1. ta obuhvata priprema za tampu? Obuhvata sve procese pre same tampe. 2. ta predstavlja raster?

Raster je opti ki ure aj kojim se vi etonski original prevodi u jednotonsku sliku razla u i je na bezbroj elemenata (rasterske ta ke) 3. ta su procesne boje? C M Y K (cyan, magenta, yellow, key black) me anjem ovih boja dobijamo sve ostale iz spectra. 4. ta je rezolucija slike? Rezolucija je broj linija koje slika sadr i a koje su vizuelno razdvojene. Mo e se vezati za neku fizi ku veli inu (inch, centimetar) Primer: Ako na 1mm ima pet crnih i pet belih linija ka emo da je rezolucija 10 linija po mm. Rezolucija se mo e izraziti i u pixelima. Primer: ako je rezolucija 640x480 to zna i da je broj kolona pixsela 640 a broj redova pixela 480. Tako e se mo e izraziti uz inch ili kvadratni inch. 5. Veli ina slike? Veli ina slike predstavlja broj pixela koje slika sadr i. Dobija se mno enjem broja kolona i redova pixela i deljenjem sa million a izra ava se u megapixelima (Mpx) 6. Definicija rezolucije slike i kako se ozna ava? Pogledaj pod 4 7. Jedinica slike? Najmanji element koji sadr i slika a koji je mogu e kontrolisati je pixel. 8. Rezolucija monitora? Je fizi ka veli ina. Broj redova i broj kolona pixela koje monitor mo e da ispi e. 9. Rezolucija skenera? Rezolucija skenera govori o kvalitetu skena slike, t.j. koliko je skener razdvojio pixela po jedinici povr ine(inch, cm i.t.d.) Primer: ako je rezolucija skenera 4800SPI to zna i da e prilikom skeniranja na jednom in u biti 4800 uzoraka sa originala. 10. Rezolucija tampa a? Rezolucija tampa a je broj elemenata koje tampa mo e od tampati na jedinici povr ine. Broj elemenata po horizontali je ograni en fizi kom veli inom elementa za ispis unutar tampa a a broj elemenata po vertikali je ograni en brzinom ispisa I brzinom transporta papira. Primer: Oznaka 600x1200 dpi zna i da je broj diode za ispis u printer 600 na jednom inchu a da je njihova brzina takva da ispisuju 1200 elemenata (pixela)po inchu . 11. ta predstavlja linijatura rastera? Linijatura rastera se izra ava u linijama po in u. Linijatura rastera je broj rasterskih ta aka raspore enih po jedinici du ine rasterske linije. Ve a linijatura zna i i ve i broj polutonskih ta aka koje su, samim tim, sitnije. Prema tome, linijatura direktno uti e na krupno u rastera. U skladu sa pomenutim nesavr enostima procesa tampe i u zavisnosti od vrste papira, bira se i linijatura. Po to je ta ka definisana u okviru polutonske elije, linijatura rastera odre uje i veli inu polutonske elije. Veli ina piksela je konstantna, pa su manje polutonske elije definisane sa manje piksela. 12. Moroov efekat? To je nepo eljni efekat koji se pojavljuje kada se preklope rasteri za boje pod izvesnim uglom. Ovaj efekat je te ko predvideti jer na nekim slikama se vidi a na nekima ne ak i ako je raster pod istim uglom na obe slike. Zato se za svaku poju raster postavlja pod razli itim unapred definisanim uglom:

13. Razlika izme u spot i osnovnih boja? Cyan, Magenta, Yellow i Black se nazivaju procesne boje i koriste se u klasi noj ofset tampi za postizanje irokog spektra boja i nijansi.

Pored procesnih, u tampi se mogu koristiti i posebne boje koje se tampaju kao zaseban prolaz unapred pripremljenom bojom ( iji ekvivalent mo e ali i ne mora postojati u formi CMYK kombinacije). Takve boje se nazivaju SPOT boje. Osim veoma este upotrebe u sito tampi, klasi ni primeri upotrebe SPOT boja su tampa standardom odre enih boja u logotipima i simbolima. Posebno ako se time smanjuje broj tamparskih prolaza (a samim tim i cena). Tako e i kada se koriste boje posebnih osobina kao to su razne metalne nijanse, posebni prolazi mat laka ili sli no. Va no je da zna da se svaka boja definisana kao SPOT u tampanju separacije pojavljuje kao zasebna plo a pored procesnih. Osnovne boje su primarne boje crvena, zelena i plava (RGB). Iz njih se me anjem dobijaju Cyan Magenta i Yelow. 14. Grafi ke boje i podela? U tehni kom smislu boje su modifikator svetla ili kolorant. Osnovna uloga je da sliku ili tekst sa forme prenese na podlogu za tampanje. Naj e a podela boja je namena prema tehnici tampe: -boje za ravnu tampu -boje za visoku tampu -boje za duboku tampu -boje za sito (propustnu) tampu -specijalne boje 15. Sastav tamparskih boja? Osnovni sastavi boja su: pigmenti, veziva i punila, a pomo ni: rastvara i, sikativi I razni dodatci za odre ivanje hemijsko-fizi kih osobina boje. 16. ta je AMK i kako se koristi? Ovo nemam pojma pa akoneko zna neka javi. 17. Razlika izme u CMYK i pantona ili spot boja? Pogledaj pod 13. 18. Koji su osnovni tehnolo ki procesi pri proizvodnji papira? -Prerada sirovina do polufabrikata. Drvenja a, celuloza i poluceluloza. -Priprema papirne mase. Mlevenje, bubrenje, dodatak boje , lepila i punila. -Izrada papira na papir ma ini. Papir izlazi u vidu trake -Dorada. Gde nastaju razne vrste papira. 19. Podela papira? Naj e a podela papira je po gramaturi (gr/m2): -Papiri do 150gr/m -Polukartoni od 150-250 gr/m -Kartoni 250/500 gr/m -Lepenke preko500 gr/m 20. ta zna i da je papir satiniran ili nesatiniran? Satiniranje je mehani ko oplemenjivanje papira pomo u pritiska i trenja na ure aju zvanom kalander (8-12 valjaka). Satiniranjem ma inski glatki papiri dobijaju glatko u i sjaj, smanjuje im se volume i postaju tanji i gu i. Postavljanjem cilindra za pregovanje mogu e je dobiti papire razli itih tekstura. 21. ta zna i da je papir ma inski gladak? Papir se gla a ma inski posle hla enja a pre namotavanja na rolnu. Ure aj za gla anje u sklopu papir ma ine ima 2-8 eli nih valjaka gde se pod jakim pritiskom izjedna ava debljina papira gla a se povr ina i papir postaje mat. 22. ta su polimeri? Polimeri su makromolekuli satavljeni od velikog broja istih ili razli itih monomera. 23. Koja je razlika izme u direktne i indirektne tampe? Kod direktnih tehnika tampe slika se sa forme bojom prenosi direktno na medij t.j. podlogu za tampu a kod indirektnih tehnika tampe slika sa forme se prenosi na (uglavnom) gumeni cilindar ili tampon pa tek onda na podlogu (medij). 24. Koje vrste tampe su direktne a koje indirektne? Ofset i tampon tampa su indirektne sve ostale su direktne. 25. Podela ma ina po vrsti tampe? Ma ine za:1. duboku, 2.ravnu (offset), 3.visoku (tipo), 4.sito (propustnu), 5.flekso i ma ine za 6.digitalnu tampu.

26. Osnovni principi rada ma ina za ofset tampu?

Boja se nanosi na formu na kojoj postoje povr ine koje primaju boju I one koje ne primaju. Slika se dalje prenosi na gumeni cilindar sa koga dalje ide na papir pod pritisnim cilinderom. (druk-cilinder). 27. Osnovni principi rada ma ina za duboku tampu?

Boja se nanosi na izrezbareni cilindar (forma) a vi ak se skida rakelom. Pritisni cilindar pritiska papir na formu i tada se boja prenosi na papir. 28. Osnovni principi rada ma ina za sito tampu?

Forma kod sito tampe je mre ica na kojoj su otvorena okca kroz koju elimo da pro e boja koju potiskujemo rakelom.

29. Osnovni principi rada ma ina za flekso tampu? tampaju i elementi na koje se nanosi boja su izdignuti od ne tampaju ih. Forma je savitljiva I mekana izra ena od polimera I omogu ava tampanje na razli itim povr inama.

30. Osnovni principi rada ma ina za visoku tampu? tampaju i elementi na koje se nanosi boja su izdignuti od ne tampaju ih. Otiskivanje se ostvaruje: 1. pritiskom plo e na plo u 2. pritiskom cilindra na plo u

3. pritiskom cilindra na cilindar