MATEMATI

CKI SIMBOLI I TERMINI

dr Ljiljana Petkovic, red. prof.
Masinski fakultet, Nis
web: http://www.ljiljanapetkovic.com
Decimalni brojni sistem je rezultat anatomske slucajnosti da je
vecina nas rodena sa po deset prstiju na rukama i nogama.
Aristotel
Koriscenje matematickih simbola u bilo kom vidu (pocev od cifara pa do slozenih matema-
tickih oznaka) predstavlja rutinsku stvar koja ne zahteva razmisljanje o njenom nastanku.
Uglavnom se odnosimo prema matematickom aparatu kao da je oduvek postojao i to u obliku
koji danas koristimo. Ova iluzija podstaknuta je i cinjenicom da mi svoje prvo matematicko
znanje sticemo tako rano da se toga i ne secamo.

Stavise, skloni smo verovanju da su neki od
apstraktnih pojmova (kao pojam broja ili decimalni sistem) intuitivni.
Medutim, ne sme se zaboraviti da je sadasnjem stanju u ovoj oblasti prethodio dug period od
oko 6000 godina postepenog razvoja matematike u kome je matematicka apstrakcija dala neke
od najbriljantnijih doprinosa ljudskoj misli. Tako fascinantan tok pronalazaka u matematici ne
postoji ni u jednoj drugoj nauci. Uporedo s njim doslo je do razvoja matematicke simbolike i
terminologije. Nezgrapna i nejasna u pocetku, ona se razvila do danasnjeg elegantnog i mnogo
razumljivijeg oblika u procesu koji jos uvek traje i predstavlja rastuce polje stalno promenljivih
oblika apstraktnih pojmova.
1. Brojevi
1 Numericki termini izrazavaju neke od najapstraktnijih pojmova koje je stvorio ljudski
um. Medutim, poces njihovog kreiranja bio je spor i dugotrajan. Koncept apstraktnog broja je
proizvod duge i lagane kulturne evolucije koja zadire duboko u vreme pre pisane istorije. Kao sto
je rekao Bertrand Rasel (Russell, 18721970), britanski matematicar i lozof, bile su potrebne
hiljade godina dok je shvaceno da par fazana i dva dana imaju zajednicku karakteristiku broj
2.
2 Dugo se smatralo da je najstariji postojeci matematicki artefakt od znacaja egipatsko
vladarsko zezlo, za koje se veruje da datira priblizno iz 3100. godine pre nove ere. Na zezlu
je napisano nekoliko brojeva reda miliona i stotina hiljada, napisanih egipatskim hijeroglima,
kojima su zabelezeni preuvelicani rezultati uspesnog vojnog pohoda.
Medutim, nedavno je pronaden znatno stariji artefakt koji se takode odnosi na brojanje.
Na rucnom alatu od kosti nalaze se zarezi aranzirani prema odredenim numerickim obrascima
zajedno sa komadom kvarca koji je pricvrscen za glavu rucice. Artefakt je poznat kao kost
iz Isanga, a pronaden je na obali Edvardovog jezera u Republici Kongo. Smatra se da datira
iz perioda izmedu 9000 i 6500 godina pre nove ere. Dakle, sasvim je moguce da se zaceci
matematike nisu desili ni u Egiptu ni u Mesopotamiji, vec u africkim predelima juzno od Sahare.
3 Prvi zapis o prelasku sa konkretnog brojanja na apstraktno datira iz 3100. godine
P. N. E. Na jednoj sumerskoj glinenoj tablici prikazan je broj 33 pomocu tri zareza i tri kruzica,
pri cemu zarezi oznacavaju jedinice a kruzici desetice. Zajedno sa znakom za cup za ulje koji se
nalazi pored, ceo natpis bi se mogao procitati kao 33 cupa ulja. Ovaj ekonomican nacin pisanja,
kako u racunu tako i u ljudskoj komunikaciji, brzo je postao rasprostranjen.
1
2
4 Uprkos postojanju podataka da su 2, 3 i 4 sluzili kao osnove nekih primitivnih brojnih
sistema, ipak su prvi znacajni brojni sistemi bili peticni (osnova 5), zatim deseticni i dvade-
seticni (osnova 20). Danas je decimalni sistem najrasprostranjeniji. Svi ovi sistemi povezani su s
cinjenicom da covek ima po pet prstiju na svakoj ruci pomocu kojih su vrsena prva izracunavanja.
Neka plemena u Juznoj Americi cak i danas broje pomocu sake: ,,Jedan, dva, tri, cetiri, saka,
saka-i-jedan, itd. Seoski kalendari u Nemackoj koristili su peticni sistem sve do kraja osam-
naestog veka. Maje, Asteci i Kelti imali su dvadeseticni sistem, sto je odgovaralo ukupnom broju
prstiju na rukama i nogama, istovremeno dajuci svedocanstvo o bosonogom periodu covecanstva.
Istog porekla su u jeziku Grenlandana izrazi jedan covek sa znacenjem 20, dva coveka za 40, itd.
U engleskom jeziku rec digit znaci cifra ali i prst, sto ima poreklo u starolatinskoj reci digiti
prsti.
5 ,,Brojanje pomocu tela je denisanje brojeva pomocu odredenih delova ljudskog tela,
kao sto su glava, oci, usi, ruke, itd. Ovakvo brojanje koriste neki primitivni narodi. Na primer,
jedno pleme Papuanaca na jugoistoku Nove Gvineje broji na sledeci nacin:
1 desni mali prst 12 nos
2 desni prst ,,prstenjak 13 usta
3 desni srednji prst 14 levo uvo
4 desni kaziprst 15 levo rame
5 desni palac 16 leva obrva
6 desni rucni zglob 17 levi rucni zglob
7 desna obrva 18 levi palac
8 desno rame 19 levi kaziprst
9 desno uvo 20 levi srednji prst
10 desno oko 21 levi prstenjak
11 levo oko 22 levi mali prst
6 Kod primitivnih naroda, pa cak i nekih naprednijih, uobicajeno je da verbalno brojanje
prate odredeni gestovi. Na primer, u nekim plemenima rec ,,deset cesto je propracena udarcem
dlana o dlan a rec ,,sest ponekad je propracena brzim zamahom jedne ruke pored druge. Karl
Meninger tvrdi da se neka africka plemena mogu razlikovati i etnicki klasikovati na osnovu toga
da li brojanje pocinju levom ili desnom rukom, da li savijaju prste i da li okrecu dlanove ka telu
ili od tela.
Englez R. Mejson navodi jednu sarmantnu anegdotu iz perioda II svetskog rata. U to vreme
devojka iz Japana boravila je u Indiji, koja je tada bila u ratu s Japanom. Da bi se izbegle
moguce neprijatne situacije, njena prijateljica predstavila je drustvu kao Kineskinju. Jedan od
prisutnih Engleza bio je sumnjicav pa ju je zamolio da broji do pet na prstima, sto je ona i
ucinila posle malo oklevanja. Na to je on uzviknuo uzbudeno: ,,Da li ste videli ovo? Da li ste
videli kako je ona to uradila? Pocela je sa otvorenom sakom i savijala prste jedan za drugim. Da
li ste ikada videli Kineza da to radi? Nikada! Kinezi broje kao i Englezi. Pocinju sa zatvorenom
sakom. Ona je Japanka! - zakljucio je trijumfalno.
7 Najneobicniji brojni sistem svakako su imali Vavilonci. Oni su razvili racunanje sa brojnom
bazom 60 u kombinaciji sa deseticnim sistemom. Razlog za uvodenje sezdeseticne brojne baze
lezi, pored ostalog, i u cinjenici da broj 60 ima mnogo delilaca (2, 3, 4, 5, 6, 10, 12, 15, 20 i 30),
sto je omogucavalo veoma jednostavno racunanje sa razlomcima.
8 Vavilonci su prvi uveli pozicioni brojni sistem u kome je vrednost svake cifre odredena
njenim polozajem: na primer, dve uzastopne jedinice oznacavale su 61. Ipak u njihovom nacinu
pisanja bilo je i neodredenosti jer simbol za nulu nije postojao (koristili su znak za odsustvo
cifre). On je uveden tek mnogo kasnije, u devetom veku u indijskoj matematici.
3
Trajan uticaj vavilonske matematike i sezdeseticnog brojnog sistema zadrzao se do danasnjih
dana preko podele sata na 60 minuta i 3600 sekundi kao i podele kruga na 360 stepeni, koje se
i sada koriste.
9 Maje iz Centralne Amerike i Juznog Meksika su razvili dvadeseticni sistem sa simbolom
za nulu (verovatno oko 1000. godine nove ere) i sasvim dobro razvili pozicionu notaciju, ali je
njihova kultura nestala pre spanske invazije. Najveci broj pronaden u kodu Maja je 12 489 781
(zapisan u nasoj decimalnoj notaciji).
10 Brojni sistem koji se danas koristi je pozicioni sistem sa brojnom osnovom deset. U
ovom sistemu svaka cifra ima vrednost u zavisnosti od mesta na kome se nalazi. Na primer, u
broju 53 cifra 5 oznacava desetice pa joj je vrednost 510 = 50 dok 3 oznacava jedinice tako da
ima vrednost 3 1 = 3. Deseticni ili decimalni pozicioni sistem duguje svoje poreklo indijskoj
matematici. Prva poznata primena ovog sistema datira iz 595. godine.
11 Grcki matematicari su koristili decimalni sistem sa 27 simbola: 24 slova grckog alfabeta
oznacava jedinice, desetice i stotine a tome su dodata tri stara simbola: digama (6), kopa (90),
i sampi (900). Pregled koriscenih simbola je pokazan u sledecoj tabeli:
A B G D E E Z H Q
I K L M N X O P R
R S U F C Y W T L
100 200 300 400 500 600 700 800 900
10 20 30 40 50 60 70 80 90
1 2 3 4 5 6 7 8 9
Jedinice
Desetice
Stotine
Sl. 2 Grcki sistem brojeva (Jonski alfabet + tri simbola)
Da bi se u tekstu razlikovala slova od brojeva, pisane su crte iznad svakog broja (na primer,

A). U slucaju malih slova, sto pripada kasnijem periodu, upotrebljavani su akcenti umesto crta
(

, . . . ).
12 Grcki lozof i matematicar Heliodor koji je ziveo u 4. veku, izneo je misljenje da je reka
Nil isto sto i godina. Naime, slova reci NEIO (Nil) u grckom brojnom sistemu predstavljaju
brojeve: N=50, E=5, I=10, =30, O=70, =200, a ovo kada se sabere iznosi 365, odnosno broj
dana u godini.
13 Rimski brojevi se i danas koriste za neke specicne namene. Njihov se oblik menjao
tokom vremena do oblika koji nam je danas poznat:
1 5 10 50 100 500 1000
I V X L C D M
Princip oduzimanja koji se primenjuje pri pisanju brojeva, gde simbol za manju jedinicu koji
prethodi vecoj jedinici oznacava razliku dve jedinice, Rimljani su preuzeli od Vavilonaca. Na
primer, cetiri se pise kao IV umesto IIII ili 1999 kao MCMXCIX. Ostaci ovog principa zadrzali
su se danas u nasoj sklonosti da kazemo pet minuta do dvanaest umesto jedanest i pedeset pet
minuta.
4
14 Decimalni pozicioni brojni sistem duguje svoje poreklo indijskoj matematici. Prva poz-
nata primena ovog sistema datira iz 595. godine nove ere, kada je datum 346 zapisan u decimal-
nom pozicionom sistemu. Nula se oznacava prazninom, tackom ili malim kruzicem. Medutim,
jos pre toga, Indusi su izrazavali vece brojeve recima po principu pozicione vrednosti.
15 Danas je poznato da je pozicioni princip koriscen u sistemu sa osnovom sezdeset nadenom
na Vavilonskim plocama starim 3600 do 4000 godina, mada bez simbola za nulu. Na primer,
Stari Vavilonci su pisali 18363 = 560
2
+660+3 (= (563)
60
). Postoje dokazi da su i astronomi
u staroj Indiji koristili podelu na sezdeset. Ovo otkrice, kao i cinjenica da su Arapi izabrali Hindu
brojeve, ukazuje na to da je mnogo adekvatnije koristiti termin ,,vavilonska-hindu notacija nego
,,arapska ili ,,hindu-arapska.
16 Opste je misljenje da cifre koje danas koristimo, takozvane arapske cifre, kao i simbol za
nulu poticu iz Indije. Dva najstarija zapisa brojeva data su na slici 3. Prvi od njih se pojavio u
Brahmi sistemu pisanja sredinom treceg veka pre nove ere.
Sl. 3 Najstariji (Brahmi i Gvalior) brojevi, poreklom iz Indije
17 Sustinska odlika Hindu matematike bilo je uvodenje simbola za nulu. Bez nule pozicioni
sistem zapravo ne bi mogao da postoji. Ovaj pronalazak omogucio je razvoj od indo-arapskih
cifara do danasnjeg brojnog sistema sa pozicionom vrednoscu.
U pocetku se za nulu upotrebljavala rec sunja (sunia) praznina, da bi kasnije bila zamenjena
tackom. Simbol za nulu ,,0 pojavio se u Indiji u 9. veku. U zapisu iz 876. na Gvalioru brojevi
50 i 270 su napisani sa nulama.
1
Poreklo samog znaka je neizvesno. Moguce je da je nastao
kao asocijacija na prazan krug, ali je verovatnije da potice od upotrebe slova omikron ,,O, koje
predstavlja inicijal grcke reci o (ouden), sto znaci nista.
18

Sezdesetih godina 20. veka gospoda Abdelkri Budzibar, direktor Muzeja u Maroku,
izlozila je javnosti svoju interesantnu i prilicno ubedljivu studiju o tome kako je nepoznati
arapski matematicar mogao pre nekih hiljadu godina da oblikuje takozvane arapske brojeve,
odnosno cifre od 0 do 9. Ona smatra da su cifre formirane prema kriterijumu da svaka sadrzi
odgovarajuci broj uglova, kao sto je prikazano na slici 4. Dakle, cifra broja ,,jedan sadrzi jedan
ugao, cifra broja ,,dva ima dva ugla, broja ,,tri ima tri ugla, i tako dalje. Nula je, naravno
oblikovana tako da nema uglova.
Sl. 4 Cifre i broj uglova
1
D. E. Smith, L. C. Kaplanski, Hindu-Arabic Numerals, Boston and London, 1911, str. 52.
5
Ovakvo jedno racionalno obrazlozenje nastanka cifara bilo bi interesantno ukoliko je tacno.
Danasnji izgled cifara 1, 2, 3 mogao je nastati usled kurzivnog pisanja jedne, dve ili tri crte.
Medutim, oblikovanje ostalih cifara manje je jasno.
19 Arapski astrolog Aben Ragel, iz desetog ili jedanaestog veka, sugerisao je atraktivan
mada istorijski nedokazan prikaz cifara dat na slici 5. Ovakva mastovita obrazlozenja proisticu
iz zelje amatera da proniknu u kljuc misterije, nedostupan i ekspertima.
Sl. 5 Cifre na kvadrantima
20 Hindu cifre su prenete u arapske zemlje u 7. veku. Najstarija referenca za Hindu
pozicioni brojni sistem van Indije nadena je u radu iz 662. koji je napisao Sever Sebohta, sirijski
biskup, i u Kambodzi 683.
21 Iz arapskih zemalja hindu cifre su prenete u Evropu uglavnom posredstvom trgovaca sa
obala Mediterana koji su odrzavali trgovacke veze sa Istokom. Drugi znacajan nacin prenosenja
arapskih cifara u Evropu bio je direktno preko Arapa, koji su osvojili

Spaniju 711. godine i u
periodu svoje vladavine doneli i znanje matematike u

Spaniju.
22 Najstariji evropski rukopis koji sadrzi arapsko-indijske cifre, tzv. ,,Vigilanski kodeks
(Codex Vigilanis), napisao je Albelda Kloister u

Spaniji 976. godine. Ove cifre su prikazane na
slici 6.
Sl. 6 Najstariji evropski rukopis sa Hindu ciframa
23 U Evropi su u 10. veku jos bile u upotrebi kurzivne rimske cifre. Gerbert Dorijak
(oko 9501003), koji je roden u Francuskoj, obrazovao se u

Spaniji i Italiji, i kasnije sluzio kao
arhibiskup u Remsu i Raveni (i 999. godine postao Papa pod imenom Silvester II), bio je
verovatno prvi u Evropi koji je upotrebio hindu-arapske brojeve. Hindu-arapski sistem je deni-
tivno postao poznat u Evropu u 13. veku zahvaljujuci radu nekoliko naucnika,
2
najvise od svih
Leonardu iz Pize, poznatijem kao Fibonaci (Fibonacci, 11801250). Njegova knjiga Liber abbaci
(Knjiga o abaku, 1202) sluzila je kao veoma vazan izvor hindu-arapske numeracije u Evropi.
Izmedu ostalih, engleski matematicar Vilijam Otred (William Oughtred, 15741660) opisao je
hindu-arapsku notaciju i decimalne razlomke u svom najvaznijem delu Clavis Mathematicae
(1631).
24 Upotreba arapskih cifara u Evropi bila je u prvo vreme cak zabranjena. Medutim, kada
su u 14. veku italijanski trgovci (iz porodice Medici) poceli da upotrebljavaju arapske cifre pri
vodenju trgovackih knjiga, a posebno posle 1482. godine, dolazi do potiskivanja rimskih cifara.
2
Videti G. F. Hill, The Development of Arabic Numerals in Europe, Clarendon, Oxford 1915, i D. E. Smith,
L. C. Karpinski, Hindu-Arabic Numerals, Ginn, Boston and London, 1911.
6
25 Najraniji novcici na kojima su utisnute arapske cifre pojavili su se u sledecem redosledu:

Svajcarska (1424), Austrija (1484), Francuska (1485), Nemacka (1489),

Skotska (1539), Engleska
(1551).
26 Egipcani su izvrsavali deljenje na poseban nacin baziran na procesu udvostrucavanja i
deljenja. Na primer, pri deljenju 21 sa 8 primenjivan je sledeci postupak:
2

8 = 16,
1
2

8 = 4,
1
4
8 = 2,
1
8

8 = 1.
Zatim su birani oni cinioci (oznaceni zvezdicama) ciji odgovarajuci proizvodi na desnoj strani
daju zbir 21, dakle 16 + 4 + 1. Kolicnik je, prema tome, 2 +
1
2
+
1
8
. Ovaj postupak se smatra
najstarijim oblikom deljenja.
27 Prvo tvrdenje da deljenje nulom daje beskonacnu velicinu iskazao je indijski matematicar
Baskara (1114-oko 1185) u svom radu Vija-Ganita. Medutim, Baskara ipak nije sasvim razumeo
ovu operaciju; naime, u sledecem koraku on tvrdi da je a/0 0 = a.
28 Narod Inka, koji je na teritoriji sadasnjeg Perua imao mocnu civilizaciju pre vremena
evropske invazije u 16. veku, posedovao je logicko-numericki sistem zapisivanja brojeva pomocu
skupa konopaca sa specijalno grupisanim cvorovima, nazvanim kipu (quipu). Specican ras-
pored konopaca i cvorova (ukljucujuci razmak) predstavljali su brojeve u dekadnom pozicionom
brojnom sistemu. Najveci broj otkriven na kipu je 97 357. U modernoj terminologiji, kipu je
slican jednom posebnom tipu grafa, poznatom kao stablo.
29 Zanimljiva je prica o nazivu cifre nula. Hindu simbol za nulu, nazvan sunja (prazan),
preveden je na arapski kao as-sifr ili sifr. Fibonaci u svojoj knjizi Liber abbaci naziva ovaj
simbol zephirum a Maximus Planudes (oko 1340.) ga zove tziphra (od grckog oblika

i, koji
je otprilike u isto vreme koristio Neotos). Ova rec je zatim preneta u italijanski kao zeuro,
odakle je nastala engleska rec za nulu zero. Primetimo da su iz istog izvora nastale nase reci
cifra i sifra, a u engleskom cipher. Medutim, nula je takode poznata i pod drugim imenima kao
sto su rota, circulus, galgal, omicron, theca, null, i gura nihili i do danas ovaj termin jos nije
ureden.
30 Jedinica takode zasluzuje posebnu paznju. Sve do 16. veka jedinica nije ni smatrana
cifrom, sto je ideja koja potice od starih Grka. Euklid je denisao broj kao velicinu sastavljenu
od jedinica. Takode se smatralo da jedinicu, kao i tacku, nije moguce deliti. Srednjovekovni pisci
kao sto su al-Horezmi (oko 825), Pselus (oko 1075), Savasorda (oko 1100), Hispalensis (oko 1140)
i autori ranih stampanih knjiga Pacoli (1494), Kebel (1514), Cvifel (1505), Bejker (1568) i mnogi
drugi, iskljucili su jedinicu iz polja brojeva.
31 Ideja da jedinica nije broj, vec samo generator brojeva (isto kao sto je tacka generator
linije) bila je predmet mnogih diskusija do 1585. kada je holandski matematicar i inzenjer Simon
Stevin (15481620) promenio ovaj koncept u svojoj lArithmetique i uverio svoje savremenike i
sledbenike da je jedinica i sama broj, bas kao i drugi brojevi.
32 Pojam negativnih brojeva javlja se po prvi put u kineskoj matematici. Naime, u
starokineskoj knjizi Kiu-cang suan-su
3
(Devet knjiga matematickih vestina, oko 200. godine
P. N. E. ali mozda i mnogo ranije) iz perioda dinastije Han (202 P. N. E. 211 N. E. ) negativni
brojevi su zapisivani crnom bojom dok su pozitivni brojevi pisani crvenom bojom.
33 Prvi trag kvadratnog korena negativnog broja je naden u Stereometriji Herona iz Alek-
sandrije (oko 50. godine). Indijski matematicar Mahavira (oko 850.) bio je prvi koji je sustinski
3
Postoje i druge fonetske transkripcije, zavisno od dijalekta, npr. Czju czan suan su ili Jui zang suansu.
7
shvatio ovaj problem. U svom razmatranju negativnih brojeva on kaze da ,,kako u prirodi stvari
negativna kolicina ne moze biti kvadrat(na kolicina), to ne postoji kvadratni koren negativnog
broja.
34 Prvi napredak u razmatranju negativnih brojeva nacinio je Fibonaci koji je interpretirao
negativno resenje u nansijskim problemima kao gubitak umesto zarade. Medutim, prvi koji
je tretirao negativne brojeve na pravi nacin bio je italijanski matematicar - Dirolamo Kardano
(15011576). On je denisao jednostavne zakone sa negativnim brojevima u svojoj knjizi Ars
Magna (Velika vestina, 1545); formulisao je pravilo minus puta minus daje plus kao nezavisno
pravilo i nazvao negativne brojeve ktivni. Usvojio je simbol za negativan broj ,,m : (m je
od latinskog meno minus) tako da je pisao ,,m : 5 za 5, dok je njegov savremenik Rafael
Bombeli (Raphael Bombelli, 15261573?) koristio oznaku ,,m..
35 Zvuci paradoksalno, ali prvi sustinski korak ka pravilnom shvatanju i konacnom usvajanju
negativnih brojeva nastupio je tek kada su kompleksni brojevi stekli svoj matematicki legitimitet
i dostigli ,,matematicku zrelost. U svojoj knjizi Veliki matematicari, E. T. Bell je istakao: ,,U
istoriji matematike nema veceg iznenadenja od cinjenice da su kompleksni brojevi shvaceni, i
sinteticki i analiticki, pre negativnih brojeva.
36 Rafael Bombeli je prvi denisao sabiranje i mnozenje kompleksnih brojeva. U svojoj
knjizi Algebra (1572) on razmatra velicine kao sto je

9, sto zapisuje u obliku R[0 m. 9], gde
R oznacava kvadratni koren (od radix koren) a m je minus (od meno). Ovaj pristup mu je
omogucio da resi nesvodljiv slucaj u resavanju kubnih jednacina pokazujuci, na primer, da je
3
_
52 +

0 2209 = 4 +

0 1.
Bombelijeva Algebra je bila nasiroko citana mnogo decenija; cuveni matematicari Gotfrid Lajbnic
(16461716) i Leonard Ojler (17071783) su je koristili za proucavanje kubnih i bikvadratnih
jednacina.
37 - Dirolamo Kardano je bio prvi koji je koristio kvadratni koren negativnog broja u
izracunavanju. Godine 1545. on je usvojio koncept ,,minus koren da podeli 10 na dva dela
ciji je proizvod 40, i nasao resenja 5 +

15 i 5

15.
38 Jako podozrenje i prema kompleksnim i prema negativnim brojevima zadrzalo se sve do
19. veka. S druge strane, Hajgens i Lajbnic, koji su ziveli u 17. veku, bili su impresionirani
imaginarnim brojevima. Na primer, Lajbnic je izvrsio faktorizaciju izraza x
4
+ a
4
u
_
x + a
_

1
__
x a
_

1
__
x + a
_

1
__
x a
_

1
_
i pokazao
4
da je

6 =
_
1 +

3 +
_
1

3.
Poslednja reprezentacija je navela Hajgensa da napise pismo Lajbnicu:
5
,,Primedba koju ste
napravili u pogledu korena iz negativnih brojeva sa imaginarnim vrednostima, koje, medutim,
kada se saberu daju realnu vrednost, je iznenadujuca i potpuno nova. Tesko je poverovati da
_
1 +

3 +
_
1

3 cini

6 i u tome postoji nesto skriveno sto je meni neshvatljivo.
39 Aritmetiku kompleksnih brojeva u pravom smislu razvio je 1831. cuveni nemacki
matematicar Karl Fridrih Gaus (17771855). On je predstavio kompleksne brojeve kao tacke u
ravni, nasao za korisno da razlikuje pojam imaginarnog broja za a

1 i kompleksnog broja za
4
Publikovano u Lajbnicovim sabranim delima Werke, Gerhardt ed., Berlin 1850.
5
The Mathematical Intelligencer, Vol. 11, No. 2 (1989), str. 3.
8
a + b

1, pri cemu je uveo drugi termin. Ojler je 1748. uveo oznaku i =

1, a francuski
matematicar Ogisten Kosi (17891857) uvodi 1821. nazive konjugovan par za a + ib i a ib i
moduo za velicinu

a
2
+ b
2
, koju je Vajerstras zvao apsolutna vrednost i oznacavao sa |a +ib|.
6
Nezavisno od Gausa, cuveni irski matematicar Vilijam Roven Hamilton (18051865) je 1843.
uveo aritmetiku kompleksnih brojeva zasnovanu na prikazu kompleksnog broja kao uredenog
para realnih brojeva x + iy = (x, y).
40 Za broj koji nije koren nekog algebarskog polinoma sa celobrojnim koecijentima kaze se
da je transcendentan. Ovu rec je smislio Lajbnic. Transcendentne brojeve je 1884. otkrio

Zozef
Liuvil (18091882) koji je pronasao celu klasu tih brojeva. On je predstavio transcendentan broj
kao
1
10
+
1
10
2!
+
1
10
3!
+ +
1
10
n!
+ = 0.11000100000000000000000100 . . .
41 Najvazniji i najpoznatiji transcendentni brojevi su e = 2.71828 . . . i = 3.14159 . . .
Broj e denise se kao granicna vrednost
e = lim
n
(1 + 1/n)
n
.
Simbol e uveo je 1736. Leonard Ojler, a

Sarl Ermit (18221901) je dokazao njegovu transcen-
dentnost 1873. godine.
42 Simbol prvi je uveo engleski matematicar Vilijam Dzons (William Jones, 16751749) u
svojoj knjizi Synopsis Palmariorum Matheseos (1706), a Ojler usvojio 1737. Otada je opste pri-
hvaceno da predstavlja kolicnik obima i precnika kruga. Transcendentnost broja dokazao je
1882. godine nemacki matematicar Ferdinand Lindeman (18521939) i time implicitno dokazao
nemogucnost kvadrature kruga (jedan od tri cuvena problema anticke Grcke) upotrebom samo
lenjira i sestara. Takode je dokazano da je broj e

transcendentan, ali se ne zna, na primer, da

li su
e
, e
e
ili

transcendentni; cak se ne zna da li su proizvod e i suma +e transcendentni

ili ne.
43 Najranija zabelezena aproksimativna vrednost za je Ahmesova vrednost = 256/81 =
3.16049... sa Rajndovih papirusa (oko 1650. P. N. E. ).
7
Ova vrednost proizilazi iz egipatske
formule (d d/9)
2
za povrsinu kruga precnika d.
44 Oko 1436. godine arapski matematicar Dzemsid ibn Masud al-Kasi izracunao je 2
i nasao vrednost 6.2831853071795865. Svih 16 decimalnih cifara je tacno, sto je bila najbolja
aproksimacija za tog vremena. Al-Kasi je dobio ovaj broj konverzijom devetocifrenog broja
(koji je on izracunao) iz brojnog sistema sa osnovom 16. Ovo je verovatno bila prva konverzija
razlomka iz jednog brojnog sistema u neki drugi.
45 Jedan od najlaksih nacina da se zapamti broj koristi niz dvostrukih brojeva 1, 3 i
5, i glasi: Podimo od niza cifara 113355; podelimo ga na dva dela 113|355; zatim uzmimo ove
delove u obrnutom poretku 355|113; podelimo 355/113 i dobijamo 3.14159292, sto je tacno
na sest decimalnih mesta. Ovaj metod je bio poznat Kinezu Tsu

Cung-cihu (oko 480). Valentin
Oto (1573) i Adrijan Antonisin (1585) su ponovo otkrili ovu prastaru kinesku vrednost za .
Antonisin je zapravo pokazao lanac nejednakosti
377
120
> >
333
106
6
Prema Kejdzoriju,

Zan Rober Argan (Jean Robert Argand, 1768-1822) iz

Zeneve u svojoj raspravi Essay iz
1806. uveo je rec ,,moduo pre Kosija da predstavi duzinu vektora a + ib.
7
Ove papiruse je pronasao engleski egiptolog A. Henri Rajnd (Rhind) i prvi put su publikovani 1927. godine.
9
a odavde je uzimanjem srednje vrednosti brojioca i imenioca dobio kinesku procenu.
46 Postoje razlicite tehnike za pamcenje cifara broja na razlicitim jezicima a sastoje se
uglavnom od duhovitih recenica. Jedna od najpoznatijih na engleskom jeziku je sledeca:
How I want a drink, alcoholic of course, after the heavy lectures involving quantum me-
chanics (Kako zelim pice, alkoholno naravno, posle teskih predavanja koja obuhvataju kvantnu
mehaniku).
Broj slova svake engleske reci u ovoj recenici predstavlja vrednost cifre u aproksimaciji
3.14159265358979 - 14 tacnih cifara.
,,Pamtilica
May I have a large container of coee? (Mogu li dobiti veliku solju kafe?)
je kraca ali efektna, dok je sledeca data u obliku stihova (Literary Digest, 1906):
Now I, even I, would celebrate
In rhymes inapt, the great
Immortal Syracusan, rivaled nevermore,
Who in his wondrous lore,
Passed on before,
Left men his guidance how to circles mensurate.
Evo jedne i na srpskom jeziku:
Jos i krug u skoli upoznajes (3.14159).
47 Koristeci Euklidova oruda (sestar i lenjir), de Gelder (1849) je konstruisao duz koja
predstavlja veoma dobru aproksimaciju broja . Neka je |AB| = 1 precnik datog kruga (sl. 9).
Nacrtajmo normalu BC na precnik tako da je |BC| =
7
8
. Zatim konstrusimo duz AD = AC na
AB i u tacki D podignimo normalu DE takvu da je |DE| =
1
2
. Neka je F podnozje normale
DF povucene iz tacke D normalno na AE. Nacrtajmo duz EG paralelnu sa FB. Uzimajuci u
obzir da je tan = |DE|/|AD|, izracunavamo
|GB|
|AB|
=
|EF|
|FA|
=
|DE| sin
|AD| cos
=
|DE|
2
|AD|
2
=
|DE|
2
|BA|
2
+|BC|
2
,
odakle je |GB| = 4
2
/(7
2
+ 8
2
) = 16/133 = 355/116 3 = 0.1415929... decimalni deo broja sa
tacnoscu do seste decimale. Dakle, 3 +|GB| se razlikuje od za manje od milionitog dela.
A
C
F
E
B G D
a
a
10
Sl. 9 Geometrijska konstrukcija broja na 6 tacnih decimala
48 Interesantno je da se pojam razlomka pojavljuje nezavisno i mnogo kasnije od koncepta
celog broja. Na primer, termini za 1/2 u razlicitim jezicima su: jedna-polovina, semis, moitie
sto nije direktno povezano sa recima: dva, duo, deux.
49 Da bi racunanja sa razlomcima ucinili jednostavnijim i laksim, Egipcani su predstavili
sve razlomke, izuzev 2/3, kao zbir takozvanih jedinicnih razlomaka, tj. razlomaka sa jedinicnim
brojiocima. Jedan od problema iz Rajndovih papirusa izrazava 2/97 kao zbir 1/56 + 1/679 +
1/776 (naravno, u egipatskim hijeroglima). Napomenimo da se upotreba jedinicnih razlomaka
zadrzala u izvesnoj meri cak i danas, na primer, u izrazavanju kvaliteta dragocenih metala u
jedinici karat; jedan karat oznacava 1/24-ti deo cistog zlata sadrzanog u leguri (dakle, 24 karata
oznacava cisto zlato).
50 Lako je izraziti 1 kao sumu razlicitih jedinicnih razlomaka (tzv. egipatski razlomci);
minimalno resenje je razvoj 1 = 1/2 + 1/3 + 1/6. Medutim, razvoj 1 po razlicitim jedinicnim
razlomcima sa svim neparnim imeniocima predstavlja tezak problem koji je uz pomoc racunara
resio 1971. japanski programer S. Jamasita. Postoji pet resenja ovog problema, pokazanih dole,
svako sa devet sabiraka:
1 =
1
3
+
1
5
+
1
7
+
1
9
+
1
11
+
1
15
+
1
35
+
1
45
+
1
231
=
1
3
+
1
5
+
1
7
+
1
9
+
1
11
+
1
15
+
1
33
+
1
45
+
1
385
=
1
3
+
1
5
+
1
7
+
1
9
+
1
11
+
1
15
+
1
21
+
1
231
+
1
315
=
1
3
+
1
5
+
1
7
+
1
9
+
1
11
+
1
15
+
1
21
+
1
165
+
1
693
=
1
3
+
1
5
+
1
7
+
1
9
+
1
11
+
1
15
+
1
21
+
1
135
+
1
10395
.
51 Holanski matematicar i inzenjer Simon Stevin je prvi uveo terminologiju i notaciju za
decimalne razlomke (1585). On daje primere: 3 1 7 2 5 3 9 4 sto znaci 3 prima (deseti deo
jedinice), 7 sekundi (deseti deo prima), 5 trecih, i 9 cetvrtih, ili 3/10, 7/100, 5/1000, 9/10000,
sto daje 3759/10000. Brojeve napisane na ovaj nacin Stevin zove decimalni brojevi. U svojoj
doktorskoj disertaciji On the Concept of One as a Number (O konceptu jedinice kao broja,
Univerzitet u Torontu, 1978),

Carls Dzons (Charles Jones) naziva Stevinovu ideju decimala
,,krahom grckog koncepta broja.
52 Moderna teorija veriznih razlomaka pocela je sa italijanskim matematicarem Rafaelom
Bombelijem, koji je pokazao 1572. godine
8
da je

13 = 3 +
4
6 +
4
6 +
4
6 + . . .
.
U sustini, on je koristio razvoj
_
a
2
+ b = a +
b
2a +
b
2a +
b
2a +
.
8
Modo di formare il rotto nella estrattione delle Radici quadrate, u Bombelijevoj Algebri, Bologna 1572.
11
Ovaj opsti algoritam uveo je 1613. drugi italijanski matematicar P. A. Kataldi (15481626).
Naziv ,,verizni razlomak smislio je engleski matematicar i teolog Dzon Valis (16161703), clan
i jedan od osnivaca Kraljevskog naucnog drustva u Londonu.
53

Cuveni indijski matematicar-amater Srinivasa Ramanudzan (18871920) primetio je u
Quarterly Journal of Pure and Applied Mathematics (Vol. 45, 191314, str. 350) da je broj
e

163
verovatno ceo. Naime, on je nasao da je njegova vrednost osamnaestocifreni broj kod
koga iza decimalne tacke sledi devet devetki:
e

163
= 262 537 412 640 768 743.999 999 999 999... .
Da se ispostavilo da je ovaj broj zaista ceo, to bi bilo jedno od najuzbudljivijih i najspektaku-
larnijih otkrica u Teoriji brojeva.
Razvoj modernih racunara omogucio je racunanje u aritmetici visestruke preciznosti dajuci
e

163
= 262 537 412 640 768 743.999 999 999 999 250 072... .
Prema tome, razmatrani izraz ipak nije ceo broj mada je veoma blizu celog broja. Postavlja se
prirodno pitanje: kako je moguce da izracunavanje, koje ukljucuje dva transcedentna broja e i
i iracionalan broj

163 (pritom je 163 prost broj) daje tako neverovatnu bliskost celom broju?
Prema M. Somosu, objasnjenje ovog cudnog slucaja moglo bi se naci u sledecem razvoju:
e

163
= 640320
3
+ 744 7.499274 10
13
.
54 Indijski matematicar D. R. Kaprekar je najpoznatiji van Indije po svom otkricu
Kaprekarove konstante sezdesetih godina 20-tog veka. Ova konstanta dobija se na sledeci nacin.
Polazeci od proizvoljnog cetvorocifrenog broja, kome nisu sve cifre jednake, formiramo dva nova
broja: jedan sa ciframa poredanim u opadajucem redosledu, a drugi sa ciframa u rastucem
redosledu. Zatim od prvog (veceg) broja oduzmemo drugi (manji) broj i na taj nacin dobijamo
novi broj. Ako ovaj proces sa razlikama nastavimo da ponavljamo, posle najvise 8 koraka stici
cemo do Kaprekarove konstante 6174, koja tada generise samu sebe i predstavlja kraj opisanog
procesa.
Primer: Neka je 8273 polazni cetvorocifreni broj. U prvom koraku dobijamo 1) 87322378 =
6354. Tada nalazimo 2) 6543 3456 = 3087; 3) 8730 0378 = 8352; 4) 8532 2358 = 6174.
Ovde se proces generisanja zavrsava jer broj 6174 generise sam sebe, naime, 76411467 = 6174
i dolazi do ponavljanja.
55 Dobro je poznato da se broj 13 smatra baksuznim brojem; mnogi hoteli (narocito u SAD)
nemaju sobu sa tim brojem. Fenomen ,,baksuznih brojeva bio je izgleda oduvek prisutan. Tako
u jezicima nekih africkih plemena ne postoji rec za broj sedam vec se zamenjuje slozenicom 6+1.
Neki africki narodi smatraju da brojanje ljudi, kuca, stoke moze biti baksuzno. Postoji strah
da bi brojanje ljudi ili vrednosti moglo prizvati nesrecu. Da bi to izbegli, pripadnici naroda
Kpele iz Liberije racunaju pomocu gomila kamenja. U tome su toliko vesti da su u jednom
eksperimentu prikazali daleko bolju sposobnost procene broja kamencica na gomilama razlicitih
velicina nego studenti sa Univerziteta Jejl. S druge strane, davali su veoma pogresne procene
broja kuca u selu ili broja ljudi koji u njemu zive, jer na ovakvo brojanje nisu navikli.
56 Broj pet javlja se u nekoliko interesantnih situacija u raznim oblastima matematike. Evo
nekih primera:
1. Pet nekomplanarnih tacaka na jedinstven nacin denise konus.
12
2. Postoji tacno pet pravilnih poliedara.
3. Sve grupe reda jednakog pet su proste.
4. Opsta algebarska jednacina stepena veceg ili jednakog pet ne moze biti resena pomocu
radikala.
5. Broj deljenja potrebnih da se nade najveci zajednicki delilac dva broja nije veci od pet
broj cifara manjeg broja (Lameova teorema).
6. Svaki pozitivan ceo broj moze se izraziti kao suma najvise pet razlicitih pozitivnih ili
negativnih celobrojnih kubova. (Postoji pretpostavka da je i cetiri dovoljno.)
57 Pretpostavimo da je veliki komad papira, debljine hiljaditog dela centimetra, presavijen
tacno na pola, a zatim da je dobijeni komad ponovo presavijen. Ako bi se ovaj proces presavijanja
papira izvrsio 50 puta, kolika bi bila visina dobijene gomile papira?
Mnogi ce na ovo pitanje odgovoriti metar ili dva, oni oprezniji rekli bi mozda 1 kilometar a
najludi odgovor mogao bi da bude, na primer, 100 kilometara. Medutim, tacan odgovor na ovo
pitanje je krajnje zaprepascujuci: debljina papira iznosila bi preko 11 miliona kilometara!
58 Gugol i gugolpleks. Profesor Edvard Kasner sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku
sakupio je tokom godina neke interesantne podatke koji se ticu velikih brojeva:
1. Temperatura u centru eksplozije atomske bombe iznosi 2 10
8
stepeni Farenhajta;
2. Procenjuje se da je ukupan broj reci izgovorenih od pocetka sveta priblizno 10
18
;
3. Ukupan broj stampanih reci pocev od pojave Gutenbergove Biblije je nesto veci od 10
17
;
4. Starost Zemlje procenjuje se na oko 10 milijardi godina ili oko 10
18
sekundi;
5. Poluvreme raspada uranijuma 238 iznosi 1.42 10
17
sekundi;
6. Broj zrna peska na obali Koni Ajlenda kraj Njujorka je oko 10
20
;
7. Ukupno vreme sirenja svemira je verovatno manje od 2000 miliona miliona godina, ili oko
10
22
sekundi;
8. Masa Zemlje je oko 5.4 10
24
kilograma;
9. Broj atoma kiseonika u jednom naprstku prosecne velicine iznosi oko 10
27
;
10. Prema teoriji relativiteta, precnik univerzuma iznosi oko 10
29
santimetara;
11. Broj sneznih kristala potrebnih da se formira ledeno doba bio bi oko 10
30
;
12. Ukupan broj nacina da se 52 karte poredaju u niz je reda 8 10
67
;
13. Ukupan broj elektrona u svemiru prema jednoj proceni iznosi oko 10
79
;
Baratajuci s velikim brojevima, profesor Kasner je smatrao potrebnim da smisli naziv broja
10
100
, koji je znatno veci od bilo kog od prethodno navedenih brojeva. Konacno je usvojio naziv
gugol koji mu je predlozio njegov devetogodisnji necak. Kasnije, kada se pokazalo da ni ovaj
broj nije dovoljno veliki, uveden je naziv gugolpleks za broj 10
gugol
.
59 Ubedljivi gigant medu giganskim brojevima je Skjuesov broj. U odnosu na njega cak i
gugolpleks je patuljak. Ovaj broj nazvan je prema engleskom matematicaru Skjuesu (Skewes),
a pojavio se u vezi sa izucavanjem distribucije prostih brojeva i iznosi
10
10
10
34
60 Ukupan broj svih mogucih poteza u jednoj sahovskoj partiji je reda
10
10
50

Cuveni matematicar Godfri H. Hardi (18771947), dugogodisnji profesor Univerziteta u Kem-

bridzu, jednom je izneo sledecu zanimljivu teoriju. Ako bismo pretpostavili da je ceo univerzum
jedna trodimenzionalna sahovska tabla na kojoj su gure protoni i ako pod potezom u ovoj
13
kosmickoj igri smatramo zamenu mesta bilo koja dva protona, tada bi ukupan broj mogucih
poteza bio upravo Skjuesov broj.
61 Najveci broj ikad koriscen u matematickom dokazu je granicna vrednost publikovana
1977. u radu Ronalda Grahama, matematicara i istaknutog naucnika u oblasti kompjuterskih
nauka zaposljenog u kompaniji AT&T Bell Labs (Murej Hil, SAD). Taj broj se odnosi na bihro-
matske hiperkocke koje se pojavljuju u Ramzejevoj teoriji, i nemoguce ga je iskazati bez posebne
notacije sa ,,strelicama (videti tacku 113 u ovom delu).
9
Notaciju je smislio 1976. cuveni Don-
ald Knut, profesor Univerziteta u Stenfordu. Ovaj broj prikazan je pomocu 64 sloja. On je tako
neshvatljivo veliki da nema zicki analogon cak ni u odnosu na broj atoma u vasioni.
62 Jos su stari Grci znali da postoji beskonacno mnogo prostih brojeva. Jedan od dokaza
moze se naci u Euklidovim Elementima (Knjiga IX, Propozicija 20). Nemacki matematicar
Peter Lezen Dirihle (18051859) dokazao je da svaka aritmeticka progresija a, a+d, a+2d, . . . ,
gde su a i d relativno prosti projevi (tj. njihov najveci zajednicki delilac je 1) sadrzi beskonacno
mnogo prostih brojeva. Dokaz nije jednostavan.
63 Jedna od najvaznijih teorema (asimptotski zakon raspodele prostih brojeva) u Teoriji
brojeva glasi: Ako je (n) broj prostih brojeva ne vecih od n, tada je
lim
n
(n) log n
n
= 1.
Dokaz su 1896. skoro istovremeno i nezavisno dali francuski matematicar

Zak Adamar (1865
1963) i belgijski matematicar

Sarl

Zan de la Vale Pusen (Charles Jean de la Vallee Poussin,
18661962).
64 Broj 357 686 312 646 216 567 629 137 je najveci (do sada) pronadeni prost broj koji
uvek ostaje prost ako mu izbrisete proizvoljan broj cifara polazeci od prve. Evo cudne liste
prostih brojeva:
357686312646216567629137
57686312646216567629137
7686312646216567629137
.............................
137
37
7
65 Najveci poznati prost broj (u ovom momentu) je 41. Mersenov prost broj (broj oblika
2
n
1)
2
24036583
1
koji ima 7 235 732 cifara, a pronaden je juna 2004.
2. Terminologija
66 Apstraktno prikazivanje brojeva pomocu kamencica i racunanje na taj nacin, donelo
nam je latinsku rec kalkulacija, sto znaci rukovanje kamencicima. Ovaj termin vodi poreklo od
latinske reci calculus, sto znaci sljunak, koja je prevedena u srednjovekovno-latinsku rec calculare
- racunati.
9
Citirano u Guinness Book of Records, Redwood Burn Ltd, Trowbridge, Wiltshire, 1983.
14
67 Karl Meninger je u svojoj knjizi Number Words and Number Symbols, a Cultural History
of Numbers (The M.I.T. Press, 1969) sistematizovao poreklo glagola ,,racunati u razlicitim
jezicima. Istrazivanje korena porekla ove reci dovelo je do najstarijih instrumenata za racunanje
prstiju, rabosa, racunaljke.
Jezik Rec Znacenje Izvodna rec
Grcki pempazein ,,pljesnuti rukama brojanje na prste
psephizein ,,pomerati kamencice racunaljka
Latinski computare ,,zaseci rabos
calculos ponere ,,namestiti kamenje racunaljka
Srednjovekovni calculare ,,pomerati kamencice racunaljka
latinski
Francuski jeter ,,baciti racunaljka
compter
calculer < Lat. computare
Engleski to cast ,,baciti racunaljka
to count < Lat. computare
68 Kada su Amerikanci okupirali Japan 1945. godine, zapazili su da japanski trgovci i
deca u skolama koriste jedan cudan instrument za izvrsavanje aritmetickih operacija. Ovaj
instrument, koji se zove japanski abakus ili soroban, delovao je primitivno i kostao je u to
vreme 25 centi. Amerikanci su raspolagali savremenim elektricnim masinama za racunanje po
ceni od $700. U zelji da demonstriraju svoju superiornost nad pokorenim ratnim protivnikom,
Amerikanci su organizovali javno takmicenje u brzini racunanja. Japance je predstavljao 22-
godisnji Kijosi Macuzuki sa obicnim abakusom a Amerikance, takode 22-godisnak, porucnik
Tomas Jan Vud sa elektricnom masinom. Pred oko 3000 gledalaca Macuzuki je demonstrirao
takvu brzinu baratanja abakusom da je dobio nadimak ,,ruke i ubedljivo porazio Vuda u kate-
gorijama sabiranja, oduzimanja, deljenja i kombinovanih zadataka. Vud je uspeo da bude bolji
samo u mnozenju, sto nije mnogo popravilo utisak neocekivanog teskog poraza.
69 Glavna pokretacka snaga razvoja matematike u najranijem periodu, ali i vekovima kasnije
(od Vavilona pa sve do Ojlera i Laplasa), bile su prakticne potrebe merenja zemlje i astronomije,
sto je bilo izuzetno vazno u agrarnim drustvima (potrebe irigacije i poljoprivrede) a takode i u
moreplovstvu. Mnogi termini koje danas koristimo poticu od tih prakticnih potreba. Na primer,
geometrija znaci ,,merenje zemlje na grckom, sto je nastalo od reci (ge) - zemlja i
(metrein) - meriti.
70 Mnoge stare mere za duzinu proistekle su sasvim prirodno od razlicitih delova ljudskog
tela. Na primer, u drevnom Egiptu i Sumeru kao manja jedinica za duzinu koristio se kubit
- rastojanje od lakta do vrha srednjeg prsta. Naravno, ova jedinica je varirala od coveka do
coveka, kao sto je slucaj i sa merama stopa, ruka, saka, prst (sirina kaziprsta), jard (rastojanje
od vrha nosa do kraja ispruzene ruke).
Da bi se dobila jednoznacna mera, jard je u Engleskoj standardizovan kao rastojanje od vrha
nosa do kraja ispruzene ruke kralja Henrija I. Sama rec ,,jard, na engleskom ,,yard, potice od
anglo-saksonske reci ,,yerde koja znaci stap, a danas se cesto koristi u znacenju stap dugacak
jedan jard (91.4 cm).
Rimljani su koristili duodecimalni sistem (sa osnovom 12) pa su shodno tome delili stopu na
dvanaest jednakih delova koje su zvali ,,unciae (dvanaestina). Odatle je dobijena rec unca a
takode i engleska rec inc. 1324. godine kralj Edvard II standardizovao je inc kao duzinu ,,tri
jecmena zrna, okrugla i suva polozena uzduz.
15
Rec milja potice od latinskog ,,mille passuum, sto je znacilo hiljadu duplih koraka. Smatra
se da je jedan korak u rimskoj vojsci bio trideset inca, a rimska milja je bila pet hiljada stopa.
Medutim, milja se znatno razlikovala od zemlje do zemlje. Slicno je sa jedinicom mere liga, koja
se takode vrlo razlikuje u razlicitim delovima sveta.
71 Stari Grci su osnovali aritmetiku kao vrstu teorije brojeva. Naziv A (arith-
metike) potice od grcke reci ` os (arithmos), sto znaci broj. Ovaj termin je preveden na
latinski kao aritmetika, a preko latinskog jezika univerzalno prihvacen u svim jezicima.
72 Nazive elipsa (znaci nedostatak), parabola (stavljanje pored ili poredenje) i hiperbola
(bacanje dalje) je uveo Apolonije, koji je ziveo u trecem veku pre nove ere.
73 Poreklo engleske reci sine (sinus) je prilicno neobicno i potice od niza pogresnih
prevodenja sanskritske reci ardha-jua (polu-akord). Indijski matematicar Arijabata (oko 474
oko 550) skratio je ovaj termin na jua (akord) ili njen sinonim jiva. Zatim su Arapi foneticki
prepisali ovu rec u (rec bez znacenja) jiba, ali napisanu kao jb jer je arapski izostavljao samo-
glasnike. Kasniji arapski pisci su zamenili jb sa jaib, sto je arapska rec koja znaci ,,pecina
ili ,,zaliv. Gerardo iz Kremone (12. vek), kada je prevodio arapski rad iz trigonometrije na
latinski, zamenio je arapski jaib ekvivalentnom latinskom reci sinus, odakle je nastala engleska
rec sine.
74

Svajcarski matematicar Johan Lambert je prvi (1768) koristio imena hiperbolicki sinus
(sinh x) i hyperbolicki kosinus (cosh x) za funkcije (e
x
e
x
)/2 i (e
x
+ e
x
)/2, respektivno.
On je takode uspostavio analogiju izmedu ovih funkcija i obicnih trigonometrijskih funkcija
sinus i cosinus. Medutim, Lambert nije bio prvi koji je uveo ove funkcije u trigonometriju.
Prema M. Kantoru (Encyclopedie des sciences mathematiques, Vol. IV, 1908, str. 411), ta
cast pripada Vincencu Rikatiju (Vincenzo Riccati, 17071775), sinu mnogo poznatijeg Jakopa
Rikatija (Jacopo Riccati, 16761754).
75 Veliki uticaj Arapa na savremenu matematiku vidi se i kroz reci arapskog porekla algebra
i algoritam. Hindu brojevi su bili poznati u Bagdadu jos u 8. veku. Oko 825. godine veliki
arapski matematicar Abu Dzafer Muhamed ibn Musa al-Horezmi
10
upoznao je Hindu sistem
proucavajuci knjigu iz astronomije Sidhanta cuvenog indijskog matematicara i astronoma Brah-
magupte. Odmah je shvatio njihovu vrednost i napisao knjigu objasnjavajuci nacin upotrebe.
Ovu knjigu je preveo na latinski Adelard iz Bata (oko 1120) pod naslovom Liber Algorismi de
numero Indorum (O indijskom broju delo Algoritma). Otuda, termin algoritam, koji danas
oznacava postupak izracunavanja koriscenjem vise specicnih metoda, predstavlja latinski pre-
vod imena al-Horezmi.
76 Termin algebra vodi poreklo od naziva knjige velikog arapskog matematicara al-Horezmija
(9. vek) koji u originalu glasi Hisab al-jabr wal-mukabalah (oko 825). Sadrzaj knjige obraduje
vecinom procedure za resavanje jednacina tako da rec al-jabr pocinje da se upotrebljava za
celokupnu algebru, koja je i inace sve do sredine 19. veka bila samo nauka o jednacinama. Reci
al-jabr (jabr je od jabara sto znaci ponovo sastaviti i ucvrstiti) i mukabalah, su tehnicki termini
koji se odnose na prebacivanje negativnih clanova na drugu stranu jednacine i skracivanje slicnih
clanova sa obe strane jednacine, respektivno.
11
77 Rec fraction dolazi iz latinskog frangere (prelomiti). Veoma dugo razlomci su pisani bez
crte, cesto da bi se izbegle tipografske poteskoce. Na primer, razlomak
1
3
je pisan na nacin
3
1
10
Puno ime al-Horezmija znaci ,,Muhamed, otac Dzaferov, sin Muse, iz Horezmija, provincije u Persiji.
11
U srednjovekovnoj Evropi rec algebra je imala pseudo-medicinsko znacenje ,,namestanje kostiju, sto je
doslo iz

Spanije. Dugo vremena algebrista je oznacavao berbera koji se, pored ostalog, bavio i namestanjem
polomljenih kostiju.
16
(Baskara, oko 1150), zatim 1/3 (Friko, 1857), i cak kao

radi boljeg centriranja. Oblik 1/3 je

nastao od 1
f
3, gde f znaci fratto (razlomak).
78 Rec milion nije bila poznata pre 13. veka. Maximus Planudes (oko 1340) je verovatno bio
jedan od prvih matematicara koji je upotrebio tu rec. U stampanom obliku rec ,,milion se prvo
pojavila u Treviso aritmetici iz 1478. Ova rec jednostavno znaci ,,veca hiljada (od mille+on),
kao sto ballon znaci ,,velika lopta (od ball+on).
79 Svi dokazi teorema u Euklidovim Elementima zavrsavaju se recenicom Quod erat demon-
strandum, sto prevedeno sa latinskog znaci:

Sto je i trebalo dokazati. Iz pocasti prema Euklidu
bilo je uobicajeno da se kraj dokaza oznaci slovima Q.E.D, kao skracenica od Quod Erat Demon-
strandum, i ova tradicija je dugo postovana, posebno u udzbenicima iz geometrije. Simbol , koji
se danas cesto koristi kao oznaka za kraj dokaza, predlozio je Pol Halmos, americki matematicar
madarskog porekla. Osim ove, koriste se i druge oznake. U engleskom jeziku posebno je dovitljiva
oznaka w
5
, sto je skracenica od ,,which was what was wanted (,,sto je ono sto se trazilo).
80 Moderne termine tangenta (tangent) i tetiva (secant) je prvi uveo Tomas Fink (1561
1656) u svom radu Geometria rotundi libra XIV iz 1583.
81 Uobicajen naziv cetiri osnovne operacije pojavio se u modernim vremenima. Najcesce
korisceni izrazi u proslosti bili su ,,species (vrste), posebno u Nemackoj i

Spaniji, ,,radnje,
,,pasije (u Italiji) i ,,delovi. Nemacki matematicar Kristof Klavijus (Christoph Clavius, 1537
1612) u svojoj algebri (1608) po prvi put je upotrebio rec operacije a kasnije je ovaj termin
presao iz algebre u aritmetiku.
82 Uvodenje naziva loksodroma za krivu na sferi koja gradi konstantan ugao sa meridijanima
pripisuje se holandskom matematicaru, astronomu i zicaru Vilebrordu Snelu (Willebrord Snell,
oko 15801626).
83 U matematici ima mnogo krivih koje su dobile svoja imena prema pronalazacu ili nekom
potonjem istrazivacu. Medu njima su: Arhimedova spirala, Bernulijeva lemniskata, Bertranove
krive, Bolcmanova kriva, Koutsova spirala, Dekartov list, Ojlerova spirala, Fermaove parabole,
Fermaove hiperbole, Fermaove spirale, Gausova kriva,

Zerononova leminiskata, Hilbertova kriva,
Lopitalova kubna kriva, kieroid (nazvan po P. J. Kiernanu), Kohova kriva, Lameove krive,
Peanova kriva, vestica Anjezi, Vivijanieva kriva.
84 U matematici se cesto srecu nazivi kao sto su Bernulijeva raspodela, Bernulijeva teorema
(u verovatnoci i statistici), Bernulijeva diferencijalna jednacina, Bernulijevi brojevi, Bernulijevi
polinomi, Bernulijeva lemniskata. Pitanje je u ciju cast su dati ovi nazivi jer je porodica Bernuli
bila mnogobrojna i veoma produktivna u matematici. Odgovor: svi ovi pojmovi i nazivi su dati
u cast samo jednog od njih - Jakoba Bernulija.
85 Rec logaritam znaci racionalan broj od grckog oos (logos - kolicnik) i ` os
(arithmos)-broj i konstruisao ju je Dzon Neper (15501617), skotski matematicar. Neper je
najpre upotrebio izraz vestacki broj za svoje otkrice, ali ga je kasnije zamenio recju logaritam.
Henri Brigs (Henry Briggs, 15611631), profesor geometrije na Gresem koledzu u Londonu, koji
je sugerisao Naperu da uvede bazu 10 u svoj sistem, predlozio je u svojoj Arithmetica logarith-
mica (1624) rec karakteristika, kao sto se koristi u logaritmima. Brigs je takode uveo rec mantisa
(od kasno-latinskog termina etrurskog porekla sa znacenjem ,,dodavanje ili ,,dodatak), koja
se pojavila u Valisovoj knjizi Algebra (latinsko izdanje, 1685) i Ojlerovom delu Introductio in
analysis innitorum (Uvod u analizu beskonacnih velicina, 1748).
86 Najranija upotreba skracenica sin, tan, sec za sinus, tangens i sekans pojavila se 1626.
godine u radu Albera

Zirara (Albert Girard, 15951632) o trigonometriji.
17
87 Iako je cuveni francuski matematicar i lozof Rene Dekart (15961650) u svojoj knjizi
La Geometrie (1637) dao prvu studiju o analitickoj geometriji i upotrebio pravougli (Dekartov)
koordinatni sistem za resavanje mnogih problema, termine koordinate, apscisa i ordinata je uveo
Lajbnic 1692. godine.
88 U svom pismu Lajbnicu (1715), Johan Bernuli je uveo koordinatni sistem u prostoru
(Oxyz), kakav danas koristimo.
89 Termin diferencijalna geometrija prvi je koristio Luidi Bjanki (Luigi Bianchi, 18561928)
godine 1894.
90 Konvergencija beskonacnih redova je veoma malo proucavana sve do prvih radova Mak-
lorena, Ojlera, Gausa, Kosija, Dalambera, Abela i njihovih savremenika. Termin konvergentni
redovi uveo je Dzejms Gregori (James Gregory, 16381708) u svom radu Vera circuli et hyper-
bol quadratura (1667), dok termin divergentni redovi dugujemo Nikolasu II Bernuliju (Nicolas
Bernoulli, 16871759) iz 1713.
12
91 Radeci sa kvaternionima Hamilton je podelio kvaternion Q = a + bi + cj + dk na dva
dela, realni deo a i imaginarni deo bi +cj +dk. Prvi deo je nazvao skalarni deo, a drugi je nazvao
vektorski deo, jer se moze geometrijski konstruisati u trodimenzionalnom prostoru kao ,,prava
linija ili radijus vektor. Prema tome, Hamilton je bio prvi koji je upotrebio rec ,,vektor u
danasnjem opstijem smislu.
92 Naziv determinanta se po prvi put pojavio 1815. u Kosijevom radu o teoriji deter-
minanata. Ovaj rad takode sadrzi skracenicu (a
ij
) i postupak za izracunavanje determinante
pomocu razvoja po bilo kojoj vrsti ili koloni. Eduard Firstenau (F urstenau) je uveo pojam deter-
minante beskonacnog reda 1860. radeci na metodu aproksimacije korena algebarskih jednacina.
93 Termin matrica uveo je 1850. Dzejms Dzozef Silvester (18141897) da oznaci
pravougaonu semu brojeva. Ovaj termin je cesto koristio njegov prijatelj Artur Kejli (1821
1895) u radovima iz 1855. i 1858. Medutim, treba napomenuti da su takve seme brojeva koristili
kineski matematicari jos u trinaestom veku u vezi resavanja sistema linearnih jednacina.
94 Lajbnic, koji je bio veliki inovator matematickih simbola i oznaka, uveo je 1694. ter-
min funkcija (sto na latinskom znaci ekvivalentno) za oznacavanje zavisnosti promenljive y od
promenljive x. Godine 1734. Ojler je upotrebio notaciju f(x) da oznaci ,,funkciju od x. Oz-
nake f

(x), f

(x), . . . za izvode funkcije, uveo je Lagranz (17361813) u svom radu Theorie des
fonctiones analytique... iz 1772. On je f

(x) nazvao fonction derivee (izvod funkcije) s obzirom

da je f

,,izvedena iz originalne funkcije f.

95 Termine divergencija (ili konvergencija) (a) i rotor (a) iz vektorske analize, uveo je
skotski zicar Klerk Dzejms Maksvel (Clerk James Maxwell, 18311879) u svom radu Treatise
on Electricity and Magnetism (Studija o elektricitetu i magnetizmu), u saglasnosti sa njihovim
zickim znacenjem.
96 Termin trigonometrija je uveo Bartolomeo Pitisk (Bartholomew Pitisc, 15611613) u
svojoj knjizi Trigonometriae sive, de dimensione triagulis, Liber (Knjiga o trigonometriji, ili
merenje trouglova) (1595). Georg Simon Kligel (17391812) iz Halea (Nemacka) je bio prvi koji
je predlozio termin trigonometrijska funkcija (1770).
3. Simboli
12
Neki autori tvrde da je Dzejms Gregori takode koristio termin divergentni redovi.
18
97 Francuski pravnik i matematicar Fransoa Vijet (15401603) dao je znacajan doprinos
pojavi i razvoju univerzalne simbolike. On je prvi upotrebio slova za izrazavanje brojnih koe-
cijenata pri resavanju jednacina, mada je jos uvek pisao razlicite stepene promenljivih pomocu
slova (na multiplikativnom principu). Na primer, Vijet je pisao (oko 1590.)
1QC 15QQ + 85C 225Q + 274N aequatur 120
za izraz
x
6
15x
4
+ 85x
3
225x
2
+ 274x = 120.
Odavde se vidi da je x
6
izrazeno pomocu slova QC, dakle, kao proizvod kvadrata Q i kuba C
nepoznate N.
98 Rene Dekart je primenom algebre u geometriji mnogo doprineo usavrsavanju Vijetove
simbolike. U svom delu La G`eometrie (1637) izvrsio je sintezu algebre i geometrije stvorivsi
tako analiticku geometriju. Uveo je tzv. dekartove koordinate, a algebarske jednacine postale su
relacije medu brojevima, sto je bio dalji napredak u matematickoj apstrakciji.
99 Dekartov simbolizam je bio sasvim moderan. On je pisao (1634)
yy cy
cx
b
y + ay ac za y
2
= cy
cx
b
y + ay ac
sto se razlikuje od sadasnje notacije samo po primeni aa umesto a
2
(sto nije bilo sasvim usvojeno
pre Gausa),
13
mada je pisao a
3
i a
4
umesto aaa i aaaa. On je takode koristio simbol za
jednakost sto je postalo od ae, skracena verzija Vijetovog aequatur.
100 Pocetkom 6. veka indijski matematicar Arijabata skratio je nepoznate na ya (prva
nepoznata, sto vodi poreklo od javatavat, ,,mnogo kao), a zatim dolazi ka, ni, pi, sto su
skracenice imena boja crna, plava, zuta. Stepeni su nazvani va (drugi stepen), slede gha, va va,
va gha, i tako dalje. Operacije su pokazane posle operanda recima ghata i bha, sto oznacava
sabiranje i mnozenje, respektivno. Na primer, xy je ya ka bha, gde su x i y nepoznate.
101 Nepoznate promenljive u evropskoj matematici petnaestog i sesnaestog veka nosile su
razlicita imena kao sto su res (na latinskom), cos (na nemackom), cosa (na italijanskom) i chose
(na francuskom).
102 Fransoa Vijet je koristio slova da izrazi kako poznate tako i nepoznate velicine. Pravilo
je bilo da samoglasnici oznacavaju nepoznate, a suglasnici koecijente pri resavanju jednacina.
Dekart je uveo konvenciju koja se koristi i danas da se poznate velicine oznacavaju pocetnim
slovima abecede: a, b, c, . . . a nepoznate poslednjim slovima: . . . , x, y, z.
103 Danasnji simboli + i pojavili su se u stampi po prvi put u aritmetici Johana Vidmana,
publikovanoj u Lajpcigu 1489. Vidman nije upotrebio ove znake kao simbole operacija vec samo
da ukaze na visak i manjak. Upotreba ovih znakova kao simbola algebarskih operacija pocela je
u radovima holandskog matematicara Vandera Hekea 1514. i Nemaca Mihaela

Stifela i Adama
Rajza, mada su verovatno korisceni i ranije.
14
Znak plus vodi poreklo najverovatnije od latinske
reci et, koja je cesto koriscena da oznaci sabiranje, dok je znak minus redukcija skracenice m za
minus.
13
Godine 1656. Dzon Valis govori o negativnim i razlomljenim ,,indeksima, ali stvarno ne pise a
1
za 1/a, ili
a
2/3
za
3

a
2
. Isak Njutn je bio prvi koji je koristio negativne i razlomljene eksponente (u pismu H. Oldenburgu
od 13. juna 1676).
14
Vidi J. W. L. Glaisher, On the early history of the signs + and and on the early German arithmeticians,
Messenger of Mathematics, LI (19211922), str. 1-148.
19
104 Kvadratni koren je najpre bio predstavljen slovom R kao inicijalom latinske reci
Radix (koren). Italijanski matematicar Luka Pacoli (oko 1444-oko 1509) koristio je R ili R2 za
oznacavanje kvadratnog korena, R3 za treci koren, a za cetvrti koren R4 ili RR (od RadixRadix).
Na primer, on je pisao
RV 40 mR320 za
_
40

320.
Slovo V u gornjoj formuli oznacava koren preko celog izraza i dolazi od V = U(niversalis).
Simbol za kvadratni koren

razvio se postepeno od malog slova r (od radix koren), sto je
prvi koristio u svojim radovima Rafael Bombeli, preko simbola

, koji je prvi upotrebio Kristof
Rudolf (Christo Rudol, 14991545) godine 1525. Danasnji oblik (sa gornjom crtom) uveo je
Dekart 1637. godine.
105 Znak jednakosti ,,= uveo je 1557. engleski matematicar Robert Rikord (oko 15101558)
u svojoj knjizi The Whetstone of Whitte, prvoj engleskoj algebri. ,,Njemu se cinilo da nijedne
dve stvari ne mogu biti more equalle (vise jednake) od para paralelnih crta sto podseca na
izreku da su Vilijam i Dzon, blizanci, veoma slicni, narocito Vilijam. Lajbnic i Njutn su imali
veliki udeo u tome da znak = zameni Dekartov simbol .
106 Prva upotreba decimalne tacke se pripisuje G. A. Maginiju (15551617) (De planis
triangulanis (1592) i Kristofu Klavijusu (tablica sinusa, 1593). Interesantno je da su obojica bili
Keplerovi prijatelji. Medutim, koriscenje decimalne tacke uslo je u matematiku dvadeset godina
kasnije kada ju je usvojio Neper.
107 Alber

Zirar (roden u Francuskoj, proveo veci deo svog zivota u Holandiji) uveo je u
svom radu Invention nouvelle en lalg`ebre (Novo otkrice u algebri) iz 1629. godine notaciju za
razlomljeni eksponent (kao a
m/n
) i vise korene (npr. a
1/3
za kubni koren kao alternativu za
3

a).
108 Logaritamska funkcija po prvi put se pojavila u obliku ,,Log. 1624. godine u radu
Johana Keplera (15711630). Bonaventura Kavaljeri (Cavalieri, 15981647) je uveo oznaku
,,log. (1632), dok je Vilijam Otred dao njen konacan oblik ,,log 1647. godine.
109 Simbol , koji je uveo Lajbnic, potice od slova ,,s koje je polozeno, kao inicijal latinske
reci similis slican.
110 Dzon Valis je prvi matematicar koji je poceo da izucava beskonacne procese i na taj
nacin presao sa algebre na analizu. On je 1655. godine uveo simbol za beskonacno. Ovaj
simbol koristili su Rimljani da bi oznacili hiljadu, ali je kod Grka on oznacavao deset hiljada.
Za stare Kineze 10 000 je takode znacilo ,,beskonacno i car je nazivan ,,10 000 godina, sto je
bio nacin da mu podanici pozele beskonacno dug zivot.
111 Do otkrica diferencijalnog i integralnog racuna dosli su, nezavisno jedan od drugog, Isak
Njutn i Gotfrid Lajbnic. Medutim, notacija koju je uveo Lajbnic bila je mnogo jednostavnija
i modernija pa je iz tih razloga bila siroko prihvacena. On je uveo simbol
_
(stari oblik slova
s) kao inicijal reci suma umesto Kavaljerijeve oznake omnia da bi predstavio inverznu operaciju
za d (diferenciranje). Lajbnic je 1686. objavio u Acta Eruditorum rad o integralnom racunu u
kome se po prvi put pojavljuje simbol
_
u stampanom obliku. Svoj metod nazvao je calculus
summatorius, ali je 1696. usvojio termin calculus integralis koji mu je predlozio jos 1690. Jakob
Bernuli (16541705).
112 Simbol e (= 2.71828 . . . ), koji oznacava granicnu vrednost numerickog niza lim
n
(1+
1/n)
n
, bio je uveden (u stampanom obliku) od strane Leonarda Ojlera 1736. u njegovom delu
Mechanica. On najverovatnije predstavlja prvo slovo reci ,,eksponencijalan, mada neki istoricari
misle da je to upravo inicijal njegovog imena (Euler).
20
113 U cilju predstavljanja veoma velikih brojeva, profesor Donald Knut sa Stenforda uveo
je 1976. specijalnu ,,strelica () notaciju. U njegovoj notaciji x n znaci x x x x
. .
n puta
. Na
primer,
10 10 = 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 = 10 000 000 000 = 10
10
je 10 milijardi. Sledeci korak koristi dve strelice
x n = x (x ( x) )),
gde su stepeni uzeti n puta. Na primer,
10 10 = 10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
= 1 ispred 10
10
10
10
10
10
10
10
10
nula.
Ovo je tako veliki broj da je van ljudskog poimanja.
Donald Knut daje sledece veoma ilustrativne primere. Prvi od njih glasi: ,,Ako majmun sedi
za pisacom masinom i kuca nasumice, prosecan broj pokusaja pre nego sto otkuca perfektno ceo
tekst

Sekspirovog Hamleta bice mnogo, mnogo manji od 10 10; to je broj koji pocinje jedinicom
a sledi je oko 40 000 nula. Drugi primer: ,,Zamislimo kocku sa stranicom duzine 40 milijardi
svetlosnih godina (dimenzija poznatog univerzuma), i napunimo je majusnim kockama koje su
manje od protona i neutrona, recimo 10
13
cm na svakoj strani. Ukupan broj malih kocki nije
veci od 10
125
. Mozemo reci da je ovo ,,astronomsko veliki broj, ali u stvari on ima samo 125
cifara.
114 Georg Kantor (18451918) je denisao nacin uredenja beskonacnih skupova i uveo
najmanji kardinalni broj
0
(alef-nula, - prvo slovo hebrejskog pisma).
115 Simbol O, koji oznacava velicinu istog reda, upotrebio je po prvi put Bahman 1894.
godine, a kasnije ga je popularisao nemacki matematicar Edmund Landau (18771938). Zato je
i poznat kao Landauov simbol.
LITERATURA:
Miodrag Petkovic, Ljiljana Petkovic: MATEMATI

CKI VREMEPLOV, prilozi za istoriju

matematike, ZMAJ, Novi Sad 2006.