07-Jun-11

EPR paradoks -

EPR paradoks
,

EPR paradoks je misaoni eksperiment iz oblasti kvantne mehanike kojim se stavljaju na probu duboko ukorenjene ideje koje se tiu veze izmeu opaenih vrednosti fizikih veliina i vrednosti koje su proraunate na osnovu fizike teorije. Skraenica EPR predstavlja poetna slova prezimena naunika Alberta Ajntajna (Albert Einstein ), Borisa Podolskog (Boris Podolsky ) i Natana Rozena (Nathan Rosen), koji su zajedno osmislili ovaj misaoni eksperiment i predstavili ga u svome radu iz 1935 godine, u kojem iznose argumente u prilog teze da kvantna mehanika nije kompletna ili potpuna fizika teorija. Ovaj misaoni eksperiment ponekad se oznaava i kao EPRB paradoks zbog Dejvida Boma (David Bohm), koji je izmenio njegovu originalnu varijantu u neto to je lake eksperimentalno proveriti. EPR eksperiment donosi sa sobom dihotomiju koja se sastoji u sledeem: Ili 1. Rezultati merenja izvrenog u jednom delu A kvantnog sistema imaju ne-lokalni uticaj na drugi udaljeni deo B, u smislu da kvantna mehanika moe da predvidi ishode nekih merenja koji treba da budu izvreni u B, ili 1. Kvantna mehanika je nepotpuna teorija u smislu da neki elementi fizike stvarnosti koji odgovaraju delu B ne mogu da budu proraunati na osnovu kvantne mehanike (to znai, neke dodatne promenljive su potrebne za takve proraune) Mada je provobitno nastao kao misaoni eksperiment koji treba da doara nepotpunost kvantne mehanike, vaei eksperimentalni rezultati pobijaju princip lokalnosti, obezvreujui tako izvorne namere EPR trija. Sablasno dejstvo na daljinu koje je toliko uznemiravalo autore EPR-a dosledno se pojavljuje u nairoko i mnogo puta ponovljenim eksperimentima . Ajntajn nije nikada zaista prihvatio kvantnu mehaniku kao realnu i potpunu teoriju, borei se do kraja svog ivota za tumaenje koje e se povinovati njegovoj relativnosti, bez impliciranja da se Bog igra kockom, kojim je sublimirano sve njegovo nezadovljstvo sa kvantno mehanikom sutinskom nasuminosti (koja tek treba da se razrei) i sa njenom kontra-inutitivnosti. EPR paradoks je paradoks u sledeem smislu: ako se uzme u obzir kvantna mehanika i tome se dodaju, kako se ini, razumni uslovi koji bi se mogli opisati kao lokalnost, realizam, odreenost i potpunost, tada se dolazi do kontradikcije. Ipak, kvantna mehanika se sama po sebi ne ini unutranje nekonzistentnom teorijom, niti, kako se pokazalo, ona
sr.wikipedia.org/wiki/EPR_paradoks 1/11

07-Jun-11

EPR paradoks -

dovodi u pitanje relativnost. Kao rezultat daljeg teorijskog i eksperimentalnog razvoja, nakon pojave EPR lanka, mnogi fiziari dananjice gledaju na EPR paradoks kao ilustraciju toga kako kvantna mehanika ugroava nau klasinu intuiciju, a ne kao indikaciju toga da ona ima u sebi neke fundamentalne pukotine.

1 Opis paradoksa 1.1 Merenja u zapletenom stanju 1.2 Realnost i potpunost 1.3 Lokalnost u EPR eksperimentu 2 Reenja paradoksa 2.1 Skrivene promenljive 2.1.1 Belove nejednakosti 2.2 Posledice po kvantnu mehaniku 2.3 Klasini prilaz 3 Matematika formulacija 4 Reference 4.1 Izabrani radovi 4.2 Knjige 5 Spoljanje veze

Opis paradoksa
EPR paradoks izveden je iz pojave predviene kvantnom mehanikom, pozate kao kvantna zapletenost (quantum entanglement), koja pokazuje da merenja izvrena u prostorno odvojenim delovima kvantnog sistema mogu oigledno da imaju trenutan uticaj jedno na drugo. Ovaj efekat je poznat kao nelokalno ponaanje (ili u obinom govoru kao kvantna udnovatost). U nameri da ovo ilustrujemo, razmotrimo uproenu verziju EPR misaonog eksperimenta koja potie od Boma.

Merenja u zapletenom stanju

Neka imamo jedan izvor koji emituje parove elektrona, od kojih je jedan elektron uvek poslat ka odreditu A, gde se nalazi posmatra po imenu Alis, dok je drugi poslat ka odreditu B, gde se nalazi posmatra po imenu Bob. Prema kvantnoj mehanici, mi moemo da pripremimo na izvor tako da svaki emitovani elektronski par zauzima kvantno stanje koje se naziva spinski singlet. To se moe opisati kao kvantna superpozicija dva stanja, koja emo nazvati stanje I i stanje II. U stanju I, elektron A ima spin usmeren
sr.wikipedia.org/wiki/EPR_paradoks 2/11

07-Jun-11

EPR paradoks -

nagore uzdu z ose (+z), a elektron B ima spin koji je usmeren nadole uzdu z ose (-z). U stanju II, elektron A ima spin -z, a elektron B ima spin +z. Prema tome, nemogue je povezati bilo koji elektron iz spinskog singleta sa stanjem odreenog spina. Elektroni su zato, kako se kae, kvantno zapleteni. Alis sada meri spin uzdu z ose. Kao rezultat merenja ona moe da dobije dva mogua ishoda +z i -z. Pretpostavimo da je ona dobila +z. Prema kvantnoj mehanici, kvantno stanje sistema tada doivljava kolaps i prelazi u stanje I. (Razliite interpretacije kvantne mehanike izrazile bi ovo na razliite naine, ali bazini rezultat je isti). Kvantim stanjem odreene su verovatnoe moguih ishoda za svako merenje uinjeno nad sistemom. U ovome sluaju, ako Bob zatim izmeri spin uzdu z ose, on e dobiti ishod -z sa verovatnoom od 100%. Slino tome, ako Alis dobije -z, Bob dobija +z sa 100% verovatnoe. Nema, naravno, nieg posebnog u tome to smo izabrali z osu. Na primer, pretpostavimo da su Alis i Bob odluili da mere spin u pravcu x ose. Prema kvantnoj mehanici, stanje spinskog singleta moe se jednako dobro predstaviti kao superpozicija spinskih stanja usmerenih i u pravcu x ose. Ovo emo sada nazvati stanje Ia i stanje IIa. U stanju Ia Alisin elektron ima spin +x, a Bobov elektron ima spin -x. Prema tome, ako Alis meri +x, sistem kolabrira u stanje Ia, i Bob tada meri -x. I obrnuto, ako Alis meri -x, sistem kolabrira u stanje IIa, i Bob e izmeriti +x. U kvantnoj mehanici, x spin i z spin su nekompatibilne opservable, to znai da sa njima treba operisati na osnovu Hajzenbergovog principa neodreenosti, koji kae da kvantno stanje ne moe posedovati tano odreenu vrednost za obe ove promenjive. Pretpostavimo da Alis meri z spin i kao rezultat dobije +z, tako da kvantno stanje kolabrira u stanje I. Prema kvantnoj mehanici, kada je sistem u stanju I, Bobovo merenje x spina ima podjednaku verovatnou od 50% da njegov ishod bude bilo koja od dve mogunosti, +x ili -x. tavie, fundamentalno je nemogue predvideti koji ishod e se pojaviti dok Bob faktiki ne izvri svoje merenje. Ovde se, dakle, postavlja pitanje, kako je to mogue da Bobov elektron "zna", u isto vreme, u kojem smeru treba da usmeri svoj spin, ako Alis odlui (na osnovu informacije nedostupne samom Bobu) da meri x i, takoe, kako da se usmeri ako Alis izmeri z? Ako upotrebimo uobiajeno Kopenhagensko tumaenje koje kae da talasna funkcija kvantnog stanja u trenutku merenja trenutno doivljava kolaps, tada bi moralo da postoji neko dejstvo na daljinu, ili bi jedan od elektrona morao da zna vie nego to je to pretpostavljeno. Ako bi nainili izmeani, delom klasini i delom kvantni, opis ovog eksperimenta, mogli bi da kaemo da su belenice u koje su upisivani rezultati eksperimenata (kao i sami eksperimentatori) meusobno zapletene i da su u njima zapisane linearne kombinacije pluseva (+) i minusa (-), kao u redingerovoj maki.
sr.wikipedia.org/wiki/EPR_paradoks 3/11

07-Jun-11

EPR paradoks -

U ovom opisu izabran je kao primer spin sasvim proizvoljno, jer jo mnoge druge vrste fizikih veliina, koje kvantna mehanika naziva opservablama, mogu posluiti da se pomou njih proizvede kvantna zapletenost. Originalni EPR lanak iskoristio je, na primer, impuls kao opservablu, a eksperimentalna realizacija EPR scenarija obino koristi za to polarizaciju fotona, jer je polarizacija fotona laka za pripremanje kao i za merenje.

Realnost i potpunost
Sada emo navesti dva koncepta koja su upotrebili Ajntajn, Podolski i Rozen, koji su od krucijalnog znaaja za ovaj njihov napad na kvantnu mehaniku a to su: (1) elementi fizike realnosti (stvarnosti) i (2) potpunost fizike teorije. Autori se ne osvru direktno na filozofski smisao svoga koncepta elementa fizike realnosti. Oni, umesto toga, samo ine pretpostavku da ako vrednost ma koje fizike veliine u sistemu moe da se unapred predvidi sa apsolutnom sigurnou pre nego to se izvri njeno merenje ili se na drugi nain poremeti, tada ova veliina odgovara jednom elementu fizike realnosti. Treba primetiti da se obrnut sluaj ne moe prihvatiti kao taan; mogli bi postojati i drugi naini za postojanje elemenata fizike realnosti, ali to nimalo ne ugroava ovaj argument. Dalje, EPR definiu potpunu fiziku teoriju kao onu u kojoj se svaki element fizike realnosti moe proraunati. Cilj njihovog rada je da se pokae, korienjem ove dve definicije, da kvantna mehanika nije potpuna fizika teorija. Da vidimo sada kako se ovi koncepti primenjuju na prethodno opisani misaoni eksperiment. Pretpostavimo da Alis odlui da izmeri vrednost spina uzdu z ose (moemo ga zvati z spin). Poto Alis izvri njeno merenje, z spin Bobovog elektrona je definitivno poznat, tako da je on jedan elemenat fizike realnosti. Slino tome, ako Alis odlui da meri spin uzdu x ose, x spin Bobovog elektrona je tada jedan elemenat fizike realnosti odmah nakon njenog merenja. Mi smo videli da kvantno stanje ne moe istovremeno posedovati tano odreene vrednosti i za x spin i za z spin. Ako je kvantna mehanika potpuna fizika teorija u gore opisanom smislu, x spin i z spin ne mogu biti elementi fizike realnosti u isto vreme. To znai da Alisina odluka da li da izvri njeno merenje uzdu x ili uzdu z ose ima trenutni uticaj na elemente fizike realnosti na prostorno udaljenom mestu gde se nalazi Bob. Ovo, meutim, ugroava drugi princip koji se naziva princip lokalnosti.

Lokalnost u EPR eksperimentu

Princip lokalnosti tvrdi da fiziki procesi koji se deavaju na jednom mestu ne mogu da imaju trenutan uticaj na elemente fizike realnosti na drugom mestu. Na prvi pogled, ovo se ini razumnom pretpostavkom, osim to je to i posledica specijalne relativnosti, koja
sr.wikipedia.org/wiki/EPR_paradoks 4/11

07-Jun-11

EPR paradoks -

tvrdi da informacija ne moe da se prostire bre od brzine svetlosti, a da se time ne ugrozi kauzalnost. Uopteno gledano, veruje se da bilo koja teorija koja ugroava kauzalnost treba da bude unutranje nekonzistentna, i prema tome duboko nezadovoljavajua. Proizilazi tako da uobiajena pravila po kojima se kombinuju kvantna mehanika i klasini opis ugroavaju princip lokalnosti bez ugroavanja kauzalnosti. Kauzalnost je ouvana zato to nema naina da Alis prenese poruku (informaciju) Bobu o manipulacijama njenom osom merenja. Ma koju osu da ona koristi, ona ima 50% verovatnoe da dobije "+" i 50% verovatnoe da dobije "-", i to potpuno nasumino, jer prema kvantnoj mehanici za nju je fundamentalno nemogue da utie na rezultate koje dobija merenjem. Dalje, Bob je jedino u stanju da uini svoje merenje jedamput, jer postoji fundamentalno svojstvo kvantne mehanike, poznato kao teorema o nekloniranju, koja ga onemoguava da uini milion kopija elektrona koje on prima, vrei merenje spina na svakom od njih, i posmatrajui statistiku distribuciju rezultata merenja. Prema tome, u jednom jedinom merenju koje mu je na raspolaganju, postoji jednaka verovatnoa od 50% da e dobiti + ili -, bez obzira da li je njegova osa merenja poravnata sa Alisinom ili ne. Ipak, poto je princip lokalnosti duboko ukorenjen u nau fiziku intuiciju, Ajntajn, Podolski i Rozen nisu bili voljni da ga odbace. Ajntajn se ak narugao kvantno mehanikim predvianjima nazivajui ih avetinjskim dejstvom na daljinu. Zakljuak koji su oni izveli je da kvantna mehanika nije potpuna fizika teorija. Poslednjih godina, meutim, baena je sumnja na ovaj njihov zakljuak s obzirom na uinjeni napredak u razumevanju principa lokalnosti i posebno kvantne nekoherentnosti. Re lokalnost ima u fizici nekoliko razliitih znaenja. Na primer, u kvantnoj teoriji polja lokalnost znai da kvanti polja u razliitim takama prostora ne interaguju jedni sa drugima. Ipak, kvantna teorija polja, koja je lokalna u ovom smislu, ini se da ugroava princip lokalnosti kako je definisan EPR paradoksom, ali ona osim toga ne ugroava lokalnost u jednom optijem smislu. Kolaps talasne funkcije moe biti shvaen kao podfenomen kvantne dekoherencije, koja, pokazuje se, nije nita drugo nego efekat u ijoj je pozadini lokalna vremenska evolucija talasne funkcije sistema i celog njegovog okruenja. Poto ponaanje koje je u pozadini ovoga ne ugroava lokalnu kauzalnost, sledi da to isto ne ine ni pratei efekti kolapsa talasne funkcije, bez obzira da li su stvarni ili prividni.

Reenja paradoksa
Skrivene promenljive
Do sada je ponueno nekoliko razliitih reenja EPR paradoksa. Jedno od njih, koje potie od samih autora EPR-a, sugerie da je kvantna mehanika, usprkos njene uspenosti u raznolikom mnotvu eksperimentalnih scenarija, u stvari nepotpuna teorija. Drugim reima, postoji neka jo neotkrivena teorija prirode u poreenju sa kojom kvantna
sr.wikipedia.org/wiki/EPR_paradoks 5/11

07-Jun-11

EPR paradoks -

mehanika deluje kao neka vrsta statistike aproksimacije (mada izuzetno uspene aproksimacije). Za razliku od kvantne mehanike, ova nepoznata, mnogo kompletnija, teorija trebalo bi da sadri promenljive koje odgovaraju svim elementima realnosti. Mora da postoji neki nepoznati mehanizam koji delujui na te promenljive izaziva efekte nekomutativnih opservabli (efekte Hajzenbergovog principa neodreenosti). Takva jedna teorija dobila je i naziv teorija skrivenih promenljivih. Kao ilustraciju ove ideje, mogli bismo da formuliemo jednu veoma jednostavnu teoriju skrivenih promenljivih za gore-opisani misaoni eksperiment. Moe se pretpostaviti da je kvantno stanje spinskog singleta, koje je emitovao izvor, aproksimativni opis stvarnog fizikog stanja koje poseduje tano odreene vrednosti za z spin i x spin. U tom stvarnom stanju, elektron koji ide ka Bobu uvek ima vrednosti spina suprotne od elektrona koji se kree ka Alis, ali ove vrednosti su inae potpuno nasumine. Na primer, prvi par koji emituje izvor mogao bi da bude (+z, -x) ka Alis i (-z, +x) ka Bobu, sledei par (-z, -x) ka Alis i (+z, +x) ka Bobu, i tako dalje. Prema tome, ako je Bobova osa merenja poravnata sa Alisinom, on e nuno dobijati suprotno od onoga to dobija Alis, odnosno, on e dobijati + i - sa jednakom verovatnoom. Pod uslovom da smo ograniili naa merenja samo na z i x osu, ovakva teorija skrivenih promenljivih eksperimentalno se ne bi mogla razlikovati od kvantne mehanike. U stvarnosti, naravno, ima beskonano mnogo osa du kojih Alis i Bob mogu da izvre svoja merenja, tako da treba da bude i beskonano mnogo nezavisnih skrivenih promenljivih! Ipak, ovo nije ozbiljan problem, poto smo mi formulisali veoma uproenu verziju teorije skrivenih promenljivih, a jedna mnogo savrenija teorija trebalo bi da bude u stanju da sve to ispravi. Pokazalo se u stvari da pred teorijom skrivenih promenljivih stoje mnogo ozbiljniji izazovi od ovog. Belove nejednakosti U 1964. godini, Don Stjuart Bel (John Stewart Bell) pokazao je da su kvantno-mehanika predvianja iz EPR misaonog eksperimenta sasvim malo razliita od predvianja jedne iroke klase teorija skrivenih promeljivih. Govorei u otrim crtama, moe se rei da kvantna mehanika predvia mnogo jae statistike korelacije imeu rezultata merenja izvrenih du razliitih osa, nego to to ine teorije skrivenih promenljivih. Ove razlike, izraene relacijama nejednakosti poznatim kao Belove nejednakosti, u principu su i eksperimentalno proverljive. Nakon objavljivanja Belovog rada, mnotvo eksperimenata je razvijeno sa ciljem da se testiraju Belove nejednakosti (Kao to je gore pomenuto, ovi eksperimenti su u veini zasnovani na merenju polarizacije fotona). Svi ovi, do danas izvedeni, eksperimenti bili su u saglasju sa predvianjima standardne kvantne mehanike. Ipak, zapisnik na ovu temu nije jo uvek u potpunosti zatvoren. Pre svega, Belova teorema nije primenjiva na sve mogue realistike teorije. Mogue je konstruisati takve teorije koje izmiu njenim implikacijama,

sr.wikipedia.org/wiki/EPR_paradoks

6/11

07-Jun-11

EPR paradoks - realistike teorije. Mogue je konstruisati takve teorije koje izmiu njenim implikacijama, koje su prema tome identine sa kvantnom mehanikom, to znai da su generalno nelokalne, ime se ponovo vraa sumnja da one kre kauzalnost kao i pravila specijalne relativnosti. Neki istraivai na ovom polju pokuali su takoe da formuliu i lokalne teorije skrivenih promenljivih koje eksploatiu rupe (nedostatke, prazna mesta) u izvedenim eksperimentima, pre svega one koje se mogu pronai u interpretaciji eksperimentalnih podataka. Ipak, nikada niko nije bio u stanju da formulie lokalnu realistiku teoriju koja bi mogla da reprodukuje sve rezultate kvantne mehanike. Postoje takoe pojedinani eksperimenti slini EPR-u koji nemaju objanjenja na bazi skrivenih promenljivih. Primeri toga bili su predloeni od strane Dejvida Boma i Lucijana Hardija (David Bohm i Lucien Hardy).

Posledice po kvantnu mehaniku

Veina fiziara danas veruje da je kvantna mehanika ispravna, te da je EPR paradoks samo zbog toga paradoks to naa klasina intuicija ne odgovara potpuno fizikoj realnosti. Kako e EPR biti interpretiran u pogledu lokalnosti zavisi od toga koju emo interpretaciju kvantne mehanike upotrebiti. U Kopenhagenskoj interpretaciji, uzeto je da se trenutni kolaps talasne funkcije zaista deava. Meutim, gledite da ne postoji trenutni kauzalni efekat takoe je predloeno u Kopenhagenu. U ovom alternativnom gleditu, merenje utie na nau sposobnost da definiemo (i izmerimo) veliine u fizikom sistemu, ali ne i na sistem po sebi. U Mnogo svetova interpretaciji, neka vrsta lokalnosti je ouvana, poto efekti ireverzibilnih operacija kao to je merenje, izrastaju iz relativizacije globalnog stanja na subsistem kakav je sistem posmatraa. EPR paradoks je uticao na nae razumevanje kvantne mehanike tako to je ukazao na fundamentalne neklasine karakteristike procesa merenja (kvantnog merenja). Pre objavljivanja EPR rada, kvantno merenje je esto opisivano kao fizika perturbacija (poremeaj) koji direktno utie na sam mereni sistem. Na primer, kada merimo poloaj nekog elektrona, pretpostavlja se da treba da usmerimo svetlost na njega, ali fotoni svetlosti tada unose poremeaj (menjaju brzinu elektrona) koji poveava neodreenost njegove brzine. Ovakvo objanjenje, koje je jo uvek zastupljeno u popularnim predstavljanjima kvantne mehanike, EPR paradoks je u potpunosti razgolitio, jer je on pokazao da je mogue izvriti merenje nad nekom esticom tako da je ne poremetimo direktno, jer smo to uinili merenjem druge, udaljene, estice koja je sa prvom kvantno zapletena. Treba istai da se razvijaju i tehnologije koje se oslanjaju na fenomen kvantne zapletenosti. U kvantnoj kriptografiji, zapletene estice se koriste za prenos signala koji se ne mogu prislukivati a da im se ne izgubi trag. U kvantnom raunarstvu, zapletena kvantna stanja se koriste u svrhu izvoenja paralelnog raunanja, koje se izvodi mnogo bre nego to bi se ikada moglo uiniti sa klasinim raunarima.
sr.wikipedia.org/wiki/EPR_paradoks 7/11

07-Jun-11

EPR paradoks -

Klasini prilaz
Sa take gledita direktne ili mnogo svetova interpretacije, da su klasina fizika i svakidanji govor samo aproksimacija kvantne mehanike, razumljivo je da insistiranje na primeni takvih aproksimacija sve vreme dovodi do udnih rezultata. Na primer, neko bi mogao da oekuje da e korienjem geometrijske optike biti u stanju da opie sva optika svojstva teleskopa, poto je on veliki u poreenju sa talasnom duinom svetlosti. Ipak teleskopi su konstruisani da mere i tako male uglove pri kojima talasni efekti svetlosti vie nisu beznaajni. Slino tome, kada su autori EPR-a osmislili njihov eksperiment sa namerom da on bude osetljiv na prefinjenosti kvantne mehanike oni su ga uinili osetljivim jedino na nain kako je naa klasina aproksimacija primenjena.

Matematika formulacija
Gornja diskusija moe se izraziti i matematiki korienjem kvantno mehanike formulacije spina. Spinski stepeni slobode za jedan elektron dovode se u vezu sa dvodimenzionalnim Hilbertovim prostorom, u kojem svakom kvantnom stanju odgovara jedan vektor u tom prostoru. Operatori koji odgovaraju spinu u pravcu x, y i z ose, oznaeni respektivno sa Sx , Sy, i Sz, i mogu se predstaviti korienjem Paulijevih matrica.

gde

predstavlja Plankovu konstantu podeljenu sa 2.

Svojstvena stanja od Sz predstavljena su kao

a svojstvena stanja od Sx predstavljena su sa

Hilbertov prostor elektronskog para je , odnosno tenzorski proizvod dva elektronska Hilbertova prostora. Spinsko singletno stanje je

sr.wikipedia.org/wiki/EPR_paradoks

8/11

07-Jun-11

EPR paradoks -

Gde su dva lana sa desne strane ono to smo opisali kao stanje I i stanje II u gornjem tekstu. Iz gornjih jednaina, moe se pokazati da spinski singlet takoe moe da bude zapisan kao

gde lanovi sa desna odreuju ono to smo ranije nazvali stanjem Ia i IIa. Da bi ilustrovali kako ovo dovodi do naruenja lokalnog realizma, moramo da pokaemo da posle Alisinog merenja Sz (ili Sx ), Bobova vrednost od Sz (ili Sx ) je jednoznano odreena, i prema tome pripada jednom elementu fizike stvarnosti (realnosti). Ovo sledi iz principa merenja kvantne mehanike. Kada je Sz izmereno, stanje sistema tada doivljava kolaps u svojstveni vektor Sz. Ako je merni rezultat +z, to znai da neposredno nakon merenja stanje sistema podlee ortogonalnoj projekciji od na prostor stanja u formi

Za spinski singlet novo stanje je

Slino tome, ako je Alisin merni rezultat -z, sistem podlee ortogonalnoj projekciji na

to znai da je novo stanje

Ovo implicira da je merenje Sz za Bobov elektron sada odreeno. To e biti -z u prvom sluaju ili +z u drugom sluaju. Ostaje jo samo da se pokae da Sx i Sz ne mogu u kvantnoj mehanici istovremeno posedovati odreene vrednosti. Moglo bi de pokazati u slinom maniru da nijedan mogui vektor ne moe da bude svojstveni vektor za obe matrice. Optije gledano, mogla bi se koristiti i injenica da ovi operatori ne komutiraju:

to ide zajedno uz Hajzenbergove relacije neodreenosti

sr.wikipedia.org/wiki/EPR_paradoks 9/11

07-Jun-11

EPR paradoks -

Reference
Izabrani radovi
A. Aspect, Bell's inequality test: more ideal than ever, Nature 398 189 (1999). [1] (http://www-ece.rice.edu/~kono/ELEC565/Aspect_Nature.pdf) J.S. Bell, On the Einstein-Poldolsky-Rosen paradox (http://www.drchinese.com/David/Bell_Compact.pdf) , Physics 1 195 (1964). J.S. Bell, Bertlmann's Socks and the Nature of Reality. Journal de Physique 42 (1981). N. Bohr, Can quantum-mechanical description of physical reality be considered complete?, Phys. Rev. 48, 696 (1935) [2] (http://prola.aps.org/abstract/PR/v48/i8/p696_1) P.H. Eberhard, Bell's theorem without hidden variables. Nuovo Cimento 38B1 75 (1977). P.H. Eberhard, Bell's theorem and the different concepts of locality. Nuovo Cimento 46B 392 (1978). A. Einstein, B. Podolsky, and N. Rosen, Can quantum-mechanical description of physical reality be considered complete? (http://www.drchinese.com/David/EPR.pdf) Phys. Rev. 47 777 (1935). [3] (http://prola.aps.org/abstract/PR/v47/i10/p777_1) A. Fine, Hidden Variables, Joint Probability, and the Bell Inequalities. Phys. Rev. Lett. 48, 291 (1982).[4] (http://prola.aps.org/abstract/PRL/v48/i5/p291_1) A. Fine, Do Correlations need to be explained?, in Philosophical Consequences of Quantum Theory: Reflections on Bell's Theorem, edited by Cushing & McMullin (University of Notre Dame Press, 1986). L. Hardy, Nonlocality for two particles without inequalities for almost all entangled states. Phys. Rev. Lett. 71 1665 (1993).[5] (http://prola.aps.org/abstract/PRL/v71/i11/p1665_1) M. Mizuki, A classical interpretation of Bell's inequality. Annales de la Fondation Louis de Broglie 26 683 (2001). M. A. Rowe, D. Kielpinski, V. Meyer, C. A. Sackett, W. M. Itano, C. Monroe and D. J. Wineland, Experimental violation of a Bell's inequality with efficient detection, Nature 409, 791-794 (15 February 2001). [6] (http://www.nature.com/nature/journal/v409/n6822/full/409791a0.html) M. Smerlak, C. Rovelli, Relational EPR [7] (http://arxiv.org/abs/quant-ph/0604064)

Knjige
sr.wikipedia.org/wiki/EPR_paradoks 10/11

07-Jun-11

EPR paradoks -

J.S. Bell, Speakable and Unspeakable in Quantum Mechanics (Cambridge University Press, 1987). ISBN 0-521-36869-3 J.J. Sakurai, Modern Quantum Mechanics (Addison-Wesley, 1994), pp. 174-187, 223-232. ISBN 0-201-53929-2 F. Selleri, Quantum Mechanics Versus Local Realism: The Einstein-PodolskyRosen Paradox (Plenum Press, New York, 1988) ISBN 0-306-42739-7 Roger Penrose, The Road to Reality (Alfred A. Knopf, 2005; Vintage Books, 2006 )

Spoljanje veze
The original EPR paper (http://prola.aps.org/abstract/PR/v47/i10/p777_1) A. Fine, The Einstein-Podolsky-Rosen Argument in Quantum Theory (http://plato.stanford.edu/entries/qt-epr/) Abner Shimony, Bells Theorem (http://plato.stanford.edu/entries/bell-theorem/) (2004) EPR, Bell & Aspect: The Original References (http://www.drchinese.com/David/EPR_Bell_Aspect.htm) Does Bell's Inequality Principle rule out local theories of quantum mechanics? (http://math.ucr.edu/home/baez/physics/Quantum/bells_inequality.html) From the Usenet Physics FAQ. Theoretical use of EPR in teleportation (http://www.research.ibm.com/journal/rd/481/brassard.html) Effective use of EPR in cryptography (http://www.dhushara.com/book/quantcos/aq/qcrypt.htm)

: EPR paradoks

- http://sr.wikipedia.org/wiki/EPR_paradoks : 09:58, 22. 2011. Creative Commons - 3.0 Unported; . : .

sr.wikipedia.org/wiki/EPR_paradoks

11/11