Tabela 2. Podaci o kristalnim strukturama elementarnih supstanci elemenata 14.

grupe
Struktura Dijamantna reetka Grafitna reetka Metalna reetka C + + + + Si + Ge + Sn + Pb

Tabela 3. Energija ionizacije i koeficijent elektronegativnosti atoma elemenata 14. grupe, redoks potencijali njihovih elementarnih supstanci
Simbol elementa C Si Ge Sn Pb Energija jonizacije/eV V I 11,26 8,15 8,13 7,33 7,42 II 24,4 16,3 15,93 14,6 15,03 III 47,9 33,5 34,21 30,5 31,9 IV 64,5 45,1 93,4 40,7 42,3 392 166,7 93,4 72,3 68,8 Koeficijent elektronegativnosti 2,87 1,36 1,09 0,54 0,2 Redokspotencijali X22X-/E0(V) CO2/C +0,2 SiO2/Si 0,86 GeO2/Ge 0,1 Sn2+/Sn 0,14 Pb2+/Pb 0,13

UGLJIK
slobodan i u spojevima, sastavni dio ivotinjskog i biljnog

svijeta u atmosferi kao CO2 , u stijenama kao karbonat, najee Si i Mg dvije alotropske modifikacije: dijamant i grafit razlikuju se u strukturi Struktura dijamanta:

Struktura dijamanta

Lom i refleksija zraka svjetlosti u kristalu dijamnta

 Atomi C zauzimaju uglove i sredinu plohe jedinine elije.

Svaki atom C je tetraedarski povezan sa 4 druga C-atoma ime se dobiva beskonana prostorna reetka, itav kristal je velika molekula. Zbog toga je taj kristal izuzetno tvrd (najtvra prirodna supstanca) i ima visoko talite (3500 0C) to je rezultat prostorne usmjerenosti i jaine C-C veza. Poloaj atoma je strogo fiksiran i ne moe se pomicati.
Dijamant ne vodi elektrinu struju jer su sva 4 elektrona

sparena, ime su sve 4 raspoloive sp3-orbitale popunjene, pa je nemogue da se jo jedan elektron smjesti u bilo koji C-atom. Svi elektroni su angairani izmeu povezanih Catoma i nema ni jednog koji bi se mogao kretati kroz kristal.

 Dijamant ima velik indeks loma , tj. zrake svjetlosti

koje ulaze u dijamant iz zraka jako su skrenute sa svog pravca. Zrake svjetlosti su usporene vrsto vezanim elektronima, dio svjetlosti se odraava s povrine a dio s unutranjih ploha, reflektuje se svjetlost razliitih talasnih duina pa dijamanti svijetle kad na njih padne svjetlost.
Grafit je stabilniji od dijamanta, tj. u odnosu na grafit

dijamant je metastabilna alotropska modfikacija.

Struktura grafita:
Razlikuje se

od strukture dijamanta po tome to je kod grafita svaki C-atom povezan s tri susjedna C-atoma. Ugljik pravi sp2-hibridizaciju i tri hibrida lee u jednoj ravnini pod uglom od 120 0. Time nastaju velike lisnate molekule koje su meusobno povezane slabim van der Waalsovim silama. Udaljenost izmeu C-atoma u jednom listu iznosi 0,142 nm, a izmeu dva lista 0,340 nm .

C-atom je spojen sa tri druga C-atoma sp2-hibrid.orbitalama. Tako svakom C-atomu preostaje po jo jedan p-elektron koji mogu praviti dvostruku vezu. Rendgenskom analizom je utvreno da je udaljenost svih atoma u jednom listu ista, tj. da dvostruka veza rezonira izmeu ovih struktura, odnosno izmeu Catoma postoji delokalizirana -veza. Dok kod dijamanta 4 elektrona ine 4 veze, dotle kod grafita 4 elektrona ine tri veze, a kako je jednostruka C-C veza jaka bez obzira da li je prave dva sp3 ili sp2hibrida, to je kod grafita svaka od 3 veze neto pojaana; grafit je od dijamanta stabilniji za energiju rezonancije. Udaljenost izmeu C-atoma kod dijamanta iznosi 0,154 nm a kod grafita 0,142 nm.
Svaki

Rezonantna struktura sloja u kristalu grafita

 Grafit je mehka, vrsta supstanca s visokim talitem,

mutnim metalnim sjajem i dobrom elektri. vodljivou. slabe van der Walsove sile izmeu pojedinih listova omoguavaju susjednim slojevima da klize jedan preko drugoga-mehak. Visoko talite: zbog jakih kovalentnih veza izmeu atoma u jednom sloju to oteava stvaranje nereda potrebnog za taljenje. Metalni sjaj i elektrina vodljivost: zbog pokretljivih elektrona dvostruke veze (jedan elektron na svaki C- atom) koji se mogu kretati od jednog do drugog atoma. Jaka oksidacijska sredstva oksidiraju grafit u tzv. grafitnu kiselinu (uta nerastvorljiva supstanca u ijoj se kristalnoj reetki nalaze O-atomi izmeu slojeva C-atoma; ne vodi elektrinu struju jer nema dvostrukih veza.)

 Velika udaljenost izmeu slojeva ini da grafit ima manju

gustou (2,22) nego dijamant (3,51). Pod posebnim uslovima (veliki pritisci) bi trebalo da se grafit moe prevesti u dijamant. Iako su vreni mnogi pokuaji da se odrede uslovi ravnotee: Cdijamant Cgrafit; rH = -2,1 kJ/mol uspjeh je bio slab jer je brzina presudni faktor kod ove pretvorbe. I dijamant i grafit se u prirodi nalaze u malim koliinama. Dijamant se upotrebljava kao drago kamenje i za izradu builica, bruseva i noeva za obradu tvrdog materijala. Grafit se koristi kao elektrodni (anodni) materijal ua elektrohemijske procese.

 amorfni ugljik - nije posebna alotropska modifikacija C,

razliiti oblici elementarnog C. Svaki od njih se sastoji od sitnih estica grafitne strukture, ali nijedan nije ist ugljik nego sadri i druge elemente u razliitim koliinama. 1. aktivni ugljen, nastaje ugljenisanjem (zagrijavanjem bez prisustva zraka) organskih materija, kosti, eer i sl. odlikuju se velikom adsorpcionom sposobnou, npr. carbo animalis 2. mineralni ugljen, nalazi se u prirodi, nastao procesom prirodnog ugljenisanja 3. koks, vjetaki ugalj nastao suhom destilacijom boljih vrsta kamenog uglja, pri emu se dobivaju plinoviti produkti a zaostaje koks. Koristi se u metalurgiji kao redukcijsko sredstvo za rude i kao gorivo 4. a dobija se zagrijavanjem katrana, naftalina i drugih organskih spojeva koji sadre C, bez dovoljnog prisustva zraka. Upotrebljava se za proizvodnju tueva i crne boje.

 1985.g. R. Smalley i H. Kroto su otkrili postojanje jo nedovoljno

ispitanog ugljika tree vrste - fulereni. ustanovljeni i spektroskopskom analizom u kosmosu. Izolirani su 1990.g. u elektrolunom postrojenju sa C elektrodama, pri emu su nastale neobine molekule C60 i C70 takve strukture da je unutranji prostor prazan, a omota je izgraen od peterougaonika ili esterougaonika sastavljenih od atoma C. Prenik kugle je 700 pm, rastojanje izmeu dva C-C atoma je 141 pm. Povrina kugle je izgraena od 12 peterougaonika i 20 esterougaonika

Molekula fulerena C60

Karbidi, ( -4): Negativni stepeni oksidacije: 1. karbidi solnog karaktera 2. Karbidi unutarnjih prijelaznih elemenata 3. Karbidi metalnog karaktera 4. Kovalentni karbidi
Prve tri grupe: karbidi metala 4. Karbidi nemetala

1. Karbidi solnog karaktera a) karbidi sadre odvojene C-atome stupnja oksidacije 4 ( Be2C, Al4C3): b) karbidi sadre acetilid-ion C22- i s vodom hidroliziraju dajui acetilen(CaC2, MgC2, BeC2, BaC2, ZnC2, CdC2, K2C2, Na2C2):
CaC2(s) + 2H2O Ca(OH)2 +C2H2(g) c) Mg2C3 2. Karbidi unutarnjih prijelaznih elemenata ThC2, LaC2, YC2, PrC2, CeC2,

3. Karbidi metalnog karaktera a) Karbidi metala 4., 5. i dijela 6. Grupe: TiC, CrC, HfC,.. b) Karbidi metala 7.,8. I dijela 6. Grupe: Fe3C, Co3C, Cr2C3, Fe3C, 4. Kovalentni karbidi (Be12C3 ili B4C i SiC) Kalcij-karbid, CaC2, dobivanje: CaO(s) + 3C(s) CaC2(l) +CO(g)
0 0 2000 C-2300 C

rH = 469 kJ/mol

Na t> 2300 0C reaguje nastali karbid sa vapnom:

CaC2(s) + 2CaO(l) 3Ca(g) +2CO(g) Zagrijavanjem u struji azota nastaje kalcij-cijanamid:

CaC2(s) + N2(g) CaCN2(s) +C(s) rH = -301 kJ/mol

0 >2300 C

Ugljik(II)-oksid ili ugljik-monoksid, CO strukturne formule:

.. .. :O :+2: stepen oksidacije (:C C :: O .. : ..

: C::: O: )

(:C

O: )

- Laboratorijsko dobivanje (oduzimanjem vode mravljoj kiselini ili formijatima) HCOOH + H2SO4 CO(g) + H3O+ + HSO4-

- Industrijsko dobivanje u generatorima

Izgaranje koksa:
+4

C(s) + O2(g) CO2(g)

0 +2

rH = -393 kJ/mol

CO2(g) + C(s) 2CO(g)

Smjesa nastalog CO i N2 iz zraka generatorski gas - gas bez boje i mirisa, vrlo otrovan - Izrazito redukcijsko sredstvo

 CO je plin bez boje, mirisa i ukusa. Veoma je stabilan i spada u grupu neutralnih oksida, ne

reaguje ni sa kiselinama, niti sa bazama i ne rastvara se u vodi. Otrovan je zato to se lako vezuje za eljezo iz hemoglobina u krvi, pri emu se stvara karboksihemoglobin koji onemoguava prijenos kisika. Pomou slobodnog elektronskog para moe graditi komplekse sa nekim prelaznim elementima npr. Cr(CO)6 hromheksakarbonil, Fe(CO)5 eljezopentakarbonil, Ni(CO)4 nikltetrakarbonil. Sa nemetalima CO gradi nemetalne karbonile npr. fozgen, COCl2

 Toksinost CO Po zdravlje djeluje opasno pri 0,002%, koncentracija 20 ml CO u

1 m3. Otrovnost CO zasnovana je na grai njegove molekule koja ima sposobnost da blokira procese disanja, jer se kao i O2 vezuje na Fe iz hemoglobina: Hb + O2 HbO2 Pri ovome procesu eljezo ostaje dvovalentno. Oksihemoglobin (HbO2) je labilan spoji lako otputa kisik u sredini koja nije bogata kisikom (u tkivima, koje krv snabdijeva kisikom). Taj hemoglobin (Hb) se obino naziva redukovani hemoglobin. Supstance kao cijanidni jon i CO imaju slinu elektronsku strukturu kao i molekula O2 i mogu lako da se vezuju za hemoglobin. Spoj hemoglobina i CO se naziva karboksihemoglobin. Takav hemoglobin nema sposobnost da vezuje molekulski kisik i to je uzrok trovanja CO, odnosno cijanidom. Hemoglobin koji je vezan za CO (karboksihemoglobin) gubi sposobnost transportovanja kisika. CO se vee vre i do 100 puta u hemoglobin nego kisik. Krv zatrovana CO je svjetlocrvene boje. Zato se na svjeem leu zatrovanom sa CO zapaa mjestimino ruiasta boja koe i pojavljuje se ruiasta pjena na ustima.

- najvei broj spojeva ugljika

stepen oksidacije +4: Ugljik(IV) oksid ili ugljikov dioksid, CO

- laboratorijsko dobivanje CaCO3(s) + 2H+ Ca2+ +H2O +CO2(g)

- industrijsko dobivanje a) vrenjem eera u alkohol

C6H12O6 2C2H5OH + 2CO2(g) b) termikim raspadom kalcij karbonata CaCO3(s) CaO + CO2(g)
0 -2 +4

 Ugljikov dioksid je anhidrid ugljine(karbonatne) kiseline. Dobiva se oksidacijom ugljenika i oksidacijom organskih

spojeva. Nalazi se u nekim mineralnim vodama i u zraku. Gas bez boje i mirisa, tei od zraka; ne moe se dalje oksidovati, ne gori i koristi se pri gaenju poara. Pri gaenju poara spreava pristup zraka, odnosno kisika. Najvee koliine ovog gasa dospijevaju u zrak kao produkti biolokih procesa, truljenja i disanja. Zrak koji udiemo sadri 21% O2 i 0,03% CO2, a zrak koji izdiemo sadri oko 16% O2 i 4% CO2. ovjek podnosi i zrak koji sadri 1-2% CO2. Poveanje CO2 do 5% dovodi do glavobolje, a koncentracije vee od 30% dovode do smrti.

o koristi se za: proizvodnju soda-vode, za gaenje zapaljenih

tenosti, o hlaenjem se moe ukapljiti, naglim isparavanjem tenog CO2 pravi suhi led o oksidira elementarni C na CO:

CO2(g) + C (s) 2CO(g) Struktura tri rezonantna hibrida: :OC-O: O=C=O :O-CO: - dobro rastvorljiv u vodi (1lCO2/l vode), daje karbonatnu ili ugljinu kiselinu H2CO3 koja dalje disocira na jone: CO2(g) + H 2O H2CO3 H+ +HCO3ili CO2(g) + H 2O H+ +HCO3- K= 3,110-7 mol/dm3 H2CO3 H+ +HCO3K2= 1,310-4 mol/dm3 HCO3- H+ +CO32K2= 4,610-11 mol/dm3

+4

+2

 Dva niza soli:

hidrogenkarbonati ili bikarbonati ili kiseli karbonati (NaHCO3) i normalni karbonati (Na2CO3) Kako je H2CO3 slaba kiselina, to je HCO3- slaba baza: HCO3- + H 2O H2CO3 +OHCO32- ion je jaka baza: CO32- + H 2O HCO3- +OHPrirodna voda nikad nije potpuno ista (sadri Ca2+-jone) jer CO2 iz vode rastvara kalcij-karbonat: CaCO3(s) + H2O +CO2 Ca2+ + 2HCO3Hidrogenkarbonati zagrijavanjem prelaze u odgovarajue karbonate: 2NaHCO3(s) Na2CO3 + H2O(g) +CO2(g) Karbonati su znatno stabilniji i raspadaju se tek pri visokim temperaturama: MCO3(s) MO(s) +CO2(g)

Natrijev hidrogenkarbonat i natrij karbonat ind. se dobivaju Solvayevim postupkom: 1. U zasieni rastvor NaCl se uvodi NH3: NH3(g) + H2O NH4+ + OH- (Na+Cl-) 2. amonijani rastvor NaCl neutralie se uvoenjem CO2 do zasienja: NH4+ + OH- +CO2(g) NH4+ + HCO3pa su u rastvoru prisutni joni: Na+, NH4+ ,Cl- i HCO3-. Hlaenjem se taloi NaHCO3. 3. Zagrijavanjem NaHCO3 (kalciniranje) dobije se CO2: 2NaHCO3(s) Na2CO3(s) + H2O(g) +CO2(g)
Osloboeni CO2 se vraa u proces, a gubitak se nadoknauje prenjem CaCO3: CaCO3(s) CaO(s) + CO2(g) Dobiveni CaO (ivo vapno) prevodi se vodom u hidroksid: CaO(s) + H2O Ca(OH)2 Koja se koristi za oslobaanje NH3 iz rastvora NH4Cl: 2NH4+ + 2Cl- + Ca2+ + 2OH- + CO2(g) 2NH3(g) + Ca2+ + 2Cl- + 2H2O

Upotreba: Na2CO3 za proizvodnju stakla, sapuna, praka za pranje, u industriji papira i tekstilnoj industriji, za dobivanje NaOH NaHCO3 sastavni dio praka za pecivo, antaciditablete za neutralizaciju eluane kiseline. Kalijev hidrogenkarbonat, KHCO3, dobivanje:
K+ + OH- + CO2(g) KHCO3(s) Zagrijavanjem prelazi u kalij karbonat: KHCO3(s) K2CO3(s) + CO2(g) + H2O(g)

 Ugljik(IV) sulfid ili ugljik disulfid, CS2, dobiva se

zagrijavanjem S i C u elektrinim peima: C(s) +2S (g) CS2(g)

- na sobnoj temperaturi tenost, otrovan, dobar rastvara za ulja, masti, koristi se za proizvodnju viskoze (umjetne svile).
Ugljik(IV) hlorid ili ugljik tetrahlorid, CCl4, dobiva se

uvoenjem Cl u uzavreli CS2 (katalizator FeS ili I2) CS2(g) + 3Cl2(g) CCl4 +S 2Cl2

- tenost,otrovan, veoma inertan, koristi se za gaenje poara

SILICIJ
- drugi elemenat po rasprostranjenosti, 26% maseni udio u Zemljinoj kori (silikati i kremen, ist SiO2) Dobivanje: - redukcija SiO2 koksom u elektrinim peima: SiO2(s) + 2C(s) Si(l) +2CO(g) - redukcija K2SiF6 elementarnim K: K2SiF6(l) + 4K (l) Si(l) +6KF(l) - redukcija SiO2 vikom elementarnog Al (dobija se kristalizirani Si): 3SiO2(s) + 4Al(l) 3Si(l) + 2Al 2O3(s) dobiveni Si se otopi u viku rastaljenog Al, nakon hlaenja Al se rastvori u kiselini a Si ostaje nerastvoren.

o Si je u obliku smeeg praha i kao kristalizirana o o o o

supstanca Po strukturi analogan dijamantu Kristalizirani Si koristi se u tranzistorskoj tehnici Ferosilicij - legura Si i Fe- sredstvo za dezoksidaciju metala Si je hemijski inertan, ne rastvara se u kiselinama, slabo rastvorljiv u bazama:
0

Si(s) +

+1 2OH-

+1

+4

+H2O SiO32- +2H2(g)

Negativan stepen oksidacije:

Silicidi (spojevi Si s metalima) i silani (spojevi Si sa vodikom)

Silicidi jonskog karaktera npr sa kalcijem, kalcij silicid ima tri razliite strukture (kao legure): Ca2Si2, CaSi2, Ca2S (silikokalcij). Dobiva se zagrijavanjem smjese u elektrinim peima: CaO(s) + 2SiO2(s) + 5C CaSi2(l) +5CO(g)
Silani,od monosilana (SiH4) do heksasilana (Si6H14) dobivaju se djelovanjem HCl na Mg-silicid, a razdvajaju frakcionom destilacijom. - relativno su stabilni u odsustvu dr. supstanci, lako se oksiduju: SiH4 + 2O2(g) +H2O SiO2 +2H2O - u vodi se ne rastvaraju, u razblaenim bazama hidroliziraju stvarajui silikate

halogenidi, oksid i kiseline Si, soli tih kiselina i silikoni

Tetrahalogenidi: SiF4+4: , SiCl4, SiBr4 i SiI4 stepen oksidacije

Silicij(IV) fluorid ili silicij tetrafluorid, SiF4, dobivanje:

CaF2(s) + H2SO4 CaSO4 +2HF(g) SiO2(s) + 4HF(g) SiF4(g) + 2H2O

SiF4 u vodi djelimino hidrolizira dajui heksafluorosilikatnu kiselinu, H2SiF6: 3SiF4 + 2H2O SiO2(s) + 2H+ + 2HSiF6Silicij(IV) hlorid ili silicij tetrahlorid, SiCl4, dobiva sezagrijavanjem smjese u strzji hlora: SiO2(s) + 2C(s) + 2Cl2(g) SiCl4(g) + 2CO(g) - s vodom burno hidrolizira: 3SiCl4 + 4H2O Si(OH)4 + 4H+ + 4Cl(silikatna kiselina)

 Silicij(IV) oksid ili silicij dioksid, SiO2, javlja se u 3 osnovna

alotropska oblika (koji jo postoje kao I ):

0 870 C 0 1470 C

kremen ili kvarc tridimit kristobalit talina

SiO2 je kristalna supstanca s vrlo visokim talitem, veze izmeu

0 1710 C

Si i O su jednostruke, stvara se golema molekula strukture koja zbog sp3-hibridizacije ima prostorni oblik tetraedra. SiO4 tetraedri su povezani tako da je svaki atom kisika zajedniki za dva tetraedra. Hlaenjem rastaljenog SiO2 ne nastaje ponovo kristobalit, nego kremeno ili kvarcno staklo (slui za izradu laboratorijskog posua, proputa UV-zraenje pa se koristi za izradu ivinih UVSi O Si O Si O lampi)
O O O O O O O O O Si O Si O Si O Si O Si O Si O Si

 Najgui raspored ima kremen, zatim opada ka tridimitu i

kristobalitu. SiO2 je hemijski dosta inertan, nije rastvorljiv u vodi, kiselinama i bazama. Taljenjem s alkalnim hidroksidima prelazi u silikate (rastvorljive u vodi): SiO2(s) + 2NaOH(l) Na2SiO3(l) + H2O(g)
Hidrolizom silicij tetrahlorida dobiva se ortosilikatna

kiselina (ortosilicijeva), H4SiO4: SiCl4 + 4H2O H4SiO4 + 4H+ + 4Cl-

 Tetraedarska struktura

OH HO Si OH OH
H4SiO4

ortosilicijeve kiseline:

U monomolekulskom obliku postoji na pH oko 3,5; kod niih i viih vrijednosti pH polimerizira (kondenzuju

se dvije molekule uz otcjepljenje vode) te nastaje ortodisilikatna ili pirosilikatna kiselina, H6Si2O7 u kojoj su 2 molekule ortosilikatne kiseline povezane atomom kisika:
H O HO Si O H OH + HO H O Si O H OH - H2O HO H O Si O H O Si OH

O O H H ortodisilikatna kiselina

 Daljom polimerizacijom nastaju polisilikatne kiseline, i

najzad beskonaan lanac hipotetske metasilikatne kiseline (H2SiO3)n.

Taljenjem s alkalijama, sodom ili baznim oksidima nastaju

silikati, soli silikatnih kiselina. Samo su alkalni silikati rastvorljivi u vodi. Taljenjem SiO2 i Na2CO3 nastaju razliiti silikati: SiO2(s) + Na2CO3(l) Na2SiO3(l) +CO2 (g) 2SiO2(s) + Na2CO3(l) Na2Si2O5(l) +CO2 (g) rastvaranjem ohlaene taline u vruoj vodi nastaje vodeno staklo koje se koristi za izradu kiselo otpornih kitova i za impregnaciju drveta.

 Dodatkom HCl vodenom staklu oslobaaju se

silikatne kiseline s neodreenim sadrajem vode i stepenom polimerizacije i itav rastvor ovrsne u elatinoznu masu koja se naziva gel silikatnih kiselina; koji suenjem daje silikagel (sredstvo za suenje i adsorpciju).
Taljenjem SiO2 s alkalijama (CaO i Na2CO3 ili

Na2SO4), dobija se smjesa razliitih silikata ije osobine ovise o odnosu upotrijebljenih SiO2 ,alkalija i primjesastaklo.

 Prirodni silikati rijetko imaju odreen sastav jer su taline ili

rastvori iz kojih su ti minerali kristalizirali sadravali razliite atome. Meu njima se mogu nai minerali koji bi odgovarali solima navedenih silikatnih kiselina, prema kojima se mogu podijeliti u 6 grupa: 1. Ortosilikati s anionom SiO44- (od ortosilikatne kiseline) 2. Silikati sa Si2O76- -ionima (od pirosilikatne kiseline) 3. Silikati s prstenastim (SiO32-) ionima 4. Silikati s jednostrukom ili dvostrukom lananom strukturom. Sadre (SiO32-)n i (Si4O116-)n ione. 5. Silikati s lisnatom strukturom. Sadre (Si2O52-) ione. 6. Silikati s prostorno mreastom strukturom. Odvode se od (SiO2)n

1. Ortosilikati strukture; pravilno rasporeeni SiO44- tetraedri izmeu kojih se nalaze odgovarajui metalni joni - minerali olivin (M2SiO4, M= Mg2+, Fe2+, Mn2+) i granati (M3IIM2III(SiO4)3, MII= Mg2+, Fe2+ ili Ca2+ a MIII = Al3+, Fe3+ ili Cr3+ ; primjer: grosular Ca3Al2(SiO4)3 i uvavorit Ca3Cr2(SiO4)3 portlandski cement (dobiva se mijeanjem vapnenca i gline tako da odnos mase CaO prema sumi masa SiO2 i Al2O3 bude 1,7 do 2.)

2. Silikati pirosilikatnog tipa su vrlo rijetki.

- thortveitit, Sc2Si2O7 - hemimorfit Zn4Si2O7(OH)2. H2O

3.Silikati s prstenastim ionima Prstenasti silikat-ioni Si3O96- i Si6O1812Si3O96- u benitoitu, BaTi Si3O9 dragi kamen Si6O1812- u berilu, Be3Al2 Si6O18 dragi kamen (jo i smaragd i akvamarin) - prstenasti silikatni ioni su slojevito poredani ali im struktura nije lisnata jer se metalni ioni nalaze izmeu slojeva I povezuju prstenove u razliitim slojevima. 4. Silikati s lananom i vrpastom strukturom - pirokseni (sadre jednostavan lanac sastava (SiO32-)n i spadaju: enstatit, MgSiO3, diopsid, CaMg(SiO3)2 i crni augit ,pored Silanca sadri Fe, Mg i Al - amfiboli (sadre dvostruki lanac (vrpcu) (Si4O116-)n mineral tremolit, Ca2Mg5(Si4O11)2(OH)2 , crni amfibol ili rogovaa kod kojih dolazi do zamjene Si-atoma u anionu s atomima Al alumosilikati; vlaknasti amfiboli, tremolit i aktinolit poznat kao azbest

5. Silikati lisnate strukture. Sloeni listovi sastavljeni odjednog ili dva silikatna sloja kombinirana sa slojem hidroksilnih grupa vrsto slijepljenih za silikatne listove pomou atoma Mg ili Al. - razlikuje se 5 strukturnih tipova: Jednostruki silikatni sloj tipa a): Mineral kaolinit Al2(OH)4Si2O5 je glavni sastavni dio kaolina (najii oblik gline). Ako je glina oneiena Fe-oksidom i pijeskom ilovaa Mineral hrizotil Mg3(OH)4Si2O5 Dvostruki silikatni sloj tipa b): Talk Mg3(OH)2Si4O10 i pirofilit, Al2(OH)4Si4O10 (slojevi ovih minerala su elektriki neutralni, izmeu susjednih slojeva postoje samo slabe privalane sile pa su mekani, lako se kalaju; talk se koristi u kozmetici)

Nabijeni silikatni slojevi tipa b) povezani pozitivnim jonima: - ako se svaki etvrti Si-atom u silikatima s dvostrukim slojem zamijeni Al-om , nastaju negativno nabijeni slojevi koji su najee povezani K+ jonima. Tinjci (ili liskuni): flogopit, KMg3(OH)2Si3AlO10 i muskovit, KAl2(OH)2Si3AlO10 Nabijeni silikatni slojevi tipa b) povezani hidratiziranim jonima: - slojeve povezuju hidratizirani , obino alkalni ili Mg2+ joni - minerali montmorillonit i vermikulit - glina- zajedniki naziv za vie grupa silikata, mekani minerali koji se lako hidratiziraju jer molekule vode ulaze izmeu slojeva; vani kao sastavni dio tla i u keramikoj industriji (proizvodnja porculana) Silikatni koji se sastoje od razliitih vrsta nabijenih slojeva: - minerali grupe klorita, npr. (Mg2Al(OH)6)+

7. Silikati s prostorno mreastom strukturom. Odvode se od (SiO2)n Tri grupe minerala: - Glinenci ili feldpati (monoklinski ili ortoklastini i triklinski) Monoklinski: ortoklas, KAlSi3O8 i cezijan, BaAl2Si2O8 Triklinski: albit, NaAlSi3O8 i anortit, CaAl2Si2O8 - zeoliti (otvorene strukture, lako gube i primaju vodua da se pri tome struktura minerala nita ne mijenja; adsorbuju i dr. supstance kao CO2, NH3, alkohol); permutiti zeoliti koji sadre Na+-ione, koriste se za mekanje vode - ultramarini sadre i druge negativne ione kao Cl-, SO42- ili S22-.veinom su obojeni

Silikoni
Silikoni, (R2SiO)n- tehniki znaajni sintetski materijali.
hemijski rezistentni, vatrootporni, hidrofobni i posjeduju izuzetne

elektrine i izolacione mogunosti. Koriste se kao sredstva za podmazivanje, materijali za dihtovanje, impregniranje i dr. Silikoni (siliko-ketoni), polisiloksani, su polikondenzacijski produkti ortosilikatne kiseline, Si(OH)4 i/ili njenih derivata kao to su silanoli R3SiOH, silandioli R2Si(OH)2 i silantrioli RSi(OH)3. Izborom odgovarajuih reakcionih partnera, kao i odreenih omjera mjeanja i naina prerade, mogu se dobiti prstenasti i lanasti proizvodi, lisnate i prostorno mreaste strukture. svi ovi produkti su stabilne Si-O-Si strukturne jedinice.
2 R 3 SiOH R 2n HO Si OH R -n H 2 O -H 2 O R 3 Si O SiR 3 R Si R O R Si O R R Si R R O Si
nR

GERMANIJ
- pratilac silikata - dobiva se iz rude germanita GeS2 rainjavanjem sa smjesom HNO3 i H2SO4, pri emu se sulfid prevodi u nerastvorljivi oksid, GeO2. Nastali oksid se rastvara u konc. HCl: GeO2(s) + 4H+ + 4Cl- GeCl4 + 2H2O Dobiveni tetrahlorid se destilie i hidrolizira u dioksid: GeCl4 + 2H2O GeO2(s) + 4H+ + 4Cl-

Iz istog dioksida dobiva se isti Ge (strukture dijamanta) redukcijom sa H ili C kod temp. usijanja: GeO2(s) + 2H2(g) Ge(s) + 2H2O
- dodatkom elemenata 15. i 13. grupe kristalima istog Ge, postaje vodljiv (koristi se za izradu tranzistora)

SPOJEVI GERMANIJA
Ge se rastvara u konc. HNO3 i H2SO4.
Germanidi, spojevi sa metalima: V3Ge, Cr3Ge i Mo3Ge Djelovanjem kiselina na germanide germanijevi

hidridi:
Mg2Ge (s) + H+ GeH4(g) + 2Mg2+
Poznati su jo Ge6H6 i Ge3H8. Spojevi Ge(IV): sva 4 tetrahalogenida Germanij(IV) oksid ili germanij dioksid, GeO2, bijeli

prah Germanatna kiselina, H4GeO4, nije poznata u istom

KALAJ (KOSITAR)
- ruda kasiterit,SnO2 - redukcija kasiterita sa C na visokoj temperaturi: SnO2(s) + 4C(s) Sn(l) + 2CO(g) Metalni Sn se rastvara sporo u razrijeenim kiselinama: Sn(s) + 2H+ Sn2+ + H2(g) A brzo u koncentrovanim: Sn(s) + 4HNO3 SnO2(s) + 4NO2(g) + 2H2O

U vruim bazama nastaju stanati(II): Sn(s) + 2OH- + 2H2O Sn(OH)42- + H2(g)

A u jo toplijim oksiduje se u stanat(IV): Sn(s) + 2OH- + 4H2O Sn(OH)62- + 2H2(g)

 Hidroliza Sn2+-iona:
2+ + H O Sn(OH)+ + H+ stepen oksidacije Sn+2: 2

Dihalogenidi SnX2 (sva etiri): Kositar(II) fluorid, SnF2, nastaje rastvaranjem

elementarnog Sn u rastvoru HF. Kositar(II) hlorid, SnCl2, dobija se prvoenjem gasovitog HCl preko zagrijanog Sn. Lako se rastvara u vodi, ali s razreenjem ispada zbog hidrolize, talog kositar hidroksidhlorida: Sn2+ + 2Cl- + H2O Sn (OH)Cl(s) + H+ + Cl Dodatkom kiseline talog se rastvara jer nastaje kompleksni

tetrahlorostanat(II) ion, SnCl42-: Sn (OH)Cl(s) + H+ + 3Cl- SnCl42- + H2O

 Sva 4 dihalogenida stvaraju halogeno-komplekse tipa SnX3-

i SnX42-. Rastvaranjem SnCl2 u vodi nastaju ioni Sn2+, Cl-, SnCl+, SnCl3- i SnCl42-. Vodeni rastvor SnCl42- iona nije stabilan i oksidira kisikom iz zraka: SnCl42- + 2H+ + 2Cl- + 1/2O2 SnCl62- + H2O

Sn(II)-soli sa bazama daju bijeli koloidni talog kositar(II)

hidroksida, Sn(OH)2: Sn2+ + 2OH- Sn(OH)2(s)

Sn (OH)2 lako se rastvara u kiselinama dajui soli:

Sn (OH)2(s) + 2H+ Sn2+ + 2H2O

 Rastvaranjem Sn (OH)2 u bazama nastaju stanat(II) ioni,

neodreenog sastava: Sn(OH)2(s) + OH- Sn(OH)3- ili HSnO2- + H2O

Sn(OH)2(s) + 2OH- Sn(OH)42- ili SnO22- + 2H2O

Stanat (II)-ion je u baznoj sredini snano redukcijsko

sredstvo: Sn (OH)3- + 3OH- Sn(OH)62- + 2e-

E0 = +0,93 V

Tako da se rastvori stanat(II) iona stajanjem lako disproporcioniraju: 2Sn (OH)3- Sn(s) + Sn(OH)62tako da do sada nije poznat nijedan stanat(II)-spoj u istom stanju.

 Sn (OH)2 ima amfoterne osobine: kisele i bazne.

Zagrijavanjem na 100 0C prelazi u kositar(II) oksid, SnO, takoer amfoteran.

Kositar(II) nitrat, dobiva se rastvaranjem Sn(OH)2 u

razrijeenoj HNO3.

Kositar(II) sulfid, SnS, nastaje uvoenjem H2S u rastvor

Sn(II)-iona:

Sn2+ + H2S(g) SnS (s) + 2H+

Lako se rastvara u konc. HCl i disulfidima:

SnS(s) + S22- SnS32-

stepen oksidacije +4:

Tetrahalogenidi, sva etiri - SnX4

- hidroliziraju u vodi - prave halogeno-komplekse tipa M2[SnX6] - uvoenjem HCl(g) u rastvor SnCl2 do zasienja nastaje heksahlorostanatna(IV) kiselina, H2SnCl6: SnCl4 + 2HCl(g) H2SnCl6
Kositar(IV) oksid (ruda kasiterit), bijeli praak nerastvorljiv

u vodi, kiselinama i bazama, koristi se za izradu emajla. Taljenjem sa alkalnim hidroksidima nastaju stanati(IV): SnO2(s) + 2NaOH Na2SnO3 + H2O

 Kositar(IV) hidroksid, Sn(OH)4 nikad nije izolovan,

amfoteran, rastvaranjem u kiselinama daje Sn(IV) spojeve au bazama heksahidroksostanate(IV): Sn(OH)4(s) + 2OH- Sn(OH)42-

Kositar(IV) sulfid dobiva se uvoenjem H2S u rastvor

Sn(IV)-iona kao uti talog.

Lako se rastvara u rastvorima alkalnih sulfida dajui

tiostanate:
SnS2(s) + S2- SnS32-

OLOVO
- javlja se u prirodi u obliku sulfida kao minerali: galenit, PbS; ceruzit, PbCO3; anglezit, PbSO4; krokoit, PbCrO4 - dobiva se na vie naina: a) galenit se pri sa zrakom tako da sav sulfid pree u oksid. Nastali oksid se reducira s koksom u metalno olovo:
2PbS (s) + 3O2(g) 2PbO (s) + 2SO2(g) 2PbS (s) + C(s) 2Pb(l) + CO2(g) Nedostatak: dio sulfida prilikom prenja se oksidira do sulfata: 2PbS (s) + 2O2(g) PbSO4(s) koji bi se pri redukciji s koksom preveo natrag u sulfid. Da se to sprijei dodaje se vapnenac i silicij dioksid.

b) galenit se samo djelimino pri sa zrakom; dobije se smjesa PbO, PbS i PbSO4.Ta se smjesa tali bez prisustva zraka, pri emu Pbs redukuje PbO i PbSO4 na metal: 2PbS (s) + 2PbO (s) 3Pb(l) + SO2(g) 2PbS (s) + 2PbSO4 (s) 2Pb(l) + 2SO2(g) sirovo Pb nije isto ve sadri vee ili manje koliine Cu, Sb, As, S , Sn i Ag. isto Pb je teak, mekan metal s niskim talitem; svjee rezan ima srebrnometalni sjaj koji potamni jer se stvara zatitni sloj od oksida i karbonata. Ne rastvara se u istoj vodi, ali ako je u vodi prisutan kisik rastvara se zbog elektrohemijskih procesa (korozija olova): anoda: 2Pb (s) 2Pb2+ + 4ekatoda: 2H2O + O2 + 4e- 4OHstvoreni OH- ioni neutraliu u vodi prisutne HCO3- ione: HCO3- + OH- CO32- + H2O Koji onda reaguje sa Pb2+ ili Ca2+-ionima stvarajui teko topljive karbonate kalcija i olova.

 Rastvara se samo u oksidirajuim kiselinama, ne

rastvara se u konc. H2SO4 (stvori se teko topljiv talog PbSO4 koji titi Pb od daljeg djelovanja kiseline) ni u konc. HNO3 (stvori se Pb(NO3)2 koji se ne rastvara u konc. HNO3 ali se rastvara u vodi i razrijeenoj HNO3).
Pb se upotrebljava za izradu cijevi i lima, za oblaganje

elektrinih kabela i za presvlaenje reakcionih posuda ili za izradu aparatura koje su otporne prema djelovanju HCl i H2SO4; zatim za izradu Pb akumulatora, legura s antimonom i kalajem i za proizvodnju boja.

stepen oksidacije +2: - sve Pb-soli:

Halogenidi olova tipa Pb(Hal)2 dobivaju se dodatkom halogenid-

iona rastvoru sa Pb2+-ionom(nerastvorljivi u vodi): Pb2+ + 2X- PbX2(s) U viku halogenid-iona rastvaraju se dajui kompleksne ione tipa PbCl3- ili PbBr42-. Olovo(II) oksid, PbO, javlja se u dvije alotropske modifikacije, kao tetragonski crveni oblik i uti rompski -oblik:

PbOcrven PbOut
- dobija se oksidacijom rastaljenog Pb sa zrakom: Pb (l) + 1/2O2(g) PbO(s) ili opreznim zagrijavanjem karbonata: PbCO 3(s) PbO (s) + CO2(g)

0 490 C

- lako se rastvara u kiselinama dajui Pb-soli: PbO (s) + 2H+ Pb2+ + H2O - slabo se rastvara u bazama , samo u koncentrovanim dajui plumbat(II) ione, pisane kao Pb(OH)3- ili HPbO2-:
PbO (s) + OH- + H2O Pb(OH)3- dodatkom baze taloi se bijeli voluminozni talog olovo(II) hidroksida (do sada nije izolovan): Pb2+ + 2OH- Pb(OH)2(s) koji je amfoteran, s jae izraenim baznim osobinama, lako se rastvara u kiselinama dajui Pb-soli: Pb(OH) 2(s) + 2H+ Pb2+ + 2H2O A sporo u konc. bazama dajui plumbat(II) ion: Pb(OH) 2(s) + OH- Pb(OH)3-

Rastvorljive soli Pb su: nitrit, nitrat, hlorat, perhlorat, bromat i acetat, Pb(C2H3O2)2 (olovni eer) Olovo(II) sulfat, PbSO4, bijeli talog Pb2+ + SO42- PbSO4(s) Olovo(II) sulfid, PbS, crni talog: Pb2+ + S2- PbS (s) Olovo(II) karbonat, PbCO3, bijeli talog, dobija se rakcijom Pb(NO3)2 i (NH4)2CO3. Taloenjem sa Na2CO3 dobije se talog koji je smjesa karbonata i hidroksida; olovo hidroksid karbonat tzv. olovno bjelilo Pb(OH)22PbCO3, bijela boja velike moi pokrivanja. Olovo(II) hromat, PbCrO4 , dobiva se dodatkom K2Cr2O7 siretno-kiselom rastvoru Pb(II) acetata: 2Pb2+ + Cr2O72- + H2O 2PbCrO4(s) + 2H+

Tetrahalogenidi poznat samo tetrahlorid PbCl4, uta tenost koja se na zraku pui zbog hidrolize i raspadanja na PbCl2 i Cl2. Dobiva se uvoenjem Cl2 u stepen oksidacije +4: HCl, dodaje se vrsti NH4Cl, ispada uti talog suspenziju PbCl2 u konc. amonijev heksahloroplumbata(IV), (NH4)2PbCl6; ova so reaguje s konc. H2SO4 dajui PbCl4. Heksahloroplumbati s vodom lako hudroliziraju taloei PbO2. Olovo(IV) oksid ili olovo dioksid, PbO2, dobiva se oksidacijom Pb(II)soli: Pb2+ + 2H2O PbO2(s) + 4H+ + 2e- tamnosmei ili crni prah, stabilan u vrstom stanju, zagrijavanjem iznad 200 0C otputa kisik i prelazi u Pb3O4 (PbOPbO2) a zatim u PbO. (2PbO2 PbOPbO2 2PbO) - nerastvorljiv u vodi , slabo rastvorljiv u konc. HNO3 i H2SO4, - zbog kiselog karaktera rastvara se u alkalnim bazama stvarajui heksahidroksoplumbate(IV):

PbO2(s) + 2OH- + 2H2O Pb(OH)62-

- u kiseloj sredini PbO2 je jako oksidaciono sredstvo: PbO2(s) + 4H+ + 2e- Pb2+ + 2H2O E0= +1,46 V - upotrebljava se za izradu olovnih akumulatora (pozitivni pol): Elektrode su spuvaste olovne ploe (negativan pol) i reetke ispunjene sa PbO2 (pozitivni pol), elektrolit 33% H2SO4. Izmeu elektroda su porozni izolatori otporni na djelovanje kiseline. pranjenje + HSO4- PbSO4(s) + H+ + 2e punjenje

Negativni pol: Pb (s)

Pozitivni pol: PbO 2(s)

pranjenje + 3H+ + HSO4- + 2e- PbSO4(s) + 2H2O punjenje

Pranjenjem akumulatora elektrode na povrini dobivaju spoj istog sastava ime se smanjuje i razlika potencijala izmeu elektroda, smanjuje se i koncentracija H2SO4.

 Olovo(II) ortoplumbat(IV), Pb3O4 (Pb2PbO4), minij u

suspenziji sa lanenim uljem koristi se kao zatitni crveni premaz za spreavanje korozije eljeza.
Olovo i njegove soli su otrovni, nagomilavaju se u

organizmu, jaki inhibitori za razne biohemijske reakcije koje kataliziraju enzimi.