UVOD

Preduzetnici su pokretaka snaga revitalizacije, transformacije i razvoja poslovne aktivnosti u svetu. Preduzetnitvo je jezgro savremenog poslovanja jer upravo stalno raanje i razvoj novih poslovnih poduhvata omoguava vitalnost trinoj privredi.Kljuno pitanje savremene poslovne aktivnosti je da odgovori na izazove preduzetnike i upravljake aktivnosti u oblasti tehnologija i inovacija. Kljuna promena koja se odvija u globalnoj ekonomiji odnosi se na promenu osnove konkurentske prednosti firmi i funkcija preduzetnitva i menadmenta.Jedan od kljunih zadataka savremenih preduzetnika i menadzera je pribavljanje, razvoj i alokacija organizacionih resursa. Tehnologija je resurs od najveeg znaaja za mnoge organizacije.Firme imaju uspean konkurentski profil ukoliko nude nove, bolje i/ili jeftinije proizvode i usluge koje trite i potroai trae, a konkurenti ne mogu ponuditi.

1. POJAM I DEFINISANJE PREDUZETNITVA

Prvi koraci u definisanju preduzetnitva Prvi pokuaji odreivanja funkcije i osnovnog smisla preduzetnitva datiraju jo iz 16. i 17. veka. Meutim, tek u 18. veku (1725), kotski ekonomista Cantilion je dao prvi vei doprinos ovoj oblasti istraivanja, odreujui njene funkcije. U to vreme klasian preduzetnik je bio farmer, koji je ispoljavao spremnost da ulazi u poslovni rizik uprkos neizvesnim vremenskim prilikama i drugim promenjivim poslovnim okolnostima. Neto kasnije, ovaj pojam je poeo da se proiruje i na samostalne trgovce, gde se sve vie prepoznavala uloga preduzetnika kao voe i pokretaa svega novog u poslu. Adam Smit razmatra sluaj kapitaliste koji pozajmljuje svoj kapital drugim ljudima i tako preproznaje posebnu funkciju onih ljudi koji preduzimaju brigu i rizik da taj kapital upotrebljavaju.

Sej je u 19. veku (1803) u delu Traktat o politikoj ekonomiji, istakao vanost preduzetnika u posredovanju u ponudi i tranji proizvoda, rada i kapitala. Takoe poznati ekonomista on Stjuart Mil je uoio da bi snoenje rizika moralo da bude deo preduzetnike funkcije. Definicija u 20. veku Tek u 20. veku je data prva sveobuhvatna definicija preduzetnitva. Nju je dao poznati naunik umpeter 1934. godine, stavljajui akcenat u definisanju preduzetnitva na znaaju inovacija i kreativnosti. Po njegovom tumaenju preduzetnitva, sve firme koje su sklone inoviranju uvode jednu od sledeih novih kombinacija: nove proizvode ili usluge nove metode proizvodnje nova trita nove izvore snabdevanja novu organizaciju industrije

Za razliku od definicije koju je dao umpeter, u literaturi se moe naii i na jednu grupu definicija koje pod preduzetnitvom podrazumevaju proces odluivanja i razvoja profitabilnih poslova. Ovakvo pojmovno odreivanje sutine preduzetnitva je mnogo preciznije od onoga koju je dao umpeter i stoga se smatra prihvatljivijim. Uprkos tome, i ova definicija ispoljava izvesne slabosti, prvenstveno zbog toga to ne sadri osnovne indikatore za odreivanje kako i pod kojim uslovima treba otpoeti neku poslovnu aktivnost. Potpuna definicija Mnogo je obuhvatnija i samim tim prihvatljivija definicija, koju je dao ameriki ekonomista R. Hisrich (1985) godine. Shodno njegovoj definiciji preduzetnitvo predstavlja proces koji se sastoji u kreiranju neeg novog zata je potrebno vreme i veliki uloen trud, pri emu se preuzimaju psiholoki, finansijski, i drugi oblici rizika, a za uzvrat dobija materijalna satisfakcija.

Kreativnost u preduzetnitvu Uprkos iskazanim razlikama u odreivanju sutine preduzetnitva, ono to je zajedniko za veinu definicija odnosi se na injenicu da preduzetnitvo ima kreativnu funkciju u stvaranju nove vrednosti od strane pojedinca ili grupe poslovnih partnera. Osim toga, u najveem broju definicija postoji saglasnost da je re o posebnoj vrsti ponaanja, koje ukljuuje: preuzimanje inicijative; preuzimanje poslovnog rizika; poslovnu kreativnost; organizovanje i inoviranje poslovne aktivnosti u svim njegovim segmentima gde je to potrebno.

2. PRISTUPI IZUAVANJU PREDUZETNITVA I PREDUZETNIKA

Savremenu ekonomsku teoriju i praksu interesuju odgovori na pitanja: -Sta su kljuna lina, psiholoka i drutvena obeleja preduzetnika? -Da li se preduzetnik razlikuje od ostalih pojedinaca ili moe bilo koji pojedinac postati preduzetnik kada raspolae sa dovoljno potrebnih resursa? -Moe li bilo ko odpoeti novi poslovni poduhvat, biznis ili su za to potrebna specijalna znanja, vetine i karakteristike? U neoklasinoj ekonomskoj teoriji preduzetnik se posmatra kao neko ko koordinira razliite faktore proizvodnje, ali se njegova uloga u ekonomskoj aktivnosti ne smatra vanom.Zakljuak ove analize je da se preduzetnitvo manje tretira esplicitno kao posebna nastavna celina, a vie implicitno povodom razmatranja odreenih tema kao to su preuzimanje rizika u uslovima neizvesnosti, inovacije, trina neravnotea, investicije i ekonomski rast. Kent i Rushing smatraju da preduzetnici obavljaju pet funkcija:
3

1. uvoenje novih proizvoda i usluga na trite ili primena novih pristupa za socijalne probleme; 2. razvoj i implementacija nove tehnologije koja ima nie trokove i poboljava efikasnost; 3. otvaranje novih trita putem uvoenja proizvoda, usluga i tehnologija koje nisu ranije bile raspoloive; 4. otkrivanje novih izvora ponude oskudnih resursa ili metoda za rast ponude iz postojeih izvora putem efikasnije eksploatacije; 5. reorganizovanje postojaih preduzea, privatnog ili javnog, putem inovativnog menadmenta. Sweberg predlae sledeu tipologiju znanja drutvenih i ekonomskih nauka koje se odnose na preduzetnitvo: tip1 - praktino znanje samog preduzetnika; tip2 - praktina znanja o preduzetnitvu koja se stiu na poslovnim fakultetima; tip3 - znanja drutvenih nauka sa praktinim implikacijama za preduzetnitvo; tip4 - iste drutvene nauke ili drutvene nauke bez implikacija za praktino preduzetnitvo. Gartner smatra da se mogu identifikovati dve velike grupacije poimanja preduzetnistva. Prva grupa panju usmerava na karakteristike preduzetnitva, dok druga razmatra rezultate preduzetnitva. U prvu grupaciju moe se svrstati Shumpeter, a u drugu Gartner. Gartner smatra da je preduzetnitvo kreiranje organizacija i da je vanije ta preduzetnik radi nego ko je on i kakve su mu bitne karakteristike. Pristup preduzetnitvu, koji u osnovi ima Shumpeterov koncept, polazi od izuavanja lipnih i psiholokih karakteristika pojedinca koje ga definiu kao preduzetnika. Uspean preduzetnik mora biti sposoban da uoi trine anse, obezbedi potrebne resurse i formira novu organizaciju radi njihovog izkoriavanja.

3. TRANSFORMACIJA VOSTVA U PREDUZETNITVO

U naunoj i strunoj literaturi nije dovoljno izuen fenomen nastajanja preduzetnitva. Najee se razvoj prikazuje kroz drutveno ekonomske formacije, to esto uvodi u zablude i subjektivizam, obzirom da ne postoji jasna i precizna granica kad nastaje jedna tj. poinje druga drutveno ekonomske formacija. U vostvu je povlaena klasa angaovala visprenije i sposobnije, ali i lojalnije nevlasnike (robove i kmetove) da umesto njih obavljaju poslove i radne operacije. Ovakvo angaovanje posebno je bilo zastupljeno pri obavljanju tekih i po zdravlje opasnih poslova, ili u angaovanju nevlasnika u ratnim pohodima. Transformacijom voenja preduzetnitva nastaje novi kvalitet. Dok voa predvodi i usmerava radne aktivnosti uesnika u zajednikom radu i sam uestvuje u realizaciji tih procesa, dotle nevlasnik za sebe zadrava samo pravo upravljanja iznajmljenim radom i angaovanjem drugim resursima radi ostvarivanja onih ciljeva koji su oni utvrdili. A time dolazi do raslojavanja drutva na dve osnovne drutvene klase. Sa ovim raslojavanjem drutva zapoinje i razdvajanje regulacionog procesa na dve osnovne funkcije, koje u ovom kvalitetu dobijaju sve karakteristike preduzetnikog procesa. Ralanjenjem upravljakog procesa na donoenje upravljakih i izvrnih poslova nametnulo je potrebu da se za svaki od njih odrede posebni nosioci sa jasnim razgranienjem njihovih delokruga rada i aktivnosti. Nosioci su preduzetnici i najamni radnici. Preduzetnici su i dalje ostali vlasnici, dok su nevlasnici bili najamnici. Ovde se nita bitno nije promenilo u statusu, odnosima i privilegijama u odnosu na voenje. Promene su se desile u nainu funkcionisanja i jedne i druge funkcije i korienju pojedinih instrumenata u ostvarenju postavljenih ciljeva.

4. ODREENJE PREDUZETNITVA
Iako je davno nastalo preduzetnitvo nije jo dovoljno obraeno u menadment nauci i organizaciji. Ekonomska nauka razmatra preduzetnitvo sa aspekta maksimiziranja efekta, to je potebno, ali ne i dovoljno. Preciznije analize pokazuju da je izostala potpunija obrada i istaivanje preduzetnitva kao razvojne faze u organizovanju i realizaciji regulacionih procesa. Sa stanovita evolucije usmeravanja i rukovoenja vano je to da je u novouspostavljenom transformaciononm procesu preduzetnitvo postalo novi moni instrument u poveanju uspenosti. Kada se govori o preduzetnitvo treba imati u vidu pre svega matovitost, inovativnost, inicijativnost, znanje, obrazovanje, dinamiku, procenjivanje, predvianje itd. Preduzetnitvo se ne sme shvatiti kao vlasnitvo nad biznisom, to se esto u teoriji i praksi ini. Vlasnitvo nije uslov za postojanje preduzetnitva. Preduzetnik i kapitalista nisu sinonimi, iako obojica funkcioniu na principima kapitala. Preduzetnitvo nije ideoloki pojam koji se vezuje za kapitalizam, razvijene trine privrede, ve za sve drutvene sisteme. Preduzetnik se vezuje i za male biznise, tj. one sisteme koji daju inovacije.

5. KARAKTERISTIKE PREDUZETNITVA
Preduzetnitvo je nedovoljno istaena funkcija. O preduzetnicima se esto govori kao o eksploatatorima i ljudima koji ive na raun drugih. U preduzetnitvu se integrie vie funkcija u jednu, a samo preduzetnik obavlja menadersku funkciju. Preduzetnici preuzimaju sve elemente upravljanja to stvara uslove za specijalizaciju u ovoj oblasti. On ne troi vreme i energiju na izvrni, ve na njegovim kraktivnim i produktivnim fazama, to je poboljalo kvalitet i uspenost zajednikog rada i organizovanja. Preduzetnitvo je koristno za mikro, mezo i makro nivoe. Kroz njega se na najbolji nain prepoznaju potrebe koje nisu zadovoljene, to je ravno pronalasku. Preduzetnici su u velikoj meri zasluni za progres savremenog sveta. Preduzetnitvo je imalo bitnog uticaja na poveanje bogatstva i opteg standarda ivljenja. Ono nije smanjilo razliku izmeu preduzetnika nevlasnika, ali je stvorilo novi drutveni odnos.

6. PREDUZETNIKE FUNKCIJE
Preduzetnitvo ima razliite funkcije koje se mogu sagledati sa razliitih stanovita a najvanija su sledea : 1 - da stvara viziju razvoja biznisa i kreira ideje u budunosti; 1 - da donosi kvalitetnu upravljaku odluku u vezi sopstvenog biznisa; 2 - dizajniranje optimalne organizacione postavke biznisa; 3 - kreativnu destrukciju; 4 - da udovoljava klijentima i kreira nove potrebe; 5 - kombinovanje i alokacija resursa radi vee uspenosti. Transformacija voenja u preduzetnitvu je stvorila tri osnovne funkcije koje treba da obave njeni nosioci : - funkcija donoenja upravljake odluke radi postizanja odreenih ciljeva.; - alokacija resursa; - raspodelu ostvarenih efekata na uesnike. Sutina upravljake funkcije je u donoenju brze i kvalitetne odluke, ali brze odluke esto nisu kvalitetne, a za kvalitetne odluke je potrebno due vreme. Pri donoenju odluke on mora da ima u vidu i sadanjost i budunost, on mora da upravlja promenama i da ivi sa njima. Postoje etiri vremenska gepa koje preduzetnik mora imati u vidu kada je u pitanju preduzetnika odluka koja treba da odgovori na odreene promene :
1) vreme od kada je nastala odreena promena u okruenju i trenutku kada

je on ili njegov tim saznao za nju; 2) vreme koje protekne od prijema, prouavanja, analiziranja i procene informacije do trenutka donoenja odluke; 3) vreme od donoenja do otpoinjavanja realizacije odluke; 4) vreme od zavretka akcije do trenutka kada se pokazuju rezultati preduzetnike odluke na tritu.

7. PROFESIONALIZACIJA PREDUZETNITVA
Porastom broja preduzetnika i uvoenjem mehanizacije rada poveana je produkcija odreenih proizvoda ili pruanje usluga, a time i konkurentnost. To je nametalo potrebu da se permanentno preduzimaju mere za sniavanje

trokova i poveanje efikasnosti u proizvodnji i drugim segmentima. To je bio realan osnov da preuzetniki biznisi opstanu. Zato je i preduzetnitvo ilo u dva osnovna smera : - prvi smer u pravcu uobliavanja pojedinanih, a onda i grupnih iskustava; - drugi na sticanje znanja putem tzv. preduzetnikog obrazovanja. Za uspenost preduzetnitva na znaaju dobijaju tri vrste iskustava : tehnika -neophodna kako bi preduzetnik procenjivao rizik, tj. isplativnost odreenih investicionih poduhvata; Menaderska - su neophodna za razvoj biznisa; preduzetnika - je u direktnoj vezi sa uspehom. Ne postoji jedinstven stav o preduzetnikom obrazovanju i njegovom uticaju na poslovni uspeh. Podaci i analize pokazuju da su preduzetnici znatno obrazovaniji od ostalog stanovnitvo, ali su manje obrazovani od menadera.

8. PREDUZETNIK I PREDUZETNITVO U EKONOMSKOJ NAUCI

SAY koji je i sam bio preduzetnik je 1803. god napisao da preduzetnik u stvari premeta ekonomske resurse iz jedne oblasti nie u drugu oblast vie produktivnosti i veeg dohotka. On je pripadao fiziokratima, francuskoj koli ekonomske misli koja je centralni znaaj pridavala fizikoj prirodi agrarne privrede. On smatra da je preduzetnik centar ekonomije i katalizator ekonomskih promena i razvoja. On je uoio znaaj preduzetnike funkcije kao izuzetno vane poslovne funkcije koja ima centralno mesto u celini poslovne aktivnosti. MILL autor koji je zasluan za uvoenje termina preduzetnik u optu upotrebu u engleskoj ekonomskoj nauci. On je dohotke jednog privrednika ralanio na tri dela prema osnovu sticanja:

1.) deo dohotka koji stie kao prihod po osnovu upravljanja i kontrole proizvodnje; 2 2.) kao prihod po osnovu uverenja da snosi rizik; 3 3.) kao prihod od vlasnitva nad kapitalom.
1

On je jasno razdvojio prihode koji se ostvaruju po osnovu vlasnitva i one koji se ostvaruju po osnovu funkcionisanja kapitala. SCHUMPETER potie iz preduzetnike porodice, ali njegovi preduzetniki pokuaji nisu imali uspeha. On je podelio kapitalistiku klasu na kapitaliste vlasnike i kapitaliste menadere. Preduzetnik je pokretaka snaga ekonomskeog razvoja jer uspostavlja nove naine proizvodnje i usmerava, pa i stvara nove potebe pa i ukuse potroaa. On je inovator koji se ne zadovoljava rutisnkim poslom u uslovima, uhodane tehnologije i institucionalnog okruenja. Prema Schumpeteru postoji nekoliko osnovnih istorijskih tipova prezetnika : fabrikant trgovac, rukovodilac u industriji, direktor i osniva On smatar da je kreativna destrukcija sutinska injenica kapitalistikog razvoja i ogleda se u tome da stvaranje novih vrednosti podrazumeva razaranje starih. On smatra preduzetnika osobom koja remeti ili unitava postojei ekonomski poredak uvoenjem novih proizvoda i usluga, kreiranjem novih formi organizacije i eksploatisanjem novih materijala. Prema Schumpeteru tri su kljuna pokretaa preduzetnike aktivnosti : san o ostvarenju privatnog kraljevstva, biti pobednik, radost stvaranja. Proces preduzetnike aktivnosti i tehnoloke promene se, prema njemu, iskazuje putem inovacija, proizvodnih faktora koji ima sledee oblike :

uvoenje novih proizvoda ili novih kvaliteta postojeih proizvoda; uvoenje novih metoda proizvodnje; otvaranje novih trita; osvajanje novih izvora sirovina i poluproizvoda; relaizacija nove organizacije proizvodnje.

9. KORPORATIVNO PREDUZETNITVO
Pojam preduzetnitva ili nezavisno preduzetnitvo se uobiajeno odnosi na preduzetnike napore pojedinca koji otpoinje novi poslovni poduhvat izvan ve postojeih organizacija.Preduzetnitvo je u savremenom razdoblju

evoluiralo od klasinog poimanja po kome se odnosi samo na nove poslovne poduhvate, ka irem shvatanju koje ukljuuje kompanije i organizacije svih vrsta, u svim fazama poslovnih ciklusa. Burgelman smatra da je korporativno preduzetnitvo proces u kome firme vre diversifikaciju putem internog razvoja. Biggadike smatra da je to biznis marketing proizvoda i usluga koje matina kompanija nije plasirala na trite. Za Ellisa i Taylora ono se odnosi na strategiju koja nije povezana sa postojeim aktivnostima firme, nego se odnosi na konstruisanje nezavisne strukturne jedinice i ukljuivanje procesa prikupljanja i konfigurisanje novih resursa. Prema Gudhu i Ginsbergu ono ukljuuje dva tipa pojava i procesa koji ih okruuju : a) internu inovaciju (preduzetnitvo) i b) strateku transformaciju (preporod ili obnovu). Preduzetnici su individue ili grupe individua, koje delujui nezavisno ili kao deo korporativnog sistema, stvaraju nove organizacije ili podstiu transformaciju ili inovaciju unutar ve postojeih organizacija.

10. PREDUZETNIK I MENADER

Veza preduzetnitva i menaderstva je viestruka i interaktivna. Ista linost moe biti jedno ili drugo, ili i jedno i drugo, to zamagljuje razlike ova dva pojma. Vlasnci i menaderi mogu, ali ne moraju biti preduzetnici. Vlasnici kapitala mogu, na inicijativu za poslovno aktiviranje sredstava kojima raspolau prepustiti preduzetniku. Preduzetnici mogu posao rutinskog, nerizinog upravljanja poslovnom aktivnou preneti na menadere. Osnovna razlika izmeu menadera i preduzetnika je odnos prema riziku. Preduzetnik je spreman da u celosti prihvati rizik poslovnog poduhvata kojim se bavi, a menader poto nije vlasnik kapitala kojim upravlja mora da uvaava ogranienja koja mu vlasnik postavlja u pogledu prihvatanja rizika. Preduzetnika aktivnost se odnosi na pokretanje nove poslovne aktivnosti, pribavljanja potrebnih resursa, kreiranje organizacije za iskoriavanje poslovnih prilika koje se pojavljuju na tritu i stalnu inovativnosti i kreativnost u svim aspektima rizine poslovne aktivnosti radi ostvarenja

10

profita. Uspeni menader vodi firmu efikasno i stabilo. Najbolji rezulatati postiu se uz minimalno remeenje postojeeg poretka i bitnih odnosa.

11.EKSTERNO I PREDUZETNITVO

INTERNO

KORPORATIVNO

Zavisno od toga da li korporativno preduzetnito rezultira formiranjem organizacionih entiteta koji su odvojeni od ve postojeih, razlikuje se eksterno i interno korporativno preduzetnitvo. Eksterno korporativno preduzetnitvo se odnosi na korporativne preduzetnike aktivnosti koje rezultiraju kreiranjem poluautonomnih ili autonomnih organizacionih entiteta izvan ve postojeih organizacionih oblasti. Interno korporativno preduzetnitvo se odnosi na korporativne preduzetnike aktivnosti koje rezultiraju kreiranjem Ono je locirano unutar postojeih organizacija, moe se kreirati na razliite naine, imati razliite odnose sa matinom korporacijom, ukljuivati razliite nivoe inovacija i imati razliit strateki znaaj. Ove razlike ukazuju na to da interno korporativno preduzetnitvo ima najmanje etiri dimenzije koje utiu na njegov razvoj i karakteristike :
1 2 3 4

- strukturna autonomija; - povezanost sa postojeim biznisom; - obim inovacije; - priroda autorizacije.

Strukturna autonomija se odnosi na stepen u kome su interne korporativne preduzetnike aktivnosti opredmeene, odnosno ugraene u egzistirajue organizacione jedinice korporacije. Posmatrano drugaije, ova dimenzija se odnosi na kljunu odluku gde locirati ovu aktivnost unutar organizacije. Razlike u strukturnoj autonomiji internog korporativnog preduzetnitva mogu imati znaajan efekat na proces novog ulaganja u celini. Stepen povezanosti sa postojeim biznisom se odnosi na intenzitet relacije izmeu novog poslovnog poduhvata i postojeeg biznisa na podruju proizvoda koji se nude, trita i jezgra kompetentnosti i neophodnih resursa. Skala varijacije se kree od potpune povezanosti do kompletne nepovezanosti sa poslovnim aktivnostima postojee organizacije. Obim inovacija je direktno povezan sa stepenom noviteta sa kojima se novo ulaganje susree na tritu. Za ulaganja koja su trino potpuno nova, ili ak

11

stvaraju nova trita, moe se rei da imaju pionirski znaaj i suoavaju se sa znaajnim izazovima kao konsekvencama. Priroda autorizacije se odnosi na stepen formalne autorizacije za ulaganje. Zahra (1993) navodi da ulaganja mogu varirati od onih koja su : 1) formalna (indukovana) u celosti autorizovana od organizacije, do 2) neformalnih (autonomnih) preduzetnike inicijative zasnovane na inicijativama zaposlenih bez formalnog organizacionog pokroviteljstva.
1 2

12. SISTEMSKA INOVACIJA

Inovacija predstavlja radnju, koja obdaruje resurske novim kapacitetima za stvaranje bogatstva. Inovacija kreira resurs. Sistemska inovacija se sastoji od svrsishodnog i organizovanog traganja za promenama. Sistemska inovacija na svoj specifian nain znai i kontrolisanje sedam izvora inovativne mogunosti (opis prema Drucker, 1996). etiri izvora se nalaze u okviru sektora proizvodnje ili sektora usluga. 1 neoekivano - neoekivani uspeh prua bogatstvo mogunosti za uspene inovacije 2 nepodudarnost - neslaganje, disonanca izmeu onoga to jeste i onoga to bi trebalo da bude, ili izmeu onoga to jeste i onoga to svako (ili veina) pretpostavlja da jeste. 3 Potrebe procesa. Drucker polazi od teza da je potreba majka pronalaska, a potreba procesa osnov jednog tipa poslovne inovativnosti. Ona poinje sa poslom koji treba da se uradi i usmerena je pre na radni zadatak nego na situaciju. 4 Promena u strukturi privrede ili trita. Privredne i trine strukture ponekad ostaju nepromenjene godinama i godinama i izgledaju potpuno stabilne, ali su u stvarnosti dosta krte, lomljive. 5 Demografska kretanja odnose se na promene u stanovnitvu, njegovom obimu, starosnoj strukturi, sastavu, zaposlenosti, obrazovnom statusu i dohotku. Imaju znaajne implikacije na rok i karakteristike poslovne aktivnosti, ali su i znaajan izvor inovativnosti 6 Promene u opaanjima, raspoloenjima i znaenjima. Promene u opaanjima su izvor inovativnih mogunosti. 7 Nova nauna i nenauna saznanja. Inovacija zasnovana na znanju se esto uzima kao kljuna za preduzetnitvo, ona dobija veliki publicitet i donosi znaajne prihode. Ona se razlikuje od svih drugih inovacija po svojim karakteristima:vremenskom rasponu, stopi sluajnosti, predvidljivosti i izazovima koje postavlja preduzetnicima.
12

13. INOVACIJA,TEHNOLOGIJA I ZNANJE

Invencija, otkrie, tehnologija U osnovi inovacije nalazi se invencija ili otkrie a ono je rezultat kreativnog procesa koji je esto posledica sree i sluajnosti, zbog ega je njihovo predvianje i planiranje oteano. Bazna istaivanja se odnose na aktivnosti koje se odvijaju s ciljem stvaranja novih znanja i fizikim, biolokim i drutvenim fenomenima. Ona su eksperimantalni i teorijski rad koji je prvenstveno preuzet radi sticanja novog znanja. ista bazna istraivanja se obavljaju sa ciljem unapreenja fonda znanja, bez obzira na dugorone i ekonomske koristi. Usmerena bazna istaivanja su orjentisana na stvaranje iroke baze znanja koja e posluiti kao osnova za nalaenje reenja za poznate ili budue probleme ili mogunosti. Primenjena istraivanja su usmerena prema reavanju specifinih tehnikih problema. Ona su originalna istraivanja preuzeta radi sticanja novih znanja i usmerena ka specifinim ciljevima. Eksperimentalni razvoj je sistematski rad zasnovan na postojeem znanju koje je rezultat istaivanja ili praktinog iskustva. Kriterijumi koji se uzimaju u obzir prilikom procenjivanja uspenosti invencija i otkria su vie tehnika nego kemercijalna. Tehnologija je proces, tehnika ili metodologija koja je opredmeena u dizajnu proizvoda ili u industrijskim ili uslunim procesima koja transformiu inpute rada, kapitala, informacija, materijala i energije u outpute vee vrednosti (Christensen, 1992a) Tehnologija se odnosi na procese pomou kojih organizacija transformie rad, kapital, materijale i informacije u proizvode ili usluge (Christensen, Bower, 1996). Tehnologija se odnosi na teorijska i praktina znanja, vetine i artifakte koji se mogu koristiti za razvoj proizvoda i usluga, kao i sistem proizvodnje i distribucije (Burgelman, Maidique, Wheelwright, 2001). Tehnoloke promene su promene jednog ili vie inputa, procesa, tehnika ili metodologija koje poboljavaju merljivi nivo perfomansi proizvoda ili procesa (polazei od Sahal, 1981). Svaka organizacija primenjuje odreenu tehnologiju. Tehnologija moe biti opredmeena u ljudima, materijalima, kognitivnim i fizikim procesima, fabrikama, opremi i alatima.

13

Tehnoloka trajektorija (Nelson, Winter, 1977, Dosi, 1984) je koncept koji se upotrebljava da se opie evolucija svake pojedinane inovacije, putanja od nastanka do zrelosti bilo koje odreene tehologije. Novi tehnoloki sistem (Freeman,et al., 1984) ine grupe, klasteri, grozdovi (Schumpeter) meusobno povezanih prizvodnih i procesnih tehnikih i organizacionih inovacija koje deluju na mnoge grane privrede. Tehno-ekonomska paradigma (TEP) oznaava skup tehnikih i ekonomskih karakteristika vezanih za difuziju odreenog tehnolokog reenja, inovacije. To je oti model vodilja koji kada se generalizuje uvodi snanu naklonost ka tehnikoj i organizacionoj inovaciji (Perez, 1985, Freeman, Perez, 1988). Sam pojam paradigma se u savremenoj naunoj literaturi ire upotrebljava nakon Kuhnovog (1970) teorijskog razmatranja istorijskog razvoja nauke (koncept smene dugih perioda normalne nauke i kraktih razdoblja naunih revolucija). Kasnije je ovaj pojam bio intenzivno korieen ode autora u razliitim naunim oblastima. Modus rasta (Perez, 1985) je generalni, opti oblik ekonomskog rasta koji je rezultat drutvenih, tehnolokih, ekonomskih i institucionalnih transformacija odnosa, artikulacija i intrakcija izmeu subjekata svetske privrede.

14. TEHNOLOKE INOVACIJE

Su prva primena nauke i tehnologije u novom smeru sa komercijalnim uspehom. One ukljuuju nove proizvode i procese i/ili znaajne tehnoloke promene u proizvodima i procesima. Inovacija ukljuuje skup naunih, tehnolokih, organizacionih, finansijskih i komercijalnih aktivnosti. Bitno je da se inovacija odnosi na korienje novog znanja za ponudu novih proizvoda ili usluga. Interaktivni model kombinuje dva razliita tipa interakcije. Jedan tip se odnosi na procese koji se odvijaju u formi ili grupi firmi koje blisko sarauju u mrenoj strukturi. Druga vrsta inerakcija se odnosi na relacije izmeu pojedinanih firmi i naunog i tehnolokog sistema unutar koga se odvijaju njene inovacione aktivnosti (Kline Rosenberg, 1986).

14

Inovacije se mogu klasifikovati na razliite naine :

o po uticaju naproduktivnost na radno intenzivne i kapitalno intenzivne; o po relativnom znaaju u inovacionom procesu na inkrementalne i

radikalne; o prema razultatu inovacione aktivnosti na proces i proizvod; o prema obimu promena koje izazivaju u prizvodu na komponentne i arhitekturne; o prema ukupnom uticaju na poslovnu aktivnost na odrive i disruptivne. Radikalne inovacije se odnose na uvoenje potpuno novih proizvoda ili usluga i/ili novih sistema proizvodnje i distribucije i ine postojee proizvode i usluge nekonkuretnim (npr. beine komunikacije). Inkrementalne inovacije ukljuju adaptaciju, poboljanje i usavravanje postojeih proizvoda i usluga i/ili postojeih sistema proizvodnje i distribucije (npr. razliite generacije mikroprocesora za raunare). Strategija se odnosi na skup tehnolokih i trinih aktivnosti i odgovarajuih resursa koji nam ukazuju na to koje aktivnosti e se izvravati i kada. Moe biti planska i evolutivna. Struktura ukazuje na pravac izvetavanja uesnika u realizaciji odreene aktivnosti i locira pitanje konkretne odgovornosti za izvrenje odreenog posla. Moe biti funkcionalna ili projektna. Sistem definite kako e se uspepnost meriti, nagraivati i kanjavati, kao i informacione tokove unutar firme. ine ga rutine i procedure. Uspeh firme zavisi od zaposlenih koji ine heterogenu kategoriju u kojoj su kljuna obeleje: sistem vrednosti, kultura, zajednitvo, identifikacija sa ciljevima firme i raznovrsnost znanja kojim zaposleni raspolau. Okruenje ije dva znajna dela: konkurentsko i makro okruenje. Najtipinije inovacije koje menjaju konkurentsku prednost ekonomskog agensa su (Porter, 1990): 1 - nove ili promenjene tehnologije; 2 - nove ili promenjene potebe kupca; 3 - neophodnost novih industrijskih segmenata; 4 - promenjeni inputi trokova ili koristi; 5 - promene u upravljakoj funkciji.

15

15. ZNANJA
Kodifikovano/nekodifikovano znanje Nekodifikovano-ono koga je teko jasno iskazati na nain da je potpuno, razumljivo i kompletno. Ono je teko za transmisiju a sami trokovi transfera su vei. Nedostaci se mogu ukloniti direktnom komunikacijom sa izvorom znanja. Kon kodifikovanog ne postoje dileme oko interpretacije i znaenja. Vidljivo/nevidljivo znanje u upotrebi Mnoge tehnologije su jasno dostupne, lako i jasno vidljive jednom kada su kupljene. Novi proizvodi su tipini oprimer za ovo. Procesne tehnologije su esto znatno drugaije, nevidljiv spolja, odnosno opredmeen je unutra, to je on tee tee dokuiv za imitacju i kopiranje. Pozitivno /negativno znanje Dobro je poznato da otkria (pozitivno znanje) mogu usmeriti istraivanje na podruja od kojih se mnogo oekuje, izbegavajui se bezizlazne situacije. esto se zaboravlja da je znanje o neuspesima (negativno znanje) takoe vredno za usmeravanje alokacije resursa u pravcima koji vie obeavaju. Autonomno/sistematsko Autonomno-ono znanje koje moe doneti vrednost bez velikih modifikacija sistema u koje moe biti ugraen. Sistemska inovacija, sa druge strane, zahteva modifikaciju ostalih podsistema.

16

ZAKLJUAK
Od svih inovativnih preduzea MSP imaju vanu i drugaiju ulogu i znaaj u prevazilaenju specifinih tekoa u ekonomskom rastu u odnosu na velika preduzea. To objanjava zato Vlade pojedinih drava daju vei znaaj MSP u prioritetima ekonomske politike i razvoja, kao i njihov rastui znaaj u promociji inovacija i tehnolokoj difuziji. Kompanije se mogu prema obelejima inovativnosti grupisati u nekoliko kategorija: od niskotehnoloskih MSP, preko MSP koji imaju minimum tehnolokih sposobnosti, zatim tehnoloki kompetentnih, do onih koje mogu da budu izvoai istraivanja. Male firme i velike kompanije imaju razliitu ulogu u inovativnom procesu. MSP su vie trino i manje istraivaki orjentisana, brza su u iskoriavanju novih mogucnosti ekonomskog i tehnolokog razvoja i vie orjentisana na male inkrementalne inovacije. Programi koji su usmereni ka poboljanju tehnoloke difuzije odnose se na trite i sistemske nedostatke. Usled nedovoljnih informacija o tehnologiji, neizvesnih koristi ili visokih trokova uenja, investicije preduzea u nove tehnologije mogu biti relativno niske. Politika potsticaja tehnolokog razvoja predstavlja ono podruje gde se nauna, tehnoloka i industrijska politika sve vie pribliavaju jedna drugoj i ine inovacionu politiku koja nema resorni karakter. U savremenom razdoblju dolo je do pomeranja fokusa sa tradicionalnih mera na strani ponude ka politikama koje u veoj meri uvaavaju interaktivni model inovacija i razliku izmeu inovacije i difuzije kao nezavisnih procesa. Tradicionalni pristup polazi od olakavanja tehnolokog transfera od istraivakih institucija ili ponuaa opreme do korisnika. Sada se panja usmerava od reavanja hitnih tehnikih problema ka stimulisanju firmi da razvijaju i primene vie stratekih unapreenja.

17

SADRAJ:

UVOD.01 1) POJAM I DEFINISANJE PREDUZETNITVA.01 2) PRISTUPI IZUAVANJU PREDUZETNITVA I PREDUZETNIKA....03 3) TRANSFORMACIJA VOSTVA U PREDUZETNITVO...05 4) ODREENJE PREDUZETNITVA....06 5) KARAKTERISTIKE PREDUZETNITVA.06 6) PREDUZETNIKE FUNKCIJE...07 7) PROFESIONALIZACIJA PREDUZETNITVA.07 8) PREDUZETNIK I PREDUZETNITVO U EK. NAUCI.08 9) KORPORATIVNO PREDUZETNITVO09 10) PREDUZETNIK I MENADER.10 11) EKSTERNO I INTERNO KORP. PREDUZETNITVO....11 12) SISTEMSKA INOVACIJA......12 13) INOVACIJA,TEHNOLOGIJA I ZNANJE..13 14) TEHNOLOKE INOVACIJE..14 15) ZNANJA...16 ZAKLJUAK.17

18

LITERATURA:
1) prof.dr ivota Radosavljevi,,,Menadment znanja,Beograd,2008. 2) prof.dr Branislav Stanisavljevi,,,Preduzetnitvo,Visoka kola

primenjenih strukovnih studija,Vranje,2008.

19