Istorija koju niste uili u koli: Hajduk Veljko i uuk Stana ljubavna pria na srpski nain Meu srpskim

m vojvodama i junacima Prvog srpskog ustanka esto su izbijali sporovi oko moi, novca i ena. Plahi i estoki, dovoljno hrabri da preko otrice sablje na megdan izazovu ogromno tursko carstvo, zaselo na etiri kontinenta, bili su ljudi od boja, a ne razgovora. Jedina titula oko koje se nisu sporili bilo je ime najveeg junaka. Hajduk Veljko Petrovi, zmaj od Krajine, odlazio je u boj uz pratnju muzikanata, pravio haos u turskim redovima i potom se vraao sviraima da bi u drutvu lepih devojaka nastavio sa piem i veseljem. Legenda kae da ga je jednom Karaore zapitao kako misli da se suprotstavi Turcima, zabrinut njihovom brojnou na bojnom polju. Veljko mu je odgovorio: Odjahau tamo i jebau im mater! Veljko je bio prek, nikad nije hajao za disciplinu, esto je ulazio u sukob sa nadreenima, ali hrabrosti tako glasovite da je svaki guslar znao po nekoliko pesama o uvenom hajduku. Devojkama je gorelo u grudima kad bi se pojavio na konju Kulju, odeven u raskonu odeu i opasan pozlaenim orujem.

Hajduk Veljko je bio poput junaka iz legendi, neumeren, nezasit, uvek eljan bitke, pia i ena Negde tokom 1809. godine Veljko je boravio na Poreu, adi na Dunavu blizu erdapa, utvrenju na kom je vladao zakon jatagana i kubure. Vojvoda Milenko Stojkovi ovde je imao harem lepotica, pa su mu drugi vieniji ustanici bili esti gosti u danima primirja. Vreme je najvie provodio sa vojvodom Dobrnjcem i Hajduk Veljkom u kocki i piu. Jednog dana kroz kapiju tvrave je ujahala uuk Stana, obuena kao mukarac, drei

se u sedlu poput najvetijeg jahaa. Zaputila se pravo prema najpoznatijem megdandiji i sa prezirom rekla: Zar tvoji momci ne znaju Turke ubijati nego devojake darove krasti? Iznenaenom Hajduk Veljku neko tada objasni da su njegovi momci sakupljajui porez opljakali i darove koje je Stanin otac, Radovan Pljeti sa planine Deli Jovan, spremio za miraz svojim kerima. Veljko je naredio da se darovi odmah vrate i pri tom je i sam bogato darivao, a potom rekao: Sad sam te ja darovao, sad si moja! uveni junak, ovek koji je imao hiljade ena, ve dugo oenjen, u etrdesetim godinama, zavoleo je petnaestogodinju devojicu na prvi pogled. Stana je bila sitne, krhke grae, pa je zato i dobila nadimak uuk. Imala je dve sestre, dok joj se brat rodio mnogo kasnije zbog ega je otac dugo terao da nosi muku odeu. O lepoti uuk Stane narodni pesnik je ispevao stihove: Vitka stasa ko plavetna jela, Belo lice ko u gorske vile, Koute je rosom zadojile, Hajduk Veljka lepotom zanela, Na njoj ute carigradske svile, Zvee nize ispod grla bjela, Vrane kike splela na uvojke, Tesan jelek pritegnuo dojke Da bi se oenio Stanom, Veljko je potplatio svetenike, a prvoj eni poklonio veliko imanje u Jagodini. Sledee etiri godine Veljko i Stana su delili postelju, sedlo i kuburu. Broj ena koje su legle u postelju Hajduk Veljka verovatno je blizak broju turskih glava koje je posekao, ali mu je Stana uvek bila najmilija. U boj su jahali zajedno, jednake hrabrosti. Stana je ratujui sa Turcima zadobila ak etiri rane. U trenucima odmora dvorila je Veljka u odajama njegove kule Baba Fanke u Negotinu. Veljko je pevao sa sviraima i pio rakiju koju mu je Stana donosila ne obazirui se na ulad koja su proletala kroz zidove drvene kule. ovek iju je hrabrost Vuk Karadi poredio sa Ahilovom naao je enu sebi ravnu. Bajka nije dugo potrajala. Godine 1813. nastupili su crni dani za Srbiju. Vojvoda Krajinski, Hajduk Veljko, hrabro se borio sa nadmonim Turcima povlaei se sa vojskom do negotinske tvrave. Tu je stao i odluio da nee odstupiti ni korak dalje. uuk Stanu je poslao sa enama i nejakim u zbeg na Pore, ali se ona vratila posle nekoliko dana, da bude uz svog mua. Tri hiljade srpskih vojnika branilo je utvreni grad od 16,000 Turaka. Situacija je svakim danom postajala sve tea, nestajalo je hrane i municije. Veljko je naredio da se sve metalne stvari pretope u puanu tanad. Naposletku, topove je punio metalnim novcem talirima. Kad se smrai, Veljko i Stana su izjahivali sa najhrabrijim momcima i udarali na turski tabor unosei strah i pometnju. Posle dvadesetak dana odbrane, jednog jutra dok je obilazio utvrenje, Veljka je pogodilo tursko ule u plea. Uspeo je samo da kae Dr! i vinuo se u legendu. U legendu su otile i njegove uvene rei: Glavu dajem, Krajinu ne dajem!

Turci su govorili da nijedna sablja ne moe posei Hajduk Veljka. Bogovi ga nisu zatitili od topovskog uleta. Junak je stradao kako dolikuje, sa maem u ruci Pria dalje kazuje da je neutena Stana nastavila da ratuje sa Veljkovim drugovima, prkosei nadmonoj turskoj vojsci i svetei mua. Povukla se tek kada joj je to naredio Veljkov brat Milutin i odjahala preko Dunava. Njen dalji ivot nije bio nita manje zanimljiv. ena najslavnijeg srpskog junaka nije mogla izabrati bilo koga za novog mua. Njeno srce je uspeo da osvoji Grk, Georgakis Nikolau Olimpios, kod nas poznat kao kapetan Jorgi. Borac u srpskom ustanku, borbu protiv Turaka nastavio je kao lan tajnog zaverenikog grkog drutva, Heterija, koje je pokuavalo da organizuje opti ustanak protiv Turaka. Veliku pomo je imao u lepoj eni Stani koja je sedlo i kuburu zamenila balskim haljinama, nauila nekoliko jezika, i na dvorovima radila za stvar svog novog mua. ivot ove neobine ene krije jo mnoge zauujue i neverovatne prie, ali o njima nekom drugom prilikom Za sada, rei u jo samo da je Stana umrla u Atini 1849. godine, godinama posle junake pogibije drugog mua, kao majka dva sina i kerke. Lei u neobeleenom grobu, negde ispod senki Akropolja.