FILOZOFIJA

RACIONALIZMA
Dekart, Spinoza i Lajbnic

RENE DEKART (1596-1650)

DEKART. metodologija
Polazi se od univerzalne sumnje, koja treba da nas oslobodi svih predrasuda Utvruje etiri pravila metode koja proishode iz samog razuma:
1. JASNOST i RAZGOVETNOST kao kriterijum saznanja 2. ANALIZA (koja je dotad bila potisnuta od sinteze) 3. SINTEZA (uspostavljanje reda meu delovima preostalim posle analize) 4. SISTEMATINOST (sakupljanje, sreivanje i klasifikacija podataka pre prouavanja)

Postoje dva puta otkrivanja istine:

a) INTUICIJA:
osnovni instinkt uz nagon za samoodranjem
nuno zakljuivanje iz (malobrojnih) prostih priroda obezbeuje razgovetnost pojmova

b) DEDUKCIJA:
nuno zakljuivanje
sama inteligencija shvata osnovne pojmove i totalitet

ali u pomo se moe prizvati i: INDUKCIJA (nabrajanje):

koristi pri proveri svakog mnogolanog niza izvedenog dedukcijom

koristi se u odmenjivanju intuicije, kada ona biva nemogua

DEKART. radikalna sumnja

Primenom: radikalne sumnje (u sve postojee) i pravila metode

dolazi se do potpuno pouzdane osnovne istine: Cogito, ergo sum.

DUH:

samim svojim postavljanjem potvruje i garantuje svoj bitak

kao formalni akt predstavlja kriterijum svoje istinitosti Istorijski prevratnika postavka razuma kao autoriteta (nasuprot bogu) Krajnja istina ove teze jeste sagledavanje identiteta miljenja i bitka U miljenje se ubrajaju sva svojstva due (prevazilazi se trodelna koncepcija due): sumnjanje odricanje potvrivanje oseanje pamenje shvatanje ljubav mrnja i sl.
4

DEKART. mislea stvar

Cogito, za razliku od navedenih oblika miljenja, nije prosto miljenje ve samosvest ona je svest koja miljenje ini svojim predmetom

a) ak i kada se ovek vara (pogreno miljenje) on ipak misli b) Znanje o tome da ovek misli jeste oevidna istina

c) ta se injenica intuitivno sagledava kao akt vlastite svesti, dakle oveka samog
d) koji, prema tome, postoji Na taj nain:

konkretno ja, koje misli odreeno neto kao svoj predmet

pojavljuje se kao:

univerzalno ja, kao ista apstrakcija, ka ja mislim uopte, formalni akt svesti i napokon, kao stvar koja misli res cogitans, metafizika supstancija
5

DEKART. protena stvar

I sam predmet saznanja postaje apsolut, jer se i tela i sve konane stvari mogu jasno i razgovetno predstaviti

No sve kvalitativne osobine su za Dekarta neto mutno i haotino, privid i zabluda nae mate, ega razum treba da se oslobodi svojom metodom Ono to se jasno moe saznati na spoljnim stvarima su njihova kvantitativna odreenja i njihovi matematiki, geometrijski odnosi Oieni od svih ulnih kvaliteta, predmeti postaju geometrijske take u prostoru, a materija taj i takav geometrijski prostor protenost

a) Liavanjem svih kvalitativnih odreenja

b) materija se postavlja kao apstraktna

c) pa kao takva i realno produkt razuma

No poto postojanje prostora ne moe da bude samo realnost misli:
jer bi misao mislila samo sebe a saznanje bi ostalo bez svog objekta saznavanja

prostor se proglaava za neto po sebi postojee, neto izvan miljenja on postaje: protena stvar res extensa, tj. supstancija
6

DEKART. mehanicizam i kontinuum materije

Pod utiskom zadivljujueg napretka moderne prirodne nauke, a naroito mehanike pokuava na ontoloko pitanje da odgovori u mehanikom smislu
Mehanika je nauka o:
kretanjima tela
njihovim uzrocima (silama)

nainima na koje kretanja zavise od sila

Duhovna supstancija (res cogitans) i boanska supstancija prebivaju na potpuno drugim nivoima stvarnosti Empirijsko-materijalna priroda je odreena:
telesnom supstancijom (res extensa):
beskonana savreno homogena u sebi identina masa deljiva

kretanjem delova te supstancije, kojim biva oblikovana priroda svake pojedinane stvari i priroda kao celina bia kao maine

Jedna pokrenuta homogena masa je beskonaan kontinuum

DEKART. metafizika
Iz nunosti samog kretanja dekartovske misli sledi da:
prostor kao produkt miljenja postaje neto potpuno razliito i apsolutno odeljeno od tog istog miljenja red saznavanja postaje red stvarnosti (saznajni konstituens postaje metafizika kategorija) odvajaju se:
saznanje od sveta

subjekt od objekta

postavljaju se kao nezavisni:

materijalna supstancija (res extensa), iji je glavni atribut protenost

duhovna supstancija (res cogitans), iji je glavni atribut miljenje

DEKART. bog
1. Supstancija je ono to postoji samodovoljno 2. Atribut je osnovno, opte svojstvo supstancije 3. Modusi (stanja) su stala svojstva datog atributa, a samim tim i supstancije Ovim dualizmom postavlja se sama razlika bitka i miljenja, a ne i jedinstvo Pokuaj izmirenja uvoenjem boga kao tree supstancije u metafiziku Ontoloki dokaz postojanja boga Iz injenice da posedujemo ideju o bogu moemo da izvedemo boije postojanje:

budui da je bog savren u svakom pogledu

a ovek nije

onda uzrok ideje o bogu nije u oveku, ve u bogu

Bog:

je garancija istinitosti naeg saznanja

jer nam je usadio prirodno svetlo uma (lumen naturale) kojim se intuitivno osvedoujemo u je savren i dobar, te nas kao takav ne vara 9

Ako mi, ipak, imamo i lane ideje, onda to proizilazi iz nae nesavrenosti

Baruh de Spinoza (1632-1677)

10

SPINOZA. metafizika
Nastojanje da se prevlada dekartovski dualizam samo jedna: bog ili priroda (lat. deus sive natura) sama svoj uzrok (causa sui) (da bi postojala nije potreban nikakav spoljanji uzrok) ima beskonano mnogo atributa, ali mi poznajemo samo dva: protenost i miljenje sutina i egzistencija se podudaraju

1. Supstancija:

2. Atributi:
predstavljaju neposrednu bit supstancije, ali ipak nisu identini sa njom
beskonani su sutina i egzistencija se podudaraju sadravaju u sebi beskonano mnotvo modusa 3. Modusi: jesu stanja supstancije izraavaju supstanciju samo posredno preko atributa konane, ograniene, pojedinane stvari (pojave) sutina modusa nije u njima samima, ve je njihova egzistencija odreena drugim modusom, a ovoga opet drugim i tako u beskraj Iz ovako postavljene osnove Spinoza e dedukovati itavu svoju filozofiju. 11

SPINOZA. supstancija i modusi

Po svojoj definiciji supstancija u sebi sadrava postojanje

Supstancija:
apsolutni i beskrajni bitak (bez poetka i kraja: vena i nestvorena)
autonomna (neuzrokovana; sama svoj kreator)

s beskonano mnogo atributa

priroda stvoriteljica (lat. natura naturans)

Konane stvari (modusi):

odreene uzrokovane meusobno ograniene sadre u sebi svoju vlastitu negaciju stvorene priroda (lat. natura naturata)

12

SPINOZA. determinizam
Bog postoji:
snagom nunosti svoje vlastite prirode (causa sui)

slobodno (priroda koja kao celina postoji, deluje i stvara snagom svojih imanentnih zakonitosti i odreenja, a ne svojevoljno)

Apsolutni determinizam pojedinanih stvari, ispada delimian uzroni odnos: u redu i vezi stvari

u redu i vezi ideja (izmeu kojih nema meusobnog uzajamnog delovanja, pa ni uzronog odnosa) Sve su promene samo spoljanji pojavni momenti, a u svojoj osnovi sve ostaje uvek jedno te isto Uzrok prethodi svojoj posledici logiki, a ne vremenski:
oni su od iskona identini, jedno su i isto ali posmatrano s razliitih gledita
13

SPINOZA. paralelizam poredaka sveta i saznanja

ovek: kao konano bie mora da ivi u skladu s prirodnim zakonima prirodne zakone mora prvo da sazna Matematika: predstavlja saznajno-teorijski ideal prua geometrijsku metodu istraivanja slovi kao ontoloka pretpostavka (svet je racionalna, mehanika, geometrijska struktura)

Metoda sledi iz postavke o potpunoj paralelnosti:

reda i veze ideja (saznajni red)

reda i veze stvari (ontoloki red)

SVET I SLIKA SUBJEKTA SU JEDNO: misaona i protena snaga supstancije su sasvim jednake: sve to iz nje sleduje idealno sleduje i realno
To znai da:

izvesno telo (koje se pojavilo u atributu protenosti) i

ideja o njemu (koja se pojavljuje u atributu miljenja) 14

predstavljaju jednu te istu stvar samo razliito datu, tj. ispoljenu u dva razliita modusa

SPINOZA. deus sive natura

BOG
TRADICIJA tvorac (stvorenog) sila ili dua sveta SPINOZA apsolutno jedinstvo stvorenog i tvoreeg sam svet u njegovoj sveukupnosti

isto spiritualan
vremenski prethodan i transcendentan antropomorfan i personalizovan

spiritualan i materijalan
istovremen sa svetom i njemu imanentan bez razuma i volje

slobodan

nuan

15

SPINOZA. etika
Dobro i zlo su relativni pojmovi i spadaju u proizvode razuma, a ne realnosti

Postoje tri osnovna afekta: udnja, radost i alost, sve ostalo su njihove kombinacije ili posledice ovekov zadatak je da pomou razumskog saznanja savlada svoje afekte
Adekvatne ideje omoguuju delanje, a neadekvatne uzrokuju trpee stanje Moralnim se postaje tako to se odbacuju nii i prihvataju vii stupnjevi saznanja Sloboda je nunost delanja u sopstvenoj prirodi bog je najslobodniji

Nema apsolutne slobode (sloboda i nunost se proimaju i usklauju)

SLOBODA JE SAZNATA NUNOST Saznanjem ovek moe da se uzdigne do: vrline, slobode, sree i blaenstva Intelektualna ljubav prema bogu je:
celovita svest i svestrana delatnost duha

radnja kojom duh posmatra samog sebe, u pratnji ideje boga kao uzroka
16

Gotfrid Vilhelm Frajer fon Lajbnic (1646-1716)

17

LAJBNIC. gnoseologija
Nastojanje da se izmire materijalizam i spiritualizam

Razum ima odlunu prednost u odnosu na ula

Saznanje moe da bude: mutno ili jasno

neadekvatno ili adekvatno simboliko ili intuitivno

(savreno saznanje je istovremeno: jasno, adekvatno i intuitivno)

Aristotelov popis od 10 kategorija sveden je na sledei nain: supstancija, kvantitet, kvalitet, relacija, delovanje i trpljenje
18

LAJBNIC. supstancija
kljuan filozofski pojam (Dekart, Spinoza)

sutinski nezavisna, aktivna i mnogostrana (biti znai delovati)

(nema potrebe kao Dekart i Spinoza) da je supstancija: jedna, nezavisno postojea i individualna Nezavisna, mnogostrana sredita delovanja nazivaju se monadama

Monade su u odnosu na atome:

sline: razliite:

jednostavne su (bez delova) apsolutno, a ne samo geometrijski ili hemijski

nedeljive neunitive nedeljive su, jer su metafiziki entiteti, sredita sile meusobno su sve razliite, dok svi atomi lie

nematerijalne su, zbog ega deluju na nematerijalan

nain, pa mogu da predstavljaju i druge monade, a atomi su materijalni i vre samo materijalne funkcije

19

LAJBNIC. monade
a) od njih se sastoji svaka supstancija, tj. one same jesu jedina supstancija
b) vie su nalik dui nego telu, odakle sledi da je svekolika priroda iva

c) nematerijalne su, upravo po svojoj moi predstavljanja

d) svaka monada je svet u malom (mikrokosmos) e) ogledalo itavog univerzuma: u relaciji su sa svim drugim monadama i sve se meusobno odraavaju (neko svevidee oko bi, gledajui u jednu monadu, moglo da vidi u njoj odraen celokupan ostatak stvorenog sveta) f) meusobno se razlikuju po moi predstavljanja i materijalnosti
1. nestvorena monada, Bog, odraava sve stvari jasno i adekvatno (nematerijalna) 2. stvorena monada, ljudska dua, predstavlja svesno, ali ne i potpuno jasno (delimino materijalna) 3. svi nii oblici monada imaju sve mutnije predstave (sve vea materijalnost)

20

LAJBNIC. percepcija kao delovanje

Pokuaj da se spoji predsokratovski materijalizam i Platonov idealizam Nisu strogo odeljeni: materija i duh

njihove funkcije
Svet se sastoji od neogranienog broja nedeljivih monada (skala od najniih estica praine do najvieg stvorenog intelekta) Predstavljanje je delovanje Predstavljanje je karateristika i materijalnih i nematerijalnih stvari: ono je most koji spaja dve vrste supstancija: materiju i duh Postoji supstancijalni kontinuitet (od rudimentarne male percepcije minerala do apercepcije ljudske due) Izmeu monada ne moe biti nikakvog meudelovanja, nego svaka monada obavlja svoju sopstvenu delatnost (predstavljanja)
21

LAJBNIC. korespondencija monada

Opasnost: ako je svaka monada za sebe, svet bi prebivao u haosu Bog je na poecima stvaranja stvari uredio tako promene u jednoj monadi savreno odgovaraju promenama u drugim monadama koje pripadaju datom sistemu Primer:
izmeu due i tela nema nikakvog uticaja, ali, kao to dva asovnika tano podeena pokazuju isto vreme nezavisno jedan od drugog fizika delatnost monada tela odgovara psihikoj aktivnosti monada due telo se ponaa kao da dua uopte ne postoji, a dua kao da nema nikakvog tela ali ipak oboje deluju tako kao da utiu jedno na drugo

Razlika u stepenu objanjava svaku moguu razliitost:

nema lomova u kontinuitetu prirode
nie postojanje samo je manji stepen onog vieg (mineral, biljka, ivotinja, ovek)

22

LAJBNIC. kontinuitet postojanja

Udvostruavanje je besmisleno: nema dve iste monade, pa ni dva predmeta ili dva dogaaja, inae bi to bio jedan predmet, odnosno jedan dogaaj
Svaka stvar se razlikuje od svake druge stvari = ne postoje istinske suprotnosti Postoje samo beskonano minijaturni pokreti:
tenost je vrsta sa niim stepenom vrstine
ivotinje su ljudi sa beskonano malim razumom itd.

Primena teorije infinitezimalnog rauna

23

LAJBNIC. bog
prebiva u sreditu ogromnog harmoninog sistema monada (sveta) jeste izvorna, beskonana monada neogranieno je moan, mudar i dobar

stvorio je sistem monada u kome vlada najbolji mogui oblik harmonije

(Svet je najbolji mogui svet, a vrhovni zakon konanih bia je zakon boljeg) njegova volja mora da prihvati ono to njegovo razumevanje vidi kao savrenije mogue monade su prisutne u venosti Boanskog uma u njima prebiva impuls ka ostvarenju (to je mogua monada savrenija, taj impuls je vei) pred njegovim prestolom odigrava se takmienje u kome najbolje monade pobeuju: Bog mora videti koje su najbolje i, stoga, eleti njihovo ostvarenje u pozadini zakona boljeg deluje temeljniji zakon zakon dovoljnog razloga stvari ili dogaaji su stvarni kada postoji dovoljan razlog za njihovo postojanje

to je osnovni zakon miljenja, ba kao to je i prvotni zakon postojanja

24

LAJBNIC. teodicija
Pokuaj da se pomiri ideja o dobroti Boga sa postojanjem zla u svetu Pretpostavlja se da: je samo Bog savren je on uzrok svekolikog dobra, ali ne i zla on samo doputa zlo inae ovek ne bi bio slobodan

Poto je oveku ostavljena mogunost da bira izmeu dobra i zla

Bog je stvorio svet kao harmoninu celinu razliitih delova (pa i suprotstavljenih)

Svet u kome ivimo nije savren, ali je ipak najbolji od svih moguih svetova
Priznaje se vrednost svim postojeim dokazima postojanja Boga:

dopunjava dokaz o sluajnosti konanih bia

preoblikuje (dekartovski) ontoloki dokaz dodaje (platonski) dokaz o nunosti naih ideja (nae ideje nisu nune tek u hipotetikom, ve i u apsolutnom i kategorikom smislu, a ta se nunost ne da objasniti bez priznavanja da postoji apsolutno nuno Bie
25

VEBE

Rene Dekart. filozofija

Hteo sam ovde u prvom redu da objasnim ta je filozofija, te sam poeo od najjednostavnijih stvari, na primer, od toga da re filozofija znai mudroslovlje i da mudrost podrazumeva ne samo svakidanju pamet nego savreno znanje o svim stvarima to koje ovek moe da sazna kako bi se bolje snalazio u ivotu, sauvao zdravlje i otkrio sve umetnosti. Nadalje sam hteo da objasnim da je za sticanje takvog znanja nuno da se ono izvede iz prvih uzroka. Ko se, dakle, trudi da to znanje stekne (a to, u stvari, znai, da filozofira), mora da pone od istraivanja tih prvih uzroka, to znai od principa. Za te principe vrede dva osnovna uslova: jedan je da moraju da budu tako jasni i razgovetni da ljudski duh pri paljivom posmatranju ne moe da posumnja u njihovu istinitost, a drugi je da je saznanje ostalih stvari o njima zavisno na taj nain da se principi bez njih dodue mogu da saznaju, ali ne i obratno stvari bez tih principa. Prema tome, valja pokuati da se saznanje stvari to zavise od tih principa iz njih izvedu tako da u celom nizu izvoda ne bude niega to nije sasvim jasno. poetak u radikalnoj sumnji: filozofija kao savreno znanje o svim stvarima jasnost i razgovetnost kao kriterijum saznanja

izvornost polazita kao uslov drugih saznanja

27

DEKART. kriterijum saznanja

Siguran sam da sam neka mislea stvar. Znam li time takoe i ono to se zahteva da bih u neto bio siguran? U tom prvom saznanju zaista nema niega osim jasnog i razgovetnog shvatanja (clara et distincta perceptio) onoga to potvrujem. Naravno, to ne bi bilo dovoljno da me uveri u istinu o stvari, kada bi se ikada moglo da dogodi da je lano neto to shvatam tako jasno i razgovetno. Zato mi se ini kako ve mogu da postavim opte pravilo: istinito je sve ono to shvatam jasno i razgovetno.
Dekart: Meditacije, III, 33; WW VII, 35 Polazi se od univerzalne sumnje, koja treba da nas oslobodi svih predrasuda

Utvruju se etiri pravila metode koja proishode iz samog razuma, pri emu su jasnost i razgovetnost kriterijumi saznanja (i logiko-metodoloki postupci analize, sinteze i sistematinosti)

Saznanje je:
jasno (odnosi se na sutinu (pojam) predmeta) razgovetno (odnosi se na veze i odnose jednog predmeta sa drugim predmetima)
28

SPINOZA. ontoloki dokaz

Pod uzrokom samoga sebe razumem ono ija sutina sadri u sebi postojanje, ili ono ija se priroda ne moe shvatiti drugaije, nego kao postojea.
Etika, 1. Definicija

Parafraza ontolokog dokaza Anselma Kenterberijskog

Gnoseoloka varijacija: red ideja je isti kao i red stvari

Supstancija:
uzrok same sebe, da bi postojala nije potreban nikakav spoljanji uzrok iz njenog pojma proizilazi da postoji: sutina i egzistencija se podudaraju (Osim toga: samo jedna: bog ili priroda ima beskonano mnogo atributa, ali mi poznajemo samo dva)

29

SPINOZA. ideje i stvari

Red i veza ideja jesu isti kao red i veza stvari.
Primedba: ... Prema tome, bilo da shvatimo prirodu pod atributom prostiranja, ili pod atributom miljenja, ili pod bilo kojim drugim, - uvek emo nai samo jedan i isti red, ili samo jednu i istu vezu uzroka, to jest, iste stvari koje sleduju jedna iz druge.
Etika, knjiga 2, Postavka VII Metoda sledi iz teze o potpunoj paralelnosti saznajnog i ontolokog reda Apsolutni determinizam pojedinanih stvari, ispada delimian uzroni odnos u redu i vezi stvari i u redu i vezi ideja (izmeu kojih nema meusobnog uzajamnog delovanja, pa ni uzronog odnosa) Sve promene su samo spoljanji pojavni momenti, a u svojoj osnovi sve ostaje uvek jedno i isto

Uzrok prethodi svojoj posledici logiki, a ne vremenski, nego su oni od iskona identini,ali posmatrano s razliitih gledita
SVET I SLIKA SUBJEKTA SU JEDNO: misaona i protena snaga supstancije su sasvim jednake: sve to iz nje sleduje idealno sleduje i realno Neko telo (koje se pojavilo u atributu protenosti) i ideja o njemu (koja se pojavljuje u atributu miljenja) predstavljaju jednu te istu stvar samo razliito datu, tj. ispoljenu u dva razliita modusa
30

SPINOZA. Intelektualna ljubav prema Bogu

Ko sebe i svoje afekte saznaje jasno i razgovetno, voli Boga, i tim vie to vie saznaje sebe i svoje afekte.
Etika, Postavka XV, str. 260

Jasno i razgovetno saznanje kartezijanski kriterijum saznanja Izvor etikih normi lei u intelektualnoj ljubavi prema Bogu

Kada teimo objektivnom saznanju prirode mi razumevamo prirodnu nunost i sa njom se saivljavamo (amor fati) Bog nije nita drugo doli priroda, pa saznanje prirode (pa i vlastite prirode, te prirode vlastitih afekata) daje osnovu za izgradnju normi vlastitog ponaanja Poto shvatamo da se Bog na jednak nain odnosi prema svim ljudima i poto saznanjem prirode ustanovljavamo neto zajedniko za sve ljude, iz toga proizilazi da na taj nain treba da se ponaamo i mi sami
Daje se legitimitet individualnoj potrazi za vlastitim dobrom, dok se zadatak etike vidi u potrazi za zajednikim, a ne krajnjim dobrom
31

LAJBNIC. diskontinuitet
Realnost mnotva, naime, moe da potie samo od istinskih jedinica koje odnekuda pridolaze i neto su drugo nego take, za koje je sigurno da se od njih ne moe da sastavi kontinuum; stoga sam, kako bih naao te stvarne jedinice, bio prisiljen da posegnem za formalnim atomom, jer materijalno Neto ne moe istovremeno da bude materijalno (tj. proteno) i sasvim nedeljivo, odnosno istinski jedinstveno. Morao sam, dakle, ponovo da prizovem i tako rei da vratim ugled danas toliko ozloglaenim supstancijalnim formama.
Novi sistem prirode, WW IV, 478 i d.

Mora se nuno priznati da percepcija (predstava, opaaj) i ono to od nje zavisi nisu objanjivi mehanikim razlozima, tj. oblikom i kretanjem. Zamislimo li, recimo, mainu podeenu tako da bi mogla da misli, osea i opaa, tada moemo da je zamislimo proporcionalno toliko uveanom da se u nju moe stupiti kao u mlin. Pretpostavimo li to, razgledajui njegovu unutranjost, neemo nai nita osim pojedinih delova to udaraju jedan u drugi, ali nikada neto to bi objasnilo percepciju.
Monadologija, SS, 17
32

LAJBNIC. monadiki diskontinuitet

Problem granice deljivosti:

najmanji delovi uvek e biti ponovo deljivi geometrijska taka sama nije protena, a ni take ne ine kontinuum

Zenon: budui da postoji deljiv kontinuum nema kretanja (Ahil i kornjaa) Lajbnic: budui da ima kretanja i deobe, ne moe postojati kartezijanski kontinuum lavirint za ljudski duh Razlog jedinstva nije kvantitativan (protenost), ve kvalitativan, formalan monada

33

LAJBNIC. monadologija

Monade nemaju prozora.

Delatnost monade je unutranja delatnost

Supstancija je definisana kao delovanje, pri emu je osnovno delovanje supstancije predstavljanje Izmeu monada ne moe biti nikakvog meudelovanja Svaka monada obavlja svoju sopstvenu delatnost, odnosno da predstavlja nezavisno od drugih monada

34

LAJBNIC. philosophia perennis

Kada bih za to imao vremena, uporedio bih svoje teze s tezama starih i drugih valjanih ljudi. Istina je rairenija nego to se to uopteno pretpostavlja, ali nam se vrlo esto ukazuje naminkana ili nam se, opet, prikazuje zamaskirana, ak oslabljena, osakaena i iskvarena stranim dodacima koji umanjuju njenu vrednost i korist. Kada bismo pokuali da razluimo tragove istine u starih ili uoptenije reeno, u naih prethodnika, izvukli bismo zlato iz blata, dijamant iz rudnika i svetlost iz tame, i to bi zaista bila vena filozofija (perennis quaedam philosophia).
Pismo Remondu, 26. 8. 1714, WW 3, 624. i d..

ono to su filozofi sami pouavali gotovo je uvek istinito, a greke nastaju najee u onim iskazima u kojima protivree drugim filozofima filozofska tradicija se odvija tako da celina koja je bitna za filozofiju dolazi do izraaja u razliitim aspektima, momentima, nijansama filozofi se odaju odreenoj jednostranosti ako prenaglaavaju neko opravdano gledite: sukob dva opravdana aspekta postoje i velike sinteze, ali se stalno javljaju i novi, opravdani aspekti koji moraju kritiki da se suprotstave tim sintezama

istorija filozofije i sama je filozofski proces: dijalog filozofa o nekoj istini

35

LAJBNIC. philosophia perennis

Povezivanje Platona i Demokrita, Aristotela i Dekarta, sholastike i moderne prirodne nauke: tradicija se ne vidi kao arena samovoljnih svaa, nego kao dijalog koji svojim napredovanjem u raznolikosti gledita razotkriva celinu philosophia perennis Sam Lajbnic zna da on nee da dovri sintezu svekolike filozofije, ali on traga za novim gleditima i nastoji da sintetizuje postojea Pogled diferencirane problemske svesti dri se otvorenim, da bi bio sposoban da prozre i raskrinka plitkost krilatica, pojednostavljenja, moda i ideologija
Kritikim usvajanjem i sistematskim razmatranjem pojedinih aspekata ujedno se otvara mogunost umne smislene orijentacije uprkos mnotvu filozofija, postoji uvek samo jedna jedina filozofija

Napredak filozofije jeste napredak njene problemske svesti

Filozofija:

nije tematski redukovana

nije metodski apstraktna (poput prirodnih nauka) je fundamentalna nauka je univerzalna nauka dri da je sutinska istina celine koja nije spektakularna ali ima egzistencijalno znaenje 36