FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA

OSNOVI PSIHOLOGIJE
NA TEMU:

POREME AJI SEKSUALNOG NAGONA

PROFESOR Prof. dr Stanislav Fajgelj

STUDENT Jovana Mladenovi Br. indeksa 217/10

Ni , 2010

Seminarski rad

Jovana Mladenovi

SADR AJ

1. UVOD.....................................................................................................................3 2. POJAM I PODELA NAGONA............................................................................4 3. POJAM SEKSUALNOSTI...................................................................................5 4. PODELA POREME AJA SEKSUALNOG NAGONA....................................6 4.1. Kvantitavni poreme aji.........................................................................................6 4.2. Kvalitativni porem aji 5. ZAKLJU AK........................................................................................................7 6. LITERATURA.....................................................................................................8

Seminarski rad

Jovana Mladenovi

1. UVOD
U ovom radu bi e obja njen pojam, kao i podela nagona na vitalne ( ivotne) i socijalne, a sve u cilju obja njenja uzroka poreme aja seksualnog nagona. Bi e obradjen i sam pojam i zna aj seksualnosti, vezan za razli ito ivotno doba pojedinca...... kako bi se to preglednije i jasnije objasnili uzroci i poreme aji seksualnosti. Rad odgovara na pitanje koji su tu poreme aji seksualnog nagona, prikazuju i njihovu osnovnu podelu na kvantitativne i kvalitativne poreme aje, kao i na pitanje za to se javljaju. Rad se sastoji iz 4 oblasti. U prvom delu, pojam i podela nagona, bi e definisan sam pojam nagona kao i osnovna podela istih. Drugi deo, pojam seksualnosti, osvr e se na obja njenje ovog pojma, kao polazne za ke za obja njenje poreme aja seksualnosti. Podela poreme aja seksualnog nagona ini tre i deo u kojem su obradjeni svi poreme aji seksualnog nagona. Poslednji, etvrti deo, posve en je zaklju nim razmatranjima.

Seminarski rad

Jovana Mladenovi

2. POJAM I PODELA NAGONA

Pod nagonima podrazumevamo te nje za aktivno u izazvane organskim potrebama koje imaju izvestan cilj, ali forme aktivnosti nisu uro ene.1 Nagoni se, pored ostalog, odlikuju: filogenetskim kontinuitetom (zna i da se nagon nasle uje i da zavisi od vrste), fiziolo kom osnovom i univerzalno u. Potrebno je praviti razliku izme u nagona i instinkta po tome to nagon prevashodno pokre e, goni na odre enu cilju usmerenu delatnost, dok su sam na in izvo enja radnje i objekat od manjeg zna aja i nisu nasledno fiksirani, za razliku od instinkta. Veliki broj nagona ima svoju fiziolo ku osnovu i njihovo odlaganje izaziva poreme aje fiziolo ke ravnote e. U izvesnim slu ajevima nagonske te nje se odla u sve do iscrpljenja organizmak, ili se subjekt anga uje da nagonske te nje zadovolji. ovek nagon do ivljava (za ivotinje se ne mo e utvrditi da li instinkt do ivljavaju). Iako je nagon kao psiholo ki do ivljaj jasno izdvojen, te ko ga je opisati. Najpribli nije to je napetost, nemir, te nja.2 Za razliku od spolja njih nadra aja, su tina nagona je u tome to poti e iz izvora u unutra njosti organizma, to deluje kao konstantna sila, pa, dakle, ne mo e biti savladan akcijom bega. Nagon ima svoj izvor, snagu, objekat i cilj, a upravlja se po principu zadovoljstva.3 Zadovoljenje nagona izaziva prijatnost, smirenje, olak anje ili zanos, dok osuje enje nagona prati neprijatna napetost, ponekad bes i agresivnost, odnosno potpuno iscrpljenje organizma. Kada govorimo o podeli nagona razli iti teoreti ari, u skladu sa svojim teoriskim uverenjima i potrebama, sasvim proizvoljno su proizvodili beskrajan niz ljudskih nagona. Najtemeljniju podelu dao je nema ki psiholog i psihijatar Ernest Kre mer (Ernst Kretschmer), koji nagone deli na: a) Vitalne ( ivotne), u koje spadaju: y Nagon samoodr anja (nagon za ishranom i nagon za ivljenjem) y Nagon odr anja vrste (seksualni nagon i roditeljski nagon) b) Socijalne, u koje spadaju: y Te nja za isticanjem y Zavist y Ose anje du nosti

Prema: Jovan Bukeli Neuropsihijatrija, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001., str. 133. Isto 3 Prema: arko Trebje anin Re nik psihologije, Stubovi kulture, Beograd, 2008., str. 290.
2

Seminarski rad

Jovana Mladenovi

4. PODELA POREME AJA SEKSUALNOG NAGONA

Seksualni (polni) nagon u ma kom smislu kao telesni nagon zadovoljstva i stanje prijatnosti postoji od doba odoj eta do smrti. Fiziolo ka osnova seksualnog nagona je normalna funkcija endokrinih lezda, naro ito polnih lezda i hipofize, i zbog toga je radikalno druga iji pre i posle razvitka ovih lezda. Iz ovog razloga psihi ki poreme aji seksualnog nagona se naj e e javljaju u pubertetu.4 U ispoljavanju ovog nagona veliki zna aj imaju i psiholo ki faktori. Ljubav me u polovima uslovljena je, osim intenzivnim emocijama, potrebom za pripadanjem i sigurno u, i seksualnim nagonom. Energija vezana za seksualni nagon naziva se libido. Poreme aji seksualnog nagona dele se na: a) Kvantitativne i b) Kvalitativne

4.1. KVANTITATIVNI POREME AJI SEKSUALNOG NAGONA Ovi poreme aji manifestuju se sni enjem ili pove anjem polnog nagona. Sni eni polni nagon kod ena nazvan je frigidnost, a kod mu karaca impotencija. Povi eni nagon kod ena je ninfomanija, a kod mu karca satirijazis.

Prema: Karl Jaspers Op ta psihopatologija, Prosveta Savremena administracija, Beograd 1978., str. 588.
5

Seminarski rad

Jovana Mladenovi

LITERATURA
1. Jovan Bukeli Neuropsihijatrija, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001. 2. arko Trebje anin Re nik psihologije, Stubovi kulture, Beograd, 2008.

3. Karl Jaspers Op ta psihopatologija, Prosveta Savremena administracija, Beograd 1978.