Чо­век 25.

ча­са
Ми ни­смо ни чет­ни­ци ни пар­ти­за­ни, та­ко се де­ли­мо ми. За не­при­ја­те­ље смо сви ми
исти – сви смо „ло­го­ра­ши“, ло­го­ра­шка на­ци­ја! За­то о исто­ри­ји Ср­ба тре­ба – по­ред
чет­нич­ког, уста­нич­ког, пар­ти­зан­ског или рат­нич­ког и по­бу­ње­нич­ког, у сва­ком слу­ча­ју
ми­то­ман­ског ис­ку­ства и су­да – тре­ба са­слу­ша­ти и про­у­чи­ти ис­ку­с�во ло­�о­ра­шко, да
би­смо то ис­ку­ство угра­ди­ли у на­шу ве­ру, ду­шу и ви­тал­ност за­јед­ни­це

Љу­бав има �ра­ни­це – крај­ња �ра­ни­ца љу­ба­ви је Бо�!

Жар­ко Ви­до­вић

С
Бог­дан а­ра­је­во, ле­то 1914. го­ди­не. У ку­
Зла­т ић ћу јед­ног од мно­го­број­них Ср­
ба ухап­ше­них под сум­њом да су у
„не­ка­квој“ ве­зи са атен­та­то­ри­ма на
пре­сто­ло­на­след­ни­ка упа­да­ју по­ли­
цај­ци и од ње­го­ве же­не зах­те­ва­ју
да кре­не са њи­ма и да у по­ли­ци­ји
да крат­ку из­ја­ву. Она им ка­же да
не мо­же да на­пу­сти ку­ћу јер су јој
ту син и две кћер­ки­це у де­чи­јим
ко­ли­ци­ма. При­ну­ђу­ју је да кре­не
са њи­ма уз обе­ћа­ње да за ис­каз
не­ће би­ти по­треб­но ви­ше од два­
де­се­так ми­ну­та. Пре не­го што су се
вра­та на ку­ћи за­лу­пи­ла, њен дво­
го­ди­шњи син Вла­ди­мир умак­не из
дво­ри­шта и за­лу­та у гра­ду. Ис­пи­
ти­ва­ње срп­ске го­спо­ђе Је­ле­не ни­
је тра­ја­ло два­де­се­так ми­ну­та не­го
два­де­се­так да­на. Ка­да се вра­ти­ла
из по­ли­циј­ске упра­ве у ку­ћи је за­
те­кла мр­тве кћер­ки­це – умр­ле су
од гла­ди. Си­на Вла­ди­ми­ра је про­
на­шла ка­сни­је, пре­хра­њи­ва­ли су га
до­бри љу­ди ко­јих има увек и сву­да.
„Исто­ри­ја је не­пре­кид­ност, кон­
ти­ну­и­тет јед­не за­јед­ни­це у ње­ној
са­мо­и­сто­вет­но­сти и иден­тич­но­
сти са­чу­ва­ној кроз ве­ко­ве упр­кос
смр­ти ко­ја ра­ста­вља по­ко­ле­ње од
по­ко­ле­ња. Исто­ри­ја се по­на­вља све
до­к ле год по­сто­је исти су­бјек­ти
исто­ри­је.“

114 ЗИМА

БОГДАН ЗЛАТИЋ је рођен 1958 у Београду. Филмски
критичар, сценариста и публициста. Занимао се за
медицину, право и богословље. Објављивао текстове
у многим часописима и листовима Као сарадник РТБ,
касније РТС, ради критичке осврте и прилоге о филму.
Покретач и један од оснивача Друштва филмских
критичара Београда, у стручним часописима објављује
проблемске текстове о филму. Коаутор је зборника
есеја о Новом Холивуду: Све�ло у �ами и приређивач
и коаутор књиге: Режија: Војислав Нановић – �осле�њи
�ионир.
Сценариста Продужене Литургије о Светом Сави 1997,
а за прославу Светог Саве преко Интернета 1999.
Југословенски професионалаци за односе са јавношћу
наградили су га „ПР-и-знањем“ за примену нове
технологије. Сценариста дугометражних документарних
филмова: Без �ра�а и без закона (2001), и Изабрао сам:
Сокра�-Про�а-Кра� (2007), биографски филм о Љуби
Тадићу. Сарадник је на сценарију документарног филма
„Легенда о Драгоманцима“ о српском санитету у Првом
светском рату.
Покретач и један од оснивача Фондације „Филмска
енциклопедија“.
2014
Чо­век ко­ји је ово на­пи­сао, Жар­
ко Ви­до­вић, ни­је мо­гао да ви­ди
сво­је две се­стри­це, умо­ре­не се­дам
го­ди­на пре ње­го­вог ро­ђе­ња – мо­
гао је са­мо од сво­је мај­ке Је­ле­не и
бра­та Вла­ди­ми­ра да чу­је при­чу о
њи­хо­вој суд­би­ни.
Као и Јо­ан Мо­риц, ју­нак ро­ма­на
Вир­ги­ла Ге­ор­ги­јуа, Жар­ко Ви­до­вић
при­па­да со­ју „љу­ди 25. ча­са“, љу­ди,
ка­ко је сам пи­сац об­ја­снио Ста­ни­
сла­ву Кра­ко­ву, од ко­јих је сва­ки
јед­на пу­ту­ју­ћа тра­ге­ди­ја. Жар­ко
Ви­до­вић је по­зна­вао и Те­ре­зу Гон­
ђу и Ву­ка­ши­на Ман­дра­пу. Те­ре­за
Гон­ђа, бу­ду­ћа ри­мо­ка­то­лич­ка ми­
си­о­нар­ка – Мај­ка Те­ре­за ро­ђе­на је
се­стра Пер­си­де Гон­ђе ко­ја се уда­ла
за ње­го­вог бра­та Вла­ди­ми­ра. По­
зна­вао је, ка­ко то са­мо де­ца уме­ју,
по­ро­ди­цу Гон­ђа: Ми­ла­на, Ни­ко­лу,
Те­ре­зу... пра­во­слав­не Вла­хе, по­
ре­к лом са Ко­сме­та. За њих ве­ли
да су сви има­ли по­тре­бу да бу­ду
ми­ло­срд­ни. Ву­ка­ши­на је ви­ђао за
пев­ни­цом са­ра­јев­ске цр­кве, са њим
је на Ђу­р­ђев­дан 1942. го­ди­не де­
пор­то­ван во­зом у Ја­се­но­вац. Ка­да
је су­ро­во раз­вр­ста­ван за рад у не­
мач­ким ло­го­ри­ма имао је сре­ћу да
у ло­гор­ској сме­ни на ду­жно­сти не
бу­де ње­гов дру­гар са сту­ди­ја ме­
ди­ци­не у За­гре­бу, Љу­бо Ми­лош. Да
га је Љу­бо ви­део, она­кав ка­кав је
био – уче­ни струч­њак за скал­пел –
на­мах би га убио. Ву­ка­шин је остао
у Јасеновцу, да би ка­сни­је, усред
ма­са­кра из­го­во­рио: „ра­ди ти, ди­је­
те, свој по­сао“. У ка­лен­да­ру све­тих
Ву­ка­шин се про­сла­вља 29/16 ма­ја.
Тре­ба­ло је пре­ћи и пре­жи­ве­ти све
вр­сте ло­го­ра Дру­гог свет­ског ра­та:
ло­го­ре смр­ти, ка­жње­нич­ке, рад­не,
за­ро­бље­нич­ке, а Жар­ко Ви­до­вић је
у сви­ма био и све их је пре­жи­вео –
ње­го­во ло­го­ра­шко ис­ку­ство пре­ва­
зи­шло је ма­шту Вир­ги­ла Ге­ор­ги­јуа,
јер књи­жев­ност не мо­же би­ти то­
ли­ко ма­што­ви­та као жи­вот на Бал­
ка­ну. Ка­да се, по­сле све­га, вра­тио у
Са­ра­је­во, оти­шао је на кр­сну сла­ву
по­ро­ди­це Ман­дра­па – Ни­кољ­дан.
У ку­ћи Ман­дра­па ни­је би­ло жи­ве
му­шке ру­ке да за­па­ли слав­ску све­
ћу. Узрок смр­�и не �о­ми­ња­�и, ни
у мо­ли­�ва­ма, ни у цр­кве­ним књи­
1
На­зив фил­ма Јо­ �а­ма1: „го­ре су све­ће за жи­ве, до­ле
ва­на Жи­ва­но­ви­ћа. за мр­тве... осве­сти се чо­ве­че – не­
У на­вод­ни­ца­ма је
ма жи­вих, ово до­ле су жи­ви – жи­ве
део ди­ја­ло­га из
тог, је­ди­ног, ју­го­ ду­ше стра­да­лих му­че­ни­ка“. Та­ко је
сло­вен­ског фил­ма у фил­му, а у жи­во­ту ло­го­раш Ви­
ко­ји се ба­вио баш до­вић гле­да и ви­ди јед­ну-по-јед­ну
срп­ским стра­да­
смрт сво­јих при­ја­те­ља и дру­га­ра
њи­ма у Дру­гом
свет­ском ра­ту. – ло­го­ра­ша. Исмет Па­шић, бе­гов­
ског др­жа­ња, не­ће да по не­мач­кој
на­ред­би за ка­зну уда­ра свог ло­гор­
ског дру­га­ра То­ми­ћа. Уда­р­це при­ма
на се­бе и та­ко тр­пи све до смр­ти,
док му не пре­би­ју кич­му. Че­тр­де­се­
так го­ди­на ка­сни­је, на књи­жев­ној
три­би­ни по­све­ће­ној Пло­ти­но­вим
Ене­а­�а­ма, на за­пре­па­шће­ње свих
при­сут­них, Жар­ко Ви­до­вић ка­же
ака­де­ми­ку Ни­ко­ли Ми­ло­ше­ви­ћу:
„ви­диш Ни­ко­ла, све је то у ре­ду
што при­чаш о по­ли­тич­ким сло­
бо­да­ма, али ја ми­слим на дру­гу
вр­сту сло­бо­де. Чо­век мо­же да бу­
де сло­бо­дан и у за­тво­ру!“ Та­јац. И,
по­том: „Сло­бо­да је моћ чо­ве­ка да
од­лу­чу­је о сво­јим по­ступ­ци­ма упр­
кос прет­њи смр­ћу.“ Две де­це­ни­је
ра­ни­је, Жар­ко Ви­до­вић у ча­со­пи­су
Прак­сис об­ја­вљу­је текст „Фи­ло­соф­
ски по­јам сло­бо­де“. За ака­дем­ску
јав­ност он је због тог тек­ста обе­
ле­жен као ма­рк­сист „прак­си­со­вац“.
То је био са­мо је­дан од ци­ни­за­ма и
не­ра­зу­ме­ва­ња пре­ма ра­ду чо­ве­ка
ко­ји је из­ра­стао из тра­ге­диј­ског
ис­ку­ства. На­и­ме, Жар­ко Ви­до­вић
у том тек­с ту ни­ј е ин­с пи­р и­с ан
ма­рк­си­змом, не­го апо­сто­лом Па­
влом, али, пре све­га соп­стве­ним,
ло­гор­ским, ис­ку­ством. Ка­сни­је ће
да на­пи­ше: „Ми ни­смо ни чет­ни­ци
ни пар­ти­за­ни, та­ко се де­ли­мо ми.
За не­при­ја­те­ље смо сви ми исти
– сви смо ‘ло­го­ра­ши’, ло­го­ра­шка
на­ци­ја! За­то о исто­ри­ји Ср­ба тре­
ба – по­ред чет­нич­ког, уста­нич­ког,
пар­ти­зан­ског или рат­нич­ког и по­
бу­ње­нич­ког, у сва­ком слу­ча­ју ми­
то­ман­ског ис­ку­ства и су­да – тре­ба
са­слу­ша­ти и про­у­чи­ти ис­ку­с�во
ло­�о­ра­шко, да би­смо то ис­ку­ство
угра­ди­ли у на­шу ве­ру, ду­шу и ви­
тал­ност за­јед­ни­це.“ Шта је све из
свог жи­во­та у сво­ју ве­ру и ду­шу
мо­рао да угра­ди Жар­ко Ви­до­вић?
Сва­ки пут ка­да се при­че­шћу­је у
хра­му, ка­да при­ма у се­бе стра­шне
115
 тај­не Хри­сто­ве, пре не­го што из­
го­в о­р и ре­ч и прет­п ри­ч е­с не мо­
ли­тве: „као раз­бој­ник ис­по­ве­дам
Те: По­ме­ни ме, Го­спо­де, у цар­ству
Тво­ме“, Жар­ко Ви­до­вић у се­би по­
ми­ње и име­на свих оних лич­но­сти
ко­ји су по ло­го­ри­ма, пред ли­цем
смр­ти, по­ка­за­ли људ­ску сло­бо­ду
и до­сто­јан­ство; е да се и они, са
њим при­че­сте и бу­ду по­ме­ну­ти у
цар­ству Го­спод­њем – ка­ко са­да,
та­ко у-век и у ве­ко­ве ве­ко­ва. За­то
Исмет Па­шић не­ће ни­ка­да би­ти за­
бо­ра­вљен. Али, ко­ли­ко лич­но­сти и
суд­би­на тре­ба по­ми­ња­ти, ко­ли­ко?
Ка­да су му Нем­ци су­ди­ли у Са­ра­
је­ву 1942. го­ди­не, је­дан од су­ди­ја
– по пре­зи­ме­ну Ви­до­вић – се­тио
се зло­д је­ла: да би га пу­сти­ли на
сло­бо­ду тре­ба­ло је да Жар­ков отац
Сте­ван до­не­се на суд пра­во­слав­ну
кр­ште­ни­цу чи­ме би би­ла до­ка­за­на
ње­го­ва не­ви­ност – јер, ето, Нем­ци
не про­га­ња­ју Ср­бе. Жар­ков отац је
до­шао на суд и до­нео шта тре­ба иа­
ко је знао да вла­сти тра­же ње­го­ву
Исти­на је да је Жар­ко Ви­до­вић био пред
не­из­мер­ним ис­ку­ше­њи­ма, ко­ја су би­ла на
гра­ни­ци људ­ских мо­ћи, али је мно­го пу­та
по­све­до­чио: „Ве­ра чо­ве­ко­ва је осе­ћа­ње,
дар ко­ји се не мо­же про­из­ве­сти во­љом а
ка­мо­ли ми­шље­њем. Ве­ру мо­гу да по­кре­ну
ја­ка осе­ћа­ња ко­ја се чо­ве­ку де­ша­ва­ју
у жи­во­ту, као што је, ре­ци­мо, смрт во­ље­не
осо­бе.“ Што су ад­ски при­зо­ри са ко­ји­ма се
су­о­ча­вао наш „чо­век 25. ча­са“ би­ли
стра­шни­ји то­ли­ко се и ње­го­ва ве­ра
про­ду­бљи­ва­ла. Све што нас не од­врати
од наде, чи­ни нам жи­вот сми­сле­ни­јим
… но­ва кан­це­ла­ри­ја је пре­у­ре­ђе­на
а не си­но­вље­ву гла­ву. Та­да, на су­
ђе­њу, као све­до­ка од­бра­не, Жар­ко
Ви­до­вић је по­след­њи пут у жи­во­ту
ви­део оца. И не са­мо он, већ би­ло
ко­ји Са­рај­ли­ја – Сте­ван Ви­до­вић је
је­дан од мно­гих Ср­ба ко­ји­ма се у
том ра­ту из­гу­био сва­ки траг. Жар­
ко Ви­до­вић ће пи­са­ти о по­ве­за­
но­сти тра­ге­ди­је и Ли­тур­ги­је: „Су­
шти­на тра­гич­не жр­тве је у то­ме да
по­то­мак при­хва­та ду­го­ве пре­да­ка
116
као сво­је... иден­ти­тет лич­но­сти је
за­вет­ни, кле­тве­ни, као ка­да унук
при­зна­је де­дин не­пла­ће­ни дуг као
свој, па – ако тре­ба – и чи­та­вог жи­
во­та на­сто­ји да тај дуг ис­пла­ти.“
Тек што се по­сле ра­та из Швед­ске
вра­тио у Ју­го­сла­ви­ју, да би узео
до­ку­мен­те о ра­ни­јим сту­ди­ја­ма и
лич­ном иден­ти­те­ту, да би мо­гао да
озва­ни­чи брак ко­ји је скло­пио са
Шве­ђан­ком, би­ва ухап­шен као сум­
њи­ви сти­пен­ди­ста швед­ске кра­ље­
ви­не и за­то­чен у зло­гла­сни за­твор
у Ђу­ши­ној ули­ци, у Бе­о­гра­ду. Ча­
ми у ће­ли­ји и пи­ше пи­сма су­пру­зи.
Пи­ше и она ње­му. Го­ди­не про­ла­зе
а од­го­во­ра не­ма ни са јед­не, ни са
дру­ге стра­не. Ис­тра­жи­те­љи ни­су
ис­по­ру­чи­ва­ли пи­сма не­го су их
са­мо чи­та­ли, па још и за то ан­га­
жо­ва­ли пре­во­ди­о­це. Вре­ме про­ла­
зи. Ваљ­да се пре­у­да­ла? Мо­жда га
је „по­јео мрак“, то је ипак зе­мља с
оне стра­не гво­зде­не за­ве­се? Про­ћи
ће го­ди­не пре не­го што ће обо­је
са­зна­ти исти­ну, да је њи­хо­ва бу­
дућ­ност са­тр­та у ће­ли­ји ис­тра­жног
за­тво­ра, ко­ји ће ка­сни­је по­ста­ти
згра­да јед­ног бе­о­град­ског фа­кул­
те­та. Бу­ду­ћи да не­ма кри­ви­це, суд
га осло­ба­ђа, а за та­ко та­лен­то­ва­
ног чо­ве­ка ипак има бу­дућ­но­сти.
За­вр­ши­ће два фа­кул­те­та, док­то­ри­
ра­ти и по­ста­ти ре­дов­ни про­фе­сор
уни­вер­зи­те­та – пр­во у Са­ра­је­ву, па
он­да у За­гре­бу. Ка­да су по Ју­го­сла­
ви­ји по­че­ла по­ли­тич­ка „ги­ба­ња“,
а то зна­чи ак­тив­ни­ја ета­па ње­
ног раз­ла­га­ња, мно­ги про­фе­со­
ри уни­вер­зи­те­та су укло­ње­ни из
на­ста­ве и за­по­сле­ни по на­уч­ним
ин­сти­ту­ти­ма. Жар­ку Ви­до­ви­ћу је
од­ре­ђе­но да бу­де на­уч­ни са­рад­ник
у Ин­сти­ту­ту за књи­жев­ност у Бе­
о­гра­ду. Од­ла­зи пр­ви дан на сво­је
рад­но ме­сто у Ин­сти­т ут ко­ји је,
гле, у Ђу­ши­ној ули­ци, у згра­ди у
ко­јој је био ње­гов за­твор. Ње­го­ва
за­твор­ска ће­ли­ја, у ко­јој је без­у­
спе­шно че­као пи­сма из Швед­ске.
Нај­ло­ши­ји „ро­ма­ни“ су исти­ни­те
би­о ­г ра­ф и­ј е до­б рих и пле­м е­н и­
тих љу­ди. И шта још мо­же да се
до­го­ди у та­квом ло­шем ро­ма­ну?
Јед­ног да­на је осва­ну­ла но­вин­ска
вест: је­дан од нај­та­лен­то­ва­ни­јих
пост­ди­пло­ма­ца Са­ра­јев­ског уни­
вер­зи­те­та, Бран­ко Ви­до­вић, син
про­фе­со­ра Жар­ка Ви­до­ви­ћа тра­
гич­но је на­стра­дао у са­о­бра­ћај­ној
не­сре­ћи.
Су­о­чен са ова­квим жи­вот­ним
ис­ку­ством Жар­ко Ви­до­вић ће го­
ди­на­ма ка­сни­је, као кључ­но фи­ло­
соф­ско пи­та­ње, по­ста­ви­ти пи­та­ње
сми­сла људ­ског жи­во­та: „Чо­ве­ка
не од­ре­ђу­је ње­гов по­ло­жај у ко­
смо­су ни­ти ра­зум ко­ји је моћ ми­
шље­ња о ис­ку­ству, не­го оно што је
сми­сао ње­го­вог жи­во­та. Али сми­
сао је про­је­кат бу­дућ­но­сти не­до­
сту­пан ми­шље­њу.“
Све ш�о ме не уби­је, чи­н и ме
ја­чим.2 Иа­ко на­из­глед ова ми­сао 2
Фри­дрих Ни­че:
опи­с у­ј е жи­в от­н у сна­г у Жар­к а Су­мрак и�о­ла.
Ви­до­ви­ћа, она не го­во­ри исти­ну.
Шта је све �о што нас уби­ја и ка­ко
нас �о чи­ни ја­чим? Па­ра­док­сал­не
ми­сли мо­гу би­ти му­дре и ду­бо­ке,
али су че­сто там­не и дво­сми­сле­
не – од­јек­ну, али опре­зни ви­но­гра­
дар би ре­као: пра­зно бу­ре зве­чи!
То је исти­ни­то са­мо у све­ту ко­ји
је схва­ћен ис­кљу­чи­во као во­ља за
моћ – ин­те­лек­ту­ал­но по­и­гра­ва­ње
пра­ви­ли­ма вој­не док­три­не. Исти­на
је да је Жар­ко Ви­до­вић био пред
не­и з­м ер­н им ис­к у­ш е­њ и­м а, ко­ј а
су би­ла на гра­ни­ци људ­ских мо­
ћи, али је мно­го пу­та по­све­до­чио:
„Ве­ра чо­ве­ко­ва је осе­ћа­ње, дар ко­
ји се не мо­же про­из­ве­сти во­љом а
ка­мо­ли ми­шље­њем. Ве­ру мо­гу да
по­кре­ну ја­ка осе­ћа­ња ко­ја се чо­
ве­ку де­ша­ва­ју у жи­во­ту, као што
је, ре­ци­мо, смрт во­ље­не осо­бе.“
Што су ад­ски при­зо­ри са ко­ји­ма
се су­о­ча­вао наш „чо­век 25. ча­са“
би­ли стра­шни­ји то­ли­ко се и ње­
го­ва ве­ра про­ду­бљи­ва­ла. Све ш�о
нас не о�­вра­�и о� на­�е, чи­ни нам
жи­во� сми­сле­ни­јим. Не ша­ље Бог
чо­ве­ку ис­ку­ше­ња до ме­ре ње­го­ве
из­др­жљи­во­сти, не­го ма­ло пре­ко те
ме­ре, од­но­сно та­ман то­ли­ко пре­ко
гра­ни­це чо­ве­ко­ве мо­ћи, да их он
сам, без Бо­жи­је по­мо­ћи, не мо­же
са­вла­да­ти. Ме­ра Бо­жи­је про­ми­сли
ни­је у ис­ку­ше­њу, не­го у ме­ри осе­
ћа­ња сва­ког чо­ве­ка да при­хва­ти
Ње­го­ву по­моћ. Та­ко и свест о злу
ни­је са­мо у то­ме да чо­век бу­де све­
стан да зло по­сто­ји – о то­ме вр­ло
бр­зо бу­де осве­шће­но сва­ко де­те
– свест о злу је свест да се зло не
мо­же по­бе­ди­ти без Бо­жи­је по­мо­ћи.
Ви­ше од по­ла ве­ка Жар­ко Ви­до­вић
се при­пре­ма за сва­ку не­дељ­ну и
пра­знич­ну ли­т ур­ги­ју про­у­ча­ва­
њем Апо­сто­ла и Еван­ђе­ља ко­ји су
пред­ви­ђе­ни да се чи­та­ју на тај дан.
Бе­ле­шке ко­је је ис­пи­си­вао по­ста­
ле су не­ка вр­ста ду­хов­ног опи­та
ЗИМА
 и ин­спи­ра­ци­је за ње­гов рад. Сва­
ке не­де­ље је за пев­ни­цом хра­ма
Све­тог Мар­ка у Бе­о­гра­ду, а у сво­
јој па­ро­хиј­ској за­јед­ни­ци де­це­ни­
ја­ма, ско­ро сва­ко­днев­но, по­на­вља
да срп­ску на­ци­ју мо­же да об­но­ви
са­мо па­ро­хиј­ска за­јед­ни­ца и да је
бу­дућ­ност срп­ске на­ци­је са­бор ова­
квих за­јед­ни­ца. У не­де­љу 17. ма­ја
2009. го­ди­не, на дан др­жав­но­сти
Нор­ве­шке, тач­но осам­де­сет осам
го­ди­на от­ка­ко је кр­штен и за­пи­сан
у књи­ге ро­ђе­них и пе­де­сет шест
го­ди­на от­ка­ко је уз по­моћ Нор­ве­
жа­на ус­пео да по­бег­не из не­мач­ког
ло­го­ра у Осе­ну, за­пи­сао је:
 здра­вље, али кад ми­сли овла­да­
„Ни­је мо­гу­ће спа­си­ти свет (ци­
ви­л и­з а­ц и­ју) од „прав­ц а“ (бе­
сми­сла) у ко­ји ср­ља! Мо­гу­ће је
са­мо из­дво­ји­ти се у – ма ка­ко
ма­ле – за­јед­ни­це љу­ди скло­них
мир­ном ди­ја­ло­гу (па ма­кар и у
ло­го­ру!). А то је те­шко по­сти­ћи
и у Цр­кви, у сво­јој, пра­во­слав­
ној цр­кви! Бгд. не­де­ља (по­сле
ли­тур­ги­је!)“
2014
Ни ми­сли ни осе­ћа­ња не до­ла­зе
чо­ве­ку као еле­мен­тар­не не­по­го­
де – чо­век је увек тај­но­ви­то спре­
ман, ко­ли­ко за сво­је ми­сли то­ли­ко
и за оне ко­је до­ла­зе до ње­га, као
што је не­ком чу­де­сном си­лом увек
при­пре­мљен за осе­ћа­ња ко­ја ће
се ушу­ња­ти у ње­го­ву ду­шу. Отац
Та­деј Ви­тов­нич­ки је имао по­у­ка,
та­м ан оно­л и­ко ко­л и­ко је ду­ш а
код ње­га до­шло на ис­по­вест, али
од свих, опет не­ком про­ми­шљу, у
овом све­ту су оста­ле нај­по­зна­ти­је
ње­го­ве ре­чи: ка­кве су ти ми­сли та­
кав ти је жи­вот. Ка­да чо­век вла­да
ми­сли­ма он­да по­ка­зу­је ду­шев­но
ју чо­ве­ком он­да је од чо­ве­ка и од
ње­го­вог здра­вља ма­ло пре­о­ста­ло.
Али то су исти­не о уну­тра­шњем
жи­в о­т у чо­в е­к о­в ом. Но, за дру­
штве­ни, спољ­ни жи­вот чо­ве­ков
још ви­ше ва­жи по­ук ­ а: ка­кви су ти
при­ја­те­љи та­кав ти је и жи­вот. Ми­
сли и при­ја­тељ­ства се хр­ва­ју као
Ја­ков с Не­по­зна­тим – до зо­ре – све
док ми­сли не по­пу­сте а при­ја­тељ­
ство не бла­го­сло­ви. Ду­би­ну при­ја­
тељ­ства ће­мо нај­бо­ље пре­по­зна­ти
пре­ма се­ћа­њу на де­та­ље при­зо­ра
оног тре­нут­ка ка­да смо упо­зна­ли
при­ја­те­ља. Ме­ђу­тим, и при­ја­тељ­
ство има моћ бла­го­сло­ва – ка­ко
се оно жи­во­том по­твр­ђу­је то­ли­ко
при­зо­ру упо­зна­ва­ња да­је све ви­ше
де­та­ља ко­је има ле­по­та сви­та­ња.
Не се­ћам се ни где, ни ка­да, ни
ка­ко сам упо­знао Жар­ка Ви­до­ви­ћа.
Се­ћам се ње­го­вих пре­да­ва­ња ко­ја
су ство­ри­ла у ме­ни та­ко жи­во­пи­
сну сли­ку о чо­ве­ку ко­ји је го­во­рио
о Хри­сту, Ње­го­шу и Хај­де­ге­ру, та­
ко да ни да­нас, по­сле ви­ше од три
де­це­ни­је од пр­вог су­сре­та, ка­да
га срет­нем не мо­гу да ње­гов лик
одво­јим од спле­та ути­са­ка, ство­ре­
них на тим пре­да­ва­њи­ма. Ка­ко упо­
зна­ва­ње, та­ко и при­ја­тељ­ство са
Жар­ком Ви­до­ви­ћем но­си осе­ћа­ња
ко­ја ни­су уо­би­ча­је­на – мо­жда за­
то што ни­јед­ном Ср­би­ну, ко­га сам
упо­знао, жи­вот ни­је био то­ли­ко
пун ис­ку­ше­ња као том ве­чи­то мла­
дом Бо­сан­цу, ко­га је Бог на­гра­дио
117
да свој усуд ис­пи­ја чи­тав је­дан век,
да про­жи­ви све пат­ње ко­је је мо­гао
да про­жи­ви при­пад­ник ње­го­вог
на­ро­да и да по­ста­не ње­гов жи­ви
зна­мен у исто­ри­ји два­де­се­тог ве­
ка. Као из­раз стра­хо­по­што­ва­ња
пре­ма та­квом ис­тра­ја­ва­њу и све­
до­че­њу исти­не у Хри­сту, у срп­ском
је­зи­ку по­сто­ји из­раз за та­квог чо­
ве­ка – „бе­ло пе­ро“. Не да би му ла­
жном при­сно­шћу спу­сти­ли це­ну
и ство­ри­ли фа­ми­ли­јар­ност ко­ја
обез­вре­ђу­је, не­го да би из­ра­зи­ли
ду­бо­ко по­што­ва­ње, Жар­ка Ви­до­
ви­ћа су при­ја­те­љи спон­та­но по­че­
ли да зо­ву „Де­да“ – „Де­да Жар­ко“.
Као што на по­се­бан на­чин у ду­
бо­кој ста­ро­сти, због не­пре­ста­них
мо­ли­т­ви, мо­на­си све ви­ше по­чи­
њу да ли­че је­дан на дру­гог, та­ко и
сви љу­ди ко­ји­ма је жи­вот­ни по­зив
но­сио ду­го­трај­но ум­но на­пре­за­ње
има­ју не­ке за­јед­нич­ке цр­те у из­
гле­ду и по­ја­ви. Жар­ко Ви­до­вић
је, од ка­да га се се­ћам, увек со­бом
но­сио оре­ол за­ми­шље­ног чо­ве­ка
ка­ко из­гле­да­ју мно­ги про­фе­со­ри
уни­вер­зи­те­та – цр­те ли­ца, по­кре­
ти, др­жа­ње, ода­ва­ли су при­зор чо­
ве­ка у ко­ме су се ду­го та­ло­жи­ле
ду­бо­ке ми­сли као ре­зул­тат ум­но­га
ра­да. Али у ње­го­вом из­гле­ду пре­
ва­гу но­си ду­шев­ни мир и ста­ло­же­
ност у ге­сту, гла­су и по­кре­ту – са­
мо они ни­су те­ле­сни од­ра­зи ка­кве
сти­чу мо­на­си због мо­ли­тве­не бор­
бе са си­ла­ма не­по­мја­ним, не­го су
по­ка­за­те­љи ми­са­о­ног стр­пље­ња
чо­ве­ка ко­ји је у кон­крет­ним жи­
вот­ним си­ту­а­ци­ја­ма ис­ку­сио де­
лат­но при­су­ство тих си­ла. За­пра­во,
у по­ја­ви Жар­ка Ви­до­ви­ћа по­сто­ји
чу­дан спој мо­на­шког и про­фе­сор­
ског – спој из­гле­д а бе­з а­з ле­н ог
де­те­та и ле­по­те му­др­ог ста­р­ца,
ис­ку­ше­ни­ка-под­ви­жни­ка, ко­га Гр­
ци зо­ву ка­лу-ге­рос (ка­лу­ђер – ле­
пи ста­рац). Ако се за не­ког чо­ве­ка
пре­ма ње­го­вом из­гле­ду мо­же ре­ћи
да је бла­го­сло­вен, то се мо­же ре­ћи
за Жар­ка Ви­до­ви­ћа. У том ли­ку и
др­жа­њу иси­ја­ва не­ка­ква ду­шев­но-
мен­тал­на кап­су­ла ко­ја из­гле­да као
не­про­бо­јан пан­цир уну­тра­шњег
све­та ко­ји у се­би ти­тра и са­го­ре­ва
али је спо­ља ми­ран и не­до­дир­љив.
И та­ко ин­кап­су­ли­ран у свом све­
ту од бол­них успо­ме­на и тра­ге­диј­
ских жи­вот­них ис­ку­ста­ва, Жар­ко
Ви­до­вић од ју­на 1968. го­ди­не жи­ви
на јед­ном од нај­чуд­ни­јих ме­ста у
Бе­о­гра­ду – у ста­ну на по­след­њем
118
спра­ту јед­не од нај­ви­ших стам­бе­
них згра­да, у ули­ци 27. мар­та. У том
ста­ну су сми­шље­не и на­пи­са­не ско­
ро све ње­го­ве об­ја­вље­не књи­ге и
тек­сто­ви. Овај ин­кап­су­ли­ра­ни свет,
обре­тен у мо­на­шки скром­ној рад­
ној со­би, ко­ји по­пут ми­кро­ко­смо­са
са­др­жи све – од пре­гле­да исто­ри­
ја свих по­зна­тих ци­ви­ли­за­ци­ја до
нај­скри­ве­ни­јих ли­тур­гиј­ских тај­ни
Све­тог Пи­сма – по­се­ду­је нео­пи­си­во
леп ви­дик на це­ли Бе­о­град и на обе
ње­го­ве ре­ке. А ка­да Сун­це поч­не
да је­ња­ва а град кре­не да то­не у
су­мрак, над том кап­су­лом нај­пре
за­поч­ну да се над­ви­ја­ју, а за­тим и
да до­ми­ни­ра­ју обри­си хра­ма Све­
тог Мар­ка, да би, на кра­ју, од це­ле
ви­зу­ре Бе­о­гра­да и ње­го­вог хо­ри­
зон­та оста­ла са­мо си­лу­е­та па­ро­хиј­
ског хра­ма у ко­ме Жар­ко Ви­до­вић,
као цар­ско све­штен­ство, са­слу­жу­је
ско­ро по­ла ве­ка.
Кроз чи­тав жи­вот – сву­да где се
кре­тао, о че­му год је про­ми­шљао,
над свим што је ра­дио и пи­сао –
Жар­ку Ви­до­ви­ћу је у не­по­сред­
ној бли­зи­ни леб­де­ла та­јан­стве­на
искра исто­ри­је. Ако су за ду­бо­ке
ми­сли по­треб­на жи­вот­на ис­ку­ства
ко­ја су из­ван гра­ни­ца мо­гу­ћег и че­
Два­де­се­ти век ни­је за Ср­бе „из­гу­бљен“
због уби­ства кра­ље­ва, уби­тач­них ра­то­ва и
уби­стве­них иде­ол ­ о­ги­ја – он је из­гу­бљен
за­то што ни­ко, или ско­ро ни­ко, ни­је био
до­вољ­но са­зрео да га схва­ти. Ако је би­ло
ком Ср­би­ну да­то да овај век об­ја­сни, он­да
је то да­то Жар­ку Ви­до­ви­ћу. Сре­ди­на из ко­је
је по­те­као, обра­зо­ва­ње ко­је је сте­као,
жи­вот­но ис­ку­ство ко­је је по­жи­вео,
пру­жи­ли су овом при­род­но об­да­ре­ном,
а по бла­го­да­ти скром­ном чо­ве­ку, при­ли­ку
да хро­но­ло­ги­ју до­га­ђа­ја јед­ног ве­ка
об­ја­сни као кон­ти­ну­и­тет исто­ри­је
за­јед­ни­це ко­јој при­па­да
…
сто на­ди­ла­зе мо­ћи схва­та­ња, ако је
за по­зва­ње ко­га се при­хва­тио по­
треб­на ду­го­веч­ност, он­да је пре­ма
Жар­ку Ви­до­ви­ћу Бог био бла­го­
на­к лон, јер му је пру­жио и јед­но
и дру­го. Ми смо има­ли љу­ди об­да­
ре­них спо­соб­но­сти­ма ду­бо­ког про­
ми­шља­ња али без сми­сла за стро­
га ме­тод­ска пра­ви­ла ми­шље­ња
– му­дро­слов­це с тем­пе­ра­мен­том
али без афи­ни­те­та за стр­пљи­ве
сту­ди­је и ду­го­трај­на про­у­ча­ва­ња;
има­ли смо и уче­не про­фе­со­ре ко­ји
су са­вла­да­ли и при­ме­њи­ва­ли ова
стро­га ме­тод­ска пра­ви­ла, али су
они углав­ном са ту­ђих је­зи­ка пре­
но­си­ли ту­ђе ми­сли у сво­ју сре­ди­
ну, и то на онај срп­ски је­зик ко­ји
је Ву­ко­вом ре­фор­мом остао оси­
ро­ма­шен баш за ре­чи нео­п­ход­не
да из­ра­зе са­др­жа­је ко­је су же­ле­ли
да пре­не­су. Из­гле­да па­ра­док­сал­но,
јер је иза­шла тек 1989. го­ди­не, али
књи­га О�ле­�и о �у­хов­ном ис­ку­с�ву
ни­је са­мо пр­во за­и­ста пот­пу­но ори­
ги­нал­но фи­ло­соф­ско де­ло на­пи­
са­но на срп­ском је­зи­ку, не­го, ако
има­мо у ви­ду да­на­шњу све­оп­шту
кри­зу, мо­же да се до­го­ди да бу­де и
по­след­ње. Јер, Жар­ко Ви­до­вић је
нај­пре по­пут те­шке бо­ле­сти „пре­
ле­жао“ тзв. за­пад­ну ме­та­фи­зи­ку,
а ка­да ју је пре­жи­вео, сти­гао је да
пру­жи и ду­хов­ни ин­те­лек­ту­ал­ни
од­го­вор на ње­не за­блу­де. За­то у
тој књи­зи не­ма ни­че­га про­из­вољ­
ног не­го је све до­след­но ис­те­ра­но
на чи­сти­ну, па и ка­да је у пи­та­њу
про­на­ла­же­ње од­го­ва­ра­ју­ћих ре­чи
у срп­ском је­зи­ку за нај­ва­жни­је пој­
мо­ве ко­ји­ма се слу­жи фи­ло­зо­фи­
ја: за би­ти­је (ва­зда про­из­вољ­но –
бив­ство­ва­ње, би­так, па и би­ће; Das
Sein), као и за су­шти, су­шта, су­што
(опет про­из­вољ­но – бив­ству­ју­ће,
би­ће итд; Das Se­in­de).
Иа­ко пре­зи­ре фи­ло­зо­фи­ју, на­
ро­ч и­т о ону ко­ј а је из­и ­ш ла из
Ари­сто­те­ло­ве ме­та­фи­зи­ке, па се
пре­ко томизма ушуњала чак и у
пра­во­слав­но богословље са­вре­
ме­них мислилаца као што је Јо­
ван Зи­зју­лас, Жар­ко Ви­до­вић јој
по­н е­ш то и ду­г у­ј е. Про­ч и­т ав­ш и
сва бит­на фи­ло­зоф­ска де­ла на је­
зи­ци­ма на ко­ји­ма су пи­са­на – од
пред­со­кра­то­ва­ца до Пло­ти­на; не­
мач­ку кла­сич­ну фи­ло­зо­фи­ју (Кан­
то­ву Кри­�и­ку чи­с�о� ума пру­ча­вао
је ви­ше го­ди­на); фран­цу­ске фи­
ло­зо­фе та­ко­ђе – он ти­ме ни­је сте­
као са­мо ака­дем­ски ле­ги­ти­ми­тет
да фи­ло­зо­фи­ју на­зо­ве „ис­точ­ним
гре­хом За­па­да“ – „Ме­та­фи­зи­ка је
стал­на �ри­су�­нос� А�а­мо­во� Гре­
ха и Па­�а у ис�о­ри­ји чо­ве­чан­с�ва“,
не­го је, ус­пут и сте­као оно што ће
у свом тек­сту Фе­но­ме­но­ло­�и­ја и
ЗИМА
он­�о­ло­�и­ја3 да на­зо­ве „стро­гим
ме­тод­ским пра­ви­ли­ма ми­шље­ња“
(ко­ја ће, та­ко­ђе, ка­сни­је, да под­врг­
не кри­ти­ци). На се­би свој­ствен
на­чин он рад на ви­ше од де­се­так
књи­га и сто­ти­не тек­сто­ва ту­ма­чи
као по­кај­нич­ки по­ду­хват у од­но­су
на грех ко­ји се зо­ве фи­ло­зо­фи­ја.
Исто та­ко ту­ма­чи и Ла­мен� на�
Бе­о­�ра­�ом – као по­кај­нич­ку по­е­
му Ми­ло­ша Цр­њан­ског у од­но­су
на ње­г о­в о С�ра­ж и­л о­в о („А где
обла­ц и си­л а­з е Ар­н у на дно“... и
же­ли да се кла­ња Ме­се­цу, то­скан­
ском – јер, Цр­њан­ски би хтео пр­во
да бу­де „чо­век свет­ски“ па тек он­
да Ср­бин, а не обрат­но). Пре­строг
је, ма­ло, Жар­ко Ви­до­вић и пре­ма
фи­ло­зо­фи­ји и пре­ма се­би, јер да
ни­је би­ло С�ра­жи­ло­ва не би би­ло
ни Ла­мен­�а, а да ни­је би­ло Ада­ма
не би би­ло ни Но­вог Ада­ма – пи­та­
ње је са­мо на ко­ју ће се стра­ну чо­
век окре­ну­ти и ко­јим пу­тем по­ћи.
Жар­ко Ви­до­вић је знао и где да се
окре­не, и ко­јим пу­тем да по­ђе, па
због то­га у срп­ској фи­ло­со­фи­ји он
не­ма ни­јед­ног прет­ход­ни­ка. Ако
има­мо ми­сли­ла­ца ко­ји му прет­
хо­де то су, пре све­га, не­ко­ли­ци­на
шко­ло­ва­них бо­го­сло­ва од ко­јих су
дво­ји­ца не­дав­но уве­де­ни у ка­лен­
дар све­тих – Ни­ко­лај (Ве­ли­ми­ро­
вић) и Ју­стин (По­по­вић). Они има­ју
ње­гов сми­сао за уду­бљи­ва­ње у фи­
ло­соф­ска пи­та­ња, али не­ма­ју то­ли­
ко стр­пље­ња да се њи­ма те­мељ­но
ба­ве – ка­да до­ђу до „фи­ло­соф­ских
ур­ви­на“ они ви­ше ви­чу не­го што
го­во­ре, а ка­да о њи­ма пи­шу че­шће
се сва­ђа­ју не­го што су так­тич­ни.
Је­ди­ни ко­ји је, мо­ж да, мо­гао ис­
кли­ја­ти и по­пе­ти се на ме­сто са
ко­га се фи­ло­соф­ски ра­чу­ни срав­
њу­ју фи­ло­соф­ском мо­не­том, био
је Син­ђел Јо­ван Ра­па­јић, али је он
због Дру­гог свет­ског ра­та у три­де­
се­тој го­ди­ни пре­стао да пи­ше, да
би че­ти­ри го­ди­не ка­сни­је стра­дао
као све­ште­но­му­че­ник.
Уче­не љу­де, ко­ји су оста­ви­ли
ути­ц ај на Жар­к а Ви­д о­в и­ћ а, по­
ме­нуо је он сам у По­све­ти ко­ју је
на­пи­сао за књи­гу ... и ве­ра је уме�­
нос�!: „Да по­ме­нем пред Бо­гом
Над­вре­ме­ним – и да Бог по­ме­не
име­на те ели­те, та­да­шњих исто­
ри­ча­ра, му­зеј­ских по­сле­ни­ка, про­
фе­со­ра и ака­де­ми­ка: Алек­сан­�ар
Де­ро­ко, Ге­ор­�и­је Ос�ро­�ор­ски, Ђур­ђе
Бо­шко­вић, Ми­лан Бу­�и­мир, Ми­лан
Ка­ша­нин, Ми­лош Ђу­рић, Све­�о­зар
2014
3
Пре­�ле�, Ра­�ој­чић.“ То су љу­ди ко­ји су ус­
Са­ра­је­во, 1967. пе­ли да ор­га­ни­зу­ју и при­пре­ме
па­ри­ску Из­ло­жбу ср�­ских ико­на и
фре­са­ка (жи­во­�и­са) Сре�­ње� ве­ка
(и �ур­ско� �е­ри­о­�а) �о­�и­не 1951.
До ве­ли­ких де­ла у на­у­ци, књи­
жев­но­сти и кул­ту­ри се не до­ла­зи
са­мо лич­ним та­лен­том и на­пор­
ним ра­дом. Да би се по­сти­гао ре­
зул­тат по­треб­но је да и сре­ди­на у
ко­јој де­ло на­ста­је бу­де са­зре­ла за
ње­га, али и да се стек­ну окол­но­сти
ко­је ре­дов­но из­ми­чу сва­ком „за­ко­
ну ре­да и про­пор­ци­је у исто­ри­ји“
о ко­ји­ма је та­ко без­на­де­жно пи­сао
Бо­жи­дар Кне­же­вић. Два­де­се­ти век
ни­је за Ср­бе „из­гу­бљен“ због уби­
ства кра­ље­ва, уби­тач­них ра­то­ва и
уби­стве­них иде­о­ло­ги­ја – он је из­
гу­бљен за­то што ни­ко, или ско­ро
ни­ко, ни­је био до­вољ­но са­зрео да
га схва­ти. Ако је би­ло ком Ср­би­ну
да­то да овај век об­ја­сни, он­да је
то да­то Жар­ку Ви­до­ви­ћу. Сре­ди­
на из ко­је је по­те­као, обра­зо­ва­ње
ко­је је сте­као, жи­вот­но ис­ку­ство
ко­је је по­жи­вео, пру­жи­ли су овом
при­род­но об­да­ре­ном, а по бла­го­
да­ти скром­ном чо­ве­ку, при­ли­ку да
хро­но­ло­ги­ју до­га­ђа­ја јед­ног ве­ка
об­ја­сни као кон­ти­ну­и­тет исто­ри­је
за­јед­ни­це ко­јој при­па­да. Нај­ве­ћи
део жи­вот­ног и рад­ног ве­ка он је
био за­пи­тан над тај­ном исто­ри­је:
ка­ко је мо­гу­ће да јед­на за­јед­ни­ца
чу­в а кон­т и­н у­и ­т ет кроз ве­ко­в е,
упр­кос смр­ти ко­ја ра­ста­вља по­ко­
ле­ње од по­ко­ле­ња? Пред очи­ма му
је ти­тра­ла ло­гор­ска суд­би­на срп­
ског и је­вреј­ског на­ро­да: ње­го­ву
за­вр­шну упи­та­ност чи­не раз­ло­зи
не­ста­ја­ња и оп­ста­ја­ња срп­ске на­
ци­је као су­бјек­та исто­ри­је.
Оста­ви­ти тра­го­ве свог по­сто­ја­
ња и сво­је кул­ту­ре на не­схва­тљи­во
ши­ро­ком про­сто­ру – од Тр­ста на
за­па­ду, Сен­тан­дре­је на се­ве­ру, Те­
ми­шва­ра и Ара­да на ис­то­ку, При­
зре­на на ју­гу – па иш­че­зну­ти, тра­
4
Со­лун, Хи­лан­дар, гич­на је суд­би­на јед­ног на­ро­да.4
Га­ли­по­ље итд. и Те­шко је раз­у­ме­ти и не­сра­зме­ру
не по­ми­ње­мо,
из­ме­ђу број­но­сти срп­ског на­ро­да
јер ко­ли­ко би тре­
ба­ло по­ми­ња­ти? и ра­зно­вр­сно­сти кул­тур­ног на­сле­
Ака­де­мик Па­вле ђа ко­ји је за со­бом оста­вио. У Тр­сту
Ивић на­пи­сао је су срп­ски тр­гов­ци и бро­до­вла­сни­
ле­пу и на­уч­но пот­
ци сво­јим не­из­мер­ним бо­гат­ством
кре­пље­ну књи­гу
О �о­во­ру Га­ли­�ољ­ би­ли трн у оку та­да­шње нов­ча­не
ских Ср­ба, Срем­ ари­с то­к ра­т и­ј е. Док су бро­д о­в и
ски Кар­лов­ци, Јо­ве Кур­то­ви­ћа пр­ви оства­ри­ли
Но­ви Сад, 1994.
ди­рект­ну по­мор­ску ве­зу са САД,
срп­ски тр­гов­ци су по­ди­за­ли рас­ко­
шне па­ла­те ко­је и да­нас све­до­че о
бо­гат­ству њи­хо­вих вла­сни­ка. Храм
Све­тог Спи­ри­до­на, ко­ји је до­ско­
ра био нај­ве­ћа бо­го­мо­ља Срп­ске
пра­во­слав­не цр­кве, из­гра­ди­ли су
Ср­би тек по­што су схва­ти­ли да као
тр­шћан­ска за­јед­ни­ца ко­нач­но не­
ста­ју. Све па­ла­те, као и гро­бље ко­је
су за со­бом оста­ви­ли, пра­вље­не су
По­сле свих ис­ку­ше­ња и за­вр­шет­ка
сту­ди­ја исто­ри­је фи­ло­со­фи­је, Жар­ко
Ви­до­вић усме­ра­ва сво­ја ин­те­ре­со­ва­ња
ка умет­но­сти, јер она пред­ста­вља дар ко­ји
се опи­ре сва­кој ме­та­фи­зи­ци, од­но­сно
сва­ком (ње­го­вом) жи­вот­ном ис­ку­ству:
„Чо­век мо­же да ми­сли са­мо о ис­ку­ству
ко­је је фе­но­мен про­шло­сти. Чо­век не
мо­же да ми­сли о бу­дућ­но­сти, па ти­ме ни о
сми­слу жи­во­та ко­ји је про­јект бу­дућ­но­сти.
За­то је ми­шље­ње пот­пу­но не­моћ­но
пред основ­ним фи­ло­соф­ским пи­та­њем
– сми­слом људ­ског жи­во­та“
…
у ду­ху вре­ме­на и про­сто­ра у ко­ме
су на­ста­ли. Да не­ма ћи­ри­лич­них
нат­пи­са и срп­ских име­на на гроб­
ни­ца­ма сва­ко би по­ми­слио да су ту
са­хра­ње­ни Ита­ли­ја­ни а не Ср­би.
Да­нас је по­сто­ја­ње Ср­ба у Тр­сту
са­мо део ле­то­пи­са овог гра­да.
Ср­би су по­ди­гли Сен­тан­дре­ју,
али пре не­го што су по­че­ли да кр­
че шу­му да би је са­гра­ди­ли, под­
но тек по­диг­ну­те цр­кве-брв­на­ре
по­ло­жи­ли су мо­шти Све­тог Кне­за
Ла­за­ра. Се­дам ве­ли­ких пра­во­слав­
них хра­мо­ва и вла­ди­чан­ски двор
не са­мо да не на­ру­ша­ва­ју из­глед
овог гра­ди­ћа у бли­зи­ни Бу­ди­ма,
не­го му да­ју та­кву ле­по­ту и склад
да је је­дан бри­тан­ски пу­то­пи­сац,
са кра­ја про­шлог ве­ка, на­пи­сао да
је Сен­тан­дре­ја нај­леп­ши град у Ма­
ђар­ској. И не са­мо то, исти пу­то­пи­
сац је при­ме­тио да су срп­ске че­твр­
ти ма­ђар­ских гра­до­ва Је­гра (Егер),
Ђе­ра, Естер­го­ма њи­хо­ви нај­леп­
ши де­ло­ви и да се тек на дру­ги
по­глед мо­же при­ме­ти­ти ка­ко из
по­та­је до­ми­ни­ра­ју ви­зу­ра­ма тих
гра­до­ва. По­но­сни Ба­ра­њац Ми­лан
Ка­ша­нин пи­ше: „Ниг­де ни­је срп­ски
119
 ба­рок, у све­тло­сти сло­бод­ног жи­
во­та, чист као у Сен­тан­дре­ји... Ни­
смо, ми, тра­же­ћи из­лаз на свет­ску
сце­ну, уза­луд ишли од Сту­де­ни­це
до Хи­лан­да­ра и од Хи­лан­да­ра до
Сен­тан­дре­је, ни се­ја­ли пу­тем са­
мо ко­с ти; се­ј а­л и смо и ми­с ли.“
Ипак, ни у Сен­тан­дре­ји, ни у тим
гра­до­ви­ма не­ма ни­че­га „срп­ског“
не­го је све у њи­ма нај­леп­ше баш
за­то што је „ма­ђар­ско“ – на­ста­ло у
утак­ми­ци да се и у ту­ђем сти­лу и
ма­ни­ру бу­де бо­љи и леп­ши. Да­нас
у Сен­тан­дре­ји из­у­ми­ру по­след­ње
срп­ске по­ро­ди­це.
Беч је за „но­ву срп­ску књи­жев­
ност“5 био кул­тур­на пре­сто­ни­ца.
Ско­ро да не­ма на­шег књи­жев­ни­ка
или на­уч­ни­ка ко­ји у ње­му ни­је бо­
ра­вио или жи­вео. За­то је мно­го од
па­три­от­ског жа­ра у на­шој кул­тур­
ној ели­ти би­ло спо­ља­шње и де­кла­
120
ра­тив­но. Ка­да су на­ши пи­сци из­ра­
жа­ва­ли на­ци­о­нал­на осе­ћа­ња то је
би­ло ви­ше под ути­ца­јем ро­ман­ти­
зма иза­шлог из европ­ског ши­ње­ла.
Јед­ним се очи­ма гле­да на на­ци­ју из
тек об­но­вље­не др­жа­ве а дру­гим из
ту­ђих др­жа­ва. Цр­њан­ски је у сво­
јим „Ко­мен­та­ри­ма“ при­ме­тио да
је рет­ко ко же­лео да схва­ти мла­
до­бо­сан­це и Прин­ци­па. Прин­цип
је при­знао да је же­лео ује­ди­ње­ње
Бо­сне и Ср­би­је, али са­мо као пр­ви
ко­рак ка да­љем ци­љу ње­го­вих дру­
го­ва. Крај­њи циљ, већ пре пуц­ња у
Са­ра­је­ву, би­ла је ре­во­лу­ци­ја. „Сви
смо ми би­ли Ба­ку­њи­нов­ци“ ка­же
5
Па­ра­фра­за при исле­ђи­ва­њу Прин­цип. Ни­је Ср­
Јо­ва­на Скер­ли­ћа. бе по­сле ве­ли­ког ра­та че­ка­ла ни
Ју­го­сла­ви­ја ни „Ве­ли­ка Ср­би­ја“ –
Ср­бе је че­ка­ла ре­во­лу­ци­ја. Ме­ђу­
тим, Жар­ко Ви­до­вић је схва­тио да
је сва­ка ре­во­лу­ци­ја ве­ли­ко зло јер
пра­ви пре­кид у исто­ри­ји као кон­
ти­ну­и­те­ту јед­не за­јед­ни­це.
Кра­љ е­в и­н а, у ко­ј ој се ро­д ио
Жар­ко Ви­до­вић, ства­ра­ла је при­
вид да је оства­ре­на за­вет­на ми­сао
срп­ске на­ци­је. Али, за­вет­на ми­сао
ни­ка­да ни­је зна­чи­ла да тре­ба ство­
ри­ти ин­сти­т у­ци­је све­тов­но­сти,
од­но­сно др­жа­ву, ко­ја ће по­том да
ства­ра на­ци­ју. Оно што је Ви­до­вић
от­крио је да на­ци­ју као за­вет­ну за­
јед­ни­цу не ства­ра др­жа­ва и да је
срп­ску на­ци­ју, по­де­ље­ну у ви­ше
ту­ђ их др­ж а­в а, ство­р и­л а Цр­к ва.
Због то­га он стал­но ис­ти­че зна­чај
об­но­ве Пећ­ке па­три­јар­ши­је. Књи­
ге ко­је је чи­тао, ли­те­ра­ту­ра ко­ју
је про­у­ча­вао, са­мо су по­твр­ђи­ва­ле
жи­вот­но ис­ку­ство јед­ног Бо­сан­ца.
Ме­ђу­тим, срп­ску на­ци­ју, као цр­кве­
ну за­јед­ни­цу, ипак је под­у­пи­ра­ла
јед­на моћ­на др­жа­ва – Осман­ска
им­пе­ри­ја. Ка­ко Осман­ли­је у но­
во­о­сво­је­ним зе­мља­ма оста­вља­ју
на сна­зи ста­ре оби­ча­је, и вер­ско
пи­та­ње су ре­ша­ва­ли на тај на­чин.
Не­по­сред­но по­сле осва­ја­ња Ца­ри­
гра­да, 1453. го­ди­не, Мех­мед Дру­ги
по­ста­вља но­вог па­три­јар­ха Ге­на­
ди­ја Схо­ла­ри­ја, и то по про­то­ко­лу
ви­зан­тиј­ских ца­ре­ва, а хри­шћа­
ни­ма да­је цр­кве­не и по­ли­тич­ке
при­в и­л е­г и­ј е. Исто­р и­ч а­р и су и
да­нас за­пре­па­шће­ни чи­ње­ни­цом
да са­мо два­де­сет да­на по­сле па­да
Ца­ри­гра­да Мех­мед Дру­ги од­ла­зи у
Ха­дри­ја­но­пољ, где му је пре­сто­ни­
ца, оста­вив­ши у Ца­ри­гра­ду је­дан
гар­ни­зон са вр­ло ма­лим бро­јем
вој­ни­ка. За по­ре­дак у осво­је­ном
гра­ду ни­је бри­нуо, а овај до­га­ђај ће
ство­ри­ти два зна­чај­на пре­се­да­на.
Нај­пре, др­жа­ва и цр­ква, тј. ин­сти­
ту­ци­је све­тов­но­сти (Осман­ске) и
ве­ра (пра­во­слав­на) би­ле су одво­је­
не, а по­том, у исто­ри­ји се отво­ри­
ло тзв. Ис­точ­но пи­та­ње – пи­та­ње
по­ли­тич­ког при­су­ства ислам­ске
др­жа­ве на про­сто­ру не­ка­да­шњег
Ис­точ­ног рим­ског цар­ства. Од­нос
пра­во­сла­вља, исла­ма и за­па­да по­
ста­је сва­ко­днев­но и увек из­но­ва
по­ста­вља­но пи­та­ње за сва­ког чо­
ве­ка ро­ђе­ног на Бал­ка­ну. Ју­го­сла­
ви­ја је ство­ре­на на раз­ва­ли­на­ма
цар­ста­ва од ко­је је сва­ко пред­ста­
вља­ло јед­ну од ци­ви­ли­за­ци­ја, о
ко­ји­ма ће Жар­ко Ви­до­вић по­сле
пи­са­ти: ар­хај­ској, европ­ској, ме­ди­
те­ран­ској. Ме­ђу­тим, оста­је чи­ње­
ни­ца да су Ср­би мно­го бо­ље очу­
ва­ли на­ци­о­нал­ну свест и за­вет­ну
за­јед­ни­цу на оном про­сто­ру ко­ји
он зо­ве ар­хај­ска ци­ви­ли­за­ци­ја – на
про­сто­ру Осман­ске ца­ре­ви­не и об­
но­вље­не Пећ­ке па­три­јар­ши­је, чи­ји
су па­три­јар­си, као у вре­ме­ну Не­ма­
њић­ке др­жа­ве, до­ла­зи­ли углав­ном
из Хи­лан­да­ра – не­го на про­сто­ри­
ма оне ци­ви­ли­за­ци­је ко­ју на­зи­ва
за­п ад­н ом. Зла суд­б и­н а срп­с ког
на­ро­да по­чи­ње ка­да су и ар­хај­ска
(ислам­ска), и ме­ди­те­ран­ска (пра­
во­слав­на) ци­ви­ли­за­ци­ја за­по­че­ле
да опо­на­ша­ју за­пад­ну ци­ви­ли­за­
ци­ју (ме­та­фи­зи­ку).
У пр­в е три де­ц е­н и­ј е жи­в о­т а
Жар­к о Ви­д о­в ић је ис­к у­с ио све
крај­но­сти ко­је је про­шлом ве­ку
про­из­вео „пра­вац“ (бе­сми­сао) у
ко­ј и је свет (ци­в и­л и­з а­ц и­ј а) ср­
љао. Схва­тио је и да тај свет ни­је
мо­гу­ће „спа­си­ти“ у ње­го­вом су­но­
вра­ту. До сре­ди­не тог ве­ка ње­га
је во­ди­ла сти­хи­ја „жи­во­та чо­ве­ка
на Бал­ка­ну – чо­ве­ка 25. ча­са“, та­ко
да та­да он ни­је мо­гао да бу­де све­
стан ис­хо­ди­шта ствар­но­сти ко­ју је
опи­то­вао: де­тињ­ство је про­жи­вео
гле­да­ју­ћи кр­хо­ти­не две­ју им­пе­ри­
ја – Ото­ман­ске и Ау­стро-уга­р­ске;
мла­дост је до­жи­вео у вре­ме ка­да
је но­ва др­жа­ва по­ку­ша­ла да ин­сти­
ту­ци­ја­ма све­тов­но­сти ство­ри но­ву
на­ци­ју – Ју­го­сло­ве­не; по­че­так ин­
те­лек­ту­ал­ног са­зре­ва­ња обе­ле­жио
је ан­га­жо­ва­њем на ле­ви­ци, од­но­
сно уче­ство­ва­њем у по­ку­ша­ју да
фи­л о­з о­ф и­ј у оства­р и ме­њ а­њ ем
ствар­но­сти; зре­лост је сте­као на
нај­су­ро­ви­ји на­чин – про­ла­ском
кроз ло­го­ре: пап­ску цр­кву до­жи­
ЗИМА
вео је као кр­ста­шку др­жа­ву оте­ло­
вље­ну у НДХ, да би, по­што је чу­дом
пре­жи­вео ње­не ло­го­ре смр­ти, био
за­то­чен у рад­ним ло­го­ри­ма на­ци­
о­нал­со­ци­ја­ли­стич­ке Не­мач­ке, и на
тај на­чин се упо­знао са до­вр­ше­ним
оства­ре­њем на­ци­је као иде­о­ло­ги­
је; а као зрео чо­век за­о­кру­жио је
сво­ј е �ва­� е­се�­� е­� о­ч а­сов­н о ис­
ку­ство у там­ни­ци ре­жи­ма ко­ји је
та­да ба­шти­нио не­па­тво­ре­не мо­
де­ле ста­љи­ни­стич­ког ко­му­ни­зма.
За све вре­ме та­квог са­зре­ва­ња, у
крат­к им па­у ­з а­ма из­м е­ђ у им­п е­
ри­ј ал­н ог, др­ж а­в о­т вор­н ог, пап­
ског, на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­стич­ког и
ко­му­ни­стич­ког оства­ре­ња ме­та­
фи­зи­ке, те ис­ку­ше­ња ло­гор­ског,
там­нич­ког и за­твор­ског жи­во­та,
Жар­ко Ви­до­вић сту­ди­ра исто­ри­
ју фи­ло­зо­фи­је у За­гре­бу, Уп­са­ли и
Бе­о­гра­ду. Да­кле, упо­ре­до са овим
сту­ди­ја­ма исто­ри­је фи­ло­зо­фи­је,
он на сво­јим пле­ћи­ма и бру­тал­
ним ис­ку­ше­њи­ма сти­че уви­де у
ње­не крај­ње до­ме­те. Ло­го­ра­шко
ис­ку­ство, утам­ни­че­ни жи­вот и за­
твор­ска ат­мос­фе­ра по­ста­ју ње­гов
нај­зна­чај­ни­ји „прак­сис“.
По­сле свих ових ис­ку­ше­ња и
за­вр­шет­ка сту­ди­ја исто­ри­је фи­ло­
зо­фи­је, Жар­ко Ви­до­вић усме­ра­ва
сво­ја ин­те­ре­со­ва­ња ка умет­но­сти,
јер она пред­с та­в ља дар ко­ј и се
опи­ре сва­кој ме­та­фи­зи­ци, од­но­
сно сва­ком (ње­го­вом) жи­вот­ном
ис­ку­ству: „Чо­век мо­же да ми­сли са­
мо о ис­ку­ству ко­је је фе­но­мен про­
шло­сти. Чо­век не мо­же да ми­сли о
бу­дућ­но­сти, па ти­ме ни о сми­слу
жи­во­та ко­ји је про­јект бу­дућ­но­сти.
За­то је ми­шље­ње пот­пу­но не­моћ­
но пред основ­ним фи­ло­соф­ским
пи­та­њем – сми­слом људ­ског жи­
во­та.“ Као исто­ри­чар умет­но­сти
за­по­чи­ње рад на уни­вер­зи­те­ту и
по­ста­је про­фе­сор Исто­ри­је ци­ви­
ли­за­ци­је. Ме­ђу­тим, у том ра­ду он
пре­и­спи­ту­је по­сто­је­ћа схва­та­ња
пој­ма „ци­ви­ли­за­ци­ја“: „Исто­ри­ја
и умет­ност су из­над ци­ви­ли­за­ци­је
у ко­јој се (тј. над ко­јом се) ја­вља­ју,
те је ци­ви­ли­за­ци­ја сна­жна са­мо у
оној ме­ри у ко­јој не угро­жа­ва ни
исто­ри­ју ни умет­ност чо­ве­ко­ву!
То је став са­свим дру­га­чи­ји и од
марк­си­стич­ког и Хе­ге­ло­вог, и ме­
та­фи­зич­ког, и од Тојн­би­је­вог и др.“
Да­к ле, по окон­ча­њу там­но­ва­ња,
на­р ед­не де­це­ни­је Ви­д о­в и­ћ е­в ог
жи­во­та пред­ста­вља­ју ства­ра­лач­
ки од­г о­в ор ње­г о­в ог ис­к у­с тва у
2014
су­сре­ту са де­ли­ма нај­зна­чај­ни­јих
ми­сли­ла­ца, књи­жев­ни­ка и умет­ни­
ка. Ве­о­ма ма­ло лич­но­сти у на­шој
исто­ри­ји има­ло је та­кву жи­вот­ну
при­пре­му за на­уч­ни и ака­дем­ски
рад, ко­ји је због то­га сав био у пре­
и­спи­ти­ва­њу.
Нај­пре ме­та­фи­зич­ки ак­си­ом:
ми­шље­ње је исто што и би­ти­је. Но,
„оно што јест (што по­сто­ји), за­и­ста
мо­же би­ти (по­сто­ја­ти, би­ти су­што),
са­мо на тај на­чин да бу­де ис�о­
ве�­но са са­мим со­бом.“ Али ка­да
се су­шта из­јед­на­че са пред­ста­ва­ма
у уму, а оне са пој­мо­ви­ма, та­да по
за­ко­ни­ма ума (ме­та­физике):
• др­жа­ве, од ко­јих је ми­сао на­
чи­ни­ла су­бјект, те­же да се нео­
гра­ни­че­но ши­ре и да по­ста­ну
им­пе­ри­је;
• к ул­т у­р а има по­т ре­б у да се
пре­тво­ри у тзв. уни­вер­зал­ну
кул­ту­ру и по­том ци­ви­ли­за­ци­ју
ко­ја же­ли да све пот­чи­ни сво­
јим „вред­но­сти­ма“;
• цр­ква, ко­ја је за­пра­во ду­хов­на
за­јед­ни­ца, по­ста­је кле­ри­кал­на
ор­га­ни­за­ци­ја мо­ћи, као не­ка
по­ли­тич­ка пар­ти­ја, а ка­да је
кле­ри­кал­ци још за­ми­сле као
уни­вер­зал­ну „за­јед­ни­цу“, он­да
она по­ста­је „све­та“ (и свет­ска)
др­жа­ва;
• на­ци­је, уме­сто да бу­ду за­јед­
ни­це са­о­се­ћа­ња оку­пље­не око
свог ду­хов­ног цен­тра и да те­
же ус­по­ста­вља­њу ми­ра ме­ђу
оста­лим на­ци­ја­ма, оне (у ме­
та­фи­зи­ци) на­ста­ју де­лат­ним
мо­ћи­ма ин­сти­ту­ци­ја све­тов­
но­сти, па за­то има­ју уса­ђе­ну
по­тре­бу да се ши­ре по­ста­ну
рат­не фор­ма­ци­је у стал­ном
су­ко­бу са дру­гим на­ци­ја­ма;
• фи­ло­зо­фи­ја се у сво­јим крај­
њим до­м е­т и­м а пре­т ва­р а у
иде­о­ло­ги­ју;
• је­зик, као си­стем оби­чај­но­сти
по­те­као из по­тре­бе за­ме­не не­
по­сред­ног по­ка­зи­ва­ња, по­ста­
је „ку­ћа би­ти­ја“;
• ин­сти­ту­ци­је све­тов­но­сти се
обо­го­тво­ра­ва­ју, а Бог по­ста­је
са­мо по­јам по­тре­бан та­квом,
ме­та­фи­зич­ком ми­шље­њу... а
по­што је та­да Бог са­мо по­тре­
ба ми­шље­ња, оно га, та­квог,
за­и­ста не­по­сто­је­ћег, кад-тад
истим тим ми­шље­њем мо­ра
уки­ну­ти;
• чо­ве­ка и све у све­ту де­фи­ни­ше
по­ло­жај у ко­смо­су, па је чо­век
ме­т а­ф и­з ич­к им ми­ш ље­њ ем
упу­ћен на свет и на во­љу да
га са­вла­да и по­ста­не над­мо­ћан
над њим, те из мо­ћи ума ра­ђа
тех­ни­ку ко­јом ће по­ку­ша­ти да
овла­да тим све­том, да вла­да
над дру­гим љу­ди­ма, баш као
што на­ци­ја же­ли да за­вла­да
дру­гом на­ци­јом, а ци­ви­ли­за­
ци­ја дру­гом ци­ви­ли­за­ци­јом
све док не по­ста­не „уни­вер­
зал­на“, па ће и та­да, на­ро­чи­
то та­да, по­ку­ша­ти да за­вла­да
121
 це­лом пла­не­том и ко­смо­сом.
Но, мишљње је огра­ни­че­но на
оно­га ко­ји ми­сли, па та­ко чо­
век ми­шље­њем и у ми­шље­њу
мо­же ско­ро све – са­мо не мо­же
оно што је за пра­вог фи­ло­со­
фа нај­ва­жни­је, да ми­шље­њем
са­гле­да са­мог се­бе и до­ђе до
са­мо­спо­зна­је. Ме­та­фи­зи­ком,
ко­ја је овла­да­ла ње­го­вим по­
сто­ја­њем, чо­ве­ку је оне­мо­гу­
ће­на са­мо­спо­зна­ја.
Жар­ко Ви­до­вић у О�ле­�и­ма о
�у­хов­ном ис­ку­с�ву твр­ди:
„ За­то би­ти­је не мо­же би­ти схва­
ће­но ми­шље­њем (по­и­ма­њем)
ко­ли­ко год да је то ми­шље­ње
нео­п­ход­но је­зи­ку (што зна­чи да
је­зик ни­је ни исти­на би­ти­ја ни
‘ку­ћа би­ти­ја’... тре­ба да бу­де­мо
све­сни да је­зик мо­ра би­ти ја­сан,
а да је ја­сан – тј. да му је зна­че­
ње од­ре­ђе­но – са­мо ако су ре­чи
исто­вет­не са пој­мом: са­мо та­ко
се пој­мо­ви пре­но­се на са­го­вор­
ни­ка! и та­ко се са­оп­шта­ва, али
са­оп­шта­ва се са­мо по­јам (ако је
је­зик ја­сан). А по­јам (у то­ме је
по­ме­ну­ти па­ра­докс) ни­је исти­
на би­ти­ја. За­то је­зик мо­ра – по
122
са­мој сво­јој ин­тен­ци­ји (сво­јим
сми­с лом) – да про­т и­в у­р е­ч и
исти­ни би­ти­ја... на­ше ис­ку­ство
(па ни ис­ку­ство до­жи­вља­ја би­
ти­ја) ни­је исто­вет­но са пој­мом.
Ис­ку­ство ни­је ни са­оп­шти­во за­
то што ни­је исто­вет­но са пој­
мом; а са­оп­штив је са­мо по­јам
(и то због ње­го­ве исто­вет­но­сти
са реч­ју или зна­ком!)... Ов­де ука­
зу­је­мо на две бит­не чи­ње­ни­це
је­зи­ка: пр­ва, да је по­јам оно је­
ди­но што је у је­зи­ку са­оп­шти­во,
и дру­га да је ис­ку­ство не­са­оп­
шти­во, јер ни­је исто­вет­но са
пој­мом (са оним је­ди­ним што
је са­оп­шти­во).“
Им­пе­ри­ја, др­жав­но ства­ра­ње
на­ци­је, уто­пиј­ска из­ме­на све­та,
цр­ква као ин­сти­ту­ци­ја, на­ци­ја као
си­стем ин­сти­ту­ци­ја мо­ћи, иде­о­ло­
ги­ја итд. све су то де­ри­ва­ти чи­је
је ис­хо­ди­ште ме­та­фи­зи­ка. Опет у
О�ле­�и­ма: „Фи­ло­зо­фи­ја је, да­кле,
ко­ри­сна као упо­зо­ре­ње на опа­
сност, а ствар­на опа­сност је кад
се тај фи­ло­зоф­ски по­јам Ап­со­лу­
та оства­ру­је, јер се та­да, са оства­
ри­ва­њем фи­ло­зо­фи­је оства­ру­је
НЕ­Г А­Ц И­Ј А чо­ве­ка као лич­но­сти.
А то ни­је ви­ше хи­по­те­тич­ка, не­го
прак­тич­на не­га­ци­ја... Ап­со­лут је
не­га­ци­ја лич­но­сти.“
Ћу­та­њем за­бра­њен ми­сли­лац
Жар­ку Ви­до­ви­ћу ни рад на уни­вер­
зи­те­ту, ко­ји се од­ви­јао у при­вид­
но нор­мал­ним окол­но­сти­ма, ни­је
про­ла­зио без ис­ку­ше­ња. По­став­ши
не­по­до­бан у Са­ра­је­ву, на­шао се у
За­гре­бу у ко­ме је на­ра­ста­ла ат­мос­
фе­ра ко­ју је за­пам­тио као сту­дент
пред по­че­так Дру­гог свет­ског ра­
та. Ни про­те­ри­ва­ње из За­гре­ба у
Бе­о­град ни­је до­не­ло спо­кој­ство: у
глав­ном гра­ду Ју­го­сла­ви­је за­те­као
је сре­ди­ну ко­ја је за­бо­ра­ви­ла, од­
но­сно ко­ја се тру­ди­ла да за­бо­ра­ви,
исто­риј­ску свест срп­ског на­ро­да.
Не по­с то­ј и „из­г у­б ље­н о“ вре­
ме, као што не по­сто­ји „до­би­је­но“
вре­ме – по­сто­је са­мо без­у­спе­шни
по­ку­ша­ји да се иза­ђе из исто­ри­је
и да се за­ве­ти пре­да­ка пре­пу­сте
пи­јан­ству тре­нут­них за­бо­ра­ва. Та­
ко је и ве­ћи­на Ср­ба по­ми­сли­ла да
ако уто­не у са­мо­за­бо­рав да ће и
сви дру­ги за­бо­ра­ви­ти на њих па
ће их ко­нач­но „пу­сти­ти да жи­ве у
ми­ру“. Авај, у исто­ри­ји, за­то што је
она кон­ти­ну­и­тет, ако не­ка на­ци­ја
и по­ку­ша да за­бо­ра­ви свој иден­
ЗИМА
 ти­тет, дру­ге на­ци­је ће је кад-тад
под­се­ти­ти. Због то­га је са­свим по­
гре­шно оп­ту­жи­ва­ти Ју­го­сла­ви­ју за
са­мо­за­бо­рав – она је би­ла са­мо је­
дан прав­ни оквир као и Осман­лиј­
ска или Ау­стро-уга­р­ска им­пе­ри­ја.
Упра­во су­прот­но – да ни­је би­ло по­
ти­ски­ва­ња за­вет­не све­сти она би
би­ла из­у­зет­на при­ли­ка да се исто­
риј­ско ис­ку­ство упот­пу­ни. Срп­ска
на­ци­ја, ко­ја је не­ка­да жи­ве­ла про­
стор­но ра­су­та по ра­зним др­жа­ва­ма
и у три из­ди­шу­ће ци­ви­ли­за­ци­је, а
са­да већ исто­вре­ме­но и у че­твр­тој
(мо­дер­ној) ко­ја је би­ла у на­стан­
ку, до­би­ла је Ју­го­сла­ви­јом при­ли­
ку да се спре­ми за иза­зо­ве коб­ног
два­де­се­тог ве­ка. Са­мо је тре­ба­ло
схва­ти­ти да је про­кла­мо­ва­на Ју­го­
сла­ви­ја за­пра­во би­ла си­но­ним и
при­пре­ма за јед­ну је­ди­ну опа­сност
– ре­во­лу­ци­ју као ан­ти­ис­ то­риј­ски
чин и ру­ше­ње кон­ти­ну­и­те­та на­ци­
је као ду­хов­не за­јед­ни­це. При­ли­ка
је про­пу­ште­на, али је не­у­мит­ност
исто­ри­је при­ре­ди­ла ми­ли­о­ни­ма
Ср­ба жи­вот љу­ди 25. ча­са.
Ко­ли­ко у жи­во­ту то­ли­ко и у ра­
ду, пре­крет­ни­цу у ис­ку­ству Жар­ка
Ви­до­ви­ћа пред­ста­вља­ло је упо­зна­
ва­ње ду­би­не и исто­риј­ске ми­си­је
Ме­ди­те­ран­ске ци­ви­ли­за­ци­је, али
и су­срет са Ње­го­ше­вим све­ште­
но-по­ет­ским де­лом ко­је по ње­му
пред­ста­вља наш нај­ви­ши умет­
нич­ки до­мет у но­вом ве­ку. Пи­шу­ћи
о ра­зним фи­ло­соф­ским, бо­го­слов­
ским, умет­нич­ким и исто­ри­о­соф­
ским те­ма­ма – од тек­сто­ва Ло­�ос,
ли­�ур­�иј­ска свес� �ра­во­сла­вља,
Тра­�е­�и­ја и Ли­�ур­�и­ја и Ро­ма­ни
Ђор­ђа Оци­ћа до збор­ни­ка ра­до­ва
Ср­би у Ју­�о­сла­ви­ји и Евро­�и, Су­о­ча­
ва­ње Пра­во­сла­вља са Евро­�ом и
Ис�о­ри­ја и ве­ра – Жар­ко Ви­до­вић
је пру­жао од­го­во­ре на го­то­во сва
бит­на пи­та­ња у ве­зи са СМИ­С ЛОМ-
ЛИЧ­Н О­Ш ЋУ-ИСТО­Р И­Ј ОМ ка­ко их
ту­ма­чи „ме­ди­те­ран­ски по­глед на
свет“, ме­ђ у­т им, Ње­г ош је био и
остао ње­го­ва нај­ве­ћа ин­спи­ра­ци­ја.
Због то­га је ње­го­ва књи­га Ње­�ош и
Ко­сов­ски за­вје� у но­вом вје­ку пра­
ви са­же­так све­га оно­га о че­му је
це­лог жи­во­та пи­сао – бо­го­слов­ски
ре­че­но „треб­ник“ јед­ног чо­ве­ка ко­
га мо­же­мо на­зва­ти „бе­лим пе­ром“.
Пре­п ри­ч а­в а се не­п ро­в е­р е­н а
анег­до­та да је је­дан фран­цу­ски ми­
сли­лац на пи­та­ње да ли је у Евро­пи
фи­ло­со­фи­ја мр­тва, љу­ти­то од­го­во­
рио – ни­је, у Бе­о­гра­ду жи­ви по­след­
2014
њи европ­ски фи­ло­соф а он се зо­ве
Жар­ко Ви­до­вић. Исти­ни у атар, у
Хи­мел­сти­ру је 1989. го­ди­не одр­жан
Ме­ђу­на­род­ни сим­по­си­он на ко­ме
је Жар­ко Ви­до­вић на не­мач­ком
из­ло­жио свој рад За­ве� – из­вор­но
на­че­ло евро�­ске ис�о­ри­је. Текст
је на не­мач­ком и срп­ском је­зи­ку
об­ја­вио Бал­ка­но­ло­шки ин­сти­тут
СА­Н У 1991. го­ди­не. Као и це­ло­ку­пан
рад Жар­ка Ви­до­ви­ћа овај рад ни­је
на­и­шао на би­ло ка­кав од­јек, ни­ти
ме­ђу при­сут­ним срп­ским на­уч­ни­
ци­ма у Хи­мел­сти­ру, ни­ти у срп­ској
на­уч­ној јав­но­сти. Од свих љу­ди од
„на­у­ке и стру­ке“ ипак су се за овај
рад за­ин­те­ре­со­ва­ли не­ки стран­ци,
а по­себ­но је­дан кле­рик – та­да­шњи
ри­мо­ка­то­лич­ки кар­ди­нал, Јо­зеф
Ра­цин­гер, чо­век ко­ји ће се шест
го­ди­на ка­сни­је, са­мо та­да као па­па
рим­ски Бе­не­дикт XVI, за­ло­жи­ти за
бе­а­ти­фи­ка­ци­ју Те­ре­зе Гон­ђе.
Жар­к о Ви­д о­в ић је пре­ћу­т ан
и нај­го­ром вр­стом цен­зу­ре – ћу­
та­њем за­бра­њен ми­сли­лац. Пре
ско­ро две де­це­ни­је јед­на сту­дент­
ки­ња исто­ри­је фи­ло­зо­фи­је са БУ
ми је кри­шом ре­кла: „Чи­та­ла сам
про­фе­со­ра Ви­до­ви­ћа, али ако мо­ји
про­фе­со­ри то не­ка­ко при­ме­те ни­
ка­да не­ћу сте­ћи ди­пло­му про­фе­со­
ра исто­ри­је фи­ло­зо­фи­је. Ње­га не
смеш ни да спо­ме­неш, а ка­мо­ли да
не­ки ‘де­жур­ни ми­сли­лац’ от­кри­је
да си га чи­тао.“ Осим го­ле исти­не
да све што ва­ља код нас, ина­че, не­
ма про­ђу, по­сто­је и ре­ал­ни раз­ло­зи
због че­га је Жар­ко Ви­до­вић цр­на
ов­ца тзв. кул­тур­не срп­ске јав­но­сти.
За марк­си­сте-прак­си­сов­це он је ре­
не­гат, а за ли­бе­рал­не фа­на­ти­ке је
„прак­си­со­вац“. За про­фе­си­о­нал­не
исто­ри­ча­ре он је не­зго­дан еру­дит
и ау­тен­ти­чан све­док до­га­ђа­ја ко­ји
они ту­ма­че по пра­ви­ли­ма ка­те­дре
на ко­јој су за­по­сле­ни. Ушав­ши у
фи­ло­со­фи­ју кроз исто­ри­ју умет­
но­сти он је за фи­ло­зо­фе ми­стик а
за бо­го­сло­ве не­ко­ри­стан нео­пла­
то­ни­чар. За про­фе­со­ре књи­жев­но­
сти, као ту­мач Ње­го­ша, он је идеј­ни
за­не­се­њак ко­ји ко­ри­сти Ње­го­ше­
ву по­е­зи­ју за ту­ма­че­ње соп­стве­ног
по­гле­да на свет, на­су­прот њи­хо­вој
чи­стој есте­ти­ци као „на­у­ци о ле­
пом“. За пре­у­че­ни ви­со­ки све­ште­
ни клир он је ан­ти­кли­ри­ка­лац ко­ји
угро­жа­ва њи­хо­ве ква­зи-по­ли­тич­
ке ци­ље­ве. За­пра­во, сви­ма њи­ма је
ме­та­фи­зи­ка ак­си­ом, а он се ба­ви
ње­ним рас­крин­ка­ва­њем.
Ско­ро пот­пу­но не­по­знат ши­рем
кру­гу љу­ди, ње­му се ди­ве, и од ње­
га пра­ве жи­ву ле­ген­ду, углав­ном
осу­ј е­ћ е­н и љу­д и ко­ј е сва­к а дру­
штве­ност увек ста­вља на мар­ги­ну,
као и ма­ли број са­ве­сних кли­ри­ка
и истин­ских па­ро­хи­ја­на ра­су­тих по
пре­о­ста­лим хра­мов­ним за­јед­ни­
ца­ма. Де­да Жар­ков Ње­гош ка­же:
„Из гр­ме­на ве­ли­ко­га ла­фу изаћ
труд­но ни­је, у ве­ли­ким на­ро­ди­ма
ге­ни­ју се гњ`јездо ви­је!“ У ка­квом
на­ро­ду је гњ`јездо свио ге­ни­је Пе­
тар II Пе­тро­вић Ње­гош? У ма­лом
или ве­ли­ком? Гр­мен ни­је ве­лик по
то­ме што је бро­јан па­ством, ни­ти
је ма­лен по то­ме ко­ли­ко тога има
да про­сла­ви. Без­љу­ди­ца не за­ви­
си од број­но­сти и си­ли­не не­ког
на­ро­да. Гр­мен је оно­ли­ко ве­ли­
ки ко­ли­ко уме да по­шту­је, це­ни
и вред­ну­је сво­је ствар­не ла­фо­ве,
али то не за­ви­си ни од број­но­сти
ни од ве­ли­чи­не ла­фо­ва ко­ји су из
ње­га из­а­шли, не­го ве­ли­чи­на гр­
ме­на за­ви­си од на­чи­на на ко­ји он
гњ`језда ви­је, од­но­сно, ка­ко их у
За марк­си­сте-прак­си­сов­це он је ре­не­гат,
а за ли­бе­рал­не фа­на­ти­ке је „прак­си­со­вац“.
За про­фе­си­о­нал­не исто­ри­ча­ре он је
не­зго­дан еру­дит и ау­тен­ти­чан све­док
до­га­ђа­ја ко­ји они ту­ма­че по пра­ви­ли­ма
ка­те­дре на ко­јој су за­по­сле­ни. Ушав­ши
у фи­ло­со­фи­ју кроз исто­ри­ју умет­но­сти
он је за фи­ло­зо­фе ми­стик а за бо­го­сло­ве
не­ко­ри­стан нео­пла­то­ни­чар.
За про­фе­со­ре књи­жев­но­сти, као ту­мач
Ње­го­ша, он је идеј­ни за­не­се­њак
…
сво­јој успо­ме­ни и за­вет­ној све­сти
чу­ва и успе­ва да утка у сми­сао ко­ји
се зо­ве бу­дућ­ност. Ни­јед­на сре­ди­на
ни­је си­ћу­шна за­то што, на­из­глед,
има ма­ло ла­фо­ва – ве­ли­ких љу­ди
по­све­ће­них бу­дућ­но­сти – не­го за­то
што се у њој ла­фо­ви за­бо­ра­вља­ју,
иг­но­ри­шу и исме­ва­ју.
Ово је пр­ви број не­ког срп­ског
ча­со­пи­са по­све­ћен Жар­ку Ви­до­ви­
ћу по­сле 94 го­ди­не ње­го­вог стра­
дал­ног жи­во­та, му­ко­трп­ног ра­да и
хри­шћан­ског иш­че­ки­ва­ња бу­ду­ћег
ве­ка. �
123
124 ЗИМА
разговор Жар­ко Ви­до­вић

Ди­ја­лог о жи­вот­ном
ис­ку­ству
Са­мо­спо­зна­ја је мо­гу­ћа ис­кљу­чи­во у ди­ја­ло­гу, јер у са­мо­спо­зна­ји чо­век из­ла­зи
из свог ис­ку­ства, су­сре­ће се са ту­ђим ис­ку­ством, с не­ким са ко­јим во­ди раз­го­вор.
Ди­ја­лог је са­гла­сност у Ло­го­су, са­бра­ност, а по­ле­ми­ка је рат у ко­ме се до­ка­зу­је ко
је па­мет­ни­ји. То је тај­на ди­ја­ло­га. Да је ди­ја­лог та­ко зна­ча­јан ви­ди се по то­ме
што је Ли­тур­ги­ја мо­гу­ћа ис­кљу­чи­во као ди­ја­лог

Раз­го­вo­р водио:
Бог­дан
Зла­т ић
Ж ар­к о Ви­д о­в ић ро­ђ ен је у
Те­ш њу на Бад­њ и дан, 24.
де­цем­бра 1920 / 6. ја­ну­а­ра 1921. го­
ди­не, жи­вео и шко­ло­вао се у Те­
Фо­то­гра­фи­је: шњу, Са­ра­је­ву, Но­вом Са­ду, За­гре­бу,
Ду­шан Уп­са­ли и Бе­о­гра­ду. У лич­ним до­ку­
Ја­у ­ко­в ић мен­ти­ма су му дан и ме­сто кр­ште­
ња (17. мај 1921; До­бој) упи­са­ни као
дан и ме­сто ро­ђе­ња.
Основ­ну шко­лу (1931. го­ди­не) и
гим­на­зи­ју (1939. го­ди­не) за­вр­шио
је у Но­вом Са­ду.
Од 1939. го­ди­не до април­ског ра­
та 1941. го­ди­не, сту­ди­рао је у За­гре­
бу: пр­ва три се­ме­стра – ме­ди­ци­ну,
а у че­твр­том се­ме­стру (1940/41.
го­ди­не) пре­шао је на фи­ло­со­фи­ју.
По рас­п а­д у Кра­љ е­в и­н е Ју­г о­
сла­ви­је и фор­ми­ра­њу Не­за­ви­сне
Др­жа­ве Хр­ват­ске био је ухап­шен
у Са­ра­је­ву, 6. ок­то­бра 1941. го­ди­не,
а из уста­шког за­тво­ра пре­ба­чен је
3. но­вем­бра 1941. го­ди­не у не­мач­
ко-суд­ски вој­ни за­твор у Са­ра­је­ву.
Од­мах по до­но­ше­њу осло­ба­ђа­ју­ће
пре­су­де не­мач­ког су­да, по­но­во је
ухап­шен и спро­ве­ден у уста­шки
за­твор у Са­ра­је­ву.
Из Са­ра­јев­ског за­тво­ра тран­
спор­то­ван је у уста­шки конц-ло­гор
Ја­се­но­вац (8-17. ма­ја 1942. го­ди­не),
да би са још 600 ло­го­ра­ша спо­соб­
них за те­шке фи­зич­ке по­сло­ве, по
ода­би­ру есе­сов­ске ор­га­ни­за­ци­је
ТОТ, кре­нуо на пут ка рад­ним ло­
го­ри­ма у Нор­ве­шкој. Нај­пре је 20.
ма­ја пре­ме­штен у уста­шки ло­гор
„Зе­мун­ско Сај­ми­ште“ (тзв. „Ста­
ро Сај­ми­ште“), а по­том у ло­го­ре
у Не­мач­кој – Зи­ген­дорф и Ште­
тин, и нај­зад пре­ба­чен у оку­пи­ра­
ну Кра­ље­ви­ну Нор­ве­шку: ло­гор
смр­ти Бе­ис­фјорд, код Нар­ви­ка, па
у нор­ве­шке рад­не ло­го­ре у Осе­ну
и Ко­ри­ге­ну.
Из ло­го­ра у Нор­ве­шкој по­бе­
гао је 1943. го­ди­не у Швед­ску, где
су бе­гун­ци из Нор­ве­шке, Фин­ске и
Не­мач­ке би­ли до­че­ки­ва­ни са ве­ли­
ком па­жњом и бри­гом швед­ске др­
жа­ве. Ту је до­био ста­тус сти­пен­ди­
сте Кра­ље­ви­не и Кра­ља Швед­ске,
што му је омо­гу­ћи­ло да, до кра­ја
1945. го­ди­не, сту­ди­ра фи­ло­со­фи­ју
на Уни­вер­зи­те­ту у Уп­са­ли.
По по­врат­ку у Отаџ­би­ну, сеп­
тем­бра 1945. го­ди­не, осум­њи­чен
је због то­га што је био сти­пен­ди­
ста швед­ског Кра­ља и био ухап­шен
од стра­не ко­му­ни­стич­ких вла­сти.
За­то­чен је у не­ко­ли­ко за­тво­ра
све до де­цем­бра 1947. го­ди­не, ка­да
је ко­нач­но био пу­штен на сло­бо­ду,
јер ко­му­ни­стич­ке вла­сти ни­су мо­
гле да му утвр­де ни­ка­кву кри­ви­цу.
Ви­ше пу­та пре­ки­да­не сту­ди­је
– због ра­та, за­то­че­ни­штва у на­
ци­стич­ким ло­го­ри­ма и, по­том, у
ко­му­ни­стич­ким за­тво­ри­ма – на­
ста­вио је и за­вр­шио на Бе­о­град­
ском уни­вер­зи­те­ту, од 1948. до 1952.
го­ди­не.
Сту­ди­рао је на Фи­ло­зоф­ском фа­
кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, нај­пре исто­ри­ју
фи­ло­со­фи­је (1948/50. го­ди­не), а он­
да и исто­ри­ју умет­но­сти (1950/52.
го­д и­н е). За вре­м е сту­д и­ј а се, у
те­шким по­сле­рат­ним го­ди­на­ма,

2014 125
 сам из­др­жа­вао, ра­де­ћи као пре­во­
ди­лац у из­да­вач­ким пред­у­зе­ћи­ма
НО­П ОК и „Кул­ту­ра“, а за­тим и као
ли­ков­ни кри­ти­чар и есе­ји­ста у ли­
сто­ви­ма Бор­ба и Књи­жев­не но­ви­не.
По за­вр­ше­ним сту­ди­ја­ма (ди­
пло­ми­рао је на Ка­те­дри за фи­ло­
зо­фи­ју, а за­тим и на Ка­те­дри за
исто­ри­ју умет­но­сти) за­по­слио се
у Са­ра­је­ву, где је од фе­бру­а­ра 1953.
го­ди­не ра­дио као уни­вер­зи­тет­ски
аси­стент-пре­да­вач на Ка­те­дри за
исто­ри­ју умет­но­сти. У том пе­ри­
о­д у (1953/61), об­ј а­в љу­ј е есе­ј е о
умет­но­сти и фи­ло­со­фи­ји у са­ра­
јев­ским ча­со­пи­си­ма Жи­во�, Пре­-
�ле�, Из­раз.
Док­тор­ску те­зу Ме­ш�ро­вић и
са­вре­ме­ни су­коб скул�­�о­ра с ар­
хи­�ек­�ом пре­дао је у Бе­о­гра­ду
ма­ја 1955. го­ди­не, а од­бра­нио на
Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­т у у Бе­о­
Мо­ја при­пад­ност СКОЈ-у ни­је би­ла
по­ли­тич­ка, пре је то био из­раз
со­ли­дар­но­сти. Сма­тра­ли смо да су
Ру­си до­не­ли ве­ли­ку прав­ду
и да тре­ба би­ти са њи­ма, а не са
Фран­цу­зи­ма или Нем­ци­ма
… �ре До­бо­ју а �о­�ом у Са­ра­је­ву. О�а­
гра­ду, ју­на 1958. го­ди­не. Овај рад
је, под на­сло­вом Иван Ме­ш�ро­
вић и са­вре­ме­ни су­коб скул�­�о­ра
с ар­хи­�ек­�ом, об­ја­вио „Ве­се­лин
Ма­сле­ша“ у Са­ра­је­ву 1961. го­ди­не.
До 1961. го­д и­н е пре­д а­в ао је
Исто­ри­ју ци­ви­ли­за­ци­је, као до­
цент, па он­да као про­фе­сор (нај­пре
ван­ред­ни, па по­том и ре­дов­ни), на
Са­ра­јев­ском уни­вер­зи­те­ту.
Због по­л и­т ич­к их при­т и­с а­к а
1961. го­ди­не био је при­ну­ђен да
на­пу­сти Са­ра­јев­ски уни­вер­зи­тет
и да се из Са­ра­је­ва пре­се­ли у За­
греб, где је на за­гре­бач­ком Све­у­
чи­ли­шту по­чео да пре­да­је Исто­
ри­ју ци­ви­ли­за­ци­је. По пре­ла­ску у
За­греб са­ра­ђи­вао је у за­гре­бач­ким,
са­ра­јев­ским и љу­бљан­ским ча­со­
пи­си­ма.
Из За­гре­ба је прог­нан 1967. го­
ди­не (и са за­гре­бач­ког Све­у­чи­ли­
шта), због јав­но из­ра­же­ног от­по­ра
агре­сив­ном на­сту­па­њу хр­ват­ског
126
на­ц и­о ­н а­л и­з ма и ши­р е­њу ср­б о­
фоби­је.
Пре­се­лио се у Бе­о­град и 1969.
го­ди­не за­по­слио у Ин­сти­ту­ту за
књи­жев­ност и умет­ност, где је ра­
дио до од­ла­ска у пен­зи­ју 1986. го­
ди­не. По­сле про­го­на и пре­се­ље­ња
у Бе­о­град пи­ше и об­ја­вљу­је углав­
ном о про­бле­ми­ма пра­во­слав­не
ми­сли и ме­та­фи­зи­ке у европ­ској
и срп­ској исто­ри­ји. Пре­во­дио је
Ва­си­ли­ја Та­та­ки­са (Ви­зан­�иј­ска
фи­ло­зо­фи­ја), Пло­ти­на (Ене­а­�е),
Жан-Ма­ри До­ме­на­ка (И�е­је за крај
ово� ве­ка) итд.
По од­ла­ску у пен­зи­ју жи­ви и ра­
ди у Бе­о­гра­ду и об­ја­вљу­је књи­ге:
О�ле­�и о �у­хов­ном ис­ку­с�ву (1989),
Ње­�ош и Ко­сов­ски за­вје� у но­вом
ви­је­ку (1989), Ср­би у Ју­�о­сла­ви­ји и
Евро­�и (1994), Тра­�е­�и­ја и ли­�ур­�и­
ја – есеј о �у­хов­ној су�­би­ни Евро­�е
(1996), Ро­ма­ни Ђор­ђа Оци­ћа – �о­е­
�о­фи­ло­со­фи­ја и ко­мен­�а­ри (1999),
Ли­�ур­�иј­ска �ај­на Све­�о� Пи­сма
(2002), ... и ве­ра је уме�­нос� (2008),
Ис�о­ри­ја и ве­ра (2009).
У при­пре­ми за штам­пу се на­
ла­зе ње­го­ва скрип­та-уџ­бе­ни­ци:
Ис�о­ри­ја ци­ви­ли­за­ци­је, Ис�о­ри­ја
уме�­но­с�и у �е� е�о­ха, као и Реч­
ник евро�­ске �ран­сце­�ен­ци­је.
Ро­ђе­ни с�е у Те­шњу, �е­�ињ­с�во
и мла­�ос� с�е �ро­ве­ли у Бо­сни, нај­
кле су �о­ре­клом Ва­ши ро­�и­�е­љи?
Мо­ја мај­ка Је­ле­на ро­ђе­на је у
Те­шњу, а отац Сте­ван Ви­до­вић у
Стр­ми­ци код Кни­на, али су се Ви­
до­ви­ћи вр­ло бр­зо ода­тле пре­се­ли­
ли у Са­ра­је­во. Ина­че, Ви­до­ви­ћи су
по­ре­клом са да­на­шње гра­ни­це Цр­
не Го­ре и Ал­ба­ни­је. Ту по­сто­је три
се­ла ко­ја се зо­ву Ви­до­ви­ћи. Ода­тле
су кре­ну­ли у Бо­ку а за­тим су на­
се­ља­ва­ли Дал­ма­ци­ју до Ис­тре. У
сво­је вре­ме су би­ли нај­по­зна­ти­ји
ви­но­гра­да­ри, па је мој отац увек
во­лео ону пе­сму: „Ода­тле иду ви­
на­ри, ви­на­ри Бе­ло­гра­ђа­ни“. Мо­ја
кр­сна сла­ва је Све­ти Три­фун, ко­ји
је за­штит­ник ви­но­гра­да и ви­на­
ра. У Бо­ки се на­ла­зи цр­ква Све­тог
Три­фу­на, ко­ја је би­ла пр­во­бит­но
ви­зан­тиј­ска, пра­во­слав­на, али су
је ри­мо­ка­то­ли­ци за вре­ме Ту­ра­ка
пре­ра­ди­ли. И сад не­дав­но, кад је
био зе­мљо­трес, пад­ну зи­до­ви и
от­кри­ју се фре­ске пра­вло­слав­ног
хра­ма! Све­ти Три­фун!
Ка­ко об­ја­шња­ва­�е чи­ње­ни­цу �а
Ср­би из Бо­сне има­ју ја­че из­ра­же­ну
за­ве�­ну свес�?
Бо­с ан­с ки Ср­б и су гра­н и­ч а­р и
срп­ског на­ро­да и би­ли су у ди­рект­
ном кон­так­ту са Ау­стро-Угар­ском
као кр­ста­шком др­жа­вом и Хр­ва­ти­
ма као ње­ним ору­ђем. Цен­трал­ни
део срп­ског на­ро­да ни­је ни­ка­да
до­ж и­в ео па­н он­с ки и сред­њ о­е ­
вроп­ски ка­то­ли­ци­зам као кр­ста­
шку им­пе­ри­јал­ну си­лу, па је за­то
имао вр­ло на­ив­не по­гле­де на ри­
мо­ка­то­ли­ке, док је та­мо то би­ло
дру­га­чи­је. Ево при­ме­ра из мог де­
тињ­ства: ка­да сам се ро­дио вла­
да­ло је ју­го­сло­вен­ство, али су би­
ли ва­же­ћи ау­стро-уга­р­ски род­ни
ли­сто­ви, ко­је је из­да­ва­ла оп­шти­
на на ла­тин­ском, без по­да­та­ка о
при­пад­но­сти на­ци­ји и ве­ри. Ка­ко
по­да­ци ни­су би­ли пот­пу­ни и ни­је
би­ло по­да­та­ка о кр­ште­њу тра­жи­
ли смо их од Цр­кве, па је та­ко поп
Љу­бо Ду­чић, ро­ђак Јо­ва­на Ду­чи­ћа,
ре­као да се дан кр­ште­ња сма­тра
да­ном ро­ђе­ња. Ето, то је био наш
пр­ви от­пор ју­го­сло­вен­ству схва­ће­
ном као про­зе­ли­ти­зам, јер су на­ше
ком­ши­је у име ју­го­сло­вен­ства на
сва­ки на­чин на­сто­ја­ле да на­мет­ну
ка­то­ли­чан­ство као про­све­ће­ни­је
од пра­во­сла­вља.
Је�­на о� нај­ва­жни­јих �е­ма, о
ко­јој и �а­нас �о­во­ри­�е, је­с�е зна­чај
�а­ро­хиј­ске за­је�­ни­це за цр­кве­нос�
�ра­во­слав­них хри­шћа­на. Ка­кво је
би­ло Ва­ше мла­�а­лач­ко ис­ку­с�во
цр­кве­но­с�и и �а­ро­хиј­ске за­је�­ни­це
у Бо­сни?
Мој де­д а је био пра­в о­с лав­н и
све­ште­ник у Те­шњу. Он ни­је ис­по­
ве­дао љу­де, не­го би стао ис­пред
ол­та­ра, из­нео пу­тир и пи­тао: „Да
ли сте се ис­по­ве­ди­ли, али не ме­
ни не­г о оно­м е пре­м а ко­м е сте
згре­ши­ли? Има ли ко­га ов­де ко
има не­ко­ме не­што да за­ме­ри? Не
опра­штам ја гре­хе, не­го Бог“. Та­ко
је го­во­рио, раз­ре­шио би их и при­
че­шћи­вао од­мах. Јер ис­по­ве­да­ње
са­мо све­ште­ни­ку ни­је ис­по­вест. То
је об­ред цр­кве­не ор­га­ни­за­ци­је ко­ја
уоп­ште ни­је вер­ска – то је ин­сти­
ту­ци­ја. По­сле литурги­је се­де­ло се
у ку­ћи ко­ја је би­ла од­мах пре­ко пу­
та, јер ни­је би­ло па­ро­хиј­ског до­ма.
До­ла­зи­ли су ту се­ља­ци на ко­њи­
ма из ме­ста уда­ље­них и пет­на­ест
ЗИМА
 ки­ло­ме­та­ра, а мо­ја ба­ба, по­па­ди­ја,
сва­ком од њих пра­ла је но­ге. Е, та
по­па­ди­ја је ме­не вас­пи­та­ва­ла у де­
тињ­ству.
Го­во­ри­ли с�е о �о­брим о�­но­си­
ма Ср­ба и му­сли­ма­на �о� вре­ме­на
и све­�о­чи­ли о број­ним �ри­ме­ри­ма
њи­хо­во� хе­рој­ско� �р­жа­ња у ло­�о­
ри­ма кроз ко­је с�е �ро­шли. Ка­ко би
�ра­во­слав­ни �ре­ба­ло �а се о�­но­се
�ре­ма му­сли­ма­ни­ма?
Хри­шћан­ство је ко­нач­но ушло у
европ­ску исто­ри­ју ди­ја­ло­гом из­ме­
ђу Гр­ка и Је­вре­ја. Ми смо, ме­ђу­тим,
да­нас у та­квој си­ту­а­ци­ји да пра­
во­сла­вље, ако хо­ће да се уз­диг­не
и об­но­ви, мо­ра да во­ди ди­ја­лог са
се­ми­ти­ма, зна­чи и Ара­пи­ма, а пре
све­га са оним му­сли­ма­ни­ма ко­ји
не же­ле на­си­ље.
Ка­да је у Бо­сни 1766. го­ди­не уки­
ну­та Пећ­ка Па­три­јар­ши­ја, ри­мо­ка­
то­ли­ци су на­ва­ли­ли на пра­во­слав­
не у Бо­сни да их по­ка­то­ли­че ка­ко
год мо­гу. Ме­ђу­тим би­ло је ве­о­ма
мно­го му­сли­ма­на ко­ји су би­ли ве­
ли­ки про­тив­ни­ци Ау­стри­је, па је
скло­пље­на не­ка вр­ста са­ве­за про­
тив Ау­стри­је као кр­ста­шке си­ле.
Од тог вре­ме­на ве­ли­ки број му­сли­
ма­на др­жао се пре­ма Ср­би­ма срп­
ски, и из­ја­шња­ва­ли су се као Ср­би.
У Те­шњу, где је мо­ја ба­ба ста­но­ва­
ла, а де­да се већ упо­ко­јио, жи­вео је
и чу­ве­ни Шир­бе­го­вић чи­ји је брат
уче­ство­вао у Пр­вом свет­ском ра­ту
и пре­шао пре­ко Ал­ба­ни­је. Се­ћам
се ка­да је јед­ног ле­та Шир­бе­го­вић
на­и­шао по­ред цр­кве и ка­зао мо­
јој ба­би: „По­моз Бог Мар­та, ‘ај­де
ве­че­рас на иф­тар да ми до­ђеш“.
Иф­тар је све­ча­на ве­че­ра у вре­ме
му­сли­ман­ског по­ста. Ка­же она ње­
му: „Бо­га­ми, не мо­гу ти ве­че­рас“.
Пи­там је за­што не мо­же, код њих
се до­бро је­де, а она ме­ни стал­но
да­је не­ку пу­ру. „Не мо­же си­не, ако
те зо­ву на иф­тар, он­да тре­ба као и
они да не је­деш ни­шта чи­тав дан“.
А ја ка­жем: „Па ни­сам ја му­сли­ман“.
„Све­јед­но, по­зва­ли су нас“. Су­тра­
дан ми је ре­к ла да чи­тав дан не
је­дем ни­шта и па­зи­ла на то. Ја сам,
на­рав­но, крао во­ће. Уве­че смо оти­
шли на иф­тар. Све је то због то­га
што је и он, ка­да је код нас до­ла­
зио на Бо­жић или Ус­крс, по­што­вао
срп­ске оби­ча­је, и све је знао, па и
да бу­де и по­ло­жај­ник. Та­ко је из­
гле­дао тај од­нос.
2014
Пре Дру­гог свет­ског ра­та краљ
Алек­сан­дар умео је да во­ди ве­о­ма
до­бру по­ли­ти­ку пре­ма му­сли­ма­
ни­ма, и пред од­ла­зак у Мар­сељ,
зна­чи пред смрт, до­шао је у са­ра­
јев­ску џа­ми­ју и по­кло­нио се. Ту су
му ски­ну­ли чи­зме и опра­ли но­ге
да би мо­гао да уђе у џа­ми­ју. Ни­је
кла­њао, ста­јао је док они кла­ња­ју,
али је ука­зао по­што­ва­ње.
И у чет­ни­ци­ма Дра­же Ми­хај­
ло­ви­ћа би­ло је му­сли­ма­на. До­тле
је Ти­то ура­дио све да оне­мо­гу­ћи
збли­жа­ва­ње Ср­ба и му­сли­ма­на,
на­ро­чи­то оног де­ла ко­ји се осе­ћао
срп­ским, а том де­лу при­па­да до­ста
њих ко­ји су би­ли са мном у ло­го­ру.
Ре­ци­�е нам не­ш�о о Ва­шим
с�у­�и­ја­ма у За­�ре­бу, о�­но­сно, ка­ко
с�е �о­с�а­ли ско­је­вац?
Ни­с ам по­с тао ско­ј е­в ац у За­
гре­б у, не­г о у Но­в ом Са­д у. Мо­ј а
при­пад­ност СКОЈ-у ни­је би­ла по­
ли­тич­ка, пре је то био из­раз со­ли­
да­р­но­сти. До­га­ђа­ло се, ре­ци­мо, да
ка­да рад­ни­ци сту­пе у штрајк, па
до­ђу штарјкбре­хе­ри да рас­т у­ре
штрајк, он­да смо ми од­ла­зи­ли да
по­ма­же­мо рад­ни­ци­ма и ту­кли се
са штрај­кбре­хе­ри­ма – то је би­ла та
со­ли­дар­ност. За­тим, ми смо ве­о­ма
во­ле­ли Ру­се и сма­тра­ли смо да је
Ста­љин ру­ски цар. Ни­смо ми пој­ма
има­ли шта се до­га­ђа; По­ли­�и­ка је,
ре­ци­мо, та­да има­ла ти­раж од два­
де­сет хи­ља­да при­ме­ра­ка а ја сам
је чи­тао јед­ном не­дељ­но – че­тврт­
ком: По­ли­�и­ку за �е­цу. Сма­тра­ли
смо да су Ру­с и до­н е­л и ве­л и­к у
прав­ду и да тре­ба би­ти са њи­ма,
а не са Фран­цу­зи­ма или Нем­ци­ма.
Др­жа­ли смо се љу­ба­ви пре­ма Ру­
си­ма она­ко ка­ко нас је учи­ла ба­ба
или мај­ка.
Он­да на­је­дан­пут, пред по­ла­зак
у За­греб из Но­вог Са­да, де­ли се
бро­шу­ра С�а­љи­но­ва би­о­�ра­фи­ја,
и то смо во­ле­ли да чи­та­мо, а по­сле
је до­шла и Ис�о­ри­ја СКП-б. Бра­ћа
Бран­ко и Стан­ко Ба­јић ор­га­ни­зо­
ва­ли су на Фру­шкој Го­ри шко­лу за
ско­јев­це и ту сам ја по­чео да учим
исто­ри­ју СКП-б, ко­ја ме је вр­ло ин­
те­ре­со­ва­ла, та­ко да сам по­стао, та­
ко­ре­ћи, обра­зо­ван ско­је­вац. И као
та­кав сам оти­шао у За­греб. Ка­да је
тре­ба­ло да идем на сту­ди­је, мо­ја
мај­ка пи­та оца: „За­што не у Бе­о­
град“? „Е не­ће ми га ићи у Бе­о­град,
да бу­де ко­му­ни­ста“, од­го­во­рио је
отац, „нек иде у За­греб, па да ми се
вра­ти као Ср­бин“. Tога сам се се­тио
1968. го­ди­не, јер је­ди­ни сту­ден­ти
ко­ји су би­ли ле­ви и ана­ци­о­нал­ни
би­ли су бе­о­град­ски, док су у Љу­
бља­ни, За­гре­бу, Спли­ту, Са­ра­је­ву,
Ти­то­гра­ду би­ли на­ци­о­на­ли­сти, и
још ан­ти­срп­ски на­стро­је­ни.
Ју­го­сло­вен­ство је пре ра­та де­
ло­ва­ло вр­ло збу­њу­ју­ће на све нас,
на­ме­тао га је про­свет­ни про­грам,
уџ­бе­ни­ци, све до по­ја­ве Ис�о­ри­
је Ва­си­ља По­по­ви­ћа, ко­ји је у њој
дао при­каз ис­точ­ног пи­та­ња и за­
пад­не им­пе­ри­је, од­но­сно гра­ни­ца
за­пад­не им­пе­ри­је. Он је био бо­љи
исто­ри­чар од Вла­ди­ми­ра Ћо­ро­
ви­ћа. Ина­че, Ва­сиљ је уби­јен већ
1941. го­ди­не.
Ју­го­сло­вен­ство је пре ра­та де­ло­ва­ло
вр­ло збу­њу­ју­ће на све нас, на­ме­тао га је
про­свет­ни про­грам, уџ­бе­ни­ци, све до
по­ја­ве Исто­ри­је Ва­си­ља По­по­ви­ћа, ко­ји
је у њој дао при­каз ис­точ­ног пи­та­ња
и за­пад­не им­пе­ри­је, од­но­сно гра­ни­ца
за­пад­не им­пе­ри­је. Он је био бо­љи
исто­ри­чар од Вла­ди­ми­ра Ћо­ро­ви­ћа.
Ина­че, Ва­сиљ је уби­јен већ 1941. го­ди­не
…
У �о вре­ме �у­би­ла се хри­шћан­
ска со­ли­�ар­нос� и осе­ћа­ње за­је�­
ни­це. Да ли с�е �а­�а би­ли све­сни
�е же­ље за ис�ин­ском за­је�­ни­цом?
Ко­ли­ко с�е СКОЈ �о­жи­вља­ва­ли као
за­ме­ну за из­�у­бље­ну за­је�­ни­цу?
СКОЈ је, пре не­го што ћу оти­
ћи у За­греб, био про­па­ги­ран као
за­јед­ни­ца со­ли­дар­но­сти, дру­гар­
ства и уза­јам­не по­мо­ћи: ни­кад не
смеш из­да­ти дру­га, ни­кад не смеш
на­пу­сти­ти дру­га­ри­цу ко­ју си иза­
брао... За­и­ста се про­по­ве­дао мо­рал.
Ини­ци­ја­тор та­квог ско­јев­ског вас­
пи­та­ња омла­ди­не био је Иво Ло­ла
Ри­бар, ко­га ће Ти­то ка­сни­је уби­ти.
СКОЈ је био за­и­ста ан­ти­фа­ши­стич­
ки, на­су­прот Хи­тлер­јун­ген­да ко­ји
је по­сто­јао у Вој­во­ди­ни и у Са­ра­
је­ву. СКОЈ је био та­кав до 1944. го­
ди­не, до Ти­то­вог ула­ска у Бе­о­град,
127

ка­да је он по­ку­пио мно­ге ху­ли­га­не,
увео их у СКОЈ и дао им за­да­так
да на­па­да­ју лист Де­мо­кра­�и­ју итд.
На­рав­но, то му ни­је би­ло до­вољ­
но, па је по­сле уки­нуо СКОЈ, јер су
ско­јев­ци би­ли па­три­о­ти и не тре­ба
до­во­ди­ти у пи­та­ње њи­хо­ву спрем­
ност да се бо­ре про­тив не­при­ја­те­
ља. Тре­ба до­во­ди­ти у пи­та­ње чла­
но­ве Ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је, јер су
они би­ли ап­со­лут­но не­по­у­зда­ни
љу­ди. У то­ме је ко­рен су­ко­ба на
ле­ви­ци.
Су­коб на ле­ви­ци се �у­ма­чи као
ес�е­�ич­ки су­коб. Ви с�е би­ли ње­
�ов не­�о­сре�­ни уче­сник и све­�ок.
Ка­ко с�е �о­жи­ве­ли су­коб на ле­
вици?
Ка­да је 1939. го­ди­не фор­ми­ра­
на Ба­но­ви­на Хр­ват­ска, шест да­
на пред по­че­так Дру­гог свет­ског
ра­та, не­мач­ким на­па­дом на Пољ­
ску, Шу­ба­шић је од­мах по ње­ном
осни­ва­њу по­чео да се по­на­ша као
бан. Бан је по­чет­ни сте­пен мо­нар­
128
хиј­ског до­сто­јан­ства. Ма­чек је све
вре­ме имао гра­ђан­ску и се­љач­ку
за­шти­ту; би­ли су то уни­фор­ми­са­
ни пар­тиј­ски од­ре­ди ко­ји су у вре­
ме пар­тиј­ских пра­зни­ка мар­ши­ра­
ли с пу­шка­ма о ра­ме­ну. То је би­ло
слич­но те­ри­то­ри­јал­ној од­бра­ни
по­сле ра­та. Обе те за­шти­те Ма­чек
1939. го­ди­не об­је­ди­њу­је у Хр­ват­ску
др­жав­ну за­шти­ту – ХДЗ. И та ХДЗ
је нас, при­пад­ни­ке Ју­го­сло­вен­ске
вој­ске, 1941. раз­о­ру­жа­ва­ла. Ја сам
се та­да на­шао у ма­лој гру­пи у Пе­
тро­ва­ра­ди­ну, та­ко да сам мо­рао да
са­кри­јем пу­шку и тра­жим ци­вил­но
оде­ло.
Су­коб на ле­ви­ци је на­стао 1937.
го­ди­не по­сле по­ра­за Кон­кор­да­
та, ко­ји је био кр­ста­шки на­пад на
Срп­ску пра­во­слав­ну цр­кву у име
ју­го­сло­вен­ства. То је ишло до­тле
да је чак и Скуп­шти­на одо­бри­ла
Кон­кор­дат, а ини­ци­ја­тор је био
Краљ Алек­сан­дар 1929. го­ди­не. Ме­
ђу­тим, ка­да је ви­део о че­му је реч,
он се обра­тио Фран­цу­ској не би ли
до­био Кон­кор­дат по узо­ру на онај
у Фран­цу­ској. На­и­ме Фран­цу­зи су
у XIV/XV ве­ку „за­ро­би­ли“ рим­ског
па­пу, пре­ве­ли га у Ави­њон1, a он је
1
У до­ба ра­ног хри­шћан­ства Ави­њон је био
тр­го­вач­ка ис­по­ста­ва ста­ро­грч­ке ко­ло­ни­је
Ма­са­ли­ја, да­на­шњег Мар­се­ља. (Прим. �рир.)
та­мо имао пап­ство и слу­жио ин­те­
ре­си­ма фран­цу­ског кра­ља ко­ји је
био пр­ви вла­дар ко­ји је пот­чи­нио
па­пу на­ци­о­нал­ним ин­те­ре­си­ма и
на­ци­ју из­вео ис­пред цр­кве.2 Ави­ 2
Краљ Фи­лип IV
њон се на­ла­зи бли­зу Мар­се­ља, а Ле­пи, па­пу Кли­
мен­та V, ко­ји је
та­да се при­ча­ло да је је­дан од раз­
био Фран­цуз.
ло­га ње­го­вог пу­та у Мар­сељ би­ло (Прим. �рир.)
до­би­ја­ње са­ве­та и по­мо­ћи да Кон­
кор­дат, ко­ји је Ју­го­сла­ви­ја мо­ра­ла
да ство­ри, бу­де та­кав да па­па, од­
но­сно ње­го­ви би­ску­пи бу­ду пот­
чи­ње­ни кра­љу, а не да во­де сво­ју
по­ли­ти­ку.
По­сле уби­ства Кра­ља Алек­сан­
дра, Кра­љи­ца Ма­ри­ја је тра­жи­ла
да се по­ве­де ис­тра­га о то­ме. Ме­ђу­
тим, Фран­цу­ска је то од­би­ла због
то­га што би на­стао ме­ђу­на­род­ни
скан­дал, али не про­тив Хи­тле­ра и
Не­мач­ке не­го про­тив Ен­гле­за, јер
су Ен­гле­зи увек би­ли за­ин­те­ре­со­
ва­ни за Бал­кан као сво­ју стра­те­
шку ба­зу про­тив Ру­си­је, као што
је то и да­нас.
Ка­д а сам до­ш ао у За­г реб на
сту­ди­је за­те­као сам вр­ло чуд­ну
си­т у­а ­ц и­ју. По­ш то је Кон­кор­д ат
од­б а­чен 1937. го­д и­н е, Кр­л е­ж а и
хр­в ат­с ки ко­м у­н и­с ти на­п а­л и су
бе­о­град­ску сту­дент­ску омла­ди­ну
што је у де­мон­стра­ци­ја­ма под цр­
кве­ним за­ста­ва­ма мар­ши­ра­ла про­
тив Кон­кор­да­та, а то мар­ши­ра­ње
су на­зва­ли „ри­пи­ди­ја­да“. На че­ло
КПЈ та­да до­ла­зи Ти­то са за­дат­ком
да раз­би­је Ко­му­ни­стич­ку пар­ти­
ју Ју­го­сла­ви­је, па из КПЈ одва­ја КП
Сло­ве­ни­је и КП Хр­ват­ске – две ка­
то­лич­ке пар­ти­је. Оне до­би­ја­ју до­
зво­лу да во­де пре­го­во­ре с Кап­то­
лом о са­мо­стал­но­сти �о�­чи­ње­них
на­ци­ја – Хр­ват­ске и Сло­ве­ни­је. Ста­
љин и Ко­мин­тер­на има­ли су став о
са­ве­зу не са­мо са рад­нич­ком кла­
сом, не­го и са свим на­ци­ја­ма ко­је
су про­тив­ни­це Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­
ви­је као им­пе­ри­јал­не тво­ре­ви­не
Фран­цу­ске и Ен­гле­ске. Ко­мин­тер­
на је ста­ла на стра­ну Хр­ва­та и Сло­
ве­на­ца да би се осло­бо­ди­ли „ве­ли­
ко­срп­ске Ју­го­сла­ви­је“. У су­коб са
ЗИМА
 Кон­кор­да­том по­ка­за­ло се да је и
омла­ди­на ма­р­ши­ра­ла; ме­ђу њи­ма
су би­ли и чу­ве­ни ко­му­ни­сти, као
што је ре­ци­мо Ка­ра­бе­го­вић, јер је
Кон­кор­дат сма­тран фа­ши­стич­ким.
На­и­ме, па­па је за­и­ста и био на­кло­
њен фа­ши­зму, а ан­ти­фа­ши­стич­ки
по­крет, ре­ци­мо у Фран­цу­ској, сје­
ди­ња­вао је ко­му­ни­сте и вер­ни­ке у
бор­би про­тив фа­ши­зма. То се исто
де­си­ло у Бе­о­гра­ду, ме­ђу­тим не и у
За­гре­бу где је КП Хр­ват­ске до­би­ла
од Ко­мин­тер­не до­зво­лу да се бо­ри
про­тив „ве­ли­ко­срп­ске Ју­го­сла­ви­је“,
па је на че­ло КПЈ до­шао хр­ват­ски
ко­му­ни­ста Ти­то. Ка­да сам до­шао у
За­греб во­ђе­на је по­ли­ти­ка про­тив
Ју­го­сла­ви­је, али су про­тив раз­би­
ја­ња СКОЈ-а и фо­р­ми­ра­ња СКОХ-а
би­ли во­де­ћи дал­ма­тин­ски ско­јев­
ци – про­ју­го­сло­ве­ни – ко­ји су би­
ли за­хвал­ни Ју­го­сла­ви­ји и Ср­би­ји
јер су осло­бо­ђе­ни од Ита­ли­је. Тај
ис­кре­ни ју­го­сло­вен­ски дух вла­дао
је Дал­ма­ци­јом и сви дал­ма­тин­ски
ско­јев­ци на сту­ди­ја­ма би­ли су Ју­го­
сло­ве­ни и због то­га би­ли у су­ко­бу
са КПХ.
Мно­го пу­та сам чуо и про­чи­тао
ка­ко се тај су­коб на ле­ви­ци пред­
ста­вља као есте­тич­ки су­коб. Ни­је
то био есте­тич­ки су­коб! Рас­па­ра­
вља­ло се о то­ме за шта тре­ба умет­
ност да се ан­га­жу­је: за со­ци­јал­не
или на­ци­о­нал­не ци­ље­ве, па су сви
тра­жи­ли не­ка­кав по­ли­тич­ки од­
ре­ђен ан­га­жман. У За­гре­бу су ко­
му­ни­сти тра­жи­ли да тај ан­га­жман
бу­де про­хр­ват­ски, ан­ти­ју­го­сло­вен­
ски и ан­ти­срп­ски.
По­сто­ја­ла су у то вре­ме и дру­
га сту­дент­ска удру­же­ња: бо­сан­ско
удру­же­њ е „Бра­зда“, сло­ве­нач­ки
„Три­глав“ ко­ји је био и ју­го­сло­вен­
ски, „Ма­ти­ја Ива­нић“ ко­ји је био
дал­ма­тин­ски, „Лов­ћен“ цр­но­го­р­
ски, „Ми­хај­ло По­лит-Де­сан­чић“ –
удру­же­ње сту­де­на­та из Вој­во­ди­не.
Та сту­дент­ска удру­же­ња има­ла су
ре­дов­не и ве­ли­ке при­ред­бе, ме­ђу­
тим увек су на­сту­па­ли ју­го­сло­вен­
ски, про­тив че­га је би­ла пар­ти­ја.
Због ан­ти­срп­ског ста­ва пар­ти­је,
из ње су ис­ту­пи­ли Бо­жи­дар Аџи­ја,
Ото­кар Кер­шо­ва­ни, Ог­њен При­ца,
Ва­со Бог­да­нов. Бо­жи­дар Аџи­ја је
та­да осно­вао Стран­ку рад­ног на­
ро­да, ко­ја се одво­ји­ла и од ко­му­
ни­ста и од со­ци­јал-де­мо­кра­та. На
2014
ло­кал­ним из­бо­ри­ма 1941. у свим
срп­ским оп­шти­на­ма из­бо­ре до­би­ја
Бо­жи­дар Аџи­ја, са сво­јом стран­ком
ко­ја је би­ла ан­ти­ко­му­ни­стич­ка,
што зна­чи ан­ти­а­у­то­но­ма­шка. Ми
ско­јев­ци раз­но­си­ли смо лет­ке за
ње­го­ву стран­ку; као ау­тен­тич­ни
Ју­го­сло­ве­ни сма­тра­ли смо да Ју­го­
сла­ви­ја мо­ра би­ти је­дин­стве­на као
и Со­вјет­ски Са­вез.
И тај СКОЈ, ко­ји је био про­тив
Ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је, би­ће и те
ка­ко ор­га­ни­зо­ван 1941. го­ди­не, по­
себ­но у Дал­ма­ци­ји: има­ће пар­ти­
зан­ску бри­га­ду ко­јом ће ко­ман­до­
ва­ти Виц­ко Кр­сту­ло­вић. Ме­ђу­тим,
Ти­то ће ту бри­га­ду да уки­не 1943,
као што ће и СКОЈ нај­пре у Бе­о­гра­
ду на­пу­нити ху­ли­га­ни­ма, а да га
он­да, то­бо­же због ху­ли­г ан­ства,
уки­не у це­лој Ју­го­сла­ви­ји. На­и­ме,
он се бо­јао СКОЈ-а, на­ро­чи­то кра­
ји­шког.
Ва­ше ло­�о­ра­шко ис­ку­с�во је
у�и­ца­ло на Ва­ше схва­�а­ње чо­ве­
ко­ве �ри­ро­�е, на свес� о љу�­ском
�о­с�о­јан­с�ву и чо­ве­ко­вој сло­бо­�и
�а о�­лу­чи о сво­јим �о­с�у�­ци­ма, и
�а чо­ве­ка би�­но о�­ре­ђу­је �и­�а­ње
сми­сла жи­во­�а. Да ли мо­же­�е �а
се се­�и­�е не­ко� �ре­су�­но� �о­�а­ђа­ја
из ло­�ор­ско� жи­во­�а ко­ји је у�и­цао
на Вас?
Би­ло је не­ко­ли­ко до­га­ђа­ја. По­
сле не­мач­ког по­ра­за на Ста­љин­
гра­ду, на­ма је у ло­гор­ску ба­ра­ку, у
то­ку но­ћи, ушао Нор­ве­жа­нин ко­ји
је био у нор­ве­шкој вој­сци, у кви­
слин­зи­ма (они ни­су би­ли џе­ла­ти,
би­ли су са­мо чу­ва­ри ре­да, као не­
ди­ћев­ци код нас). Упао је на­гло и
са­мо ре­као „Tyskland ka­put“. Ка­да
смо чу­ли да је Не­мач­ка из­гу­би­ла
не зна­мо шта ће­мо, не­го на­то­чи­мо
во­де и на­здра­вља­мо. Есе­сов­сци су
због по­ра­за на Ста­љин­гра­ду, ина­че
сви мла­ди, од­лич­ни ски­ја­ши, ја­ки
као би­ко­ви, та­да би­ли по­ву­че­ни
и ско­ро сви по­сла­ни на ис­точ­ни
фронт, а на њи­хо­во ме­сто су до­
шли тре­ће­по­зив­ци, ве­р­мах­тов­ци,
ко­ји су има­ли око че­тр­де­сет го­ди­
на. Ма­да је и ме­ђу њи­ма би­ло вр­
ло окрут­них љу­ди, они су се ипак
раз­ли­ко­ва­ли од есе­со­ва­ца. Али,
оста­ло је де­сет-пет­на­ест есе­со­ва­
ца са­мо ра­ди го­ње­ња евен­ту­ал­них
бе­гу­на­ца. Да не го­во­рим ка­ко је би­
ло до та­да, ево вам са­мо је­дан при­
мер: 14. ју­ла 1942. го­ди­не стре­ља­ли
су три сто­ти­не љу­ди због то­га што
су дво­ји­ца бе­гу­на­ца раз­о­ру­жа­ли
јед­ног стра­жа­ра, а по­том раз­о­ру­
жа­ли још дво­ји­цу и по­бе­гли. Је­дан
ло­го­раш је чак ус­пео да по­бег­не,
па је по­сле ра­та жи­вео у Ка­на­ди.
Нас је је­ди­но др­жа­ла ве­ра да ће
Ру­си да по­бе­де. По­сле па­да Ста­
љин­гра­да по­бе­гао је је­дан чо­век
во­де­ћи при том ра­чу­на да сво­јим
бек­ством не иза­зо­ве ре­пре­са­ли­је,
али је украо пу­шку из ма­га­ци­на.
Ње­г а су ухва­т и­л и и са­о ­н и­ц а­м а
вра­ти­ли на­траг. Он се­ди на сла­
ми, по­кри­вен је ће­бе­том, ве­за­них
ру­ку, но­ге су му по­ло­мље­не, та­ко
да не мо­же ни да уста­не. Хо­ће да
га ве­ша­ју. Нас су сва­ко ју­тро по­
стро­ја­ва­ли, а то­га ју­тра есе­сов­ци
су тра­жи­ли да се сви они ко­ји због
ис­цр­пље­но­сти те­шким ра­дом не
мо­гу да пре­жи­ве ба­це у ја­му, ко­ја
не мо­же да се за­тр­па јер је зе­мља
смр­зну­та. Та­ко су но­си­ли јед­ног,
ми­слим да је био из Кра­ље­ва, и док
је про­ла­зио по­ред нас по­стро­је­них
он ка­же: „Бра­ле, дај ми ма­ло ’ле­ба,
да не умрем гла­дан“. Ни­ко од нас
ни­је имао хле­ба и ње­га од­но­се да­
ље. Ве­ша­ла су по­диг­ну­та, бе­гу­нац
не мо­же да сто­ји, мо­же са­мо да се
осло­ни на јед­ну но­гу, сто­ји мир­
но као да га ни­шта не бо­ли, али
ми ви­ди­мо да се све вре­ме не­што
на­те­же док ко­ман­дант чи­та пре­
3
Про­фе­сор Жар­ко су­ду, а је­дан Ци­га­нин3, ко­ји је био
Ви­до­вић сма­тра ви­о­ли­ни­ста у Бе­чу и та­мо до­бро
да је за ром­ски
на­у­чио не­мач­ки, пла­че и пре­во­ди.
на­род на­зив Ци­
га­нин за­пра­во Тра­ја­ло је то до­брих пет ми­ну­та и
сим­бол њи­хо­ве ка­да је про­чи­та­на пре­су­да, до­шао
му­че­нич­ке суд­би­ је вој­ник, по­ву­као уже ко­је је др­
не и да је са­вре­
жа­ло кла­ду, а она је по­ву­кла да­ску
ме­на по­ли­тич­ка
ко­рект­ност, ко­ја ис­под но­гу осу­ђе­ни­ка. У том тре­
за­бра­њу­је упо­тре­ нут­ку из ње­га по­те­че мо­кра­ћа као
бу ре­чи Ци­га­нин, ре­ка – он се чи­та­во вре­ме уз­др­жа­
у ства­ри још је­дан
вао, и на са­о­ни­ца­ма и пред на­ма. И
од на­чи­на да се
са­кри­је исти­на о тек ка­да ви­ше ни­је вла­дао со­бом
њи­хо­вом стра­да­ та мо­кра­ћа је кре­ну­ла из ње­га, а
њу у дру­гом свет­ ми ни­ка­ко дру­га­чи­је ни­смо мо­гли
ском ра­ту. (Прим.
да про­ту­ма­чи­мо ње­го­во др­жа­ње
�рир.)
не­го као ње­го­во по­себ­но го­спод­
ство. По­че­ли смо да раз­го­ва­ра­мо
о то­ме ка­квог сми­сла има би­ти но­
р­ма­лан, при­сто­јан, одр­жа­ти сво­је
до­сто­јан­ство – па­зи­те он др­жи до­
сто­јан­ство не­ко­ли­ко ми­ну­та пред
129
сво­ју смрт! По­сле то­га смо ско­ро
сва­ки дан во­ди­ли та­кве раз­го­во­ре
о чу­ва­њу до­сто­јан­ства до смр­ти.
Го­во­ри­ли с�е �а с�е у �о вре­ме
�о­би­ли сна­жну во­љу за жи­во­�ом
и �а је �о ка­сни­је у�и­ца­ло на Вас
као не­ка вр­с�а �о­себ­но� жи­во�­но�
ис­ку­с�ва. Ко­ли­ко су �и раз­�о­во­ри
у ло­�о­ру о�­ре­�и­ли Ва­ше схва­�а­ње
зна­ча­ја �и­ја­ло­�а?
Та­кве ди­ја­ло­ге, су­штин­ске, ка­
кве смо та­да во­ди­ли у ло­го­ру, ни­
ка­да ни­смо има­ли у па­ро­хиј­ским
до­мо­ви­ма. Дан-да­нас ка­жем да не
мо­гу да за­ми­слим за­што се про­
ти­ве Ли�ур­�иј­ском �­и­ја­ло­­�у по­сле
литурги­је. Уме­сто то­га све­ште­ни­
ци нам др­же про­по­вед ко­јом пре­
ки­да­ју литурги­ју, чи­та­ју про­по­вед
на­пи­са­ну ју­че, не во­де­ћи ра­чу­на да
ли ту про­по­вед чу­ју сви при­сут­ни. А
литурги­ја не сме да се пре­ки­да, већ
ка­да се за­вр­ши, све­ште­ник ка­же „с
ми­ром иза­ђи­те“, и да та­ко сми­ре­ни
раз­го­ва­ра­те, јер ка­да сми­ре­но раз­
го­ва­ра­те то ви­ше ни­је по­ле­ми­ка у
ко­јој ни­ко ни­ко­га не слу­ша, то је
раз­го­вор из­ме­ђу љу­ди ко­ји се уза­
јам­но по­шту­ју. По­сле литурги­је
тре­ба­ло би да се оку­пи­мо у па­ро­
хиј­ском до­му и да раз­го­ва­ра­мо,
али не о оно­ме што је про­по­ве­дао
све­ште­ник, јер он је про­по­ве­дао
по чте­ни­ју (у цр­кве­ном ка­лен­дар­
чи­ћу пи­ше шта ће би­ти чи­та­но из
је­ван­ђе­ља, а шта из де­ла апо­стол­
ских или по­сла­ни­ца) и то је по­вод,
што зна­чи да је увек да­та јед­на те­
ма. Ка­да, ре­ци­мо, че­тр­де­сет го­ди­на
уче­ству­је­те у тим раз­го­во­ри­ма, ви
по­ста­не­те ла­ич­ки бо­го­слов са ви­ше
зна­ња од оних ко­ји су тек за­вр­ши­
ли Бо­го­слов­ски фа­кул­тет – и то из
раз­го­во­ра ме­ђу љу­ди­ма, за­то што
је­ди­но са­мо­спо­зна­ја, ко­ја под­ра­зу­
ме­ва по­ка­ја­ње, пред­ста­вља је­ди­ни
мо­гу­ћи на­чин да чо­век са­зна ко је
он, шта је он, ко­ји је сми­сао ње­го­
вог жи­во­та. А ка­да го­во­ре да је те­
о­ло­ги­ја на­у­ка о Бо­гу, то је за ме­не
без­бо­жнич­ки. Не­мо­гу­ћа је на­у­ка о
Бо­гу. Не­мо­гу­ћа! Мо­гу­ћа је је­ди­но
на­у­ка о чо­ве­ку, и то оно­ли­ко ко­
ли­ко нам је Бог омо­гу­ћио дав­ши
нам сло­бо­ду да ми­сли­мо о се­би,
да го­во­ри­мо о се­би, да рас­по­ла­же­
мо сво­јим ис­ку­ством, да ли ће­мо га
ис­ка­за­ти или са­кри­ти или ла­жно
при­ка­за­ти, ка­ко ће­мо га ис­ко­ри­
сти­ти, за ка­кву ак­ци­ју, за ка­кво по­
130
на­ша­ње – то је да­то чо­ве­ку и то је
моћ сло­бо­де.
Ни­ко не во­д и ра­ч у­н а о то­м е,
ре­ци­мо, цр­ква Све­тог Мар­ка има
се­дам па­ро­хи­ја, што об­у­хва­та пре­
ко 200.000 ста­нов­ни­ка, а не­ма­мо
ви­ше од две­ста љу­ди на литурги­ји.
Све­ште­ни­ци се стал­но по­на­ша­ју
као да нас уче о ве­ри. Они мо­гу да
нас на­у­че шта је об­ред, мо­гу да нас
на­у­че о исто­ри­ји Цр­кве, али шта је
ве­ра? Слу­шај­те, не­ма то­га фи­ло­со­
фа, есте­ти­ча­ра ко­ји ће ус­пе­ти да
об­ја­сни шта је умет­ност или шта је
ве­ра. Са­мо нам је да­то да ре­а­гу­је­мо
умет­но­шћу на умет­ност и ве­ром на
ве­ру. Ако не­ма­те ве­ре уза­луд вам
при­чам и учим вас ве­ри.
Ш�а је сло­бо­�а за ве­ру­ју­ће� чо­
ве­ка?
Пре све­га сло­бо­да је дирек­тaн
увод у по­к а­ј а­њ е, са­з на­њ е сво­ј е
су­шти­не и свог гре­ха, пре­ма то­ме
и свог од­но­са пре­ма Бо­гу. А ка­да
тач­но од­ре­ди­те свој од­нос пре­ма
Бо­гу, он­да зна­те шта је ва­ше и не­
мој­те да ту сло­бо­ду пре­тва­ра­те
у бо­жан­ство као што је то ра­дио
са­та­на у Ње­го­ше­вој Лу­чи ми­кро­ко­
зми, ко­ји је ту сло­бо­ду про­гла­сио
бо­жан­ским еле­мен­том и на тај на­
чин се пре­тва­рао да је сли­чан Бо­гу.
Оно што чо­век нај­ви­ше мо­же зна­ти
о Бо­гу је оно што мо­же да са­зна о се­би, јер
је­ди­но та­ко мо­же да уђе у при­ро­ду
бо­жан­ског ума и да има пред­ста­ву ка­ко је
Бог ства­рао чо­ве­ка. Да­кле, чо­век се је­ди­но
са­мо­спо­зна­јом при­бли­жа­ва Бо­гу, јер кад
спо­зна сво­ју су­шти­ну, он ће осе­ти­ти шта
Бог хо­ће, шта је хтео, са­зна­ће не­што и
о Бо­гу ко­ји је не­са­зна­тив
… са њим, док га гла­ва­ри уоп­ште не
Не, то је сло­бо­да смрт­ног чо­ве­ка,
и он мо­ра да бу­де за­до­во­љан том
сло­бо­дом, она је са­мо пре­двор­је,
при­пре­ма за тран­сцен­ден­тал­но
осе­ћа­ње ко­је је до­га­ђај!
Да ли је са­мо­с�о­зна­ја мо­�у­ћа �о�­
ви­�ом �о­с�а, мо­ли­�ве и �о­ка­ја­ња?
Са­мо­спо­зна­ја је мо­гу­ћа ис­кљу­
чи­во у ди­ја­ло­гу, јер у са­мо­спо­зна­
ји чо­век из­ла­зи из свог ис­ку­ства,
су­сре­ће се са ту­ђим ис­ку­ством, с
не­ким са ко­јим во­ди раз­го­вор. Тај
раз­го­вор мо­ра да има ка­рак­тер
ди­ја­ло­га а не по­ле­ми­ке. Ди­ја­лог је
са­гла­сност у Ло­го­су, са­бра­ност, а
по­ле­ми­ка је рат у ко­ме се до­ка­зу­је
ко је па­мет­ни­ји. Пла­тон је пред­ви­
део ди­ја­лог, ње­го­ва де­ла су пи­са­на
као ди­ја­ло­зи, а циљ чи­та­ве фи­ло­со­
фи­је код ње­га је са­мо­спо­зна­ја, а не
спо­зна­ја све­та. Зна­чи, са­мо­спо­зна­ја
је мо­гу­ћа са­мо у ди­ја­ло­гу: јер са­мо
са­го­вор­ник, ко­га по­шту­јеш, у ста­њу
је да от­кри­је сла­бо­сти и не­до­стат­ке
у твом зна­њу а да ни­је све­стан да је
от­крио, као и ти у ње­му, а да ни­си
све­стан да си их от­крио. То је тај­на
ди­ја­ло­га. Да је ди­ја­лог та­ко зна­ча­
јан ви­ди се по то­ме што је литурги­
ја мо­гу­ћа ис­кљу­чи­во као ди­ја­лог.
Литурги­ја је нај­ве­ћи ау­то­ри­тет у
хри­шћан­ству, ве­ћи и од Ва­се­љен­
ских са­бо­ра. Литурги­ја је ди­ја­лог
је­ре­ја ко­ји слу­жи и вер­ни­ка, ди­ја­
лог пред Бо­гом. Ми вр­ло че­сто не
схва­та­мо ту при­ро­ду литурги­је, па
се де­ша­ва да, ре­ци­мо, про­то­ђа­кон
чи­та Го­спод­њу мо­ли­тву, Оче­наш,
чи­та Сим­вол ве­ре ко­јим ми вер­ни­
ци ис­ка­зу­је­мо на­шу ве­ру, Го­спод­њу
мо­ли­тву ко­јом се обра­ћа­мо Бо­гу да
нам опро­сти гре­хе као што ми пра­
шта­мо... Нас не мо­же ни­ко да за­ме­
њу­је у тој мо­ли­тви, као што не мо­
же да нас за­ме­ни у при­че­шћу или
кр­ште­њу.
Тај ди­ја­лог је оно што се де­ша­ва
пред Бо­гом, у Цр­кви, и због то­га
се љу­ди и оку­пља­ју, јер ди­ја­лог
је пред Бо­гом и у том ди­ја­ло­гу су
под­јед­на­ко ва­жне обе стра­не, оба
са­го­вор­ни­ка, с јед­не стра­не на­род
ко­ји на грч­ком зна­чи хор, а код
нас зна­чи ко­ло. То­га има у Ње­го­
ше­вом Гор­ском ви­јен­цу: ве­ру­ју­ћи
на­род ко­ји раз­го­ва­ра са Вла­ди­ком
Да­ни­лом, ко­ји је је­ди­ни са­гла­сан
раз­у­ме­ју. Је­ди­ни ко раз­у­ме и Вла­
ди­ку и на­род је Игу­ман Сте­фан
ко­ји је из­над Вла­ди­ке, као што је
ма­на­стир из­над све­тов­не вла­сти.
Ка­кав је зна­чај �о­с�а и ш�а је
сми­сао мо­ли­�ве?
Пост је над­зор над со­бом, као
свест мо­ћ и ко­ју има­м о над со­
бом, пре све­га над свим мо­гу­ћим
ЗИМА

на­го­ни­ма: и хра­ном, и пи­ћем, али и
гра­бе­жом, и вла­сто­љу­бљем итд. За
вре­ме по­ста тре­ба по­бе­ди­ти све те
стра­сти. Ме­ђу­тим, код нас се ве­ру­
ју­ћи огра­ни­ча­ва­ју да за вре­ме по­
ста др­же под вла­шћу са­мо страст
је­ла, а о оста­лим стра­сти­ма ма­ње
во­де ра­чу­на – о вла­сто­љу­бљу, о
гор­до­сти... као да не схва­та­ју да ка­
да је у пи­та­њу хра­на ту још мо­гу и
да по­гре­ше, али да у овом дру­гом
ни­ка­ко не би сме­ли.
Мо­ли­тва је раз­го­вор са са­мим со­
бом пред Бо­гом у ко­ме се во­ди уну­
тра­шњи ди­ја­лог са сво­јим дру­гим
ли­цем, са сво­јим ис­ку­ством. Ипак,
тај ди­ја­лог не­ма пло­да као ди­ја­лог
са бли­жњим, јер мо­ли­тва ни­је до­
вољ­на, не­ма сми­сла без Литурги­
је. Литурги­ја је из­над мо­ли­тве, јер
мо­ли­тва је у Литурги­ји, а мо­ли­тве
укљу­че­не у Литурги­ју де­лу­ју ја­че не­
го ка­да се го­во­ре код ку­ће, при­ли­ком
пре­сли­ша­ва­ња, се­ћа­ња и при­пре­ме
за Литурги­ју.
2014
Па­вле Фло­рен­ски �вр­�и �а су
Пла­�о­но­ве и�е­је ли­ко­ви из ми­с�е­
ри­ја, он је ис­�ра­жи­вао �у �ра­ђу и
�а­ко је �ро­�у­ма­чио. Ка­же се �а је
Бо� с�во­рио чо­ве­ка �о сво­ме ли­ку,
�а ли �о зна­чи �а �а је �и­ме у�о­�о­
био за ми­шље­ње?
Би­б ли­ј а не­м а ве­з е са ис­т ра­
жи­в а­њ ем ко­с мо­с а. Има ве­з е са
чо­ве­ко­вим по­гле­ди­ма на ко­смос
ко­ји су гре­си, гре­шке и за­блу­де.
Чо­ве­ко­ва гле­да­ња на ко­смос, ис­
прав­на или по­гре­шна, ка­рак­те­ри­
сти­ке су чо­ве­ка а не ко­смо­са. Би­
бли­ја је ис­кљу­чи­во на­у­ка о чо­ве­ку,
укљу­чу­ју­ћи и све ње­го­ве за­блу­де
и гре­шке, ко­је је­вреј­ски про­ро­ци
из­но­се вр­ло отво­ре­но и без ика­кве
спе­ку­ла­ци­је. Баш за­то је та књи­га
све­та. Оно што чо­век нај­ви­ше мо­
же зна­ти о Бо­гу је­сте оно што мо­
же да са­зна о се­би, јер је­ди­но та­ко
мо­же да уђе у при­ро­ду бо­жан­ског
ума и да има пред­ста­ву ка­ко је Бог
ства­рао чо­ве­ка. Да­кле, чо­век се је­
ди­но са­мо­спо­зна­јом при­бли­жа­ва
Бо­гу, јер кад спо­зна сво­ју су­шти­ну,
он ће осе­ти­ти шта Бог хо­ће, шта је
хтео, са­зна­ће не­што и о Бо­гу ко­ји је
не­са­зна­тив. О Бо­гу се мо­же зна­ти
оно­ли­ко ко­ли­ко зна­мо и о се­би јер
нам са­мо тај део бо­жи­јег ума мо­же
би­ти до­сту­пан.
Би­ли с�е марк­си­с�а, а ка­сни­је
с�е об­ја­сни­ли марк­си­зам као на­
с�а­вак за­�а�­не ме­�а­фи­зи­ке. Ка­ко
је из­�ле­�а­ло �о Ва­ше �ре­у­мље­ње,
и ко­ли­ко Вам је �о ис­ку­с�во �о­мо­
�ло �а са­�ле­�а­�е за­блу­�е за­�а�­не
ме­�а­фи­зи­ке?
То је по­че­ло већ у За­гре­бу. Про­
фе­сор фи­зи­ке, Ка­та­ли­нић, пи­тао
ме је на ис­пи­ту о инер­ци­ји. Од­го­
во­рио сам му: „Па то је об­ја­шње­но
ди­ја­лек­тич­ким ма­те­ри­ја­ли­змом“.
А он ме­ни ка­же: „Ни­сте чи­та­ли Ен­
гел­са. Узми­те и про­чи­тај­те, а он­да
до­ђи­те да ми ка­же­те да ли је то
та­ко, а са­да ево вам пе­ти­ца.“ И то
је пр­ви пред­мет из ко­га сам пао.
Та­да ни­сам имао ни­ка­кво по­
ли­тич­ко ис­ку­ство, осим што смо
се пре ра­та ту­к ли са ХДЗ-ом, а у
рат сам оти­шао као до­бро­во­љац да
бра­ним сво­ју зе­мљу упр­кос пар­ти­
ји ко­ја је би­ла про­тив то­га. На­ше
обра­зо­ва­ње би­ло је на­ив­но, гим­
на­зиј­ско, су­ви­ше кон­зер­ва­тив­но
да би уоп­ште да­ва­ло би­ло ка­кав
од­г о­в ор на про­б ле­м е у ко­ј и­м а
жи­ви­мо. Гим­на­зи­ја је би­ла то­ли­
ко за­ста­ре­ла да смо ми пот­пу­но
не­спо­соб­ни сти­гли у За­греб, то је
као да са ба­би­ним лек­ци­ја­ма идеш
у вој­ску.
У Уп­са­ли су на­ро­чи­то нас бе­
гун­ц е оп­к о­љ а­в а­л и ко­м у­н и­с ти
ко­ј и су би­л и истин­с ки, за­и ­с та,
про­со­вјет­ски љу­ди. Од њих смо
до­би­ја­ли штам­пу, во­ди­ли су нас
на при­ред­бе, по­зи­ва­ли су нас да
им пе­ва­мо на­ше пе­сме. Бу­ду­ћи да
сам имао кра­љев­ску сти­пен­ди­ју,
ишао сам сва­ког ме­се­ца на кон­
тро­лу, на раз­го­вор. Мој швед­ски
је би­ло лош, го­во­рио сам њи­хов
про­с тач­к и на­р од­н и је­з ик. Ка­д а
сам ре­као с ким се дру­жим, про­
те­стант­ски све­ште­ник, код ко­га
сам ишао на раз­го­вор, ка­же ми:
„До­бро, ево вам Ен­гелс на швед­
ском, ево вам Маркс, ево и Ста­љин
на швед­ском је­зи­ку“. А био је по­
бо­жан чо­век, про­те­стант. Та­да сам
већ чи­тао и про­у­ча­вао Ле­њи­на и
ни­сам га ви­ше во­лео, јер је већ
по­сто­ја­ла вр­ло ја­сна пред­ста­ва о
ру­ском со­ци­ја­ли­зму.
Ка­да сам иза­шао из за­тво­ра, 12.
де­цем­бра 1947, оти­шао сам у Бе­
о­град. Мој друг из ло­го­ра је био
гра­фи­чар и ди­рек­тор Гра­фич­ко-
ин­ду­стриј­ске шко­ле у Це­тињ­ској
ули­ци, и он ме­ни по­мог­не да до­
би­јем по­сао про­фе­со­ра не­мач­ког у
тој шко­ли, да до­би­јам пла­ту и два
ли­тра мле­ка днев­но – што су гра­
фи­ча­ри до­би­ја­ли због оло­ва. Та­ко­
ђе на­пи­сао је мол­бу да ме при­ме на
ван­ред­но сту­ди­ра­ње фи­ло­зо­фи­је.
Ме­не при­ме и ту ми се зга­ди­ла фи­
ло­зо­фи­ја, ту је од­мах по­чео мој об­
ра­чун са њом. Фи­ло­зоф­ски фа­кул­
тет је во­дио Ду­шан Не­дељ­ко­вић,
ина­че ди­рек­тор ко­ми­си­је за осу­ду
бе­о­град­ских ин­те­лек­ту­а­ла­ца ко­ји
су на­вод­но са­ра­ђи­ва­ли са оку­па­
то­ром, ко­ји је као и Мар­ко Ри­стић
пот­пи­си­вао смрт­не пре­су­де без
су­да. Не­дељ­ко­вић убр­зо по­ста­је и
ака­де­мик и та­мо је дик­ти­рао пер­
со­нал­ну по­ли­ти­ку.
Ме­ђу­тим, све је то тре­ба­ло про­
ћи. Ето, и са­да имам пре­ма ко­му­
ни­сти­ма став дру­га­чи­ји не­го што
они нај­че­сти­ти­ји при­ча­ју, ако има
та­квих, исто та­ко и о на­ци­о­на­ли­
сти­ма ко­ји ла­жу да су то, јер сам
ко­н ач­н о ви­д ео шта је за­п ра­в о
па­три­о­ти­зам, шта је за­пра­во ве­
ра, шта по­лит­ка а шта исто­ри­ја.
131
 Сма­трам да чо­век тре­ба да се у
сво­јим ста­во­ви­ма ру­ко­во­ди исто­
риј­ским а не по­ли­тич­ким, днев­ним
ин­те­ре­си­ма. Исто­ри­ја је кон­ти­ну­
и­тет ко­ји по­ве­зу­је све ге­не­ра­ци­је
пот­чи­ње­не јед­ном те истом ци­љу и
не­ма те по­ли­ти­ке ко­ја тај циљ оба­
ра. Тај исто­риј­ски циљ је над­по­ли­
тич­ки и оче­ку­јем да та­кав циљ има
и Цр­ква, али и ту сам се из­не­на­дио.
У Фо­чи сам, ка­да је осно­ва­на
Ака­де­ми­ја 1993. го­ди­не, по пре­
по­ру­ци са­ра­јев­ског ми­тро­по­ли­та
Ни­ко­ла­ја био од­ре­ђен за глав­ног
пре­да­ва­ча. И ка­да сам пре­да­вао
ка­ко тре­ба да се по­на­ша­ју вој­ни
све­ште­ни­ци и офи­ци­ри Ре­пу­бли­ке
Срп­ске, и при­чао да ни­по­што не
сме­мо да се за­ва­ди­мо с му­сли­ма­
ни­ма, јер циљ је Аме­ри­ка­на­ца да у
Бо­сни Ср­би за­ра­те са му­сли­ма­ни­
ма, ка­ко би се свет­ски му­сли­ман­
ски по­крет окре­нуо про­тив Ср­ба
и про­тив Ру­са. Као што је Ти­то на­
сто­јао да пре­ко По­кре­та не­свр­ста­
них, му­сли­ма­не ко­ји су би­ли вр­ло
ан­ти­а­ме­рич­ки на­стро­је­ни окре­не
132
про­тив со­вје­та. Го­во­рио сам, зна­чи,
да ни­ка­ко не сме­мо да ула­зи­мо у
су­коб с му­сли­ма­ни­ма, го­во­рио сам
и о ве­ри, она­ко ка­ко ме је ба­ба још
учи­ла. По­кој­ни Ни­ко­ла Ко­ље­вић је
то до­бро­на­мер­но ко­мен­та­ри­сао:
„Он на­ма при­ча сво­је ста­ре ско­јев­
ске па­ро­ле“
Ди­� ло­м и­р а­л и с�е ис�о­р и­ј у
уме�­но­с�и и ра­�и­ли као ли­ков­ни
кри­� и­ч ар; Ваш �ок­� о­р а� „Ме­
ш�ро­вић и са­вре­ме­ни су­коб скул�­
�о­ра с ар­хи­�ек­�ом“ �о­све­ћен је
уме�­но­с�и; об­ја­ви­ли с�е и књи­�у
„... и ве­ра је уме�­нос�!“. Ко­ли­ко је
ва­ше ба­вље­ње уме�­нич­ким на­�ах­
ну­ћем у�и­ца­ло на Ва­ше схва­�а­ње
Цр­кве, ве­ре и �у­хов­но� ис­ку­с�ва?
Умет­ност је моћ осе­ћа­ња као
што је и ве­ра моћ осе­ћа­ња. Да­кле,
и ве­ра и умет­ност су јед­на­ко осе­
ћа­ња, а не на­у­ка, не иде­о­ло­ги­ја, не
екс­пе­ри­мент, не ме­та­фи­зи­ка. Мо­гу
да вла­дам сво­јим те­лом, по­на­ша­
њем, али не и сво­јим осе­ћа­њем.
На­и­ме, у исто вре­ме док не­што
осе­ћам мо­гу да се по­на­шам су­прот­
но осе­ћа­њу, али њи­ме не мо­гу да
вла­дам јер по­сто­ји дру­га си­ла ко­ја
вла­да осе­ћа­њем. Мо­гу, ре­ци­мо, да
кри­јем мр­жњу, да бу­дем љу­ба­зан
пре­ма чо­ве­ку ко­ји је опа­сан, мо­гу
да кри­јем љу­бав и бу­дем строг пре­
ма де­те­ту ко­је во­лим, јер ја мо­гу да
вла­дам те­лом и по­на­ша­њем а да
са­кри­јем осе­ћа­ње. Ме­ђу­тим, ка­да
тре­ба да из­ра­зим осе­ћа­ње, мо­гу да
га из­ра­зим искре­но, отво­ре­но на
кра­ју или умет­нич­ки или вер­ски.
То сам от­крио већ у ло­го­ру, по­
том у Швед­ској, па у за­тво­ру у Ју­
го­сла­ви­ји 1945/47. го­ди­не.
Узми­мо за при­мер на­ступ мо­
дер­ни­ста ко­ји су се при­хва­ти­ли
есте­ти­ке сло­бод­ног лич­ног из­ра­
за. Не мо­же сло­бо­дан лич­ни из­раз
да се дик­ти­ра осе­ћа­њу. Осе­ћа­ње је
спон­та­но, не мо­же би­ти пла­ни­ра­
но, пред­ви­ђе­но, про­јек­то­ва­но, јер
не мо­же да се на­мет­не ду­ши. По­
сле су­ко­ба са ИБ на­ши мо­дер­ни­сти
су се окре­ну­ли про­тив есте­тич­ких
ЗИМА
 прин­ци­па и по­че­ли да на­ме­ћу сло­
бо­дан из­раз, па сам та­да за­у­зео
став про­тив мо­дер­ни­ста и стао
на стра­ну кон­зер­ва­тив­них, кла­
сич­них чу­ва­ра чи­сто­те умет­но­сти.
Због то­га ме је на Фи­ло­зоф­ском
фа­кул­те­ту исти онај Не­дељ­ко­вић
обо­рио из есте­ти­ке, те сам мо­рао
да учим глу­по­сти из ње­го­вих скри­
п­ата. Са­вла­дао сам то, до­био пре­
ла­зну оце­ну, а он­да се упи­сао на
Исто­ри­ју умет­но­сти код Ра­дој­чи­ћа,
рат­ног за­ро­бље­ни­ка. Он је, по­го­
то­во као про­де­кан, по­себ­но во­дио
ра­чу­на о сту­ден­ти­ма ко­ји су би­ли у
ло­го­ру. Ра­дој­чић је био ве­ли­чи­на и
ми смо тај ње­гов став по­што­ва­ли
и ни­смо зло­у­по­тре­бља­ва­ли.
Глав­на ствар у жи­во­ту је лич­ност
с ко­јом до­ла­зи­те у кон­такт, а ли­те­
ра­ту­ра је на­кнад­но на­до­пу­ња­ва­ње
ис­ку­ства сте­че­ног из лич­ног кон­
так­та, јер не­ма дра­го­це­ни­јег ис­ку­
ства од лич­ног кон­так­та и не­ма те
ли­те­ра­ту­ре ко­ја ће вас фор­ми­ра­ти.
И ако не­ко ми­сли да га је фор­ми­
ра­ла ли­те­ра­ту­ра, то га је пре то­га
не­што већ фор­ми­ра­ло за ли­те­ра­ту­
ру. Не­ка лич­ност га је при­пре­ми­ла.
Лич­ност је ути­сак а не зна­ње. Ка­да
гле­да­те не­ку из­ло­жбу, или чи­та­те
књи­гу то оста­вља ути­сак на вас, као
пе­чат. По­сле то­га но­си­те тај пе­чат и
раз­ми­шља­те о ути­ску, а не о умет­
но­сти. Не мо­же­те да раз­ми­шља­те о
умет­но­сти, не­го са­мо о ути­ску ко­ји
је она оста­ви­ла на вас. Као што ми
ми­сли­мо о свом ис­ку­ству. Ја не ми­
слим о ва­ма ка­да оде­те, већ о мом
ис­ку­ству ко­је сам сте­као с ва­ма, то је
је­ди­но о че­му ће­мо да ми­сли­мо ка­
да се ра­ста­не­мо. Ис­ку­ство је, зна­чи,
ми­сте­риј­ско. Јер ми­сте­ри­ја је осе­
ћа­ње и о умет­нич­ком и о вер­ском,
за­то што ми не по­зна­је­мо си­лу ко­
ја у на­ма иза­зи­ва осе­ћа­ње. Оно се
до­га­ђа и оно нас увек из­не­на­ђу­је
и увек је но­во, и сва­ко је осе­ћа­ње
ори­ги­нал­но, из­вор­но.
Про­фе­сор Све­�о­зар Ра­�ој­чић је
је�­на о� �их лич­но­с�и ко­ја је у�и­
ца­ла на Вас. Ко­ли­ко је ње­�ов ра�
ос�а­вио �ра­�а на чи­�а­ву �о­сле­
ра�­ну �е­не­ра­ци­ју с�у­�е­на­�а и ср�­
ску кул­�у­ру?
Ка­д а сам сту­д и­р ао Исто­р и­ју
умет­но­сти, где се осам се­ме­ста­
ра слу­ша­ло о фре­ска­ма, ико­на­ма,
по­ла­гао сам ис­пит код про­фе­со­
ра Ра­дој­чи­ћа. Он по­кри­је сли­ку и
2014
пи­та шта је ово? Ка­жем Рас­пе­ће
Хри­сто­во. Опет пи­та, а где је сли­
ка­но? Ка­жем: у Сту­де­ни­ци. Где у
Сту­де­ни­ци? Па, на за­пад­ном зи­ду.
Па ко је ту? Ово је апо­стол Јо­ван,
а ово је Бо­го­ро­ди­ца. А ка­ко је то?
Хри­стос ка­же... А из ко­га је то де­ла
Све­тог Пи­сма? Три пи­та­ња за не­
ко­ли­ко ми­ну­та и ево ти де­сет­ка!
Та­ко је би­ло код про­фе­со­ра Ра­дој­
чи­ћа ко­ји је био са­свим дру­га­чи­ји
пре­да­вач од Не­дељ­ко­ви­ћа.
У вре­ме ка­да су мла­ди мо­дер­ни­
сти по­че­ли да иг­но­ри­шу тра­ди­ци­
ју до­го­ди­ла се из­ло­жба фре­са­ка у
Па­ри­зу ко­ју је при­пре­мио Све­то­зар
Ра­дој­чић. То је би­ла не­ве­ро­ват­
но зна­чај­на из­ло­жба. Ра­дој­чић је
пред рат био пре­да­вач у Ско­пљу
на Фа­кул­те­т у исто­ри­је умет­но­
сти, а као офи­цир био је за­ро­бље­
ник у Не­мач­кој. Био је Сре­мац, а
као офи­цир пра­во­сла­ван чо­век...
И у за­ро­бље­ни­штву је при­ре­ђи­
вао литурги­је, а да би имао храм,
на­пра­вио га је од да­са­ка и сли­као
фре­ске и ико­не. Тим пра­во­слав­ним
слу­жба­ма у за­ро­бље­ни­штву при­су­
ство­ва­ли су и фран­цу­ски офи­ци­ри,
и то из вр­ло углед­них фран­цу­ских
Чо­ве­ка фор­ми­ра ути­сак, а не по­у­ка. Ви
сло­бод­но рас­по­ла­же­те сво­јим ис­ку­ством,
ми­сли­те о ње­му на свој на­чин, сре­ђу­је­те га,
си­сте­ма­ти­зу­је­те по гру­па­ма по пој­мо­ви­ма,
али то су све пред­ста­ве о ис­ку­ству. Чо­век у
ми­шље­њу ко­ри­сти ис­ку­ство и рас­по­ре­ђу­је
га ка­ко он хо­ће. У осе­ћа­њу се то не де­ша­ва,
већ се без ика­кве при­пре­ме то ис­ку­ство
пре­о­бра­жа­ва и тим пре­о­бра­же­ним
ис­ку­ством од­јед­ном чо­век не­што ви­ди
дру­га­чи­је не­го што га је пре то­га ви­део
… сре­ђу­је­те га, си­сте­ма­ти­зу­је­те по
по­ро­ди­ца, а ка­сни­је се по­ка­за­ло,
вр­ло бли­ских Де Го­лу, ко­ји ина­че
ни­ј е мо­г ао да сми­с ли Ти­т а. Ка­
да се за­вр­шио рат, они су све то
пред­ста­ви­ли Де Го­лу. Ни­је про­
шло пу­но вре­ме­на из Фран­цу­ске
је од Де Го­ла до­шло пи­смо вла­ди
и пар­ла­мен­ту да он же­ли да у Па­
ри­зу ор­га­ни­зу­је из­ло­жбу срп­ских
фре­са­ка и ико­на. Та­да су Ра­дој­чић
и Де­ро­ко при­ре­ди­ли ту из­ло­жбу,
а ми сту­ден­ти, на­ро­чи­то они ко­
ји су би­ли сли­ка­ри, као по­кој­ни
То­ма­ше­вић, пра­ви­ли смо ко­пи­је.
Ка­да се одр­жа­ла та из­ло­жба она је
по­ста­ла па­ри­ска сен­за­ци­ја, па је у
то вре­ме не са­мо фран­цу­ска не­го
и дру­га за­пад­на штам­па би­ла пре­
пу­на по­хва­ла о срп­ској умет­но­сти
као прет­ход­ни­ци ре­не­сан­се. То је
ЦК ја­ко раз­љу­ти­ло, па је до­не­та од­
лу­ка о но­вој по­ли­ти­ци у кул­ту­ри
– мо­дер­ни­зам про­тив тра­ди­ци­је.
Ме­ни је жао што је он за­бо­ра­
вљен. Јер, да ни­је ор­га­ни­зо­вао из­
ло­жбу фе­са­ка у Па­ри­зу пи­та­ње је
шта би да­нас би­ло са срп­ским ма­
на­сти­ри­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји,
јер они су том из­ло­жбом за­до­би­ли
ме­ђу­на­род­ну па­жњу. Има­те Ита­
ли­ја­не ко­ји су чи­та­ли да је срп­ско
цр­кве­но сли­кар­ство пре­те­ча ре­не­
сан­се, па и да­нас њи­хо­ви вој­ни­ци у
Де­ча­ни­ма пре­ла­зе у пра­во­слав­ну
ве­ру. То је Ра­дој­чи­ће­ва за­слу­га. За­
и­ста ње­го­ва! Ето шта је­дан чо­век
мо­же.
Ра­�и­ли с�е у Ин­с�и­�у­�у за
књи­жев­нос� и уме�­нос� на �ро­
јек­�у из­у­ча­ва­ња кон­�и­ну­и­�е­�а
�ла­�он­ске ми­сли – о� ср�­ско� сре�­
ње� ве­ка �о Ње­�о­ша. Из �о� ра­�а су
�ро­из­и­шли мно­�и члан­ци и књи­�а о
Ње­�о­шу (Ње­гош и ко­сов­ски за­вјет
у но­вом вије­ку). Да ли с�е на не­ки
на­чин би­ли �ри­�ре­мље­ни за Ње­�о­
ша, �а он �о­вр­ши Ва­ше ис­ку­с�во?
Не­мам па­мет­ни­је об­ја­шње­ње
за сво­је ста­во­ве од оних ко­је сам
на­шао код Ње­го­ша, и ка­да сам ви­
део ко­ли­ко он пра­вих ства­ри ка­же,
ко­јих ја ни­сам мо­гао да се се­тим…
А да­нас га не би при­ми­ли у Удру­
же­ње књи­жев­ни­ка! Чо­ве­ка фор­ми­
ра ути­сак, а не по­у­ка. Ви сло­бод­но
рас­по­ла­же­те сво­јим ис­ку­ством,
ми­с ли­т е о ње­м у на свој на­ч ин,
гру­па­ма по пој­мо­ви­ма, али то су
све пред­ста­ве о ис­ку­ству. Чо­век у
ми­шље­њу ко­ри­сти ис­ку­ство и рас­
по­ре­ђу­је га ка­ко он хо­ће. У осе­ћа­њу
се то не де­ша­ва, већ се без ика­кве
при­пре­ме то ис­ку­ство пре­о­бра­жа­
ва и тим пре­о­бра­же­ним ис­ку­ством
од­јед­ном чо­век не­што ви­ди дру­
га­чи­је не­го што је пре то­га ви­део.
Пре­ма то­ме до­го­дио се не­ки пре­
о­бра­жај чо­ве­ко­вог ис­ку­ства, и то
је тај­на, и за­то се зо­ве ми­сте­ри­ја.
Ми још увек не зна­мо ту тај­ну ко­ја
133
 у чо­ве­ку иза­зи­ва осе­ћа­ње и не­ма
тог пси­хо­ло­га ко­ји вам о то­ме мо­же
не­што ре­ћи, а онај ко­ји на­уч­но хо­ће
да об­ја­сни осе­ћа­ње, он је или луд
или ла­же. Осе­ћа­ње оста­је чо­ве­ко­ва
тај­на, и за­то је Лич­ност чо­ве­ко­ва
тај­на, и за­то је чо­век као Лич­ност
тај­на. Као што ка­же Ње­гош:
„ С точ­ке сва­ке по­гле­дај чо­вје­ка/
Ка­ко хо­ћеш су­ди о чо­вје­ку/ Тај­
на чој­ку, чо­вјек је нај­ви­ша/ Твар
је твор­ца чо­вјек иза­бра­на.“
Или кад ка­же:
„Шта је чо­вјек а мо­ра бит чо­вјек!/
Тва­р­ца јед­на те је зе­мља ва­ра, / а
за ње­га ви­ди ни­је зе­мља.“
То је тај мо­ме­нат ка­да се чо­век
уз­ди­же из­над се­бе и ка­да га то у
жи­во­ту усме­ра­ва – то је оно нат­
при­род­но у чо­ве­ку. При­род­на је
смрт, при­ро­дан је апе­тит, све је
при­род­но, али осе­ћа­ње не­ма те
при­ро­де ко­ја је на­ма до­ступ­на и ра­
Ау­тен­тич­на за­јед­ни­ца је за­јед­ни­ца
са­о­се­ћа­ња. Мо­рал је мо­је осе­ћа­ње
при­пад­но­сти за­јед­ни­ци ко­јој осе­ћам да
при­па­дам. Мо­рал је осе­ћа­ње ду­жно­сти
пре­ма тој за­јед­ни­ци. Ина­че не­ма ду­жно­сти
без осе­ћа­ња ду­жно­сти, ни­ти има осе­ћа­ња
ду­жно­сти пре­ма за­јед­ни­ци, ако не осе­ћам
да при­па­дам тој за­јед­ни­ци и то је пи­та­ње
мо­ра­ла ко­је за­пад­на ме­та­фи­зи­ка ни­ка­да
ни­је ре­ши­ла. То је ре­ше­но у пра­во­сла­вљу
… фи­зи­ку. Кри­�и­ка за­�а�­не ме­�а­фи­
зу­мљи­ва. То је тај­на при­ро­да. За­то
ре­ли­ги­ја ни­је уче­ње о при­ро­ди, о
све­ту, не­го о чо­ве­ку, ис­кљу­чи­во о
чо­ве­ку! Би­бли­ја је ан­тро­по­ло­ги­ја а
не ко­смо­ло­ги­ја. Ка­да не­ко на осно­
ву Би­бли­је хо­ће да об­ја­сни при­ро­ду,
свет, то је глу­по, као ка­да на осно­ву
на­уч­них са­зна­ња по­ку­ша да рас­ту­
ма­чи, ре­ци­мо, ства­ра­ње све­та, јер
Би­бли­ја не из­но­си ка­ко је ства­ран
свет, већ ка­ко чо­век за­ми­шља да је
свет ства­ран. Би­бли­ја је сли­ка о чо­
ве­ку, и ако хо­ће­мо да раз­ми­шља­мо
о Би­бли­ји тре­ба да раз­ми­шља­мо о
се­би а не о све­ту о ко­ме Би­бли­ја
го­во­ри. То је чо­ве­ко­ва пред­ста­ва, а
чо­ве­ко­ва пред­ста­ва је чо­век.
134
Та­к о с�е ре­к ли �а ђа­в о ни­је
�о­с�о­�ар ово­�а све­�а, већ �о­с�о­�ар
ла­жне �ре�­с�а­ве о ње­му.
Тач­но, јер ка­да он за­го­спо­да­
ри на­ш им пред­с та­в а­м а ми смо
го­то­ви. То је та стра­шна тај­на чо­
ве­ко­ве сло­бо­де. Чо­век са­мо тран­
сцен­ден­тал­ним осе­ћа­њем, ко­је је
уплив Ду­ха Све­то­га, мо­же да по­
ста­не Лич­ност. Чо­век не мо­же да
упра­вља је­ди­но тим пре­о­бра­жа­
јем ис­ку­ства. Јер, ка­ко ка­жу фе­но­
ме­но­ло­зи, сва­ка на­ша пред­ста­ва
има ин­тен­ци­ју, на­ме­ру, тј. од­ре­ђен
пра­вац. Та­ко да, ка­да ви­дим онај
храм, то мо­ја пред­ста­ва о ње­му хо­
ће да се по­твр­ди. Али, ка­да се мо­ја
пред­ста­ва о хра­му пре­о­бра­зи, ја ћу
дру­га­чи­је да гле­дам храм. Али ко
ће то да пре­о­бра­зи, ко ће ме­не да
пре­о­бра­зи та­ко да ја ви­дим свет
са­свим дру­га­чи­је не­го што сам га
ви­део. Тај­на осе­ћа­ња је тај­на не­
ра­зу­мљи­вог пре­о­бра­жа­ја ис­ку­ства
ко­јим ми опа­жа­мо или пре­по­зна­
је­мо свет. За­што ин­тен­ци­ја? За­то
што су сви на­ши опа­жа­ји пре­по­
зна­ва­ње исти­ни­то­сти на­ше пред­
ста­ве ина­че ми не би­смо мо­гли да
опа­жа­мо. При пр­вом по­гле­ду ми
тек сти­че­мо ути­сак. Та­ко да смо
ми Лич­н о­с ти са­м о пре­ко тран­
сцен­ден­тал­ног осе­ћа­ња. Лич­ност
је пре­ва­зи­ла­же­ње ин­ди­ви­дуе, лич­
ност је пра­знич­ни до­га­ђај у жи­во­
ту чо­ве­ка као осо­бе. Ни­је сва­ки дан
пра­зник, ни­ти мо­же да бу­де!
Ме­ђу �р­ви­ма ко� нас, �и­ше­�е о
Хај­� е­� е­ру и кри­� и­к у­је­� е ње­� о­в е
�о­ку­ша­је �а с�а­се за­�а�­ну ме­�а­
зи­ке чи­ни осно­ву Ва­ше књи­�е Огле­
ди о ду­хов­ном ис­ку­ству, за ко­ју
�о­зна­ва­о­ци Ва­ше� ра­�а сма­�ра­ју
�а �ре�­с�а­вља Ва­шу нај­ва­жни­ју
с�у­�и­ју. Да ли је Хај­�е­�ер �о­сле�­њи
ме­�а­фи­зи­чар За­�а­�а �о­сле ко­�а
�о­ла­зи не­ка но­ва ци­ви­ли­за­ци­ја?
Ни­је ту ни­шта но­во, то је при­
ро­дан ход за­пад­не ци­ви­ли­за­ци­је.
За­п ад­н а ци­в и­л и­з а­ц и­ј а те­ж и ка
мо­ћи и она је са­да по­сти­гла тех­
нич­ку моћ. Ко­нач­но! Са­да дво­ји­ца
ави­ја­ти­ча­ра мо­гу да ба­це по јед­ну
бом­бу на Хи­ро­ши­му и На­га­са­ки, и
го­то­во! Стра­шна моћ је њи­хов иде­
ал. За­пад­ном чо­ве­ку је циљ жи­во­та
би­ти мо­ћан, а не би­ти ве­чан. Он
уоп­ште не­ма пред­ста­ву веч­но­сти
јер не гле­да исто­ри­ју у осе­ћа­њи­
ма. Хај­де­гер је ме­та­фи­зи­чар ко­ји
по­ку­ша­ва да спа­се ме­та­фи­зи­ку, и
то не као што је ме­та­фи­зи­ка увек
го­во­ри­ла – би­ти је исто што и ми­
сли­ти – не­го би­ти је исто што и
го­во­ри­ти. Ме­ђу­тим, то је јед­но те
исто, и ни­шта он ту ни­је про­ме­нио,
јер ка­да ми­сли­мо ми го­во­ри­мо у
се­би, а ка­да го­во­ри­мо ми ми­сли­
мо на­глас. Ни­ти има ишта но­во у
ње­го­вом – да не го­во­ри чо­век већ
то ње­гов го­вор го­во­ри, је­зик. То
је ме­та­фи­зич­ко тре­ти­ра­ње чо­ве­
ка као ин­стру­мен­та. Чо­век ко­ји
же­ли моћ не мо­же дру­га­чи­је да
тре­ти­ра дру­гог чо­ве­ка не­го као
свој ин­стру­мент, ни у са­рад­њи ни
у раз­го­во­ру.
У �ру­�ом �е­лу он с�о­ми­ње Хел­
�ер­ли­на, и�е у не­ком �ру­�ом �рав­цу,
на �ра­�у �е­сни­ка, �о­ку­ша­ва �а иза­
ђе из �о­�а. То ви­ше ни­је �о­вор као
чи­�а­ње?
Он се вра­т ио пред­с о­к ра­т ов­
ским фи­л о­с о­ф и­м а не би ли му
они от­кри­ли дру­га­чи­ји по­глед о
то­ме шта зна­чи би­ти. Јер они су
ту дру­га­чи­је го­во­ри­ли, јер су ре­
кли да је би­ти исто што и нус а нус
зна­чи осе­ћа­ти, али он то ни­је схва­
тио. Наш фи­ло­соф и пе­сник Ње­
гош гле­дао је дру­га­чи­је на свет и
на чо­ве­ка, он ка­же да чо­век ни­је
би­ће ко­је ми­сли не­го ко­је осе­ћа.
Ре­кли с�е �а чо­век са­мо ка� осе­
ћа он са­о­се­ћа. Хај­�е­�ер је био ау­�и­
с�и­чан, за­�во­рен, �ро­ја­вљи­вао се
као ме­си­ја. А без са­о­се­ћа­ња не­ма
за­је�­ни­це.
Тач­но, ау­тен­тич­на за­јед­ни­ца је
за­јед­ни­ца са­о­се­ћа­ња. Мо­рал је мо­је
осе­ћа­ње при­пад­но­сти за­јед­ни­ци
ко­јој осе­ћам да при­па­дам. Мо­рал
је осе­ћа­ње ду­жно­сти пре­ма тој за­
јед­ни­ци. Ина­че не­ма ду­жно­сти без
осе­ћа­ња ду­жно­сти, ни­ти има осе­ћа­
ња ду­жно­сти пре­ма за­јед­ни­ци, ако
не осе­ћам да при­па­дам тој за­јед­ни­
ци и то је пи­та­ње мо­ра­ла ко­је за­
пад­на ме­та­фи­зи­ка ни­ка­да ни­је ре­
ши­ла. То је ре­ше­но у пра­во­сла­вљу,
па ка­да сам пре­стао да пре­да­јем у
За­гре­бу, у Ин­сти­ту­ту за књи­жев­
ност у Бе­о­гра­ду сам као про­је­кат
узео те­му „Ви­зан­тиј­ски ко­ре­ни
срп­с ке кул­т у­р е“, јер ти ко­р е­н и
су ме­д и­т е­р ан­с ки а не за­п ад­н и.
ЗИМА
 Во­д е­ћ и за­п ад­н и исто­р и­ч а­р и и
исто­ри­ча­ри фи­ло­со­фи­је не раз­ли­
ку­ју ме­ди­те­ран­ску Евро­пу од за­
пад­не. То сам упо­р­но ис­тра­жи­вао
под­стак­нут ути­сци­ма из Швед­ске.
Раз­ли­ку­је­�е За­�а�­ну о� Ме­�и­
�е­ран­ске ци­ви­ли­за­ци­је, а �о раз­ли­
ко­ва­ње збу­њу­је мно­�е ин­�е­лек­�у­
ал­це. Да ли је, за­�ра­во, �о Ва­ма,
Ме­�и­�е­ран­ска ци­ви­ли­за­ци­ја ску�
не­ких осо­бе­но­с�и кул­�у­ра ко­је су се
раз­ви­ле на Ме­�и­�е­ра­ну и на­шле свој
за­вр­шни из­раз у се­�ам Ва­се­љен­ских
са­бо­ра ко­ји су рас­�ра­вља­ли о �ри­
ро­�и чо­ве­ка, �ј. Бо­�о­чо­ве­ка и са­мим
�им о�­но­сом Бо­�а и чо­века?
Сва­к а ци­в и­л и­з а­ц и­ј а је склоп
уста­но­ва, ком­плекс ин­сти­ту­ци­ја.
Ци­ви­ли­за­ци­ју опи­су­је­мо та­ко што
опи­су­је­мо све ње­не ин­сти­ту­ци­је:
суд, по­ли­ци­ју, здрав­ство, школ­
ство, са­о­бра­ћај, спо­рт, брак... све те
уста­но­ве ко­је су за­ко­ном опи­са­не и
ула­зак у те уста­но­ве и рад у њи­ма
се вр­ши ау­то­мат­ски. Као на­ви­ка!
А све те уста­но­ве се учвр­шћу­ју на
тај на­чин што чо­век по­ста­је ци­ви­
ли­зо­ван, од­но­сно сте­као је чи­тав
низ на­ви­ка да не мо­ра ви­ше ни
да ми­сли о тој ци­ви­ли­за­ци­ји, не­
го се по­на­ша по тим уста­но­ва­ма.
По­ста­вља се пи­та­ње на осно­ву че­
га се би­ра­ју уста­но­ве ко­је ће да се
упо­тре­бе, чи­ме се од­лу­чу­је да се
бу­де ве­ран тим уста­но­ва­ма, то је
та­ко­зва­ни си­стем вред­но­сти, сми­
сао. Али сми­сао до­ла­зи од по­е­зи­је
и од ве­ре, а то је ствар осе­ћа­ња.
На то­ме је За­пад мно­го по­гре­шио
у по­гле­ду Ме­ди­те­ра­на. У Ме­ди­те­
ран­ској ци­ви­ли­за­ци­ји, ко­јој је вр­
ху­нац у Ви­зан­ти­ји, циљ свих тих
уста­но­ва би­ла је хар­мо­ни­ја, а то
ни­је ма­те­ма­тич­ки по­јам већ осе­ћа­
ње. Ан­тич­ки на­ро­ди по­што­ва­ли су
кро­ко­ди­ле, зми­је итд. Је­ди­но су Гр­
ци по­што­ва­ли људ­ски лик бо­го­ва,
и ту су бо­го­ви као ми, во­ле јед­ни
дру­ге, сва­ђа­ју се као ми, уче­ству­ју
у ра­ту, ва­ра­ју же­ну, љу­бо­мор­ни су,
исти су као љу­ди, та­ко да је хар­мо­
ни­ја из­ме­ђу бо­га и чо­ве­ка та­ква
да то и ни­је ком­пли­мент за бо­го­ве
што ли­че на нас.
Са по­ја­вом хри­шћан­ства по­твр­
ђе­но је да ли­чи­мо на Бо­га, али ипак
је Бог не­што дру­го у од­но­су на нас.
Са хри­шћан­ством се по­ста­вља пи­
та­ње: на ко­ји на­чин ће­мо ми да са­
чу­ва­мо ту хар­мо­ни­ју из­ме­ђу Бо­га и
2014
чо­ве­ка, ко­ју су Гр­ци уви­де­ли? И у
Ме­ди­те­ра­ну на­ста­је та хар­мо­ни­ја
из­ме­ђу Бо­га и чо­ве­ка. Пла­тон ка­же:
за­да­так чо­ве­ка је са­мо­спо­зна­ја, да
уви­ди да не зна сво­ју тај­ну. Ту се
Пла­тон бит­но раз­ли­ку­је од Ари­сто­
те­ла. Ме­ђу­тим, на За­па­ду си­стем
вред­но­сти свих тих уста­но­ва је
сло­бо­да и моћ чо­ве­ка, и то сло­бо­да
пре­ма све­ту а не пре­ма се­би. Што
бу­де имао ве­ће зна­ње има­ће ве­ћу
моћ. Тач­но, све се то де­ша­ва пре­ко
тех­ни­ке ко­ја обе­сми­шља­ва зна­ње
и жи­вот. За­пад је по­гре­шно про­ту­
ма­чио сло­бо­ду – не као моћ пре­ма
са­мом се­би не­го као моћ пре­ма
све­ту. За­пад је по­сти­гао циљ ко­ји
је имао да по­стиг­не моћ пре­ма при­
ро­ди. Ме­ди­те­ран­ску ци­ви­ли­за­ци­ју
чу­ва пра­во­слав­на цр­ква а за­пад­ну
ци­ви­ли­за­ци­ју чу­ва ри­мо­ка­то­лич­ка
цр­ква. Кад се ис­по­ве­даш, мо­раш да
се ис­по­ве­диш све­ште­ни­ку, за­пра­во
ин­сти­ту­ци­ји, да она вла­да над то­
бом, а не ти над со­бом.
Пре ра­та смо ми Ско­јев­ци има­ли
лек­ти­ру Ка­ко је чо­век �о­с�ао �ив,
ко­ја је го­во­ри­ла о од­но­су мо­ћи,
так­ми­че­њу ко ће би­ти ја­чи, бр­жи.
Ме­ђу­тим, Иво Ло­ла Ри­бар нам је
го­во­рио: „Не ко ће би­ти моћ­ни­ји,
већ ко ће би­ти ја­чи од са­мог се­бе,
из­др­жа­ти ба­ти­не, не ода­ти дру­га,
од­у­зе­ти за­ло­гај од се­бе па да­ти га
дру­гу“.
То је го­во­рио Иво Ло­ла Ри­бар,
ко­ји је био за­љу­бљен у јед­ну Бе­о­
гра­ђан­ку и до кра­ја жи­во­та јој пи­
сао пи­сма ћи­ри­ли­цом, а убио га је
Ти­то на вр­ло лу­кав на­чин 1943. Ка­
да је био АВ­Н ОЈ у Јај­цу, Ло­ла је по­
ста­вио пи­та­ње ле­гал­не вла­де ко­ја
је би­ла у Лон­до­ну и Ка­и­ру, и ре­као
да би он же­лео да иде у Ка­и­ро да
их оба­ве­сти да по­сто­ји спор ме­ђу
њи­ма. Ре­че­но му је да ће до­би­ти
ави­он ко­ји ће га од­ве­сти у Ка­и­ро.
Пред по­ле­та­ње пи­ло­ту је ре­че­но
да тре­ба да пре­у­зме не­ко пи­смо од
Ти­та за Ка­и­ро. Не­ко­ли­ко ми­ну­та
по­што је пи­лот оти­шао на­и­ла­зи
„Ро­да“, ави­он хр­ват­ског ва­зду­хо­
плов­ства, ба­ца бом­бу и уби­ја Ло­лу
Ри­ба­ра. Он је био пра­ви пред­рат­ни
фрон­то­вац а не ко­му­ни­ста и да је
он пре­жи­вао рат би­ло би са­свим
дру­га­чи­је. Ка­кав Ђи­лас и ње­го­
ве по­бу­не – то је плит­ко. Тре­ба
на ово да обра­ти­мо па­жњу: ни­је
ва­жно ко­је је чо­век ве­ре, у ко­ју се
на­ци­ју упи­сао; има­те оне што су
се упи­са­ли као Ср­би па су по­би­
ли то­ли­ке Ср­бе, као Јо­во Ка­пи­чић,
ко­ји је по­сле оти­шао у Цр­но­гор­це.
Мо­ра­мо би­ти ве­о­ма па­жљи­ви ка­да
про­су­ђу­је­мо љу­де.
Да ли мо­же­�е �а нам об­ја­сни­�е
раз­ли­ку из­ме­ђу ме­�и­�е­ран­ско� и
за­�а�­но� схва­�а­ња ис�о­ри­је?
Све што сам чи­тао о фи­ло­зо­
фи­ји исто­ри­је, од Хе­ге­ла, пре­ко
Марк­са, Тојн­би­ја, Фу­ку­ја­ме, па то је
ужа­сна глу­пост. По­ку­ша­ва­ју да нам
об­ја­сне исто­ри­ју. Исто­ри­ја ни­је
хро­но­ло­ги­ја. Исто­ри­ја ни­је при­ча о
то­ме шта се до­го­ди­ло. Исто­ри­ја је
при­ча о то­ме ка­ко су љу­ди ус­пе­ли
да из­др­же све то што се до­го­ди­ло а
да упр­кос то­ме оста­ну исти и да ти
до­га­ђа­ји не ути­чу на њих. Да­кле,
Чо­век чу­ва иден­ти­тет, као што чу­ва
ау­тен­ти­чан пра­во­слав­ни, ко­ји је и да­ље
сли­чан Све­том Са­ви. То ме­не за­ни­ма: ка­ко
је мо­гу­ће да се то одр­жи, ка­ко је мо­гу­ће да
се одр­жи ве­ра ко­ја има сна­гу да тво­ри
Лич­ност, а Лич­ност је чо­век ко­ји је
спо­со­бан да се од­у­пре свим ма­те­ри­јал­ним
при­ну­да­ма, свим до­га­ђа­ји­ма ко­ји
фор­ми­ра­ју чо­ве­ка. Ми има­мо при­мер да
за­јед­ни­ца оста­је иста као и у дав­ни­ни.
Ме­не за­ни­ма та тај­на Лич­но­сти, тај­на
исто­ри­је као мо­гућ­ност да не­што оста­не
исто упр­кос вре­ме­ну. Лич­ност не до­хва­та
вре­ме ко­је га за­пљу­ску­је
…
ка­ко они од­го­ва­ра­ју на тај иза­зов
до­га­ђа­ја вре­ме­на у ко­ме све по­
ста­је про­ла­зно, а ка­ко не­што мо­же
оста­ти стал­но, не­про­ме­ње­но; да
за чо­ве­ка не­ма ни­ка­квих за­ко­на о
про­ме­ни ре­жи­ма, ро­бо­вла­снич­ког,
фе­у­да­ли­зма, ка­пи­та­ли­зма... ни­шта.
Чо­в ек чу­в а иден­т и­т ет, као што
чу­ва ау­тен­ти­чан пра­во­слав­ни, ко­ји
је и да­ље сли­чан Све­том Са­ви. То
ме­не за­ни­ма: ка­ко је мо­гу­ће да се
то одр­жи, ка­ко је мо­гу­ће да се одр­
жи ве­ра ко­ја има сна­гу да тво­ри
Лич­ност, а Лич­ност је чо­век ко­ји је
спо­со­бан да се од­у­пре свим ма­те­
135
 ри­јал­ним при­ну­да­ма, свим до­га­ђа­
ји­ма ко­ји фор­ми­ра­ју чо­ве­ка. Маркс
ка­же да је чо­век исто­риј­ско би­ће по
то­ме што се ме­ња она­ко ка­ко се и
дру­штво ме­ња. Ме­ђу­тим, ми ов­де
има­мо при­мер да за­јед­ни­ца оста­је
иста као и у дав­ни­ни. Ме­не за­ни­ма
та тај­на Лич­но­сти, тај­на исто­ри­је
као мо­гућ­ност да не­што оста­не
исто упр­кос вре­ме­ну. Лич­ност не
до­хва­та вре­ме ко­је га за­пљу­ску­је.
То је са­да мо­ја је­ди­на и за­вр­шна
те­ма, по­сле де­се­ти­не књи­га и сто­
ти­не чла­на­ка ко­је сам на­пи­сао.
По­чео сам у Бе­о­гра­ду, тек­стом об­
ја­вље­ним у Те­о­ло­шким �о­�ле­�и­ма:
„Ло­гос– литургиј­ска свест пра­во­
сла­вља“, за­тим на­ста­вио у књи­зи
О�ле­� и о �у­хов­н ом ис­к у­с �ву, па
књи­гом Ср­би у Ју­�о­сла­ви­ји и Евро­�и
– ка­ко су Ср­би мо­гли да се ду­шев­
но одр­же кад је чи­тав свет устао на
њих – и књи­гом Су­о­ча­ва­ње �ра­во­
сла­вља са Евро­�ом. За­тим Тра­�е­�и­
ја и Ли­�ур­�и­ја, Ли­�ур­�иј­ска �ај­на
Све­�о� �и­сма, ... и ве­ра је уме�­нос�
– да­кле, дар Бо­жи­ји, а не људ­ска из­
ми­шљо­ти­на, па књи­гом Ис�о­ри­ја и
ве­ра, а не исто­ри­ја и прак­сис, или
исто­ри­ја и зна­ње. Са­да, на кра­ју, по­
ку­ша­вам, ваљ­да ће ми Бог да­ти, да
ту за­вр­шну књи­гу – ко­нач­ни ра­чун
– за­вр­шим.
Хар­мо­ни­ја је мо­�у­ћа у Лич­но­с�и
чо­ве­ка, али �а ли је мо­�у­ћа хар­мо­
ни­ја из­ме­ђу �у­хов­не за­је�­ни­це и �ру­
ш�ва као ком­�лек­са ус�а­но­ва све­
�ов­но­с�и, из­ме­ђу Цр­кве и �р­жа­ве?
То је не­мо­гу­ће, хар­мо­ни­ја је мо­
гу­ћа са­мо у Лич­но­сти. Пре­ма то­ме,
ако љу­ди го­во­ре о хар­мо­ни­ји из­ме­
ђу Цр­кве и др­жа­ве она је мо­гу­ћа
са­мо у лич­но­сти др­жав­ни­ка ко­ји
су по­бо­жни а не у др­жа­ви као та­
квој. Та­ко­ђе и у лич­но­сти па­три­
јар­ха, ко­ји тре­ба да во­ди ра­чу­на о
лич­но­сти, а не о то­ме да ли се не­ко
упи­сао у пра­во­сла­вље. Та хар­мо­
ни­ја ста­вља Лич­ност у пр­ви план
Литурги­је и све­га, а ови пси­хи­ја­три
ко­ји за­сту­па­ју за­пад­но, на­уч­но гле­
да­ње, мно­го збу­њу­ју пра­во­слав­не.
Фи­лип Ви­шњић ја­сно ка­же:
 е­бом све­ци с�а­ше во­је­ва­�и, ал’
Н об­но­ве Пећ­ке �а­�ри­-јар­ши­је?
се Ср­би �иг­ну� не сме­�о­ше.
Ти све­ци бра­не Цр­кву, а не срп­
ску др­жа­ву. А др­жа­ву ће да бра­ни
на­род, ко­ји гла­са као пра­во­слав­ни,
136
иде у вој­ску као пра­во­слав­ни и бра­
ни др­жа­ву као сво­ју ку­ћу. Не мо­же
Цр­ква да од­бра­ни др­жа­ву, Цр­ква
уно­си мо­рал у тај на­род, да тај на­
род по­ста­не мо­ра­лан, да не ла­же,
да се др­жи за­да­те ре­чи, да чу­ва вој­
нич­ку за­кле­тву. Цр­ква је ду­хов­на
за­јед­ни­ца, вас­пи­тач на­ро­да. Ка­да
Аган­ли­ја и Ку­чук-али­ја ка­жу: „Али
ми смо њи­ма ве­ру по­га­зи­ли ко­ју је
њи­ма Му­рат дао на Ко­со­ву“, та­да
за­пра­во Ви­шњић из­но­си те­зу да је
Пр­ви срп­ски уста­нак био у од­бра­
ну За­ве­та, Цр­кве, а не др­жа­ве. Јер
ће др­жа­ву да из­гра­ди Цр­ква а не
обр­ну­то! Ви­шњић је имао пот­пу­но
са­вр­шен Ко­сов­ски За­вет, као што
ће га и Ње­гош има­ти.
Ми Ср­би смо има­ли не са­мо мо­
гућ­ност, већ и не­из­бе­жну му­др­ост,
по­го­то­во Ср­би за­пад­но од Дри­не,
па и у Сре­му, да до­жи­ви­мо срп­ску
исто­ри­ју као исто­ри­ју на­па­да на
Не­бе­ску Ср­би­ју, на Не­бе­ско, а то
зна­чи на Цр­кву. Гло­ба­ли­сти са­да
во­де ве­ли­ку бор­бу про­тив пра­во­
сла­вља, јер зна­ју да пра­во­сла­вље
гра­ди на­ци­ју као мо­рал­ну за­јед­ни­
цу а не као по­ли­тич­ку. Они пра­те
па­ро­хи­је и мно­го им од­го­ва­ра што
литургиј­ско-па­ро­хиј­ска за­јед­ни­ца
да­нас ви­ше ни­је нај­ва­жни­ја у Цр­
кви, већ је то епи­скоп. То њи­ма ли­чи
на ка­то­ли­ци­зам, и то им је при­хва­
тљи­во, јер ту он­да мо­гу да спро­во­де
сво­ју по­ли­ти­ку. Они ко­ји ста­вља­ју
епи­ско­па из­над литургиј­ске за­јед­
ни­це су па­пи­стич­ки рас­по­ло­же­ни.
Не во­де нас у пра­во­сла­вље. Са­да су
пра­во­слав­ни у Цр­ној Го­ри пот­пу­но
на­пу­ште­ни. До са­да ни­сам чуо, сем
од Јо­а­ни­ки­ја Ми­ћо­ви­ћа Ник­шић­
ког, да они та­мо има­ју па­ро­хиј­ске
за­јед­ни­це, али шта је од то­га оста­
ло? Где је Ми­тро­по­лит? Стал­но је
у Бе­о­гра­ду.
Иво Пи­лар је �о� �се­у­�о­ни­мом
L. v. Su­dland 1918. �о­�и­не об­ја­вио
књи­�у Ју­жно­сла­вен­ско пи­та­ње у
ко­јој је �вр­�ио �а је Цр­ква за вре­ме
Не­ма­њи­ћа из­�ра­�и­ла за­је�­ни­цу ко­
ја је �о­с�а­ла кич­ма ср�­ске на­ци­је,
и �о ка­ква се ре�­ко мо­же на­ћи у
ис�о­ри­ји. Ко­ли­ко су Вам ње­�о­ви
уви­�и �о­мо­�ли �а схва­�и­�е зна­чај
Пи­лар је упо­зо­ра­вао Ау­стро-­у­
гар­ску на опа­сност ко­ја Ау­стро­у­
гар­ској и ри­мо­ка­то­ли­ци­зму пре­ти
од пра­во­сла­вља. Ње­га је за­ни­ма­ло
у че­му је сна­га пра­во­сла­вља и он је
от­крио да је Пећ­ка па­три­јар­ши­ја
има­ла мо­ћи да оку­пи срп­ски на­род
чак и у Тур­ској, ка­да ни­је би­ла у
са­рад­њи ни са ка­квом др­жа­вом.
Пи­лар је ту моћ схва­тио, али на­
жа­лост ту моћ Срп­ске пра­во­слав­не
цр­кве да­нас не схва­та­ју на­ши те­о­
ло­шки обра­зо­ва­ни све­ште­ни­ци јер
су па­ли под Бо­ло­њу и ме­та­фи­зи­ку,
евро­пе­и­зо­ва­ли су се, при­хва­ти­ли
пап­ски кле­ри­ка­ли­зам. Зна­те ту су­
је­ту све­ште­ни­ка ко­ји за­ми­шља да
он вас пра­ви вер­ни­ком и да је он
ва­ма ду­хов­ни отац. Ду­хов­ни отац
је са­мо Бог.
Го­во­рим о то­ме за­што је Литур­
ги­ја нај­ве­ћи ау­то­ри­тет, из­над свих,
из­над па­три­јар­ха, си­но­да, епи­ско­па,
ми­тро­по­ли­та, из­над цр­кве­ног са­
бо­ра! Цр­кве­ни са­бор не мо­же ни да
поч­не без литурги­је, а не би мо­гао
ни да се за­вр­ши! Зна­чи, Литурги­ја
је из­над. А ни­је ау­то­ри­тет онај ко­ји
слу­жи литур­ги­ју, па та­ман и да је
па­три­јарх. Литурги­ја је ау­то­ри­тет,
јер се у њој ја­вља Дух све­ти и Бог,
чи­је ми са­мо име зна­мо. Он де­лу­је
ка­да се по­ја­ви Лич­ност. Кад год се
чо­век по­ја­ви као Лич­ност. Лич­ност
ни­је би­ће! Лич­ност је до­га­ђај у људ­
ском би­ћу. У ме­ђу­вре­ме­ну је рад­ни
дан, што се ка­же. Ни­је ти сва­ки дан
Пра­зник, ни­си сва­ки дан Лич­ност,
али кад ти се то до­го­ди ти то пам­
тиш. Он­да иде рад­ни дан, ти по­но­во
че­каш Пра­зник. Из­ме­ђу та два пра­
зни­ка, два мо­мен­та кад си Лич­ност,
ти си оби­чан чо­век, а ако си Лич­
ност, не­мој да се уо­бра­зиш, то ни­је
тво­ја тво­ре­ви­на. За­то је по­треб­но
да се схва­ти Се­дам ва­се­љен­ских са­
бо­ра. Лич­ност је основ­на те­ма са­
ва­ког од тих Са­бо­ра, и док ми то не
схва­ти­мо ми не­ће­мо би­ти у ста­њу
да вр­ши­мо ми­си­ју, цр­кве­ност, ни­ти
ће­мо сме­ти да се на­зо­ве­мо Цр­квом.
До­шло је крај­ње вре­ме, и то је нај­
ве­ћи иза­зов, ми то мо­ра­мо да схва­
ти­мо. Јер, шта је то тај­на Лич­но­сти
ни­је у ста­њу да схва­ти ни­јед­на вер­
ска за­јед­ни­ца, ни про­те­стант­ска,
ни ва­ти­кан­ска, ни му­сли­ман­ска.
Ме­ђу­тим, лак­ше мо­гу о то­ме да
раз­го­ва­рам, да во­дим ди­ја­лог, са
му­сли­ма­ни­ма не­го са пап­ским кле­
ри­кал­ци­ма. О то­ме мо­гу да раз­го­ва­
рам и са ри­мо­ка­то­ли­ци­ма ко­ји ни­су
па­пи­сти.
Ко� нас се �о­јам Ло­�о­са �о­�ре­
шно �у­ма­чи и �ре­во­�и, �о ни­је реч?
ЗИМА
 То је ко­н ач­н о ис­п ра­в ље­н о у
но­вим пре­во­ди­ма Но­вог За­ве­та
и ски­н у­т о са днев­н ог ре­д а, али
је до пре двадесет го­ди­на пи­са­
ло: „У по­чет­ку бје­ше Реч“, а тре­ба
„У по­чет­ку бје­ше Ло­гос“, а Ло­гос
не зна­чи реч. Онај ко­ји је то пре­
вео ни­је во­дио ра­чу­на да је Ло­гос
нај­ве­ћа тај­на Бо­жи­ја. Ло­гос зна­чи
„са­бра­ност“ а шта ће ло­гос зна­чи­
ти у на­шем је­зи­ку за­ви­си од то­га
шта зна­чи „са­бран“. Ако су са­бра­на
сло­ва б-о-г-д-а-н он­да ло­гос зна­
чи Бог­дан, зна­чи реч, зна­чи сло­
во. Али ако су са­бра­не ре­чи, али
хар­мо­нич­ки, не тек та­ко да их на­
бра­јаш, не­го са не­ком хар­мо­ни­јом,
та­да Ло­гос зна­чи ис­каз, ре­че­ни­ца.
Ка­да ре­че­ни­ца има сми­сла, он­да
Ло­гос зна­чи ре­че­ни­ца, ис­каз. Ако
чо­век ле­по са­ста­ви ре­че­ни­це, сми­
сле­но, он­да Ло­гос зна­чи бе­се­да
или чак књи­га. А ако се са­ста­ну
2014
бе­сед­ни­ци као у Ва­се­љен­ском са­
бо­ру, са­бра­ност тих бе­се­да је Ло­
гос. Јер, они се ни­су са­ста­ли да се
сва­ђа­ју, не­го да во­де ди­ја­лог, да
се сло­же. Он­да Ло­гос зна­чи Са­бор.
Све­та Тро­ји­ца су Је­дан. Је­дан. И
Ло­гос зна­чи Је­дан Све­та Тро­ји­ца,
а не реч. На Те­о­ло­шком фа­кул­те­ту
у Бе­о­гра­ду се на пред­ме­ту фи­ло­
со­фи­ја још вра­ћа­ју на Со­кра­то­ву
фи­ло­со­фи­ју по Хај­де­ге­ро­вом упут­
ству – они још не при­ма­ју Ло­гос у
овом зна­че­њу, не­го фи­лософ­ски
гле­да­ју на то. Те­о­ло­шки фа­кул­тет
би тре­ба­ло да се зо­ве Литургиј­ски
фа­кул­тет, за­то што је Цр­ква и­зам.
То је бит­но! Бог је Бог не­по­зна­ти,
ре­као је апо­стол Па­вле. И на кра­
ју литурги­је се ка­же: „Бу­ди Имја
Го­спод­ње бла­го­сло­ве­но од ми­ња
и до ве­ка“. Не­ка је Име Го­спод­ње
бла­го­сло­ве­но. Јер, шта ми зна­мо?
Ми зна­мо са­мо Име, али шта је та
си­ла ко­ју ми та­ко на­зи­ва­мо? То је
по­јам за не­што што за нас оста­је
не­по­зна­то, а што је ап­со­лут­но из­
над нас, по сва­кој мо­ћи. За­то ми
та­ко за­вр­ша­ва­мо литурги­ју, а не
ка­же­мо Бог је то и то. Не­ка о то­ме
при­ча ме­та­фи­зи­ка, Ав­гу­сти­но­ва
и То­ме Аквин­ског, не­ка при­ча­ју
они ако зна­ју шта је Бог. А ми не
зна­мо ни шта је су­бјект „ја“. Ре­ци­
мо, ја ми­слим... али ја не мо­гу да
ми­слим ни о сво­јој мај­ци, мо­гу са­
мо да ми­слим о ис­ку­ству ко­је сам
сте­као о њој, о се­ћа­њу. То је је­ди­ни
мо­гу­ћи пред­мет ми­шље­ња, а тај
пред­мет ми­шље­ња је мо­је ис­ку­
ство. Зна­чи, ја сам пред­мет свог
ми­шље­ња. Чак и ка­да ми­слим о
све­ту, за­пра­во ми­слим о ис­ку­ству
о све­ту. Чим сам ја пред­мет свог
ми­шље­ња, ја и ми­слим и од­лу­чу­
јем о се­би. Та­ко да је ра­зум и моћ
сло­бо­де. Али, шта је су­бјект „ја“?
137
 Про­бај да пре­тво­риш ње­га у пред­
мет ми­шље­ња!? Чим га пре­тво­риш
у пред­мет ми­шље­ња, он ви­ше ни­
је су­бјект, над њим је су­бјект и он
стал­но бе­жи, не мо­жеш да га де­фи­
ни­шеш. Та­ко да је чо­век као су­бјект
„ја“ тај­на. Пој­ма не­ма­мо шта је то, а
мо­ра­мо да бу­де­мо то што не зна­мо
шта је. Пре­ма то­ме, све што ми на
осно­ву ис­ку­ства о зе­мљи на ко­јој
жи­ви­мо мо­же­мо ре­ћи о чо­ве­ку је
пре­ва­ра, јер не зна се шта је чо­век.
Чо­век је Лич­ност и по тој Лич­но­сти
се ње­му де­ша­ва да бу­де Хри­сто­лик
а да се у ме­ђу­вре­ме­ну се­ћа тих мо­
ме­на­та Хри­сто­ли­ко­сти и же­ли да
се они опет по­ја­ве. А та по­ја­ва је
литургиј­ска – не­ма ту те­о­ло­ги­је.
О Бо­гу је на­у­ка не­мо­гу­ћа! Фи­зи­о­
ло­ги­ја је мо­гу­ћа, ан­тро­по­ло­ги­ја је
мо­гу­ћа, али са­мо о људ­ском те­лу,
али не о то­ме шта је чо­век. По­зна­
ти ан­тро­по­лог је пре не­ког вре­ме­
на го­во­рио о тај­на­ма чо­ве­ка: „Све
што мо­гу да знам о чо­ве­ку чи­ни
ме то­ли­ко моћ­ним да мо­гу и да га
упо­тре­бим“. А чо­век је не­у­по­тре­
на­ма да­нас не­до­ста­је спрем­ност на ди­ја­лог,
пре све­га на ли­тур­гиј­ски ди­ја­лог по­сле
Ли­тур­ги­је у па­ро­хиј­ској за­јед­ни­ци.
То је шко­ла ди­ја­ло­га, шко­ла уза­јам­ног
по­што­ва­ња лич­но­сти, шко­ла мо­гу­ће
де­мо­кра­ти­за­ци­је овог на­ро­да, шко­ла
исто­риј­ске све­сти, да Ср­би ко­нач­но зна­ју ко
су, шта су, ода­кле по­ти­чу, из чи­је
ци­ви­ли­за­ци­је, чи­ја су они де­ца. Ако то­га
не­ма уза­луд се слу­жи Ли­тур­ги­ја, јер они
слу­же и рас­те­ру­ју нас
… не­де­љу 8. де­цем­бар 2013. Ме­ђу­тим,
бљив, јер он је тај ко­ји од­лу­чу­је
да ли ће да бу­де упо­тре­бљив или
не. Ре­ци­мо, ако чо­ве­ка ба­ти­на­ју да
при­зна, ни­су ње­га на­те­ра­ли уста­
ше или Нем­ци да при­зна, не­го он
138
од­лу­чу­је да ли ће да по­пу­сти и при­
зна. Не­го, он је ту слаб, ка­же: „Бо­же,
дај ми сна­ге да из­др­жим.“ Али он
је тај ко­ји је од­лу­чио и да при­зна,
и да из­да, и да уби­је. Ни­је мо­гу­ће
ни­јед­но де­ло чо­ве­ка без ње­го­вог
при­стан­ка и то је та сло­бо­да чо­
ве­ка о ко­јој го­во­ри До­сто­јев­ски у
„Ве­ли­ком ин­кви­зи­то­ру“, и то Исус
го­во­ри ве­ли­ком кле­ри­кал­цу ко­ји
ми­сли да је ве­ра да се по­ко­ри ви­
шем чи­ну. Мо­гу да од­лу­чим о то­ме
да се по­ко­рим, али ја не мо­гу да
од­лу­чим о ве­ри. Она ни­је плод мо­
је во­ље. Шта је она? Е то је тај­на!
Ваш с�ав је �а су Ср­би ло­�о­ра­
шки на­ро� и �а ње­�о­ву ели­�у чи­не
у�ра­во ло­�о­ра­ши. Ко­ли­ко са­�а­шња
си­�у­а­ци­ја ср�­ско� на­ро­�а �о�­се­ћа
на ло­�о­ра­шку?
Не под­се­ћа, јер ме­ђу на­ма ло­го­
ра­ши­ма ни­је би­ло су­је­те – ко је па­
мет­ни­ји, ко зре­ли­ји, ко је ја­чи. Ми
смо јед­ни са дру­ги­ма раз­го­ва­ра­ли
у ап­со­лут­ном по­што­ва­њу, па ка­да
би про­го­во­рио пот­пу­но не­пи­смен
чо­век ни­ко­ме од нас не би па­ло на
па­мет да му ка­же да ћу­ти, јер го­
во­ри­ло се о исти­на­ма о ко­ји­ма не
мо­же да се док­то­ри­ра.
По­на­вљам: на­ма да­нас не­до­ста­је
спрем­ност на ди­ја­лог, пре све­га на
Ли�ур�иј­ски �и­ја­ло� по­сле литурги­
је у па­ро­хиј­ској за­јед­ни­ци. То је
шко­ла ди­ја­ло­га, шко­ла уза­јам­ног
по­што­ва­ња лич­но­сти, шко­ла мо­гу­
ће де­мо­кра­ти­за­ци­је овог на­ро­да,
шко­ла исто­риј­ске све­сти, да Ср­би
ко­нач­но зна­ју ко су, шта су, ода­кле
по­ти­чу, из чи­је ци­ви­ли­за­ци­је, чи­ја
су они де­ца. Ако то­га не­ма уза­луд
се слу­жи литурги­ја, јер они слу­же
и рас­те­ру­ју нас. Ево, ово су мо­је бе­
ле­шке при­пре­мље­не за литурги­ју у
све­ште­ни­ци то не до­зво­ља­ва­ју. Ка­
да се не­ко по­ја­ви са ова­квим бе­ле­
шка­ма ње­га тре­ти­ра­ју као да до­
во­ди у пи­та­ње њи­хо­ву про­фе­си­ју.
Пр­во тре­ба да са­вла­да­мо су­је­ту
без ко­је ни­је мо­гу­ће на­ћи из­лаз ни
у фуд­бал­ској утак­ми­ци. И брак се
рас­па­да ако је чо­век су­је­тан. Су­је­
тан чо­век ни­је спо­со­бан за са­рад­
њу. Цр­ква тре­ба пр­во да нас на­у­чи
да на­сту­па­мо као Лич­но­сти и да
пре­по­зна­је­мо Лич­но­сти у се­би и
у дру­ги­ма. Та­ква па­ро­хиј­ска за­јед­
ни­ца ће у сва­кој оп­шти­ни има­ти и
те ка­кав ути­цај; ни­је то ла­ко оку­
пи­ти љу­де и ти би љу­ди би­ли и у
по­ли­тич­ком жи­во­ту до­ми­нант­ни
јер не би гу­ра­ли сво­је лич­не ин­те­
ре­се. Ре­ци­мо, ка­да би па­ро­хиј­ска
за­јед­ни­ца би­ла кул­тур­ни цен­тар,
она би као та­ква би­ла да­ле­ко ја­чи
цен­тар од Ко­лар­че­вог уни­вер­зи­
те­та, Ака­де­ми­је, Уни­вер­зи­те­та и
ту би би­ло мно­го шта ре­че­но дру­
га­чи­је, па би и оп­шти­на жи­ве­ла
дру­га­чи­је.
Би­ли с�е и ос�а­ли ис�о­ри­чар
ци­ви­ли­за­ци­је. У ово вре­ме у ко­ме се
�ри­ча о кра­ју ис�о­ри­је, рас­�а­�у
свих вре�­но­с�и, ка­кво је Ва­ше ви­
ђе­ње бу­�ућ­но­с�и?
Ствар­но не знам. Гле­дам ово
ху­ли­ган­ство мла­дих, кри­ми­нал,
ко­руп­ци­ју, пар­ла­мент, сва­ђе пар­
ти­ја, а За­пад ко­ји је кри­ми­нал­ни­
ји не­го што је био ика­да у исто­
ри­ји, хо­ће да ство­ри је­дин­стве­но
свет­ско тр­жи­ште где ће Аме­ри­ка
да цео свет снаб­де­ва жи­том, па
пре­ма то­ме ни­јед­ној зе­мљи не­ће
би­ти по­треб­ни се­ља­ци, а баш ме
за­ни­ма од че­га ће на­род да жи­ви
ка­да из­гу­би по­сао. Ми­ли­он љу­ди
би­ће у ста­њу да про­из­ве­де све по­
тре­бе за це­ло­куп­но ста­нов­ни­штво,
са­мо је пи­та­ње хо­ће ли то ста­нов­
ни­штво има­ти но­ва­ца да то ку­пи.
То је тај бе­сми­сао тех­ни­ке. Ка­ми
је уви­део тај бе­сми­сао За­па­да, па
је се­бе сма­трао стран­цем у сво­јој
зе­мљи и сво­јој на­ци­ји.
За ме­не не­ма дру­гог спа­са осим
па­ро­хи­је! Ди­гао сам ру­ке и од дру­
штва фи­ло­со­фа, има већ педесет
го­ди­на, и од уни­ве­р­зи­тет­ске ка­ри­
је­ре. Ин­те­ре­су­је ме је­ди­но па­ро­хи­ја
и не идем ода­тле ни­ку­да. Ни­ку­да!
То пре­по­ру­чу­јем свим пра­во­слав­
ни­ма. Сво­ју па­ро­хи­ју, јер све дру­
го је уза­луд­но. Без то­га све оде у
ве­тар.  �
ЗИМА
 Јед­но сун­ча­но име
Име и пре­зи­ме Жар­ка Ви­до­ви­ћа су истин­ско зна­ме­ње чи­та­вог ње­го­вог жи­во­та
и де­ла: он је сун­ча­ни жар ко­ји у жи­вот љу­ди, с ко­ји­ма се сре­ће, уно­си ло­го­сну
све­тлост и то­пли­ну, истин­ски фи­ло­соф; Жар­ко: жар–п­ти­ца, осмех чи­сте чо­веч­но­сти
на мр­ком не­бу на­ше фи­ло­зо­фи­је. Ви­до­вић: ду­бљи вид, вид Ви­дов­да­на, ко­јим
ви­ди­мо оно што дру­ги не ви­де – да Ко­сов­ски бој ни­је по­раз не­го За­вет, ко­јим
се уз­но­си­мо ка Хри­сту, и за­у­век по­ста­је­мо Јаг­ње­то­ви у све­ту зве­ри

Вла­ди­мир
Ди­м и­т ри­ј е­в ић Н е­где сам, дав­но, про­чи­тао да,
кад су из­ве­сног сви­ра­ча блу­
за пи­та­ли шта је на­у­чио од свог
прет­ход­н и­к а, он је, от­п ри­л и­ке,
од­го­во­рио: „То је као да ме пи­та­
те шта сам на­у­чио од оца. То­ли­ко
тог сам на­у­чио, а да ни сâм не знам
шта све“ (си­но­ви од оче­ва на­у­че
оно нај­су­штин­ски­је сва­ко­днев­но:
на­чин на ко­ји др­же бри­јач док се
бри­ју, ре­ци­мо; или по­кре­те при­ли­
ком обла­че­ња; и ни­су ни све­сни
шта на­у­че). Ка­да сам оба­ве­штен да
ће ма­га­зин Зе­ни� (на­стао на ру­ше­
ви­на­ма на­ше кул­ту­ре, а уте­ме­љен
на не­ра­зо­ри­во­сти тра­ди­ци­је) об­ја­
ви­ти те­мат по­све­ћен др Жар­ку Ви­
до­ви­ћу, Де­да Жа­ре­ту на­шем, сун­
ча­ном име­ну срп­ске хри­шћан­ске
ми­сли, и ка­да сам по­зван да дам
свој при­лог, дво­у­мио сам се ка­ко
да при­сту­пим пи­са­њу – да ли да
узмем не­ку од те­ма ње­го­вог ства­
ра­ла­штва, да пи­шем „на­уч­но“, са
фу­сно­та­ма, да бу­дем „учен“, или да
за­пис учи­ним до кра­ја „су­бјек­тив­
ним“... На кра­ју, ре­шио сам: пи­са­ћу
о чи­ка Жар­ку ка­кав жи­ви у ме­ни,
ка­квим га знам још од де­ве­де­се­
тих го­ди­на про­шлог ве­ка; пи­са­ћу
о све­му оно­ме што сам, за­хва­љу­ју­
ћи ње­му, сте­као и што но­сим као
по­пуд­би­ну уну­тар­ја, ни не раз­ми­
шља­ју­ћи о до­би­је­ном, сма­тра­ју­ћи
од ње­га на­у­че­но сво­јим лич­ним
ста­вом и опре­де­ље­њем.
Овај мој при­лог је по­ку­шај да
„осве­стим“ оно што сам на­у­чио
од Жар­ка Ви­до­ви­ћа. Али, ка­ко ка­
же ње­гов и наш учи­тељ, Ње­гош,
„тај­на чој­ку чо­вјек је нај­ви­ша“: са­
здан по ико­ни не­из­ре­ци­ве Све­те
Тро­ји­це, сва­ки је чо­век не­из­ре­цив;
а по­го­то­во онај ко­ји је, у де­се­тој
де­це­ни­ји жи­во­та, жи­вљи од мно­
гих сво­јих са­вре­ме­ни­ка, тзв. „ин­те­
лек­ту­а­ла­ца“, огре­злих у се­бич­лук
и ча­мо­ти­њу.
О на­сло­ву
Пр­во да об­ја­сним на­слов тек­ста.
Име је – од ста­рих Ла­ти­на је оста­ла
по­у­ка – зна­ме­ње; а име и пре­зи­ме

2014 139

Владимир Димитријевић (Чачак, 1969.) је завршио
је Филолошки факултет у Београду (1994), где је и
магистрирао (2010. године). Аутор је низа књига и
зборника на разне теме духовности и културе, међу
којима и Православље и сек�е 1-7 (1997), Па�а у
Србији – �а или не? (2000), Хари По�ер и лов на
�ечије �уше  – хришћански о��овор на савремено
веш�ичарс�во (2002), Диван је Бо� у све�има својим
(2006), Заш�о �лаче Све�и Сава ( 2006), Ан�оло�ија
ср�ске хришћанске �риче: чесма во�е живе (2006),
Обнова или обмана?  – Ли�ур�ијска реформа и криза
римока�олицизма (2007), Дођи и ви�и – Иконос�ас и
све�иња ол�ара у �равославном Пре�ању (2008).
Жар­к а Ви­д о­в и­ћ а су истин­с ко
зна­ме­ње чи­та­вог ње­го­вог жи­во­
та и де­ла: он је сун­ча­ни жар ко­ји
у жи­вот љу­ди с ко­ји­ма се сре­ће
уно­си ло­го­сну све­тлост и то­пли­
ну, истин­ски фи­ло­Соф (љу­би­тељ
Со­фи­је, Пре­му­дро­сти Бож­је, Ко­ја је
и Ло­гос – Хри­стос); он нам отва­ра
уну­тра­шњи вид, да са­гле­да­мо оно
што смо ве­ко­ви­ма зна­ли, па он­да
за­бо­ра­ви­ли, он­да кад је у на­ма по­
бе­ди­ло без­бож­је као без­у­мље, про­
стач­ка ба­ха­тост опи­са­на у не­до­чи­
та­ној Ње­го­ше­вој про­фе­ти­ји, спе­ву
Ла­жни цар Шће­�ан Ма­ли („Да нас
не­ма, ни­ко не би знао/ Да по­сто­је
гор­ди ко­но­ба­ри“, ре­као би Ма­ти­
ја Бећ­ко­вић за мон­те­не­гри­зо­ва­не
Ње­го­ше­ве по­том­ке).
Жар­ко: жар–п­ти­ца, осмех чи­сте
чо­веч­но­сти на мр­ком не­бу на­ше
фи­ло­Зо­фи­је, мра­ко­бе­сне и мра­
ко­љуб­не, јад­ног „марк­си­сов­ства –
прак­си­сов­ства“ ко­је је до­ка­зи­ва­ло
да је пра­во­сла­вље увод у ста­љи­ни­
зам и по­зи­ва­ло да се бе­о­град­ском
Уни­вер­зи­те­ту да име Кар­ла Марк­са,
оног из Те­за о Фо­јер­ба­ху, чи­ји су нам
се след­бе­ни­ци кр­ви на­пи­ли чим су,
1944. го­ди­не, ушли у Бе­о­град, на­
вод­но да га „осло­бо­де“. Ви­до­вић:
ду­бљи вид, вид Ви­дов­да­на, ко­јим
140
ви­ди­мо оно што дру­ги не ви­де – да
Ко­сов­ски бој ни­је по­раз, не­го За­вет,
ко­јим се уз­но­си­мо ка Хри­сту, и за­
у­век по­ста­је­мо Јаг­ње­то­ви у све­ту
зве­ри. Вид и ви­дар­ство Ви­до­ви­ћа,
хри­шћан­ски схва­ћен пла­то­ни­зам
чи­ји је циљ те­о­ри­ја – али не као бр­
бља­ње о умрт­вљу­ју­ћим фо­р­му­ла­ма
по­кој­ног де­кар­тов­ског „ego co­gi­to“,
не­го као бо­го­са­гле­да­ње, со­зер­ца­ње
Веч­ног у вре­ме­ном, што реч „те­о­
ри­ја“ из­вор­но и зна­чи.
Срео си Жар­ка Ви­до­ви­ћа: жар­ки
Вид у све­ту при­ви­да, Ви­ђе­ње ме­ђу
при­ви­ђе­њи­ма, чо­ве­ка ме­ђу са­мо­
про­гла­ше­ним бо­го­ви­ма те­о­ло­ги­је
и фи­ло­зо­фи­је, ко­ји су, за здра­во­ви­
де, са­мо утва­ре са­мо­до­вољ­но­сти...
„Не ве­ру­јем да ћу да­нас сре­сти
све­ца, али ако срет­нем пле­ме­ни­
тог чо­ве­ка, би­ћу за­до­во­љан“, ре­
као је Кон­фу­чи­је. Тај пле­ме­ни­ти,
од пле­ме­на Но­вог Изра­и­ља, зо­ве се
Жар­ко Ви­до­вић. Да до­да­мо: већ де­
це­ни­ја­ма, он, у Ср­би­ји ко­ја то­не у
апо­ка­лип­тич­но бла­то нео­ли­бе­ра­
ли­зма, све­оп­ште пљач­ке за­кра­бу­
ље­не у „тран­зи­ци­ју“, жи­ви у скла­ду
с Кон­фу­чи­је­вом ми­шљу:
„ Кад др­жа­ва на­пре­ду­је, сра­мо­
та је би­ти не­по­знат и си­ро­мах;
кад др­жа­ва на­за­ду­је, сра­мо­та је
би­ти сла­ван и бо­гат.“
Пле­ме­ни­ти не­по­зна­ти Хри­стов
Си­ро­мах, бо­гат Бо­гом и ду­шом; он,
Жар­ко Ви­до­вић, чи­јег име­на ни­ка­
ко да се на­си­тим.
Све­чо­ве­чан­ски пут
Рет­ки су љу­ди чи­ји је жи­вот ско­
ро све­чо­ве­чан­ски, ко­ји се са­сто­ји
од мно­го жи­во­та, и ко­ји су, по­сле
свих вр­тло­же­ња исто­ри­је што су
их не­м и­л о­с рд­н о но­с и­л а со­б ом,
са­чу­ва­ли се­бе чи­стим и чед­ним,
са „очи­ма из­ван сва­ког зла“, очи­
ма ко­је гле­да­ју као да су тек ушле
у по­сто­ја­ње. Је­дан од та­квих је и
Де­да Жа­ре.
Као млад и пун иде­а­ли­зма по­
стао је, у За­гре­бу, ле­ви­чар, ко­ји је
ве­ро­вао у со­ци­јал­ну прав­ду као
ме­ру и про­ве­ру људ­ско­сти. За­тим
га је Дру­ги свет­ски рат ба­цио до
ула­за у ад­ско гро­тло Ја­се­нов­ца,
кроз чи­ју бо­дљи­ка­ву жи­цу је гле­
дао сво­је су­на­род­ни­ке, на смрт
осу­ђе­не, да би ње­га „од­ве­ло“ у кон­
цло­гор у Нор­ве­шкој. Он­да бек­ство
из ло­го­ра у Швед­ску, по­вра­так у
Ти­то­ву Ју­го­сла­ви­ју, где је, са­свим
не­вин, ухап­шен и ба­чен у за­твор...
Фа­кул­тет, уни­вер­зи­тет­ска ка­ри­је­
ра, го­њен због сло­бо­де ми­сли, Са­
ра­је­во, За­греб, Бе­о­град... Сре­ће оца
Ју­сти­на у Ће­ли­ја­ма, и сре­ће, кроз
ње­га, Хри­ста. Оста­не без си­на, али
жив и жи­во­тан, не­пре­кро­јен пат­
њом; са­мо још мек­ши, бла­жи, љуб­
ве­о­бил­ни­ји... Очи, ко­је су се на­гле­
да­ле му­ка, и да­ље си­ја­ју... А све ово
о ње­му са­зна­јеш у фраг­мен­ти­ма,
ус­пут, уз­гред, јер он ни­је оп­сед­нут
со­бом, ни­је его­цен­трик ко­ји при­ча
са­мо о се­би... То јест, и кад при­ча о
се­би, он при­ча о Дру­го­ме, и во­ли
бли­жњег као са­мог се­бе – не за­то
што во­ли се­бе, не­го за­то што зна
да је бли­жњи ње­го­во истин­ско „ја“.
Та­ко смо, не­где по­чет­ком XXI ве­
ка, од ње­га са­зна­ли ко је био ста­рац
Ву­ка­шин из Кле­па­ца – Ву­ка­шин
Ман­дра­па, из ста­ре и углед­не ку­ће,
цр­кве­њак српског хра­ма у Са­ра­је­
ву... Ис­при­чао нам је о ње­му уз­гред
(а по­сле је, јер смо га мо­ли­ли, то и
за­пи­сао) на ску­пу по­све­ће­ном Све­
том Ни­ко­ла­ју Жич­ком, у до­му Вла­ди­
ке Ни­ко­ла­ја у Кра­ље­ву, у при­су­ству,
из­ме­ђу оста­лих, вла­ди­ке бу­дим­ског
Да­ни­ла и вла­ди­ке Ата­на­си­ја (Јев­
ти­ћа). Па смо, уз­гред, са­зна­ли да је
пе­сма „Ђур­ђев­дан“ би­ла пе­сма Ср­ба
во­ђе­них ма­ја ме­се­ца 1942. из Са­ра­је­ва
у Ја­се­но­вац... Све та­ко, из ри­зни­це се­
ћа­ња, кроз из­ма­гли­цу од кр­ви на­ших
ста­рих, про­ша­ра­ну ср­мом сја­ја Не­бе­
ске Ср­би­је... Тре­ба га са­мо слу­ша­ти,
као што се слу­ша тра­ва кад ра­сте, и
ди­са­ти чи­сти ва­здух ње­го­вих се­ћа­
ња, озон­ски ле­ко­вит, као по­сле не­гда­
шњих про­лећ­них ки­ша, пре ХА­А РП-а
и ге­о­ин­же­ње­рин­га... Хри­стов Ср­бин, а
Хри­стос – „Пре­бла­ги, Ти­хи Учи­тељ“...
Жи­вот чо­ве­ка на Бал­ка­ну, ­
ис­при­чан уз­гред
Јед­на од дра­го­це­них ње­го­вих „ус­
пут­но­сти“ је ин­тер­вју ко­ји је дао
бе­о­град­ским но­ви­на­ма Бо­�о­�ра­
жи­�ељ, за Аран­ђе­лов­дан 2011. Ту
се, из­ме­ђу оста­лог, мо­гло про­чи­
та­ти и сле­де­ће:
„ Био сам јед­но од сед­мо­ро де­
це и жи­ве­ли смо ле­по. Учио сам
шко­лу и он­да је на­ше жи­во­те
пот­пу­но про­ме­нио рат. Рат ме је
за­те­као у За­гре­бу, на дру­гој го­
ди­ни Фи­ло­соф­ског фа­кул­те­та.
ЗИМА
 Ја сам кре­нуо у вој­ску, али ка­ко
су се ства­ри од­ви­ја­ле, мо­рао сам
да бе­жим у Бо­сну. У Са­ра­је­во су
до­шли и мо­ји ро­ди­те­љи. Већ је
би­ла осно­ва­на Не­за­ви­сна др­жа­
ва Хр­ват­ска [...] По­чео је про­гон
Ср­ба у Бо­сни, сви ко­ји су мо­
гли бе­жа­ли су у Ср­би­ју. Ја сам
ухап­шен ок­то­бра 1941. го­ди­не
и био сам у за­тво­ру до сле­де­ћег
апри­ла. Ка­да је по­че­ло су­ђе­ње,
мој отац је ан­га­жо­вао адво­ка­та,
а и лич­но је до­шао да све­до­чи.
По­сле из­ла­ска из суд­ни­це, он је
ухва­ћен и уби­јен од стра­не уста­
ша. Ни­ка­да га ви­ше ни­сам ви­део.
Ма­ја ме­се­ца су нас, за­тво­ре­ни­ке,
од­ве­ли до Ја­се­нов­ца. Нем­ци су
од при­с ти­глих за­р о­б ље­н и­к а
би­ра­ли оне ко­ји су спо­соб­ни за
те­жак рад. Ка­ко су то ра­ди­ли?
По­стро­је нас и је­дан Не­мац иде
од јед­ног до дру­гог и те­шком
чи­змом нас уда­ра ис­под ко­ле­на.
Ко пад­не, оста­је у Ја­се­нов­цу, ко
оста­не на но­га­ма, иде у Не­мач­
ку. Остао сам на но­га­ма. Од­ве­зли
су нас до Сај­ми­шта, ов­де на но­
во­бе­о­град­ској стра­ни Са­ве. Тај
ло­гор су др­жа­ле уста­ше. Нас за­
ро­бље­ни­ке стр­па­ли су у брод, и
та­ко смо, Ду­на­вом, сти­гли у Не­
мач­ку. Још се се­ћам име­на бро­да,
ко­ји је био ис­пи­сан на ћи­ри­ли­
ци – „Ка­си­ја Ми­ле­тић“. Пу­то­ва­ли
смо за­тим во­зом, па не­ким ве­ли­
ким бро­дом ко­ји нас је пре­ве­зао
до Нор­ве­шке. Ту смо ра­ди­ли на
из­град­њи пу­та [...] Осам ме­се­ци
сам про­вео ту, а за­тим сам по­бе­
гао у Швед­ску. До­био сам кра­
љев­ску швед­ску сти­пен­ди­ју, и
по­чео сам, од сеп­тем­бра 1943.
го­ди­не, да сту­ди­рам исто­ри­ју
ци­ви­ли­за­ци­је у Уп­са­ли. До­го­вор
је био да ја слу­шам пре­да­ва­ња,
по­ла­жем ис­пи­те, а да се све то
упи­ше кад се рат за­вр­ши и ка­
да ја до­не­сем до­ку­мен­та из Ју­
го­сла­ви­је. Ме­ђу­тим, ка­ко жи­вот
пи­ше ро­ма­не, ме­ни се ту де­си
ве­ли­ка љу­бав и Ева Ма­ри­ја Јо­
хан­сон ми ро­ди кћер пред Но­
ву, 1945. го­ди­ну. Дао сам јој име
За­га, по мо­јој се­стри, ко­ју сам
пу­но во­лео. По­сле не­ко­ли­ко ме­
се­ци, ка­да је рат пре­стао, по­шао
сам ку­ћи да узмем до­ку­мен­та,
са на­ме­ром да се бр­зо вра­тим,
оже­ним, за­вр­шим сту­ди­је. [...]
У За­гре­бу су ме ухап­си­ли као
бе­гун­ца и то на кра­љев ро­ђен­
2014
дан, 6. сеп­тем­бра, и др­жа­ли су
ме ду­го у за­тво­ру. Пи­сао сам ре­
дов­но Еви, али од­го­вор ни­ка­да
ни­је сти­гао. Ка­сни­је сам са­знао
да ни­јед­но мо­је пи­смо ни­је њој
ис­по­ру­че­но, јер се сва­ка по­шта
пре­ма ино­стран­ству тре­ти­ра­ла
као шу­ро­ва­ње са не­при­ја­те­љи­
ма. И та­ко, она је ми­сли­ла да
сам је на­пу­стио, уда­ла се, а мо­је
де­те од­га­јао је дру­ги чо­век. [...]
Ева је умр­ла 1990. го­ди­не, а он­
да ме је За­га по­тра­жи­ла. Од та­
да до­ла­зи да ме оби­ђе. Ка­жу да
мно­го ли­чи на ме­не, што ми је
дра­го, на­рав­но. [...] Упи­сао сам
пр­во ме­ди­ци­ну, па је то би­ло
ску­по. Он­да сам пре­шао на Фи­
ло­зоф­ски, па ме рат пре­ки­нуо.
Исто­ри­ју ци­ви­ли­за­ци­је ни­сам
окон­чао јер су ме за­тво­ри­ли.
У Бе­о­гра­ду сам, од 1953. до 1961.
го­ди­не, пре­да­вао исто­ри­ју ци­
ви­ли­за­ци­је на Ар­хи­тек­тон­ском
фа­кул­те­ту. У то вре­ме сам упо­
знао мо­ју Ду­шку са ко­јом сам од
1957. у срећ­ном бра­ку. Он­да сам
пре­шао у За­греб, као пре­да­вач
пр­во на Фи­ло­зоф­ском, а он­да
на Фа­кул­те­ту по­ли­тич­ких на­у­
ка. Због јед­ног тек­ста у ко­ме сам
на­пи­сао да је у Хр­ват­ској по­че­ла
ср­бо­фо­би­ја, из­ба­чен сам, и две
го­ди­не ни­сам имао по­сла“.
Упи­тан о то­ме ка­ко је ус­пео да
из­др­жи то­ли­ка стра­да­ња, Жар­ко
Ви­до­вић је од­го­во­рио:
„ Чи­ни ми се да је део тај­не у ро­
ди­те­љи­ма, у вас­пи­та­њу... Имао
сам ба­бу по мај­ци, Мар­ту, ко­ја
је би­ла не­пи­сме­на, али је це­лу
Ли­тур­ги­ју зна­ла на­па­мет. Би­ла
је по­па­ди­ја. Мно­ге ства­ри је зна­
ла и њи­ма нас је учи­ла. Углав­
ном, њен ути­цај на ме­не био је
од огром­ног зна­ча­ја. По­себ­но,
ка­да је го­во­ри­ла да смрт ни­је
мо­ја бри­га. Има ко о то­ме во­ди
ра­чу­на, а на ме­ни је да бри­нем о
жи­во­ту, ка­ко да га ко­ри­сно упо­
тре­бим. Ето, она ме је на­у­чи­ла
да се не бо­јим смр­ти, и ја сам на
мо­ју ба­бу ми­слио и у ло­го­ру, и у
ра­ту, ево и са­да – у ста­ро­сти...“
Жар­ко­ва Цр­ква
По­бе­да над смр­ћу, о ко­јој се, уме­сто
нас, ста­ра Отац кроз Си­на у Ду­ху
Све­том, до­во­ди нас до Цр­кве, скри­
ве­ног је­згра срп­ског исто­риј­ског
по­сто­ја­ња. Жар­ку Ви­до­ви­ћу има­мо
да за­хва­ли­мо за­то што је по­ка­зао
и до­ка­зао да је овај на­род са­зда­ла
Пећ­ка па­три­јар­ши­ја, и да је он, и
без др­жа­ве, а за­хва­љу­ју­ћи прав­ној
све­сти све­то­сав­ског За­ко­но­пра­
ви­ла (опет кроз ње­го­во деј­ство у
Пећ­кој па­ри­јар­ши­ји), мо­гао да оп­
ста­не и по­но­во се ро­ди кад је за то
до­шао час. Та Цр­ква је и ство­ри­ла
„срп­ску иде­ју“: иде­ју са­бра­но­сти
и са­бра­ће­но­сти у Хри­сту, Ко­ме су
Све­ти Са­ва и Све­ти кнез Ла­зар ев­
ха­ри­стиј­ски (бла­го­дар­стве­но) за­
на­век при­не­ли се­бе и свој на­род.
У ка­квој Цр­кви је Жар­ко Ви­до­
вић и ка­квој нас је Цр­кви учио? Да
ли је то Цр­ква у ко­јој је ко­нач­но
три­јум­фо­вао за­пад­ни кле­ри­ка­ли­
зам под ма­ском тзв. „ев­ха­ри­стиј­ске
екли­си­о­ло­ги­је“, уво­де­ћи нас у ле­
тар­ги­ју, у пре­пу­ште­ност са­ми­ма
се­би, у за­бо­рав За­ве­та? Или је то
Цр­ква Хри­сто­ве Ли­тур­ги­је и све­на­
род­не ли­тур­гич­но­сти, у ко­јој смо
Го­сти Го­спод­њи, и бра­ћа јед­ни дру­
ги­ма? Да чу­је­мо са­мог де­да Жа­ре­та:
„ Не­бе­ска Ли­тур­ги­ја је бит­на за
чо­ве­ка, али је она усло­вље­на
ди­ја­ло­гом из­ме­ђу све­ште­ни­ка
и вер­ни­ка и за­то ми од­го­ва­ра­
мо на јек­те­ни­је и из­го­ва­ра­мо
мо­ли­тве. За­то по­је­мо Сим­вол
ве­ре, Оче наш, Три­све­то, До­стој­
но Бо­го­ро­ди­ци и Хри­сту у сла­ву
и од­го­ва­ра­мо на све по­зи­ве на
по­ка­ја­ње. Сви вер­ни­ци тре­ба
да има­ју ли­тур­гиј­ски текст
на цр­кве­но­сло­вен­ском је­зи­
ку. Ја не же­лим да из­го­ва­рам
мо­ли­тву дру­га­чи­је не­го што су
је мој де­да, ба­ка или мај­ка из­
го­ва­ра­ли. Ја не мо­гу да се се­тим
њих – они су са мном при­сут­ни
док се мо­лим.[...] Из­гу­би­ло се
кле­ри­ка­ли­за­ци­јом ко­ју су Ср­
би­ма на­ме­та­ли Ау­стро­у­гар­ска
и ислам, па је вер­ска за­јед­ни­ца
пре­тво­ре­на у ау­то­ри­тар­ну, да
се ве­ра по­твр­ђу­је по­слу­шно­
шћу пре­м а чи­н о­в и­м а. Ми
има­мо та­кве зна­ке сла­бље­ња
цр­кве­но­сти да мо­ра­мо при­ћи
из­вор­ним об­ли­ци­ма цр­кве­но­
сти, а то је Ли­тур­гиј­ски ди­ја­лог.
Ни­је слу­чај­но што су пр­во Гр­ци
схва­ти­ли хри­шћан­ство као ди­ја­
лог пред Бо­гом из­ме­ђу вер­ни­ка
и све­ште­ни­ка, јер је у ди­ја­ло­гу
је­ди­ни мо­гу­ћи на­чин чо­ве­ко­ве
141
 са­мо­спо­зна­је. Ја мо­гу да ми­слим
о се­би ис­кљу­чи­во са са­го­вор­ни­
ком, с тим да не на­ста­вим мо­но­
лог ка­да ме са­го­вор­ник пре­ки­
не, не­го да од­го­ва­рам на пи­та­ње
ко­је је он по­ста­вио. То је је­ди­ни
на­чин да ми ви­ди­мо сво­ју сли­ку
у ли­цу са­го­вор­ни­ка као у огле­
да­лу. [...] Кри­за ду­хов­но­сти је по­
че­ла дав­но, ка­да је ли­тур­ги­зам
за­ме­њен кле­ри­ка­ли­змом. Је­ди­
но је Пра­во­сла­вље ли­тур­ги­зам,
тај ди­ја­лог пред Бо­гом. Ја сам
са­го­вор­ник са све­ште­ни­ком,
а не по­слу­шник, јер смо ми
по­слу­шни­ци Хри­сту и ни­ком
дру­гом. На­ма је Отац са­мо Бог,
а Па­три­јарх, епи­ско­пи и све­ште­
ни­ци су нам бра­ћа. За­то се они
обра­ћа­ју вер­ни­ци­ма са „бра­ћо
и се­стре“. Ми смо сви си­но­ви и
кће­ри Бо­га, од­но­сно на­ших ро­
ди­те­ља ако је њи­хов брак бла­го­
сло­вен. Кри­за је код нас по­че­ла
кад смо др­жа­ву ста­ви­ли из­над
Цр­кве, а Цр­ква је ди­ја­ло­шка за­
јед­ни­ца пред Бо­гом. О ка­квом
ди­ја­ло­гу го­во­рим? Оном по­сле
ли­тур­ги­је, ко­ја нас сми­ре­не и
142
са­бра­не уве­де у лич­ни ди­ја­лог
са па­ро­хи­ја­ни­ма у па­ро­хиј­ском
до­му, јер са­мо у ди­ја­ло­гу мо­гу
да раз­у­мем те­бе и ти ме­не, и
што ду­же раз­го­ва­ра­мо ти ћеш
ми по­с та­в и­т и пи­т а­њ е ко­ј им
ме под­се­ћаш на не­ки мој грех.
Ако не при­хва­тим сми­ре­но то
пи­та­ње, и ако га бур­но пре­ки­
нем – не­ма ни­шта од ис­по­ве­сти,
ни од по­ка­ја­ња, не­ма ни од за­
јед­ни­це. Јер, и то је цр­кве­ност.
Цр­ква је за­јед­ни­ца вер­ни­ка у
ко­ју спа­да­ју вер­ни­ци и све­ште­
ни­ци са Вас­кр­слим Хри­стом. И
цр­кве­ност је осе­ћа­ње те за­јед­
ни­це. Не осе­ћа­ње по­слу­шно­сти,
не­го ду­хов­не за­јед­ни­це, по­и­сто­
ве­ће­ња. И ни­је слу­чај­но што је
Пла­тон пре­тво­рио фи­ло­зо­фи­ју у
ан­тро­по­ло­ги­ју – упо­зна­ва­ње чо­
ве­ка, тек са сво­јим ди­ја­ло­зи­ма.
Са ње­го­вим ди­ја­ло­зи­ма на­ста­
је ан­тро­по­ло­ги­ја – упо­зна­ва­ње
чо­ве­ка, а са кр­ште­ним пла­то­
ни­змом на­ста­је Пра­во­сла­вље.
Гр­ци су, по­на­вљам, схва­ти­ли
да је хри­ш ћан­с тво при­с ут­н о
ме­ђ у љу­д и­м а ис­к љу­ч и­в о као
ли­т ур­ги­зам ко­ји се на­ста­вља
по­сле ли­тур­ги­је. [...] По­тре­бан
нам је ди­ја­лог као на­ро­ду, јер
ско­ро две­ста го­ди­на пра­ви­мо
ко­лек­тив­не гре­хе ко­је ниг­де не
ис­по­ве­да­мо: то су ра­зни ми­тин­
зи, уче­ство­ва­ње у вој­сци, на­ше
ан­га­жо­ва­ње у пар­ти­ја­ма ко­је
раз­би­ја­ју на­ци­ју и цр­кве­ну за­
јед­ни­цу, на­ша тр­го­ви­на, еко­но­
ми­ја, јав­ни жи­вот, шко­ло­ва­ње...
то су ко­лек­тив­ни гре­си. [...] Ка­да
се за­вр­ши ли­тур­ги­ја они ми­сле
да наш ли­тур­гиј­ски жи­вот пре­
ста­је, а он тре­ба да се на­ста­ви
у ди­ја­ло­гу. На­ши све­ште­ни­ци
се из­дво­је у сво­ју со­бу, за­тво­
ре вра­та, изо­лу­ју се и не­ма­ју
ви­ше ве­зе са вер­ни­ци­ма. Кад
до­ђе епи­скоп и он се изо­лу­је
од вер­ни­ка или у за­тво­ре­ни
круг ко­ме ми не мо­же­мо да
при­су­ству­је­мо. За­што они се­
бе из­два­ја­ју? То је од­су­ство
цр­кве­но­сти. Они мо­ра­ју да на­
ста­ве са на­ма ди­ја­лог ка­кав је
вр­шен у Ли­тур­ги­ји. Са­мо овај
пут кон­крет­но – то ни­је про­је­кат
Све­тог пи­сма, ово са­да тре­ба да
ЗИМА
бу­де Ико­на на­ше цр­кве­но­сти,
кон­крет­но на­ше па­ро­хи­је. Лич­
ност ни­је исто што и ин­ди­ви­дуа.
Лич­ност се по­вре­ме­но до­га­ђа у
чо­в е­к у – нај­пре као осе­ћ а­њ е
сми­сла жи­во­та, јер без осе­ћа­
ња сми­сла ни­је лич­ност, он је
ин­ди­ви­дуа с ко­јом се игра­ју ма­
те­ри­јал­ни усло­ви све­та. Ако он
осе­ћа сми­сао, он­да ће би­ти свој
го­спо­дар и окре­ну­ће се сми­слу
о ко­јем ни­је мо­гу­ће ми­сли­ти.
Осе­ћа­ње сми­сла је мо­гу­ће са­мо
као дар, а он од­ли­ку­је лич­ност.
Ди­ја­лог от­кри­ва лич­ност у на­ма.
Кад Хри­стос ка­же: ја сам Исти­на
– о чо­ве­ку као лич­но­сти, а не као
ин­ди­ви­дуи о ко­јој го­во­ри фи­ло­
зо­фи­ја, пси­хо­ло­ги­ја... „Ја сам пут“
– ка тој Исти­ни, кроз Хри­ста ка
тој исти­ни ка чо­ве­ку. „Ја сам жи­
вот“ – то зна­чи да ће лич­ност као
са­ма су­шти­на чо­ве­ко­вог би­ћа да
се про­ја­ви кроз Ли­тур­ги­ју, пре­ко
ли­тур­гиј­ског де­ло­ва­ња. Хри­стос
је исти­на о тај­ни чо­ве­ко­ве лич­
но­сти. [...]Највећи ау­то­ри­тет је
Цр­ква, кад би­смо ми би­ли цр­кве­
ни. Ни­смо – за­то што не по­сто­
ји жив, брат­ски ди­ја­лог из­ме­ђу
све­штен­ства и вер­ни­ка и све­
штен­ства и епи­ско­па. Ми зна­мо
епи­ско­пе, али не­ма­мо ни­ка­кве
кон­так­те са њи­ма. Ми смо жељ­
ни ис­по­ве­сти као ди­ја­ло­га, али
то­га не­ма. И ми осе­ћа­мо њи­хо­во
од­су­ство. Ка­ко ја да по­шту­јем
ње­го­во до­сто­јан­ство дру­га­чи­је
не­го да га по­шту­јем у ње­го­вом
при­су­ству? Цр­ква мо­же би­ти
жи­ва, а не на­ред­бо­дав­на. За­
што да се па­ро­си и ла­и­ци бо­је
епи­ско­па? Епи­ско­пи су углав­
ном усли­ка­ни у кон­так­ти­ма са
по­ли­ти­ча­ри­ма, са вла­шћу где
во­де ди­ја­лог, али ме­не то не
ин­те­ре­су­је. Епи­скоп ме­не ин­
те­ре­су­је ли­тур­гиј­ски. Не­ки од
њих ра­чу­на­ју да је ве­ра по­слу­
шност. Ко­ме? Хри­сту је­ди­но!
Са­мо је лич­ност спо­соб­на за цр­
кве­ност, а лич­ност је са­мо он­да
ка­да чо­век осе­ћа сми­сао жи­во­та.
А осе­ћа­ти – то ни­је део мо­је од­
лу­ке, мо­гу­ће је са­мо као дар. Ми
ми­сли­мо ис­кљу­чи­во у свом ис­ку­
ству. То је је­ди­но што је до­ступ­но
ми­шље­њу. Ми­сао је огра­ни­че­на
на ис­ку­ство о мо­јој ду­ши, на то
осе­ћа­ње. Лич­ност је све­та тај­на.
Лич­ност се ја­вља све­сна се­бе тек
кад јој се от­кри­је сми­сао ње­ног
2014
жи­во­та. А то је про­роч­ка сли­ка
бу­дућ­но­сти ко­јој сам ја усме­рен.
[...] Цр­кве­ност је дар, као што је
осе­ћа­ње сми­сла дар, као што је
ве­ра о ко­јој апо­стол Па­вле го­во­
ри дар. Ка­да чо­век по­чи­ње да
раз­ми­шља о сми­слу свог жи­во­та,
нај­ва­жни­је је да ли му је ста­ло до
сми­сла пре све­га – то је ве­ли­ка
не­во­ља, та­да ће му Бог при­те­ћи
у по­моћ. Јер сми­сао је мо­гућ са­
мо као да­ро­ва­но осе­ћа­ње. Кад је
пре­ми­нуо наш све­ти чо­век, ко­га
је омла­ди­на зва­ла Па­ја – то­ли­ко
им је био бли­зак, по­сма­трао сам
их ка­ко са­ти­ма сто­је стр­пљи­во
у ре­ду да би мо­гли да при­сту­пе
од­ру и да по­се­те Ње­го­ву ду­шу у
тој Цр­кви. Ко­ли­ко је мла­дог све­
та, ко­ји ни­ка­да не иде у Цр­кву,
пра­ти­ло на­шег Па­вла, див­ног
чо­ве­ка, бра­та Па­вла, вла­ди­ку
срп­ског. Он је ау­тен­тич­ни вла­ди­
ка срп­ски – брат вла­ди­ка срп­ски.
Он је знао да смо он и ми си­но­ви
Бо­жи­ји. [...]“
У та­квој Цр­кви, го­ре опи­са­ној,
Бо­гу сво­ме по­је Жар­ко Ви­до­вић,
Срп­ски за­вет­ни под­виг отаџ­бин­ског ра­та
1991-95. у исто­ри­ји оста­је као је­дан
са­бор­ни срп­ски Че­гар – јед­но уз­но­ше­ње ка
Не­бе­си­ма, по­ди­за­ње по­след­ње за­ста­ве
од­бра­не – ко­јег чак ни пра­во­слав­ни свет,
а ка­мо­ли ам­не­зи­ра­на Евро­па, за ко­ју
се Срп­ство бо­ри­ло, ни­су пре­по­зна­ли
као по­че­так од­суд­не бит­ке за
хри­шћан­ску исто­ри­ју
… пу­ке све­тов­но­сти“, ка­ко ве­ли Ви­
је­дан од пе­ва­ча хо­ра при хра­му
Све­тог Мар­ка у Бе­о­гра­ду. Та­кве
Цр­кве је све ма­ње – из­гу­би­ло се
осе­ћа­ње жи­ве цр­кве­но­сти у лаж-
сим­фо­ни­ји са вла­сти­ма ко­је пре­
да­ју Ко­со­во и Ме­то­хи­ју НА­ТО-Та­
чи­је­вој мон­струм „др­жав­но­сти“
и по­ти­ру Ко­сов­ски За­вет у на­ма.
Али, Ви­до­ви­ћи ви­де – и иду та­мо
где их Вид во­ди.
О за­вет­но­сти
Пи­шу­ћи, 1996, три го­ди­не пре но­
вог Ко­с ов­с ког бо­ј а, по­г о­в ор за
Жар­ко­ву књи­гу Тра­�е­�и­ја и Ли­�ур­
�и­ја, Ма­теј Ар­се­ни­је­вић (чо­век ко­ји
је мно­го учи­нио за пред­ста­вља­ње
Де­да Жа­ре­то­вог ства­ра­ла­штва Ср­
би­ма) за­пи­су­је: „Ако при­хва­ти­мо
Ви­до­ви­ће­ву те­зу да су Гр­ци чу­до
исто­ри­је, ви­ше сво­јим схва­та­њем
Хри­шћан­ства не­го сво­јим ан­тич­
ким под­ви­зи­ма, тј. да су Гр­ци чу­до
тек по­сле при­ма­ња Хри­шћан­ства
– као Ви­зан­ти­ја, он­да су Ср­би – чу­
до у европ­ској исто­ри­ји Ко­сов­ским
За­ве­том, кроз ко­ји се Ср­би кон­сти­
ту­и­шу не као па­ган­ско пле­ме, ни
као ме­та­фи­зич­ка на­ци­ја, већ као
Хри­сто­ви, за­вет­ни Ср­би, као за­вет­
на на­ци­ја. [...] По Ви­до­ви­ћу, из­вор
Ко­сов­ског За­ве­та је све­то­сав­ски,
За­вет је све­то­ла­зар­ски ис­пу­ње­но
све­то­са­вље (јер по­ста­вља Цар­ство
Бо­жи­је у сре­ди­ште срп­ске исто­ри­
је хе­рој­ско-му­че­нич­ким под­ви­гом
Св. Ла­за­ра Срп­ског). За­ве­том се
Срп­с тво кон­с ти­т у­и ­ш е као пра­
во­с лав­н а на­ц и­ј а. Срп­с ки За­в ет
је у „хар­мо­ни­ји вој­них кра­ји­на и
Пећ­ке па­три­јар­ши­је“, у њи­хо­вој за­
вет­ној сим­фо­ни­ји. Без те за­вет­не
сим­фо­ни­је срп­ско кра­ји­шни­штво
би оста­ло пу­ко пле­мен­ско, а не
на­ци­о­нал­но, а срп­ско Пра­во­сла­
вље ап­стракт­но и без уте­ме­ље­ња
у исто­ри­ји, у љу­ди­ма, у на­ро­ду.
За­вет­ну свест, по Ви­до­ви­ћу, чи­не:
ли­т ур­гиј­ско-ес­ха­то­ло­шка свест
Пећ­ке па­три­јар­ши­је и еп­ско-хе­
рој­ска свест Вој­не кра­ји­не. Сре­
ди­ште За­ве­та је у Цр­кви ко­ја је
би­ла и оста­ла сре­ди­ште срп­ског
исто­риј­ског би­ћа. Срп­ски За­вет
је у Цр­к ви, у Ли­т ур­г и­ј и: њи­м е
се при­че­шћу­је­мо. За­вет је из­вор
Срп­ске пра­во­слав­не иде­је. За­вет
је лек по­бе­де над се­ку­ла­ри­змом
у Ср­би­ма, по­бе­де над „бе­сми­слом
до­вић. За­вет је, ти­ме, да­нас је­ди­на
срп­ска од­бра­на од мун­ди­ја­ли­зма
и Но­вог свет­ског по­рет­ка.
Али, Срп­ски За­вет је и по­след­
ња од­бра­на хри­шћан­ске Евро­пе,
срп­ски од­го­вор на две ан­ти-хри­
шћан­с ке иде­о ­л о­г и­ј е кра­ј а Х Х
ве­ка: се­ку­лар­ну по­тра­гу за Иде­
ал­ним Гра­дом бу­дућ­но­сти (мо­ди­
ја­ли­стич­ко „отво­ре­но дру­штво“)
и нео­па­ган­ског иш­че­ки­ва­ња хе­
рој­ског пре­вра­та у исто­ри­ји кроз
нат­чо­ве­ка бу­дућ­но­сти. Тим крај­
њим до­м е­т и­м а За­п ад­н о­г а Пу­т а
Ср­б и су­п рот­с та­в ља­ју Ко­с ов­с ки
За­вет као нај­ду­бљу иде­ју европ­
ске исто­р и­ј е, као од­г о­в ор на
143
 су­штин­ско пи­та­ње Евро­пе: по­тра­
гу за из­гу­бље­ним Гра­лом. Срп­ски
за­вет­ни под­виг отаџ­бин­ског ра­та
1991-95. у исто­ри­ји оста­је као је­дан
са­бор­ни срп­ски Че­гар – јед­но уз­
но­ше­ње ка Не­бе­си­ма, по­ди­за­ње
по­след­ње за­ста­ве од­бра­не – ко­јег
чак ни пра­во­слав­ни свет, а ка­мо­
ли ам­не­зи­ра­на Евро­па, за ко­ју се
Срп­ство бо­ри­ло, ни­су пре­по­зна­ли
као по­че­так од­суд­не бит­ке за хри­
шћан­ску исто­ри­ју“.
Све ово су на­ши не­при­ја­те­љи
зна­ли бо­ље од нас. Ко не ве­ру­је,
не­ка чи­та де­пе­ше Ви­ки­лик­са од
2005. до 2010: глав­ни циљ Им­пе­ри­је
је био да СПЦ од­у­ста­не од Ко­со­ва и
Ме­то­хи­је, и да се укло­пи у „евро­а­
тлант­ске ин­те­гра­ци­је“, од­у­ста­ју­ћи
од свог за­вет­ног ста­ва за­рад тре­
нут­них до­би­ти кле­ро­кра­ти­је.
Ан­ти­цр­ква Ри­ма ­
и ти­то-ко­му­ни­зам
Ри­мо­ка­то­ли­ци­зам ни­је Цр­ква, не­
го др­жа­ва; и ни­је ве­ра, не­го ме­та­
фи­зи­ка. То је, по­чет­ком се­дам­де­се­
тих го­ди­на про­шлог ве­ка, у свом
огле­ду „Пап­ска цр­ква – све­та др­жа­
ва“, от­крио Жар­ко Ви­до­вић, и због
то­га је за­бра­њен ча­со­пис у ко­ме је
ње­гов оглед штам­пан.
Ка­сни­је ће, у свом де­лу Ср­би у
Ју­�о­сла­ви­ји и Евро­�и, об­ја­вље­ном
1993. го­ди­не, Жар­ко Ви­до­вић по­
ка­за­ти да је Ва­ти­кан био „ре­жи­сер
АВ­Н ОЈ-а“. O то­ме је све­до­чио:
„Ти­то-ко­му­ни­зам је по­се­бан об­
лик ко­му­ни­зма (ве­о­ма раз­ли­чит
од ста­љи­ни­зма): за нас опа­сни­ји
не­го ста­љи­ни­зам за Ру­се. Сад се
од­јед­ном по­ка­зу­је да нам је то
Зло на­мет­ну­ла Евро­па и да она
не до­пу­шта да га се осло­бо­ди­
мо. Ми се не мо­же­мо осло­бо­ди­
ти ти­то-ко­му­ни­зма све до­тле
док смо ‘евро­пеј­ци’, док га­ји­мо
нео­гра­ни­че­но по­ве­ре­ње  пре­
ма Евро­пи. Јер вла­да Ју­го­сла­ви­
је се (Ан­те Мар­ко­вић, Лон­чар, Ка­
ди­је­вић, Ме­сић и др.) сре­ди­ном
про­шле го­ди­не и обра­ти­ла Евро­
пи (Европ­ској за­јед­ни­ци) упра­
во за­то да би спа­сла те­ко­ви­не
ти­то-ко­му­ни­зма: са­мо европ­ска
ин­тер­вен­ци­ја и на­си­ље мо­гли су
да са­чу­ва­ју све оно што је Ср­би­
ма на­мет­ну­то, а не­срп­ским на­
ро­ди­ма, не­мач­ким са­ве­зни­ци­ма
по­кло­нио Хи­тлер, а он­да и Ти­то.“
144
Нај­зна­чај­ни­ји јав­ни све­док то­
га са­ве­за је сло­ве­нач­ки па­три­от и
пар­ти­зан Едвард Коц­бек (ро­ђен
1904). Ако је реч о исто­ри­ји – не
о за­ве­ра­ма чи­ји тра­го­ви се кри­
ју по ар­хи­ви­ма, из­у­ча­ва­ни за­тим
од исто­ри­ча­ра ар­хи­ви­ста, не­го о
исто­ри­ји као жи­во­ту и мен­та­ли­
те­ту за­јед­ни­це – он­да ствар­на об­
ја­шње­ња до­га­ђа­ја тре­ба тра­жи­ти
у оно­ме што је јав­но, а не у оно­ме
што је скри­ве­но. За­ве­ра је не­моћ­на
без јав­не по­др­шке за­ве­ре­нич­ког
мен­та­ли­те­та не­ког на­ро­да. А ту
по­др­шку је Ти­то­ва за­ве­ра има­ла
у хр­ват­ском и сло­ве­нач­ком на­ро­ду,
за­хва­љу­ју­ћи мен­та­ли­те­ту ко­јим је
су­ве­ре­но вла­да­ла Ри­мо­ка­то­лич­ка
цр­ква Сло­ве­ни­је и Хр­ват­ске. Глав­
ни чо­век ти­то-ко­му­ни­стич­ке ре­
во­лу­ци­је у Сло­ве­ни­ји ни­је агент
Ко­мин­тер­не Едвард Кар­дељ, не­го
пре­да­ни ри­мо­ка­то­лик и сло­ве­нач­
ки па­три­от Едвард Коц­бек, ис­так­
ну­ти ор­га­ни­за­тор и члан АВ­Н ОЈ-а,
све­док на­род­не сло­ве­нач­ке по­др­
шке ти­то-ко­му­ни­стич­кој за­ве­ри.
Све по­дат­ке и епи­зо­де из жи­
во­т а сло­в е­н ач­к е Осво­б о­д ил­н е
Фрон­те на­во­дим из Днев­нич­ких
за­пи­са (1. мај 1943. – 2. де­цем­бар
1943.) Едвар­да Коц­бе­ка, Ли­с�и­на
(Све­�о­чан­с�во, На­род­на књи­га,
Бе­о­град, 1988). Бро­је­ви у згра­ди
по­сле ци­та­та или пре­при­ча­ва­ња
озна­ч а­в а­ју стра­н и­ц у Све­� о­ч ан­
с�ва. (На сло­ве­нач­ком из­да­то г.
1967).
Едвард Коц­бек је во­де­ћи члан
сло­в е­н ач­ке ка­т о­л ич­ке стран­ке
(Људ­ске стран­ке, тј. На­род­не), и
то ње­ног ре­во­лу­ци­о­нар­но-ре­ли­
ги­о­зног кри­ла ко­је је и пре ра­та
на­с то­ј а­л о да ство­р и не­з а­в и­с ну
Сло­ве­ни­ју. Та стран­ка је би­ла ини­
ци­ја­тор и тзв. „До­ло­мит­ске из­ја­ве“
од 1. мар­та 1943, по ко­јој сло­ве­нач­
ки „на­пред­ни ка­то­ли­ци“ суд­би­ну
сло­ве­нач­ког на­ро­да и др­жа­ве пре­
пу­шта­ју ко­му­ни­сти­ма, али да при
то­ме ко­му­ни­сти оба­ве­зно по­ла­жу
ра­чу­на Коц­бе­ко­вим „на­пред­ним
ка­то­ли­ци­ма“ о сво­јој де­лат­но­сти.
Тај ка­то­лич­ко-ко­му­ни­стич­ки са­вез
Сло­ве­ни­је от­кло­нио је у за­пад­ној
јав­но­сти сва­ку сум­њу у ко­му­ни­зам
Ти­то­вих пар­ти­за­на. А они то у Сло­
ве­ни­ји за­и­ста ни­су ни би­ли.
Од 28. до 30. апри­ла 1943. го­ди­
не у По­гле­ду, у Ко­чев­ској, одр­жан
је збор Осво­бо­дил­не Фрон­те из
чи­та­ве Сло­ве­ни­је, па још из Го­ри­
це, Тр­ста и Ко­ру­шке (ау­стриј­ске),
за­јед­но с пар­ти­зан­ским вој­ним
ру­ко­во­ди­о­ци­ма и чла­но­ви­ма ЦК
К П Ј , Кар­де­љем, Ки­дри­чем и др.
(стр. 27-28).
У чи­та­вом днев­ни­ку има ве­о­ма
мно­го ме­ста где се оп­шир­но раз­
гла­ба о раз­ли­ка­ма, слич­но­сти и
са­рад­њи ка­то­ли­ка и ко­му­ни­ста,
али и о њи­хо­вом сло­ве­нач­ком па­
три­о­ти­зму. Те иде­је ће умно­го­ме
би­ти при­сут­не у сло­ве­нач­кој Ше­
се­то­смој: док је та го­ди­на бар на
бе­о­град­ском Уни­вер­зи­те­ту марк­
си­стич­ка, она је у Сло­ве­ни­ји, као и
у Хр­ват­ској на­ци­о­на­ли­стич­ка чак
и на уни­вер­зи­те­ти­ма.
Коц­бек го­во­ри о ве­за­ма сло­ве­
нач­ког пар­ти­зан­ског при­о­ра (во­
де­ћ ег кле­р и­к а) са Ва­т и­к а­н ом,
по­себ­но с не­мач­ким кли­ри­ци­ма
у Ва­ти­ка­ну (стр. 129). А ка­да Чер­
чил (1. сеп­тем­бра, 1943. – стр. 174)
го­во­ри о то­ме ка­ко ће са­ве­зни­ци
вра­ти­ти кра­ља и ди­на­сти­ју у Ју­го­
сла­ви­ју, Коц­бек и ка­то­ли­ци су ја­ко
за­бри­ну­ти, од­луч­ни да пре­ду­зму
(пре­ко Ва­ти­ка­на) све да за­пад­ну
Ју­го­сла­ви­ју не осло­бо­де за­пад­ни
са­ве­зни­ци, тј. да се спре­чи об­но­ва
„Вер­сај­ске Ју­го­сла­ви­је“. За­то сло­
ве­нач­ки пар­ти­за­ни, во­ђе­ни ка­то­
лич­ком иде­јом, сву на­ду по­ла­жу
у то да ће у Ју­го­сла­ви­ју ипак ући
со­вјет­ска ар­ми­ја и, на­рав­но, до­ве­
сти у Бе­о­гра­ду на власт ко­му­ни­сте
(срп­ске ко­му­ни­сте)...
Не­ма при то­ме ме­ђу сло­ве­нач­
ким пар­ти­за­ни­ма ни го­во­ра о со­
ци­ја­ли­зму: со­вјет­ска ар­ми­ја не­ће
со­ци­ја­ли­зам до­не­ти Сло­ве­ни­ји! У
њој ће да овла­да чи­сто па­три­от­
ска иде­ја сло­ве­нач­ке на­ци­о­нал­не
об­но­ве (стр. 191-193).
За Сло­в ен­ц е А В ­Н О Ј тре­б а да
зна­чи пу­ну де­мо­кра­ти­ју. А са Хр­
ва­ти­ма тре­ба да се Сло­вен­ци спо­
ра­зу­ме­ју – о Ср­би­ма (стр. 218...)
Сло­ве­нач­ка ка­то­лич­ка гру­па
је за­то већ 1937. (по­сле про­па­сти
Кон­кор­да­та) ути­ца­ла на то да се
КП Сло­ве­ни­је из­дво­ји из КП Ју­го­
сла­ви­је, а да он­да сло­ве­нач­ки ко­
му­ни­сти при­хва­те и ци­ље­ве сло­
ве­нач­ких „на­пред­них ка­то­ли­ка“,
што је и услов да до­би­ју ка­то­лич­ку
по­др­шку, без ко­је у Сло­ве­ни­ји не
би мо­гли ни по­ми­шља­ти на то да
узму власт (стр. 265), као што ни
ко­му­ни­сти у Ср­би­ји не би мо­гли ни
по­ми­шља­ти на то да до­би­ју власт
без со­вјет­ске Цр­ве­не ар­ми­је, јер је у
ЗИМА
 Ср­би­ји ту уло­гу (сло­ве­нач­ких ка­то­
ли­ка, да бу­ду по­др­шка при­вре­ме­ној
вла­сти ко­му­ни­ста) мо­гла да пре­у­
зме са­мо Цр­ве­на, Со­вјет­ска ар­ми­ја.
По­сле про­па­сти „Ужич­ке ре­пу­бли­
ке“ кра­јем 1941. ко­му­ни­сти, на­и­ме,
ви­ше ни­су има­ли ни­ка­квих из­гле­да
у Ср­би­ји (на тлу „уже Ср­би­је“).
Коц­бе­ко­ва књи­га опи­су­је чи­
та­в у ат­м ос­ф е­ру па­т ри­от­с ке са­
рад­њ е сло­в е­н ач­к их ка­т о­л и­к а и
ко­му­ни­ста; о то­ме је јав­ност Ве­
ли­ке Бри­та­ни­је (и све­та) ре­дов­но
и тач­но оба­ве­шта­вао бри­тан­ски
оба­в е­ш тај­н и офи­ц ир, чи­ј и лик
Коц­бек у Све­�о­чан­с�ву до­ста жи­
во осли­к а­в а. За­х ва­љу­ју­ћ и то­м е
– на­рав­но, сло­ве­нач­ким „на­пред­
ним ка­то­ли­ци­ма“, а он­да и ка­то­
ли­ци­ма „Ју­го­сла­ви­је“, као што је
мон­си­њор Све­то­зар Ри­тиг – Ти­то
је мо­гао да се за­пад­ној јав­но­сти, па
чак и Кра­љев­ској ју­го­сло­вен­ској
вла­ди у Лон­до­ну, не при­ка­зу­је и
не ле­ги­ти­ми­ше као ко­му­нист (што
у ства­ри ни­је ни био!). А за­хва­љу­
ју­ћи Ва­ти­ка­ну и ја­ком ка­то­лич­ком
2014
упо­ри­шту у Лон­до­ну – чак и у кру­
го­ви­ма Кра­љев­ске ју­го­сло­вен­ске
вла­де ко­ја се ла­ко по­да­ла три­ко­ви­
ма ка­то­лич­ког „ју­го­сло­вен­ства“ –
АВ­Н ОЈ је успе­шно про­па­ги­ран као
НОП (на­род­но-осло­бо­ди­лач­ки по­
крет) за „рав­но­прав­ност ју­го­сло­
вен­ских брат­ских на­ро­да“.
Та­ко је, не са­мо Сло­ве­ни­ја, не­го
и Хр­ват­ска, још од вре­ме­на ра­та
си­сте­мат­ски при­пре­ма­ла на­ци­о­
на­ли­стич­ки по­крет и „хр­ват­ско и
сло­ве­нач­ко про­ље­ће“ 1968, Ма­спок
и по­крет раз­би­ја­ња Ју­го­сла­ви­је (тј.
др­жа­ве ко­ја би об­је­ди­ни­ла срп­ски
на­род). Тај на­ци­о­на­ли­стич­ки, из­
ра­зи­то ан­ти­срп­ски по­крет је био
ор­га­ни­зо­ван око Ри­мо­ка­то­лич­ке
цр­кве, јед­на­ко чвр­сто по­ве­за­не и
са сло­ве­нач­ким и хр­ват­ским ко­
му­ни­сти­ма, и са Ти­том, и са свет­
ским оба­ве­штај­ним и ме­диј­ским
цен­т ри­м а, и са сло­в е­н ач­к ом и
хр­ват­ском еми­гра­ци­јом, па чак и
са кру­го­ви­ма Кра­љев­ске вла­де у
Лон­до­ну и ње­них ам­ба­са­да ши­ром
Евро­пе, Аме­ри­ке и Бли­ског ис­то­ка.
Ва­ти­кан је та­ко имао пун увид
у ан­ти­срп­ску за­ве­ру, ко­ја је би­ла
ма­ски­ра­на АВ­Н ОЈ-ем­. Са­мо срп­ски
ко­му­ни­сти (па ни срп­ска еми­гра­
ци­ја) ни­су у тој спре­зи ка­то­ли­ка
и ко­му­ни­ста Сло­ве­ни­је и Хр­ват­
ске ви­де­ли ни­ка­кву ан­ти­срп­ску
(ни ан­ти­ју­го­сло­вен­ску) за­ве­ру. А
ка­ко је та спре­га би­ла ве­о­ма за­
гре­ја­на за ула­зак Цр­ве­не ар­ми­је у
Ју­го­сла­ви­ју (тј. у Ср­би­ју, из­дво­је­
ну, изо­ло­ва­ну!), то су еми­грант­ски
кру­го­ви Кра­љев­ске ју­го­сло­вен­ске
вла­де би­ли чвр­сто уве­ре­ни у то да
иза те спре­ге, као ко­му­ни­стич­ке
(ко­м у­н и­с тич­к о-ка­т о­л ич­к е) не
мо­же ста­ја­ти Ва­ти­кан. За­то је ју­
го­сло­вен­ска еми­грант­ска вла­да га­
ји­ла не­ко­ли­ко зна­чај­них, по Ср­бе
опа­сних и суд­бо­но­сних за­блу­да:
да је по­бе­да ко­му­ни­зма у Ју­го­сла­
ви­ји не­мо­гу­ћа, јер са­ве­зни­ци не­ће
по­др­жа­ти ула­зак Цр­ве­не ар­ми­је у
Ју­го­сла­ви­ју и до­ла­зак ко­му­ни­ста
на власт; да је спре­га ко­му­ни­ста
са ан­ти­ко­му­ни­змом (Ва­ти­ка­ном)
не­мо­гу­ћа; да спре­га ко­му­ни­ста и
145
 ка­то­ли­ка (у Сло­ве­ни­ји и Хр­ват­
ској) оне­мо­гу­ћу­је по­бе­ду ко­му­ни­
зма и обез­бе­ђу­је, на­про­тив, са­мо
по­бе­ду и об­но­ву ју­го­сло­вен­ства (у
ко­јем би вер­ске раз­ли­ке, па и пра­
во­сла­вље би­ли не­ва­жни).“
А за то вре­ме, Ср­би су би­ли са­
свим не­спрем­ни, о че­му Ви­до­вић
не­у­мо­љи­во све­до­чи: „Без об­зи­ра
на ви­сок ин­те­лек­ту­ал­ни ни­во др­
жав­ни­ка, по­ли­ти­ча­ра и са­рад­ни­ка
Ср­ба, оку­пље­них око еми­грант­ске
Кра­љев­ске вла­де у Лон­до­ну (био
је ту чак и је­дан Сло­бо­дан Јо­ва­
но­вић), то­ме кру­гу је не­до­ста­ја­
ла исто­риј­ска свест: упра­во за­то
што ни­су има­ли пра­ву свест о Злу,
па он­да ни по­треб­не буд­но­сти и
стра­ха за свој на­род. Ри­мо­ка­то­лич­
ка цр­ква, исти­на, ни­је има­ла ути­
ца­ја ни ослон­ца у срп­ском на­ро­ду,
по­го­то­во по­сле ге­но­ци­да у Хр­ват­
ској. У њој ви­ше ни­је би­ло ни Ср­ба
ка­то­ли­ка. Али Ва­ти­кан ни­је ни ра­
чу­нао на тај осло­нац кад је пла­ни­
рао па­ра­ли­са­ње срп­ске исто­ри­је и
за­јед­ни­це: срп­ски на­род је по­стао
146
ко­нач­но имун на лу­кав­ство уни­
ја­ће­ња, па  је за­то ри­мо­ка­то­лич­ку
по­ли­ти­ку уни­ја­ће­ња (и Кон­кор­да­
та) би­ло мо­гу­ће срп­ском на­ро­ду
на­мет­ну­ти са­мо си­лом. Кад је реч
о про­сто­ру Ју­го­сла­ви­је (а он­да и
о уну­тра­шњим гра­ни­ца­ма из­ме­
ђу ри­мо­ка­то­ли­ци­зма и пра­во­сла­
вља) Ва­ти­кан је био и остао спре­
ман чак и на са­ве­зе ка­кве Ср­би и
њи­хо­ви по­ли­ти­ча­ри и др­жав­ни­ци
ни­су ни слу­ти­ли.
По­к а­з а­л о се да је Ва­т и­к ан у
ста­њу да се на тлу Ју­г о­с ла­в и­
је по­слу­жи ко­му­ни­змом као сво­
јим ин­стру­мен­том: у то­ме и је­сте
спе­ци­фич­ност ти­то-ко­му­ни­зма, за
раз­ли­ку од бољ­ше­ви­зма, ко­ји на­
ша опо­зи­ци­ја и да­нас нео­сно­ва­но
при­пи­су­је Ти­ту и ти­то­и­зму. Та­ко
је ти­то­и­зам (ти­то-ко­му­ни­зам) у
сво­ј ој бит­н ој дво­л ич­н о­с ти – уз
две ди­ја­ме­трал­но су­прот­не, а обе
сво­је по­ли­ти­ке, јед­ну јав­ну и јед­ну
за­ве­ре­нич­ку – био у ста­њу да исто­
вре­ме­но оба­вља две су­прот­не ми­
си­је: да бло­ки­ра исто­риј­ску свест
Ср­ба, по­го­то­во срп­ске ин­те­ли­ген­
ци­је, и да исто­вре­ме­но осве­сти
исто­риј­ско ис­ку­ство (исто­риј­ску
оби­чај­ност) ка­то­лич­ких на­ро­да
Ју­го­сла­ви­је. То се ја­сно огле­да у
два  исто­в ре­м е­н о су­п рот­н а  по­
кре­та у Ју­го­сла­ви­ји: на срп­ским
уни­вер­зи­те­ти­ма су до­ми­ни­ра­ли
ин­те­лек­ту­ал­ци-марк­си­сти, ра­ди­
кал­ни про­тив­ни­ци сва­ке на­ци­о­
нал­не и вер­ске об­но­ве, уве­ре­ни
да се „у Евро­пу“ ула­зи са­мо од­
ба­ци­ва­њем срп­ског  и пре­да­ња
и ве­ре, спрем­ни да пра­во­сла­вље
из­ј ед­н а­ч у­ј у са ста­љ и­н и­з мом,
а на хр­в ат­с ким и сло­в е­н ач­к им
уни­вер­зи­т е­ти­ма је евро­пеј­ство
би­ло по­и­сто­ве­ће­но са ка­то­ли­ци­
змом и на­ци­о­на­ли­змом (уз при­
хва­та­ње иде­ја да је ста­љи­ни­зам
пра­во­сла­ван!)
Све је то, на­рав­но, би­ло мо­гу­ће
уз ин­тен­зи­ван (и ле­га­лан) ди­ја­
лог ко­му­ни­ста и ка­то­ли­ка и уз јак
осло­нац хр­ват­ских и сло­ве­нач­ких
ка­то­ли­ка и ко­му­ни­ста на сна­ге из­
ван Ју­го­сла­ви­је. О тим сна­га­ма и
ЗИМА
 ослон­ци­ма срп­ска еми­гра­ци­ја и
вла­да ни­су има­ли ни­ка­кву или су
има­ли на­ив­ну пред­ста­ву“.
И то је­сте то: исто­риј­ске све­сти
не­ма без све­сти о злу, а Ср­би су по­
ста­ли на­о­па­ки чу­до­твор­ци са­мо­за­
бо­ра­ва упра­во у ти­то-ко­му­ни­зму.
Ево при­ме­ра:
У књи­зи Свла­че­ње ви­си­не (Бе­о­
град, 2006), наш пси­хо­лог, про­фе­
сор др Јо­ван Ми­рић, опи­су­је слу­чај
Зор­ке Ман­дић, из се­ла Ма­шви­не на
Кор­ду­ну. Го­ди­не 1942, 7. ма­ја, у ово
се­ло упа­да Па­ве­ли­ће­ва сат­ни­ја, ко­
ја но­си фе­со­ве са уста­шким зна­
ком. Во­ди их Мир­ко Ра­до­чај. Од­мах
па­ле цр­кву, а у се­о­ској шко­ли ко­љу
се­дам­на­ест же­на, де­це и ста­ра­ца.
Ухва­ти­ше и две се­стре: Зор­ку и
Дра­ги­цу, од ку­ће Ман­ди­ћа. Дра­
ги­ца на ру­ка­ма но­си дво­го­ди­шње
де­те. Уста­ша из лич­ког се­ла Бри­
ња, Ан­тун, по­вео је се­стре и де­те
да их ли­кви­ди­ра. Зор­ка за­ста­је да
то­бож за­ве­же опа­нак, а за­тим ска­
че на уста­шу и за­ко­ље га ње­го­вом
соп­стве­ном ка­мом. Спа­сав­ши се­бе,
се­стру и де­тен­це, од­ла­зи у пар­ти­
за­не да на­ста­ви бор­бу.
Мир­ко Ра­до­чај се, 1943. го­ди­не,
по­сле ка­пи­ту­ла­ци­је Ита­ли­је, пре­
ба­цу­је на пар­ти­зан­ску те­ри­то­ри­ју
и по­ста­је члан На­род­но­о­сло­бо­ди­
лач­ког од­бо­ра у свом се­лу. Пет го­
ди­на ка­сни­је, Зор­ка Ман­дић уда­је
се за бив­шег уста­шу, ма­ски­ра­ног
у пар­ти­зан­ског од­бор­ни­ка. По­зна­
ни­ци је пи­та­ју ка­ко је мо­гла да по­
ђе за чо­ве­ка ко­ји је во­дио по­кољ у
ње­ном се­лу. Зор­ка по­но­сно од­го­
ва­ра да су сад дру­га вре­ме­на, до­ба
брат­ства и је­дин­ства, и да не тре­ба
све Хр­ва­те оп­ту­жи­ва­ти за зло­чи­не.
Хр­ват­ска ср­бо­фо­би­ја ­
и За­пад­на им­пе­ри­ја
Оно што нам је Жар­ко Ви­до­вић
от­крио, на­ро­чи­то у сво­јој књи­зи
Ро­ма­ни Ђор­ђа Оци­ћа/ По­е­�о­фи­
ло­со­фи­ја и ко­мен­�а­ри, об­ја­вље­ној
1998. го­ди­не, је­сте чи­ње­ни­ца да је
хр­в ат­с тво, ко­ј е је Ва­т и­к ан уоб­
ли­чио, кључ­но за од­нос За­пад­не
им­пе­ри­је („евро­а­тлант­ске“) пре­
ма на­ма. Као што је Хи­тлер под­
сти­цао Па­ве­ли­ће­ву по­ли­ти­ку ге­
но­ци­да над Ср­би­ма, и као што су
Хр­ва­ти 1941. оду­ше­вље­но до­че­ка­ли
Нем­це, не као оку­па­то­ре не­го као
осло­бо­ди­о­це, та­ко је и аме­рич­ки
пред­сед­ник, Џорџ Буш Мла­ђи, до­
2014
че­кан на Мар­ко­вом тр­гу у За­гре­бу
2008. го­ди­не. Он је та­да ис­та­као да
је из­у­зет­но зна­чај­но што је Хр­ват­
ска окре­ну­та НА­Т О-у, из­ра­зив­ши
на­ду да је „хр­ват­ски на­род по­но­
сан том чи­ње­ни­цом исто као што
је и он лич­но по­но­сан чи­ње­ни­цом
да је у Хр­ват­ској“, до­дав­ши: „Ни­ко
ви­ше не­ће сме­ти да вас на­пад­не“,
сли­ка­ју­ћи се с Хр­ва­ти­ма, спрем­
ним за вој­ни по­ход на Ав­га­ни­стан
(Искра, 1. мај 2008). То су исти они
Хр­ва­ти ко­ји су се бо­ри­ли под Ста­
љин­гра­дом 1942. и та­ко рев­но­сно
уче­ство­ва­ли у СС „Хан­џар“ ди­ви­
зи­ји за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та.
О тра­ге­ди­ји и ли­тур­ги­ји
По­ч ет­к ом де­в е­д е­с е­т их го­д и­н а
про­шлог ве­ка, у збор­ни­ку Ин­сти­
ту­та за књи­жев­ност по­све­ће­ном
те­о­ри­ји жан­ро­ва, на­шао сам оглед
Жар­ка Ви­до­ви­ћа о од­но­су ан­тич­
ке тра­ге­ди­је и хри­шћан­ске Ли­тур­
ги­је. То је је­дан од нај­зна­чај­ни­јих
тек­сто­ва ко­је сам ика­да про­чи­тао:
пре­да мном је пу­као ви­дик, као кад
сам се по­пео, 1994, на мол­дав­ску
пла­ни­ну Ча­хлау, где је осве­шта­
ван храм по­све­ћен Пре­о­бра­же­њу,
и ка­да сам угле­дао пре­део по­пут
оних ко­ји­ма је Го­спод, „тво­ри­тељ­
ном за­њат по­е­зи­јом“, окон­ча­вао
ства­ра­ње.
Пред­ло­жио сам из­да­ва­ње огле­
да Ви­д о­в и­ћ е­в ог, под на­с ло­в ом
Тра­�е­­�и­ја и ли­�ур­�и­ја у ни­шкој из­
да­вач­кој ку­ћи „Ви­зан­тиј­ско огле­
да­ло“. Књи­гу је при­ре­дио Ма­теј Ар­
се­ни­је­вић, на­пи­сав­ши из­ван­ре­дан
по­го­вор.
Од Жар­ка Ви­до­ви­ћа сам при­мио
му­дрост уви­да да Олим­пиј­ске игре
ни­су би­ле да­на­шњи спорт, не­го ре­
ли­ги­о­зне све­ча­но­сти пред ли­цем
олим­пских бо­го­ва, а кроз по­бед­ни­
ка се ја­вља­ло бо­жан­ство: ре­ци­мо,
пе­сник Пин­дар је био овен­ча­ван
ло­во­ром ко­ји ни­је при­па­дао ње­му,
не­го Апо­ло­ну. За­то је та­да Грч­ком
вла­дао мир, и за­то же­не ни­су би­ле
у Олим­пи­ји, као што му­шкар­ци ни­
су мо­гли да уче­ству­ју у „жен­ским“
ми­сте­ри­ја­ма оног до­ба.
А шта је, по Ви­до­ви­ћу, тра­ге­ди­
ја? То је тра­ге­ди­ја, о�а у сла­ву жр­
�ве ко­ја је у�е­ме­љи­ла за­је�­ни­цу.
Ати­на је, на вр­хун­цу сво­је сла­ве,
би­ла град ко­ји је то­ком три да­на
сла­вио Про­ме­те­ја, што је узео ва­
тру бо­го­ви­ма и да­ро­вао је љу­ди­
ма. У то­ку та три да­на из­во­ђе­на
је Ес­хи­ло­ва три­ло­ги­ја (а Ес­хил и
Со­фо­к ле би­ли су све­ште­на ли­ца
грч­ког ан­тич­ког кул­та, жре­ци ):
Про­м е­� еј Ва­� ро­н о­ш а, Око­в а­н и
Про­ме­�еј, Осло­бо­ђе­ни Про­ме­�еј.
Је­дин­ство ме­ста, вре­ме­на и рад­
ње би­ло је ре­ли­ги­о­зно: глу­мац је
све­ште­но­деј­ство­вао Про­ме­те­ја,
и атин­ски ам­фи­те­а­тар је пре­но­
сио при­сут­не „во вре­мја оно“, на
Кав­каз где је Ти­та­на, по на­ре­ђе­њу
Зев­са, при­ко­вао Хе­фест и где га је
осло­бо­дио Хе­ра­кле.
Со­фо­к ло­ва Ан­�и­�о­на је ода у
сла­ву оне ко­ја је бо­жан­ски за­кон о
до­стој­ном по­гре­бе­њу чо­ве­ка ди­гла
из­над Кре­он­то­вог за­ко­на, ко­ји за­
бра­њу­је да се са­хра­ни не­при­ја­тељ
по­ги­нуо у гра­ђан­ском ра­ту.
А све је ово би­л а при­п ре­м а
Гр­ка за по­ја­ву Ли­тур­ги­је, у ко­јој
епи­скоп и све­ште­ник ико­ни­зу­ју
Го­спо­да Ису­са Хри­ста: храм је Гол­
го­га и Гроб из ко­га је за­бли­ста­ло
вас­кр­се­ње; вре­ме је зем­ни жи­вот
Хри­стов, час Ње­го­вог стра­да­ња и
Вас­кр­се­ња; а ми при­су­ству­је­мо и
уче­ству­је­мо у ис­ку­пи­тељ­ској Жр­
тви Спа­со­вој. „Иже хе­ру­ви­ми“: та­
јан­стве­но из­о­бра­жа­ва­мо хе­ру­ви­ме
на зе­мљи, и пе­ва­мо Жи­во­твор­ној
Тро­ји­ци.
Хор ан­тич­ке тра­ге­ди­је је, ка­ко
све­до­чи Ви­до­вић, ко­ло око цр­кве
из Гор­ско� ви­јен­ца...
Ка­да сам текст Жар­ка Ви­до­ви­ћа
про­чи­тао још и на ру­ском (на­ла­зи
се у ве­ли­кој еле­трон­ској би­бли­о­
те­ци „Гу­мер“на­мре­жи), на ко­ме је
исто та­ко сна­жан као и на је­зи­ку
на ко­ме је на­стао, схва­тио сам да је
тај оглед је­дан од нај­ве­ћих на­ших
до­при­но­са пра­во­слав­ној хри­шћан­
ској фи­ло­со­фи­ји ХХ ве­ка.
О тај­ни очин­ства ­
и оце­у­би­лач­ком фрој­ди­зму
Едип ни­је убио оца, не­го ро­ди­те­ља,
и то у не­зна­њу. Овај увид срп­ског
исто­ри­о­со­фа, Жар­ка Ви­до­ви­ћа, ру­
ши све ре­во­лу­ци­о­нар­не иде­о­ло­
ге­ме фрој­ди­стич­ког ти­па, ко­је су
то­ли­ко за­га­ди­ле XX век. Јер, краљ
Лај је свог си­на од­ба­цио, и ње­гов
пра­ви отац био је па­стир ко­ји га је
од­га­јио: би­о­ло­шко ро­ди­тељ­ство
са­мо је пред­у­слов да се по­ста­не
отац, онај ко­ји вас­пи­та­ва де­те при­
во­де­ћи га Сми­слу. Основ­но на­че­
ло очин­ства, као ду­хов­ног ра­ђа­ња,
147
 дао је Све­ти апо­стол Па­вле: „Угле­
дај­те се на ме­не, као и ја на Хри­
ста“. Об­но­ви очин­ства по­све­ћен
је ро­ман Бра­ћа Ка­ра­ма­зо­ви, за­ве­
штај­но де­ло До­сто­јев­ског: Фјо­дор
Ка­ра­ма­зов, амо­рал­на кре­ат ­ у­ра, је
ро­ди­тељ, а ста­рац Зо­си­ма, ко­ји се
од­ре­као бра­ка и за­мо­на­шио, ду­
хов­но ће по­ста­ти отац Фјо­до­ро­вог
Аљо­ше и да­ће бла­го­слов Ди­ми­три­
ју за бу­ду­ћа стра­да­ња.
До­сто­јев­ски је тај­ну очин­ства
по­ве­зао са тај­ном вас­кр­се­ња: упо­
ко­је­ни Иљу­ша, бра­ни­т ељ ча­сти
свог оца, ка­пе­та­на Сне­гир­јо­ва, на
по­гре­бу ће оку­пи­ти све де­ча­ке из
шко­ле око Аљо­ше ко­ји ће им бе­
се­ди­ти о сми­слу жи­во­та што се
оства­ру­је у све­оп­штем Вас­кр­се­њу
из мр­твих. Док ре­во­лу­ци­о­нар­но-
без­б о­ж нич­к и дух, чи­ј и је иде­о ­
лог Иван Ка­ра­ма­зов, а прак­ти­чар
Смер­д ја­к ов, тра­ж и оце­у ­б и­с тво
као пут ка са­мо­о­ства­ре­њу у све­ту
без би­тиј­не уте­ме­ље­но­сти, хри­
шћан­ско ис­ку­ство на­ла­же об­но­ву
очин­ства кроз де­ти­њу чед­ност и
мо­на­шко це­ло­му­дри­је.
Све­му нас је учио: Пла­то­на је од­бра­нио од
ма­гиј­ског нео­пла­то­ни­зма, Ње­го­ша нам
по­ка­зао као за­вет­ног, а не као пе­сни­ка
еп­ске су­је­те, об­ја­снио да је Хри­стос
Сво­је Те­ло и Крв дао као Хлеб и Ви­но јер су
и пше­ни­ца и гро­жђе биљ­ке, а би­ље
жи­ви не уби­ја­ју­ћи да би се хра­ни­ло, ука­зао
да је осно­ва ме­та­фи­зи­ке гор­дост ко­ја ра­ђа
страст, а страст про­жди­ре ствар­ност
у же­љи да њо­ме го­спо­да­ри
… је Са­мог Се­бе Ње­му да­ро­вао. И
Тај­на очин­ства нај­ду­бље се от­
кри­ва у пра­во­слав­ној Ли­тур­ги­ји.
Ка­да све­ште­ник ста­ви Да­ро­ве на
Све­ти Пре­сто, по­сле Ве­ли­ког Вхо­да,
он се обра­ћа Оцу Ко­ји је Бог Све­др­
жи­тељ и при­ма хва­лу од оних ко­ји
Га при­зи­ва­ју, и мо­ли Га да при­не­
се са­бор­ну ев­ха­ри­стиј­ску мо­ли­тву
Свом жр­тве­ни­ку, оспо­со­бља­ва­ју­ћи
све­ште­ни­ка да му за гре­хе сво­је и
на­род­на не­зна­ња при­но­си да­ро­ве
и ду­хов­не жр­тве. Бог Се при­зи­ва
да по­ша­ље Све­то­га Ду­ха на све­
ште­ни­ка, Да­ро­ве ко­ји се уз­но­се и
148
сав на­род. Ово при­но­ше­ње мо­гу­ће
је ми­ло­ср­ђем Је­ди­но­род­ног Си­на
Оче­вог и бла­го­да­ћу пре­све­тог, бла­
гог и жи­во­твор­ног Ду­ха.
Бо­гу не­ис­ка­за­ном, не­по­јам­ном,
не­ви­дљи­вом и не­по­сти­жном, сваг­
да по­сто­је­ћем и на исти на­чин је­
ста­ју­ћем, јед­но­сушт­ном Си­ну и
Ду­ху Све­том, Ко­ји је љу­де из не­
по­сто­ја­ња при­вео у би­ти­је, и на­
ста­вио да их спа­са­ва по­сле па­да и
Ко­ји ни­је пре­стао да чо­ве­ка по­ди­
же док га ни­је оне­бе­сио и да­ро­вао
му бу­ду­ће Цар­ство, при­но­си се бла­
го­дар­стве­на жр­тва, и Ње­му се са
Си­ном и Ду­хом, бла­го­да­ри за сва
зна­на и не­зна­на до­бро­чин­ства, а
на­ро­чи­то за то што је љу­де удо­
сто­јио да из њи­хо­вих убо­гих ру­ку,
са­зда­них од зем­ног пра­ха, при­ми
слу­жбу, иа­ко је окру­же­не ог­ње­ним
ан­гел­ским си­ла­ма. Бог је, у Сво­јој
ве­ли­чан­стве­ној и не­при­ступ­ној
сла­ви, то­ли­ко за­во­лео свет ко­ји је
са­здао да је дао Си­на Је­ди­но­род­ног
за жи­вот све­та, да ни­ко ко у Ње­га
ве­ру­је не по­ги­не, не­го да има жи­
вот веч­ни. Је­ди­но­род­ни Син Очев
је Се­бе пре­дао за жи­вот све­та, и
том жр­твом све­ште­ни­ку је мо­гу­ће
да Оца не­бе­ског умо­ли да по­ша­ље
Ду­ха Сво­га на хлеб и ви­но ко­ји ће
по­ста­ти Те­ло и Крв Хри­сто­ва.
Овај Отац је, ка­ко се све­до­чи у
за­ам­во­ној мо­ли­тви, Отац све­тло­
сти, од Ко­га до­ла­зи сва­ки до­бри
дар и сва­ки са­вр­ше­ни по­клон. Ка­
ко ка­же све­ште­ник Алек­сан­дар
Шме­ман, због то­га је Тај­на Све­те
Тро­ји­це су­штин­ска за по­и­ма­ње
Ли­тур­ги­је:
„ Бог (Отац) је та­ко во­лео свет
да нам је дао (жр­тво­вао) Си­
на Сво­га да нас вра­ти к Ње­му.
Син Бож­ји је та­ко во­лео Оца да
чи­тав жи­вот Си­на Бож­јег био је
са­вр­шен и ап­со­лут­ни жр­тве­ни
(по)двиг. [...] Су­штин­ски став
и су­штин­ски чин Цр­кве, ко­ја
пред­ста­вља но­ву чо­ве­чан­ску
при­ро­ду об­но­вље­ну Хри­стом,
је­сте, пре­ма то­ме, Ев­ха­ри­сти­
ја, чин Љу­ба­ви, Бла­го­да­ре­ња и
Жр­тво­при­но­ше­ња.“
То, да је Бог Отац, ми у Си­н у
и Ду­ху Све­том мо­же­мо да осе­ти­
мо у пу­но­ти упра­во на Ли­тур­ги­
ји. На њој, оку­ша­ју­ћи Хри­ста, ми
оку­ша­мо „ка­ко је благ Го­спод“, и
до­жи­вља­ва­мо да ни­смо ко­смич­
ки си­ро­чи­ћи и пле­сан на обо­ду
уни­вер­зу­ма, не­го си­но­ви и кће­ри
Бож­је, „цар­ско све­штен­ство“ ра­ди
ко­га је ство­рен ко­смос, при­но­си­
те­љи бла­го­да­ре­ња Твор­цу у име
це­ло­куп­не тво­ре­ви­не. Очин­ство
Бо­га нас очи­шћу­је и да­је нам ра­
дост би­то­ва­ња. За­то је и све­ште­
ник – „отац“. Он ра­ђа љу­де за оца
не­бе­ског. За­то је он при­зван да Оцу
не­бе­ском бу­де сли­чан. У исто­ри­ји
Цр­кве од Ис­то­ка од уче­ни­ка се ни­је
тра­жи­ло ре­про­ду­ко­ва­ње тек­сто­
ва, не­го сле­до­ва­ње ду­хов­ном оцу,
по­и­сто­ве­ће­ње с учи­те­љем ко­ји се
обо­ж ио у Пр­в о­у ­ч и­т е­љу Хри­с ту.
Пре­да­ње се пре­но­си са ду­хов­ног
оца на ду­хов­ног си­на, у ни­зо­ви­ма
ко­ји тра­ју сто­ле­ћи­ма.
(Ре­ци­мо, Све­ти Пај­си­је Ве­лич­
ков­ски је ду­хов­но осно­вао Оп­ти­ну
пу­сти­њу, чи­ји су пр­ви оци Пај­си­
је­ва ду­хов­на де­ца; ду­хов­ни син
Оп­ти­не био је ста­рац Ам­вро­си­је
(Кур­га­нов) ко­ји је, по­сле бољ­ше­
вич­ке ре­во­лу­ци­је, до­шао у Ср­би­ју
и на­ста­нио се у Миљ­ко­вом ма­на­
сти­ру код Сви­лајн­ца; Ам­вро­си­јев
син у Хри­сту био је Све­ти Јо­ван
Шан­гај­ски, а Аме­ри­ка­нац обра­ћен
у пра­во­слав­ну ве­ру, Се­ра­фим Ро­
уз, син Све­тог Јо­ва­на Шан­гај­ског.
То је не­пре­ки­ну­ти низ ра­ђа­ња за
веч­ност.)
До­ћи до Оца не­бе­ског кроз ли­
тур­г иј­с ко-под­в и­ж нич­к и жи­в от
Цр­кве зна­чи на­ћи пу­но­ту исти­не
и жи­во­та. И без те по­тра­ге не­мо­гу­
ће је жи­ве­ти. Јер, ка­ко ре­че пе­сник
Љу­бо­мир Си­мо­вић: „Ко се из чо­ве­
ка не пе­ње у Бо­га, си­ла­зи у звер“.
Жар­ко Ви­до­вић нас учи да је
по­глед у де­ти­ње очи оно што нас
чи­ни од­го­вор­ни­ма и спрем­ни­ма
на жр­тву. Тај­на очин­ства је, за­то,
у спрем­но­сти на жр­тву, ко­ја се про­
ја­вљу­је као ау­то­ри­тет; „Угле­дај­те
се на ме­не, као и ја на Хри­ста“, ве­
ли, ка­ко ре­ко­смо, Све­ти Па­вле, а
је­дан Ср­бин, с по­чет­ка XX ве­ка, на
свом над­гроб­ни­ку оста­вља по­ру­ку:
„А са­да де­цо и уну­ци мо­ји,/ До­бро
зна­те шта вам ду­жност сто­ји,/ По­
штуј Бо­га и бли­жње­га сво­га,/ При­
држ­те се ка­рак­те­ра мо­га“.
За­ви­чај­ност
Од Жар­ка Ви­до­ви­ћа сам на­у­чио
да је за­ви­чај сми­слом пре­о­бра­жен
пре­део, и да је ети­ка – умет­ност
ЗИМА
 уре­ђи­ва­ња жи­ли­шта, оби­та­ва­ли­
шта, и да је мо­рал за­ви­чај­на оби­
чај­ност ( за­то у ве­ле­гра­ду ско­ро да
и не­ма мо­ра­ла, јер Па­ри­зом, ка­ко
ре­че Бо­длер, мо­жеш да лу­таш ме­
сец да­на, а да не срет­неш ни­ко­га
по­зна­тог). Он нам је по­ка­зао да је
ти­то­ко­му­ни­зам ру­шио на­ше за­ви­
ча­је не са­мо на­и­си­љем, не­го, на­
ро­чи­то од ше­зде­се­тих го­ди­на XX
ве­ка, аме­ри­ка­ни­за­ци­јом, та­ко да
смо жи­ве­ли у ме­ша­ви­ни Гу­лаг-а и
Хо­ли­ву­да. И за­и­ста: не­дав­но об­ја­
вље­на књи­га Ра­ди­не Ву­че­тић, Ко­
ка­–ко­ла со­ци­ја­ли­зам, по­ка­зу­је да
је ти­то­и­зам био, кад је кул­ту­ра у
пи­та­њу, аме­рич­ка вер­зи­ја ко­му­ни­
зма. У по­ли­ти­ци – то­та­ли­та­ри­зам,
у кул­ту­ри – ни­хи­ли­стич­ки плу­ра­
ли­зам (при­вид сло­бо­де, на­рав­но).
У раз­го­во­ри­ма Љу­бе Јан­дри­ћа са
Ивом Ан­д ри­ћ ем, жа­л и се пи­с ац
ко­л и­ко нам је те­л е­в и­з и­ј а – пре
све­га филм­ски про­грам, аме­ри­
ка­н и­з о­в а­н а. Би­л о је то „злат­н о
до­ба“ Ти­то­то­пи­је, ка­да је тран­зи­
стор уни­шта­вао по­след­ње остат­ке
ма­тер­ње ме­ло­ди­је, и ка­да је „Би­је­
ло дуг­ме“ про­из­во­ди­ло „па­стир­ски
рок“, упор­но до­ка­зу­ју­ћи да је се­ло
умр­ло, и да ће би­ти ре­ци­кли­ра­но
у не­што дру­го, не­што мо­дер­но, у
„зом­би“ сти­лу...
Жар­ко Ви­до­вић се, пи­шу­ћи Ро­
ма­не Ђор­ђа Оци­ћа, на­дао у об­но­ву
на­ших за­ви­ча­ја као об­но­ву па­ро­
хи­ја при хра­мо­ви­ма. На­рав­но, од
то­га, бар за са­да, не­ма ни­шта. Уме­
сто по­врат­ка све­то­сав­ске, за­вет­не
по­бо­жно­сти, до­би­ли смо „евро­ин­
те­гра­циј­ско пра­во­сла­вље“, ко­је је
2014
бе­за­ви­чај­но, јер, до­брим де­лом
сво­га кли­ра, слу­жи Им­пе­ри­ји.
Осмех по­бед­ни­ка
Све­му нас је учио: Пла­то­на је од­
бра­нио од ма­гиј­ског нео­пла­то­ни­
зма, и ука­зао да је ње­го­ва ми­сао
при­пре­ма за От­кро­ве­ње, Ње­го­ша
нам по­ка­зао као за­вет­ног, а не као
пе­сни­ка еп­ске су­је­те, об­ја­снио да
је Хри­стос Сво­је Те­ло и Крв дао
као Хлеб и Ви­но јер су и пше­ни­ца
и гро­жђе биљ­ке, а би­ље жи­ви не
уби­ја­ју­ћи да би се хра­ни­ло, ука­зао
да је осно­ва ме­та­фи­зи­ке гор­дост
ко­ја ра­ђа страст, а страст про­жди­
ре ствар­ност у же­љи да њо­ме го­
спо­да­ри („Зна­ње је моћ“ је осно­ва
фа­у­стов­ског ду­ха За­па­да )... И уче­
ћи нас, увек био скром­ни, бла­ги,
до­бри наш Де­да Жа­ре... Ви­до­ви­ти
Ви­до­вић, све­ти­ља срб­ске ми­сли...
Већ по­м е­н у­т и Ма­т еј Ар­с е­н и­
је­вић у огле­ду „Ко­сов­ски За­вет и
суд­би­не Евро­пе“ ка­же:
„По­сле дра­ма­тич­ног и тра­гич­
ног жи­вот­ног ис­ку­ства, за­то­че­
ни­штва и бек­ства из конц-ло­го­
ра у Осна­бри­ку, ко­му­ни­стич­ке
там­ни­це, про­го­на од стра­не хр­
ват­ских шо­ви­ни­ста, не­схва­та­ња
у без­бо­жним ака­дем­ско-еста­
бли­шмент­ским, али и не­ра­зу­
ме­ва­ња у цр­кве­ним кру­го­ви­ма
(јер је не­кли­рик, а офи­ци­јел­но
цр­кве­но бо­го­сло­вље одав­но већ
има по­до­зре­ње у пра­во­слав­не
ми­сли­о­це – не­кли­ри­ке), Жар­ко
Ви­до­вић [...] је­сте је­дан од во­
де­ћих пра­во­слав­них фи­ло­со­фа
ду­хов­не исто­ри­је Евро­пе, ми­
сли­лац ко­ји је схва­тио ва­жност
пра­во­слав­не кри­ти­ке ме­та­фи­
зи­ке у свим ње­ним по­јав­ним
об­ли­ци­ма, од ду­хов­но­сти (па­
пи­зам) до по­ли­ти­ке, тј. ме­та­
фи­зич­ке иде­је др­жа­ве ( хе­ге­
лов­ство ). Жар­ко Ви­до­вић ни­је
хри­шћан­ски пла­то­ни­чар ( ка­ко
га не­ки по­гре­шно схва­та­ју ), већ
фи­ло­соф Срб­ско­га За­ве­та. [...]
Ви­до­ви­ће­ва за­вет­на мисао[...]
је­сте ми­сао пра­во­слав­не бо­бр­
бе за пра­ву Евро­пу: за Евро­пу
су­ве­ре­них на­ци­ја, а не за Евро­
пу оку­пи­ра­них ре­ги­ја, за Евро­пу
хри­шћан­ских др­жа­во­тво­ра­ца,
а не Евро­пу пост-хри­шћан­ских
гла­с а­ч а, за Евро­п у све­т а­ц а и
го­спо­де а не Евро­пу ро­бо­та и
про­ста­ка, за ви­те­шко-хе­рој­ску
а не ци­вил­но-ку­ка­вич­ку Евро­
пу, за Евро­пу Кр­ста и Сло­бо­де
а не Евро­пу пен­та­гра­ма и роп­
ства, за ви­дов­дан­ску а не ма­
стрихтску Евро­пу, а за срп­ску,
а не аме­рич­ку Евро­пу.“
Евро­па Хри­сто­ва, за ко­ју се, као
за­вет­ни Ср­бин, Жар­ко Ви­до­вић бо­
рио и бо­ри, да­нас је, бар на пр­ви
по­глед, не­до­сти­жни­ја од да­ле­ких
га­лак­си­ја. Па ипак, он, „ус­пра­ван
ме­ђу ру­ше­ви­на­ма“, зна оно што је
знао и је­дан ру­ски ка­лу­ђер ка­да је
бољ­ше­ви­ци­ма ре­као: „Ви ће­те по­
бе­ди­ти, али по­сле свих по­бед­ни­ка
по­бе­ди­ће Хри­стос“. Ода­тле на ли­цу
Де­да Жа­ре­та не­пре­ста­но бди чед­
ни осмех уче­сни­ка у По­бе­ди. �
149
 Ср­би и Eвро­па у де­лу ­
Жар­ка Ви­до­ви­ћа: из­ме­ђу
за­ве­та и ме­та­фи­зи­ке
Ко­ре­не су­прот­ста­вље­но­сти Евро­пе и Ср­ба/Ср­би­је Жар­ко Ви­до­вић не про­на­ла­зи у
фун­да­мен­ти­ма ве­ро­до­стој­не Евро­пе (рим­ском пра­ву, ан­тич­кој кул­ту­ри те кул­ту­ра­ма
европ­ских ет­но­са и, као нај­ва­жни­је, у њи­хо­вом за­јед­нич­ком хри­шћан­ском За­ве­ту),
већ у то­ме што је срп­ски на­род у мо­дер­ној епо­хи (уз сва лу­та­ња, сла­бо­сти
и опа­да­ња) у сво­јој „глав­ној стру­ји“ остао углав­ном ве­ран овим фун­да­мен­ти­ма,
док се мо­дер­на Евро­па („Евро­па као За­пад“) не са­мо одво­ји­ла и уда­љи­ла од њих,
већ их – или од­ба­ци­ла, или по­гре­шно про­ту­ма­чи­ла и зло­у­по­тре­би­ла

Алек­сан­дар
Га­ј ић О д­нос Ср­ба пре­ма Евро­пи (го­
то­во јед­но­ду­шно јед­на­че­ној са
„За­па­дом“) у мо­дер­ној епо­хи пун
је про­ти­ву­реч­но­сти. То се нај­бо­ље
ви­ди у са­свим раз­ли­чи­тим ста­во­
ви­ма ко­је су, по овом пи­та­њу, има­
ли зна­чај­ни (или, бар, ути­цај­ни)
по­је­дин­ци: од узи­ма­ња Евро­пе као
узо­ра ко­ме се тре­ба са­о­бра­зи­ти и
део ње у пот­пу­но­сти по­ста­ти (од
До­си­те­је­вог на­ци­о­нал­ног про­све­
ти­тељ­ства, кроз де­ло­ва­ње на­пред­
њач­ке стран­ке у обре­но­ви­ћев­ској
Ср­би­ји, или, ре­ци­мо, Скер­ли­ће­вог
за­пад­ња­штва, па све до са­вре­ме­
них „евро­пе­ја­ца“ ме­ђу Ср­би­ма),
пре­ко се­лек­тив­ног кул­т ур­ног и
тех­но­ло­шког„по­зајм­љи­ва­ња“ ра­ди
соп­стве­ног раз­во­ја и афир­ма­ци­је
(Ву­ков на­ци­о­нал-ро­ман­ти­зам, це­
ла пре­чан­ска на­ци­о­нал-гра­ђан­ска
срп­ска кул­ту­ра), уз­др­жа­ног од­но­са
ка европ­ским до­стиг­ну­ћи­ма чи­је
се фор­ме „пу­не“ тра­ди­ци­о­нал­ним
са­др­жа­ји­ма (Ње­гош као нај­бо­љи
при­мер), све до од­брам­бе­ног, од­
бој­ног од­но­са пре­ма ду­хов­ној из­
ви­то­пе­ре­но­сти ко­ја је па­три­јар­
хал­но-аграр­ној Ср­би­ји сти­за­ла са
За­па­да (про­по­ве­ди Ни­ко­ла­ја Жич­

150 ЗИМА
 ког и Ју­сти­на Ће­лиј­ског о Евро­пи
и „европ­ској кул­ту­ри“).
Гле­д а­н о у кул­т ур­н о-исто­р иј­
ској пер­спек­ти­ви, раз­ло­зи ова­квој
ам­би­ва­лент­но­сти су очи­глед­ни.
Евро­па је у ор­га­ни­за­ци­о­ном из­ра­
зу (ко­ји је, по­чет­ком XIX ве­ка, по­
лет­но три­јум­фо­вао ши­ром све­та)
не­сум­њи­во пред­ста­вља­ла мо­дел
за об­но­ву срп­ског дру­штва, за ње­
го­ву др­жа­ву и кул­ту­ру иза­шлу из
пе­то­ве­ков­ног ори­јен­тал­ног роп­
ства, ко­ји је, ис­пр­ва, или крај­ње
на­ив­но узи­ман здра­во за го­то­во,
или, пак, са бла­г ом ре­з ер­в ом и
се­лек­тив­но­шћу. Са уо­ча­ва­њем да
из те и та­кве Евро­пе, све че­шће и
ин­тен­зив­ни­је, иду кул­тур­ни и по­
ли­тич­ки то­ко­ви на­су­прот оно­ме
што су сма­тра­ни за те­мељ­не вред­
но­сти об­но­ве др­жа­ве и кул­ту­ре (а
што се, у пе­ри­о­ди­ма ве­ли­ких ме­
ђу­на­род­них су­ко­ба, пре­тво­ри­ло у
су­ро­ве осва­јач­ке ин­ва­зи­је ко­је су
те­жи­ле да са­тру сва­ки вид срп­ске
кул­ту­ре и др­жав­но­сти), а ко­ји су
у сва­ком сми­слу би­ли не­у­по­ре­ди­
во ве­ћа прет­ња од оне ве­за­не за
„бо­ле­сни­ка на Бос­фо­ру“ и Ори­јент
уоп­ште, по­ступ­но је ме­ђу Ср­би­ма
до­шло до ко­лек­тив­ног под­ва­ја­ња
у ста­во­ви­ма пре­ма Евро­пи (За­па­
ду). Јед­ног, ко­ји је сма­трао да му
се тре­ба без­у­слов­но при­кло­ни­ти
и са­о­бра­зи­ти (би­ло што се то ви­
ди као ис­прав­но или тек, не­ми­нов­
но – да би се оп­ста­ло и раз­ви­ја­ло,
а из­бе­гли су­ко­би и стра­да­ња) до
оних, у дру­гој гру­пи, ко­ји су, све
из­ра­же­ни­је, у њој ви­де­ли пре­те­
ћег „дру­гог“ у од­но­су на ко­га тре­ба
из­гра­ди­ти соп­стве­ну ал­тер­на­ти­ву
или се пре­о­ри­јен­ти­са­ти на дру­ге,
не­за­пад­не то­ко­ве.
Жар­ка Ви­до­ви­ћа, ко­ји сва­ка­ко
спа­да ме­ђу нај­зна­чај­ни­је и нај­сло­
је­ви­ти­је пред­став­ни­ке ове дру­ге,
кри­тич­ке стру­је по­гле­да на од­нос
пра­во­слав­не Ср­би­је и Евро­пе, чи­
тав жи­вот као да је упу­ћи­вао ка
овој про­б ле­м а­т и­ц и. Мла­д а­л ач­
ки при­п ад­н ик ре­в о­л у­ц и­о ­н ар­н е
омла­ди­не, шко­ло­ван у за­пад­ним,
„евро­пе­и­зо­ва­ним“ де­ло­ви­ма кра­
ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је (ка­сни­је и у
Швед­ској), про­шао је кроз те­шка
ис­ку­ства уста­шких и не­мач­ких ло­
го­ра, за­тим за­тва­ра­ња и ши­ка­ни­
ра­ња од стра­не „но­вих вла­сти“, да
би се, ко­нач­но, у зре­лим го­ди­на­ма,
скра­сио као скрај­ну­ти (прем­да то­
2014
ле­ри­са­ни) при­пад­ник ака­дем­ске
за­јед­ни­це у дру­гој Ју­го­сла­ви­ји (на
кра­ју, на Ин­сти­ту­ту за књи­жев­ност
и умет­ност). Фи­ло­соф, исто­ри­чар
умет­но­сти и исто­ри­чар ци­ви­ли­за­
ци­је, Ви­до­вић је у сво­јим књи­га­ма
(Умје�­нос� у �е� е�о­ха ци­ви­ли­
за­ци­је, Ло­�ос – ли­�ур­�иј­ска свес�
Пра­во­сла­вља,  О�ле­�и о �у­хов­ном
ис­ку­с�ву, Ње­�ош и Ко­сов­ски за­вје�
у Но­вом Ви­је­ку, Ср­би у Ју­�о­сла­ви­ји
и Евро­�и, Пра­во­сла­вље у су­о­че­њу
с Евро­�ом и ... и ве­ра је уме�­нос�)
из­гра­дио ве­о­ма осо­бен при­ступ
у по­ку­ша­ји­ма „пре­во­ђе­ња“ пра­
во­с лав­н ог ду­хов­н ог ис­к у­с тва у
тер­ми­не фи­ло­зо­фи­је и на­у­ке хх
ве­ка, ме­ре­ћи, при то­ме, ду­хов­ним
опи­том њи­хо­ва ствар­на до­стиг­ну­
ћа. На­кон овог „пре­вред­но­ва­ња“,
што као ма­чем те­жи да ра­се­че и
раз­д во­ј и све оно што ви­д и као
ис­прав­но од за­стра­ње­ња Ви­до­
вић је сме­рао да из­но­ва на здра­ве
ду­хов­н е те­м е­љ е по­с та­в и нај­в а­
жни­ја пи­та­ња за­пад­не ми­сли, те
да пре­до­че­не спо­зна­је усме­ри на
кул­тур­но-исто­риј­ску по­зор­ни­цу,
од­но­сно – да вер­ти­ка­лом од­ме­
ри и хо­ри­зон­та­лу. Та­ко је Жар­ко
Ви­д о­в ић, не са­м о по­л е­м и­ш у­ћ и
са по­су­ста­лим марк­си­змом и за­
пад­н ом ме­т а­ф и­з ич­к ом тра­д и­
ци­јом већ и са по­сти­де­о­ло­шким
стре­мље­њи­ма „вр­лог но­вог све­
та“, уз по­м оћ пра­в о­с лав­н е хри­
шћан­ске ин­тро­спек­ци­је уло­жио
зна­ча­јан труд да озна­чи број­не
пу­то­ка­зе и рас­кри­ли по­гле­де ка
ве­ро­до­стој­ном срп­ском иден­ти­
те­т у не­р аз­дво­ји­во ис­пре­пле­т е­
ног у вер­с ком и на­ц и­о ­н ал­н ом
до­ме­ну.
Жар­ко Ви­до­вић је не­спор­но био
пр­ви (пре офи­ци­јел­них бо­го­сло­ва
и при­пад­ни­ка цр­кве­не је­рар­хи­је)
ко­ји је уо­чио и јав­но из­нео гор­ку
спо­зна­ју (још 1984. го­ди­не) ка­ко
„ни­јед­ну Цр­кву као Срп­ску у сво­
јој ми­си­ји – на­ци­о­нал­ној ми­си­ји – у
то­ли­кој ме­ри ни­је угро­зи­ла ‘оп­ште­
чо­ве­чан­ска’, ‘свет­ска’ кул­ту­ра у те­
жњи да угро­зи иден­ти­тет чо­ве­ка“1,
и ан­ти­ци­пи­рао ду­хов­не раз­ме­ре
прет­ње хри­шћан­ству са пост­хри­
шћан­ског За­па­да, у на­шем слу­ча­ју
све­де­не на за­кљу­чак ка­ко је пи­та­
ње оп­стан­ка пра­во­слав­не срп­ске
на­ци­је, у сво­јој ср­жи, исто­вет­но
пи­т а­њу оп­с тан­к а хри­ш ћан­с тва
из­ло­же­ног са­вре­ме­ним ис­ку­ше­
њи­ма. На­ред­не три де­це­ни­је по­
твр­ди­ле су да ње­го­ва бо­ја­зан ни­је
би­ла пре­те­ри­ва­ње, већ озбиљ­но
осно­ван став, тим пре што се, у те­
шким усло­ви­ма са кра­ја хх ве­ка,
спо­зна­ја о ди­мен­зи­ја­ма овог су­о­
ча­ва­ња по­ка­за­ла у пу­ном све­тлу
не тек као по­сле­ди­ца „зна­ти­же­ље
за ди­ја­ло­гом“ из­ме­ђу раз­ли­чи­тих
кон­це­па­та или, пак, не­ка­кав ин­те­
лек­ту­ал­ни иза­зов – већ из­раз го­ле
ну­жно­сти, пи­та­ње бор­бе за ду­хов­
ни и фи­зич­ки оп­ста­нак пра­во­слав­
них на­ро­да.
Де­фи­ни­шу­ћа, те­мељ­на Ви­до­ви­
ће­ва књи­га ко­ја се ба­ви жи­вот­но
ва­жним од­но­сом срп­ске ду­хов­но-
исто­риј­ске све­сти са кра­ја дру­
гог ми­л е­н и­ј у­м а пре­м а Евро­п и
је­с те „Су­о ­ч е­њ е пра­в о­с ла­в ља са
Евро­пом – огле­ди о исто­риј­ском
2
Жар­ко Видовић, ис­ку­ству“(1997)2. Иа­ко са­чи­ње­на
Су­о­че­ње �ра­во­ као збир­ка тек­сто­ва на­ста­лих у
сла­вља са Евро­
раз­ли­чи­тим пе­ри­о­ди­ма (од кра­ја
�ом – о�ле­�и о
ис�о­риј­ском ис­ку­ ше­зде­се­тих до ра­них де­ве­де­се­тих
с�ву, Ibid. го­ди­на хх ве­ка), Ви­до­ви­ће­ва књи­
га функ­ци­о­ни­ше као це­ли­на – и то
не бу­ду­ћи са­мо да про­из­ла­зи из
јед­ног сло­је­ви­тог, али це­ло­ви­то
из­гра­ђе­ног по­гле­да на свет – већ,
пре све­га, по основ­ној те­ми ко­јим
се, ма­да из раз­ли­чи­тих угло­ва и
раз­ли­чи­тим по­во­ди­ма, ау­тор ба­ви:
суд­бин­ској ве­зи срп­ског пра­во­сла­
вља и пост­хри­шћан­ског европ­ског
За­па­да са ци­ви­ли­за­ци­јом им­прег­
ни­ра­ном тех­но­ло­шко-ме­та­фи­зич­
ком „во­љом за мо­ћи“. Ви­до­вић, ма­
да све­стан да од­нос ова „два све­та“
у сво­јим крај­њим из­ра­зи­ма те­жи
су­прот­ста­вље­но­сти­ма, као вр­сни
зна­лац кул­т ур­не исто­ри­је и ду­
хов­них про­це­са ни­по­што не па­
да у зам­ку да их пред­ста­ви као
пу­ке би­нар­не су­прот­но­сти – као
ма­ни­хеј­ске си­ле, где по­ли­тич­ко
свр­ста­ва­ње у од­но­су на „дру­гог“,
као не­при­ја­те­ља, до­во­ди не са­мо
до соп­стве­не хо­мо­ге­ни­за­ци­је што
те­жи да на­ли­ку­је псе­у­до­за­јед­ни­ци
и ста­во­ви­ма ко­ји тој „за­јед­ни­ци“,
по ра­зум­ском ау­то­ма­ти­зму, обез­
1
Ма­теј Ар­се­ни­ бе­ђу­ју и мо­рал­ни оре­ол „до­бро­те и
је­вић За­вет – пут ис­прав­но­сти“. Не, тај пут Ви­до­вић
ср­бског бо­го­
оста­вља мо­дер­ној Евро­пи и ње­ној
сло­вља, пред­го­
вор за Ви­до­вић ме­та­фи­зи­ци, као исто­вре­ме­ном
Жар­ко, Су­о­че­ње из­во­ру и из­ра­зу ње­не кри­зе и за­
�ра­во­сла­вља са стра­ње­ња.
Евро­�ом – о�ле­�и
На­про­тив, те­мељ­но упу­ћен у
о ис�о­риј­ском ис­
ку­с�ву, Це­ти­ње, са­др­жи­ну ве­ро­до­стој­ног европ­
1997. ског/европ­ских иде­ни­те­та (ко­га
151

Александар Саша Гајић (1973) научни је сарадник
Института за европске студије чија се истраживања
крећу на простору друштвене и правно-политичке
теорије те политичке философије. Своје радове,
анализе и огледе објављује у стручној периодици и
другим писаним медијима. Актуелне области стручног
интересовања су му друштвена теорија, међународни
односи, политичка философија и философија историје
те студије културе. Аутор је књига Нова велика и�ра
(2009), Корпора�ивна нос�ал�ија (2011), Духовне основе
све�ске кризе (2011), О�ле�ало вла�ара: Конс�ан�ин
Михаиловић и Макијавели (2014)
чи­не, уз ан­тич­ку/хе­лен­ску кул­
ту­ру, и рим­ско пра­во и хри­шћан­
3
О овим исто­риј­ ство)3 про­ву­че­ну кроз исто­риј­ско
ским осно­ва­ма ис­ку­ство раз­ли­чи­тих на­ро­да са­
европ­ског иден­
ти­те­та сла­жу се
чи­ње­ног (у нај­ве­ћој ме­ри) од ин­
ма­ње ви­ше сви до­е­вроп­ског ет­нич­ког суп­стра­та,
ње­го­ви ис­тра­жи­ Ви­до­вић срп­ски иден­ти­тет сли­ка
ва­чи, ви­ди нпр. као из­вор­но и узор­но европ­ски,
До­ме­нак Жан Ма­
ри, Евро­�а – кул­ са свим сво­јим осо­бе­но­сти­ма. Он
�ур­ни иза­зов, Би­ ука­зу­је, као пр­во, на рим­ско-ви­
бли­о­те­ка 20.век, зан­тиј­ске прав­не тра­ди­ци­је као
Бе­о­град, 1991. или
осно­ве Не­ма­њић­ке др­жав­но­сти
Ко­жмињ­ски Ма­
ћеј (ур.), Евр­о�­ска ко­је и да­нас оп­ста­ју ме­ђу Ср­би­ма
ци­ви­ли­за­ци­ја, („Све­ти Са­ва и рим­ско пра­во“) где
Бе­о­град, 2009 ; су прав­ни су­бјек­ти­ви­тет и до­сто­
про­бле­ма­тич­но је
јан­ство ве­за­ни – кроз по­ро­ди­цу
што га прак­тич­но
пре­не­бра­га­ва­ју и вер­ски култ (из­вр­сне ана­ло­ги­
твор­ци са­вре­ме­ је из­ме­ђу „ci­vis“-a и „до­ма­ћи­на“)
них европ­ских са­ – за тран­с цен­д ен­т у ду­хов­н ост
ве­за и ку­тлур­них
екс­пе­ри­ме­нта. сме­ште­ну са оне стра­не прав­не
ор­га­ни­за­ци­је, чи­ме се об­у­зда­ва­ју
ап­стракт­не, то­та­ли­зу­ју­ће и са­мим
152
тим за­стра­њу­ју­ће пре­тен­зи­је би­ло
ап­со­лу­ти­за­ци­је др­жа­ве (це­за­ро­па­
пи­зам) би­ло кле­ра (па­по­це­за­ри­
зам). За­тим, као дру­го, он упу­ћу­је
на ис­прав­ну ре­цеп­ци­ју ан­тич­ке
хе­лен­ске фи­ло­зо­фи­је и кул­т у­ре
у срп­ском бо­го­сло­вљу и пра­во­
слав­ној кул­ту­ри уоп­ште (О�ле�и о
�у­хов­ном ис­ку­с�ву); као и на, као
тре­ће, нај­ва­жни­ју ду­хов­но-исто­
риј­ску по­ја­ву у пост­ви­зан­тиј­ском
пе­ри­о­ду – на раз­вој пра­во­слав­
них на­ци­ја (иде­ал­но сха­ва­ће­них
као „са­бра­ност јед­ног на­ро­да око
сво­је ау­то­ке­фал­не Цр­кве“)4 ко­ји,
у сво­јим по­себ­но­сти­ма, са­бор­но
за­јед­ни­ча­ре у је­ди­ној пра­вој уни­
вер­з ал­н ој за­ј ед­н и­ц и – у Све­т о­
тро­јич­ном ду­ху бла­го­да­ти. За­вет
је лич­на, уну­тра­шња си­нер­гиј­ска
ве­за чо­ве­ка и Бо­га ко­ја се, по­ступ­
но, оства­ру­је кроз исто­ри­ју, кроз
жи­вот. Она се ода­тле ши­ри на гру­
пе и на­ро­де („Иди­те и кр­сти­те све
на­ро­де..“) ко­је при­сту­па­ју и ула­зе
у Цр­кву као ду­хов­ну за­јед­ни­цу, а
ко­ју, по­том, већ у скла­ду са сво­
јим при­зва­њем, да­ро­ви­ма и са­мим
под­ви­гом – те­жњом ка за­јед­ни­ци
и за­јед­нич­ким тру­дом – ти на­ро­ди
уоб­ли­ча­ва­ју као сво­ју, ау­то­ке­фал­
ну. На тај на­чин сва­ки кр­штен на­
род се кроз за­вет кон­сти­ту­и­ше као
по­тен­ци­јал­но за­вет­на на­ци­ја, тј.
опре­де­љу­је да по­ступ­но, исто­риј­
ско оства­ри сво­је са­у­че­ство­ва­ње
у ду­хов­ној за­јед­ни­ци и ду­хов­но се
раз­ви­ја. Исто­ри­ја на­ро­да се ули­ва у
исто­ри­ју спа­се­ња као низ груп­них
„ико­но­ми­ја“ ко­је са­бор­но кон­вер­
ги­ра­ју у ду­хов­ном за­јед­ни­ча­ре­њу
ње­них при­пад­ни­ка као лич­но­сти.
Ви­до­вић је ов­де де­ци­дан: пра­ва и
пу­на људ­ска за­јед­ни­ца је мо­гу­ћа
са­мо као ду­хов­на, и сва­ка на­ци­ја,
ула­зе­ћи у за­вет­ну ве­зу са Св. Тро­
ји­ц ом, по­с та­ј е при­ч а­с ник у тој
но­во­за­вет­ној са­бра­но­сти. Ту се
на­ци­ја не по­и­сто­ве­ћу­је са ве­ром
– већ по­чивa на ве­ри, и то ве­ром
ко­ј а је пре­у­с ме­р а­в а и суд­б о­н о­
сно пре­о ­б ли­к у­ј е. Упра­в о то на­
ци­о­нал­ни од­ре­ђе­ње ко­га, у свом
исто­риј­ском раз­во­ју, за­до­би­ја­ју
ау­то­ке­фал­не по­ме­сне Цр­кве – сво­
јим са­бор­ним цр­кве­но-на­род­ним
ка­рак­те­ром – тре­ба да бу­де бра­на
за­стра­­њивањима би­ло оних ет­
но­на­ци­о­нал­не са­мо­до­вољ­но­сти
(ет­но­фи­ле­ти­зам, по­пу­пу­ли­зам и
ре­па­га­ни­за­ци­ја), би­ло оних кле­ри­
ка­ли­стич­ких (сво­ђе­ња Цр­кве са­мо
на про­фе­си­о­нал­ни клир, на је­рар­
хи­ју и ње­не упра­ви­те­ље) одво­је­не
од исто­ри­је, на­ро­да и са­мог жи­во­
та. Та­ква ау­то­ке­фал­на Цр­ква
„оцр­квљу­је и оду­хо­вљу­је свој
на­род, по­зи­ва га на по­ка­ја­ње,
сми­ру­је га и по­зи­ва на мир ме­
ђу на­ро­ди­ма, тј. ме­ђу­на­род­ну
за­јед­ни­цу са­гра­ђе­ну на ми­ру и
5
Ibid, 100. уза­јам­ном по­што­ва­њу на­ро­да.“5
Срп­ски за­вет, за­сно­ван у вре­ме
Све­тог Са­ве (ње­го­вим од­ри­ца­њем
4
Ibid,100. од ово­зе­маљ­ског цар­ства за­рад
мо­на­шког за­до­би­ја­ња Не­бе­ског
Цар­ства и ње­го­вог ду­хов­ног бла­
га) а за­пе­ча­ћен про­ли­ве­ном кр­
вљу у ко­сов­ском опре­де­ље­њу „за
Цар­ство Не­бе­ско“, па ода­тле, кроз
це­лу по­то­њу срп­ску исто­ри­ју, је­
дан је исти и исти­ни­ти За­вет – ев­
ха­ри­стиј­ска, при­ча­сна ве­за са Св.
Тро­ји­цом.
„ У сре­ди­шту Ко­сов­ског, срб­ског
За­ве­та сто­ји не Ко­сов­ски бој као
пу­ка бит­ка, већ са­мо­дре­шка Тај­
на ве­че­ра, Ев­ха­ри­сти­ја: Цар­ство
Бо­жи­је као дар Бо­жи­ји Ср­би­ма
и срб­с ко бла­г о­д а­р е­њ е на тај
дар – срб­ска од­лу­ка за Цар­ство
6
Ма­теј Ар­се­ни­је­ Бо­жи­је.“6
вић, op. cit., 11.
Ви­до­вић опо­вр­га­ва кри­во­тво­
ре­ње и сво­ђе­ње Ко­сов­ског за­ве­та
на ди­мен­з и­ј е пу­ке ет­но-на­ци­о­
нал­не ми­то­ло­ги­је и хе­рој­ског епа
о исто­риј­ском ју­на­штву ка­ко би
ре­а­фир­ми­сао дух за­вет­но­сти као
цр­кве­ни, ре­ал­но ду­хов­но-при­ча­
сни, са свом сво­јом ес­ха­то­ло­шком
пер­спек­ти­вом ко­ја ду­бо­ко пре­ва­
зи­ла­зи пу­ке исто­риј­ске ин­те­ре­се,
мо­ти­ве или на­да­ња. Ви­до­вић то,
упор­но и до­след­но, чи­ни и ка­да се
ба­ви до­ма­ћим умет­нич­ким те­ма­
ма („Исто­риј­ска свест у Се­о­ба­ма“
М. Цр­њан­ског“, или ка­да го­во­ри о
Ње­го­ше­вом Гор­ском Ви­јен­цу), али
и ка­да уо­ча­ва да су За­вет и за­вет­не
ди­мен­зи­је би­ле основ­но на­че­ло не
тек са­мо срп­ске – већ и европ­ске
исто­ри­је („За­вет – из­вор­но на­че­ло
7
Жар­ко Ви­до­вић, европ­ске исто­ри­је“)7 .
op. cit., 181-203.
У че­му, да­кле, Ви­до­вић про­на­
ла­зи про­бле­ма­тич­ност и спор­ност,
где он то ви­ди узро­ке су­прот­ста­
вље­но­сти Евро­пе и Ср­ба/Ср­би­
је? Сва­ка­ко не у фун­да­мен­ти­ма
ве­ро­до­стој­не Евро­пе (по­но­ви­мо:
рим­ском пра­ву, ан­тич­кој кул­ту­ри
ЗИМА
 те кул­т у­ра­ма европ­ских ет­но­са
и, као нај­ва­жни­је, у њи­хо­вом за­
јед­нич­ком хри­шћан­ском За­ве­ту),
већ у то­ме што је срп­ски на­род
у мо­д ер­н ој епо­х и (уз сва лу­т а­
ња, сла­бо­сти и опа­да­ња) у сво­јој
„глав­ној стру­ји“ остао углав­ном
ве­ран овим фун­да­мен­ти­ма, док се
мо­дер­на Евро­па („Евро­па као За­
пад“) не са­мо одво­ји­ла и уда­љи­ла
од њих, већ их – или од­ба­ци­ла, или
по­гре­шно про­ту­ма­чи­ла и зло­у­по­
тре­би­ла. Из­вор и из­раз тог од­сту­
па­ња Евро­пе од са­ме се­бе Жар­ко
Ви­до­вић про­на­ла­зи у ме­та­фи­зи­ци
(у ме­та­фи­зич­ком ми­шље­њу) ко­ју
из ду­хов­не пер­спек­ти­ве ви­ди као
„ра­ци­о­нал­ни из­раз и си­стем­ско
8
Жар­ко Ви­до­вић, је­з ич­к у уоб­л и­ч е­н ост стра­с ти“. 8
О�ле­�и о �у­хов­ном Она не са­мо да се одва­ја од сва­ке
ис­ку­с�ву,
мо­гућ­но­сти истин­ске ду­хов­не за­
Бе­о­град, 1989, 30.
јед­ни­це (оне ко­ја је је­ди­на ствар­но
мо­гу­ћа) већ сме­ра да, ста­вља­ју­ћи
се­бе и своју ми­сао у цен­тар, уз то
про­гла­ша­ва тај део, исе­чак по­ја­ву,
или њи­хов ме­ђу­соб­ни ме­ха­нич­ко-
си­стем­ски од­нос – ко­јим она те­жи
пре­ма дру­го­ме – за це­ли­ну, за пу­
но­ћу за­јед­ни­це.
„ Ме­та­фи­зи­ка и ње­на те­о­ло­ги­
ја учи­ни­ла хе и чи­ни сво­је:она­
за­тва­ра пут као оној по­ве­сној
све­сти ко­ја се по­ду­да­ра са прав­
9
Жар­ко Ви­до­вић, ном све­шћу.“9
Су­о­че­ње �ра­во­
сла­вља са Евро­
Срж ме­та­фи­зи­ке Ви­до­вић про­
�ом – о�ле­�и о
ис�о­риј­ском ис­ку­ на­ла­зи у гор­до­сти ко­ја се огле­да у
с�ву, op. cit., 47. уни­вер­за­ли­стич­ким, псе­у­до-ду­хов­
ним пре­тен­зи­ја­ма ко­ји се ис­по­ља­
ва­ју кроз те­жње да се „усре­ћи“ цео
свет. Овом су­штин­ски ма­гиј­ском
прег­ну­ћу да се, цен­три­ра­њем на
са­мог се­бе, во­љом про­дре и об­у­
хва­ти свет и пре­тво­ри у од­нос за­
јед­ни­ча­ре­ња, али кроз од­нос ап­со­
лу­ти­за­ци­је мо­ћи и уни­форм­но­сти
што ни­шти све што се то­ме опи­ре,
прет­хо­ди чи­тав низ за­блу­да, чи­
тав спи­сак за­ме­на те­за: ми­шље­
По­гре­шно тре­
10
ње се сма­тра би­ти­јем10 а пој­мо­ви
ти­ра­ју­ћи сен­тен­цу ме­ри­лом ствар­но­сти (пој­мов­не
пред­со­кра­тов­ца
ап­страк­ци­је сма­тра­ју се уни­вер­
Па­р­ме­ни­да „Исто
је ми­сли­ти зал­ним сред­ством пре­о­бли­ко­ва­
и би­ти“. ња, ин­стру­мен­ти­ма упо­до­бља­ва­ња
ствар­но­сти се­би); ан­ти-за­јед­ни­ца
(она ко­ја је окре­ну­ла ле­ђа тран­це­
дент­но­сти и истин­ском ду­хов­ном
за­ј е­н и­ч а­р е­њу), ор­г а­н и­з о­в а­н а и
хо­м о­г е­н и­з о­в а­н а да се од­у ­п ре
уну­т ра­ш њој кри­з и (а кри­з а је
упр­во озна­чи­тељ од­су­ства за­јед­-
2014
ни­це)11 и пре­те­ћем спољ­ном „дру­
гом“ – про­гла­ш а­в а се­б е са­м ом
том за­јед­ни­цом ко­ја свој исто­риј­
ски по­ход ви­ди као ди­ја­лек­тич­ки
раз­вој ду­ха ко­ји не­пре­стал­но на­
пре­ду­је..
„ Свет у кри­зи је увек то­та­ли­та­
ран... он сво­ју „за­јед­ни­цу“ кон­
сти­ту­и­ше ис­кљу­чи­во као ан­ти
за­јед­ни­цу, из­бе­га­ва­ју­ћи су­о­че­
ње са сво­јом огре­хо­вље­но­шћу
као из­во­ром сво­је кри­зе та­ко
што кри­ви­цу тра­жи у Дру­гом,
ко­ји се раз­ли­ку­је: ње­му су стал­
но по­треб­ни крив­ци да би одр­
жао свест о соп­стве­ној (ан­ти)
за­јед­ни­ци...“12
Сле­де­ћи ову пер­спек­ти­ву, ху­
ма­н и­з ам је из­р а­с тао у чо­в е­к о­
цен­трич­ну иде­о­ло­ги­ју, ово­свет­ске
хи­је­рар­хи­је су се хо­мо­ге­ни­зо­ва­ле
и са­мо­о­прав­да­ва­ле, др­жа­ва је ап­
со­л у­т и­з о­в а­н а, а свет, про­в е­д ен
кроз се­ри­ју уни­шта­ва­ју­ћих су­ко­
ба, би­вао све уни­фи­ко­ва­ни­ји јер
је, са сва­ким ми­ром, ура­ни­лов­ка
би­ла све ве­ћа... На­су­прот то­ме, Ви­
до­вић до­ка­зу­је ка­ко „др­жа­ва ни­је
за­јед­ни­ца, не­го прав­на уста­но­ва,
она је са­мо сред­ство у ру­ка­ма љу­
ди... а не не­што су­што (по­сто­је­ће
„би­ће“) као не­ки ен­ти­тет“13;
као и да
„ исти­на би­ти­ја не мо­же би­ти
ми­шље­њ ем ни са­гле­д а­н а, ни
утвр­ђе­на, ни пред­ста­вље­на...
Јер она је по­и­ма­ње, ко­је све по­
је­ди­нач­но свр­ста­ва и та­ко све
по­ј е­д и­н ач­н о не­г и­р а: пој­м ом
вр­сте. А исти­на би­ти­ја је упра­
во у по­ка­зи­ва­њу и по­ка­зи­во­сти
по­је­ди­нач­ног, тј. у те­ле­сној, про­
стор­но из­дво­је­ној по­је­ди­нач­но­
сти по­сто­ја­ња.“ 14
По­себ­ни ква­ли­тет Ви­до­ви­ће­
ва ми­сао (сле­де­ћи До­сто­јев­ског и
Ју­сти­на Ће­лиј­ског) до­се­же у про­
ни­ца­њу пр­вог исто­риј­ског „ме­та­
фи­зич­ког“ за­стра­ње­ња услед ко­га
је, по­ступ­но, сле­дом исто­риј­ских
до­га­ђа­ја, за­пад­ни део Евро­пе ис­
ко­чио из свог здра­вог те­ме­ља: у
„са­крал­ној ме­та­фи­зи­ци“ па­пи­зма
у слу­жби оправ­да­ња цен­три­ра­ња
кле­ри­кал­не хи­је­рар­хи­је као пу­ке
огра­ни­за­ци­је око ју­ри­дич­ке пу­
но­мо­ћи па­пе ко­ја је сма­тра­на за
Ви­до­вић Жар­ко,
11
„ду­хов­ни ап­со­лут“ са­мо по се­би,
Су­о­че­ње �ра­во­ а из ко­га, прав­ном тран­сла­ци­јом,
сла­вља са Евро­
про­из­ла­зе сви цр­кве­но-об­ред­ни
�ом –о�ле­�и о
ис�о­риј­ском ис­ку­ „са­кра­мен­ти“
с�ву, op. cit., 125.
( „За сва три ми­ни­сте­ри­ју­ма кле­
рик при­ма ова­шће­ња од па­пе
по­сред­но (ако је ни­жи кле­рик)
или не­по­сред­но (ако је ви­ши по
чи­ну). То овла­шће­ње је – са­кра­
мент за­ре­ђе­ња, ор­�и­на­ци­ја. По
овла­ш�е­њу па­пе кле­рик има
моћ да во­ди ду­шу вер­ни­ка. По
овла­ште­њу па­пе из кле­ри­ка го­
во­ри сам Бог. По овла­шће­њу па­
пе, кле­рик пре­но­си овла­ште­ња
Ibid., 80.
15
зва­на са­кра­мен­ти“15).
Ма­теј Ар­се­ни­је­
12
вић, op. cit., 6. По­сте­пе­но, од­у­пи­ру­ћи се овој
пр­во­бит­ној пап­ској ме­та­фи­зи­ци,
ње­н ој ор­г а­н и­з а­ц и­ј и и на­ч и­н и­
ма де­ло­ва­ња ко­ја је гу­ши­ла све
сфе­ре жи­во­та, европ­ски За­пад је,
опо­на­ша­ју­ћи про­тив­ни­ка, та­ко­ђе
„ме­та­фи­зи­ци­рао“ сво­ју ве­ру (ре­
фор­ма­ци­ја), др­жа­ву (ап­со­лут­на,
су­ве­ре­на др­жа­ва), људ­ску ми­сао
(иде­о­ло­ги­је), пра­во, кул­ту­ру, на­
ци­ју, ра­су...
Ви­до­ви­ће­ва пи­са­ња о од­но­су
Ср­ба пре­ма тој и та­квој Евро­пи
пру­жа­ју још и број­не дру­ге, јед­
на­ко зна­чај­не уви­де. Ипак, ње­го­ва
13
Жар­ко Ви­до­вић, усме­ра­ва­ња на за­вет­не ди­мен­зи­
Су­о­че­ње �ра­во­ је пра­во­слав­не на­ци­је у ду­хов­ној
сла­вља са Евро­
сфе­ри, те на ко­ри­шће­ње до­стиг­ну­
�ом – о�ле­�и о
ис�о­риј­ском ис­ку­ ћа кла­сич­не кул­ту­ре (ка­ко је Ви­до­
с�ву, op. cit., 21. вић зо­ве) ме­ди­тер­ско-евро­а­зиј­ске
ци­ви­ли­за­ци­је као про­тив­те­же за­
стра­њу­ју­ћим ути­ца­ји­ма „ме­та­фи­
зи­ци­ра­не“ Евро­пе нај­зна­чај­ни­ји
су; они су, ма­да у раз­ли­чи­тој сра­
зме­ри, лек за ис­ку­ше­ња „ре­ли­гиј­
ског на­ци­о­на­ли­зма“, ви­ђе­ног као
не­г а­т ив­н у по­с ле­д и­ц у по­к у­ш а­ј а
на­ц и­о ­н ал­н их „пре­п о­р о­д а“ пра­
во­слав­них на­ро­да у XIX ве­ку по
14
Ibid., 118-119. за­пад­ним мо­де­ли­ма, као што су
и пу­то­каз да се из­бег­не тра­же­ње
узо­ра би­ло у прет­ход­ној, им­пе­ри­
јал­но-ви­зан­тиј­ској фа­зи ду­хов­не
исто­ри­је пра­во­сла­вља, ко­ја је не­
у­ми­то про­шла, и ко­ја би се све­ла
на исто­ри­ци­стич­ко или кон­зер­ва­
тив­но огле­да­ње уна­зад, али и на
ње­ну де­лом по­за­пад­ња­че­ну, ру­ску
„им­пе­ри­јал­ну“ ко­пи­ју, што, та­ко­ђе,
са­да већ при­па­да исто­ри­ји.
Ми­с ао Жар­к а Ви­д о­в и­ћ а, из­
ра­зи­то стро­га и скло­на де­фи­ни­
ци­ја­ма и де­фи­ни­са­њу, ба­ве­ћи се
он­то­ло­шким пи­та­њи­ма по­не­кад
153
уме да бу­де и ре­дук­ци­о­ни­стич­ка,
да из­о­ста­ви, пре­ви­ди или гру­бо
по­јед­но­ста­ви; у ду­хов­но-исто­риј­
ској про­бле­ма­ти­ци то­га је знат­но
ма­ње и за­то су му и пре­ви­ди ре­
ђи и спо­ред­ни­ји. За­то и огле­ди о
исто­риј­ском ис­ку­ству Ср­ба и Евро­
пе, гле­да­ни у од­но­су на да­на­шњи
тре­ну­так, има­ју и из­ве­сних не­до­
ста­та­ка, али не од оних су­штин­
ски бит­них, већ, пре све­га, оних
ве­з а­н их за ак­т у­е л­н е то­ко­в е, за
про­це­се и кри­зне ди­мен­зи­је ко­је
се од­ви­ја­ју у тој и та­квој Евро­пи
и, ода­тле, пре­ли­ва­ју на Ср­би­ју. С
дру­ге стра­не, и Ви­до­ви­ће­во ви­ђе­
ње срп­ског на­ро­да као за­вет­ног, у
окол­но­сти­ма са­вре­ме­ног ма­сов­ног
кон­вер­тит­ства, опор­ту­ни­зма или
тек ду­го­трај­не апа­ти­је, не­зна­ња и
ду­хов­не ле­тар­ги­је, мо­ра­ло би да се
ба­рем узи­ма услов­но (или сма­тра­
но за иде­ал-тип­ски обра­зац), ако
не и да се де­лом ре­ви­ди­ра, баш у
од­но­су на не­спор­ну за­вет­ну ве­р­
ти­ка­лу као те­мељ­ну од­ред­ни­цу
срп­ске на­ци­је.
У че­му се огле­да уо­че­на „бла­га
не­ак­ту­ел­ност“ Ви­до­ви­ће­вог зби­
ља ва­жног ис­тра­жи­ва­ња? Ње­го­
ва кри­ти­ка за­пад­не ме­та­фи­зи­ке,
на­и­ме, од­лич­но ко­ре­спон­ди­ра са
раз­во­јем ве­ли­ких ми­са­о­них си­
сте­ма на За­па­ду све до по­ло­ви­не
ХХ ве­ка, па и не­што ду­же. Ду­хов­ни
154
то­ко­ви пост­хри­шћан­ског За­па­да,
нарочито „во­ља за моћ“ су­о­че­ни са
не­у­спе­си­ма пре­о­бли­ко­ва­ња све­та
по ми­са­о­но-ап­страк­тим ка­лу­пи­ма
фи­ло­зоф­ско-иде­о­ло­шких на­ра­ти­ва
и са­ми од­у­ста­ју од тог пу­та. Пост-
мо­дер­ни­зам/пост-струк­т у­ра­ли­
зам де­кон­стру­и­шу те на­ра­ти­ве и
Ви­до­вић опо­вр­га­ва кри­во­тво­ре­ње
и сво­ђе­ње Ко­сов­ског за­ве­та на ди­мен­зи­је
пу­ке ет­но-на­ци­о­нал­не ми­то­ло­ги­је
и хе­рој­ског епа о исто­риј­ском ју­на­штву
ка­ко би ре­а­фир­ми­сао дух за­вет­но­сти као
цр­кве­ни, ре­ал­но ду­хов­но-при­ча­сни,
са свом сво­јом ес­ха­то­ло­шком пе­р­спек­ти­вом
ко­ја ду­бо­ко пре­ва­зи­ла­зи пу­ке исто­риј­ске
ин­те­ре­се, мо­ти­ве или на­да­ња
… кључ­ни уви­ди пред­ста­вља­ју ва­жан
ин­си­сти­ра­ју на по­је­ди­нач­ном и
ви­ше­знач­ном. Сви би они од­ре­да,
кло­не­ћи се на­рав­но хри­шћан­ских
ква­ли­фи­ка­ци­ја и ду­хов­ног со­зер­ца­
ња узро­ка за­пад­не кри­зе, пот­пи­са­
ли Ви­до­ви­ће­ву кри­ти­ку фи­ло­зоф­
ског есен­ци­ја­ли­зма и ме­та­фи­зи­ке,
али би, при то­ме, свој по­глед ра­ди­је
окре­ну­ли ис­кљу­чи­во ње­ним по­сле­
ди­ца­ма не­го ду­хов­ним узр­о­ци­ма.
Но, исти ти пост­м о­д ер­н и­с ти/
постструк­ту­ра­ли­сти, у исти мах
за­го­ва­ра­ју одр­жа­ва­ње са­да­шњег
кри­зног ста­ња све­та, по­и­гра­ва­ју
се са ње­го­вим кр­хо­ти­ни­ма, па чак
и, све­сно или не­све­сно, „он­то­ло­
ги­зу­ју“ по­јед­ни­ча­ност обез­ду­хо­
вље­не, кри­зне ег­зи­стен­ци­је и ме­
та­фи­зи­ци­ра­ју ње­гов је­зик, ње­го­ву
под­свест и слич­но, док ме­та­фи­зич­
ко-ма­гиј­ски им­пул­си ка ства­ра­њу
уни­вер­за­ли­стич­ке псе­у­до-за­јед­ни­
це би­ва­ју пре­у­сме­ре­ни са ап­стракт­
них „ве­ли­ких на­ра­ти­ва“ да ко­ри­сте
дру­га сред­ства, дру­ге па­ра­ле­ле­не
вољ­но-исто­риј­ске то­ко­ве: тех­но­ло­
шко-ин­фор­ма­ци­о­не, ме­диј­ске (ко­ја
де­лу­ју кроз сли­ке и сим­бо­ле на по­
је­ди­нач­ну свест, и под­сти­чу бу­ђе­ње
стра­сти), фар­ма­ко­ло­шко-ге­не­тич­
ке (би­о­тех­но­ло­ги­ја) и оне ди­рект­
но или при­кри­ве­но окулт­не...
У том сми­с лу, Ви­д о­в и­ћ е­в и
во­дич за пред­и­сто­ри­ју са­да­шње
Евро­пе на „За­па­ду свог по­сто­ја­ња“,
ну­жни да би се схва­ти­ли ње­го­ви
још ком­плек­сни­ји и со­фи­си­ти­ра­
ни­ји да­на­шњи то­ко­ви и прав­ци
кри­зног раз­во­ја. Али, за њи­хо­во
ду­бин­ско ви­ђе­ње и по­и­ма­ње по­
тре­бан је не­ки дру­ги Ви­до­вић. Он
је, за сво­је вре­ме и при­ли­ке, учи­
нио ви­ше не­го до­вољ­но. �
ЗИМА
 Исти­на, сми­сао ­
и дух у фи­ло­со­фи­ји
Жар­ка Ви­до­ви­ћа
На­�ах­ну­�а, хра­ње­на и не­�о­ва­на �у­�ом и о�и�­но �ро­ве­ре­ном ми­са­о­ном и �у­хов­ном
�ра­�и­ци­јом �ла­�о­ни­зма, о�­но­сно �ла­�он­ско� хри­шћан­с�ва, са­чу­ва­ној ­
у ви­зан­�иј­ском и ме­�и­�е­ран­ском ци­ви­ли­за­циј­ском, кул­�ур­ном и �у­хов­ном кру­�у ­
– фи­ло­со­фи­ја Жар­ка Ви­�о­ви­ћа је све­�о­че­ње, а не �о­с�у­�ак �о­ка­зи­ва­ња

Та­тја­на
Ми­л и­в о­ј е­в ић И мам по­тре­бу да поч­нем овај
скром­ни при­лог, за­ми­шљен
као лич­ни по­глед на јед­ну те­му
ње­го­ве фи­ло­со­фи­је, са ду­бо­ком
за­х вал­н о­ш ћу про­ф е­с о­ру и при­
ја­т е­љу Жар­к у Ви­д о­в и­ћу, ње­г о­
вој лич­но­сти и ње­го­вој ду­бо­кој,
тра­гич­кој и оза­ре­ној лич­но­сној и
ло­го­сној ми­сли. Па ни не мо­же се
фи­ло­со­фи­ја лич­но­сти, дру­га­чи­је
до­жи­ве­ти и раз­у­ме­ти, не­го из лич­
но­сти – лич­но!
Из­ра­зом за­хвал­но­сти не по­чи­
њем као уч­ти­вом увод­ном фор­му­
лом. Раз­ло­га за за­хвал­ност имам,
као и мно­г и ње­г о­в и чи­т а­о ­ц и и
са­г о­в ор­н и­ц и. Ис­т и­ч ем на овом
ме­сту, ме­ђу дру­гим осе­ћа­њи­ма, за­
хвал­ност чо­ве­ку ко­ји је свој жи­вот
и фи­ло­со­фи­ју из­гра­дио на те­шким
и стра­дал­ним ис­ку­стви­ма, из ко­јих
се уз­нео до пу­но­ће и ра­до­сти ду­
ха – за­то што нас бла­го, па­жљи­во,
а ја­сно и сна­жно уте­ме­ље­но, вра­
ћа са за­во­дљи­вих стран­пу­ти­ца. У
не­мо­ћи пре све­га, а и не­мо­гућ­но­
сти због огра­ни­че­ног про­сто­ра, да
при­ка­жем фи­ло­со­фи­ју ко­ју Жар­ко
Ви­до­вић де­це­ни­ја­ма сво­јим жи­во­
том, раз­го­во­ри­ма и де­ли­ма про­ду­
бљу­је и об­и­сти­ну­је – ко­јој све­до­чи
свим сво­јим би­ћем – ода­бра­ла сам,
као што ре­кох на са­мом по­чет­ку,
је­дан од ње­них сто­жер­них сег­ме­
на­та, због ње­го­вог про­све­тљу­ју­ћег,
ис­це­љу­ју­ћег и спа­со­но­сног деј­ства.

2014 155
 Татјана Миливојевић, доктор философије,
професор на Факултету за културу и медије у
Београду где предаје психологију стваралаштва и
културну антропологију (основне студије), етику,
мотивацију и комуникацију (мастер студије) и
персоналистичку антропологију (докторске студије).
Основне студије философије је завршила на
Филозофском факултету универзитета у Београду,
а магистрирала је и докторирала на Филозофском
факултету универзитета Ница Софија-Антиполис (Nice
Sophia-Antipolis) у Француској. Поља интересовања и
научно-истраживачког рада Татјане Миливојевић је
интердисциплинарно и обухвата философију, етику и
теорију стваралаштва, социокултурну антропологију и
психологију.

Бу­ду­ћи да се ни­чим не мо­гу ни
из­да­ле­ка при­ма­ћи Жар­ку – ни ис­
ку­ством, ни ду­хом, ни жи­вом ве­ром,
ни ду­би­ном и ши­ри­ном зна­ња, по­
ку­ша­ћу да се осло­ним на „слух“ за
ко­ји он ка­же да је по­тре­бан да би
чо­век мо­гао да „чу­је“, уо­чи и ра­за­
бе­ре зна­ко­ве ко­ји фи­ло­со­фи­ји (а о
исти­ни би­ти­ја) упу­ћу­ју умет­ност,
по­е­зи­ја, тра­ге­ди­ја и све­ште­на по­
е­зи­ја ве­ре. За­што баш ода­тле? За­то
што зна­ко­ви до­ла­зе од осе­ћа­ња (и
све­сти ко­ју она бу­де), а не од са­зна­
ња схва­ће­ног са­мо као ми­шље­ње,
од­но­сно, ми­шље­ње је вред­но и пло­
до­но­сно ка­да се под­вр­га­ва на­по­ру
да до­сег­не ја­сне пред­ста­ве о исти­
ни ко­ја ни­је у ње­му са­мом. Фи­ло­
со­фи­ја се не ра­ђа из пој­ма, ло­гич­ке
ар­гу­мен­та­ци­је: то су са­мо ала­ти. За
фи­ло­со­фи­ју, да­кле, тре­ба „има­ти
1
Жар­ко Ви­до­ слу­ха“1. Тај „слух“ је, на­ста­вља Жар­
вић,О�ле­�и о ко, чо­ве­ко­ва ду­хов­ност, ње­го­ва но­
�у­хов­ном ис­ку­
стал­ги­ја, че­жња за ду­хом, те је за­то
с�ву, Бе­о­град,
1989, 209. фи­ло­со­фи­ја ослу­шки­ва­ње зна­ко­ва,
од­зив на њи­хов по­зив. „Зна­ти ослу­
шки­ва­ти“, „уме­ти чу­ти и ви­де­ти“, с
пра­вом твр­ди ау­тор, – то се не до­
би­је шко­ло­ва­њем или усва­ја­њем
уни­вер­зи­тет­ске фи­ло­со­фи­је.
Жар­ко Ви­до­вић је у ме­ни спа­сао
то осе­ћа­ње, тај „слух“ за зна­ко­ве о
исти­ни би­ти­ја и ду­ха, од уни­вер­
зи­тет­ске фи­ло­со­фи­је. На­и­ме, ни­
је са­мо мој ути­сак да фи­ло­соф­ске
сту­ди­је, не са­мо да не при­пре­ма­ју,
већ, на­про­тив, ау­то­ри­та­тив­но уда­
ља­ва­ју од „ослу­шки­ва­ња“ и слут­
њи, ја­ча­ју­ћи „кри­тич­ко“ по­до­зре­ње
пре­ма том „слу­ху“, пре­ма осе­ћа­њу
ко­је под­сти­че свест (свест је фе­но­
мен осе­ћа­ња, ка­же Ви­до­вић), во­
де­ћи ње­го­вом по­ти­ски­ва­њу, као
„не­ми­са­о­ном“, фи­ло­зоф­ски сум­
њи­вом и „не­чи­стом“ по­ри­ву. Не ка­
же ли се „чи­ста фи­ло­со­фи­ја“? Ни­је
пре­те­ра­но ре­ћи да то „чи­шће­ње“,
„пре­чи­шћа­ва­ње“ фи­ло­со­фи­је од
не­пој­мов­ног, не­ди­скур­зив­ног „му­
ља“, ду­гу­је­мо, као што Ви­до­вић по­
ка­зу­је, Ари­сто­те­лу и ње­го­вом „спу­
шта­њу“ Пла­то­но­вих иде­ја, од­но­сно
ду­ха, у сфе­ру оп­штих, ап­стракт­них,
су­в их пој­м о­в а. Су­с ре­ћу­ћ и се са
Ари­сто­те­лом, сту­дент бр­зо­пле­то
по­ми­сли: „Ах, ка­ко је, иа­ко ве­ли­
чан­ствен, био на­и­ван тај Пла­тон,
(или ње­гов учи­тељ Со­крат, ко­ји је
стра­дао за пој­мо­ве до­бр­ог, исти­не
и прав­де)! За­ми­сли­те са­мо ту бај­
ко­ви­ту фик­ци­ју, да се пој­мо­ви ко­ји
се до­би­ја­ју уо­ча­ва­њем и из­вла­че­
њем (ап­стра­хо­ва­њем) за­јед­нич­ких
свој­ста­ва ства­ри, по­ја­ва, до­га­ђа­ја
и ис­ку­ста­ва, суп­стан­ци­ја­ли­зу­ју и
по­ста­вљу­ју та­мо да­ле­ко, у не­ка­кву
не­бе­ску сфе­ру! До­бро, при­зна­је се
Пла­то­ну да је по­ста­вио фи­ло­соф­
ски те­мељ­на, ва­жна пи­та­ња, ода­је
му се по­шта за ве­ли­ку ло­ги­ча­р­ску
и ди­ја­лек­тич­ку ве­шти­ну (схва­ће­ну
као ра­ци­о­нал­ну ана­ли­зу), за­чи­ње­
ну стил­ском и драм­ском ле­по­том
ње­го­вих ди­ја­ло­га и ми­то­ва, ко­је ту
и та­мо уба­ци, кад, то­бож, не уме
дру­га­чи­је („чи­сто“ фи­ло­соф­ски) да
се из­ра­зи. Али ка­ква ште­та што је
био на­ив­ни иде­а­ли­ста!
А баш је Пла­тон (мој пр­ви су­
срет са њим, у гим­на­зи­ји, био је
пре­ко ми­та о пе­ћи­ни и Ди­о­ти­ми­
ног го­во­ра у Го­зби,) про­бу­дио и
раз­бук­тао у ме­ни већ ти­ња­ју­ће,
при­сут­но (зар ни­је код све де­це и
ве­ћи­не мла­дих би­ћа?) фи­ло­соф­ско
осе­ћа­ње – ра­до­сно ти­тра­ње ду­ха.
На фи­л о­з оф­с ким фа­к ул­т е­т и­м а,
ме­ђ у­т им, Ари­с то­т ел и ње­г о­в о
ту­ма­че­ње Пла­то­на по­бе­ђу­ју, јер
Ари­сто­тел је то­ли­ко мо­дер­ни­ји
и „на­у ч­ни­ј и“! Он је фи­л о­с о­ф и­ју
очи­стио од Пла­то­но­вих ми­то­ва и
иде­а­ли­стич­ко-ми­стич­них на­но­
са, вра­тио је иде­је та­мо где при­
па­да­ју: у свет по­ја­ва уоб­ли­че­них
и уре­ђе­них ра­зу­мом, пој­мо­ви­ма и
ка­те­го­ри­ја­ма, и утро пут на­у­ци и
ем­пи­ри­ји, пој­му и све­тов­ном ис­
ку­ству. Пло­тин, на­рав­но, иа­ко ве­
лик и на­да­рен, овлаш се из­у­ча­ва,
као рев­но­сни на­ста­вљач Пла­то­на,
али у сме­ру ко­ји га уда­ља­ва од раз­
бо­ри­то­сти ве­ли­ког Ста­ги­ра­ни­на.
Пло­ти­нов (нео)пла­то­ни­зам, сво­
јом на­дах­ну­то­шћу, осе­ћај­но­шћу,
ре­ли­гиј­ско-ми­стич­ним уз­ле­ти­ма
и то­на­ли­те­ти­ма, сум­њи­во на­ги­ње
на не­фи­ло­соф­ску стра­ну. Ни­ти је
ем­пи­ри­чар, ни­ти ра­ци­о­на­ли­ста,
од­но­сно ме­та­фи­зи­чар.
Си­гур­но је да сам ов­де упр­о­сти­
ла и ка­ри­ки­ра­ла пут ини­ци­ја­ци­је у
„пра­вог“ фи­ло­со­фа: не­при­стра­сног,
објек­тив­ног, нео­п­те­ре­ће­ног пој­
мов­но не­де­тер­ми­ни­са­ним осе­ћа­
њи­ма и ис­ку­стви­ма. Из­у­ча­ва­ју се и
дру­ги, „осе­ћај­ни“ или ег­зи­стен­ци­

156 ЗИМА
 јал­ни и ре­ли­ги­о­зни фи­ло­со­фи, али
дух ари­сто­те­ли­зма, ње­го­вог „чи­
шће­ња“ Пла­то­на и (или од?) пла­
то­ни­зма, оста­је, ма­ње или ви­ше,
све­сно или не­све­сно, она ма­три­ца
и ар­шин ко­јим се ме­ри спе­ци­фич­на
те­жи­на „фи­ло­со­фич­но­сти“.
И као што су Пла­то­но­ве иде­је,
оку­пље­не под вр­хов­ну иде­ју До­
бра, од­јед­ном зга­сле, за­шле иза
обла­ка, из­гу­бив­ши сјај, то­пло­ту и
зра­че­ње ко­ји­ма су пре­о­бра­жа­ва­ле
све по­сто­је­ће – или, ка­ко би ре­као
Жар­ко Ви­до­вић – сва би­ти­ја, су­
шта, та­ко се и у ме­ни, по­кат­кад,
га­сио, там­нио, гу­био енер­ги­ју онај
пр­во­бит­ни фи­ло­соф­ски ерос. Или
би се то ко­нач­но и де­си­ло, да ни­је
би­ло Жар­ка Ви­до­ви­ћа: раз­го­во­ра
са њим, ње­го­вих чла­на­ка и књи­га.
Не­м ам моћ да про­н ик­н ем у
све бо­гат­ство и ду­би­ну зна­че­ња
и сми­с ла Жар­ко­в их ми­с ли, али
Су­што ни­је исто што и ње­го­ви фе­но­ме­ни,
оно не ме­ња сво­ју он­то­ло­шку су­шти­ну
про­ме­ном фе­но­ме­на и усло­ва. За­то је
нео­п­ход­но су­о­чи­ти се са исти­ном би­ти­ја,
јер тек у том су­о­че­њу се она мо­же
пре­ва­зи­ћи ду­хом, тј. уз­ди­за­њем
у над-би­ти­је
…
мо­гу да на­слу­тим и до­не­кле раз­
у­мем – умом и осе­ћа­њи­ма – чи­ме
су ме ис­це­ли­ле вра­тив­ши ме оном
иско­ну, ко­ји ме је и под­ста­као на
пут фи­л о­с о­ф и­р а­њ а, на пу­т о­в а­
ње ду­ше и ду­ха. Уве­ре­на сам да
би мно­ги мла­ди љу­ди, ко­ји, ка­ко
нам по­ка­зу­ју да­на­шња ис­тра­жи­ва­
ња, ис­по­ве­да­ју сво­је ја­де, лу­та­ња,
па­до­ве, стреп­ње, де­пре­сив­ност,
дез­о­ри­јен­ти­са­ност, без­на­ђе, ма­
ло­ду­шност, и сл. – на­шли ле­ка у
Жар­ко­вој пла­тон­ској и пра­во­слав­
ној фи­ло­со­фи­ји. Дру­гим ре­чи­ма,
она је зна­чај­на за сам жи­вот, за
сва­ко­днев­но жи­вље­ње. По че­му?
По­ку­ша­ћу да об­ја­сним. На­дах­ну­
та, хра­ње­на и не­го­ва­на ду­гом и
опит­но про­ве­ре­ном ми­са­о­ном и
ду­хов­ном тра­ди­ци­јом пла­то­ни­
зма, од­но­сно пла­тон­ског хри­шћан­
ства, са­чу­ва­ној у ви­зан­тиј­ском и
ме­ди­те­ран­ском ци­ви­ли­за­циј­ском,
2014
кул­тур­ном и ду­хов­ном кру­гу – фи­
ло­со­фи­ја Жар­ка Ви­до­ви­ћа је све­
до­че­ње, а не по­сту­пак до­ка­зи­ва­ња.
Она је „на­пор осве­шћи­ва­ња ду­хов­
ног ис­ку­ства, на­пор ‘са­мо­спо­зна­је’,
тј. са­мо­о­све­ћи­ва­ња“2. Уко­ре­ње­на
је у осе­ћа­њи­ма и све­сти као фе­но­
ме­ну осе­ћа­ња, у ис­ку­стви­ма љу­ба­
ви, вер­но­сти, стра­да­ња, ме­та­но­је,
ве­ре, умет­но­сти, ду­ха. За­то што је
све­до­че­ње и под­виг са­мо­о­све­шћи­
ва­ња, она по­ста­вља би­ћа, ства­ри,
фе­но­ме­не, на пра­во ме­сто, раз­лу­
чу­ју­ћи исти­ну од не­и­сти­не, сан од
ствар­но­сти, ма­ги­ју од ду­ха, ме­та­
фи­зи­ку од он­то­ло­ги­је.
По­ме­ну­ти мла­ди (на­рав­но и од­
ра­сли) жа­њу отров­не, ра­за­ра­ју­ће
пло­до­ве ни­хи­ли­стич­ког се­ме­ња
по­с а­ђ е­н ог још дав­н о, на са­м ом
по­чет­ку ме­та­фи­зич­ког по­и­сто­ве­
ће­ња ми­шље­ња (пој­ма, ло­ги­ке) са
би­ћем (би­ти­јем, су­штим), и са ма­
гиј­ским ис­ку­ством ко­је рас­тва­ра,
рас­та­че, раз­ли­ва и ута­па је­ди­но
по­сто­је­ће – по­је­ди­нач­но би­ти­је,
лич­ност – у не­ка­кву це­ли­ну. Ма­
гиј­ско ис­ку­ство је у ме­та­фи­зи­ци
на­шло свој при­род­ни пут и ру­хо,
сво­ју ра­ци­о­на­ли­за­ци­ју и ле­ги­ти­
ма­ци­ју. А сви смо, са­мим тим што
че­сто бе­жи­мо од са­мо­о­све­шће­ња
и што го­во­ри­мо и ми­сли­мо у пој­
мо­ви­ма – при­род­ни ме­та­фи­зи­ча­ри
и ма­го­ви. За­ве­де­ни ко­пу­лом „би­
ти“, су­што, би­ти­је и ње­го­ву свест
при­да­је­мо рад­ња­ма, оп­што­сти­ма,
ро­до­ви­ма, вр­ста­ма, фе­но­ме­ни­ма,
це­ли­на­ма, си­сте­ми­ма. Пре­но­си­мо
оно „би­ти“, ко­је при­па­да са­мо по­
је­ди­нач­ном би­ћу, у соп­стве­не пој­
мов­н е кон­с трук­ц и­ј е. На јед­н ом
ме­сту Ви­до­вић ка­же:
„ Тех­ни­ка го­во­ра не сме нас за­ве­
сти да за­бо­ра­ви­мо да тр­ча­ње не
по­сто­ји, да по­сто­ји са­мо тр­кач“.
Да­к ле, ко­л ек­т ив, тр­ж и­ш те,
дру­штво, род или вр­ста, ко­смос,
це­ли­на итд. не по­сто­је на на­чин
би­ћа (би­ти­ја), већ као фе­но­ме­ни
би­ћа. Сва­ко по­сто­је­ће је по­је­ди­
нач­но, из­дво­је­но од дру­гих, у се­
бе за­тво­ре­но и са­бра­но. Сто­га је
и „свест мо­гу­ћа са­мо као фе­но­мен
лич­но­с�и“.
„Та­ко­зва­на (у ме­та­фи­зи­ци, у иде­
о­ло­ги­ји то­ли­ко оми­ље­на) ‘ко­
лек­тив­на свест’ се по­ка­зу­је као
на­ви­ка! А та на­ви­ка ни­је свест“.3
Да ли је пре­те­ри­ва­ње го­во­ри­ти
о опа­сно­сти, уни­ште­њу, по­ни­ште­
њу? И шта је то што је опа­сно, ра­
за­ра­ју­ће, уни­шта­ва­ју­ће у за­бо­ра­ву
или бек­ству од све­сти и са­мо­све­
2
Ibid., 65. сти о по­сто­је­ћем као по­је­ди­нач­
ном су­штом? Шта је то што би­ва
за­бо­ра­вље­но, за­ме­ње­но, те са­мим
тим угро­же­но? Ви­до­вић од­луч­но
од­го­ва­ра: са­ма исти­на би­ти­ја, а
са њом дух и лич­ност. Јер са­мо и
тек у су­о­че­њу са исти­ном би­ти­ја
(као по­је­ди­нач­ног, огра­ни­че­ног,
те­ле­сног, ра­њи­вог, смрт­ног, у се­
бе за­т во­р е­н ог су­ш тог) мо­же се
чо­век осло­бо­ди­ти илу­зи­ја, фан­
та­зи­ја, сно­ви­ђе­ња ко­ји­ма кри­ти­
ку­је ствар­ност, пре­ма ко­ји­ма би
да је ме­ња:
„ У ма­г иј­с ком ис­к у­с тву чо­в ек
кри­ти­ку­је ре­ал­ни свет кри­те­ри­
ју­мом сно­ва (а не­ма то­га све­та
ко­ји мо­же да из­др­жи кри­ти­ку
4
Ibid., 29. сна!)“4.
Ма­гиј­ске стра­сти би да уки­ну
из­дво­је­ност, одво­је­ност, уса­мље­
ност, те­ле­сност и смрт­ност би­ти­ја.
А што је не­спо­зна­ти­ја, по­ти­сну­
ти­ја, за­то­мље­ни­ја исти­на би­ти­ја,
то се чо­век осе­ћа осу­је­ће­ни­јим,
ус­кра­ће­ни­јим, те још ви­ше бе­жи
и још ду­бље то­не у са­мо­за­бо­рав
(бек­ство од са­мо­све­сти, сло­бо­де,
од­го­вор­но­сти), у ма­гиј­ску страст
ко­јом по­ку­ша­ва да осе­ћа­ње ли­
ше­но­сти на­док­на­ди узи­ма­њем од
дру­гих (агре­си­ја, оти­ма­ње, осва­
ја­ње, моћ) или ута­па­њем у њих
(у пле­ме, клан, ко­лек­тив, на­ци­ју,
иде­о­ло­ги­ју итд.). Или пак ма­гиј­
ски, ме­та­фи­зич­ки при­сту­па ве­
ри, тра­же­ћи од Бо­га да про­ме­ни
при­род­не за­ко­не, да га из­ба­ви од
њих, да га осло­бо­ди ко­нач­но­сти,
одво­је­но­сти, за­тво­ре­но­сти у се­
би, са­м о­и ­с то­в ет­н о­с ти, и бол­н е
све­сти о то­ме. А он­да, већ раз­о­
ча­ран у „сви­јет ко­ји же­љи не зна
уго­ди­ти“ и ко­ји је „ти­ра­нин и са­
мом ти­ра­ни­ну“, би­ва раз­о­ча­ран и у
тог Бо­га ко­ји је та­ко устро­јио свет
и ко­ји га не ме­ња ње­му у ко­рист.
А мо­жда се, уме­сто те на­пор­не и
уза­л уд­н е бор­б е с ве­т ре­њ а­ч а­м а,
ми­ри с ми­шљу да су до­бро и зло,
све­тло и та­ма, сми­сао и бе­сми­сао
у јед­на­кој ме­ри по­ме­ша­ни, да, као
што по­сле ки­ше до­ла­зи сун­це, јед­
но се с дру­гим сме­њу­је, јед­но без
3
Ibid., 89. дру­гог не би­ва, те исто та­ко до­бро
157

и зло, Бог и Ђа­во, оби­ту­ју у ис­тој
рав­ни. Чо­век мо­же да по­ку­ша и
не­што дру­го, да­нас ве­о­ма мо­дер­
но: да на­ђе уте­ху и са­мо­по­у­зда­ње
у „кон­стру­и­са­њу“ вред­но­сти (тзв.
„кон­струк­ти“), у „про­јек­то­ва­њу“
сми­сла (ду­ха, умет­но­сти, љу­ба­ви,
ег­зи­стен­ци­је), као ба­рон Мин­ха­у­
зен ко­ји по­ку­ша­ва да се из­ба­ви од
да­вље­ња хва­та­њем за соп­стве­ни
пер­чин. У сва­ком од тих слу­ча­је­
ва, ко­пр­ца се чо­век у жи­вом пе­ску
не­спо­ра­зу­ма са све­том, са исти­ном
би­ти­ја и са са­мим со­бом. И та­ко,
је­ди­ни мо­гу­ћи ис­ход – он­да кад га
раз­о­ча­ра­ју и ши­ре­ње мо­ћи и ста­
па­ње у фан­та­зи­ра­не це­ли­не, и не­
пре­кид­на, ни­куд во­де­ћа сме­на до­
бр­ог и ло­шег, сми­сла и бе­сми­сла, и
кон­стру­и­са­не вред­но­сти ко­је се ни
на че­му не др­же, и про­јек­ти и пла­
но­ви и тех­ни­ке (мо­дер­не тех­но­ло­
ги­је, пси­хо­тех­ни­ке, езо­те­рич­не,
158
окулт­не тех­ни­ке по­сти­за­ња спа­
се­ња и др.) за до­сти­за­ње сми­сла
и ис­пу­ње­но­сти – је­сте ни­хи­ли­зам.
„ Ни­хи­ли­зам ни­је не­га­ци­ја би­ти­
ја, не­го не­га­ци­ја СМИ­СЛА би­ти­
ја!“ а „про­у­зро­ко­ван је обез­вре­
ђи­ва­њем лич­но­сти“5.
За­то не тре­ба да нас чу­ди рас­
про­с тра­њ е­н ост ма­л о­д у­ш но­с ти,
без­на­ђа, по­ре­ме­ћа­ја, ал­ко­хо­ли­зма
и нар­ко­ма­ни­је, де­струк­тив­но­сти и
са­мо­де­струк­тив­но­сти, на­ро­чи­то
код мла­дих, јер они још ни­су ре­
зиг­ни­ра­ни, фор­ма­ти­ра­ни, њи­хов
ни­хи­ли­зам је још увек ак­ти­ван,
као ва­пај ду­ше ко­ја тра­жи, а не
про­на­ла­зи, сми­сао, јер га тра­жи
на по­гре­шном ме­сту, на по­гре­шан
на­чин, усме­рен ма­ги­јом, ме­та­фи­
зи­ком и њи­хо­вим нај­и­зра­зи­ти­јим
про­из­во­дом – тех­но­ло­ги­јом. Па и
са­мо тра­га­ње во­ди у бес­пу­ће, јер,
ка­ко по­на­вља Ви­до­вић, дух је осе­
ћа­ње, до­га­ђај осе­ћа­ња, ко­ји се при­
ма, а не мо­же се пла­ни­ра­ти, „ју­ри­
ти“ и „хва­та­ти“.
Еко­ном­ска, пси­хо­ло­шка и со­ци­
о­ло­шка об­ја­шње­ња (не­за­по­сле­
ност, без­пер­спек­тив­ност, рас­пад
по­ро­ди­це и дру­штве­не со­ли­дар­
но­сти итд.) ле­ги­тим­на су, има­ју
сво­ју ва­жну и опо­ми­њу­ћу уло­гу,
али ни­су до­вољ­на да осве­тле по­
ме­ну­те те­шко­ће, јер не за­ди­ру у
ко­рен про­бле­ма; не се­жу иза и ис­
под по­ја­ва, у са­му су­шти­ну би­ти­
ја. Да је та­ко, до­ка­зу­је од­вај­ка­да,
у свим вре­ме­ни­ма, ти­хо, пу­зе­ће,
при­кри­ве­но или гла­сно и ви­дљи­во
оча­ја­ње и оних ко­ји еко­ном­ских и
дру­гих на­ве­де­них про­бле­ма не­ма­
ју. Та­ко да иа­ко тре­ба не­пре­ста­но
ра­д и­т и на оп­ш тем по­б ољ­ш а­њу
усло­ва и оно­га што се зо­ве ква­
ли­тет жи­во­та, то оста­је рад, ка­ко
под­се­ћа Ви­до­вић на осно­ву пла­
тон­ске он­то­ло­ги­је, на пла­ну фе­
но­ме­на би­ти­ја (ње­го­вих рад­њи),
а не до­ти­че се ње­го­ве су­шти­не: јер
би­ти­је, су­што ни­је исто што и ње­
го­ви фе­но­ме­ни, оно не ме­ња сво­ју
он­то­ло­шку су­шти­ну про­ме­ном фе­
но­ме­на и усло­ва. За­то је нео­п­ход­
но, ис­ти­че и по­на­вља Жар­ко Ви­до­
вић, су­о­чи­ти се са исти­ном би­ти­ја,
јер тек у том су­о­че­њу се она мо­же
пре­ва­зи­ћи ду­хом, тј. уз­ди­за­њем у
над-би­ти­је.
Али шта је дух? Та реч је то­ли­ко
упо­тре­бља­ва­на и зло­у­по­тре­бља­
ва­на да не­ки­ма зву­чи ис­тро­ше­но,
ис­пра­жње­но и по­ха­ба­но. Дух мно­
ги по­и­сто­ве­ћу­ју са ми­шље­њем,
ин­те­лек­том, ра­ци­ом, дру­ги са ин­
ди­ви­ду­ал­ним или ко­лек­тив­ним
не­с ве­с ним, тре­ћ и са не­к а­к вим
ко­смич­ким ду­хом или ду­шом, са
5
Ibid., 258. „оке­ан­ским осе­ћа­њем“, са по­ве­зи­
ва­њем са це­ли­ном ве­ћом од по­је­ди­
нач­но­сти, и сл. Тој те­ми, раз­лу­чи­ва­
њу зна­че­ња, по­себ­но су по­све­ће­ни
Жар­ко­ви О�ле�и о �у­хов­ном ис­ку­
с�ву, а при­сут­на је и у свим ње­го­
вим де­ли­ма. То је оно бит­но што
тре­ба да до­ку­чи­мо, да би­смо осве­
сти­ли при­род­ног ме­та­фи­зи­ча­ра
или ма­га у се­би, да би­смо се са те
стран­пу­ти­це, ко­ја во­ди у не­до­ђи­ју
и ни­хи­ли­зам, вра­ти­ли на ду­хов­ни
пут: на пут исти­не о би­ти­ју и о ње­
го­вом пре­ва­зи­ла­же­њу ду­хом.
Нај­бо­ље је да пу­стим да о то­
ме го­в о­р и сам Жар­ко Ви­д о­в ић,
ЗИМА
на­во­ди­ма из „Огле­да о ду­хов­ном
ис­ку­ству“:
„ Дух је оно о че­му пла­то­ни­зам,
по­себ­но Пло­тин го­во­ри и на­зи­
ва га – ‘нус’. То, да­кле, ни­је моћ
ми­шље­ња. Где га схва­та­ју као
ми­шље­ње и моћ ми­шље­ња, то
је си­гу­ран знак да ни­су схва­ти­
ли ни пла­то­ни­зам, ни Пло­ти­на
и пла­тон­ску ми­сао хри­шћа­на,
ни, на­рав­но, ‘ви­зан­тиј­ску’ ми­
сао. Тек је ‘ви­зан­тиј­ска’ ми­сао
схва­ти­ла по­ка­ја­ње као услов
за исти­ну би­ти­ја и свест о сло­
бо­ди, а ове као услов за по­ја­ву
ду­ха (осе­ћа­ња пу­но­ће и осми­
шље­н о­с ти би­т и­ј а). Тек у тој
ми­сли (‘ви­зан­тиј­ској’) – као у
де­лу Јо­ва­на Ле­ствич­ни­ка или
у де­ли­ма иси­ха­ста – схва­ће­на
је осе­ћај­на при­ро­да ду­ха, с јед­
не стра­не, и су­прот­ност из­ме­
ђу ду­ха (као осе­ћа­ња пу­но­ће и
осми­шље­но­сти би­ти­ја) пре­ма
стра­сти­ма (осе­ћа­њи­ма ли­ше­но­
сти би­ти­ја).“6
6
Ibid., 38.
„ Дух је је­ди­на моћ ко­јом чо­век
по­сти­же не­мо­гу­ће; да раз­у­ме
са­мо би­ти­је, а да га ипак при­
хва­т и и ра­д у­ј е му се. Али та
моћ (моћ раз­у­ме­ва­ња, схва­та­
ња али и при­хва­та­ња би­ти­ја)
ни­је ми­шље­ње не­г о осе­ћа­њ е
би­ти­ја (осе­ћа­ње сми­сла би­ти­
ја). Нај­ви­ше мо­гу­ће раз­у­ме­ва­
ње, раз­у­ме­ва­ње би­ти­ја је ум. То
раз­у­ме­ва­ње је мо­гу­ће са­мо као
под­виг ума. Али за тај под­виг
ум је оспо­со­бљен ду­хом, а дух
је осе­ћа­ње да би­ти­је (стра­хо­та,
пу­стош и ап­сурд са­мо­и­сто­вет­
но­сти су­штог) има, мо­же да има
ле­по­ту ко­ја му је да­та у са­мом
сми­слу (те­ло­су) би­ти­ја. Дух је
осе­ћа­ње то­га сми­сла, ‘ум­но чув­
ство’....Али­тај­на си­ла ума је у то­
ме што он ни­је ми­шље­ње, не­го
ду­хов­но ис­ку­ство, ми­сао охра­
бре­на осе­ћа­њем сми­сла. Чо­век
не­ма вла­сти над тим осе­ћа­њем;
не­ма мо­ћи ни да га иза­зо­ве, ни
да од­р е­д и ње­г о­в у са­д р­ж и­н у,
ње­го­во гле­да­ње све­та су­штих.“7
7
Ibid., 55.
„ Дух је да­к ле, ‘ум­но чув­ство’,
по­себ­на моћ људ­ске ду­ше, бит­
2014
но раз­ли­чи­та и од ис­ку­ства (и
од ми­шље­ња, јер ми­шље­ње је
ми­шље­ње о ис­ку­ству), и од сло­
бо­де. На раз­ли­чи­тост тих мо­ћи
ука­зао је по­сле пла­то­ни­ста и
Кант, па ни­кад ни­је су­ви­шно
да ука­же­мо на Кан­то­ву Кри­�и­
ку мо­ћи су­ђе­ња (тј. мо­ћи ко­јом
чо­век, са­мим осе­ћа­њем, до­но­си
вред­но­сне су­до­ве, о сми­слу, о
ле­по­ти, о те­ло­су).“8
8
Ibid., 56.
За­што Ви­до­вић го­во­ри о „под­
ви­гу ума“? За­то што „у све­ту – на­
гла­ша­ва­мо: у све­ту, не у Ра­ју или
у де­тињ­ству – чо­ве­ку је мо­гу­ће
да у ста­њ е ду­ха до­с пе са­м о пу­
тем све­сти о сло­бо­ди и су­о­че­ња
са исти­ном би­ти­ја, јер ‘Сви­јет не
зна же­љи уго­ди­ти’ ка­ко ка­же Ње­
гош и.....‘Сви­јет је овај ти­ра­нин ти­
ра­ни­ну’.“
„ У све­ту је та­ко, јер је би­ти­је ап­
сурд­но (по се­би бе­сми­сле­но). Но
за­то је дух осе­ћа­ње да је би­ти­
је осми­шље­но; осе­ћа­ње сми­сла
би­ти­ја; тим осе­ћа­њем се чо­век
ди­ви ство­ре­ном би­ти­ју, али осе­
ћа­ње у ко­је чо­век, с об­зи­ром на
сво­ју све­тов­ност (исто­рич­ност),
мо­же да до­спе са­мо ако у су­о­
че­њу са исти­ном би­ти­ја са­чу­ва
сво­ју са­мо­свест, сво­ју свест о
сло­бо­ди (сво­ју ван­све­тов­ност)...
Та иста свест (о сло­бо­ди) ни­је
по­треб­на ма­ги­ји; чак јој сме­та,
јер ма­ги­ја је кад се чо­век ‘рас­ Ма­шта је ор­ган ду­ха, њо­ме се
та­па од сре­ће’ што је уто­пљен чо­век, из­дво­јен у се­би, спо­со­бан
у ‘би­ти­је све­та’, у све­тов­ност. да не­по­сред­но осе­ћа и ми­сли са­мо
Без те све­сти о сло­бо­ди не­ма ни о свом ис­ку­ству, а не о ту­ђем, мо­же
спо­зна­је би­ти­ја, ни по­ка­ја­ња, ни да, из­ла­зе­ћи из се­бе и уз­ди­жу­ћи се
ду­ха, ни спа­се­ња. Али ла­тин­ска над со­бом, са­о­се­ћа са дру­гим чо­
ме­та­фи­зи­ка (као и Ве­ли­ки Ин­ ве­ком, да се по­и­сто­ве­ти са њим и
кви­зи­тор) су­зби­ја ту чо­ве­ко­ву да га раз­у­ме. Ма­шта је, да­кле, осе­
са­мо­свест и ‘шти­ти’ чо­ве­ка од ћа­ње, дух и сми­сао се мо­гу са­мо
те­жи­не (на­по­ра, под­ви­га, чак осе­ти­ти и по­ка­за­ти, а не ми­сли­ти
стра­хо­те) су­о­че­ња са исти­ном и до­ка­зи­ва­ти; ма­шта ни­је, ка­ко
би­ти­ја.“9 9
Ibid., 57. ми­сли­мо, спо­соб­ност мен­тал­ног
„За­што је дух исто што и пре­ си­му­ли­ра­ња и ком­би­на­то­ри­ке.
ва­зи­ла­же­ње би­ти­ја? За­то што
са­мо из над-би­ти­ја мо­же би­ти­ „ Ап­сурд би­ти­ја (са­мо­и­сто­вет­
је да бу­де ‘па­стир­ски чу­ва­но’, но­с ти су­ш тих) пре­в ла­д ан је
одо­бре­но, схва­ће­но, хва­ље­но, сми­слом ко­ји је би­ти­ју дат бо­
сла­в ље­н о и с ра­д о­ш ћу при­ жи­јим бла­го­сло­вом!У то­ме ду­ху
хва­ће­но. Из над-би­ти­ја – зна­ Ли­тур­ги­је, у сла­вље­њу сми­сла,
чи у чо­ве­ко­вој са­гла­сно­сти са би­ти­је се пре­о­бра­жа­ва у свет
Ло­го­сом, у са­о­се­ћа­њу (сим­па­ Ле­по­те и До­бра.“11 11
Ibid., 59.
ти­ј и) са над­све­т ов­ним Тво­р ­- „А из чи­сто чо­ве­чи­јег – све­тов­
цем све­та.“10 10
Ibid., 58. ног (тј. спо­ља­шњег), вре­ме­ног,
159
 ис­ку­стве­ног – по­гле­да, би­ти­је
ни­ј е ди­в о­т а, не­г о стра­хо­т а...
За­т о чо­в ек са­м о из ду­хов­н ог
ис­ку­ства – из се­ћа­ња на сво­ју
уз­диг­ну­тост – мо­же да под­не­
се су­о­че­ње са исти­ном би­ти­ја...
Сла­вље­ње би­ти­ја је за­то мо­гу­ће
са­мо из (чо­ве­ко­ве) уз­диг­ну­то­
Про­ме­на је у ду­хов­ном пре­о­бра­жа­ју,
у уз­ди­за­њу у ипо­ста­су ду­ха, у до­га­ђа­ју
ду­ха, ко­ји се по­том, се­ћа­њем, по­хра­њу­је у
ду­хов­ном ис­ку­ству. Из се­ћа­ња сле­ди
че­жња за ду­хом: јер че­зне се са­мо за оним
што се већ по­зна­је. „Не би ме ни тра­жио
да ме ни­си већ на­шао“, ка­же Хри­стос.
Уз­ди­за­њем у над-би­ти­је, у дух, чо­век
спон­та­но, па и ка­да је не­све­сно, сла­ви
Тво­р­ца, Ло­гос, по­ис­ то­ве­ћу­ју­ћи се,
са­о­се­ћа­ју­ћи са њим у при­хва­та­њу,
одо­бра­ва­њу и сла­вље­њу би­ти­ја
… би­ти­ја. Чо­век уи­сти­ну и не мо­же
сти у над­би­ти­је. То је чо­ве­ко­во
уче­шће или ПРИ­Ч Е­Ш ЋЕ у бо­
жан­ском тво­рач­ком ду­ху (осе­
ћа­њу); из ду­ха би­ти­је сти­че и
сми­сао.“
„Страст је чо­ве­ко­во осе­ћа­ње да
је ли­шен би­ти­ја, па за­то хо­ће да
сво­је соп­стве­но би­ти­је ‘до­вр­ши’,
‘до­пу­ни’ или ‘осми­сли’ од­у­зи­ма­
ју­ћи би­ти­је дру­гим су­шти­ма.
12
Ibid., 60. Агре­си­ван је.“12
„Рај на зе­мљи – ни­је ни­ка­ква
про­м е­н а са­м ог би­т и­ј а (ство­
ре­не су­шти­не сва­ког су­штог),
ни­ка­ква све­тов­на или исто­риј­
ска про­ме­на, ни­ка­ква ре­во­лу­
ци­ја (то по­го­то­во не!), јер би­
ти­је у све­ту оста­је што јест: у
са­ми­сто­вет­но­сти сва­ког су­штог,
свих су­штих. Ду­хом на­ста­ли Рај
је чо­ве­ко­ва По­е­зи­ја пре­ва­зи­ла­
же­ња соп­стве­ног би­ти­ја. То се
нај­ја­сни­је по­ка­зу­је у љу­ба­ви...;
љу­бав је са­мо­пре­ва­зи­ла­же­ње,
тј, пре­ва­зи­ла­же­ње соп­стве­не са­
мо­и­сто­вет­но­сти (тј. соп­стве­ног
би­ти­ја); као што смрт пред­ста­
вља удар ко­ј им се ко­н ач­н о и
нео­по­зи­во до­ка­зу­је и по­ка­зу­је
са­мо­и­сто­вет­ност су­штог... јер
ни­шта од од умр­лог (иш­че­злог,
160
уби­је­ног, уни­ште­ног) ни­је пре­
жи­ве­ло у не­ком дру­гом су­штом
(или у пој­му су­штих, у вр­сти, у
ро­ду тих су­штих). Исто је та­ко и
љу­бав до­ка­за­но пре­ва­зи­ла­же­ње
би­ти­ја.“13
„У дух се не до­спе­ва ни ис­ку­
ством (чак ни ду­хов­н им ис­
ку­ством), ни ми­шље­њем (чак
ни ми­шље­њем о ду­хов­ном ис­
ку­ству), ни сло­бо­дом, тј. од­лу­
ком (чак ни он­да кад од­лу­чи
да сво­јим по­на­ша­њем оства­ри
ис­ку­ство ду­хов­но). Дух је осми­
шље­ност или сми­сао ко­ји чо­век
не мо­же да на­ђе у при­ро­ди (где
на­ла­зи и се­бе, баш као и ства­
ри, те­ла, ‘би­ћа’, су­шта), јер је
сми­сао мо­гућ са­мо у осе­ћа­њу,
као осе­ћа­ње (а ‘но­ин’ је то осе­
ћа­ње)! Из­вор чо­ве­ко­вог ‘жи­вот­
ног по­ле­та’, ‘на­го­на да жи­ви’ је
то ‘но­ин’, ди­вље­ње би­ти­ју. То
�и­вље­ње је жи­ва ду­ша чо­ве­ко­
ва. Али та иста жи­ва ду­ша, дух
као сла­вље­ње би­ти­ја, сла­ви при
то­ме спон­та­но – све­јед­но да ли
све­сно или не! – и са­мог Тво­р­ца
да Тво­р­ца сла­ви пу­ни­је и чи­сти­
је не­го што Га сла­ви спон­та­но
кад сла­ви са­мо би­ти­је (тј. пре­
о­бра­же­ност би­ти­ја сми­слом)!
На­ро­чи­то кад сла­ви би­ти­је у
пу­ној све­сти о ис�и­ни би­ти­ја,
су­о­чен са исти­ном би­ти­ја...: то
је спон­та­но сла­вље­ње Тво­р­ца...
Да­кле, сам Тво­рац (Не­ство­ре­на
Енер­ги­ја Тво­р­ца) пре­но­си чо­ве­
ка у дух сла­вље­ња би­ти­ја... Та­ко
је чо­век у не­по­сред­ном од­но­су
са Тво­р­цем већ и он­да кад са­
гле­да би­ти­је у ње­го­вој исти­ни, а
при то­ме га сла­ви...(сла­ви са­мо
би­ти­је!). Као Јов!“14
На­дам се да је ових не­ко­ли­ко
на­в о­д а до­ч а­р а­л о отре­ж њу­ју­ћ е,
окре­пљу­ју­ће и ле­ко­ви­то деј­ство
Ви­до­ви­ће­ве лич­но­сне и ло­го­сне
фи­ло­со­фи­је, ко­ја, слу­хом и осе­ћа­
њем, пра­ти злат­ну жи­лу ду­хов­не
фи­л о­с о­ф и­ј е, што се про­т е­ж е и
те­че, као не­пре­кид­на по­нор­ни­
ца, ис­под по­вр­ши­не пре­мре­же­не
на­бу­ја­лим ме­та­фи­зич­ким и ма­
гиј­ским стра­сти­ма. Ко­ре­нит, по­
тре­с ан, „ум­н о чув­с твен“ увид у
су­шти­ну су­штог (би­ти­ја) као увек
по­је­ди­нач­ног, са­мо­и­сто­вет­ног, у
се­бе за­тво­ре­ног и це­лог у се­би са­
бра­ног би­ти­ја, бо­лан је, јер са­мо
по се­би, са­мо у се­би, та­кво би­ти­је
је ап­сурд­но и стра­хот­но. На том
хра­бром, нео­п­ход­ном уви­ду су се
за­у­ста­ви­ли, ка­ко до­бро при­ме­ћу­
је Ви­до­вић, ег­зи­стен­ци­ја­ли­сти, те
13
Ibid., 61. про­гла­си­ли исти­ну би­ти­ја и ко­нач­
ном исти­ном, исти­ном ду­ха. Ме­ђу­
тим, то ни­је је­ди­на ни по­след­ња
исти­на, јер чо­век се упра­во ду­хом
(ма­штом, осе­ћа­њем и уо­се­ћа­њем)
уз­ди­же у над-би­ти­је и пре­о­бра­жа­
ва би­ти­је – не ре­ал­но, не он­то­ло­
шки, не ме­ња­њем ње­го­вих свој­ста­
ва и при­ро­де, као што же­ли страст,
из­ра­же­на у свим иде­о­ло­ги­ја­ма.
„ Стра­сти не го­ди свест; страст
је у сво­јој сфе­ри (тј. у ‘пе­ћи­ни’)
15
Ibid., 308. тек кад је по­бе­гла од све­сти“.15
Про­ме­на је у ду­хов­ном пре­о­бра­
жа­ју, у уз­ди­за­њу у ипо­ста­су ду­ха,
у до­га­ђа­ју ду­ха, ко­ји се по­том, се­
ћа­њем, по­хра­њу­је у ду­хов­ном ис­
ку­ству. Из се­ћа­ња сле­ди че­жња за
ду­хом: јер че­зне се са­мо за оним
што се већ по­зна­је. „Не би ме ни
тра­жио да ме ни­си већ на­шао“, ка­
же Хри­стос. Уз­ди­за­њем у над-би­
ти­је, у дух, чо­век спон­та­но, па и
ка­да је не­све­сно, сла­ви Тво­р­ца, Ло­
гос, по­и­сто­ве­ћу­ју­ћи се, са­о­се­ћа­ју­ћи
са њим у при­хва­та­њу, одо­бра­ва­њу
и сла­вље­њу би­ти­ја.
На осе­ћа­ње, на до­га­ђај ду­ха ко­
јим се уз­ди­же у над-би­ти­је (у Ло­
гос) не мо­же се ути­ца­ти све­шћу и
во­љом, ка­же Жар­ко Ви­до­вић. Не
мо­же се пла­ни­ра­ти, про­јек­то­ва­
ти, по­сти­ћи ни­ка­квом тех­ни­ком
(„ду­хов­на тех­ни­ка“ је ок­си­мо­рон,
а по­сто­ји ма­гиј­ска тех­ни­ка, све
су тех­ни­ке и по­ни­кле из ма­ги­је).
Али, по­што не мо­гу, у исто вре­ме
14
Ibid., 62. у истом чо­ве­ку, оп­ста­ја­ти ма­ги­ја
и дух, мо­же­мо се ипак при­пре­ми­
ти за осе­ћа­ње, за до­га­ђај ду­ха, за
уз­ди­за­ње у над-би­ти­је, за до­чек
енер­ги­је Ло­го­са или Све­тог Ду­ха
– са­мо­све­шћу, као са­вла­ђи­ва­њу
и ис­ко­ре­њи­ва­њу стра­сти (ма­гиј­
ских и ме­та­фи­зич­ких) у су­о­че­њу са
исти­ном би­ти­ја. За­тим, на­по­ром,
под­ви­гом ума да се та исти­на пре­
ве­де у ја­сне пред­ста­ве, као ме­ђа­ше
на пу­ту и чу­ва­ре од за­во­дљи­вог зо­
ва ма­гиј­ских си­ре­на. Та­ко­ђе, из­ла­
га­њем се­бе зна­ко­ви­ма те исти­не:
умет­но­сти, по­е­зи­ји, тра­ге­ди­ји и
све­ште­ној по­е­зи­ји ве­ре... чи­та­њем
књи­га Жар­ка Ви­до­ви­ћа и раз­го­во­
ри­ма са њим. �
ЗИМА
 СМИ­САО
ЛИЧ­НОСТ ­
ИСТО­РИ­ЈА
Жарко­ Тра­га­ња за ис�и­ном и су­ш�и­ном исто­ри­је мо­гу­ћа су са­мо у осе­ћа­њу ис�и­не и
ВИДОВИЋ су­ш�и­не исто­ри­је, жи­ве про­шло­сти, а та тра­га­ња су мо­гу­ћа са­мо као лич­на, јер
исти­ну исто­ри­је от­кри­ва и чу­ва тек жи­ва бу­�ућ­нос� ис�о­риј­ске за­је�­ни­це.
Tу бу­дућ­ност – у исто­риј­ском ис­ку­ству бли­ских нам ли­ца и пре­да­ка – мо­же да пре­по­зна
и да та­ко про­роч­ки „ви­ди“ са­мо на­ша, њи­ма бли­ска лич­нос�. А то је људ­ско би­ће кад
је, и уко­ли­ко је, во­ђе­но и од­ре­ђе­но – не са­мим пред­ста­ва­ма и зна­њем о узро­ци­ма,
то­бо­жњим „исто­риј­ским за­ко­ни­ма“, ме­та­фи­зич­ким из­ми­шљо­ти­на­ма, не­го – сво­јим
осе­ћа­њем сми­сла, осе­ћа­њем, �у­хов­ном си­лом ко­ја бли­ска нам ли­ца вас­кр­са­ва, људ­ско
би­ће пре­о­бра­жа­ва у лич­нос�, у би­ће осе­ћа­ња, �ран­сцен­�ен­ци­је, са­мо­�ре­ва­зи­ла­же­ња,
би­ће у ко­јем за­то и јест мо­гу­ћа ис�о­риј­ска свес�

2014 161
 ДУ­ШКА, ду­ша мо­ја,
од 4. но­вем­бра 1957. до 29. де­цем­бра 2013.
мо­ја тај­на бри­га би­ла је Ње­на – лич­на.
Свет и љу­де је по­сма­тра­ла с па­жњом,
сми­ре­но и ве­дро, сва са­бра­на
у не­ви­ну а озбиљ­ну ра­до­зна­лост,
Гле­да­ју­ћи Њен лик,
схва­тао сам тај­ну ико­не!
А, ево, 7. ја­ну­а­ра 2014,
Хри­стос се ро­ди и Њој, упо­ко­је­ној,
да нам Је тај­но вас­кр­са­ва!

Та­ко ми и на­шу (сво­ју) исто­ри­ сми­сла (бу­дућ­но­сти). Са­мо та­ко

ју зна­мо и бли­ска нам је ко­ли­ко
је осе­ћа­мо, а осе­ћа­мо са­мо кад се
у на­ма по­ја­ви на­ша лич­ност, би­ће
во­ђ е­н о осе­ћ а­њ ем сми­с ла за­ј ед­
ни­це – не сми­шље­не, до­го­во­ре­не,
ин­те­ре­сне, др­жа­вљан­ске, тј, па­р­
тиј­ске, по­ли­тич­ке, не­го –ис�о­риј­
ске, мо­рал­не, лич­не (по­ро­дич­не,
при­ја­тељ­ске, за­јед­ни­це бли­жњих,
ци­вил­не, гра­ђан­ске, кул­тур­не, ду­
шев­не; па и кад је та бри­га тај­на
– Је­ле­на, За­га, Бран­ко, Мом­чи­ло:
ко­ме ћу и да ли ће ме­ни ус­пе­ти да
овај за­вет пре­дам). Јер у за­јед­ни­цу
– исто­риј­ску и сва­ку – са­би­ра нас
са­мо осе­ћа­ње сми­сла на­шег по­сто­
ја­ња (би­ти­ја) у тој за­јед­ни­ци ко­ја
је наш (Твој, мој, њен лич­ни) сми­
сао. Исто­ри­ја је усме­ре­ност људ­
ског би­ћа осе­ћа­њем ка сми­слу ко­ји
је је­ди­ни за­кон над­вре­ме­на, је­ди­на
мо­гу­ћа исти­на – веч­ни иден­ти­тет,
ха­р­мо­ни­ја – бу­дућ­но­сти и про­шло­
сти, исто­риј­ске за­јед­ни­це и људ­
ског би­ћа.
Та­ко је исто­ри­ја јед­не за­јед­ни­це
„на­ста­ва“ (кон­ти­ну­и­тет, Лу­ча ми­
кро­ко­зма, П, 1-2. „на­став­ник“, исто­
ри­чар), исти­на мо­гу­ћа о про­шло­
сти са­мо ко­ли­ко и о бу­дућ­но­сти, те
је (про­роч­ка) да­ле­ко­ви­дост у бу­
дућ­ност мо­гу­ћа – Бо­жи­јом во­љом
(не на­ш ом од­л у­к ом, сло­б о­д ом,
не­го спон­та­ним осе­ћа­њем) – са­
мо у лич­но­с�и људ­ског би­ћа, кад
је оно од­ре­ђе­но сво­јим осе­ћа­њем
је – лич­ном исто­риј­ском све­шћу –
мо­гу­ће зна­ње и раз­у­ме­ва­ње исто­
ри­је, да­ле­ко­ви­дост у про­шлост. Та
је да­ле­ко­ви­дост у на­да­ре­ном мо­
мен­ту му­дро­сти лич­но­с�и (со­фиа,
уму осе­ћа­ња) да па­жњу осе­ћа­њем
усме­ри ка бу­дућ­но­сти, тј. да људ­ско
би­ће це­ни и раз­у­ме – не као (на­
рав­но, по­себ­ну) ин­ди­ви­дуу (по­је­
дин­ца), не­го – као лич­нос� (�ај­
ну лич­но­с�и), по ње­ној (ње­го­вој)
усме­ре­но­сти – са­мом сло­бо­дом – ка
бу­дућ­но­сти, по оно­ме че­му то би­ће
те­жи, шта хо­ће, шта же­ли, куд иде,
а не са­мо по то­ме ода­кле (као ин­
ди­ви­дуа, осо­ба, по­је­ди­нац) до­ла­зи,
че­га се се­ћа, шта му је ис­ку­ство, ко­
је му је по­ре­кло и про­шлост. ро­сти“, а за­пра­во про­тив вре­ме­на
Уз да­на­шњу, ко­нач­но не­скри­ве­ (за над­вре­ме осе­ћа­ња), па упра­во
ну и очи­глед­ну кри­зу ци­ви­ли­за­ за­то ми је нај­те­жа реч ко­ју сам у
ци­је а по­го­то­во ње­не фи­ло­зо­фи­је жи­во­т у чуо, би­ла, оно ве­че, реч
– ка­кво дру­га­чи­је би и мо­гло да бу­ бол­ни­ча­ра: „Ба­ка је умр­ла!“ Ду­шка
де то тра­га­ње за исти­ном исто­ри­ – а „ба­ка“?! Ба­ка је зна­чи: из­�ах­ну­
је сем лич­но, ја­че и од дру­штве­не ла, не­с�а­ла!
кри­зе, па је за­то и из­лаз из кри­зе Ис�о­ри­ју ни­је мо­гу­ће (бар на­ма
мо­гућ са­мо као лич­ност! А то је дво­ма ни­је – ни­је би­ло – мо­гу­ће)
тра­га­ње пе­снич­ко („све­ште­ног по­ схва­ти­ти дру­га­чи­је не­го као вер­
е­те“, Лу­ча ми­кро­ко­зма, П, 169-180), ну, пре­ма то­ме и мо­рал­ну, слу­жбу
ње­го­ве лич­не ма­ште (ми­сте­ри­је, у стал­ном (а скри­ве­ном, ра­зум­ски
Ње­го­ша „меч­те“, „ми­сте“), а и нас не­у­хва­ти­вом) сми­слу о�­с�ан­ка
дво­је – Тво­је, Ду­шка, с То­бом и мо­је нас и љу�­ске за­је�­ни­це, као за­јед­
– го­ди­на­ма исто тра­га­ње нас дво­ ни­це мо­рал­но-исто­риј­ске. (Ка­ко
је ода­них чи­та­ла­ца по­е­зи­је. У то­ме је леп Твој лик: да се кр­стим пред
тра­га­њу је тај­на на­ше, Тво­је и мо­је њим. А Ти нам га оста­ви­ла – да га
жи­вот­не ра­до­сти, Тво­је (а од Те­бе и са­хра­ни­мо!)
мо­је) бор­бе „про­тив ста­ре­ња и ста­- Твој Жар­ко.

162 ЗИМА
БИ­БЛИО-БИ­О-ГРА­ФИ­ЈА ТРА­ГА­ЊА
ЗА ИСТИ­НОМ И СУ­ШТИ­НОМ ­
ИСТО­РИ­ЈЕ
То тра­га­ње је истин­ско, мо­рал­но
и од­го­во­р­но са­мо ако је лич­но, тј.
усме­ре­но осе­ћа­њем ка бу­�ућ­но­с�и,
а ри­скант­но за­то што је слич­но,
и са­мо слич­но, не­ком бе­сми­сле­
ном, не­мо­гу­ћем, лу­дом тра­га­њу
за исти­ном – „за­гроб­ног“ жи­во­та.
Али �ај­на исто­ри­је – кон­ти­ну­и­тет
на�­вре­ме­не мо­рал­но-исто­риј­ске
за­ј ед­н и­ц е – не­м а, као ни �ај­н а
лич­но­сти (тај­на по­е­зи­је и ве­ре),
ни­ка­кве ве­зе са ла­жном, а за­во­
дљи­вом па­ган­ском, пред­ста­вом о
„за­гроб­ном“ жи­во­ту. Али има ве­зе
са Вас­кре­се­њем, са тај­ном Вас­кре­
се­ња упо­ко­је­них, ко­ју раз­у­ме­мо
или не раз­у­ме­мо та­ман то­ли­ко и
та­ко ка­ко не раз­у­ме­мо, исто­ри­ју,
Хри­ста и осе­ћа­ње ве­ре.
Ње­гош ка­же:
Чо­вјек ба­чен �о� облач­ну сфе­ру –
 ри­ма л` ов­�је оба за­ча­�и­ја?: (и �у­хов­но и �е­ле­сно)
� осве­тли. То осе­ћа­ње је ма­штов­но
Је л` му ов­�је �во­с�ру­ка ко­ли­јев­ка?
Је л` му 3емља Тво­р­цем о�­ре­ђе­на
за не­ка­кву ка­зну �а­јан­с�ве­ну,
ил` на­�ра­�у бур­ну, �ри­вре­ме­ну,
ил` ра­са�­ник �у­хов­но� бла­жен­с�ва?
Ах, ово је и нај­ви­ша �ај­на,
и �у­хов­не нај­с�ра­шни­је бу­ре –
ово­�а су у �ро­бу кљу­че­ви!
(Лу­ча ми­кро­ко­зма, П, 21-30)
Ти су „кљу­ч е­в и“ и кљу­ч е­в и
исто­ри­је, на­ша (мо­гу­ћа са­мо као
ле­ген­да) �о­е�­ска пред­ста­ва ко­јом
су и на­ши, у на­ма, на­шим осе­ћа­
њем вас­кр­сли пре­ци ипак ус­пе­ли
да у на­ма – у на­шој исто­риј­ској
све­с ти – очу­в а­ју свој и наш оп­
ста­нак, свој и наш мо­рал и на­ше
(увек за­јед­нич­ко ко­ли­ко и лич­но)
до­сто­јан­ство.
Опи­си­ва­ти соп­стве­ни, па и не
мно­го зна­ча­јан, „жи­вот и при­кљу­
че­ни­ја“, по­го­то­во би­ће, соп­стве­но
или ма чи­је би­ће, ни­је мо­гу­ће без
ја­сног уви­да у до­га­ђа­је, јер би­ће
по­сто­ји на тај на­чин што тра­је,
од­ре­ђе­но је вре­ме­ном ко­је са­мо
на­ша лич­ност по­ве­зу­је у „исто­ри­
ју“, од­но­сно у осе­ћа­ње „на­ста­ве“
(исто­ри­је, кон­ти­ну­и­те­та) за­вет­
не – мо­рал­не, кле­тве­не за­јед­ни­це.
А исто­ри­ја је мо­гу­ћа са­мо ко­ли­ко
2014
је сва­ко људ­ско би­ће мо­гу­ће и као
1
Као Ње­го­ше­ва лич­ност1.
љу�­ска �ај­на! Ово ни­је ни­ка­ква ја­сна де­фи­
ни­ц и­ј а, не­г о са­м о уо­ч а­в а­њ е за­
го­нет­ке и за­дат­ка. А лич­ност је
њен или ње­гов иден­ти­тет, ње­но
или ње­го­во се­ћа­ње на осе­ћа­ње ду­
жно­сти пре­ма „оби­чај­ној“ – а ми
ка­же­мо тај­ној, за­вет­ној, кле­тве­ној,
мо­рал­но-исто­риј­ској – за­јед­ни­ци
ко­јој би­ће осе­ћа (тај­но и лич­но
осе­ћа) да при­па­да.
Фи­ло­зо­фи­ја исто­ри­је (и ка­да
го­во­ри о мо­ра­лу – „оби­чај­но­сти“)
не­моћ­на је, јер је сле­па за тај тај­
ни (за­вет­ни, кле­тве­ни, при­че­сни,
При­че­шћем за­ве­то­ван, ли­тур­гиј­
ски, мо­рал­ни) иден­ти­тет лич­но­
сти, као ка­да унук при­зна­је �е­�ин
не­пла­ће­ни дуг као свој, па – ако
тре­ба – и чи­та­вог жи­во­та на­сто­ји
да тај дуг ис­пла­ти. Да­кле, иден­ти­
тет ко­ји, ка­ко ка­же Ан­дрић, са­мо
књи­жев­ност (бај­ка, ле­ген­да, пре­
да­ње, по­е­зи­ја, тра­ге­ди­ја, при­по­
вест) мо­же – са­мо осе­ћа­њем – да
по­и ­с то­в е­ћ е­њ е са оним што ре­
ал­но људ­ско би­ће (са­мо­и­сто­вет­
ност) уи­сти­ну ни­је. Али осе­ћа­ње
ни­је ре­ал­ни иден­ти­тет би­ћа, не­
го тај­ни, ли­�ур­�иј­ски, ми­с�е­риј­
ски – ма­штов­ни – а за­пра­во је­ди­
ни из­вор­ни иден­ти­тет, иден­ти­тет
лич­но­сти у ње­ном осе­ћа­њу сми­сла
као је­ди­не ду­хов­но-жи­вот­не си­ле
у са­мом људ­ском би­ћу.
За­ш то су исти­н и­т и сти­хо­в и
„Пе­сма нас је одр­жа­ла, њој и хва­
ла“? За­то што са­мо свест осе­ћа­ња
(по­е ­з и­ј е, умет­н о­с ти и сти­хо­в а)
мо­же би­ти исти­на о исто­ри­ји. Јер
Са­мо при­ча,
2
Исто­ри­ја је „при­ча“2 о не­кој трај­
пе­сма – Ан­дри­ће­ ној за­јед­ни­ци ко­ја – са­ма со­бом и
ва „ле­ген­да“!
том пе­смом као сво­јом са­мо­све­шћу
– одо­ле­ва стра­хо­ва­њу („анк­си­о­зно­
сти“), вре­ме­ну, од­но­сно до­га­ђа­ји­
ма, смр­ти, про­ла­зно­сти свих би­ћа,
те ко­ја је у сво­јој трај­но­сти исти­
ни­та и мо­гу­ћа ко­ли­ко и пе­сма и
тај­на вас­кре­се­ња.
Исто­риј­ска свест је – не са­мо
јав­н о из­р а­ж е­н а ве­р а, од­н о­с но
лич­но осе­ћа­ње ве­ре у исти­ни­тост
при­че о тој на�­вре­ме­ној за­јед­ни­ци,
не­го и – осе­ћа­ње при­су­ства те за­
јед­ни­це и „ме­не, мог Ја“, мог лич­
ног, исто­риј­ског иден­ти­те­та са­мо
у њој. Исто­риј­ска свест је, да­кле,
фе­но­мен осе­ћа­ња, а не ми­шље­ња,
јер је и осе­ћа­ње мо­гу­ће са­мо као
свест о оно­ме што и ко­га осе­ћа­мо.
А фе­но­мен осе­ћа­ња је да и са­да-ов­
де мо­же да бу­де при­сут­на и јесте
при­сут­на та за­јед­ни­ца (мо­рал­на,
над­вре­ме­на, ду­хов­на, ма­штов­на,
ми­сте­риј­ска, исто­риј­ска за­јед­ни­
ца) у ње­ном мо­рал­ном, „кул­тур­
ном“ (не­ствар­ном, невре­ме­ном)
иден­ти­те­ту по­ко­ле­ња, за­јед­ни­ца
ко­ју сма­тра­мо „про­шло­шћу“ – са­мо
ако смо ли­ше­ни осе­ћа­ња, од­но­сно
исто­риј­ске све­сти, ко­ја је фе­но­
мен осе­ћа­ња, а не ми­шље­ња. Да­
кле, про­шлост (не исто­ри­ја, не­го
про­шлост) је са­мо вре­ме, па та­ко
и пред­ста­ва о про­ла­зно­сти сва­ког
би­ћа, а исто­ри­ја је при­ча о над­вре­
ме­ну, о мо­рал­ној за­јед­ни­ци, кад је
да­та реч ка­те­го­рич­ки им­пе­ра­тив
(реч ко­ју унук да­је де­ди, су­пруг чак
и умр­лој су­пру­зи), јер реч – мо­рал­
на реч, над­вре­ме­на – ва­жи и по­сле
смр­ти оно­га ко­ме смо или с ким
смо за­јед­но да­ли ту реч о за­јед­ни­
ци мо­рал­ног осе­ћа­ња иден­ти­те­
та ме­ђу по­ко­ле­њи­ма. За­то за­вет
пре­да­ка осе­ћа­мо и као свој лич­ни
за­вет, па се на­да­мо и жи­ви­мо у тој
на­ди, да ће та­ко и по­том­ци пре­
у­зе­ти исти за­вет, као исто­риј­ску
шта­фе­ту (по­ру­ку), да је – та­кву ка­
кву су при­ми­ли – пре­да­ју сле­де­ћем
по­ко­ле­њу као мо­рал, им­пе­ра­тив
ка­те­го­рич­ки. То је сав и је­ди­ни
услов кул­т у­ре, жи­ве са­мо у кул­
тур­ној за­јед­ни­ци осе­ћа­ња и ве­ре.
До да­нас су се за­луд­ни­ма по­ка­за­ли сви
по­ку­ша­ји фи­ло­зо­фи­је (ме­та­фи­зи­ке)
исто­ри­је да об­ја­сни исто­ри­ју, као
и лич­ност, тај­ну чо­ве­ко­ву. Да­нас је, хва­ла
Бо­гу, ја­сно да је та фи­ло­зо­фи­ја у кри­зи,
па да су у на­ро­чи­то без­из­ла­зној кри­зи
ин­те­лек­ту­ал­ци ко­ји се, што им је мо­гу­ће
и пре­о­ста­ло са­мо у по­ли­ти­ци, пред­ста­вља­ју
као „фи­ло­зо­фи исто­ри­је“
…
Дру­г а­ч и­ј е од тог шта­ф ет­н ог
ка­те­го­рич­ког им­пе­ра­ти­ва над­вре­
ме­на – кон­ти­ну­и­те­та, ни­је мо­гу­ћа
мо­рал­на за­јед­ни­ца, а без ње, из­
ван ње, ни­је мо­гућ ни мо­рал. Ако
163
да­нас не­ма­мо ту, је­ди­ну истин­ску
људ­ску, за­јед­ни­цу без­у­слов­не со­
ли­дар­но­сти, то је за­то што не­ма­
мо мо­ра­ла, а мо­ра­ла не­ма­мо за­то
што не схва­та­мо да је си­ла жи­во­
та са­мо у осе­ћа­њу сми­сла! За­то је
исто­ри­ја – ау­�ен­�ич­на ис�о­ри­ја
на­ро­�а ко­ја је свес� ис�о­риј­ске
за­је�­ни­це – жи­во осе­ћа­ње мо­рал­
но-исто­риј­ске за­јед­ни­це. Осе­ћа­ње
(све­јед­но да ли му­зич­ко, пе­снич­ко
или мо­рал­но) ни­је пред­мет на­у­ке,
не­го „са­мо“ иза­зов на ко­ји мо­гу да
од­го­во­ре са­мо мо­рал, жр­тва, ве­ра,
по­е­зи­ја (за­јед­ни­ца пе­сни­ка и чи­
та­ла­ца, слу­ша­ла­ца), а фи­ло­со­фи­ја
(не фи­ло­зо­фи­ја, не­го фи­ло­со­фи­ја!)
је ми­сао пре­да­на са­мо свом ду­хов­
ном ис­ку­ству (се­ћа­њу на осе­ћа­ње),
свом соп­стве­ном ис­ку­ству (се­ћа­
њу) до­жи­вље­не ве­ре и по­е­зи­је, ис­
ку­ству о ко­јем фи­ло­со­фи­ја исто­ри­
је ми­сли кад исто­ри­чар ми­сли о
исто­риј­ској за­јед­ни­ци ко­јој осе­ћа
да при­па­да. То ис­ку­ство је – увек и
са­мо – мо­рал­но, осе­ћа­ње ду­жно­сти
пре­ма за­јед­ни­ци ко­јој осе­ћам да
при­па­дам. За­�о је из­вор­на �ај­на
ис�о­ри­је – за­ве�. Без за­ве­�а не­ма
ис�о­ри­је, јер не­ма мо­рал­но-ис�о­
риј­с ке за­ј е�­н и­ц е, је­� и­н е мо­� у­ћ е
ис�о­ри­је. До да­нас су се за­луд­ни­
ма по­ка­за­ли сви по­ку­ша­ји фи­ло­
зо­фи­је (ме­та­фи­зи­ке) исто­ри­је да
об­ја­сни исто­ри­ју, као и лич­ност,
тај­н у чо­в е­ко­в у. Да­н ас је, хва­л а
Бо­гу, ја­сно да је та фи­ло­зо­фи­ја у
кри­зи, па да су у на­ро­чи­то без­из­
ла­зној кри­зи ин­те­лек­ту­ал­ци ко­ји
се, што им је мо­гу­ће и пре­о­ста­ло
са­мо у по­ли­ти­ци, пред­ста­вља­ју као
„фи­ло­зо­фи исто­ри­је“!
***
ИЗ­ДВО­ЈЕ­НИ НА­СЛО­ВИ
(са­мо 16 од укуп­но 268)
Це­ло­куп­на ова Би­блио-би­о-гра­
фи­ја исто­ри­је, сми­сла и лич­но­сти
има – бар до са­да (од 1948. го­ди­не
до да­нас, ју­на 2014.) све­га 268 (две
сто­ти­не ше­зде­сет и осам) би­блио-
граф­ских је­ди­ни­ца, об­ја­вље­них ра­
до­ва, а ов­де, у ма­га­зи­ну Зе­ни�, ко­ји
об­ја­вљу­је увод­ни део књи­ге, из ње
уна­пред из­два­јам не­ке на­сло­ве, са­
мо ра­ди уви­да у већ де­це­ни­ја­ма,
још од ра­та и ло­го­ра да­ти пра­вац
ис­тра­жи­ва­ња. Из­два­јам на­сло­ве
не­ких об­ја­вље­них књи­га (11), пре­
да­ва­ња-скри­па­та (2) и фељ­то­на (4),
164
ко­ји ће ина­че у овој Би­блио-би­о-
гра­фи­ји би­ти хро­но­ло­шки ну­ме­
ри­са­ни и ко­мен­та­ри­са­ни. Да­кле,
1. Ме­ш�ро­вић и са­вре­ме­ни су­коб
скул�­�о­ра с ар­хи­�ек­�ом, Са­
ра­је­во, 1961.
2. „Исто­ри­ја ци­ви­ли­за­ци­је (кри­
тич­ки став пре­ма фи­ло­зо­фи­
ји исто­ри­је)“, скрип­та, За­греб,
1963 („Hi­sto­ri­ja ci­vi­liz­ci­je“, skrip­ta,
Sve­u­či­liš­no iz­da­nje, Za­greb, 1963.)
3. „Умјет­ност у пет епо­ха“, (над­
вре­ме­на, иста умет­ност у пет
ци­ви­ли­за­циј­ски раз­ли­чи­тих
епо­ха), скрип­та, За­греб, 1965.
Епи­скоп Да­ни­ло (Кр­стић), док
је био 1993-2000. го­ди­не рек­
тор Ака­де­ми­је за ико­но­пис и
цр­кве­ну умет­ност Те­о­ло­шког
фа­кул­те­та СПЦ , од­ре­дио је та
скрип­та за уџ­бе­ник те Ака­де­
ми­је.
4. „ Ло­г ос, ли­т ур­г иј­с ка свест
Пра­в о­с ла­в ља“, (87 стра­н а),
изд. ча­со­пи­са Те­о­ло­шки �о­�ле­
�и СПЦ , Бе­о­град 1983.
5. О�ле­�и о �у­хов­ном ис­ку­с�ву,
Сфа­и­рос, Бе­о­град 1989.
6. Ње­�ош и Ко­сов­ски за­вје� у Но­
вом ви­је­ку, Бе­о­град, Фи­лип
Ви­шњић, 1989.
7. С р­би у Ју­�о­сла­ви­ји и Евро­�и,
Све­т о­с ав­с ка књи­жев­н а за­
јед­ни­ца, Бе­о­град, 1993.
8. Тра­�е­�и­ја и Ли­�ур­�и­ја – есеј о
�у­хов­ној су�­би­ни Евро­�е, два
изд: Ин­с�и­�у� за књи­жев­
нос� и уме�­нос�, Бе­о­град,
1985. и Ви­зан­�иј­ско о�ле­�а­ло,
Ниш, 1996.
9. Су­о­че­ње Пра­во­сла­вља са Евро­
�ом, огле­д и о исто­р иј­с ком
ис­ку­ству, Све­ти­г о­р а, Це­ти­
ње, 1997.
10. Ро­ма­ни Ђор­ђа Оци­ћа (на­ци­
ја-ро­ман-ис�о­ри­ја), Зна­мен,
Бе­о­град, 1999.
11. Ли­�ур­�иј­ска �ај­на Све­�о� Пи­
сма, Гу­тен­бер­го­ва га­лак­си­ја,
Бе­о­град, 2002.
12. …и ве­ра је уме�­нос�, За­вод за
уна­пре­ђи­ва­ње обра­зо­ва­ња и
вас­пи­та­ња Ре­пу­бли­ке Ср­би­је,
Бе­о­град 2008.
13. И с�о­р и­ј а и ве­р а, За­в од за
уна­пре­ђи­ва­ње обра­зо­ва­ња
и вас­пи­та­ња Ре­пу­бли­ке Ср­
би­је, Бе­о­град, 2010.
Књи­ге об­ја­вље­не у на­став­ци­ма,
као „фељ­тон“:
14. Раз­� о­в о­р и о сли­к ар­с �ву, у
на­став­ци­ма, Омла­�и­на , Бе­
о­град, 1952.
15. Пје­сник се ра­ђа, Жи­во�, Са­
ра­је­во, 1957.
16. О �zv. „о�udjenju“ čovjeка,
Ko­lo Ma­ti­ce Hr­vat­ske, За­греб,
1963/64. (пре­ве­де­но и на сло­
ве­нач­ки, So­dob­nost, Lju­blja­na).
Пет исто­риј­ских иза­зо­ва
Кри­за дру­штве­но­сти, кри­за мо­
рал­но-исто­риј­ске за­јед­ни­це Ср­ба
би­ла је, и још је, у не­с�рем­но­с�и
за од­го­вор на иза­зов, па чак и не­
с�о­соб­но­с�и или не­скло­но­сти да
до­га­ђа­ји – и пре мо­гу­ћег од­го­во­ра
на њих – бу­ду и схва­ће­ни као исто­
риј­ски иза­зов.
Кри­за је мо­рал­на (у Ср­ба за­вет­
на, цр­кве­на) кри­за на­ци­је – за­вет­
не, мо­рал­но-исто­риј­ске за­јед­ни­це,
а �а кри­за је у�ра­во ре­во­лу­ци­ја,
ре­во­лу­ци­о­на­р­но с�а­ње, по­ку­шај
иде­о­ло­га да кри­зу при­ка­жу као
из­лаз, ре­ше­ње и сре­ћу на­ци­је, ко­
ја је ли­ше­на исто­риј­ске све­сти и
мо­ра­ла, па та­ко не­ста­је у не­ка­квој
„за­јед­ни­ци“ (дру­га­чи­јој: кла­сној,
„бес­кла­сној“, европ­ској, амо­рал­ној,
мул­ти­на­ци­о­нал­ној, ана­ци­о­нал­ној)
или, за­пра­во, у мо­дер­ном, �ех­нич­
ком ли­бе­ра­ли­зму, �ех­нич­ки моћ­
ном ин­ди­ви­ду­а­ли­зму.
Ме­ђу­тим, иде­о­ло­ги­ја ин­ди­ви­ду­
а­ли­зма је моћ­ни­ја од на­ци­стич­ке,
јер тех­ни­ци ви­ше ни­су по­треб­не
ни­ка­кве „ес-ес“ тру­пе за осва­ја­ње
све­та или ге­но­цид, све то мо­же по­
мо­ћу моћ­не тех­ни­ке да учи­ни је­
дан је­ди­ни чо­век, па у ли­бе­рал-ин­
ди­ви­ду­а­ли­зму са­вре­ме­не им­�е­ри­је
(аме­рич­ке), за­јед­ни­ца ви­ше ни­је
по­треб­на, чак ни она ме­ха­нич­ка,
ди­сци­пи­но­ва­на на­ци­стич­ка, јер
са­вре­ме­ни им­пе­ри­ја­ли­зам је ли­
бе­рал­ни а ње­го­ве ли­бе­рал­но де­мо­
крат­ске слу­ге је­су они ли­бе­ра­ли
ко­ји ли­бе­ра­ли­зам – без ика­квог
мо­ра­ла, без ика­кве мо­рал­не за­јед­
ни­це – при­ка­зу­ју као де­мо­кра­ти­ју.
А ли­бе­ра­ли­зам не­ста­ја­ње на­ци­је
– мо­рал­но-исто­риј­ске, за­вет­не, де­
мо­крат­ске за­јед­ни­це – до­жи­вља­
ва као спас, као укла­ња­ње свих
смет­њи си­сте­му ли­бер-сло­бод­ног
кри­ми­на­ла, ко­руп­ци­је, др­жав­них
уда­р а, за­п ра­в о, до­ж и­в ља­в а као
ре­во­лу­ци­ју: све­јед­но да ли је она
Ок­то­бар­ска, Ав­ној­ска или Бе­о­град­
ско-пе­то­ок­то­бар­ска 2000. го­ди­не.
ЗИМА
 То не­ста­ја­ње, од­у­ми­ра­ње осе­ћа­
ња и мо­рал­но-исто­риј­ске за­јед­ни­це
ни­је „скок“ у не­ка­квом, фи­ло­зоф­ски
ту­ма­че­ном, „исто­риј­ском раз­во­ју“,
не­го је на­про­тив ре­во­лу­ци­ја ко­ја је
– и ко­ја је увек би­ла – са­тан­ска (као
у Лу­чи ми­кр­ко­зма), ан­ти­и­сто­риј­ска,
од­но­сно пред­ста­вља ро­ман­ти­чар­
ски или над­ре­а­ли­стич­ки на­зив за
�ре­ки� ис�о­ри­је („на­ста­ве“, кон­ти­
ну­и­те­та) јед­не за­јед­ни­це. А за­јед­
ни­ца мо­же да бу­де здра­ва, ду­хов­на
и сна­жна са­мо ко­ли­ко је исто­риј­
ска, да­к ле, оно што фи­ло­зо­фи­ја
исто­ри­је не раз­у­ме, а не мо­же ни
хте­ти да раз­у­ме. Не­ма исто­риј­ске
за­јед­ни­це, ни мо­ра­ла, без исто­
риј­ске све­сти (све­сти исто­риј­ског
осе­ћа­ња, јер свест је фе­но­мен осе­
ћа­ња); не­ма исто­риј­ске све­сти (ни
оп­стан­ка) ако до­га­ђа­је и вре­ме не
до­жи­вља­ва­мо као иза­зов мо­рал­
но-исто­риј­ској за­јед­ни­ци у ко­јој
жи­ви­мо, као што ни те за­јед­ни­це
ни све­сти не­ма без о�­�о­во­ра на иза­
зо­ве вре­ме­на и до­га­ђа­ња – на­уч­но
до­ка­за­них и до­ка­зи­вих. А при то­ме
2014
на­у­ка или пред­мет на­у­ке ни­је исто­ ско-па­ро­хиј­ској за­јед­ни­ци, је­ди­ној
ри­ја – исто­риј­ска свест и за­јед­ни­ људ­ски ре­ал­ној по­ја­ви Цр­кве: јер
ца, лич­ност, те­ма ве­ре и умет­но­сти, „Јед­на, све­та, са­бор­на и апо­стол­ска
ле­ген­де – не­го са­мо хро­но­ло­ги­ја, цр­ква“ свих па­ро­хи­јал­них ли­тур­
са­мо иза­зо­ви, вре­ме и до­га­ђа- гиј­ских за­јед­ни­ца ни­је ре­ал­
­ји.3 Исто­риј­ска свест је упра- 3 На ко­је не тре­ба гле­да­ти „над­ре­ на људ­ска па­ро­хи­јал­на, не­го
во у осе­ћа­њу вре­ме­на и дога­ а­ли­стич­ки“, као што у По­ли­�и­ци, Цр­к ва мо­г у­ћ а са­м о Ду­хом
у су­бо­ту, 1. мар­та 2014. ка­же је­дан
ђа­ја као иза­зо­ва, у осе­ћа­њу Све­тим – Пе­де­сет­нич­ка. Али
наш на­гра­ђе­ни ро­ма­но­пи­сац, не­го
кул­тур­не – вер­ске, уметнич- на­уч­но, хро­но­ло­гиј­ски тач­но. (Алек­ ми од ли­бе­рал­не „ре­во­лу­ци­
­ке, исто­риј­ске, мо­ралне – по­ сан­дар Га­та­ли­ца по­во­дом свог ро­ је“ 5. ок­то­бра 2000. го­ди­не ни
тре­бе да се на тај, дожи­вље- ма­на Ве­ли­ки ра� – �рим. �рир.) до да­нас ни­смо чак ни у Цр­
­ни, иза­зов и од­го­во­ри. кви схва­ти­ли да би­смо сво­ју
У исто­ри­ји Ју­го­сла­ви­је (и исто­ри­ју – и је­ди­ну мо­гу­ћу и
Бал­ка­на) од 1944. до 2000. го­ сна­жну ве­ру, сво­ју мо­рал­но-
ди­не би­ло је пет зна­чај­них исто­риј­ску свест – са­чу­ва­ли
по­ј а­в а-до­г а­ђ а­ј а 4 , од­н о­с но 4 Или сам их са уским кру­гом бли­ са­мо до­стој­ним од­го­во­ром
исто­риј­ских зна­ко­ва-иза­зо­ва ских ја та­ко осе­тио! баш на те иза­зо­ве, и то ди­
на ко­је та­да – ли­ше­ни не са­мо ја­ло­гом у ли­тур­гиј­ско-па­ро­
сна­ге, не­го и пра­вог уви­да у хиј­ској за­јед­ни­ци! Јер ако је
са­ме те, не­сум­њи­во иза­зов­не, до­га­ Све­ти Са­ва ду­хов­ни отац срп­ског
ђа­је и вре­ме­на – ни­смо од­го­во­ри­ли, на­ро­да, за­вет­не за­јед­ни­це и мо­
или бо­ље, ни­смо на вре­ме на­шли рал­но-исто­риј­ске све­сти, он­да је
�о­с�о­јан о�­�о­вор. Ово је са­мо по­зив он то са­мо за­то, и са­мо по то­ме,
на ди­ја­лог и са­рад­њу, да тај од­го­вор што је осе­тио, за­па­зио иза­зов свог
на­ђе­мо у �и­ја­ло­�у, нај­пре и нај­ви­ вре­ме­на, и на­шао пра­ви о�­�о­вор
ше у ли­�ур­�иј­ском, �ра­во­слав­ном, на тај иза­зов свог вре­ме­на. С јед­
у сва­кој или би­ло ко­јој ли­тур­гиј­ не стра­не иза­зов су, већ од про­ла­за
165
 не­мач­ких кр­ста­ша кроз Ра­шку-
Ср­би­ју 1189. го­ди­не, би­ли па­па и
ла­тин­ски кр­ста­ши (1203-1261.) – у
на­па­ду на Бал­кан и Пра­во­сла­вље
(на је­ди­но ау­тен­тич­но хри­шћан­
ство), на Мај­ку Цр­кву, на Ви­зан­ти­
ју и Кон­стан­ти­но­по­лис, а ти­ме и
на ви­зан­тиј­ску хри­шћан­ску ми­си­ју
ме­ђу Ср­би­ма, на Ко­со­ву, у Ра­шкој,
Зе­ти, Ху­му за­ви­чај­ној вој­во­ди­ни
са­мог Раст­ка, Све­тог Са­ве; а с дру­
Tа за­гре­бач­ка опо­зи­ци­ја „бе­о­град­ској
(ве­ли­ко­срп­ској) иде­о­ло­ги­ји“ би­ла је
за­пра­во инте­лек­ту­ал­ни штаб за
те­мељ­ну припре­му раз­би­ја­ња­
Југо­сла­ви­је и Ср­ба, за при­кљу­че­ње, већ
ав­ној­ским гра­ни­ца­ма пред­ви­ђе­не,
Ве­ли­ке Хр­ватске у Евро­у­ни­ју – про­тив
сва­ке источ­не иде­је и тво­ре­ви­не,
би­ло срп­ске, би­ло ру­ске
• 28. ју­ни 1948. �о­�и­не – дру­ги иза­
зов: Ре­зо­лу­ци­ја ИБ (Ин­фор­ма­
ци­о­ног би­роа европ­ских ко­му­
ни­стич­ких пар­ти­ја);
• 9. �о 30. јуна 1950. �о­�и­не – тре­
ћи иза­зов: Па­ри­ска из­ло­жба
срп­с ких ико­н а и фре­с а­к а, у
6
Cha­il­lot, па­ла­ти Ша­јо6.
Tro­ca­de­ro.
Пре­о­ста­ла два иза­зо­ва:
• 1961. �о­�и­на – че­твр­ти иза­зов:
бар ка­ко сам мо­гао да га до­жи­
вим као иза­зов, био је Фа­кул­
тет по­ли­тич­ких на­у­ка (ФПН) у
За­гре­бу, на ко­јем сам, од са­мог
осни­ва­ња (од 1961. до фе­бру­а­ра
1968. го­ди­не), пре­да­вао исто­
ри­ју ци­ви­ли­за­ци­је, са по­себ­но
кри­тич­ким и па­жљи­вим ста­
вом пре­ма та­да нај­ак­ту­ел­ни­
јем пред­ме­ту то­га фа­кул­те­та
– пре­ма фи­ло­зо­фи­ји исто­ри­је,
од­но­сно, пре­ма кр­ста­шкој, те­
о­ло­шко-ме­та­фи­зич­кој тра­ди­
ци­ји За­па­да јер је фи­ло­зо­фи­ја
исто­ри­је иде­о­ло­шки при­пре­
чи­ли­шта, „са­мо на­уч­на“ опо­зи­ци­ја
за­гре­бач­ког Све­у­чи­ли­шта (уни­вер­
зи­те­та) „про­тив иде­о­ло­ги­је и про­
гра­ма Ви­со­ке пар­тиј­ске по­ли­тич­ке
шко­ле у Бе­о­гра­ду“, па је тим, лу­ка­во
пла­ни­ра­ним, ути­ском осни­вач фа­
кул­те­та (сам ЦКСК Хр­ват­ске и Кр­ле­
жи­на „Ен­ци­кло­пе­ди­ја“, са Ма­ти­цом
Хр­ват­ске) ус­пео да у са­рад­њу – и
то „европ­ску“, ин­тер­на­ци­о­нал­ну, са
не­мач­ким про­фе­со­ри­ма – за­ве­де и
агре­сив­ним „ли­бе­ра­ли­змом“ при­
до­би­је бе­о­град­ске су­јет­не про­фе­со­
ре и ака­де­ми­ке марк­си­сте жељ­не
„ме­ђу­на­ро�­них �ри­зна­ња“: фи­ло­
зо­фе, со­ци­о­ло­ге, прав­ни­ке, еко­но­
ми­сте и књи­жев­ни­ке мо­дер­ни­сте,
ан­ти-тра­ди­ци­о­на­ли­сте. Али та за­
гре­бач­ка опо­зи­ци­ја „бе­о­град­ској
(ве­ли­ко­срп­ској) иде­о­ло­ги­ји“ би­ла
је за­пра­во ин­�е­лек­�у­ал­ни ш�аб
за �е­мељ­ну �ри­�ре­му раз­би­ја­ња
Ју­�о­сла­ви­је и Ср­ба, за при­кљу­че­ње,
већ ав­ној­ским гра­ни­ца­ма пред­ви­
ђе­не, Ве­ли­ке Хр­ва�­ске у Евро­у­ни­ју
– про­тив сва­ке „ис­�оч­не“ иде­је и

… ма­ла та­кве као Бер­нар-Ан­ри

ге стра­не, уга­р­ски кр­ста­ши (та­да,
на ла­тин­ском, Кро­а­ти: Cro­a­ti) – у
ге­но­цид­но-кр­ста­шком по­хо­ду на
ви­зан­тиј­ско-грч­ку хри­шћан­ску ми­
си­ју у Бо­сни, у за­ви­ча­ју мај­ке Раст­
ко­ве. На тај дво­стру­ки иза­зов, на то
кр­ста­шко ки­да­ње апо­стол­ске ми­
си­је и ве­зе из­ме­ђу Ср­ба и ви­зан­тиј­
ско-грч­ке ми­си­је, од­го­вор је би­ла
ау­то­ке­фал­на Срп­ска пра­во­слав­на
цр­ква и на­род – не ви­ше као пле­
мен­ска те­ри­то­ри­јал­на, зе­маљ­ска
ин­те­ре­сна за­јед­ни­ца „ја­зич­ни­ка“,
ра­тар­ска за­јед­ни­ца плод­не жу­пе,
не­го – као Не­бе­ска, мо­рал­но-исто­
риј­ска за­јед­ни­ца осе­ћа­ња сми­сла
(за­ве­�а), за­јед­ни­ца ко­ју су, апо­стол­
ском ми­си­јом, мо­гли да ство­ре – не
Не­ма­њи­ћи, не­го – са­мо за­ду­жби­не
Не­ма­њи­ћа, ма­на­сти­ри Не­ма­њић­
ког до­ба5.
***
ПЕТ ЗНА­ЧАЈ­НИХ ИСТО­РИЈ­СКИХ ­
ПО­ЈА­ВА – пет иза­зо­ва Два­де­се­тог
ве­ка по­сле Дру­гог свет­ског ра­та
Пр­ва три иза­зо­ва:
• 20. ок­�о­бар 1944. �о­�и­не – пр­ви
иза­зов: тзв. осло­бо­ђе­ње Бе­о­
гра­да и Ср­би­је;
Ле­ви и слич­не тзв. Евро­пља­не,
па већ та­да и Туђ­ма­на са ње­го­
вом фи­ло­зоф­ско-исто­риј­ском
иде­јом Хр­ват­ске и За­па­да – и
прав­да­ла Хлад­ни рат, агре­си­
ју За­па­да на „Ис­ток“, Хр­ват­ску
убра­ја­ла у За­пад, Ср­би­ју у „ан­
ти-ци­ви­ли­за­циј­ски“ Ис­ток. На
тај на­чин је фи­ло­зо­фи­ја исто­
ри­је, ме­та­фи­зич­ка, за­пад­на,
кр­ста­шка (шест го­ди­на сам
тај про­цес пра­тио и про­у­ча­
вао) при­пе­ма­ла рат ко­ји ће
се и де­си­ти 1990-их. Туђ­ман
је на том фа­кул­те­ту при­ја­вио
сво­ју на­ци­стич­ку „док­тор­ску
те­зу“, нај­а­гре­сив­ни­ју мо­гу­ћу
за­пад­ну иде­ју агре­си­је на Ис­
ток-Бал­кан.
Ту „те­зу“ Туђ­ман ће ипак од­бра­
ни­ти, али (1966/67) на Фи­зло­зоф­
ском фа­кул­те­ту у За­дру, а мен­тор
5
Па­ри­ска из­ло­жба ће му би­т и про­ф е­с ор др. Ко­с та
срп­ских ико­на Ми­лу­ти­но­вић ко­ји је пре ра­та, до
и ма­на­стир­ских
1941. го­ди­не, био про­фе­сор исто­ри­
фре­са­ка ће 1950.
го­ди­не, да­кле је у гим­на­зи­ји у Но­вом Са­ду, ка­да
шест-се­дам ве­ је де­ло­вао као упо­ран про­тив­ник
ко­ва ка­сни­је, Ис�о­ри­је Ју­�о­сла­ви­је ан­ти­за­пад­них
би­ти це­ње­на као
(„ја­ко­би­на­ца“, „мон­та­ња­ра“) ва­си­
ве­ли­чан­ствен и
сми­ру­ју­ћи при­каз ље­ва­ца и Ва­си­ља По­по­ви­ћа.
из­ра­зи­то ме­ди­те­ Пр­во­бит­ни и од са­мих осни­ва­
ран­ског од­го­во­ра ча же­ље­ни и пла­ни­ра­ни, од­но­сно
на ла­ти­но-кр­ста­
„је­ди­ни“ ути­сак био је да је тај фа­
шки иза­зов.
кул­тет, у са­ста­ву Хр­ват­ског све­у­
тво­ре­ви­не, би­ло срп­ске, би­ло ру­
ске. Да­к ле, већ пре 1968. го­ди­не
је – ако не бе­о­град­ској ака­дем­ској
ин­те­ли­ген­ци­ји, а оно бар „срп­ској
из­вид­ни­ци“ у За­гре­бу – би­ло пот­
пу­но ја­сно че­му во­ди Са­вез ко­му­ни­
ста Хр­ват­ске (и Ти­тов, „бри­он­ски“
део ЦКСКЈ у са­рад­њи са хр­ват­ским
уни­вер­зи­те­том, ри­мо­ка­то­лич­ком
цр­квом, Ма­ти­цом, па и УДБ-ом Хр­
ват­ске), али за тај иза­зов ни­је има­
ла ни слу­ха, ни ока чи­та­ва „ле­ва“,
ана­ци­о­нал­на, „европ­ски“ усме­ре­
на ин­те­ли­ген­ци­ја Бе­о­гра­да, па чак,
као и да­нас, ни све­штен­ство Цр­кве
– осим аве Ју­сти­на и уса­мље­ног па­
три­јар­ха Гер­ма­на. А на то­ме ФПН је
от­кри­ве­но – што се ни­је мо­гло ни
са­кри­ти – да је по од­лу­ци „Евро­пе“
то це­па­ње Ју­го­сла­ви­је би­ло про­јек­
то­ва­но већ 1943. го­ди­не, са­мом ав­
ној­ском ма­пом Ју­го­сла­ви­је.
***
• 5. ок­�о­бар 2000. �о­�и­не – пе­ти
иза­зов: др­жав­ни удар, Пе­то­ок­
то­бар­ска ре­во­лу­ци­ја(!), усме­ре­
на и про­јек­то­ва­на то­бо­же са­мо
про­тив „Ми­ло­ше­ви­ћа“, али да­
ле­ко ви­ше – ре­во­лу­ци­о­нар­на
по­ли­ти­за­ци­ја чи­та­ве срп­ске
исто­ри­је и мо­рал­но-исто­риј­
ске, за­вет­не за­јед­ни­це Ср­ба,
ли­бе­рал­но-кри­ми­нал­на при­
ва­т и­з а­ц и­ј а, ви­ш е­п ар­т иј­с ки

166 ЗИМА
 ли­бе­рал­ни (мо­рал­но-исто­риј­
ски нео­д­го­вор­ни) си­стем, ли­
бе­рал­но-и�е­о­ло­шки (од­но­сно
не­мо­рал­но) пред­ста­вљен као
„де­м о­к ра­т и­ј а“; ли­б е­р ал­н о-
�ар­�и­о­кра�­ско (кри­ми­нал­
но) раз­би­ја­ње са­мо­у­прав­них
ор­га­ни­за­ци­ја и уста­но­ва, не­
схва­та­ње и ли­бе­рал­но при­хва­
та­ње и зло­у­по­тре­ба �ри­ро�­не
с�и­хи­је сло­бод­ног тр­жи­шта,
при­ми­тив­но и ма­фи­ја­шко ли­
бе­рал­но схва­та­ње ка­пи­та­ли­
зма као �у­ке �ри­ва­�и­за­ци­је, и
то у вре­ме кад је ка­пи­та­ли­зам
био, а и мо­гао да бу­де, јед­на­ко
са­мо­у­прав­ни, као и др­жав­ни: а
све то у све­сној или не­све­сној
са­рад­њи са ве­ли­ко-хр­ват­ским
– „европ­ским“, ан­ти­ру­ским и
ан­ти­срп­ским раз­би­ја­њем кул­
ту­ре, је­зи­ка и тр­жи­шта Бал­ка­
на и Ју­го­сла­ви­је.
***
Од тих пет кључ­них исто­риј­ских
иза­зо­ва, пр­ва три при­ка­зу­је­мо у
овом увод­ном де­лу ове Би­блио-био-
-гра­фи­је (до1960. го­ди­не), а дру­га
два исто­риј­ска иза­зо­ва, че­твр­ти и
пе­ти при­ка­за­ће­мо у дру­гом (од 1961.
го­ди­не) и тре­ћем (од 2001. го­ди­не)
де­лу ове Би­блио-би­о-гра­фи­је.
20. ОК­ТО­БАР 1944. ­
(као исто­риј­ски иза­зов)
Да ли 20. ок­т о­б ар 1944. го­д и­н е,
за­у­зи­ма­ње Бе­о­гра­да, за­и­ста мо­
же би­ти при­ка­зи­ва­но као крај­њи
успех и ко­на­чан плод Ти­то­ве тзв.
На­род­но-осло­бо­ди­лач­ке бор­бе?
По­сле АВ­НОЈ-а Ти­то не­ма ви­ше
сна­ге да гра­ђан­ски рат, за­по­чет од
4-7. ју­ла 1941. го­ди­не у оку­пи­ра­ној
Ср­би­ји, на­ста­ви „бар у оку­пи­ра­ном“
на­ро­�у Ср­ба. Не­ма, јер га је – баш
због то­га АВ­НОЈ-а – на­пу­сти­ла и
Кра­ји­на. Кра­ји­шни­ци­ма је, на­и­ме,
по­сле АВ­НОЈ-а ја­сно да Ти­то­ва ав­
ној­ска „Ју­го­сла­ви­ја“ има да пре­се­че
Кра­ји­ну на по­ла, на за­пад­ну хр­ват­
ску и ма­њу, бо­сан­ску на ис­то­ку, те
да је на „Те­хе­ран-АВ­НОЈ-у“ при­хва­
ће­на ва­�и­кан­ска, и да­нас ва­же­ћа,
а у Деј­то­ну при­зна­та, ма­�а Бо­сне
и Хер­це­�о­ви­не из �о­�и­не 1762. (Bo­sna
Ar­gen­ti­na, Бо­сна Сре­бре­на).7 Тим
пре­с е­ц а­њ ем Кра­ј и­н е до­в р­ш а­в а
се ва­ти­кан­ски Cro­a­to-кр­ста­шко-
2014
уста­шки за­да­так „чи­шће­ња Ср­ба,
из уста­н ич­ке ан­т и­ф а­ш и­с тич­ке
Кра­ји­не“ и омо­гу­ћа­ва ства­ра­ње
Ве­ли­ке Хр­ват­ске: све­јед­но да ли
уста­шке НДХ, со­ци­ја­ли­стич­ке СР
Хр­ват­ске или европ­ске Хр­ват­ске –
јер сва­ка је јед­на­ко „евро-за­пад­на“,
од­но­сно ан­ти­срп­ска.
Тај Ти­тов гу­би­так сва­ке ве­зе са
пар­ти­зан­ским, Ћо­�и­ће­вим (Ђо­пи­
ће­вим, а не Ти­то­вим) Кра­ји­шни­
ци­ма би­ће ја­сан, ја­ван и от­кри­вен
тек ка­сни­је – по­сле Ре­зо­лу­ци­је ИБ.
А с�вар­ни раз­ло­зи што ни Ти­то ни
ели­та „ње­го­вих“ бо­ра­ца, ели­та ко­ју
он за­пра­во не­ма, ни­су 20. ок­то­бра
1944. го­ди­не мо­гли да уче­ству­ју у
бор­ба­ма – у ру­ским бор­ба­ма – за
осло­бо­ђе­ње Бе­о­гра­да би­ли су не­у­
по­ре­ди­во раз­ли­чи­ти од оних Ти­то­
вих. Кра­ји­шка ели­та ни­је сме­ла ни­
јед­ног тре­нут­ка да на­пу­сти Кра­ји­ну
– ни ју­жни и за­пад­ни, „хр­ват­ски“, ни
ис­точ­ни, „бо­сан­ски“ њен део – јер је
та­да све то би­ла јед­на иста НДХ у
ко­јој су, до­бро и мо­дер­но на­о­ру­жа­
не уста­ше, до по­след­њег да­на ра­та
на­сто­ја­ле да је „очи­сте од Ср­ба“!
Кра­ји­шни­ци су, да­кле, од­би­ли
да па­ра­ди­ра­ју као „осло­бо­ди­о­ци
Бе­о­гра­да“, јер су у то вре­ме бра­
ни­ли срп­ски жи­ваљ у хр­ват­ској
Ен­де­ха­зи­ји, па ће за­то у Бе­о­гра­ду
па­ра­ди­ра­ти Пе­ко, а осло­ба­ђа­ње
Бе­о ­г ра­д а и Ср­б и­ј е, као и сла­в у
тог осло­ба­ђа­ња Кра­ји­шни­ци ће –
као пра­ви Ср­би ру­со­фи­ли, ка­сни­
је „Ин­фор­мби­ров­ци“ – пре­пу­сти­ти
„бра­ћи Ру­си­ма“, ве­ру­ју­ћи њи­ма, а
не ав­ној­ском Ти­ту!
***
Тај Ти­тов гу­би­так пар­ти­зан­ских,
Ћо­пи­ће­вих Кра­ји­шни­ка био је то­
ли­ко ве­ли­ки да су га, већ не­по­сред­
но по­сле АВ­Н ОЈ-а, да­к ле, пре 20.
ок­то­бра, на­пу­сти­ли чак и они Кра­
ји­шни­ци ко­ји су би­ли фа­на­тич­ни
ко­му­ни­сти, тј. ру­со­фи­ли. Због то­га
ће, не­ко­ли­ко ме­се­ци по­сле Ре­зо­лу­
ци­је ИБ, Ти­то по­хап­си­ти у Са­ра­је­ву
баш Кра­ји­шни­ке, во­де­ће у бо­сан­
ској, ре­пу­блич­кој и са­ра­јев­ској,
ОЗН-и – „ор­ган за­шти­те на­ро­да“
– у срп­ској Кра­ји­ни и Бо­сни ор­ган
за­шти­те од уста­ша. По­хап­си­ће их,
јер су и по­сле ра­та тај рат истин­ски
до­жи­вља­ва­ли, во­ди­ли, пам­ти­ли и
7
В.Ср­би у Ју­�о­ на­ста­ви­ли као од­брам­бе­ни, на­ци­о­
сла­ви­ји и Евро­�и, нал­ни, ан­ти­у­ста­шки „ћо­пи­ћев­ски“,
библ. је­д. 210, 55.
а не ре­во­лу­ци­о­нар­но „ћо­си­ћев­ски“.
Све је то раз­лог да Ћо­пи­ће­ви Кра­
ји­шни­ци, па ни Кра­ји­шни­ци ОЗН-
аши, ни­су при­хва­та­ли ни АВ­Н ОЈ, ни
Ти­та (по­го­то­во не Ти­та у Бе­о­гра­ду,
као „осло­бо­ди­о­ца“ Бе­о­гра­да), па ће
са­мо за­то њих – у Са­ра­је­ву и Кра­
ји­ни, као и во­де­ће Ср­бе ко­му­ни­сте
Кра­ји­шни­ке из Ре­пу­бли­ке БиХ, гра­
да Са­ра­је­ва, из че­ти­ри са­ра­јев­ска
ре­јо­на, не ште­де­ћи ни ко­му­ни­сте
Је­вре­је (па и оне из Кра­ји­не Ре­пу­
бли­ке Хр­ват­ске) по­сле Ре­зо­лу­ци­је
ИБ и по­сле Пе­тог кон­гре­са КПЈ –
Ти­то по­хап­си­ти и осу­ди­ти на Го­ли
Оток, кон­цло­гор го­ри од Сол­же­њи­
ци­но­вог ГУ­Л АГ-а. То хап­ше­ње је у
Са­ра­је­ву би­ло ма­сов­но.
Био је то пра­ви др­жав­но-ре­пу­
блич­ки пуч – про­бри­тан­ски, про­е­
вроп­ски, као 27. мар­та 1941. го­ди­не
у Бе­о­гра­ду, са­мо 1948-1949. го­ди­не
у Са­ра­је­ву без „на­род­них“ ми­тин­га
и де­мон­стра­ци­ја. Пуч је из­вр­ши­ла
спе­ци­јал­на бри­га­да Ти­то­ве гар­де
по­сла­та из Бе­о­гра­да, је­ди­ни­ца ко­
јом је ко­ман­до­ва­ла по­себ­на вој­на
УДБ-а –др­жав­на без­бед­ност ко­јом
ко­ман­ду­је лич­но Ти­то. Та­да су би­
ли сме­ње­ни и Ро­до­љуб Чо­ла­ко­вић
и вла­да На­род­не Ре­пу­бли­ке БиХ.
Да­кле, 20. ок­то­бар 1944. ни­ка­ко не мо­же
би­ти ни­ти је био дан „осло­бо­ђе­ња
Бе­о­гра­да и Ср­би­је“, не­го дан „срп­ског“
ти­то-ко­му­ни­зма, дан га­же­ња срп­ског
За­вета, дан на­сил­ног свр­ста­ва­ња Ср­ба
у ме­та­фи­зич­ки си­стем ци­ви­ли­за­ци­је
За­па­да, дан га­ше­ња или бар успа­вљи­ва­ња
срп­ске за­вет­не, мо­рал­но-исто­риј­ске
све­сти, дан на­сил­ног из­ла­ска из исто­риј­ске
за­јед­ни­це са Ру­си­јом, дан при­хва­та­ња
– Ћо­си­ће­ве, мо­дер­ни­стич­ке и
над­ре­а­ли­стич­ке – Бај­ке пра­зно­вер­ног
и па­ган­ског Ме­фи­сто­вог ме­та­фи­зич­ког
За­па­да
…
Ка­ко у Са­ра­је­ву то ни­је мо­гло
да бу­де скри­ве­но, на та­да јав­ним
пар­т иј­с ким са­с тан­ц и­м а, то­к ом
1949. го­ди­не, би­ло је са­оп­ште­но
(на­р о­ч и­т о за уми­р е­њ е „про­г о­
ње­них Хр­ва­та и му­сли­ма­на“) да
је „ве­л и­ко­с рп­с ка ОЗН-а“ на­с ил­
167
 но из­б а­ц и­л а ла­т и­н и­ц у и уве­л а
оба­в е­з ну ћи­р и­л и­ц у за Са­р а­ј е­в о
и чи­та­ву БиХ, те да је би­ла „про­
тив брат­ства-је­дин­ства“, за „на­
ци­о­нал­ни про­гон Хр­ва­та“, али и
за за­шти­т у и скри­ва­ње Дра­же и
чет­ни­ка. „Дра­жа и бан­да“ су мо­гли
да бу­ду по­хап­ше­ни тек кад су, на
ини­ци­ја­ти­ву и уз обе­ћа­ну по­моћ
Бри­т ан­с ких оба­в е­ш та­ј а­ц а, пре­
шли на те­ри­то­ри­ју УДБ-е Ср­би­је
и Цр­не Го­ре.
Ето, да­кле, ка­ко и за­што 20. ок­
то­бра 1944. ни­је би­ло Кра­ји­шни­
8
Пе­ко­вој – Пе­ке ка у „Пе­ки­ној8 па­ра­ди осло­бо­ђе­ња
Дап­че­ви­ћа. Бе­о­гра­да“. Што се ме­не ти­че, имао
сам сре­ћу па ме је, док је бар у БиХ
по­сто­ја­ла, та­ква О З Н -а из­ву­к ла
из кан­џи бе­о­град­ско-цр­но­гор­ске
УДБ-е Ка­пи­чи­ћа и Вељ­ка Ми­ћу­но­
ви­ћа, те сам пре­ба­чен „на нор­мал­
но су­ђе­ње“ у Са­ра­је­во и осло­бо­ђен
12. де­цем­бра 1947.
***
За­то је ра­зу­мљи­во и по­зна­то
да су Ти­то и ње­гов ЦК-штаб, на­
ро­чи­то њен хр­ват­ски део, по­сле
АВ­Н ОЈ-а, и то баш по­сле АВ­Н ОЈ-а
168
и због АВ­Н ОЈ-а, на­пу­сти­ли Кра­ји­ну
и пре­ба­ци­ли се у ен­гле­ску ба­зу (под
ен­гле­ску за­шти­ту) на остр­ву Ви­су,
где су – од ма­ја до ок­то­бра 1944.
одво­је­ни од пар­ти­за­на и срп­ске
Кра­ји­не! – мо­гли без­бед­но да при­
пре­ме на­ци­о­нал­ну из­да­ју, да бу­ду
до­бро при­пре­мље­ни и оба­ве­ште­ни!
О че­му?
Нај­п ре, при­п ре­м ље­н и, јер су
Бри­тан­ци по­сле ка­пи­ту­ла­ци­је Ита­
ли­је сеп­тем­бра 1943. го­ди­не по­ни­
шти­ли нор­мал­ни­ју, вој­но-прав­ну
рат­ну од­лу­ку ита­ли­јан­ске ко­ман­де
да ка­пи­ту­ли­ра пред ЈВО, од­но­сно
пред Ср­би­ма, те да сво­је ита­ли­јан­
ско оруж­је пре­да ле­гал­ној Ју­го­сло­
вен­ској вој­сци у отаџ­би­ни, вој­сци
на­пад­ну­те Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је.
Бри­тан­ци су, кр­ше­ћи осно­ву ме­ђу­
на­род­ног вој­но-рат­ног пра­ва, од­у­
зе­ли од Ита­ли­ја­на сво оруж­је (те­
шко, ла­ко, му­ни­ци­ју и опре­му) – да
га пре­да­ју Ти­ту, ко­ји тим оруж­јем
тек има да при­пре­ми „Ју­го­сло­вен­
ску на­род­ну ар­ми­ју“, од­но­сно Пе­
ко­ве оштре ми­то­ма­не и ан­ти-Ср­бе
Цр­но­гор­це, па ре­ак­ти­ви­ра­не, или,
већ и ле­гал­но, мо­би­ли­са­не „пар­
ти­за­не“ Ср­би­је и Вој­во­ди­не, а за
по­бе­ду Ти­та у гра­ђан­ском ра­т у
про­тив ле­гал­не др­жав­не ЈВО. За
то вре­м е је Ј В О, је­д и­н а ко­ј ој су
Ита­ли­ја­ни на­ме­ра­ва­ли да пре­да­ју
сво­је оруж­је, оста­ла „са по јед­ним
или ни­јед­ним мет­ком за пу­шку“,
та­ко да мо­же или да се уби­је, или
да по­ста­не ла­ка жр­тва са­вр­ше­но
на­о­ру­жа­них уста­ша, ко­ји­ма ће их
пре­пу­сти­ти Ти­то. Он ће то по­сма­
тра­ти из Бе­о­гра­да, па му је за­то и
да­то да за­у­зме Бе­о­град, тач­но ка­
ко је би­ло и до­го­во­ре­но! То­ли­ко о
при­пре­мље­но­сти Ти­та и ње­го­вог,
на­гла­ше­но прохр­ват­ског, шта­ба.
А о че­му је Ти­то на Ви­су био
оба­ве­штен? Да су Ру­си у ве­ли­кој
не­в о­љ и, те да за­т о од та­д а већ
атом­ски моћ­них за­пад­них са­ве­
зни­ка тра­же по­моћ и отва­ра­ње
Дру­гог фрон­та про­тив тех­нич­ки
још моћ­них Не­ма­ца, па да су за­то
при­мо­ра­ни да при­хва­те бри­тан­ски
(аме­ро-бри­тан­ски) ул­ти­ма­тум. А
ул­ти­ма­тум је био: да Ру­си узму Бе­
о­град и Ср­би­ју, али и да их од­мах
пре­да­ју Ти­ту, а да он­да они, Ру­си,
кре­ну на се­вер пре­ма Бу­дим­пе­шти,
не по­ку­ша­ва­ју­ћи да иду на за­пад и
За­греб или да га бом­бар­ду­ју.
ЗИМА
 Бе­о­град и Ср­би­ја, осим НДХ Сре­
ма и Ба­ра­ње – ру­ским ис­те­ри­ва­
њем не­мач­ких оку­па­то­ра – за­и­ста
су осло­бо­ђе­ни, и то (ре­ћи ће­мо за­
што) сна­гом Ар­ми­је Све­те Ру­си­је, а
не „Цр­ве­не“ ар­ми­је, па та­ко ру­ски,
тре­ба да бу­де име­но­ван и Бу­ле­вар
ко­јим је та Ар­ми­ја на­сту­па­ла, да
нас то под­се­ћа и на да­не кад ће нас,
од­мах по од­сту­па­њу Ар­ми­је Све­те
Ру­си­је, ре­о­ку­�и­ра­�и Ти­то­ва гар­да
ре­во­лу­ци­је – ан­ти­срп­ске, то­бо­же
9
О то­ме је сав „цр­ве­не“.9
текст – у нас по­
ли­тич­ки, за во­љу
***
„са­ве­зни­ка“,
пре­ћу­та­не књи­ге
Ср­би у Ју­�о­сла­ви­ји На Ис­точ­ном, ру­ском фрон­ту, у
и Евро­�и, Бе­о­ са­ста­ву не­мач­ке ар­ми­је бо­ри­ле су
град, 1994. / библ.
се и две хр­ват­ске уста­шке ди­ви­зи­
је­ди­ни­ца бр. 210.
и тек­сто­ви бр. је, а јед­ној (или обе­ма) ко­ман­дант
195-206. је био Мар­ко Ме­сић – ју­го­сло­вен­
ски, па хр­ват­ски уста­шки пу­ков­
ник, па уста­шко-не­мач­ки ге­не­рал.
Код Ста­љин­гра­да су за­ро­бље­ни, а
на зах­тев Бри­та­ни­је осло­бо­ђе­ни –
да се пре­о­бу­ку у вој­ску са­ве­знич­ке,
„сво­је“ Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, чи­
ји су др­жа­вља­ни. Та­ко су – са „чет­
нич­ком“ ко­кар­дом на ка­пи, уме­сто
„ша­хов­ни­це“ и уста­шког U – умар­
ши­ра­ли у Бе­о­град као вој­ска „осло­
бо­ди­лач­ка, до­бро­во­љач­ка, кра­љев­
ска“; на­из­глед као и 1918. го­ди­не.
На­род је оду­ше­вље­но по­здра­вљао
баш ту „ру­ску, а ју­го-пар­ти­зан­ску
осло­бо­ди­лач­ку“ ди­ви­зи­ју са ко­кар­
да­ма, не слу­те­ћи да је уста­шка. И
сву ту тра­гич­ну ко­ме­ди­ју – у Пе­
ки­ној (Пе­ко­вој) па­ра­ди – ди­ри­гу­је
Ср­би­ји „са­ве­знич­ки“ За­пад и ње-­
гов Ти­то.
***
Да­к ле, 20. ок­то­бар 1944. ни­ка­
ко не мо­же би­ти ни­ти је био дан
„осло­бо­ђе­ња Бе­о­гра­да и Ср­би­је“,
не­го дан „срп­ског“ ти­то-ко­му­ни­
зма, �ан �а­же­ња ср�­ско� За­ве­�а,
дан на­с ил­н ог свр­с та­в а­њ а Ср­б а
у ме­та­фи­зич­ки си­стем ци­ви­ли­
за­ц и­ј е За­п а­д а, дан га­ш е­њ а или
бар успа­вљи­ва­ња срп­ске за­вет­не,
мо­рал­но-исто­риј­ске све­сти, дан
на­сил­ног из­ла­ска из исто­риј­ске
за­јед­ни­це са Ру­си­јом, дан при­хва­
та­ња – Ћо­си­ће­ве, мо­дер­ни­стич­ке
и над­ре­а­ли­стич­ке – Бај­ке пра­зно­
вер­ног и па­ган­ског Ме­фи­сто­вог
10
„Зми­ја, под­зем­ ме­та­фи­зич­ког За­па­да,10 дан хлад­
них и под­вод­них но-ра­тов­ског на­си­ља За­па­да чак и
Фа­у­сто­вих мај­ки“.
над Ру­си­јом, над це­лим „Ис­то­ком“,
2014
дан по­ко­ра­ва­ња и са­ме Ру­ске ар­
ми­је ул­ти­ма­тив­ној од­лу­ци моћ­них
за­пад­них са­ве­зни­ка да Ру­ска ар­
ми­ја до­зво­ли и омо­гу­ћи да с њом
у Бе­о­град уђе и Ти­то­ва власт (а
за­пра­во за­пад­на ан­ти­срп­ска, ре­
во­лу­ци­о­нар­на гар­да, као Ти­то­ва
– НА­Т О-власт), ко­ја ће рат­ну по­
бе­ду сла­ви­ти као европ­ску по­бе­
ду над Ср­би­ма, да за „са­рад­њу с
оку­па­то­ром“ и за фа­ши­зам бу­ду
оп­ту­же­ни Ср­би, а не Хр­ва­ти-Кро­
а­ти и НДХ. Нај­зад, 20. ок­то­бар 1944.
го­ди­не је дан по­ни­жа­ва­ња на­ци­је
и ње­но сво­ђе­ње на пу­ку по­ли­тич­
ку за­јед­ни­цу, ко­ја је при­мо­ра­на да
се „спа­са­ва“ опре­де­ље­њем за ни­је
ва­жно ко­ју по­ли­тич­ку пар­ти­ју, не­
го за пар­ти­о­кра­ти­ју. То је био дан
од­ри­ца­ња срп­ске исто­риј­ске све­
сти и на­ци­је Ср­ба – не­�а­ци­ја Ср­ба
као мо­рал­но-ис�о­риј­ске за­је�­ни­це.
***
Двадесети ок­то­бар је крај­њи ре­
зул­тат Хлад­ног ра­та, трај­ног кр­ста­
шког ра­та ка­квим је За­пад исто­риј­
ски де­фи­ни­сан, чак и он­да кад је с
Ис­то­ком у ну­жном вој­но-рат­ном
са­ве­зу, као што је у два свет­ска
ра­та Два­де­се­тог ве­ка био про­тив
Не­мач­ке – дру­ге по­ли­тич­ко-ме­
та­фи­зич­ке „стран­ке“ исто­риј­ски
истог За­па­да. Том хлад­но­ра­тов­
ском од­лу­ком За­па­да – о Ти­то­вом
ула­ску 20. ок­то­бра у Бе­о­град и Ср­
би­ју – Ср­би­ја је ли­ше­на прав­ног, за
на­пад­ну­те Ср­бе је­ди­ног мо­гу­ћег,
за­вр­шет­ка ра­та, ра­та про­тив Ју­го­
сла­ви­је; ли­ше­на пра­ва на уго­вор о
ми­ру не са­мо с Не­мач­ком, не­го и
са не­мач­ким рат­ним са­ве­зни­ци­ма
(пре све­га са Хр­ват­ском); ли­ше­на
Скуп­шти­не, сло­бод­но иза­бра­не,
без утвр­ђе­них, ра­том по­ни­ште­них
гра­ни­ца. Та­ко 20. ок­то­бар Ти­то­ва
ре­во­лу­ци­о­нар­но-по­ли­циј­ска гар­да
сла­ви рат про­тив Ср­ба и Кра­ље­ви­
не Ју­го­сла­ви­је као „осло­бо­ди­лач­ку“
ре­во­лу­ци­ју, агре­сив­ну као и рат, да
на­сил­но, а као устав, спро­во­ди АВ­
НОЈ, план це­па­ња Ју­го­сла­ви­је. И све
то про­тив пра­ва и срп­ске исто­риј­
ске све­сти. Јер ту свест не­ма­ју ни
са­ми чла­но­ви Кра­љев­ске срп­ске
ака­де­ми­је на­у­ка, ко­ји ће је за­то,
на­сил­но, али ла­ко, са­ми пре­и­ме­
но­ва­ти у САН, Срп­ску ака­де­ми­ју
на­у­ка, а ка­сни­је и умет­но­сти. То је
ра­зу­мљи­во: не ште­де­ћи Кра­ља и
срп­ску исто­ри­ју, кр­ста­шки За­пад
ни­је по­ште­дио ни Кра­љев­ску срп­
ску ака­де­ми­ју на­у­ка – као што ни
да­нас не ште­ди Уни­вер­зи­тет и Цр­
кву. Уз по­твр­ду и одо­бра­ва­ње те,
пла­тон­ског ака­де­миј­ског мо­ра­ла
ли­ше­не, ака­де­ми­је, САН ће, де­цем­
бра 1945. го­ди­не по­сле „из­бо­ра“ и
„ћо­ра­вих из­бор­них“ ку­ти­ја, све то
одо­бри­ти, па ће ака­де­мик, пред­
сед­ник САН – ли­шен исто­риј­ске
све­сти о на­ци­ји и о Цр­кви – отво­
ри­ти рад „Скуп­шти­не ДФЈ-ФНРЈ“,
но­ве др­жа­ве, за­пра­во бри­тан­ско-
ре­во­лу­циј­ске тво­ре­ви­не др­жав­ног
уда­ра. Он ће про­чи­та­ти за­кле­тву
на ска­ред­ни пар­тиј­ски Ти­тов текст
зва­ни „Устав“, по во­љи и од­лу­ци За­
па­да про­сла­ви­ти на­сил­ни­ка и на­
си­ље Ти­та и на тај на­чин отво­ри­ти
„но­ву исто­риј­ску епо­ху“ Ср­ба... и
дру­гих „ју­го­сло­вен­ских на­ро­да“,
Хи­тле­р о­в их са­в е­з ни­к а, осло­б о­
ђе­них сва­ке мо­рал­но исто­риј­ске
од­го­вор­но­сти пре­ма за­вет­ној, мо­
рал­но-исто­риј­ској за­јед­ни­ци Ср­ба.
Та­ко је 20. ок­�о­бар, �и­�ло­ма�­ско-
ра�­ним на­си­љем За­�а­�а, ко­нач­но
�ро­� ла­ш ен за �ан „осло­б о­ђ е­њ а“
Бе­о­�ра­�а, Ср­би­је и Ју­�о­сла­ви­је – а
ко­је и ка­кве?!: за­�а�­не, уни­ја­ће­не,
кро­а­�и­зо­ва­не, ан­�и­�ра­во­слав­не,
ан­�и­за­ве�­не, ан­�и­и­с�о­риј­ске.
***
Го­ди­не 1991, пред са­мо из­би­ја­
ње гра­ђан­ско-вер­ског кр­ста­шког
ра­та из­и­шао је у Са­ра­је­ву, у из­да­
њу срп­с ког ли­с та Јав­н ос�, пре­
вод зна­чај­не књи­ге исто­ри­ча­ра
и срп­ског кра­љев­ског ди­пло­ма­те
при лон­дон­ској вла­ди (1941-44.)
Бран­ка Ми­љу­ша, Ре­во­лу­ци­ја у Ју­
�о­сла­ви­ји 1941-194511. Ту исто­риј­ски 11
Пре­вод с фран­
зна­чај­ну књи­гу су на­ши ака­дем­ цу­ског ори­ги­на­
ла: La Re­vo­lu­tion
ски исто­р и­ч а­р и, ор­г а­н и­з о­в а­н о
you­go­sla­ve, Pa­ris,
по­ли­тич­ки, пот­пу­но за­не­ма­ри­ли, 1982; Срп­ски
али је она би­ла то­ли­ко ак­ту­ел­на и Ин­сти­тут у Ло­за­
дра­го­це­на, да је са­ра­јев­ски срп­ски ни, Edi­tion L`A­ge
d`Нomme.
лист Јав­нос�, у та­да још срп­ско-му­
сли­ман­ском Са­ра­је­ву, ан­га­жо­вао
шест срп­ских да­ма ко­је су књи­гу
за­и­ста бр­зо и пре­ве­ле12. Та­да је већ
12
Те ча­сне – а „не­за­па­же­не“ – да­ме су: Зо­ри­ца Ха­џи-Ви­дој­ко­вић,
Ве­ра На­у­мов-То­мић, Да­рин­ка Ха­џи-Ви­дој­ко­вић, Је­ле­на Бу­то­рац,
Да­ни­ца Бу­то­рац и Ја­сен­ка То­ма­ше­вић. Та­да је већ би­ло ја­сно
ка­кав је евро-исто­риј­ски ка­рак­тер Хла�­но� ра­�а За­�а­�а, те да о
то­ме тре­ба да што пре бу­ду оба­ве­ште­ни Бе­о­�ра� и (Ћо­си­ће­ва)
Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка.
би­ло ја­сно ка­кав је евро-исто­риј­
ски ка­рак­тер Хла�­но� ра­�а За­�а­�а,
те да о то­ме тре­ба да што пре бу­ду
169
 оба­ве­ште­ни Бе­о­�ра� и (Ћо­си­ће­ва)
Срп­ска ака­де­ми­ја на­ук ­ а.
Да­нас је по­треб­но дру­го из­да­
ње те књи­ге, а ов­де на­во­дим јед­ну
епи­зо­ду из ко­је се ја­сно ви­ди без­
ду­шност и над­моћ „са­ве­знич­ког“
За­па­да, рат­но не­ис­тро­ше­ног, тех­
нич­ки над­моћ­ног, а хлад­ног, хлад­
но-ра­тов­ског по­сма­тра­ча, ко­ји – чак
и у вре­ме рат­ног са­ве­за са Ис­то­ком
про­тив моћ­ног Хи­тле­ра – ко­ри­сти
те­шке гу­бит­ке Ис­то­ка да, у вре­ме
за­јед­нич­ког ору­жа­ног, во­ди и Хла�­
ни (кр­ста­шки, „са­мо хлад­ни“) рат
про­тив свог, ина­че при­вре­ме­ног,
са­ве­зни­ка, Ис­то­ка, а у Ју­го­сла­ви­ји,
кон­крет­но про­тив Ср­ба. Тај Хлад­
ни кр­ста­шки рат во­ди, да рат­не не­
во­ље и не­са­ме­ри­ве гу­бит­ке Ср­ба и
Ру­са ис­ко­ри­сти за „ко­нач­но ре­ше­
ње“ Ис­точ­ног пи­та­ња (по Тојн­би­ју,
пи­та­ња ме­�а­фи­зич­ки је­дин­стве­не,
кр­ста­шке, им­пе­ри­је За­па­да, ма­да
у два­де­се­том ве­ку на­ци­о­нал­но-
су­пар­нич­ки, на­жа­лост још по­де­
ље­не у ра­ту За­па­да про­тив сво­је
Не­мач­ке). Али се За­пад на­да да ће
Ис­�оч­но �и­�а­ње, од­но­сно пи­та­ње
ис­точ­них гра­ни­ца за­пад­не им­пе­
ри­је, би­ти – баш ов­де на Бал­ка­ну
– ко­нач­но ре­ше­но као што је, на­
жа­лост су­пар­нич­ки, Хи­тлер учи­
Ме­та­фи­зи­ка је ис­ку­ство ма­ги­је, ма­гиј­ског
осе­ћа­ња и схва­та­ња би­ти­ја као би­ти­ја
(про­стор­но-вре­мен­ске,
„тран­сцен­ден­тал­не“) „це­ли­не ко­змо­са“.
Ме­ђу­тим, хри­шћан­ство (Пра­во­сла­вље)
је свест о то­ме да тај­на би­ћа ни­је
ко­змо­ло­шка, у не­мо­гу­ћем (не­по­сто­је­ћем)
„би­ћу це­ли­не ко­змо­са“, не­го да је тај­на
у би­ћу и це­ли­ни сва­ког (по­је­ди­нач­ног,
са­мо­ис­ то­вет­ног, у сво­ју са­мо­ис­ то­вет­ност
из­дво­је­ног) би­ћа ко­је је сво­ја соп­стве­на
це­ли­на ми­кро­ко­змо­са!
… то пи­та­ње бал­кан­ских, ис­точ­них
нио све што је мо­гу­ће за „ко­нач­но
ре­ше­ње је­вреј­ског пи­та­ња“, а све
за исту, ме­та­фи­зич­ки иде­ал­ну им­
пе­ри­ју За­па­да: им­пе­ри­ју, ме­та­фи­
зич­ки про­јек­то­ва­ну да бу­де је­ди­на
на­ци­о­нал­но-пап­ски не­по­де­ље­на
го­спо­да­ри­ца ме­та­фи­зич­ки „не­де­
љи­ве це­ли­не би­ти­ја“ чи­та­вог све­та.
170
Ме­та­фи­зи­ка је ра­ци­о­нал­но-иде­
о­ло­шки, без­ду­шно прин­ци­пи­јел­
ни став ко­ји ра­зум­ски ис­к љу­чу­је
сва­ку „сен­ти­мен­тал­ност“ и мо­рал,
сва­ко раз­у­ме­ва­ње лич­но­с­�и (би­
ћа-осе­ћа­ња-уло­ге и сми­сла у мо­
рал­но-исто­риј­ској за­јед­ни­ци), па
та­ко ис­кљу­чу­је и сва­ко раз­у­ме­ва­
ње ду­хов­не, мо­рал­но-исто­риј­ске
за­јед­ни­це.
У гл. V I ­I I , Про�и­� ов­с ка кра­
љев­ска вла­�а13, су раз­го­во­ри Ид­
на, ми­ни­стра спољ­них по­сло­ва, и
Чер­чи­ла, с јед­не стра­не и, с дру­ге,
Ста­љи­на, на­рав­но, о евен­ту­ал­ној
по­де­ли Бал­ка­на на ути­цај­ну зо­ну
За­�а­�а – а �о зна­чи зо­ну �о­ми­на­
ци­је Хр­ва�­ске и ри­мо­ка­�о­ли­ка, с
јед­не, и на ути­цај­ну зо­ну Ру­са и
Ср­ба, Ис­�о­ка, с дру­ге стра­не. Уџ­
бе­нич­ки ре­че­но, о тзв. хи­ља­ду­го­
ди­шњем Ис­�оч­ном �и­�а­њу ис­точ­
них гра­ни­ца за­пад­не им­пе­ри­је – од
им­пе­ри­је пап­ске у де­ве­том ве­ку
до НА­Т О-им­пе­ри­је Чер­чи­ло­ве, па
и Блер-Клин­то­но­ве у два­де­се­том
ве­ку. Ме­ђу­тим, у то­ме су сад ди­
пло­мат­ске фи­не­се: Идн не бра­ни
пра­ва, не­го осо­би­не кра­ља Пе­тра
про­тив Чер­чи­ло­вог су­да о (ме­та­
фи­зич­ки) „пре­мла­дом и не­зре­лом“
кра­љу Пе­тру, а о (ме­та­фи­зич­ки)
„зре­лом и до­ка­за­но спо­соб­ном во­
ђи и ко­ман­дан­ту“ ка­кав је „пред­
сед­ник Ти­то“, па се на осно­ву то­га
сти­че, на­рав­но по­гре­шан, ути­сак
да Идн, про­тив Чер­чи­ла, бра­ни
и Пе­тр­о­ве гра­ни­це срп­ске др­жа­
ве или Ју­го­сла­ви­је, ка­ко је ви­ди
краљ Пе­тар.
А Ста­љин? Зна са­да и Ста­љин
да ови, ди­пло­мат­ски, а рат­ни, пре­
го­во­ри го­ди­не 1944. (из­ме­ђу при­
вре­ме­ног, че­тво­ро­го­ди­шњег ан­ти­
фа­ши­стич­ког са­ве­за Бри­та­ни­је и
Аме­ри­ке, с јед­не, и Ру­си­је, с дру­ге
стра­не, као ни оце­не осо­би­на Ти­
та и Кра­ља) не ре­ша­ва­ју пи­та­ње
Дру­гог свет­ског, за­јед­нич­ког ра­
та са­ве­зни­ка на Бал­ка­ну про­тив
Хи­тле­ро­ве Не­мач­ке, не­го хи­ља­
ду­го­ди­шње „Ис­точ­но пи­та­ње“. А
гра­ни­ца им­пе­ри­је За­па­да, ре­ша­ва­
ју на­рав­но уз пи­та­ње ме­та­фи­зич­ки
крај­ње гло­бал­не мо­ћи, без об­зи­ра
на ток и – про­ла­зно, по­ли­тич­ко –
са­ве­зни­штво у овом, Дру­гом свет­
ском ра­т у. И Ста­љин, као и Идн,
хва­ли осо­би­не кра­ља Пе­тра, али
као ње­го­ву спо­соб­ност да вла­да,
да не би те­ри­то­ри­ја би­ла од­у­зе­та
кра­љу, па та­ко и Ис­то­ку, Ср­би­ма и
Ру­си­ји. Али Ста­љи­ну је – кад је већ
сла­би­ји, у овом по­себ­ном, Хлад­ном
ра­ту по­ра­жен, да чак и као рат­ни
по­бед­ник гу­би јед­ну зна­чај­ну ути­
цај­ну сфе­ру на Бал­ка­ну – лак­ше да
се у исто­ри­ји го­во­ри и пи­ше ка­ко
је у пре­го­во­ри­ма по­пу­стио Чер­чи­
лу ти­ме што је од­у­стао од по­хва­ле
кра­ља, не­го да се пам­ти и пи­ше ка­
ко је од­у­стао14 од те­ри­то­ри­је ко­ја
13
Бран­ко Ми­љуш,
Ре­во­лу­ци­ја у ­ 14
А сла­би­ји је, па мо­ра да од­у­ста­не.
Ју­�о­сла­ви­ји 1941-
1945, из
ци­ти­ра­них ће би­ти од­у­зе­та „од кра­ља“ (Ис­то­
Ме­мо­а­ра Ид­на, ка), па пре­да­та „спо­соб­ни­јем упра­
Са­ра­је­во, 186-208. вља­чу“, Ти­ту за ко­га је Ста­љин већ
знао да ни­је уз СССР, не­го уз НА­
ТО-За­пад. На­и­ме, Ста­љин је знао да
је Ти­то, као и хр­ват­ски пред­рат­ни
бан Шу­ба­шић, про­тив­ник срп­ског
кра­љев­ског схва­та­ња Ју­го­сла­ви­је
као је­дин­стве­ног др­жав­ног про­
сто­ра жи­во­та, кре­та­ња и по­сло­ва­
ња сва­ког гра­ђа­ни­на, без об­зи­ра
на ње­го­ву ве­ру или на­ци­о­нал­ност
Ис­то­ка или За­па­да. Реч, на­рав­но,
ни­ј е ни о ка­к вој мла­д о­с ти или
зре­ло­сти кра­ља, већ о „Ис­точ­ном
пи­та­њу“, од­но­сно о то­ме ко ће – по­
себ­но на Бал­ка­ну – чу­ва­ти ис­точ­ну
гра­ни­цу за­пад­не им­пе­ри­је, тј. на
ко­га Бри­та­ни­ја и Аме­ри­ка мо­гу да
се осло­не чак и у вре­ме овог, Дру­
гог свет­ског ра­та, кад је Хр­ват­ска,
као НДХ, уз Хи­тле­ра, па и по Чер­чи­
ло­вом Тојн­би­ју, ипак за­�а�­њач­ка,
као и са­ма Не­мач­ка, за­�а�­њач­ки­ја
о� ме­�и­�е­ран­ске И�а­ли­је. Да­кле,
да се у овом по­себ­ном, из­дво­је­ном,
кр­ста­шком Хлад­ном ра­ту осло­не
на Хр­ват­ску и Ти­та ко­ји је – под
ви­дом „на­род­ног устан­ка про­тив
оку­па­то­ра и ње­го­вих са­рад­ни­ка“–
по­вео Хлад­но-уста­нич­ки рат, на­
рав­но, про­тив Ис­то­ка, на Бал­ка­ну,
да­кле у оку­па­ци­о­ном ло­го­ру Ср­би­
ји, већ од 7. ју­ла 1941. го­ди­не, ка­да је
по­че­ла аван­ту­ра по срп­ски на­род,
ко­ја је у це­ли­ни би­ла мно­го опа­
сни­ја, а за Бри­тан­це и За­пад мно­го
ко­ри­сни­ја, од 27. мар­та 1941.
***
Чер­чил и не по­ми­ње – као што
ни Ти­то не­ће по­ми­ња­ти – Ја­се­но­
вац, Ја­дов­но, ја­ме, Кра­ји­ну, уста­
шке ди­ви­зи­је и њи­хо­вог ге­не­ра­
ла Мар­к а Ме­с и­ћ а на Ис­т оч­н ом,
тј. ру­ском фрон­ту. Не по­ми­ње ни
Кап­т ол, ни Ба­н о­в и­н у Хр­в ат­с ку,
ЗИМА
 пре­и­ме­но­ва­ну 10. „трав­ња“ 1941.
го­ди­не у НДХ, нај­же­шћу Хи­тле­ро­ву
са­ве­зни­цу, али зна ба­на Шу­ба­ши­ћа
и зна (је­дин­стве­ном, Тојн­би­је­вом
За­па­ду вер­ну) Ба­но­ви­ну, па ће је
чак про­ши­ри­ти зна­чај­ним де­ло­ви­
ма ита­ли­јан­ске те­ри­то­ри­је.
Ста­љин је у то вре­ме, на­рав­но,
знао већ све о Ти­ту, Чер­чи­ло­вом
је­ди­ном кан­ди­да­ту за по­сле­рат­ног
хлад­но­ра­тов­ског НА­Т О-ко­му­ни­сту,
дик­та­то­ра Ју­го­сла­ви­је. Али је Ста­
љин – не­мо­ћан про­тив Чер­чи­ла, па
и про­тив Чер­чи­ло­ве оба­ве­штај­не
слу­жбе, Ти­то­вих са­рад­ни­ка и са­
ве­т о­д а­в а­ц а – по­к у­ш а­в ао све да
пре­ко сво­јих, ру­ских оба­ве­шта­ја­
ца у пар­ти­за­ни­ма и пре­ко ру­со­фи­
ла Кра­ји­шни­ка, про­ме­ни Ти­то­ву,
Чер­чи­ло­ву, ав­ној­ску, пар­ти­зан­ску
иде­о­ло­ги­ју и так­ти­ку. То ће се ја­
сно по­ка­за­ти и у Ћо­пи­ће­вом ро­
ма­ну Глу­ви ба­ру�, као што ће се
по­ка­за­ти и у Је­ре­�ич­кој �ри­чи, да
су већ та­да у пар­ти­зан­ским ре­до­
ви­ма – по­себ­но у Кра­ји­ни Бо­сне
и Хр­ват­ске – на­ста­ла „скре­та­ња“,
од­но­сно не­сла­га­ње и су­ко­би, ко­ји
ће го­ди­не 1948. бук­ну­ти у оштар
и су­ров су­коб Ин­форм-би­роа (Ис­
то­ка) и Ти­то­вог НА­Т О-ко­му­ни­зма
(За­па­да).
Са­ве­то­вао је Ста­љин Ти­ту, од­
но­сно „шта­бу“, исто­риј­ски бит­не
про­ме­не, као што су би­ле оне ру­
ске, ко­је су се до­го­ди­ле у вре­ме
ра­та већ од ав­гу­ста 1941. го­ди­не
– без зна­ња и во­ље Ста­љи­на, али
спон­та­но и спа­со­но­сно исто­риј­ске
– про­ме­не ко­је су ду­хов­но сла­бу
15
Већ 1941. пре­ко и ка­пи­ту­лант­ску Цр­ве­ну Ар­ми­ју15
ми­ли­он вој­ни­ка пре­о­бра­зи­ле у моћ­ну, па­три­от­ску
се пре­да­ло
Ру­ску Ар­ми­ју, ко­ја је спрем­на да у
Нем­ци­ма.
Оте­че­стве­ном, а не кла­сно-ре­во­ ге­не­ра­лом Дра­жом Ми­хај­ло­ви­ћем до­ку­мен­ти из фран­цу­ске ар­хи­ве
лу­ци­о­нар­ном, ра­ту и го­лим те­лом у је­дин­ствен фронт бор­бе про­тив до­би­је­ни од де­го­ли­ста, про­тив­ни­
(два­де­сет ми­ли­о­на мр­твих) бра­ оку­па­то­ра и уста­ша, а да пи­та­ње ка и НА­Т О-пак­та у Евро­пи, и аме­
ни Све­�у Ру­си­ју про­тив тех­нич­ки дру­штве­ног уре­ђе­ња и ре­во­лу­ци­је ри­ка­ни­за­ци­је Евро­пе, и Чер­чи­ло­
да­ле­ко моћ­ни­јег не­мач­ко-европ­ од­ло­же за до­ба по­сле ра­та. вог Хлад­ног ра­та – „За­па­да про­тив
16
Би­ло је ту ди­ви­ ског агре­со­ра16. Па је и сам Ста­љин Ис­то­ка“, по­себ­но про­тив Ру­си­је и
зи­ја и из дру­гих спа­сен са­мо сна­гом и ве­ром Ру­ске *** Ср­би­је – ко­ји је Чер­чил по­вео већ
европ­ских, за­
Ар­ми­је у Све­ту Ру­си­ју, а зна­ју­ћи, 1939, по­сле Мин­хе­на 1938, а об­ја­
пад­них на­ро­да,
ан­ти-де­го­ли­ста убо­ги, да Ти­то­ва пар­ти­за­ни­ја већ О све­му то­ме, и о свом лон­дон­ вио тек 1946. Ме­ђу до­ку­мен­ти­ма
Фран­цу­за, па Хо­ свр­ста­ва Ју­го­сла­ви­ју и Ср­би­ју ко­ ском ис­ку­ству, срп­ски ди­пло­ма­та су дра­го­це­ни из­ве­шта­ји аме­рич­
лан­ђа­на, Ма­ђа­ра, нач­но у НА­Т О-За­пад, ве­ру­ју­ћи да и еми­грант, до­бој­ли­ја др Бран­ко ких и ен­гле­ских оба­ве­шта­ја­ца при
Аме­ри­ка­на­ца итд,
ће пар­ти­за­не одво­ји­ти од Ен­гле­за, Ми­љуш пи­ше, у Па­ри­зу, по­сле ра­ шта­бо­ви­ма Ти­та и Дра­же Ми­хај­
а не са­мо „на­ших
Хр­ва­та“. од Чер­чи­ла, са­ве­то­вао пар­ти­зан­ та. Ве­о­ма је обим­на ли­те­ра­т у­ра ло­ви­ћа. Упра­во тим офи­ци­ри­ма
ским ју­го­сло­вен­ским (на­ро­чи­то на ко­ју се по­з и­в а, углав­н ом на су вла­де Аме­ри­ке и Бри­та­ни­је за­
срп­ским) ко­ман­да­ма да се у вре­ме два­д е­с е­т ак ау­т о­р а: ен­гле­с ких, бра­ни­ле и спре­чи­ле их да се по­
ра­та и бор­бе за оп­ста­нак др­жа­ве и аме­рич­ких, не­мач­ких, али и еми­ ја­ве као све­до­ци од­бра­не на „су­
на­ро­да ока­ну сва­ке иде­је о ре­во­лу­ грант­ских срп­ско-ју­го­сло­вен­ских. ђе­њу“ Дра­жи Ми­хај­ло­ви­ћу – ка­ко
ци­ји, да оста­ве ту пе­то­кра­ку, по­го­ Све­до­че ту и бит­ни до­ку­мен­ти из би се са­кри­ла исти­на о не­ча­сном,
то­во срп и че­кић и да се здру­же са дру­гог свет­ског ра­та и дра­го­це­ни кр­ста­шком Хлад­ном ра­ту За­па­да

2014 171
 про­тив Ру­си­је и Ср­би­је, а са­чу­ва­ла
са­ве­знич­ка хлад­но-ра­тов­ска, по­
себ­но ти­тов­ска фа­ма о „Дра­жи­ној
из­да­ји“ и „Ти­то­вом ан­ти­фа­ши­зму“,
фа­ма по­треб­на јед­на­ко Ти­ту као и
хлад­но­ра­тов­ској ан­ти­ру­ској и ан­
ти­срп­ској по­ли­ти­ци Хлад­ног ра­та
Бри­та­ни­је и Аме­ри­ке.
У ре­ша­ва­њу „Ис­точ­ног пи­та­ња“,
у аме­рич­ко-бри­тан­ском Хлад­ном
ра­ту про­тив СССР-а, па чак и Ру­
си­је, ти­то-ко­му­ни­зам ће има­ти ва­
жну, нај­це­ње­ни­ју уло­гу. То ве­ли­ко
и свет­ски зна­чај­но исто­риј­ско од­
ли­ко­ва­ње и при­зна­ње ће скуп свих
за­пад­них НА­Т О др­жав­ни­ка ода­ти
ма­ја 1980. го­ди­не у Бе­о­гра­ду, на по­
гре­бу Јо­си­па Бро­за, не­до­сти­жног
мај­сто­ра... Че­га? У че­му? То тре­ба
да уви­де, при­зна­ју и ка­жу нај­пре
они на­ши пи­сци ко­ји су му се до
смр­т и – па и по­с ле смр­т и – ди­
ви­ли. Па, да тек он­да – по­сле те
ис­по­ве­сти и при­зна­ња – мо­гу да
по­ми­шља­ју на не­ка­кву исто­риј­ску
вред­ност оно­га што ће им, мо­жда,
ус­пе­ти да тек по­сле то­га по­ка­ја­ња
на­пи­шу.
За­то на­ше сла­вље­ње 20. ок­то­
бра 1944. као да­на „осло­бо­ће­ња Бе­
о­гра­да“, као и све на­ше „ото­бар­ске
на­гра­де“ и сл. ука­зу­ју, на­жа­лост, на
бе­сло­ве­сност оних ко­ји то сла­ве,
на пот­пу­но од­су­ство исто­риј­ске
све­сти, је­ди­ног жи­во­та ду­ше на­ро­
да, све­сти о две­ма тај­на­ма људ­ског
би­ћа и ду­хов­не, за­вет­не за­јед­ни­це,
о тај­ни исто­ри­је (над­вре­ме­на) и
172
тај­ни лич­но­сти, лу­че ми­кро­ко­змо­
са, из­вор­ног ли­ка људ­ског би­ћа
(По­ста­ње 1, 26-31).
ХЛАД­НИ РАТ И 20. ОК­ТО­БАР
Хла�­ни ра� је не­�ре­ки�­но �у­шев­
но ра�­но с�а­ње, не­при­ја­тељ­ско,
су­пар­нич­ко и без ору­жа­ног су­ко­
ба, и кад се не уби­ја, да­кле, стал­но
ста­ње у исто­ри­ји ту­ма­че­ној ме­та­
фи­зич­ки, као так­ми­че­ње, бор­ба за
над­моћ и пр­вен­ство, у све­му, чак
и у ве­ри ко­ја ти­ме и Бо­га ту­ма­чи
као моћ и власт ко­ју Бог има и да­је
над овим све­том са­мо иза­бра­ни­ма.
Та­ко схва­ће­на исто­ри­ја, па и Бог
и ве­ра, из­ве­де­ни су из пој­ма, ме­
та­фи­зич­ки је­ди­ног мо­гу­ћег пој­ма,
чо­ве­ка као би­ћа во­ље за моћ и на�­
моћ (ho­mo ho­mi­ni lu­pus), би­ћа ко­јем
је је­ди­ни пра­зник – са­мо по­бе­да, а
не мир и ми­ре­ње. То је ста­ње ко­је
се у да­на­шњој ци­ви­ли­за­ци­ји За­па­
да, у тзв. Све­�у �ех­ни­ке од­ра­жа­ва
и у спо­р­ту, и у еко­но­ми­ји, и у мо­
дер­ној по­ли­ти­ци, у пар­ти­о­кра­ти­ји
ко­ја та­ко – ли­бе­рал­но и не­мо­рал­но
– „ту­ма­чи“ и де­мо­кра­ти­ју, а раз­би­ја
не са­мо на­ци­ју и на­ци­о­нал­ну кул­
ту­ру, не­го и сва­ку за­јед­ни­цу, па и
Цр­кву. Да­к ле, Хла�­ни ра� је све­
�ов­нос� чо­ве­ка и „за­јед­ни­це“, ме­
ха­ни­зма, ор­га­ни­за­ци­је, ан­ти-хри­
шћан­ско ста­ње овог све­та ко­јим, у
ме­та­фи­зич­ки све­тов­но усме­ре­ном
чо­ве­ку, вла­да „Дух овог све­та“ (ма­
ги­ја-ме­та­фи­зи­ка), Дух са ко­јим је
– пре по­чет­ка ми­си­је у овом све­ту,
пре по­зи­ва на „Мир ме­ђу љу­ди­ма
до­бре во­ље“ – мо­рао (пу­сти­њач­ки,
мо­на­шки, сам) да се су­о­чи и сам
Хри­стос (Ма­теј 4,1-10). До­сто­јев­
ски је у по­е­ми Ве­ли­ки Ин­кви­зи­�ор
као Са­та­ну, са­та­ни­сту, ан­ти-Хри­ста
при­ка­зао чак и по­гла­ва­ра (ме­та­
фи­зич­ке) ве­ре овог све­та, Ве­ли­ко�
Ин­кви­зи­�о­ра, а Ње­гош, у Лу­чи ми­
кро­ко­зми, са­мог Са­та­ну.
Хлад­ни рат је стал­ни, „мир­ни“,
ме­диј­ски, еко­ном­ски, по­ли­тич­ки,
ин­фор­ма­тив­ни, на­уч­ни, спорт­ски
итд, кр­ста­шки рат За­па­да про­тив
Ис­то­ка, чак и он­да кад је не­ка од
„ис­точ­них“ зе­ма­ља (као Ср­би­ја, па
и Ру­си­ја) у два свет­ска ра­та Два­
де­се­тог ве­ка би­ла рат­ни са­ве­зник
ци­ви­ли­за­ци­је За­па­да, ко­ја је – и у
са­мој се­би – би­ла рас­це­пље­на на
два су­пар­ни­ка, кан­ди­да­та за пр­
вен­ство, „Зве­зду“ Ен­гле­ску и Аме­
ри­ку, с јед­не стра­не, и „Пар­ти­зан“
Не­мач­ку, с дру­ге стра­не – у ис­тој
Ли­ги, у ис­тој ци­ви­ли­за­ци­ји. Али то
рат­но са­ве­зни­штво Ср­би­је, као Ис­
то­ка, ни­је ни у вре­ме ору­жа­ног ра­
та не­мач­ког (и хр­ват­ског) За­па­да
про­тив Ср­би­је, ис­кљу­чи­ло Хлад­ни
рат ен­гле­ског За­па­да про­тив Ср­
би­је – Ис­то­ка. А пра­ви евро-исто­
риј­ски и свет­ски ка­рак­тер Хлад­
ног ра­та За­па­да је у то­ме што је то
по­вре­ме­ни ору­жа­ни кр­ста­шки рат
(де­вет кр­ста­шких ра­то­ва, а нај­ва­
жни­ји у вре­ме Све­тог Са­ве и Алек­
сан­дра Нев­ског, XI­I I век), а хи­ља­
ЗИМА
 ду­го­ди­шњи Хлад­ни – не­пре­ки­дан
рат чак и у вре­ме ми­ра, ка­да Ис­ток
тре­ба да се бра­ни и без оруж­ја, са­
мо му­дро­шћу ве­ре. Не­пре­кид­ним
Хлад­ним ра­том – ми­ром по­бе­де –
ци­ви­ли­за­ци­ја За­па­да пра­ти, вр­ши
или чу­ва сво­ју „свет­ску“, гло­бал­ну
ми­си­ју, да со­бом, том ме­та­фи­зич­ки
ап­со­лут­но са­мо­у­ве­ре­ном ци­ви­ли­
за­ци­јом, об­у­хва­ти чи­тав по­зна­ти
свет. А то, као ме­та­фи­зич­ка ви­зи­ја
исто­ри­је За­па­да пр­ви пут по­чи­ње
801. го­ди­не, а за­тим се, дру­ги пут,
као ко­нач­на „ори­јен­та­ци­ја“ За­па­
„Oријентација“
17
да 17 по­т вр­ђ у­ј е Ва­т и­к ан­с ким са­
је усме­ре­ње ка бо­ром 870. го­ди­не, као рат – та­да
Ис­то­ку – ка Ори­
још са­мо „хлад­ни“ кр­ста­шки – рат
јен­ту!
про­тив ца­ри­град­ског па­три­јар­ха
Фо­ти­ја. А то ће, за­пра­во би­ти рат
и про­тив сло­вен­ске ми­си­је грч­ке
бра­ће, Фо­ти­је­вих след­бе­ни­ка, све­
тих Ки­ри­ла и Ме­то­ди­ја; кр­ста­шки
хлад­ни рат ко­јим се – на­ро­чи­то на
Бал­ка­ну – от­кри­ва и не­скри­ве­ном
по­ста­је исто­риј­ска су­шти­на ци­ви­
ли­за­ци­је За­па­да. Не зна­ју за шта су,
ни шта је чо­век и Бо­го­чо­век, али
так­ми­че­њем, со­рев­но­ва­ни­јем, су­
рев­њи­во­шћу, су­је­том, зна­ју про­тив
че­га су – про­тив Ис­то­ка, про­тив
пра­в о­с лав­н ог Бал­к а­н а, „Но­в ог
Изра­и­ља“, пр­во­бит­но грч­ког, а та­
да већ и сло­вен­ског, за За­пад „је­
ре­тич­ког“, а за ду­хов­ну исто­ри­ју
пра­во­слав­но-хри­шћан­ског!
Но, да се вр­ти­мо на по­че­так, на
Бо­жић, 800/801. кад се Кар­ло Ве­ли­
ки по­ја­вио као пр­ви цар цар­ства
2014
по­себ­ног и одво­је­ног, не „Рим­ског“,
не­го „Све­тог Рим­ског цар­ства“, и
то „гер­ман­ске на­род­но­сти“, да­кле,
на­род­но­сти ко­ју Рим­ско (ро­меј­ско)
цар­ство (ва­си­ле­ја) у Гр­ка ни­је има­
ло – јер је у Ви­зан­ти­ји, цар­ству
ро­меј­ском, на­род­ност би­ла ау­то­
ке­фал­но цр­кве­на, а не др­жав­на!
А „Све­то рим­ско цар­ство гер­ман­
ске на­род­но­сти“ – то је на­зив ко­
јим Хе­гел у сво­јој ме­та­фи­зич­кој
исто­ри­ји ци­ви­ли­за­ци­је де­фи­ни­
ше че­�вр­�у ета­пу у раз­во­ју („је­
дин­стве­ног, це­ло­ви­тог“) „би­ти­ја
све­та“ по­сле �р­ве, азиј­ске-ар­хај­ске,
„ори­јен­�ал­не“ (ис­�оч­не), „�е­с�о�­
ске“; па �ру­�е, грч­ке ци­ви­ли­за­ци­је
по­ли­са; па �ре­ће, рим­ске им­пе­
ри­јал­не – цар­ства евро-за­пад­ног,
им­пе­ри­јал­ног схва­та­ња ве­ре, чак и
хри­шћан­ске. Ви­зан­ти­ју Хе­гел ни­ти
при­зна­је, ни­ти зна, као што је За­
пад ни не ува­жа­ва. А Ви­зан­тиј­ско
цар­ство оног вре­ме­на би­ло је као
не­ка он­да­шња ор­га­ни­за­ци­ја ује­
ди­ње­них на­ци­ја, ина­че цр­кве­но
ау­то­ке­фал­них, са­мо­стал­них, те је
Кар­ло Ве­ли­ки по­ре­као ту ва­си­ле­ју,
као ка­да би да­нас Ки­на осно­ва­ла, у
Пе­кин­гу, дру­гу ОУН, а од­ре­кла су­
пар­нич­ку ОУН, у Њу­јор­ку. Хе­гел то
цар­ство Евро-За­па­да „гер­ман­ске
на­род­но­сти“ на­зи­ва све­тим због
на­род­но­сти ко­ја је у Евро­ме­ди­
те­ра­ну би­ла ау­то­ке­фал­на и све­та
сво­јом цр­кве­но­шћу (исто­ри­јом и
мо­ра­лом), а не сво­јом др­жав­но­шћу,
сво­јим пра­вом и сво­јом све­тов­ном
мо­ћи. Јер на­ци­ја-цр­ква не мо­же би­
ти др­жа­ва, све­тов­ност, до­го­во­ре­на
за­јед­ни­ца, con­trat so­cial, не­го са­мо
за­јед­ни­ца (екли­сиа) Бо­гом да­на,
Бо­жан­ска, Го­с�о�­ња (ки­ри­ос, ки­ри­
а­ки, Кир­хе, цир­ха, Цр­ква, цр­кве­на:
већ пре­ма то­ме ка­ко ко­ји на­род
из­го­ва­ра грч­ку реч ки­ри­а­ки – Го­
спод­њ а), за раз­л и­к у од �р­жа­в е
ва­си­ле­је, Ви­зан­ти­је, Рим­ског, „ро­
меј­с ког“ цар­с тва евро-ме­д и­т е­
ран­ског ко­је је одво­је­ност Цр­кве
од др­жа­ве. Ово се по­ка­зи­ва­ло већ
ти­ме што је је­зик Цр­кве, од­но­сно
бо­го­слу­же­ња, ди­ја­ло­га ис­по­ве­сти,
по­е­зи­је, Ли­тур­ги­је, са­мо­спо­зна­је,
до­сто­јан­ства лич­но­сти, хри­сто­ло­
ги­је и ан­тро­по­ло­ги­је, био грч­ки,
да­кле, на­ци­о­нал­но по­се­бан, је­зик
на­ци­је као за­јед­ни­це кул­тур­не, мо­
рал­но-исто­риј­ске; а је­зик др­жа­ве,
прав­них уста­но­ва, пу­ке уго­вор­не
за­кон­ске све­тов­но­сти, био је рим­
ски, ла­тин­ски (као што је да­нас у
ОУН ен­гле­ски, тј. аме­рич­ки), да­
кле, исти за све на­ро­де, „ја­зич­ни­
ке“, па­га­не, по­себ­не је­зич­ке за­јед­
ни­це у цар­ству Ме­ди­те­ра­на.
***
Кад се две или три ве­ре на­ла­зе
на истом тлу, на истом про­сто­ру,
као у Бо­сни, Сла­во­ни­ји, Кра­ји­ни,
на Ко­с о­в у, или у ис­т ој др­ж а­в и,
Ср­би и Хр­ва­ти-Кро­а­ти по­сле ује­
ди­њ е­њ а 1918. го­д и­н е, па по­т ом
план­ски, хлад­но­ра­тов­ски по­но­во
173
 об­је­ди­не у исту др­жа­ву, Ју­го­сла­ви­
ју 1945. го­ди­не – он­да су до­вољ­не
и „ма­ле раз­ли­ке“ за ста­лан Хлад­
ни рат, па и оштар, ве­ли­ки кр­вав
рат­ни су­коб. Те „ма­ле раз­ли­ке“, као
узро­ци су­ко­ба, ни­су у ве­ри, јер је
из­ме­ђу ве­ра раз­ли­ка ису­ви­ше ве­
ли­ка да би ме­ђу њи­ма би­ла мо­гу­ћа
не­ка­ква јав­на ин­те­лек­ту­ал­на, а ра­
зу­мљи­ва по­ле­ми­ка, не­го су те „ма­
ле раз­ли­ке“ у на­ви­ка­ма, у не­све­
сном зна­њу ко­је, из ду­ше чо­ве­ко­ве
са­вр­ше­но и без по­треб­не све­сти
и све­сне кон­тро­ле, упра­вља свим
функ­ци­ја­ма свих те­ле­сних ор­га­на,
па и го­вор­них – не­све­сно, да­кле и
у сну, у ноћ­ном бун­ца­њу, као и ди­
18
О не­све­сном, са­њем и ва­ре­њем или по­кре­ти­ма18.
ну­жно не­све­сном Вер­ска пи­та­ња су су­ви­ше ду­
зна­њу зва­ном
бо­ка, та­ко да се чак и обра­зо­ва­ни
на­ви­ке – „на­у­ке”
пи­са­но је до­вољ­но те­о­ло­зи не­ра­до упу­шта­ју у об­ја­
у књи­зи О�ле­�и шња­ва­ње раз­ли­ка. Због то­га су та
о �у­хов­ном ис­ку­
истин­ски вер­ска пи­та­ња и из­ван и
с�ву, Бе­о­град,
из­на� ни­воа кр­ста­шких, вул­гар­них,
1989. / библ. је­ди­
ни­ца бр. 187. ху­ли­ган­ских, при­зем­них, ма­сов­них
су­ко­ба19. Ал­и, вер­ска пи­та­ња ипак
узро­ку­ју раз­ли­ке, не са­мо ду­бо­ке, ду­
хов­не ко­је за­па­жа и па­жњу им по­
све­ћу­је са­мо сми­рен ум лич­но­сти
20
У те­ми људ­ског би­ћа20. Те раз­ли­ке, ду­бо­ке
„сми­сао-лич­ност-
раз­ли­ке, у са­мом су бо­го­слу­же­њу
исто­ри­ја“!
и – у схва­та­њу пра­зни­ка. Па за­то и
у са­мим раз­ли­чи­тим ка­лен­�а­ри­ма
исто­и­ме­них – не истих, не­го исто­
и­ме­них! – пра­зни­ка. Три раз­ли­чи­
та ка­лен­да­ра уз ка­лен­да­ре и тзв.
др­жав­них пра­зни­ка су до­вољ­на да
је­дан исти (исто­и­ме­ни!) пра­зник
вер­ни­ци раз­ли­чи­тих за­јед­ни­ца
пра­зну­ју раз­ли­чи­то већ и са­мим
тим што пра­зну­ју и ка­лен­дар­ски
одво­је­но! Тај ка­лен­дар­ски раз­ли­
чит рас­по­ред пра­зни­ка је већ то­ли­
ко иза­зо­ван, да је баш у то­ме рас­по­
ре­ду узрок су­ко­ба. Ако јед­ни тај дан
пра­зну­ју, а дру­ги – по дру­га­чи­јем
ка­лен­да­ру – ра­де, он­да „рад­ни­ци“
сва­ка­ко оме­та­ју или чак по­ни­жа­ва­
ју сла­вље­ни­ке и обез­вре­ђу­ју и њих
и њи­хо­во пра­зно­ва­ње. На тај на­чин
пра­зник је про­сто по­зив на су­коб, а
не на сла­вље и ди­ја­лог. И ту на­ста­је
су­коб, јер су­коб је ду­бок ду­шев­ни –
а не те­ле­сни, ин­те­ре­сни – тек кад
јед­ни, они ко­ји су тај дан већ про­
сла­ви­ли, те им је исти дан рад­ни,
не мо­гу ни да по­шту­ју пра­знич­но
осе­ћа­ње дру­гих, ко­ји­ма је исти тај
дан „тек да­нас“ пра­знич­ни. Ту су
та­да осе­ћа­ња „брат­ства-је­дин­ства“
не­мо­гу­ћа, јер од­лу­чу­ју на­ви­ке – без­
о­се­ћај­на, не­све­сна, а си­гур­на зна­
174
ња, мо­то­ри, мо­тор­ни нер­ви на­шег
те­ла, ау­то­мат­ски ак­тив­на зна­ња о
соп­стве­ним те­ле­сним по­кре­ти­ма
и по­тре­ба­ма – па ни исте та­кве на­
ви­ке пра­зно­ва­ња ни­су исте, не­го
су у су­ко­бу, исто та­ко не­све­сном, а
не осе­ћај­но све­сном, су­ко­бу, са сва­
чи­јим, па и соп­стве­ним осе­ћа­њи­ма.
Ка­лен­дар­ске на­ви­ке јед­них га­зе и
вре­ђа­ју осе­ћа­ње дру­гих, не по­шту­
ју осе­ћа­ње пра­зни­ка, ми­ра, до­сто­
јан­ства, ра­до­сти, се­ћа­ња, по­ме­на,
успо­ме­на, исто­риј­ске све­сти. То не­
по­што­ва­ње или агре­си­ја не мо­ра да
бу­де на­пад на сам са­др­жај пра­зни­ка
и сла­вље­ња. До­вољ­но је оме­та­ње,
на­вик­ну­то оме­та­ње пра­знич­них
на­ви­ка (об­ре­да) дру­гих, на­вик­ну­
тих оби­ча­ја, оме­та­ње, ре­ци­мо, са­
мим агре­сив­ним зву­ци­ма не­ке рад­
не ак­ци­је, кре­та­њи­ма рад­ног да­на
– на пра­знич­ни дан сла­вље­ни­ка.
Па и нај­ма­ња раз­ли­ка у об­ли­ци­ма
19
Су­ко­ба раз­ли­чи­тих на­ви­ка, као, ре­
ци­мо, у Хр­ват­ској чи­тав век, у Укра­ји­ни
апри­ла 2014, или у Бе­о­гра­ду, 9. мар­та
1991, кад се по­ја­вио и вул­гар­ни, не­ду­хов­
ни тзв. СПО.
и оби­ча­ји­ма пра­зно­ва­ња иза­зи­ва
су­ко­бе – ме­ђу са­мим на­ви­ка­ма.
Не у ве­ри, не­го у на­ви­ка­ма, ко­је
ни­су ве­ра, јер ни­су осе­ћа­ње, ни­су
ду­хов­на по­ја­ва. Истин­ско иза­зи­ва­
ње – исто­вре­ме­но и те­ле­сно и ду­
шев­но – је­сте оме­та­ње на­ви­ка, удар
на на­ви­ке – ко­је ни­су свест, али
уда­ра­ју на осе­ћа­ња ко­ја је­су свест.
То је до­вољ­но, па за­то и не­ва­жни,
не­ду­шев­ни, еко­ном­ски, спорт­ски и
слич­ни су­ко­би мо­гу да пре­ра­сту у
„вер­ске“ – оме­та­њем или су­да­ром
раз­ли­чи­тих на­ви­ка, при че­му су­ко­
бље­ни „на­ви­ја­чи“ не­ма­ју ни пој­ма о
ве­ри због ко­је се, то­бо­же, су­ко­бља­
ва­ју. За­то та­кве су­ко­бе мо­же да иза­
зо­ве ма ко, ма­кар био и не­пи­смен.
Са ујед­на­че­њем ка­лен­да­ра, да­кле,
пра­знич­них на­ви­ка, ве­ро­ват­но би
ме­ђу на­ма пре­ста­ли тзв. вер­ски
су­ко­би, па мо­ж да и Хлад­ни рат
кад би сви има­ли исти ка­лен­дар и
сла­ви­ли, сва­ко сво­је, исти дан – без
об­зи­ра што ни јед­ни ни дру­ги не
раз­у­ме­ју сми­сао, по­ре­кло и са­др­
жи­ну пра­зни­ка. За­то ни За­па­ду ни­је
по­треб­на не­ка кул­ту­ра да би иза­
звао За­па­ду им­пе­ри­јал­но по­треб­
не су­ко­бе ме­ђу ра­зним ве­ра­ма, ко­је
ина­че не раз­у­ме ни Хан­тинг­тон, ни
Тојн­би ни не­ка­кав Чер­чил, и, ре­ци­
мо, Блер или Клин­то­но­ва. Као што
то раз­у­ме­ва­ње вер­ских раз­ли­ка
ни­је би­ло по­треб­но ни аме­рич­ком
ам­ба­са­до­ру Во­рен Зи­мер­ма­ну кад
је на­кон Ли­са­бо­на на­звао Али­ју
Изет­бе­го­ви­ћа да по­ву­че пот­пис са
по­стиг­ну­тог спо­ра­зу­ма са Ср­би­ма
о ми­ру и об­у­ста­ви су­ко­ба. Им­пе­ри­
ја по­зна­је сво­је ин­те­ре­се, те ко­ри­
сти и зна да ко­ри­сти са­мо на­ви­ке,
а ду­хов­ност не ин­те­ре­су­је чак ни
пап­ску им­пе­ри­ју, ни­ти је им­пе­ри­ји
(и мет­фи­зи­ци) по­треб­но да схва­ти
ду­хов­ност, је­ди­ну си­лу осе­ћа­ња, као
што ни да­нас Евро-За­пад не схва­та
Укра­ји­ну, не­го са­мо на­ви­ке и удар
на на­ви­ке – људ­ског би­ћа ко­је ни у
на­ви­ка­ма, ни у ма­си ни­је лич­ност.
То по­твр­ђу­је и бив­ши пре­ми­јер
Бри­та­ни­је Блер21, да­кле, бри­тан­ 21
Ла­бу­ри­ста, нај­
ски им­пе­ри­ја­лист, ви­тез-кр­сташ, у­пор­ни­ји про­па­
га­тор бом­бар­до­
ко­ји пој­ма не­ма шта је ве­ра, али
ва­ња Ср­би­је 1999,
шпи­јун­ски-со­ци­о­ло­шки упо­зна­је кр­сташ ко­ји мр­зи
„оби­ча­је”, на­ви­ке – што је до­вољ­но Тол­сто­ја ко­ли­ко
за иза­зи­ва­ње не­ре­да по­треб­ног за и Ру­се, кр­ста­шки
мр­зи ко­сов­ске
др­жав­не уда­ре.
све­ти­ње ко­ли­ко и
До­ба ли­бе­ра­ли­зма и тех­ни­ке не Ср­бе, да­нас је нај­
спа­са­ва ни­је­дан, па ни нај­ча­сни­ји, бли­жи са­вет­ник
бри­тан­ски на­род од ли­бе­ра­ла, „бле­ Шип­та­ра-те­ро­ри­
ста (а на­пу­стио
ро­ва”, ка­квих има­мо и ми Ср­би – по­
ан­гли­ка­ни­зам и
ли­ти­ча­ре, све са­ме ли­бе­ра­ле или �ре­шао у ри­мо­
де­мо­кра­те, ко­ји бр­ка­ју де­мо­кра­ти­ју ка­�о­ли­ци­зам!?)
са ли­бе­ра­ли­змом, мо­рал са са­мом В: По­ли­�и­ка, 16.
ја­ну­а­ра 2011.
сло­бо­дом, ве­ру и кул­ту­ру са на­ви­
ка­ма, са хе­гел­ском „оби­чај­но­шћу“.
НО­СТАЛ­ГИ­ЈА И ПО­ВРА­ТАК ­
ЛО­ГО­РА­ША
У шта – по­сле 20. ок­то­бра 1944?
Рат је за­вр­шен. У Уп­са­ли је ве­ли­ки,
све­о­бу­хва­тан, сту­дент­ски ми­тинг
9. ма­ја, у сла­ву ми­ра. На ми­тинг
смо по­себ­но по­зва­ни да го­во­ри­мо
и мир сла­ви­мо ми Ср­би. Баш та­ко:
Ср­би – не Ју­го­сло­ве­ни. Швед­ске во­
де­ће но­ви­не – без ика­квог уви­да
у бри­тан­ске исто­риј­ске ин­три­ге и
пла­но­ве – пи­са­ле су о срп­ском от­
по­ру: „Ге­не­рал Дра­жа Ми­хај­ло­вић,
Лав срп­ских бр­да“22 – баш „Бр­да“ 22
„ Le­jo­nen av
у Бо­сни про­тив НДХ, а не о бор­би ser­bi­ska ber­gen“,
но­ви­не Up­psa­la
„мо­рав­ског чо­ве­чан­ства“ у Ср­би­ји,
Nya tid­ning, 10. мај
про­тив мо­нар­хи­је. Ми смо – Бла­го­ 1945.
је из Кра­ље­ва (зна­ће га Дра­го­слав
Ми­хај­ло­вић са Го­лог Ото­ка), Бран­
ко из Про­ку­пља (обо­ји­ца сту­ден­
ти Бе­о­гра­да) и Жар­ко23 из Са­ра­је­ва 23
Жар­ко Ви­до­вић
(за­гре­бач­ки сту­дент) – го­во­ри­ли (�рим. �рир.)
са­м о о бор­б а­м а про­т ив Н Д Х , о
ЗИМА
 исто­риј­ски нај­же­шћем и нај­су­ро­
ви­јем не­при­ја­те­љу Ср­ба, за­ве­та и
Пра­во­сла­вља, не­при­ја­те­љу ко­јем
Евро­па, па ни лон­дон­ска срп­ска
вла­да, по­др­жа­ва­ју­ћи га ћу­та­њем,
ни­је ни по­сле 9. ма­ја 1945. го­ди­не
об­ја­ви­ла рат, не­го, ка­ко смо го­во­
ри­ли на то­ме ми­тин­гу, да „тај рат,
об­ја­вљен или нео­бја­вљен, има тек
да се во­ди“, јер иста НДХ, по­сле Хи­
тле­ра већ као ав­ној­ска НРХ, ужи­ва
Док смо стра­жар-вој­ник и ја „за­ро­бље­ник“
се­де­ли, ко­мот­но и са­ми у за­кљу­ча­ном
ку­пеу за спро­во­ђе­ње хап­ше­ни­ка, у ход­ни­ку
је би­ла сти­сну­та ма­са мла­дих се­ља­ка, па су
се­љан­чи­це, кр­сте­ћи се и да­ју­ћи ми зна­ке
кроз про­зор, пе­ва­ле: „Три ли­ва­де, три
ли­ваде – Нигде лада не­ма/ Са­мо јед­на, са­мо
јед­на, ру­жа ка­ле­мље­на“. За уте­ху
и охра­бре­ње, јер су – по­ка­зу­ју­ћи на
шај­ка­чу мла­ди­ћа – ми­сли­ле да вој­ник
спро­во­ди не­ког чет­нич­ког вој­во­ду
…
за­шти­ту „на­ших (срп­ских) по­бед­
нич­ких за­пад­них са­ве­зни­ка“.
Кра­љев­ска ју­го­сло­вен­ска ам­
ба­са­да у Сток­хол­му (Ава­ку­мо­вић,
Шај­ко­вић, Не­дић, го­спо­ђа Ка­рин,
Шве­ђан­ка су­пру­га на­шег сли­ка­ра
Сто­ја­на Ара­ли­це) упо­зо­ра­ва нас да
смо – „за во­љу швед­ских со­ци­јал­
де­мо­кра­та“, ко­ји већ 1944. шти­те и
по­ма­жу срп­ске со­ци­јал-де­мо­кра­те
др Жив­ка То­па­ло­ви­ћа, чла­на Дра­
жи­ног шта­ба – „го­во­ри­ли про­тив
ју­го­сло­вен­ске вла­де у Бе­о­гра­ду, а
то не би­смо сме­ли“. Ми­сли­ли смо
да се, на­про­тив, на­ша – бе­о­град­ска,
не лон­дон­ска – Вла­да сла­же с на­ма,
да на­ша, та­ко­ђе на­ша, а лон­дон­ска,
ам­ба­са­да ши­ри дез­ин­фор­ма­ци­је
и уно­си за­бу­ну, чак да бра­ни НДХ.
Јер баш лон­дон­ска вла­да ни­је об­
ја­ви­ла рат НДХ-ази­ји, а, по на­шим
зна­њи­ма, не­ки на­ши лон­дон­ски
ми­ни­стри су ушли у Бе­о­град­ску,
Ти­то­ву-Шу­ба­ши­ће­ву вла­ду са­мо
за­то да ко­нач­но об­ја­ве рат и Хр­
ват­ској, као и оста­лим, ма­ње опа­
сним не­мач­ким са­ве­зни­ца­ма.
Бла­г о­ј е ће 1948. го­д и­н е би­т и
од­ве­ден на Го­ли Оток, опет због
НДХ јер је го­во­рио: „НДХ је већ од
2014
10. апри­ла 1941. по­че­ла по­кољ Ср­ба
и Је­вре­ја, а то на­шој Пар­ти­ји ни­је
сме­та­ло, па за­то ни­је по­ве­ла рат
про­тив фа­ши­зма, од­но­сно, ни­је
об­ја­ви­ла рат Н Д Х , ни­је по­зва­ла
на уста­нак про­тив је­ди­ног ју­го­
сло­вен­ског и нај­су­ро­ви­јег мо­гу­
ћег свет­ског фа­ши­зма, а по­зва­ла
(Ти­то­ва КПЈ) на гра­ћан­ски рат у
ло­го­ру, ‘у ло­гор-Ср­би­ји’, у оку­пи­
ра­ном срп­ском на­ро­ду, уста­нак у
оку­пи­ра­ној Ср­би­ји – ко­ја ни­је би­ла
ни­шта дру­го до је­дан ве­ли­ки све­
на­ро�­ни за­ро­бље­нич­ки ло­�ор. Па у
ње­му рат. Про­тив ко­га? То је као ка­
да би на­ша пар­тиј­ска ор­га­ни­за­ци­ја
у кон­цло­го­ру у Нор­ве­шкој по­зва­ла
на ме­ђу­соб­ни рат у ло­го­ру, ме­ђу ло­
го­ра­ши­ма, чет­ни­ци­ма (бо­сан­ска и
кра­ји­шка ве­ћи­на) и пар­ти­за­ни­ма
(ср­би­јан­ско-цр­но­гор­ска ма­њи­на).“
Већ кра­јем ма­ја 1945. ми „Шве­
ђа­ни“, ло­го­ра­ши бе­гун­ци-фор­ми­
ра­мо – на ини­ци­ја­ти­ву и уз по­моћ
Кра­љев­ске ју­го­сло­вен­ске ам­ба­са­де
у Сток­хол­му – Од­бор за по­вра­так
пре­жи­ве­лих ло­го­ра­ша из Нор­ве­
шке у отаџ­би­ну и од­ла­зи­мо у Нор­
ве­шку, у по­се­ту ло­го­ри­ма, сва­ко
од нас у „свој“ из ко­јег је по­бе­гао.
Нор­ве­жа­ни нас див­но, све­ча­но и
при­сно до­че­ку­ју у Ослу-Кри­сти­ја­
ни­ји. Пра­ва јав­на на­род­на све­ча­
ност. И они се рас­по­ре­ђу­ју: ко ће
с ко­јим од нас и у ко­ји од ло­го­ра.
На­ши ло­го­ра­ши су та­да би­ли са­
ку­п ље­н и у три „хо­т ел“-ло­г о­р а-
опо­ра­ви­ли­шта, од Тронд­хеј­ма до
Нар­ви­ка дуж оба­ле Атлан­ти­ка. И…
че­ка нас из­не­на­ђе­ње: ло­го­ра­ши су
по­де­ље­ни по­ли­тич­ки – по­де­ли­ла
их је ен­гле­ска вој­на ми­си­ја – што у
овој си­ту­а­ци­ји, кад је реч о мо­гу­ћој
об­но­ви др­жа­ве и на­ци­је, зна­чи ду­
бљу по­де­ље­ност: трај­ну, исто­риј­
ску, зна­чи и мо­рал­ну. Ко ли је ус­пео
да ло­го­ра­ше – она­ко нео­ба­ве­ште­
не, глад­не, сла­бе – та­ко суд­бо­но­
сно, а то­бо­же „са­мо по­ли­тич­ки“,
пар­тиј­ски по­де­ли?
У „мом ло­го­ру“ (нас дво­ји­це:
Мој­си­ла-Мо­це и мом ло­го­ру) до­
че­ку­је нас – ка­кве бру­ке пред дво­
ји­цом Нор­ве­жа­на ко­ји нас пра­те,
тј. во­де – вој­нич­ки свр­стан од­ред,
че­та, ка­ко ће­мо ка­сни­је са­зна­ти,
„про­ле­те­ра“. Сви они су у но­вим
нов­ца­тим ен­�ле­ским уни­фор­ма­
ма, јер је та­кву, но­ву уни­фор­му (и
веш и ци­пе­ле) – од Ен­гле­за до­био
са­мо онај, и сва­ки онај ме­ђу ло­го­
ра­ши­ма, ко­ји се при­ја­вио и за­пи­сао
„ан­ти­фа­ши­стич­ки“: за тај за­пад­но
„са­ве­знич­ки“ од­ред, не­ка­кав по­се­
бан (ко­ји ни­је „цр­ве­но-ар­меј­ски”,
ру­ски) од­ред ме­ђу ло­го­ра­ши­ма. Тај
„од­ред“ до­че­ку­је нас дво­ји­цу, сво­
је дру­го­ве, али бе­гун­це – гром­ким
све­ча­ним и зва­нич­ним по­здра­вом
„смрт фа­ш и­з му“. А он­д а сле­д и
„хим­на“, и то две, ваљ­да јед­на за
њих, јед­на за нас: Ин­тер­на­ци­о­на­ла
и „Про­ле­те­ри Ти­то­ви“. До­би­ли су
и ра­дио, па су их ваљ­да на­у­чи­ли
пре­ко Ра­дио Лон­до­на или Ра­дио
„Сло­бод­на Ју­го­сла­ви­ја“. И тек по­
сле ко­ман­де „вољ­но“ на­ста­је по­је­
ди­нач­но уза­јам­но по­здра­вља­ње.
Гра­фи­чар Мо­ца, про­све­ћен млад
чо­век, све­му се са­мо сме­је и ка­же
им: „Ин­тер­на­ци­о­на­лу ви­ше ни Ру­
си не пе­ва­ју, не­го од 1941. го­ди­не
Ве­ли­ка­ја Рус.“ Па не­ћу ваљ­да „Бо­же
прав­де“, од­го­ва­ра „друг ко­ман­дант
од­ре­да про­ле­те­ра“24. 24
„Ко­ман­дант”
Но, ве­ћ и­н а ло­г о­р а­ш а из тог има чин ма­јо­ра
јер слу­ша ра­дио
истог ло­го­ра су Кра­ји­шни­ци, ко­ји
„Сло­бод­на Ју­го­
су од­мах, апри­ла 1941, за­ра­то­ва­ли сла­ви­ја” и лон­
са НДХ, на­рав­но, као ДОР Ју­го­сло­ дон­ске еми­си­је
вен­ске вој­ске, тј. ди­вер­зант­ско- (Гр­гу Зла­то­пе­ра) о
пар­ти­за­ни­ма, па
оба­ве­штај­ни род, чет­ни­ци, ре­гу­
је чуо да ње­гов
лар­н а вој­н а по­л и­ц и­ј а ко­ј а чу­в а
друг, ко­ји је 1941.
мо­р ал­н о-по­л и­т ич­к о је­д ин­с тво био оби­чан вој­ни
вој­ске. А дру­гих од­ре­да про­тив об­ве­зник, без чи­
на, и с ко­јим је за­
НДХ ни­је ни би­ло, ни­ти ће их још
јед­но оти­шао 1941.
ду­го би­ти, у вре­ме кад та­мо 1941. у пар­ти­за­не, са­да
у Бо­сни и Хр­ват­ској, Кра­ји­ни, Ли­ има чин пу­ков­ни­
ци, Кор­ду­ну, Ба­ни­ји ни­је би­ло ни ка, а он је, то­ме
са­да­шњем пу­ков­
го­в о­р а о не­к им пар­т и­з а­н и­м а и
ни­ку, био 1941.
про­ле­те­ри­ма, јер је све до 22. ју­на се­кре­тар Пар­ти­је
1941. у За­гре­бу ра­ди­ла при­ја­тељ­ска и ру­ко­во­ди­лац.
со­вјет­ска ам­ба­са­да. На­и­ме, СССР је, Ка­ко је три го­ди­не
био „ис­кљу­чен из
као и при­ја­тељ­ска Не­мач­ка, при­
бор­бе”, сма­тра
знао НДХ, па је у Мо­скви ра­ди­ла скром­но да му је
уста­шка НДХ ам­ба­са­да, а у то вре­ до­во­љан чин ма­
ме – пре на­па­да не­мач­ке на СССР – јо­ра. Но, ка­да до­
ђе у Бе­о­град, он
чла­но­ви КП Хр­ват­ске су сло­бод­но
ће до­би­ти не са­мо
ше­та­ли по За­гре­бу. Та­ко су на­ши „Спо­ме­ни­цу 1941“,
ло­го­ра­ши Кра­ји­шни­ци би­ли бо­ не­го и чин офи­ци­
сан­ски чет­ник-пар­ти­за­ни, а ме­ђу ра УДБ-е.
њи­ма и по­не­ки Ср­бин-му­сли­ман.
Они зна­ју и це­не Скен­де­ра Ку­ле­
но­ви­ћа, „го­то­во ко­ли­ко и Бран­ка
Ћо­пи­ћа“. Јед­aн од њих, зо­ве се Хил­
ми­ја, ро­ђе­ни брат је са­да ге­не­рал,
„али кра­ји­шки“, чи­ме као да же­ли
ре­ћи да ни­је Ти­тов ге­не­рал. За Ти­
та не­ће ни да чу­ју. Са том бо­сан­
ском гру­пом, бор­ци­ма про­тив НДХ,
Мо­ца и ја смо ру­ча­ли и про­ве­ли сво
вре­ме (два но­ће­ња) до по­врат­ка
у Швед­ску. А са „про­ле­тер-ко­ман­
дан­том“ Плав­ши­ћем сре­ли смо се
де­ве­де­се­тих, у вре­ме Ми­ло­ше­ви­ћа,
175
 на Та­шмај­да­ну, „Код Шан­се“, и сло­
жи­ли смо се у све­му – сем у ње­
го­вом оп­ти­ми­зму, а мо­жда и ми­
шље­њу да Хр­ват­ску ни са­да, као ни
1941, не на­па­да ни­ти с њом ра­ту­је
Ср­би­ја, не­го Ју­го­сло­вен­ска Ар­ми­
ја (Ми­ри­на, НА­Т О-ар­ми­ја) ко­ја још
увек под ан­глоаме­рич­ком ко­ман­
дом вла­да Ср­би­јом, као што хо­ће
и Хр­ват­ском.
Кад смо се вра­ти­ли у Сток­холм,
ја­ви­ли смо се Ам­ба­са­ди да под­не­
се­мо из­ве­штај о ста­њу ло­го­ра­ша.
У та­да кра­љев­ској Ам­ба­са­ди на­и­
ђе­мо и на дво­ји­цу но­вих чи­нов­ни­
ка: Ср­би, је­дан (ва­жни­ји) из Цр­не
Го­р е, дру­г и из Ср­б и­ј е, дво­ј и­ц а
мла­дих ју­го­сло­вен­ских кра­љев­
ских офи­ц и­р а за­р о­б ље­н и­к а из
Не­мач­ке, прав­ни­ци ко­ји су у за­ро­
бље­нич­ком ло­го­ру, а мо­жда и као
осни­ва­чи, при­сту­пи­ли ло­гор­ском
АВ­Н ОЈ-у про­тив мо­нар­хи­је. То је
би­ло до­вољ­но да им од­мах бу­де
по­ну­ђе­на ди­пло­мат­ска слу­жба, и
176
то у ра­ју Швед­ске, ко­ја пре­ко две
сто­ти­не го­ди­на ни­је уче­ство­ва­ла
ни у ка­квом ра­т у, па ни гра­ђан­
ском. Та­ко се не­срећ­ни Бал­кан­ци
на­ђо­ше у бла­же­ној Скан­ди­на­ви­ји,
они на­ши „пр­о­ле­те­ри-ло­го­ра­ши“ у
ен­гле­ским уни­фор­ма­ма, а ова дво­
ји­ца офи­ци­ра као ди­пло­ма­те. Но,
ипак је би­ло раз­ли­ке. Нор­ве­шка
ни­ј е би­л а стра­т е­ш ки бе­з на­ч ај­
на, па су Нем­ци нас, „стра­те­шки“
зна­чај­не Ср­бе, осу­ди­ли да гра­ди­мо
из­у­зет­но ва­жан стра­те­шки пут до
ру­ско-нор­ве­шке гра­ни­це на Се­вер­
ном по­лу, а ми смо у тој (ти­то-пар­
тиј­ски ре­че­но) „са­рад­њи с оку­па­
то­ром“ Бо­га мо­ли­ли да нам бар
Он по­мог­не у са­бо­ти­ра­њу. На­и­ме,
у не­вре­ме ни Нем­ци не из­ла­зе на
те­рен, на гра­ди­ли­шта, ба­у­ште­ле;
та­да не­ма стра­же, па пре­ма то­ме
ни ра­да. Да­кле, ипак и Бог са­бо­ти­
ра – хва­ли­те Бо­га.
Углав­ном, она дво­ји­ца бив­ших
ју­го-срп­ских офи­ци­ра за­ро­бље­ни­
ка, а са­да ти­то-ди­пло­ма­та, на­пи­
са­ли су ка­рак­те­ри­сти­ке за ме­не и
још не­ке бив­ше ло­го­ра­ше, сре­ћом,
не и за Мо­цу. У ам­ба­са­ди сам ре­
фе­рат под­нео ја, а Мо­ца се ни­је ни
по­ја­вио ма­да је био пред­рат­ни ко­
му­нист, јер је, она­ко пр­о­све­ћен ка­
кав је био, у Швед­ској по­стао вр­ло
све­стан со­ци­јал­де­мо­кра­та, па већ
кра­јем 1944. го­ди­не чак по­ве­зан са
пред­став­ни­ци­ма со­ци­ја­де­мо­кра­та
Жив­ка То­па­ло­ви­ћа чла­на Дра­жи­
ног шта­ба.
Кад је тран­с порт ло­г о­р а­ш а
„Нор­ве­жа­на“ – коме смо се при­дру­
жи­ли и ми из Швед­ске – сти­гао у
За­греб, на Сај­ми­ште (Ве­ле­са­јам),
офи­цир вој­не по­ли­ци­је или УДБ-е
нас је по­стро­јио, па, по ка­рак­те­ри­
сти­ка­ма ко­је су о не­ки­ма од нас
да­ли за­ро­бље­нич­ки офи­ци­ри-ан­
ти­фа­ши­сти и ди­пло­ма­те у на­шој
кра­љев­ској ам­ба­са­ди у Швед­ској,
ме­не и још не­ке ухап­се... на дан 6.
сеп­тем­бра 1945, на ро­ђен­дан Кра­ља
ЗИМА
 Пе­тра Дру­гог – ко­га та­да ни­смо
сим­па­ти­са­ли ни Мо­ца, ни Бла­го­је,
ни ја. Сре­ћом, ни­сам от­пре­мљен за
Бе­о­град, где је „сум­њи­вим по­врат­
ни­ци­ма“ су­дио Вељ­ко Ми­ћу­но­вић,
не­го за Са­ра­је­во, где су ме­не и мо­је
Са­рај­ли­је до­бро по­зна­ва­ле (од пре
ра­та и из 1941. го­ди­не), па су нас
ОЗН-аши Кра­ји­шни­ци осло­бо­ди­ли,
и то у нај­мрач­ни­је и нај­о­па­сни­је
вре­ме кад је у Бе­о­гра­ду „су­ђе­но
по крат­ком по­ступ­ку“. Али „Бе­о­
град“ (та­ко су на­зи­ва­ли нај­ви­шу,
ти­то-ко­му­ни­стич­ку власт) је, по
спи­ску из сво­јих „ди­пло­мат­ских“
слу­жби, зва­нич­но тра­жио све „по­
пи­са­не“, та­ко да сам мар­та 1947.
го­ди­не уско­трач­ним во­зом пре­ко
Ви­ше­гра­да и Ужи­ца, спро­ве­ден за
Бе­о­град. Док смо стра­жар-вој­ник
и ја „за­ро­бље­ник“ се­де­ли, ко­мот­
но и са­ми у за­кљу­ча­ном ку­пеу за
спро­во­ђе­ње хап­ше­ни­ка, у ход­ни­
ку је би­ла сти­сну­та ма­са мла­дих
се­ља­ка, па су се­љан­чи­це, кр­сте­ћи
се и да­ју­ћи ми зна­ке кроз про­зор,
пе­ва­ле: „Три ли­ва­�е, �ри ли­ва­�е –
Ни�­�е ла­�а не­ма/ Са­мо је�­на, са­мо
је�­на, ру­жа ка­ле­мље­на“. За уте­ху и
охра­бре­ње, јер су – по­ка­зу­ју­ћи на
шај­ка­чу мла­ди­ћа – ми­сли­ле да вој­
ник спро­во­ди не­ког чет­нич­ког вој­
во­ду. А вој­ник се пра­вио да не чу­је
и не ви­ди. Пре­дат сам 4. мар­та 1947.
у Бе­о­град, у Вој­ни за­твор, пр­во у
Ђу­ши­ној ули­ци, где ће ми баш у тој
ће­ли­ји 1969. го­ди­не би­ти рад­но ме­
сто у Ин­сти­ту­ту за књи­жев­ност и
умет­ност, па он­да ма­ја 1947. у Де­ли­
град­ској, код „Со­ко­ла­не“, био за­то­
чен у ће­ли­ји са Дра­жи­ним ви­со­ким
офи­ци­ром Јо­ва­но­ви­ћем ко­ји ће у
ће­ли­ји са мном про­сла­ви­ти сво­ју
кр­сну сла­ву Ђур­ђев­дан, а за ко­ји
дан би­ти стре­љан. Али ће упра­
во са­ра­јев­ска О З Н -а, Кра­ји­шни­
ка, би­ти упо­р­на да ме „из­ву­че“ и
„от­ме“ из Бе­о­гра­да у Са­ра­је­во, где
сам, по­сле су­ђе­ња, ко­је је тра­ја­ло
пре­ко сто ча­со­ва, од ав­гу­ста до 12.
де­цем­бра 1947. го­ди­не, ко­нач­но
осло­бо­ђен сва­ке сум­ње и оп­ту­жбе.
Ко­на­чан по­вра­так и за­тва­ра­ње
кру­га ра­та био је дан 19. де­цем­бра
1947, у ули­ц и Ми­л о­ш а Оби­л и­ћ а
(Пи­ру­ша, срп­ски крај Са­ра­је­ва), у
ку­ћи по­ро­ди­це Ман­дра­па о Светом
Николи, на њиховој кр­сној сла­ви.
На сла­ву сам оти­шао са се­стром
Ми­ром, ко­ја је ина­че од 1946. у тој
ку­ћи, „код Слав­ке“, бо­ра­ви­ла кад
год је до­ла­зи­ла у Са­ра­је­во да ме
2014
по­се­ти у за­тво­ру. Од чи­та­ве по­
ро­ди­це оста­ла је жи­ва – да кр­сну
сла­в у сла­в и – са­м о Слав­к а, кћи
Ђор­ђа Ман­дра­пе, и се­стра че­тво­
ри­ци бра­ће Ман­дра­па, стра­да­лих у
Ја­се­нов­цу (Бог­дан-Бог­до, Че­до­мир-
Че­до, До­бри­во­је-До­бро), уз њих и
брат, од Ман­дра­па из Кле­па­ца, Све­
ти Ву­ка­шин Ја­се­но­вач­ки, за­вет­ни
25
Кр­ште­но име св. му­че­ник25. На сла­ви је – као и сва­ке
Ву­ка­ши­на Ја­се­но­ го­ди­не, док је био жив – био и док­
вач­ког је Спа­со­је
тор Не­�о Зец, бли­ски при­ја­тељ Иве
Ман­дра­па. Због
на­ме­ре уста­ Ан­дри­ћа и по­ро­ди­це Ман­дра­па. А
шких вла­сти да га Слав­ка је, по­ред слав­ске ико­не, ис­
ухап­се, он је под та­к ла и сли­ку Све­тог Ву­ка­ши­на,
име­ном Ву­ка­шин
кр­сте­ћи се кад год му име по­ме­не.
по­бе­гао из Са­ра­је­
ва у Клеп­це.
***
Али...
Чи­тав кра­ји­шки са­став те бо­
сан­ске-ре­пу­блич­ке и са­ра­јев­ске
ОЗН-е по­сле Ре­зо­лу­ци­је ИБ, 1948-
1949. го­ди­не, „за­гла­ви­ће“ Го­ли Оток
– због „ве­ли­ко­срп­ске по­ли­ти­ке“ и
„на­сил­не ћи­ри­ли­це“ 1945-1948. у
Са­ра­је­ву, а са њи­ма и „мо­ја“ су­ди­ја
ко­ја ме осло­бо­ди­ла, На­џи­да Ха­џић,
му­сли­ман­ка, ве­ли­ка Срп­ки­ња, се­
Још од вре­ме­на ца­ра Кон­стан­ти­на, кад је
ла­тин­ски-им­пе­ри­јал­ни Рим по­стао За­пад, а
грч­ки-бал­кан­ско-ви­зан­тиј­ски-хри­шћан­ски
Кон­стан­ти­но­по­лис-Ви­зант-Ца­ри­град по­стао
Ист­ок, по­ста­вља се у Ри­му као „бит­но“,
ме­та­фи­зич­ко, то­бо­же хри­шћан­ско пи­та­ње
европ­ске, да­нас и свет­ске исто­ри­је – не
шта је исто­ри­ја, то ни не по­ку­ша­ва­ју, ни­ти
шта је по то­ме и људ­ска за­јед­ни­ца, ко­ја је и
мо­рал­но мо­гу­ћа са­мо као исто­риј­ска; не­го
пи­та­ње – ко­ја је основ­на раз­ли­ка из­ме­ђу
Исто­ка и За­пада, у свету ко­ји је
(не хри­шћан­ски, не­го опет ма­гиј­ски-
-ко­змо­ло­шки-ме­та­фи­зич­ки ре­че­но)
це­ли­на, по­де­ље­на, за са­да, до да­љег:
исто­риј­ски на Ис­ток и Запaд
… ног пе­ри­о­да ви­ше ни­су у „цен­тру
стра по­зна­те и ве­ли­ке пред­рат­не
бе­о­град­ске опе­р­ске ди­ве Ба­хри­је
Ну­ри-Ха­џић. Но­ва по­ли­ци­ја не­ће
ви­ше би­ти ви­ше кра­ји­шка ОЗН-а
ко­ја је до кра­ја го­ни­ла са­мо уста­
ше, не­го ти­тов­ска УДБ-а, ав­ној­ска,
про­хр­ват­ска. До пре не­ку го­ди­ну
(1990-их) сре­тао сам и њих ОЗН-аше
„Го­ло-ото­ча­не“ и ка­пе­та­на Не­бој­
шу Ву­ко­ви­ћа, дру­га из пред­рат­не
гим­на­зи­је у Бе­о­гра­ду, па и Бу­ђо­ни­ја
Се­ли­мо­ви­ћа, бра­та Ме­ше Се­ли­мо­
ви­ћа, мог са­ра­јев­ског ста­ри­јег уни­
вер­зи­тет­ског ко­ле­ге 1950-их и при­
ја­те­ља. Да и не по­ми­њем све оста­ле
– са Та­шмај­да­на или са Ка­ле­ме-
г­да­на.
То су, на све стра­не, ве­зе са жр­
тва­м а Ти­т о­в их, ве­о ­м а струч­н о
из­ве­де­них, др­жав­них уда­ра – ка­
рак­те­ри­стич­них за сва­ку пар­ти­о­
кра­ти­ју, па и ону из 2000. го­ди­не,
„пе­то­ок­то­бар­ску“, ли­бе­рал­ну, амо­
рал­ну, су­штин­ски ан­ти­де­мо­крат­
ску – та­ко да се они, од 27. мар­та
1941. у лан­цу на­ста­вља­ју до да­нас,
и то без из­у­зет­ка, као не­из­ле­чи­ва
бо­лест и струч­ност ли­бе­рал­но-ан­
ти­де­мо­крат­ске, ли­бе­рал­но-ко­руп­
ци­о­на­шке пар­ти­о­кра­ти­је у ци­ви­
ли­за­ци­ји За­па­да.
СИН­ДИ­КАТ ГРА­ФИ­ЧА­РА
По­вра­так – у шта? Ку­ћи. Тај ду­го
же­ље­ни и са­ња­ни по­вра­так био је
ве­ли­ка и ту­жна све­ча­ност, али је
већ за ко­ји дан ја­сно да и ту мо­ју
по­ро­ди­цу тре­ба по­мо­ћи, сми­ри­ти
је и са­мо на тај на­чин об­ра­до­ва­ти.
Па у шта се вра­ти­ти, од­но­сно, где и
ко­ме се обра­ти­ти? У Мо­цин Син­ди­
кат гра­фи­ча­ра – тра­ди­ци­о­нал­но,
али скри­ве­но, со­ци­јал­де­мо­крт­ски.
Са го­ди­ном 1947. про­ла­зи и пе­
ри­од у ко­ме је „Пар­ти­ја ре­во­лу­ци­
је“ хап­си­ла и „ми­тин­га­шки“ кле­ве­
та­ла и по­ни­жа­ва­ла „про­тив­ни­ке
ре­во­лу­ци­је“. На­сту­па го­ди­на 1948.
Си­лом – ко­ја је чак и из­над Ре­во­
лу­ци­је – „на ред“, за хап­ше­ње, чак
за кон­цло­гор, до­ла­зе са­ми ре­во­лу­
ци­о­на­ри, мла­ди, али пре­да­ни у�о­
�и­ји, не­бе­ски са­вр­ше­но пра­вед­ном
по­рет­ку ко­ме „не­ма ме­ста“ (у-�о­
�ос) на зе­мљи, али ће му би­ти ме­
ста на мо­ру, на то­пос-ме­сту на­зва­
ном Го­ли Оток (ин­фор­мби­ров­ска
�о­ло-�о­�и­ја). Хап­ше­ни­ци прет­хо­
па­жње“, те је за њих, за Ср­бе или
срп­ске ју­гоно­стал­ги­ча­ре, пре­о­ста­
ло глав­но пи­та­ње ка­ко са­да на­ћи
по­сао за ко­ји су ква­ли­фи­ко­ва­ни?
Знал­ци стра­них је­зи­ка, пре­во­
ди­о­ци, би­ли су Пар­ти­ји, тј, ре­во­
лу­ци­нар­ним вла­сти­ма, нео­п­ход­ни
177
 – на­ро­чи­то од 1948, кад је Пар­ти­ју
ре­во­лу­ци­је мо­гао да спа­се, и кад
је тај „спас“ њој обе­ћа­вао сам За­
пад, „исто­риј­ска си­ла из­над Пар­
ти­је ре­во­лу­ци­је“ – па су та­да пу­
шта­ни на сло­бо­ду и у пар­тиј­ским
ор­га­ни­ма, но­ви­на­ма, из­да­вач­ким
пред­у­зе­ћи­ма, за­по­шља­ва­ни упра­
во „аген­ти За­па­да“, од­но­сно знал­
ци за­пад­них је­зи­ка, пре­во­ди­о­ци
ко­ји су, ина­че, би­ли у за­тво­ру од
са­мог „осло­бо­ђе­ња“ (од ок­то­бра
1944). Мо­гућ­но­сти та­квог за­по­сле­
ња – а и за­вр­ша­ва­ња сту­ди­ја – су
у Бе­о­гра­ду. Ту имам и дру­го­ве ло­
го­ра­ше – мо­је, а на њи­хо­ву сре­ћу
не­за­па­же­не, исто­ми­шље­ни­ке, чак
вер­ни­ке – ко­ји су, ина­че, чи­ни­ли
све да ме што пре „из­ву­ку“. У вре­
ме зва­н ич­н ог кул­т а „рад­н ич­к е
кла­се“ тај култ је по­го­до­вао са­мо
ви­со­ко­ква­ли­фи­ко­ва­ним сло­во­сла­
га­чи­ма-гра­фи­ча­ри­ма, у до­ба та­да
још жи­ве и све­тле­ће „Гу­тен­бер­го­ве
га­лак­си­је“. Са­ма њи­хо­ва штам­пар­
ска уме­шност – а уз то при­пад­ност
рад­н ич­кој кла­с и – зна­ч и­л а је и
би­ла ау­то­ри­тет чак и из­над нај­
ве­ћег пи­сца или нај­у­ти­цај­ни­је (би­
ло школ­ске, уни­вер­зи­тет­ске или
Су­коб „Ис­ток-За­пад“ је не­из­бе­жан – и
тра­је. Хлад­ни рат, об­ја­вљен је
Чер­чи­ло­вим го­во­ром у Фулто­ну
5. мар­та 1946, па је сре­ћа што је са­мо
Хлад­ни, а мо­гао је већ 1944, око Ти­то­ве
оку­па­ци­је Ср­би­је, да бу­де и ору­жа­ни, чак
атом­ски, за по­зи­ци­је За­па­да упра­во у
Ју­го­сла­ви­ји, на Бал­ка­ну, али од то­га ра­та
нас је спа­сао ру­ски при­ста­нак на
ул­ти­ма­тив­ни зах­тев за­пад­них „са­ве­зни­ка“
да Ср­би­ју ре­о­ку­пи­ра бар Хр­ват Ти­то – ако
то већ ни­је мо­гла са­ма НДХ
… ди­пло­ми­ра­њу по­ста­неш аси­стент,
пак агит­про­пов­ске) уста­но­ве, па и
из­над шко­ле или Цр­кве. Као да је
та­да и за цр­кве­не љу­де Све­ти Са­
ва гра­фи­чар и нај­пре гра­фи­чар­ска
сла­ва, па тек он­да цр­кве­на и школ­
ска. За­то су они, у то вре­ме нај­чвр­
шће пар­ти­о­кра­ти­је, би­ли је­ди­на
пра­ва „дик­та­ту­ра пр­о­ле­та­ри­ја­та“.
А они, гра­фи­ча­ри, син­ди­ка­ли­сти,
178
со­ци­јал­де­мо­кра­ти, ра�­нич­ка ари­
с�о­кра­�и­ја вла­да­ли су и у клу­бу
„Бор­ба – Кул­ту­ра“. Њи­хо­ва струч­
ност огле­д а­л а се у по­з на­в а­њу
стра­них је­зи­ка и пра­во­пи­са, па је
чу­ве­ни мај­стор Ду­ле ис­пра­вљао
пра­во­пи­сне гре­шке у грч­ким ци­та­
ти­ма и сло­ви­ма књи­га на­шег ве­ли­
ког пр­о­фе­со­ра-хе­ле­ни­сте Ми­ло­ша
Ђу­ри­ћа – „Чи­ка Ми­ше“. Сам „чи­ка
Ми­ша“ по­што­вао је мај­стор Ду­ле­та
„ко­ли­ко и са­мог Хо­ме­ра“.
Ме­ђу њи­ма је и мој Мо­ца, Мој­си­
ло Зи­ра­мов, по­сле­рат­ни гра­ди­тељ,
осни­вач и ди­рек­тор Гра­фич­ко-ин­
ду­стриј­ске шко­ле у „Ју­го-штам­пи“.
За­п о­ш ља­в а ме у тој шко­л и као
„на­став­ни­ка за је­зи­ке“ (не­мач­ки
и фран­цу­ски), јер су ше­гр­ти, уче­
ни­ци гра­фич­ке шко­ле, мо­ра­ли као
шко­ло­ва­ни сло­во­сла­га­чи, да бу­ду
бар опи­сме­ње­ни „европ­ски“. Због
оло­ва ко­јим су гра­фи­ча­ри угро­же­
ни, до­би­јам као и сви гра­фи­ча­ри,
као да сам на рад­ном спи­ску сло­во­
сла­га­ча, две ли­тре мле­ка днев­но,
што је би­ла из­у­зет­на при­ви­ле­ги­
ја – про­блем су са­мо фла­ше за то
мле­ко, из­у­зет­но је те­шко уба­ци­ти
се и у спи­сак за фла­ше.
По ре­жи­му Ду­ша­на Не­дељко­
ви­ћа – фи­ло­зо­фа, пр­о­фе­со­ра, де­
ка­на, ака­де­ми­ка, пред­сед­ни­ка за
кон­тро­лу ван­пар­тиј­ских ин­те­лек­
ту­а­ла­ца, за го­ње­ње и осу­ду пр­о­
тив­ни­ка ре­во­лу­ци­је, „са­рад­ни­ка
оку­па­то­ра“– био сам „осум­њи­чен
агент“, „за­пад­ни чо­век“, па ни­сам
имао ни пра­во упи­са на фа­кул­тет.
– Зар и по­ред то­га што нам је
За­пад са­да са­ве­зник?! – пи­та Мо­ца.
– Пи­тај то дру­га ака­де­ми­ка Не­
дељ­ко­ви­ћа.
– Па и пи­та­ћу га – пре­ко те­ле­
фо­на. Упла­ши­ће се да га сум­њи­чим
да је Ибе­о­вац, па ће – да би до­ка­
зао да је са­да већ за­пад­њак, а не
ви­ше ста­љи­нист-ле­њи­нист – те­би
не са­мо до­зво­ли­ти упис, не­го ти
пред­ло­жи­ти и то да му од­мах по
а он­да ја гу­бим на­став­ни­ка за не­
мач­ки.
– Аси­стент за фи­ло­зо­фи­ју? Ка­
ква стра­хо­та! Знаш да сам већ у
Швед­ској је­два до­че­као да се осло­
бо­дим те вр­сте упо­тре­бе чо­ве­ка за
„су­ко­бе на ле­ви­ци“.
Та­ко ди­рек­тор, мој Мо­ца, и ње­
гов про­све­ће­ни рад­ни ко­лек­тив
гра­ф и­ч а­р а иро­н ич­н о ко­р и­с ти
зва­ни­чан иде­о­ло­шки је­зик и зва­
ни­чан пар­тиј­ски „култ ра­да“ те тој
„бур­жо­а­ској уста­но­ви“, фа­кул­те­ту,
ша­љу – не мол­бу – не­го­зах­�ев да
ме упи­ше да на­ста­вим пред­рат­не
сту­ди­је (Швед­ска не сме ни да се
по­ме­не). И упи­су­ју ме, јер „кан­ди­
да­то­ва“ (мо­ја) „гра­фи­чар­ска“ стру­
ка и до­шко­ло­ва­ва­ње су нео­п­ход­ни
рад­ном ко­лек­ти­ву ко­ји „про­из­во­
ди књи­ге“, пре све­га „идеј­но-са­др­
жај­не“ тј. марк­си­стич­ке. А зах­тев
„рад­н ог ко­л ек­т и­в а“ – по­г о­т о­в о
Син­ди­ка­та гра­фи­ча­ра – ипак је
из­над ми­шље­ња про­фе­со­ра-ака­
де­м и­к а. Гра­ф и­ч а­р и су Пар­т и­ј и
ре­во­лу­ци­о­на­ра са­да по­треб­ни­ји
не­го ико. Бе­о­гра­дом 1948. упра­
вља гра­фи­чар, пред­сед­ник, Мо­цин
пред­рат­ни друг. И та­ко сам по­но­во,
по­сле 1941. го­ди­не, упи­сан и због
ну­жног за­по­сле­ња, на­ста­вио и до­
вр­шио као ван­ре­дан сту­дент – па
ма­кар и тај не­же­ље­ни, али ну­жни
– сту­диј фи­ло­зо­фи­је. Али са тим,
јед­ном ко­нач­но до­би­је­ним ин­дек­
сом већ у је­сен 1949. упи­сао сам, све
са при­зна­тим се­ме­стри­ма ра­ни­јих
сту­ди­ја, оно што сам је­ди­но и же­
лео: исто­ри­ју умет­но­сти, и то као
ре­до­ван сту­дент (а он­да, због ре­
дов­не бо­сан­ске на­гра­де про­пи­са­не
за ус­пе­ле сту­ди­је – и као сти­пен­
дист Са­ра­је­ва). Али ћу, опет ин­тер­
вен­ци­јом Гра­фич­ко-ин­ду­стриј­ске
шко­ле, тј. Мо­це, би­ти за­по­слен и
као пре­во­ди­лац у ре­дак­ци­ја­ма, би­
бли­о­те­ци и штам­па­ри­ји Кул­�у­ре,
Бор­бе и Књи­жев­них но­ви­на, кад
су пре­во­ди­о­ци по­чев од 1948. би­
ли „је­ди­но (нео­п­ход­но) ино­стран­
ство и Евро­па“, да­кле, не­из­бе­жни.
Сту­д и­р ам а исто­в ре­м е­н о ра­
дим. У вла­да­ју­ћој и, на­рав­но, де­
ма­го­шкој иде­о­ло­ги­ји кул­та ра­да и
рад­нич­ке кла­се бар су гра­фи­ча­ри и
њи­хов син­ди­кат би­ли моћ­ни. Има­
ли су са­чу­ван чак и свој пред­рат­ни
ве­слач­ки клуб на Ади Ци­ган­ли­ји,
а гра­фи­ча­ри, у ко­је, ето, спа­дам и
ја, има­ју нео­гра­ни­че­но пра­во бес­
плат­не упо­тре­бе ча­ма­ца са за­во­
зним ве­сли­ма, за ве­сла­ње око Аде,
ко­ја је та­да за­и­ста би­ла остр­во, а
не, као сад, по­лу­о­стр­во, па је за­то
би­ла пре­пу­на ку­пи­на и ма­ли­на, па
и во­ћа­ка, а пре­ма­ло по­се­ти­ла­ца ко­
ји би све то об­ра­ли.
А што је још ва­ж ни­ј е, у том
гра­фи­чар­ском, је­ди­ном про­сто­ру
„дик­та­ту­ре про­ле­та­ри­ја­та“, ни­је­
дан од њих ни­је (или по­сле ра­та
ви­ше ни­је) био ко­му­ни­ста, не­го
ЗИМА

су би­ли све са­ми син­ди­ка­ли­сти,
пред­рат­ни со­ци­јал­де­мо­кра­ти из
стран­ке др. Жив­к а (и Ми­л и­ц е)
То­па­ло­ви­ћа, ко­ји су у вре­ме ра­та
би­ли „Дра­жи­нов­ци“, ан­ти­ан­гли­
кан­ци, де­го­ли­сти, а од 1944. свој
Глав­ни од­бор су сме­сти­ли – не у
Бри­та­ни­ји не­го – у со­ци­јал­де­мо­
крат­ској зе­мљи, Швед­ској.
То је би­ло по­зна­то гра­фи­ча­ру
мај­стор-Мо­ци, пред­рат­ном ко­му­
ни­сти, ко­ји је, као бе­гу­нац из ло­го­
ра у Нор­ве­шкој, жи­вео у Швед­ској
до ок­то­бра 1945, где је као со­ци­јал­
де­мо­кра­та ус­по­ста­вио и ве­зу са со­
ци­јал­де­мо­крат­ском цен­тра­лом др
Жив­ка и Ми­ли­це То­па­ло­вић. Али
– што је још вред­ни­је па­жње – је­
ди­но у тој истин­ски про­све­ће­ној
гра­фи­чар­ској, со­ци­јал­де­мо­крат­
ској „дик­та­т у­ри про­ле­та­ри­ја­та“
би­ла је – из­над све­га и на­су­прот
пар­тиј­ском кул­ту „ма­се и ма­сов­
но­сти“ ми­тин­га – по­што­ва­на људ­
ска лич­нос�, ви­ше не­го и у са­мом
та­д а­ш њем све­ш тен­с тву срп­с ке
Цр­кве.
Мој бли­ски друг и мај­стор Мој­
26
Ро­ђен 1916. го­ си­ло-Мо­ца Зи­ра­мов26, ко­ји ме је ја­
ди­не, умро ок­то­ ну­а­ра 1948. увео у круг гра­фи­ча­ра
бра 2000. го­ди­не.
– „рад­нич­ке ари­сто­кра­ти­је“, са­хра­
њен је у Сур­чи­ну где је, на има­њу
та­з би­не и су­п ру­г е Ми­р е Ме­д ић
2014
жи­вео по­сле пен­зи­је и – сли­као. У
ама­тер­ско сли­кар­ство је упу­тио
и гра­фи­ча­ра, свог ше­гр­та, ка­сни­
је по­зна­тог чла­на УЛУС-а Ла­за­ра
Ву­ја­кли­ју. На пи­та­ње шта ми­сли о
сли­кар­ству Ла­за­ра Ву­ја­кли­је, и о
оно­ме што сам о ње­го­вом Ла­за­ру
об­ја­вио у Књи­жев­ним но­ви­на­ма,
од­го­во­рио ми је (са­мо то и ви­ше
ни ре­чи): „Во­лим Ко­роа, до­ђи да
ви­диш ка­ко га пре­сли­ка­вам (из
ре­про­дук­ци­ја) – ни ро­ђе­на мај­ка
га не би пре­по­зна­ла“.
***
Све су то би­ли на­чи­та­ни, шко­
ло­ва­ни гра­фи­ча­ри, ми­ро­љу­би­ви,
иро­нич­ни, а про­све­ће­ни и сми­ре­
ни ан­ти­ре­во­лу­ци­о­на­ри, „со­ци­јал­
де­мо­кра­те“ ка­кве, ве­ру­јем, ви­ше
ни­ка­да не­ће­мо има­ти. Све­сни гра­
ђа­ни – не др­жа­вља­ни, не­го гра­ђа­
ни – пра­ва рад­нич­ка ели­та ка­квој
на­ша са­вре­ме­на ли­бе­рал­на, пост­
ти­тов­ска су­јет­на ин­те­ли­ген­ци­ја
ни­је, а по­го­то­во за по­ли­ти­ку ни­је,
исто­риј­ски до­ра­сла. У фи­ло­зо­фи­ју
исто­ри­је – тј. у агре­сив­ну, рат­ну,
као и ре­во­лу­ци­о­нар­ну иде­о­ло­ги­ју
– та, је­ди­на све­сна, ели­та упу­ће­на
је са­мом европ­ском про­па­ган­дом
ко­јом је „ин­те­лек­ту­ал­но“ при­пре­
ман и во­ђен рат, као и гра­ђан­ски
рат. Оно што се на уни­вер­зи­те­ту,
плит­ко и уче­но, на­зи­ва фи­ло­зо­
фи­ја исто­ри­је – то је у њи­ма, а и у
на­шим ди­ја­ло­зи­ма с њи­ма, ду­бо­
ко рат­но и ло­го­ра­шко ис­ку­ство о
ко­ме је те­шко (а у на­шим пар­ти­о­
крат­ским „ме­ди­ји­ма“ да­нас не­по­
жељ­но) и го­во­ри­ти. За­то сам ту, уз
то и уни­вер­зи­тет­ску фи­ло­зо­фи­ју
исто­ри­је – све­јед­но да ли ва­ти­кан­
ску, кр­ста­шку, не­мач­ку, ен­гле­ску
или со­вјет­ску – чи­тао као њи­хов
не­све­сни до­ку­мент „про­па­сти За­
па­да“ (и нас, за­пад­њач­ки на­стро­
је­ног ис­то­ка). Го­во­ре и ис­пи­су­ју
то­мо­ве и то­мо­ве о исто­ри­ји, фи­
ло­зо­фи­ра­ју о исто­ри­ји, а не схва­
та­ју да је исто­ри­ја тај­на, и то тај­на
сми­сла, скри­ве­на у тај­ни лич­но­сти
– сва­ког или ма ко­јег људ­ског би­
ћа – а не у по­ли­тич­ким пи­та­њи­ма
дру­штве­них од­но­са. То им све­до­че
са­ма умет­нич­ка и књи­жев­на де­ла,
а на то ће их упо­зо­ри­ти и Па­ри­ска
из­ло­жба ср�­ских ико­на и фре­са­ка!
Али фи­ло­зо­фи­ја, ин­те­рес фи­ло­
зоф­ске су­је­те – би­ћа „ми­шље­ња,
ра­да, стра­хо­ва­ња, во­ље за моћ“ –
умр­тви­ла је слух за би­ће осе­ћа­ња
ду­ха, тран­сцен­ден­ци­је, па за­то фи­
ло­зо­фи­ја, ми­сао те су­је­те, ста­вља
се­бе из­над осе­ћа­ња ве­ре и умет­но­
сти, из­над тај­не сми­сла, лич­но­сти,
исто­ри­је.
ЈУ­ГО­СЛА­ВИЈ­ А, ИС­ТОЧ­НО ­
ПИ­ТА­ЊЕ – ЗА­ПА­ДА
Још од вре­ме­на ца­ра Кон­стан­ти­
на, кад је ла­тин­ски-им­�е­ри­јал­ни
Рим по­стао За­�а�, а грч­ки-бал­кан­
ско-ви­зан­тиј­ски-хри­шћан­ски Кон­
стан­ти­но­по­лис-Ви­зант-Ца­ри­град
по­стао Ис­�ок, по­ста­вља се у Ри­му
као „бит­но“, ме­та­фи­зич­ко, то­бо­же
хри­шћан­ско пи­та­ње европ­ске, да­
нас и свет­ске исто­ри­је – не ш�а
је ис�о­ри­ја, то ни не по­ку­ша­ва­ју,
ни­ти шта је по то­ме и љу�­ска за­
је�­ни­ца, ко­ја је и мо­рал­но мо­гу­ћа
са­мо као исто­риј­ска; не­го пи­та­ње
– ко­ја је основ­на раз­ли­ка из­ме­ђу
Ис­�о­ка и За­�а­�а, у све­�у ко­ји је (не
хри­шћан­ски, не­го опет ма­гиј­ски-
ко­змо­ло­шки-ме­та­фи­зич­ки ре­че­
но) це­ли­на, по­де­ље­на, за са­да, до
да­љег: ис�о­риј­ски на Ис­�ок и За­
�а� (а кли­мат­ски на Се­вер и Југ)?
***
Ми смо већ и са­мим не­срет­ним
рат­ним ис­ку­ством Бал­ка­на­ца, у
за­п ад­н у фи­л о­з о­ф и­ј у исто­р и­ј е,
упу­ће­ни ко­ли­ко и у тзв. Ис­точ­но
пи­та­ње За­па­да. О том пи­та­њу смо
мо­гли да са­зна­мо из књи­ге Ис­�оч­
но �и­�а­ње, уни­вер­зи­тет­ског пр­о­
фе­со­ра Ва­си­ља По­по­ви­ћа.27 По­сле 27
Хер­це­го­вац, чак
атен­та­та и смр­ти кра­ља Алек­сан­ је јед­ном и го­сто­
вао у но­во­сад­ској
дра, у Мар­се­ју, ок­то­бра 1934, сви­ма
гим­на­зи­ји; уби­јен
на­ма, пред­рат­ним гим­на­зи­сти­ма је 1941. го­ди­не у
и сту­ден­ти­ма на­ро­чи­то је по­знат пе­де­се­тим го­ди­
Ва­сиљ По­по­вић, по­зна­ти­ји и од на­ма жи­во­та.
ака­де­ми­ка Вла­ди­ми­ра Ћо­ро­ви­ћа,
пи­сац на­ци­о­нал­не исто­ри­је Ју­го­
сла­ви­је, оба­ве­зног гим­на­зиј­ског
уџ­бе­ни­ка, те смо у пи­та­њи­ма исто­
ри­је би­ли Ва­си­љев­ци –„Ва­љев­ци“
– чак и кад нам је ва­жна но­ва, а
за­бра­ње­на ли­те­ра­т у­ра, по­ста­ла
Ста­љи­но­ва Ис�о­ри­ја СКП бољ­ше­
ви­ка, тј. ле­њин­ска, за­пад­њач­ки-
марк­си­стич­ко-хе­гел­ски ме­та­фи­
зич­ки мо­дер­на исто­ри­ја на­ро­да,
схва­ће­на као исто­ри­ја по­ли­тич­ке
пар­ти­је. Ка­да је уби­јен Краљ, за нас
је Ис­точ­но пи­та­ње Евро­пе-За­па­да
по­ста­ло пи­та­ње Бал­ка­на, као пи­та­
ње ис­точ­не гра­ни­це им­пе­ри­јал­ног
179
 За­п а­д а пре­м а „ру­с ком и на­ш ем
Ис­то­ку“, јер је за то пи­та­ње „већ
ве­ко­ви­ма све­јед­но“ да ли За­па­да
ва­ти­кан­ског, не­мач­ког, бри­тан­ског
или фран­цу­ског, за­то што све је то,
као и Аме­ри­ка ка­ко ка­же ен­гле­ски
фи­ло­зоф исто­ри­је Тојн­би – сре­ћом
„исти За­пад и кад су, на­жа­лост, ме­
ђу­соб­но у ра­ту“, али увек при­род­но
про­тив Ис­то­ка. А та ис­точ­на гра­
ни­ца тре­ба да – у ин­те­ре­су ци­ви­
ли­за­ци­је За­па­да – от­це­пи Бал­кан
и Ср­би­ју (Ју­го­сла­ви­ју) „од Ис­то­ка“
(Ру­си­је) и да их при­по­ји им­пе­ри­
ји, од­но­сно „ци­ви­ли­за­ци­ји“ За­па­да,
јер са­мо (на­рав­но ме­та­фи­зич­ка)
ци­ви­ли­за­ци­ја За­па­да има по­глед
на би­ће и на „свет као не­де­љи­ву
це­ли­ну“.
Агре­сив­на за­пад­на фи­ло­зо­фи­ја
исто­ри­је по­сма­тра свет као це­ли­ну
би­ћа, по­де­ље­ну на Ис­ток и За­пад.
Реч је о то­ме ка­ко тре­ба схва­ти­ти
би­ти­је-би­ће: или као ми­кр­о­ко­змос,
без­број ми­кр­о­ко­змо­са, у Ис­точ­ња­
ка Ње­го­ша; или као је­дин­ствен,
не­де­љив ма­кр­о­ко­змос као у ме­та­
фи­зи­ци За­па­да – та­ко да ми­кро­ко­
змос-би­ће ни­је де­фи­ни­са­но са­мим
со­бом, као са­мо­и­сто­вет­ност, не­го
тек и са­мо сво­јим ме­стом ко­је му
„Ум це­ли­не ма­кро­ко­змо­са“ од­ре­
ћу­је или до­пу­шта у ма­кро­ко­змо­су.
Ето, то је им­пе­ри­јал­но гле­да­ње За­
па­да на би­ће, чо­ве­ка и свет.
***
Кад год је би­л о ре­ч и о пред­
рат­ном, то­бо­же идеј­но-естет­ском
„Су­ко­бу на ље­ви­ци“ – а би­ло је че­
сто, од ја­ну­а­ра 1948. у ка­фе-клу­бу
штам­па­ри­је Бор­ба, клу­бу гра­фи­ча­
ра, али и би­бли­о­те­ка­ра, но­ви­на­ра,
пре­во­ди­ла­ца и са­рад­ни­ка Бор­бе,
Књи­жев­них но­ви­на, Омла­�и­не, С�о­
р­�а, из­да­вач­ког пред­у­зе­ћа Кул­ту­
ра, уз по­не­ког књи­жев­ни­ка (Бран­
ко Ћо­п ић, Скен­д ер Ку­л е­н о­в ић,
Ми­ха­и­ло Ла­лић, Ми­хиз, То­шо­вић,
Ми­лан Бог­да­но­вић) – глав­на те­ма
је ипак би­ла не­ми­ло, пар­тиј­ски из­
бе­га­ва­но, али не и за­бра­њи­во „хр­
ват­ско пи­та­ње“ уоп­ште, али и оно
као пи­та­ње „Ис­то­ка и За­па­да“ у Ју­
го­сла­ви­ји, на Бал­ка­ну, са чуд­ним а
при­род­ним осе­ћа­њем да то хи­ља­
ду­го­ди­шње бит­но пи­та­ње свет­ске
исто­ри­је (и фи­ло­зо­фи­је исто­ри­је)
мо­же би­ти ја­сно по­ста­вље­но и ре­
ше­но са­мо на Бал­ка­ну, у Ју­го­сла­
ви­ји. Мно­го доц­ни­је ће се, нај­пре
180
у Са­ра­је­ву (око 1954.) при по­се­ти
НА­Т О са­ве­зни­ка, пред­сед­ни­ка Тур­
ске, Џе­ла­ла Ба­ја­ра Ти­ту у Са­ра­је­ву,
а он­да и 1960-их чак и у За­гре­бу,
на Фа­кул­те­ту по­ли­тич­ких на­у­ка –
том свет­ском ва­жно­шћу Бал­ка­на и
Ју­го­сла­ви­је об­ја­шња­ва­ти и „свет­
ска уло­га Ти­та и Ју­го­сла­ви­је“ у тзв.
не­свр­ста­ном по­кре­ту – „Ис­то­ка“.
***
Су­коб „Ис­ток-За­пад“ је не­из­бе­
жан – и тра­је. Хлад­ни рат, об­ја­вљен
је Чер­чи­ло­вим �о­во­ром у Фул­�о­ну
5. мар­�а 1946,28 па је сре­ћа што је
са­мо Хлад­ни, а мо­гао је већ 1944,
око Ти­то­ве оку­па­ци­је Ср­би­је, да
бу­де и ору­жа­ни, чак атом­ски, за
У свим књи­га­ма, ко­је сам чи­тао, пр­о­уч­ а­вао
или пре­во­дио, глав­но пи­та­ње је би­ло чи­ме
се то – ма­да смо, не­сум­њи­во Евро­пеј­ци
– раз­ли­ку­је­мо од Евро-За­па­да
… је исто­ри­ја, шта на­ци­ја, осим да је
по­зи­ци­је За­па­да упра­во у Ју­го­сла­
ви­ји, на Бал­ка­ну, али од то­га ра­
та нас је спа­сао ру­ски при­ста­нак
на ул­ти­ма­тив­ни зах­тев за­пад­них
„са­ве­зни­ка“ да Ср­би­ју ре­о­ку­пи­ра
бар Хр­ват Ти­то – ако то већ ни­је
мо­гла са­ма НДХ, што би већ би­ла
пре­те­ра­на по­др­шка тзв. срп­ских
рат­них за­пад­них са­ве­зни­ка, за­пад­
ном бал­кан­ском на­ро­ду, Хр­ва­ти­ма.
Па је са­да пи­та­ње: на чи­ју стра­ну
ће, у пи­та­њу вла­да­ви­не све­том као
„це­ли­ном“, ста­ти му­сли­ман­ски „Ис­
ток“ – оста­ти на стра­ни сво­јој, па и
(„ате­и­стич­ке“) Ру­си­је, или на стра­
ну За­па­да (ан­ти­ру­ске, а „ре­ли­ги­
о­зне“) Аме­ри­ке, или у ОУН? Ту се
не по­ста­вља пи­та­ње ове или оне
им­пе­ри­је, не­го баш пи­та­ње на­ци­
је, као у Изра­е­лу пи­та­ње Је­вре­ја.
Оста­је пи­та­ње и му­сли­ма­на као
на­ци­је – ка­да ме­ђу му­сли­ма­ни­ма
са­мо Тур­ци ис­ти­чу сво­је пи­та­ње
као на­ци­о­нал­но, док су у Ју­го­сла­
ви­ји му­сли­ма­ни („ма­ло м“), та­да,
1948-1950. у ле­ги­ти­ма­ци­ја­ма, лич­
ним кар­та­ма – или Ср­би, или Хр­
ва­ти, па се та­ко ни у Ју­го­сла­ви­ји
не зна шта је на­ци­ја, јер о то­ме и
дан да­нас, по­сле ти­то-ко­му­ни­зма,
ћу­те и Ака­де­ми­ја, и Уни­вер­зи­тет,
и све­то­сав­ска Цр­ква Ср­ба, а да­
нас и на­ц и­о ­н ал­н е стран­ке срп­
ске, пар­т и­о ­к рат­с ке об­н о­в е. Но,
мо­ра да се ре­ши баш то пи­та­ње,
„бит­но пи­та­ње“ Ле­њин-Ста­љи­но­
ве и Ти­то­ве ре­во­лу­ци­је: „ан­ти­им­
пе­ри­ја­ли­стич­ке“, а „на­ци­о­нал­не“
(на­ци­о­нал-„бур­жо­а­ске“ и се­љач­ке,
29
По Ле­њи­но­вој „ан­ти­фа­ши­стич­ке“)29. Да­кле, свет­
књи­зи Им­�е­ри­ја­ ско пи­та­ње Ис­ток-За­пад мо­ра да се
ли­зам – �о­сле�­ња
ре­ши и мо­же да се ре­ши – са­мо у
фа­за ка­�и­�а­ли­
зма, пре­вод на Ју­го­сла­ви­ји. А ре­ша­ва се, на­жа­лост,
ХСС, „се­љач­ки“ не у Ака­де­ми­ји на­у­ка, осим што то
хр­ват­ски, За­греб, по­кре­ће – са­мо по­кре­ће – Вик­тор
1940.
Но­вак, сво­јом књи­гом Мagnum cri­
28
„Слу­ша­ли смо men, не­го са­мо у кру­го­ви­ма ка­кав
ра­дио Лон­дон“. је овај клуб гра­фи­ча­ра, или бар
на кр­сним сла­ва­ма, где уза­јам­но
бли­ски љу­ди не го­во­ре о Цр­кви,
не­го, по­не­кад и пи­ја­но, по­не­кад и
цр­но, са­мо о на­ци­ји, и то без ве­зе
са исто­ри­јом, Цр­квом и пи­та­њем
за­ве­та, мо­рал­но-исто­риј­ске за­јед­
ни­це. Ме­ђу­тим, о на­ци­ји се ни­ка­
кав од­го­вор или су­ге­сти­ја не мо­же
оче­кив­ти од ин­те­лек­ту­а­ли­зма ме­
та­фи­зи­ке, од За­па­да, ко­ји из сво­је
ме­та­фи­зи­ке не мо­же ни зна­ти шта
при­ка­зу­ју стра­нач­ки, као за­јед­ни­
цу по­ли­тич­ку и др­жав­ну, о че­му и
да­нас – су­ро­во ета­ти­стич­ки, без
об­зи­ра и на пра­ва гра­ђа­на, а ка­
мо­ли на мо­рал­но до­сто­јан­ство и
сво­је соп­стве­не лич­но­сти – го­во­ре
у Хр­ват­ској и стран­ке и Цр­ква им.
Су­к об на ље­в и­ц и (1937-1941)
био је – чак и на ље­ви­ци – су­коб
око по­де­ле „ко­змич­ке или зе­маљ­
ске, им­п е­р и­ј ал­н е це­л и­н е би­ћ а“
„Ис­т ок-За­пад“. А тај исти су­коб
ће но­вем­бра 1943. у Јај­цу, АВ­Н ОЈ-
ским гра­ни­ца­ма ре­ши­ти те­хе­ран­
30
„Те­хе­ран­ска ски Ти­то30. Та­да „Ти­то“, на АВ­Н ОЈ-у
кон­фе­ре­ци­ја“ оста­вља Ср­би­ма са­мо део Ис­то­ка
Чер­чил-Ру­звелт-
Ју­го­сла­ви­је, а на­гра­ђу­је За­пад-Хр­
Ста­љин по­де­ли­ла
је и са­ме те „са­ве­ ва­те, те „Кр­ле­жи­јан­ци­ма“, од­но­сно
зни­ке“ на „Ис­ток“ Хр­ва­ти­ма – по­ред већ ав­гу­ста 1939.
и „За­пад“, јер до­би­је­не Ба­но­ви­не Хр­ват­ске, тј.
том по­де­лом је
Сав­ске и При­мор­ске – до­де­љу­је
де­фи­ни­сан и сам
За­пад, и то де­фи­ још и уста­нич­ку Кра­ји­ну, Ба­ра­њу,
ни­сан – не со­бом, за­пад­ни Срем, ита­ли­јан­ску Ри­је­
не­го – сво­јим ку, Ква­р­нер, Ис­тру, Црес, Ло­шињ,
од­но­сом пре­ма
Ла­сто­во, За­дар, При­мор­је до Бо­ке.
Ис­то­ку.
Зна­чи да је Ис­то­ку, уста­нич­ко-ре­
во­лу­ци­о­нар­ном на­ро­ду Ср­би­ма
при­па­ло упра­во оно што су (без
ду­хов­но-исто­риј­ског слу­ха у то­
ме „Су­ко­бу на ле­ви­ци“ (1937-1941.)
срп­ски бе­о ­град­ски есте­ти­ча­ри,
све­јед­но да ли мо­дер­ни­сти или
со­ци­јал-ли­те­ра­ти-ре­а­ли­сти је­ди­но
ЗИМА
 и тра­жи­ли – есте­тич­ку по­бе­ду у
фи­л о­з оф­с ком, по­с еб­н о марк­с и­
стич­ком ту­ма­че­њу по­е­зи­је.
***
По­де­ље­ност те – хи­ља­ду и по
го­д и­н а за­п ад­н ом ме­т а­ф и­з и­ком
на­ме­та­не – пла­не­та­р­не „це­ли­не“
на „Ис­ток“ и „За­пад“ мо­гла је да
нам све­до­чи о то­ме да је у на­ма
скри­вен Ис­�ок ко­ји тр­ој­ством сми­
сао-лич­нос�-ис�о­ри­ја зна и за дру­
га­чи­је (По­ста­ње 1,26-31) схва­та­ње
– за за­ви­чај­но, оби­чај­но, бли­ско
мо­рал­но осе­ћа­ње све­та, жи­во­та,
Зе­мље, би­ћа, за­јед­ни­це и вре­ме­на.
Ме­ђу­тим, мо­гла је да нас на­ве­де да
смо са­мо „Ис­ток“ ко­ји је ја­дан, не­
срет­ни су­�ар­ник (или слу­жбе­ник)
За­па­да, у ис­тој агре­си­ји град-са­ха­
ре чак и на соп­стве­но се­ло-при­ро­
ду, те у истом схва­та­њу све­та и у
ис­тој ам­би­ци­ји да овла­да све­том
и би­ћем као то­бо­жњом це­ли­ном,
у ко­јој ни ми ни­смо оно ш�о мо­
же­мо и ш�о би, као љу�­ска би­ћа,
�ре­ба­ло �а је­смо, не­го смо са­мо
оно што смо �о ме­с�у ко­је нам је
у тој „ко­змич­кој це­ли­ни свет­ског
би­ћа“ ме­та­фи­зич­ки ло­гич­но пред­
о­дре­ђе­но.
Да­кле, пи­та­ње Ис­ток-За­пад је
ак­ту­ел­но са­мо уко­ли­ко све� и би­
ће схва­та­мо (ма­гиј­ски, са­тан­ски
схва­т а­м о и же­л и­м о) ко­з мич­к и
(ма­кр­о­ко­змич­ки) као це­ли­ну, це­ло­
ви­то ло­ви­ште на­шег би­ћа не­за­до­
вољ­ног сво­јом ме­ром и гра­ни­цом,
исти­ном би­ти­ја и са­мим со­бом.
У свим књи­га­ма, ко­је сам чи­тао,
пр­о­у­ча­вао или пре­во­дио, глав­но
пи­та­ње је би­ло чи­ме се то – ма­да
смо, не­сум­њи­во Евро­пеј­ци – раз­
ли­ку­је­мо од Евро-За­па­да.
ПРЕ­ВО­ДИ
Од 1948 – до 1990. го­ди­не
и тра­же­ње ком­па­са
1. Делo С�а­ни­слав­ско� „Си­с�ем“, на­
слов мог пр­вог об­ја­вље­ног на­пи­са
(о швед­ском, не мом, пре­во­ду књи­
ге Ста­ни­слав­ског Си­с�ем) 1948.
го­ди­не у тр­о­ме­сеч­ном ча­со­пи­су
Омла­�ин­ска �о­зор­ни­ца, гл. уред­ник
Љу­би­во­је Аћи­мо­вић, НО­П ОК (Но­
во �о­ко­ле­ње), ди­рек­тор пр­о­фе­сор
Ми­ро Сте­фан­чић, Са­рај­ли­ја.
Књи­га Си­с�ем (глу­ме и ре­жи­је)
је пре­ве­де­на са ру­ског на швед­ски
2014
1943 го­ди­не. Имао сам свој при­ме­
рак швед­ског из­да­ња, ко­ји сам до­
нео из Швед­ске. Ста­ни­слав­ског је
1943. го­ди­не, на­ро­чи­то ме­ђу сту­
ден­ти­ма у Уп­са­ли, нај­то­пли­је пре­
по­ру­чи­вао Инг­мар Берг­ман, да­кле,
ни­ка­кав ИБ-овац или ко­му­нист,
чак ни ру­со­фил, па сам упра­во о
тој књи­зи го­во­рио баш бри­га­ди
швед­ских омла­ди­на­ца на пру­зи
„Брч­ко-Ба­но­ви­ћи“ (уз „не­зго­дан
ин­ци­дент“ због ко­јег сам по­но­во
за­тво­рен, и то тек по­што сам прет­
ход­но, због зна­ња стра­них је­зи­ка, а
због ак­ци­је на пру­зи, при­вре­ме­но
пу­штен на сло­бо­ду). Та књи­га је,
ко­ли­ко се у за­тво­ру и до­жи­вља­ји­
ма то­га вре­ме­на се­ћам, дра­го­це­
но упут­ство за „те­ле­сну тех­ни­ку
нер­вног и ду­шев­ног сми­ре­ња“ без
ко­га, по Ста­ни­слав­ском, умет­ност
глу­ме ни­је мо­гу­ћа, јер глу­ма ни­
је из­раз те­ле­сних по­ри­ва, као ни
го­вор из­раз је­зи­ка, те­ле­сног ор­
га­на за жва­ка­ње, али и за из­го­
вор гла­со­ва, па она то ни­је чак ни
у ба­ле­ту („те­ле­сној“ умет­но­сти),
ма­да је нео­п­хо­дан баш те­ле­сни из­
раз те умет­но­сти, ма­ска, гри­ма­са
и по­кре­ти. За­то у при­пре­ми уло­ге,
пре све­га, „ле­зи мир­но на ле­ђи­ма и
на­стој да опу­стиш све ми­ши­ће на
те­лу, чак и оне за ко­је и не знаш
да по­сто­је и де­лу­ју, оне иза уха... а
по­сто­је, јер по­мо­ћу њих и пас мр­да
уши­ма!“ Глав­на бри­га у при­пре­ми
глу­ме, ре­жи­је и умет­но­сти, па и у
жи­во­ту је сми­ре­ње у кон­цен­тра­ци­
ји на текст, да се осло­бо­диш сва­ке
тен­ден­ци­је те­ле­сног по­ри­ва, јер
умет­нич­ко де­ло, па ни глу­ма, ни­је
опо­на­ша­ње, те­ле­сни из­раз на­го­
на и „под­све­сти“ (као што ми­сле
„над­ре­а­ли­сти“), па за­то умет­нич­ко
де­ло не на­ста­је ни из од­лу­ке или
на­ме­ре-тен­ден­ци­је – ни­ка­кве па
ни по­л и­т ич­к е, иде­о ­л о­ш ке или
есте­тич­ке, чак ни вер­ске.
Та­ко се, што ће по­себ­но зна­чај­
но би­ти 1948, по­ка­зу­је да нас од
иде­о­ло­шког при­ти­ска со­вјет­ског
(„жда­нов­ског“ то­бо­же „ру­ског“, а и
„на­шег“) соц­ре­а­ли­зма не спа­са­ва
ни 1948. го­ди­на, ни за­пад­ни мо­
дер­ни­зам, та­да „ли­бе­рал­но“-пар­
тиј­ски одо­бра­ван и по­др­жа­ван,
не­го баш и опет ду­хов­ност ру­ске
ми­сли, ру­ске умет­но­сти, на­ци­о­
нал­не и тра­ди­ци­о­нал­не ка­ква је
и срп­ска. Овај на­пис – дис­крет­но
ко­ли­ко је то мо­гу­ће – по­зи­ва да се,
из ис­ку­ства зва­нич­ног а со­вјет­ског
„соц­ре­а­ли­зма“ (1945-1948), при­пре­
ми­мо за све што нас ве­ро­ват­но че­
ка и по­сле 1948. го­ди­не од ме­та­
фи­зич­ко-пси­хи­ја­триј­ске есте­ти­ке
За­па­да.
2. Пре­в о­ђ е­њ е (го­д и­н е 1948)
стра­не штам­пе (фран­цу­ске, не­мач­
ке, швед­ске), у би­бли­о­те­ци ли­ста
Бор­ба (Па­у­ла Му­зер, Ше­ка Ко­раћ)
за Бор­бу, а ка­ко су Бор­ба и Кул­�у­
ра би­ле две гра­не истог пред­у­зе­ћа,
под истом упра­вом (ко­ми­си­је ЦК
КПЈ), то сам за­по­слен као пре­во­
ди­лац и у из­да­вач­ком пред­у­зе­ћу
„Кул­ту­ра“.
3. Пле­ха­нов, При­ло­зи ис�о­ри­ји
,ма­�е­ри­ја­ли­зма, Кул­ту­ра, Бе­о­град,
1948-1949.31 пр­ва књи­га ко­ја – са 31
Be­i­tra­e­ge zur
ста­но­ви­шта со­ци­јал-де­мо­кра­ти­је Geschic­hte des Ma­
te­ri­a­li­smus.
– пред­ста­вља кри­ти­ку иде­о­ло­ги­је
марк­си­зма, по­себ­но ле­њи­ни­зма-
ста­љи­ни­зма.
4. Карл Маркс (1818-1883), „Сје­
�и­ње­ње вер­ни­ка са Хри­с�ом, �о Јо­
ва­ну 15, 1-14 �ре�­с�а­вље­но у осно­ви
и су­ш�и­ни без­у­слов­не ну­жно­с�и
�о� сје­�и­ње­ња и ње­�о­во� �еј­с�ва“.32 32
Karl Marx, Ve­re­
Марк­сов аби­ту­ри­јент­ски (ма­тур­ i­ni­gung der Gla­e­u­
bi­gen mit Chri­sto,
ски) рад, пи­сме­ни са­став о ре­ли­
nach Joh. 15.1-14 in
ги­ји (10-16. ав­гу­ста 1835.) ка­сни­је ihrem Grund und
по­но­во из­дат, Ro­wohlt, а пре­вод We­sen, in ihrer
на срп­ско-хр­ват­ски: Кул­ту­ра, Бе­ un­be­ding­ten Not­
wen­dig­ke­it und in
о­г рад, 1949. (али „рас­п ро­д а­т о“,
ihren Wir­kun­gen
од­н о­с но по­в у­ч е­н о из про­д а­ј е и dar­ge­stellt, 10-16
уни­ште­но) Au­gust, 1835.::Abi­
А текст из Eван­ђе­ља по Јо­ва­ну, tu­ri­en­ten-ar­be­i­ten.
Re­li­gi­on­sa­uf­satz,
15, 1-14 – на ко­ји се мла­ди Маркс
Tex­te zu Met­ho­
по­зи­ва и „об­ја­шња­ва“ га, на­рав­ de und Pra­xis I,
но, хе­гел­ски: као „без­у­слов­ну ну­ Ju­gendschruf­ten
жност“ раз­во­ја чо­ве­ка од ре­ли­ги­је 1835-1841.
ка фи­ло­зо­фи­ји, тј. ка „ап­со­лут­ном
зна­њу“ – је овај:
1. Ја сам (�ј. Хри­с�ос) ис�ин­ски
чо­ко�, и О�ац мој је ви­но­�ра­
�ар.
2. Сва­ку ло­зу ко­ја на ме­ни (чо­ко­
�у) не ра­ђа ро­�а, о�­си­је­ца је;
а сва­ку ко­ја ро� ра­ђа чи­с�и је,
�а ви­ше ро­�а ра­ђа.
3. Ви с�е већ чи­с�и збо� ри­је­чи
ко­ју сам вам �о­во­рио.
4. Ос�а­ни­�е у ме­ни, и ја ћу у ва­
ма. Као ш�о ло­за не мо­же ро­
�а ро­�и­�и са­ма о� се­бе ако не
ос�а­не на чо­ко­�у, �а­ко ни ви
ако у ме­ни не ос�а­не­�е.
(�ј. као �ло�­на, с�ва­ра­лач­
ка, на­�ах­ну­�а лич­нос� са­мо
у Цр­кви, јер она је са­мо име за
осе­ћа­ње за­је�­ни­це са Жр­�вом-
Хри­с�ом!)
181
 5. Ја сам чо­к о�, а ви ло­з е. Ко
ос�а­је у ме­ни и ја у ње­му, �ај
�о­но­си мно­�и �ло�, јер без ме­не
не мо­же чи­ни­�и ни­ш�а.
6. Ко у ме­ни не ос�а­не, из­ба­ци­ће
се на­�о­ље као ло­за, и осу­ши­ће
је, и у о�ањ ба­ци­�и и с�а­ли­�и.
7. Ако ос�а­не­�е у ме­ни и ри­је­чи
мо­је у ва­ма ос�а­ну, ш�о �о�
хо­ће­�е иш�и­�е и би­ће вам.
8. Овим се �ро­сла­ви О�ац мој �а
ро� мно­�и �о­но­си­�е, и би­ће­�е
мо­ји уче­ни­ци.
9. Као ш�о О�ац љу­би ме­не и ја
љу­бим вас; ос�а­ни­�е у љу­ба­
ви мо­јој.
10. Ако за­�о­ви­је­с�и мо­је о�р­жи­
�е ос�а­ће­�е у љу­ба­ви мо­јој,
као ш�о сам ја о�р­жао за­�о­
ви­је­с�и Оца мо­је­�а и ос�а­јем
у љу­ба­ви Ње­�о­вој.
11. Ово сам вам ка­зао �а ра­�ос�
мо­ја у ва­ма ос�а­не и ра­�ос�
ва­ша �а се ис­�у­ни.
12. Ово је за­�о­ви­јес� мо­ја: �а љу­
би­�е је�­ни �ру­�е, као ш�о ја
вас љу­бим.
13. О� ове љу­ба­ви ни­ко не­ма ве­
ће, ко жи­во� свој �о­ло­жи за
�ри­ја­�е­ље сво­је.
14. Ви с�е �ри­ја­�е­љи мо­ји ако
�во­ри­�е ш�о вам ја за­�о­
ви­је­�ам.
А пра­во­слав­но, ли­тур­гиј­ски ту­
ма­че­но и до­жи­вље­но јест: да чи­
ни­те са­мо што вам за­по­ве­да Ва­ша
Љу­бав, мо­гу­ћа са­мо као Бо� у Ва­шој
Љу­ба­ви, јер та Љу­бав у Ва­ма ни­је
ко­змос, не­го сам Хри­стос у Ва­ма,
Ва­ша за­вет­на, без­гра­нич­на, без­
у­слов­на, да­кле, бо­жан­ска спрем­
ност на жр­тву у слу­жби сми­слу Ва­
ше� жи­во­�а, а не не­ким за­ко­ни­ма
ума и ко­змо­са!
У це­лој „исто­ри­ји ци­ви­ли­за­ци­
је“, ко­ју ме­та­фи­зи­ка ту­ма­чи као
исто­ри­ју ко­змо­са, људ­ско би­ће је
уве­ре­но – ма­гиј­ски уве­ре­но – да је
тај­на људ­ског жи­во­та у тој ме­та­
фи­зич­кој „исто­ри­ји“ све­та, у са­мом
све­ту у ко­ји је чо­век, по Ње­го­шу,
„ба­чен“. А то је свет у ко­јем и од
ко­јег чо­век �е­ле­сно жи­ви и са ко­
јим се чул­но �е­ле­сно су­о­ча­ва. Па
би, пре­ма то­ме, �ај­на чо­ве­ка за­
ви­си­ла од „тај­не“ све­�а и ње­�о­ве
„ис�о­ри­је“ (ко­змо­ло­�и­је). Но, у тој
ко­змо­ло­ги­ји ни­је и „тај­на би­ти­ја
чо­ве­ка“, као ни тај­на Бо­г а, (По­
ста­ње 1,26), јер чо­век ни­је „ор­ган,
ме­сто и уло­га“ чо­ве­ка у „би­ти­ју
182
це­ли­не ко­змо­са“, не­го је лик и по­
до­би­је са Би­ћем са­мог Бо­га – Тро­
ји­це, Тво­р­ца и ко­змо­са и чо­ве­ка –
ми­кро-ко­змо­са. Ко­змос је „тај­на“
– не сво­ја, не­го – на­шег мо­гу­ћег
зна­ња, „тај­на“ у ко­ју чо­век за­ла­зи
зна­њем, тј. (чул­ним) ис­ку­ством о
Дра­ма чо­ве­ка је дра­ма лич­но­сти у чо­ве­ку,
а не си­ту­ац
­ и­је у ко­јој се на­ла­зи или из
ко­је же­ли (а и то мо­же са­мо лич­ност) да се
„из­ву­че“ или чак „спа­се“. А лич­ност за­то
што чо­век са­мо сло­бо­дом – и све­шћу
о сво­јој сло­бо­ди – мо­же да се од­лу­чи о
сми­слу, јер кре­та­ње сми­слу (бу­дућ­но­сти)
ни­је де­ло ис­ку­ства (не­ма ис­ку­ства
о бу­дућ­но­сти, сми­слу) не­го са­мо од­лу­ке,
во­ље за бу­дућ­ност, осе­ћа­ње, а не на­у­каа­мо
лич­ност, да се „из­ву­че“ или чак „спа­си“
… Да­кле, Маркс ни­је про­тив хри­
ко­змо­су (ко­змо­ло­�и­ја), али и „о се­
би“ – уко­ли­ко та­да би­ра или хо­
ће да са­зна сво­је ме­сто у ко­змо­су,
ме­сто ко­је сам хо­ће и би­ра сво­јом
во­љом, а не за­ко­ном ко­змо­са. Та­ко
сво­је ме­сто у ко­змо­су сам би­ра, као
гре­шни са­та­нист, Фа­уст, кад сам
би­ра и са­рад­њу с Ме­фи­стом, док
Хри­стос ту са­рад­њу и Ме­фи­ста,
„Ду­ха овог све­та“, ко­змо­са, од­би­
ја (Ма­теј 4, 1-10). Код До­сто­јев­ског
„Ве­ли­ки Ин­кви­зи­о­тор“, са­та­нист,
та­ко­ђе то при­хва­та, као и Фа­уст, En­gels, Die La­ge
33
као и ме­та­фи­зи­чар. Ме­та­фи­зи­ка је der Ar­be­i­ter­klas­se
in Еngland.
ис­ку­ство ма­ги­је, ма­гиј­ског осе­ћа­
ња и схва­та­ња би­�и­ја као би­�и­ја
(про­стор­но-вре­мен­ске, „тран­сцен­
ден­тал­не“) „це­ли­не ко­змо­са“. Ме­
ђу­тим, хри­шћан­ство (Пра­во­сла­
вље) је свест о то­ме да тај­на би­ћа
ни­ј е ко­з мо­л о­ш ка, у не­м о­г у­ћ ем
(не­по­сто­је­ћем) „би­ћу це­ли­не ко­
змо­са“, не­го да је тај­на у би­ћу и
це­ли­ни сва­ког (по­је­ди­нач­ног, са­
мо­и­сто­вет­ног, у сво­ју са­мо­и­сто­вет­
ност из­дво­је­ног) би­ћа ко­је је сво­ја
соп­стве­на це­ли­на ми­кро­ко­змо­са!
У то­ме је и тај­на исто­ри­је и ци­ви­
ли­за­ци­је ко­ју чо­век, ми­кро­ко­змос
ства­ра. Тај­на исто­ри­је и ци­ви­ли­за­
ци­је је, Бо­жи­јом во­љом (По­ста­ње
1, 26-31), да­кле – у са­мом чо­ве­ку. Та
тај­на, моћ, сло­бо­да, од­го­вор­ност
и осе­ћа­ње сми­сла је лич­нос�, би­
ће усме­ре­но сми­слом, осе­ћа­њем
сми­сла (Лу­ча ми­кро­ко­зма, П, 1-10),
а не на­у­ком, зна­њем, ко­змо­ло­ги­
јом, ме­та­фи­зи­ком. Мла­ди Маркс у
са­мом Еван­ђе­љу на­зи­ре ту �ај­ну
ис�о­ри­је, лич­но­с�и, сми­сла, али
ће га – у ње­го­вом (за­пад­њач­ком)
шко­ло­ва­њу и „са­зре­ва­њу“ (до док­
то­р а­т а фи­л о­з о­ф и­ј е) – ме­� а­ф и­
зич­ка „он­то­ло­ги­ја“ и „те­о­ло­ги­ја“
ма­гиј­ске, Фа­уст-Ме­фи­сто­ве или
Ха­мле­то­ве ве­ре За­па­да, за­ве­сти
у ме­та­фи­зи­ку, да уло­гу лич­но­сти
све­де на ми­сао о ње­ном „ме­сту у
це­ли­ни ко­змо­са“, тј. на ми­сао ре­во­
лу­ци­је, на уло­гу на­у­ке и прак­тич­
не – чак ре­во­лу­ци­о­нар­не – уло­ге
зна­ња о све­ту, је­ди­ном пр­о­ве­ри­
вом пред­ме­ту ис­ку­ства. Па ипак ће
га са­ма ми­сао о ис­ку­ству уме�­но­
с�и �ј. осе­ћа­ња, па пре­ма то­ме и
ве­ре и мо­ра­ла, збу­ни­ти и су­о­чи­ти
са без­из­ла­зом ме­�а­фи­зи­ке и ње­
не за­пад­не, то­бо­же „хри­шћан­ске“
„те­о­ло­ги­је“.
шћан­ства – ко­је и не раз­у­ме (ни­је
му да­то да раз­у­ме), не­го – про­тив
кле­ри­ка­ли­зма ко­ји, као и ми у сво­
јој ско­јев­ској ра­ној мла­до­сти, бр­ка
са ве­ром, са хри­шћан­ством. А за то
бр­ка­ње ни­је крив он, ни ми у сво­јој
мла­до­сти, не­го те­о­ло­зи, пр­о­фе­си­
о­нал­ни „учи­те­љи ве­ре“.
(Ви­ди би­бли­о­граф­ске је­ди­ни­це
бр. 5, 6 и 7.)
5. Фри­дрих Ен­гелс, По­ло­жај ра�­
нич­ке кла­се у Ен­�ле­ској, Кул­ту­ра,
Бе­о­град, 1949. (и Kul­tu­ra, За­греб,
у „пре­во­ду“ истог тек­ста на „хр­
ват­ски“)33.
За Пред­го­вор то­ме Ен­гел­со­вом
де­лу ис­точ­но-не­мач­ки из­да­вач је
ста­в ио Марк­со­в о �и­с мо Ен­� ел­с у
о Па­ри­ској ко­му­ни, �. 1871-1872: за
исто­ри­ју – мо­рал­ну исто­ри­ју со­ци­
ја­ли­зма, осо­би­то со­ци­јал-ко­му­ни­
зма – ово је нај­зна­чај­ни­ји Марк­сов
текст, зна­чај­ни­ји и од Ка­�и­�а­ла и
од чи­та­вог марк­си­зма. Пи­смо је о
то­ме да чел­ни­ци ре­во­лу­ци­је мо­
ра­ју би­ти мо­рал­ни узор скром­но­
сти, од­ри­ца­ња од свих при­ви­ле­
ги­ја, узор спрем­но­сти на жр­тву и
са­вла­ђи­ва­ње сва­ке сво­је су­је­те и
вла­сто­љу­бља. А без тих мо­рал­них
осо­би­на ће са­ма по­ли­тич­ка иде­ја
со­ци­ја­ли­зма би­ти по­ра­же­на. По­
во­дом баш овог или ова­квог свог
тек­ста Маркс је из­ја­вио да он сам
ЗИМА
 „ни­је марк­сист“, а Ћо­пић је – баш
по­во­дом овог Марк­со­вог тек­ста –
на­пи­сао сво­ју Је­ре­�ич­ку �ри­чу.
Марк­со­во пи­смо о мо­ра­лу во­де­
ћих ко­му­ни­ста ди­рек­тор „Кул­ту­ре“
(пу­ков­ник Дра­ги Ми­лен­ко­вић) је
цр­ве­ном олов­ком озна­чио да га не
тре­ба пре­во­ди­ти, за­то што би се
ти­ме по­ка­за­ло „да је и Маркс на
стра­ни Ре­зо­лу­ци­је ИБ, од­но­сно да
кри­ти­ку­је во­де­ће ка­др­о­ве К П Ј “.
Ја сам ипак пре­вео, па је то оти­
шло и у штам­пу – где су гра­фич­ки
рад­ни­ци, пред­рат­ни бе­о­град­ски
со­ци­јал­де­мо­кра­ти чи­та­ли ши­фо­
ве, а са ужи­ва­њем и гла­сно чи­та­ли
Марк­со­во пи­смо. По­сле уко­ра ко­ји
је ди­рек­то­ру упу­тио „не­ко из ЦК“
(не Мо­ша Пи­ја­де), са­оп­шта­ва­ју ми
да тре­ба да се ја­вим „дру­гу Мо­ши“.
Упла­шио сам се, јер је Марк­со­во
пи­смо би­ло са­свим у скла­ду са Ре­
зо­лу­ци­јом ИБ ко­ја је – по­ми­слио
сам – баш ова­ко марк­сов­ски кри­
ти­ко­ва­ла во­де­ће чла­но­ве ЦК КПЈ,
пре све­га Ти­та и „Че­твор­ку“. А уз
то је и не­мач­ки ори­ги­нал по­ру­чен
баш из Ис­точ­не Не­мач­ке ко­ја се
пот­пу­но са­гла­си­ла са Ре­зо­лу­ци­
јом про­тив Ти­та и ЦК КПЈ.
2014
Сад идем Мо­ши – „па шта Бог
да!“ Ја­вио сам се у згра­ду ЦК на
Тр­гу Марк­са и Ен­гел­са, да­на­шњем
Тр­гу Ни­ко­ле Па­ши­ћа. У ка­би­нет
ме је уве­ла Мо­ши­на се­кре­та­ри­ца
Смиљ­ка Ро­дић, се­стра ге­не­ра­ла
Слав­к а Ро­д и­ћ а, сту­д ент, Кра­ј и­
шки­ња (као и њен брат ге­не­рал-
хе­рој) и ре­к ла: „не бој се ни­шта,
ми смо Кра­ји­шни­ци и друг Мо­ша је
Кра­ји­шник!“ „Друг Мо­ша“ је се­део
за пи­са­ћим сто­лом, не­што пом­но
чи­тао (мој „до­си­је“), а он­да ми се
обра­тио: „до­бро си ура­дио. Са­мо ти
пре­во­ди. А што се ти­че цен­зу­ре, то
је на­ша ствар. Марк­са не сме ни­ко
да цен­зу­ри­ше, па ни ми“.
Та­ко ми се учи­ни­ло – он­да као
и дан да­нас – да се Мо­ша сло­жио
та ре­дак­ци­ја ли­ста
с Марк­со­вим Пи­смом о Па­ри­ској
Ко­му­ни за­то што је, као то Марк­
со­во пи­смо, и сам био са­гла­сан са
ва­ти „чи­ка Мо­ша“,
оштр­ом кри­ти­ком и осу­дом ко­ју је
Ре­зо­лу­ци­ја ИБ из­ре­кла о ЦК КПЈ,
али се Ти­то ни­је усу­дио да го­ни и
Чи­ка Мо­шу, јер се бо­јао да би то
би­ло про­ту­ма­че­но као Ти­тов ан­
ти­се­ми­ти­зам, за ко­ји би га осу­дио
и За­пад, је­ди­на си­ла од ко­је је 1948.
го­ди­не оче­ки­вао за­шти­ту. Јер у то
вре­ме се у при­пи­том дру­штву мо­
гла чу­ти – и са­мом Ти­ту до­бро по­
зна­та – јед­на, ви­ше ан­ти­се­мит­ска
не­го ан­ти­ти­тов­ска, пе­сма:
 и­ко не­ма ш�о Ср­бин има­�е,
Н
Дру­�а Ти­�а и Мо­шу Пи­ја­�е­­
Је­�ан Чи­фу�, а �ру­�и је шо­кац,­
Ој­. Ср­би­не, ко ли �и је о�ац!
Друг Мо­ша, „Чи­ка Мо­ша“ је, на­
и­ме, био глав­ни над­зор­ник Бор­бе,
Књи­жев­них но­ви­на и из­да­ња пред­
у­зе­ћа „Кул­ту­ра“, глав­них ор­га­на ЦК
Ком-пар­ти­је Ју­го­сла­ви­је.
6. Маркс, He­rr Vogt, „Кул­ту­ра“,
34
Влај­ко­ви­ће­ва Бе­о­град-За­греб, 194834.
ули­ца, пре ра­та Мој пре­вод тог Марк­со­вог де­ла
Прав­�а, по­сле ра­
у ко­јем су и не­ки Марк­со­ви сти­
Глас, а он­да ре­ хо­в и, исме­в а­њ е ин­т е­л ек­т у­а ­л и­
дак­ци­ја Кул­�у­ре, зма го­спо­ди­на Фог­та је, у за­гре­
ко­ју ће над­зи­ра­ бач­кој фи­л и­ј а­л и Кул­� у­р е – већ
та­да, 1949. је­зич­ки де­фор­ми­сан
а у ре­дак­ци­ји је
за­по­сле­на и ње­ „пре­во­ђе­њем на хр­ват­ски“. Та­ко
го­ва су­пру­га Ле­па се го­ди­не 1948/9. без зна­ња (мог
Не­шић Пи­ја­де. и дру­гих ау­то­ра пре­во­ди­ла­ца из
бе­о­град­ске Кул­�у­ре) – по­ја­вљу­ју,
по­ред бе­о­град­ског из­да­ња на­ших
пре­во­да, ко­ји су са­мо ека­ви­ца, и
из­да­ња „пре­ве­де­на на хр­ват­ски“.
183

То сам от­крио кад сам, као пре­во­
ди­лац, до­био из За­гре­ба и сво­је
ре­ди­го­ва­не пре­во­де са не­мач­ког:
Пле­ха­но­ва, При­ло­зи ис�о­ри­ји ма­
�е­ри­ја­ли­зма (пи­са­но у ори­ги­на­лу
на не­мач­ком) и Ен­гел­сов По­ло­жај
ра�­нич­ке кла­се у Ен­�ле­ској.
Кад сам на то чуд­но­ва­то шмин­
ка­ње срп­ског (срп­ско-хр­ват­ског)
је­з и­к а мо­ј их пре­в о­д а уло­ж ио
про­тест, јер ме је то под­се­ти­ло на
пред­рат­ни „Су­коб на ље­ви­ци“, у
За­гре­бу, где сам био на сту­ди­ја­ма
од 1939. го­ди­не, они ми ни­су по­
сла­ли сле­де­ћи мој пре­вод, Марк­сов
Хер Фо�� (Go­spo­din Fogt, He­rr Vogt)
од­но­сно „хр­ват­ску“ ре­дак­ци­ју мог
пре­во­да тог Марк­со­вог де­ла.
То је би­ло 1949. го­ди­не, а та­кво
„пре­во­ђе­ње“ са срп­ског на „хр­ват­
ски“ одо­бра­вао је – не Мо­ша Пи­ја­
де – не­го члан ре­дак­ци­је Кул­�у­ре,
проф. Ду­шан Не­дељ­ко­вић, на чи­јој
сам ка­те­дри био упи­сан и као ван­
ред­ни сту­дент фи­ло­зо­фи­је. Ака­
де­мик про­фе­сор Не­дељ­ко­вић је
по­др­жа­вао ту је­зич­ку, као и сва­ку
дру­гу, по­ли­ти­ку ЦК КПЈ, јер је то
би­ла – Ти­�о­ва �о­ли­�и­ка, што смо
сви зна­ли, али о то­ме ни­смо сме­
ли да го­во­ри­мо као кри­ти­ку или
не­га­тив­ну оце­ну, јер би се за та­кву
кри­тич­ку реч ишло „у Хр­ват­ску“, тј.
на Го­ли Оток).
7. Маркс-Ен­гелс, О уме�­но­с�и,
Кул­ту­ра, Бе­о­град, 1949. (нас ви­ше
184
пре­во­дил­ца, сва­ки по је­дан део
дво-том­ни­ка).
Го­ди­на 1948. нам је опа­сно угро­
зи­л а сло­б о­д у и лич­н ост (жи­в у
свест сло­бо­де) али нас је – по­сле
1941. по­но­во – до­ве­ла и у свест (или
бар слут­њу, па и то је до­вољ­но) да
је у жи­во­ту, мо­ра­лу и суд­би­ни чо­
ве­ка бит­на и од­го­вор­на у сва­кој
си­ту­а­ци­ји чо­ве­ко­ва лич­нос�, а не
си­ту­а­ци­ја у ко­јој се на­ла­зи. Дра­ма
чо­ве­ка је дра­ма лич­но­с�и у чо­ве­
ку, а не си­ту­а­ци­је у ко­јој се на­ла­зи
или из ко­је же­ли (а и то мо­же са­
мо лич­ност) да се „из­ву­че“ или чак
„спа­се“. А лич­ност за­то што чо­век
са­мо сло­бо­дом – и све­шћу о сво­
јој сло­бо­ди – мо­же да се од­лу­чи о
сми­слу, јер кре­та­ње сми­слу (бу­дућ­
но­сти) ни­је де­ло ис­ку­ства (не­ма
ис­ку­ства о бу­дућ­но­сти, сми­слу)
не­го са­мо од­лу­ке, во­ље за бу­дућ­
ност, осе­ћа­ње, а не на­у­ка. Ту је, у
умет­но­сти, и Маркс осе­тио не­моћ
са­мог ис­ку­ства-на­у­ке-ми­шље­ња,
па је по­чео да су­шти­ну чо­ве­ка, а
та­ко и са­му тај­ну исто­ри­је, тра­жи
(или слу­ти) у умет­но­сти – ко­ја не
за­ви­си од вре­ме­на, да­к ле, ни од
са­мог ис­ку­ства. Та­ко Марк­со­вим
одва­ја­њем од марк­си­зма по­чи­ње
– и у до­ба оба­ве­зног за пре­во­ди­о­
це про­фе­си­о­нал­ног марк­си­зма –
чо­ве­ко­во одва­ја­ње од Марк­са, те
због окре­ну­то­сти сми­слу чо­век
уви­ђа и све­моћ осе­ћа­ња, јер сми­
сла (а он­да и умет­но­сти) има са­мо
у осе­ћа­њу сми­сла, са­мо у осе­ћа­њу
умет­но­сти. До­бро је што је власт
марк­си­зма за­бра­њи­ва­ла сва­ку –
ио­на­ко бе­сми­сле­ну – рас­пра­ву о
те­о­ри­ји еко­но­ми­је и по­ли­ти­ке (о
то­ме од­лу­чу­је Ти­то), па су спас,
лич­ност, сми­сао не­хо­ти­це и не­
све­сно пре­пу­ште­ни на­ма са­ми­ма.
За­то је вре­де­ло пре­во­ди­ти Марк­са
о уме�­но­с�и, а по­го­то­во кад пре­
во­ди­о­ци – у клу­бу Бор­бе и Кул­�у­ре
– мо­ра­ју да рас­пра­вља­ју да ли је
„све­ти­ња“ Марк­со­вог тек­ста пре­
ве­де­на ка­ко тре­ба.
Ето, то је, чи­ни ми се, раз­лог
што сам се ко­нач­но, не са­мо ја, од
фи­ло­зо­фи­је и со­ци­о­ло­ги­је окре­
нуо ис�о­ри­ји уме�­но­с�и и пи­са­њу
ко­је, по штет­ној на­ви­ци, на­зи­ва­ју
„умет­нич­ком кри­ти­ком“.
***
По­сао (и не­за­ви­сна уло­га) у то
вре­ме до­бро пла­ће­ног пре­во­ди­о­ца
био је то­ли­ко иза­зо­ван, а ми­ран и
без­о­па­сан, да је са­мим пре­во­ђе­њем
сти­цан при­ход мно­го ве­ћи од ме­
сеч­не пла­те. Па ћу пре­во­ђе­ње – уз
не­из­бе­жне а ко­ри­сне рас­пра­ве о
пре­во­ду – на­ста­ви­ти и у Са­ра­је­ву.
8. Ар­н олд Тојн­б и, A Study of
Hstory, Abrid­ge­ment of vo­lu­mes I-VI
by D.C. So­mer­vell,(Pre­fa­ce by the aut­
hor1946 Ar­nold J. Toynbee),1947, Ox­
ford Uni­ver­sity Press (и да­нас имам
ту књи­гу, са пе­ча­ти­ма: AME­R I­C AN
CON­S U­L A­T E SA­R A­J E­V O, YUGO­S LA­
VIA, a на стр. 588 и пе­чат PRO­P ERTY
of In­for­ma­tion Ser­vi­ces Branch Uni­
ted Sta­tes For­ces in Au­stria).
Текст ни­је пре­ве­ден, али је оп­
шир­но и кри­тич­ки ко­мен­та­ри­сан
у скрип­та-пре­да­ва­њи­ма ко­ја сам,
из ис�о­ри­је ци­ви­ли­за­ци­је – про­тив
сва­ке, па и ан­гло-аме­рич­ке, фи­ло­
зо­фи­је исто­ри­је (пла­не­та­р­но-им­
пе­р и­ј ал­н е иде­о ­л о­г и­ј е) – др­ж ао
на уни­вер­зи­те­ту, пр­во у Са­ра­је­ву,
1953-1961, па он­да у За­гре­бу, од 1961.
до фе­бру­а­ра 1968.
Књи­га је до­би­је­на од аме­рич­
ког кон­зу­ла­та у Са­ра­је­ву, па има
на се­би �е­ча­�е и то­га кон­зу­ла­та
и аме­рич­ких оку­па­ци­о­них тру­па
у Ау­стри­ји, јер је аме­рич­ким вој­
ни­ци­ма-офи­ци­ри­ма Тојн­би (ве­ро­
ват­но и са­да на Ко­со­ву) оба­ве­зан
иде­о­ло­шки при­руч­ник као што
Tол­стој, као и сва­ки ве­ли­ки пи­сац
– од про­ро­ка пе­сни­ка Би­бли­је до на­шег
Ан­дри­ћа – зна, осе­ћа­њем зна да исто­ри­ја
је­сте по­ја­ва исто­риј­ске за­јед­ни­це, а ни­је
пред­мет на­у­ке, не­го са­др­жај, ви­зи­ја,
ли­тур­ги­ја ве­ре, умет­но­сти, тра­ге­ди­је-
-ро­ма­на – по­е­зи­је. Због то­га се и осе­ћа­ње
при­пад­но­сти мо­рал­но-исто­риј­ској
за­јед­ни­ци из­ра­жа­ва по­е­зи­јом, хим­ном,
у сла­ву Бо­га ко­ји нам да­је осе­ћа­ње, а ти­ме
и пра­знич­но осе­ћа­ње припад­но­сти
…
је то со­вјет­ским офи­ци­ри­ма, па и
Ти­то­вим до 1949. би­ла Ста­љи­но­ва
Ис�о­ри­ја СКП-б (бољ­ше­ви­ка).
Та­к ва, им­� е­р и­ј ал­н а, да­н ас је
суд­би­на и функ­ци­ја фи­ло­зо­фи­је
ис�о­ри­је, Тојн­би­је­вог ан­ти-де­мо­
ЗИМА
крат­ског и ана­ци­о­нал­но-свет­ског
ли­бе­ра­ли­зма.
8/1 – ви­ди 16/1
9. Инг­мар Берг­ман, Ра­�и­о­�ра­
ме (са швед­ског), Ра­дио Са­ра­је­во,
о то­ме Пoли�ика (1957. или 1958).
10. Ште­фан Цвајг, Ври­је­ме и сви­
је�, Ze­it und Welt, са­бра­ни Цвај­го­
ви на­пи­си и пре­да­ва­ња од 1904. до
1940. стр. 345, „Ве­се­лин Ма­сле­ша“,
Са­ра­је­во, 1961.
11. Жорж Фрид­ман, Ма­ши­на (�ех­
ни­ка) и ху­ма­ни­зам – Пр­о­бле­ми чо­
вје­ка у ин­�у­с�риј­ском ма­ши­ни­зму35,
„Ве­се­лин Ма­сле­ша“, Са­ра­је­во, 1964.
Пре­вод Жар­ко Ви­до­вић, ре­дак­ци­ја
Сма­и­ла­гић.
12. Жорж Гур­в ич, Са­в ре­м е­н и
�о­зив со­ци­о­ло­�и­је36, стр. 640, „Ве­
се­л ин Ма­сле­ша“, Сарајевo, 1965.
Библ. „Ло­гос“, пре­вод и ре­дак­ци­ја
Сма­и­ла­гић-Ви­до­вић.
13. Ер­нест Ман­дел, Рас­�ра­ва о
марк­си­с�ич­кој еко­но­ми­ји,37 стр­.
468, „Ве­се­лин Ма­сле­ша“, Са­ра­је­во,
1970. Библ. „Ло­гос“.
14. Жер­мен Ба­зен, Вр­хун­ска �е­
ла уме�­но­с�и (ли­ков­не), пре­глед
умет­нич­ких де­ла свих ци­ви­ли­за­
ци­ја, пре­вод с фран­цу­ског, око 30
та­ба­ка, „Ју­го­сла­ви­ја“, Бе­о­град,1965.
15. Ла­рус …, Ве­л и­к а Ла­ру­со­в а
Ен­ци­кло­�е­�и­ја… у са­гла­сно­сти са
Ла­ру­сом, Жар­ко Ви­до­вић пи­сао
�о­�у­не о Пра­во­сла­вљу и о ис�о­ри­
ји хри­шћан­с�ва у Ју­�о­сла­ви­ји... „Вук
Ка­ра­џић“ Бе­о­град, 1972-73.
16. Ва­сил Та­та­кис, Ви­зан­�иј­ска
фи­ло­со­фи­ја38, „Про­све­та“, уз текст
и ко­мен­та­ре Жар­ка Ви­до­ви­ћа.
... али је „Про­све­та“ (1970-их) од­
би­ла да у ис­тој тој књи­зи штам­па
и мо­је ко­мен­та­ре, па сам од­био да
се у књи­зи штам­па мо­је име, јер
су ко­мен­та­ри би­ли нео­п­ход­ни, с
об­зи­ром на ми­шље­ња и оце­не Та­
та­ки­са ко­је су би­ле по­треб­не за
фран­цу­ску еку­мен­ску, а за­пад­ну
јав­ност. За­то сам у ча­со­пи­су Књи­
жев­нос� об­ја­вио есеј о ви­зан­тиј­
ској фи­ло­со­фи­ји ка­ко је ми схва­
та­мо, јер нам са­мо исто­ри­ја Ср­ба
и Бал­ка­на от­кри­ва­ју сву ду­би­ну
раз­ли­ке из­ме­ђу Пра­во­сла­вља и
за­пад­не иде­о­ло­ги­је хри­шћан­ства,
из­ме­ђу Ис­то­ка, тј. Евро-Ме­ди­те­ра­
на и Евро-За­па­да, да­нас већ Евро-
Атлан­ти­ка (НА­Т О-Евро­пе).
16/1. (и 8 и 8/1) Свет­ско пи­та­ње
За­па­да (НА­Т О-пи­та­ње) Тојн­би­е­ве
фи­л о­з о­ф и­ј е исто­р и­ј е из­б и­л о је
исте 1937. го­ди­не ка­да и кон­кор­
2014
дат­ска агре­си­ја За­гре­ба на „ве­
ли­ко-срп­ску“ Ју­го­сла­ви­ју, ка­да и
ју­го­сло­вен­ски „Су­коб на ље­ви­ци“,
иде­о ­л о­ш ки на­п ад – чак и у Ко­
му­ни­стич­кој пар­ти­ји Ју­го­сла­ви­је
– ју­го­сла­виј­ског За­па­да на ју­го­сла­
виј­ски Ис­ток. Па да не­ко ка­же да
ни­смо са­вре­ме­ни – у бор­би За­па­да
про­тив Ис­то­ка.
По Тојн­би­је­вој, ан­гло-аме­рич­кој
фи­ло­зо­фи­ји, Ис�о­ри­ја је (тј. За­пад)
про­тив �а­ро­хи­јал­них, да­кле, ау­то­
ке­фал­них и на­ци­о­нал­них кул­ту­ра
35
Ge­o­r­ges Fri­ed­ Ис­т о­к а, јер оне – као оби­ч ај­н и,
mann, Mac­hi­ne за­вет­ни, вер­ски и умет­нич­ки си­
et hu­ma­ni­sme
стем сми­сла и вред­но­сти – не мо­гу
Pro­ble­mes hu­ma­
ins du mac­hi­ni­sme би­ти ба­за за­пад­не ци­ви­ли­за­ци­је,
in­du­striel. ко­ја је, на­су­прот „па­ро­хи­јал­ним“
36
Ge­o­r­ges Gur­ на­ци­о­нал­ним кул­ту­ра­ма „Ис­то­ка”,
vitch, La vo­ca­tion све�­ска, �ло­бал­на, ана­ци­о­нал­на ци­
ac­tu­el­le de la so­ci­
ви­ли­за­ци­ја, а при све­му то­ме већ
o­lo­gie
и �ех­нич­ки над­моћ­на. За­пад је, по
Тојн­биу, је­дин­стве­на свет­ска ци­ви­
37
Er­nest Man­del, ли­за­ци­ја, на­ста­ла у се­дам ен­гле­
Tra­i­te d eco­no­mie ских фа­за, ло­гич­ки из „се­ме­на“ Ен­
mar­xi­ste
гле­ске (при­ка­за­ног у стра­на­ма 1-47
књ.; бр. 8 у овој би­бли­о­гра­фи­ји.)
Те фа­зе су (од бр. 1 до бр. 7):
1. Пре­лаз (око 590-600 го­ди­не)
из ре­ли­ги­је Хе­рој­ског до­ба (ко­је
та­ко на­зи­ва и Хе­гел) у хри­шћан­ 5. Пре­ко­мор­ска екс­пан­зи­ја (по
ство за­� а�­н о ко­ј е ће, ло­г ич­к и, на­шем ми­шље­њу, др­жав­на, кра­
за­др­жа­ти у се­би тај агре­сив­ни и љев­ски гу­сар­ска), те се раз­ви­ја и
па­ган­ски „хе­ро­и­зам“, кр­ста­шки, по­се­бан об­лик тр­го­ви­не (свет­ске,
ко­ло­ни­јал­но ми­си­о­нар­ски, са по­ пла­не­тар­не) и про­дор у троп­ске
себ­ним си­сте­мом вред­но­сти то­га кра­ј е­в е итд. (по­с ле 1560-их го­
„хри­шћан­ства“, бит­но раз­ли­чи­тим дина);
од ис­точ­ног, тј. ви­зан­тиј­ског, ру­ 6. Пар­ла­мен­тар­ни си­стем вла­
38
Ba­si­le Ta­ta­kis, La ског, или на­шег за­вет­ног, срп­ског. сти (од 1670-1700.) и
Phi­lo­sop­hie byzan­ Та­ко да је су­коб Ис­�о­ка и За­�а­�а, 7. Ин­ду­стриј­ски еко­ном­ски си­
ti­ne
ваљ­д а до Н А­Т О -пак­т а, ло­г ич­к и стем (од 1770-1800.) у ко­ме, ко­нач­
(са­мим Бо­гом?) пред­о­дре­ћен – не но, са­ма ме­та­фи­зич­ка во­ља за моћ
у људ­с кој во­љ и не­г о – ло­г ич­н о нај­ви­шу вред­ност ци­ви­ли­за­ци­је
ме­�а­фи­зич­ки, фа­тал­но ло­гич­ки на­ла­зи у кул­ту тех­ни­ке, та­ко да је
пред­о­дре­ћен већ у са­мом ко­ре­ну- и ен­гле­ском је­зи­ку, ваљ­да већ од
се­ме­ну ци­ви­ли­за­ци­је. То схва­та­ње оног „хе­рој­ског се­ме­на“, при­па­ла
ци­ви­ли­за­ци­је је, на­рав­но, фа­та­ уло­га да бу­де све�­ски то­ли­ко ко­
ли­стич­ко та­ман то­ли­ко ко­ли­ко је ли­ко је ком­�ју­�ер­ски, тех­нич­ки.
то по­треб­но ње­ној им­пе­ри­јал­ној 17. Жан Ма­ри До­ме­нак, И�е­је за
агре­си­ји; крај ово� (Два­�е­се­�о�) ве­ка, Књи­
2. Ус­по­ста­вља­ње фе­у­дал­ног си­ жев­не но­ви­не, Бе­о­град, 1991.
сте­ма (око XI ве­ка);
3. Ре­не­сан­са – у �о­ли­�ич­ком, 17/1. Ко­мен­тар уз свих 17 пре­во­да:
еко­н ом­с ком, уме�­н ич­к ом и ин­
�е­л ек­� у­а л­н ом (фи­л о­з оф­с ком) На кра­ју ду­го­го­ди­шњег пре­во­ди­
по­љу-по­гле­ду (око 1470-1500). До­ лач­ког ра­да, по­чев од Швед­ске,
вољ­на су ова че­ти­ри раз­ли­чи­та, а 1943, по­сле бек­ства из ло­г о­р а у
сва јед­на­ко ре­не­сан­сна по­ља, па да Нор­ве­шкој, по­ка­за­ло се да је сми­
ви­ди­мо да Тојн­би­је­ва фи­ло­зо­фи­ја сао ра­да на свим овим пре­во­ди­ма
исто­ри­је, тзв. исто­ри­ја ци­ви­ли­за­ био у осе­ћа­њу-слут­њи да нам �ај­
ци­је, не схва­та Ре­не­сан­су; ну ис�о­ри­је, тзв. за­ко­не исто­ри­је
4. Ре­фор­ма­ци­ја (око 1525-1550); и �ај­ну лич­но­с�и – баш као тај­ну
185
 при­сут­ну са­мо у де­ли­ма ве­ре, мо­
ра­ла и умет­но­сти – не мо­же от­
кри­ти фи­ло­зо­фи­ја, не­го, ка­ко је то
Пла­тон на­го­ве­стио а хри­шћан­ски
ли­тур­ги­зам по­ка­зао, мо­же да нам
от­кри­је јед­на чуд­но­ва­та са­мо­с�о­
зна­ја, у ко­јој се сва­ки чо­век су­сре­
ће са сво­јим со�­с�ве­ним �у­хов­ним
ис­ку­с�вом. Од­но­сно, су­сре­ће се са
(ми­сли о) свом ис­ку­с�ву – сва­ки
чо­век са­мо о свом се­ћа­њу на чул­
но-те­л е­с но са­з на­њ е и на „ум­н о
чув­ство“ (чу­ло) осе­ћа­ња на је­ди­
ну и за­то ду­хов­ну си­лу ко­ја у људ­
ском би­ћу от­кри­ва (до­жи­вља­ва) и
тај­ну сми­сла-исто­ри­је-лич­но­сти.
А да­ља про­ве­ра исти­не – исти­не
се­ћа­ња (ис­ку­ства) – то­га су­сре­
та-су­о­че­ња-до­жи­вља­ја мо­гу­ћа је
(ни­је си­гур­на, али је мо­гу­ћа) са­мо
у �и­ја­ло­�у са људ­ским би­ћем ко­је је
(ако је – и оно у са­мом се­би) до­жи­
ве­ло тај су­срет, од­но­сно до­жи­вљај
сми­сла-исто­ри­је-лич­но­сти. Али
та про­ве­ра ни­је фи­ло­зо­фи­ја, не­го
�и­ја­лек­�и­ка, ве­шти­на или ми­сао
�и­ја­л о­� а, исто­в ре­м е­н ог уче­ш ћа
обо­ји­це све­до­ка – као у ди­ја­ло­гу
ли­ту­р­гиј­ског осве­шће­ња, мо­гу­ћег
са­мо ако је вер­ник спре­ман и на
ис­по­вед по­ка­ја­ња. Да­кле, са­мо­спо­
зна­ја је плод­на и мо­гу­ћа са­мо „ди­
ја­лек­тич­ки“ од­но­сно у �и­ја­ло­�у уза­
јам­ног по­што­ва­ња �ај­не лич­но­сти
Пе­ри­о­ди­за­ци­ја исто­ри­је ци­ви­ли­за­ци­је
(„дру­штве­ног уре­ђе­ња“) на осно­ву
„си­сте­ма вред­но­сти“, да­кле на осно­ву
ис­ку­ства о трај­ним над­вре­ме­ним
вред­но­сти­ма умет­но­сти, па та­ко и ле­ген­ди
(Иво Ан­дрић), по­ти­че са­мо из ис­ку­ства
тран­сцен­ден­ци­је, од­но­сно осе­ћа­ња ве­ре
и умет­но­сти, је­ди­ног мо­гу­ћег осе­ћа­ња
и ви­ђе­ња бу­дућ­но­сти, ко­ја је
не­до­ступ­на ми­шље­њу
… је Са­бор са­мо ау­то­ри­те­том тај­не
два­ју са­го­вор­ни­ка. Тај­на исто­ри­је
– као тај­на исто­риј­ске за­јед­ни­це
и, на­рав­но, лич­ног, као мо­рал­но�
осе­ћа­ња �ри­�а�­но­с�и �ој за­је�­
ни­ци – је­сте �ај­на лич­но­с�и, као
што је и исто­ри­ја до­га­ђа­ње, мо­гу­ће
са­мо као по­ја­ва лич­но­сти с ње­ним
186
осе­ћа­њем исто­риј­ске за­јед­ни­це (у
лич­но­сти). „Исто­ри­ја“ (на грч­ком
„при­ча, по­вест“), са­мо је на­зив за
по­сто­ја­ње или ре­ал­ну по­ја­ву исто­
риј­ске, мо­рал­но-исто­риј­ске за­јед­
ни­це, па за­то Тол­стој, као и сва­ки
ве­л и­к и пи­с ац – од про­р о­к а пе­
сни­ка Би­бли­је до на­шег Ан­дри­ћа
– зна, осе­ћа­њем зна (ви­ди, гле­да,
чу­је, до­жи­вља­ва, раз­го­ва­ра, чи­та
оба­ве­ште­ње и вест) да исто­ри­ја је­
сте по­ја­ва исто­риј­ске за­јед­ни­це, а
ни­је пред­мет на­у­ке, не­го са­др­жај,
ви­зи­ја, ли­тур­ги­ја ве­ре, умет­но­сти,
тра­ге­ди­је-ро­ма­на – по­е­зи­је. Због
то­га се и осе­ћа­ње при­пад­но­сти мо­
рал­но-исто­риј­ској за­јед­ни­ци из­
ра­жа­ва по­е­зи­јом, хим­ном, у сла­ву
Бо­га ко­ји нам да­је осе­ћа­ње, а ти­ме
и �ра­знич­но осе­ћа­ње �ри­�а�­но­с�и.
То су ду­хов­не, про­ро­чан­ске фи­не­се
�ла­�о­ни­зма – по­го­то­во хри­шћан­
ско� (кр­ш те­н ог, ли­т ур­г иј­с ког)
пла­то­ни­зма за­ве­та, пра­во­слав­не
лич­но­сти људ­ског би­ћа; фи­не­се
ко­је су не­до­ступ­не ме­та­фи­зи­ци,
ње­ном ми­шље­њу ко­је не ра­чу­на
на ви­з и­ју, пла­т он­с ку иде­ју осе­
ћа­ња не­до­ступ­ну тој иде­о­ло­шкој
кон­струк­ци­ји зва­ној фи­ло­зо­фи­ја
исто­ри­је – у ме­та­фи­зич­кој тра­ди­
ци­ји За­па­да, од Ав­гу­сти­на „бла­же­
ног“ до Тојн­би­ја. У Пра­во­сла­вљу,
хри­шћан­ском пла­то­ни­зму, тај ди­
ја­лог има ка­рак­тер ду­бо­ко вер­ске
тај­не са­мо­спо­зна­је у Ли­тур­ги­ји, у
Ли­�ур­�иј­ском �и­ја­ло­�у ис­по­ве­сти,
по­ка­ја­ња и При­че­шћа (при­че­сног
за­ве­та вер­ни­ка Хри­сту).
***
Ли­тур­гиј­ски са­го­вор­ни­ци, под­
јед­на­ко обе стра­не ди­ја­ло­га, исто­
вре­ме­но су са­слу­жи­�е­љи у бо­жан­
ској Ли­�ур­�и­ји �ра­во­слав­них, ко­ја
је �и­ја­ло� �ре� са­мим Бо­�ом. За­то
је Ли­тур­ги­ја, Ли­тур­гиј­ски ди­ја­лог,
нај­ви­ши хри­шћан­ски ау­то­ри­тет
ан­т р­о ­п о­л о­г и­ј е (спо­з на­ј е-са­м о­
спо­зна­је чо­ве­ка), ви­ши и од са­мог
ва­се­љен­ског Са­бо­ра, јер и Са­бор
ди­ја­ло­га Ли­тур­ги­је – ко­јом Са­бор
по­чи­ње, тра­је и за­вр­ша­ва. У то­ме
– ли­тур­гиј­ском – ди­ја­ло­гу су обе
стра­не јед­на­ко пред са­мим Бо­гом:
с јед­не стра­не, ли­�ур� (све­јед­но да
ли ђа­кон, је­реј или епи­скоп, ар­хи­
је­реј) ко­ји слу­жи обра­ћа­ју­ћи се хо­
ру-ко­лу вер­ни­ка, а с дру­ге „на­род“,
од­но­сно хор („ко­ло“) вер­ни­ка, баш
као и у ан­тич­кој тра­ге­ди­ји ко­ја је
уз­диг­ну­та у Ли­тур­ги­ју она­ко као
што су и Гр­ци уз­диг­ну­ти у хри­
шћан­с�во из про­ро­чан­ске слут­ње,
ми­сте­ри­је, тра­ге­диј­ске ма­ште осе­
ћа­ња-иде­је, ка­ко је то, у бо­жан­ски
да­тој ра­до­сти, при­ме­тио већ апо­
стол Па­вле (Д. ап.,17,22-34)39. 39
Ви­ди Тра­�е­�и­ја
и ли­�ур­�и­ја, библ.
бр. 177.
***
Та­ко су ми сту­ди­је, чи­та­ње и
рад, али са­м о кри­�ич­к и ра�, на
чи­та­њу, сту­ди­ју, па и пре­во­ди­ма
де­ла фи­ло­зо­фи­је – ка­ко за­�а�­не
(ме­т а­ф и­з ич­ке), та­ко и ме­� и­� е­
ран­ске (ис­�оч­не, пла­тон­ске фи­
ло­со­фи­је) – ко­нач­но осми­шље­ни
уду­бљи­ва­њем у �ај­ну исто­ри­је,
сми­сла и лич­но­сти. Али тај кри­
�ич­ки с�ав, по­себ­но у раз­ли­ко­ва­
њу (осе­ћа­њу раз­ли­ке) пла­то­ни­зма
ме­�и­�е­ран­ске ци­ви­ли­за­ци­је и ме­
�а­фи­зи­ке За­па­да …тај кри­тич­ки
став је ак­ти­ван, пло­до­но­сан, мо­
гућ и ре­а­лан, чак суд­бо­но­сан са­мо
у осе­ћа­њу сло­бо­�е (на­рав­но, сво­је
соп­стве­не), кад је људ­ско би­ће вер­
но, а сло­бод­но је да бу­де и не­вер­но,
свом осе­ћа­њу сло­бо­�е. То осе­ћа­ње
је стал­но и жи­во ко­ли­ко и буд­ност,
осно­ва и ко­рен свих и сва­ког осе­
ћа­ња, а свес� је фе­но­мен и буд­ност
упра­во �о­�а осе­ћа­ња, осе­ћа­ња сло­
бо­�е. Бит­но ис­ку­ство то­га осе­ћа­ња
– као исто­риј­ско ис­ку­ство – но­се
упра­во рат­ни ло­го­ра­ши, за­ро­бље­
ни­ци, и то као је­ди­ну пре­о­ста­лу
жи­вот­ну енер­ги­ју у �о­ба нор­мал­
но� без­на­ђа. Тим осе­ћа­њем људ­ско
би­ће је отво­ре­но и ми­шље­њу, и ак­
ци­ји, и под­ви­гу, и жр­тви, и осе­ћа­
њу ве­ре (пра­гре­ха, гре­ха, са­мо­спо­
зна­је, ис­по­ве­сти, ди­ја­ло­га, за­ве­та
и жр­тве) и уме�­но­с�и (ле­ген­де,
за­ве­та, пре­да­ња, исто­ри­је). А сло­
бо­да је чо­ве­ко­ва моћ и да са­кри­је
чак и са­мо осе­ћа­ње сло­бо­де, па је
за­то упра­во сло­бо­�а та ене­р­ги­ја
(чак и у са­мо-не­га­ци­ји) осе­ћа­ња,
тај­не ду­ше људ­ског би­ћа.
***
Са­мо та­ко је, кри­тич­но­шћу сло­
бо­де и пре­ма са­мом свом соп­стве­
ном ис­ку­ству, мо­гу­ће и не­из­бе­жно
до­ћи и до нај­за­ни­мљи­ви­јег пи­та­
ња свет­ске исто­ри­је, пи­та­ња о вре­
ме­ну-на�­вре­ме­ну и �е­ри­о­�и­за­ци­ји
исто­ри­је, и до пи­та­ња ИС­Т ОК-ЗА­
ПАД, и до уви­да ка­ко је исто­риј­ско
ЗИМА
 над­вре­ме – до­жи­вља­ја исто­ри­је –
из­над ствар­не хр­о­но­ло­ги­је по­де­
ље­но и на „пет, бит­но раз­ли­чи­тих,
ци­ви­ли­за­циј­ских епо­ха“, та­ко да у
сва­кој од њих до­ми­ни­ра је­дан од
пет бит­них об­ли­ка за­јед­ни­це:
• п р­в о­б ит­н а: „при­м и­т ив­н а“
ко­ја је „крв­на“, а за­пра­во по­
ро­дич­на, ма­те­рин­ска;
• а р­х ај­с ка: пле­м ен­с ка, „де­
спот­ска“, „азиј­ска“, ма­гиј­ска,
ау­то­ри­тар­на, му­шка, ло­вач­
ка, рат­на, ју­нач­ка, „хе­рој­ска“,
за­кон­ска, ета­ти­стич­ка, ста­ро­
за­вет­на, им­пе­ри­јал­на;
• ме­ди­те­ран­ска: ду­хов­на, ми­
сте­риј­ска, но­во­за­вет­на;
• за­пад­на: прак­сис, прак­тич­на,
ко­јом Маркс „ту­ма­чи“ и са­му
ис�о­ри­ју, чи­та­ву исто­ри­ју и
су­шти­ну људ­ског би­ћа; а мо­
же му се, с об­зи­ром на то да је
за­�а�­на ци­ви­ли­за­ци­ја, у ње­ној
агре­си­ји на ме­ди­те­ран­ску, на­
ста­ла Се­о­бом на­ро­да, по­себ­но
гер­ман­ских, ко­ји су у Евро­пу
но­ше­ни ти­пич­ном, сто­чар­ско-
но­мад­ском Ве­ли­ком, рат­нич­
ко-„хе­рој­ском“ – се­о­бом на­ро­
да са Ис­то­ка на За­пад, до­не­ли
пра­ста­ри ге­о­граф­ски, те­ри­то­
ри­јал­ни иде­ал но­мад­ских на­
ро­да. Оту­да и са­мо по­ре­кло За­
па­да, „Све­те рим­ске им­пе­ри­је
гер­ман­ске на­род­но­сти“, Хе­гел,
као и Тојн­би, ви­ди у де­спо­ти­
зму-мо­нар­хи­зму-хе­ро­и­зму ар­
хај­ске ци­ви­ли­зи­за­ци­је, с тим
што је ар­хај­ска хе­рој­ска ци­ви­
ли­за­ци­ја у под­руч­ју Ме­ди­те­
ра­на би­ла – као и нор­ман­ска
и на остр­ву Бри­та­ни­је – мо­ре­
пло­вач­ко-гу­сар­ска.
• мо­дер­на: на­уч­но-тех­нич­ка,
ин­д и­в и­д у­а ­л и­с тич­к и ли­б е­
рал­н а и, исто­в ре­м е­н о, ма­
сов­н а, ме­х а­н ич­к а, ли­ш е­н а
за­јед­ни­це, иде­а­лан ам­би­јент
за кри­ми­нал, ко­руп­ци­ју и пар­
ти­о­кра­ти­ју, пот­пу­на де­мо­ра­
ли­з а­ц и­ј а дру­ш тва ли­ш е­н ог
сми­с ла (кул­т у­р е) и сва­к ог
си­сте­ма вред­но­сти… Дру­гим
ре­чи­ма: ко­нач­на – и опа­сна
– „про­п аст За­п а­д а“. Је­д и­н а
на­да је мо­рал­на об­но­ва, мо­
рал­но-исто­риј­ска за­јед­ни­ца,
ко­ја мо­же да се ја­вља, да има
свој ко­рен, са­мо у мно­штву су­
же­них кру­го­ва за­јед­ни­це ли­
�ур­�иј­ско-�а­ро­хиј­ске (и од­го­
2014
ва­ра­ју­ће бли­жње, оп­штин­ске
или про­фе­си­о­нал­не за­јед­ни­це
ди­ја­ло­га, уз си­стем вред­но­сти
осе­ћа­ња СМИ­С АО-ЛИЧ­Н ОСТ-
-ИСТО­Р И­Ј А 40.
Ово је по­ку­шај пе­ри­о­ди­за­ци­је,
на осно­ву та­ко уо­би­ча­је­но зва­ног
„си­сте­ма вред­но­сти“, у ко­ме глав­
ну уло­гу – у схва­та­њу исто­ри­је у
ау­тен­тич­ној исто­риј­ској све­сти
– има­ју умет­ност и ве­ра (пре­да­
ња, за­ве­та, тра­ди­ци­је, ле­ген­де),
од­но­сно „те­л е­о­л о­ги­ј а“, осе­ћ а­њ е
„те­ло­са“, сми­сла-вред­но­сти жи­во­
та, за­јед­ни­це, лич­но­сти, де­ла, те
да то тре­ба да бу­де и нео­п­ход­на
ори­јен­та­ци­ја у сту­ди­ја­ма ис�о­ри­
је уме�­но­с�и и ци­ви­ли­за­ци­је, као
што ми је и би­ла, на уни­вер­зи­те­ту
и у Са­ра­је­ву, и у За­гре­бу: да тај­ну
исто­ри­је и тај­ну лич­но­сти чо­ве­
ко­ве не от­кри­ва фи­ло­зо­фи­ја-ме­
та­фи­зи­ка, не­го умет­нич­ка свест
осе­ћа­ња сми­сла – чи­ста ве­ра ко­
јом и Би­бли­ја го­во­ри – о чо­ве­ку. У
од­бра­ни осе­ћа­ња сми­сла, ви­тал­не
сна­ге исто­ри­је, лич­но­сти и умет­
но­сти, на­ста­је и чо­ве­ко­ва по­тре­ба
да се осло­бо­ди фи­ло­зоф­ске иде­о­
ло­ги­је, фи­ло­зо­фи­је ис�о­ри­је. „Оста­
ви­те сва­ку на­ду Ви ко­ји ула­зи­те…“
– у с�у­�и­је ис�о­ри­је фи­ло­зо­фи­је –
не­го тре­ба да се по­све­ти­те исто­
ри­ји и чи­та­њу, лич­ном до­жи­вља­ју
умет­но­сти, по­е­зи­је, књи­жев­но­сти,
јер су са­мо у умет­но­сти (и у ве­ри,
јер је и ве­ра умет­ност) при­сут­не
тзв. вре�­н о­с �и, ко­ј е ни­с у плод
чак ни фи­ло­со­фи­је, за­то што је и
фи­ло­со­фи­ја ко­ри­сна са­мо по то­
ме што су јој по­сту­ла­ти сми­сао-
лич­ност-исто­ри­ја мо­гу­ћи са­мо
као свес�-осе­ћа­ње сми­сла-лич­но­
с�и-ис�о­ри­је, три тај­не о ко­ји­ма
у ду­ху, пла­тон­ском „Нус-но­и­зис“,
у људ­ском би­ћу-осе­ћа­њу, го­во­ри
са­мо Бог-Све­та Тро­ји­ца.
Пе­ри­о­ди­за­ци­ја исто­ри­је ци­ви­
ли­за­ци­је („дру­штве­ног уре­ђе­ња“)
на осно­ву „си­сте­ма вред­но­сти“,
да­кле на осно­ву ис­ку­ства о трај­
ним над­вре­ме­ним вред­но­сти­ма
умет­н о­с ти, па та­к о и ле­г ен­д и
(Иво Ан­дрић), по­ти­че са­мо из ис­
ку­ства тран­сцен­ден­ци­је, од­но­сно
осе­ћа­ња ве­ре и умет­но­сти, је­ди­ног
мо­гу­ћег осе­ћа­ња и ви­ђе­ња бу­дућ­
но­сти, ко­ја је не­до­ступ­на ми­шље­
њу. Овај си­стем вред­но­сти – сми­сао
је­ди­ни је за­кон исто­ри­је. А из то­га
ис­ку­ства тран­сцен­ден­ци­је али ис­
ку­с�ва, од­но­сно се­ћа­ња на тран­
сцен­ден­ци­ју, на ви­зи­ју осе­ћа­ња,
по­ти­че и спа­со­но­сни, је­ди­но мо­
гу­ћи и нај­и­сти­ни­ти­ји из­раз си­сте­
40
По­сле библ. ма сми­сла и вред­но­сти док, нај­зад,
је­ди­ни­це бр. 148 мо­�ер­на-�ех­нич­ка ци­ви­ли­за­ци­ја –
„Исто­ри­ја ци­ви­
на­ста­ла без, па и про­тив ис­ку­ства
ли­за­ци­је“ ви­ди
Umjet­nost u isto­ri­ji тран­сцен­ден­ци­је-ве­ре-умет­но­сти
ci­vi­li­za­ci­je, 1-303 – до­во­ди у пи­та­ње и са­му ци­ви­
stra­ne, библ. је­ ли­за­ци­ју, па и са­му исто­ри­ју ове
ди­ни­цу бр. 149:
без­и­ме­не а на­сил­не да­на­шњи­це.
Umjet­nost u pet ci­
vi­li­za­cij­skih epo­ha,
јuna 1966, Za­greb, ***
при­вре­ме­но из­да­
то као скрип­та Фа­
Да­на­шња, оштра, им­пе­ри­јал­
кул­те­та по­ли­тич­
ких на­у­ка по пре­ но по­ли­тич­ка, рат­на, по­ли­тич­ка,
да­ва­њи­ма две­ју псе­у­до-кул­тур­на по­де­ла све­та на
школ­ских го­ди­на Ис­ток и За­пад на­ста­ла је у исто­
1963-1965. Oво су
ри­ји Цр­кве, у исто­ри­ји схва­та­ња
(дру­га за­гре­бач­ка
уни­вер­зи­тет­ска) хри­шћан­ства, па и са­ме Би­бли­је, и
скрип­та, а по то пр­во­бит­но – од го­ди­не 800 – од
на­ло­гу рек­то­ра пап­ског про­гла­ше­ња и кру­ни­са­ња
Ака­де­ми­је за ико­
Кар­ла Ве­ли­ког за је­ди­ног рим­ског
но­пис и кон­зер­
ва­ци­ју СПЦ , Вла­ ца­ра, по­ред већ по­сто­је­ћег је­ди­ног,
ди­ке Да­ни­ла др. рим­ског (ро­меј­ског, ис­точ­ног) ца­
Кр­сти­ћа, епи­ско­па ра у Ца­ри­гра­ду. Од то­га вре­ме­на се
бу­дим­ског СПЦ ,
и цар­ство, и ве­ра, и си­стем вред­но­
12. де­цем­бра
1999, ова скрип­та сти, и Цр­ква, де­ле на ци­ви­ли­за­ци­ју
су пред­ста­вље­на Евро-ме­�и­�е­ран­ску и Евро-за­�а�­ну
Се­кре­та­ри­ја­ту – на Ис­�ок, ви­зан­тиј­ску, ис­точ­ну,
Ака­де­ми­је СПЦ да
по „си­сте­му вред­но­сти“ ду­шев­ну,
се умно­же ка­ко
би – по пре­по­ру­ци осе­ћај­ну, над­све­тов­ну, тран­сцен­
Вла­ди­ке Да­ни­ла – дент­ну, цр­кве­ну, �у­хов­ну, из­вор­но
по­слу­жи­ла као уџ­ грч­ку, ор­то­док­сну, пра­во­слав­ну
бе­ник сту­ден­ти­ма
све­то-са­бор­ну ци­ви­ли­за­ци­ју, ко­ја
ове Ака­де­ми­је.
је „ис­точ­на“ и на се­ве­ру, у Ру­си­ји,
ис­точ­на па ма­кар би­ла и у Тур­ској,
као Пећ­ка па­три­јар­ши­ја или Ве­ли­
ка Цр­ква ца­ри­град­ска – и на За­�а�,
Евро­пу ла­тин­ску, пап­ску, ри­мо­ка­
то­лич­ку, кр­ста­шку, ра­ци­о­нал­ну,
све­тов­ну, ме­�а­фи­зич­ку, гер­ман­ску,
ка­сни­је и про­те­стант­ску, еван­ге­
ли­стич­ку, нај­зад и атлант­ску, аме­
рич­ку им­пе­ри­јал­ну ци­ви­ли­за­ци­ју,
по си­сте­му вред­но­сти прак­тич­ну
(прак­сис).
Раз­ли­ке ме­ђу ци­ви­ли­за­ци­ја­ма
ни­су бит­не по уста­но­ва­ма, ко­је у
свим ци­ви­ли­за­ци­ја­ма јед­на­ко за­
до­во­ља­ва­ју на­вик­но-те­ле­сне, оби­
чај­не по­тре­бе љу­ди, али су бит­не
по си­с�е­му вре�­но­с�и, по сми­слу
ци­ви­ли­за­ци­је и свих ње­них уста­но­
ва као и жи­во­та. Сва­ка ци­ви­ли­за­
ци­ја има свој, све­јед­но да ли ја­сно и
хим­нич­но из­ра­жен, или са­мо под­
ра­зу­ме­ван, „си­стем вред­но­сти“, а у
ње­му сми­сао ко­ји не мо­же би­ти ра­
ци­о­на­лан, јер се сми­сао ја­вља са­мо
као осе­ћа­ње сми­сла (Лу­ча ми­кро­ко­
зма, П, 151-180), па кад се у си­сте­му
187
 вред­но­сти јед­не ци­ви­ли­за­ци­је от­
кри­је пу­ка ра­ци­о­нал­ност сми­сла,
као пој­ма сми­сла – ка­ко је то у ци­
ви­ли­за­ци­ји За­па­да от­крио Ал­бер
Ка­ми (По­бу­ње­ни чо­век) – он­да тај
си­стем вред­но­сти као ме­та­фи­зич­
ки, све­то­ван (на За­па­ду), по­ка­зу­је
бе­сми­сао и са­ме ци­ви­ли­за­ци­је у ко­
јој је бе­сми­сле­но, ап­сурд­но све што
је ра­ци­о­нал­но и све­тов­но. („Сви­јет
же­љи не зна уго­ди­ти“, Лу­ча ми­кро­
ко­зма, П, 81-130 и 183).
Та­ко За­�а� (ци­ви­ли­за­ци­ја За­па­
да) се­бе – по­пут ар­хај­ске ма­гиј­ске
188
за­јед­ни­це („на­ци­је“ пле­ме­на) – де­
фи­ни­ше као �о­се�­ни­ка, као моћ на�
зе­мљом ко­ју по­се­ду­је. Ци­ви­ли­за­ци­
ја За­па­да се де­фи­ни­ше (упра­во као,
на за­па­ду Бал­ка­на, Хр­ват­ска по­сле
из­го­на Ср­ба) за­сад са­мо за­пад­ном
по­лу­лоп­том, атлант­ски, тј. зе­мља­ма
на оба­ла­ма Атлан­ти­ка, као што за­
пад­ња­ци и ци­ви­ли­за­ци­ју евро-ме­
�и­�е­ран­ску схва­та­ју са­мо то­ли­ко
ко­ли­ко им је по­треб­но да Ме­ди­те­
ран де­фи­ни­шу као ци­ви­ли­за­ци­ју
зе­ма­ља на оба­ла­ма Ме­�и­�е­ра­на,
ко­је За­пад тек „тре­ба да за­по­сед­
не“ и та­ко „ци­ви­ли­зу­је“, па та­ко
они, „за­пад­ња­ци“ – „бит­на“, за­пад­
на, ме­та­фи­зич­ка во­ља за моћ – се­бе
од­ре­ђу­ју и „раз­ви­ја­ју“ са­мо осва­јач­
ким �о�­ви­зи­ма. Упра­во „хе­рој­ски“,
као у ар­хај­ско до­ба, на са­мом тзв.
хе­рој­ском по­чет­ку исто­ри­је.
***
Две су, бит­но раз­ли­чи­те би­блиј­
ске ва­ри­јан­те ства­ра­ња чо­ве­ка: �р­
ва, �р­о­роч­ка, о� Ду­ха Све­�о� ко­ји
�о­во­ри кроз �ро­ро­ке (По­ста­ње 1,
ЗИМА

26-31), у ко­јој Бог ства­ра и бла­го­
си­ља ро­ди­тељ­ски �ар, ујед­но го­
спо­да­ре и чу­ва­ре при­ро­де и Бо­гом
да­не при­род­не хар­мо­ни­је, и �ру­�а
(По­ста­ње, у три гла­ве: 2, 3 и 4.), ко­ја
је не са­мо о Гре­ху-Пра­�ре­ху, не­�о је
и �ре­шна, ма­�иј­ска (ма­�иј­ско-ме­�а­
фи­зич­ка).
Це­ло­куп­на исто­ри­ја, ци­ви­ли­
за­ци­ја и суд­би­на чо­ве­ко­ва у тој
исто­ри­ји и ци­ви­ли­за­ци­ји за­ви­си
од то­га ка­ко ће­мо схва­та­ти од­но­
сно, осе­ћа­�и при­ро­ду са­мог се­бе
и љу�­ско� би­ћа уоп­ште.
2014
Ци­в и­л и­з а­ц и­ј а За­п а­д а – не у
осе­ћа­њу при­ро­де чо­ве­ко­ве – не­го
у с�ра­с�и (ра­зум­ној, сло­бод­ној,
од­но­сно гре­шној, упо­тре­би на­го­
на), у свом ра­ци­о­нал­ном ма­гиј­
ско-ме­та­фи­зич­ком схва­та­њу са­ме
�ри­ро­�е чо­ве­ка и чо­ве­ко­во� о�­но­са
�ре­ма се­би и све­�у по­ла­зи од �ру­�е
би­блиј­ске, �ре­шне (не­хри­шћан­ске)
ва­ри­јан­те с�ва­ра­ња све­�а и чо­ве­
ка (По­ста­ње, у гла­ва­ма 2, 3 и 4 ).
Је­вре­ји су ве­ли­ки на­род – ду­
хов­но нај­ве­ћи на­род у исто­ри­ји
чо­в е­ч ан­с тва: не скри­в а­ју сво­ј е
за­блу­де и гре­хе, чак ни за­блу­де
сво­јих пе­сни­ка-астро­ло­га ко­ји су
се­бе и свој на­род уве­ра­ва­ли да се
Бог и Бо­жи­ји ум кри­ју и по­ка­зу­ју у
зве­зда­ма. И та­ко све док ни­су (они,
про­ро­ци ју­деј­ски) по­ста­ли све­сни
да је људ­ско би­ће ви­тал­но са­мо ко­
ли­ко је, као и сва­ко мо­гу­ће и по­
сто­је­ће би­ће, са­мо­и­с�о­ве�­но (али
ти­ме и су­је�­но, �ре­шно, за Си­на­�о­�у,
ис�ин­ску, Бо­�у ми­лу, „бо­�у­мил­ску“,
за­је�­н и­ц у са­м о со­б ом не­с �о­соб­
но), те да се Бог ја­вља „у ство­ре­
ном све­ту би­ћа“ са­мо кад се ја­вља
у би­ћу љу�­ском, да би – из би­ти­ја,
из за­ко­на ну­жне са­мо­и­с�о­ве�­но­
с�и смрт­ног, вре­ме­ног би­ћа – из­
дво­јио са­мо љу�­ско би­ће. Је­ди­но то
би­ће Хри­стос по­зи­ва са­мо на гла­ву
1, на ту, �р­ву, бо­жан­ску ва­ри­јан­ту
ства­ра­ња чо­ве­ка, а ни­ка­ко на �ру­�у,
зе­мља­ну ва­ри­јан­ту, на гла­ве 2, 3,
4, па је та­ко пр­ва ва­ри­јан­та (на­
кнад­но и ну­ме­ри­са­на као гла­ва 1)
ста­вље­на ис­пред дру­ге, „зе­мља­не“
ва­ри­јан­те ко­ја – од тог но­вог, за­
вет­ног и пре­о­бра­жај­ног са­зна­ња
о ства­ра­њу чо­ве­ка – по­ста­је ва­ри­
јан­та дру­га, по­кај­нич­ки при­зна­та
као �ре­шна, па за­то на­кнад­но ну­ме­
ри­са­на гла­ва­ма 2, 3, 4. На­и­ме, Бог
је је­ди­на си­ла ко­ја људ­ско би­ће
пре­о­бра­жа­ва у лич­нос�, да­ру­ју­ћи
му осе­ћа­ње сми­сла и „Си­на­го­гу“:
осе­ћа­ње ис�о­риј­ске све­с�и, од­но­
сно ис�о­ри­ју, бе­смрт­ност мо­рал­но-
исто­риј­ске, за­ве�­не за­је�­ни­це. На
тај на­чин љу­де – са­мо­и­сто­вет­на,
при­род­но его­цен­трич­на и су­јет­на,
а са­мим сво­јим би­ти­јем у�ла­ше­на,
„анк­си­о­зна“ би­ћа – �ре­о­бра­жа­ва,
да­ро­ва­ним мо­рал­но-исто­риј­ским,
си­на­го­гал­ним осе­ћа­њем сми­сла у
за­ве�­не вер­ни­ке. А тим да­ро­ва­ним
осе­ћа­њем сми­сла пре­о­бра­жа­ва их
(нас) сам Ло­�ос Ду­ха Све­тог – је­
ди­на си­ла са­бра­ња и са­бра­но­с�и,
си­ла ко­ја људ­ска би­ћа, њи­ма да­ро­
ва­ним над­вре­ме­ним над­би­ти­јем,
тран­сцен­ден­ци­јом, Ду­хом – са­би­ра
у Бо­жи­ји, Ло­го­сом са­бран, на­род
у Цр­кву, у за­вет­ну, мо­рал­но-исто­
риј­ску за­јед­ни­цу, Са­бор, са­бра­ност,
са­бра­ње са са­мим Бо­гом.
Ти­ме је – са­мо Ду­хом Све­тим,
Све­др­жи­те­љем – пре­вла­да­на (над­
вре­ме­но исто­риј­ски пре­вла­да­на,
тран­сцен­ди­ра­на) и са­мо­и­сто­вет­
ност би­ћа, Бо­гом Тво­р­цем ство­ре­
на при­ро­да са­мог би­ћа.
У тој тран­сцен­ден­ци­ји – и са­мо
у њој – је спас, лич­ност, тај­на Ис­
то­ка у људ­ском би­ћу: EX ORI­E N­T E
LUX, „Све­тлост“ (Лу­ча) ко­ја са­мо­
и­сто­вет­ност би­ћа чо­ве­ко­ва „оба­
сја­ва са Ис­то­ка“, а ти­ме и „ма­штом,
ми­сте­ри­јом“ Ло­го­са (тран­сцен­ден­
ци­је) у осе­ћа­њу љу­ба­ви и по­што­
ва­ња по­и­сто­ве­ћу­је људ­ско би­ће са
дру­гим, бли­жњим. Тај Ис­ток ни­је
зе­маљ­ски, пла­не­тар­ни, не­го Не­бе­
ски – Не­бе­ски Је­ру­са­лим, по­ја­ва и
до­га­ђа­ње Цр­кве-Си­на­го­ге у људ­
ском би­ћу.
Су­шти­на ци­ви­ли­за­ци­је За­па­да
и ње­го­ве ма­гиј­ско-ме­та­фи­зич­ке,
фа­у­стов­ске тра­ди­ци­је је, на­про­тив,
у то­ме што – у гор­до­сти и зе­маљ­
ским, фа­у­стов­ским стра­сти­ма све­
та – не при­хва­та тај­ну Ду­ха Све­тог,
моћ Бо­га не са­мо као Тво­р­ца, не­го
и као Све­др­жи­те­ља, па се тај фа­
у­стов­ски еле­ме­мент, не са­мо ци­
ви­ли­за­ци­је, не­го и ње­ног си­сте­ма
вред­но­сти, ње­ног ме­та­фи­зич­ко-
ра­ци­о­нал­ног �ој­ма сми­сла, огле­
да и у то­ме што се За­пад упо­р­но
др­жи би­блиј­ске „дру­ге“ ва­ри­јан­те
ства­ра­ња чо­ве­ка (гла­ве 2, 3 и 4 у
По­ста­њу), ва­ри­јан­те ко­ју гре­шном
оце­њу­је не са­мо Хри­стос, не­го и
про­ро­ци-псал­ми пре Хри­ста, па
и сам Мој­си­је, у дру­гој од Де­сет
Бо­жи­јих за­по­ве­ди („Не пра­ви ми
идо­ла…“).
Али та ва­ри­јан­та је про­роч­ки
оста­ла са­мо као за­пис о Гре­ху чо­
ве­ко­вом.
***
Без уду­бљи­ва­ња у дру­гу ва­ри­
јан­ту – о на­стан­ку или „ства­ра­њу“
људ­ског би­ћа као „Ада­ма“ („од Зе­
мље“) – не мо­же­мо схва­ти­ти ни
Пра­грех ни, по­себ­но, за­пад­но схва­
та­ње исто­ри­је, ре­ли­ги­је, лич­но­сти
и пра­гре­ха, да­кле, ни спа­со­но­сни
сми­сао Хри­ста, Ли­тур­ги­ју и осе­ћа­
ње (за раз­ли­ку од зна­ња). Упра­во
189
 ту­ма­че­ња те дру­ге ва­ри­јан­те на­го­
ве­шта­ва­ју бит­ну раз­ли­ку из­ме­ђу
Ис­то­ка и За­па­да и пред­ста­вља­ју
рас­кр­шће од ко­јег се де­ле два пу­
та људ­ске ми­сли: �у­хов­ни, Ис­�ок,
пут би­ћа-осе­ћа­ња, во­ђе­ног сми­
слом, ис�о­р и­ј ом и лич­н о­ш ћу, и
ра­зум­ски-све­�ов­ни; За­�а�, пут би­
ћа-ми­шље­ња-зна­ња ме­та­фи­зи­ке,
кул­та зна­ња и ми­шље­ња. Чи­та­ва
исто­ри­ја фи­ло­зо­фи­је и умет­но­сти
је лу­та­ње или са­бра­но ис­тра­жи­ва­
ње баш ове дру­ге би­блиј­ске ва­ри­
јан­те за раз­ли­ку од пр­ве. Ис­�ок је
(мо­же да бу­де) – у сва­ком љу�­ском
би­ћу – осе­ћа­ње �у­хов­не (кул­�ур­не)
за­јед­ни­це ко­ја је из­на� ци­ви­ли­за­
ци­је (све­тов­но­сти за­ко­ни­тих уста­
но­ва ре­ал­не, уго­вор­не за­јед­ни­це
ин­те­ре­са) те ви­�и, осе­ћа и сла­ви за­
јед­ни­цу са­мо као за­ве�­ну, цр­кве­ну,
си­на­го­гал­ну, за­јед­ни­цу окре­ну­ту
из­в о­ру Све­� ло­с �и Не­с �во­р е­н е,
за­јед­ни­цу ми­сте­риј­ску, за­јед­ни­цу
ау­тен­тич­ног, би­блиј­ског, а не ре­ал­
но ге­о­граф­ског, Ис­то­ка. Ме­ђу­тим,
Ис­ток мо­же да бу­де, и нај­че­шће је,
као и у, ина­че пра­во­слав­ној, Ру­си­
ји за вре­ме ко­му­ни­зма и Ср­би­ји за
вре­ме ти­то-ко­му­ни­зма, схва­ћен зе­
маљ­ски, ге­о­граф­ски, као за­јед­ни­ца
ре­ал­на, зе­маљ­ска, пле­мен­ска, ге­
о­граф­ска, за­јед­ни­ца ко­ја се­бе де­
фи­ни­ше те­ри­то­ри­јом – исто као и
пле­ме и за­пад­ња­ци ко­ји не­ма­ју ни­
ка­кву пред­ста­ву о Ис­то­ку не­ство­
ре­не све­тло­сти. Јер За­�а� је о�­у­век,
већ о� Гр­ка, „зо­фос“, си­ла све­тов­на
ко­ја це­лу Зе­мљу сма­тра не­де­љи­во
сво­јом, па чак и ис­точ­но-за­вет­ну
за­јед­ни­цу схва­та са­мо као су­�ар­
ни­ка у не­де­љи­вом га­здо­ва­њу, ме­
та­фи­зич­ки схва­ће­ним „це­ло­ви­�им
би­ћем“ ре­ал­не Зе­мље и чо­ве­ка на
тој Зе­мљи. Да­кле, дру­га ва­ри­јан­та
ства­ра­ња чо­ве­ка је за­пад­на: Бо� је
с�ва­рао чо­ве­ка „о� зе­мље“ (по­чев
од По­ста­ње 2,7), као не­ки мај­стор
ва­јар, ре­ци­мо, као Ми­ке­лан­ђе­ло,
ва­јар и сли­кар – али не ме­ди­те­
ран­ски, ми­сте­риј­ско-ис­точ­ни (ни
из­вор­но ре­не­сан­сни, про-ви­зан­
тиј­ски), не­го – ба­рок­ни, дво­р­ски,
пла­не­тар­ни, за­пад­ни, Ху­ма­нис�
(hu­m a­n us, Зе­м ља­н и, hu­m us, зе­
мља) ко­ји верујe у зе­маљ­ску при­
ро­ду чо­ве­ка као је­ди­ну, па за­то
За­пад при­ка­зју­је Бо­га као Тво­р­ца
ко­ји чо­ве­ка ства­ра као ва­јар: од
Зе­мље. Та­ко ва­јар „ими­ти­ра­ју­ћи
Бо­га“ с�ва­ра ки­по­ве, идо­ле чо­ве­
ка и бо­го­ва, уо­бра­жа­ва­ју­ћи да је,
190
на­рав­но, са­мо та­квом, мит­ски по­
зна­том, „Бо­гу Тво­р­цу сли­чан“, па
да за­то и без Бо­га мо­же да ства­ра.
Пра­о­тац Авра­ам је из­вео свој на­
род из Ура-Ме­со­по­та­ми­је, упра­во
за­то што су та­мо од гли­не (од зе­
мље) ва­ја­ли ли­ко­ве ко­је су он­да
обо­жа­ва­ли као зе­мља­не (hu­mus,
Евро-За­пад, од Ав­гу­сти­на до Тојн­би­ја не
ме­ња сво­је схва­та­ње исто­ри­је и чо­ве­ка,
сво­ју ме­та­фи­зи­ку и сво­је те­жње да чи­та­ву
пла­не­ту, а пре све­га Евро­пу об­у­хва­ти – не
не­ким ду­хом, не­го – про­сто си­лом
је­дин­стве­ног свет­ског тр­жи­шта (ро­бе,
у ко­ју спа­да и ис­по­ли­ти­зо­ва­но људ­ско
би­ће, као геј-би­ће) ко­је је без раз­ли­ке
у на­ци­ја­ма, за­ви­чај­но­сти, ве­ра­ма,
ин­ди­ви­ду­а­ма, па, ка­ко се да­нас ви­ди и без
раз­ли­ке и у по­лу, та­ко да и ту ме­та­фи­зи­ку
нај­зад мо­же­мо на­зва­ти геј-мета­фи­зи­ком
… них на­ци­ја – не др­жа­ва, не­го на­
humа-nus), као што је – као у овој,
дру­гој ва­ри­јан­ти – чо­век и на­стао
од hu­mus Зе­мље: све­јед­но да ли га
је та­ко, од зе­мље, ства­рао сам Бог
или не­ки „бо­жан­ски“ ва­јар. Па као
што су Ме­со­по­там­ци ва­ја­ли ки­по­
ве идол-бо­го­ва – упра­во идо­ле ко­је
за­бра­њу­је дру­га за­по­вест од Де­сет
Мој­си­је­вих – та­ко је већ том за­
бра­ном об­у­хва­ће­на и пред­ста­ва о
Ада­му-Зе­мља­ни­ну-ху­ма­ну­су и пр­
о­гла­ше­на �ре­шном. Ада­ма, „зем­ног
чо­ве­ка“, ho­mo hu­ma­nus-a, �о �ру­�ој,
�ре­шној ва­ри­јан­�и с�ва­ра­ња (на
„Ис­то­ку“, у Пра­во­сла­вљу не­при­
хва­ти­вој) сли­ка и Ми­ке­лан­ђе­ло у
ба­рок­ној, за­�а�­ној, им­�е­ри­јал­но-не­
цр­кве­ној Сик­с�ин­ској ка­�е­ли.
ГО­ДИ­НА 1948. ­
РЕ­ЗО­ЛУ­ЦИ­ЈА ИБ
Тре­ба нај­пре при­ка­за­ти ка­кво је
деј­ство има­ла ре­зо­лу­ци­ја у пр­во
вре­ме, док су Ти­то, а по­себ­но ње­
го­ве ср�­ске �а­хи­је, још би­ли упла­
ше­ни и збу­ње­ни ви­ше не­го ика­да
у жи­во­ту. На­и­ме, Ти­то ни у ра­ту
ни­је био хра­бар чо­век, ка­ко је то
у сво­јој бро­шу­ри Се­�ам офан­зи­ва,
из 1948, при­ка­зао (и ка­сни­је за­то
стра­дао) Ар­со Јо­ва­но­вић кра­љев­
ски офи­цир, па пар­ти­зан­ски ге­
не­рал, на­чел­ник ге­не­рал­шта­ба,
је­ди­ни истин­ски глав­но­ко­ман­ду­
ју­ћи. Да­кле, тре­ба опи­са­ти вре­ме
кад Ти­то још ни из­да­ле­ка ни­је био
та­ко – по­ли­циј­ски, фи­нан­сиј­ски и
тех­нич­ки – мо­ћан, ка­кав ће би­ти
по­сле ак­тив­не и отво­ре­не по­мо­
ћи За­па­да, од­но­сно Бри­та­ни­је и
Аме­ри­ке, па ће та­да ли­кви­ди­ра­ти
и Ар­су Јо­ва­но­ви­ћа и мно­ге дру­ге
пар­ти­зан­ске чел­ни­ке, на­ро­чи­то
Кра­ји­шни­ке.
За­то је го­ди­на 1948, „ИБ-го­ди­на“
у пр­ви мах (са­мо у пр­ви мах) до­жи­
вље­на – ви­де­ће­мо ка­ко – као ру­ска
го­ди­на �ру­�о� и ко­нач­но� осло­бо­ђе­
ња Ср­би­је и Бе­о­гра­да. За­то су Бе­
о­гра­ђа­ни го­ди­ну 1948. очи­глед­но
до­жи­вља­ва­ли као исто­риј­ски зна­
чај­ну, и то тр­о­стру­ко зна­чај­ну за
свет и Евро­пу, зна­чај­ну по то­ме
што је те го­ди­не:
Пр­во, у О У Н је при­х ва­ће­на и
об­ја­вље­на Де­кла­ра­ци­ја о �ра­ви­ма
чо­ве­ка, као основ­ни акт и сми­сао
са­ме ОУН, Ор­га­ни­за­ци­је ује­ди­ње­
ци­ја, без об­зи­ра на то да ли има­ју
сво­ју др­жа­ву или не.
Дру­го, по­сле две хи­ља­де го­ди­
на, об­но­вље­на је �р­жа­ва Је­вре­ја,
Изра­ел, те је та­ко да­то, или бар на­
слу­ће­но, фи­ло­зо­фи­ји не­до­ступ­но,
ко­нач­но ре­ше­ње про­бле­ма на­ци­је
– али са­мо �е­мо­кра�­ске на­ци­је –
као на­ци­о­нал­не др­жа­ве. А то је ко­
нач­но – не са­мо ан­ти­фа­ши­стич­ко,
не­го уни­вер­зал­но – ОУН-ре­ше­ње.
Уни­вер­зал­но пи­та­ње на­ци­је, јер је
то пи­та­ње на­ци­је Је­вре­ја – не као
не­ке ин­те­ре­сне (иде­о­ло­шке, ме­
та­фи­зич­ке, по­ли­тич­ке или не­ке
кла­сне-пле­мен­ске-ди­на­стич­ке)
за­ј ед­н и­ц е, по­з на­т е у европ­с кој
(евро-за­пад­ној) исто­ри­ји, не­го –
пи­та­ње Је­вре­ја као за­ве�­не, од­но­
сно мо­рал­но-ис�о­риј­ске за­јед­ни­це,
�р­ве (и ау­тен­тич­не, из­вор­не, ма­
тич­не) на­ци­је у исто­ри­ји ци­ви­ли­
за­ци­је!
Све то об­ја­шња­ва за­што је из­
ја­шња­ва­њ е за Ре­зо­лу­ци­ју – као
из­ја­шња­ва­ње срп­ско и де­мо­крат­
ско, на­ро­чи­то у Бо­сни, а по­себ­но
у Кра­ји­ни – би­ло та­ко отво­ре­но и
че­сто. Али по­др­шку За­па­да не­ће
има­ти Ср­би, не­го Ти­то и ти­то-ко­
му­ни­сти, ко­јих, на­жа­лост, има и
ме­ђу Ср­би­ма пар­ти­за­ни­ма, а срп­
ско схва­та­ње Ју­го­сла­ви­је – не као
ЗИМА
ав­ној­ске, не­го – као це­ло­ви­те, је­
дин­стве­не др­жа­ве ни овај пут не­ће
у За­па­ду има­ти са­ве­зни­ка. Бри­та­
ни­ја ће и овај пут, као и 27. мар­та
1941, као и ок­то­бра 1944, би­ти про­
тив не­за­ви­сне и не­свр­ста­не др­жа­-
ве Ср­ба.
Има­ју­ћи у ви­ду да је Ју­го­сла­ви­ја
би­ла углед­на чла­ни­ца ОУН, јед­на
од два­на­е­стак осни­ва­ча ОУН (та­да,
1945. још као мо­нар­хи­ја), то је – у
јед­ном пре­о­ста­лом, пред­рат­ном
сло­ју Бе­о ­г ра­ђ а­н а, срп­с ке ин­т е­
ли­ген­ци­је и омла­ди­не (на­�ре�­не
омла­ди­не, па и пред­рат­них СКОЈ-
ева­ц а) и срп­с ких из­б е­гли­ц а из
НДХ – отво­ри­ло ве­ру да ће и Ју­го­
сла­ви­ја, као чла­ни­ца ОУН, мо­ра­ти
да при­хва­ти Де­кла­ра­ци­ју ко­ја би
зна­чи­ла и крај ре­во­лу­ци­је, ти­то-
ко­му­ни­стич­ког те­ро­ра, као и крај
ко­руп­ци­је ко­ју од он­да до да­нас
– на­ро­чи­то у ви­со­ким чи­но­ви­ма
ди­пло­ма­ти­је, вој­ске и по­ли­ци­је –
хлад­но-ра­тов­ски пла­ћа ан­гло-аме­
рич­ка фи­нан­сиј­ска си­ла.
Али та 1948. го­ди­на ипак ни­је
до­че­ка­на и сла­вље­на не­�о­сре�­но
као го­ди­на ОУН, го­ди­на пра­ва чо­
ве­ка, не­го као го­ди­на у ко­јој Ру­си­ја,
тј. ИБ-ре­зо­лу­ци­ја – по­себ­но због
Ср­ба у Ју­го­сла­ви­ји – не по­др­жа­ва
ко­му­ни­зам (ти­то-ко­му­ни­зам), не­
го, на­про­тив, да­је по­себ­ну и на­гла­
ше­ну �о­�р­шку Де­кла­ра­ци­ји ОУН о
�ра­ви­ма чо­ве­ка да би та Де­кла­ра­
ци­ја би­ла при­ме­њи­ва­на упра­во у
„Ти­то­вој Ју­го­сла­ви­ји“, и то упра­во
по во­љи и у ко­рист Ср­ба, ко­ји су
жр­тва ге­но­ци­да, а у Ју­го­сла­ви­ји
(на Бал­ка­ну са Гр­ци­ма) је­ди­ни ан­
ти­фа­ши­стич­ки рат­ни са­ве­зни­ци.
У тим да­ни­ма – ка­кав тај­ни знак
исто­ри­је – Мо­сква бра­ни де­мо­кра­
ти­ју и Ср­бе од Аме­ри­ке и Ен­гле­ске,
док по­ли­ти­ку тих две­ју си­ла ка­пи­
тал-им­пе­ри­ја­ли­зма бра­ни „нај­ве­ћи
син на­ших на­ро­да“ НА­Т О-шпи­јун
Ти­то.
Ре­зо­лу­ци­ја ИБ је – не од срп­ског
или ју­го­сло­вен­ског, не­го – од свет­
ског зна­ча­ја упра­во по то­ме што је,
пре све­га, упе­ре­на про­тив хлад­но­
ра­тов­ске атом­ске над­мо­ћи НА­Т О-
Евро­пе и хла�­но­ра­�ов­ских ин­те­ре­
са Аме­ри­ке и Ен­гле­ске, ко­је су не
из мр­жње пре­ма Ср­би­ма, већ из ду­
бо­ко исто­риј­ских по­бу­да суд­би­не
За­па­да (са ста­но­ви­шта свог сми­
сла жи­во­та, за­пад­не фи­ло­зо­фи­је
исто­ри­је про­тив Ис­то­ка и об­но­ве
Ру­си­је) по­др­жа­ва­ле ср­бо­фо­би­ју и
2014
суд­ско уби­ство ге­не­ра­ла Дра­же
Ми­хај­л о­в и­ћ а, оне­м о­г у­ћ ив­ш и и
за­бра­нив­ши уче­шће ен­гле­ских и
аме­рич­ких ви­со­ких офи­ци­ра, рат­
них све­до­ка од­бра­не ге­не­ра­ла Дра­
же. У исто вре­ме по­др­жа­ва­ју срп­
ске рат­не не­при­ја­те­ље, Хи­тле­ро­ве
не­мач­ке рат­не са­ве­зни­ке, Хр­ва­те
и Ал­бан­це, на­рав­но про­тив ге­не­
ра­ла Дра­же, кра­ља и срп­ске исто­
ри­је, док шти­те и кри­ју Па­ве­ли­ћа
и уста­ше итд.
Евро-За­п ад, од Ав­г у­с ти­н а до
Тојн­би­ја не ме­ња сво­је схва­та­ње
исто­ри­је и чо­ве­ка, сво­ју ме­та­фи­
зи­ку и сво­је те­жње да чи­та­ву пла­
не­ту, а пре све­га Евро­пу об­у­хва­ти
– не не­ким ду­хом, не­го – про­сто
си­лом је­дин­стве­ног свет­ског тр­
жи­шта (ро­бе, у ко­ју спа­да и ис­
по­ли­ти­зо­ва­но људ­ско би­ће, као
геј-би­ће) ко­је је без раз­ли­ке у на­
ци­ја­ма, за­ви­чај­но­сти, ве­ра­ма, ин­
ди­ви­ду­а­ма, па, ка­ко се да­нас ви­ди
и без раз­ли­ке и у по­лу, та­ко да и ту
ме­та­фи­зи­ку нај­зад мо­же­мо на­зва­
ти �еј-ме­�а­фи­зи­ком. Та­ко по­ста­је
очи­глед­но да НА­Т О-Евро­па и За­
пад као це­ли­на у овом ме­диј­ски
то­тал­ном ра­ту и у сво­јој стра­те­ги­
ји и фи­ло­зо­фи­ји исто­ри­је, ве­ли­ку
о�а­снос� за сво­је геј-ме­та­фи­зич­
ко схва­та­ње људ­ског би­ћа, сво­ју
„исто­ри­ју“, фи­ло­зо­фи­ју исто­ри­је
и за свој оп­ста­нак, ви­де не у са­
Ср­би, ге­но­цид­но-жр­тве­на на­ци­ја рат­них
по­бед­ни­ка и жр­та­ва – у Евро­пи и
Ју­го­сла­ви­ји, уз Је­вре­је, је­ди­на жр­тва
Хи­тле­ро­ве и на­ци-уста­шке агре­си­је, је­ди­на
ан­ти­фа­ши­стич­ка, ег­зи­стен­ци­јал­но
ан­ти­фа­ши­стич­ка, а обес­пра­вље­на,
те­хе­ран­ско-ав­ној­ски обес­пра­вље­на на­ци­ја
– до­би­ја­ју по­др­шку, али не од Евро-За­па­да,
од сво­јих рат­них са­ве­зни­ка, не­го,
па­ра­док­сал­но, од ре­зо­лу­ци­је ИБ
… ја­вље­на је Ре­зо­лу­ци­ја ИБ – за­што
мим Ср­би­ма ка­кви је­су, а та­кви
мо­г у да бу­д у и Н А­Т О -европ­с ки,
не­го као не­кад сил­ни Ри­мља­ни у
ма­лом Изра­и­љу, у мо­гу­ћем от­кро­
ве­њу срп­ске исто­риј­ске за­јед­ни­це,
у ср�­ској �ај­ни ис�о­ри­је и лич­но­
с�и, у ср�­ском за­ве­�у ко­га ми Ср­би
ни­смо све­сни. Да­кле, чак и о�ре­зни
не­�ри­ја­�ељ ви­�и наш с�ас ко­ји ми
– не ви­�и­мо. Исто та­ко и у Евро­пи –
стра­те­ги­јом Хлад­ног ра­та про­тив
Ис­�о­ка, �ро­�ив Ру­си­је – Аме­ри­ка и
НА­Т О-Евро­па не по­др­жа­ва­ју об­но­
ву и ја­ча­ње са­ве­знич­ке, де­го­лов­ске
Фран­цу­ске, не­го – Не­мач­ку!
За­то Ср­би, ге­но­цид­но-жр­тве­на
на­ци­ја рат­них по­бед­ни­ка и жр­та­
ва – у Евро­п и и Ју­г о­с ла­в и­ј и, уз
Је­вре­је, је­ди­на жр­тва Хи­тле­ро­ве
и на­ци-уста­шке агре­си­је, је­ди­на
ан­ти­фа­ши­стич­ка, е�­зи­с�ен­ци­јал­но
ан­ти­фа­ши­стич­ка, а обес­пра­вље­на,
те­хе­ран­ско-ав­ној­ски обес­пра­вље­
на на­ци­ја – до­би­ја­ју по­др­шку, али
не од Евро-За­па­да, од сво­јих рат­
них са­ве­зни­ка, не­го, па­ра­док­сал­но,
од ре­зо­лу­ци­је ИБ. Тај па­ра­докс не
мо­же да се са­гле­да или об­ја­сни ни
еко­ном­ски, ни по­ли­тич­ки, ни стра­
те­шки, ни фи­ло­зоф­ски, итд, не­го
са­мо ис�о­риј­ски – и то па­ра­док­
сом у ко­ме се већ хи­ља­ду и шест
сто­ти­на го­ди­на, од Ав­гу­сти­на, на­
шла са­ма исто­ри­ја, у ци­ви­ли­за­ци­
ји За­па­да ту­ма­че­на, ме­та­фи­зич­ки:
без ње­го­вог схва­та­ња вре­ме­на и
над­в ре­м е­н а, од­н о­с но без раз­у­
ме­ва­ња тран­сцен­ден­ци­је, тај­не
Ду­ха Све­то­га, да­кле, и са­мог хри­
шћан­ства, тај­не исто­ри­је и тај­не
лич­но­сти.
***
У Бе­о­гра­ду 1948. го­ди­не – на­
ро­чи­то Ср­би из НДХ, тј. „со­ци­ја­
ли­с тич­ке ре­п у­б ли­ке Хр­в ат­с ке“,
из­б е­гли­ц е и Кра­ј и­ш ни­ц и – сви
обо­жа­ва­ју Фран­цу­зе, јер ми­сле да
их тај пред­рат­ни, ју­го­сло­вен­ски
„тра­ди­ци­о­нал­ни са­вез са Фран­цу­
ском“ свр­ста­ва и на стра­ну Ен­гле­
ске и Аме­ри­ке, ви­ше не­го на стра­
ну Ру­си­је, уоп­ште не слу­те­ћи да је
и де­го­лов­ска Фран­цу­ска от­пи­са­на.
И све то да­је на­ро­чит, из­не­на­
ђу­ју­ћи (срп­ски) зна­чај и са­др­жај
1948-ој, као ИБ-�о­�и­ни. На­и­ме, 1948.
упра­во 28. ју­на, на Ви­дов­дан – об­
та­да? То зна­ју ње­ни ау­то­ри. За цео
свет, упра­во у Бе­о­гра­ду, а на Ви­
дов­дан.
Та­да је, 1948. го­ди­не, Бе­о­град, а
не Мо­сква, био ва­жан као „цен­тар
свет­ског ко­му­ни­зма“, цен­тар ИБ,
Ин­фор­ма­ци­о­ног би­роа Ко­му­ни­
стич­ких пар­ти­ја, об­но­вље­не Ко­
мин­тер­не. Се­ди­ште то­га свет­ског
191
 ИБ би­ло је у бив­шој пред­рат­ној ве­
ли­кој згра­ди бан­ке, на углу ули­це
Ре­сав­ске и Ти­то­ве (да­нас Кра­ља
Ми­ла­на, од Те­ра­зи­ја до Сла­ви­је).
Ту је би­ла и ре­дак­ци­ја ли­ста За
мир и �е­мо­кра­�и­ју (Зми�), ор­га­на
ИБ, ко­ји је из­ла­зио и био штам­пан
на ви­ше је­зи­ка, где и Бор­ба и Књи­
жев­не но­ви­не: на Тр­гу Марк­са и Ен­
гел­са (пред­рат­ном и да­на­шњем
Тр­гу Ни­ко­ле Па­ши­ћа), у згра­ди
Бор­бе (пред­рат­ног Сто­ја­ди­но­ви­
ће­вог ЈРЗ-ли­ста Вре­ме, па рат­ног
оку­па­циј­ског ли­ста Но­во Вре­ме и
не­мач­ких пу­бли­ка­ци­ја).
***
А ту смо, за­п о­с ле­н и у штам­
па­р и­ј и и ре­д ак­ц и­ј а­м а Бор­б е,
Књи­жев­н их но­в и­н а и из­д а­в ач­
ког пред­у­зе­ћа „Кул­ту­ра“, ра­ди­ли
и ми пре­во­ди­о­ци – ван­пар­тиј­ни
пре­во­ди­о­ци, па и тек осло­бо­ђе­ни
ка­жње­ни­ци, јер у „се­љач­ки не­пи­
сме­ној“ Пар­ти­ји ни­је би­ло чла­но­ва
ко­ји су зна­ли стра­не је­зи­ке. Пре­во­
ди­ли смо, за Бор­бу и за чла­но­ве ЦК
КПЈ, ин­те­ре­сант­не члан­ке фран­цу­
ских, швед­ских, не­мач­ких, ен­гле­
ских итд. са­рад­ни­ка ли­ста Зми�
(по на­шем Зми­ја). У штам­па­ри­ју
је че­сто, па и у Бор­бин ка­фе-клуб
ме­ђ у гра­ф и­ч а­р е, но­в и­н а­р е, са­
рад­ни­ке и пре­во­ди­о­це, до­ла­зио и
глав­ни уред­ник Зми­�а, то­ва­риш
Ју­дин и, што је ја­ко за­ни­мљи­во,
че­сто и гла­сно у раз­го­во­ри­ма ср­
бо­вао, јер је за ње­га Ју­го­сла­ви­ја
би­ла ти­тов­ска, ан­ти­срп­ска, про­
хр­ват­ска, да­кле, про­фа­ши­стич­ка
за­пад­на тво­ре­ви­на, баш као и за
нас пре­во­ди­о­це, ме­ђу ко­ји­ма је, у
би­бли­о­те­ци Бор­бе, та­да би­ла и Ше­
ка Ко­раћ, же­на про­фе­со­ра Ко­ра­ћа,
и Па­у­ла Му­зер, а сви смо се та­да
о то­ме из­ја­шња­ва­ли са­мо ти­хо и
ме­ђу­соб­но, удво­је-утро­је.
На сам дан кад је лист За мир и
�е­мо­кра­�и­ју об­ја­вио Ре­зо­лу­ци­ју ИБ
– баш на ср�­ски Ви­�ов­�ан – ули­цом
су, го­то­во тр­че­ћи, „про­дав­ци“, раз­
но­са­чи, за­по­сле­ни у Зми­�у, ну­ди­
ли но­ви­не бес­�ла�­но, из­ви­ку­ју­ћи
при то­ме и име­на „ју­го­сло­вен­ских
ја­ни­ча­ра“ и че­тво­ри­це „да­хи­ја“:
„Ти­то-Кар­дељ-Ђи­лас-Ран­ко­вић“,
а на­род је узи­мао и на ули­ци, хо­
дом чи­тао та­ко од Сла­ви­је до Ка­
ле­мег­да­на.
192
На сам дан Ви­дов­дан, ­
1948. го­ди­не!
На још ве­ће из­не­на­ђе­ње, Ре­зо­лу­
ци­ју, исти текст, мо­ра­ла је да об­
ја­ви и на­ша По­ли­�и­ка, те смо, на
Ка­ле­мег­да­ну, био је ју­ни, леп ве­дар
дан, чи­та­ли, ра­ди по­ре­ђе­ња, и По­
ли­�и­ку. Не знам да ли да­нас чу­ва­ју
– и да ли су сме­ли, у вре­ме го­ди­ну
да­на ка­сни­је учвр­шће­ног ти­то-
ко­му­ни­зма да чу­ва­ју – тај днев­ни
при­ме­рак. Би­ла је то исто­риј­ски
и свет­ски из­у­зет­на си­ту­а­ци­ја, по­
ло­жај и дух Бе­о­гра­да. Нас, из­гле­да,
та из­у­зет­на си­ту­а­ци­ја не мо­же да
ми­мо­и­ђе, јер смо – у то­ме је на­ша
из­у­зет­ност – на стра­те­шки из­у­
зет­но зна­чај­ном по­ло­жа­ју, па за­то
са­мо Бог, ако смо Ње­го­ви, за­вет­ни,
мо­же да нам по­мог­не. За нас дво­
ји­цу-тро­ји­цу при­ја­те­ља, бив­ших
ло­го­ра­ша, то је би­ло исто­риј­ски-
свет­ско зби­ва­ње, па смо ишли све
до Ка­ле­мег­да­на да тај не­ве­ро­ва­тан
тре­ну­так исто­ри­је по­сма­тра­мо и
да слу­ша­мо: на­род на­глас чи­та и
ко­мен­та­ри­ше Ре­зо­лу­ци­ју! А шта је
ту би­ло по­себ­но ин­те­ре­сант­но? Па
текст у ко­ме во­де­ћу Че­твор­ку КПЈ
– Ти­та, Кар­де­ља, Ђи­ла­са и Ран­ко­
ви­ћа, по том ре­до­сле­ду, Ре­зо­лу­ци­ја
оп­ту­жу­је упра­во као Че­�и­ри �а­хи­је:
А�ан­ли­ја и Ку­чук Али­ја, Му­ла Ју­суф и
Фо­чић Мех­ме�-а�а­, из пе­сме Фи­ли­
па Ви­шњи­ћа По­че­�ак бу­не �ро­�ив
�а­хи­ја (пе­сма бр. 28, из Ње­го­ше­ве
зби­р­ке О�ле­�а­ло ср�­ско), а це­лу
УДБ-у, од та­да упра­ву др­жав­не без­
бед­но­сти, тј. са­ме вла­сти (а до та­да
ОЗН-у, ко­ја је код Кра­ји­шни­ка, још
увек ор­ган за за­шти­ту на­ро­да – од
уста­ша) Ре­зо­лу­ци­ја ја­ни­ча­ри­ма на­
зи­ва ту „че­тво­ри­цу да­хи­ја“41.
То је је­ди­но што је на­род Бе­о­
гра­да та­да у Ре­зо­лу­ци­ји РАЗ­У ­М ЕО
и пре­но­сио и за­пам­тио као ре­чи
исто­ри­је, па ће и Чка­ља – див­ни,
да­нас упо­ко­је­ни Чка­ља, две де­це­
ни­је ка­сни­је, у ТВ-се­ри­ји „Ка­ми­он­
џи­је“, по­ла­жу­ћи на ис­пи­ту за во­
за­ча „на­ци­о­нал­ну исто­ри­ју“ – из
„чи­та­ве срп­ске исто­ри­је“ пам­ти­ти
са­мо: „А�ан­ли­ја и Ку­чук Али­ја, Му­ла
Ју­суф и Фо­чић Мех­ме�-а�а­“, што је
за наш и да­нас нео­бра­зо­ва­ни свет
још увек нај­зна­чај­ни­ји део срп­ске
исто­ри­је. А тај нај­зна­чај­ни­ји, суд­
бо­но­сни део, ујед­но је и ре­че­ни­ца
из тек­ста Ре­зо­лу­ци­је ИБ, 1948.
Осу­ђу­ју­ћи Ти­та и ЦК КПЈ као
из­д ај­н и­к е, од­н о­с но за­п ад­н е
НАТО-аген­те, ау­то­ри Ре­зо­лу­ци­је
се, очи­глед­но, по­зи­ва­ју на срп­ску
исто­ри­ју, па, при то­ме по­ку­ша­ва­ју,
на­су­прот сво­јој иде­о­ло­ги­ји „кла­
сне исто­ри­је“, чак и то да про­бу­де
– не фи­ло­зоф­ски-исто­риј­ску, не­
го – (да ли баш пот­пу­но и пра­ву)
мо­рал­но-исто­риј­ску свест Ср­ба.
То ће би­т и и раз­л ог што ће
Ти­то, а у Бе­о­гра­ду и ње­го­ви ср­
бо-ко­му­ни­сти, нај­ве­ћу идеј­ну и
„за­ве­ре­нич­ку“ опа­сност ви­де­ти у
срп­ској исто­ри­ји, па ће он­да Пар­
ти­ја и УДБ-а ак­ти­ви­ра­ти СКОЈ да
га нај­пре ма­сов­но „обо­га­ти“ ху­ли­
га­ни­ма, па да – уки­да­ју­ћи тај свој,
ти­тов­ски ху­ли­ган­ски СКОЈ – уки­не
и онај ко­га се је­ди­но и бо­јао: не­
из­ле­чи­во ру­со­фил­ски, па да он­да,
за кон­цло­гор Го­ли Оток би­ра баш
Ср­бе ру­со­фи­ле, „ис­точ­ња­ке“, „ан­ти-
за­пад­ња­ке“, пред­рат­не СКОЈ-ев­це,
истин­ски ју­го­сло­вен­ски ор­јен­ти­
са­не. На­и­ме, Ти­ту и „да­хи­ја­ма“ би­
ло је очи­глед­но: ау­то­ри Ре­зо­лу­ци­је
ми­сле и го­во­ре да са­мо исто­риј­ска
свест Ср­ба мо­же да схва­ти и обо­ри
ти­то-ко­му­ни­зам (НА­Т О-ко­му­ни­
зам), да бит­но и суд­бо­но­сно пи­та­
ње Ср­ба, њи­хо­вог оп­стан­ка, ни­је
„со­ци­ја­ли­зам или ка­пи­та­ли­зам“,
по­л и­т и­к а, иде­о ­л о­г и­ј а, ова или
она пар­ти­ја, не­го ве­ков­но пи­та­
ње – „Ис­ток или За­пад у исто­ри­ји
Ср­ба“. А то ни­је пи­та­ње про­стог
и про­ла­зног,„днев­ног“, вре­ме­ног,
еко­ном­ско-по­ли­тич­ког ин­те­ре­са,
не­го ци­ви­ли­за­циј­ско и европ­ско
пи­та­ње над­вре­ме­ног, мо­рал­ног
иден­ти­те­та, пи­та­ње, да­кле, лич­
не, за­в ет­н е, исто­р иј­с ке све­с ти,
41
Да­кле, „ја­ни­ча­ пи­та­ње лич­ног, мо­рал­ног осе­ћа­ња
ри“ су УДБ-а, а не исто­ри­је, над­вре­ме­ног оп­стан­ка
ОЗН-а, ко­ја ће би­
лич­но­сти у мо­рал­но-исто­риј­ској
ти уки­ну­та.
за­јед­ни­ци. Да­кле, све оно што би у
јед­на­кој „не­свр­ста­но­сти“, од­но­сно
у јед­на­ком про­ти­вље­њу им­пе­ри­ји
„Ис­то­ка“ као и им­пе­ри­ји „За­па­да“ –
би­ло зна­чај­ни­је, пло­до­твор­ни­је и
ре­ал­ни­је 1948, не­го 27. мар­та 1941.
Јер је 27. мар­та то би­ло са­мо шпе­
ку­лант­ско по­ли­тич­ко, бри­тан­ско,
пи­та­ње мо­нар­хи­је и др­жав­ног уда­
ра, пи­та­ње са­ме по­ли­ти­ке, свр­ста­
но­сти или не­свр­ста­но­сти Ју­го­сла­
ви­је, ра­та, не­ис­то­риј­ског др­жав­ног
са­ве­зни­штва и ре­во­лу­ци­о­нар­ног,
„узо­р­ног“ опре­де­ље­ња за За­пад. То
ЗИМА
опре­де­ље­ње је би­ло дво­стра­но и
не­ја­сно: не са­мо про­тив Не­мач­
ке, не­го и за За­пад ко­ји је про­тив
исто­ри­је, мо­рал­не за­вет­не за­јед­
ни­це, да­кле, и про­тив исто­риј­ске
све­сти на­ци­је42.
***
„Да­хиј­ска че­твор­ка” а на­ро­чи­то
Ти­то ће тих ме­се­ци 1948. го­ди­не,
па чак и 1949. би­ти упла­ше­ни – све
док ко­нач­но не бу­ду уве­ре­ни у си­
гур­ну по­др­шку За­па­да, на­ро­чи­то
Аме­р и­к е и атом­с ке бом­б е ко­ју
СССР још ни­је имао.
На­и­ме, све ово око Ре­зо­лу­ци­је
ИБ се де­ша­ва у вре­ме већ Тре­ће�
свет­ског ра­та, овај пут, због ог­
ња „атом­ског“, са­мо Хла�­но� ра­�а
„За­па­да“ про­тив „Ис­то­ка“, ра­та ко­
ји је Чер­чил про­тив „Ис­то­ка“, Ру­са
и Ср­ба, во­дио већ у вре­ме Дру­гог
свет­сгог ра­та, по­го­то­во за осва­ја­
ње Ср­би­је и Бе­о­гра­да 20. ок­то­бра
1944, а об­ја­ви­ће га по­сле ра­та у по­
ме­ну­том го­во­ру у Фул­то­ну. Ре­зо­лу­
ци­ја ИБ је, да­кле, кад већ и Ру­си­ја
2014
има атом­ску бом­бу, са­мо од­го­вор
на Хлад­ни рат, ко­ји НА­Т О – Бри­та­
ни­ја, Евро­па, Аме­ри­ка – во­ди већ
од Мин­хе­на 1938. го­ди­не, ка­да је
За­пад Хи­тле­ру (по Тојн­би­ју 1937. го­
42
О то­ме в. књигу ди­не) дру­гој гра­ни је­дин­стве­ног
пред­сед­ник Кра­ ан­ти-ис­точ­ног За­па­да, пре­дао Че­
љев­ске вла­де др.
хо­сло­вач­ку, па и ју­го­сло­вен­ско-че­
Ми­лана Сто­ја­
ди­но­вића (1937- шку „со­кол­ску“ – ан­ти­фа­ши­стич­ку
1939), Ни ра�, ни Ма­лу Ан­тан­ту.
�ак�: Ју�ославија Тај, у два­де­се­том ве­ку тре­ћи,
између �ва ра�а,
хладни рат је као свој пр­ви циљ
Београд, 1963.
имао да НА­Т О-За­пад – на исто­риј­
ски нај­лу­ка­ви­ји, кр­ста­шки, овај
пут ан­ти­ру­ски на­чин – осво­ји пре
све­га Бал­кан, јер већ од вре­ме­на
Кар­ла Ве­ли­ког и за­пад­них кр­ста­
ша Бал­к ан је за агре­с о­р а стра­
те­шки зна­чај­на, чак од­лу­чу­ју­ћа
по­зи­ци­ја за им­пе­ри­јал­ни, то­бо­же
кул­тур­ни, „про­дор на Ис­ток“, од­но­
сно у са­му сфе­ру Ру­си­је: све­јед­но
да ли пра­во­слав­не, цар­ске, ко­му­
ни­стич­ке или де­мо­крат­ски об­но­
вље­не. А још од Кон­кор­да­та 1937.
Бал­кан је – за кр­ста­ше као „Но­ви,
пра­во­слав­ни Изра­иљ“ – по­во­љан
(као ство­рен) за на­ци­о­нал­но-вер­
ске су­ко­бе из­ме­ђу са­мих „Бал­ка­на­
ца“ („Изра­е­ла­ца“ – Ср­ба и „обес­пра­
вље­них Па­ле­сти­на­ца“ – Хр­ва­та),
што омо­гу­ћу­је, и „вер­ски“ иза­зи­ва,
од­но­сно иде­о­ло­шки ле­га­ли­зу­је ме­
ша­ње За­па­да у те су­ко­бе.
То ме­ша­ње је би­ло од­лу­чу­ју­ће
но­вем­бра 1943, те­хе­ран­ским, ан­
гло-аме­рич­ким дик­ти­ра­њем тзв.
ав­н ој­с ких од­л у­к а, о то­м е да се
без ика­квих ми­ров­них уго­во­ра,
као ре­ци­мо, Фран­цу­ска-Не­мач­ка,
у „је­дин­стве­ну, брат­ску“ а кон­фе­
де­рал­ну Ју­го­сла­ви­ју то­бо­же „ан­
ти­фа­ши­стич­ки“ ује­ди­не на­ро­ди
ко­ји су – већ у два свет­ска ра­та,
а по­го­то­во у Дру­гом – ме­ђу­соб­но
би­ли не­при­ја­те­љи, јед­ни на­ци­сти,
на стра­ни ге­но­цид­ног на­ци­зма, а
дру­ги на стра­ни ан­ти­фа­ши­зма.
***
Да за крат­ку ка­рак­те­ри­за­ци­ју
Ти­та, од­но­сно дру­штве­но-исто­риј­
ског Ти­то-фе­но­ме­на, до­да­мо још
са­мо ово: „Ко­му­ни­ста“, али са­мо по
сво­јој пр­о­за­пад­ној (од 1937. го­ди­не
193
 про­кон­кор­д ат­с кој) уло­з и, Ти­т о
ће – из стра­ха од срп­ских пар­ти­
за­на и ру­со­фи­ла и уз раз­у­ме­ва­ње
и одо­бра­ва­ње За­па­да – да се и по­
сле Ре­зо­лу­ци­је за­кли­ње Ста­љи­ну,
па чак и на Пе­том кон­гре­су КПЈ, у
је­сен 1948, и на Пр­во­мај­ској па­ра­ди
1949. го­ди­не кад на че­лу пр­во­мај­
ске по­вор­ке но­се не са­мо Ти­то­ву,
не­го и огром­ну Ста­љи­но­ву сли­ку,
ве­ћу од Ти­то­ве. То је би­ло вре­ме
кад „Ти­то-да­хиј­ска Че­твор­ка“ још
ни­је би­ла си­гур­на у све­стра­ну оба­
ве­штај­но-по­ли­циј­ску, фи­на­сиј­ску,
ди­пло­мат­ску и ору­жа­ну по­др­шку
НА­Т О-Евро­пе, За­па­да.
Ти­тов страх и осе­ћа­ње не­си­гур­
но­сти (при­вре­ме­ни страх од не­мо­
ћи) има­ју два ја­сна раз­ло­га: је­дан
је у са­м ој пре­т е­ћ ој, а при то­м е
про­срп­ској, Ре­зо­лу­ци­ји ИБ, страх
од СССР-а, па и од це­лог та­да­њег
„Ис­т о­к а“, тј. Вар­ш ав­с ког пак­т а. ПА­РИ­СКА ИЗ­ЛО­ЖБА
Тај страх је при­ро­дан, јер је сна­га
и си­гур­ност ње­го­ве оку­па­тор­ске Ср­би­ја – исто­риј­ско чу­до
вла­сти и ста­љин­ске иде­о­ло­ги­је
у пот­пу­но­сти за­ви­си­ла од то­га у
ко­ли­кој ме­ри ће, чак и по­сле Ре­ По­сле�­ња си мо­ја Си­на­�о­�а,  а­рав­но, Бра­но, �а не мо­жеш. А не мо­же ни­ко о� нас.
Н
зо­лу­ци­је ИБ, Ти­то­ва „Пар­ти­ја“, тј. мој �о­сле�­њи Ца­ри­�ра� и Рим. Ни­је мо­�ао ни Све­�и Са­ва, јер Бо� се и ја­вља чо­ве­ку са­мо
ста­љин­ски апа­рат вла­сти, ору­жа­ с То­бом мо­ж�а мо­�у и без Бо­�а, као с�а­со­но­сно љу�­ско осе­ћа­ње �ри­�а�­но­с�и на­ро­�у,
не сна­ге и „ја­ни­чар­ска“ ста­љин­ска ал без Те­бе не мо­�у ни с Њим. сво­јој мо­рал­но-ис�о­риј­ској за­је�­ни­ци у ко­ју љу­�е – би�­
по­ли­ци­ја ОЗН-а-УДБ-а би­ти Ти­ту Бра­на Црн­че­вић но уса­мље­на би­ћа – са­би­ра и мо­же �а са­би­ра са­мо Бо�
и „да­хи­ја­ма“ ода­ни, јер Ре­зо­лу­ци­ја �а­ру­ју­ћи им �а­�ри­о­�и­зам све­�и, за­ве�­ни, цр­кве­ни,
оп­ту­жу­је Ти­та не са­мо за пре­ко­ Бра­но, у�ра­во �ај Твој. А сва­ка ис�о­риј­ска /мо­рал­но-
мер­не лич­не при­ви­ле­ги­је, не­го и ис�о­риј­ска/ за­је�­ни­ца је чу­�о. Па и Ср­би­ја.
за из­да­ју, а ње­го­ву „Пар­ти­ју“ и сав
ти­то-ко­му­ни­зам за кр­ше­ње „уну­
тар-пар­тиј­ске де­мо­кра­ти­је“, а из­
над све­га осу­ђу­је, оно што За­пад Та­д а (1948-1950), у вре­м е Ре­ под­се­ћа на про­шлост др­жа­во­твор­
по­здра­вља, ти­тов­ску из­�а­ју марк­ зо­лу­ци­је ИБ, а по­го­то­во у вре­ме ну („зе­маљ­ског цар­ства“). Али са­ма
си­зма-ста­љи­ни­зма. „Па­ри­ске из­ло­жбе“, Ср­би­ја је (не та, рат­нич­ка и уста­нич­ка, а по­го­то­
А при све­му то­ме се „сул­тан“ Ју­го­сла­ви­ја, не­го баш Ср­би­ја) у во ре­во­лу­ци­о­нар­на про­шлост, као,
Ти­то и „да­хи­је“ и не бо­је то­ли­ко европ­ској штам­пи, јер хва­ла Бо­ на при­мер, уби­ство кра­ља 1903. го­
са­мих др­жав­них, тј. пар­тиј­ских, по­ гу још ни­је би­ло ових ТВ-ме­ди­ја, ди­не или др­жав­ни удар 27. мар­та
ли­циј­ских и вој­них вр­хо­ва, ко­ли­ко, по­ми­ња­на као из­у­зе­тан, из­ра­зи­ 1941. го­ди­не – ко­ји је по­здра­вио чак
ви­де­ће­мо за­што, са­мог на­ро­да, ши­ то бал­кан­ски на­род ста­вљен на и па­три­јарх срп­ски, Га­ври­ло – не
ро­ког (при­лич­но при­нуд­ног) члан­ хер­кул­ско рас­кр­шће „да на­здра­ви мо­гу би­ти за­вет­ни, да­кле, чак ни
ства Пар­ти­је и СКОЈ-а (ко­ји ће за­то ча­ш ом Хер­к у­л о­в ом“ (Лу­ч а ми­ др­жа­во­твор­ни, а ка­мо­ли исто­риј­
већ 1949. би­ти ко­нач­но уки­нут), а кро­ко­зма, П, 100): да ли да уда­ри ски. А та­кву по­бу­ну је и Ти­то по­чео
на­ро­чи­то се бо­ји Кра­ји­не, ко­ја је у пу­тем на ко­ји га по­зи­ва и хра­бри и да оче­ку­је и же­ли, на­рав­но, тек
Хр­ват­ској – не по­ли­тич­ки, не­го – Ре­зо­лу­ци­ја ИБ, или пу­тем за­ве­та од мо­мен­та кад је, као и „ју­на­ци 27.
е�­зи­с�ен­ци­јал­но ан­ти­фа­ши­стич­ка, – на ко­ји га по­зи­ва европ­ско чу­до мар­та“, био си­гу­ран у пу­ну ан­гло-
да­кле, из­ра­зи­ти­је не­го би­ло ко­ји ду­хов­но­сти Па­ри­ска из­ло­жба срп­ аме­рич­ку по­др­шку, фи­нан­сиј­ску,
дру­ги део Ју­го­сла­ви­је. За­то су сâмо ских ико­на, фре­са­ка и (за­вет­них) оба­ве­штај­ну и ору­жа­ну: јер би то
исто­риј­ско и рат­но ис­ку­ство Кра­ји­ сред­њо­ве­ков­них ру­ко­пи­са? Ко­ји би­ла при­ли­ка да ко­нач­но – успе­
шни­ка (Хр­ват­ске, Бо­сне и Сре­ма) и су од свих тих (и дру­гих) „зна­ко­ шни­је не­го Па­ве­ли­ће­ва НДХ – ли­
на­ше (Ан­дри­ћев­ско и Ћо­пи­ћев­ско) ва по­ред пу­та“ спа­со­но­сни? Ко­ји кви­ди­ра сва­ку мо­гућ­ност срп­ког
са­о­се­ћа­ње са Кра­ји­шни­ци­ма на­ду и су исто­риј­ски, за­вет­ни? Ре­зо­лу­ци­ по­кре­та на­ци­о­нал­не об­но­ве, ка­кву
бо­ља вре­ме­на тра­жи­ли – не у Ре­зо­ ја ИБ нас, до­ду­ше, не под­се­ћа на је Ср­би­ма, као и Фран­цу­ској, од
лу­ци­ји ИБ, не­го у Де­кла­ра­ци­ји ОУН исто­ри­ју као мо­рал­ни фе­но­мен за­ свих са­ве­знич­ких др­жав­ни­ка же­
о пра­ви­ма и �о­с�о­јан­с�ву чо­ве­ко­ве вет­не за­јед­ни­це, не­го нас – ве­ро­ лео са­мо ге­не­рал Де Гол. На­и­ме, у
лич­но­сти, об­ја­вље­ној та­ко­ђе 1948. ват­но у до­бр­ој на­ме­ри – по­зи­ва и хи­ља­ду­го­ди­шњем кр­ста­шком су­

194 ЗИМА
 ко­бу Ис­ток-За­пад за Бал­кан, Ти­то
је по­стао и глав­ни стра­тег за ко­
нач­но за­пад­но осва­ја­ње Бал­ка­на.
То при­з на­њ е, ко­ј е је, на­ж а­л ост,
ла­ска­ло и во­де­ћем срп­ском пар­
тиј­ско-пар­ти­зан­ском пи­сцу, ода­ли
су му и го­то­во сви евро-за­пад­ни
НА­Т О др­жав­ни­ци, на­рав­но, и Ва­
ти­к ан, при­л и­ком са­х ра­н е 1980.
го­ди­не. А та­кво при­зна­ње, ка­кво
је до­био Ти­то, за чи­та­вих де­вет
сто­ти­на го­ди­на кр­ста­шких ра­то­ва
„За­па­да про­тив Ис­то­ка“ ни­је да­то
ни­јед­ном кр­ста­шком вој­ско­во­ђи,
чак ни Фри­дри­ху Бар­ба­ро­си или
Ри­чар­ду Ла­вље Ср­це. Па мо­же ли се
за­ми­сли­ти ко­ли­ко је од­сут­на срп­
ска, за­вет­на исто­риј­ска свест оних
на­ших пи­са­ца, пе­сни­ка, сли­ка­ра,
исто­ри­ча­ра мо­�ер­ни­с�а – ти­то-мо­
дер­ни­ста – ко­ји­ма је то при­зна­ње
ла­ска­ло?
Па ипак је Ср­би­ја – ка­ква та­
ква, ово­ли­ко гре­шна и по­ни­же­на
– ко­ли­ка-то­ли­ка оста­ла: као до­каз,
ка­ко је то пе­вао пе­сник Бра­на Црн­
че­вић, да има сми­сла и да вре­ди
ве­ро­ва­ти у Бо­га. Јер ако Ср­би­ја по­
сле све­га ипак по­сто­ји, он­да мо­ра
да по­сто­ји и Бог.
***
Ср­би­ја је та­да по­ми­ња­на и као
ис�о­риј­ско чу­до: по­ми­ња­на – не
ме­ђу на­шим опре­зно ћу­тљи­вим,
упла­ше­ним, ју­го­сло­вен­ски, евро-
за­пад­но обра­зо­ва­ним исто­ри­ча­ри­
ма, ко­ји не схва­та­ју ни Ње­го­ша, ни
Иву Ан­дри­ћа, не­го – ме­ђу не­ким
ис�о­ри­ча­ри­ма уме�­но­с�и, след­
бе­ни­ци­ма Ра­дој­чи­ћа и Де­ро­ка, а
он­да и у из­дво­је­ним кру­го­ви­ма
ка­кав је био и круг у ка­фе-клу­бу
штам­п а­р и­ј е и са­р ад­н и­к а Књи­
жев­н их но­в и­н а (Бран­ко Ћо­п ић,
Скен­дер Ку­ле­но­вић, Ми­хиз), па
и гра­фи­ча­ри Мо­ца, Са­ва Ту­цић,
Бла­го­је Па­ли­ку­ћа и Сте­ва Вуј­ков,
сли­ка­ри ама­те­ри, „ре­а­ли­сти“, као
и не­ки пре­во­ди­о­ци.
Под­се­ћам на је­дан од мно­штва
та­квих та­да­њих „уских кру­го­ва“,
јер ово је вре­ме кад је по­ја­ва лич­но­
с�и не­мо­гу­ћа пре не­го што се – као
та­кво, као лич­нос� – људ­ско би­ће
не са­гле­да и не учвр­сти у сми­ре­
ним �и­ја­ло­зи­ма, очи у очи у уским
кру­�о­ви­ма бли­жњих, при­ја­те­ља,
исто­вер­ни­ка: ре­ци­мо у па­ро­хи­ји,
или у не­ком клу­бу, у не­кој ре­дак­
ци­ји, на ка­те­дри, у на­став­нич­ком
2014
кру­гу шко­ле, са­ни­тет­ског осо­бља
бол­ни­це, ам­бу­лан­те, су­ста­на­ра. Јер
и „Ерос“ – ага­пе та­квих ди­ја­ло­га –
мо­гућ је не у не­кој пар­ти­ји (ни­по­
што) или у не­кој ин­те­ре­сној „за­јед­
ни­ци“ (ин­те­ре­сној ор­га­ни­за­ци­ји),
не­го са­мо у уским кру­го­ви­ма би­ћа
сми­ре­них, као де­ца у ве­ри. По­ја­ва
та­квих кру­го­ва је пр­ви знак да је
до­шло вре­ме за об­но­ву по­ро­ди­це,
су­сед­ства, са­рад­ни­ка, па­ро­хи­је,
ли­тур­гиј­ске за­јед­ни­це, оп­шти­не
и на­ци­је као за­јед­ни­це мо­рал­но-
исто­риј­ске, а не по­ли­тич­ке43. За­то
што ни ау­тен­тич­на исто­ри­ја, па ни
срп­ска исто­риј­ска за­јед­ни­ца, ни­је
хро­но­ло­�и­ја – са­мих, по­го­то­во рат­
них и ре­во­лу­ци­о­нр­них, до­га­ђа­ја и
уста­но­ва (по­ли­тич­ких, вој­них рат­
нич­ких, чет­нич­ких, пар­ти­зан­ских,
ре­во­лу­ци­о­нар­них, срп­ских и ан­
ти­и­сто­риј­ских) – не­го ау­тен­тич­на
исто­ри­ја је сли­ка мо­гу­ћа и ја­сна
са­мо у сми­ре­ном ди­ја­ло­гу, за­вет­на
сли­ка сми­сла, је­ди­не си­ле ду­хов­
не, по­све­до­че­не са­мо умет­но­шћу
и осе­ћа­њем. Кроз умет­ност, кроз
наш до­жи­вљај, у ди­ја­ло­гу лич­но­
сти ја­сан до­жи­вљај мо­ра­ла ве­ре и
умет­но­сти, от­кри­ва нам се – ина­че
скри­ве­на – са­ма ду­хов­на при­ро­да и
тај­на лич­но­сти, а кроз њу и ду­хов­
на, умет­нич­ка, по­ет­ска, вер­ска, мо­
рал­на, ин­тим­на при­ро­да исто­ри­је,
спа­со­но­сне, евро-ме­ди­те­ран­ске,
бал­кан­ске, ау­то­ке­фал­не за­јед­ни­
це исто­риј­ске. На то је у Евро­пи, у
Два­де­се­том ве­ку пр­ви пут а по­себ­
ном за­слу­гом Ге­не­рал Де Го­ло­ве
Фран­цу­ске, по­све­до­чи­ла исто­ри­ја
срп­ске цр­кве­не умет­но­сти. Да би­
смо схва­ти­ли или бар на­слу­ти­ли
за­што је Ср­би­ја та­да по­ми­ња­на
та­ко – као исто­риј­ско чу­до, упр­
кос ра­ту, 20. ок­то­бру, АВ­Н ОЈ-ском
по­ни­же­њу – оти­ди­те да­нас, по­
сле ше­зде­сет го­ди­на, у Га­ле­ри­ју
фре­са­ка44, јер она је спо­ме­ник и,
ка­кав та­кав, оста­так Па­ри­ске из­
ло­жбе срп­ских сред­њо­ве­ков­них
ико­на и фре­са­ка, увид са­ме исто­
ри­је умет­но­сти (по­е­зи­је итд.) у за­
вет­ни ка­рак­тер срп­ске исто­ри­је,
из­ре­цив са­мо лич­но­шћу (би­ћем
осе­ћа­ња умет­но­сти, Ли­тур­ги­је), а
оне­мо­гу­ћа­ван та­да (1950-их) баш
пар­тиј­ском по­ли­ти­ком аме­рич­ки
фи­нан­си­ра­ног и на­ме­та­ног мо­дер­
ни­зма, ко­ји ће би­ти са­мо увод у са­
да­шњу тех­нич­ку без­ду­шност ме­
диј­ске ТВ-им­пе­ри­је. А мо­дер­ни­зам
је – фи­ло­зоф­ски (ме­та­фи­зич­ки)
на­гла­шен – култ вре­ме­на, са­вре­ме­
но­сти, а да­нас тех­ни­ке, што зна­чи
да је то не­�а­ци­ја на�­вре­ме­на, да­кле,
и са­ме умет­но­сти, тај­не исто­ри­је
и лич­но­сти. То је „нај­е­вроп­ски­ји“
мо­гу­ћи об­лик про­ти­вље­ња ау­тен­
тич­ној срп­ској – и уоп­ште евро-ме­
ди­те­ран­ској, та­ко и де­гол-ка­ми­јев­
ској – исто­риј­ској све­сти и об­но­ви
на­ци­је као мо­рал­но-исто­риј­ске
за­јед­ни­це, па се чу­до и за­го­нет­
ка исто­ри­је и да­нас ве­што кри­ју
ин­те­лек­ту­а­ли­стич­ким, увек са­вре­
43
Оно што се мо­ ме­ним, мо­дер­ни­стич­ким, са­да већ
гло оче­ки­ва­ти и и пси­хи­ја­триј­ским, а пси­хо-иде­о­
од „Две­ри“, пре
ло­шким ослон­цем на ме­та­фи­зи­ку.
не­го што су се по­
ли­ти­зо­ва­ле. За­то за­ве�­на Ср­би­ја, за­вет­на срж
Ср­би­је, не мо­же да бу­де за­пад­на.
***
По­сле ру­ског осло­ба­ђа­ња – али
и Ти­то­вог пре­у­зи­ма­ња – Бе­о­гра­да,
ок­то­бра 1944, а на­ро­чи­то по­сле Ре­
зо­лу­ци­је ИБ и то­бо­же Ти­то­вог, а
за­пра­во НА­Т О-европ­ског и аме­рич­
ког „Не“ Ста­љи­ну, је­ди­на за­пад­на
са­ве­зни­ца ко­ја је хте­ла да по­мог­не
и на­ма и ра­том про­бу­ђе­ној и стра­
да­лој Све­�ој Ру­си­ји, би­ла је Де Го­
ло­ва (и Ка­ми­је­ва) Фран­цу­ска. Ра­
том осла­бље­на за не­ка­кав, Ру­си­ји
нео­п­хо­дан „дру­ги фронт“ про­тив
тех­нич­ки моћ­не Не­мач­ке, она­ко
не­на­о­ру­жа­на, Фран­цу­ска је мо­гла,
и Ру­си­ма и на­ма, да по­мог­не „са­мо
кул­тур­но“, па и то тек по­сле ра­та.
Та, у Дру­гом свет­ском ра­ту, упра­во
као и Ср­би­ја, по­ра­же­на Фран­цу­ска,
на­шла се ипак, опет као и Ср­би­ја, у
по­бед­нич­ком та­бо­ру, али кул­тур­
но по­ни­же­на као и ње­на са­ве­зни­ца
Ср­би­ја. За­то је Фран­цу­ска би­ла об­
у­зе­та са­мо јед­ном – де­го­лов­ском и
ка­ми­јев­ском – иде­јом на­ци­је ко­ја је
ве­ли­ким „фи­ло­соф­ским обра­том“
тре­ба­ло да пре­ђе из ци­ви­ли­за­ци­
44
У ули­ци Ца­ра је евро-за­�а�­не, од­но­сно ме­та­фи­
Уро­ша, у Бе­о­ зич­ке, усме­ре­не ка ин­ди­ви­ду­ал­ној
гра­ду.
осва­јач­кој пла­не­та­р­ној мо­ћи ли­
бе­ра­ли­зма зна­ња и тех­ни­ке као
„де­м о­к ра­т и­ј е“; у ци­в и­л и­з а­ц и­ју
евро-ме­�и­�е­ран­ску, за­вет­но усме­
ре­ну �у­хов­ној кул­ту­ри лич­но­с�и и
на­ци­ји као вер­ској ау­�о­ке­фа­ли­ји.
На­ци­ји као евро-ме­ди­те­ран­ској
ме­ри, је­ди­ном под­но­си­вом оби­му
мо­р ал­н о-ис�о­р иј­с ке за­ј ед­н и­ц е,
гра­ни­ци у ко­јој чо­век оста­је би­ће
осе­ћа­ња, а не са­мо „пла­не­тар­но би­
ће“ ми­шље­ња –„Стра­нац“ (l`E­tran­
ger). Да­кле, усме­рен на­ци­ји (ка­кав
195
 фран­цу­ски оп­ти­ми­зам го­ди­не 1945.
при осни­ва­њу ОУН!), евро-ме­ди­
те­ран­ској, мо­рал­но-исто­риј­ској
за­ј ед­н и­ц и ко­ј а ви­ш е не­ћ е би­т и
ме­ђ у ра­т о­б ор­н им, им­п е­р и­ј ал­
ним, по­го­то­во атом­ским на­ци­ја­ма
евро-за­�а�­но� (Хе­гел-Тојн­би­је­вог)
ти­па на­ци­је: оке­ан­ске, пла­не­та­р­
не, НА­Т О-на­ци­је, ка­кве су са­мо у
јед­ном, Два­де­се­том ве­ку, иза­зва­ле
два свет­ска ра­та, а та­да већ по­че­
ле и Тре­ћи, Хлад­ни рат ко­ји тра­је
и да­нас.
„Ме­ди­те­ран“ – ко­ји Ка­ми на­зи­ва „Југ“,
Mi­di – ни­је ге­ог­ раф­ски по­јам, не­го
кул­тур­но-исто­риј­ски по­јам лич­но­сти,
има­ги­нар­но рај­ски, ме­ром лич­но­сти, би­ћа
осе­ћа­ња, чу­ва­ни ау­то­ке­фал­ни за­ви­чај
„ин­тим­но уских кру­го­ва“ по­ли­са или
ко­му­не и кул­ту­ре уоп­ште, та­ко да га
да­на­шњи ан­тро­по­ло­зи ис­тра­жу­ју,
а пе­сни­ци осе­ћа­ју и у Ју­жној Аме­ри­ци
… ли­ков­не умет­но­сти и сми­сла ко­ји
И та­ко ће, упра­во у вре­ме дра­
ма­т ич­н е И Б -си­т у­а ­ц и­ј е, де­г о­л и­
стич­ко-ка­ми­јев­ска Фран­цу­ска при­
ре­ди­ти Па­ри­ску из­ло­жбу срп­ских
ико­на и фре­са­ка 1950. го­ди­не, пр­ву
и је­ди­ну ве­ли­ку кул­тур­ну по­др­шку
са­ве­знич­ког За­па­да бал­кан­ској, тј.
евро-ме­ди­те­ран­ској Ср­би­ји. О тој
из­ло­жби је пи­са­ла сва зна­чај­на и
ути­цај­на европ­ска штам­па, те је та
Па­ри­ска из­ло­жба у то вре­ме би­ла,
за јав­но кул­тур­но мње­ње Евро­пе,
мно­го зна­чај­ни­ја од тзв. Ти­то­вог –
а за­пра­во НА­Т О-хлад­но­ра­тов­ског
45
Би­ла би та – „Не Ста­љи­ну“45.
срп­ска из­ло­жба,
не­сум­њи­во, и по­
***
ли­тич­ки зна­чај­на
да је мо­гла да
бу­де Њу­јор­шка, Па­ри­ска из­ло­жба срп­ских ико­
Ва­шин­тон­ска, или на, жи­во­пи­са и сред­њо­ве­ков­них
бар Лон­дон­ска.
ру­ко­пи­са до­при­не­ла је не са­мо да
срп­ски ма­на­сти­ри и цр­кве­на умет­
ност по­ста­ну по­зна­ти и це­ње­ни у
чи­та­вом кул­тур­ном све­ту, не­го и
да до­би­ју свет­ски зна­чај, не­у­по­
ре­ди­во ве­ћи од це­ло­куп­не срп­ске
не­срећ­не рат­не про­шло­сти, па и
от­по­ра у Дру­гом свет­ском ра­ту. О
срп­ској сред­њо­ве­ков­ној цр­кве­ној,
за­вет­ној, умет­но­сти пи­са­ло се да је
196
она пре­те­ча и прет­ход­ник ита­ли­
јан­ске (ме­ди­те­ран­ске) Ре­не­сан­се
у вре­ме кад је је­ди­на учи­те­љи­ца
Ита­ли­је, Ви­зан­ти­ја – по­сле ла­тин­
ско-кр­ста­шке (ри­мо­ка­то­лич­ке)
оку­па­ци­је и пљач­ке (1204-1261) –
мо­рал­но, вер­ски и кул­тур­но већ
про­па­да­ла. А да ни­је би­ло те Па­ри­
ске – спа­со­но­сне Па­ри­ске – из­ло­
жбе, ве­ли­ко је пи­та­ње да ли би­смо
ми да­нас, по­сле ти­то-­ко­му­ни­зма и
Тре­ћег (Хлад­ног) ра­та, са­чу­ва­ли те
ма­на­сти­ре, и то не са­мо на Ко­со­
ву и Ме­то­хи­ји. Пи­та­ње је да ли би
стра­ни, на­ро­чи­то ита­ли­јан­ски вој­
ни­ци на­ших да­на по­бо­жно ула­зи­ли
у те ма­на­сти­ре као ме­ста све­то­сти
и чо­ве­ко­ве тај­не, па из­ла­зи­ли ду­
хов­но опра­во­сла­вље­ни ви­ше не­го
ми са­ми, на­ви­кли на ду­хов­ну пу­
стош Ти­то­вог НА­Т О-ко­му­ни­зма. Па
и свих, у овој би­блио-би­о­гра­фи­ји
на­ве­де­них, два­де­сет и пет на­пи­са
о ли­ков­ним умет­но­сти­ма на­ста­ли
су у при­пре­ми и деј­ством Па­ри­ске
из­ло­жбе на нас тзв. ли­ков­не кри­
ти­ча­ре по­сле 1948, а сво­је­вр­сна
су од­бра­на или при­каз основ­не
исто­риј­ске вред­но­сти и сми­сла
има цр­кве­на умет­ност у одр­жа­њу
исто­риј­ске за­вет­не све­сти, је­ди­
не мо­гућ­но­сти оп­стан­ка на­ро­да
као за­јед­ни­це мо­рал­но-исто­риј­
ске, од­но­сно за­вет­не, кул­т ур­не,
ду­хов­не.
***
Те­жња Фран­цу­за по­сле­рат­ној
на­ци­о­нал­ној об­но­ви, ме­ди­те­ран­
ским ко­ре­ни­ма фран­цу­ске исто­
ри­је и кул­ту­ре, под­се­ћа­ла их је на
до­ба ави­њон­ског пап­ства, ка­да
је им­пе­ри­јал­на кр­ста­шка пап­ска
„сто­ли­ца“ пре­ме­ште­на из Ри­ма у
Про­ван­су, у Ави­њон, и под­ре­ђе­на
на­ци­о­нал­ној по­ли­ти­ци фран­цу­
ских кра­ље­ва. У тој ме­ди­те­ран­
ској (Де Гол-Ка­м и) но­с тал­г и­ј и
Фран­цу­ске 1950-их ја­сно је и „ме­
ди­те­ран­ско“ схва­та­ње на­ци­је, као
за­јед­ни­це вер­ске, мо­рал­но-исто­
риј­ске (на­ци­је у по­ли­су, де­мо­су, у
ре­не­сан­сној ко­му­ни, или, као срп­
ска на­ци­ја у вре­ме Пећ­ке па­три­јар­
ши­је – она је чак у ту­ђој, осман­ској
др­жа­ви, за­јед­ни­ца ста­ро-ва­ро­шка,
ли­тур­гиј­ско-па­ро­хиј­ских ко­му­на,
оп­шти­на, а у Ау­стри­ји и Ау­стро­у­
гар­ској срп­ска цр­кве­но-школ­ска
ау­то­но­ми­ја), а не на­ци­ја др­жав­на,
кне­жев­ска, рат­на, по­ли­тич­ка, еко­
ном­ска, ин­те­ре­сна.
„Ме­ди­те­ран“ – ко­ји Ка­ми на­зи­ва
„Југ“, Mi­di – ни­је ге­о­граф­ски по­јам,
не­го кул­тур­но-исто­риј­ски по­јам
лич­но­сти, има­ги­нар­но рај­ски, ме­
ром лич­но­сти, би­ћа осе­ћа­ња, чу­ва­
ни ау­то­ке­фал­ни за­ви­чај „ин­тим­но
уских кру­го­ва“ по­ли­са или ко­му­не
и кул­ту­ре уоп­ште, та­ко да га да­на­
шњи ан­тро­по­ло­зи ис­тра­жу­ју, а пе­
сни­ци осе­ћа­ју и у Ју­жној Аме­ри­ци.
***
За­нет иде­јом ци­ви­ли­за­ци­је ЈУГ-
Ме­д и­т е­р а­н а, Ка­м и упра­в о за­т о
пре­зи­ре фи­ло­зо­фи­ју Ари­сто­те­ла,
ко­ји – пр­о­тив­но ме­ди­те­ран­ским
иде­ја­ма Со­кра­та и Пла­то­на – вас­
пи­та­ва Алек­сан­дра Ма­ке­дон­ског,
пр­вог „Це­за­ра-На­по­ле­о­на“. Ка­ми,
као и Ње­г ош 46, пре­з и­р е чи­т а­в у 46
Ње­гош, Лу­ча
ми­кро­ко­зма, пе­
ме­та­фи­зич­ку тра­ди­ци­ју „на­ци­је“
ва­ње 4, сти­хо­ви
као др­жав­но-по­ли­тич­ке „за­јед­ни­
191-210.
це“, од­но­сно за­кон­ског ме­ха­ни­зма
Евро-За­па­да, а уду­бљу­је се у ми­сао
пла­то­ни­зма, а по­себ­но за­го­нет­
ног и та­ј ан­с тве­н ог пла­т о­н и­с те
Пло­ти­на.
Као што се ме­та­фи­зи­ка за­сни­ва
на фор­му­ли „би­ти=ми­сли­ти“, на­
рав­но, о соп­стве­ним, екс­пе­ри­мен­
тал­но пр­о­ве­ре­ним ис­ку­стве­ним
пред­ста­ва­ма, та­ко се пла­то­ни­зам
за­сни­ва на „иде­ји“, тај­но-ми­сте­риј­
ски-ма­штов­но-има­ги­нар­но пре­о­
бра­же­ној соп­стве­ној ис­ку­стве­ној
пред­ста­ви (ка­ква је и ико­на), те
у пла­т о­н и­з му, па и у хри­ш ћан­
ском пла­т о­н и­з му „би­т и“ зна­ч и
осе­ћа­њем при­хва­ти­ти, до­че­ка­ти
и по­здра­ви­ти иде­ју (ико­ну би­ћа),
има­ги­нар­но, тај­но пре­о­бра­же­ну
ис­ку­стве­ну пред­ста­ву. На ову нео­
че­ки­ва­ну ис­ку­стве­ну пред­ста­ву –
да­ро­ва­ну пре­о­бра­же­ност – ду­ша
спон­та­но и нео­до­љи­во ре­а­гу­је осе­
ћа­њем, вер­ским, пе­снич­ким, умет­
нич­ким. А ме­та­фи­зи­ча­ри, фи­ло­зо­
фи исто­ри­је – без осе­ћа­ња за тај­ну
лич­но­сти, би­ћа осе­ћа­ња – ви­де у
то­ме „Ју­гу“ са­мо ми­то­ма­ни­ју, па га,
с тра­ди­ци­о­нал­но кр­ста­шким пре­
зи­ром, на­зи­ва­ју „Ис­ток“ и у ње­му
гле­да­ју „опа­сну“ прет­њу ци­ви­ли­за­
ци­ји ме­та­фи­зич­ког, ра­ци­о­нал­ног,
да­кле и тех­нич­ки моћ­ног „За­па­да“.
Ме­ђу­тим, Ка­ми, у по­е­то-фи­ло­
соф­с ком, ан­т и­хе­г ел­с ком и уоп­
ште ан­ти­ме­та­фи­зич­ком, пе­снич­
ки на­дах­ну­том спи­су По­бу­ње­ни
ЗИМА
47
Al­bert Ca­mus, чо­век47, у „Ме­�и­�е­ран“, „Ју�“, од­но­
Hom­me re­vol­te, сно у кул­тур­но-исто­риј­ски по­јам
367, Gal­li­mard,
кул­ту­ре ме­ди­те­ран­ске, као де­го­ли­
Pa­ris, 1951.
ста, убра­ја и Ру­си­ју, тј. пра­во­слав­
ну Ру­си­ју. Тим по­во­дом ће о ру­ској
ин­те­ли­ген­ци­ји за­пад­ња­ка го­во­ри­
ти не­га­тив­но, да су из­да­ли вр­ли­
ну (на­ци­ју као за­јед­ни­цу осе­ћа­њем
мо­рал­ну, а не за­кон­ску, при­нуд­ну,
др­жав­ну), да су „гер­ма­ни­зо­ва­ли“
(ми ка­же­мо „рас-пра­во­сла­ви­ли“)
Ру­си­ју: „пр­ви ру­ски уни­вер­зи­тет,
Мо­с ков­с ки, осно­в ан 1750, је не­
48
Ibid., 183. мач­ки“48, па за­то ни­је чу­до што су
ру­ски ин­те­лек­ту­ал­ци-за­пад­ња­ци
у вре­ме Про­све­ти­тељ­ства из­да­ли
сво­ју пра­во­слав­ну, ме­ди­те­ран­ску
49
Ibid.,131-300. исто­ри­ју49. На кра­ју он тра­жи ме­
ру (за­јед­ни­цу огра­ни­че­ну за­ко­ном
ди­ја­ло­га), ме­ру као за­кон хар­мо­
ни­је, вр­хов­ну вред­ност и, мо­рал­
но-умет­н ич­к и, а ме­д и­т е­р ан­с ки
сми­сао (осе­ћа­ње сми­сла) исто­ри­је
и ци­вли­за­ци­је. Тај за­кон је ме­ра –
ан­ти-им­пе­ри­јал­на, ан­ти-ра­чун­ска,
ан­ти-пар­тиј­ска, ин­тим­но-при­ја­
тељ­ска и ко­му­нал­на – про­пор­ци­ја,
обим и ве­ли­чи­на за­јед­ни­це у ка­
квој је још мо­гу­ће би­ти лич­ност,
би­ће осе­ћа­ња, пре све­га мо­рал­ног.
Тој ме­ри, ме­ђу­тим, ни­је по­доб­на
ме­та­фи­зи­ка, фи­ло­зо­фи­ја во­ље за
моћ над без­лич­ним и та­ко упо­тре­
би­вим ма­са­ма, пу­ка на­ви­ка и ра­ци­
о­нал­ност чо­ве­ка, не­го са­мо осе­ћа­
ње – да­ро­ва­но осе­ћа­ње, иза­зва­но
спон­та­ном по­ја­вом иде­је, од­но­сно
пре­о­бра­же­ног ис­ку­ства – а тај­на
лич­но­сти и сми­сла, да­кле, и са­ме
исто­ри­је, кри­је се са­мо у осе­ћа­њу,
сфе­ри по­е­зи­је, ве­ре и мо­ра­ла, а не
фи­ло­зо­фи­је и на­у­ке чи­ји сми­сао је
са­мо тех­ни­ка.
Би­л а је то ја­с но и не­д во­с ми­
сле­н о из­р а­ж е­н а те­ж ња да се у
Фран­цу­ској об­но­ви ме­�и­�е­ран­
ска, ан­ти-за­пад­на, ан­ти-ме­та­фи­
зич­ка, из­вор­на, је­�и­на ау­�ен­�ич­на
евро�­ска ци­ви­ли­за­ци­ја, те­жња на­ „си­с�ем вре�­но­с�и“ те но­ве Уни­је на – не те­жи, ло­гич­ки не мо­же ни
ро­чи­то ја­сно из­ра­же­на у сли­кар­ не мо­же би­ти ме­�а­фи­зич­ки, све­ да те­жи, ства­ра­њу и одр­жа­њу не­
с�ву, уме�­н о­с �и, �о­е ­з и­ј и, па је јед­но да ли као евро-за­пад­ни или ке за­јед­ни­це, љу­ди као лич­но­сти,
Па­ри­ска из­ло­жба ср�­ских ико­на и као азиј­ски. Јер оба та – и ста­ри би­ћа осе­ћа­ња со­ли­дар­но­сти, не­го,
жи­во­�и­са (фре­ске) по­здра­вље­на азиј­ски и евро-за­пад­ни – би­ли су уме­сто те мо­рал­не за­јед­ни­це мо­же
као „знак по­ред пу­та“ ко­ји во­ди у и је­су иста ме­�а­фи­зи­ка, ка­ко су са­мо да одр­жи ра­ци­о­нал­ни ме­ха­ни­
об­но­ву Евро­�е ме­�и­�е­ран­ске, ис­ то до­ка­за­ли већ Хе­гел, па Ни­че и зам или апа­рат људ­ских ве­за (ме­
точ­не, „ју­жне“. Шо­пен­ха­у­ер, ко­нач­но и Хај­де­гер и ха­ни­зам зва­ни „за­јед­ни­ца“), све­јед­
Па ако пред­сед­ник Пу­тин евро- Тојн­би, са тзв. хе­рој­ским ко­ре­ном но да ли је ме­ха­ни­зам ло­кал­ни или
а�лан�­ској уни­ји су­пр­от­ста­вља – ци­ви­ли­за­ци­је Ен­гле­ске и За­па­да, пла­не­тар­но-им­пе­ри­јал­ни, ма­гиј­ски
идеј­но, мо­рал­но-исто­риј­ски, а не па већ и Ав­гу­стин, у пе­том ве­ку. или на­уч­но-тех­нич­ки, али, сва­ка­
са­мо по­ли­тич­ки, еко­ном­ски итд. Ме­та­фи­зи­ка – ме­та­фи­зич­ки си­ ко, уме­сто људ­ске за­јед­ни­це упра­во
– ис�о­риј­ски но­ву (и спа­со­но­сну) стем ци­ви­ли­за­циј­ских вред­но­сти је ме­ха­ни­зам ве­за и мо­ћи оно је­ди­
Уни­ју евро-азиј­ску, он­да сми­сао, као то­бо­жњих исто­риј­ских за­ко­ но што је ме­та­фи­зи­ка у ста­њу да

2014 197
 ми­сли, про­јек­ту­је, оства­ри и одр­
50
Ме­та­фи­зи­ка је жи. 50 За­т о ме­т а­ф и­з и­к у – да­н ас
ло­ги­чан си­стем иде­о­ло­ги­ју све­та тех­ни­ке, је­зи­ка и
без­ду­шне прин­
је­зич­ке, то­бо­же „на­ци­о­нал­не за­јед­
ци­пи­јел­но­сти. Не
дао Вам Бог ни ни­це“, од­но­сно ме­ха­ни­зма – тре­ба,
та­квог дру­жбе­ни­ као ин­те­лек­ту­ал­ну и пси­хо-иде­о­
ка или са­рад­ни­ка, ло­шку му­ку, пре­пу­сти­ти Евро-За­
а ка­мо­ли
па­ду, том Све­ту тех­ни­ке. Јер, ако
др­жав­ни­ка или
па­три­јар­ха-па­пу. је то и људ­ска му­ка, она је „са­мо“
ме­та­фи­зич­ка, тј. ме­ха­нич­ка, ин­
те­лек­ту­ал­на, а за­пра­во бе­сми­сао,
Ка­ми­јев ап­сурд – от­кри­вен и ја­сно
при­ка­зан по­чев од Ми­�а о Си­зи­фу
до По­бу­ње­но� (ре­вол�­но�) чо­ве­ка да­
на­шњи­це. Из­лаз, да­кле, ни­је у са­мој
ре­во­лу­ци­ји, про­ме­ни ци­ви­ли­за­ци­је,
не­го тек у про­ме­ни „си­сте­ма вред­
но­сти“, у ко­ме људ­ско би­ће тра­жи
– и на­ла­зи – сми­сао са­мо у осе­ћа­њу
сми­сла, у тај­ни лич­но­сти.
Да­кле, но­ва, евро-азиј­ска ци­ви­
ли­за­ци­ја за ко­ју се за­ла­же на­ци­ја
пред­сед­ни­ка Пу­ти­на, мо­ра да бу­де
об­но­вље­на, вас­кр­сла кул­ту­ра евро-
ме­�и­�е­ран­ска, усме­ре­на ли­тур­гиј­
ско-па­ро­хиј­ској за­јед­ни­ци ди­ја­ло­
га, да­кле, са­мом Пра­во­сла­вљу.
198
***
По­ру­ку Па­ри­ске из­ло­жбе срп­
ских ико­на и фре­са­ка, ту по­ру­ку
Пра­во­сла­вља, нај­ви­шу исто­риј­ску
и ду­хов­ну по­ру­ку ко­ју је, све­�у и
Евро­�и, мо­гла да упу­ти ма­тич­на,
евро-ме­�и­�е­ран­ска ци­ви­ли­за­ци­ја,
и то у те­шко до­ба Ре­зо­лу­ци­је ИБ
– као по­ру­ку ре­о­ку­�и­ра­не и �о­ни­
же­не Ср­би­је, по­же­лео је, и до­че­као
сам ча­сни Де Гол.
Па­риз ће (a и Бе­о­град) – уко­ли­
ко му то до­зво­ле мо­�ер­ни­с�и, па
он­да и Сар­тр и па­ри­ски, ко­ли­ко
и бе­о­град­ски, ше­се­�о­сма­ши – ту
по­ру­ку и Де Го­ла схва­ти­ти тек у
Ка­ми­је­вом де­лу (и то кад Ка­ми по­
ги­не), он­да код Сол­же­њи­ци­на, па
са по­ја­вом Тар­ков­ског и ње­го­вог
ико­нич­ног (не про­сто умет­нич­ког,
не­го ико­нич­ног) Ру­бљо­ва, за­тим с
Но­с�ал­�и­јом (но­стал­ги­јом Ру­си­је
за Ме­�и­�е­ра­ном), па с на­шим Ан­
дри­ћем, Ћо­пи­ћем, Дра­го­сла­вом
Ми­ха­и­ло­ви­ћем и дру­гим пе­снич­
ко-про­роч­ким де­ли­ма о фе­но­ме­ну
сми­сла и лич­но­сти: „тај­не нај­ви­ше,
Бо­гом иза­бра­не“51. 51
Ње­гош, Лу­ча
Ср­би­ја је, ме­ђу­тим – под ен­гле­ ми­кро­ко­зма,
П.131-140 и Гор­ски
ским при­ти­ском Ти­то­вог НА­Т О-ко­
вје­нац, 2327-2331.
му­ни­зма – из­гу­би­ла сва­ку мо­гућ­
ност свог да­љег, тра­ди­ци­о­нал­ног
ослон­ц а на Фран­ц у­с ку, ма­д а је
за Ср­би­ју и бе­о­град­ску ин­те­ли­
ген­ци­ју, на­ро­чи­то ону кон­зер­ва­
тив­ну, кла­сич­но и евро-ме­ди­те­
ран­ски усме­ре­ну, по­след­ња на­да
би­ла Фран­цу­ска, и то на­рав­но, Де
Го­ло­ва, а ни­ка­ко „ше­се­то­сма­шка“,
ко­ја је пре­ма Де Го­лу би­ла не­при­
ја­тељ­ска.
На­су­прот Ре­зо­лу­ци­ји ИБ – ко­
ја је би­л а �о­з ив на �о­б у­н у, па и
ору­жа­ну, а ту по­бу­ну су, баш за­то
што би по Ср­бе би­ла исто­риј­ски
ка­та­стро­фал­на, оче­ки­ва­ли јед­на­
ко и НА­Т О пакт и Ти­то – Па­ри­ска
из­ло­жба срп­ских ико­на и фре­са­ка
је би­ла „европ­ски“, за­пра­во, са­мо
де­го­ли­стич­ки, евро-ме­�и­�е­ран­ски
по­зив на об­но­ву ср�­ске �ра­во­слав­
не цр­кве­но­с�и, Све­�о­сав­ско-Ко­сов­
ско� за­ве­�а. То су – уз оца Ју­сти­на
ЗИМА
 Ће­лиј­ског и ве­о­ма ма­лог бро­ја све­
ште­ни­ка – схва­та­ли са­мо про­фе­со­
ри Ра­дој­чић, Де­ро­ко, Остро­гор­ски,
Вик­тор Но­вак, Ми­лош Ђу­рић, Иво
Ан­дрић, Бран­ко Ћо­пић, Ста­ни­слав
Ви­на­вер... као и та­да­њи њи­хо­ви
сту­ден­ти и след­бе­ни­ци, а си­гур­но
и ака­де­ми­ци ко­је је Срп­ска ака­де­
ми­ја на­у­ка, на зах­тев Пар­ти­је, ис­
кљу­чи­ла из Ака­де­ми­је, од­у­зе­ла им
зва­ње ака­де­ми­ка, што ни до да­нас
ни­је ока­ја­но. На исти тај „де­го­ли­
стич­ки ари­сто­крат­ски“ – и ка­ми­
јев­ски „се­љач­ки“– по­зив ода­зи­ва­ла
се чи­та­ва на­ста­ва и на­уч­ни ра­до­
ви исто­ри­је умет­но­сти про­фе­со­ра
Све­то­за­ра Ра­дој­чи­ћа.
Уо­ста­лом, ми ни да­нас не схва­
та­мо тај­ну по­ја­ву исто­ри­је, па нам
ни да­нас ни­је ја­сно да Не­мач­ку у
Ру­си­ји, 1941-1945. го­ди­не, а по­себ­
но у од­бра­ни Мо­скве, Ле­њин­гра­
да, Ста­љин­гра­да, ни­је по­бе­ди­ла
Цр­ве­на ар­ми­ја („до­мо­ви­не про­
ле­та­ри­ја­та“), не­го ар­ми­ја ру­ска, у
ра­ту Отаџ­бин­ском, до­мо­вин­ском,
бра­не­ћи – на по­зив Цр­кве – „Све­ту
Ру­си­ју“. А о то­ме пи­та­њу се, по­сле
ра­та, ни­су усу­ди­ли да го­во­ре ни
Ста­љин, ни ау­то­ри Ре­зо­лу­ци­је ИБ,
јер ни­ко нор­ма­лан, здрав и сми­рен
у Ру­си­ји ни­је же­лео – ни­ти је по­
сле Отаџ­бин­ског ра­та 1941-1945, и
два­де­сет пет ми­ли­о­на по­ги­ну­лих
и уби­је­них, био спре­ман још и за
гра­ђан­ски рат „у име де­мо­кра­ти­
је“, ка­да је по кла­сич­но евро-ме­ди­
те­ран­ском, пра­во­слав­ном на­че­лу
де­мо­кра­ти­ја не­мо­гу­ћа без мир­не
мо­рал­не об­но­ве, без тај­не лич­но­
52
Пра­во­слав­ном сти.52 А та об­но­ва је мо­гу­ћа са­мо по
на­че­лу о де­мо­ евро-ме­ди­те­ран­ској ме­ри, од­но­сно
крат­ској кул­ту­ри
деј­ством ди­ја­ло­га, са­мо у ко­му­на­
гра­ђа­на и па­
ро­хи­ја­на, а не о ма-оп­шти­на­ма мо­гу­ћих (је­ди­них
анар­хо­ид­ном, др­жа­во­твор­них) жи­вих ли­тур­гиј­
ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ ско-па­ро­хиј­ских за­јед­ни­ца и њи­
ком, его­цен­трич­
хо­вих, цр­кве­но јав­них ис­по­вед­них
ном ли­бе­ра­ли­зму
ди­ја­ло­га у ко­ји­ма се по­ја­вљу­је лич­
без­лич­них, а фи­
нан­сиј­ски моћ­них ност. Па са­мо та­ко – без гра­ђан­ског
др­жа­вља­на. ра­та – пра­во­слав­ни, по­ла­ко, мир­но
и стр­пљи­во, у ди­ја­ло­зи­ма, ли­тур­
гиј­ским и гра­ђан­ским, мо­рал­но об­
на­вља­ју Ру­си­ју и са­мо та­ко мо­гу да
ства­ра­ју узо­р­ну и епо­хал­но де­мо­
крат­ску Ру­си­ју, као и Ср­би­ју,Укра­
ји­ну, Грч­ку, Бу­гар­ску, Ру­му­ни­ју итд.
***
Да­к ле, пад ти­то-ко­му­ни­зма и
осло­ба­ђа­ње Ср­ба ни­је би­ла же­ља
Чер­чи­ла, Бри­та­ни­је, НА­Т О-пак­та,
2014
не­го за­јед­нич­ка же­ља са­мо Де Го­ла
и Мо­скве – до­ду­ше, за Де Го­ла же­
ља евро-ме­ди­те­ран­ска, а за Мо­скву
та­да кла­сна иде­о­ло­шка, или би­ло
ка­ква – с тим што је де­го­ли­стич­ко
хри­шћан­ство Фран­цу­ске, на­ма по­
зна­то као „ави­њон­ско“ хри­шћан­
ство Јо­ван­ке Ор­ле­ан­ке, оче­ки­ва­ло
тај пад ти­то-ко­му­ни­зма као плод
об­н о­в е срп­с ке за­в ет­н е цр­к ве­
но­сти, да­к ле, за­ве­та, исто­риј­ске
све­сти Ср­ба, Све­те Ср­би­је, „Пр­ве
Ср­би­је“, а Ре­зо­лу­ци­ја ИБ је тај пад
Ти­т о­в ог Н А­Т О -ко­м у­н и­з ма оче­
ки­ва­ла као пар­тиј­ско-по­ли­тич­ку
по­бу­ну, чак уста­нак, ору­жа­ни су­
коб, гра­ђан­ски рат. На­рав­но да су
ти­то-ко­му­ни­зам и ње­го­ви НА­Т О-
са­ве­зни­ци ви­ше же­ле­ли ово дру­
го, ИБ-„ре­ше­ње“, јер би гра­ђан­ски
рат у Ср­би­ји и Ју­го­сла­ви­ји до­би­ли
вр­ло ла­ко, као што ће нам вр­ло ла­
ко оку­пи­ра­ти и Све­то Ко­со­во, 1999.
го­ди­не.
Ме­ђу­тим, у до­ба кад је чак и
кла­сно пи­та­ње вла­да­ју­ће фи­ло­
зо­фи­је исто­ри­је, чак и у Ру­си­ји,
би­л о по­т и­с ну­т о им­� е­р и­ј ал­н им
пи­т а­њ ем од­н о­с а пре­м а Н А­Т О -
Евро­пи, тај де­го­ли­стич­ки по­зив
на об­но­ву де­мо­крат­ске на­ци­је као
цр­кве­но­с�и на­ци­је мо­гао је да бу­де
за­до­во­ља­ва­ју­ћи (не цр­кве­но, не­
го им­пе­ри­јал­но за­до­во­ља­ва­ју­ћи)
чак и са­мим ау­то­ри­ма Ре­зо­лу­ци­је
ИБ. Они срп­ском на­ро­ду ни­су ни
уме­ли да се обра­те дру­га­чи­је до
да га под­стак­ну – не на ве­ру и цр­
кве­ност, не­го – на сва­ка­кво, би­ло
ка­кво ру­ше­ње Ти­�о­ве вла­с�и, ти­
то-ко­му­ни­зма, сво­је­вр­сног (им­�е­
ри­јал­но�) НА­Т О-ко­му­ни­зма, опа­сно
не­при­ја­тељ­ског пре­ма „Ис­то­ку“, а
та­да „бло­ку со­ци­ја­ли­стич­ких зе­
ма­ља“. Ау­то­ри Ре­зо­лу­ци­је ИБ би­ли
би за­до­вољ­ни ру­ше­њем ти­то­и­зма,
НА­Т О-ко­му­ни­зма53, па ма­кар тај
пад ан­ти-ру­ског ти­то-ко­му­ни­зма
био и по­сле­ди­ца ср�­ске об­но­ве цр­
кве­но­с�и, за­вет­не све­сти.
***
Про­блем „Ис­ток-За­пад“ – до­жи­
вљен на Па­ри­ској из­ло­жби срп­ских
ико­на и фре­са­ка – ис�о­риј­ски је,
�у­хов­ни, на�­вре­мен, а не про­стор­ни
и ге­о­граф­ски, на­уч­ни, еко­ном­ски,
по­ли­тич­ки итд. Ис­ток (хри­шћан­
ство, Пра­во­сла­вље) је, да­кле, тај­
на исто­ри­је у ли­тур­гиј­ској тај­ни
лич­но­сти, хри­сто­ли­ко­сти, по­ја­ве
лич­но­сти у људ­ском би­ћу, па је –
због Цр­кве, лич­но­с�и, мо­ра­ла – нео­
п­ход­но да ис�о­ри­о­со­фи­ја, „ис­точ­на“
фи­ло­со­фи­ја као �у­хов­но ис­ку­с�во
ис�о­ри­је и лич­но­с�и, бу­де стро­го
одво­је­на од фи­ло­зо­фи­је, ме­та­фи­зи­
ке и ме­та­фи­зич­ке тра­ди­ци­је За­па­
да, па ма­кар тој тра­ди­ци­ји слу­жи­ли,
а слу­жи­ли су, и сам Шек­спир и Ге­те.
***
Исти „од­з ив на де­г о­л и­с тич­
ки по­зив“ би­ла је чи­та­ва на­ста­ва
Све­то­за­ра Ра­дој­чи­ћа. А по че­му је
све то за­слу­га – а по­себ­но рат­но-
ло­го­ра­шка за­слу­га – про­фе­со­ра
Све­то­за­ра Ра­дој­чи­ћа? Ка­ко је он
Ма­да чи­сто ду­хов­ни фе­но­мен, је­ди­но је
та из­ло­жба – по евро-де­го­ли­стич­кој
фран­цу­ској оце­ни и на­ме­ри – угро­жа­ва­ла
сам ти­то-ко­му­ни­зам. Због све­га то­га
мо­ра­мо има­ти на уму да се та Па­ри­ска
из­ло­жба срп­ских ико­на и фре­са­ка
до­го­ди­ла за­ла­га­њем дво­ји­це бе­о­град­ских,
та­да већ „пред­рат­них“, уни­вер­зи­тет­ских
пр­о­фе­со­ра, Алек­сан­дра Де­ро­ка
и Све­то­за­ра Ра­дој­чи­ћа и ње­го­вих
рат­но-ло­го­ра­шких за­слу­га
…
то „на­вео“ баш са­мог Ге­не­ра­ла Де
Го­ла да „вла­ди Ср­би­је“ упу­ти мол­
бу и по­ну­ду да се у Па­ри­зу – баш
у до­ба нај­су­ро­ви­је и го­ло-оточ­ке
И Б -кам­п а­њ е – отво­р и Из­л о­ж ба
ср�­ских сре�­њо­ве­ков­них ико­на и
фре­са­ка, ка­квих ни Фран­цу­ска у
53
Да­нас, 2014. го­ Сред­њем ве­ку ни­је има­ла? Па про­
ди­не, жи­вог у др­ фе­сор Ра­дој­чић је тај та­јан­стве­ни
жа­ви Цр­ној Го­ри.
ау­�ор Па­ри­ске из­ло­жбе, и то као
офи­цир, рат­ни за­ро­бље­ник, вер­
ник, у ло­го­ру где – сем увек мо­гу­
ћег �о­�а­ђа­ја лич­но­с�и у људ­ском
би­ћу – не­ма ни­чег, ни­ка­квог мо­
гу­ћег спољ­њег зна­ка ду­хов­но­сти:
ни ико­не, ни не­де­ље, ни ли­тур­ги­је,
ни хра­ма, ни све­ште­ни­ка. Све­то­зар
Ра­дој­чић је већ пре ра­та 1941. го­
ди­не до­цент исто­ри­је умет­но­сти
на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Ско­
пљу, те је већ та­да, као са­рад­ник
про­фе­со­ра Пет­ко­ви­ћа, био до­бро
упо­з нат са умет­н о­ш ћу срп­с ких
199
 ма­на­сти­ра, на­ро­чи­то у Ста­рој Ср­
би­ји (да­на­шњој Ма­ке­до­ни­ји) и на
Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. По­ред то­га он
је уз то био до­бро упу­ћен не са­мо
у ико­но­пис, не­го и у за­нат и је­
зик сли­кар­ске умет­но­сти. Го­ди­не
1941. мо­би­ли­сан је као ре­зер­вни
офи­цир, па је за­ро­бљен и по­слат
у офи­цир­ски за­ро­бље­нич­ки ло­
гор Осна­брик. Ту су офи­ци­ри­ма
не­до­ста­ја­ли и храм, и ли­тур­ги­ја, и
ико­не, и све­ште­ник. Да ли сâм или
(бар у ма­шти) са Де­ро­ком – тек за­
ро­бље­ник про­фе­сор Ра­дој­чић је од
ста­ба­ла и да­са­ка скло­пио и др­ве­ни
храм и у то­ме хра­му ча­сну тр­пе­зу
и цар­ске две­ри. И сли­као ико­не.
И слу­жио ли­тур­ги­ју. У то­ме је моћ
иден­ти­фи­ка­ци­је, лич­ност: да бу­де
и офи­цир, и све­ште­ник, и ико­но­
пи­сац и друг рат­ни за­ро­бље­ник,
и до­ма­ћин уз ка­ко та­ко за­ро­бље­
нич­ки при­пре­мље­ну пра­знич­ну
тр­пе­зу. Био је све што тре­ба и увек
исти про­фе­сор Ра­дој­чић. Као да је
све­ште­ник, а као лич­ност и је­сте,
слу­жио је, ка­сни­је са­слу­жи­вао ли­
тур­ги­ју.
200
Био је то офи­цир­ски ла­гер, па и
за са­ве­знич­ке офи­ци­ре, за Фран­цу­
зе. На ли­тур­ги­ју су до­ла­зи­ли и они.
Офи­цир-за­ро­бље­ник-про­фе­сор-
исто­ри­чар умет­но­сти-вер­ник-Ср­
бин-фран­цу­ски са­ве­зник Ра­дој­чић
је са­вр­ше­но го­во­рио фран­цу­ски.
Спри­ја­те­љи­ли су се. Др­жао је – и
на фран­ц у­с ком – пре­д а­в а­њ а из
ис�о­ри­је ср�­ске уме�­но­с�и, па је
на­во­дио, „ци­ти­рао“ и по­зи­вао се и
на фран­цу­ског про­фе­со­ра Га­бри­
е­ла Ми­јеа. Јед­ном ре­чи, иза­звао
је у за­р о­б ље­н ич­ком ло­г о­ру ди­
вље­њ е фран­ц у­с ких офи­ц и­р а за
срп­ску цр­кве­ну умет­ност – ра­ни­
ју о� и�а­ли­јан­ске Ре­не­сан­се. Ту је
скло­пље­но ве­ли­ко при­ја­тељ­ство,
а ти офи­ци­ри, бли­ски ло­го­ра­шки
при­ја­те­љи ве­др­ог и хра­брог срп­
ског ко­ле­ге Ра­дој­чи­ћа, би­ли су из
углед­них фран­цу­ских по­ро­ди­ца, и
ве­о­ма бли­ских са Де Го­лом, о ко­
ме су та­да срп­ски офи­ци­ри, и не­ки
Сло­вен­ци ме­ђу њи­ма, би­ли ве­о­ма
оба­ве­ште­ни, а сма­тра­ли ње­га – а
не Чер­чи­ла – глав­ним, чак је­�и­ним
ср�­ским са­ве­зни­ком о ко­ме ина­че
на­ша Лон­дон­ска вла­да, ома­ђи­ја­на
Чер­чи­лом и бри­тан­ском Кру­ном,
ни­је во­ди­ла ни­ка­квог ра­чу­на.
Ма­да чи­сто ду­хов­ни фе­но­мен,
је­ди­но је та из­ло­жба – по евро-
де­го­ли­стич­кој фран­цу­ској оце­ни
и на­ме­ри – угро­жа­ва­ла сам ти­то-
ко­му­ни­зам. Због све­га то­га мо­ра­
мо има­ти на уму да се та Па­ри­ска
из­ло­жба срп­ских ико­на и фре­са­ка
до­го­ди­ла за­ла­га­њем дво­ји­це бе­о­
град­ских, та­да већ „пред­рат­них“,
уни­вер­зи­тет­ских пр­о­фе­со­ра, Алек­
сан­дра Де­ро­ка и Све­то­за­ра Ра­дој­
чи­ћа и ње­го­вих рат­но-ло­го­ра­шких
за­слу­га.
Зах­тев и по­зив Ге­не­ра­ла Де Го­ла
и Андреa Мал­роа да се у Па­ри­зу
при­ре­ди та из­ло­жба, и то у та­ко
зна­чај­ној свет­ској уста­но­ви, као
што је Па­ла­та Ша­јо, био је пре све­
га по­зив јед­ној лич­но­сти – пр­о­фе­
со­ру Ра­дој­чи­ћу, а он­да је из­ве­штај
о то­ме лич­ном по­зи­ву, уз исто­вре­
ме­ни по­зив-мол­бу, по­слат и вла­ди
Ре­пу­бли­ке Ср­би­је (и Па­нић-Су­ре­
пу), и вла­ди ФНР Ју­го­сла­ви­је. Због
то­га увек тре­ба да зна­мо ко­ли­ко
ЗИМА
је у мо­рал­но-исто­риј­ској све­сти и
об­но­ви зна­чај­на – за­ве�­но зна­чај­
на �о­ја­ва лич­но­с�и, би­ћа осе­ћа­ња
у људ­ском би­ћу по­је­дин­ца.
***
Кад је Па­ри­ска из­ло­жба те 1950.
го­ди­не ме­ђу Фран­цу­зи­ма иза­зва­ла
ра­до­зна­лост и ве­ли­ка при­зна­ња
срп­ској исто­ри­ји и кул­ту­ри, он­да је
кре­нуо гло­ма­зан ју­го­сло­вен­ски пр­
о­па­ганд­ни – но­ви­нар­ски, пар­тиј­
ски, ен­ци­кло­пе­диј­ски (Кр­ле­жин)
– апа­рат фал­си­фи­ко­ва­ња срп­ске
вер­ске, за­вет­не и умет­нич­ке про­
шло­сти, са на­ме­ром да и Фран­цу­
зе и Евро­пу упу­те у „на­уч­ну, знан­
стве­но-хи­сто­риј­ску исти­ну“ сво­јих
фал­си­фи­ка­та.
Та иста Па­ри­ска из­ло­жба пре­не­
та је у Бе­о­град, где је 9. фе­бру­а­ра
1953. отво­ре­на Га­ле­ри­ја фре­са­ка, а
пр­во­бит­но на­ја­вље­ни „др­жав­ни“,
иде­о­ло­шко-по­ли­тич­ки, план – у
ко­ји су на­ив­но по­ве­ро­ва­ли ор­га­
ни­за­то­ри Па­ри­ске из­ло­жбе – био
је да иста та Па­ри­ска из­ло­жба срп­
ских ико­на и фре­са­ка из па­ри­ске
па­ла­те „Ша­јо“ у „це­ли­ни“ оби­ђе
глав­не гра­до­ве свих ју­го­сло­вен­
ских ав­ној-ре­пу­бли­ка. Ме­ђу­тим,
не­по­сред­но по­сле Па­ри­ске, она
је ор­га­ни­зо­ва­на са­мо у За­гре­бу, у
је­сен 1951, и то не у це­ли­ни, не­го
„цен­зу­ри­са­на“.
Та­да се до­го­дио је­дан „не­пред­
ви­ђ ен“ ин­ц и­д ент. Истог да­н а,
Па­ри­ска из­ло­жба срп­ских сред­њо­ве­ков­них
ру­ко­пи­са ико­на и фре­са­ка, би­ла је за
ти­то-ко­му­ни­зам удар. Ма­да са­мо у Па­ри­зу
и са­мо фран­цу­ски удар, ипак до­жи­вљен је
и као европ­ски, а за Ср­би­ју то је би­ла пр­ва
европ­ска, али са­мо фран­цу­ска по­моћ,
мно­го ве­ћа и зна­чај­ни­ја не­го што смо то
ми мо­гли да за­ми­сли­мо. Би­ла је то, на­и­ме,
пр­ва – је­ди­на европ­ска – по­моћ на­шој
за­вет­ној исто­риј­ској све­сти
… ва на­шег За­ве­та, ипак ни­је мо­гла
кад су на ту из­ло­жбу до­пу­то­ва­
ли бе­о­град­ски сту­ден­ти исто­ри­је
умет­но­сти, до­шао је на из­ло­жбу
и ака­де­мик ЈА­З У (Ју­го­сла­вен­ске
2014
ака­де­ми­је…), про­фе­сор „по­ви­је­
сти умјет­но­сти“ Мо­хо­ро­ви­чић, са
за­гре­бач­ким сту­ден­ти­ма ар­хи­тек­
ту­ре, да им „ту­ма­чи“ фре­ске, од­но­
сно срп­ско „цр­кве­но сли­кар­ство“.
Био је ту из­ло­жен и је­дан лик, пор­
трет-фре­ска-ико­на, кти­то­ра Пса­че,
ма­на­сти­ра �сал­ми и �сал­мо­�е­ва­ца.
На тај лик ука­зу­је сту­ден­ти­ма про­
фе­сор-ака­де­мик, па ка­же: „по­гле­
дај­те шта про­сла­вља­ју они“ – они у
Па­ри­зу. „По­гле­дај­те овај бар­бар­ски
бра­�а­�и лик, ори­�и­нал-че�­нич­ки!
А ту од­го­ва­ра и �се­ћи на­зив тог
са­мо­ста­на, ка­ко ка­жу, ма­на­сти­ра.“
Је­дан од бе­о­град­ских сту­де­на­та –
ко­ји се при­бли­жио да чу­је ка­ко ће
за­гре­бач­ки про­фе­сор ака­де­мик да
ко­мен­та­ри­ше фре­ске – упад­не на
то у реч: „бра­ду ни­је бри­јао, не­го се
Бо­гу мо­лио, а Ва­ше ци­ви­ли­зо­ва­не
уста­ше су бра­ду бри­ја­ли, а де­цу и
љу­де кла­ли…“ И то је био скан­дал
због ко­га ће члан Пар­ти­је и ко­ме­
сар пу­та ака­де­мик Во­ји­слав Ђу­рић
(са три пар­тиј­ке, дру­га­ри­це – Мар­
том По­пи­во­дом, На­дом Хер­ци­го­
њом и Бо­жи­цом Ћо­сић) по­кре­ну­ти
пи­та­ње да се тај сту­дент из­ба­ци
с фа­кул­те­та, јер се по­на­шао „као
цин­кер про­во­ка­тор“: гру­бо на­ср­
нуо на про­фе­со­ра Мо­хо­ро­ви­чи­ћа,
и на „на­пред­ну“, пар­тиј­ско-по­ли­
тич­ку иде­ол­ги­ју на­ших мо­дер­ни­
ста, ко­ји су та­да – при­ви­ле­го­ва­ни,
фи­нан­си­ра­ни из пар­тиј­ско-др­жав­
ног бу­џе­та – има­ли ве­о­ма кри­ти­
чан став пре­ма „сте­рил­ном и на­
зад­њ ач­к ом тра­д и­ц и­о ­н а­л и­з му“
исто­ри­ча­ра умет­но­сти, а уме­сто
сли­кар­ству, ди­ви­ли се мо­дер­ним
„сли­кар­ским прав­ци­ма“.
Не­к о­л и­к о да­н а за­т им, дру­г а
гру­па бе­о­град­ских сту­де­на­та (ар­
хи­т ек­т у­р е, умет­н о­с ти, исто­р и­
је) от­ка­зу­је пу­то­ва­ње у За­греб и
по­се­ту „Па­ри­ској из­ло­жби“, јер је
ова у За­гре­бу, пре на­ја­вље­ног ро­ка,
за­тво­ре­на, уки­ну­та. Ме­ђу­тим, од
27. сеп­тем­бра 1958. до 2. фе­бруа­ра
1960. отво­ре­на је у Бе­о­гра­ду, на Сај­
ми­шту, иста та па­ри­ска, али са­да
не срп­ска, не­го ју­го-ав­ној­ска из­
ло­жба.
Да­к ле, Па­ри­ска Из­ло­жба, сла­
де­ло­ва­ти сем на ма­ли број пи­сме­
них спи­са­те­ља и ма­ло­број­них, из­
у­зет­них, пра­во­слав­них све­ште­них
ли­ца ода­них тра­ди­ци­ји. Па ипак је
ти­тов­ској пар­ти­о­кра­ти­ји – усме­ре­
ној мо­дер­ни­стич­ки или бар кр­ле­
жи­јан­ски про­тив за­ве­та и про­тив
„ве­ли­ко-срб­ске“ иде­је (Де Го­ла и
Па­ри­за) – би­ло по­треб­но два­де­
сет го­ди­на иде­о­ло­шке кам­па­ње,
да „про­тив­у­да­ром“ ка­ко-та­ко од­
го­во­ри на кул­т ур­но-исто­риј­ски
„уда­рац“ ко­ји је пар­тиј­ском мо­дер­
ни­зму-над­ре­а­ли­зму, 1950. го­ди­не
на­не­ла Па­ри­ска из­ло­жба. Ду­г о,
струч­но и „на­уч­но“ при­пре­ман,
ко­на­чан об­лик иде­о­ло­шко-по­ли­
тич­ког исто­риј­ског фал­си­фи­ка­та
(из­ра­зи­то ан­ти­срп­ског) би­ла је
– по­сле два­де­се­так го­ди­на – тзв.
бо­сан­ска ре­�ри­за Па­ри­ске из­ло­жбе:
Ју­го-ав­ној­ска из­ло­жба у Са­ра­је­ву,
од 28. ју­ла до 28. ок­то­бра 1971. го­ди­
не. Отво­ри­ли су је Сло­ве­нац Франц
Сте­ле (при­стој­но), али је за­тим, по
про­гра­му отва­ра­ња, геј-уред­ник
„кул­т ур­не“ ру­бри­ке са­ра­јев­ског
Осло­бо­ђе­ња Че­до Ки­сић чи­тао Кр­
ле­жин „на­дах­ну­то, ду­бо­ко уче­но и
за­но­сно“ пи­сан есеј „о бо­гу­ми­ли­ма“,
јер су на тој „са­ра­јев­ској ре­при­зи
Па­р и­с ке из­л о­ж бе“ – a по иде­ј и
Кр­ле­жи­не „Еnciklopedije li­kov­nih
umjet­no­sti” Јu­go­sla­vi­je, ју­го-ав­ној­
ске „др­жа­ве свих ње­них на­ро­да и
на­род­но­сти“ – пре­о­вла­ђи­ва­ли, не
срп­ске ико­не и фре­ске, не­го стећ­ци
(над­гроб­ни спо­ме­ни­ци) „bo­san­skih
bo­gu­mi­la, …“ori­gi­nal­ne, svo­je­vr­sne,
iz­vor­no-evrop­ske vje­re, iz­van krš­ćan­
stva, a bo­san­skog pod­ri­je­tla“54. 54
Сте­ћак, по грч­
У скла­ду са ау­стро­у­гар­ском, а ком „сте­ле“, над­
гроб­ни спо­ме­ник,
за­тим и Ти­то­вом на­ци­о­нал­ном по­
јер су по­ди­за­ни и
ли­ти­ком у Бо­сни и исто­ри­ји Бо­сне та­ко име­но­ва­ни
пра­во­слав­ни стећ­ци (у Ра­шкој-Ср­ још у вре­ме док
би­ји „крај­пу­та­ши“) су пред­ста­вља­ су Цр­кву у Бо­сни
и Хер­це­го­ви­ни-
ни као спо­ме­ни­ци „ори­ги­нал­не
Ху­му још, ако нe
бо­сан­ске“ – а „је­ре­тич­ке“, чак „не­ во­ди­ли, а оно
хри­шћан­ске“ (за­пра­во ан­ти­кр­ста­ бар над­зи­ра­ва­ли
шке, ан­ти­пап­ске) – ре­ли­ги­је, ко­ја (епи­ско­по­ва­ли)
ви­зан­тиј­ски ми­си­
је пред­с та­в ља­н а про­и з­в ољ­н о и
о­и­на­ри, обра­зо­ва­
раз­ли­чи­то по­чев од „за­го­нет­не ни грч­ки.
пред­хри­шћан­ске“, пре­ко „је­ре­тич­
ке“, па до „пре­ди­слам­ске“ ве­ре ко­ја
је „до­ма­ћи ко­рен Исла­ма“ у Бо­сни.
Да­нас, тј. од 1990-их, то је – још од
вре­м е­н а Па­р и­с ке из­л о­ж бе срп­
ских ико­на и фре­са­ка – си­сте­мат­
ски при­пре­ман „ко­рен бо­шњач­ке
на­ци­је и бо­шњач­ког“ је­зи­ка. Та­ко
ће ту „на­уч­ну осно­ву“ исто­ри­је „бо­
сан­ског Исла­ма“ ко­ри­сти­ти но­ва
„на­ци­ја“, Му­сли­ма­ни, не слу­те­ћи
да су ти њи­хо­ви пре­ци, тзв. бо­
гу­ми­ли (са­мо­зва­ни) би­ли пра­во­
слав­ни, ко­је су Ва­ти­кан и уга­рс­ ки
кр­ста­ши про­гла­си­ли је­ре­ти­ци­ма,
да их „уни­ште, и Бо­сну пре Дру­гог
201
 д о ­л а ­с к а Хр и ­с т о ­в о г о ч и ­с т е “
– ка­ко од Пра­во­сла­вља та­ко и од
пра­во­слав­них, ко­ји су не ко­ри­сте­
ћи грч­ки на­зив „ор­то­док­си“ (пра­
во­с лав­н и) са­м и се­б е на­з и­в а­л и
„Бо­гу ми­ли (вер­ни­ци)“, да­кле, да
ни­су је­ре­ти­ци, от­пад­ни­ци од ве­
ре. Кр­ста­шки по­ход на „бо­сан­ске
стећ­ке“ био је пред­и­сто­ри­ја и при­
пре­ма Ја­се­нов­ца, а не пред­и­сто­ри­ја
„бо­шњач­ке на­ци­је“.
Ко­з а­р а и ге­н о­цид има­ју ду­гу
исто­ри­ју ко­ју су – ма­чем, но­жем
и ја­ма­ма, од Два­на­е­стог до Два­
де­се­тог ве­ка – обе­ле­жи­ли пап­ски
и уга­р­ски „кр­ста­ши“ (ла­тин­ски и
ла­ти­нич­но зва­ни Cro­a­ti).
„Бо­г у­м и­л и“ су, да­к ле, би­л и –
не је­ре­ти­ци, не­го баш – Бо­�у ми­ли
�ра­во­слав­ни, а Пра­во­сла­вље им
је, чим су Тур­ци осво­ји­ли Бо­сну
и за­шти­ти­ли је од кр­ста­ша-кро­а­
та-Уга­ра, по­ста­ло и оста­ло је­ди­ни
на­зив ве­ре, јер је за успе­шни­ји рат
Ту­ра­ка про­тив Кро­а­�а, тј. кр­ста­ша
Уга­р­ске – об­но­вље­на и Пећ­ка па­
три­јар­ши­ја, а од вре­ме­на сул­та­на
Су­леј­ма­на Ве­ли­чан­стве­ног, па ве­
ли­ког ве­зи­ра Ба­ји­це-Мех­мед-па­
ше и бра­та му па­три­јар­ха Ма­ка­ри­ја
Со­ко­ло­ви­ћа, пра­во­слав­не у Бо­сни
са пра­во­слав­ни­ма у Ср­би­ји-Ра­шкој
спо­ји­ла је у је­дин­стве­ну за­вет­но-
исто­риј­ску вер­ску це­ли­ну – Мех­
мед-па­ши­на и па­три­јарх Ма­ка­ри­
је­ва – На Дри­ни ћу­�ри­ја.
***
Па­ри­ска из­ло­жба срп­ских сред­
њо­в е­к ов­н их ру­к о­п и­с а ико­н а и
фре­са­ка би­ла је пр­ва – и је­ди­на
– европ­ска по­моћ на­шој за­вет­ној
исто­риј­ској све­сти. Али те све­сти
у нас ни­је би­ло ни у Ака­де­ми­ји
(СА­Н У), а све­штен­ство је учи­ни­ло
од­сут­ном чак и Цр­кву, мај­ку на­ци­
је, мо­рал­но-исто­риј­ске за­јед­ни­це.
Би­ли смо ане­с�е­зи­ра­ни, „са­ве­знич­
ки“, ен­гле­с ки, про-ти­т ов­с ки, за
НА­Т О-опе­ра­ци­ју, за ЈНА („Че­твр­ту
нај­ја­чу ар­ми­ју све­та“), та­ко да ни­
смо би­ли буд­ни ни то­ли­ко ко­ли­
ко би би­ло по­треб­но да по­пи­је­мо
осве­жа­ва­ју­ћи лек. А исто­вре­ме­но
је „са­ве­знич­ки“ Евро-За­пад, у Хлад­
202
ном ра­ту про­тив Ру­си­је, уз­ди­зао
„Ср­бе“, за­пра­во срп­ске „мо­дер­ни­
сте“, ро­ман­тич­не ти­то-ко­му­ни­сте,
као европ­ске пр­во­бор­це – „про­тив
ста­љи­ни­зма“ – пре­ћут­ку­ју­ћи при
то­м е Го­л и Оток и бес­п ри­м е­р ан
ста­љин­ски те­рор упра­во над „опа­
сним“ СКОЈ-ев­ци­ма, Ср­бо-Цр­но­гор­
ци­ма и Кра­ји­шни­ци­ма Хр­ват­ске
и БиХ. А на­уч­ни од­го­вор на „мо­
дер­н и­с тич­к у“ ан­т и­с рп­с ку кам­
па­њу „бо­сан­ске ре­при­зе Па­ри­ске
из­ло­жбе“ (Ју­го-ав­ној­ске из­ло­жбе
у Са­р а­ј е­в у, 1971. го­д и­н е) био је
дат већ три­де­сет го­ди­на ра­ни­је у
књи­зи др. Ва­са Глу­шца Ис�и­на о
бо­�у­ми­ли­ма55.
***
Па­р и­с ка из­л о­ж ба срп­с ких
сред­њо­ве­ков­них ру­ко­пи­са ико­на
и фре­са­ка , би­ла је за ти­то-ко­му­
ни­зам удар. Ма­да са­мо у Па­ри­зу
и са­мо фран­цу­ски удар, ипак до­
жи­в љен је и као европ­с ки, а за
Ср­би­ју то је би­ла пр­ва европ­ска,
али са­мо фран­цу­ска �о­моћ, мно­
го ве­ћа и зна­чај­ни­ја не­го што смо
то ми мо­гли да за­ми­сли­мо. Би­ла
је то, на­и­ме, пр­ва – је­ди­на европ­
ска – по­моћ на­шој за­вет­ној исто­
риј­ској све­сти. Фран­цу­ска вла­да
је та­да да­ва­ла вр­ло по­вољ­не сти­
пен­д и­ј е на­ш им исто­р и­ч а­р и­м а
умет­но­сти, чак и кад је кан­ди­дат
(а исто­ри­чар срп­ске или, све­јед­но,
ме­ди­те­ран­ске умет­но­сти) већ пре­
шао кон­кур­сом про­пи­са­ну гра­ни­цу
ста­ро­сти, па сам та­ко – за школ­
ску 1956/57. го­ди­ну – сти­пен­ди­ју
до­био и ја. Би­ла је то го­ди­на го­то­
во сва­ко­днев­них раз­го­во­ра, и то
о по­себ­но­сти евро­ме­�и­�е­ран­ске
(на­рав­но, и срп­ске, као и ру­ске)
ду­хов­но­сти и умет­но­сти, о истом
ду­хов­ном све­ту Ње­го­ша-Тол­сто­ја-
Ка­ми­ја, али – не ма с ким, не­го – и
са мла­дим Жор­жом Пе­ре­ком, па о
тим на­шим раз­го­во­ри­ма и њи­хо­
вом ути­ца­ју на те­ме и ми­сао Пе­ре­
ка, на­ро­чи­то у ту­ма­че­њу Тол­сто­ја
и Ње­го­ша, о ка­ми­јев­ској и ње­го­
шев­ској те­ми сми­сла и лич­но­сти, о
тол­сто­јев­ском схва­та­њу исто­ри­је,
пи­ше и Da­vid Bel­los: Ge­or­ges Pe­rec
„une vie dans les mots”, edi­tion du
56
Ge­or­ges Pe­rec „A Se­uil, Pa­ris, 1994.56 То је онај Жорж
Li­fe in Words”, ed. Пе­рек о ко­ме, у тек­сту на ко­ри­ца­ма
Har­vill Har­per Col­
те књи­ге (фран­цу­ског пре­во­да са
lins Pu­blis­her, 1993,
стра­на, са ин­дек­ ен­гле­ског ори­ги­на­ла), сто­ји да је
си­ма. 819. L un des ro­man­ci­ers eu­ro­pe­ens les
57
Је­дан од нај­зна­ plus im­por­tants de ce siè­cle57 . Пе­рек
чај­ни­јих европ­ је 1957. го­ди­не до­ла­зио у Ју­го­сла­
ских ро­ман­си­је­ра
ви­ју – по­себ­но у Са­ра­је­во (на­пи­
ово­га ве­ка.
сао је и Са­ра­јев­ски а�ен­�а�) и у
Бе­ог­ рад – да се упо­зна и про­ве­ри
да ли ми за­и­ста схва­та­мо Евро-ме­
ди­те­ран ко­ји је Де Гол те­жио да
об­но­ви и са­чу­ва, па, на­рав­но, и ме­
ди­те­ран­ско са­мо­у­�ра­вља­ње (au­
to-ge­stion) и ау­то­ке­фа­ли­ју Цр­кве
55
Др Ва­со Глу­шац, као су­шти­ну евро-ме­�и­�е­ран­ске
Ис�и­на о бо­�у­ ци­ви­ли­за­ци­је, или је то, у шта сам
ми­ли­ма: ис�о­
га и сам уве­ра­вао са­мо – за Ср­бе
риј­ска рас�ра­ва,
Београд, 1992. при­пре­мље­на – об­ма­на ко­јом је
(ре­принт из­да­ња ти­то-ко­му­ни­зам од 1948. ма­ски­
САН, 1941.) рао, скри­вао, ти­пич­но евро­за­пад­
ну �ар­�и­о­кра­�и­ју, све­јед­но да ли
јед­но­пар­тиј­ску (сво­ју) или ви­ше­
пар­тиј­ску (ли­бе­рал­ну). Уве­рио се
у не­што ва­жни­је и бит­но: да је у
на­шем, срп­ском мен­та­ли­те­ту са­
чу­ва­на ви­зан­тиј­ско-пра­во­слав­на
че­жња за евро-ме­ди­те­ран­ском, а
не за­пад­ном кул­т у­ром, за евро-
ме­ди­те­ран­ским ци­ви­ли­за­циј­ским
„си­сте­мом вред­но­сти“. До­ла­зио је
и да – у раз­го­во­ри­ма о по­ме­ну­та
три пи­сца – про­ник­не, па да чак
1989. го­ди­не и пи­ше (стр. 230 те
фран­цу­ске књи­ге о Пе­ре­ку) о тој
за­вет­ној, евро-ме­�и­�е­ран­ској ми­
сли Ње­го­ша и Ан­дри­ћа, да­к ле, о
ми­сли и тај­ни трој­ства СМИ­С АО-
- ЛИЧ­Н ОСТ-ИСТО­Р И­Ј А. А у то вре­
ме сам исто­ри­ју ци­ви­ли­за­ци­је – и
умет­но­сти, као је­ди­ну тво­рач­ку
си­лу ци­ви­ли­за­циј­ске кул­ту­ре, си­
сте­ма вред­но­сти – пре­да­вао већ
она­ко, као и Уме�­нос� у �е� (бит­
но раз­ли­чи­тих) е�о­ха ци­ви­ли­за­ци­је
(библ. је­ди­ни­ца бр. 149).
И још не­што: уве­ре­ње да је �и­ја­
ло� мо­гућ, као не­ка ме­ђу­соб­на ис­
по­в ест, са­м о у ужем пла­т он­с ки
ака­дем­ском, или ли­тур­гиј­ско-па­
ро­хиј­ском кру­гу при­ја­те­ља и та­кав
чи­ни је­�и­ни �у� и на­чин с�а­со­но­
сне са­мо­с�о­зна­је и мо­рал­но-ис�о­
риј­ске об­но­ве на­ци­је. 
[...] �
ЗИМА