Optičke osobine

rombičnih karbonata

Maja Milošević
Beograd 2008

Sadržaj:
1. Osnovni pojmovi o karbonatima…….............................….....2

2. Optičke osobine aragonita....................................................3

3. Optičke osobine ceruzita......................................................5

4. Optičke osobine stroncijanita...............................................7

5. Optičke osobine viterita........................................................9

6.
Literatura.............................................................................11

2
1. Osnovni pojmovi o karbonatima

Karbonati u hemijskom pogledu predstavljaju mineralne vrste

koje prema klasicnim shvatanjima možemo smatrati solima
ugljene, azotne ili razlicitih bornih kiselina u prirodi.

Kod karbonata pored CO3 grupe u sastav ulaze mnogi drugi

elementi u ulozi katjona kao sto su Ca, Mg, Fe, Cu, Mn, Pb, Cn,
Bi i td.

Kristalni oblici karbonata su veoma česti, agregati su zrnasti,

masivni, pločasti, zemljasti, bubrežasti ili sferolitni. Mogu biti
beli ili lako obojeni, izuzev ako sadrže kobalt ili bakar. Većina
karbonata ima malu tvrdinu ( 3-4 ) sa izraženom cepljivošću,
prozračnošću i providnošću, staklastim sjajem i promenljivom
specificnom masom.

Glavni članovi ove klase obrazuju dve izomorfne grupe.

Za prvu grupu karakteristični su: kalcit CaCO3 (slika br: 1),

dolomit CaCO3MgCO3 , magnezit MgCO3 , smitsonit PbCO3 ,
siderit FeCO3 , dijalogit MnCO3 i sferokobalt CoCO3 . Ti minerali
koji se mogu mešati u svim proporcijama, pojavljuju se u obliku
dobro razvijenih kristala romboedarskog sistema u obliku
skalenoedra, romboedra ili kombinacije i jednih i drugih.

3
 slika broj: 1
slika broj: 2

Za drugu izomorfnu grupu karbonata karakteristični su:

aragonit CaCO3 (slika br: 2) , viterit BaCO3 , stroncijanit SrCO3 i
cerusit PbCO3 .Ovi minerali kristališu po rombičnom sistemu,
kristali su uglavnom blizanci, poprimaju pseudoheksagonalne
forme ponekad u obliku prizmi koje podsećaju na kule. Svi oni
spadaju u grupu aragonita čije su optičke osobine ukratko
prikazane u tabeli 1.

tabela br:1 Tabelarni prikaz optičkih osobina grupe aragonita

Naziv Optička Indeksi Birefrakcija Tvrdina i

minerala orijentacija prelamanja spec.
gustina
α =1.529- t= 3.5 - 4
1.530
Aragonit X=c, Y=a, 0.1560 s.g=2.9 -
Z=b β=1.68- 3.0
1.682

γ=1.685-
1.686
α=1.517- t=3.5
1.520
Stroncijani X=c, Y=b, 0.1480- s.g=3.78
t Z=a β=1.665- 0.1500
1.667

γ=1.667-
1.669
α=1.803 t=3 - 3.5

Viterit X=c, Y=b, β=2.074 0.2730 s.g=6.58

Z=a
γ=2.076

4
 α=1.529 t=3 - 3.5

Viterit X=c, β=1.676 0.1480 s.g=4.3 -

Y=b,Z=a 4.6
γ=1.677

2. Optičke osobine aragonita

- Hemijska formula: CaCO3

- Kristalizacija: rombičan u
prostornoj grupi Pmcn,
pseudoheksagonalne forme,
prizmatični kristali a agregati su
radijalno zrakasti (slika broj:3),
stubasti, oolitni i granularni.
Bližnjenje je kontaktno po (110)
a polisintetičke lamele po 001.
Cepljivost je prizmatična i jasna po (010) a čisti primerci imaju
jasnu dvostruku cepljivost, prelom neravan.

- Optički negativan dvoosni mineral

- Orijentacija kristalografskih osa je za

X=c, Y=a, Z=b

- Ugao optičkih osa iznosi 2V=180

- Indeksi prelamanja za α=1.529-1.530,

β=1.68-1.682, γ=1.685-1.686

- Maksimalna birefrakcija iznosi 0.1560 slika broj:3

- Vrednost birefrakcije je velika pa interferira
5
u beloj boji višeg reda

- U preparatu je bezbojan i ne poseduje polihroizam

- Potamnjuje paralelno izduženju kristala

Aragonit i njegov polimorf kalcit se razlikuju po tome sto je

aragonit skoro čist CaCO3 sa malom količinom Sr dok je kalcit
CaCO3 sa oko 5% MgCO3 . Aragonit je optički dvoosan i ne
pokazuje cepljivost kao kalcit. Aragonit (A) posmatran pod
elektronskim mikroskopom (slika broj:4) okružen je kalcitom
(C).

Ova dva polimorfa se mogu razlikovati zato sto niža atomska

težina kalcita uslovljava njegovu tamniju boju na slici. Svetla
tacka iznad A je uzrok volatilizacije tokom mikroprobe pri
upotrebi zraka od 5 mikrona.

3. Optičke osobine ceruzita

slika broj:4
- Hemijska formula: PbCO3

- Kristalizacija: rombično u
prostornoj grupi 2/m 2/m 2/m,
kristali su tabličasti prizmatični,
izduženi su po (001) ili (100).
Agregati su zrnasti, fibrozni ili
masivni. Bliznjenje je kontaktno
po (110) i po (130), bliznjenje
može biti kolenasto ili ciklicno
(slika broj:5). Cepljivost je jasna po
(110) i (021) a nesavršena po (012), prelom neravan.

- Zbog velike kolicine olova koju

sadrzi u svom sastavu ima gustinu
koja je šest i po puta veća od
gustine vode.

- Ceruzit je optički negatvan dvoosni

mineral

- Orijentacija kristalografskih osa je

za

X=c, Y=b, Z=a (slika broj: 6)

- Ugao optičkih osa iznosi 2V=8o – 9o

slika broj:6
- Indeksi prelamanja za α=1.803, β=2.074, γ=2.076
- Maksimalna birefrakcija iznosi 0.2730

- Interferira u beloj boji višeg reda zbog visoke vrednosti

birefrakcije

- Bezbojan je u preparatu i ne poseduje polihroizam

- Potamnjuje paralelno izduženju kristala

slika broj:5
7
4. Optičke osobine
stoncijanita

- Hemijska formula: SrCO3

- Kristalizacija: rombično u
prostornoj grupi 2/m 2/m
2/m, kristali su retki,
izduženi, igičasti i radijalno
zrakasti agregati i tufovi.
Formira
pseudoheksagonalne
blizance slične aragonitovim,
bliznjenje je najčešće po (110) a javljaju se kontaktni i redje
prodorni ili polisinteticki blizanci. Celjivost je skoro savršena po
(110) i nesavršena po (010), prelom je neravan.

- Stroncijanit je optički negativan dvoosni mineral

- Orijentacija kristalografskih osa je

za X=c, Y=b, Z=a (slika broj: 7)

- Ugao optičkih osa je 2V=7o

- Indeksi prelamanja za

α=1.517-1.520, β=1.665-1.667,

γ=1.667-1.669

- Maksimalna birefrakcija iznosi

0.1480 – 0.1500

- Interferira u beloj boji višeg reda

- Bezbojan je u preparatu i ne slika broj:7

poseduje polihroizam
8
- Potamnjuje paralelno izduženju kristala

5. Optičke osobine viterita

- Hemijska formula: BaSO3

- Kristalizacija: rombičan u prostornoj grupi 2/m 2/m 2/m,

pseudoheksago-nalno dipiramidalan, kratko prizmatični kristali
izduženi po (001), (010), (021) i (012). Agregati su fibrozni,
sferični, zrnasti i masivni. Bliznjenje je karakteristično po (110).
Cepljivost je savršena po (110) i nesavršena po (010).

- Viterit je optički negativan dvoosni mineral

- Orijentacija kristalografskih osa je za X=c, Y=b, Z=a

- Ugao optičkih osa je 2V=160

- Indeksi prelamanja za α=1.529, β=1.676, γ=1.677

- Maksimalna birefrakcija iznosi 0.1480

- Interferira u beloj boji višeg reda. Bezbojan je u preparatu i ne

poseduje polihroizam. Potamnjuje paralelno izduženju kristala.

9
6. Literatura

- D.Babič, (2003): Mineralogija, udzbenik, Beograd

- prof. dr Lj. Barić, prof. dr M. Tajder, (1967): Mikrofiziografija

petrogenih minerala, udzbenik, Zagreb

- dr D.C Cook i dr W.L.Kirk, (2007): Minerals and gemstones,

udzbenik, London

- dr G.Radukić, (1996): Tabelarni pregled optickih osobina

minerala koji izgradjuju stene, udzbenik, Beograd

- dr A.N.Winchell, (1951): Elements of optical mineralogy,

udzbenik, USA

-
http://www.minerals.net/mineral/carbonat/aragonit/aragonit.ht
m

- http://webmineral.com/data/Cerussite.shtml

10
-
http://www.galleries.com/minerals/carbonat/Strontianite/Stronti
anite.htm

- http://euromin.w3sites.net/mineraux/witherite.html

11