http://besplatno-skidanje.internetvampir.

com/razne-besplatne-stvari/besplatan-kursengleskog-jezika

Aloe Vera - recepti

Vino od aloe vere "Vino od aloe i meda isti krv, uklanja tetne i otrovne tvari iz organizma te pojaava otpornost organizma" - pie Hildegard von Bingen. Sastav: 200 gr aloe vera (Aloe barbadensis) 100 g listova kadulje 100 g korijena vodopije (Cichorium intybus) 100 g ipka (divlja rua) 200 g meda sa saom 0,2 L crvenog vina Samljeti svjeu aloju, kadulju i vodopiju, te ipak divlje rue i svjei med sa saom. Smjesu staviti u staklenku, preliti vinom, dobro promijeati i zatvoriti. Nakon to odstoji 7-10 dana na tamnom i hladnom mjestu, vino procijediti te uzimati 3-4 puta na dan po 1 veliku licu. Ako koristimo suho bilje, tada treba uzeti upola manju koliinu bilja. Losion za lice od aloe

50 ml ruine vodice 50 ml glicerina 50 ml soka aloje 1-2 lice limunovog soka

U staklenu boicu staviti ruinu vodicu, glicerin, sok aloe i limunov sok, te dobro protresti. Laganom masaom losion nanijeti na ovlaenu kou lica, a potom isprati toplom vodom. Rok upotrebe: 3-5 dana.

Osim za njegu lica, sok iz listova aloe moe se upotrijebiti kao "zelena prva pomo" kod manjih rana, opeklina, osipa, dermatitisa te uboda kukaca. Recept protiv raka Po receptu ruskog ljekara Savinskog koji je aloju upotrebljavao na pametan i koristan nain spravlja se lijek koji se koristi za borbu protiv raka. 300 grama svjeeg lista aloe samljeti u maini za meso (to starija biljka to je bolje). Pomijeati sa 7 dl istog crnog vina i sa 500 grama cikorije, 400 grama meda sa saem i 400 ml 90% apotekarskog alkohola. Sve staviti u tamnu bocu sa irokim grlom i dobro zatvoriti. uvati na tamnom i hladnom mjestu, ali ne u friideru. Nakon 7 dana moe se poeti upotrebljavati. Prvih 5 dana, tri puta po jednu ajnu licu dva sata prije jela, a narednih 5 dana, tri puta po jednu junu licu sat prije jela. Lijek spravljen po navedenoj recepturi pomae kod tuberkuloze, astme, ira na elucu, reumatizma, bolesti enskih organa pa

Narodni Lek od "Kaktusa" Aloe Vera

Ovaj recept za Lek od" Kaktusa " Aloe vera potice i Rusije. Spravljala sam ga sedamdesetih godina u domovini, osobama obolelim od teskih malignih obolenja i parkisonove bolesti. Ovaj napitak im je donosio znatna olaksanja, a nekima i ozdravljenje. Pretstavljam ga svojim posetiocima u celosti: 330 gr. Aloja "Kaktusa", starosti 4-5godina samleti na masini za meso i pomesati sa 400 gr. svezeg livadskog meda sa sacem, 700 militara, garantovano prirodnog crnog vina, 5o grama Frankove cikorije i 500 mililitara cistog etil alkohola.Smesa odstoji 7 dana, u staklenom sudu dobro zatvorena, u tamnom prostoru. Nakon toga se cedi u porcijama i pije odredjena kolicina, 3 puta dnevno, 1 sat pre jela, dok se sve ne potrosi. Ovaj napitak se moze koristiti samo 2 puta godisnje. Tako je stajalo upozorenje na kraju recepta. Razlog za ovo upozorenje su nepozeljni sastojci koje sadrzi kora lista.Ljudima je to pomaglo. Olaksavalo im tegobe.Vrlo cesto su sa nestrpljenjem ocekivili sledecu porciju. Prednost tehnoloskog postupka proizvodnje FLP se sastoji u odsranjivanju kore lista i upotrebi cistog unutarnjeg gela, nosioca svih lekovitih supstanci, bez nepozeljnih primesa. Ako tome dodamo i prirodnu stabilizaciju Gela hladnim postupkom, dobijamo prirodni Aloe vera gel koji je osnova svih FLP proizvoda.

Priprema
Vrijeme pripreme: 60 min

1.

Priprema :

2. Ukloniti prainu i igle s rubova lista ( koristiti suhu krpicu ili spuvicu). Isjeckati listove
na komade ( bez guljenja koe) i staviti ih u mikser zajedno s medom i destilatom. Dobro samljeti i preparat je spreman za upotrebu. Nije ga potrebno filtrirati, ni kuhati. Pripravak uvati na hladnom i tamnom mjestu ( u tamnoj posudi, u hladnjaku, u dijelu za povre ), dobro zatvoreno. Prije upotrebe promukati _ Aloa Arborescens prema tumaenju dr. Alda Faceti ima 70 % aktivne tvari za borbu protiv raka, a aloa vera ili aloa barbadensis ima 40% _ Biljka mora biti starija najmanje 5 godina ( ako je ikako mogue ) _ Listove brati po mraku ( biljka sadri supstanciju koja reagira na rak , a u kontaktu sa svjetlom gubi taj efekt ). _ Brati nakon 5 dana bez kie tj. 5 dana ne zalijevati _ Ne brati listove ako su prekriveni injem _ Pripremati u mraku _ Pripremiti smjesu im se sakupe sastojci _ uvati smjesu u tamnoj posudi u hladnjaku _ Uzimati ga u mraku ( !? )

3.

4.

Doziranje : 5. Za prevenciju od raka _ jednom godinje ( 20 30 minuta prije jela ) po 31 veliku licu / 10 dana 6. za lijeenje tumora: 32 lice 20 30 minuta prije jela, iduih deset dana prekinuti terapiju i ponovno poeti sa uzimanjem tog preparata . Napomena : 7. Kad se zapone tretman, vano je upotrijebiti cijelu dozu. Po zavretku konzumiranja preporua se otii lijeniku ( jedino medicinski nalaz pokazuje poboljanje ). Ukoliko nalaz pokae da nema nikakvog pomaka, potrebno je nastaviti jo s jednom dozom, poto je napravljena pauza od 10 dana. Takav ciklus ponavljati onoliko puta koliko je potrebno da bolest nestane. Nakon etiri neuspjela pokuaja udvostruiti dozu ( tj. 32 lice ) prije svakog obroka. *

8.

Otac Romano Zago OFM roen je u Brazilu. Po zavretku studija Filozofije i Teologije, zareen je za redovnika franjevakog reda. Za vrijeme svog boravka u upi Sv. Antuna u mjestu POUSO NOVO RIO GRANDE DO SUL BRASIL, testira recept aloe arborescens, gdje je konstatirao i prve sluajeve ozdravljenja, nakon toga s uspjehom iri recepturu meu bolesnicima . Knjigu i gotov pripravak Aloe Arborescens moe se nabaviti i u nekim ljekarnama i biljnim drogerijama u Europi, a 2006. godine jedna naa tvrtka, uvezla je i registrirala pripravak pri Ministarstvu zdravstva i socijalne skrbi, to znai moe se kupiti i u Hrvatskoj..

Posluivanje
Dodatak prehrani na bazi Aloe Arborescens i bagremova meda. Aloa Arborescens je biljka poznata po svojim viestrukim svojstvima ( stimuliranje imunolokog sistema, zatita gastrointestinalnog trakta, svojstvo proiavanje i detoksikacija kompletnog organizma, regulacija crijevne mikroflore.

Granica izmeu lijeka i otrova je u dozi.

07.01.2010.

Ljekovito bilje Aloa Vera - recepti

RECEPTI: Za lijek se upotrebljava sok koji se dobiva iz listova, razrijedi u alkoholu na 80 grama soka dodaje se 20 grama alkohola. Ova biljka koristi se protiv bakterija i virusa. Kako bi se ubrzalo izljeenje i sprijeile infekcije, moe se nanijeti na rane ili opekotine jer pospjeuje zarastanje i djeluje protuupalno. Izuzetno je uinkovita i kod problema sa probavom i elucem (ir na elucu i dvanaestercu). Osobama sa povienim eerom u krvi uzimanjem aloe vera stanje se popravlja ak i do 45%. Prirodna je pomo kod artritisa, reumatoidnog artritisa i reumatoidne groznice. Sveukupno gledano izuzetno povoljno djeluje na cijeli organizam. Potie oslobaanje prirodnih tvari koje pokreu djelovanje imunolokog sustava. Ameriki farmaceut B. Coates 1964. prvi je uspio napraviti ekstrakt aloe vere i prirodno stabilizirati gel, a da pritom sauva sve hranjive sastojke. Tako da danas moete osjetiti blagodati ove vrijedne biljke pretoene u kapsule. Moe se koristiti lokalno i oralno. Kao najbolji prirodni ovlaiva vanjskom upotrebom gel od aloe vera omekava kou i usporava stvaranje bora. Osim toga potie stvaranje kolagena titi epidermu. Nema kontraindikacija za vanjsku upotrebu, no ne preporuuje se piti u sluaju hemeroida jer bi mogla nadraiti anus. Aloe vera potie stezanje glatke muskulature, zato je treba izbjegavati u trudnoi i u sluaju upale eluano-crijevnog trakta. Po receptu ruskog ljekara Savinskog koji je aloju upotrebljavao na pametan i koristan nain spravlja se lijek koji se koristi ak i za borbu protiv raka: 300 grama svjeeg lista aloe samljeti u maini za meso (to starija biljka to je bolje pomijeati 7 dl istog crnog vina i sa 500 grama takozvane kafe ''cigure'' tanije'' cikorije sa 400 grama meda sa saem i 400 ml 90% apotekarskog alkohola. Sve staviti u tamnu bocu sa irokim grlom i dobro zatvoriti. uvati na tamnom i hladnom mjestu, ali ne u friideru. Nakon 7 dana moe se poeti upotrebljavati. Prvih 5 dana, tri puta po jednu ajnu kaiku na dva sata prije jela, a narednih 5 dana, tri puta po jednu junu na sat prije jela.

Lijek spravljen po navedenoj recepturi pomae kod tuberkuloze, astme, ira na elucu, reumatizma, bolesti enskih organa pa i raka.

U pravilu, od aloe se koristi sok, ekstrakt listova. Aloe vera se u obliku napitka pokazala korisnom kod pretjeranog luenja eluane kiseline kao i kod upalnih bolesti crijeva. Osobe koje boluju od eerne bolesti takoer mogu imati koristi od ovog preparata jer aloa pomae u regulaciji povienog eera u krvi. Ipak, najrairenija upotreba aloe je podizanje imuniteta i jaanje obrambenih mehanizama u tijelu Losion za lice od aloe 50 ml ruine vodice 50 ml glicerina 50 ml soka aloje 1-2 lice limunovog soka U staklenu boicu staviti ruinu vodicu, glicerin, sok aloe i limunov sok, te dobro protresti. Laganom masaom losion nanijeti na ovlaenu kou lica, a potom isprati toplom vodom. Rok upotrebe: 3-5 dana. Osim za njegu lica, proziran elatinozni sok iz listova aloe moe se upotrijebiti kao "zelena prva pomo" kod manjih rana, opeklina, osipa, dermatitisa te uboda insekata. Mogue je da mokraa, osoba koje uzimaju alou postane crveno obojena, to je posve bezopasna popratna pojava primjene. Kod pretjerane primjene moe doi do manjka elektrolita, posebno kalija, to moe imati tee posljedice za organizam. Smije se uzimati samo u malim dozama i to povremeno, a za vrijeme trudnoe je zabranjena primjena jer uzrokuje krvarenja. Djelovanje gela, soka ili kapsula: Stimulira probavu, neutralizira povienu eludanu kiselinu, uravnoteuje djelovanje gastrointestinalnih simbiotinih bakterija, smanjuje gljivice, normalizira pH stolice, pomae kod nadraujueg crijevnog sindroma, kolitisa, proljeva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta za varenje, ispire tetne bakterije i isti crijevne resice od naslaga. Na taj nain smanjuje upale i poveava apsorpciju hranjivih materija.

Vino od aloe Vina od aloe (Aloe barbadensis), kadulje (Salvia officinalis), vodopije (Cichorium intybus), divlje rue (Rosa canina) i meda "isti krv", uklanja tetne i otrovne tvari iz organizma te pojaava otpornost organizma - zapisala je Hildegard von Bingen.

200 g listova aloe, 100 g listova kadulje, 100 g korijena vodopije, 100 g ipka divlje rue, 200 g meda sa saom, 0,2 lit. crvenog vina

Samljeti svjeu alou, kadulju i vodopiju, te ipak divlje rue i svjei med sa saom. Smjesu staviti u staklenku, preliti vinom, dobro promijeati i zatvoriti. Nakon to odstoji 7-10 dana na tamnom i hladnom mjestu, vino procijediti te uzimati 3-4 puta na dan po 1 veliku kaiku. Ako koristimo suho bilje, tada treba uzeti upola manju koliinu bilja.

ALOA POMAE KOD:

JETRA I U - Poboljava rad jetre, otklanja otrove i regenerira. Preporuuje se kao dodatna terapija kod bolesti ui, ciroze jetre, akutnog i kroninog hepatitisa i masne jetre. EERNA BOLEST - Regulira i sniava nivo eera u krvi, smanjuje oscilacije eera (posebno vano kod bolesnika na inzulinu). SRCE I KRVNE ILE - Jaa srani mii. Sniava nivo kolesterola u krvi i krvni pritisak te smanjuje uestalost napada angine pektoris. BOLESTI IMUNOLOKOG SISTEMA (TUMORI, RAK, AIDS) - Aloe vera sadri faktore koji unitavaju tumore (alfa faktor, blokira dotok krvi u rastui tumor, ). Podstie imunoloki sistem. Kao dopunska terapija, smanjuje tetne nuspojave kemo i radio terapije. ALERGIJSKE BOLESTI, ASTMA - Ublaava simptome astme i alergija. MOKRANI PUTEVI I PROSTATA - Ublaava akutne i hronine upale, djeluje i na bakterije koje su otporne na antibiotike (npr. Escherichia Colli). RESPIRATORNI ORGANI - Pomae kod akutnih i hroninih upala respiratornih organa (upala sinusa, drijela, glasnih ica, plua itd.). BOLOVI U ZGLOBOVIMA, REUMA, OSTEOARTRITIS, OSTEOPOROZA - Smanjuje upalu, crvenilo, bolove i oticanje zglobova i miica. Djeluje kod uganua, nategnua i upala tetiva, modrica Pomae kod neuralgija, iijasa i glavobolje. U kombinaciji sa organskim spojevima kalcija djeluje kod osteoporoze. BOLESTI OIJU - U obliku kapljica za oi uspjeno se upotrebljava kod upale one sluznice (konjunktivitis), mrene, trahoma, glaukoma, keratitisa (upale ronjae), herpes simplexa NJEGA KOE I KONE BOLESTI - Izvanredno vlai kou jer prodire do najdubljeg dermalnog sloja, pomlauje kou jer poveava stvaranje fibroblasta 8x bre nego je

to normalno te na taj nain ubrzava zacjeljivanje rana. Izvanredna je za suhu, osjetljivu i oteenu kou; ublaava i otklanja starake pjege po rukama. Oralnom primjenom u obliku napitka i lokalnom u obliku krema djelotvorna je kod psorijaze. ...Za 15-tak dana su se vidjeli rezultati, da bi se nakon 1,5 mjesec skoro sve povuklo. Koristili smo sok (juice), neke tablete (ogromne), i dvije kreme sa propolisom. Sok je malo bljak, ali se ovjek s vremenom navikne.

RECEPTI: Za lijek se upotrebljava sok koji se dobiva iz listova, razrijedi u alkoholu na 80 grama soka dodaje se 20 grama alkohola. Ova biljka koristi se protiv bakterija i virusa. Kako bi se ubrzalo izljeenje i sprijeile infekcije, moe se nanijeti na rane ili opekline jer pospjeuje zarastanje i djeluje protuupalno. Izuzetno je uinkovita i kod problema sa probavom i elucem (ir na elucu i dvanaestercu). Osobama sa povienim eerom u krvi uzimanjem aloe vera stanje se popravlja ak i do 45%. Prirodna je pomo kod artritisa, reumatoidnog artritisa i reumatoidne groznice. Sveukupno gledano izuzetno povoljno djeluje na cijeli organizam. Potie oslobaanje prirodnih tvari koje pokreu djelovanje imunolokog sustava. Ameriki farmaceut B. Coates 1964. prvi je uspio napraviti ekstrakt aloe vere i prirodno stabilizirati gel, a da pritom sauva sve hranjive sastojke. Tako da danas moete osjetiti blagodati ove vrijedne biljke pretoene u kapsule. Moe se koristiti lokalno i oralno. Kao najbolji prirodni ovlaiva vanjskom upotrebom gel od aloe vera omekava kou i usporava stvaranje bora. Osim toga potie tvorbu kolagena titi epidermu. Nema kontraindikacija za vanjsku upotrebu, no ne preporuuje se piti ju u sluaju hemeroida jer bi mogla nadraiti anus. Aloe vera potie stezanje glatke muskulature, zato je treba izbjegavati u trudnoi i u sluaju upale eluano-crijevnog trakta. Po receptu ruskog ljekara Savinskog koji je aloju upotrebljavao na pametan i koristan nain spravlja se lijek koji se koristi ak i za borbu protiv raka: 300 grama svjeeg lista aloe samljeti u maini za meso (to starija biljka to je bolje pomijeati 7 dl istog crnog vina i sa 500 grama takozvane kave ''cigure'' tonije'' cikorije sa 400 grama meda sa saem i 400 ml 90% apotekarskog alkohola. Sve staviti u tamnu bocu sa irokim grlom i dobro zatvoriti. uvati na tamnom i hladnom mjestu, ali ne u friideru. Nakon 7 dana moe se poeti upotrebljavati. Prvih 5 dana, tri puta po jednu ajnu licu na dva sata prije jela, a narednih 5 dana, tri puta po jednu junu licu na sat prije jela.

Lijek spravljen po navedenoj recepturi pomae kod tuberkuloze, astme, ira na elucu, reumatizma, bolesti enskih organa pa i raka. U pravilu, od aloe se koristi sok, ekstrakt listova. Aloe vera se u obliku napitka pokazala korisnom kod pretjeranog luenja eluane kiseline kao i kod upalnih bolesti crijeva. Osobe koje boluju od eerne bolesti takoer mogu imati koristi od ovog preparata jer aloa pomae u regulaciji povienog eera u krvi. Ipak, najrairenija upotreba aloe je podizanje imuniteta i jaanje obrambenih mehanizama u tijelu Losion za lice od aloe 50 ml ruine vodice 50 ml glicerina 50 ml soka aloje 1-2 lice limunovog soka U staklenu boicu staviti ruinu vodicu, glicerin, sok aloe i limunov sok, te dobro protresti. Laganom masaom losion nanijeti na ovlaenu kou lica, a potom isprati toplom vodom. Rok upotrebe: 3-5 dana. Osim za njegu lica, proziran elatinozni sok iz listova aloe moe se upotrijebiti kao "zelena prva pomo" kod manjih rana, opeklina, osipa, dermatitisa te uboda kukaca. Mogue je da mokraa, osoba koje uzimaju alou postane crveno obojena, to je posve bezopasna popratna pojava primjene. Kod pretjerane primjene moe doi do manjka elektrolita, posebno kalija, to moe imati tee posljedice za organizam. Smije se uzimati samo u malim dozama i to povremeno, a za vrijeme trudnoe je zabranjena primjena jer uzrokuje krvarenja. Djelovanje gela, soka ili kapsula: Stimulira probavu, neutralizira povienu eludanu kiselinu, uravnoteuje djelovanje gastrointestinalnih simbiotinih bakterija, smanjuje gljivice, normalizira pH stolice, pomae kod nadraujueg crijevnog sindroma, kolitisa, proljeva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta za varenje, ispire tetne bakterije i isti crijevne resice od naslaga. Na taj nain smanjuje upale i poveava apsorpciju hranjivih materija.

Aloa pomae kod bolesti organa:

JETRA I U - Poboljava rad jetre, otklanja otrove i regenerira. Preporuuje se kao dodatna terapija kod bolesti ui, ciroze jetre, akutnog i kroninog hepatitisa i masne jetre. EERNA BOLEST - Regulira i sniava nivo eera u krvi, smanjuje oscilacije eera (posebno vano kod bolesnika na inzulinu). SRCE I KRVNE ILE - Jaa srani mii. Sniava nivo kolesterola u krvi i krvni pritisak te smanjuje uestalost napada angine pektoris. BOLESTI IMUNOLOKOG SISTEMA (TUMORI, RAK, AIDS) - Aloe vera sadri faktore koji unitavaju tumore (alfa faktor, blokira dotok krvi u rastui tumor, ). Podstie imunoloki sistem. Kao dopunska terapija, smanjuje tetne nuspojave kemo i radio terapije. ALERGIJSKE BOLESTI, ASTMA - Ublaava simptome astme i alergija. MOKRANI PUTEVI I PROSTATA - Ublaava akutne i kronine upale, djeluje i na bakterije koje su otporne na antibiotike (npr. Escherichia Colli). RESPIRATORNI ORGANI - Pomae kod akutnih i kroninih upala respiratornih organa (upala sinusa, drijela, glasnih ica, plua itd.). BOLOVI U ZGLOBOVIMA, REUMA, OSTEOARTRITIS, OSTEOPOROZA - Smanjuje upalu, crvenilo, bolove i oticanje zglobova i miica. Djeluje kod uganua, nategnua i upala tetiva, modrica Pomae kod neuralgija, iijasa i glavobolje. U kombinaciji sa organskim spojevima kalcija djeluje kod osteoporoze. BOLESTI OIJU - U obliku kapljica za oi uspjeno se upotrebljava kod upale one sluznice (konjunktivitis), mrene, trahoma, glaukoma, keratitisa (upale ronjae), herpes simplexa NJEGA KOE I KONE BOLESTI - Izvanredno vlai kou jer prodire do najdubljeg dermalnog sloja, pomlauje kou jer poveava stvaranje fibroblasta 8x bre nego je to normalno te na taj nain ubrzava zacjeljivanje rana. Izvanredna je za suhu, osjetljivu i oteenu kou; ublaava i otklanja starake pjege po rukama. Oralnom primjenom u obliku napitka i lokalnom u obliku krema djelotvorna je kod psorijaze. ...Za 15-tak dana su se vidjeli rezultati, da bi se nakon 1,5 mjesec skoro sve povuklo. Koristili smo sok (juice), neke tablete (ogromne), i dvije kreme sa propolisom. Sok je malo bljak, ali se ovjek s vremenom navikne. Vino od aloe Vina od aloe (Aloe barbadensis), kadulje (Salvia officinalis), vodopije (Cichorium intybus), divlje rue (Rosa canina) i meda "isti krv", uklanja tetne i otrovne tvari iz organizma te pojaava otpornost organizma - zapisala je Hildegard von Bingen.

200 g listova aloe, 100 g listova kadulje, 100 g korijena vodopije, 100 g ipka divlje rue, 200 g meda sa saom, 0,2 lit. crvenog vina Samljeti svjeu alou, kadulju i vodopiju, te ipak divlje rue i svjei med sa saom. Smjesu staviti u staklenku, preliti vinom, dobro promijeati i zatvoriti. Nakon to odstoji 7-10 dana na tamnom i hladnom mjestu, vino procijediti te uzimati 3-4 puta na dan po 1 veliku licu. Ako koristimo suho bilje, tada treba uzeti upola manju koliinu bilja.

POJAM STRANKE
lan 38 Zakona o optem upravnom postupku (Slubeni glasnik Republike Srpske broj 13/02 i 87/07) Da bi neko lice moglo imati svojstvo stranke u upravnom postupku, potrebno je postojanje odreene veze lica sa predmetom postupka, odnosno postojanje izvjesnih prava ili pravnih interesa u konkretnoj stvari. Iz obrazloenja Osporenim aktom, a rjeavajui po albi zainteresovanog lica poniteno je rjeenje Republike uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove, Podrune jedinice Gradika od 10.10.2006. godine i predmet vraen prvostepenom organu na ponovni postupak i odluivanje. Ovim rjeenjem je dozvoljen upis prava svojine u Knjigu uloenih ugovora o prodaji poslovnih zgrada, poslovnih prostorija i garaa sa 1/1 dijela u korist tuioca u List uloenih ugovora o prodaji poslovnih zgrada, poslovnih prostorija i garaa broj k.o. G. i to poslovni prostor u dravnoj svojini, ukupne korisne povrine od m2 izgraene na k.. broj k.o. G. Tuilac u tubi navodi da je drugostepeni organ vodio postupak po albi, a da prethodno nije saglasno lanu 244 stav 1 ZOUP-a cijenio pravne pretpostavke za ulaganje albe, odnosno da li je alilac ovlateno lice za ulaganje albe ime je postupio suprotno citiranim odredbama zakona, a drugostepeni organ na 3 stranici obrazloenja rjeenja kao usputno i turo je naveo da je iz navedenog naao da podnosilac albe ima svojstvo zainteresovanog lica te mu saglasno odredbama lana 38 ZOUP-a dao svojstvo stranke u postupku i omoguio uee, a da nije obrazloeno iz ega je to postupajui organ naao i postupao po albi lica koje apsolutno nema legitimitet za postupanje. Da bi stranka imala legitimitet za postupanje u odreenoj pravnoj stvari mora biti subjekat graansko-pravnog odnosa iz koga proizilazi sporna situacija, a podnosilac albe nije imao legitimitet za podnoenje albe iz razloga to nije bio uesnik pravnog posla-zakljuenja kupoprodajnog ugovora, jer isti nije vlasnik predmetnog poslovnog prostora, a budua denacionalizacija na koju tuilac vjerovatno rauna i na emu zasniva svoju legitimaciju, a za koju nije izvjesno da li e se i kada ostvariti ne predstavlja dovoljan osnov za postojanje pravnog interesa za podnoenje albe. Zbog navedenog tuilac smatra da je albu trebalo odbaciti kao izjavljenu od neovlatenog lica, te predlae da se tuba uvai i poniti osporeni akt i predmet vrati na ponovni postupak ili da se donese rjeenje kojim se dozvoljava upis prava svojine. Zainteresovano lice je dostavilo odgovor na tubu u kome navodi da osporava tubu i tubeni zahtjev u cjelosti, da se njegova legitimacija

temelji na lanu 1 taka 1 Protokola Evropske konvencije za ljudska prava, prava na zatitu imovine i to prema odlukama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, da nije uopte bitno za postojanje legitimiteta za pokretanje postupka da je isto lice subjekt graansko-pravnog odnosa kako se to navodi u tubi niti je odluujue to isti nije bio uesnik pravnog poslazakljuenja kupoprodajnog ugovora, a da je bitno da lice ima pravni interes da svojim postupanjem zatiti svoje pravo, te predlae da se tuba odbije sa zahtjevom za naknadu trokova postupka. Sud je razmatrajui tubu i osporeni akt po odredbama lana 30. Zakona o upravnim sporovima ("Slubeni glasnik Republike Srpske", broj 109/05, u daljem tekstu: ZUS), zatim odgovor tuenog i odgovor zainteresovanog lica, kao i cjelokupne spise predmetne upravne stvari, tubu uvaio i ponitio osporeni akt iz sljedeih razloga: Iz stanja spisa predmeta proizilazi da je tuilac podnio zahtjev prvostepenom organu tuenog za upis poslovnih zgrada, poslovnih prostorija i garaa u Knjigu uloenih ugovora o prodaji poslovnih zgrada, poslovnih prostorija i garaa. Postupajui po zahtjevu tuioca prvostepeni organ je donio rjeenje od 10.10.2006. godine kojim je dozvoljen upis prava svojine u Knjigu uloenih ugovora o prodaji poslovnih zgrada, poslovnih prostorija i garaa sa 1/1 dijela u korist tuioca. Rjeavajui o albi izjavljenoj od strane zainteresovanog lica tueni je donio osporeni akt, navodei u obrazloenju da je prvostepeni organ pogreno utvrdio da je dostavljeni ugovor o prodaji predmetnog poslovnog prostora pravni osnov za sticanje prava svojine, jer je lanom 2 Pravilnika o uspostavljanju i voenju knjige uloenih ugovora o prodaji poslovnih zgrada, poslovnih prostorija i garaa (Slubeni glasnik Republike Srpske broj 60/05) propisano da poslovne zgrade, poslovne prostorije i garae u dravnoj svojini koje su prodate u skladu sa Zakonom o privatizaciji poslovnih zgrada, poslovnih prostorija i garaa (Slubeni glasnik Republike Srpske broj 98/04) kao i one za koje postoji pravni osnov za sticanje prava svojine na drugi nain, a nisu upisane u zemljinu knjigu odnosno druge javne evidencije o nekretninama i pravima na njima upisuju se u Knjigu uloenih ugovora o prodaji poslovnih zgrada, poslovnih prostorija i garaa. U konkretnoj stvari predmetni poslovni prostor prodat je po osnovu kupoprodajnog ugovora zakljuenog 2003. godine, a Zakon o privatizaciji poslovnih zgrada, poslovnih prostorija i garaa je stupio na snagu 20.11.2004. godine, iz ega proizilazi da isti nije zakljuen u skladu sa navedenim zakonom, pa kod takvog stanja stvari zakljueni ugovor, na osnovu koga je prvostepeni organ donio rjeenje kojim dozvoljava upis prava svojine u Knjigu uloenih ugovora na predmetnim nekretninama u korist tuioca ne predstavlja pravni osnov za sticanje prava svojine u smislu odredbe lana 2 Pravilnika o uspostavljanju i voenju Knjige uloenih ugovora o prodaji poslovnih zgrada, poslovnih prostorija i garaa, zbog ega su ostvareni razlozi iz lana 227 stav 2 Zakona o optem upravnom postupku, da se osporeno rjeenje poniti i predmet vrati prvostepenom

organu na ponovni postupak i odluivanje, te je takoe navedeno da u konkretnom sluaju podnosilac albe ima svojstvo zainteresovanog lica u smislu lana 38 Zakona o optem upravnom postupku, koji radi zatite svojih prava i interesa ima pravo da uestvuje u postupku pa je time ocijenjeno da je alba zainteresovanog lica osnovana. lanom 38 Zakona o optem upravnom postupku (Slubeni glasnik Republike Srpske broj 13/02 i 87/07) je propisano da je stranka lice po ijem je zahtjevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak, ili koje radi zatite svojih prava ili pravnih interesa ima pravo da uestvuje u postupku. Dakle, da bi neko lice moglo uestvovati u svojstvu stranke u upravnom postupku potrebno je da postoje odreeni uslovi, a jedan od njih je stvarna ili stranaka legitimacija, tj. postojanje odreene veze lica sa konkretnim predmetom prema kome se vodi upravni postupak, to znai da fizika ili pravna lica moraju imati izvjesna prava odnosno pravni interes u konkretnoj upravnoj stvari. Zainteresovano lice je stranka koja radi zatite svojih prava ili pravnih interesa ima pravo da uestvuje u postupku. Stvarna ili stranaka legitimacija predstavlja uslov koji mora biti ispunjen da bi jedno lice se moglo pojaviti kao stranka u upravnom postupku u konkretnoj upravnoj stvari. Stranaka legitimacija oznaava da mora postojati naroit odnos izmeu jednog lica i konkretnog predmeta postupka tj. da fiziko ili pravno lice ima izvjesna prava ili pravom obezbjeen interes u konkretnoj upravnoj stvari. Podnosilac albe nije subjekt graansko-pravnog odnosa, predmetnog ugovora o prodaji poslovnog prostora, jer je isti zakljuen izmeu AD kao prodavca i tuioca kao kupca, pa shodno ovome legitimisan za ulaganje albe u predmetnoj upravnoj stvari bi bio drugi uesnik graansko-pravnog odnosa, raniji vlasnik predmetnog poslovnog prostora, jer je na osnovu predmetnog ugovora o prodaji poslovnog prostora kao pravnog osnova po zahtjevu tuioca pokrenut ovaj upravni postupak. Na osnovu napred navedenog moe se zakljuiti da podnosilac albe nema stranaku legitimaciju za ulaganje albe, jer upravnim aktom mu nije povrijeeno neko pravo ili neposredan lini interes zasnovan na zakonu. Podnosilac albe, tek kada bi se u postupku vraanja nacionalizovane imovine u svojinu ranijeg vlasnika odnosno njegovom pravnom sledniku, utvrilo da se predmetni poslovni prostor njemu treba vratiti u svojinu, bi stekao relevantan pravni interes zasnovan na zakonu za ostvarivanje svojih prava. Podnosilac albe vjerovatno rauna i na emu zasniva svoju legitimaciju jeste denacionalizacija koja je bila regulisana Zakonom o vraanju oduzetih nepokretnosti (Slubeni glasnik Republike Srpske broj 21/96) koji zakon je meutim proglaen nevaeim Odlukom Visokog predstavnika za BiH od 30.8.2000. godine (Slubeni glasnik Republike Srpske broj 31/00) pa za sada, dok eventualno novi zakon u predmetnoj oblasti ne bude donesen to podnosilac albe s obzirom na sada vaee propise nema legitimaciju za izjavljivanje albe u predmetnoj upravnoj stvari.

Prema tome, da bi stranka mogla da izjavi albu, treba da ispunjava uslov u pogledu stranake legitimacije pod kojim se podrazumijeva poseban odnos stranke prema konkretnoj upravnoj stvari. U predmetnoj upravnoj stvari podnosilac albe nije bio legitimisan za podnoenje iste, pa je drugostepeni organ propustio da pravilnom primjenom navedenih zakonskih odredbi, albu odbaci kao izjavljenu od neovlaenog lica. Na osnovu naprijed navedenog donoenjem osporenog akta su ostvareni razlozi iz lana 10 taka 4 ZUS-a, pa je otuda tubu valjalo uvaiti i osporeni akt ponititi, a na osnovu ovlaenja iz lana 31 stav 1 i 2 istog zakona. (Presuda Okrunog suda u Banjoj Luci broj: 011-0-U-07-000 748 od 13.03.2008. godine)
. Opta razmatranja S obzirom na injenicu da ljudska prava ine neizostavan element materia-e constitutionis , kontrola ustavnosti zakona i podzakonskih akata na posredan nain doprinosi zatiti ustavom zajemenih ljudskih prava. No, pojedini ustavni sistemi ustanovljavaju i pravno sredstvo koje je u slubi neposredne ustavnosudske zatite ljudskih prava. Re je o ustavnoj albi koja se na najuopteniji nain odreuje kao pravno sredstvo za zatitu ljudskih prava pred ustavnim sudom. Izvesno je da ustavna alba nastaje iz potrebe da pravni poredak svestranije i intenzivnije titi ljudska prava. U teoriji vlada gotovo jednoduan stav da je ustavna alba najmoniji i najefikasniji pravni mehanizam zatite ljudskih prava koji istovremeno titi i ustav kao deo objektivnog pravnog poretka. Dakle, zbog vanosti zatienih dobara, usled kojih su uostalom ljudska prava element ustavne materije, a takoe i zbog njihovog grubog i masovnog naruavanja koje je doivelo kulminaciju za vreme Drugog svetskog rata, pravni mehanizmi zatite ljudskih prava se obogauju jednim dopunskim pravnim sredstvom. Pored toga, reima Ratka Markovia iskazano, nesumnjivo da je najvei domet u zatiti prava graana i ustavnosti priznavanje mogunosti da se sam graanin-pojedinac neposredno obrati ustavnom sudu radi zatite svojih prava ili ustava. Tako, od ekskluzivnog arbitra ustavni sud evoluira u sud obinih ljudi. Uspostavljanje ustavne albe doprinosi, kako govori Barnet (Richard Barnet), da nosioci javnih funkcija budu obazriviji i da ne prekorauju svoja ovlaenja, to neminovno jaa veru u princip vladavine prava. Naime, zaodenuvi ih velom ustavnosti, isticanjem njihovog ustavnog ranga, ustavna alba samim svojim postojanjem osnauje ljudska prava. Primetimo, da se u ustavnopravnoj knjievnosti malo panje posveuje efektima povratnog dejstva institucionalizovanja ustavne albe na ustavni sud. Sama vera graana da je ustavni sud poslednja instanca zatite njihovih ustavom zajemenih prava, znaajno potpomae afirmisanju ove institucije, pa tako i podizanju njenog ugleda i autoriteta. Jer, kako je to zabeleeno u teoriji: Sve vea privlanost ustavnopravnog sudovanja lei u moralnoj snazi koju je ono steklo u oima graana koji se uzdaju u sud radi osiguranja ostvarivanja sloboda i prava putem potovanja ustava (La Pergola). Bez obzira na kritike koje nastoje da, relativizujui njegov znaaj, omalovae ovaj institut budui da je najvei broj ustavnih albi neuspean, dosadanja ustavnosudska praksa u Austriji i Nemakoj ukazuje da broj uspeno okonanih postupaka po ustavnim albama uveliko premauje broj svih drugih predmeta u kojima je utvrena povreda ustava. Ipak, ustavna alba ima i svoje nalije. Koliko god se smatrala delotvornim pravnim sredstvom zatite ljudskih prava, ustavna alba nije opteprihvaen institut budui da je prate i neke nezanemarljive slabosti. Pre svega, ustavna alba otvara problem odnosa ustavnog suda i redovnih sudova, jer je osnovni preduslov za korienje ovog pravnog sredstva iscrpljenost redovnog pravnog puta zatite ljudskih prava. Na taj nain, dovodi se u pitanje naelo nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti jer odluke redovnih sudova bivaju preispitivane od strane ustavnog suda. Tako se menja osnovna funkcija ustavnog suda, jer on od zatitnika ustava evoluira u vrhovnu instancu redovnog sudstva. Razumljivo je da poklonici ustavne albe pokuavaju da ospore tezu da odnos ustavnog suda i redovnih sudova poiva na rivalstvu. U ovom kontekstu je zanimljivo pomenuti miljenje sudije Saveznog ustavnog suda Nemake, Hans Joakima Jena (Hans Joachim Jentsch), koji istie da izmeu ustavnog suda i redovnih sudova postoji partnerski odnos jer oba organa ostvaruju jedinstveni ustavni zadatak i drutveni cilj, a to je zatita ustavom zajemenih prava. I u naoj teoriji je izraen stav o paralelizmu ustavnih zadataka ovih institucija, budui da ustavni sud titi ljudska prava tumaenjem i primenom ustava, dok se u sluaju redovnog sudstva njihova zatita ostvaruje tumaenjem i primenom zakona (D. Stojanovi, O. Vui). ak i ako zanemarimo injenicu da se ustavom zajemena ljudska prava po pravilu neposredno primenjuju, to znai da i redovni sudovi tite ljudska prava tumaenjem i primenom ustava, ove rei ne mogu da deluju uverljivo i uteno za nosioce sudske vlasti jer

njihove odluke, na osnovu ustavne albe, mogu biti kasirane ukoliko je njima povreeno neko od ustavom zajemenih prava. Pored ove primedbe naelnog karaktera, o kojoj je do sada bilo rei, institut ustavne albe u daleko veoj meri diskredituje jedan praktian razlog. Naime, ovaj institut sa sobom nosi rizik od prenatrpavanja ustavnog suda ustavnim albama pa tako i zaguivanja njegovog rada, jer e graani, iako je ovo pravno sredstvo po svojoj prirodi izuzetno i dopunsko, redovno posezati za njim kao poslednjom nadom za zatitu svojih prava. Upravo iz tog razloga nemaki ustavotvorac je izbegao da u Osnovnom zakonu 1949. predvidi ovaj institut koji je u nemaki ustavni sistem ustanovljen dve godine kasnije Zakonom o Saveznom ustavnom sudu. Tada, u vreme donoenja Bonskog osnovnog zakona, vladalo je uverenje da je Ustavni sud ve preoptereen irokim delokrugom nadlenosti i da bi predvianje ustavne albe koja u privilegovan poloaj stavlja samo jednu kategoriju ustavnih odredbi, i to onih koje se tiu ljudskih prava, znaajno usporilo rad ovog organa. Istovremeno, nesumnjivo je da se sudije ustavnog suda prekomerno iscrpljuju reavanjem velikog broja ustavnih albi, to se neminovno odraava na kvalitet njihovog rada, pa i na odluke koje donose. Potonje iskustvo Nemake potvrivalo je prethodno iznete bojazni da e najvei broj ustavnih albi biti frivolan jer graani nisu na najbolji nain shvatili smisao postojanja ovog instituta doivljavajui ga kao redovno, a pri tom jednostavno, pravno sredstvo poslednjeg stepena koje se gotovo rutinski koristi u svim sluajevima nezadovoljstva aktima javnih vlasti. Uostalom, dobri poznavaoci nemake ustavnosudske prakse svedoe da je najvei broj ustavnih albi napisan rukom i bez strune pomoi advokata. Tako, postupak po ustavnoj albi dobija znaenje poslednjeg, moda bezuspenog traenja milosti . Stoga, ne treba da zaude rei jednog od sudija Ustavnog suda Bugarske koji je izostavljanje ustavne albe iz ustavnog sistema ove drave pokuao da opravda praktinim razlozima: Ima nas svega 12 sudija. Praktino, ako vam je poznat bugarski mentalitet, svaki okonani sluaj pred redovnim sudom bi bio nastavljan pred Ustavnim sudom radi ispitivanja ustavnosti tog i tog lana. Mi ne raspolaemo ni novcem, a ni aparatom da bismo preuzeli takvu odgovornost. Te slabosti ustavne albe, i pored znaajnih vrlina, odvraale su ustavotvorce da olako i bezuslovno konstitucionalizuju ovaj institut. Zbog toga, sve do 90-ih godina minulog veka, samo tri evropske drave su u svojim pravnim sistemima predvidele ustavnu albu: Austrija, Nemaka, i panija. Da ne bi bilo zabune, pomenimo da u ustavnopravnoj teoriji ne postoji opteprihvaena definicija ustavne albe, te se stoga u literaturi mogu susresti razliiti stavovi o tome koje sve drave su institucionalizovale ovo pravno sredstvo. Tek e talas demokratizacije postkomunistikih drava, koji je bio praen donoenjem novih i na vrednostima liberalno-demokratskog konstitucionalizma zasnovanih ustava, doprineti znaajnijem irenju ustavne albe na evropskom kontinentu. Tako su Albanija, Letonija, Makedonija, Maarska, Poljska, Rusija, Slovaka, Slovenija, Ukrajina, Hrvatska, Crna Gora, eka, a naposletku i Srbija od 2006, neke od drava koje su ustanovile ustavnu albu u svojim pravnim sistemima. Ipak, ustavna alba nije u potpunosti nov institut i ne moe se vezati iskljuivo za konstitucionalizam 20. veka. Naime, koreni ovog instituta mogu se pronai u Kraljevini Aragonija od 13. do 16 veka, a njegova klica je sasvim uspeno posejana, kako u dravama Latinske Amerike jo u 19. veku, tako i u panski pravni sistem u vidu amparo tube (recurso de amparo) Ustavom od 1931. U vajcarskoj je Ustavom od 1874. uvedena dravnopravna alba (staatsrechtliche Beschwerde). Ona je u velikoj meri posluila kao uzor za pravno uobliavanje nemake ustavne albe, zbog ega e joj i biti posveeni par narednih redova. U najkraem, dravnopravna alba se podnosi Saveznom sudu zbog povrede ustavnih prava graana. Meutim, alba se moe podneti samo protiv kantonalnih, a ne i saveznih pravnih akata i to od strane lica koje smatra da su mu ustavna prava povreena. Na taj nain, znaajno se suavaju mogunosti za korienje dravnopravne albe budui da se ustavnost pravnih akata saveznih organa ne moe kontrolisati. Ovakvo opredeljenje vajcarskog ustavotvorca neposredna je posledica postojanja viih politiko-pravnih principa, kao to su demokratski princip i princip suprematije zakonodavne vlasti, na kojima se temelji politiki sistem ove drave. Po znaaju koji komparativno posmatrano ima na ovom polju izdvaja se nemaki ustavni sistem. Naime, nemaki institucionalni model ustavne albe, kao i dosadanja ustavnosudska praksa ove drave koja je nepogreivo ukazivala na njene vrline i nedostatke, predstavljali su dragocen uzor mnogim ustavotvorcima koji su u neposrednoj prolosti konstitucionalizovali ustavnu albu. Uostalom, sam naziv ustavna alba (eng. constitutional complaint) predstavlja doslovan prevod nemakog naziva verfassungsbeschwerde, izraz ijim se tvorcem, krajem 19. stolea smatra nemaki teoretiar Seydel . No, bez obzira na znaaj koji ima, nemaki model ustavne albe ne moe da zadovolji nau potrebu za potpunim razumevanjem institucionalne prirode ovog instituta. Zato e analiza ustavne albe u bivim jugoslovenskim republikama biti propraena kroz prizmu institucionalnih reenja tri drave, Nemake, Austrije i panije, budui da je, imajui u vidu ovo pravno sredstvo, njihovo iskustvo najdue, a praksa najbogatija. Od bivih jugoslovenskih republika izdvaja se Bosna i Hercegovina koja u svom ustavnom sistemu ne poznaje institut ustavne albe. Precizirajmo da ustavotvorac Makedonije nije izriito ustanovio ustavnu albu, ve je neodreeno predvideo da Ustavni sud titi restriktivno postavljenu grupu ustavom zajemenih prava. Ni Poslovnik o radu Ustavnog suda Makedonije ne pominje termin ustavna alba, ve govori o zahtevu za zatitu prava i sloboda koje se tite pred Ustavnim sudom. Ipak, miljenja smo da predvieni

mehanizam zatite ljudskih prava pred Ustavnim sudom Makedonije obuhvata, dodue u najrestriktivnijem moguem obimu, sve bitne elemente instituta ustavne albe, tako da e i ova drava biti obuhvaena predstojeom analizom. Dodajmo jo da je hrvatski ustavotvorac koristio izraz ustavna tuba, no, radi pojednostavljivanja izlaganja budui da je samo o terminolokoj razlici re, u daljem tekstu e biti korien termin prihvaen u naem ustavnom sistemu, ustavna alba. S obzirom na to da se postupak po ustavnoj albi veoma detaljno ureuje zakonodavstvom, priroda i obim ovoga rada ne doputaju da se iscrpno i u potpunosti upoznamo sa svim specifinostima institucionalnih reenja analiziranih drava. Zbog toga emo upoznati samo najbitnije odlike ustavne albe u Makedoniji, Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, dok e institucionalna reenja Srbije biti izdvojena i detaljno analizirana. 2. Funkcionisanje ustavne albe 1. Predmet ustavne albe. Uporednopravno posmatrano ustavna alba je pravno sredstvo, po pravilu, ogranienog domaaja budui da se ona moe podneti samo u odnosu na odreene kategorije pravnih akata. U tom smislu, Nemaka se moe smatrati izuzetkom jer se ustavna alba u ovoj dravi moe podneti protiv svih akata javne vlasti. Precizirajmo da se u Nemakoj ustavna alba moe odnositi na sve akte zakonodavnog tela, organa uprave, sudova, pa ak i na akte ustavotvorne vlasti kojima se vri revizija ustava. panija je primer drave u kojoj je ustavna alba takoe ekstenzivna po svome domaaju, s tom razlikom to ustavna alba nije doputena protiv akata parlamenta. Ipak, bez obzira na ovo ogranienje ustavne albe u paniji, ovaj institut moe na posredan nain da izazove kontrolu ustavnosti zakona ukoliko je upravni akt ili sudska odluka protiv kojih je podneta ustavna alba, zasnovan na zakonu koji je neustavan. Glavna razlika izmeu nemakog i panskog koncepta ustavne albe, kako veli Daneman (Gerhard Dannemann), nije u obimu kontrole ustavnosti, ve jedino u nivou na kome se ona vri. Treba dodati i to da se u Nemakoj ustavna alba moe podneti protiv zakona jedino u sluaju ako je lice koje je podnosi tim zakonom lino i neposredno povreeno u svojim pravima. Nesumnjivo je da e takve situacije biti izuzetno retke. Zbog toga se mogunost primene ustavne albe u odnosu na zakon znaajno suava, to ovaj institut ujedno jasno razgraniava od popularne tube (actio popularis) koja se ustanovljava radi zatite javnih interesa. U Austriji je ustavna alba ustanovljena unekoliko restriktivnije. Naime, predmet ustavne albe mogu biti pojedinani upravni akti, ordonanse sa zakonskon snagom i akti parlamenta. Dakle, kako se moe zapaziti, ustavna alba se ne moe podneti protiv sudskih odluka. Nije suvino dodati da su izvorno samo upravni akti mogli biti predmet ustavne albe, pa je tek 1975, njen domaaj proiren i na zakone. Taj provobitni model ustavne albe predstavljao je dosledno otelovljenje anahronog poimanja ljudskih prava koja se doivljavaju iskljuivo kroz odbrambenu funkciju od dravne vlasti koja se poistoveivala sa upravom. Meutim, na ovom suenom polju primene ustavne albe, austrijsko pravo ekstenzivnije od nemakog postavlja mogunost primene ovog instituta prema aktima uprave. Naime, austrijski Ustavni sud je proirio svoju nadlenost i na interne cirkulare (Runderlsse) vlade kojima ona daje uputstva administrativnim organima. Analiza ustanovljenih modela ustavnih albi u bivim jugoslovenskim dravama namee zakljuak da je ovaj institut neposredne zatite ljudskih prava pred ustavnim sudom znatno restriktivnije postavljen. Naime, ustavna alba se ustanovljava kao pravno sredstvo koje bez izuzetka slui za kontrolu ustavnosti pojedinanih akata. Kako izmeu analiziranih ustavnih sistema nema bitnijih razlika, ilustracije radi izdvojimo institucionalno reenje Ustavnog zakona o Ustavnom sudu Hrvatske koje predvia da se ustavna alba moe podneti protiv pojedinanog akta tela dravne vlasti, tela jedinice lokalne samouprave i podrune (regionalne) samouprave ili pravnog lica sa javnim ovlaenjima, kojim je odlueno o njegovim pravima i obavezama ili o sumnji ili optubi zbog kanjivog dela (lan 62. stav 1). Dodajmo, da su u Makedoniji, za razliku od preostalih analiziranih drava, predmet ustavne albe pored pojedinanih akata i radnje (lan 51. Poslovnika o radu Ustavnog suda). 2. Legitimacija za podnoenje ustavne albe. Najuoptenije reeno, ustavna alba se ustanovljava u korist svakoga ko moe biti nosilac ustavom zajemenih prava. Ustavna alba, po pravilu, nije ograniena samo na domae dravljane, a takoe ni na fizika lica, jer se i pravnim licima zajemuje pravo na podnoenje ustavne albe, razume se, u obimu u kome ona mogu biti nosioci ustavom proklamovanih prava. No, i na ovom polju se mogu primetiti razlike izmeu pojedinih pravnih sistema, budui da krug ovlaenih za podnoenje ustavne albe moe biti proiren. Tako, u Nemakoj pravom na podnoenje ustavne albe raspolau optine (Gemeinden) ukoliko smatraju da im je saveznim ili zemaljskim zakonom povreeno ustavom zajemeno pravo na samoupravu. Slino reenje, za razliku od panije, predvia i Austrija. Sa druge strane, kako primer panije ukazuje, krug ovlaenih podnosilaca ustavne albe moe biti proiren ombudsmanom i dravnim tuiocem. Kada su u pitanju bive jugoslovenske republike sa jedne strane treba izdvojiti Sloveniju, Hrvatsku i Crnu Goru u kojima je ustavna alba ustanovljena u korist svakoga ko moe biti nosilac ustavom zajemenih prava. Naspram ovih drava izdvaja se Makedonija ijim je Poslovnikom o radu Ustavnog suda ustavna alba ustanovljena iskljuivo u korist graana (lan 51). Dakle, u pitanju je jedno izuzetno restriktivno i u uporednom pravu neuobiajeno reenje, budui da su pravna lica i stranci lieni mogunosti zatite svojih

ustavom zajemenih prava pred Ustavnim sudom. Svojim institucionalnim reenjima izdvajaju se Slovenija i Crna Gora jer je njihovim zakonima o ustavnom sudu krug ovlaenjnih podnosilaca ustavne albe proiren ombudsmanom. Ombudsman je u oba ustavna sistema ovlaen da podnese ustavnu albu u vezi sa konkretnim sluajem na kome radi, ali iskljuivo uz saglasnost lica ija ustavom zajemena prava treba da budu zatiena. Ipak, da bi se ustavna alba mogla koristiti kao instrument za zatitu ustavom zajemenih prava, alilac treba da pokae legitiman pravni interes. Naime, ustavna alba se, po pravilu, moe podneti samo od strane lica koje je neposredno pogoeno osporavanim aktom. Na taj nain, povlai se jasna razlika izmeu ustavne albe i popularne tube. Moe se zapaziti da ovo pravilo trpi izuzetke u onim pravnim sistemima koji krug moguih alilaca pred ustavnim sudom proiruju ombudsmanom ili dravnim tuiocem. U tom sluaju ustavna alba se podnosi u cilju zatite optih interesa, zbog ega se ovaj institut pribliava popularnoj tubi. 3. Razlog za podnoenje ustavne albe. S obzirom na izuzetan i supsidijaran karakter ustavne albe, jasno je da ovaj institut ne slui za zatitu svih ljudskih prava, ve samo onih koja su ustavom zajemena. Uostalom, jedan od neizostavnih elemenata forme ustavne albe, u svim pravnim sistemima koji poznaju ovaj institut, je da alilac izriito navede koje mu je ustavno pravo povreeno osporavanim aktom javne vlasti. Meutim, pojedini ustavni sistemi preciziraju koja se to ustavna prava mogu tititi putem ustavne albe. Tako je u Nemakoj izriito predvieno da se ustavna alba moe podneti samo zbog povrede osnovnog prava (lanovi 1. do 19) ili prava izjednaenog sa osnovnim pravima (lanovi 20(4), 33, 38, 101, 103, 104). Navedena osnovna prava u nemakom Ustavu su nepovrediva i neotuiva i predstavljaju neophodan preduslov za funkcionisanje demokratskog poretka, usled ega ona imaju vii ustavni rang u odnosu na ostale ustavne odredbe i uivaju posebnu ustavnopravnu zatitu. U paniji je takoe precizno omeen krug ustavnih prava koja se mogu tititi ustavnom albom (lanovi 14. do 30). Kako istie Ruiz (Gerardo Ruiz-Rico Ruiz), ustavnom albom se moe zatraiti zatita samo onih prava koja ine sutinski deo demokratske pravne drave, a ne ba svakog prava koje je zapisano u tekstu Ustava Na taj nain, dodatno se podvlai izuzetan karakter ustavne albe koja treba, kao jedan dopunski pravni mehanizam, da poslui zatiti osnovnih ljudskih prava kada svi ostali mehanizmi iznevere. U najveem broju pravnih sistema koji poznaju ovaj institut, pa tako i u bivim jugoslovenskim republikama sa izuzetkom Makedonije, dominira reenje po kome se sva ustavom proklamovana prava mogu tititi ustavnom albom. Naime, u Makedoniji je ustavotvorac izuzetno restriktivno ustanovio ustavnu albu budui da je ovo pravno sredstvo predvieno iskljuivo u cilju zatite ljudskih prava i sloboda koje se odnose na slobode ubeenja, savesti, misli i javnog izraavanja miljenja, pravo na politiko udruivanje i delovanje, kao i na zabrane diskriminacije meu graanima po osnovu pola, rase, religije, nacionalne, drutvene ili politike pripadnosti (lan 110. taka 3). Ostaje dilema kojim se kriterijumom rukovodio makedonski ustavotvorac kada je predvideo da se samo ova, izriito ustavom navedena, ljudska prava mogu tititi putem ustavne albe. Sa druge strane, pomenimo i to da su pojedini pisci u Sloveniji kritikovali velikodunost ustavotvorca koji je svim ljudskim pravima i osnovnim slobodama zajemio zatitu putem ustavne albe. Tako je Janez Kranjc izneo miljenje da ova neodreenost objekta zatite putem ustavne albe, odvlai Ustavni sud od njegove primarne nadlenosti: zatite ustavnog poretka. Sa ovakvim stavom se samo delom moemo sloiti, budui da svako drugo reenje vodi vetakom izdvajanju jedne grupe ljudskih prava koja tako dobija prioritet i bivaju, pored redovnih i vanrednih mehanizama zatite, supsidijarno tiena i putem ustavne albe. Uostalom, ne moe se porei da titei ljudska prava, ustavna alba istovremeno titi i ustavni poredak. 4. Rok za podnoenje ustavne albe. Komparativno posmatrano, u pogledu roka u kome se moe izjavljivati ustavna alba, reenja su raznolika i kreu se od 20 dana do tri meseca, a ree je taj rok dui. Utisak je da se u cilju ouvanja pravne sigurnosti i izvesnosti, po pravilu, predviu kratki rokovi za korienje ovog pravnog sredstva. Tako se u Nemakoj ustavna alba izjavljuje u roku od mesec dana raunajui od dostavljanja reenja ili odluke suda. Meutim, ukoliko se ustavna alba podnosi protiv zakona ili akta protiv kojeg nema redovnog pravnog puta, rok u kome se moe iskoristiti ovo pravno sredstvo je godinu dana od dana stupanja na snagu zakona, odnosno od donoenja drugog akta. U paniji se takoe, u zavisnosti od vrste osporavanog pravnog akta, pravi razlika u pogledu duine roka u kome se moe izjaviti ustavna alba. Ukoliko se ustavna alba odnosi na akte parlamenta rok za njeno podnoenje je tri meseca, a u ostalim sluajevima 20 dana od dostavljanja sudske odluke. U Austriji ustavna alba se podnosi u roku od est nedelja od dostavljanja konanog upravnog akta. Kada su u pitanju bive jugoslovenske republike sasvim je oekivano da i meu njima postoje razlike u pogledu rokova za podnoenje ustavne albe. Najkrai rok za podnoenje ustavne albe predvia Ustavni zakon o Ustavnom sudu Hrvatske, 30 dana (lan 64), dok zakoni o ustavnom sudu Slovenije (lan 52. stav 1) i Crne Gore (lan 50. stav 1) predviaju rok od 60 dana. U sva tri ustavna sistema rok poinje da tee od dana dostavljanja pojedinanog akta protiv koga moe biti podneta ustavna alba. Institucionalno reenje predvieno Poslovnikom o radu Ustavnog suda Makedonije, zbog svoje specifinosti, zasluuje posebnu panju. Naime, kako je to predvieno ovim pravnim aktom, ustavna alba se podnosi u roku od dva meseca raunajui od dana prijema konanog ili pravnosnanog pojedinanog akta, odnosno od dana kada je graanin postao svestan preduzete radnje kojom mu se povreuju Ustavom zajemena prava, ali ne due

od pet godina od dana preduzimanja te radnje (lan 51). U Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori rok koji je predvien za podnoenje ustavne albe nema apsolutno dejstvo. Tako, Ustavni zakon o Ustavnom sudu Hrvatske predvia da ukoliko se iz opravdanih razloga propusti rok za podnoenje ustavne albe, Ustavni sud e dopustiti povratak u preanje stanje ako se u roku od 15 dana nakon prestanka razloga koji je prouzrokovao proputanje podnese predlog za povraaj u preanje stanje pod uslovom da se sa tim predlogom istovremeno podnese i ustavna alba (lan 66. stav 1). Nakon proteka tri meseca od dana proputanja ne moe se traiti povraaj u preanje stanje (lan 66. stav 2). Istovetno institucionalno reenje, oigledno preuzeto iz hrvatskog ustavnog sistema, predvia i Zakon o Ustavnom sudu Crne Gore (lan 50. stavovi 2. i 3). Zakon o Ustavnom sudu Slovenije ne predvia tako precizno institucionalno reenje, ve dodeljuje Ustavnom sudu ovlaenje da izuzetno moe da pokrene postupak po neblagovremeno podnetoj ustavnoj albi (lan 52. stav 3). 5. Iscrpljen redovan pravni put. Pravilo je, od kojeg u uporednom pravu ima izuzetaka, da je ustavna alba doputena tek po iscrpljivanju upravnopravne i redovne sudske zatite. Na taj nain, ustavna alba zaista postaje izuzetno i posebno pravno sredstvo neposredne zatite ljudskih prava, budui da je njeno korienje uslovljeno iscrpljivanjem svih raspoloivih pravnih sredstava za zatitu povreenih ljudskih prava. Zato se sa punim pravom istie da je naelo supsidijarnosti jedno od sutinskih obeleja institucionalne prirode ustavne albe. Potkrepimo ove rei stavom Ustavnog suda Nemake: Ustavna alba je koncipirana kao vanredno pravno sredstvo koje omoguava ispitivanje pravosnane sudske odluke samo izuzetno... Ona nije doputena ako alilac ima na raspolaganju put kojim se moe postii uklanjanje povrede osnovnog prava bez prizivanja Saveznog ustavnog suda... Naelo supsidijarnosti ustavne albe stoga zahteva da alilac po iscrpljenju pravnog puta u uem smislu iskoristi mogunosti koje ima na raspolaganju da bi izdejstvovao korekturu vaee povrede ustava ili spreio povredu osnovnog prava . Ipak, nemaki model ustavne albe, o kome je do sada bilo najvie rei, istovremeno predvia i izuzetke od pravila da je za primenu ovog pravnog sredstva neophodno iscrpljivanje raspoloivih puteva pravne zatite. Izuzetno, i pre nego to su iscrpljena sva pravna sredstva, Ustavni sud moe reavati po ustavnoj albi ukoliko je to od opteg znaaja ili ako bi za alioca nastala teka i nepopravljiva teta. Ustavni sistem Austrije ne predvia ovakve izuzetke, ali se na ovom polju odlikuje specifinou koja zasluuje da bude pomenuta. Naime, austrijski model ustavne albe pretpostavlja da alilac iscrpi sva pravna sredstva koja mu stoje na raspolaganju imajui u vidu najvie upravne instance, ali ne i upravni sud. Zato se upravni akti mogu pobijati kako pred Ustavnim, tako i pred Upravnim sudom. Nadlenost se odreuje prema tvrdnji alioca da li su povreena njegova ustavom zajemena prava ili druga subjektivna prava. Mogue je da se protiv osporenog upravnog akta istovremeno pokrene postupak pred oba organa. Ukoliko Ustavni sud smatra da osporavanim upravnim aktom nije povreeno ustavom zajemeno pravo, na zahtev alioca je mogue ustupiti predmet Upravnom sudu koji e odluivati o tome da li je povreeno neko zakonom zajemeno pravo. Obrnuti postupak nije doputen, na osnovu ega se moe zakljuiti da je graanin oigledno usmeren na osporavanje upravnog akta pred Ustavnim sudom. Razume se da je i na prostoru bive Jugoslavije naelo supsidijarne primene ustavne albe pravilo. Zbog iscrpnosti i neuobiajene, a pohvale vredne, preciznosti kada govori o supsidijarnosti ustavne albe pomenimo reenje Ustavnog zakona o Ustavnom sudu Hrvatske. Naime, kako je to ovim aktom predvieno, ako je zbog povrede ustavnih prava doputen drugi pravni put, ustavna alba se moe podneti tek nakon iscrpljivanja tog pravnog puta (lan 62. stav 2). U stvarima u kojima je doputen upravni spor, odnosno revizija u parninom ili vanparninom postupku, pravni put je iscrpljen nakon to je odlueno i o tim pravnim sredstvima (lan 62. stav 3). Zanimljivo je pomenuti i reenje koje predvia Ustavni zakon Crne Gore koji predvia da je ustavna alba doputena nakon iscrpljivanja svih delotvornih pravnih sredstava (lan 48. stav 1). Nakon toga, crnogorski zakonodavac pojanjava da iscrpljivanje svih delotvornih pravnih sredstava podrazumeva da je podnosilac ustavne albe u postupku iskoristio sva pravna sredstva na koja je imao pravo u skladu sa zakonom (lan 48. stav 2). ini se, da zakonopisac nije bio preterano vet u formulisanju ovog institucionalnog reenja budui da sasvim suvino govori o delotvornim pravnim sredstvima koje u sledeem stavu poistoveuje sa svim pravnim sredstvima na koje je alilac imao pravo u skladu sa zakonom. Najelegantniju i najjednostavniju, a svakako potpuno jasnu formulaciju predvia Zakon o Ustavnom sudu Slovenije koji predvia da se ustavna alba moe podneti samo nakon iscrpljivanja svih pravnih sredstava (lan 51. stav 1). Ipak, ustavni sistemi Slovenije i Hrvatske predviaju institucionalna reenja kojima se odstupa od naela supsidijarnosti ustavne albe. Tako, prema Ustavnom zakonu o Ustavnom sudu Hrvatske, Ustavni sud moe pokrenuti postupak po ustavnoj albi i pre nego to je iscrpljen pravni put, ukoliko o pravima i obavezama stranke ili o sumnji ili optubi zbog kanjivog dela nije u razumnom roku odluio sud ili u sluaju kada se osporenim pojedinanim aktom grubo vreaju ustavna prava, a potpuno je oigledno da bi nepokretanjem ustavnosudskog postupka za podnosioca ustavne albe mogle nastati teke i nepopravljive posledice (lan 63. stav 1). Zakon o Ustavnom sudu Slovenije restriktivnije postavlja mogunost korienja ustavne albe pre iscrpljivanja raspoloivih pravnih sredstava. Tako, Ustavni sud moe izuzetno da odluuje o ustavnoj albi i pre iscrpljivanja vanrednih pravnih sredstava, u sluaju postojanja oigledne povrede ljudskih prava i ukoliko

bi primenom osporavanog pojedinanog akta nastupile nepopravljive tetne posledice za alioca (lan 51. stav 2). Kako se na osnovu ova dva sluaja, koja u miljeu postkomunistikih zemalja nisu usamljena , moe zakljuiti, ustavna alba poprima elemente redovnog pravnog sredstva, to je tendencija koja znaajno potkopava i uruava delotvornost ovog pravnog instituta. 6. Prethodna selekcija ustavnih albi. Bez obzira na sve vrline koje se pripisuju ustavnoj albi, ovaj institut, da se ne bi transformisao u nedelotvorno redovno pravno sredstvo kojim se zaguuje rad ustavnog suda, mora biti minuciozno pravno uoblien. Zato, da bi se predupredilo pretvaranje ustavnog suda u forum za provetravanje opteg nezadovoljstva , pojedini ustavni sistemi predviaju mehanizme filtriranja ustavnih albi u cilju rastereivanja ustavnog suda od frivolnog korienja ovog izuzetnog pravnog sredstva. Sasvim oekivano, mehanizam prethodne selekcije ustavnih albi nastao je u Nemakoj 1956, kada su ekstenzivno postavljene mogunosti za podnoenje ustavne albe ostavile prostor za neosnovano i olako korienje ovog pravnog sredstva. Tako, svaka ustavna alba prolazi kroz prethodni postupak pred komitetom od tri sudije Ustavnog suda koji moe jednoglasnom odlukom odbaciti svaku ustavnu albu ukoliko smatra da ona nema dovoljno izgleda na uspeh ili ne vodi razjanjavanju jednog ustavnopravnog pitanja. Koliko je ovaj prethodni postupak rasteretio Ustavni sud, najbolje moe posvedoiti podatak da su od 1957. komiteti odbacivali vie od 95% podnetih ustavnih albi svake godine. Slian mehanizam uveden je i u ustavni sistem Austrije 1981. kada je Ustavni sud dobio ovlaenje da odbije ustavnu albu ukoliko ne postoji realan izgled za njen uspeh. Kako pomenuta institucionalna novina nije dala oekivane rezultate, samo tri godine kasnije, 1984, Ustavni sud je, po ugledu na nemaki uzor, dobio ovlaenje da odbije ustavnu albu kada se ne moe oekivati da odluka o njoj doprinese razjanjavanju nekog ustavnopravnog pitanja. U tom sluaju, nakon odbijanja ustavne albe, Ustavni sud moe da uputi predmet Upravnom sudu. panija takoe nije izuzetak, budui da se 1988. uvodi sistem nedopustivosti na osnovu koga se eliminie znaajan broj ustavnih albi kojima nedostaje tobonji ustavni sadraj . Ovaj mehanizam prethodne selekcije ustavnih albi karakteristian je i za Hrvatsku i Sloveniju. Prema Ustavnom zakonu o Ustavnom sudu Hrvatske, o ustavnoj albi odluuje vee sastavljeno od est sudija (lan 68. stav 1). Meutim, vee sastavljeno od tri sudije Ustavnog suda odluuje o tome da li postoje formalne pretpostavke za odluivanje o ustavnoj albi (lan 68. stav 2). Vee odluuje samo jednoglasno i u punom sastavu (lan 68. stav 3). Ukoliko se u veu ne postigne jednoglasnost ili ako vee smatra da predmet ustavne albe ima iri znaaj, o ustavnoj albi se odluuje na sednici Ustavnog suda (lan 68. stav 4). Pri tome, ustavna alba se ne uzima u razmatranje ukoliko se ne radi o povredi ustavnog prava (lan 71. stav 2). Odluku o tome donosi trolano vee. U sluaju da vee odluku ne donese jednoglasno, odluku donosi vee sastavljeno od est sudija, odnosno sednica Ustavnog suda (lan 71. stav 3). Slino institucionalno reenje postoji i u Sloveniji gde je trolanom komitetu Ustavnog suda dodeljena jo vea sloboda u postupku prethodne selekcije ustavnih albi. Naime, prema Zakonu o Ustavnom sudu Slovenije, ustavna alba se uzima na razmatranje samo ako povreda ljudskih prava i osnovnih sloboda ima teke posledice po alioca ili ako se moe oekivati razreenje nekog vanog ustavnopravnog pitanja (lan 55b stav 2). O prihvatanju ili odbacivanju ustavne albe odluuje trolani komitet jednoglasno (lan 55c stav 1). Ukoliko komitet nije jednoglasnog stava da li su ispunjene formalne pretpostavke za podnoenje ustavne albe, ustavna alba se smatra odbaenom ukoliko se bilo kojih pet sudija Ustavnog suda pismeno saglasilo o odbacivanju ustavne albe u roku od 15 dana (lan 55c stav 2). Meutim, ukoliko trolani komitet nije jednoglasan u tome da li su ispunjeni uslovi da se ustavna alba prihvati na razmatranje, ustavna alba se prihvata na razmatranje ukoliko se bilo koje tri sudije Ustavnog suda afirmativno izjasne o njenom prihvatanju u roku od 15 dana (lan 55c stav 3). Ustavna alba se, na taj nain, kao poslednji i dopunski pravni mehanizam zatite ljudskih prava neprimereno ini zavisnim od preiroko postavljene diskrecione ocene tri sudije Ustavnog suda, kojima moe biti u najneposrednijem interesu da se rad ovog dravnog organa to vie rastereti. Tako bi se objektivno pravno definisana ustavna alba, kao supsidijaran i strogo formalan pravni mehanizam zatite ljudskih prava, preobrazio, na subjektivnoj proceni zasnovanoj izuzetnosti, u krajnje neizvesno i nepouzdano pravno sredstvo. Nesumnjivo je da se putem prethodne selekcije ustavnih albi omoguuje normalan rad ustavnog suda, no, istovremeno, postoji opasnost da se ovaj institut u praksi znaajno relativizuje i izuzetno restriktivno postavi, zbog ega on moe da izgubi svoj znaaj. Kao ilustraciju navedimo statistiki podatak iz slovenakog Ustavnog suda u kome je 2004. samo 4,9% ustavnih albi uzeto u razmatranje. Miljenja smo da bi postupak prethodne selekcije trebalo da eliminie samo one ustavne albe koje ne ispunjavaju formalne uslove za podnoenje, budui da svako drugo reenje moe da vodi zloupotrebi ovog mehanizma i proizvoljnosti u postupanju. 7. Dejstvo podnoenja ustavne albe. Podnoenje ustavne albe ne suspenduje primenu osporavanog akta javne vlasti. Ipak, nisu zanemarljive drave, meu kojima su Nemaka i panija, iji pravni sistemi ovlauju ustavni sud da donosi privremene mere u cilju zatite ustavnih prava alioca. Za razliku od njih, Ustavni sud Austrije moe samo da suspenduje primenu upravnog akta. Razume se, pomenute odluke Ustavni sud donosi iskljuivo na predlog podnosioca ustavne albe. Od postkomunistikih drava posebno je zanimljiv primer eke. Naime, Zakon o Ustavnom sudu ove drave izriito predvia izuzetak od pravila

da izjavljena ustavna alba nema suspenzivno dejstvo ukoliko se u svojstvu alioca pojavljuje politika stranka iji su rad ili aktivnosti zabranjene (lan 79. stav 1). Svi analizirani ustavni sistemi na tlu bive Jugoslavije kao pravilo uspostavljaju institucionalno reenje koje pretpostavlja da podnoenje ustavne albe ne suspenduje primenu osporavanog akta. No, istovremeno, u svim ustavnim sistemima se predvia i mogunost odstupanja od pomenutog pravila. Tako, Ustavni zakon o Ustavnom sudu Hrvatske proklamuje da na predlog podnosioca ustavne albe, Ustavni sud moe odloiti primenu osporavanog akta do donoenja odluke, ako bi njegova primena prouzrokovala podnosiocu albe tetu koja bi se teko mogla popraviti, a to ne bi bilo suprotno javnom interesu, niti bi se na taj nain nekome nanela vea teta (lan 67. stav 2). Slino reenje predvia i Zakon o Ustavnom sudu Crne Gore, s tom razlikom to je za suspendovanje primene osporavanog akta neophodno da podnosilac albe uini izvesnim nastupanje neotklonjivih tetnih posledica (lan 52. stav 2). Zakon o Ustavnom sudu Slovenije takoe ostavlja mogunost Ustavnom sudu da suspenduje primenu osporavanog pojedinanog akta ukoliko bi njegova primena izazvala teko popravljive tetne posledice, ne predviajui pri tom da je za takvu odluku neophodan predlog alioca (lan 58). Naposletku, Poslovnik o radu Ustavnog suda Makedonije je potpuno neodreeno predvideo da za vreme postupka po ustavnoj albi, Ustavni sud moe suspendovati primenu pojedinanog akta ili radnje do donoenja konane odluke (lan 57). Dakle, niti su precizirani uslovi pod kojima se moe suspendovati primena osporavanog akta, niti je za takvu odluku Ustavnog suda neophodan zatev podnosioca ustavne albe. 8. Dejstvo odluke ustavnog suda. - Pri odluivanju o ustavnoj albi, ustavni sud odluuje iskljuivo o ustavnim pitanjima, odnosno o tome da li je dolo do povrede ustavom zajemenih prava. Ustavni sud ne nastupa kao najvia sudska instanca koja preispituje sadrinu pojedinanog akta u smislu njegove zakonitosti i ocene injeninog stanja. Da pojasnimo, prema odlukama redovnih sudova ustavni sud ne nastupa kao sud pune jurisdikcije, budui da on moe samo da odluuje da li je redovni sud povredio neko od ustavnih prava alioca. Neophodno je precizirati da se ustavni sud zadrava jedino na ispitivanju da li je osporavanim aktom javne vlasti dolo do povrede ustavnog prava koje je alilac naveo u ustavnoj albi. Dakle, reavajui o ustavnim albama Ustavni sud ne nastupa kao superapelacioni sud, nego kao sud koji razmatra i sankcionie iskljuivo povrede ustava, a ne obine pravne greke. Zbog toga, kako se u teoriji istie, postupanje suda po ustavnim albama predstavlja kontrolu mikro-ustavnosti budui da kontrola ustavnosti primene zakona predstavlja odstupanje od osnovne funkcije ustavnog suda, kontrole ustavnosti zakona. Odluka koju donosi ustavni sud u postupku po ustavnoj albi ima kasatorno dejstvo, odnosno stavlja van snage akt javne vlasti kojim je izvrena povreda ustavnog prava alioca. Razume se, pravilo je da odluka ustavnog suda u ovim sluajevima ima dejstvo inter-partes, odnosno da deluje samo na stranke u sporu. Meutim, ukoliko je predmet ustavne albe zakon ili drugi normativni akt, to je u praksi daleko rei sluaj, odluka ustavnog suda deluje erga-omnes. Imajui u vidu iskljuivo bive jugoslovenske republike, bez najmanje dileme se moe rei da su na ovom polju institucionalna reenja Hrvatske najdetaljnije razraena, te zbog svojih osobenosti i filigrantske preciznosti u regulisanju zasluuju da budu iscrpno predstavljena. Kako je to predvieno Ustavnim zakonom o Ustavnom sudu Hrvatske, odlukom kojom se ustavna alba usvaja, Ustavni sud ukida osporavani akt kojim je povreeno ustavno pravo (lan 76. stav 1). Ako utvrdi da je ustavno pravo podnosioca ustavne albe povreeno ne samo osporenim nego i nekim drugim aktom donetim u tom predmetu, Ustavni sud e odlukom ukinuti, u celini ili delimino, i taj akt (lan 74). Ukoliko su nadleno sudsko ili upravno telo, telo jedinice lokalne i regionalne samouprave ili pravno lice sa javnim ovlaenjima duni umesto akta koji je ukinut doneti novi akt, Ustavni sud predmet vraa na ponovni postupak telu koje je donelo ukinuti akt (lan 76. stav 2). Pri donoenju novog akta, nadleni organ je obavezan da potuje pravne stavove Ustavnog suda izraene u odluci kojom se ukida akt kojim je povreeno ustavno pravo podnosioca ustavne albe (lan 77. stav 2). Meutim, ukoliko se do donoenja odluke Ustavnog suda promenio zakon koji odreuje nadlenost za postupanje u toj pravnoj stvari, telo koje je donelo ukinuti akt duno je bez odlaganja dostaviti predmet nadlenom telu (lan 76. stav 2). No, u sluaju da osporavani akt kojim je povreeno ustavno pravo podnosioca ustavne albe vie ne proizvodi pravno dejstvo, Ustavni sud u odluci utvruje njegovu neustavnost, navodei u izreci ustavno pravo koje je aliocu tim aktom povreeno (lan 76. stav 3). U odluci kojom usvaja ustavnu albu zbog nedonoenja akta u razumnom roku, Ustavni sud e nadlenom sudu odrediti rok za donoenje akta kojim e taj sud meritorno odluiti o pravima i obavezama ili o sumnji ili optubi zbog kanjivog dela podnosioca albe. Rok za donoenje akta poinje tei idueg dana od dana objave odluke Ustavnog suda u Narodnim novinama (lan 63. stav 2). Istovremeno, Ustavni sud e odrediti primerenu naknadu koja pripada aliocu zbog povrede njegovog ustavnog prava koju je sud uinio nedonoenjem odluke u razumnom roku. Naknada se isplauje iz dravnog budeta u roku od tri meseca od dana podnoenja zahteva stranke za njenu isplatu (lan 63. stav 3). Naposletku, pomenimo i to da Ustavni sud moe narediti da podnosilac ustavne albe koji nije uspeo sa albom nadoknadi trokove postupka pred Ustavnim sudom, ako ih je prouzrokovao svojom krivicom (lan 80). Ovakvo institucionalno reenje bi trebalo da doprinese odvraanju lica od olakog i neozbiljnog podnoenja ustavnih albi kojima se samo usporava i ometa rad Ustavnog suda, a ovo pravno sredstvo dezavuie.

Zakon o Ustavnom sudu Slovenije predvia da Ustavni sud svojom odlukom moe u celini ili delimino ponititi ili ukinuti osporeni pojedinani akt i uputiti predmet organu koji je nadlean da odlui o njemu (lan 59. stav 1). Ukoliko Ustavni sud oceni da je osporeni pojedinani akt zasnovan na potencijalno neustavnom ili nezakonitom propisu ili optem aktu donetom za izvrenje javnih ovlaenja, on pokree postupak za kontrolu ustavnosti ili zakonitosti tih akata (lan 59. stav 2). Ukoliko Ustavni sud ukine ili poniti pojedinani akt, on takoe moe da odlui o spornom pravu ili slobodi ako je to neophodno u cilju otklanjanja posledica koje su nastupile na osnovu primene ponitenog akta, ili ako je to neophodno zbog prirode ustavnog prava ili slobode, uz uslov da se takva odluka moe doneti na osnovu informacija sadranim u tom predmetu (lan 60. stav 1). Pomenutu odluku sprovodi organ koji je nadlean za sprovoenje pojedinanog akta koji je Ustavni sud ukinuo ili ponitio i zamenio ga svojom odlukom. Ukoliko nema nadlenog organa na osnovu pozitivnopravnih propisa, Ustavni sud ga odreuje (lan 60. stav 2). Dakle, ovo je izuzetak od pravila da ustavni sud ne nastupa kao sud pune jurisdikcije koji preispituje primenu materijalnog prava od strane redovnog suda na konkretan sluaj i koji ocenjuje injenino stanje. Tako se Ustavni sud Slovenije, bar na ovom polju, delom preobraava u superapelacioni sud koji se ne zadrava samo na kontroli ustavnosti. Institucionalna reenja Crne Gore u ovoj oblasti nisu ni priblino inspirativna za analizu kao to je to sluaj sa Hrvatskom i Slovenijom. Tako je Zakon o Ustavnom sudu Crne Gore predvideo da kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim aktom povreeno ljudsko pravo ili sloboda zajemena Ustavom, usvojie ustavnu albu i ukinue taj akt, u celini ili delimino, i predmet vratiti na ponovni postupak organu koji je doneo ukinuti akt (lan 56. stav 1). Ukoliko je u vreme donoenja odluke Ustavnog suda prestalo pravno dejstvo osporenog akta, Ustavni sud odlukom samo utvruje postojanje povrede Ustavom zajemenih prava (lan 56. stav 2). Nadleni organ je duan da odmah, a najkasnije u roku od 30 dana raunajui od dana prijema odluke Ustavnog suda, uzme predmet u rad ukoliko je Ustavni sud ukinuo pojedinani akt i vratio predmet na ponovni postupak (lan 57. stav 1). Prilikom donoenja novog akta nadleni organ je duan da potuje pravne razloge Ustavnog suda izraene u odluci i da u ponovnom postupku odlui u razumnom roku (lan 57. stav 2). Poslovnik o radu Ustavnog suda Makedonije je veoma tur kada je u pitanju dejstvo odluke Ustavnog suda. Naime, ovim aktom je jedino predvieno da odluujui o zatiti sloboda i prava, Ustavni sud odreuje da li postoji njihova povreda, i u zavisnosti od toga, on ponitava pojedinani akt, zabranjuje radnju koja prouzrokuje povredu ili odbija zahtev (lan 56). 3. Ustavna alba prema Ustavu Srbije od 2006. Za razliku od minulog, ustavotvorac Srbije od 2006, je predvideo postojanje ustavne albe. Tako se ustavna alba moe izjaviti protiv pojedinanih akata ili radnji dravnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, a kojima se povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva za njihovu zatitu (lan 170). Prvi je utisak da je ustavotvorac ostao nedoreen budui da ovako formulisana ustavna norma ostavlja dilemu ko je nosilac prava na ustavnu albu. Naime, neodreenost ustavne norme ostavlja mogunost da svako, a ne samo ono lice ije je ustavom zajemeno pravo povreeno, moe da izjavi ustavnu albu. Od kruga nosilaca prava na ustavnu albu unekoliko zavisi karakter ovog pravnog instituta jer se uz ovako formulisanu ustavnu normu ustavna alba moe preobraziti u popularnu tubu. Zato, Ratko Markovi sa punim pravom istie da se pitanje nosioca prava na ustavnu albu nipoto nije smelo prepustiti zakonskom ureivanju. Propust ustavotvorca ispravio je zakonodavac tako to je Zakonom o Ustavnom sudu predvideo da ustavnu albu moe izjaviti svako lice koje smatra da mu je pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlaenje povreeno ili uskraeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemena Ustavom (lan 83. stav 1). Zakonodavac je takoe predvideo da ustavnu albu, u ime lica koje smatra da su mu povreena ustavom zajemena prava i na osnovu njegovog pismenog ovlaenja, moe izjaviti drugo fiziko lice, odnosno dravni ili drugi organ nadlean za praenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda (lan 83. stav 2). Na taj nain, iako to nije izriito predvieno, ustavnu albu moe da izjavi i Zatitnik graana, to je reenje koje, komparativno posmatrano, poznaje mali broj ustavnih sistema, a u naem okruenju ovo institucionalno reenje odlikuje ustavne sisteme Slovenije i Crne Gore. Primetimo da Zatitnik graana ne raspolae samostalnim ovlaenjem za podnoenje ustavne albe, ve mu je za to neophodno pismeno ovlaenje lica koje smatra da mu je povreeno neko od ustavom zajemenih prava. Dodajmo da ovim pravom nesumnjivo raspolau i drugi organi kojima je poverena funkcija praenja i ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava, kao to su pokrajinski ombudsman, graanski branioci, odnosno optinski ombudsmani, Poverenik za informacije od javnog znaaja i Poverenik za zatitu ravnopravnosti. Sledei utisak je da su mogunosti za izjavljivanje ustavne albe veoma ekstenzivno postavljene budui da se ovo pravno sredstvo moe koristiti uvek kada su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva za zatitu ustavom zajemenih prava. Tako se ustavna alba, inae po svojoj prirodi dopunsko i izuzetno pravno sredstvo, transformie u redovan mehanizam zatite ustavom zajemenih prava koji se moe koristiti uvek po iscrpljivanju do tada raspoloivog pravnog puta njihove zatite. Pored toga, Zakonom o Ustavnom sudu je nainjen jo jedan korak napred budui da su mogunosti korienja ovog pravnog sredstva

dodatno proirene. Naime, zakonodavac je predvideo da se ustavna alba moe izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u sluaju kada je podnosiocu albe povreeno pravo na suenje u razumnom roku (lan 82. stav 2). Nesumnjivo je da pomenuto zakonsko reenje neposredno protivrei ustavnom reenju da se ustavna alba moe uloiti tek po iscrpljivanju svih raspoloivih pravnih sredstava zatite ustavom zajemenih prava. Zato se sa punim opravdanjem otvara pitanje ustavnosti ove zakonske odredbe jer ona iskorauje iz ustavom postavljenih institucionalnih okvira ustavne albe. Istovremeno, ak i ako se prihvati stav da je pravo na suenje u razumnom roku ustavom zajemeno pravo, s obzirom da Ustav proklamuje pravo svakog kojem se sudi za krivino delo da mu se sudi bez odugovlaenja (lan 33. stav 6. Ustava), konstituisanjem mogunosti za izjavljivanje ustavne albe zbog povrede ovog ljudskog prava preko reda, kako veli Ratko Markovi, znaajna je zakonska modifikacija ustavne albe. Premda se moe osporavati njegova ustavnost, ovaj izuzetak nije ustanovljen nepromiljenom sluajnou, ve on ima svoje opravdanje. Naime, ratifikovanjem Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda 26. decembra 2003. graani Srbije su dobili mogunost da se u cilju zatite ovom konvencijom zajemenih prava obraaju Evropskom sudu za ljudska prava. U jednoj od presuda Evropskog suda za ljudska prava, V.A.M. protiv Srbije , iznet je stav da graani Srbije ne raspolau delotvornim pravnim lekom radi zatite prava na suenje u razumnom roku koje zajemuje Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (lan 6. stav 1). Da bi se u nacionalni pravni poredak otelovilo pravo na delotvoran pravni lek u cilju zatite prava na suenje u razumnom roku, zakonodavac je posegao za ustavnom albom proirujui njeno dejstvo. Jasno je da je pravo na suenje u razumnom roku jedno od ee povreivanih ljudskih prava kod nas, no, to ne znai da zakonodavac moe i treba da preinauje institucionalnu prirodu pojedinih ustavnih instituta, u ovom sluaju ustavne albe. Zato, usled nepostojanja objektivnih merila na osnovu kojih bi se procenjivalo kada o jednom predmetu nije odlueno u razumnom roku, dodatno se proiruje opasnost od zaguivanja rada Ustavnog suda usled njegovog prenatrpavanja ustavnim albama. Kada je u pitanju razlog za podnoenje ustavne albe, ustavotvorac je predvideo da se za ovim pravnim sredstvom moe posegnuti samo u sluaju kada je povreeno ili uskraeno Ustavom zajemeno ljudsko ili manjinsko pravo. Imajui u vidu pojedine primere iz uporednog prava jasno je da je na ustavotvorac bio velikoduan jer se bez razlike svim Ustavom zajemenim pravima prua zatita putem ustavne albe. Istovremeno, budui da se Ustavom jame i kao takva neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima (lan 18. stav 2. Ustava), nesumnjivo je da je ustavna alba, takoe, i u slubi zatite ovim aktima i pravilima zajemenim pravima. Uostalom, Ustavni sud je zauzeo stav da se ustavnom albom tite sva ljudska i manjinska prava i slobode, individualna i kolektivna, zajemena Ustavom, nezavisno od njihovog sistematskog mesta u Ustavu i nezavisno od toga da li su izriito ugraena u Ustav ili su u ustavnopravni sistem implementirana potvrenim meunarodnim ugovorima . U skladu sa preovlaujuim reenjem u uporednom pravu i na ustavotvorac se opredelio da predmet ustavnih albi mogu biti samo pojedinani akti i radnje javne vlasti. Dakle, zakoni su izuzeti iz kontrole ustavnosti na osnovu ustavnih albi. Meutim, Ustavni sud je zauzeo stav da ukoliko postoji razumna sumnja u ustavnost i zakonitost opteg akta na osnovu koga je donet pojedinani akt koji se ustavnom albom osporava, on e zastati sa postupkom po ustavnoj albi i ex officio pokrenuti postupak o ustavnosti i zakonitosti tog opteg akta. Ustavotvorac je, kao to se moe primetiti, samo definisao ustavnu albu, preputajui zakonodavcu da detaljnije uredi sva pitanja koja su vezana za pokretanje i voenje postupka po ustavnoj albi. Tako je Zakon o Ustavnom sudu predvideo da se ustavna alba moe izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinanog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojoj se povreuje ili uskrauje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemena Ustavom (lan 84. stav 1). Meutim, pomenuti rok nema apsolutno dejstvo jer ukoliko se iz opravdanih razloga propusti rok za podnoenje ustavne albe, Ustavni sud moe dozvoliti povratak u preanje stanje ako podnosilac ustavne albe u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao proputanje, podnese predlog za povraaj u preanje stanje uz uslov da istovremeno podnese i ustavnu albu (lan 84. stav 2). Po proteku tri meseca od dana proputanja ne moe se traiti povraaj u preanje stanje (lan 84. stav 3). Kako se moe zakljuiti u potpunosti je preuzeto institucionalno reenje koje je predvideo hrvatski Ustavni zakon o Ustavnom sudu. Kako je ustavna alba strogo formalan akt, svi ustavni sistemi koji ustanovljavaju ovaj institut predviaju elemente koje ona mora da sadri da bi ustavni sud o njoj odluivao. Tako Zakon o Ustavnom sudu Srbije predvia da ustavna alba mora da sadri ime i prezime, jedinstveni matini broj graana, prebivalite ili boravite, odnosno naziv i sedite podnosioca ustavne albe, ime i prezime njegovog punomonika, broj i datum akta protiv koga je alba izjavljena i naziv organa koji ga je doneo, naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemene Ustavom za koje se tvrdi da je povreeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemi, razloge albe i navode u emu se sastoji povreda ili uskraivanje, zahtev o kome Ustavni sud treba da odlui i potpis podnosioca ustavne albe (lan 85. stav 1). Osim toga, uz ustavnu albu se podnosi i prepis osporenog pojedinanog akta, dokazi da su iscrpljena pravna sredstva, kao i drugi dokazi od znaaja za odluivanje (lan 85. stav 2). Izjavljivanje ustavne albe nema suspenzivno dejstvo u odnosu na osporavani akt ili radnju. Meutim, kao i

u pojedinim ustavnim sistemima o kojima je ve bilo rei i Zakon o Ustavnom sudu Srbije doputa izuzetke od pomenutog pravila. Tako, na predlog podnosioca ustavne albe, Ustavni sud moe odloiti izvrenje pojedinanog akta ili radnje, ukoliko bi izvravanje prouzrokovalo nenadoknadivu tetu podnosiocu, a odlaganje nije suprotno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela vea teta treem licu (lan 86. stav 2). Dakle, i na ovom polju zakonodavac Srbije se ugledao na hrvatska institucionalna reenja. Ukoliko je pojedinanim aktom ili radnjom povreeno ili uskraeno Ustavom zajemeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda vie lica, a samo neki od njih su podneli ustavnu albu, odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu albu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji (lan 87). Postupak po ustavnoj albi se obustavlja u tri sluaja: 1) ako je ustavna alba povuena; 2) ako organ koji je doneo osporeni pojedinani akt poniti, ukine ili izmeni taj akt u skladu sa zahtevom iz ustavne albe ili ako je prestala radnja koja je prouzrokovala povredu ili uskraivanje Ustavom zajemenog prava i slobode, uz saglasnost podnosioca ustavne albe; i 3) ako prestanu druge procesne pretpostavke za voenje postupka (lan 88). Ukoliko Ustavni sud utvrdi da je ustavna alba osnovana, ponitie pojedinani akt, odnosno zabranie dalje vrenje ili narediti vrenje odreene radnje i odrediti da se uklone tetne posledice u odreenom roku (lan 89. stav 2). Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna alba je pravni osnov za podnoenje zahteva za naknadu tete ili otklanjanja drugih tetnih posledica pred nadlenim organom, u skladu sa zakonom (lan 89. stav 3). Osim toga, zakonodavac je predvideo da odluka Ustavnog suda kojom je uvaena ustavna alba ima pravno dejstvo od dana dostavljanja uesnicima u postupku (lan 89. stav 4). Na osnovu odluke Ustavnog suda, podnosilac ustavne albe moe da podnese zahtev za naknadu tete Komisiji za naknadu tete, radi postizanja sporazuma o visini naknade (lan 90. stav 1). Ukoliko zahtev za naknadu tete ne bude usvojen ili po njemu Komisija za naknadu tete ne donese odluku u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva, podnosilac ustavne albe moe kod nadlenog suda podneti tubu za naknadu tete, ili u sluaju da je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva, tuba se moe podneti u pogledu ostatka zahteva (lan 90. stav 2). Pored ustavne albe, o kojoj je do sada bilo rei, Ustav od 2006. predvia i situacije u kojima se moe izjaviti alba Ustavnom sudu. 1) alba Ustavnom sudu je doputena na odluku donetu u vezi sa potvrivanjem mandata narodnog poslanika, koji o njoj odluuje u roku od 72 sata (lan 101. stav 5). 2) alba Ustavnom sudu je doputena protiv odluka Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije, koju moe izjaviti sudija (lan 148. stav 2). 3) alba Ustavnom sudu je doputena protiv odluke o prestanku funkcije javnog tuioca i zamenika javnog tuioca (lan 161. stav 4). U sluaju prestanka funkcije javnog tuioca alba se podnosi protiv odluke Narodne skuptine, dok se u sluaju prestanka funkcije zamenika javnog tuioca alba podnosi protiv odluke Dravnog vea tuioca. 4) alba Ustavnom sudu, na koju ima pravo organ odreen statutom autonomne pokrajine, je doputena protiv pojedinanih akata ili radnji dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave ukoliko se njima onemoguava vrenje nadlenosti autonomne pokrajine (lan 187. stav 1). 5) alba Ustavnom sudu, na koju ima pravo organ odreen statutom optine, je doputena protiv pojedinanih akata ili radnji dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave ukoliko se njima onemoguava vrenje nadlenosti optine (lan 193. stav 1). Nakon ovih rei otvara se dilema da li su ustavna alba i alba Ustavnom sudu razliiti pravni instituti. Prvi argument koji bi se mogao navesti u prilog teze da su u pitanju razliita pravna sredstva je oigledan i odnosi se na opredeljenje ustavotvorca da ih oslovljava razliitim nazivima. Jo uverljiviji argument je taj to je ustavotvorac na dva mesta izriito proklamovao da izjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe (lan 148. stav 2. i lan 161. stav 4). Takoe, za razliku od ustavne albe koja se moe izjaviti Ustavnom sudu iskljuivo ako su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva za zatitu Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, alba Ustavnom sudu se izjavljuje neposredno na osnovu Ustavom zajemenog ovlaenja. Istovremeno, moe se primetiti da alba Ustavnom sudu nije ustanovljena radi zatite nekih od katalogom obuhvaenih ljudskih prava i sloboda iz drugog dela Ustava, ve u cilju zatite nekih drugih Ustavom zajemenih prava. Ipak, miljenja smo da pomenuti argumenti nisu previe uverljivi da bi teorija ustavnu albu i albu Ustavnom sudu trebalo da tretira kao odvojene pravne institute. Najpre, injenica da je ustavopisac upotrebio razliite izraze ne znai neminovno da su u pitanju razliita pravna sredstva. Uostalom, nije zadatak ustavnopravne nauke da sledi ustavopisce koji mogu biti ne samo neuki i nevini poslu kojeg su se latili, ve i nedovoljno promiljeni i ishitreni u formulisanju odreenih institucionalnih reenja. Dalje, opredeljenje ustavotvorca da samo u pojedinim sluajevima izriito iskljui mogunost izjavljivanja ustavne albe nakon izjavljivanja albe Ustavnom sudu, ne znai automatski da bi u preostalim situacijama to bilo mogue jer bi tako Ustavni sud dva puta odluivao o istoj stvari. Naime, kako su odluke Ustavnog suda konane, izvrne i opteobavezujue (lan 166. stav 2. Ustava) nesumnjivo je da se nakon donoenja odluke po albi ne moe iznova o istoj stvari pokretati postupak pred Ustavnim sudom, ali ovoga puta putem ustavne albe. Zato, za razliku od stava iznetog u naoj teoriji da je ustavna alba, pravno posmatrano,

doputena u onim sluajevima u kojima ustavotvorac nije izriito iskljuio mogunost njenog korienja nakon izjavljene albe Ustavnog sudu, miljenja smo da to nije mogue. to se tie razloga za podnoenje ustavne albe, ve je iznet stav Ustavnog suda, a suprotno se svakako nije moglo zakljuiti na osnovu ustavne definicije ustavne albe, da se ovim pravnim sredstvom tite sva Ustavom zajemena prava i slobode, nezavisno od njihovog sistematskog mesta u ovom pravnom aktu. Na taj nain, ustavna alba bi se, imajui u vidu njenu institucionalnu prirodu, mogla koristiti i radi zatite onih Ustavom zajemenih prava koja se tite albom Ustavnom sudu (pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, pravo na potovanje volje birakog tela izraene na parlamentarnim izborima, prava na potovanje Ustavom predvienih uslova i osnova za prestanak sudijske i tuilake funkcije). Jedina razlika izmeu ustavne albe i albe Ustavnom sudu, izuzev on