Житије Хајдук Вељка Петровића:

Слободан Јовановић:
 Како се Вељко од буљубаше начинио сам господарем. Дијалог између Вељка
и еговок момка, па онда измећу момка и саветника.
 Замерали су што је уносио неке ствари, на пример о сексуалном животу
Вељковом.
 Вук се трудио да прикаже поред историјске личности и оног обичног човека.
Вукове биографије се приближују Плутарховим – мале ствари јесу неки пут
карактеристичније него велике.
 Пошто га је упореди са Ахилом и Обилићем, и назвао га највећим јунаком
свога доба, Вук наставља да прича да је Вељко био бољи да се бије на
отвореномпољу него да чува Неготин

Ј. Деретић:
 Вук је тежио да сузбије и сасвим искључи све што је лично. Он ретко говори
о себи као ученику: тамо где је морао бити, у тексту га или нема или се
маскира у другог (у житију Вељковом он се појављује као један пријатељ)
 Позиција дистанцираног ироничног наратора карактеристична је за Вука
Андрић: „Вук је реалиста по поступцима и начинима на које оно штоје видео и
сазнаоо књижевно приказује и уобличава“
С. Јовановић: претеривање, наручито претеривање у негативном (Милошева
српрдња)

Ја:
 Како Вељко одговара момцима када га питају шта да раде са рањеним
Живковићем? „Шта ћете чинити? Ако може ићи, нека иде, као и остали
људи; ако ли не може, а ви му одсијеците главу, па понесите да је Турци не
носе“ Овај кад то чу, устане и крену. 
 Женио се два пута. Прву жену је отерао јер није хтела да служи једног од
његових хајдука. Други пут се оженио девојчицом Станом, а првој жени је
поручио да ће је бацити у Дунав ако дође.
 Но он је више љубио женски род него своју жену, варао је Стану, враћао се
првој жени, чак је и дете са њом изродио
 Кад га Вук запита како ће сад разбити Турке, он му одговаре да ће извести
своје војнике и да че им ј**ти матер.

Из непознате критике:
 У његовом животу два периода:
1. Са 10, 15 година одлази у Видин да чува овце, затим је кувар код
пожеревачког војводе, затим бежи у хајдуке у одред Станоја Главаша јер је
војвода хтео да га бије због неприпремљене вечере
2. Хајдучки живот. У Подграцу је запалио бегову кулу и изео новац и оружје;
лукавством је разбио видинске Турке на спавању (Бежте! Уби вас Хајдук
Вељко!)
 Бојао га с еи вожд Крађорђе, отети новац делио је међу хајдуцима, био је
љубитељ Русије, послао је сабљу на поклон али му је враћена јер је само он
Вељко Петровић достојан те сабље.
 Анегдоте:
1. Вељкова жендиба са Главашевом рођаком (није ни знала да је он хајдук)
2. Добијање дозволе за дизање устанка
3. Освајање бегове куле
4. Вељково стицање звања господара (сам себе прозвао, и послао пара у
народну касу)
5. Начин ратовања
6. Срећно извлачење из опседнуте бање
7. Вељко на суду (да је силовао неке девојке)
8. Смрт на неготинском шанцу (покривају га травом да се не види да је
погинуо)
9. Спор са првом женом
10. Свађа између прве и друге жене после његове смрти