PROLOG Bilo je sasvim predvidljivo, gledajui unazad.

itava istorija Drutva Isusovog govorila je o vetom i delotvornom delanju, istraivanju i ispitivanju. Tokom onog to Evropljani vole da nazivaju Vek otkria, jezuitski svetenici nikada nisu bili vie od godinu-dve iza onih koji bi prvi doli u dodir sa dotad nepoznatim narodima; tavie, jezuiti su esto bili prethodnica istraivanja. Ujedinjenim nacijama bile su potrebne godine za donoenje odluke koju je Drutvo Isusovo donelo za deset dana. Diplomate su u Njujorku raspravljale, dugo i ozbiljno, sa mnogo pauza i promena dnevnog reda, da li i zato troiti novac na pokuaj kontakta sa svetom nazvanim Rahat, kada i na Zemlji ima toliko toga to treba uiniti. U Rimu, pak, pitanje nije bilo da li, niti zato, ve koliko brzo misija moe da se organizuje, i koga treba poslati na nju. Isusovci nisu traili dozvolu ni od koje trenutno postojee vlade. Delovali su u skladu sa svojim naelima, svojim sredstvima, pod papskom vlau. Misija na Rahat nije bila toliko tajna koliko privatna - to je fina razlika koju Drutvo nije smatralo za potrebno da objanjava ili opravdava kada su se, nekoliko godina kasnije, raule vesti. Jezuitski naunici otili su da ue, a ne da preobrauju. Otili su zato da bi mogli da upoznaju i zavole i drugu decu Boiju. Otili su iz onog razloga iz koga su jezuiti uvek odlazili na najdalje granice ljudskih istraivanja. Otili su ad majorem Dei gloriam: u veu slavu Boiju. Nisu mislili nita loe. 1. Rim: decembar 2059. Sedmog decembra 2059. godine, Emilio Sandoz otputen je iz izdvojenog odeljenja bolnice Salvator Mundi, u gluvo doba noi, i prevezen u pekarskom kombiju do jezuitske rezidencije, na Borgo Santo Spirito, broj 5, na nekoliko minuta peaenja preko Trga svetog Petra u Vatikanu. Sutradan, ne obraajui panju na doviknuta pitanja i urlike mase novinara, jezuitski predstavnik za tampu proitao je kratku izjavu ljutitim i osujeenim novinarima koji su se okupili pred masivnim ulaznim vratima Broja 5. "Koliko nam je ponato, otac Emilio Sandoz jedini je preiveli iz jezuitske misije na Rahat. Ponovo se zahvaljujem Ujedinjenim nacijama, Konzorcijumu za kontakt i Odeljenju za asteroidne rudnike korporacije Obajai, koji su omoguili povratak oca Sandoza. Nemamo nikakvih dodatnih podataka o sudbini lanova posade Konzorcijuma za kontakt; molimo se za njih. Otac Sandoz je suvie bolestan da bi podneo bilo kakvo svedoenje, i oekuje se da e mu za oporavak biti potrebni meseci. Do tada nemamo nikakvog komentara o jezuitskoj misiji, niti o tvrdnjama Konzorcijuma za kontakt u vezi sa ponaanjem oca Sandoza na Rahatu." To je uinjeno samo da bi dobili na vremenu. Naravno, Sandoz je zaista bio bolestan. itavo telo bilo mu je prekriveno modricama, nastalim od spontanog krvarenja tamo gde su zidovi sitnih krvnih sudova popucali i izlili svoj sadraj pod samu kou. Desni su prestale da mu krvare, ali potrajae dok bude mogao normalno da jede. Na kraju e morati neto da uine i sa njegovim akama. No, sada je, usled kombinovanog delovanja skorbuta, anemije i iznurenosti, spavao po dvadeset sati dnevno. Kada bi i bio budan, nepomino je leao, sklupan kao fetus i otprilike isto toliko bespomoan. Vrata njegove sobice su, u tim prvim nedeljama, skoro uvek bila otvorena. Jedno popodne, ne elei da oca Sandoza uznemiri glancanje poda u hodniku, brat Edvard Ber zatvorio je vrata, iako ga je osoblje iz Salvator Mundi upozorilo na to. Desilo se da se Sandoz ba tada probudio i utvrdio da je zatvoren. Brat Edvard vie nikada nije ponovio takvu greku. Vinenco ulijani, otac poglavar Drutva Isusovog, svako jutro je dolazio da pogleda Sandoza. Nije imao pojma zna li Sandoz da ga posmatraju; to oseanje bilo mu je poznato. Dok su bili jo vrlo mladi, dok je otac poglavar bio samo obian Vins ulijani, divio se Emiliju Sandozu koji je bio godinu dana ispred njega u desetogodinjoj obuci za svetenika. udan momak, taj Sandoz. Neobian ovek. Vinenco ulijani napravio je dravniku karijeru zahvaljujui tome to je razumeo druge ljude, ali ovoga nikada nije uspeo da razume. Dok je gledao Emilija, sada bolesnog i gotovo nemog, ulijani je znao da Sandoz nee tako skoro saoptiti svoje tajne. To ga nije uznemiravalo. Vinenco ulijani bio je strpljiv ovek. Mora biti strpljiv ako ivi u Rimu, gde se vreme ne meri stoleima nego milenijumima, gde se politiki ivot oduvek odlikovao upravo strpljenjem i dalekovidou. Grad je dao svoje ime moi strpljenja - Romanita. Romanita iskljuuje oseanja, urbu, sumnju. Romanita eka, uoava pravi trenutak i kree, bez milosti, u pravo vreme. Romanita poiva na potpunom ubeenju u konani uspeh i zasniva se na jednom jedinom naelu, Cunctando regitur mundis: Ko eka, pokorie sve. I tako, ak ni posle ezdeset godina, Vinenco ulijani nije uopte oseao nestrpljenje to ne moe da razume Emilija Sandoza; oseao je samo koliko e biti zadovoljstvo kada se ekanje isplati. Lini sekretar oca poglavara naao je oca Dona Kandotija na Svetu porodicu, tri nedelje poto je Emilio stigao u Broj Pet. "Sandozu je dovoljno dobro da vas sada vidi", rekao je Johan Felker Kandotiju. "Budite ovde u dva." Budite ovde u dva! - ljutito pomisli Don, hitajui ka Vatikanu iz odmaralita u kome je dobio tesnu sobicu sa pogledom, bukvalno, na zidove Rima - kamen je bio na moda pedalj od tog besmislenog prozora.

Kandoti se, od dolaska, nekoliko puta sreo sa Felkerom, a taj Austrijanac mu se od samog poetka nije sviao. Dodue, Donu Kandotiju se nije svialo ba nita u situaciji u kojoj se trenutno nalazio. Na primer, nikako nije shvatao otkuda on u itavoj stvari. Nije bio ni pravnik ni naunik; bio je zadovoljan svojom parohijom i bio je sav u pripremama za boini program u osnovnoj koli kada ga je pretpostavljeni pozvao i rekao mu da do kraja nedelje odleti za Rim. "Otac poglavar eli da pomogne Emiliju Sandozu." Uputstvo je glasilo upravo tako. Don je, naravno, uo za Sandoza. Svi su uli za Sandoza. Ali, Don nije imao pojma kako bi on mogao da pomogne tom oveku. Mada je zamolio za objanjenje, nikako nije uspevao da izvue odgovor, od bilo koga. Nije imao smisla za takve stvari, a u ikagu se diplomatija slabo upranjavala. A onda i taj Rim. Na urno prireenom ispraaju svi su bili uzbueni. "Rim, Doni!" Sva ta istorija, sve te divne crkve, umetnost. I on je bio uzbuen, budala. Otkud je mogao da zna? Don Kandoti bio je roen u ravnici, meu pravim linijama, u pravougaonim blokovima zgrada; u ikagu ga nita nije pripremilo za stvarnost u Rimu. Najgore mu je bilo kada bi bukvalno video pred sobom zgradu do koje je eleo da stigne, ali bi utvrdio da ulica skree na drugu stranu, vodei na jo jedan ljubak trg sa jo jednim divnim vodoskokom, a odatle u jo jednu uliicu koja nikuda ne vodi. Jo sat bi proveo zarobljen i izbezumljen od bregova, krivina, zbrkanih uliica koje su zaudarale na maiju mokrau i paradajz sos. Mrzeo je da se izgubi, i stalno se gubio. Prvih pet minuta u svakom razgovoru morao je da se izvinjava to kasni, a novosteeni poznanici, Rimljani, uveravali su ga da to nije nita strano. Ali svejedno je mrzeo da se izgubi, i zato je iao sve bre i bre, pokuavajui da, za promenu, stigne na vreme u Rezidenciju, i usput je prikupio pratnju od male dece, razgalamljene i oduevljene ovim koatim, nosatim, proelavim ovekom koji snano mae rukama, dok mantija lepra za njim. "Izvinjavam se to ste me ekali." Don Kandoti je ponavljao izvinjenje svakoj osobi koju je sretao na putu do Sandozove sobe, i na kraju i samom Sandozu, kada ga je Edvard Ber uveo i ostavio ga nasamo sa njim. "Napolju je jo strana guva. Da li se uopte razilaze? Ja sam Don Kandoti. Otac poglavar me je zamolio da vam pomognem oko svedoenja. Drago mi je to smo se upoznali." Pruio je ruku bez razmiljanja, i nespretno je povukao kada se setio. Sandoz nije ustao sa stolice kraj prozora i u prvi mah nije ni pogledao ka Kandotiju. Don je video njegove slike, naravno, ali Sandoz je u prirodi bio mnogo sitniji nego to je oekivao, i mnogo mraviji; stariji, ali ne onoliko star koliko bi trebalo da bude. Kako ono ide raun? Sedamnaest godina putovanja, skoro etiri godine na Rahatu, pa sedamnaest godina nazad, ali tu su i efekti relativnosti zbog putovanja brzinom bliskom svetlosnoj. Roen je godinu dana pre oca poglavara, koji je duboko zagazio u sedamdesete, ali lekari su procenili da mu je sada oko etrdeset pet godina. Tekih godina, sudei po izgledu, ali ne mnogih. utanje je dugo trajalo. Don je pokuavao da mu ne gleda u ake i razmiljao da li da naprosto ode. Ovo je suvie brzo, mislio je, Felker je sigurno poludeo. Ali na kraju ipak zau Sandozov glas. "Engleski?" "Ameriki, oe. Brat Edvard je engleski jezuita, ali ja sam Amerikanac." "Ne", ree Sandoz neto kasnije. "La lengua. Engleski." Don se trgao kad je shvatio greku. "Da. Pomalo govorim panski, ako vam to vie odgovara." "To je bio italijanski, creo. Antes... hou da kaem, pre. U bolnici. Nali - si yo..." zastao je, na ivici suza, ali brzo se savladao i nastavio. "Pomoglo bi mi... ako bih mogao da ujem... samo jedan jezik, neko vreme. Engleski je u redu." "Dobro. Nema problema. Draemo se engleskog", ree Don, potresen. Niko mu nije rekao koliko je Sandoz propao. "Neka ovo bude sasvim kratka poseta, oe. Samo sam eleo da vam se predstavim i da vidim kako vam je. Nema nikakve hitnje sa pripremama za svedoenje. Sigurno e biti odloeno dok ne ozdravite dovoljno za..." "Za ta?" upita Sandoz, prvi put pogledavi pravo u Kandotija. Duboko izborano lice, sa jasnim znakovima indijanskih predaka: orlovski nos, iroke jagodice, stoicizam. Don Kandoti nije mogao da ga zamisli kako se smeje. Da se branite, hteo je da kae, ali to mu se uinilo runo. "Da objasnite ta se desilo." U Rezidenciji je vladala upadljiva tiina, pogotovo kraj prozora, odakle se ula beskrajna, karnevalska buka u gradu. Neka ena je grdila dete na grkom. Turisti i novinari rojili su se okolo, dovikujui se preko neprekidne buke uobiajene vatikanske gomile i taksi saobraaja. Popravke su se neprekidno odvijale, kako se Veni Grad ne bi raspao, i zidari su se dernjali, a maine tutnjale. "Nemam nita da kaem." Sandoz opet okrete lice. "Povui u se iz Drutva." "Oe Sandoz - oe, ne moete oekivati da e vas Drutvo pustiti da odete, a da ne objasnite ta se desilo tamo napolju. Moda ne elite da svedoite, ali ta god da se tu desi, ne moe se uporediti sa onim to e vam prirediti napolju, istog asa kad proete kroz vrata", govorio je Don. "Ako razumemo, mogli bismo da vam pomognemo. Da vam makar olakamo?" Nije bilo odgovora, osim okamenjenog lica kraj prozra. "Dobro, vidite ovako. Vratiu se za nekoliko dana. Kad vam bude bilo bolje, dobro? Mogu li neto da vam donesem? Ili nekoga da obavestim o vama?" "Ne." Iza tog glasa nije bilo snage. "Hvala." Don se uzdra od uzdaha i poe prema vratima. Pogled mu prelete preko crtea koji je leao na maloj komodi. Na neemu nalik na papir, nacrtan neim nalik na mastilo. Grupa VaRahata. Lica puna

dostojanstva i sa izvesnim armom. Neobine oi, okruene dugakim trepavicama koje tite od blistave suneve svetlosti. udno kako se odmah vidi da su to nebino lepe osobe, ak i ako vam nisu poznata njihova merila lepote. Don Kandoti podie crte da ga pogleda izbliza. Sandoz na to utade i u dva koraka se stvori kraj njega. Sandoz je bio gotov upola nii i strano bolestan, ali Don Kandoti, veteran ikakih ulica, smesta ustuknu. Osetivi za leima zid, on prikri zbunjenost osmehom i vrati crte na komodu. "Veoma lepa rasa, zar ne", promuca on, pokuavajui da umiri oseanja, ko zna kakva, uzburkana u oveku koji je stajao pred njim. "Ovaj... svet na slici - to su vam prijatelji, verovatno?" Sandoz se povue i nekoliko trenutka samo je gledao Dona, kao da odmerava odgovor. Svetlo je dopiralo iza njega, prelamajui mu se kroz kosu, i stoga mu se nije video izraz lica. Da je u sobi bilo svetlije ili da ga je Don Kandoti bolje poznavao, moda bi prepoznao avetinjsku ozbiljnost to je prethodila svakoj izjavi za koju je Sandoz oekivao da e izazvati smeh ili bes. Sandoz je oklevao, a onda je naao re koju je eleo. "Kolege", konano ree on. Johan Felker je zatvorio belenicu na kraju redovnog jutarnjeg sastanka sa Ocem poglavarom, ali nije ustao da ode. Umesto toga, sedeo je i gledao Vinenca ulijanija pravo u lice dok se ovaj naizgled bavio poslom, unosei beleke o dnevnim dogaajima i odlukama o kojima su razgovarali. Trideset etvrti otac poglavar po redu, ulijani je bio odlian upravnik. Krupan, privlano elav, uspravan i neverovatno snaan uprkos poodmaklim godinama. Istoriar po zanimanju, politiar po prirodi, Vinenco ulijani proveo je Drutvo Isusovo kroz teka vremena, popravivi deo tete koju im je naneo Sandoz. Uputio je ljude na hidrologiju i prouavanje islama - to je povratilo deo izgubljene naklonosti. Da nije bilo jezuita u Iranu i Egiptu, ne bi bilo nikakvog upozorenja pre poslednjeg napada. Treba mu odati priznanje, pomisli Felker, strpljivo ekajui da ga ulijani primeti. Otac poglavar uzdahnu i pogleda svog sekretara, neprivlanog oveka tridesetih godina, sklonog gojenju, sa sivoplavom kosom priljubljenom uz teme. Felker je bio nema slika nedovrenog posla; sedeo je, ruku skrtenih preko ispupenog stomaka. "Dobro, govori. Kai ta ima", nervozno naredi ulijani. "Sandoz." "ta s njim?" "Upravo to." ulijani se ponovo zagleda u ekran. "Ljudi su poeli da zaboravljaju", ree Felker. "Moda bi svima bilo bolje da je Sandoz poginuo sa ostalima." "Zaboga, oe Felkere", suvo ree ulijani. "Kakva nedostojna pomisao." Felker iskrivi usne i odvrati pogled. ulijani je nekoliko trenutaka gledao kroz prozor kancelarije, nalaken na uglaanu plou stola. Felker je, naravno, bio u pravu. ivot bi im nesumnjivo bio mnogo laki da je Emilio postao muenik. Sada, izloeno pogledima javnosti, Drutvo e morati da sazna razloge neuspeha misije... ulijani protrlja lice dlanovima i ustade. "Emilio i ja odavno se znamo, Felkere. On je dobar ovek." "On je kurva", tiho i precizno ree Felker. "Ubio je dete. Trebalo bi da bude okovan." Felker je gledao ulijanija kako obilazi sobu, podiui i sputajui pojedine predmete, a da ih, zapravo, nije ni video. "Barem je toliko pristojan da eli da ode. Neka ide - pre nego to nanese jo tete Drutvu." ulijani prestade da koraa i zagleda se u Felkera. "Neemo ga rainiti. ak i ako to eli, on grei. Jo gore, nee uspeti. On je jedan od naih, pred oima sveta, ako ne i pred sopstvenim oima." On prie prozoru i zagleda se u masu novinara, reportera i obinih radoznalaca. "A ako mediji nastave da se bave dokonim nagaanjima i neosnovanim pretpostavkama, moraemo stvari da nazovemo pravim imenom", ree otac poglavar lako ironinim glasom od koga su strahovala mnoga pokolenja studenata. Okrenuo se da hladno pogleda sekretara, koji je sve vreme utke sedeo. ulijanijev glas nije se promenio, ali Felker se trgao od sledeih rei. "Ja nisam Emiliov sudija, oe Felkere, a nije ni tampa." A nije ni Johan Felker, jezuita. Zavrili su sastanak pominjanjem nekih poslovnih sitnica, ali Felker je otiao svestan da je prekoraio granicu, i politiku i duhovnu. Felker je bio delotvoran i inteligentan, ali, nebino za jednog jezuitu, imao je polaran um: sve je bilo crno ili belo, greh ili vrlina, Mi ili Oni. Ipak, pomisli ulijani, takvi ljudi mogu da budu od koristi. Otac poglavar je ponovo seo za sto i uzeo pero. Novinari itavog sveta imaju pravo da znaju. Vinenco ulijani nije oseao nikakvu elju da se ulaguje njihovim iluzijama. S druge strane, ostajalo je pitanje ta dalje da se radi, sa Rahatom. A eleo je i da dovede Emilija do nekakvog iskupljenja. Ovo nije bilo prvi put da se jezuiti sreu sa stranom kulturom; ovo nije bila prva propala misija, a Sandoz nije prvi svetenik koji je dospeo u nemilost. Sve zajedno je alosno, ali ne i nepopravljivo. Mogu ga spasti, tvrdoglavo pomisli ulijani. Nemam toliko svetenika da tek tako otpiem jednog. Prokletstvo, pa on je jedan od naih. Otkuda nam pravo da proglasimo da misija nije uspela? Moda je posejano seme. Bog zna. Ipak, optube protiv Sandoza i ostalih bile su veoma ozbiljne.

Vinenco ulijani lino je verovao da je misija pogreno planirana od samog poetka, zbog odluke da se ukljue i ene. Slom discipline od poetka, pomisli on. Tada su vremena bila drugaija. Mozgajui o istoj stvari dok se vraao u svoju mranu sobicu na istonoj strani Rimskog Prstena, Don Kandoti imao je svoju teoriju zato su stvari pole naopako. Smatrao je da je misija propala zbog niza loginih, razumnih, paljivo razmotrenih odluka, od kojih je svaka u tom trenutku izgledala kao dobra ideja. Kao kod i veine drugih ogromnih nesrea. 2. Radio teleskop Aresibo, Portoriko: februar 2019. "Dimi, upravo sam ula da su ti odredili leinara!" apnula je Pegi Sung, i time je bio uinjen prvi korak prema misiji na Rahat. "Hoe li da sarauje sa njim?" Dimi Kvin je nastavio hod du maina sa posluenjem; uzeo je arroz con pollo, au orbe od pasulja i dva sendvia sa tunjevinom. Bio je neverovatno visok; sa dvadeset est godina najzad je prestao da raste, ali jo se nije popunio i neprekidno je bio gladan. Zaustavio se da uzme dva kartona mleka i nekoliko kolaa, a zatim je otiao na kasu. "Ako bude saraivao, oteae nama ostalima", ree Pegi. "Video si ta je bilo sa Defom." Dimi se uputio ka stolu, za kojim je bilo samo jedno slobodno mesto, i tu je spustio posluavnik. Pegi Sung stade iza njega i prostreli pogledom enu koja je sedela preko puta. ena istog asa zakljui da je zavrila ruak. Pegi obie oko stola i sede na jo toplu stolicu. Neko vreme je samo gledala Dimija dok je grabio viljukom piletinu i pirina, jo zapanjena ogromnom koliinom hrane koja mu je oito bila potrebna. Rauni za bakaluk su joj se smanjili za tri etvrtine otkako ga je izbacila. "Dimi", konano ree ona, "ne moe se izvui. Ako nisi sa nama, onda si protiv nas." Jo je aputala, ali glas joj nije bio nean. "Ako niko ne bude saraivao, ne mogu sve da nas otpuste." Dimi je pogleda u oi; njegove su bile plave i mirne, a njene crne i izazivake. "Ne znam, Pegi. Mislim da bi verovatno mogli da nau potpuno novo osoblje za par nedelja. Znam momka iz Perua koji bi preuzeo moj posao za pola moje plate. Def je na odlasku dobio dobre preporuke." "I jo je bez posla! Zato to je dao leinaru sve to je imao." "Pegi, dobro zna da to nije moja odluka." "Sranje!" Nekoliko ljudi podie pogled. Ona se nae preko stola ka njemu, ponovo apuui. "Nisi ti marioneta. Svi znaju da si pomagao Defu otkako su ga utnuli. Ali ovde je re o tome da ne dozvolimo da nas isisaju, a ne da pomaemo onima kojima se to prvo desilo. Koliko puta moram da ti objasnim?" Pegi Sung se zavali u stolici i odvrati pogled u stranu, pokuavajui da shvati ljude koji ne vide sistem to ih unitava. Dimi je znao samo da mnogo radi i ne pravi probleme. A ta e time dobiti? Samo e ga zajebati. "Odluka o saradnji sa leinarom samo je tvoja", mirno ree ona. "Oni mogu da ti izdaju nareenje, ali ti odluuje hoe li ga posluati." Ona ustade, pokupi svoje stvari sa stola i na trenutak se zagleda u Dimija. Potom mu okrete lea i poe ka vratima. "Pegi!" Dimi je ustao i priao joj kako bi joj dodirnuo rame. On svakako nije bio lep. Nos mu je bio predugaak i prilino bezoblian, oi suvie blisko postavljene i duboko usaene kao u majmuna, i jo je imao polukruan osmeh i riu, kovrdavu kosu kao na deijem crteu; ta meavina drala ju je potpuno opinjenom nekoliko meseci. "Pegi, prui mi priliku, vai? Pusti da vidim postoji li nain da svi pobede. Stvari ne moraju biti uvek crne ili bele." "Naravno, Dimi", ree ona. On je svakako dobar deko. Gluplji od tog pirina pred njim, ali dobar. Pegi pogleda njegovo iskreno, otvoreno, prijatno lice i shvati da e on ve nai neki racionalan, prihvatljiv razlog da bude dobar deko. "Naravno, Dime. Samo napred." Neko obiniji verovatno bi izgubio apetit posle sukoba sa stranom Pegi Sung. No, Dimi Kvin je bio navikao na sitne i uporne ene, a na njegov apetit nikada nita nije uticalo; majka mu je uzdisala kako je, dok je bio u pubertetu, njegova ishrana liila na loenje stare pei na ugalj. Zato se mirno vratio na mesto kada je Pegi izila iz kantine i mirno dovrio ruak, dopustivi da mu misli lutaju. Dimi nije bio budala, ali voleli su ga dobri roditelji i uili su ga dobri uitelji, i te dve injenice usadile su mu naviku poslunosti koja je toliko zbunjivala i ljutila Pegi Sung. Tokom itavog njegovog ivota, uvek se pokazivalo da su stariji u pravu i da odluke roditelja, uitelja i efova na kraju ipak imaju smisla. Zato, iako mu se nije dopadalo to e izgubiti posao u Aresibu zbog jednog programa vetake inteligencije, verovatno se ne bi ni pobunio. Radio je na teleskopu samo osam meseci - to nije bilo dovoljno dugo da bi smatrao svojim vlasnitvom posao koji je imao sree da dobije. Uostalom, i nije diplomirao astronomiju u oekivanju da e se otimati za njega. Plata je bila bedna, a konkurenata mnogo, ali to je u dananje vreme vailo gotovo za sve. Njegova majka - sitna, uporna ena - nagovarala ga je da studira neto praktinije. No, Dimi je ostao pri astronomiji, tvrdei kako e, ako ve mora da bude nezaposlen, radije biti nezaposlen u struci koju sam odabere. Osam meseci bio je u prilici da uiva u oseanju da je odabran. Sada je izgledalo da je Ajlin Kvin ipak bila u pravu.

Pokupio je ostatke ruka, ubacio ih u odgovarajue kante i poao nazad u svoju sobicu, krivudajui i saginjui se, pomalo kao slepi mi, da bi izbegao dovratke, niske svetiljke i cevi koji su pretili da ga nokautiraju stotinu puta na dan. Sto za koji je seo delovao je krezubo, i za to predivno stanje bio je zahvalan ocu Emiliju Sandozu, portorikanskom jezuiti koga je upoznao preko Dorda Edvardsa. Dord je bio penzionisani inenjer koji je radio kraj antene u Aresibu kao neplaeni vodi sa pola radnog vremena; pokazivao ga je acima i izletnicima. Njegova ena, En, bila je lekar na klinici koju su jezuiti osnovali zajedno sa centrom u La Perli, naselju straara tik izvan starog Old Huana. Dimiju su se sve troje veoma dopadali i putovao je u San Huan kad god je mogao da podnese napornu, sporu vonju od etrdeset milja kroz zagueni saobraaj. Za veerom, prvi put kada se kod Edvardsovih upoznao sa Emiliom, Dimi ih je sve zasmejavao kominim monologom, nabrajajui opasnosti koje u ivotu vrebaju normalnog oveka u svetu sagraenom za patuljke. Kada se poalio na okolnost da zvekne kolena o sto kad god seda za njega, svetenik se nagnuo napred, sa lepim, neobinim licem potpuno ozbiljnim osim sjaja u oima, i tiho rekao, sa gotovo savrenim severnodablinskim naglaskom: "Pa izvadi srednju fioku iz stola, jebeni glupane!" Na to je postojao samo jedan mogu odgovor i Dimi ga je izgovorio, rairivi plave oi u iskrenom irskom oduevljenju. "Jebeno tano." En i Dord hvatali su se za stomak od smeha dok su ih sluali, i od tada su sve etvoro bili sjajni prijatelji. Smeei se dok se toga seao, Dimi je otvorio liniju i ubacio u Emiliov sistem poruku, ponudivi 'Pivo kod Klaudija, 8h. Molim odgovor do 5'. Vie ga nije udilo to e se nai na piu u baru sa jednim svetenikom, a ta pomisao oamuivala ga je u poetku isto kao i negdanje otkrie da i devojke imaju stidne dlake. Emilio mora da je bio u svom jezuitskom centru, jer je odgovor stigao skoro istog asa. "Vai za osam." Te veeri u est, Dimi je poao niz krenjaka brda i umu koji su okruavali teleskop Aresibo, ka obalskom gradu istog imena, a odatle je vozio na istok, putem du obale, do San Huana. Bilo je osam i dvadeset kada je naao mesto za parkiranje srazmerno blizu 'El Mora', velike kamene tvrave izgraene u esnaestom veku, kasnije ojaane masivnim gradskim zidinama koje su okruavale Stari San Huan. I tada je, kao i sada, sirotinja La Perle ostala nezatiena, kao nasukana na komad obale. La Perla nije delovala tako loe kad je gleda sa gradskog zida. Kue, nagomilane na est ili sedam nivoa od vrha do mora, izgledale su vrsto i prilino prostrano dok ne sazna da su iznutra iscepkane u vie stanova. Anglosi sa imalo razuma drali su se podalje od La Perle, ali Dimi je bio visok i spretan i znalo se da je Emiliov prijatelj, pa su ga ak i pozdravljali tu i tamo dok je hitao niz nizove stepenica, prema Klaudijevoj krmi. Sandoz je sedeo u najdaljem uglu, zagledan u pivo. Bilo ga je lako primetiti u gomili, ak i kada nije nosio mantiju. Bio je preplanuo, sa konkvistadorskom bradicom i ravnom crnom kosom to se prirodno delila po sredini i padala preko visokih jagodica koje su se suavale u neobino nenu bradu. Sitan, ali lepo graen. Da je Sandozu bila dodeljena nekadanja parohija Dimija Kvina u junom Bostonu, njegov egzotini izgled svakako bi mu doneo tradicionalni nadimak koji su pokolenja katolikih devojaka dodeljivle privlanim svetenicima: otac Kakva teta. Dimi mahnu Emiliju, a potom barmenu, koji je doviknuo pozdrav i poslao Rozu sa jo jednim pivom. Dimi je jednim pokretom podigao teku drvenu stolicu preko puta Sandoza i okrenuo je, tako da je seo uzjahavi je i prekrstivi ruke na naslonu. Nasmeio se Rozi kada mu je dodala kriglu, a onda otpio dug gutljaj. Sandoz ga je smireno posmatrao preko stola. "Izgleda umorno", primeti Dimi. Sandoz slee ramenima, pravo olienje jevrejske bake. "ta jo ima novo?" "Ne jede dovoljno", ree Dimi. Ovo je bio uobiajeni postupak. "Da, mama", posluno priznade Sandoz. "Klaudio", doviknu Dimi krmaru, "daj ovom oveku sendvi." Roza se ve uputila ka njima iz kuhinje, nosei obojici tanjire pune hrane. "Tako, znai, preao si itav ovaj put da bi me nahranio sendviima?" upita Sandoz. Zapravo, samo je Dimi dobio sendvie sa tunjevinom, kombinovane sa dvostrukom porcijom bacalaitos fritos i pola guave u ljusci. Roza je znala da svetenik vie voli sofrito sa pasuljem, preliven preko pirina. "Neko mora. Sluaj, imam problem." "Ne brini, Sparki. ujem da u Liboku moe nabaviti metke za nju." "De Niro", ree Dimi, gutajui ogroman zalogaj. Emilio na to ispusti zvuk nalik na zujanje u kvizu. "Uf. Nije De Niro? ekaj. Nikolson! Njih dvojicu uvek pobrkam." Emilio nikad nikoga nije brkao. Znao je sve glumce i sve dijaloge iz svih filmova jo od 'Konjskog perja'. "U redu. Budi ozbiljan deset sekundi. Jesi li ikada uo za leinare?" Sandoz se ispravi u stolici, a viljuka mu zastade na pola puta. Glas mu postade profesorski: "Pretpostavljam da ne misli na pticu koja jede leeve. Da. ak sam i radio sa jednim." "Nemoj zezati", ree Kvin, punih usta. "To nisam znao."

"Mnogo ta ti ne zna, mali", ree Sandoz. To je bio Don Vejn, pokvaren samo jedva primetnim panskim naglaskom koji je opstajao tokom Sandozovih preobraaja. Dimi, koji uglavnom nije obraao panju na Sandozove igrarije jezikom, nastavi da vae. "Hoe da zavri to?" upita on poto su neko vreme utke jeli. Sandoz i on zamenie tanjire, a onda se svetenik ponovo nasloni na zid. "Pa, kako je bilo?" upita Dimi. "Mislim, kad si radio sa leinarom. Uprava antene mi je dodelila jednog. Misli da treba da saraujem? Ako pristanem, Pegi e me odrati ivog. Ako odbijem, odrae me Japanci. Pa ta? Moda bi trebalo da se odluim za besmrtnost i da posvetim ivot sirotinji, to e ukljuivati i mene, kad mi leinar jednom proaka po mozgu, pa me utnu iz Aresiba." Sandoz ga je putao da pria. Dimi je uglavnom sam donosio zakljuke tokom prie, a Sandoz je bio naviknut da slua ispovesti. Sada se ipak upitao kako li Dimi uspeva da tako brzo jede i tako mnogo pria, a da mu hrana ne sklizne u dunik. "Pa, ta misli? Da pristanem?" ponovo upita Dimi, dokrajivi pivo i pomazavi tanjir poslednjim paretom hleba. Mahnuo je Klaudiju da poalje novo pivo. "Hoe i ti jo?" upita Sandoza. Emilio odmahnu glavom. Sada je, ipak, progovorio sopstvenim glasom. "Odlai malo. Reci im da hoe nekoga dobrog. Dok te leinar obrauje, jo ima odstupnicu. Ti ima neto to oni ele, da? Kad te jednom uskladite, nee im vie biti potreban. A ako leinar omane na tebi, bie ovekoveen kao mediokritet." A onda ga je opet uhvatilo: postideo se to je ipak dao savet, i smesta se pojavio Edvard Dejms Olmos kao prerijski razbojnik i prosiktao: "Horale... ese". "Ko je tebe obradio?" "Sofija Mendez." Dimi podie obrve. "Latina?" Sandoz se neoekivano nasmeja. "Otprilike." "Je li bila dobra?" "Da. Sasvim. Bilo je to zanimljivo iskustvo." Dimi je piljio u njega, iznenada obuzet sumnjom. Kada bi Emilio rekao da je neto zanimljivo, esto se podrazumevalo da je stravino. Dimi je ekao objanjenje, ali Sandoz se lepo smestio u ugao, zagonetno se smeei. Tiina je potrajala jo neko vreme, jer se Dimi vratio tanjiru sa sofritom. Kad je sledei put podigao pogled, nasmeio se. Neverovatno. Sandoz je umeo da zaspi najbre od svih ljudi koje je ikada video. En Edvards je tvrdila da svetenik ima samo dve brzine, petu i nultu. Dimi, sklon nesanici i nonim mozganjima, zavideo je Sandozu na sposobnosti da zadrema, ali znao je da to nije samo zgodna fizioloka odlika koja povremeno pogaa Emilija. Sandoz je redovno radio po esnaest sati dnevno; padao je od umora. Dimi mu je pomagao koliko je mogao i ponekad je alio to ne stanuje blie La Perli, kako bi mogao i ee da pomae. Dimi je povremeno ak pomiljao da i sam postane jezuita. Njegovi roditelji, irski doseljenici u Boston, napustili su Dablin pre njegovog roenja. Majka je uvek jasno stavljala do znanja zato su se preselili. "Ta rupetina je bila zabaena, crkvom opsednuta zemlja Treeg Sveta puna diktatorskih, seksualno ugroenih popova koji guraju nos u spavae sobe normalnog sveta", izjavila bi kad god bi je neko pitao. Uprokos tome, Ajlin je priznavala da je 'kulturna katolkinja', a Kevin Kvin je cenio jezuitske kole i slao sina u njih jer su imale disciplinu i visoka merila. Odgajili su svog sina da bude velikoduan, usadili mu nagon da zaceljuje srca i olakava drugima, i zato nije mogao da dokono gleda ljude kao Emilio Sandoz, koji daju itav svoj ivot i svu svoju snagu drugima. Dimi je jo neko vreme zamiljeno sedeo, a onda je tiho otiao do kase i tamo predao svotu petostruko veu nego to je bilo potrebno za veeranji provod. "Ruak cele nedelje, dobro? I pazi ga dok bude jeo, Roza, hoe? Inae e dati hranu nekom detetu." Roza klimnu glavom, pitajui se je li Dimi uopte primetio da je upravo pojeo pola svetenikove veere. "Rei u ti u emu je njegov problem", nastavi Kvin. "Ima oko dvesta kila ideja kako da pobolja stvari, a samo sedamdeset kila energije za njih. Razbolee se ovako." Sandoz se u svom uglu smeio sklopljenih oiju. "Si, Mamacita", ree on, i sarkastino i zadovoljno. Naglo je ustao, zevnuo i protegnuo se. Zajedno su izili iz krme i poli kroz meki morski vazduh ranog prolea u La Perli. Ako je ita moglo da jo vie ojaa veru Dimija Kvina u nepogreivost nadreenih, onda je to bio poetak karijere oca Emilija Sandoza. Tu naprosto nita nije imalo smisla sve dok je ne uje do kraja i ne shvati kako je kolektivni um Drutva Isusovog strpljivo radio u pravcu koji obini pojedinci ne bi ni mogli da zamisle. Mnogi jezuiti govore vie jezika, ali Sandoz ih je uglavnom nadmaivao. Roen u Portoriku, odrastao je govorei ravnopravno panski i engleski. Tokom godina obrazovanja za jezuitu uio je grki i latinski, i ne samo da ih je nauio nego je mogao da ih koristi kao ive jezike; u svakodnevnim razgovorima, istraivanjima, zarad istog zadovoljstva itanja divno sastavljene proze. To je jo uglavnom bilo u okvirima uobiajenog meu jezuitskim naunicima. No, za potrebe seminarskog rada o misijama u Kvebeku tokom sedamnaestog veka, Sandoz je odluio da naui francuski, kako bi mogao da u originalu ita misionarske izvetaje. Proveo je osam dana sa uiteljem, upijajui francusku gramatiku, a onda je sam napravio renik. Kada je na kraju semestra predao

rad, sa lakoom je itao na francuskom, mada se nije potrudio da naui i da ga govori. Potom je doao italijanski, delom zato to je oekivao da e jednog dana stii u Rim, a delom iz radoznalosti, da bi video kako se jo jedan romanski jezik razvio iz latinskih korena. Potom je nauio portugalski, naprosto zato to mu se dopadalo kako zvui i zato to je voleo brazilsku muziku. Jezuiti imaju dugu istoriju lingvistike. Bilo je sasvim normalno to su Emilija, odmah po rukopoloenju, podstakli da zapone doktorat iz lingvistike. Tri godine kasnije, svi su oekivali da e dr Emiliju Sandozu biti ponuena katedra na nekom jezuitskom univerzitetu. Umesto toga, poslali su ga da pomogne oko organizacije projekta poumljavanja i pri tom predaje u jezuitskoj gimnaziji uuk, na Karolinskim ostrvima. Posle svega trinaest meseci, umesto uobiajenih est godina, prebaen je u jedan eskimski grad odmah ispod polarnog kruga, i tu je proveo godinu dana pomaui poljskom sveteniku u programu opismenjavanja odraslih, a potom se naao u hrianskoj enklavi u junom Sudanu, gde je radio na pomoi kenijskim izbeglicama, zajedno sa svetenikom iz Eritreje. Navikao je da se osea nestruno i van elementa. Navikao se na poetnu osujeenost to ne moe da razgovara spretno, brzo i duhovito. Nauio je da kontorlie kakofoniju jezika koji su se nadmetali u njegovom umu, da koristi pantomimu i svoje izraajno lice kako bi prevaziao prepreke. Za trideset sedam meseci, teno je govorio ukeki, severni dijalekat Invi-inupaka, poljski, arapski (sa vrlo dobrim sudanskim naglaskom), gikju i amharski. A najvanije, po miljenju njegovih pretpostavljenih, bilo je to to se Emilio Sandoz, suoen sa iznenadnim premetajima i sopstvenim eksplozivnim temperamentom, nauio strpljenju i poslunosti. "Ima poruku od provincijala", rekao mu je otac Tahad Kesai kada se vratio u ator jednog sparnog popodneva, tri sata prekasno za ono to bi trebalo da bude ruak, nekoliko nedelja posle prve godinjice dolaska u Sudan. Sandoz se naglo zaustavio i zagledao u njega, umoran i zelenkast u licu zbog atorskog krila. "Tano na vreme", rekao je, umorno se spustivi na kamp stolicu i otvarajui kompjutersku tablicu. "Moda nije premetaj", ree Tahad. Sandoz je samo frknuo; obojica su znala da je upravo to. "Kakvo sranje", ljutito ree Tahad, zbunjen nainom na koji su pretpostavljeni postupali sa Sandozom. "Zato te ne puste da odslui puni mandat?" Sandoz je utao, pa se Tahad pozabavio izbacivanjem peska nazad u pustinju, kako bi obezbedio drugom sveteniku malo privatnosti da proita poruku. No, tiina je potrajala predugo, i kada se Tahad okrenuo da pogleda Sandoza, uznemirio se jer je ovaj poeo da se trese. A onda Sandoz zagnjuri lice u dlanove. Dirnut, Tahad mu prie. "Dobro si radio ovde, Emilio. Potpuno je blesavo to te vuku uzdu i popreko..." a onda Tahad uuta. Sandoz je dotle ve brisao suze i proizvodio strane, kripave zvuke. Bez rei je mahnuo Tahadu da prie i pogleda ekran sa porukom. Tahad je to i uinio, i zbunio se vie nego ikada u ivotu. "Emilio, ne razumem..." Sandoz poe da urla od smeha i umalo pade sa stolice. "Emilio, ta je tako smeno?" pitao je Tahad, ije se uenje pretvorilo u zaprepaenje. Sandozu je naloeno da se javi na univerzitet Don Karol, u Klivlendu, Sjedinjene Drave, ne da bi preuzeo poloaj profesora lingvistike, ve da bi saraivao sa strunjakom za vetaku inteligenciju koji e moi da ifruje i ugradi u kompjuterski program Sandozov metod uenja jezika na terenu, kako bi budui misionari mogli da koriste njegovo obimno iskustvo, u veu slavu Boiju. "Izvini, Tahade, suvie mi je teko da objasnim", dahtao je Sandoz, koji je upravo upuen u Klivlend da slui kao intelektualni plen za leinara vetake inteligencije, ad majorem Dei gloriam. "Ovo je poenta ale duge tri godine." Punih trideset ili samo deset godina kasnije, leei iznuren i nepomian, oiju otvorenih u tami dugo poto su zala Rahatova tri sunca, kad vie nije krvario, ni povraao, dovoljno smiren od oka da bi ponovo razmiljao, Emilio Sandoz e pomisliti kako je moda onaj dan u Sudanu bio samo jo jedan korak ka stvaranju poente ale duge itav jedan ivot. Bila je to udna pomisao, s obzirom na okolnosti. Znao je to, ak i tada. Ali kad je promislio, shvatio je sa zastraujuom jasnoom: na svom putu otkrovenja kao jezuita on nije bio samo prvo ljudsko bie koje je stupilo nogom na tlo Rahata, nije samo istraio delove njegovog najveeg kontinenta i nauio dva tamonja jezika i zavoleo neke njegove stanovnike. Takoe je otkrio najdalju granicu vere, i time i tanu granicu oajanja. Tog trenutka je nauio, istinski, da se plai Boga. 3. Rim: januar 2060. Sedamnaest godina ili samo godinu dana kasnije, uputivi se kod Emilija Sandoza nekoliko nedelja posle prvog susreta, Don Kandoti umalo nije upao u Rimsko carstvo. Negde tokom noi, kombi za dostavu robe dodao je poslednju kap u teini i vibracijama koju je mogla da izdri kaldrma iz devetnaestog veka, postavljena preko srednjovekovne spavae sobe nainjene unutar zidova isuene cisterne iz doba Rima, i itava naopaka konstrukcija se naprosto uruila. Putari su uspeli da

izvuku kombi, ali nisu se setili da postave ogradu oko rupe. Don, u urbi kao i obino, gotovo da je upao pravo u nju. Samo ga je udan odjek koraka upozorio na to da neto ne valja, pa je usporio, sa nogom u vazduhu, i tako za dlaku izbegao istorijski zanimljiv prelom vrata. Zbog takvih stvari u Rimu je stalno bio izbezumljen, ali u pismima kui trudio se da sve predstavi komino. itavo njegovo iskustvo u ovom gradu zvualo je bolje nego to je, zapravo, bilo. Bio je odluio da ovog puta poseti Sandoza ujutro, u nadi da e ga zatei odmornog, pa e moi da ga urazumi. Neko mora da mu objasni izmeu kakvog ekia i nakovnja se nalazi. Ako Sandoz i nije eleo da govori o misiji, posada broda koja ga je poslala nazad, ludakom sreom, nije patila od takve uzdranosti. Oni koji su tvrdili da su meuzvezdana putovanja finansijski nepraktina nisu raunali na ogromnu komercijalnu vrednost prie koju je preko osam milijardi slualaca bilo vie nego eljno da uje. Konzorcijum za kontakt trudio se to je bolje umeo, putao je priu u siunim delovima, izvlaei zanimanje i novac ak i kada je postalo jasno da je i njihova posada verovatno nestala na Rahatu. Na kraju su doli do dela prie u kome su nali Sandoza, i nastala je opta frka. Nestanak prvih jezuitskih misionara pretvoren je iz tragine misterije u ruan skandal: nasilje, ubistvo i prostitucija pojavljivali su se postepeno u izazovnim, stravino malim dozama. Poetno divljenje javnosti zbog naunike ekspertize i brzih odluka koje su omoguile misiju, okrenulo se za sto osamdeset stepeni; novinari su bili uporni i nemilosrdni. Nanjuivi krv, medijske ajkule neumorno su lovile svakoga ivog ko je moda poznavao pripadnike jezuitske ekipe. Privatni ivoti DeVe Jarbroua, Marka Robioa i Sofije Mendez izvueni su pod reflektore i podrobno razmatrani od strane komentatora ije lino ponaanje niko nije dovodio u pitanje. Samo je Sandoz preiveo i zato je postao predmet opteg gnuanja, uprkos injenici da su ga se svi koji su ga znali pre misije seali sa ljubavlju i potovanjem. Ne bi bilo bitno ni da je Sandoz ovde bio nevin kao novoroene, razmiljao je Don. Tamo je bio kurva i ubica. Nije bio potreban nikakav dodatni skandal da bi se pokrenula lavina. "Nemam nita da kaem. Povui u se iz Drutva", tvrdio je Sandoz i dalje. "Samo mi treba malo vremena." Moda je mislio da treba da se dri povueno, pa e zanimanje prestati; moda je mislio da moe da podnese progon i pritiske. Don je sumnjao u to; mediji e Sandoza pojesti ivog. Bio je uven irom sveta, a te njegove ake su kao Kainov znak. Za njega na itavoj Zemlji nije bilo bezbednog mesta osim Drutva Isusovog, a ak je i u njemu bio prokazan. Don Kandoti se jednom umeao u ulinu tuu samo zato to je video da je odnos snaga vrlo neravnopravan. Za to je nagraen slomljenim nosem, a tip kome je pomogao nije bio primetno zahvalan. Ipak, smatrao je da je postupio ispravno. Ma koliko strano Sandoz zgreio na Rahatu, Don je smatrao da mu je sada potreban prijatelj. Pa, do avola, zato to onda ne bi bio on? Tog trenutka Emilio Sandoz nije razmiljao da e biti iv pojeden; razmiljao je kako da on jede. Gledao je u tost na posluavniku sa dorukom, koji mu je brat Edvard upravo doneo u sobu. Edvard je, izgleda, smatrao kako je vreme da pokua da vae. Preostali zubi sada su se donekle uvrstili u vilicama. A zaista se stideo to mu je sva hrana pretvarana u pire, to pije samo kroz slamku, to je invalidan... Vratile su mu se izgubljene rei, lebdei navie kao mehurii vazduha u vodi i izbijajui mu u umu. Postoje dva znaenja rei invalidan. In-validan, pomisli on. Ja sam bez vrednosti. Ukoio se, oekujui oluju, ali osetio je samo prazninu. To je gotovo, pomisli on i vrati se tostu. Jo nije verovao sebi dovoljno da govori bez probe, pa je unapred pripremio reenicu. "Brate Edvarde", konano je poeo, "hoete li biti ljubazni da mi izlomite hleb u komadie i onda da me ostavite samog?" "Svakako, gospodine", ree Edvard, petljajui oko posluavnika, trudei se da sve na njemu bude lako dostupno. "To je sve bilo engleski, da?" "Da. I to veoma dobar engleski, gospodine." "Ako pobrkam stvari, vi ete mi rei." "Svakako, gospodine." To je bila esta posledica muenja i izolacije: dezorijentacija, brkanje jezika. Edvard Ber je imao mnogo iskustva sa takvim ljudima - oteenog tela i nesigurnog uma. Poto je promislio o ovoj konkretnoj situaciji i oveku koji se u njoj zatekao, brat Edvard se odluio da izigrava starinskog britanskog batlera, to je, izgleda, zabavljalo Sandoza, a i omoguavalo mu da zadri makar deo dostojanstva ak i u vrlo poniavajuim trenucima. Sa Sandozom je trebalo paljivo postupati. Njegovo fiziko stanje bilo je toliko teko, a politiki poloaj toliko sloen, da je bilo lako zaboraviti koliko je prijatelja izgubio na Rahatu, koliko se brzo misija pretvorila od napretka u propast, koliko je sve to bilo nedavno za njega. Poto je bio udovac, Edvard Ber je umeo da u drugima prepozna tugu. "Sve e na kraju ispasti dobro, gospodine", govorio je dok je lomio tost i primicao tanjir blie Sandozu. "Pokuajte da budete strpljivi prema sebi." Potom se okrenuo ka prozoru i podigao ruke da razmakne zavese, istegavi zdepasto telo koliko god je mogao. ena ga je zvala Meda, iz ljubavi i zato to je zaista bio graen kao pliana igraka. "Ako vam ita zatreba", ree on Sandozu, "biu blizu." Potom je iziao.

Sandozu je bilo potrebno pola sata da pojede komad tosta i pri tom nije nimalo lepo izgledao, ali niko ga nije gledao i na kraju je uspeo. Potom ga je, zaudo, ponovo uhvatila letargija, pa je zaspao na suncu, sklupan u stolici kraj prozora. Nekoliko minuta kasnije probudilo ga je kucanje na odkrinutim vratima. Nije bio u stanju da vee maramicu oko kvake, to po asnim obiajima jezuita znai 'ne uznemiravaj'. Mogao je traiti od brata Edvarda da to uini, ali nije se setio. U poslednje vreme bi se malo ega setio. Sreom. Snovi su, naravno, neto sasvim drugo... Kucanje se ponovilo. "Napred", ree on, oekujui da je to Edvard doao po tanjire. Umesto toga, Emilio ugleda Johana Felkera, istovremeno mlitavog i krutog sekretara oca poglavara. Iznenaen, on brzo ustade i uzmae, postavivi se tako da izmeu njih dvojice bude stolica. Johan Felker je imao visok, prodoran glas koji je odzvanjao u Sandozovoj maloj, praznoj sobi, i Don Kandoti ga je uo jo na pola hodnika. Vrata sobe bila su otvorena kao i uvek, pa je smatrao da nee biti neutivo ako upadne bez kucanja. "Naravno, doktore Sandoz", govorio je Felker kada je Don uao u sobu. "Otac poglavar e se radovati kad uje da ste odluili da ostanete meu nama..." "Otac poglavar je vrlo ljubazan", aputao je Sandoz, oprezno pogledavi Dona. Stajao je u uglu, leima oslonjen na zid. "Treba mi malo vremena. Neu vas gnjaviti nimalo due nego to budem morao." "Ah. Vidite, Kandoti?" ree Felker Donu. "On je odluio. Na alost, ima situacija kada neko mora da ode za dobro Drutva", otro ree Felker, okrenuvi se ponovo ka Sandozu, "i preporuiu takvu asnu odluku. Naravno, rado emo vam pruiti sklonite dok god ne povratite snagu u potpunosti, doktore Sandoz." Evo vaeg eira, pomisli Don Kandoti, tako nam je ao to najzad odlazite. Pobesneo je i ve je zaustio da kae Austrijancu neka se gubi, a onda vide drhtanje. Prvo ga je pripisao bolesti. Sandoz je jedva ostao iv. Jo je bio veoma slab. "Sedite, oe", tiho ree Don i pohita da mu pomogne do stolice. Potom je stao iza Sandoza i prostrelio pogledom Felkera. "Oe Felkere, mislim da je ocu Sandozu potreban odmor. Odmah." "Oh, Boe. Umorio sam vas. Oprostite." Felkeru nije trebalo dalje objanjavati, smesta se uputio ka vratima. "Felker je kreten", prezrivo ree Don Kandoti kada su se sekretarovi koraci udaljili hodnikom. "Ne dozvolite da vas iznervira. Ne morate uopte da urite. Niko ne eka u redu za vau sobu." Seo je na ivicu Emiliovog kreveta, jedino mesto na kome se jo moglo sesti u sobi. "Jeste li dobro? Izgledate kao..." uplaeni, pomisli on, ali nije to rekao. "Kao da vam je muka." "Vrlo je... teko. Biti okruen tolikim ljudima." "Mogu da zamislim", automatski odvrati Don, ali smesta je shvatio greku. "Izvinjavam se. To to sam rekao vrlo je glupo. Ne mogu nikako da zamislim, zar ne?" Kratak, tuan osmeh. "Nadam se da ne moete." Ovo ga je nateralo da se uozbilji, i Don smesta odbaci sve namere da ui ovog oveka injenicama ivota. "Sluajte, oe, nadam se da mi neete zameriti, ali razmiljao sam o tome ta bi moglo da pomogne vaim rukama", ree on posle nekog vremena, ne znajui tano zato mu je neprijatno to to uopte pominje. Sandoz nije ni pokuavao da krije svoje ake. Don je zakljuio da mu verovatno najvie smeta to to zamilja ta sve Sandoz ne moe sam da uini. Ne moe da see nokte na nogama, da se brije, da ide sam u toalet. Najei se kad samo pomisli na sve to. Don poe da pretura po svojoj aktovci i izvue par tankih, konih rukavica, sa odseenim prstima i paljivo porubljenim otvorima. "Znate, hteo sam da kaem, hirurzi e verovatno moi kasnije da vam srede dlanove, ali, eto, mislio sam da bi rukavice mogle da pomognu dotle, eto, privremeno. Pretpostavljam da ste izgubili dobar deo spretnosti, ali sa ovim biste moda ipak mogli da hvatate stvari." Sandoz je piljio u njega rairenih oiju. "Mislio sam samo da ih probate. Ako ne valjaju, nita strano. To je samo par rukavica, zar ne?" "Hvala vam", ree Sandoz vrlo udnim glasom. Zadovoljan i pun olakanja to nije ovom ponudom uvredio Sandoza, Don mu je pomogao da uvue u rukavice neverovatno dugake prste prekrivene oiljcima. Zato li su mu, do avola, uradili takvu stvar, pitao se, pokuavajui da ne dodiruje osetljivo novo tkivo koje se tek zatvorilo. Svi miii bili su paljivo iseeni sa dlanova, sve do kosti, ime se duina prstiju udvostruila, i Sandozove ake su sada podseale Dona na kostim skeleta kakve su nosili na maskenbalima. "Sad, kad bolje razmislim", ree Don, "moda bi bilo zgodnije da su pamune. U redu. Ako ovaj par bude ita valjao, napraviu novi. Sad mi je palo na pamet da bih mogao da ovde priijem malu omu, pa da moete lake da jedete. Ponekad je najbolje upravo najjednostavnije reenje, zar ne?" Umukni, Done, brblja kojeta, ree on u sebi. Zauzet navlaenjem rukavica, na trenutak uopte nije bio svestan suza koje su klizile niz Sandozovo upalo, bezizraajno lice. Kada je namestio i drugu rukavicu, Don podie pogled. Osmeh mu smesta nestade sa lica. Sandoz je nemo plakao, nepomian kao ikona, moda pet minuta. Don je ostao kraj njega, sedei na krevetu, ekajui dok se ovaj nije vratio iz ko zna kakvih seanja.

"Oe Kandoti", konano ree Sandoz, putajui da mu se suze same sue, "ako ikada budem poeleo ispovednika, svakako u pozvati vas." Don Kandoti je konano ostao bez rei, ali poeo je da shvata zato je poslat u Rim. "Hvala vam to ste doli", ree Sandoz. Kandoti klimnu glavom, prvo jednom pa jo jednom, kao da potvruje neto, a onda tiho ode. 4. Aresibo, Portoriko: mart 2019. Kad mu je sinulo reenje, Dimi Kvin se brijao, pogrbljen da bi se video u ogledalu koje je, neizbeno, bilo okaeno prenisko. Do veine svojih najboljih ideja doao je upravo tako. Ponekad bi mu sinule pod tuem, dok se saginjao da zavue i glavu pod vodu. Pitao se da li povijanje vrata poveava dotok krvi u mozak. En Edvards bi to znala; morae da je pita kada sledei put ode kod njih na veeru. Ova ideja se raala natenane. Dimi je obeao Pegi Sung da e nai naina da se usklade interesi zaposlenih i vlasnika Aresiba, ali nikako nije uspevao u tome. A to ga je udilo jer je uglavnom uspevao da nae naina da ugodi sebi, a u isto vreme i svojim roditeljima, uiteljima, drugovima i devojkama. To i nije tako teko ako se stavi na mesto druge osobe. Dimi je voleo da se dobro slae sa ljudima. No, do sada je ustanovio da se sa japanskom upravom radio-teleskopa Aresibo moe dobro slagati samo ako uti i radi tano ono to mu kau. Njegov poloaj kod teleskopa bio je meu najniima u naunoj hijerarhiji. Kad god se teleskop ne bi koristio za neto ozbiljno, Dimi je sprovodio standardne rutine SETI, pregledajui nebo u potrazi za tuinskim radio-porukama. Niski prioritet ove potrage za vanzemaljskom inteligencijom video se i po tome to je dopala ba Dimiju. Ipak, najvei deo vremena vrio je snimanja radio-signala sa zadatih koordinata. Neki optiki astronom bi naao neto zanimljivo, pa bi zamolio Aresibo da proveri tu oblast neba, kako bi se moglo vriti poreenje izmeu dva tipa osmatranja. Ma koliko Aresibo bio automatizovan, ipak je bila potrebna osoba od krvi i mesa da primi zahtev, predvidi termin upotrebe teleskopa, postara se da se posao obavi, pogleda rezultate i poalje ih onome ko ih je traio. Posao nije bio ba sekretarski, ali nije bio ni za Nobelovu nagradu. Prema tome, postavljalo se pitanje zato bi uprava traila novac na prvoklasnog leinara kao to je Sofija Mendez, kada bi i sasvim obian analitiar mogao da, za mnogo manje pare, automatizuje njegov posao. Posle magistrature na Kornelu, Dimi je dobio posao na Aresibu zato to je bio spreman da radi za malu platu, zato to je bio dovoljno dalekovid da naui panski i japanski, i zato to je bio dobar i u optikoj i u radio-astronomiji. Voleo je svoj posao i dobro ga je radio. Ipak, i sam je uviao da veliki deo svega to radi moe lako da se automatizuje. Znao je da je Masao Janogui i sam pod pritiskom da to vie smanji trokove teleskopa, jer je izgledalo da je program rudnika na Mesecu propao, a najlaki nain da se smanje trokovi jeste da se iz procesa odstrane ljudska bia. Janogui je upravljao Aresibom jo otkako je ISAS, Japanski institut za kosmos i aeronautiku, kupio radio-teleskop od amerike vlade. Aresibo je bio sitnica u poreenju sa japanskom kosmikom industrijom, ali Dimi je znao kakvo zadovoljstvo Japancima priinjava injenica to ga poseduju. Sjedinjene Drave dvaput su pokuale da nateraju Japan da igra po pravilima Zapada, time to su mu uskratile pristup sirovinama i tritu. Oba puta ih je zapanjila eksplozivna reakcija Japana: prvi put su pokorili Aziju, a drugi put kosmos. A ovog puta nisu nainili sudbonosnu pogreku, kao kada su propustili da bombarduju obalska postrojenja u Perl Harburu. Dimi je pohaao nekoliko kurseva o japanskoj kulturi, pa je pokuao da ono to je nauio i primeni, ali ak i posle skoro godinu dana provedenih u Aresibu, bilo mu je teko da smatra Japance za strastvene kockare. Pa ipak, svi predavai su tvrdili da je itava istorija Japana upravo to. S vremena na vreme, Japanci su ulagali sve to su imali u jedno ogromno bacanje kocke. Uasne posledice one jedne jedine greke kod Perl Harbura nainile su od njih najproraunatije, najpaljivije i najsporije kockare, ali ipak su ostali kockari. Zapadnjaci koji to razumeju, tmurno je prokomentarisao jedan profa, ponekad mogu da uloe sitninu i pobede. Kad mu je ideja konano sinula, Dimi se posekao i glasno se smejao i igrao dok je brisao krv. Masao Janogui nee ga otpustiti, ili barem nee odmah. Pegi zvana Atila Hunski nee ga rastrgnuti, i moda e mu ak i odati priznanje zbog pameti. Moda e mu za leinara dodeliti Sofiju Mendez, i inilo mu se da e i Emilio biti zadovoljan. A, uostalom, moda e ak dobiti i temu za doktorat. "Opet si uspeo, Kvine", pevuio je svom okrvavljenom liku u ogledalu dok se na brzinu spremao, jedva ekajui da stigne do teleskopa. "Uite, gospodine Kvin." Masao Janogui mahnu Dimiju kroz otvorena vrata kancelarije. "Izvolite, sedite." Obojica su igrala igru onog drugog: Janogui je izigravao ljubaznog amerikog efa, a Kvin pristojnog japanskog slubenika koji sedi na ivici stolice, nervozan pred pretpostavljenim, i to i pokazuje. Nekoliko minuta su askali o predstojeem bezbol kupu, ali na kraju je Dimi preao na stvar.

10

"Doktore Janogui, razmiljao sam o programu vetake inteligencije", poeo je. "Znam da je moj posao prilino mehaniki i shvatam da ima smisla automatizovati ga, pa sam poeo da razmiljam da malo zagrejem stolicu i pozabavim se doktoratom, i uinilo mi se da biste vi i ISAS moda bili zainteresovani za temu koju elim da uzmem za tezu." Dimi tu zastade, podigavi obrve, oekujui dozvolu da nastavi. Janogui klimnu glavom, oito odahnuvi to Dimi nije doao da se svaa. Zadovoljan svojom glumom, Dimi poe da se zagreva za stvar. "Znate, gospodine, voleo bih da izvedem mali probni projekat, poreenje astronomskog programa vetake inteligencije sa ljudskim subjektom na kome je zasnovan. Voleo bih da ISAS uzme prvoklasnog analitiara koji e razviti program. Potom bih vrio uporedno poreenje programske obrade podataka sa mojom, moda tokom dve godine." Janogui se ispravi za milimetar. Dimi smesta podesi predlog. "Naravno, moda bi bila dovoljna i godina ili samo est meseci, i onda bih mogao da podnesem zahtev za stipendiju. Kasnije bih ak moda mogao da se vratim da radim ovde, sa sredstvima od stipendije." "Gospodine Kvin", konano ree Janogui, "recimo da bi rezultati takvog poreenja bili nesigurni, poto bi subjekat zadrao za sebe neke neophodne informacije." "Da, tano, gospodine. Ali to bi se moglo rei za bilo koga ko ne voli to je subjekat analize vetake inteligencije, gospodine. Izvinite, doktore Janogui, ali opte je poznato da veina ljudi prieljkuje da programi ne uspeju. Mislim da bi saradnja zaista dobrog analitiara vetake inteligencije pomogla da se izbegne mogunost preutkivanja od strane subjekta. Osim toga, poto bih ja lino koristio iste te podatke u istraivanju za doktorsku tezu, bio bih lino podstaknut da dobijem pouzdane rezultate." Janogui je utao, ali nije se ni mrtio, pa je Kvin nastavio. "Meni se ini, gospodine, da bi bilo u interesu ISAS da stekne neku vrstu uporednih pokazatelja, kako bi mogli da procene uspenost svakog programa vetake inteligencije, zar ne? Da se vidi da li program proputa stvari koje ne promiu ljudima. A ako to nije sluaj, onda bi Institut mogao da sve vie koristi vetaku inteligenciju za odstranjenje nisko kotiranih poslova kao to je moj, svestan da su programi sposobni koliko i ljudi na kojima su zasnovani. To je samo jo jedan vid sistema koji bi mogao da se uvrsti, gospodine." Dimi zastade na trenutak, a onda zamiljeno nastavi. "Naravno, to je samo mali probni projekat. Ako ne uspe, jedini dodatni troak bie vam moja estomesena plata. A ako uspe, to e se dobro odraziti na Aresibo..." I na Masaoa Janoguija. Koji je utao. Dimi je nastavio. "Ako nemate nita protiv, gospodine, pitam se moemo li dobiti za analitiara Sofiju Mendez. uo sam da je ona vrlo dobra i..." "Vrlo skupa", dopuni ga Janogui. "Ali jedan moj prijatelj je poznaje i kae da bi ona bila spremna da javno uestvuje u projektu. Ako me njen program pobedi, njen broker bi mogao da ubudue zahteva vee honorare za nju. Moda bismo mogli da dogovorimo neto sa njim. Ako ona pobedi, ISAS bi mogao da udvostrui njen uobiajeni honorar...?" "A ako izgubi, da broker ne dobije nita?" zamiljeno predloi Masao Janogui. Vredi razmisliti o tome, ubeivao je Dimi u sebi Janoguija. Vrlo mali rizik. Pokuaj, molio se u sebi. No, Dimi nije oekivao odgovor i nije navaljivao. Janogui nee pristati sve dok mu to ne odobre svi u upravi ISAS, i moda i poneko iznad Instituta. Mnogo ljudi se uzda u vetaku inteligenciju. To je, zapravo, najlepe u svemu: to due Japanci budu odluivali o tome, on e due zadrati posao. A ako pristanu, ostae mesecima, jer leinaru je potrebno dugo da mu proaka po mozgu, a onda jo est meseci dok izvri poreenja. Ako uspe da pobedi program, moi e da ostane i dalje, a ako bude nereeno, moda e ISAS promeniti politiku makar toliko da uvek ostane probno razdoblje posle analize, pa e Pegi biti zadovoljna jer je obezbedio ljudima dodatno vreme, a neki bi moda i mogli da pobede vetaku inteligenciju, na potenom testu. A ako ga program pobedi, moda e se zaista pozabaviti doktoratom... Masao Janogui zagledao se u otvoreno, neduno lice pred sobom i iznenada se nasmejao. "Gospodine Kvin", tiho ree on, nimalo neljubazno, "na licu vam se ogleda lukavost." Dimi, uhvaen na delu, porumene. "Ipak, ovo je vrlo zanimljiv predlog", nastavi Janogui, ustajui da isprati Dima do vrata. "Molim vas, donesite mi ga napismeno." 5. Klivlend, Ohajo: avgust 2014. - maj 2015. Emilio Sandoz moda bi drugaije reagovao na prvom sastanku sa Sofijom Mendez da njegov povratak u Sjedinjene Drave iz izbeglikog logora u Sudanu nije bio toliko zbunjujui. Ovako je morao da je sretne jo oamuen od leta kroz vremenske zone i jo pun kulturnog oka, i potrajalo je nekoliko nedelja dok nije uspeo da sasvim kontrolie svoje reakcije na tu enu. U roku od dvadeset sati preao je iz ratne zone na rogu Afrike u univerzitetski kompleks u predgrau, pun smirenosti i lepih, starih, dobro odravanih kua, gde su deca vritala i trala samo u igri, nasmejana i snana, a ne oamuena, oajna, izgladnela i preplaena. udio se to su ga deca toliko okirala. Zapanjile su ga i bate, po mnogo emu - tlo je bilo crno kao mlevena kafa, sve je bilo puno prolenih pupoljaka i ukrasnog bilja, sve je bujalo od kie i plodnosti... Moda bi traio nekoliko slobodnih dana, ali sve je ve bilo dogovoreno. Trebalo je da se sretne sa Sofijom Mendez ve sutradan, u kafeu gde se sluila crna kafa - gorivo koje joj je, kako e kasnije saznati,

11

bilo neophodno. Emilio je stigao u kafe rano ujutro i seo u pozadinu, odakle je mogao da vidi vrata, i tu je tiho sedeo i upijao talasie smeha i duhovitosti, isprazne razgovore koji su se vodili svuda oko njega, ponovo se privikavajui na engleski jezik. Oseao bi se kao stranac meu ovim studentima ak i da nije proveo poslednje tri godine na terenu i vie od deset godina pre toga pripremajui se za svetenika; mladii su nosili jarko obojene i neobino tkane jakne koje su ih irile u ramenima i suavale u kukovima, a devojke su sve imale struk kao osa i delovale su krhko i divno u bledim i svetlucavim tkaninama boje jorgovana i erbeta. Bio je zapanjen njihovom pojavom i oitom panjom koju su posveivale pojedinostima: frizurama, cipelama, minci. Pomislio je na plitke grobove u Sudanu i savladao gnev, svestan da delom potie i od iznurenosti. Kroz ovu batu vetakih oduevljenja, pravo u njegovo mrano raspoloenje stupala je Sofija Mendez. Kad ju je primetio, nekako je odmah znao da je to ena koju eka, i setio se rei madridske uiteljice plesa koja je opisivala kako izgleda idealna plesaica flamenka. "Podignuta glava, dostojanstveno dranje. Struk istegnut nad kukovima, ruke suavamente articuladas. Grudi", nastavila je sa smirenom strunou zbog koje se i sada nasmejao, "kao rogovi bika, ali suave, non rigido." Mendezova se tako drala da se zaudio, kada je ustao da je doeka, to je utvrdio da ima jedva metar i ezdeset. Crnu kosu je zaeljala, vrlo tradicionalno, i nosila je crvenu svilenu bluzu i crnu suknju. Kontrast u odnosu na okolne studente bio je vrlo upadljiv. Podigla je obrve i pruila ruku da se kratko rukuje, a onda je pogledala guvu kroz koju je upravo prola. "Lepi kao vaza puna ubranog cvea", primetila je, precizno i hladno. Istog asa su ivahni mladii i ljupke devojke izgledali prolazno. Video je koji e od njih runo ostariti, koji e uskoro postati bezoblini i koliko njih e ubrzo odustati od ekstravagancije i snova o slavi. Zapanjila ga je preciznost kojom se ta slika uklopila u njegovo raspoloenje, i zgrozila ga je sopstvena grubost... a i njena. To je bio prvi i poslednji nagovetaj askanja meu njima u mnogim narednim mesecima. Sretali su se tri puta nedeljno, i Sandoz se svaki put oseao kao da je podvrgnut nemilosrdnom ispitivanju. Ustanovio je da to moe da podnosi najvie devedeset minuta izjedna; potom je bio potpuno izmoden i bilo mu je teko da se usredsredi ak i na predavanja iz osnova latinskog i na seminare iz lingvistike koji su mu bili dodeljeni tokom boravka na Donu Karolu. Ona mu nikada nije poelela dobro jutro, niti se upustila u bilo kakvu vrstu askanja. Naprosto bi sela za sto, otvorila belenicu i poela da ga ispituje o koracima pri uenju novog jezika, o trikovima koje koristi, o navikama koje je stekao, o metodama koje je razvio gotovo nagonski, zajedno sa mnogo naunijim, formalnim tehnikama koje je koristio da analizira i razume jezik, u letu, na terenu. Kada bi pokuao da malo razvedri atmosferu alama ili da pria anegdote, ona je piljila u njega, bez osmeha, sve dok ne bi odustao i poeo da odgovara na postavljeno pitanje. Utivost je izazivala otvoreno neprijateljstvo. Jednom, na samom poetku, ustao je kad je ona sela i na njeno prvo pitanje odgovorio je prenaglaenim, ironinim naklonom dostojnim Cezara Romera. "Dobro vam jutro, senjorita Mendez. Kako ste mi danas? Prija li vam vreme? Da li ste raspoloeni za neko pecivo uz kafu?" Zagledala se navie u njega, suenih oiju, a on je stajao ekajui na nekakvo otvaranje, na obian utiv odgovor. "Izigravanje panskog hidalga je vrlo neukusno", tiho ree ona. Na trenutak je utala, a onda je spustila pogled na belenicu. "Da nastavimo." To je bilo dovoljno da mu razveje jungovsku iluziju o njoj kao idealnoj pankinji. Krajem meseca ve je mogao da je vidi kao istinsku osobu, pa je poeo da razmilja o njoj kao takvoj. Bio je siguran da joj engleski nije maternji jezik. Gramatika joj je bila suvie precizna, zubni suglasnici pomalo prigueni, a samoglasnici pomalo naglaeni. Uprkos imenu i izgledu, nije imala panski naglasak. Ni grki. Ni francuski, ni italijanski, ni bilo koji drugi koji je poznavao. Njenu usmerenost pripisao je injenici da je plaena po projektu; to bre radi, vie e zaraditi. Ta pretpostavka se, izgleda, potvrdila kada mu je jednom prebacila to kasni. "Doktore Sandoz", rekla je. Nikada ga nije zvala 'oe'. "Vai pretpostavljeni plaaju veliku svotu za ovu analizu. Zar vam se dopada da traite njihov novac i moje vreme?" Jedina prilika kada je ita rekla o sebi bilo je krajem jednog sastanka, i to ga je toliko postidelo da je jednom ak i sanjao to, i probudio se jeei se od seanja. "Ponekad", rekao joj je, naginjui se preko stola, ne shvatajui kako moe da zvui to to e rei, "poinjem od pesama. One pruaju neku vrstu gramatikog kostura. enjive pesme za budue vreme, pesme o tuzi za prolo vreme, pesme o ljubavi za sadanje vreme." Pocrveneo je kad je to rekao, pa se stvar jo pogorala, ali ona se nije uvredila; ak je izgledalo da uopte nije primetila da je mogla i da bude pogoena. Umesto toga, izgledala je dirnuta i zagledala se kroz izlog kafea, malo otvorenih usta. "Ba zanimljivo", rekla je, kao da jo nita zanimljivo nije ula od njega. "I ja to radim", zamiljeno je nastavila. "Jeste li primetili da uspavanke uvek koriste mnogo zapovednog naina?" I trenutak je proao, a Emilio Sandoz se u sebi zahvalio Bogu. Dok su sastanci sa Medezovom bili iznurujui i donekle depresivni, naao je nadoknadu u jednoj neobinoj studentkinji latinskog. Bila je u poznim pedesetim godinama, potpuno sede kose uvek upletene u punu. Zvala se En Edvards i bila je staloena, brza i intelektualno neustraiva, i esto se smejala ljupkim, uboreim smehom.

12

Posle dve nedelje kursa, En je saekala da ostali studenti iziu iz uionice. Emilio prekide prikupljanje papira i upitno je pogleda. "Da li smete da uvee izlazite iz svoje sobe?" upita ona. "Ili lepe momke, kao to ste vi, dre pod policijskim asom dok sasvim ne posenile?" On otrese pepeo sa imaginarne cigare i podie obrve. "ta imate na umu?" "Pa, htela sam da predloim da prekrimo svoje zavete i pobegnemo u Meksiko na vikend pun poude, ali imam domai zadatak", odgovori ona, naglasivi poslednje dve rei, "jer neki glupi profa iz latinskog misli da treba to pre da nauimo ablativ, mada je to po mom skromnom miljenju suvie brzo, pa bi moda bilo zgodno da doete na veeru u petak uvee." Emilio se zavali u stolici i pogleda je sa iskrenim divljenjem. "Kako da odbijem takav poziv, madam?" Potom se nae napred. "Hoe li biti prisutan i va mu?" "Da, proklet bio, ali on je vrlo liberalna i popustljiva osoba", uveravala ga je En, smeei se. "I rano ide na spavanje." Kua Edvardsovih bila je kvadratna, vrlo razlona zgrada, okruena batom u kojoj su se, na Emiliovo oduevljenje, meali cvee, paradajz i bundeve, salata, argarepe i biber. Skinuvi batovanske rukavice, Dord Edvards ga je pozdravio u prednjem dvoritu i mahnuo mu da ue. Fino lice, pomisli Emilio, puno humora i dobrodolice. Istih je godina kao En, sa gustom, sedom kosom, ali neobino mrav, onako kako obino izgledaju hronini HIV bolesnici, osobe sa toksinom hipertireozom ili ostareli dogeri. Verovatno je ipak doger. Izgledao je vrlo snano. Nikako nije, pomisli Emilio, smeei se u sebi, tip osobe koja rano ide na spavanje. En je bila u prostranoj, svetloj kuhinji, dovravajui veeru. Emilio je smesta prepoznao miris, ali nije mogao da mu istog asa nae ime. Kada je uspeo, sruio se u prvu stolicu i jeknuo. "Dios mio, bacalaitos!" En se nasmeja. "I asopao. I tostones. A za dezert..." "Zaboravite domai zadatak, draga gospo. Pobegnite sa mnom", preklinjao je Emilio. "Tembleque!" trijumfalno objavi ona, smejui se, ali zadovoljna to je gost srean. "Jedna prijateljica iz Portorika pomogla mi je da sastavim jelovnik. U zapadnom delu grada postoji divan colmado. Imaju yautia, batatas, yuca, amarillos - ta god poelite." "Verovatno niste svesni", ree Emilio, ozbiljnog lica, ali sa sjajem u oima, "da je u sedamnaestom veku jedan portorikanski jeretik tvrdio kako je Isus koristio miris bacalaitos da bi podigao Lazara iz mrtvih. Biskup je dao da ga spale na lomai, ali saekali su do posle veere, pa je umro kao srean ovek." Dord je, smejui se, dodao Sandozu i En zamagljene plitke ae, u kojima je inje lebdelo na krembeloj tenosti. "Bakardi anejo", apnu Sandoz glasom punim potovanja. Dord podie svoju au i svi nazdravie Portoriku. "Pa", ree En ozbiljnim glasom, blago podigavi obrve u izrazu utivog zanimanja, sva od prefinjenosti dok se spremala da otpije gutljaj. "Kako izgleda celibat?" "Prava je kurva", smesta iskreno odvrati Emilio, i En se zagrcnu piem. Dodao joj je salvetu da obrie nos, a onda je, ne saekavi da se pribere, ustao i sa vrlo iskrenim izrazom lica obratio se fantomskom skupu na jednom od onih nekadanjih sastanaka zavisnika. "Zdravo. Ja sam Emilio i iako se ne seam, moje potisnuto unutranje dete moda je bilo zavisno od seksa, pa se pouzdavam u apstinenciju i polaem nade u vie sile. Balavi." "Ja sam vrlo struna u anatomiji", izjavi En uz lano dostojanstvo, briui salvetom i bluzu, "i mogu tano da objasnim mehanizam kojim pie moe da izlazi iz nosa." "Ne izazivaj je, to nije blef", upozorio je Dord. "Ona to stvarno moe. Jesi li ikada zamislio program odvikavanja za ljude koji previe priaju? Mogao bi da se zove Anonimni Bla-Bla." "Oh, Boe", zastenja En. "to stariji, to bolji." "Vicevi ili muevi?" neduno upita Emilio. I tako se nastavilo itave veeri. Kada je sledei put doao na veeru, En ga je doekala na vratima, obujmila mu lice rukama, podigla se na prste i poljubila ga u elo. "Prvi put kad doe kod nas, onda si gost", obavestila ga je, gledajui ga u oi. "Posle toga, dragi moj, postaje lan porodice. Idi i uzmi sebi pivo." Posle toga je barem jednom nedeljno uivao u etnji do kue Edvardsovih. Ponekad je bio jedini gost. esto je bilo i drugih: studenata, prijatelja, suseda, zanimljivih ljudi koje bi En ili Dord upoznali i pozvali ih kui. Razgovori, o politici i religiji, bezbolu i ratovima u Keniji i centralnoj Aziji, i o bilo emu to bi privuklo Eninu i Dordovu panju, bili su zabavni i duhoviti, i gosti bi po pravilu dovikivali jedni drugima poslednje ale dok bi se razilazili u mrak. Kua je postala njegova peina - dom u kome je jedan jezuita dobrodoao, oputen i nesumnjivo van dunosti, mesto gde je mogao da upija energiju umesto da mu je isisavaju. To je bio prvi pravi dom koji je Emilio Sandoz ikada imao. Dok je u sumrak sedeo na zadnjoj verandi i pijuckao, saznao je da je Dord inenjer, koji je pred penzionisanje radio na sistemima za odravanje ivota u podvodnim rudnicima, ali je pre toga u karijeri preao tehnoloki jaz izmeu drvenih lenjira, ILIAKA IV i Fortrana do neuralnih mrea, fotonike i nanomaina. Svee penzionisan, Dord je prve sedmice slobode provodio sreujui staru kuu, obavljajui sitne popravke, i sada se ponosio beumnim otvaranjem prozora, besprekornim zidovima, urednou radne sobe. itao je

13

masu knjiga, prodirui ih kao kokice. Proirio je batu, izgradio staklenik, ogranizovao garau. Lebdeo je u paperjastom zadovoljstvu. Smrtno se dosaivao. "Da li tri?" upitao je Sandoza, pun nade. "U koli sam iao na kroseve." "Pazi, mili, on pokuava da te navue. Matorac, a trenira za maraton", ree En, a divljenje u njenom pogledu jasno je govorilo da gunavi ton nije iskren. "Ako nastavi sa tim glupostima, morae na rekonstrukciju kolena. S druge strane, ako baci kaiku negde u praini, biu prijatno bogata udovica. Iskreno verujem u viestruko osiguranje." Saznao je da je En upisala kurs latinskog zato to je godinama koristila medicinske izraze na tom jeziku, pa ju je zanimao jezik iz koga su potekli. Oduvek je elela da bude lekar, ali ju je izdala hrabrost, bojala se biohemije, pa je poela karijeru kao bioloki antropolog. Poto je doktorirala, dobila je posao u Klivlendu, gde je predavala optu anatomiju. Godine rada sa medicinarima nisu nimalo umanjile njenu opinjenost medicinom, pa je, sa etrdeset godina, opet upisala fakultet i specijalizovala urgentna stanja, to je zahtevalo toleranciju prema haosu i poznavanje svih oblasti medicine, od neurohirurgije do dermatologije. "Uivam u nasilju", edno je objasnila, dodajui mu salvetu. "Hoe da ti objasnim kako se deava to sa nosom? Anatomija je zaista zanimljiva. Ima epiglotis, to je kao mala WC daska koja pokriva larinks..." "En!" prodera se Dord. Ona mu isplazi jezik. "Pa, hitna medicina je ipak sjajna stvar. Ponekad u roku od jednog sata ima zdrobljen grudni ko, prostrelnu ranu u glavi i dete sa osipom." "Nemate dece?" upitao je jedne veeri Emilio, iznenadivi samog sebe. "Ne. Ispalo je da se ne razmnoavamo u zarobljenitvu", ree Dord bez imalo oklevanja. En se nasmeja. "Oh, Boe, Emilio. Ovo e ti se dopasti. Koristili smo plodne dane za kontracepciju! Godinama!" Ona izbulji oi od veselja. "Mislili smo da dejstvuje!" I oboje prasnue u smeh. Voleo je En, verovao joj je od samog poetka. Kako su proticale sedmice i kako su mu oseanja postajala sve zamrenija, sve jae je oseao potrebu za njenim savetom i ubeenje da e savet biti valjan; prolo je vie od pola jesenjeg semestra dok nije jedne veeri, kad je pomogao Dordu da raspremi ostatke veere, smogao hrabrosti da pozove En u etnju. "Lepo se ponaajte", naredi im Dord. "Ja jesam star, ali umem da pucam." "Smiri se, Dorde", dobaci En preko ramena kad su poli kroz dvorite. "Verovatno sam zajebala test. Izvodi me u etnju da mi postepeno saopti vest." Prva dva bloka su prijateljski askali. En ga je drala pod ruku, i bili su gotovo jednake visine. On je dvaput poeo, ali se spetljao, ne mogavi da nae rei. Ona na kraju uzdahnu. "Dobro, priaj mi o njoj." Sandoz se kratko nasmeja i provue ruku kroz kosu. "Zar je tako oito?" "Nije", umirivala da je ona. "Samo sam te par puta videla u kafeu sa nekom fantastinom mladom enom, pa sam sabrala dva i dva. Dakle, priaj!" Priao je. O tvrdoglavoj usmerenosti Mendezove. O njenom naglasku, koji je mogao da oponaa do savrenstva, ali nije mogao da prepozna. O onom to je rekla o hidalgu, toliko preteranom u odnosu na njegov bezazleni pokuaj da malo produbi odnos. O neprijateljsvtu koje je oseao, ali nije razumeo. I konano, zavrivi na poetku, o gotovo fizikom potresu koji je osetio kad ju je ugledao. To nije bila samo reakcija na njenu lepotu, niti obina lezdana reakcija nego oseanje kao... kao da je ve poznaje, ko zna kako. "Pa, moda samo nagaam", ree En kad ga je sasluala, "ali sve mi se ini da je ona Sefard." Emilio naglo stade i zatvori oi. "Pa naravno. Jevrejka panskog porekla." Pogledao je En. "Ona misli da su moji preci prognali njene pretke iz panije, 1492." "To bi mnogo ta objasnilo." En slee ramenima, i oni nastavie etnju. "Ja lino volim bradu, mili, ali s njom izgleda kao filmski stereotip Velikog Inkvizitora. Moda je ona reagovala nagonski." Jungovski arhetipovi su funkcionisali u oba smera, pomisli on. "Balkan", rekao je posle nekog vremena. "Taj naglasak je moda balkanski." Ona klimnu glavom. "Moda. Mnogi Sefardi su posle progona zavrili na Balkanu. Moda je iz Rumunije ili Turske. Ili Bugarske. Tako neko mesto." Potom zviznu, setivi se Bosne. "Da ti kaem neto o Balkanu. Ako ljudi tamo misle da e zaboraviti neku nepravdu, oni napiu epsku pesmu o tome i teraju decu da je recituju pre spavanja. Upravo si suoen sa pet stotina godina paljivo uvanih i vrlo runih seanja na imperijalistiku katoliku paniju." Tiina je trajala neto due nego to bi bilo potrebno da njegova sledea reenica zvui uverljivo. "Samo sam hteo da je bolje razumem." En napravi grimasu koja je znaila - kako da ne. Emilio nespretno nastavi. "Posao koji radimo ionako je veoma teak. Neprijateljstvo ga samo jo vie oteava." En je i na to imala spreman komentar. Nije ga izgovorila, ali Emilio joj je video lice. "Oh, odrasti ve jednom", frknu on, i ona se zakikota kao dvanaestogodinjakinja koja je upravo otkrila masne viceve. Uzela ga je pod ruku, pa su krenuli natrag ka kui, oslukujui zvuke susedstva koje se spremalo za san. Psi su lajali na njih, lie je utalo i aputalo. Neka majka povika: "Heder! U krevet! Neu te vie zvati!" "Heder. To ve godinama nisam uo. Verovatno je dobila ime po baki." En iznenada zastade i Emilio se okrete da je pogleda. "Jao, Emilio, naprosto ne znam - moda je Bog tebi stvaran koliko Dord i ja jedno drugom... Bilo nam je jedva dvadeset godina kad smo se venali, jo pre nego to se Zemljina kora ohladila.

14

A veruj mi, niko ne provede etrdeset godina u braku, a da ne primeti, uz put, poneku zanimljivu alternativu." On zausti da odgovori, ali ona podie ruku. "ekaj. Hou da ti dam besplatan savet, pa bolje sluaj. Znam da e to zvuati ablonski, ali nemoj se pretvarati da ne osea to to osea. Tako stvari idu pravo u pakao. Oseanja su injenice", rekla je, pomalo grubim glasom i pola dalje. "Gledaj pravo u njih i snai se sa njima. Razradi ih, koliko god iskreno moe. Ako je Bog imalo nalik na sedu ribu iz predgraa, to priznajem da je preterano oekivati, najvanije je ta e uiniti sa tim to osea." Sada su ve videli Dorda; sedeo je na prednjem stepenitu, okruen svetlou, i ekao ih. Enin glas postade vrlo tih. "Moda e te Bog voleti vie ako mu se vrati, kasnije, sa itavim srcem." Emilio ju je poljubio za laku no, mahnuo Dordu i poao ka univerzitetu sa temom za ozbiljno razmiljanje. En se pridruila Dordu na verandi, ali pre nego to se Emilio suvie udaljio, povikala je za njim: "Hej! Kako sam prola na testu?" "Osamdeset est bodova. Zabrljala si kod ablativa." "Sranje!" prodera se ona. Njen smeh ga je pratio kroz tamu. Do ponedeljka ujutro stigao je do nekakvih zakljuaka. Nije se obrijao, jer smatrao je da bi to bilo suvie upadljivo, ali je podesio svoje ponaanje i postao neutralni Anglo, kao Bo Bridis. Sofija Mendez se delimino opustila. Nije dozvoljavao sebi nikakvo askanje i uklopio se u ritam pitanja i odgovora koji je njoj odgovarao. Posao je tekao bre. Poeo je da doekuje Dorda Edvardsa na uobiajenoj dogerskoj stazi i da ga prati deo puta. Emilio je odluio da tri deset kilometara u velikom prolenom krosu. Dord, koji se spremao za pravi maraton, bio je zadovoljan to ima drutvo. "Ni deset kilometara se ne treba stideti", uveravao ga je, kezei se. A naao je sebi i jo posla, u srednjoj koli u sirotinjskom delu Klivlenda. Prenosio je energiju Bogu. Na kraju je bio nagraen neim nalik na trenutak prijateljstva. Sofija Mendez je prekinula sastanke na nekoliko nedelja, a onda mu je stavila do znanja da ima neto da mu pokae. Dola je u njegovu kancelariju i tu se obratila njegovom sistemu, traei program iz mree. Mahnula mu je da sedne kraj nje. "Samo ponite. Pretvarajte se da se pripremate za misiju u kojoj ete koristiti jezik koji nikada niste uili i za koji ne postoje udbenici." Uinio je tako. Posle nekoliko minuta poeo je da eta okolo, nasumce postavljajui pitanja, pratei uputstva na nekoliko nivoa. Sve je bilo tu, njegovo viegodinje iskustvo, ak i pesme. Njegovi najvei napori, ureeni i sistematizovani, prelomljeni kroz prizmu njenog fantastinog intelekta. Vie sati kasnije podigao je pogled sa stola i ugledao njene blistave oi. "Predivno", rekao je dvosmisleno. "Naprosto predivno." Prvi put je ugledao njen osmeh, ma koliko kratak. im je ustala, vratio joj se izraz strogog dostojanstva. "Hvala." Na trenutak kao da je oklevala, ali odmah je odluno nastavila. "Ovo je bio dobar projekat. Uivala sam da radim sa vama." Emilio je brzo ustao jer bilo mu je jasno da ona namerava da ode, tek tako. "ta ete raditi sledee? Podii ete honorar i malo se odmarati, moda na nekoj plai?" Ona ga je trenutak posmatrala. "Vi, zapravo, ne znate, zar ne?" rekla je. "Vrlo zaklonjen ivot, pretpostavljam." Sada je on piljio u nju, ne shvatajui. "Ne znate ta ovo znai?" upitala je, pokazujui metalnu narukvicu koju je uvek nosila. Primetio je to, naravno; vrlo obian nakit, sasvim u skladu sa njenim jednostavnim ukusom. "Primam samo izdravanje. Honorari idu mom brokeru. On je preuzeo pravo na moje usluge kad mi je bilo petnaest godina. kolovala sam se o njegovom troku, i sve dok mu ne isplatim sve to je uloio u mene, protivzakonito je angaovati me direktno. Ne smem da skinem narukvicu za identifikaciju. Ona titi njegove interese. Mislila sam da su takve stvari opte poznate." "Nemogue da je to po zakonu", ree on kada je doao do rei. "Pa to je ropstvo." "Moda pre intelektualna prostitucija. Pravno gledano, itav posao je pre ugovorna sluba nego ropstvo, doktore Sandoz. Nisam vezana doivotno. Kada mu vratim dug, mogu da idem." Dok je govorila, skupljala je svoje stvari i spremala se da ode. "A sve zajedno mi se mnogo vie dopada od fizike prostitucije." To je ve bilo vie nego to je mogao da podnese. "Kuda idete sada?" upitao je, jo oamuen. "Na Vojnu akademiju Sjedinjenih Drava. Profesor vojne istorije odlazi u penziju. Zbogom, doktore Sandoz." Rukovao se sa njom i gledao je kako odlazi. Podignuta glava, dostojanstveno dranje. 6. Rim i Napulj: mart-april 2060. U martu je neki ovek sa ukradenom jezuitskom propusnicom uspeo da proe kraj obezbeenja Rezidencije i da upadne u sobu Emilija Sandoza. Sreom, Edvard Ber se upravo uputio tamo i kada je uo reportera kako zasipa Sandoza pitanjima, upao je kroz vrata punom brzinom i pognut. Imao je dovoljno ubrzanje da tresne uljeza o zid, gde ga je drao dok je zadihano dozivao pomo.

15

Naalost, itav dogaaj prenoen je uivo, jer je ovek imao na sebi prikljuenu AV opremu. ak i tako, mislio je kasnije Edvard, sasvim je zgodno verovati kako je svet moda sluajno stekao malo potovanja prema fizikim sposobnostima niskih i debelih astmatiara. Ovaj incident loe je delovao na Sandoza, za koga je bukvalno predstavljao nonu moru. No, ak i pre upada bilo je jasno da se Sandoz sporo mentalno oporavlja, uprkos injenici da mu se fiziko stanje stabilizovalo. Najgori simptomi skorbuta bili su pod kontrolom, mada su iznurenost i modrice uporno ustrajavali. Lekari su podozrevali da je dugo izlaganje kosmikom zraenju na neki nain otetilo sposobnost apsorpcije askorbinske kiseline. U kosmosu uvek dolazi do nekih fiziolokih oteenja; rudari prolaze srazmerno dobro jer su zatieni stenama, ali posade atlova i postaja uvek imaju problema sa rakom i avitaminozama. Bilo kako bilo, Sandoz se sporo oporavljao. Nije bilo mogue namestiti zubne implante; dobio je par mostova kako bi mogao normalno da jede, ali i dalje nije imao apetita i ostao je pothranjen. A hirurzi nisu hteli ni da dirnu njegove ake. "Kako sada stvari stoje, nema smisla ni pokuavati", rekao je jedan od njih. "Vezivno tkivo lii na pauinu. Drae dok ga ostavljamo na miru. Moda za godinu dana..." Zato je Drutvo dovelo oca Singa, indijskog strunjaka poznatog po preciznim protezama i vetakim udovima, i ovaj je nainio par poluproteza za ojaavanje i bolju kontrolu prstiju. Izgledale su nene kao eerna pena; navlaile su se preko aka i pruale se do lakata. Sandoz je bio utiv, kao i uvek, pohvalio je vetinu oca Singa i zahvalio mu se na pomoi. I smesta je poeo svakodnevno da veba, sa tvrdoglavom upornou koja je brata Edvarda najpre brinula, a potom plaila. Jednog dana, kako su im rekli, Sandoz e nauiti da koristi samo fleksore doruja kako bi aktivirao servomotore koji su se ukljuivali elektrinim potencijalima stvorenim u miiima podlaktica. No, ak i posle mesec dana videlo se da nije uspeo da izdvoji potrebne pokrete, a napor da kontrolie ake oduzimao mu je svaki deli snage. Zato je brat Edvard pazio da razdoblja vebanja budu to krai, uravnoteujui Emiliov napredak sa cenom koju su plaali suzama, obojica. Dva dana poto je jo jedan novinar uhvaen kako se pentra spoljanjim zidom, neposredno kraj Sandozove sobe, otac poglavar pozvao je Edvarda Bera i Dona Kandotija u svoju kancelariju, odmah posle redovnog jutarnjeg sastanka sa sekretarom. Na Donovo razoaranje, ostao je i Felker. "Otac Felker smatra da bi Emiliju moda prijalo da se izdvoji, gospodo", poe Vinenco ulijani, pogledavi Kandotija oima koje su jasno govorile: uti i igraj igru. "Osim toga, ljubazno se ponudio da vodi Duhovne Vebe. Zanima me vae miljenje." Brat Edvard se promekoljio u stolici i nagnuo se napred; oklevao je da prvi progovori, ali oito je imao vrlo vrsto miljenje o ovome. Pre nego to je stigao da smisli reenicu, progovorio je Johan Felker. "Uili su nas da ne donosimo odluke u oajanju. Jasno je da taj ovek pati od tame u dui, i to nije nikakvo udo. Sandoz je duhovno paralisan, nije u stanju da napreduje. Preporuujem da se izdvoji, sa osobom koja bi mu pomogla da se usmeri na zadatak koji je pred njim." "Moda bi bolje napredovao da mu masa sveta ne die za vrat", ree Don, ljubazno se smeei. Pedantna svinjo, pomislio je. "Oprostite mi, oe poglavare", urno upade brat Edvard. Netrpeljivost izmeu Kandotija i Felkera polako je prerastala u legendu. "Uz duno potovanje, Vebe su veoma emocionalno iskustvo. Mislim da Emilio jo nije spreman za to." "Mogao bih da se sloim sa tim", ljubazno ree Don. A Johan Felker je poslednji ovek na Zemlji koga bih odabrao za duhovnog pomonika Sandozu, pomislio je. Iskaki se ili ustaj sa noe, sine. "No, to se tie bezbednosti", nastavljao je Edvard Ber, "voleo bih da ga premestimo nekuda. Ovde u Rimu osea se kao da je pod opsadom." "Pa, u neku ruku i jeste tako", ree otac poglavar. "Slaem se sa ocem Felkerom da Emilio mora da se suoi sa svojom situacijom, ali ovo nije dobro vreme, a Rim svakako nije dobro mesto za to. Dakle, tako. Slaemo se da je dobro izvesti Emilija iz Rezidencije, iako imamo razliite razloge za to, tano?" ulijani ustade od stola i prie prozoru, odakle se videla alosna masa sveta pod kiobranima. Sreom, itave zime imali su hladno, vlano vreme, koje je obeshrabrilo gotovo sve reportere sem onih najupornijih. "Vila severno od Napulja obezbedila bi mu vie privatnosti nego to moemo da mu jemimo ovde." "Rekao bih da je najvei problem kako izvesti Sandoza neprimeenog iz Broja Pet", ree Edvard Ber. "Pekarski kombi nee ponovo uspeti." "Reporteri prate svako vozilo", potvrdi Felker. ulijani se okrete od prozora. "Tuneli", ree on. Kandoti ga zbunjeno pogleda. "Izvinite?" "Povezani smo sa Vatikanom mreom tunela", objasni Felker. "Moemo ga provesti kroz katedralu Svetog Petra." "Jo se moe ui u njih?" upita Ber, mrtei se. "Da, ako znate koga da pitate", ozbiljno ree ulijani i poe ka vratima kancelarije, dajui znak da je sastanak zavren. "Dok svi planovi ne budu spremni, gospodo, moda je najbolje da Emiliju ne kaemo nita. Niti bilo kome drugom."

16

Kad je zavrio posao u Rezidenciji, Don Kandoti je zastao kraj glavnog ulaza sa spremnim kiobranom, iracionalno iznerviran to je vreme tako dugo ostalo runo. Sunana Italija, prezrivo pomisli on. Probio se kroz masu novinara koji su se bacili na njega im je otvorio vrata, besmisleno uivajui dok je na njihova pitanja odgovarao nepovezanim citatima iz Biblije, producirajui se pobonou. No, im je ostavio reportere za sobom, ponovo je poeo da misli na upravo zavreni sastanak. ulijani se oito slae da bi bilo blesavo terati Sandoza na Vebe u ovakvom stanju, zakljuio je dok je iao ka svojoj sobi. Pa emu onda ona predstava sa Felkerom? Donu Kandotiju nije bilo u prirodi da bude sumnjiav. Ima ljudi koji uivaju u organizacionom ahu, guraju jednu osobu protiv druge, manevriu, smiljaju i planiraju prema svakome tri poteza unapred, ali Don nije imao dara za tu igru i zato je ve skoro stigao kui kada je shvatio, onog asa kada je uspeo da ugazi u sveu hrpu pseeg izmeta. Sranje, pomisli on, mislei i na cipele i na sastanak. Stajao je na kii, razmiljajui i o ukraenoj cipeli i o svojoj bezazelnoj prirodi. Sada je znao da je itav sastanak, zapravo, bio verzija predstave dobar policajac-zao policajac. Vrlo mudro, erloe! - ljutito pomisli on. Poslunost je jedna stvar. Izrabljivanje, ak i od strane oca poglavara, neto je sasvim drugo. Bio je uvreen, ali i postien to mu je trebalo tako dugo da se opasulji. Sada je ak bio i sumnjiav, jer se ulijani nekako suvie brzo sloio da nae naina da Sandoza izvedu iz grada. No, dok je strugao izmet sa cipele i razmiljao, Don se oseao i polaskano; na kraju krajeva, doveli su ga ovamo ak iz ikaga, jer su njegovi pretpostavljeni znali da je gotovo genetski programiran da prezire tupadije kao to je njegov voljeni brat po Hristu Johan Felker. Sam Don bio je toliko eljan da ode iz Rima da nije hteo mnogo da aka po odluci oca poglavara. Odluio je da prihvati karte kako su podeljene, u nadi da je Bog na Emiliovoj strani. Na uskrnji vikend, Vatikan je bio preplavljen masom vernika: dvesta pedeset hiljada ljudi dolo je da primi Papin blagoslov, da se moli, da zija okolo, da kupuje suvenire, da bude pokradeno. Dihad je obeao bombe, pa je obezbeenje bilo vrlo strogo, ali niko nije primetio boleljivog oveka, umotanog u alove i presamienog u invalidskim kolicima, koga je preko trga gurao krupan ovek u popularnoj turistikoj jakni na ijim leima je pisalo: VEZUV 2, POMPEJI 0. Da ih je neko i gledao, mogao bi se zauditi samo to su vrlo lako zaustavili taksi. "Voza?" upita Sandoz dok mu je Don vezivao pojas na zadnjem seditu. Zvuao je kao da je na ivici suza. Verovatno zbog guve i buke, pomisli Don. Zbog straha da e ga prepoznati i napasti. "Brat Edvard", odgovorio mu je. Edvard Ber, u uniformi taksiste, mahnu mu sa prednjeg sedita punakom rukom, a onda se sav usmeri na vonju. Zabrana korienja privatnih vozila unutar grada smanjila je gustinu saobraaja, ali je delovala kao pravi darvinovski pritisak selekcije na najagresivnije vozae. Edvard Ber je bio, sa razlogom, vrlo paljiv voza. Don Kandoti je seo kraj Sandoza i udobno se smestio, zadovoljan sobom, tim danom i itavim svetom. "Bez ikakvih problema", ree glasno kada je Edvard uspeo da se ukljui na zakreni autoput ka Napulju. Okrenuo se ka Sandozu, nadajui se da je i ovog uhvatio zarazni, deaki duh uspenog bekstva, kao kada pobegne iz kole i dobije dan ukradene slobode... A umesto toga video je uasno umornog oveka, skljokanog u seditu, oiju vrsto zatvorenih od truckavog, iznurujueg putovanja kroz grad, od novog bola dodatog onom od stalnog krvarenja izazvanog skorbutom i stravinim, predubokim umorom koji nikakav odmor ne moe zaleiti. Don utke pogleda u oi brata Edvarda, koji je u retrovizoru video istog tog oveka, i obojici osmeh izblede sa usana. Potom su svi utali, kako bi brat Edvard mogao bolje da se usmeri na to blae zaokrete i to manje koenja, dok je vozio to se bre usuivao. Uobiajeno grozni saobraaj izmeu Rima i Napulja bio je jo gori zbog povremenih zastanaka radi kontrole, ali ulijani im je olakao put to je vie mogao, pa su srazmerno brzo napredovali, zaustavljajui se samo koliko da mladi vojnici provere asiju odozdo i bace pogled na prtljag. Tek je padao mrak kada su stigli u kuu u Napulju, graenu oko 1560; nije bila nimalo kiena, ali je zato bila vrsta i praktina. Na vratima ih je doekao, sreom, utljivi svetenik, koji ih je bez guve ispratio do soba. Brat Edvard uao je sa Sandozom u sobu koja mu je dodeljena. Zagledao se u Emilija koji se spustio na krevet i legao poleuke, nepokretan, sa rukom prebaenom preko oiju, titei se od svetla sa tavanice. "Da vas raspakujem, gospodine?" upita Edvard, spustivi torbe na pod. Zau se tihi zvuk pristanka, pa Edvard uze da stavlja odeu u orman. Kada je stigao do proteza, zastao je; on je, a ne Emilio, poeo da nalazi izgovore da se preskoe termini za vebanje. "Da ih manemo veeras, gospodine?" predloio je, okreui se od ormana ka oveku na krevetu. "Da vam donesem neto za jelo, pa da idete na spavanje." Sandoz se kratko, grubo nasmeja. "'Spavati: moda sanjati'. Ne, Edvarde, veeras mi nije potrebno spavanje." Prebacio je noge preko ivice kreveta i seo, ispruivi ruku. "Hajde da to obavimo."

17

Toga je Edvard poeo da se uasava: trenutka kada treba da pomogne Emiliju da namesti uasne prste i iane oklope, a potom da stegne kaieve oko lakata, kako bi elektrode bile vrsto pritisnute o ve atrofirane miie, sada primorane da rade dvostruki posao. Modrice nikada nisu prolazile. esto je, kao i veeras, Edvard bio nespretan u elji da bude nean, pa mu je trebalo suvie vremena, i Emilio bi tiho jeknuo od bola, a na licu mu se ocrtavao napor dok se Edvard apatom izvinjavao. Potom bi nastupila tiina, sve dok Sandoz ne bi otvorio ovlaene oi i poeo metodian postupak aktiviranja servo ureaja koji su primicali palac prstima, od malog do kaiprsta, jedan po jedan, prvo na desnoj, a potom na levoj aci, ponovo i ponovo, dok su mikromotori grevito zujali. Mrzim ovo, mislio je brat Edvard dok je bdeo kraj njega. Mrzim ovo. Neprekidno je gledao na sat kako bi mogao to pre da objavi kraj. Sandoz je uvek utao. Poto se raspakovao, Don Kandoti je potraio trpezariju. Kad se uverio da je brat Edvard ve odneo jelo za Sandoza i sebe, Don uze laku veeru u kuhinji, askajui sa kuvarom o istoriji vile i o tome kako je moralo izgledati prilikom erupcije vulkana. "U zajednikoj sobi je vatra od pravog drveta", ree mu brat Kozimo kada je Don zavrio obed. "To je zabranjeno, ali ovde na obali teko da bi nas iko otkrio." Vetar e razneti dokaze. "Jedan brendi, oe?" predloi Kozimo, pruivi Kandotiju au, i poto ovaj nije mogao da smisli nikakav razuman razlog protiv neobino privlane pomisli, poao je da po kuvarevim uputstvima nae kamin, gde je nameravao da besramno uiva u toploti. Zajednika soba bila je mrana, osim svetla koje je dopiralo od kamina. Jedva je razabirao grupice nametaja du zidova, ali uputio se pravo ka dvema dubokim foteljama okrenutim ka vatri, pa se smestio u najbliu, gnezdei se kao maak. Soba je bila veoma lepa - obloena orahovim drvetom, sa okvirom kamina, izrezbarenim pre vie stolea, ali oienim i uglaanim ba toga dana - i gotovo da je mogao da zamisli vreme kada je drvea bilo u tolikom izobilju da se slobodno koristilo i ovako, za ukras i grejanje. Tek to je protegnuo noge ka vatri, dokono se pitajui hoe li izbor narednog pape biti obznanjen znakom koji e znaiti 'Beli dim', kada je, poto su mu se oi privikle na tamu, shvatio da kraj visokog prozora stoji Sandoz, zagledan u obalu u dubini, gde je kamenje svetlucalo na meseini, optoeno penom talasa. "Mislio sam da ste ve zaspali", tiho ree Don. "Teak put, a?" Sandoz nije odgovorio. Ushodao se po sobi, neumoran uprkos oitoj iznurenosti; nakratko je seo na stolicu daleko od Kandotija, a onda je ponovo ustao. Blizu je, pomisli Don. Veoma je blizu. No, kada je Sandoz progovorio, to nije bilo ono emu se Don nadao - proiujui slom, ispovest koja omoguava oveku da oprosti samom sebi, izlivanje prie uz molbu za razumevanje. Neka vrsta emocionalnog olakanja. "Da li ste iskusili Boga?" upita Sandoz bez ikakvog uvoda. udno koliko mu je bilo neprijatno zbog takvog pitanja. Drutvo Isusovo retko privlai mistike, oni obino odlaze u karmeliane ili trapiste, ili zavre negde meu harizmaticima. Jezuiti uglavnom nalaze Boga u svom radu, nekada naunom, a nekada drutvenom. Oni se takvom radu potpuno posveuju i ine to u ime Boije. "Ne neposredno. Ne kao prijatelja ili linost, rekao bih." Don se preispitivao. "ak ne, ini mi se, ni kao 'tihi, aputavi zvuk'." Neko vreme je gledao plamen. "Morao bih rei da nalazim Boga sluei njegovoj deci. 'Jer bio sam gladan i vi me nahraniste, bio sam edan i vi me napojiste, bio sam stranac, a vi me doekaste, bio sam nag i vi me obukoste, bio sam bolestan i vi me negovaste, bio sam zatoen i vi me izbaviste'." Rei su ostale da lebde u vazduhu, a vatra je tiho pucketala. Sandoz je prestao da koraa i sada je nepokretno stajao u najdaljem uglu sobe, lica u senci, sa odsjajima vatre na metalnom egzoskeletu koji je jo nosio na akama. "Ne nadaj se niemu vie od toga, Done", ree on. "Bog e ti slomiti srce." Potom ode. Otiao je sam do sobe koja mu je dodeljena i stao kao ukopan, primetivi da su vrata zatvorena. Osetio je kako u njemu navire vulkanski bes dok je nespretno petljao oko kvake, ali je primorao sebe da se smiri, da se usmeri na jednostavan zadatak otvaranja vrata i potom nametanja tako da ostanu tek odkrinuta iza njega, jer uas od zatvorenosti sada je bio jedva neto jai od potrebe da ih zalupi nogom. Strano je eleo da udari neto ili da se ispovraa, i pokuao je da to nadvlada, pa je seo u drvenu stolicu, pogrbljen i ljuljajui se u mestu. Luster je ostao ukljuen, to mu je samo pogoravalo glavobolju. Bojao se da ustane i ode do prekidaa. Munina je polako poputala, i kada je otvorio oi, primetio je stari ROM asopis sa ceduljicom odozgo, ostavljen na stoiu kraj uzane postelje. Ustao je da proita. 'Doktore Sandoz', pisalo je na cedulji, 'tokom vaeg odsustva dolo je do promene stava prema Mariji Magdaleni. Moda e vas zanimati novo gledite. F.' Povraanje se nastavilo i dugo poto je izbacio sve to je imao u elucu. Kada je prestalo, ostao je da stoji, preznojen i uzdrhtao. Potom je naterao ake da zgrabe i zdrobe ROM ploicu o zid, obrisao usta rukavom i poao ka vratima. 7. Klivlend i San Huan:

18

2015-2019. Kada je zavrio na univerzitetu Don Karol i kada su ga pitali ta bi najvie voleo, Emilio Sandoz je zatraio da ga poalju u La Perlu, u Portoriku. Zahtev je trebalo da ide administrativnom procedurom preko provincije Antila, ali Emilio se nije iznenadio kada ga je pozvao Dalton Vesli Jarbrou, provincijal za Nju Orleans. "Milito, jesi l' siguran? Mo' da bude profa u La Moinu, sad kad smo prestali da te poteemo naokolo. Rej nas je cim'o za ui, sve odreda, da te smesti na katedru za lingvistiku", rekao mu je DeVe. Toliko je otezao, na teksaki nain, da ga je bilo teko sluati. DeVe je mogao da govori obinim engleskim jezikom kad bi hteo, ali, kako je jednom rekao Emiliju: "Sine, sa zavetima kakve polaemo, postoji vrlo ogranien raspon mogunosti za nastranost. Snalazim se koliko mogu." "Znam", ree sada Emilio, "i La Moin ima sjajnu katedru, ali..." "U Sirakuzi je vreme sasvim fino", vedro slaga DeVe. "A u La Perli ti nita nisu zaboravili, sinak moj. Nee ti prirediti urku dobrodolice." "Znam, DeVe", mirno ree Emilio. "Zato i treba da se vratim. Moram da upokojim neke duhove." Jarbrou je razmiljao o tome. Da li je eleo da se sloi zbog ljubavi ili zbog krivice? DeVe se uvek oseao upola odgovoran za nain na koji su se stvari odvijale, bilo to dobro ili loe. To je svakako bilo uobraeno; Emilio je sam donosio svoje odluke. Ali DeVe je video u deaku potencijal i nije oklevao ni trenutka kada mu se ukazala prilika da ga izvue iz La Perle. Emilio je vie nego opravdao njegova oekivanja; ipak, za to je trebalo platiti cenu. "Pa, onda, dobro", konano ree DeVe. "Videu ta mogu da uinim." Kada je dve nedelje kasnije uao u svoju kancelariju, Emilio je primetio da svetli oznaka za poruke. Ruke su mu pomalo drhtale dok je otvarao dokument i doao je u iskuenje da za to okrivi crnu kafu koju je u poslednje vreme poeo da pije, ali znao je da je u pitanju nervoza. im je to priznao sebi, bio je u stanju da se smiri. Non mea voluntas sed Tua fiat, pomisli on. Bio je spreman da uini kako mu je naloeno. Provincijal je prihvatio njegov zahtev bez komentara. U decembru je pozvao En i Dorda Edvardsa iz San Huana, potroivi dodatnu svotu na ekran jer je eleo da ga vide, i on njih. "Hodite da radite sa mnom", rekao je. Klinika je upravo izgubila dravnog lekara, a niko nije hteo da ga zameni. Moda bi En htela? Dord, sa svojim brojnim sposobnostima dugogodinjeg inenjera i domaina, mogao bi da obnavlja kue, da ui decu stotinama praktinih vetina, da reaktivira mreu koja bi povezivala En sa veim bolnicama i decu sa novim uiteljima. Pre nego to su stigli da reaguju, poeo je da im pria o La Perli, u preciznim statistikim pojedinostima. Nije imao nikakvih iluzija i nije eleo da ih Edvardsovi gaje. Jedino emu su smeli da se nadaju bilo je da spasu nekolicinu ivota izmeu hiljada dua koje su gamizale po favelama. "Pa, ne znam", neodluno poe En, ali video je njene oi i znao je. "Obeava da e biti mnogo tua noevima?" On sveano podie desnicu. "Svakog vikenda", zakleo se. "A i rana od pitolja. Ima i sudara." Znali su da je to crni humor. Bie i trinaestogodinjih devojica sa stomakom do zuba, koje e dolaziti na klinuku jer ih 'boli tiba'. Bie iaenih ramena i laktova, slomljenih zglobova, kolena unitenih u fabrikama. Ruku oteenih od inficiranih posekotina, zagaenih bakterijama i toksinima iz riblje iznutrice u fabrici konzervi. Sepse, dijabetesa, melanoma, zbrljanih pobaaja, astme, tuberkuloze, pothranjenosti, venerinih bolesti. Pia, droge, bespomonosti i gneva koji pulsiraju duboko u utrobi. "Sirotinja e uvek biti sa vama", rekao je Isus. Emilio se pitao je li to upozorenje ili optuba. Video je kako En gleda Dorda, koji je zamiljeno sedeo. "itav prokleti bebi-bum odlazi u penziju. ezdeset devet miliona matorih seronja igra golf i ali se na hemeroide." Dord frknu. "Samo je pitanje vremena kada e neko otvoriti lanac radnji tipa 'Sahrane iz Oza'." "Ne mogu da zamislim ni sebe ni tebe na terenu za golf", ree En. "Mogli bismo i da poemo, ta misli?" "Tako je. Ovde smo zavrili", izjavi Dord. I tako su se, maja 2016, En i Dord Edvards uselili u iznajmljenu kuu u starom San Huanu, osam nizova stepenica uzbrdo od klinike koju je En preuzela. Emilio je uzeo slobodne dane da im pomogne da se skue. im su nabavili krevet, prva briga bila im je da nau veliki drveni sto sa stolicama koje e poreati okolo. Emilio je poeo svoj posao na najjednostavniji nain: raistio je misiju fiziki, organizovao i razgledao stvari, polako se ponovo upoznavao sa susedstvom. Radio je unutar ve postojeih programa, u prvo vreme bezbol tim, razne sekcije. No, uvek je bio na oprezu, u nadi da e ovo ili ono dete moi da se popne preko zida i pobegne, ako nekome bude stalo do toga. Doneo je mnotvo kartica za tombolu; odavao je brojeve unapred, ali je uvek pazio na decu koja imaju dara za statistiku, pa ih je mamio kod Dorda, koji ih je putao da se igraju njegovim kompjuterskim mreama i uskoro je poeo da poduava nekolicinu kojima je matematika dobro ila. Jedno dete, devojicu, naao je kako plae nad pregaenim psom, i tako je En stekla prvog pomonika, Mariju Lopez, staru jedanaest godina, dobrodunu i spremnu da ui.

19

A postojalo je i malo udovite po imenu Felipe Rejez, koje je valjalo ukradenu robu tano pred klinikom, deak sa najpoganijim jezikom koji je ikada ula ak i En Edvards, koja je zaista imala ogromno iskustvo. Emilio je sluao deka kako na dva jezika proklinje prolaznika koji nije hteo nita da kupi od njega. "Ti si najgori prodavac koga sam ikada uo", rekao mu je na kraju, "ali, 'mano, ba ume da pria!" Nauio je Felipea da psuje na latinskom i na kraju uspeo da mu bude ministrant i da pomae u jezuitskom centru. En je prve mesece na klinici provela itajui stare dosjee, kako bi stekla mranu predstavu o medicini koja e joj biti potrebna. Bavila se inventarom i inspekcijama, nabavljala novu opremu, popunjavala zalihe i istovremeno zbrinjavala sve nove i nove sluajeve: odseeni prsti, infekcije, rizine trudnoe i prevremeni poroaji, amebne dizenterije, rane od metka. Postepeno je nauila ko je od kolega na ostrvu spreman da preuzima obraene pacijente. I Dord se dobro snaao, pravio je beskonane spiskove, menjao brave na svim vratima, prozorima i ormanima u klinici, punio softver jezuitskog centra prikljucima za mree i biblioteke, montirao korienu, ali upotrebljivu medicinsku opremu koju je En kupovala. Za svoju duu se prijavio u radio-teleskopu Aresibo kao vodi, voen davnim zanimanjem za astronomiju. Tamo je upoznao Dimija Kvina, koji e ih sve odvesti na Rahat. "Dorde", poe En jednog jutra za dorukom, nekoliko meseci poto su se doselili u Portoriko, "je li ti Emilio ikada pominjao svoju porodicu?" "Ne, mislim da nije, sad kad razmislim o tome." "Sve mi se ini da je do sada ve trebalo da ih upoznamo. Ne znam. U kraju ima neega to mi nije jasno", priznade En. "Deca oboavaju Emilija, ali odrasli su prilino rezervisani." Vie nego rezervisani, pomislila je. Neprijateljski. "Pa, u La Perli ima mnogo malih crkava. Moda je u pitanju nekakvo versko suparnitvo. Teko je rei." "A ta ako priredimo zabavu? Mislim, u klinici. Moda bi to probilo led." "Svakako", slee ramenima Dord. "Besplatna hrana je uvek privlana." I tako se En postarala za posluenje, uz pomo nekoliko susetki sa kojima se sprijateljila. Iznenadila se kada je ak i Dord, koji nije gajio mnogo roditeljskih oseanja, uzeo uea u pripremama i u fiesti i to sa velikim oduevljenjem, delei slatkie i sitne igrake, ispaljujui rakete domae izrade, naduvavajui balone i ludirajui se sa decom. I Emilio ju je zapanjio, jer je poeo da izvodi maioniarske trikove, vodei masu malih gledalaca kao pravi profesionalac, izazivajui cianje i gromoglasan smeh, privukavi i majke i bake, tetke i stariju brau i sestre. "Gde si, pobogu, nauio maioniarske trikove?" apnula mu je kasnije, dok se masa dece provlaila oko i izmeu nogu odraslih, sladei se sladoledom. Emilio prevrnu oima. "Ima li predstavu o tome koliko su duge noi blizu polarnog kruga? Naao sam knjigu. A imao sam mnogo vremena za vebu." Kada je sve bilo zavreno, En je ispratila poslednje male goste i vratila se u kancelariju, gde je zatekla dvojicu svojih najdraih mukaraca kako se estoko svaaju. "On ti je verovao", tvrdio je Emilio, istei metlom arene papire i konfete. "Ma nije! Znao je da se alim", odvratio je Dord, trpajui smee u kesu. "ta? Ko je verovao ta?" upita En, spremajui se da se pozabavi ostacima sladoleda. "Pod onim stolom je inijica, mili. Moe li da mi je izvue?" Emilio poslua i stavi inijicu na hrpu sa ostalima. "Jedno dete pitalo je Dorda koliko mu je godina..." "A ja sam rekao da imam sto esnaest. Znao je da se alim." "Dorde, njemu je samo pet godina! Poverovao ti je." "Jao, jao. Ba lep nain da se upozna sa susedima, Dorde, da lae njihovu decu!" ree En, ali smejala se kada su se njih dvojica upustila u dobrodunu raspravu o moralnoj razlici izmeu laganja dece i izmotavanja. Obojica bi trebalo da budu tate, pomisli En dok ih je gledala, prosvetljene od zadovoljstva to su ugodili deci. To ju je malo rastuilo, ali nije dozvolila da potraje. Prva fiesta bila je toliko uspena da su usledile nove, vee i jo zabavnije. Uvek su bile povezane sa nekim zdravstvenim pitanjem. En je delila prezervative i savete o kontracepciji svakome preko jedanaest godina, ili je vakcinisala maliane ispod est, ili je tragala za vakama u kosi ili je merila krvni pritisak. U sedmici posle fieste uvek je bilo vie pacijenata nego obino; ljudi su dolazili sa 'sitnim pitanjima', za koja se esto ispostavljalo da su ozbiljni medicinski problemi to su im godinama zagoravali ivot. Dor je poeo da provodi vie vremena u jezuitskom centru i privukao je jo nove dece. Sve je to bilo sitno, ali dovoljno da bi oseali kako napreduju. Ljudima je, izgleda, bilo drago to su doli. Kako je vreme proticalo, En je ula delie Emiliove prie koja je ukljuivala ozbiljno poremeenu porodicu i prilinu dozu nasilja. Nimalo udno, kad se malo razmisli. Kao pripadnik pokolenja koje je obiavalo da se poverava na velika zvona, En nije bila sigurna ta da misli o Emiliovom utanju. Suzbijano nasilje moe da uniti mnoge ivote; s druge strane, divila se njegovoj sposobnosti da uti i tera dalje. Emilio je svakako imao prava da uti o bolnim uspomenama iz detinjstva, ak i pred prijateljima. Ili moda naroito pred prijateljima, ije bi dobro miljenje o njemu, po njegovom uverenju, moda bilo narueno takvim

20

priznanjima. Prema tome, iako radoznala, En je oseala da ne treba da navaljuje i nikada ga nije ispitivala o porodici. Naravno, to je nije spreavalo da traga za licima koja bi liila na njegovo. Poto je imala oko antropologa, mogla je da otkrije i zapamti neobine, promenljive odlike Emiliovog lica. U jednom trenutku izgledao bi kao holivudski klie panca - crna brada i zemljoposedniki pogled, lica ivog od inteligencije; sledeeg asa videla je samo tajanstvenu strukturu duboko pod koom, izdrljivost rase ugraenu u same kosti. Isto je to primetila i kod jedne dostojanstvene ene na cvearskoj pijaci, koja bi mogla da mu bude starija sestra. No, Emilio nije nikada pomenuo da ima sestre ili brau, i En je znala da, kada je neko toliko zatvoren po tako obinom pitanju, obino za to ima ozbiljne razloge. Zato nije bila potpuno nepripremljena za nain na koji je saznala da Emilio zaista ima brata. Ono to ju je iznenadilo bila je sopstvena reakcija na samog svetenika. Te veeri bila je sama kod kue, zabavljena pretraivanjem literature zbog neke neobine bolesti jednog pacijenta, kada je Emilio telefonirao i zamolio je da se nau na klinici. Nerazgovetno je govorio, i En nije mogla da poveruje da se napio. "Emilio, ta se desilo? ta ne valja?" pitala je, zapanjena sopstvenim strahom. "Rei u ti kad doe. Teko govorim." Dord je bio kod teleskopa u Aresibu zbog nekog nonog snimanja za koje je bio posebno zainteresovan. En mu je telefonirala da mu kae ta se dogaa, mada ni sama to nije tano znala, i zamolila ga da odmah doe kui. Potom je pourila niz osamdeset stepenica, ka klinici. Kada je stigla, ordinacija je izgledala pusta, i upitala se da li je pogreno razumela ta Emilio trai. No, tada je ustanovila da su vrata otkljuana i da je Emilio eka unutra, sedei sam u mraku. En upali svetlo, jeknu kad ga vide i sledeeg asa navue na sebe kliniko ponaanje, brzo i spremno kao i mantil i rukavice. "Pa, oe", suvo ree ona, uzimajui ga za bradu i ispitujui mu lice, mada joj je glas bio sasvim blag i nimalo u skladu sa reima, "vidim da si okrenuo i drugi obraz. Nekoliko puta. Nemoj da se smeje. Usna e ti se ponovo otvoriti." Dovoljno je poznavala ovakve povrede, pa se sagnula da mu pogleda i ake, jesu li odrane ili polomljene. Bile su nedirnute. Namrtila se na njega, i dalje ga drei za ruke, ali on izbee njen pogled. Ona uzdahnu, ustade i otkljua sobu sa lekovima, da bi uzela sve to joj treba. Zenice su mu reagovale kako treba i bio je u stanju da je pozove; nejasan govor nije bio neuroloki izazvan; nije bilo potresa mozga, ali lice mu je bilo u uasnom stanju. Dok je prikupljala zavoje, on se oglasi iz susedne sobe. "Mislim da sam slomio rebro. uo sam kako neto puca." Ona je na trenutak oklevala, a onda se vratila, punei pitolj za injekcije dozom ojaivaa imuniteta. "Zbog posekotina", rekla je, podiui pitolj da ga bolje vidi. "Moe li sam da otkopa koulju ili ti treba pomo?" Uspeo je oko dugmadi, ali nije mogao da ispae okrvavljenu koulju iz farmerki. Moda taj ko ga je prebio nije znao da je svetenik, pomisli ona, pitajui se bi li to imalo ikakvog znaaja. Pomogla mu je oko koulje, polako mu je svlaei sa ruku, pazei da ga ne dodiruje bez potrebe. Ima boju kao sok od kupine, zakljuila je, ali to ipak nije rekla. "Bio si u pravu za rebro", kazala je umesto toga. Videla je na leima modricu, tamo gde je pao udarac koji je izbacio kost napolje. Ko god da je to bio, utnuo ga je dok je leao, zakljuila je. Gaao je bubreg, ali je promaio. Plua su zvuala isto, ali ipak mu je pomogla da doe do malenog snimaa kako bi proverila unutranje organe. Dok je ekala gotovu sliku, dala mu je injekciju pitoljem i poprskala anestetikom posekotinu iznad oka. "Ovde e biti potrebni avovi, ali ostalo e ii biolepkom." Slika je izgledala u redu. Video se samo jasan prelom na estom desnom rebru, kao i naprsnue na sedmom. Bolno, ali ne i opasno. Anestezija je brzo delovala. Emilio je utke sedeo, putajui je da mu oisti lice i zalepi posekotine. "Dobro, a sad tei deo. Podigni ruke da ti previjem rebra. Da, znam", tiho je rekla kada je on jeknuo. "Ovo e biti prilino gadno sledeih nedelju dana. Ne preporuujem kijanje u skoroj budunosti." Bila je iskreno iznenaena kada je utvrdila koliko joj je teko da mu bude tako blizu. Sve do tog trenutka bila je spremna da se zakune kako se odavno navikla na pomisao da je stara i bez dece. Ovaj prelepi mukarac naveo ju je da ponovo razmilja o obe stvari. Stalno se menjao: sin, ljubavnik. Potpuno neprikladno. No, En Edvards nije bila sklona samozavaravanjima i znala je ta osea. Zavrila je previjanje i pustila ga da doe do daha dok je ponovo punila pitolj. Ne traei dozvolu, pritisnula mu je drugi put cev uz miicu. "Patnjom se moe baviti i sutra", rekla je uz to. "Sada mora da spava. Imamo oko dvadeset minuta da te strpamo u krevet." Nije se bunio; ionako je bilo prekasno. En je spustila pitolj i pomogla mu da navue koulju, ostavljajui ga da se sam zakopa dok je ona spremala ordinaciju. "Hoe da mi kae ta je bilo?" konano je upitala, oslonivi se o ivicu stola. On ju je pogledao kroz crnu kosu to mu je pala na elo, otro ocrtanu nad zavojima. Modrica na obrazu bie spektakularna, zakljui En. "Ne. Mislim da neu." "Pa", tiho ree ona, pomaui mu da ustane, "pretpostavljam da se nisi pobio u krmi zbog enske, ali mogla bih da smislim nekoliko vrlo sonih objanjenja ako ne eli da zadovolji moju prizemnu radoznalost."

21

"Otiao sam da posetim brata", ree on, pogledavi je u oi. Znai, ima brata, pomisli ona. "A on je rekao 'Dobro doao, Emilio' i prebio te?" "Tako nekako." Potom nastupi tiina. "Pokuao sam, En. Zaista sam pokuao." "Sigurna sam da jesi, mili. Hajde, idemo kui." Izili su iz klinike i poli uz stepenice; svetenik je ve bio suvie oamuen da bi primetio poglede i pitanja na koje je En samo odmahivala glavom. Dord ih je sreo na pola puta. Iako je Emilio bio vrlo lak, oboje su morali da ga tegle uz poslednji niz stepenica, pa u kuu. Stajao je klatei se dok je En razmetala gostinski krevet, a Dord ga je svlaio. "aravi?" upitao je mumlajui, oito zabrinut to e okrvaviti posteljinu. "Koga briga za proklete arave", odvrati Dord. "Samo upadaj u krevet." Zaspao je pre nego to su ga pokrili. En je zatvorila vrata gostinske sobe i u mraku hodnika posegnula za Dordovim poznatim rukama. Nijedno od njih nije se zaudilo kad je zaplakala. On ju je dugo grlio, a potom su preli u kuhinju. Dok je podgrevala veeru, En mu je priala deo dogaaja, a on je pogodio vie nego to je pretpostavljala da e uspeti. Potom su preli u trpezariju, gde su odgurali haos sa stola malo u stranu da bi seli, i neko vreme su utke jeli. "Zna li zato sam se zaljubio u tebe?" iznenada upita Dord. En odmahnu glavom, zauena to je sada pita tako neto. "uo sam te kako se smeje, iz hodnika, jo pre nego to sam uao u kabinet za panski, tog prvog dana. Nisam te video. Samo sam uo taj predivni smeh, kao itava oktava, odozgo na dole. I naprosto sam morao da ga ponovo ujem." Ona polako spusti viljuku i obie oko stola da stane kraj njegove stolice. On je ogbrli oko kukova, a ona mu privue glavu na svoj trbuh, blago je njiui. "Hajde da veito ivimo, matori", rekla je, zagladivi mu sedu kosu i sagnuvi se da ga poljubi. On joj se mangupski iskezi. "Vai", smesta se sloio, "ali samo zato to e to grozno iznervirati onog momka iz osiguravajueg zavoda." Ona se na to nasmeja, punom oktavom, sputajui se od visokog C kao praporci. En je sledeeg jutra rano ustala, posle loe prospavane noi. Navukla je beli frotirski mantil i otila da pogleda Emilija. I dalje je duboko spavao, gotovo u istom poloaju u kome su ga ostavili. ula je Dorda kako u kuhinji sprema kafu, ali nije jo bila spremna da se sretne sa njim. Umesto toga, otila je u kupatilo i zatvorila vrata. Pustila je da joj mantil sklizne sa ramena i okrenula se ka velikom ogledalu. Paljivo je razgledala ishode dugogodinje disciplinovane dijete i decenija asova baleta. Telo joj nikada nije bilo naduto od trudnoe. Kad je zala u menopauzu, poela je da uzima hormone, uglavnom zato to je spadala u rizinu grupu za srane probleme i osteoporozu: sitna, plavooka plavua koja je puila dvadeset godina pre nego to je na fakultetu odluila da prekine. Poto nije imala dece, drala se iluzije o srazmernoj mladosti, vetaki rasteui srednje godine. Nije joj smetalo da bude stara, samo ako ne izgleda tako. Sve u svemu, bila je zadovoljna onim to je videla. Sada je naterala sebe da zamisli Emiliov pogled na sebi, da razradi u mislima bilo kakav prihvatljiv scenario po kome bi joj on priao ovakvoj kakva je sada. Nije odvratila pogled od ogledala: bio je to in volje. Na kraju je okrenula lea svom odrazu, poto je obavila vebu, i ula pod tu. Zet, zakljuila je dok ju je voda ibala po ramenima. Fini, bezbedni zet, sa kojim stara ena moe da flertuje i ali se do mile volje preko oitog jaza pokolenja. To je bilo sasvim blizu potrebi koju je oseala. Spasla ju je antropologija, posle toliko godina. Potom je zastala i upitala se ta je potrebno Emiliju. Sin, pomislila je. Da mi bude kao sin. Potom je zatvorila vodu, izila iz kade, obrisala se i obukla farmerke i majicu. Zauzeta jutarnjim ritualima, gotovo da je zaboravila noanje nemire. No, pre nego to je izila iz kupatila, ponovo se pogledala u ogledalu. Nije loe za matoru veticu, pomislila je, i prepala Dorda utinuvi ga za stranjicu kada ga je srela u hodniku. Kada se Emilio probudio, kua je bila prazna. Dugo je nepomino leao, pribirajui misli, priseajui se kako se naao u tom krevetu. Na kraju ga je tupo pulsiranje bola u glavi ubedilo da bi mu bolje bilo da ustane. Uinio je to, koristei ruke i trbune miie kako bi potedeo rebra. Potom je ustao, pridravajui se za uzglavlje. Na stolici kraj kreveta bio je frotirski ogrta, sa novom etkicom za zube upadljivo zataknutom u dep, kako bi je svakako video. Odea mu je bila oprana i sloena na komodi. Kraj nje je strajala boica sa pilulama, uz poruku od En. "Dve kad se probudi. Dve pre spavanja. Nee biti grogi. U kuhinji ima kafe." Zakratko se upitao ta bi moglo da znai grogi. Verovatno muninu, zakljuio je, ali reio je da to svakako proveri. U kupatilu je razmislio i odluio da e biti bolje da se ne tuira, jer nije znao kako bi to uticalo na zavoj oko rebara. Oprao se to je bolje mogao i na trenutak se zagledao u svoj odraz u ogledalu, razgledajui dugine boje i otoke. Zakratko ga je uhvatila panika kad se upitao koliko li je sati, uplaen da je nedelja i da

22

e njegova mala pastva biti izneverena njegovim izostankom. Ne, zakljuio je na kraju. Mora da je subota. Mladi Felipe Rejez verovatno e biti jedini u kapeli, spreman za slubu. Nasmejao se, pitajui se kako e izgledati sveano presvlaenje, ali bol u grudima ukoio ga je u mestu, i sada je znao da e podizanje hostije na sutranjoj misi biti vrlo teak zadatak. Setio se ta mu je En rekla prethodne noi. "Patnjom se moe baviti i sutra." Bila je sarkastina, ali je znala. Polako se oblaio. En i Dord ostavili su mu u kuhinji sve hleb i pomorande. Jo je oseao blagu muninu, pa je popio samo olju kafe, to je pomoglo protiv glavobolje. Kad je bio spreman da poe, bilo je ve dva po podne. Odluio se na malu opscenost i spremio se za vrlo javnu etnju do svog stania blizu obale. Svakoj osobi koja bi ga zaustavila priao je drugaiju priu, a objanjenja su vremenom postajala sve neverovatnija i smenija. Ljudi koji mu se nikada nisu obratili sada su se smejali njegovim odgovorima i stidljivo nudili pomo. Deca su ga opsedala u elji da obave neku sitnicu, donosei ponude u hrani od svojih majki. Felipe je bio ljubomoran. Mogao je samo jednom rukom da podie osveeni hleb i vino, ali sutranja misa bila je najposeenija od njegovog povratka u Portoriko. ak je i En dola. 8. Aresibo: maj 2019. Tog prolea je predlog koji je Dimi Kvin izneo doktoru Janoguiju, u pisanom obliku, proao kroz sva tela u ISAS-u; razmotren je i odobren. Sofija Mendez je angaovana preko njenog brokera, koji je pristao na takmiarski aranman. Sama Sofija je razradila kristalno jasna merila po kojima e biti odreivana uspenost ili neuspenost programa. Bilo je i pregovora, ali na kraju je ISAS prihvatio njene uslove. Ako ona pobedi, njen broker e dobiti trostruki honorar, to je bilo dovoljno da je razdui. Ako izgubi, ISAS e prihvatiti program ak i uz otkrivena ogranienja, ali nee platiti nita. U tom sluaju njen broker e produiti njen ugovor kako bi nadoknadio vreme koje je provela na projektu za ISAS. Dimi je bio oduevljen. Sofija Mendez, koja je krajem aprila zavrila projekat u Singapuru i sada se spremala da radi za ISAS, nije bila oduevljena. Pazila je da uvek bude hladno neutralna, da se usmeri na ono to jeste, da zanemari ono to bi moglo da bude. Zato je i preivela: po nasleu i po sopstvenom iskustvu umela je da razabere stvarnost bez izmaglice oseanja. Taj dar je dobro sluio njenoj porodici, vekovima. Pre izgona Jevreja iz panije 1492, drevni Mendezi bili su bankari, finansijeri kraljevske porodice. Izgnani iz Iberije, doekani su dobrodolicom u Otomanskom carstvu, koje je rado prihvatilo sefardske trgovce i astronome, lekare i pesnike, arhiviste, matematiare, prevodioce i diplomate, filozofe i bankare kao to su bili Mendezovi, koje su njihova katolika velianstva, Ferdinand i Izabela, oterali iz panije. Sefardi su vrlo brzo postali najproduktivniji i najenerginiji ljudi u carstvu; cenili su ih najvii plemii koji su sluili sultanima, kao to su njihovi preci sluili na panskom dvoru. Kultura koja je dala svetu Talmud i velikog lekara-filozofa Majmonida ponovo je postala uticajna i potovana. No, stvari se menjaju. Otomansko carstvo postala je obina Turska. Mendezovi su u dvadesetom veku bili tihi, sposobni ljudi koji izvan porodice nisu govorili o svojoj slavnoj istoriji, ali nisu ni doputali da njihova deca zaborave ta vremena. Nisu traili vreme alei za prolou; radili su to su bolje umeli u okolnostima u kojima su se nali, a to to su mogli obino je bilo najbolje. Po tome je Sofija bila pravi produetak roda. Novac i uticaj su nestali; ponos, pribranost i inteligencija nisu. Kada je Istanbul poeo da se pretvara u zgarite, u ludilu nastalom iz Drugog kurdskog rata, Sofiji Mendez bilo je trinaest godina. Njena majka, muziar, poginula je pre Sofijinog etrnaestog roendana: zalutala granata jednog popodneva. Nekoliko nedelja kasnije, njen otac, ekonomista, nestao je, verovatno poginuo; poao je da trai hranu i nikada se vie nije vratio u ostatke njihovog doma. Sofijino detinjstvo, dotada ispunjeno knjigama i muzikom, ljubavlju i uenjem, bilo je zavreno. Nije bilo naina da ode iz grada, jer su ga snage UN zatvorile, putajui ga da propadne u izolaciji. Bila je sama i bez igde iega u svetu besmislenog nasilja. Po sefardskoj tradiciji staroj osam vekova, od svoje dvanaeste godine bila je "bogeret l'reshut nafsha" - odrasla osoba odgovorna za svoju duu. Tora je uila: odaberi ivot. I tako je, umesto da umre od ponosa, Sofija Mendez prodavala ono to je imala da proda, i preivela je. Muterije su joj preteno bili poluodrasli deaci izlueni nasiljem i mukarci koji su moda ranije bili pristojni muevi i dobri oevi. Ali sada su pripadali stotinama zavaenih klika milicije - jer samo to je ostalo od blistavog kosmopolitskog drutva koje se nekada ponosilo svojom raznolikou, kao to je bilo i u San Francisku, Sarajevu, Bejrutu. Nauila je da prvo uzme novac ili hranu; nauila je da izdvoji um dok su joj koristili telo. Nauila je da se smrtni strah pretvara u smrtonosni gnev, da ljudi koji joj jecaju u naruju mogu lako pokuati da je ubiju pre nego to odu, i nauila je da koristi no. Nauila je ono to svi naue u ratu. Jedino vano bilo je preiveti. Francuz ju je pokupio iz grupe devojaka na uglu zato to je, ak i posle godinu i po dana na ulici, i dalje bila veoma lepa. an-Kloda obera uvek su privlaili kontrasti; u ovom sluaju primetio je belu kou, crnu kosu, i naglaene obrve; aristokratsko dranje i prljavu kolsku uniformu; mladost i iskustvo. Imao je novaca, a u Istanbulu je jo bilo stvari koje su se mogle kupiti. Zahtevao je da je pristojno obue, uzeo je sobu u hotelu sa tekuom vodom, da bi mogla da se okupa, i obrok, koji nije prodrala iako se jasno videlo

23

da je gladna. Prihvatila je sve to, i ono to je potom usledilo, bez zahvalnosti i bez stida. Naao ju je i drugi put, a potom, za veerom, razgovarali su o ratu, o spoljanjem svetu i o oberovom poslu. "Ja sam broker budunosti", rekao joj je, zavalivi se u stolici i nametajui stomai iznad opasaa. "Predstavljam grupu investitora koji sponzoriu sposobne mlade ljude koji se nau u tekim okolnostima." Stvorio je bogatstvo u obe Amerike, gde je po favelama i sirotitima tragao za bistrom i odlunom decom iji nemarni ili pokojni roditelji nisu mogli da obezbede ni sredinu ni obrazovanje kojim bi razvili potencijale svog potomstva. "Brazil je prvi privatizovao sirotita", priao joj je. Optereen stotinama hiljada dece, naputene ili osirotele zvog HIV-a, tuberkuloze ili kolere, ili naprosto odbegle, vlada je na kraju prestala da se pretvara da ikako moe da im pomogne. oberovi investitori imali su drugi pristup. "Svi dobijaju", objanjavao joj je an-Klod ober. "Poreskim obveznicima smanjuje se optereenje, deca se odgajaju kako treba, sita su i idu u kolu. Za uzvrat, investitori dobijaju deo zarade koju ta deca ostvare." Razvilo se iroko trite, neka vrsta berze gde je ovek mogao da investira u osmogodinjaka sa izuzetnim sposobnostima za matematiku, gde su se mogla razmeniti prava na prihode studenta medicine za prava nadarenog mladog bioinenjera. Liberali su bili uasnuti, ali ljudi kao ober znali su da ovakva praksa daje deci novanu vrednost, to umanjuje verovantou da e biti ubijena tokom prve racije u favelama. "Pa ipak", priao je ober, "ja lino mislim da najdarovitiji i najsposobniji mladi ljudi postanu depresivni od ugovora koji im namee doivotne obaveze. Sagore, odbijaju da rade. Moda uvia kolika je to teta." ober joj je predloio da razrade mnogo prihvatljiviji ugovor, na, recimo, dvadeset godina, to bi ukljuivalo i godine potrebne za obrazovanje, koje bi takoe finansirali investitori. "Brokeri, kao ja, nalaze posao talentima, koji primaju pristojnu svotu za ivot. Kada vam ugovor istekne, madmoazel, imaete ugled, iskustvo i kontakte - to je sasvim solidna osnova za poetak." Naravno, bilo je neophodno da Sofija proe preglede na razne bolesti i mane koji bi mogli uticati na njen rad. "Ako bude otkriveno ita nepoeljno", rekao joj je ober, "biete izleeni, ukoliko je mogue, i samo uz va pristanak, naravno, ma cherie. Trokovi leenja dodaju se vaem ugovorenom dugu." Sama Sofija nametnula je klauzulu po kojoj je mogla da se otkupi i za manje od dvadeset godina, ukoliko bude mogla da zaradi dovoljno da pokrije trokove investitora, plus etiri odsto godinje na ime inflacije, to bi se izraunavalo svake godine tokom vaenja ugovora. ober je bio oduevljen. "Madmoazel, divim se vaoj poslovnoj sposobnosti. Pravo je zadovoljstvo raditi sa osobom koja je praktina koliko i lepa!" Klauzula joj je davala motiv da to pre dostigne najvie honorare, to bi im oboma koristilo. Od tog trenutka njihov odnos bio je strogo poslovan. Poto su se rukovali da zapeate dogovor, ober je vie nikada nije dodirnuo; imao je svoja etika naela. Njeni uitelji ustanovili su da je Sofija prava maina za uenje. Od detinjstva je bila poliglota; govorila je ladino, klasini hebrejski, knjievni francuski, trgovaki engleski, kao i turski, zbog suseda i drugova. Tome su investitori odluili da dodaju japanski i poljski, kako bi proirili oblast u kojoj e im biti od koristi. Pokazalo se da ima prirodne sklonosti za analizu vetake inteligencije, na ta nije trebalo troiti vreme za dodatnu obuku. U skladu sa velikom sefardskom tradicijom, njeni programi odlikovali su se strogom logikom istotom, a prelazi sa jedne teme na drugu bili su skladni i jednostavni. oberu su estitali i poveali postotak. On je smatrao da je, naavi Sofiju Mendez, spasao neto veoma lepo. Uspeo je da ispod prljavtine i gladi oseti usmerenost i inteligenciju, i to mu se lepo isplatilo. Ono to je Sofija Mendez videla sada, nimalo zamagljeno oseanjima, bio je kraj trajanja ugovora. Trebalo je samo da naui posao astronoma, a zatim da ga obavi bre, jeftinije i preciznije nego on sam. Oduprla se i nadi i strahu. I jedno i drugo bi je oslabilo. Doktor Janogui jo ju je prvog dana upoznao sa Dordom Edvardsom. "Gospodin Edvards je na najobrazovaniji dobrovoljac", rekao je Janogui dok se Sofija rukovala sa vitkim, sedokosim ovekom; otprilike tih godina bio bi i njen otac, da je preiveo. "Imamo poprilino turista i kolskih ekskurzija. On e vas provesti kao i njih, ali ne oklevajte da postavljate pitanja. Dord zna sve! A kada zavrite, moete da ponete sa Dimijem Kvinom." Zapanjila ju je veliina antene u Aresibu - sa tri stotine metara u preniku, ogroman aluminijumski tanjir bio je postavljen u prirodnom udubljenju izmeu planina. Iznad tanjira su, na kablovima razapetim izmeu pomonih tornjeva na okolnim brdima, visile tone pokretnih antena. "Radi isto kao i starinska satelitska TV antena", ree Dord, upitavi se na trenutak je li ona suvie mlada da bi se seala televizije. Nije mogao da odredi; devojci je moglo biti i dvadeset etiri i trideset etiri godine. "Radio-teleskop usmerava sve radio-signale koji dopru do njega ka sredinjoj taki za prikupljanje. Signali se odbijaju od tanjira prema sistemu pojaivaa i izmenjivaa frekvencije, koji vise nad tanjirom." Pokazivao joj je stvari redom dok su ili oko tanjira. "Odatle signali putuju u zgradu gde se nalazi oprema za obradu." Vetar je bio sve jai, pa je Dord morao da vie. "Astronomi koriste neto nalik na izmenjeni spektrometar kako bi analizirali polarizaciju, intenzitet i trajanje radio-talasa. Dimi Kvin moe da ti objasni kako sve to radi, a moe da pita i mene ako eli." Pre nego to su uli unutra, Dord se okrete ka njoj. "Jesi li ikada radila na neemu nalik na ovo?" "Ne", priznade ona, stresavi se. Trebalo je da zna da e u ovoj visoravni biti hladno. A na poetku projekta esto je imala utisak nedoraslosti. Uvek je poinjala od nule i uvek je postojala mogunost da, tog

24

puta, nee moi da razume, da e neto naprosto prevazilaziti njene moi. Sofija ispravi lea. Ja sam Mendez, pomislila je. Nita me ne prevazilazi. "Snai u se", rekla je glasno. Dord je iskosa pogleda, a onda prui ruku da joj otvori vrata. "Svakako hoe. Sluaj, ako nema planove za ovaj vikend, mogla bi da doe u San Huan na ruak..." i u tom uoe. Kada je upoznala gospodina Kvina, Sofija Mendez je zakljuila kako joj je tog dana sueno da se udi veliini. Odavno je navikla da bude najnia odrasla osoba u bilo kom drutvu, ali nikada nije stajala kraj nekoga tako neverovatno visokog kao taj Dimi Kvin. Morala je da podigne ruku kako bi se rukovala sa njim i na trenutak se osetila kao da joj je deset godina i da se upoznaje sa nekim oevim prijateljem. Pola je za njim u njegovu kancelariju. Dok su prolazili hodnikom izmeu sobica nainjenih na starinski nain, od pokretnih ploa, Kvin se stalno saginjao da ne udari o dovratke i cevi. Uz put joj je pokazao gde su WC i automat za kafu, ni ne primeujui da ona ne moe da vidi preko zidova koji su njemu dosezali samo do grudi. Kada su stigli u njegovu sobicu, Sofija je primetila da pisaem stolu nedostaje srednja ladica; zakljuila je da je to verovatno uinio da ne bi stalno udarao kolena. Dimi je, sa svoje strane, bio upola zaljubljen u Sofiju Mendez i pre nego to su seli. Pre svega, ona je bila najlepa devojka koju je ikada video, u stvarnom ivotu. A ve je uinila veliku stvar time to nije ni pomenula njegovu visinu. Ako uspe da izdri jo jedan minut, a da ga ne pita neto glupo o koarci ili ne kae ono odvratno 'kakvo je vreme tamo gore?', zarekao se da e se oeniti njome, ali pre nego to je stigao da je zaprosi, Sofija je otvorila belenicu i zamolila ga za kratak pregled njegovog posla. Emilio ga je upozorio da ona nije sklona askanju, pa je Dimi odmah poeo da je upoznaje sa postupkom prikupljanja podataka iz blistave oblasti pod nazivom 12-75. "Postoji stabilna konfiguracija blizu sredita sistema, sa dva vrlo mona mlaza pod pravim uglom u odnosu na njega, koji izbacuju materiju polovinom brzine svetlosti." Dok je govorio, crtao je po ekranu, koristei otvorenu sliku da bi ona mogla da hvata beleke. "Elizabet Kingeri, optiki astronom, misli da je nala novi nain da se sazna postoje li tamo dve galaksije oko dve crne rupe, uhvaene u meusobne orbite, ovako, vidite? I zato eli da uporedi podatke sa kvazarima, za koje se misli da su nekada bili galaksije - blizanci kao ova 12-75. Moete li da me pratite?" Sofija podie pogled sa beleki i prostreli ga pogledom. Vrlo je bistra, rekao je Emilio. Ne potcenjuj je. Dimi proisti grlo. "E, zamisao je da se kartira taj deli neba, pomoi radio-astronomije i optike astronomije u sinhronizovanim osmatranjima. Astronom koji podnosi zahtev daje opservatoriji najmanje dva ili tri termina kada moemo da radimo. Moramo da raunamo na zvezdane uslove i na vreme na Zemlji." "Zato ne koristite opservatorije na orbiti?" "Liz nema dovoljno novca ili uticaja za pristup. Ali i sa podacima sa tla moe se mnogo uiniti. Eto. U svakom sluaju, kad postignete dogovor o terminima treba samo da se nadate da nee padati kia, jer to pobrka stvari. Ponekad, ako postoji vrlo uzan prozor, rizikujemo i radimo ak i ako su uslovi loi. Hoete li sad da ujete kako to ide?" "Kasnije, molim vas. Sada mi treba samo opti pregled." "Svakako. Da vidimo. Kad jednom odluimo da krenemo, moram da proverim nivo uma." Ona podie pogled. "To znai da vidim da li ciljna oblast emituje signal dovoljno snaan da bude registrovan uprkos umu u pozadini. Sva elektrina oprema stvara elektronski um - elektroni se sudaraju i u samom metalu od koga je nainjena. Prijemnike hladimo u tenom helijumu, jer hladnoa usporava kretanje elektrona, a to smanjuje u..." Opet onaj pogled. "Dobro. To znate. U redu. Ako je ciljni signal vrlo slab, idemo okolo i iskljuujemo stvari. Kompjutere koji nisu potrebni za snimanje, svetla, klimatizacione ureaje, sve redom. Potom uzmem signal za kalibraciju - poznati radio-izvor. Snimim ga da podesim sistem." "Kako odaberete signal za kalibraciju? Ukratko, molim." "Postoji ogroman katalog, pa biramo signal najblii ciljnom. Obino samo pogledam signal preko virtuelnog osciloskopa. Znamo kako treba da izgleda signal za kalibraciju." "A ako se signal razlikuje od oekivanog?" Samo posao, rekao je Emilio. Pa, svakako e morati da jede... "Gospodine Kvin. ta ako se signal razlikuje od oekivanog?" ponovi ona, podignutih tamnih obrva, spremne olovke. "Tu dolazi vetina. Svaka antena je, u osnovi, runi rad. Sve imaju svoje bubice - probleme sa icama, sa uzemljenjem. Na njih utiu lokalna klima, doba dana, okolni um. Morate poznavati u duu svaki deo opreme. A kada ste sve odstranili, morate upotrebiti intuiciju da smislite ta bi moglo da izazove izoblienja, interferenciju ili zalutale signale. Jednom", rekao je, ponovo se zagrevajui, "mislili smo da imamo ET signal, vanzemaljce. Primali smo ih svakih par meseci, ali niko drugi ih nije potvrdio. Posle se pokazalo da je to bio anlaser jednog starog kolskog autobusa, a mi smo ga uli kad god su deca iz te kole dolazila na ekskurziju." Opet Pogled. Ve je mislio na njega sa velikim slovom. "Sluajte", ozbiljno ree on, "ne traim vae vreme prianjem anegdota. Va program e morati da zna takve stvari ili e tvrditi da je naao inteligentan ivot na Marsu. A svi znamo da tamo ima samo Australijanaca, zar ne?" Nasmeila se i protiv svoje volje. "Ah", lukavo ree Dimi. "Vidim da ste radili sa Australijancima."

25

Ona se na trenutak borila da se uozbilji, ali morala je da se glasno nasmeje. "Ne postoji takva stvar kao suvie toplo pivo", rekla je sa odlinim australijskim naglaskom. Dimi se na to takoe nasmejao, ali, vrlo mudro, nije dalje navaljivao. "Kako ide?" upita je Dord Edvards, otprilike mesec dana poto je poela. esto su se nalazili na ruku. Sofija je skupljala pitanja koja e mu postaviti kada bude doao na posao. "Polako. Gospodin Kvin je vrlo spreman na saradnju", ree Sofija, gledajui Dorda preko masivne olje za kafu koju je drala obema sitnim akama, "ali se lako izgubi." "Zbog tebe", usudi se da kae Dord, samo da vidi kako e ona reagovati, jer znao je da je Dimi beznadeno zaljubljen u enu koju je, izgleda, zanimalo jedino podrobno rasklapanje njegovog mozga, eliju po eliju. Sofija samo klimnu glavom. Nije pocrvenela, primeti Dord, nema saoseanja. Sasvim izvesno nije romantian tip. "To oteava stvari. Lake je postupati prema neprijateljski nastrojenoj osobi", ree ona, pogledavi preko prostorije ka Pegi Sung. Dord iskrivi lice: Pegi je stvarno umela da bude odvratna. "S druge strane, zaluenost je bolja od snishodljivosti. Veoma mi je milo to ste me prihvatili kao profesionalca, gospodine Edvards. Lepo je raditi bez pokroviteljskog odnosa. I bez brbljanja." "Pa, nadam se da se ovo ne rauna u brbljanje", suvo primeti Dord, "ali onaj poziv na ruak jo vai. ta kae?" Jo ranije je razmislila i odluila da prihvati poziv, ukoliko ga Dord ponovi. Ljudi su esto neprijateljski raspoloeni prema njenom poslu, pa onda i prema njoj; jo od detinjstva nije bila pozvana u neiju kuu. "Rado u doi, gospodine Edvards." "Fino. En odavno eli da te upozna. U nedelju po podne? Oko dva?" "Odlino. Hvala vam. A sada imam neka pitanja o uticaju vremena na radio-prijem, ako nemate nita protiv", ree ona, odgurnuvi tanjir i otvorivi belenicu. I tako su preli na posao. U nedelju se odvezla do San Huana, poavi dovoljno rano zbog groznog saobraaja. Jedva se parkirala, lako pronala cvearu i kupila buket za doktorku Edvards. Portoriko joj se dopadao, i prijatno se iznenadila kada je primetila koliko je panski slian ladino jeziku. Bilo je razlika u pisanju, pa i u reniku, ali osnovne rei i gramatika bili su esto istovetni. Upitala je cvearku za put do Edvardsovih, pa se popela nizovima stepenicama do ruiaste kue koju joj je opisala. Vrata na balkonu prema ulici bila su otvorena, kao i prozori, i jasno je zaula enski glas. "Dorde? Jesi li popravio onu pumpu na klinici?" "Ne, potpuno sam zaboravio." Prepoznala je glas gospodina Edvardsa. "Prokletstvo. Uradiu. Na spisku mi je." Na to se zau prijatan smeh. "Na spisku ti je i mir u svetu. Meni pumpa treba sutra." Sofija kucnu na vrata. En Edvards, sa sedom kosom prikupljenom u neurednu punu, u branu do lakata, pouri ka vratima. "Oh, ne!" uzviknu ona. "Ne samo lepa, nego i sa dobrim kostima. Nadam se da ima groznu narav, mila", izjavi En Edvards. "Inae u izgubiti veru u pravednost Boiju." Sofija nije imala pojma kako da odgovori, ali utom se iz kuhinje javi Dord. "Ne daj da te prevari. Prestala je da veruje u pravednost Boiju jo od kako je lane Klivlend izgubio Svetski kup. Ona se moli samo kod devetog bacanja." "I no pred predsednike izbore, ma koliko malo to koristilo. Bog je republikanac iz Teksasa", dodade En, vodei Sofiju kroz dnevnu sobu. "Hodi u kuhinju da nam pravi drutvo. Ruak je skoro spreman. Cvee je divno, mila, ba kao i ti." Proli su kroz dnevnu sobu, svu u prijatnom neredu od knjiga, akvarela i asopisa, sa razbacanim, ali vrlo udobnim nametajem i sasvim lepim turskim tepihom. En je primetila Sofijin pogled, pa je obeshrabreno rairila branjave ruke. "Tu smo tek godinu dana. Stalno mislim kako bi trebalo da uinim neto sa ovim mestom, ali naprosto nikada nemam vremena. Pa, moda jednog dana." "Meni se ba dopada ovako", iskreno ree Sofija. "Izgleda mi kao mesto gde moe da zaspi na sofi." "Divna si!" oduevljeno uzviknu En. Emilio je esto radio upravo to. "Oh, Sofija, koliko je to lepe rei nego nazvati neurednim!" Pridruile su se Dordu u kuhinji. On je uputio Sofiju na mesto koje je En nazivala 'kibicerska stolica' i dodao joj au vina, koje je polako pijuckala dok je Dord zavravao seckanje povra za salatu, a En se vratila onome, ta god to bilo, za ta joj je trebalo brano. "Sve sa noevima radi Dord", objasnila je En. "Ja ne smem da se poseem. Suvie je veliki rizik od infekcije. Kad sam na klinici, oblaim se kao astronaut, ali bolje da uvam ruke. Da li ti ovi kolai izgledaju poznati?" "Pa, ovaj, da. Moja majka je nekad pravila takve", ree Sofija, pomalo prepadnuta seanjem na slatkie sa prelivom od belanceta. "Ah, imala sam sree", promrmlja En. Jelovnik je bio vrlo lak i En ga je sa uivanjem sastavljala. Sefardska kuhinja bila je u osnovi mediteranska - laka, prefinjena, sa mnogo povra i zaina. Nala je i recept za pandericas - 'hleb bogate gospoe', koji Sefardi slue na Ro Haana i u drugim sveanim prilikama. Za dezert su imali breskvu a la melba, sa kolaiima pride. "Mora mi rei jesu li recepti dobri. Prepisala sam ih iz kuvara."

26

Posle ruka pili su crnu kafu u dnevnoj sobi, i poveo se razgovor o muzici. Dord je primetio kako Sofija gleda stari piano kraj zida. "Ne koristi se ba mnogo", rekao joj je. "Poslednji stanar ostavio ga je u kui. Hteli smo da ga poklonimo, ali onda smo otkrili da Dimi Kvin ume da svira, pa smo ga prole nedelje natimovali." "Da li ti svira, Sofija?" upita En. Pitanje je bilo sasvim obino. Devojka je neobino dugo oklevala sa odgovorom. "Moja majka bila je nastavnica muzike, pa sam, naravno, i ja uila kao dete", konano ree ona. "Ne seam se kad sam poslednji put sedela za pianom." Ali seala se. Seala se koje je doba dana bilo i kako je sunevo svetlo prodiralo kroz prozor u muzikoj sobi i kako je njena majka klimala glavom i komentarisala i sedala kraj nje da joj pokae neke pojedinosti; seala se make koja je uporno skakala na dirke i kako bi je bez kerefeka samo gurnuli nazad na tepih, i kako se tokom asa povremeno ula pucnjava i tutnjava granata koje su padale tu negde blizu. Mogla je da se seti svega, kada bi dozvolila sebi. "Uasno sam zarala." "Pa, hajde, makar probaj", ree Dord. "Ko god ume ita da svira, daleko je ispred mene. Ja umem da sviram samo na radiju. Sedi, Sofija", nagovarala ju je En, zadovoljna to se deava neto to e zameniti isprekidani razgovor. Sofija je bila paljiv, ali tih gost, i ruak je proao tie nego to je En volela, mada je bio vrlo prijatan. "Je li timer valjano obavio posao ili smo samo doprineli napretku portorikanske korupcije?" "Ne, zaista, ne mogu da se setim niega", preklinjala je Sofija. Njena izvinjenja su odbijena, ljubazno, ali odluno, i iako je zaista bila zarala, setila se nekih komada. Nekoliko minuta je bila kao izgubljena, dok se ponovo upoznavala sa instrumentom, ali to je bilo samo nekoliko minuta. Potom je ustala i ve je bila spremna da se izvini i ode, ali Dord ju je podsetio na breskve, pa je odluila da ostane jo malo. Dok su jeli dezert, En ju je ohrabrivala da doe kad god poeli da svira, ali, poto je znala ta Sofija misli o tome, dodala je: "Moram da te upozorim. Dimi Kvin ponekad doe na veeru, pa e moda naleteti na njega." A onda je nastavila, kao da nije mislila na to itavo popodne. "Kad smo ve kod toga, imamo jo jednog zajednikog poznanika. Sea li se Emilija Sandoza?" "Lingviste. Da, naravno." "Sad je trebalo da uzvikne 'Kako je svet mali!' Mi smo zbog njega i doli ovamo", ree Dord i ukratko joj opisa kako su stigli u Portoriko. "Znai, vi ste misionari", ree Sofija, pokuavajui da joj se u glasu ne oseti koliko je uasnuta. "Oh, Boe, ne! Samo obini, dosadni, boleivi dobroinitelji", ree na to En. "Ja sam roena u katolikoj porodici, ali odavno sam se udaljila od crkve." "En i dalje moe da se priseti katolianstva, kad popije nekoliko piva, ali ja sam najobiniji ateista. Pa ipak", priznade Dord, "jezuiti ine mnogo dobrog..." Jo su neko vreme razgovarali o klinici i jezuitskom centru. No, potom je razgovor preao na Sofijin rad u opservatoriji, a En je, zaudo, postala vrlo utljiva dok je Dord objanjavao mlaoj eni neke tehnike postupke. Devojka je bila naprosto blistava dok je radila, ali to je bio zanimljiv kontrast u odnosu na simpatinu nespretnost u drutvenom ivotu. Da, pomisli En, dok ih je gledala, eto je. Sad vidim tu privlanost. Kasnije te veeri, En se ugnezdila uz Dorda, koji je primetio da je prilino zadihan. Prokletstvo, pomisli on, morau ponovo da se dam na tranje. "Oh, slatka tajno ivota, najzad te upoznah ja", zapeva En. Dord se nasmeja. "Ljupka devojka", primeti En, iznenada pomislivi na Sofiju, koja je bila jedna od retkih ena koje su odgovarale Eninom shvatanju izuzetnosti: sitna i savrena. Ali tako zatvorena. Tako oprezna. Oekivala je vie topline kod devojke koja je privukla i Emilija i Dimija. A verovatno i Dorda, ako En ume da procenjuje, a to je svakako umela. "Vrlo je pametna. Vidim zato je oborila Emilija s nogu. A i Dimija", dodade kao da se naknadno setila. "Hmmm." Dord je ve skoro zaspao. "Mogla bih da budem jevrejska majka, ako se odluim. Najvei problem kod Isusa", odluno ree En, "bilo je to to nije uspeo da nae finu jevrejsku devojku sa kojom bi se oenio i izrodio decu, jadniak. To je verovatno svetogre, zar ne?" Dord se podie na lakat i pogleda je u tami. "Ne meaj se u to, En." "Dobro, dobro. Samo sam se alila. Spavaj sad." Ali ni jedno od njih nije odmah zaspalo; svako je u tami mislio svoje misli. 9. Napulj: april 2060. Don Kandoti bio je budan i oblaio se kada je uo kucanje na vratima, tik po svitanju. "Oe Kandoti?" Iz hodnika se zauo glas brata Edvarda, tih, ali uurban. "Oe, jeste li videli Emilija Sandoza?" Don otvori vrata. "Nisam od sino. Zato?"

27

Ber, raupan i debeljuan, izgledao je gotovo ljut. "Sad sam bio u njegovoj sobi. U krevetu niko nije spavao, sve je ispovraano a njega nigde nema." Navlaei demper u hodu, Don urno proe kraj brata Edvarda i poe ka Sandozovoj sobi; nije mogao da poveruje da ovaj nije tamo. "Ve sam poistio. Izbacio je sve to je jue pojeo", dovikivao je Edvard iza njega, itei, dok su obojica urila niz hodnik. "A ionako je bilo malo. Ve sam proverio i kupatila. Nije tamo, kad vam kaem." Don ipak zaviri u sobu, osetivi zadah povraanja pomean sa sapunom. "Prokletstvo", besno apnu on. "Prokletstvo, prokletstvo, prokletstvo. Trebalo je da oekujem neto ovakvo! Trebalo je da budem tu blizu. Mogao sam ga uti." "Moje je mesto kraj njega, oe. Ne znam zato nisam zahtevao da dobijem susednu sobu. No, obino mu nou vie nisam potreban", govorio je Edvard, pokuavajui da objasni svoj propust i sebi i Kandotiju. "Trebalo je noas makar da zavirim i pogledam ga, ali nisam hteo da smetam ako... rekao mi je da hoe da razgovara sa vama. Mislio sam da se moda..." "I ja sam to mislio. No, dobro. Nije mogao daleko. Jeste li proverili trpezariju?" Pokuavajui da ne panie, pretraili su itavu zgradu. Don je na svakom koraku oekivao da naie na Sandozovo telo. Poeo je da se pita treba li javiti ocu poglavaru, ili policiji, a onda mu je sinulo da je Sandoz roen na ostrvu i da je moda siao do vode. "Da pogledamo napolje", pedloio je, i obojica izioe kroz zapadna vrata. Sunce je tek poelo da se penje nebom i kameni balkon jo je bio u senci, kao i obala duboko dole. Zdepasto drvee, izoblieno zbog stalnih mediteranskih vetrova, bilo je pokriveno zlatnom i zelenom izmaglicom, i seljaci su ve orali, ali prolee je bilo sivo i hladno - zbog Vezuva, prialo se. Usled kombinacije strepnje i hlandoe Don poe da drhti dok se naginjao preko zida, pretraujui pogledom obalu. Potom, obuzet olakanjem, ugleda Sandoza i povika uz vetar. "Brate Edvarde? Brate Edvarde!" Edvard, zgrbljen pod vetrom, obgrlivi grudi rukama, bio se uputio prema garai da prebroji bicikle. Nejasno je uo Kandotijev glas i okrenuo se. "Vidim ga", vikao je Don, pokazujui nanie. "Na plai je." "Da siem i dovedem ga?" povika Edvard, vraajui se na balkon. "Ne", prodera se Don. "Idem ja. Vi mu donesite kaput, dobro? Mora da se smrzao." Brat Edvard urno poe po kapute. Vrativi se tri minuta kasnije, pomogao je Donu da obue najvei, dodao mu jedan za Sandoza, a sam je obukao trei dok je Don ve polazio niz dugaak niz stepenica koje su krivudale nizbrdo, do mora. Pre nego to je stigao da odmakne, sustie ga glas brata Edvarda. "Oe, budite oprezni!" Ba udne rei, pomisli Don, pitajui se na trenutak da li se brat Edvard brinuo da e se on okliznuti na vlanom kamenom stepenitu. Potom se setio kako se Sandoz okomio na njega, onog prvog dana u Rimu. "Hou. Bie u redu." Brat Edvard je delovao sumnjiavo. "Zaista. Ako nije naudio sebi, ne verujem da e pokuati da povredi nekoga drugog." Zvuao je uverenije nego to se zaista oseao. Vetar je nosio zvuk njegovih koraka dalje od Sandoza. Ne elei da ga prepadne, Don se nakaljavao i proizvodio sve mogue zvuke, namerno vukui noge kroz sitan ljunak. Sandoz se nije okrenuo, ali prestao je da koraa i zaustavio se kraj velikog kamenog ispusta, dela geoloke formacije koja je dala materijal i za drevne graevine na brdu iza njih. Don se zaustavio kad je stigao do njega i takoe se zagledao preko mora, posmatrajui galebove kako uzleu, poniru i sputaju se na sivu vodu. "Patio sam od ogranienih horizonata", izjavio je glasom kao da nastavlja sluajni razgovor. "Ba prija kad moe da gleda neto to je vrlo daleko." I lice i ruke boleli su ga od hladnoe. Sada je ve drhtao i nije razumeo kako Sandoz moe da bude tako nepomian. "Prepao si nas, ovee. Sledei put kai nekome da izlazi, dobro?" Priao je korak blie Sandozu, nemarno pruajui jednom rukom kaput. "Zar ti nije zima? Doneo sam ti ovo." "Ako mi prie", ree Sandoz, "zaalie." Don spusti ruku, ni ne primetivi da se kaput vue po tlu. Sad kad se primakao, video je da ono to je smatrao za nepominost predstavlja, zapravo, grevitu napetost, toliko krutu da se iz daleka nije mogla videti. Sandoz se okrete i prui ruku ka nizu kamenja veliine pesnice, poreanog du ivice prirodnog ispusta u stenju; proteza naglo blesnu kada je sunce konano izilo iza litice. I sam se napevi od usredsreenosti i saoseanja, Don je gledao miie na Sandozovim leima, ocrtane pod kouljom natopljenom znojem, kako se grevito steu, dok se trudio da sklopi prste oko kamena. Sandoz se okrete ka moru, sada blistavom pod jutarnjim svetlom, pa podie ruku i baci kamen, u stavu pravog bezbol bacaa. Prsti se nisu otvorili na vreme i kamen pade u pesak. On se vrati do ispusta, pa uze drugi kamen, okrete se, postavi i baci ga. Kada je potroio svo kamenje, poao je da ga ponovo skuplja, povijajui se iz pojasa, hvatajui ga levom rukom, ponekad stenjui od napora, ali paljivo ih je sputao, jedan po jedan, u niz na kamenom ispustu. Veina kamenja bila je na samo par koraka od mesta odakle ih je bacio. Kada je sunce odskoilo, Kandoti je skinuo kaput, i sada je sedeo na plai, utke gledajui. Brat Edvard mu se pridruio, pa je i sam gledao, a niz punake obraze tekle su mu suze, brzo se suei na morskom vetru.

28

Oko deset sati, kada su se modrice pretvorile u krvarenje, Edvard pokua da se obrati Sandozu. "Molim te, Emilio, prestani. Sada je stvarno dovoljno." Ovaj se okrenuo i pogledao kroz njega kao da ne postoji; crne oi bile su mu neprozirne. Don je tad znao da ne mogu nita da uine sem da budu svedoci, pa je blago povukao Eda malo dalje. Jo dva sata su njih dvojica gledala kako Sandoz bolno napreduje; prsti su mu sada bolje dejstvovali, kamenje je ee pogaalo more nego to je promaivalo, a na kamenom ispustu pojavljivalo se novo. Konano je uspeo da baci dvanaest kamenova zaredom, i svaki je pao u vodu sve dalje od obale. Drhtei i siv u licu, Sandoz je jo trenutak zurio u more, a onda je proao kraj dva oveka koja su mu pravila drutvo itavog jutra. Nije zastao, nije ih ak ni pogledao, ali u prolazu im se obratio. "Ne Magdalena", rekao je, "nego Lazar." Ako je Vinenco ulijani i bio dirnut prizorom koji je tog jutra posmatrao sa balkona, na licu mu se nije nita primeivalo dok je gledao kako tri oveka polako napreduju uz kameno stepenite koje je vodilo od plae. Emilio se dvaput ozbiljno spotakao. Belo usijanje gneva koje ga je dralo od zore sada je zgasnulo do opasnog, reeeg gnuanja, i ulijani je video kako je otro odbio pomo Dona Kandotija i brata Edvarda. Njih trojica nisu imali pojma da Otac poglavar nije u Rimu. On je, zapravo, pre njih stigao u kuu u Napulju, i zauzeo je sobu kraj Sandozove, gde je strpljivo ekao na slom koji je predvideo. Dominikanci su, u trinaestom veku, izjavili da cilj opravdava sredstva, pomisli ulijani. Jezuiti su prihvatili tu filozofiju, ali su proirili znaenje, radei sve to su mislili da je potrebno da bi sluili Bogu, za dobro due. U ovom sluaju varka se inila opravdana, mnogo bolja od neposrednog pristupa. Zato je Vinenco ulijani onu poruku potpisao sa 'F.', znajui da se samo Felker obraa Sandozu sa 'doktore'. Emiliova reakcija je u prvi mah potvrdila optube Konzorcijuma za kontakt oko onoga to se desilo na Rahatu. I kao to je ulijani i pretpostavljao, sama pomisao da Felker zna za to bila je dovoljna da razbije Emiliovu strogu samokontrolu. Drutvu sa plae je bilo potrebno gotovo pola sata da se popne do vrha litice. Kada su se pribliili, otac poglavar se povue u senku, ekajui da progovori kada mu se dovoljno primaknu da ih trgnu tihe i neoekivane rei. "Stvarno, Emilio", ree Vinenco ulijani glasom osobe koja se beskrajno dosauje, "zato se ne bi ponovo spotakao, za sluaj da je neko propustio simboliku? Siguran sam da je brat Edvard itavim putem mislio na Golgotu, ali otac Kandoti je praktian ovek i moda mu je smetala injenica da je propustio doruak." Primetio je, uz nedostojno zadovoljstvo, da je izazvao novi gnev, pa je nastavio istim olakim, ironinim tonom. "ekam te u mojoj kancelariji, za petnaest minuta. I oisti se malo. Tepisi u toj sobi vrlo su skupi. Bila bi teta da ih okrvavi." ovek koga su dvadeset minuta kasnije uveli u ulijanijevu kancelariju zaista je bio oien, primetio je otac poglavar, ali nije jeo otkako se prethodne veeri ispovraao i uopte nije spavao jo od iznurujueg putovanja od grada. Sandoz je bio votano ut, sa purpurnim podonjacima. A ovog jutra je proao kroz paklene muke. Dobro je, pomisli ulijani. Nije ponudio Sandoza da sedne, nego ga je ostavio da stoji nasred sobe. ulijani je nepokretno sedeo za svojim ogromnim stolom, ocrtan s lea svetlou koja je dopirala kroz prozor, i znao je da mu je lice neprozirno. Osim otkucaja drevnog asovnika, nije se uo nikakav zvuk. Kada je otac poglavar najzad progovorio, glas mu je bio tih i blag. "Nema naina smrti ni muenja sa kojim se jezuitski misionari nisu susreli. Jezuite su veali, davili i rastrzali na konjskim repovima u Londonu", tiho je poeo. "ereili u Etiopiji. ive spaljivali meu Irokezima. Trovali u Nemakoj, razapinjali u Tajlandu. Ubijali glau u Argentini, odrubljivali im glavu u Japanu, davili ih na Madagaskaru, streljali u El Salvadoru." Ustao je i poeo polako da krui sobom, to mu je bila stara navika iz vremena kada je predavao istoriju, ali na trenutak je zastao kraj police sa knjigama kako bi odabrao jednu vrlo staru, koju je dokono okretao u rukama dok je govorio, ponovo koraajui, uopte ne naglaavajui rei. "Ugnjetavali su nas i zastraivali. Ruili su nas, lano optuivali, doivotno zatvarali. Tukli su nas. Sakatili. Silovali. Muili. I lomili nas." Zastao je pred Sandozom, dovoljno blizu da mu vidi svetlucanje u oima. Na Emiliovom licu nije bilo nikakve promene, ali videlo se da podrhtava. "A mi, koji smo se zarekli na ednost i poslunost", rekao je vrlo tiho, gledajui Emilija pravo u oi, "donosili smo odluke, sami i bez podrke, koje su se pretvarale u skandale i zavravale se tragedijama. Sami smo inili uasne greke kakve se u zajednici nikada ne bi desile." Oekivao je ok prepoznavanja, pogled koji se javlja kada je izgovorena istina. Na trenutak se upitao da li je pogreno procenio. Ali video je stid, u to je bio sasvim siguran; stid i oajanje. "Zar si mislio da si jedini? Je li mogue da si toliko uobraen?" upitao je glasom punim uenja. Sandoz je sada ubrzano treptao. "Zar si mislio da si jedini koji se ikada upitao da li je to to inimo vredno cene koju plaamo? Zar si zaista verovao da si samo ti, od svih koji su ikada poli, bio jedini koji je izgubio Boga? Zar misli da bismo imali re za greh oajanja, da si ga samo ti iskusio?" Ipak mu se moralo priznati da je hrabar. Nije skrenuo pogled. ulijani promeni taktiku. Ponovo je seo za sto i uzeo belenicu sa ekranom. "Poslednji izvetaj o tvom zdravlju kae da nisi tako bolestan kao to

29

izgleda. Kako je ono lekar napisao? 'Psihogeno somatsko povlaenje'. Mrzim argon. Pretpostavljam da to znai da si depresivan. ak bih rekao i otvorenije. Valja se u samosaaljenju." Emilio naglo podie glavu; lice mu je bilo kao isklesano u mokrom kamenu. Na trenutak je izgledao kao izbezumljeno dete, oamareno to je plakalo. Bilo je toliko kratko, toliko neoekivano da se jedva moglo primetiti. Mesecima posle toga, i sve do kraja ivota, Vinenco ulijani seae se tog trenutka. "Meni je, na primer, toga dosta", ree otac poglavar istim smirenim glasom, zavalivi se u stolici i gledajui Sandoza kao upravnik novicijata. Kako je to udno, biti i godinu dana mlai i decenijama stariji od istog oveka. Odgurnuo je belenicu i ispravio se, preplevi prste na stolu pred sobom, kao sudija spreman da izrekne presudu. "Da si se prema bilo kome drugome ponaao tako kako si se ponaao prema sebi u poslednjih est sati, bio bi kriv za zlostavljanje", ovoreno je rekao Sandozu. "To e sada prestati. Od ovog asa, ukazivae svom telu potovanje koje zasluuje kao delo Boije. Dozvolie svojim akama da zacele, a potom e poi na razumnu i umerenu fizioterapiju. Redovno e jesti. Odmarae se. Starae se za svoje telo kao to bi se starao za telo prijatelja za koga si odgovoran. U roku od dva meseca, pojavie se preda mnom, pa emo podrobno ispitati istoriju misije u koju si poao", ree ulijani, a glas mu iznenada postade otar od naglaavanja svake rei, "poslat od svojih pretpostavljenih." I tada, najzad, Vinenco ulijani, otac poglavar Drutva Isusovog, preuze na sebe strani teret koji je po pravu pripadao njemu i njegovim prethodnicima. "Tokom tih meseci i zauvek", rekao je Sandozu, "prestae da sebi pripisuje odgovornost koja nije tvoja. Je li to jasno?" Trenutak pauze, a onda Emilio jedva primetno klimnu glavom. "Dobro." ulijani tiho ustade i prie vratima kancelarije. Otvorio ih je i nije se iznenadio kada je ugledao brata Edvarda kako eka, oito pun strepnje. Kandoti je sedeo malo dalje niz hodnik, pogrbljen, sa rukama meu kolenima, napet i umoran. "Brate Edvarde", ljubazno ree otac poglavar, "otac Sandoz e sada dorukovati. Moda biste ti i otac Kandoti eleli da mu se pridruite u trpezariji." 10. San Huan, Portoriko: 2-3. avgust, 2019. Kad je kasnije razmiljala o svemu to se desilo te tople avgustovske noi, En Edvards je uvek alila to nije pripremila horoskope za sve goste pozvane na veeru. Smatrala je da bi to bila odlina proba za astrologiju. Negde, pod neijim znakom, moralo je biti upozorenje: 'Pripremite se. Veeras se sve menja. Ba sve.' Kada je pozvala Emilija na veeru u subotu, on je upadljivo neobavezno predlolio da Dord pozove i Dimija Kvina i Sofiju Mendez. Svakako, sloila se En, odluivi da zanemari skrivena znaenja. to vee drutvo, to veselije. Emilio nije video Sofiju jo od Klivlenda, i poelo je da izgleda kao da je namerno izbegava, to je verovatno bilo neprijatno blizu istine. Pa, En je znala koliko je potrebno napora da se privlanost pretvori u iskreno prijateljstvo i verovala je da je Emilio sposoban za to; bila je spremna da obezbedi neutralno tlo. A Sofija? Emocionalno kastrirana, postavila je En dijagnozu. Verovatno upravo to, zajedno sa lepotom, i privlai mukarce. Dimi joj je odavno priznao koliko je zaljubljen, ne znajui da je i Emilio slino proao sa Sofijom. A i Dord. A nisam u poloaju da se alim, razmiljala je En. Boe, kolika koliina pogreno usmerene seksualne energije! Kua e nam veeras biti preplavljena feromonima. Prema tome, razmiljala je dok je zakljuavala kliniku u subotu po podne, moje je da se svi oseaju kao na porodinom skupu, pa neka se deca oseaju kao da su roaci. Najvanije je, to je dobro znala, da dobro pazi kako se ne bi ponaala prema Emiliju i Sofiji, ili moda Dimiju i Sofiji, kao da su par. Neka sve bude veselo, zakljuila je odluno, a onda u se drati podalje. Tog petka je Dimi Kvin poeo da objanjava Sofiji svoj udeo u traganju za vanzemaljskom inteligencijom. "Rad na SETI je slian ostalim posmatranjima, ali uvek je u drugom planu", rekao je. Kad su stavili naoari i rukavice, izgledalo im je kao da sede pred starinskim osciloskopom, to je verovatno bila nastrana ala nekog inenjera virtuelne stvarnosti. "Kada ne koristimo tanjir ni za ta drugo, SETI sistematski pretrauje nebo u potrazi za radio-signalima sa drugih planeta. Program oznaava sve to izgleda kao mogua ET poruka - sve to ima stalnu frekvenciju, a ne potie od nekog poznatog izvora kao to su registrovane radio-stanice ili vojne poruke, i tako to." "Koliko znam, ve postoje veoma precizni programi za prepoznavanje oblika", ree Sofija. "Aha. SETI programi su stari, ali dobri, a ISAS je obnovio opremu za obradu signala kada su preuzeli Aresibo. Zato sistem sam ume da odbaci signale sa izvora za koje znamo da nisu inteligentni, kao vibracije vodoninih atoma ili um zvezda." Izneo je jedan primer. "Vidite kako ovo blesavo izgleda? To je zvezdani radio-signal. Potpuno je nepravilan, a na slualicama zvui otprilike ovako", rekao je, ispustivi dahtavi, pucketavi zvuk kroz zube. Potom pozva novu sliku. "Dobro. Radio-komunikacija koristi stalnu frekvenciju uz neku vrstu amplitudne modulacije. Vidite razliku?" Sofija klimnu glavom. "SETI prati preko etrnaest miliona razliitih kanala, milijarde signala, traei sisteme u umu. Kada sistem naie na neto zanimljivo, zapisuje

30

vreme, datum, nebeski izvor, frekvenciju i trajanje signala. Problem je u otkrivanju pravog izvora, i to mora da radi tehniar." "Znai, va posao je da oborite radnu hipotezu da je takav signal poruka inteligentne vrste." "Tako je." "Dakle..." Ona podie olovku, otklopi jedan deo naoara i poe da zapisuje novi naramak podataka. Dimi je skinuo svoje naoari i zagledao se u nju sve dok se nije nakaljala. "Smem li prvo neto da pitam? Vrlo je kratko", skoro se izvinjavao kad je uzdahnula. "Zato zapisujete rukom? Zar ne bi bilo lake da snimate razgovore? Ili da ukucavate pravo u kompjuter?" To je bilo prvi put da ju je neko pitao za njene metode. "Ja ne zapisujem ono to ste mi rekli. Jo dok sluam, organizujem podatke. Kad bih snimala razgovore, kasnije bih za presluavanje morala da utroim istu koliinu vremena kao i za sam razgovor. A vremenom sam razvila neku vrstu line stenografije. Piem bre nego to kucam." "Oh", ree on. To je bio njen dosada najdui monolog. Ne ba da su zakazali sastanak, ali ipak je bio neka vrsta razgovora. "Hoete li doi sutra uvee kod Dorda i En?" "Da. Moemo li sada da nastavimo, molim vas?" Dimi vrati naoare i okrete se slici. "Dobro, poinjem tako to pogledam oznaene signale. U poslednje vreme za mnoge se posle pokae da su ifrovane poruke iz fabrika droge, oko pet stotina kilometara odavde. Oni se stalno seljakaju, i esto menjaju frekvencije. Programi obino umeju da ih prenebregnu jer su suvie blizu Zemlji, ali ponekad se emisija neobino odbije od nekog asteroida i onda signal izgleda kao da dolazi izdaleka." Dimi poe da obrauje zapis, sve vie se udubljujui u to, i sada je vie priao za sebe nego Sofiji. Dok ga je gledala jednim okom, ona se pitala imaju li mukarci pojma koliko su privlaniji kada rade svoj posao nego kada progone ene. Robovanje nije privlano. Pa ipak, iznenadila se kad je utvrdila da Dimi Kvin poinje da joj se dopada, i to veoma. Brzo se otresla takvih misli. U njenom ivotu nije bilo mesta za to i nije uopte elela da pothranjuje njegove nade, kakve god da su. Sofija Mendez nikada nije obeala ono to ne moe da ispuni. "Ba zanimljivo", ree Dimi. Sofija se zagleda u sliku unutar naoara i ugleda signal u obliku pravougaonika. "Vidite? Ovaj signal se izdvaja iz okolnog uma, ostaje oko... da vidim trajanje. Evo. Trajao je oko etiri minuta, a onda je nestao." On se nasmeja. "Ma, da, prokletstvo, sigurno e ispasti neto lokalno. Vidite ovaj deo ovde?" Pokazao je na gornji deo pravougaonog signala. "Stalna nosea frekvencija sa amplizudnom modulacijom", ree ona. "Pun pogodak." Dimi se nasmeja. "Svakako je lokalno. Verovatno primamo neku versku emisiju sa Ognjene Zemlje, odbijenu od onog novog hotela to ga gradi imacu. Onaj sa mikrogravitacijom?" Ona klimnu glavom. "Pa, eto, sad imam priliku da vam pokaem kako se postupa prema potencijalnom ET signalu. Vidite, kada se ovako prikae, itav signal izgleda kao linija", rekao je, pratei vrh praovugaonika elektronskim prstom. "E, sad. Mogu da se usmerim samo na ovaj deo du vrha linije, ovako, i da promenim razmeru amplitude." To je i uinio. Dotad prava vodoravna linija sada je delovala nazubljeno. "Vidite? Amplituda varira... zapravo, sasvim malo." On iznenada uuta. Izgledalo mu je nekako poznato. "Mora da je lokalno", mrmljao je. Sofija je ekala nekoliko minuta, dok je Dimi petljao oko signala. Vie nego dosta, zakljuila je na kraju. "Gospodine Kvin?" On podie deo naoara da je pogleda. "Gospodine Kvin, volela bih da ponem od pojedinosti postojeih programa za prepoznavanje oblika, ako nemate nita protiv. Moda postoji dokumentacija koju mogu da koristim." "Svakako", ree Dimi, gasei ekran, skidajui opremu za virtuelnu stvarnost i ustajui. "Jo nismo prebacili sve te starudije. Operativni programi su tu, ali niko se ne bavi dokumentacijom, pa je jo sva uskladitena u Kreju. Hodite, pokazau vam kako da se prikljuite na njega." Kada je Sofija Mendez stigla kod Edvardsovih, u subotu uvee, tano na vreme, nosei bocu kaberneta sa Golanske Visoravni, Dimi Kvin je ve bio tamo, raspoloen i preglasan, obuen u arene pantalone i koulju koja bi Sofiji mogla da poslui kao mantil. Naprosto je morala da mu se nasmei, toliko se obradovao to je vidi; zahvalila mu se na komplimentu za haljinu, pa za kosu, i da bi izbegla nastavak predala je vino gospodinu Edvardsu i potraila utoite u kuhinji. "Emilio e moda zakasniti", ree joj doktorka Edvards, poljubivi je u obraz. "Ima bezbol utakmicu. Nemoj se zauditi ako doe u punoj ratnoj opremi. Njegova ekipa je na drugom mestu, a kada zagusti, otac Sandoz se pretvara u vatrenog sportistu." No, njegov glas se zauo ve za deset minuta: objavio je rezultat, oito veoma zadovoljan. Poto je u prolazu pozdravio Dorda i Dimija, uao je pravo u kuhinju, kose jo vlane od tuiranja, i tu uruio cvee doktorki Edvards, uz kratak poljubac. Oito se oseajui kao kod kue, posegnuo je preko Enine glave da uzme vazu sa jedne police, napunio je vodom i namestio cvee; tek onda se okrenuo od sudopere da ih odnese na sto. Tada je ugledao Sofiju, kako sedi na stolici u uglu, i mada mu je lice ostalo ozbiljno i dostojanstveno, u oima mu se pojavila toplina.

31

Izvukavi jedan cvet iz Eninog buketa, otresao je vodu sa peteljke i pognuo glavu u kratkom naklonu. "Senorita. Mucho gusto. A su servicio", rekao je sa prenaglaenom utivou, prava parodija panskog aristokrate koja ju je ranije toliko uvredila. Poto je sada poznavala priu o njegovom detinjstvu, razumela je alu, nasmejala se i primila cvet. On joj se nasmeio i polako odvojio pogled od njenog, pa se obratio Dimiju, koji je upravo uao u kuhinju, bukvalno je ispunivi ljudskim prisustvom. En se prodera da se svi iste napolje kako bi mogla da se kree, i Emilio blago gurnu Dimija ka sobi, nastavljajui neki razgovor koji Sofija nije razumela, o neemu oko ega su se oito esto i bez mnogo svrhe raspravljali. En joj dodade tanjir sa banderillasom, pa njih dve poee da iznose hranu na sto. Razgovor uskoro postade opti i ivahan. Jelo je bilo dobro, a vino je mirisalo na vinje. Sve to doprinelo je onome to se desilo. Posle veere preli su u dnevnu sobu i Sofija Mendez se oseala oputenije nego ikada otkako je odrasla. Ovo mesto je delovalo nekako bezbedno, a to je njoj bilo egzotino kao gardenije i gotovo isto toliko lepo. Oseala je da je potpuno dobrodola, da su ljudi u ovoj kui spremni da je vole, bez obzira na to ko je i ta je bila. Oseala je da bi mogla da ispria En, pa ak i Dordu, o vremenu pre obera, i da bi joj Dord oprostio, a En bi rekla kako je Sofija postupila odvano i razumno. Sumrak se produbljivao u no, razgovor je zamirao i En predloi da Dimi odsvira neto, to je doekano optim odobravanjem. Izgledao je kao dete povijeno nad klavirom-igrakom, pomisli Sofija; kolena su mu bila isturena upolje, gotovo u istom nivou sa dirkama, a stopala povijena ka pedalama. Ali svirao je ljupko i lako, onim svojim ogromnim akama, i pokuala je da joj ne bude neprijatno kada je zapevao vrlo upadljivo ljubavnu pesmu. "Dimi, znam da me oboava, ali pokuaj da bude diskretniji", ree En prenaglaenim apatom, pogledavi Sofiju i nadajui se da e promeniti raspoloenje pre nego to se momak suvie zaglibi. "Dord je jo tu! A ovo je ionako suvie, prokleto sentimentalno." "Ajde, klinac, brii odatle", naredi Dord, smejui se i terajui rukama Dimija od klavira. "Sofija, na tebe je red." "I vi svirate?" upita Dimi, preturivi klavirsku klupu u urbi da joj oslobodi mesto. "Pomalo", ree ona i iskreno dodade: "ne toliko dobro kao vi." Poela je jednim malim trausovim komadom, ne preterano tekim, ali lepim. Kako joj je samopouzdanje raslo, probala je sa Mocartom, ali se izgubila u jednom sloenom pasau i odustala, uprkos ohrabrenjima pomeanim sa dobroudnim bockanjem. "Mislim da sam vrlo nervozna kad ovako sviram", rekla je smeei se kao krivac i okreui se ka ostalima. Htela je da se izvini zbog svoje nespretnosti u poreenju sa Dimijevim izvoenjem i da preda instrument njemu, ali tog asa pogled joj pade na Sandoza, koji je sedeo u uglu, malo izdvojen od ostalih, ko zna da li namerno, po prirodi ili sluajno. Ne znajui tano zato, zagrejana vinom i drutvom, ona poe da svira neto to je mislila da e mu biti poznato, vrlo staru pansku melodiju. Na opte iznenaenje, verovatno ak i svoje, Emilio izie iz svog ugla, prie klaviru i poe da peva, jasnim, istim tenorom. Procenivi njegov glas, Sofija promeni tonalitet, a potom i tempo. Na trenutak je zakiljio, ali sledeu strofu je poeo u istoj skali kao i ona, pratei je. Zadovoljna to su se razumeli, gledajui ga u oi, ona poe da peva drugaiju pesmu, u kontrapunktu. Imala je promukao kontraalt i glasovi su im se divno stapali, uprkos ili moda ba usled neobinosti to je muki glas vii, i neko vreme se na svetu uo samo jedan zvuk, pesma koju su pevali Emilio Sandoz i Sofija Mendez. Dimi je izgledao bolesno ljubomoran. En stade iza njega, pognuvi se preko sofe da ga zagrli oko irokih ramena i nasloni lice na njegovo. Kada je osetila da napetost poputa, na trenutak ga je vre zagrlila, a onda ga pustila, ispravivi se da utke odslua pesmu. Ladino, pomislila je, prepoznavi elemente panskog i hebrejskog. Sofijina pesma moda je bila sefardska varijacija na pansku melodiju. En pogleda Dorda i vide da je i on doao do slinog zakljuka, ali ne zbog muzike, nego zbog oseanja neizbenosti izmeu to dvoje ljudi. A onda je odustala od analize i naprosto sluala, pokuavajui da ne drhti, kako se dve pesme razdvajaju i prepliu sve dok se, na samom kraju, harmonija i kontrapunkt nisu sjedinili; stihovi, melodije i glasovi spojie se, preko vekova, u jednu re i ton. Jedva otrgavi pogled od Emiliovog lica, En povede hor pohvala, nekako obnovivi krhku ravnoteu. Dimi se trudio koliko je mogao, ali deset minuta kasnije izvinio se jer navodno ima mnogo posla i krenuo ka izlazu. To je bio znak za opti razlaz, kao da su svi morali da se malo odvoje od prisnosti koju niko nije planirao ni oekivao. En je oklevala, oseajui da, kao domaica, mora da isprati i Emilija i Sofiju. No, njima je trebalo nekoliko minuta da se spreme, i ona izmisli kakav-takav izgovor i potra za Dimijem. Ve je preao preko pola trga kada ga je En sustigla. Vladala je tiina, iako je morski povetarac donosio odlomke muzike iz La Perle, gde je noni ivot jo trajao. Zauvi korake, on se okrenuo, i ona stade dve stepenice iznad njega, kako bi mogla da ga gleda u oi. Nije bilo hladno, ali Dimi je drhtao, kao ogromna krpena lutka sa svakom vlasi kose posebno ukovrdanom, usta izvijenih u smean, polumeseasti osmeh. "Pomislila si na mogunost samoubistva?" pokuao je da se naali. En ga nije udostojila odgovora, ali oi su joj bile pune saoseanja. "Zato me nisi prekinula ranije, dok sam svirao? Ne znam da li sada vie ikada mogu da budem u istoj vremenskoj zoni sa njom", zastenja on. "Boe, sigurno misli da sam potpuna

32

budala. Ali, pobogu, En", tiho uzviknu on, "on je svetenik! Dobro, dobro, vrlo simpatian svetenik, nije neka popovska nakaza bez mozga..." En ga prekide, poloivi mu prst na usne. Mogla je da smisli desetak stvari koje bi mu rekla: da niko ne moe naterati nekog drugog da ga voli, da pola nesrea u svetu potie odatle to eli nekoga ko ne eli tebe, da je nedostupnost snaan afrodizijak, da je Dimi zlatan, pametan, divan mladi... ali nita od toga ne bi koristilo. Zato je sila do njegovog stepenika, poloila mu glavu na grudi i obgrlila ga, ponovo se zaudivi njegovim razmerama. "Pobogu, En", aputao je on nad njom. "On je svetenik. To nije poteno." "Nije, mili moj, nikad nije poteno", uveravala ga je ona. "Nikada, nikada nije poteno." U to doba noi do Aresiba je bilo manje od sata vonje. Kada se zaustavio pred svojim stanom, Dimi je ve prestao da plae i gotovo ga je prola i elja da se napije, to je odbacio kao suvie dramatinu reakciju. Sofija ga nikada i niim nije ohrabrila. Sve zajedno bilo je samo fantazija, i to je sve. I zaista, ta on, zapravo, zna o Emiliju? I svetenici su mukarci, podseala ga je Ajlin Kvin kad god bi doao kui pun divljenja i oboavanja prema nekom nastavniku. Rukopoloenje ne znai da postaje svetac. Uostalom, u nekim verama svetenici se ene i imaju decu. Sranje, pomisli on. Pa to je bila samo pesma. Ja sam ih ve venao i smislio im i decu! To se mene uopte ne tie. No, nikako nije mogao da potisne iz misli kako su zvuali zajedno. Kao da ih je gledao... Spavanje nije dolazilo u obzir. Pokuao je da ita neku knjigu, ali na kraju ju je bacio preko sobe, jer nije mogao da se usmeri na to. Prekopao je kuhinju i poalio to nije prihvatio Eninu ponudu da mu spakuje ostatke jela. Na kraju je reio da se ipak pozove na izgovor pod kojim je otiao sa veere, pa se povezao sa antenskim sistemom. Otvorio je SETI program, pronaao mesto koje je ostavio jue po podne i odluio da se pripravi za sledei, uasno neprijatan susret sa njom tako to e pripremiti ono to e joj pokazati u ponedeljak. U 3:57 ujutro, u nedelju, 3. avgusta 2019, Dems Konor Kvin je skinuo naoare sa slualicama i zavalio se u stolici, oznojen i dahui, sada siguran, ali jedva spreman da poveruje u ono to je znao, jedini na itavom svetu. "Isuse Hriste", apnu Dimi, doekujui budunost okretanjem ka drevnoj prolosti. "Sveta Majko Boija." Protrljao je oi i provukao prste kroz zamrenu kosu, i ostao je da sedi jo nekoliko trenutaka, zurei u prazno. Potom je pozvao En. 11. Aresibo, Portoriko: 3. avgust 2019. "Mora da se ali", apnu En. "Sluaj ti, ako si me pozvao u etiri ujutro i ako to nije, zapravo..." "Ozbiljno govorim." "Jesi li rekao nekome drugom?" "Ne. Ti si prva. Majka e me ubiti, ali hteo sam da kaem tebi." En, stojei naga u mraku, nasmei se i u sebi se izvini gospoi Kvin. Ponovo je ula Dimijev uurbani glas. "Probudi Dorda i neka se ukljui na virtuelnu mreu. Pozvau i Emilija i Sofiju." En je utala, ali Dimi ju je ipak razumeo. "Uspelo je zbog pesme. Stalno sam mislio na to i kada sam pogledao signal, naprosto me je podsetio na muziku. Mislio sam ako je muzika, verovatno u je prepoznati i onda u moi da odredim odakle dolazi. Zato sam proistio signal kroz program digitalnog zvuka. En, to je potpuno drugaije od iega to sam do sada uo." "Dimi, jesi li siguran da to naprosto nije neka muzika koja ti nije poznata - junoosetska ili norveka ili tako neto? Zna, ovo je veliki svet." "En, upravo sam proveo tri sata proveravajui i potvrujui i pokuavajui da oborim pretpostavku, ali ovo zaista uopte nije lokalnog porekla. Nije odjek, nije piratska stanica, nije dilerski brod, nije vojska. To su vanzemaljci i dobio sam potvrdu iz snimaka u Goldstonu, ali tamo jo niko nije pogledao signal. To je muzika, En, i vanzemaljska je, i zna ta jo?" "Isuse, Dimi, nemoj me zezati! ta?" "To su nam komije. Primamo neverovatno glasnu urku negde iz okoline Alfe Kentaura. To je samo oko etiri svetlosne godine odavde. Bukvalno komiluk." "Boga mu poljubim. Auh! Dimi, zar ne bi trebalo da javi nekome? Mislim, zvanino?" "Ne jo. U ovom trenutku to je moje. Hou da moji prijatelji prvi uju. Prema tome, budi Dorda i nek' se prikljui." "Ne, sluaj. Ako je to stvarno, onda virtuelna stvarnost nije dovoljno stvarna. Hou stvarnu stvarnost. Kai Emiliju da doe do nas. Skrenuemo da pokupimo Sofiju, i potom polazimo ka anteni. Biemo na putu kroz, recimo, dvadeset pet minuta. Trebalo bi da stignemo oko..." Odjednom vie nije mogla da nastavi. "Boe. Muzika. etiri svetlosne godine daleko." "Oko est", pomoe joj Dimi. "Dobro, biu tamo. I, En?"

33

"Da, znam, doneu hranu. Svratiemo usput po neto." "Ne. Ovaj, da, i to. Ali... hvala. To sam hteo da kaem. Za ono sino." "Hej, ako je ova vest znak zahvalnosti to sam te zagrlila, onda stvarno nema na emu, mili moj. Vidimo se za par sati. I... Dimi... estitam. Ovo je sjajno." Bilo je vedro, svee jutro, tek je svanulo, kada su Edvardsovi sa putnicima stigli pred antenu. Dimijev mali 'ford' bio je jedini auto na parkingu, osim uvarevog. "Privatni obilazak, gospodine Edvards?" upitao je ovaj dok su se upisivali. "Ne, Dimi Kvin je hteo neto da nam pokae, pa smo mislili da doemo dok nije guva", ree Dord. En, uz neduan osmeh, ponudi uvara krofnama. Poto je ostao budan itave noi, Dimi je imao zakrvavljene oi, ali bio je previe napet da bi i primetio umor. Kad su se nagurali u njegovu sobicu, zgrabio je od En krofnu i progutao je u dva zalogaja, istovremeno pripremajui snimak. Muzika je uglavnom bila glasovna. Postojala je podloga udaraljki i moda i neki duvaki instrument, ali bilo je teko biti siguran - i dalje je ostalo dosta uma, iako je deo Dimi ve uspeo da oisti. I definitivno je bila tuinska. Prelivi glasova i harmonija bili su naprosto drugaiji, na nain koji Dimi nije umeo da pretvori u rei. "Mogu da prikaem oznake zvuka koje bi grafiki pokazale razlike izmeu njihovih i naih glasova", rekao je ostalima, "onako kako se vidi da se zvuk violine razlikuje od trube. Ne znam kako to da kaem." "Znam da nije nauno, ali naprosto se vidi", sloila se En, slegnuvi ramenima. "Isto kao to moe da razlikuje glas Arete Frenklin od bilo koga drugog, po jednom jedinom tonu. Naprosto je drugaiji." U prvi mah su samo presluavali odlomak muzike, ponovo i ponovo, i jeknuli bi svaki put kada bi se signal pretopio u smetnje, ba kad je muzika poela da izgrauje neto divno. Potom, posle treeg sluanja, oglasi se En. "U redu. ta moemo da kaemo o njima? Pevaju u grupama i imaju glavnog pevaa. Znai, imaju drutvenu organizaciju. Moemo li pretpostaviti da udiu vazduh, poto im se glasovi ovako uju?" "Moemo pretpostaviti da imaju neku vrstu atmosfere u kojoj zvuni talasi mogu da se ire", ree Dord, "ali to ne podrazumeva obavezno vazduh koji bismo mi mogli da udiemo." "Znai, imaju neku vrstu plua i usta, i mogu da kontroliu izdisanje vazduha, ili ve onoga to diu", nabrajala je En. "I mogu da uju, inae ne bi pevali, zar ne?" ree Dimi. "Ovaj jezik mi uopte ne zvui tonalno", javi se Emilio, "ali teko je biti siguran kad je re o pevanju. Postoji struktura reenice. Postoje suglasnici i samoglasnici i neto izmeu, neto grleno." Nije se ni upitao imaju li oni uopte grlo. "Dimi, molim te, pusti ponovo, hoe?" Naravno da je hteo. Sedei na ivici grupe, gotovo u hodniku pred Dimijevim vratima, Sofija je gledala Sandoza, videi sada na delu postupak koji je apstrahovala dok je u Klivlendu radila za jezuite. Ve je poeo da ga pomalo izgovara, hvatajui fraze koje je pevao hor, iskuavajui na jeziku foneme. Bez rei mu je dodala svoju belenicu i olovku. "Mislim da bih mogao da ga nauim", mrmljao je rasejano on, ve napola ubeen. Poeo je da pravi beleke. "Dimi, smem li?" Dimi odgurnu svoju stolicu u stranu kako bi Emilio preuzeo kompjuter. "Dime, jesi li menjao frekvenciju?" upita Dord. "Da li to zaista ovako zvui, ili je moda vie nalik na zujanje insekata ili pesmu kitova?" "Ne, koliko mogu da utvrdim, zaista ovako zvui. Naravno, zavisi i od gustine njihove atmosfere", odvrati Dimi. Malo se zamislio. "Pa, imaju radio. To znai u najmanju ruku vakuumske cevi, zar ne?" "Ne", ree Dord. "Vakuumske cevi su, zapravo, neka vrsta slepe ulice. Mogli su da preu pravo na tranzistore. Ali morali bi da shvataju elektricitet." Nastupila je kratka pauza dok su svi razmatrali nove ideje, i ula se samo muzika koju je Emilio usporio i ponavljao pojedine odeljke, dopunjavajui beleke. "I hemiju, svakako", nastavi Dord. "Morali bi da znaju neto o metalima i nemetalima, o provodnicima. Za mikrofone je potreban ugljenik ili neka druga vrsta promenljivog otpornika. Pa baterije - cink i olovo..." "Teorija irenja talasa", ree Dimi. "Radio znai mnogo toga." "Masovne komunikacije", predloi En. "I deo populacije koji je dovoljno dokon da sedi i smilja talasne teorije. Prema tome: verovatno slojevito drutvo sa ekonomskom podelom." "Metalurgija", nastavi Dimi. "Ne bi poeli od radija, zar ne? Prvo bi koristili metal za druge stvari. Nakit, oruje, alat." "Sve je mogue", ree Dord. Nasmejao se i odmahnuo glavom, jo oamuen. "Pa, ovo znai jedan plus za naelo osrednjosti, deice." Sofija upitno podie obrve, pa je morao da objasni. "To je teorija po kojoj Zemlja nije nita naroito, jer je DNK molekul koji se lako stvara, i jer je ivot iroko rasprostranjen po kosmosu." "Pobogu", uzdahnu En, "kakvo razoaranje. Mislili smo da smo sredite Vaseljene, a gle sad! Ispadosmo samo jo jedno razumno krdo. Grozno." Izraz lica joj se izmeni i ona se nae da zagrli Emilija uz zlobni osmeh. "ta misli, oe, koga Bog najvie voli? Ooo, kakva prljava ideja! Suparnitvo izmeu inteligencija! Pomisli samo na teologiju, Emilio!" Emilio, koji je stalno ponovo putao muziku, svaki put shvatajui sve vie, pronalazei sisteme, iznenada se potpuno ukoi. No, pre nego to je stigao ita da kae, En je nastavila. "Dime, rekao si da je to Alfa Kentaura. Kako izgleda taj sistem?"

34

"Prilino sloeno. Ima tri sunca. uto lii na nae, a postoje jo i jedno crveno i jedno narandasto. Godinama se mislilo da je taj sistem dobar kandidat za posedovanje planeta. No, nije lako razabrati stvari kada mora da se probija izmeu tri zvezde, pa izgleda niko nije pomislio da je vredno tolikog truda. Pobogu, kako e se sada svi zagrejati za to." Razgovor je potrajao jo neko vreme; Dord, En i Dimi su razmatrali, zakljuivali i raspravljali se. Emilio se bio ponovo zadubio u muziku, putajui je vrlo tiho, ali sada ju je iskljuio. Samo Sofija nije komentarisala ni muziku ni nagaanja o pevaima, ali kada se razgovor najzad prekinuo, oglasila se i ona. "Gospodine Kvin, kako ste odluili da provuete signal kroz audio izlaz?" Dimi je u optem uzbuenju zaboravio neprijatnost od prethodne veeri, a sada se oseao suvie dobro da bi mario za to. "Pa, sino je bilo dosta muzike", mirno je odgovorio. "A dok sam studirao, zaraivao sam proiavajui stare snimke iz sovjetskih arhiva, kako bi mogli da se digitalizuju. Naprosto mi se uinilo da signal lii na muziku. Zato sam reio da pokuam." "Znai, moglo bi se rei da ste koristili intuiciju." "Pa, valjda. Naprosto sam se setio." "Da li bi neki drugi astronom mogao da zna kako izgleda muziki signal, pa da doe do istog zakljuka?" "Teko je rei. Verovatno. Svakako - neko bi se, ranije ili kasnije, setio i toga." "Da li bi vam ikada palo na pamet da mi kaete kako bi sistem vetake inteligencije trebalo da propusti sve signale kroz audio izlaze da bi se otkrile ovakve emisije?" "Samo da bi se uklonila pretpostavka o vanzemaljskom poreklu", priznade Dimi. "Vidite, oduvek smo oekivali niz prostih brojeva, neku vrstu matematike ifre. ini mi se da sam i sam rekao kako neto to izgleda kao muzika svakako nije vanzemaljsko. Seate se? Jue." On zevnu i poe da se protee, pa je En morala da se sagne, a Dord da se povue u ugao. "Zapravo, prekjue. Jo tada sam nekako poznao da je u pitanju muzika, pa sam pretpostavio da je lokalnog porekla. Da sam bio siguran u vanzemaljsko poreklo, ne bih ni pomislio na muziku. Ne znam zato, ali uvek sam mislio da signal moe da bude ili muzika ili vanzemaljski, a nikako oboje." "Da. udno, zar ne. Tako bih i ja pretpostavila", ree ona bez oseanja, ali neprekidno je okretala onu metalnu narukvicu. Trostruko vreme. Bie joj moda trideset sedam ili trideset osam. Nee biti veito. Kako je bila glupa to je pristala na opkladu. "Gospodine Kvin, va posao je bezbedan. Moj sistem ovo nikada ne bi otkrio. Preporuiu suavanje projekta. Mogu da automatizujem delove vaeg posla koji se odnose na obradu i ispunjavanje zahteva. Koordinaciju vremenskog rasporeda. To bi moglo da se obavi za mesec ili dva." "Mogli bismo da poemo, zar ne... ako bismo eleli?" upita Emilio u tiini koja je nastupila posle njene izjave. "Mislim, postojao bi nain da stignemo donde, ako bismo odluili da pokuamo." Ostali su ga belo pogledali, jer jo su mislili na Sofijin nezavidan poloaj. "Mogli bismo da upotrebimo meteor - ne, to je asteroid, da?" sam sebe je ispravio, gledajui pravo u Sofiju. "Ne bi bilo nita gore od malih drvenih brodova koje su ljudi koristili da preu preko Atlantika, tamo poetkom esnaestog veka." U prvi mah ga je samo Sofija shvatila. "Da", rekla je, prvi put zadovoljna to on menja temu. "Asteroidi i nisu tako loi. Rudarske nastambe mogu da budu prilino udobne..." "Da, svakako", ree Dord. "Imate ve ugraen pogon mase i sistem odravanja ivota. Uzme dovoljno veliki asteroid i treba samo da ubacuje otpatke u motor. Sada se to radi u malim razmerama, kako bi stenje iz asteroidnog pojasa stiglo do Zemlje. Odavno mislim da se moe otii koliko god daleko elimo, samo ako uzmemo dovoljno veliki kamen. Jedino to nije bilo razloga da se odlazi iz Sunevog sistema." "Do sada", ree Emilio. "Do sada", sloi se Dord. "Jesam li neto propustila?" upita En. "Asteroidi?" No, Dord je ve poeo da se smeje, a Emilio je izgledao potpuno blaen. "Sofija", ree Dord, "ispriaj En o onom ugovoru koji si imala..." "...sa Obajaijem", dovri Sofija umesto njega. Pogledala je En, pa ostale, i kratko se nasmejala pre nego to je nastavila. "To je bilo neposredno pre posla u Klivlendu sa doktorom Sandozom. Napravila sam ekspertni sistem za Odeljenje za asteroidne rudnike korporacije Obajai. Zahtevali su program vetake inteligencije koji bi mogao da uzme u obzir trokove daljinskog sondiranja i trokove hvatanja asteroida, iskopavanja i preiavanja ruda u kosmosu, u odnosu na projektovane trine vrednosti proizvoda pri isporuci, franko Zemlja. To je ukljuivalo vrlo malo intuicije, osim projektovanja cena metala u budunosti", suvo dodade ona. "U pravu ste, doktore Sandoz. Delimino obraen asteroid mogao bi da se koristi kao vozilo." Emilio, koji se nagnuo napred i paljivo je gledao dok je govorila, pljesnu rukama i zavali se u stolici, iroko se smeei. "Ali potrajalio bi etiri godine, zar ne?" usprotivi se En. "etiri godine nije tako strano", ree Emilio. "ekaj malo", ree Dimi, gledajui Sofiju i Sandoza. "Kao prvo, to su etiri zapeta tri i to svetlosne godine, a ne obine suneve godine. ak i treina svetlosne godine uopte nije sitnica. A i to je samo vreme

35

koje je potrebno svetlosnim i radio-talasima da preu dato rastojanje. Brodu bi trebalo znatno due... ali ak i tako..." on uuta, zadubivi se u misli. Dord prui ruku ka Sofijinoj belenici i olovci. Emilio snimi svoj fajl i predade ploicu. "Dobro, da vidimo", ree Dord, oistivi ekran kako bi mogao da skicira zamisao. "Sa devet zapeta osamdeset jedan metar u sekundi imamo gravitaciju od jednog g. Recimo da ubrzavamo tokom polovine putovanja, a onda okrenemo stenu za sto osamdeset stepeni i tokom druge polovine usporavamo..." Neko vreme nije se uo nikakav zvuk osim mrmljanja brojki i kuckanja po tastaturi; Dimi je poeo proraune na kompjuteru, a Dord je nastavio runo. Dord je svoju procenu prvi dovrio, to je Dimija prilino iznerviralo. "Trebalo bi nam oko sedamnaest godina da stignemo donde, a ne etiri." Emilio je bio i izduvan i zapanjen razlikom. "Prokletstvo", ree mu Dord, "En je ila u kolu due od toga!" En frknu, ali Dord je ve nastavljao. "ta ako bi zadrali uobiajeni raspored spavanja i budnog stanja, a naterali motore na dva G dok je posada u krevetima? To bi skratilo vreme i pribliilo nas brzini svetlosti, pa bi nam relativnost donekle pomogla. Posadi bi izgledalo da putovanje traje krae." Dimi je nastavio sa svojim proraunima. "Ne, ekaj. Posadi bi to izgledalo pre kao est ili sedam meseci." "est ili sedam meseci!" uzviknu Emilio. "Pobogu", ree Dimi, piljei u brojke. "Mogli bismo da se pribliimo brzini svetlosti za manje od godinu dana, ak i sa jednim G, uz stalno ubrzavanje. Na nekih, recimo, devedeset tri posto. Sea li se neko od prisutnih Ajntajna? Pitam se da li bi ponestalo stene... Koliko veliki bi asteroid morao da bude?" upitao se i ponovo se bacio na raunanje. "ekajte malo. Ne razumem to o spavanju", ree En. "Zar ne bi neko morao da ostane budan, za volanom?" "Ne, navigacija bi bila uglavnom automatska, barem dok se ne pribliimo sistemu", objasni Dord. "Samo se lansira u pravom smeru..." "I moli se", dodade Emilio, smejui se pomalo izbezumljeno. Svi zautae i zamislie se. "ta emo sada?" upita Dimi. Bilo je gotovo osam sati, i poeo je da razmilja o razmerama nevolje u koju se uvalio to nije prvo pozvao Masaoa Janoguija. Odgovorio mu je Emilio Sandoz, ozbiljnog lica i blistavih oiju. "Ponite da planirate misiju", ree on. Opet nastupi tiina, a onda se En nesigurno nasmeja. "Emilio, ponekad ne mogu da pogodim kada se ali. Misli li na misiju ili na misiju? Govorimo li o nauci ili o religiji?" "Da", jednostavno ree on, uz oduevljenu ozbiljnost koja ih je na trenutak sve izbacila iz ravnotee. "Sofija, Dorde, Dimi... dosad sam samo nagaao - ali ovo je sasvim ozbiljna mogunost, da? Nai podesan asteroid za takvo putovanje?" "Da", sloi se Sofija. "Kao to ree gospodin Edvards, ideja postoji ve neko vreme." "Bilo bi pakleno skupo", naglasi Dord. "Ne, mislim da ne bi", ree Sofija. "Znam za samostalne rudare koji su bankrotirali i rado bi prodali asteroide koji im se nisu isplatili, zajedno sa svim mainama. Ne bi bilo jeftino, ali ni nemogue, za nekakvu korporaciju..." Ona zauta i zagleda se u Sandoza, kao i svi ostali. Ko zna zato, to to je rekla njemu je bilo veoma smeno. Niko nije imao pojma ta mu je palo na pamet, koliko ga je ovo podsetilo na ono vee u Sudanu kada je proitao naredbu oca provincijala kojom se upuuje na Don Karol. Gde je upoznao Sofiju. I En i Dorda, koji je naao Dimija. Koji ih je sve doveo ovamo, sada. Provukao je prste kroz crnu, ravnu kosu koja mu je pala u oi i video da svi pilje u njega. Misle da sam poludeo, zakljuio je. "Nisam dovoljno paljivo sluao", ree on kad se savladao. "Recite mi ponovo kako to moe da se uini." Tokom sledeeg sata, Dord, Dimi i Sofija objanjavali su mu sve redom: kako slobodnjaci odabiraju i kupuju pogodne asteroide i opremaju ih sistemima za odranje ivota, kako motori razgrauju silikate za gorivo sa zadatkom da prebace asteroide do topionica na orbiti oko Zemlje, kako se paketi od po dvadeset tona preienih metala upuuju, kao nekada kapsule 'Deminija', na odredita u okeanu nedaleko od japanske obale. Kako moe prilagoditi takav sistem za daleko putovanje. Poto je uio za lingvistu i svetenika, Emiliju je bilo teko da razume Ajntajnovu fiziku koja predvia kako e vreme putovanja, gledano sa Zemlje, iznositi oko sedamnaest godina, dok bi, usled efekta putovanja brzinom bliskom svetlosnoj, posadi asteroida izgledalo da putuju svega est meseci. "Niko ne moe da razume kada prvi put uje", teio ga je Dord. "Veina ljudi koji uopte razmiljaju u tome naprosto prihvataju proraune zdravo za gotovo. Ali recimo da poe na Alfu Kentaura i odmah se vrati nazad. Kada stigne kui, ljudi koje si tu ostavio bili bi stariji trideset etiri godine, ali ti bi ostario za moda samo godinu dana, poto vreme sporije tee kada putuje brzinom bliskom svetlosnoj." Dimi je objanjavao kako bi odredili kurs, i Emiliju je to bilo jo manje razumljivo. A ostao je i problem sputanja. Bilo je mnogo nereenih stvari, priznavali su i Dord i Dimi i Sofija. Pa ipak, smatrali su da se to moe izvesti. En je sluala paljivo kao i Emilio, ali bila je skeptina do te mere da je sve zajedno smatrala za neozbiljno. "Dobro, priznajem", konano je rekla, "meni lino je vrlo teko da shvatim i kako magnetni vozovi ne padnu sa ine. Ali, sluajte, pa najmanje milion stvari e poi naopako. Potroili biste itav asteorid pre

36

nego to stignete donde - nestae goriva. Asteorid e se raspasti ako ga budete pogreno buili. Naleteete na neki komadi meuzvezdanog ubreta i razbiete se na atome. Paete na jedno od njihovih sunaca. Slupaete se prilikom sputanja na planetu. Ako i stignete tamo, neete moi da diete. Neete imati ta da jedete. Pevai e vas pojesti! Emilio, odustani. Ozbiljno govorim." "Znam", nasmeja se on. "I ja." Ona se osvrte, traei saveznike, i ne nae nijednog. "Jesam li ja jedina koja uvia koliko je ovo blesavo?" "'Bog ne zahteva od nas da uspemo. Zahteva samo da pokuamo'", tiho ree Emilio. Sedeo je potpuno nepomino, u najdaljem uglu sobice, sa laktovima na kolenima, prepletenih prstiju, veselo je gledajui pravo u oi. "Da, naravno. Navedi mi majku Terezu", gunala je En; ve je poela da se ljuti. "Ovo je glupo. Svi ste poludeli." "Ne", ree Dord. "Ovo moe da se izvede, makar teorijski." "En, ovde, u ovoj sobi, imamo gotovo sve strunjake koji su nam potrebni da uspemo, ili makar da pokuamo", ree Emilio. "Dimi, da li bi mogao da upravlja takvim asteroidom, koristei iste vetine kojima nalazi astronomska odredita?" "U ovom trenutku ne, ali mogao bih odmah da ponem da radim na tome, i kada sve bude bilo spremno za polazak, bio bih i ja. Postoje veoma dobri astronomski programi, i moemo da ih koristimo. Nije re o tome da nacilja tamo gde se sada nalazi Alfa Kentaura. Treba da cilja tamo gde e se sistem nalaziti za onoliko godina koliko e ti biti potrebno da stigne donde. Ali to je samo zvezdana mehanika. Treba jedino da se odlui da razradi problem. I kada stigne u zvezdani sistem, treba da nae planete. To bi moglo da bude malo tee." Emilio se okrete ka Sofiji. "Kada bi imala slobodu izbora, da li bi ti smetalo da ponovo radi za Drutvo Isusovo? Moda kao opti zastupnik, kako bi nabavila i organizovala sve to je potrebno da bi se ostvarila ovakva misija? Ima veze u rudarskoj industriji, da?" "Da. Projekat bi se razlikovao od analize za vetaku inteligenciju kojom se obino bavim, ali ne bi bio sloeniji od toga. Svakako bih mogla da prikupim sve to treba, ukoliko bih bila ovlaena." "ak i ako je misija, u osnovi, religijske prirode?" "Moj broker se ne bi bunio. ober je, oito, ve poslovao sa jezuitima." "Ne mogu da govorim u ime svojih pretpostavljenih", ree Emilio, "ali predloiu im da otkupe tvoj ugovor, da ga okonaju i da rade neposredno sa tobom, kao sa slobodnjakom. Da to bude tvoj izbor, a ne tvog brokera." "Moj izbor." Toliko godina ve nije imala izbora. "Nema nikakvog protivljenja. Mislim, ja se ne protivim." "Dobro. Dorde, koliko se sistemi za odranje ivota na rudarskim asteroidima razlikuju od podvodnih sistema, koje tako dobro poznaje?" Dord nije odmah odgovorio. Mislio je na sve tehnologije koje je savladao. Na sve kilometre koje je pretrao. Sve to, itav njegov ivot, bila je samo priprema za ovo. Pogledao je Sandoza i odgovorio vrlo mirnim glasom. "To je isto. Samo umesto da se kiseonik izvlai iz vode, koristi se stena. Kiseonik je nusproizvod kopanja rude i proizvodnje goriva za motore. A, kao to Dimi ree, do trenutka kada bi sve bilo spremno za polazak, mogao bih da budem i ja." "Hej, hej, ekajte malo", otro ree En i pogleda Emilija. "Ovo je otilo dovoljno daleko. Da li ozbiljno predlae da Dord uestvuje u ovome?" "Ozbiljno predlaem da uestvuju svi ovde prisutni. Ukljuujui i tebe. Ti si antropolog, to bi bilo od neprocenjive vrednosti kada ostvarimo kontakt..." "Ma hajde!" povika En. "...a osim toga si i lekar, i ume da kuva", nastavi on, smejui se, kao da nije dreknula. "to je savrena kombinacija sposobnosti, jer ne moemo voditi lekara koji bi samo sedeo i ekao da neko slomi nogu." "Petar Pan. Svi ste se spremili da odletite u Nedoiju, a ja treba da budem Vendi. Sjajno! Padaju mi na pamet svakakve nepristojne rei", gunala je En. "Emilio, ti si najrazumniji i najracionalniji svetenik koga sam ikada upoznala. A sad mi tvrdi kako Bog eli da poemo na tu planetu. Mi lino. Mi ovde prisutni. Da li sam dobro razumela?" "Da. Bojim se da zaista verujem u to", ree on, oborivi pogled. "Izvini." Ona ga pogleda, bespomona i oajna. "Mora da si posenilio." "Sluaj, En. Moda si u pravu. itava ideja je ludaka." On izie iz svog ugla i doe do nje koja je sedela na stolu iza Dimijevog terminala, pa je uze za ruke i spusti se na jedno koleno, ne kao da se sprema na molitvu nego vie kao da se igra. "Ali, En! Ovo je zaista izuzetan trenutak, zar ne? Prihvati, samo za ovaj as, pomisao da smo se svi mi nali u ovoj sobi sa ozbiljnim razlogom. Ne, pusti da zavrim! Dord je pogreio. ivot na Zemlji je neverovatan", govorio je. "Nae postojanje, kao vrste i kao jedinki, naprosto je neverovatno. injenica da se meusobno poznajemo izgleda kao ishod iste sluajnosti. Pa ipak, evo nas ovde. I sada imamo dokaz da nedaleko od nas postoji druga inteligentna vrsta i da ume da peva. Oni pevaju,

37

En." Osetila je da je stee za ruke. "Moramo da saznamo to vie o njima. Nema drugog odgovora. Moramo da ih upoznamo. I sama si to rekla, En! Pomisli na teologiju." Nije mu odgovorila. Mogla je samo da ga gleda, prvo njega, pa ostale, jednog po jednog. Sofiju, tako obrazovanu i upuenu, koja je smatrala da nema nepremostivih ekonomskih ni tehnikih prepreka za slanje misije. Dimija, koji je ve razraivao astronomske probleme. Dorda, koga je volela i kome je verovala, koji je mislio da treba da uestvuju u tome. Emilija, koji je govorio o Bogu. "En, zato da barem ne pokuamo?" preklinjao je Emilio. Izgledao joj je kao da mu je sedamnaest godina, kao da je klinac koji ubeuje mamu kako bi bilo sasvim zgodno da poe motociklom na put preko itavog kontinenta. Ali njemu nije bilo sedamnaest godina a ona mu nije bila majka. On je bio svetenik, bliio se srednjim godinama, a bio je sav osvetljen neim to je jedva mogla da pojmi. "Hajde da iznesem ovu zamisao svojim pretpostavljenima", ree on sasvim razumnim glasom. Ustao je, ali i dalje ju je drao za ruke. "Postoji stotinu, hiljadu razloga da se pokae kako je itava zamisao nemogua. Spreman sam da pustim Boga neka odlui. Nazvaemo to sudbinom, ali e se od toga oseati bolje." I dalje je utala, ali videla je da mu se pogled menja. Nije kapitulirao, nego je nekako zabrinuto, oklevajui pristajao. Moda je to bila spremnost da odloi odluku. "Neko e, jednom, svakako otii", uveravao ju je. "Suvie su blizu da ne odemo. Muzika je suvie divna." Neto unutar En Edvards bilo je uzbueno otkriem, uivalo je to uestvuje u stvaranju istorije. A jo dublje, na mestu u koje je retko zagledala, postojao je deo nje koji je eleo da veruje onako kako je verovao Emilio, da u Vaseljeni postoji Bog, koji svemu daje smisao. Jednom, nekada davno, dozvolila je sebi da ozbiljno razmisli o tome ta bi ljudska bia uinila kad bi se neposredno suoila sa znakom prisutstva Boga u svom ivotu. Zakljuila je da je Biblija, taj temelj znanja Zapada, vrlo pouna, i kao mit i kao istorija. Bog je bio na Sinaju, a nekoliko nedelja kasnije ljudi su plesali pred zlatnim teletom. Bog je hodio Jerusalimom, a nekoliko dana kasnije ljudi su ga razapeli i vratili se na posao. Suoeni sa Bogom, ljudi su nalazili utoite u banalnom, kao da odgovaraju na kosmiko A-B-C pitanje. Ako vidi gorui grm, da li e: a) pozvati 93, b) spremiti meso za rotilj, ili c) priznati postojanje Boga? Neobino mali broj ljudi bi priznao Boga, zakljuila je En pre mnogo godina, a veini njih, zapravo, bila bi potrebna doza torazina. Izvukla je svoje hladne ruke iz Emiliovih toplih i prekrstila ih na grudima. "Potrebna mi je kafa", promrmljala je i izila iz sobice. 12. Zemlja: 3-4. avgust 2019. U 09:13 ujutro, u nedelju, 3. avgusta 2019, uvar radio-teleskopa Aresibo ispratio je posetioce Dimija Kvina. Napustivi svoje mesto na par minuta da se malo razmrda, straar je otiao do glavnog ulaza i odmahnuo Dordu i njegovim putnicima. Masao Janogui stigao je u Aresibo pola sata kasnije. "Sigurno ste sreli Dorda", ree mu straar dok se upisivao. Janogui ljubazno klimnu glavom, ali uputio se pravo u sobicu Dimija Kvina. U 10:00, dok je Dord Edvards izlazio sa parkinga ispred zgrade u Portoriku gde je stanovala Sofija Mendez, dr Hidea Kikuija su pozvali sa rane jutarnje partije golfa, tik izvan Barstoua, Kalifornija, zbog telefonskog poziva Masaoa Janoguija. U roku od etrdeset pet minuta, osoblje stanice Goldston hitno je sazvano i potvrdilo je otkrie iz Aresiba. Nekoliko osoba u Goldstonu ozbiljno je razmiljalo da izvri sepuku. ef smene, koji je trebalo da primeti otkrie pre Dimija, smesta je podneo ostavku, i mada nije izvrio samoubistvo, mamurluk sa kojim je doekao sledee jutro bio je gotovo smrtonosan. U 10:20, tog nedeljnog jutra, Sofija Mendez skuvala je sebi crnu kafu, navukla jeftine, rune zavese preko prozora svoje jedine sobe kako joj nita ne bi smetalo, i sela je da isprogramira sistem vetake inteligencije koji e automatizovati rasporeivanje zahteva za korienje radio-teleskopa Aresibo. Potisnula je iz uma nagaanja doktora Sandoza. Arbeit macht frei, mrano je pomislila. Rad moe da joj kupi slobodu, ranije ili kasnije. I zato je radila, kako bi bilo to pre. Emilio Sandoz se vratio u La Perlu u 11:03; pozvao je DeVe Jarbroua u Nju Orleansu i neko vreme razgovarao sa njim. Potom je odjurio u crkvu, navukao jednostavnu odedu i odsluio misu za svoju malu pastvu u 11:35. Propoved je bila o prirodi vere. En Edvards nije bila prisutna. U 17:53, po rimskom vremenu, video poruka od DeVe Jarbroua, provincijala Nju Orleansa, prekinula je popodnevnu dremku Tomasa da Silve, trideset prvog poglavara Drutva Isusovog. Otac poglavar nije se vratio u svoju sobu, niti je doao na veeru. Brat Salvator Rivera pokupio je u devet uvee posue koje niko nije ni dirnuo, mrano gunajui neto o traenju hrane. Japanski ambasador u Ujedinjenim nacijama napustio je Vaington arter avionom u 11:45 ujutro i stigao u San Huan tri i po sata kasnije. Dok je jo leteo, vest o otkriu irila se astronomskim svetom. Bukvalno svi radio-astronomi ostavili su sve ime su se dotle bavili i upravili teleskope ka Alfi Kentaura, ak i mali broj onih koji su se bavili pitanjem nastanka kosmosa i nisu nimalo marili za planete, naseljene ili ne. Oekujui da e se svi novinari sveta sjuriti u Aresibo, arhivar ISAS-a dodao je tamonjem osoblju nekolicinu dostojanstvenika i okupio ih kraj tanjira da naine istorijsku fotografiju. Dimi Kvin, vie nego

38

zbunjen optom guvom, ipak je uspeo da oseti elju za smehom kada se ponovo naao u samoj sredini zadnjeg reda. Bio je najvie dete u svakom razredu, jo od zabavita, i imao je veliku zbirku grupnih fotografija na kojima je, svuda do poslednje, uvek stajao u samoj sredini zadnjeg reda. Poto se zavrilo fotografisanje, Dimi je zamolio za dozvolu da telefonira majci. Bolje ikad nego nikad. Konferencija za novinare prenoena je uivo, itavom svetu, poev od 21:30 po Griniu. U Bostonu, Masausets, gospoa Ajlin Kvin, nedavno razvedena, gledala ju je sama. Plakala je, smejala se, grlila samu sebe i elela da neko kae Dimiju da se podia, ili makar da se oelja. A i ta koulja, pomislila je, zbunjena, kao i uvek, Dimijevim ukusom u oblaenju. Kada se konferencija zavrila, pozvala je sve koje je poznavala, osim Kevina Kvina, obinog ubreta. U 17:56, pre nego to se konferencija za tampu u Aresibu zavrila, dvojica preduzetnih petnaestogodinjaka provalila su u Dimijev kuni sistem, koristei njegovu javnu elektronsku adresu, i presnimili ifru potrebnu da se muzika elektronski reprodukuje. Sistem u Aresibu bio je obezbeen, ali Dimiju, kao potenom oveku, nije palo na pamet da osigura svoj. Protei e nedelje dok ne shvati kako je njegova nesposobnost da zamisli krau dovela do ogromnog bogaenja ilegalne of-or kompanije za medije koja je kupila muziku od deaka. Kada se konferencija zavrila, u Tokiju je bio ponedeljak, 08:30 ujutro. Skoro istog asa u ISAS su poeli da pristiu, uobiajenim putem, zahtevi za prava na emitovanje i korienje vanzemaljske muzike. Direktor Instituta za kosmos i aeronautiku obratio se Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, podseajui na postojanje davnog dogovora prema kome su sve emisije primljene preko SETI programa vlasnitvo itavog oveanstva. En Edvards, koja je to ula na radiju dok je Dord spremao veeru, bila je zgaena. "Mi smo platili za taj prokleti program. Mi smo uloili u njega pravi, ivi novac. itava ideja o SETI bila je amerika. Ako iko zarauje novac na tome, to bi trebalo da budu Sjedinjene Drave, a ne Ujedinjene nacije, a svakako ne Japan!" Dord je frknuo. "Da, pa, dobiemo novaca otprilike koliko i Karl Segan, a on je ve godinama mrtav. Naravno", dodao je, navodei vodu na svoju vodenicu, "zato bi i bilo divno ako bismo..." "Ne poinji ponovo, Dorde." "Nema petlju." En se vrlo polako okrete od sudopere i zakilji u oveka koji joj je bio voljeni mu preko etrdeset godina. Poto je obrisala ruke kuhinjskom krpom, uredno ju je savila i poloila na mesto. "Jedi govna", rekla je, ljupko se smeei, "i umri." Dord se nasmejao, to ju je samo jo vie iznerviralo. "Oh, Dorde, budi ozbiljan! Ostavio bi za sobom sve koje poznaje i voli..." "Tako je. A ak i ako se vrati iva, svi koje si poznavala bie mrtvi!" dobroudno priznade on. "Pa ta? Ionako e svi umreti. Zar eli da ostane da bi to videla?" En zamirka. "Sluaj. Kada su se tvoji ukunded i ukunbaba otisnuli brodom iz Evrope, bilo je isto kao da idu na drugu planetu. I oni su sve ostavili za sobom! En, koga bismo mi ostavili? Roditelji su nam mrtvi. Nemamo dece. Pobogu, ak nemamo ni maku." "Imamo jedno drugo..." poe En, kao da se brani. "Tano, i zato bi i bilo tako divno..." "Oh, Boe. Prekini. Dobro? Samo prekini." Ona se opet okrete ka sudoperi. "Ionako nee ponuditi takav posao ovako matorim krelcima." "Da se kladimo?" upita Dord, a ona razabra u njegovom glasu samozadovoljni osmeh. "Ni svetenici nisu deca. A ezdeset godina nije vie ono to je nekad bilo." "Prokletstvo, Dorde! Sada mi je zaista dosta!" ree En, ljutito se okrenuvi. "Tako mi svega, ako mi sad kae da sam lepa kad se ljutim, proburaziu te", zapretila je, maui viljuicom za kolae. On se nasmejao, i to ju je smirilo. "U redu. Uivaj u matanju. Zabavljaj se. Ali, Dorde", dodala je, ozbiljnog pogleda, "ako nam zaista ponude, odgovor je ne, to se mene tie. I to je kraj razgovora." To vee je veera kod Edvardsovih bila neobino tiha. Pred kraj tog dugog dana, Dimija su pozvali u kancelariju Masaoa Janoguija, koji je primetio njegovu uasno izguvanu odeu i crvene oi i zakljuio da je deko bio budan poslednjih trideset est sati. Pokazao je Kvinu stolicu i gledao ga kako smeta svoje komino izdueno oblije u kakav-takav sedei poloaj. Na Janoguijevom stolu stajala je otvorena knjiga dolazaka. "Gospodine Kvin, prepoznajem imena gospoice Mendez i gospodina Edvardsa. Pretpostavljam da je dr Edvards supruga gospodina Edvardsa. Molim vas, ko je E. J. Sandoz?" "Prijatelj, gospodine, svetenik. To su sve moji prijatelji. Izvinite. Trebalo je prvo vas da pozovem, ali bilo je etiri ujutro i nisam bio sasvim, stopostotno siguran..." Janogui pusti da u sobi zavlada tiina. Dimi je vrteo sat oko doruja, nesvesno oponaajui Sofiju. Nekoliko trenutaka gledao je u pod, a onda je, samo na trenutak, bacio pogled na Janoguija. "Bojao sam se da sam pogreio i hteo sam da jo neko preslua..." Dimi prekide, i kad je ovog puta podigao oi, nije ih sklonio. "Nije istina. Znao sam. Bio sam siguran. Hteo sam da to prvo podelim sa prijateljima. Oni su mi kao porodica, doktore Janogui. To nije nikakav izgovor. Podnosim ostavku, gospodine. ao mi je."

39

"Prihvatam vae izvinjenje, gospodine Kvin." Janogui zatvori knjigu dolazaka i podie sa stola mali list papira. "Gospoica Mendez mi je ostavila poruku. Preporuuje da se projekat vetake inteligencije svede na obradu i slanje zahteva. Mislim da se slaem. To e doneti ISAS-u znaajne utede, zbog vaeg predloga da se projekat ugovori u vidu opklade." Janogui spusti poruku. "Voleo bih da i dalje saraujete sa njom, iako neete zadrati svoj dosadanji poloaj." Gledao je kako Kvin savladava reakciju na to; zadovoljan mladievom samokontrolom, nastavio je: "Od sutra ujutro, biete zadueni za neprekidno nadgledanje izvora emisije. Bie vam stavljeno na raspolaganje osoblje od pet ljudi. Dvoje u smeni, nadgledanje dvadeset etiri asa dnevno. Voleo bih da koordinirate rad sa slinim ekipama kod Barstoua i ostalih teleskopa." Ustao je, a Dimi za njim. "estitam, gospodine Kvin, na istorijskom otkriu." Masao Janogui se, sputenih ruku, kratko nakloni; Dimi je kasnije shvatio da ga je taj gest iznenadio vie od svega ostalog tog dana. "Dozvolite mi da vas odvezem kui", predloi Janogui. "Mislim da ne bi trebalo da vozite sami. Moj voza e doi po vas sutra ujutro. Moete ostaviti svoj auto ovde preko noi." Dimi je bio suvie oamuen da bi ita rekao. Masao Janogui se nasmeja i poe ispred mladia napolje, ka parkingu. Te noi, drugi put uzastopce, Emilio Sandoz nije mogao da zaspi. Imao je besplatan stan, jer se nalazio suvie blizu bunog okeana; niko drugi vie se nije usuivao da tu stanuje, i vlasnik je odavno odustao od pokuaja da ga izdaje. Noas, sam u maloj spavaoj sobi kao i uvek, Emilio je zurio u ispucanu i zamrljanu tavanicu, ulepanu meseinom to se odraavala sa mora, i oslukivao hipnotiki zvuk oblinjih talasa. Znao je da nee lako zaspati i nije ni zatvarao oi da prizove san. Bio je pripremljen, do izvesne mere, za noi kao to je bila prola. "Ima mnogo ljudi na ovom belom svetu", upozorio ga je jednom DeVe Jarbrou. "Jednom, negde, jedno ili dvoje e svakako privui mukarca. Raunaj na to, sinko." ak i pre nego to je sreo Sofiju Mendez, znao je da e morati da se susretne sa nekim kao to je ona. Nije vie pokuavao da porie oluju koju je podigla u njemu; naprosto je prihvatio pomisao da e mu biti potrebno izvesno vreme da dovede prirodnu rekaciju u okvire svojih zaveta. Nikada nije dovodio zavete u pitanje. Prihvatio ih je kao neophodne - da bi mogao predano da radi za dobrobit mnogih dua - i kada je dolo vreme da se poloe, poloio ih je punim srcem. Ali kad mu je bilo petnaest godina, kada je sve poelo? Da je i pomislio kako e postati svetenik, smejao bi se sopstvenoj gluposti. Da, naravno, DeVe je uspeo da optunica ni ne bude pogidnuta i odveo ga je sa ostrva pre nego to bi iko stigao da puca u njega, i bio mu je zahvalan na tome, na neki polusvesni nain, ali u poetku je hteo samo da negde doeka punoletstvo, pa da radi ta god poeli. Da ode u Njujork. Da se probije u neemu. Moda u boksu. U muva kategoriji. Ili u velteru, ako se malo popuni. Ponovo da prodaje, ako bude morao. Prvi meseci u jezuitskoj koli predstavljali su ok. Po znanju je zaostajao za ostalima isto koliko su oni zaostajali za njim po ivotnom iskustvu. Malo ko je razgovarao sa njim, osim kad su mu se podsmevali, a on im je uzvraao istom merom. DeVe ga je naterao da obea jednu stvar: da nikoga nee udariti. "Samo vladaj rukama, mano. Bez tue. Kontrolii se, sinko." Niko iz porodice nije mu pisao niti ga je zvao, a kamoli dolazio u posetu. Krajem prvog semestra DeVe mu je rekao da mu je brat osloboen krivice, ali da i dalje okrivljuje Emilija za sve to se desilo. E pa, ko ga jebe, koga briga za njega, ljutito je pomislio Emilio i zarekao se da vie nikada nee plakati. Te noi je pobegao preko zida. Naao je kurvu i pobio se. Vratio se spreman na sve. Ako je iko i primetio da ga nije bilo, niko to nije ni pomenuo. Stvari su poele da se menjaju krajem druge godine. Poeo je da ga zavodi tihi red ivota u internatu. Nije bilo kriza, nije bilo iznenadnih uasa, ni pucnjave i vriske u noi. Ni batina. Svaki dan je bio isplaniran, bez ikakvih iznenaenja. I samog sebe je udio kako mu latinski dobro ide. ak je dobio i nagradu. "Za izuzetan uspeh." Dopadalo mu se kako to zvui. Stalno je ponavljao rei u sebi. Na treoj godini ilo mu je mnogo bolje, uprkos injenici da se gotovo neprekidno raspravljao sa svetenicima. Toliko stvari koje je znao o veri inile su mu se kao potpuna glupost; ostao je razoruan kada su mu oevi mirno rekli da su neke prie zaista pobone matarije. No, poto su procenili njegovu prirodu, ponudili su mu da se razabere u onom to je zvao besmislica: da nae jezgro istine, paljivo sauvano i ponueno svim pridolicama tokom vekova. Kako su proticali meseci, poeo je da osea kako mu neto u grudima poputa, kao da mu je neto odavno stezalo srce, a sada ga oslobaa. A onda je jedne noi sanjao veliku ruu, kako se rascvetava, laticu po laticu, od vrsto zatvorenog pupoljka do velianstvenog cveta. San je bio sasvim kratak i bez rei, a on se probudio sav potresen, lica mokrog od suza koje je prolio u snu. Nikome nije rekao za san, pokuavao je da ga zaboravi. Ali kada mu je bilo sedamnaest godina, uao je u novicijat. Mnogi su se udili tome, ali kao to ree DeVe Jarbrou, Emilio je imao mnogo zajednikog sa baskijskim vojnikom koji je u esnaestom veku osnovao Drutvo Isusovo. Kao i Ignjacije de Lojola, Emilio Sandoz je spoznao brutalnost, smrt i zadah straha, i kako su proticali dani utanja tokom Dugog Povlaenja, imao je podugaku prolost o kojoj je trebalo da razmisli i da joj okrene lea. Stvari koje su druge mladie odvraale od svetenikog puta njemu su bile kao melem na ranu: ordo regularis, liturgijske kadence, tiina, usmerenost. ak i celibat. Kad je razmislio o svojoj haotinoj mladosti, zakljuio je da nije imao nijedno seksualno iskustvo koje nije ukljuivalo mo, ponos ili poudu, bez ikakve

40

primese oseanja. Bilo je tako lako poverovati kako je ivot u celibatu neka vrsta harizme - naroit dar, milost. I tako je poelo: posle novicijata, studije klasinih nauka i humanistike, a potom filozofije. Zatim razdoblje hospitovanja, tokom koga su mladii slati da predaju u jezuitskim srednjim kolama. Potom godine teologije i najzad rukopoloenje, a odatle sve dalje: do treeg stepena i konanog zaveta. Taj put su izdrala moda trojica od svakih deset mladia iz novicijata. Emilio Sandoz, na iznenaenje mnogih koji su ga znali kao deaka, bio je meu njima. Pa ipak, tokom svih tih godina pripreme, molitva koja je najsnanije odjekivala u njegovoj dui bila je: "Gospode, ja verujem. Pomozi mi u mojoj neverici." Isusov ivot ga je duboko dirnuo; uda, sa druge strane, inila su mu se kao prepreka veri, i stalno je pokuavao da ih sebi racionalno objasni. Kao da je bilo samo sedam hlebova i sedam riba. Moda je udo bilo u tome to su ljudi delili ono to imaju sa nepoznatima, razmiljao je u tami. Bio je svestan svoje agnostinosti, i imao je strpljenja prema njoj. Umesto da porie postojanje neega to ne ume da pojmi, priznavao je svoju nesigurnost i nastavljao dalje, molei se pred svojim sumnjama. Na kraju krajeva, Ignjacije de Lojola, vojnik koji je ubijao i odavao se razvratu i potpuno upropastio svoju duu, rekao je da je molitva bila vredna samo ako posle nje moe da se ponaa pristojnije i misli istije. A DeVe mu je jednom rekao: "Sinko, ponekad je dovoljno samo da se manje ponaa kao serator." A po tom zgodnom, mada nimalo elegantnom merilu, Emilio Sandoz je mogao da poveruje kako je i on ovek Boiji. I tako, dok se nadao da e jednog dana nai put do onog mesta u dui koje mu je sada zatvoreno, bio je zadovoljan to je tu gde jeste. Nikada nije molio Boga da pokae svoje postojanje malom Emiliju Sandozu, samo zato to se u poslednje vreme sve manje ponaao kao serator. Zapravo, nikada nije traio nita. Ovo to je dobio bilo je vie nego dovoljno da i na tome bude zahvalan, bez obzira na to je li Bog negde tamo da prihvati ili da mari za njegovu zahvalnost. Leei u krevetu, te tople avgustovske noi, nije osetio nikakvo Prisustvo. Nije uo nikakav glas. Bio je sam u kosmosu kao i uvek. Ali poeo je da osea kako je teko izbei pomisli da, ako je ikada ijedan ovek eleo znak Boiji, Emilio Sandoz ga je dobio, pravo u lice, ovog jutra u Aresibu. Potom je zaspao. Neto pre svitanja je sanjao. Nalazio se u mraku, u nekom malom prostoru. Bio je sam i bilo je vrlo tiho i uo je svoje disanje i strujanje krvi u uima. Potom su se otvorila vrata za koja nije ni znao da postoje: video je kroz njih sjaj svetlosti. Taj san ga je prvo hranio, a zatim ga je progonio, mnogo godina potom. 13. Zemlja: avgust-septembar 2019. En Edvards je ba zavravala jutarnje preglede kada je ugledala Emilija kako se mota oko otvorenih vrata klinike. Ukoila se u mestu, ali potom je izila iz ordinacije u malenu ekaonicu. "Ljuta si na mene?" upita on tiho, ne ulazei. "Ljuta sam na nekoga", obrecnu se ona, briui ruke i kreui prema vratima. "Samo nisam sigurna na koga." "Moda na Boga?" "Vie si mi se dopadao kada nisi pominjao Boga u svakom razgovoru", promrmlja En. "Hoe na ruak? Idem kui na pola sata. Ostalo nam je testo od jue." On je na to slegnuo ramenima, klimnuo glavom i sklonio joj se s puta dok je zakljuavala kliniku. Dok su se peli uz osamdeset stepenica do kue, En je prekidala utanje samo da bi uzvratila pozdrave prolaznicima. Kada su stigli, otili su u kuhinju gde se Emilio posadio na stolicu u uglu, mirno gledajui En dok je poslovala, pripremajui laki ruak za dvoje. "Po nainu na koji se ljudi ponaaju teko je utvrditi veruju li u Boga ili ne", primeti on, kao da bi da zapone razgovor. "Veruje li ti, En?" Ona je ukljuila drevnu mikrotalasnu penicu i potom se okrenula ka njemu, oslonivi se o radni sto i pogledavi ga u oi prvi put otkako su se sreli na klinici. "Verujem u Boga isto kao to verujem u kvarkove", hladno ree ona. "Ljudi kojima je posao da poznaju kvantnu fiziku ili religiju tvrde kako imaju razloga da veruju u postojanje kvarkova i Boga. Ti isti ljudi takoe tvrde kako bih, ako bih posvetila ivot tome da nauim ono to su oni nauili, nala kvarkove ili Boga, ba kao i oni." "Misli li da govore istinu?" "Meni je to svejedno." Slegnula je ramenima, okrenula se da izvue tanjire iz mikrotalasne penice i ponela ih do stola. On je lako skliznuo sa stolice i poao za njom u trpezariju. Seli su i poeli da jedu, a kroz otvorene prozore dopirali su zvuci iz susedstva. "Pa ipak", ree Emilio, "ponaa se kao dobra i moralna osoba." Oekivao je eksploziju, i to je i dobio. Ona tresnu viljuku o tanjir, uz rezak zveket, i zavali se u stolici. "Zna ta? Nimalo mi se ne svia pomisao da neko moe da bude dobar ili moralan samo ako je poboan. Ja radim to to radim", nastavila je, naglaavajui svaku re, "bez nade u nagradu i bez straha od kazne. Nisu mi potrebni ni raj ni pakao da me podmite ili uplae kako bih se pristojno ponaala, hvala lepo." Saekao je da se ona smiri koliko da ponovo uzme viljuku i nastavi obed. "asna ena", primetio je, sa potovanjem naklonivi glavu.

41

"Prokleto tano", promrmljala je ona punih usta, ljutito gledajui tanjir i proburazivi viljukom jednu rigatonu. "Imamo vie zajednikog nego to misli", blago ree Emilio, ali nije to objasnio ni kada je podigla glavu. Dok se ona trudila da proguta zalogaj, on je odgurnuo tanjir i poslovno poeo. "Mnogo ta je uinjeno poslednjih nedelja. Nai fiziari potvrdili su praktinost upotrebe izmenjenog asteroida za prevoz, kao i to da se do Alfe Kentaura zaista moe stii za manje od osamnaest godina. Kazali su mi da bi, da su Jupiter i Saturn imali dovoljno mase za usporenu fuziju, i na Sunev sistem mogao izgledati kao onaj Alfe Kentaura, sa tri sunca. Prema tome, plan je da se stigne iznad ravni sistema i potom da se potrae vrste planete na orbiti srazmerno slinoj Zemljinoj ili Marsovoj, izmeu sunaca i gasnih divova." Ona zastenja: zvualo je logino. Paljivo pratei njene reakcije, on nastavi. "Dord je ve predloio tehniku koja bi nam pomogla da otkrijemo kretanje planeta, to se moe koordinisati sa radio-nadgledanjem, kada stignemo u sistem." Oekivao je iznenaenje i bes. Video je rezignaciju. Iznenada mu je sinulo da bi Dord mogao da ostavi En i da bi ona moda bila spremna da ga pusti. Najeio se od te mogunosti. Osim iroke i korisne strunosti, En i Dord Edvards imali su ogromnu mudrost i ukupan zbir od preko sto dvadeset godina aktivnog iskustva sa svetom, zajedno sa fizikom vrstinom i emocionalnom postojanou. Nikada mu nije palo na pamet da bi jedno od njih moglo da ostane. Otkako je predloio misiju, Emilio je bio zapanjen brzinom dogaanja. Ono to je poelo kroz smeh, gotovo kao ala, sada je narastalo u lavinu i menjalo ivote. Vreme i novac ve su troeni, u koliinama koje su ga zapanjile. A ako ga je brzina dogaaja plaila, preciznost kojom su se delii uklapali bila je jo stranija. Mnoge noi proveo je bez sna, pokuavajui da odlui sa ime je tee iveti: sa pomilju da je on poeo sve to, ili sa mogunou da je to uinio Bog. Jedini nain na koji je mogao da se umiri tokom pononih premiljanja bio je da poveruje kako odluke donose glave mudrije od njegove. Ako nije mogao da veruje pravo u Boga, koji je ostao nedostupan, mogao je da veruje u ustrojstvo Drutva i u svoje pretpostavljene u DeVe Jarbroua i u oca poglavara da Silvu. Sada je osetio da ga ponovo obuzima sumnja. ta ako je sve zajedno samo greka i ako to Edvardsove bude kotalo braka? No, ma koliko brzo mu to prolo kroz misli, uhvatio je i iskru smirenosti koja mu je u poslednje vreme ponekad dolazila. Bio je potpuno siguran da je Dordu i En sueno da budu uesnici misije, ako je sueno da misije bude. Kada je ponovo progovorio, En je ula samo smirenost i logiku. "Nae Drutvo nikada ne bi dozvolilo samoubilaku misiju, En. Ako putovanje ne bi moglo da se preduzme bez razumnih izgleda na uspeh, naprosto bismo saekali dok ne bude bilo razumno pokuati. Planovi ve podrazumevaju zalihe za deset godina, za sluaj da subjektivno vreme putovanja ne bude smanjeno kako fiziari predviaju. Specifikacije zahtevaju asteroid vie nego dovoljno veliki da obezbedi gorivo za povratno putovanje, plus jo toliko, zbog bezbednosti", nastavio je. "Ko zna? Moda e atmosfera biti nepogodna za disanje, ili e sputanje biti neizvodljivo. U takvom sluaju, prikupiemo to vie podataka i uputiti se kui." "Ko to mi? Je li to sada konano? Da li ti ide?" "Jo nije doneta odluka o posadi. No, otac poglavar je, zamisli, poboan ovek", ironino ree Emilio, "koji, izgleda, veruje da je i Bog imao udela u ovom otkriu." Primetio je da ju je ponovo naljutio, pa se nasmejao. "U svakom sluaju, bilo bi logino da se u misiju ukljui neko kao to sam ja. Ako bude mogue uspostavljanje kontakta sa Pevaima, lingvista bi svakako bio od koristi." eleo je da joj kae koliko mu je znailo da zamilja kako je i ona deo svega toga, ali verovao je da je ve rekao sve to je mogao. Zato je odgurnuo stolicu i ustao, pokupivi tanjire i ponevi ih u kuhinju. Oglasio se tek kad joj se sklonio sa oiju. "En, smem li da te zamolim neto?" "ta?" sumnjiavo upita ona. "Jedan stari prijatelj dolazi mi u posetu. Smem li da mu ponudim tvoje gostoprimstvo?" "Do avola, Emilio! Zar u Portoriku nema nijednog restorana? Uz tebe i Dorda, ispada da hranim sve maore lutalice na ovom ostrvu." On je iziao iz kuhinje i naslonio se na vrata, prekrtenih ruku i smeei se; ni na trenutak ga nije zavarala. "Dobro, ko to dolazi?" upita ona nimalo ljubazno, odbijajui da bude armirana. "Dalton Vesli Jarbrou, otac provincijal Drutva Isusovog za Nju Orleans, poreklom iz Vakoa, Teksas, vatikanski grad junih baptista", sveano objavi on, stojei u stavu mirno, kao batler koji najavljuje sledeeg gosta na balu. Ona poloi lice u dlanove, potpuno poraena. "Rotilj. Kukuruzni utipci. Salata od kupusa, crveni pasulj i lubenica. Sa 'Karta blankom'. Izgleda da sam tu nemona", ree ona zauenim glasom. "Imam neodoljivu potrebu da kuvam za strance." "Pa, gospo", ree Emilio Sandoz sa teksakim naglaskom, "nema vam mnogo takvih stranaca k'o to je DeVe Jarbrou." Ona se nasmeja, posegnu ka polici za knjige i podie jednu tvrdo ukorienu da ga gaa. Uhvatio ju je jednom rukom i bacio nazad na nju. Vie nisu govorili o misiji, ali sklopili su primirje. "Doktore Kvin, Elen Stefanski kae da je vanzemaljska emisija prevara. Imate li komentar?"

42

Dimi se vie nije udio to ga novinari ekaju pred kuom u osam ujutro, i vie ga nije zabavljalo to ga redovno proglaavaju za doktora. Progurao se kroz gomilu i stigao do svog 'forda'. Mrmljajui "Bez komentara", uspeo je da ue u auto, a novinari se iskupie oko vozila, dovikujui pitanja i gurajui ka njemu AV opremu. Dimi spusti prozor. "Sluajte, ne bih voleo da nekome pregazim nogu. Moete li malo da se povuete? Moram da stignem na posao." "Zato nije bilo novih emisija?" doviknu neko. "Da li oni ne alju ili mi ne sluamo?" u se novi glas. "Oh, sluamo mi", umiri ga Dimi. Dok mu je itav nauni svet i dobar deo ukupnog oveanstva gledao preko ramena, Dimi Kvin je razradio plan koordinacije radio-astronoma kako bi oslukivali dodatne poruke. Nije ih bilo. "ak i aljemo svoje, ali bie potrebno najmanje devet godina dok saznamo jesu li primetili da im viemo i maemo rukama", rekao je, podiui prozor. "Sluajte, moram da idem. Stvarno." "Doktore Kvin, jeste li uli pesme mongolskih Huma? Stefanska kae da je ta njihova muzika neznatno izmenjena i podmetnuta u SETI. Je li to tano?" "A Sufiji, doktore Kvin?" Skeptici su poeli da preplavljuju mree alternativnim objanjenjima muzike, eksperimentiui sa bogzna kakvim prastarim folklorom, putajui muziku natrake ili se igrajui frekvencama, ne bi li pokazali kako i ljudska muzika moe da zvui tuinski, pogotovo kada se elektornski izmeni. "Pa, da, sve to zvui neobino." Dimiju je i dalje bilo teko da bude grub i naglo se odveze, ali poinjao je da ui. "Ali nita od toga ne lii na ono to smo primili. Osim toga, ja nisam doktor, vaio?" Izvinjavajui se uz put, polako je provezao auto kroz masu i krenuo ka Aresibu, gde ga je ekala druga gomila. Mediji su se konano okrenuli drugim stvarima. Radio-teleskopi irom sveta vratili su se, jedan po jedan, projektima koji su bili u toku pre 3. avgusta. No, u Rimu su se ifrovane poruke i dalje kretale du jasno definisanog sistema komande, od oca poglavara preko proivincijala i rektora do pojedinanih svetenika kojima su odreivani zadaci. Trebalo je doneti mnoge praktine odluke, organizovati mnogo naunih ekipa. Tomas da Silva, trideset prvi poglavar Drutva Isusovog, ostao je ubeen u autentinost signala. Teoloko opravdanje za ovakvu misiju razraeno je decenijama pre nego to se pojavio ikakav dokaz o postojanju drugih razumnih vrsta u kosmosu: ve samo razmiljanje o razmerama dovodilo je do zakljuka da ljudska bia nisu bila jedina svrha stvaranja. Eto. Sada je postojao i dokaz. Bog ima i drugu decu. Kada je dolo vreme da Tomas da Silva donese odluku o delovanju na osnovu takvog saznanja, naveo je jasne i obine rei Emilija Sandoza, sa kojim je razgovarao iste veeri kada je dolo do otkria. "Jednostavno nema alternative. Moramo da ih upoznamo." Njegov lini sekretar, Piter Linam, poeo je da se protivi 30. avgusta 2019, ali otac poglavar da Silva samo se nasmeio i odbacio pomisao o uznemirujuoj nepouzdanosti izvora na kojima su poivali svi njihovi sloeni planovi za kontakt sa Pevaima. "Jesi li primetio, Pitere, da je ovoj vanzemaljskoj muzici najslinija ona zemaljska koja je po prirodi sveta?" upitao je otac poglavar. Bio je to ovek duboke duhovnosti i gotovo bez imalo poslovnog smisla. "Sufisti, tantre, Humi. To mi je neobino zanimljivo." Piter Linam je odustao od dalje rasprave, ali bilo je jasno da misli kako otac poglavar juri za duhovima. Linam se, zapravo, strano nervirao zbog itavog tog preskupog posla. Poto je video da njegov sekretar jedva prikriva protivljenje, Tomas da Silva se nasmejao, pouno podigao prst i objavio: "Nos sulti proptur Christum." Da, dobro, pomislio je Linam, savrena poniznost zahteva da ovek bude i 'budala za Hrista', ali to ne iskljuuje mogunost da ispadne i samo obina budala. etiri sata kasnije, na veliko aljenje Pitera Linama i na isto toliko oduevljenje Tomasa da Silve, uhvaena je druga emisija. Uprkos nedavnom opadanju zanimanja, nekoliko radio-teleskopa je i dalje bilo spremno da prime signal, kada je stigao. Re 'prevara' konano je ispala iz svih rasprava o pesmama. A irom sveta, oni malobrojni koji su poznavali razmere planova za jezuitsku misiju na izvor muzike osetili su ogromno olakanje i poelo je da ih obuzima oduevljenje. Na kraju nisu ni Dord ni Emilio ubedili En Edvards da pristane. Bila je to autobuska nesrea. Jedan kamiondija, koji je iao na istok obalskim putem, na trenutak je skrenuo kamion ka bankini kako bi izbegao kamen na putu, ali onda je preterao u zaokretu za povratak na kolovoz. Kamion se zaas naao u drugoj traci puta i otkinuo itav bok sa autobusa koji je, idui na zapad, upravo iziao iz krivine. Kamiondija je poginuo. Meu putnicima bilo je dvanaest na mestu mrtvih, pedeset troje lake ili tee povreenih i prilian broj histerinih. Kada je En primila poziv i stigla u bolnicu, predvorje je bilo prepuno uznemirenih roaka i advokata. Prvo je pomogla u trijai, a zatim je prela u salu prve pomoi, gde je pomagala ekipi koja se borila da spase enu od oko ezdeset godina sa ozbiljnim povredama glave. En je u predvorju razgovarala sa njenim muem. Bili su turisti, iz Miigena. "Pustio sam je da sedi kraj prozora, da bolje vidi. Ja sam sedeo odmah kraj nje." Stalno je polagao dlan na lice, tamo gde je njegova ena zadobila povrede. "Ovo putovanje bilo je

43

moja ideja. Ona je htela da ide u Feniks, da vidi unuke. Nemoj, rekao sam, hajde da uradimo neto drugaije. Stalno idemo u Feniks." Dirnuta, En promrmlja neto u smislu kako e uiniti sve to mogu i potom pohita dalje. U zoru je kriza okonana; pacijenti koji su proli kroz urgentno odeljenje bili su predati roacima koji su ekali, ili odgovarajuim odeljenjima, ili intenzivnoj nezi, ili mrtvanici. Izlazei iz bolnice, En je u prolazu sluajno pogledala kroz jedna otvorena vrata i ugledala oveka iz Miigena kako sedi kraj eninog kreveta, lica prugastog od sjaja maina koje su ih okruivale. En je elela da mu kae neto uteno, ali onako oamuena od bdenja mogla je da smisli samo "Sledei put idite u Feniks", to je svakako bilo neprikladno. A onda joj pade na pamet zavrna scena 'Boema', i ona, po uputstvima Puinijevog libretiste, spusti ruku oveku na rame. "Hrabro", apnula mu je. Kada je stigla kui, Dord je bio budan i obuen i ponudio ju je kafom, ali ona je odluila da se radije okupa i odspava par sati. Dok je stajala pod tuem, sapunajui se, pogledala je svoju golotinju i setila se ene sa povredom glave. Bila je u dobroj kondiciji; telo bi moglo da joj traje jo decenijama, ali nikada nee videti svoje unuke kako rastu. Jednog trenutka nalazila se u dravi Portoriko, a sledeeg u dravi Odravanog Povra. Isuse, pomisli En i strese se. Sprala je sapun i izila ispod tua. Obmotavi pekir oko mokre kose i ogrnuvi frotirski mantil oko vrstog plesakog tela, otapkala je u trpezariju i sela preko puta Dorda. "U redu", rekla je. "Pristajem." Trebalo mu je nekoliko trenutaka da shvati na ta to ona pristaje. "Do avola", rekla je En kad je videla da je shvatio. "Svakako je bolje nego umalo umreti u saobraajnoj nesrei na letovanju." an-Klod ober je 13. septembra primio poruku kojom se traio AV sastanak na kome bi bilo rei o preostalom vremenu ugovora Sofije Mendez. Osoba koja je to traila nije ostavila ime, i stoga je ober odbio video vezu, ali je pristao na elektronski sastanak, koji je mogao da ifruje i uputi zaobilazno, preko nekoliko mrea. ober nije bio kriminalac, ali njegova profesija bila je izloena ljubomori, gorini i mnogim raspravama; nikad ne moe biti suvie oprezan. Poto je otvorio sastanak pod svojim uslovima, poeo je time to je ukazao da je nedavno pretrpeo gubitak zbog gospoice Mendez. Stoga je njen ugovor sa oberom produen. Da li je pregovara u stanju da otkupi prava na sedam i po godina? Bio je. ober je izneo cenu i kamatu, pretpostavljajui da e kupac amortizovati cenu produenjem ugovora. Odgovor je nudio niu sumu, isplativu u gotovini. Brzo su postigli dogovor o ceni. ober je potom izjavio da bi mu najvie odgovarali, naravno, singapurski dolari. Nastupila je kratka pauza. Ponueni su mu zloti. Ovog puta je ober oklevao. Poljska je bila nesigurna, ali postojala je zanimljiva mogunost brzog profita na zameni valute. Sloio se. Dok je gledao kako preko ekrana promie privlaan niz brojki, an-Klod ober je postao jo neto bogatiji ovek. Bonne chance, ma cherie, pomislio je. Trea emisija sa Alfe Kentaura uhvaena je 14. septembra, petnaest dana posle druge. Usred opteg likovanja, osoblje Aresiba je zaboravilo svoju prvu reakciju na sitnu, hladnu enu ije je zanimanje ugroavalo njihovo zaposlenje, i u optem oduevljenju organizovana je mala oprotajna zabava za Sofiju Mendez. Dord Edvards se pobrinuo za dopremu hrane u kantinu, i prilian broj ljudi svratio je da pojede malo pice ili kolaa i da joj poeli sreu. Negde drugde. Daleko od Aresiba, nadali su se, dobroudno se smejui, ali ipak ozbiljni. Sofija je takve dvosmislene pozdrave primala smireno i ljupko, ali kao da je jedva ekala da ode. Njen ugovorni odnos sa Janoguijem bio je okonan, pa se oprostila sa Dimijem Kvinom i zahvalila se Dordu Edvardsu, zamolivi ga da prenese njene najlepe elje svojoj eni i doktoru Sandozu. Dord, tajanstveno se smeei, predloio je da se jednom svi ponovo okupe, ovako ili onako. Kada je to popodne stigla u svoj stan, iznurena od napornog posla proteklih nedelja, Sofija se sruila na krevet, borei se sa suzama. Gluposti, govorila je u sebi, samo nastavi dalje. No, priznala je sebi da joj treba dan odmora pre nego to obavesti obera da je spremna za sledei angaman. On joj se javio u avgustu zbog asteroidskog projekta za jezuite. To e biti zanimljiv posao. I u njenoj situaciji postoje nadoknade, pomislila je. Na Sandozovo veliko razoaranje, jezuiti su eleli samo da je angauju preko obera. Iznenadilo ju je koliko je bio okiran. Posao je posao, kazala mu je i podsetila ga kako je i sam rekao da nije ovlaen. Ona nije gajila nikakve nade, uveravala ga je, i zato nije ni mogla da bude razoarana. Od toga kao da mu je bilo jo gore. udan ovek, pomislila je. Inteligentan, ali naivan. I sporo reaguje na promenu okolnosti. No, veina ljudi je takva. Rastresavi kosu iz uobiajene pune, pustila je vodu u kadu, reena da ne izlazi odatle sve dok se voda ne ohladi. Dok je ekala da se kada napuni, dokono je pogledala poruke da vidi ta je, i da li uopte neto, eka. Dva puta je proitala prepis pregovora i jo nije mogla da poveruje. Zapanjila ju je bezduna ala Pegi Sung. Drhtavih ruku, oamuena sopstvenim gnevom, zatvorila je vodu u kupatilu, ponovo vezala kosu i dala se na posao da razbije ifre prepisa, nadajui se da e ga povezati sa Pegi i pokuavajui da zamisli ta e uraditi toj odvratnoj eni kako bi joj uzvratila za ovo besmisleno, bezduno...

44

Ve posle par minuta shvatila je da Pegi nema nikakve veze sa tim. ifra je bila oberova. Napisala ju je Sofija lino, jo u poetku ugovora. Tokom godina je prilagoavana, ali lako je prepoznala svoj stil. Dok je obraivala prepis, utvrdila je da je transakcija ve izvrena. Prela je na meunarodnu monetarnu berzu i ustanovila da je ober stekao dobit od 2,3% pristavi na zlote. Singapur je padao; ober je i dalje imao sree. No, nije uspela da otkrije poreklo novca. Ko li bi mogao da uini takvu stvar, pitala se, sada gotovo uplaena. Sa oberom se moglo raditi, bio je razuman ovek, nikada nije traio od nje da radi neto ilegalno ili odvratno. No, i ta mogunost je uvek postojala. Mora da negde postoji dokument o prenosu prava na nju. Proeljavala je pravnu dokumentaciju koja se ticala njenog ugovora, registrovanog u Monaku. Ko li me sada poseduje, pitala se neprekidno. Kada je nala pravi dokument, proitala je poslednji unos i ukoeno sela, sa rukom na ustima, grla toliko stegnutog da je pomislila da e se uguiti. Ugovor okonan. Slobodan agent. Upiti: kontaktirati neposredno stranku. Negde iz daljine zaula je pla. Tupo je prila prozoru i odgurnula zavesu, traei pogledom dete koje tu negde jeca. Nije ga bilo, naravno; nigde nije bilo nikoga. Posle nekog vremena otila je u kupatilo da obrie nos, umije se i razmisli ta bi mogla sada da radi. Kada se dve veeri kasnije oglasilo zvono na vratima, En Edvards je pola da otvori i ugledala Emilija, sada ponovo nalik na deaka, kako stoji iza visokog, mravog svetenika pedesetih godina. Kasno te noi, kad su ostali sami u spavaoj sobi, En se, iskolaenih oiju, poverila Dordu tihim, priguenim glasom. "To je najgrozomornije ruan ovek koga sam ikada upoznala. Ne znam ta sam tano oekivala, ali - joj!" "Nije nego, teksaki jezuita! Ja sam zamislio tipa sa reklame za Marlboro, obuenog kao Gvido Sardui", apatom priznade Dord. "Isuse. U koje oko treba da ga gledam?" "U ono koje gleda tebe", odluno izjavi En. "DeVe mi se svia, zaista, ali tokom itave veere pitao sam se bi li se uvredio ako bih mu natukao kesu na glavu", ree Dord; vie nije mogao da se uzdrava. To je oslobodilo i En, i uskoro su se nali zagrljeni, zgroeni i postieni, bespomono se smejui, ali pokuavajui da budu to tii, poto je objekat njihovog veselja bio u gostinskoj sobi, samo malo dalje niz hodnik. "Oh, Boe, kako smo nevaljali!" jeknu En, poto je pokuala da se uozbilji i izgubila bitku. "Ovo je strano. Ali, do avola! To jedno oko koje luta po svom nahoenju!" "Nesrenik", tiho ree Dord, brzo se savladavi i pokuavajui da zvui saoseajno. Nastupio je trenutak tiine, dok su oboje zamiljali DeVea, sa dugakim, slomljenim nosom nakrivo nasaenim gotovo koliko i oi, i sa oputenim osmehom koji otkriva isto toliko ratrkane zube. "Nisam ja okrutna", aputala je En, preklinjui za razumevanje, "ali stalno nekako elim da ga pospremim, razume?" "Moda da mi nosimo kese na glavama?" upita Dord. En, cvilei i drei se za stomak, pade na krevet i zagnjuri lice u jastuk. Dord, potpuno poremeen, poe njenim primerom. itavo vee bilo je puno smeha, i to ne na DeVeov raun, sve dok Edvardsovi nisu, posle ponoi, stigli do svoje spavae sobe. "Doktor En Edvards i gospodin Dord Edvards", rekao je Emilio na vratima, zvanino ih upoznajui sa gostom. "Ovo je Dalton Vesli Jarbrou, otac provincijal Drutva Isusovog za Nju Orleans." "Poreklom iz Vakoa, Teksas, gospo", poe DeVe Jarbrou. "Da, znam, vatikanski grad junih baptista", ree En. Ako je i bila zapanjena njegovim izgledom, tada to niim nije pokazala. Prihvatila je pruenu ruku, znajui ta sledi, ali potpuno spremna. "Mlogo mi je milo to sam vas upozn'o, gospo. Milio mi je svata napri'o o vama", govorio je DeVe, smeei se, a u naizgled posvaanim oima poigravala mu je ista zloba. "I vol'o bi' da vam izrazim iskreno sauee u ime cele drave Teksas, zbog poniavajueg poraza Klivlenda od Dalasa u prologodnjem Svetskom kupu." "Pa, svako nosi svoj krst, oe", srano uzdahnu En. "Jednom Teksaanu sigurno nije lako da slui misu dok se itava pastva moli - 'O, Isuse, daj nam samo jo jedno dobro bacanje - ovog puta, obeavamo, neemo sve zajebati'." DeVe zaurla od smeha, i tako je sve poelo. Emilio, pun elje da se ovi ljudi koji mu toliko znae lepo sloe, sav je sinuo, otiao do stolice u uglu i smestio se da gleda predstavu. Razgovor za veerom, otar i brz kao i posluenje, ubrzo se poveo o politici, poto se upravo zahuktavala predsednika kampanja u kojoj je, kao i obino, dominirao kandidat iz Teksasa. "Ve smo isprobali Teksaane", bunio se Dord. "I uvek ste ih, k'o prave kukavice, vraali nazad posle samo jednog mandata!" nasmeja se DeVe. "Lindon Donson, Dord Bu", nabrajao je Dord. "Ne, ne, ne. Ne mo'te uvaliti Bua Teksasu", tvrdio je DeVe. "Pravi Teksaanin nikada ne koristi imenicu 'leto' kao glagol." Emilio bez rei dodade salvetu En, koja obrisa nos. "Gibson Vitmor", nastavljao je Dord. "Dobro, dobro. Priznajem da je to bila greka. On ne bi um'o da prospe vodu iz izme sve da je na onu im'o uputstva. Ali Sali je fina. Svi ete je voleti, jemim."

45

"A ako poverujete u to", poslovno ree Emilio, "DeVe ima vrlo lep komadi Svetog Krsta, krajnje povoljno." Tri sata poto su seli da jedu, Jarbrou sa oklevanjem ustade od stola, objavi da se nepojamno prejeo i potom ispria jo tri prie od kojih su svi ostali za stolom ostali bez daha, bolnih stomaka i vilica. Proao je jo jedan sat dok nisu sve etvoro ustali i poeli da prebacuju ae i posue u kuhinju. Tek tada, pod otrim svetlom u toj prostoriji, stigli su do pravog razloga posete DeVe Jarbroua. "Pa, narode, tamo odakle potiem jedina stvar nasred puta jesu isprekidane linije i mrtvi oklopnici", objavi DeVe, zakaivi se prstima za gornju ivicu dovratka i proteui se kao gorila. "Prema tome, 'ou da preporuim ocu poglavaru, blagoslovena bila njegova portugalska guzica, da Emilio krene sa tim asteroidom i da idete i vas dvoje, ako ste voljni. Jutros sam pri'o sa malim Kvinom i on je prist'o." Dord prestade da slae tanjire u mainu za pranje. "Tek tako? Bez testova, bez razgovora? Vi to ozbiljno?" "Ozbiljan sam k'o zmija otrovnica. Svi ste ispitani, to jemim. Od krivinog dosjea nadalje." Zapravo, stotine radnih sati potroene su na proveru njihovih kvalifikacija, a vodila se i vrlo una rasprava oko ukljuenja svetovnih lica u jezuitsku misiju. Postojalo je obilje istorijskih primera meovite posade, i bilo je vrste logike u odabiranju ljudi sa irokim spektrom iskustva, ali kada se o tome odluivalo, otac poglavar da Silva je, na kraju, naprosto reio da potvrdi ono to je, po njemu, bilo volja Boija. "A veeras je odran i razgovor", lukavo primeti En. "Da, gospo. Mog'o bi' rei i tako." Kada je nastavio, teksako izmotavanje bilo je prilino umanjeno. "Emilio je od poetka bio u pravu. Ovde je ponajpre re o sposobnostima. Odnosi su ve uspostavljeni. Treba jo malo da njukamo i pretraujemo, ali mislim da emo poleteti. Pod pretpostavkom da ete moi da me gledate mesecima bez prestanka." En se naglo okrete, setivi se da mora smesta da se pobrine za ae u sudoperi. Pokuala je da sprei drhtanje ramena. "I vi idete?" upita Dord, pokazujui sjajnu uzdrljivost. "Da, ser. Zato je otac poglavar i siguran da je ovako sueno. Vidite, neko mora da nosi posadu gore i dole, dva-tri puta. Ako se seate, jo imamo otvoren problem sputanja na planetu. Ako je naemo." "Moemo traiti od Skotija da nas spusti", vedro predloi En, koja je konano smogla snage da se okrene i suoi sa gostom ba kad se Emilio, donosei gomilu tanjira, sagnuo da mu se provue ispod mike. "Sve se mislim da bi to trebalo da bude manje-vie klasian zemaljski atl", ree Dord. "Naravno, to to Pevai imaju radio ne znai da imaju i aerodrome..." "Prema tome, treba da naemo pare ravne zemlje ili pustinje gde bismo se spustili, jer niko nam ne jemi postojanje piste. A onda stajni trap moe da se slomi od sletanja na premekan teren, i posada e zauvek ostati tamo." DeVe zastade. "Zato bi bilo dobro da koristimo vertikalni lender, zar ne?" "DeVe je bio u mornarici", primeti Emilio, uzevi kuhinjsku krpu da brie ae koje je En oprala. Ovih dana neto nije uspevao da odri ozbiljan izraz lica. Sve vie je poprimalo sjaj iz oiju. "ini mi se da vam to nisam pomenuo." En iskosa pogleda DeVea. "Imam uasan utisak da ete nam rei kako niste bili kapelan." "Pa, i nisam. Znate, to je sve bilo krajem osamedesetih i poetkom devedesetih, pre nego to sam potpisao ugovor sa Lojolinim trupama. Leteo sam na 'herijerima'. Zamislite samo." En, koja nije shvatala zato im je to reeno, ipak je pokuala da zamisli i upitala se kako je DeVe mogao da procenjuje udaljenost sa takvim oima. Onda se setila Liroja Donsona, vrhunskog bezbol igraa sa slinom onom manom, koji je stalno postizao izvrsne rezultate, i pretpostavila je da mozak ume nekako da kompenzuje taj problem. "Svakako ne bi mogao da bude obian avion", ree Dord. "Morali biste da naruite specijalan, sa dvoslojnim oklopom kao kod atlova, kako bi mogao da podnese usijanje pri ulasku u atmosferu." "Da, na tome se radi", iskezi se DeVe. "No, ispada da je sputanje mlaznjaka vrlo slino upravljanju transporterom do asteroida, poto ni tamo nema piste. Zato i mislim da bi stari pilot 'herijera' mogao da bude pravi izbor za to mesto." Sada je ak i En shvatila. "Prilino jezivo, zar ne? Grozomorna koliina sluajnosti. K'o to mi kaemo kod kue, kada nae kornjau na vrhu stuba kraj kapije, mo' bit' prokleto siguran da nije tamo sama dospela." DeVe je saekao da se En i Dord zgledaju, pa je nastavio. "Tomas da Silva, poglavar lino, misli da Bog moda ide okolo i stavlja kornjae na stubove. Nisam sasvim siguran u to, al' priznajem da sam prov'o par noi budan, mozgajui o tome." DeVe se ponovo protee i lukavo im se nasmei. "Jo sam rezervista i imam potrebne sate leta. Ovih dana malo u se pozabaviti uvebavanjem na asteroidnom transporteru. Bie ba zanimljivo. Kako da stignem do te gostinske sobe koju ste mi tako ljubazno ponudili, gospoo Edvards?" "E, nek' sam proklet!" uzviknu Ian Sekizava, potpredsednik Odeljenja za asteroidne rudnike korporacije Obajai, smetenog u Sidneju. "Pa to je Sofija! Ba mi je drago to te vidim, curo! Koliko je prolo? Tri godine?"

46

"etiri", ree Sofija, uzmiui malo od ekrana; nije se oseala bezbedna od Ianovog medveeg zagrljaja ak ni preko elektronske razdaljine. "I meni je drago to te vidim. Jesi li jo zadovoljan sistemom? I dalje odgovara tvojim potrebama?" "Odgovara kao prst u dupe", odvrati Ian i iskezi se kad je ona rairila oi. Njegovi dede i babe bili su sa Okinave, ali on je bio pravi Australijanac. "ak i kad su pijani k'o svinje, nai momci i dalje donose robu. Dobit nam je porasla gotovo dvanaest posto otkako si nam odradila posao." "Drago mi je da to ujem", ree ona, iskreno zahvalna. "Hou da te zamolim za uslugu, Iane." "ta god eli, lepa moja." "Vrlo je poverljivo, Iane. Imam ifrovani poslovni predlog za tebe." "ober je preao na prljave poslove?" upita on, zakiljivi. "Ne, sada sam nezavisna", odvrati ona, smeei se. "Nije valjda? Sofija! Pa to je sjajno! Je li ovo neki tvoj lini projekat ili samo zastupa?" "Predstavljam klijente koji ele da ostanu anonimni. Iane, ako si zainteresovan, nadam se da e moi sam da preduzme potrebne korake." "Poalji predlog, pa da vidim", otvoreno ree on. "Ako mi se ne dopadne, izbrisau ifru i niko nee nita znati. Vai, mila?" "Hvala ti, Iane. Drago mi je to si pristao", ree Sofija. Zavrila je video razgovor i poslala ifru. Razmatrajui njen predlog, Ian Sekizava se zamislio. elela je poprilino veliki kamen, otpad, pun leda, sa mnogo silikata, manje-vie cilindrian oko due ose; sa prostorom za posadu od osmoro ljudi, sa motorima i rudarskim robotima, ukoliko je mogue ve korienim. Pokuao je da zamisli kome bi trebalo tako neto, i zbog ega. Za fabriku droge? Ali zato bi njima bila potrebna rudarska oprema? Led, naravno, ali zato silikati? Neko vreme je mozgao o tome, ali nije doao ni do kakvog iole praktinog odgovora. to se njega tie, sve je bilo divno i krasno. Pre Sofijine arolije sa vetakom inteligencijom, australijski rudari ili su sa stene na stenu, nadajui se da e doi do otkria koje bi im isplatilo hipoteku na opremu koja ih je doivotno vezivala za korporaciju Obajai. Devedeset devet posto rudara bankrotiralo bi, ili poludelo, ili oboje, i ostavilo svoj poslednji asteroid sa kompletnom opremom na njemu. Poto bi prava na to pripala Obajaiju, korporacija bi pokupila opremu kad god je to bilo isplativo. Imao je desetak i vie stena koje su mogle odgovarati Sofijinom klijentu. "Oh, sranja, o, jebi ga, o, dragi, povika vilinska princeza mlatarajui po vazduhu svojom drvenom nogom", odrecitova on, sam u svojoj kancelariji. Sofija je nudila potenu cenu. Moda bi mogao da knjii transakciju pod 'Prodaja zastarele opreme'. Stene su, same po sebi, bile potpuno bezvredne. Zato ne bi prodao jednu? I koga briga za ta e biti upotrebljena? ekajui Sekizavin odgovor u svojoj maloj iznajmljenoj sobi, Sofija Mendez zurila je kroz prozor prema Starom Jerusalimu i pitala se zato je dola ba tu. U prvim satima slobode odluila je da naprosto nastavi kao i dotad. Obavestila je jezuite u Rimu o svom novom poloaju, uverila ih u svoju spremnost da bude njihov opti zastupnik, pod ve dogovorenim uslovima i zatraila da se ugovor preformulie na njeno ime. Dobila je avans od trideset odsto; znajui da moe da radi bilo gde na svetu, upotrebila je taj novac za put u Izrael. Zato? Bez majke koja bi palila svee na sabat, bez oca koji bi pevao drevne molitve nad hlebom i vinom, izgubila je dodir sa verom svog skraenog detinjstva. Ali posle godina i godina lutanja, oseala je potrebu da se nekako vrati kui, elela je da vidi moe li jo negde da pripada. U Istanbulu vie nije imala nita - tamo je sada vladao mir, postignut optim unitenjem. Veze sa panijom bile su suvie blede, suvie drevne. Prema tome, Izrael. Dom po definiciji, pomislila je. Prvog dana u Jerusalimu, stidljivo, poto to nikada nije inila, potraila je mikveh, ritualno kupatilo. Nasumce je odabrala mesto, ne znajui da ba tamo odlaze izraelske neveste pred venanje. Nastojnica mikveha u prvi mah je pomislila da se i Sofija sprema za udaju i vrlo se uznemirila kada je saznala da ova nema ni momka. "Tako lepa devojka! Tako divno telo! Kakva teta!" uzvikivala je ena, smejui se Sofijinom crvenjenju. "Dakle, ostaete ovde! Naite sebi nekog lepog jevrejskog mladia i izrodiete gomilu lepe dece, svakako!" Nije bilo nikakvog smisla protiviti se ovom dobroudnom savetu, i Sofija se upitala zato bi i pokuala. Prepustila se spretnim rukama koje su je istile i prale - kosu, nokte, sve redom - ispirale, glaale i gladile, oslobaale joj telo od kozmetike, praine, prolosti. Zato i ne bi ostala, upitala se. Umotana u beli arav, prela je u sam mikveh; tu su je ostavili da sama sie niz poploane stepenice, ukraene nenim mozaikom, u toplu, istu vodu. Nastojnica mikveha, diskretno stojei iza odkrinutih vrata, pomogla joj je da se priseti hebrejskih molitvi. "Tri puta. Potpuno se zagnjurite, kako biste proistili svaki deli sebe. Nema hitnje, mila. Sad vas ostavljam." Kada je trei put izronila, zagladivi kosu sa ela i obrisavi oi, Sofija se osetila bestelesnom i bezvremenom, dok su joj umom tekle rei starih molitvi. Nekada su se izgovarale kao blagoslov dok se jede prvo voe posle zime, a sada su se govorile za nove poetke, toga se setila, kada nastupi neki preokret u

47

ivotu. Blagosloven bio, Boe, ti koji vlada Vaseljenom, to nam daje ivot, to nas odrava, to si nam dopustio da doekamo ovo... Moda se zbog nastojniine prie o braku i deci setila Emilija Sandoza. Sofija Mendez se drala podalje od mukaraca jo od one poslednje noi sa oberom - suvie strogo, suvie rano. ak i pored toga smatrala je da je zamisao o celibatu za svetenike varvarska. Ono to je znala o katolianstvu bilo joj je odbojno, sve te kazne, opsednutost smru, muenitvo, izbor instrumenta rimljanske krivine pravde - odvratno nasilnog za glavni simbol vere. U poetku je rad sa Sandozom predstavljao in junake samokontrole; jedan panac, obuen kao da je u alosti, naslednik Inkvizicije i izgonitelja, predstavnik piratske vere koja je uzela sabatski hleb i vino i pretvorila ih u ljudoderski ritual mesa i krvi. Izazvala ga je jedne veeri kod En i Dorda, kada joj je Ronriko oslabio uzdranost: "Objasnite mi ovu misu!" Nastupila je tiina. On je nepomino sedeo, naizgled zadubljen u pilee kosti na tanjirima od veere. "Pomislite na Davidovu zvezdu", tiho je rekao. "Dva trougla, jedan okrenut nanie, jedan navie. Za mene je to mona slika - boansko posee nanie, ljudsko posee navie. A u sreditu je presek, gde se sreu boansko i ljudsko. Tu se odvija misa." On podie lice i pogleda je u oi; pogled pun jasne iskrenosti. "Za mene je to mesto gde su ljudsko i boansko isto. I moda obeanje. Da e Bog posegnuti ka nama, ako mi posegnemo ka Njemu, i da i mi i nai najobiniji ljudski inovi - kao to je jedenje hleba i pijenje vina moemo biti izmenjeni i posveeni." Potom se pojavio onaj njegov blistavi osmeh, preobrazivi mu lice kao svetlost svitanja. "A to je, senjorita Mendez, najbolje to mogu, posle tri ae ruma i na kraju dugog dana." Sasvim je mogue, priznala je sebi, da ga je pogreno procenila. Iz neznanja. Ili iz predrasuda. Sandoz nije ni pokuao da je preobrati. On je bio ovek upeatljive inteligencije koji joj se inio proien i ispunjen. Nije imala pojma otkuda mu ideja da ih Bog poziva da posete Pevae. Neki Jevreji su verovali da Bog postoji na ovom svetu, da aktivno uestvuje u njemu, sa nekim ciljem. Posle holokausta bilo je teko odrati takvu ideju. Sopstveni ivot nauio ju je da molitve za izbavljenje ostaju neusliene, osim ako bi poverovala da je an-Klod ober bio predstavnik Boga. Ipak, Izrael se uzdigao iz pepela est miliona ljudi. ober ju je izveo iz Istanbula. Bila je iva. Sada je bila slobodna. Sofija je tog dana napustila mikveh sa snanim oseanjem svrhe, a kada se vratila u sobu, potraila je Sandoza u San Huanu i obratila mu se otvoreno, bez lane skromnosti ili odvanosti. "Volela bih da uestvujem u vaem projektu. Ne elim da samo organizujem putovanje, nego i da budem lan posade", rekla mu je. "Moj bivi broker, koji je po prirodi posla sposoban za procenu ljudi, moe vam dati preporuke koje e potvrditi moje intelektualne sposobnosti za ovakav projekat. Brzo reagujem na nove situacije i imam neobino iroko iskustvo, i tehniko i kulturno. I moi u da stavim u drugaiju perspektivu probleme sa kojima se eventualno suoi posada, to bi moglo da bude od koristi." On uopte nije delovao iznenaeno. Utivo i sa puno potovanja, rekao joj je da e preneti njenu ponudu svojim pretpostavljenima. Potom je doao sastanak sa neverovatnim Jarbrouom. Priao joj je prie i postavljao lukava, uvijena pitanja i dvaput ju je zasmejao, a na kraju je rekao svojim upeatljivim narejem: "Pa, mila, moja firma te je unajmila jer si grozno pametna i prokleto brzo kapira, a ve znamo da radi vrednije od est mazgi i da se lepo slae sa svima ostalima koji putuju, a verujem da moe da naui ono na ta se nameri, to e biti i te kako vano ako ikada sretnemo te Pevae. Ali ono to je mene ubedilo, poto sam lino ruan k'o dve krmae u kaljuzi, to je to e tvoje prisustvo tokom est-sedam meseci unutar stene verovatno spreiti ostale da iskopaju jedni drugima oi. Moram da proverim sa efom, al' to s' mene tie, raunamo te u plen." Piljila je u njega. "Da li to znai 'da'?" On se iskezi. "Da." Stojei sada kraj prozora, videla je Kotel, Zapadni Zid. Bila je predaleko da bi ula mrmljanje molitvi, ali videla je dolazak i tok turista i hodoasnika koji su pokazivali, klanjali se i plakali, gurajui izmeu drevnog kamenja ceduljice sa molbama i zahvalnicama. Znala je zato je ovde. Dola je u Izrael da se oprosti od prolosti. ula je signal za poruku preko sistema i otvorila dokument; proitala je poruku Iana Sekizave - jednu jedinu re - i nasmeila se. "Gotovo", pisalo je na ekranu. Te godine je, bez ikakvog publiciteta, privatnim licima prodato nekoliko vrhunskih renesansnih dela. Na aukciji u Londonu pronaena je cena za dotada neprocenjivu zbirku orijentalnog porcelana iz sedamnaestog veka. Dugo uvani delii imovine i fascikle dokumenata tiho su izlazili na trite, u proraunatim razmacima i na paljivo odabranim mestima gde se prodajom mogla stei najvea dobit. Re je bila o prikupljanju profita, likvidaciji nekih ulaganja, povlaenju kapitala. Ukupna potrebna svota, kao to je Sofija Mendez i predvidela, nije bila mala, ali nije ni u kom pogledu osiromaila Drutvo Isusovo, a nije liila sredstava ni jezuitske misije i dobrotvorne projekte na Zemlji, koji su se uglavnom finansirali od redovnog priliva gotovine iz obrazovnih i istraivakih ustanova, kao i od prihoda od lizinga i

48

patenata. Ovako prikupljena svota bila je poloena u jednu pouzdanu i diskretnu beku banku. Jezuitima irom sveta bilo je naloeno da paze na medije i privatne mree, ukoliko bi neko pomenuo jezuitske finansijske aktivnosti, i da takve podatke dostave kabinetu oca poglavara, u Broju Pet. Niko nita nije otkrio, itave te godine. 14. Napulj: maj 2060. ak ni Vezuv nije mogao veito da odlae prolee. Kako je otopljavalo, Emilio Sandoz ustanovio je da lake spava na otvorenom, uljuljkivan talasima i galebovima, oslonjen o suncem ugrejan kamen. inilo mu se da je to zato to sunce na zatvorenim kapcima moe da otera tamu ak i iz sna; bilo je manje verovatno da e se probuditi preznojen i povraajui. Snovi su ponekad bili samo udni, a ne strani. Ili zli. Bio je na obali, sa devojicom iz La Perle. Izvinjavao joj se jer, iako su mu ruke u snu bile zdrave, nije mogao vie da izvodi maioniarske trikove. Devojica ga je pogledala udnim i divnim oima sa dvostrukom zenicom, kao kod VaRahata. "Pa", rekla je, sa samouverenom praktinou poluodraslog stvorenja, "naui neke nove trikove." "Padre, c'e qualcuno che vuol vedervi." Naglo je seo, teko diui, potpuno dezorijentisan. I dalje je uo rei devojice iz sna i inilo mu se vano da ne zaboravi ta mu je rekla, kako bi razmislio o tome. Protrljao je oi nadlanicom, savladavi elju da se izdere na deaka to ga je probudio. "...un uomo che vuol vedervi." Jedan ovek hoe da vas vidi, govorio je deak. Kako se ono zove? ankarlo. Ima deset godina. Majka mu vodi imanje i prodaje proizvode napuljskim restoranima. U vili bi ponekad ponestalo zaliha, kada bi bilo vie gostiju, i ankarlo je tada donosio povre u kuhinju. esto se motao okolo, nadajui se da e mu dodeliti neki posli, moda da odnese poruku bolesnom sveteniku, ili da mu pomogne da se popne uz stepenice. "Grazie", ree Emilio, nadajui se da to na italijanskom znai hvala, ali nije bio siguran. eleo je da kae deaku da sada moe i sam da se penje uz stepenice, ali nije mogao da nae rei za to. Bilo je to pre toliko vremena, pre toliko jezika. Sabrao se, paljivo ustao i polako siao sa velike, izlokane stene koja je bila njegovo utoite, traei uporite bosim nogama, i trgao se kad je ankarlo iznenada izgovorio dugu reenicu na pevuckavom italijanskom. Bila je suvie brza, suvie sloena, i Emilio je bio rastrzan izmeu besa to se od njega trai da razume neto to prevazilazi njegove sposobnosti, i oajanja to tako mnogo stvari prevazilazi njegove sposobnosti. Polako, pomislio je. Nije on kriv. On je dobar deko, verovatno ga samo strano zanima ovek koji nosi rukavice, a ne i cipele... "Ne razumem. Izvini", rekao je na kraju i poao dalje, nadajui se da ga je mali shvatio. Deko je klimnuo glavom, slegnuo ramenima i ponudio mu ruku; Emilio se nije usudio da je prihvati, iako bi mu dobro doao oslonac pri skoku na tlo. Upitao se da li ankarlo zna za njegove ruke, i da li bi ga pogled na njih uplaio. Tek kroz nedelju dana moi e ponovo da proba proteze. U meuvremenu je nosio Kandotijeve rukavice bez prstiju, to je bilo, kao to je Don i predvideo, dobro i jednostavno reenje za neke probleme; za skrivanje, izmeu ostalog. Emilio se neko vreme odmarao oslonjen o stenu, a onda se nasmeio i pokazao glavom preko obale, prema dugom kamenom stepenitu. ankarlo mu je uzvratio osmeh, pa su poli u prijateljskoj tiini. Deko je bio tik uz njega dok se penjao uz liticu, ubijajui vreme time to je skakao obema nogama na svaku narednu stepenicu; troio je energiju sa bezbrinou mladih i zravih, zbunjenih neijom slabou. Napredovali su sporo, ali uspeli su da se popnu uz itavo stepenite bez duih zastanaka. "Ecco fatto, padre! Molto bene!" ree ankarlo, ohrabrujuim i pomalo snishodljivim glasom kakav koriste dobronamerni odrasli kada se obraaju maloj deci koja su uspela u neem vrlo jednostavnom. Emilio je razumeo i rei i ton, i shvatio je da e ga deko sledeeg trenutka potapati po leima; poto je oekivao dodir, bio je u stanju da ga podnese, pa se ozbiljno ponovo zahvalio detetu, sada sasvim siguran da je grazie italijanska re. Sledeeg trenutka ponovo se izgubio, dirnut dobrotom ovog deteta, oamuen od tuge za drugim. Uz pokret i osmeh koji su ga kotali mnogo napora, dozvolio je deaku da ode. Potom je seo da se odmori na kamenoj klupi na vrhu stepenita, kako bi dao sebi vremena da se oporavi pre nego to poe dalje. Navika poslunosti jo je ivela u njemu; pozvali su ga i on je doao, ak i ako mu je srce lupalo od straha. Due mu je trebalo da savlada oseanja nego da se odmori od penjanja stepenitem. Redovan dnevni raspored, redovni obroci, redovno vebanje, po nareenju Oca poglavara. im je dobilo priliku, njegovo telo je poelo da se zaceljuje, da se sreuje. Snaga hibrida, rekla je jednom En, samo napola u ali. Snaga dva kontinenta. Ponekad je razmiljao o neobinoj smirenosti koju je oseao pred kraj putovanja kui, dok je gledao kako mu krv kaplje sa ruku. Ovo e me ubiti, pomislio bi, i onda mogu da odustanem od nastojanja da shvatim. Pitao se da li je Isus oekivao zahvalnost kada se Lazar, onako smrdljiv, pojavio iz grobnice. Moda je i Lazar predstavljao razoaranje za sve.

49

Onizak, demekast ovek koji ga je ekao bio je ve na izmaku srednjih godina; nosio je crnu kapicu i obino crno odelo. Rabin, pomisli Emilio, stegnutog srca. Neki Sofijin roak, koji je doao da trai osvetu. ovek se okrenuo kad je uo Emiliove korake. Nasmeio se, pomalo tuno, kroz gustu, kovrdavu bradu, gotovo sasvim sedu. "No me conoces", ree on. Sefardski rabin mogao bi da govori panski, ali ne bi se nepoznatoj osobi tako prisno obratio. Emilio oseti da ga obuzimaju bespomonost i bes, i odvrati pogled. ovek je primetio njegovu zbunjenost i kao da je osetio koliko mu je um nesiguran. "Izvinjavam se, oe", ree on. "Naravno, niste me poznali. Kada ste otili bio sam jo dete, nisam se ni brijao." Potom se nasmeja i pokaza svoju bradu,. "Kao to vidite, ne brijem se ni sada." Emilio, zbunjen, zausti da se izvini i tre se kada stranac iznenada izusti dugi niz latinskih psovki i uvreda; gramatika je bila savrena, a sadraj uasan. "Felipe Rejez!" jeknu Emilio, zinuvi od zaprepaenja. Toliko se zaudio da je zakoraio unazad. "Neverovatno. Felipe, pa ti si star!" "To se deava, samo ako se dovoljno dugo eka", ree Felipe, iskezivi se. "Nisam ba tako star! Imam samo pedeset jednu godinu. Lepe zvui kad se kae da sam zreo." Nekoliko trenutaka stajali su i zaueno gledali jedan drugog, privikavajui se na promene, vidljive i tek nasluene. Potom Felipe pokvari aroliju. Dok je ekao Emiliov dolazak, namestio je dve stolice kraj stola uz prozor, pa je sada, smejui se, poveo Emilija tamo i pridrao mu stolicu. "Sedite, sedite. Kako ste mravi, oe! Sve mi se ini da bi trebalo da vam naruim nekakav sendvi. Zar vas ovde ne hrane?" Umalo da pomene i Dimija Kvina, ali na vreme se predomislio. Kad su seli, zautao je, sav blistajui, i Sandoz je imao vremena da prebrodi ok. "A ja sam mislio da si rabin!" konano ree Emilio. "Hvala", mirno ree Felipe. "Zapravo, vi ste od mene napravili svetenika. Ja sam jezuita, drue stari, ali predajem na Jevrejskom teolokom seminaru u Los Anelesu. Ja! Profesor komparativne religije!" Oduevljeno se nasmejao Emiliovom uenju. Tokom sledeeg sata, na jeziku svog detinjstva, zajedno su se priseali La Perle. Za Emilija je prolo samo pet ili est godina, i zaudio se kad je ustanovio da se sea vie imena nego Felipe, ali Rejez je znao ta je kasnije bilo sa svima i imao je stotine pria o njima, neke vesele, a neke tune. Naravno, prolo je skoro etrdeset godina od Emiliovog odlaska; ne bi trebalo da se udi to se toliko pria zavravalo pominjanjem smrti, ali ipak... Njegovi roditelji odavno su umrli, ali trebalo je da sazna za brata. "Antonio Luiz umro je par godina po vaem odlasku, oe", ree Felipe. "Kako?" uspeo je da upita. "Ba kao to bi se i oekivalo." Felipe slee ramenima i odmahnu glavom. "Koristio je robu, ovee. To ih uvek zajebe na kraju. Nije umeo da proceni. Odvajao je deo love i Haiani su ga uhvatili." Leva ruka pakleno ga je bolela, a zbog glavobolje se teko usredsreivao. Toliko mrtvih, pomislio je. Toliko mrtvih... "...pa je Klaudio prodao restoran Rozi, ali ona se udala za nekog pendeja koji je upropastio itav posao. Propali su za par godina. Potom su se razveli. Nikada nije ponovo stala na noge. Ali seate se Marije Lopez? One to je radila za doktorku Edvards? Oe? Da li se seate Marije Lopez?" "Da. Svakako." Emilio je kiljio, svetlost mu je sada smetala. "Je li studirala medicinu?" "Ni sluajno." Felipe prekide koliko da se osmehne bratu koji im je doneo po olju aja, to nisu traili. Nisu ga pili. Felipe nastavi priu, drei ruke u krilu. "Ali izvukla se. Doktorka Edvards ostavila joj je brdo novaca, jeste li to znali? Marija je otila na fakultet za menadment, u Krakovu, i na kraju zaradila jo veu gomilu novaca. Udala se za nekog Poljaka. Nisu imali dece, ali Marija je osnovala u La Perli fond za studentske stipendije. Va rad i dalje donosi plodove, oe." "Nije to moje delo, Felipe, nego Enino." Sad mu je sinulo da su svakako ba En i Dord otkupili Sofijin ugovor. Setio se kako se En smejala i uivala delei novac koji su ona i Dord uvali za penzionerske dane. Setio se kako se En smejala. Poeleo je da Felipe ode. Felipe je primetio promenu raspoloenja, ali je nastavio, tihim glasom, nabrajajui sve dobro to je Sandoz uinio. Drvee zasaeno na ostrvu uuk sasvim je poraslo; ovek koji je tamo nauio da ita i pie na jezuitskom kursu za odrasle postao je cenjeni pesnik, i njegova dela osvetljena su polarnom lepotom i duom njegovog naroda. "A seate se Hulija Mondragona? Onog deaka koga ste naterali da prestane da kraba po zidovima i da umesto toga oslika kapelu? On je postao strano uspean! Njegove slike postiu neverovatne cene i tako su lepe, da ponekad pomislim da stvarno toliko i vrede. Ljudi dolaze u kapelu da vide njegova rana dela, zamislite samo!" Emilio je sedeo, sklopljenih oiju; nije mogao da gleda oveka koga je nadahnuo da preuzme teret svetenikog poziva. Za to je najmanje eleo da bude odgovoran. Setio se Jeremijinih rei: "Neu vie pominjati Boga niti govoriti u njegovo ime." A sad je Rejez kleao pred njim; kroz tutnjavu bola u glavi Emilio je uo njegove rei: "Oe, dozvolite mi da vidim ta su vam uinili." Dozvoli mi da vidim; dozvoli mi da razumem. Emilio je pruio ruke jer je, ma koliko bile odvratne, to bilo mnogo lake nego da pokae ta se nalazi u njemu. Felipe mu je neno skidao rukavice; kako se pojavljivalo unakaeno tkivo, tako se ulo i poznato brujanje servomotora i mikromenjaa, metalno kripanje

50

mehanikih zglobova, ali sve neobino prigueno oblogom od vetake koe, naizgled potpuno jednake pravoj. Felipe uze Emiliove prste svojim hladnim mehanikim rukama. "Otac Sing je sjajan, zar ne? Sada mi je teko i da poverujem, ali neko vreme sam se snalazio ak i sa kukama! ak i poto mi je napravio proteze, bio sam u prilinoj depresiji", priznade on. "Nikada nismo saznali ko je poslao pismo-bombu, niti zato. Ali najudnije je to mi je, posle nekog vremena, ak postalo i drago to se tako desilo. Vidite, srean sam to sam tu gde sam sada, prema tome drago mi je zbog svakog koraka koji me je dovde doveo." Nastupila je tiina. Felipe Rejez patio je od poetka artitisa u kukovima i sada se iznenada osetio kao starac, pa je ustao i zagledao se u izraz gorine na Emiliovom licu. "To kopile! Je li Felker poslao po tebe?" Brzo je ustao i odmakao se od Felipea, urno koraajui sve dalje. "Pitao sam se kako to da mi nije kraj kreveta ostavio biografiju Isaka oga. Ali smislio je bolju stvar, zar ne. Mog prijatelja koji je gore proao. Kakav kukin sin!" Obuzet besom i nevericom, govorio je sasvim teno. Iznenada je zastao i okomio se na Felipea. "Jesi li doao da mi kae kako treba da uivam u svemu to imam, Felipe? Treba li da budem poaen?" Felipe Rejez se ispravi u svoj svojoj, mada skromnoj, visini i pogleda pravo u oi Emilija, koga je oboavao u detinjstvu i koga je i dalje eleo da voli, uprkos svemu. "Nije Felker, oe. Otac poglavar me je pozvao da doem." Sandoz ostade potpuno nepomian. Kada je progovorio, glas mu je bio tih, gotovo smiren - ton jedva kontrolisanog gneva. "Ah. Znai, zadatak ti je da me postidi to pravim toliku guvu. to se valjam u samosaaljenju." Felipe je utvrdio da tu nema vie ta da se kae, pa je bespomono utao. Sandoz ga je gledao kao zmija. Emiliove oi iznenada opasno blesnue. Felipe je znao da je upravo shvatio. "I svedoenja?" upita Sandoz, gotovo blagim glasom, podignutih obrva, ekajui potvrdan odgovor. Felipe klimnu glavom. Sandozov glas na to poprimi prizvuk gorine i prezira. "I svedoenja. Pa naravno! Boe!" uzviknu on. "Naprosto savreno. Upravo onakva kreativnost kakvu sam se navikao da oekujem. A ti si doao da izigrava avolovog advokata, Felipe?" "Nije to inkvizicija, oe. Znate to i sami. Ovde sam samo da vam pomognem..." "Da", tiho ree Emilio, uz osmeh koji nije zahvatio i oi. "Da mi pomogne da naem istinu. Da me natera da govorim." Felipe Rejez je izdrao Emiliov nepomini pogled koliko je mogao. Na kraju je oborio oi, ali nije mogao da izbegne okrutni, blagi glas. "Ne moe ni da zamisli istinu. Ja sam je proiveo, Felipe. Moram i sada da ivim da njom. Reci im: ruke nisu nita. Reci im: samosaaljenje bi predstavljalo napredak. Nije vano ta u rei. Nije vano ovo to ti govorim. Niko od vas nikada nee saznati kako je bilo. A veruj mi, ni ne elite da znate." Kada je Felipe podigao pogled, Sandoza vie nije bilo. Vinenco ulijani, ponovo u svojoj kancelariji u Rimu, bio je obaveten o neuspehu u roku od jednog sata. Zapravo, Otac poglavar nije ni pozvao Felipea Rejeza da bude tuilac Emiliju Sandozu. Nee biti nikakvog suenja, nee biti avolovog advokata, ak ni u prenosnom smislu, kako ga je Emilio pomenuo. Cilj predstojeeg svedoenja bie da pomogne Drutvu u planiranju narednih poteza prema Rahatu. Rejez je bio ugledni strunjak za prouavanja uporedne religije, i ulijani je smatrao da bi mogao da bude od koristi dok Sandoz bude govorio o pojedinostima misije na Rahatu. No, nije bilo smisla poricati. Otac poglavar se nadao da e Felipe Rejez, koji je poznavao Sandoza u boljim vremenima i koji je i sam nastradao tokom studija u Pakistanu, moda omoguiti Emiliju da sagleda svoje iskustvo iz drugog ugla. Zato je ulijani sa prilino aljenja sasluao izvetaj o tome koliko je loe procenio Sandoza po tom pitanju. Uzdahnuo je, ustao od stola i priao prozoru da pogleda Vatikan na kii. Kakav samo teret na terenu nose ljudi kao Sandoz. Preko etiri stotine naih, pomislio je, i setio se kako je, kao iskuenik, prouavao ivote svetaca, blagoslovenih i asnih jezuita. Kako je ono ilo? "Ljudi vini pismu i istrajnosti." Trpeli su napore, usamljenost, iznurenost i bolesti, hrabro i snalaljivo. Doekivali su muke i smrt sa radou koja se ne moe lako razumeti, ak i ako delite njihovu religiju, mada ne i veru. Toliko epopeja. Toliko muenika kao to je bio Isak og. Preao je osam stotina milja u unutranjost Novog Sveta - zemlje tue Evropljanima te, 1637, kao to je Rahat sada tu nama, sinu iznenada ulijaniju. Smatrali su ga za veca, ismejavali ga, rugali mu se zbog blagosti, isti oni Indijanci koje je eleo da privede Hristu. Svakodnevno su ga tukli, prste su mu odsecali zglob po zglob noevima od koljke - nikakvo udo da se Emilio setio ba njega. Spasli su ga, posle vie godina zlostavljanja i patnje, holandski trgovci koji su ga poslali nazad u Francusku; tu se oporavio, mimo svakog oekivanja. A onda ono najneverovatnije: og se vratio. Mora da je znao ta e se desiti, ali odjedrio je nazad da radi meu Mohikancima, im je bio sposoban za to. Na kraju su ga ubili, uasnom smru. Kako da razumemo takve ljude, zapitao se jednom ulijani. Kako moe normalan ovek da se vrati takvom ivotu, kada zna kakva ga sudbina najverovatnije eka? Je li bio psihotian, opsednut glasovima? Mazohista koji je eleo ponienje i bol? Takvo pitanje neizbeno je za savremenog istoriara, ak i ako je jezuita. og je bio jedan od mnogih. Jesu li ljudi kao og bili ludi?

51

Ne, zakljuio je ulijani na kraju. Nije ih vodilo ludilo nego matematika venosti. Da spasu due od venih muka i otuenja od Boga, da uvedu due u neiscrpnu radost i blizinu Boga, nijedan teret nije suvie teak, nijedna cena nije suvie visoka. Sam og pisao je majci: "Svi napori milion ljudi, zar se ne bi isplatili ako privedu Isusu Hristu makar jednu jedinu duu?" Da, pomislio je, jezuiti su dobro pripremljeni za muenitvo. Preivljavanje, s druge strane, moe da bude nepremostiv problem. Vinenco ulijani je slutio da je ponekad lake umreti nego iveti. "Stvarno poinjem da mrzim ove stepenice", doviknu Don Kandoti dok se pribliavao preko obale. Sandoz je sedeo na steni kao i obino, leima oslonjen o kamen, izloenih i oputenih aka, putajui da mu prsti slobodno vise izmeu podignutih kolena. "Sigurno ne bi mogao da se predaje tekim mislima u bati? To je stvarno fino mesto za predavanje tekim mislima, odmah kraj kue." "Ostavi me na miru, Done." Emilio je drao zatvorene oi i imao je onaj izraz lica koji je Don poinjao da prepoznaje kao izgled oveka koga mui stravina glavobolja. "Samo sluam nareenja, gospo'n. alje me otac Rejez." Oekivao je psovku, ali Sandoz je povratio kontolu, ili mu vie nije bilo stalo. Don se zaustavio na par koraka od Sandoza i neko vreme je gledao ka moru. U daljini su se videla jedra, blistava pod kosim sunevim zracima, a oko njih uobiajeni ribarski amci. "U ovakvim trenucima", zamiljeno poe Don, "setim se ta je moj stari imao obiaj da kae." Emilio podie glavu i umorno pogleda Dona, spreman za novi napad. "ta, do avola, radi u kupatilu po itav dan?" iznenada se prodera Don. "Zato ne izie odatle da i neko drugi dobije priliku?" Emilio zabaci glavu i poe da se smeje i smeje. "E, to je dobar zvuk", nasmei se Don, oduevljen uspehom. "Zna li to? Mislim da te jo nikad nisam uo da se, zapravo, smeje." "'Mladi Franketajn'! To je iz 'Mladog Frankentajna'!" grcao je Emilio. "Moj brat i ja znali smo napamet itav film. Sigurno smo ga gledali stotinu puta kao deca. Oboavao sam Mela Bruksa." "Jedan od velikana", sloi se Don. "'Odiseja'. 'Hamlet'. 'Mladi Frankentajn'. Neke stvari nikada ne umiru." Emilio se ponovo nasmeja, briui oi rukavom i borei se za dah. "Mislio sam da e mi rei kako sve izgleda bolje ujutro, ili neto slino. Spremao sam se da te ubijem." Don se na to tre, ali zakljuio je da je u pitanju samo govorna figura. "Pobogu! Znai da te moje prisustvo navodi na greh, sinko", ree on uspijajui, oponaajui Johana Felkera. "Smem li da vam se pridruim na toj steni, gospodine?" "Samo izvoli." Emilio se pomeri da mu naini mesta, i inilo se kao da je potpuno prevaziao reakciju na ponovno vienje sa Felipeom. Gurajui pred sobom svoju nosinu, Don se pope do njega, sav od laktova, kolena i velikih stopala, zavidei Emiliju na gipkosti i spretnosti koji su se i sada primeivali. Smestio se koliko-toliko udobno na tvrdoj steni, i potom su se neko vreme utke divili zalasku sunca. Stepenitem e se penjati u mraku, ali obojica su dobro poznavala svaki korak. "Kako ja vidim", poe Don kada se skoro sasvim smrailo, "ima tri mogunosti. Prvo: moe da ode, kao to si rekao da eli, jo na poetku. Da napusti Drutvo, da napusti zvanje svetenika." "I kuda da odem? I ta da radim?" upita Sandoz; lice mu je u profilu bilo tvrdo koliko i kamen na kome su sedeli. Nije govorio o odlasku jo od onog dana kad mu je u sobu upao novinar, kada se naao suoen sa stvarnou ivota napolju. "U klopci sam. I vi to znate." "Mogao bi da se obogati. Drutvu je ponuena ogromna svota samo za razgovor sa tobom." Emilio se okrete ka njemu, i Don je gotovo mogao da oseti u u njemu. Saekao je, kako bi Sandoz mogao da kae neto, ali ovaj se opet okrenuo ka potamnelom moru. "Drugo: moe da istrpi svedoenje. Da objasni ta se desilo. Da nam pomogne da odluimo ta da se radi dalje. Podraemo te, Emilio." Oslonivi se laktovima na podignuta kolena, Emilio podie ake do glave i poloi dugake, koate prste preko kose. "Ako ponem da govorim, nee vam se dopasti da me sluate." Misli da je istina suvie runa za nas, pomisli Don, koji je siao niz stepenice posle urnog razgovora sa bratom Edvardom i ocem Rejezom. Ed je smatao kako Sandoz moda ne shvata koliki je deo njegove prie ve objavljen. "Emilio, znamo za dete", tiho ree Don. "I znamo za bordel." "Niko ne zna", ree Sandoz priguenim glasom. "Svi znaju, Emilio. Ne samo Ed Ber ili ljudi u bolnici. Konzorcijum za Kontakt objavio je itavu priu..." Sandoz naglo ustade i sie sa stene. Poao je niz mranu obalu, idui prema jugu, ruku prekrtenih na grudima kako bi drao ake pod pazuhom. Don skoi i potra za njim. Kad ga je stigao, zgrabio ga je za rame i silom ga okrenuo, viui: "Koliko dugo misli da moe sve to da dri u sebi? Koliko dugo misli da sve snosi sam?" "Koliko god dugo mogu, Done", mrano ree Sandoz, otrgavi se iz Kandotijevog stiska i odmiui se od njega. "Koliko god dugo mogu." "A ta onda?" prodera se Don dok se Emilio okretao. Sandoz se naglo osvrnu da ga pogleda. "A onda", ree on tiho i pretei, "izabrau treu mogunost. Jesi li to eleo da uje, Done?" Stajao je pred njim, podrhtavajui, praznih oiju, koe zategnute preko kostiju na licu.

52

Don, koga je bes napustio jednako brzo kao to se i pojavio, otvori usta da progovori, ali Sandoz ga je pretekao. "Uinio bih to jo odavno, ali bojim se da jo imam dovoljno ponosa da uskratim Bogu poentu te morbidne ale koju izvodi sa mnom", vedro je rekao, ali pogled mu je bio uasan. "To me dri u ivotu, Done. Komadi ponosa, to je sve to jo imam." Ponos, da. Ali i strah: Jer u tom snu smrti, kakvi sni mogu doi. 15. Sunev sistem: 2021. 'Stela maris': 2021-2022. u odnosu na Zemlju "Eni, to je sjajno! ekaj samo dok vidi. Stena lii na divovski krompir. Otkako sam je video, stalno mislim na 'Mapet ou'. Kosmiki pra-a-a-asiiiii!" En se smejala, koliko od zamiljene slike toliko i od olakanja to se Dord vratio, makar i na nekoliko dana da prikupi dodatnu opremu zajedno sa DeVeom. Protekle etiri sedmice bile su pune stepnje za enu ija je vera u tehnologiju zasnovana vie na praktinom iskustvu nego na znanju i ubeenju, ali Dord se vratio pun oduevljenja i pouzdanja i zatrpao njene strepnje pod lavinom zanosa jo dok ga je vozila kui sa aerodroma u San Huanu. "Motori su na jednom kraju, a daljinske kamere i tome slino na drugom, ali uvuene i nametene malo nakrivo, tako da nisu upravljene tano u pravcu kretanja..." "Zato?" "Da se ne bi otetile od sudara sa 'meuzvezdanim sranjem', kako ti ume lepo da ga nazove, mila. Kamere su usmerene na sistem ogledala - ogledala jesu izloena, ali moemo skidati sa njih slojeve kad god se slika izoblii, kao to skida sloj praine sa motociklistike kacige posle trke po blatu. Boe, divno izgleda!" En je i dalje gledala put pred sobom, ali od zadovoljstva su joj se produbile sitne bore oko oiju. Kosu je namestila na nain koji je Dord umeo da definie samo kao 'gore' i obukla je be svilu sa biserima. "Dakle", nastavi on, "ako zamisli stvar kao krompir, brod pristaje na duoj strani, tamo gde bi stavila maslac..." "Ili maslacnu materiju od soje, osoboenu masti, sa ukusom pravog margarina", promrmlja En, i dalje gledajui put. "Brod ue u cev i stigne u vazdunu ustavu, ali onda mora da obue skafander da bi izila u tu ustavu. Potom ide kroz mali, kameni hodnik u kome su sve povrine zaptivene, pa doe u drugu vazdunu ustavu, za svaki sluaj..." "Za sluaj ega?" pitala je En, ali on ju je jedva uo. "Odatle se izlazi u stambene prostorije, to je tano u sreditu, tamo je najzaklonjenije; Eni, unutra je divno. Onako u japanskom stilu. Veina zidova su, zapravo, svetlosne ploe, da ne poludimo od mraka. Stvarno lie na one japanske paravane." En klimnu glavom. "Dakle. Unutra su etiri koncentrina valjka, razume? Spavae sobe i kupatila poreani su po spoljanjem valjku. Sobe izgledaju kao parad pice..." "Jeste li odvojili jednu za teretanu i medicinsku opremu?" "Da, doktore. Strpao sam stvari unutra, ali ti e morati da ih porea kako eli, poto stigne gore." Dord zatvori oi, kako bi bolje zamislio ostatak, a onda se zagleda pravo napred; nije video saobraaj San Huana, nego jedinstveni i udesni brod koji e im uskoro postati dom; delovao mu je udobno i mornarski uredno, sve na svom mestu, poreano, organizovano i iznenaujue prijatno. "Sledei unutranji valjak velika je zajednika prostorija sa ugraenim stolovima, klupama i kuhinjom, koja je dobra, dopae ti se. Jesi li znala da Mark Robio ume da kuva? Francuska kuhinja. Mnogo sosova. On kae..." "Znam. Mark je sladak. Mnogo smo priali preko mree." "...ali dok ne dobijemo gravitaciju, jeemo iz tuba. Uf! A udesio sam da roboti izdube dodatnu prostoriju sa kamenom kadom, kao japansko kupatilo, da moe da se nasapuna i ispere u malo vode i onda da se brka." "Oooo, to mi zvui stvarno dobro", mazno ree En. "Koliko je velika?" On se nae da je poljubi u vrat. "Dovoljno velika. A u sreditu su jo dva koncentrina valjka za Volvertonovu cev. Gomila biljaka utaknuta je u rupe po itavom spoljanjem valjku. Lie je u stambenom prostoru, a koren je okrenut ka sreditu, razume? Sav vazduh i gotovo sav otpad filtriraju se kroz valjak sa biljkama. Video sam to i pre, ali, Boe, ovo je divno! Mark je mesecima radio na odabiranju pravih biljaka..." Dord je jo neko vreme priao o biljkama, a onda o mostu i kako rudarski roboti hrane pogone mase. En je uspela da shvati da e on, Sofija i Dimi raditi na programu vetake inteligencije koji e udesiti da se asteroid na povratku kui kree sam, upravljajui se po emisijama sa Zemlje i Sunevim radiofrekvencijama; sistem e izvesti iste proraune kojima Dimi sada odreuje putanju, za sluaj da on pogine. A postoji i simulator leta u virtuelnoj stvarnosti, tako da e svi vebati upravljanje uzletno-sletnim brodiem, za sluaj da DeVe pogine... U taj as En je skrenula na parking i ugasila motor. Nastupla je duga tiina; oboje su se uozbiljili pred saznanjem da svako od njih moe da pogine. Zato je svako morao da naui to vie stvari, kako bi posada od osmoro ljudi imala rezerve za svakoga.

53

"Brod e nazad moi da leti i potpuno sam", najzad ree Dord. "To mi se dopada", odluno ree En. "To o letenju nazad." En je i dalje izigravala zvaninog skeptika, ali proteklih osamnaest meseci u njoj se odigrala neverovatna unutranja promena. Ponekad je izgledalo da e itava misija biti otkazana; i svaki put se En udila kako jezuitska industrija i jezuitske molitve uspevaju da razree probleme. Prvi asteroid je, kako se pokazalo, imao pukotinu koja bi lako mogla da se proiri pod ubrzanjem od jednog g. Drugi je izgledao savren sve dok daljinske analize nisu otkrile previsok sadraj gvoa, to bi, dugorono gledano, kodilo motorima. Nekoliko noi kasnije, veernju molitvu jezuitskog fiziara prekinulo je iznenadno saznanje da su njegovi prorauni teretnog kapaciteta nepotrebno ogranieni na specifikacije valjkastog kamena. Dovrio je molitvu, brzo razmotrio novu mogunost, i potom probudio nekoliko kolega jezuita u vie vremenskih zona. Dvanaest asova kasnije, Sofija Mendez bila je ovlaena da stupi u kontakt sa Ianom Sekizavom i da mu naloi da proiri pretraivanje na sve asteroide, bez obzira na oblik, samo da budu priblino simetrini po duoj osi. Ianov odgovor stigao je za nekoliko dana: naao je stenu manje-vie ovoidnog oblika, hoe li valjati? Valjala je, i te kako. Potom je nastupila slina kriza sa dvofaznom oblogom za DeVeov sletni brod. Materijal koji se koristi za kosmike brodove morao je da podnosi i nezamislivu hladnou kosmosa i saiuu vrelinu prilikom prolaska kroz atmosferu. Vojne narudbine, budui da su najisplativije, uvek imaju prednost pred civilnim. Ovom problemu posveene su usrdne molitve, zajedno sa tehnikim i diplomatskim naporima. Sasvim neoekivano, vojna hunta u Indoneziji je pala, pa je indoneanska narudbina za kosmiki brod otkazana, to je oslobodilo materijal za privatnu narudbinu koju je pre vie meseci podnela Sofija Mendez u ime anonimne grupe investitora. Posle nekog vremena bilo je teko ne primetiti kako, mimo svakog pravila, kocka stalno pada na esticu u korist misije. lanovi posade nastavljali su obuku, ne doputajui da rast i slabljenje nade utiu na njihov rad, ali svi su osetili razliite stepene uenja. ak su se i jezuiti podelili. Mark Robio i Emilio Sandoz smeili su se i govorili: "Vidi? Deus vult", a DeVe Jarbrou i Andrej Jelai u udu su odmahivali glavom. Dord Edvards, Dimi Kvin i Sofija Mendez ostali su agnostici po pitanju jesu li takvi dogaaji mala uda ili velika sluajnost. En nije govorila nita, ali kako su odmicali meseci, bilo joj je sve tee da se odupire lepoti verovanja. I tako, po volji sudbine, sluaja ili Boga, devetnaest meseci i dvanaest dana poto je En poela sastavljanje spiska sa '1. Poneti grickalice za nokte', mogla je konano da precrta poslednju stavku: 'Povraanje u besteinskom stanju'. Poto kao dete nije mogla da podnese ni obinu klackalicu, bila je pomirena sa milju da e joj pritisak eluca na plua verovatno izazvati kosmiku bolest koja, uprkos svim naprecima medicine, i dalje pogaa petnaest odsto kosmikih putnika. Poto nije htela da bude potpuni pesimista, pristala je da joj stave potkonu kapsulu protiv munine u koju se DeVe Jarbrou zaklinjao, i glasno ju je proklinjala kada je ponovo dola do daha. No, sve u svemu, mogla je da estita samoj sebi. Svi su oekivali da e se plaiti, pa je, naravno, odluila da njima u inat uiva u letu. I uivala je. Okomito poletanje bilo je uasno buno, ali jedva da je bilo oseanja kretanja. Potom je nastupilo uzbuenje ubrzanja do etiri g, kad sedi zalepljen za naslon dok brod urlie ka jednom mahu, a onda buka iznenada ostane iza tebe. Nebo je brzo postajalo sve crnje i crnje, a onda je DeVe iskljuio potisni plamenik i ona je sunula napred, tresnuvi o pojaseve tolikom snagom da je pomislila da e joj srce pui. Onda je ugledala Mesec i tirkiznu ivicu Zemlje u gustoj tami, pravo kroz prozor kabine kraj sebe. Dok se pod njima Azija polako obrtala ka sumraku, u ogromnoj i nezaboravnoj lepoti, En je oseala kako se polako podie sa sedita i poinje da lebdi. Tog asa je iskusila trenutak neverovatne jasnoe, potpuno neoekivane sigurnosti da Bog postoji. Oseanje ju je napustilo jednako brzo kao to je i dolo, ali ostavilo je za sobom ubeenje da je Emilio u pravu, da im je sueno da budu tu, da rade tu nemoguu stvar. Zaprepaeno ga je pogledala, potresena, i besmisleno se razbesnela kad je utvrdila da on spava. Posle oko dva i po sata leta, Sofija je prolebdela kraj njih da izvri navigaciono osmatranje. En je okrenula glavu za njom, i onda je poelo. Izdalo ju je unutranje uho, a ne eludac. Bez ikakvog upozorenja, njeno telo se pobunilo protiv nove situacije, i sledeih nekoliko sati provela je naizmenino povraajui i briui nos. Kada je i to prolo, ustanovila je da je izgladnela, pa je otkopala pojaseve i otisnula se ka kabini, oseajui se kao Meri Popins sve dok nije tresnula o zid tolikom snagom da je jeknula: "Joj!" i odmah zatim, bez razmiljanja, dodala: "Do avola!" Brzo je pogledala Emilija, nadajui se da ga nije probudila, ali on je otvorio oi i nekako zelenkasto joj se nasmeio; shvatila je da je sve vreme bio budan i da samo to se nije rastao od svog doruka. DeVe je odabrao ba taj trenutak da se prodere: "Hej, je li neko gladan?" Posledice pitanja bile su trenutne i upeatljive. Na njegov odluan, mada grgoljav zahtev, En je ostavila Emilija da se sam snalazi, bez saoseajne publike. Pridruila se DeVeu i Sofiji za rukom, koji se sastojao od sjajne krem orbe, upakovane u neto nalik na tube za pastu za zube. Poto se Enin eludac smirio i poto nije izbacio neobino ukusan obrok, raspoloenje joj je poraslo gotovo do dobrog. Poboljanje je bilo dovoljno da En mrano primeti kako, ak i

54

pod uticajem sindroma 'Debelo lice, pilee noge' koji deluje na svakoga u besteinskom stanju, Sofija sa trideset dve godine izgleda bolje nego En na sopstvenom venanju, kada joj je bilo dvadeset. ak ni opta preraspodela krvne plazme i limfe nije uspela da potpuno pomrai Sofijin izgled; priliv tenosti u lice dao mu je gladak, ovalan oblik, tamne obrve su joj se izvile, a kapci zadobili sanjiv, pomalo jajast izgled, usne su joj bile napuene kao u smirenom samoispitivanju: bezoseajni viznatijski portret. DeVe je, opet, izgledao jo runiji nego inae. Lepotica i zver, pomisli En dok ih je gledala kako rade glavu uz glavu na nekom navigacionom poslu. To prijateljstvo bilo joj je udno i dirljivo, mada nije sasvim razumela zato. Kad je bio sa Sofijom, DeVe je gotovo sasvim zaboravljao da izigrava dobrog teksakog momka i kao da je oduzimao prostoriji manje kiseonika; Sofija je, opet, izgledala manje oprezna u DeVeovom prisustvu, kao da je bila oputenija prema sebi. Neverovatno, mislila je En. Ko bi i pomislio na to? Sofijinom ueu u misiji pruen je estok otpor, ne od ostalih lanova posade, nego iz kancelarije Oca poglavara, koji je bio spreman da je angauje kao posrednika, ali se protivio njenom ukljuenju u posadu. Tek DeVeova neposredna intervencija ukljuila ju je u posadu i Teksaanin je bio 'prokleto zadovoljan' to je uspeo to da progura. Pokazalo se da je Sofija, izmeu ostalog, roena za pilota; ledeno smirena i precizna, sa logikim pristupom sloenim sistemima, upijala je vetinu od instruktora sa smirenom sposobnou koja je nekada obogatila an-Kloda obera, a sada je oduevljavala DeVe Jarbroua. "Njena krivulja uenja lii na putanju leta okomitog mlaznjaka - pravo uvis", objavio je DeVe Ocu poglavaru i vedro nastavio: "Mogu sad odmah da padnem mrtav, i ona e moi da ih odveze dole i ponovo gore, bez ikakvih problema. Ona mi je veliko olakanje, to jemim." Ali nije u pitanju bilo samo to. DeVe nije tvrdio da je svetac, nego samo da ume da izvue iz ljudi ono najbolje u njima - da nau u sebi Boga. Poto je on lino bio majstor preruavanja, Jarborou je znao kada vidi neiju masku. Ako na ovoj ludakoj misiji ne postignu nita drugo, rekao je prvo sebi, a potom i Ocu poglavaru, nameravao je da pomogne ovoj dui da se sastavi i ponovo zaceli. Nekada davno, Don F. Kenedi predloio je da Amerikanci odu na Mesec, ne zato to je to lako nego ba zato to je teko, i taj dar je DeVe ponudio Sofiji Mendez: mogunost da uini neto toliko teko da bi to angaovalo sve njene snage, nateralo je da oseti svoje spsobnosti, da nae neto emu e se radovati. Ako je i doiveo ok kad je shvatio da je Sofija prozrela njega koliko i on nju, priznavao je sebi da je to sasvim u redu. Ma koliko izigravao drevnog kauboja, Jarbrou je bio, sa pedeset jednom godinom, paljiv, sposoban voa iji je olaki stil ponaanja sakrivao neumornu opsednutost pojedinostima. Nekada je bio komandant vazduhoplovne jedinice i znao je da postoji mnogo ta to u bici ne moe da se kontrolie, a to saznanje izazivalo je gvozdenu reenost da se sve ono to moe da se kontrolie, dovede do savrenstva. A u tome mu je Sofija bila potpuno dorasla. Kao dvoje perfekcionista u ekipi, DeVe Jarbrou i Sofija Mendez prihvatili su se koordinacije i nadgledanja najveeg putovanja u nepoznato jo otkako je Magelan, 1519. godine, poao iz panije. Zajedno su preli sve pojedinosti misije, prikupljajui i obraujui rezultate rada nekoliko stotina nezavisnih ekipa, mirili su suprotnosti, donosili komandne odluke, insistirali na dodatnom razmatranju, boljim reenjima, razraenijim planovima. Morali su da zamisle svaku moguu situaciju: pustinjsku vrelinu, tropsku kiu, polarnu hladnou, ravnice, planine, reke, i sve to sa to vie preklapanja opreme, kako bi se tovar minimizovao. Prouavali su sisteme za skladitenje hrane, razmatrali mogue naine kopnenog prevoza, besno se svaali da li da se ponese kafa ili da se naviknu da ive bez nje, raspravljali su o ekolokim posledicama ukoliko ponesu seme u nadi da e zasaditi bate zemljanskog bilja, razmenjivali ideje o predmetima za eventualnu trgovinu, vikali, svaali se, mirili, mnogo se smejali i, uprkos svemu to je bilo protiv takvog ishoda, zavoleli jedno drugo. Konano je stigao dan kada su bili spremni za poetak utovara. Pre toga su DeVe i Sofija poveli Dorda Edvardsa i Marka Robioa na asteorid, kako bi njih dvojica mogla da provere i podese sistem za odravanje ivota koji se nalazio na asteroidu, i da uskladite prve tovare opreme. Mark Robio, jezuita, bio je prirodnjak i akvarelista iz Montreala. Sa etrdeset tri godine, nekada plava kosa postala mu je proseda, ali ostao je jedan od onih ljudi koji veito izgledaju mladi; uvek je govorio tiho i imao je blag pogled. 'U osnovi stidljiv i sladak', oznaila ga je En u sebi. Mladi koji uspeva da u koli bude omiljen i kod devojaka i kod profesora, vrlo simpatian, ali sa neprijatnom navikom da pismene zadatke predaje pre kraja asa i da za njih dobija petice. Mark je bio zaduen za Volvertonovu cev sa kolonijom biljaka i rezervoar sa cikloustama, koji e im proizvoditi sveu hranu kao dopunu konzervisanoj. Dord Edvards je bio zaduen za softversku kontrolu Volvertonove cevi, kao i za softversko i mehaniko dejstvovanje udruenih sistema za preiavanje vode i vazduha. Njih dvojica provela su poslednjih godinu dana uei specijalnost onog drugog; Markova tiha panja bila je odlina protivtea Dordovom vedrom probaj-ta-te-briga ivotnom naelu. Potom su na asteorid stigli Dejms Konor Kvin, star dvadeset osam godina, lan misije zaduen za navigaciju i komunikacije, i muzikolog Alen Pejs, jezuita. Otac Pejs je sa trideset devet godina bio pravi mravi Englez, sa uvek sanjivim izrazom oveka koji je sve video i verovatno sve zna. Ta osobina brinula je DeVea; Pejs je uskoio u poslednjem trenutku kao zamena za Andreja Jelaia, koji je tokom testa

55

optereenja dobio srani udar. Andreja, za kojim su svi jo alili, teko da e uspeti da zameni, ali bio je odlino kvalifikovan - sjajan muziar, mada pomalo gnjavator. Kao i mnogi muziari, imao je precizan i sreen um, ak je studirao i matematiku. Njegova obuka ukrtala se sa obukom Dimija Kvina, koji je bio pijanista amater, pa su proveli mesece i mesece prouavajui sve veu zbirku odlomaka tuinskih pesama, zajedno sa tehnikim vetinama koje e im biti potrebne za navigaciju asteroida do Alfe Kentaura. Tako su Emilio Sandoz, star etrdeset godina, i En Edvards, koja je kao i njen mu imala ezdeset etiri, poslednji stigli na stenu. Ostali su u Portoriku dok su se ostali razili na obuku. Na Emiliov posao u La Perli stigao je novi svetenik, i on je preao na kliniku, gde ga je En provela kroz kurs za bolniare, sa naglaskom na medicinskim sluajevima kakvi bi mogli da se jave izvan Zemlje, tamo gde nema bolnica, apoteka i sloene opreme. Emilio je, sa svoje strane, ponovo poeo da poduava En jeziku, ovog puta koristei Sofijin program vetake inteligencije da joj pomogne u uenju jezika Pevaa. Zajedno su sedeli svake noi, prepisujui i prouavajui uhvaene emisije. Naravno, nisu imali nikakvu kontrolu, ali su hvatali fraze to su se ponavljale i privikavali se na ritam jezika. Imali su materijala u izobilju, kao i Alen Pejs. Kad je jednom ustanovljen, ritam prijema ostao je stalan. Do juna 2021. veina radio-astronoma vratila se svojim poslovima, a tehniari na teleskopima naprosto su ih okretali ka Alfi Kentaura svakog 15. i 27. dana, spremni za naizgled redovno zakazane koncerte. Muzika nikada nije dugo trajala, signali bi se izgubili u umovima posle svega nekoliko minuta. Pesme su bile uvek razliite, mada se jedna tema jednom ponovila. Ponekad su bile u stilu pitanja i odgovora, kao ona prva. Ponekad je bio samo solo peva. Ponekad je sve pevao hor. No, najuzbudljivije je bilo to to su posle nekog vremena uspeli da prepoznaju pojedine Pevae. Od svih njih, najupeatljiviji je bio jedan glas neverovatno snaan i umilan, irokog raspona, ali toliko jednostavno korien u hipnotikoj, ljupkoj melodiji da je slualac jedva primeivao njegovu velianstvenost, osim u smislu lepote i istine. Bio je to glas Hlavina Kiterija, Retara od Galatne, koji e jednog dana unititi Emilija Sandoza. Ako kapsule protiv munine i nisu sasvim suzbile kosmiku bolest, barem su joj ograniile trajanje. I En i Emilio sasvim su se oporavili kada se, nekih dvanaest sati po poletanju, oglasio DeVe. "Evo nas!" Oprezno lebdei ka prozorima kabine, prvi put su ugledali asteroid. Emilio, koji je takoe uo Dordov oduevljeni opis, napravio je razoaranu grimasu. "ta? Nema pavlake? Ni peruna?" En se zakikotala i otisnula se natrag ka svom mestu. "Ni gravitacije", dobacila je preko ramena. Sada se ve kezila. "Je li to bitno?" poluglasno upita Emilio, polazei za njom. "Veite se, vas dvoje", naredi DeVe. "I dalje imamo masu i jo moete da slomite vrat kad ukljuim motore." "Sranje. Zato bi ih ukljuivao? To nam nije ranije pominjao", mrmljala je En, zauzimajui poloaj i zakopavajui pojas. Emilio, takoe se zakopavajui, nije zaboravio njen izraz lica. "Pa, ta je tako bitno to nema gravitacije? Hajde, kai! Ma kai!" "Kako da se izrazim?" Porumenela je, ali nastavila je, vrlo tihim glasom i vrlo dostojanstveno. "Dord i ja smo u braku skoro etrdeset pet godina i radili smo one stvari na maltene sve naine na koje se mogu raditi, osim u besteinskom stanju." On brzo pokri usta rukom. "Pa naravno. Nije mi palo na pamet, ali prirodno..." "Tebi i nije trebalo da padne na pamet", strogo ree En. "Ja sam, s druge strane, mislila samo na to jo otkako sam prestala da povraam." Pristajanje je prolo bez problema. DeVe i Sofija skoro su odmah otili u svoje kabine, poto su neprekidno radili tokom itavog leta. ak su i Emilio i En bili umorni, iako su bili samo putnici, i uprkos uzbuenju to prvi put vide stambeni prostor, nijedno od njih se nije bunilo kad su ih poslali u 'krevet' zapravo, vree za spavanje koje lebde u vazduhu. Dok su pridolice spavale, Dord, Mark, Alen i Dimi izvukli su iz sletnog broda poslednjih nekoliko stotina predmeta. U geometriju skladinog prostora uloeno je vrlo mnogo razmiljanja; bilo je teko pretpostaviti kako e se teret pomerati pod ubrzanjem. No, stambene prostorije planirane su tako da dejstvuju prvo u besteinskom stanju, a potom sa jasnom orijentacijom 'dole', to e biti ka motorima, kada budu ukljueni. Zato je sve moralo paljivo da se privrsti pre dva probna ukljuivanja motora koja je DeVe planirao za naredni dan. Taj posao je trajao satima, i delom se zato Dimi Kvin probudio tako kasno sledeeg jutra, ali samo delom. Ajlin Kvin je jednom primetila da buenje Dimija za kolu vie lii na vaskrsavanje nego na poziv da ustane; poto nikada nije voleo da bude ranoranilac, Dimi je mrzeo jutro ak i u kosmosu. I zato, kada je ulebdeo u zajedniki boravak, poto se prethodno postarao za naporna pitanja higijene u besteinskom stanju, bio je spreman da se izvinjava to je zbog njega odloeno probno paljenje. Zaudio se kad je ustanovio da En i Dord jo nisu stigli na doruak, pa da prema tome nije prispeo poslednji. Poao je za svojim poslom, utljiv kao i obino u to doba dana; popio je tubu kafe i pojeo patetu od jastoga koju je

56

naao u kutijama sa hranom. Tek kada je kafein poeo da deluje, Dimi je shvatio da svi izgledaju kao da neto oekuju. Ve je zaustio da upita DeVea za koje vreme je predvieno paljenje motora, kada se zauo glasan smeh iz Enine i Dordove sobe. "ta to radite vas dvoje?" upitao je, okrenuvi se. Nameravao je da pitanje bude sasvim neduno, ali Emilio na to prsnu u smeh, a DeVe pokri lice dlanovima. Alen Pejs se oito strano trudio da nita ne primeti, ali Mark se glasno smejao, a Sofijina ramena su podrhtavala, mada Dimi nije mogao da joj vidi lice jer se povukla u ugao trpezarije. "ta...?" ponovo je zaustio da upita, ali sada se En ve grevito smejala, a potom iz njihove kabine odjeknu Dordov glas. "Pa, dragi prijatelji sporta, ovde u Zemlji uda re je o velikom razoaranju." To je slomilo i DeVea, samo je Alen ostao potpuno smiren. "E, ta tekoa se verovatno moe pripisati Njutnovom treem zakonu", rekao je; Dimi, jo u jutarnjoj izmaglici, morao je da se zamisli nad tim pre nego to je nesigurno rekao: "Akcija je jednaka reakciji..." i tek tada je poelo da mu svie. "Stari, dobri Dord kan'da ima problema s' osloncem", javi se DeVe, i sada se ak i Alen Pejs nasmejao. Mark Robio se otisnuo ka maloj ostavi i ubrzo se vratio, blaeno se smeei, kao pravi sredoveni Arhaneo Gavrilo sa kolutom srebrne lepljive trake iroke pet centimetara. Dodao je ponude kroz tik odkrinuta vrata Enine i Dordove sobe, pruivi je unutra jednom rukom, onako kako se dodaje toalet-papir zbunjenom gostu. Za to vreme iz trpezarije se zauo glas Karla Maldena, sa jedva primetnim panskim naglaskom: "Selotejp! Nikada ne kreite od kue bez njega!" En zavrita od smeha, ali Dord se nije predavao. "Verovatno ne moemo dobiti malo gravitacije ovde unutra?" "Ne. Imamo samo lebdenje!" prodera se DeVe. I tako je poelo prvo jutro jezuitske misije na Rahat. "Pa, dame i gospodo, 'Stela maris' je na putu ka izlazu iz Sunevog sistema", objavi Dimi sa mosta, neobino brzo po polasku. Zau se isprekidan pljesak. vornovatih aka obavijenih oko olje kafe, DeVe se nae preko stola i poe dostojanstveno: "Gospoj'ce Mendez, sve m'se ini sa ste se ovim kval'f'kovali za najdalekometnijeg Jevrejina Lutalicu svi' vremena." Sofija se na to nasmei. "Mesecima je ekao da to kae", frknu Dord, gledajui asovnike da vidi kada e se pojaviti prvo odstupanje. "Jesmo li stigli?" vedro upita En. Odgovori joj stenjanje i jeanje. "Pa, meni se to uinilo smeno, En", ljubazno joj ree Emilio dok je postavljao sto, "ali moj ukus je zaista lo." Od trenutka paljenja motora imali su punu gravitaciju, i uskoro im se inilo da je sasvim normalno to se nalaze unutar asteorida koji putuje ka Alfi Kentaura, ma koliko ta pomisao objektivno bila suluda. Jedini znak da se deava neto izuzetno bila su dva sata-kalendara postavljena u zajednikoj sobi; Dord ih je opinjeno gledao, otvorenih usta. Brodski sat, sa nalepnicom na kojoj je pisalo MI, izgledao je normalno. Zemaljski sat, sa nalepnicom ONI, bio je kalibrisan u funkciji proraunate brzine. "Gledajte", ree Dord, "ve se vidi." Sekunde su na zemaljskom satu otkucavale primetno bre. "Mene to jo zbunjuje", priznade Emilio, gledajui asovnike dok je rasporeivao salvete oko kojih su se En i DeVe grdno svaali pre nekoliko meseci. En je bila kategorina: "Odbijam da provedem pola godine gledajui vas muke kako briete usta rukavom. Nema nikakvog razloga da pretvorimo putovanje u test mao-izdrljivosti. Bie sasvim dovoljno vremena za uivanje u tekoama kada stignemo tamo kuda idemo." "Platnene salvete su samo glupo traenje tovarnog prostora", tvrdio je DeVe. Na kraju je Sofija primetila da bi platnene salvete teile oko osam stotina grama i da nisu vredne tolike vike. "S druge strane", rekla im je, "kafa je vredna vike." Hvala Bogu, pomisli Emilio, ene su pobedile i u toj svai. "to se bre kreemo, sve se vie pribliavamo brzini svetlosti", strpljivo je objanjavao Dord po ko zna koji put, "i zato vreme na zemaljskom satu tee bre. Na vrhuncu brzine, na pola puta, inie nam se da na Zemlji proe po jedna godina za svaka tri dana koja provedemo na brodu. Naravno, na Zemlji, kad bi iko znao ta smeramo, mislili bi da je vreme na brodu usporeno, pa svaki na dan traje etiri meseca. To ti je relativnost. Zavisi od take posmatranja." "Dobro. To sam shvatio. Ali zato? Zato je to tako?" Emilio je bio uporan. "Deus vult, mes amis", vedro doviknu Mark Robio iz kuhinje. "Bogu je tako ugodno." "Dobar odgovor za sve, izgleda", ree Dord. "Pohvale! Oekujemo usrdne pohvale!" objavi En dok su ona i Mark iznosili na sto prvi obrok koji su uspeli da normalno spreme u kosmosu: pagete sa crvenim sosom, salatu od povra iz Volvertona i rekonstituisani koncentrat 'Kjantija'. "Oh, kako mi je drago to smo okonali besteinsko stanje!" "Stvarno? Meni se nulta gravitacija ba dopadala", ree Sofija, sedajui za sto. Dord se nae ka En i apnu joj neto. Svi se nasmeie kad ga je munula. "Samo zato to ti nije bilo muka", odvrati Emilio, prenebregavi Edvardsove, ali En ga je ipak ula i podrala ga. "Pa, moda delom i zato", priznade Sofija, "ali strano mi se dopadalo to mogu da budem visoka koliko elim."

57

Prilazei stolu ba u tom trenutku, Dimi Kvin se srui na stolicu u smenoj urbi. ak i dok je sedeo, bio je mnogo vii od nje. "Sofija i ja smo se nagodili", objavi on. "Ona ne pominje koarku, a ja ne pominjem mini-golf." "Pa, gospoj'ce Mendez, moi ete da uivate u jo jednom poduem razdoblju nulte gravitacije", ree DeVe. "Moi ete ponovo da bidnete visoki kade stignemo tam' kud' smo poli, pa stanemo da se malo osvrnemo okolo." "I kada budemo okretali motore na pola puta", javi se Dord. "Biemo u slobodnom padu dok se budemo obrtali." "Hoete ti i En ponovo probati?" upita Dimi. En ga ljisnu po potiljku dok je prolazila iza njega da uzme iz kuhinje biber. "Zna, Dorde, ako neete da delite iskustva, to nije poteno prema nama ostalima." Alen Pejs je izgledao napaeno, ali ostali poee da arlauu dok su sedali za sto. Zastali su za molitvu, a onda poee da dodaju hranu, da se smeju i zavitlavaju jedni druge. Bilo je lako osetiti se kao da su ponovo u Dordovoj i Eninoj kui, za veerom. Zadovoljan jedinstvenou grupe, DeVe je neko vreme sluao razgovor, a onda podie ruku. "Dobro, ujte svi, koliko vas bilo. Evo vam ordo regularis, sa vaenjem od sutra." Dani su bili podeljeni na sate. etvoro civila, kako ih je nazvao DeVe, imae slobodno vreme, a etvorica jezuita drae redovne mise; pristup je slobodan i ostalima. Tri sata dnevno, osim nedelje, nastavljaju se vebe, kako bi poveali uvebanost i odrali mentalnu disciplinu, i da svaki lan posade stekne makar povrno znanje o specijalnostima svih ostalih. Osim toga, svako ima u rasporedu jedan sat fizike vebe dnevno. "Moramo biti spremni na sve", izjavi stari zapovednik eskadrile. "Niko ne sme da se zapusti." Postojali su rutinski poslovi odravanja i redovno deurstvo po smenama. I u kosmosu ima posua i odee za pranje, filtera za menjanje, biljaka i ribe koje treba negovati, kose, mrva i raznih neidentifikovanih otpadaka koje treba usisati, ak i kada se putuje brzinom bliskom svetlosnoj ka bogzna kakvom mestu. Ali bie vremena i za privatne projekte. Brodski kompjuteri sadre u memoriji gotovo itavo znanje zapadne civilizacije i dobar deo ostalih, pa ima sa im da se radi. A svakog dana posle ruka, predlagao je DeVe, svi e raditi na zajednikom projektu. "Posavetovao sam se o tome sa ovde prisutnom gospoj'com Mendez", ree on, uperivi jedno oko ka njoj. "Otac Pejs e nas nauiti da pevamo itavog Hendlovog 'Mesiju'." "To je vrlo lepa muzika", ree Sofija, sleui ramenima pred priguenim iznenaenjem oko stola. "Nemam nita protiv da je uim u iekivanju pojave Mesije. Samo sam tvrdila da je Hendl pomalo preuranjen." Ponovo se zaue urlici i zvidanje, a uz njih Dordovo "Navali, Sofija!" i Enin blaeni uzvik: "Imamo za stolom jo jednu svaalicu!" DeVe Jarbrou se iskezi, zadovoljno gledajui Sofiju kao da predstavlja njegov lini uspeh. A na neki nain i jeste tako, pomisli En. "No, ozbiljno, mi i jesmo ovde upravo zbog muzike. Jedino to sigurno znamo o Pevaima jeste da pevaju", ree Alen Pejs, tano, mada pomalo previe pedantno, pokuavajui da usmeri razgovor ka nekakvoj ozbiljnijoj temi. "Jedino bi muzika mogla da nam omogui nekakav oblik komunikacije." U nastaloj tiini jasno se ulo zveckanje pribora za jelo, i En je ve zaustila da kae neto otrovno kada se oglasi Sofija Mendez. "Oh, pa ne bih rekla. Doktor Sandoz je savladao trinaest jezika, od kojih est za neto vie od tri godine", hladno ree ona, dodajui salatu Dimiju, koji je zapanjeno zinuo na Pejsove rei. "Hoete li da se kladimo? Ako uspemo da ostvarimo kontakt, spremna sam da se kladim da e on za manje od dva meseca razraditi osnovnu gramatiku." Ljubazno se osmehnula Pejsu i zagledala se u njega, blago podignutih obrva, istovremeno zahvatajui pagete. "To mi se dopada, Alene", vedro ree DeVe, gledajui nekuda u okolinu Alena Pejsa, mada je moda, zapravo, gledao Sofiju i Emilija. "Ako izgubi, svi emo te mesec dana zvati Al." "Oh, to je previsok ulog", ree Pejs, brzo se povlaei. "Izvinjavam se, Sandoze." "Nije bitno", ree Emilio pomalo kruto i ustade od stola nosei tanjir sa dopola pojedenom hranom da ga vrati u kuhinju; oito je zavrio obrok. Bilo mu je drago kad je uo da En nastavlja razgovor po njegovom odlasku, i dao se na posao da opere erpe. Reen da savlada sopstvenu reakciju, trgao se kada je uo iza sebe glas Sofije Mendez, i to ga je jo vie naljutilo. "ta je gore", mirno upita ona, pruajui ruku kraj njega da spusti svoj tanjir na radni sto, "da te neko uvredi ili da te neko brani?" Emilio prestade da riba; nije bio navikao da mu neko ita misli, i sada je stajao sa rukama na ivici sudopere, ali trenutak kasnije ve je nastavio. "Nema veze", ponovo ree on. "Kau da su Sefardi nauili pance ponosu", nastavi ona. "Izvinjavam se. Postupila sam neprimereno. To se vie nee desiti." Kad se okrenuo, nije je vie bilo. Poluglasno je opsovao i upitao se, ne prvi put, zato je ikada pomislio da moe biti svetenik sa takvom naravi. Na kraju je podigao ramena, provukao mokre ake kroz kosu i vratio se u zajedniku sobu.

58

"Nisam ba potpuni kreten", zvanino se obratio okupljenima za stolom, i poto je time privukao panju, nastavio je da ih uverava: "Ali mogao bih da budem ako se stvarno potrudim." Kroz opti smeh iznenaenja, zamolio je oca Pejsa za oprotaj to se uvredio, i Alen je ponovio svoje izvinjenje. Emilio ponovo zauze svoje mesto za stolom i saeka da se ostali zadube u razgovore; potom se malo nae ka Sofiji, koja je sedela levo od njega. "Derech agav" tiho joj je rekao, "yeish arba-esrei achshav." "Izvinjavam se", ree ona, ba kao Alen Pejs maloas. Oi su joj blistale, mada nije gledala u njega. "Malo suvie kotrljate r, ali inae vam je naglasak odlian." Osim toga, rekao joj je na sefardskom hebrejskom koji je zvuao kao da ga govori osoba roena u Izraelu, sada ih je etrnaest. A ako su Dimi Kvin, En Edvards ili DeVe Jarbrou i primetili Sofijino lice, poto su svi iz raznih razloga bili zainteresovani, tek kasnije su shvatili da je to bilo poslednji put da je Emilio Sandoz seo kraj mlade ene u narednih skoro godinu dana. 16. 'Stela maris' 2031. u odnosu na Zemlju Posle pet meseci putovanja, Emilio Sandoz jedne noi zau kucanje na svojim vratima. "Da?" tiho ree on. U sobu zaviri Dimi Kvin. "Ima minut?" "ekaj da proverim raspored." Emilio sede na krevet, prekrtenih nogu, i poe da lista zamiljeni rokovnik. "Utorak? U jedanaest i petnaest?" Dimi se osmehnu i ue, zatvorivi vrata za sobom. Osvrnuo se po sobici, poto jo nikada nije bio unutra. "Ista kao moja", ree. Uzani leaj, pisai sto i stolica, terminal povezan sa brodskim kompjuterom. Jedna razlika: raspee na zidu. "Au, kako ti je ovde svetlo! I toplo. Oseam se kao na obali." Svetenik zakilji i slee ramenima. "ta da ti kaem? Mi Latinosi volimo sunce i toplotu." Ali ipak je smanjio svetlosne ploe da bi Dimiju bilo prijatnije, i iskljuio je ROM tablicu koju je itao. "Izvoli, sedi." Dimi odmae stolicu od stola i sede, nelagodno se osvrui. "Emilio", odlui se najzad, "smem li neto da te pitam? Neto lino." "Moe da pita, naravno", ree Sandoz pomalo oprezno. "Ali ne obeavam da u odgovoriti." "Kako ti to podnosi?" upita Dimi priguenim apatom. "Ja u da poludim! Ovaj, nadam se da ti nije neprijatno, jer meni svakako jeste, ali ak i DeVe poinje da mi se dopada! Sofija mi je jasno stavila do znanja da nije zainteresovana, a..." Emilio podie ruku; nije eleo da uje pojedinosti. "Dime, znao si kakav e biti sastav posade. Sigurno nisi ni pomislio da je gospoica Mendez ukljuena radi tvog zadovoljstva..." "Naravno da nisam!" ree Dimi, uvreeno, jer, zapravo, jeste gajio izvesne neodreene nade u tom smislu. "Samo nisam znao koliko e biti zajebano." "Figurativno reeno", promrmlja Sandoz, sklanjajui pogled, sa nagovetajem osmeha na usnama. "Figurativno reeno. Boe, ovo je grozno!" nasmeja se Dimi, obmotavi glavu dugakim rukama i sav zgren od stida. Ubrzo se savladao i pogledao svetenika u oi. "Sluaj, ozbiljno, ta vi radite? Mislim, ta ja treba da radim?" Oekivao je neto u smislu Zen samokontrole i brojanica, i umalo da nije shvatio kada ga je Emilio pogledao u oi. "Pobrini se za sebe, Dime", rekao mu je. U prvi mah, po nainu na koji mu je to rekao, tonom kojim se ljudi obino oprataju, Dimi je pomislio da je to kraj razgovora. Malo kasnije je ipak shvatio. "Oh. Pa, da, to i radim, ali..." "Onda radi to ee. Sve dok ne prestane da misli samo na to." "Zar i ti tako radi? Mislim, kada proe neko vreme, ipak vie ne osea potrebu, a?" Emiliovo lice se zatvori. "ak i svetenici imaju lini ivot, Dime." Prvi put otkako su se upoznali, Dimi je osetio da je preao nekakvu granicu i zato se povue to je bre mogao. "Izvini. Stvarno. U pravu si. Nije trebalo da pitam. Isuse." Sandoz uzdahnu; oito mu je bilo neprijatno. "Pa, pretpostavljam, s obzirom na okolnosti... U redu. Odgovor na tvoje prvo pitanje glasi: u anketi o celibatu, od pet stotina svetenika njih etiri stotine devedeset osam izjavilo je da masturbiraju." "A ostala dvojica?" "Elementarna stvar, Votsone. Na osnovu njihovog odgovora dolazimo do zakljuka da nisu imali ruke." Nastavio je pre nego to se Dimi pribrao. "Odgovor na tvoje drugo pitanje glasi da posle dvadeset pet godina potreba i dalje postoji." "Boe! Dvadeset pet godina." "Prvi deo tvog uzvika objanjava drugi deo." Emilio provue prste kroz kosu; te nervozne navike nikada nije uspeo da se oslobodi. Potom je spustio ruke na kolena. "Ti se, zapravo, nalazi u mnogo teoj situaciji nego svetenik ili kaluerica. Celibat nije isto to i lienost. To je aktivan izbor, a ne samo nedostatak mogunosti." Dimi je utao, pa Emilio nastavi dalje, tihim glasom, ozbiljnog pogleda. "Sluaj, biu sasvim iskren. Svetenici se razlikuju po sposobnosti da se pridravaju zaveta. To svi znaju, da? Ako svetenik tajno odlazi kod neke ene jednom meseno, to moda znai da dovodi svoju samokontrolu do krajnje granice, a moda spava sa enom ee nego neki oenjeni ljudi. Pa ipak, za njega ideal celibata i dalje postoji. Kako vreme prolazi, takav svetenik e moda biti sve blii i blii mogunosti da zaista uspostavi svoj celibat. Ne

59

znai da mi ne oseamo elju. Samo se nadamo da emo, duhovno, stii do stanja kada naa borba dobija smisao." Dimi je utao. Gledao je neobino ozbiljno lice oveka pred sobom; kada je progovorio, zvuao je nekako stariji. "A ti si stigao do te take?" Sasvim neoekivano, Emiliovo lice sinu kao da e rei neto, ali onda ponovo provue prste kroz crnu kosu i skrete pogled. "ak i svetenici imaju lini ivot", bilo je jedino to je rekao. Te noi, dok je Dimi leao u krevetu, setio se razgovora koji je vodio sa En jedne veeri u Portoriku. Bio je kod njih na veeri, a Dord, koji je nekako uvek znao kada neko eli da nasamo razgovara sa En, otiao je rano u krevet. Prole su tri nedelje od prvog vanzemaljskog signala i Dimi je zapao u depresiju, jer su svi mislili da je on neto zabrljao, ili da je Elen Stefanski u pravu i da je sve ipak nekakva podvala, ili, jo gore, da je on lino izveo tu podvalu. Jo je dosta esto viao Sofiju na poslu, i bilo mu je neprijatno pred Emiliom, jer pitao se jesu li njih dvoje ljubavnici. Oseao je ljubomoru i gomilu predsrasuda; smetalo mu je i jedno i drugo. Neko vreme je okoliio, ali En je znala ta je posredi. "Ne, mislim da se izmeu njih nita ne deava", otvoreno mu je rekla. "Ne kaem da bi mi smetalo, da se razumemo. Mislim da bi njemu koristilo da je voli i da bi njoj koristilo da bude voljena, ako me pita za miljenje." "Ali on je svetenik!" pobunio se Dimi, kao da to neto reava. "Poloio je zavete!" "Oh, pobogu, Dimi! Zato smo svi tako strogi prema svetenicima ako nau nekoga koga e voleti? Zato bi to bio zloin? ta je strano kada mukarac voli enu? Ili samo hoe da se ponekad potuca, da se malo opusti." To ga je ostavilo bez rei. Enina otvorenost ponekad ga je okirala. Ona je za to vreme uzela au sa vinom, ali samo ju je okretala meu prstima, zagledana u sjaj burgundca pod slabim svetlom. "Svi mi polaemo zavete, Dimi. I ima neega veoma lepog, dirljivog i plemenitog kada eli da dobra oseanja budu stalna i veita", rekla je. "Veina nas je spremna da se zavetuje da e voleti, paziti i maziti nekoga. I zaista tako mislimo, u tom trenutku. Ali dve ili dvanaest ili dvadeset godina kasnije, advokati uveliko pregovaraju oko podele imovine." "Ti i Dord niste prekrili svoja obeanja." Nasmejala se. "Da ti kaem neto, mili. Do sada sam bila udata najmanje etiri puta, za etiri razliita mukarca." Saekala je da to shvati pre nego to je nastavila. "Svi su se zvali Dord Edvards ali, veruj mi, ovek koji me sada eka u spavaoj sobi potpuno je drugaiji od deaka za koga sam se udala, jo pre nego to su nastale amebe. Oh, imaju oni i zajednikih odlika. Oduvek je bio zabavan i nikada nije umeo da rasporeuje vreme kako valja i... pa, ostalo te se ionako ne tie." "Ali ljudi se menjaju", tiho je rekao Dimi. "Tano tako. Ljudi se menjaju. Kulture se menjaju. Imperije se uzdiu i propadaju. Sranje. Geologija se menja! Svakih desetak godina, Dord i ja smo se suoavali sa injenicom da smo se promenili i da treba da odluimo ima li smisla stvarati nov brak izmeu to dvoje novih ljudi." Ona se zavali u stolici. "Zato su zaveti tako nezgodna stvar. Zato to nita ne ostaje zauvek isto. Dobro. Dobro! Sad mi je neto palo na pamet." Naglo se ispravila, zagledana nekuda napolje, i Dimi je tog asa shvatio da ak i En nema sve odgovore i to je bila jedna od nautenijih ili najstranijih stvari koje je ikada shvatio. "Moda se titimo od plemenitosti svetenikog zaveta time to reimo na njih kada ne mogu da ih se veito pridravaju, ba zato to tako malo nas moe da se zauvek odrekne neeg tako bitnog radi neeg tako apstraktnog." Stresla se i ponovo se zavalila. "Joj, Dimi! Kako neprirodna re. Veito. To je neljudska re, Dimi. ak ni kamenje ne traje veito." Zapanjila ga je njena estina. Mislio je da, poto su ona i Dord tako dugo u braku, ona oekuje slino i od drugih. eleo je da mu kae kako obeanje ostaje obeanje, tako da moe da bude besan na Emilija i da mrzi svog oca to je ostavio njegovu majku i da veruje da e sa njim biti drugaije, da on nikada nee lagati ili varati ili ostaviti svoju enu, niti da e nai ljubavnicu. eleo je da veruje kako e ljubav, kada do nje doe, biti veita. "Dok ne ispita svoju duu, Dime, nemoj hitati da osudi svetenika, niti bilo kog drugog. Ne grdim te, mili", pohitala je da doda. "Samo, dok nisi probao, ne moe znati kako izgleda odravati obeanje koje si, u najboljoj nameri, dao vrlo davno. Da li da ostane, ili da se oslobodi? Da marira dalje, ili da prizna poraz i pokua da izvue najbolje uslove primirja?" Tu ga je malo stidljivo pogledala. "Zna", priznala je, "nekada sam bila pravi magarac po takvim pitanjima. Nema povlaenja, nema predaje! A sada? Dimi, zaista ne znam bi li svet bio bolji ili gori ako bismo se svi drali zaveta iz mladosti." Pokuavao je da razmilja o tome, sada, leei u svom krevetu. Razvod njegovih roditelja bio je grozan, ali onda je majka upoznala Nika, koji ju je strano voleo, i sada je bila okruena Nikovom decom, koja su je oboavala. Sve je ispalo dobro. A onda je poeo da razmilja o Emiliju i Sofiji. Vrlo malo je znao o Sofiji, samo da je izgubila porodicu u Istambulu tokom izolacije Ujedinjenih nacija i da je uspela da se izvue sklapanjem onog ugovora. I, naravno, da je Jevrejka, to ga je strano iznenadilo kada je saznao. Njoj, izgleda, nije smetalo to to jedina u posadi nije katolik i ukazivala je potovanje svetenikim obavezama, iako je mogla da se ugleda na Enino podsmevanje. Sada je shvatio da se Sofija potpuno potinila En tokom ovih dugih meseci i da je uila od nje

60

da iskazuje oseanja; brze zagrljaje, nain na koji En obuhvati dlanom bradu ili sklanja pramen kose dok izgovara neku otrovnu i smenu primedbu. Mada se Sofija i dalje prilino kruto drala, bilo je jasno da pokuava da ponovo povrati neto to bi joj moda pripadalo da joj je ivot bio drugaiji. U njoj je postojalo obeanje topline, to je Dimi pogreno protumaio kao poziv. Sada je znao da je to bila samo ponuda prijateljstva. Pa, to je uprskao, jer je traio vie nego to je ona elela da prui. Zato je promenio stav. Ako se Sofija ikada bude oseala dovoljno bezbedna da mu ponovo ponudi prijateljstvo, onda e se i on zadovoljiti prijateljstvom. To se lako moe desiti. Kada mesecima ivite jedni uz druge, izvesna koliina prisnosti ne moe se izbei. Sada se upitao koliko teko to pada Emiliju. Posle one prve prave veere na 'Steli maris', Emilio je poeo da ih sve, sem En i DeVea, oslovljava prezimenom. "Mendez", doviknuo bi, "jesi li ve sredila onaj filter? Mislio sam da je ove nedelje to moj posao." Sofija ih je uporno sve odreda oslovljavala sa 'doktore' i 'gospodine', ali ubrzo posle Emiliovog izuma preuzela je od njega isti manir. "Treba da obrie neke fajlove, Sandoz. Ponestaje nam slobodnog RAM-a." To im je omoguavalo da razgovaraju bez upotrebe linih imena, ali i bez nepotrebne krutosti. Emilio je verovatno eleo da smanji i meusobne napetosti, da stvori utisak drugarstva. Ipak, Dimi je bio ubeen da je seksualna napetost jo prisutna. Mada dvoje ljudi koji rade rame uz rame moraju da se dodirnu rukama ili ramenima, Emilio je strano pazio da izbegne dodir: neobino bi iskrenuo runi zglob, ili bi se gotovo neprimetno odmakao. Po zakonu sluaja, morali bi da ponekad sede jedno do drugog, i zato je bilo upadljivo to nikada nije bivalo tako. I uprkos svoj muzici i pevanju koji su se uli na 'Steli maris', nikada se nije desila druga pesma, nikada se nije ponovila ona neverovatna bliskost iz sada daleke avgustovske veeri. Emilio je umeo da bude toliko vedar i oputen da si ponekad mogao zaboraviti da je svetenik, i zato se Dimi uvek udio njegovoj promeni na misi, ili kada bi ga gledao dok neto sasvim obino radi izuzetno dobro, u onom jezuitskom maniru da se svakidanji posao pretvara u neku vrstu molitve. Ali ak je i Dimi video da bi Emilio i Sofija bili kao stvoreni jedno za drugo i da bi njihova deca bila lepa, pametna i voljena. Potom bi se neizbeno upitao zato ljudi kao to je Emilio moraju da biraju hoe li voleti Boga ili enu kao to je Sofija Mendez. Pitao se kako bi se oseao ako bi jednog dana saznao da je Emilio odrao svoje zavete, zauvek. Zaudo, ustanovio je da bi mu bilo ao. A znao je da bi se En, koja je umela da bude vrlo tvrdoglava u takvim stvarima, sloila sa njim. Emilija Sandoza ne bi udilo kada bi saznao da njegovi prijatelji razgovaraju o njegovom seksualnom ivotu. Jedna od najblesavijih stvari u svetenikom pozivu, to je odavno ustanovio, jeste to je celibat istovremeno i najlinija i najjavnija odlika tvog ivota. Jedan od njegovih profesora lingvistike, ovek po imenu Semjuel Goldtajn, pomogao mu je da shvati posledice te injenice. Sem je bio poreklom Koreanac, i svako ko je znao njegovo ime morao je shvatiti da je usvojen. "Dok sam bio klinac, smetalo mi je to ljudi znaju neto vano o meni i mojoj porodici im nas pogledaju. Oseao sam se kao da mi nad glavom visi veliki, neonski natpis USVOJEN", rekao mu je jednom Sem. "Nisam se ja stideo to sam usvojen. Samo sam eleo da mogu sam to da kaem. Mora da je i s vama nekako slino." Emilio je znao da je Sem u pravu. Kada bi nosio sveteniku odoru, oseao se kao da mu nad glavom visi veliki, neonski natpis BEZ PRAVA NA SEKSUALNI IVOT. Svetovni ljudi smatrali su da znaju neto vano o njemu. Imali su stavove o njegovom ivotu. Nisu imali pojma ta je, zapravo, celibat, a mogli su da smatraju da je njegova odluka smena, ili izopaena. Zaudo, najreitiji po pitanju celibata bili su ljudi koji su naputali sveteniki poziv da bi se oenili. Kao da su, poto su odustali od borbe, mogli jasnije da shvate njenu vrednost. Ba u reima jednog takvog svetenika Emilio je naao najprecizniji opis Dragocenog Bisera: ljudskost iznad seksualnosti, ljubav iznad usamljenosti, seksualni identitet utemeljen u veri, hrabrost, velikodunost. I, kao vrhunac, neprolazna svest o stvaranju i Stvoritelju... Naina da se izgubi ravnotea i oseanje svrhe ima koliko i ljudi koji se trude. I on sam je proao kroz razdoblje u kome mu je izbegavanje seksa padalo tako teko da je samo na to mislio, kao to izgladneo ovek sanja o hrani. Na kraju je naprosto prihvatio masturbaciju kao nuno zlo, jer ve je upoznao ljude koji su inili kompromise, a to je donosilo samo bol enama koje su ih volele, ili koji su utapali usamljenost u alkoholu ili, a to je bilo najgore od svega, koji su poricali da oseaju elju i time delili svoj ivot: sveci po danu, zveri po noi. Da bi istrajao, da bi naao put izmeu krutosti, propasti i zbrke, Emilio je sa ogromnom panjom izgraivao nepokolebljivu samosvest i potenje. Naao je nain da ivi sa usamljenosu, da kae 'da' kada se upita da li je Biser vredan cene koju je platio i koju plaa, iz dana u dan. Iz noi u no. Iz godine u godinu. Ko je mogao da progovori o tome? Svakako ne Emilio Sandoz; uprkos mnogim jezicima koje je znao, ostao bi bez rei kada je u pitanju sredite njegove due. Nije mogao da osea Boga ili da mu se priblii kao prijatelju, niti da govori sa Bogom sa olakom prisnou, niti da ga velia poezijom. Pa ipak, kako je stario, staza kojom je poao gotovo u neznanju poela je da mu izgleda jasnija. Postalo mu je jasno da je zaista pozvan da hodi tom udnom i tekom, neprirodnom

61

i neizdrivom stazom ka Bogu, koji ne zahteva poeziju niti pobonost, nego samo istrajnost i strpljenje. Niko nije znao ta to za njega znai. 17. Napulj: jun 2060. Kada je Sandoz uao u kancelariju Oca poglavara, prvog dana svedoenja o misiji na Rahat, Johan Felker se trgao i u sebi se zahvalio Bogu to se sve to deava na sklonjenom mestu, daleko od Rima, daleko od radoznalih medija koji se hrane lepotom i porokom. Koliko ljudi je izopaio ovaj zli ovek, upitao se ogoreno Felker, pre nego to su umrli? Je li ubio i njih, kao to je ubio dete? Sa Sandozom su uli Kandoti i Ber; Ber je otvorio vrata, a Kandoti mu je pridrao stolicu. Pravi sledbenici, potpuno zaarani. ak je i ulijani, izgleda, uinio ustupke, kako bi umirio Sandoza, koji je naneo neprocenjivu tetu ugledu i materijalnom poloaju Drutva Isusovog... Felker podie pogled i shvati da ulijani gleda pravo u njega. "Dobar dan, gospodo", ljubazno ree Vinenco ulijani, upozorivi Felkera bez rei da pazi na ponaanje prema pridolicama. "Emilio, milo mi je to vidim da si bolje." "Hvala, gospodine", promrmlja Sandoz. Vitak i elegantan u crnom, sa sada poduom crnom kosom, osedelom na slepoonicama, Emilio je izgledao manje krhak nego pre dva meseca. Bio je i sigurniji na nogama i imao je mnogo bolju boju. ulijani nije imao pojma u kakvom je psihikom stanju. Sandoz je jedva progovorio koju re od dolaska Felipea Rejeza, osim osnovnih utivosti i plitkih razgovora za stolom; ak ni Don Kandoti nije uspeo da ga otvori. teta, pomisli ulijani. Bilo bi nam od pomoi da znamo ta mu se deava u glavi. Otac poglavar ustade od pisaeg stola i zauze mesto u elu fantastinog, ogromnog stola iz osamnaestog veka, koji e koristiti za svedoenje. Visoki kancelarijski prozori bili su otvoreni za junski vazduh, a tanke zavese ljupko su se vijorile na povetarcu. Posle vlanog, sivog prolea, leto je obeavalo da e biti sveije nego obino, kino, ali sasvim prijatno, pomisli ulijani, gledajui ostale kako se smetaju za sto. Felipe Rejez ostavio je svoju stolicu u uglu kancelarije i kao da je oklevao pre nego to je seo za sto, kao da se pita kakav poloaj da zauzme u odnosu na Sandoza. Felker je ustao i izvukao stolicu kraj svoje, smestivi time Rejeza tano preko puta Kandotija, koji je sedeo kraj Emilija. Edvard Ber je odabrao sedite kraj prozora, odakle je mogao neprimeen da posmatra, a i Emilio je mogao da ga vidi. "Gospodo", poe ulijani, "elim jo jednom da vas podsetim na to da ovo nije ni suenje ni inkvizicija. Cilj nam je da ustanovimo jasnu sliku dogaaja koji su se odigrali tokom misije na Rahat. Otac Sandoz ima jedinstven uvid u te dogaaje, i nadam se da emo moi da dopunimo naa delimina znanja. to se nas tie, imamo podatke koji e, verujem, ocu Sandozu biti novi." ulijani nikada nije umeo da govori sedei; i sada je ustao i poeo da krui po kancelariji. "Neki od nas dovoljno su stari da se seaju kako je, otprilike godinu dana poto je 'Stela maris' napustila Sunev sistem, gospodin Ian Sekizava iz korporacije Obajai objavio svoje sumnje - da je Drutvo poslalo brod na Rahat. Nastupila je opta povika, Emilio, to se moglo i oekivati. Sekizava se prvo obratio svojima, a oni su podneli Ujedinjenim nacijama iscrpan plan o praenju 'Stele maris' kroz kosmos pomou iste tehnologije. Ujedinjene nacije, suoene sa svrenim inom, ovlastile su Konzorcijum da neposredno stupi u vezu sa Pevaima. Svrha je bila preteno komercijalna, ali posadi su dodati i diplomatski elementi, kako bi predstavljala itavu ljudsku rasu." ulijani zastade i pogleda Sandoza. "Moda se sea Vu Ksing-Rena i Trevora Ajslija, Emilio." "Da." Ako je ulijani oekivao reakciju, svakako je bio razoaran. "Brod Konzorcijuma za kontakt, 'Magelan', poao je ka Rahatu oko tri godine posle 'Stele maris'. Bojim se da su potom stvari postale prilino zamrene. Ljudima je za putovanje izmeu Zemlje i Rahata potrebno sedamnaest zemaljskih godina, ali radio-signali putuju svega etiri godine i etiri meseca, pa nastaje zbunjujue preklapanje i teko je razluiti redosled dogaaja. Moram te podsetiti na to da smo izgubili svaki dodir sa tvojom grupom oko tri godine po vaem sputanju na Rahat, Emilio." Nita. Nikakva reakcija. "Kada se 'Magelan' pribliio planeti, posada nije znala da vlada uverenje da ste svi mrtvi. Pokuali su da stupe u radio-kontakt sa vama. Poto nisu dobijali nikakav odgovor, uli su na 'Stelu maris' i otvorili pristup svim zapisima, to im je dalo ozbiljan razlog da poveruju kako je va kontakt sa razumnom vrstom bio uspean..." Sandoz je i dalje zurio kroz prozor. Iznerviran, ulijani je uhvatio sebe da reaguje kao da je Emilio student koji ne obraa panju na predavanje. "Izvinite me, oe Sandoz, ako vam ovo nije zanimljivo..." Sandoz podie obrve i okrete glavu ka Ocu poglavaru. "Sluam vas, gospodine", ree on. Glas mu je bio miran i vrst, bez traga drskosti. Ipak, odmah potom se ponovo zagledao u bregove izvan dvorita. "Dobro, jer ovo je vano. Koliko mi znamo, grupa sa 'Magelana' spustila se blizu poslednjih koordinata koje je vaa grupa prijavila pre nego to ste obustavili emitovanje. Tebe su pronali posle otprilike dvanaest sedmica, i uinili su sve to su mogli da te izbave iz situacije u kojoj si bio i da ti zalee povrede." Opet nikakva reakcija. "Koliko mi znamo, potom si prebaen na 'Stelu maris', koja je programirana da te vrati na orbitu oko Sunca, i poslali su te kui samog." ulijani zastade i promeni ton. "Siguran sam da je putovanje bilo veoma teko." Emilio Sandoz prvi put je imao ta da doda. "Bilo je", rekao je, gotovo za sebe, i dalje gledajui kroz prozor. "Nezamislivo."

62

Rei su ostale da lebde u sobi, daleke i tihe kao ptiija pesma. "Verovatno", konano ree Otac poglavar, na trenutak izbaen iz ravnotee. "U svakom sluaju, radioporuke sa 'Magelana' nastavile su se jo tri i po meseca. Tada je svaki kontakt sa njima izgubljen. Nemamo pojma ta im se desilo, niti razumemo zato su se poruke od naih prekinule posle samo tri godine. A verujemo da bi ti mogao da nam objasni neke od tih tajni, Emilio." Otac poglavar klimnu glavom Felkeru, koji spusti pred Sandoza kompjutersku ploicu sa praznim ekranom. Bie vrlo zanimljivo posmatrati ovo, pomisli Felker. "No, na prvi zadatak, bojim se, bie da razjasnimo vrlo uznemirujue optube koje su izneli Vu i Ajsli." Emilio podie pogled, i ulijani je morao da na trenutak prekine i razmisli. Njegova zbunjenost izgledala je vrlo iskreno. "Naravno, saekali smo da dovoljno ojaa kako bi mogao da govori u svoju odbranu. Rahat je daleko izvan bilo ije jurisdikcije. Niko te nee krivino goniti, ali optube su vrlo uznemirujue, i ve su nastupile veoma ozbiljne posledice, iako nije bilo ni suenja ni dokaza." Felker se nae preko stola da ukljui tablicu. ulijani je nastavio: "Ove optube poslate su preko radija, pa su stigle i objavljene su pre vie od dvanaest godina. Molim te, nemoj uriti i paljivo ih proitaj. Nadamo se da emo te uti kako ih pobija."

Emiliju je trebalo oko deset minuta da proita itav dokument. Pred kraj mu je bilo teko da jasno vidi, pa je morao neke delove da iita ponovo kako bi bio siguran da ih je shvatio, to ga je uznemirilo. Pria Konzorcijuma za kontakt nije ga potpuno iznenadila. "Znamo za dete", rekao je onomad Don, "i znamo za bordel." Ali to je bilo tako apsurdno, tako nepoteno, da nije shvatio sve posledice. Verovatno um time pokuava da se zatiti, pomislio je. Sve do danas nije znao ta su svi u ovoj sobi, svi na itavom svetu uli pre dvanaest godina, niti je mogao da zamisli koliko uasno sve to zvui. Pa ipak, sada je razumeo neke stvari, i zbog toga je bio zahvalan. Bio je poeo da se pita jesu li glavobolje posledica tumora na mozgu, jer mnogo ta nije mogao da razume. Ovo mu je barem objanjavalo neprijateljstvo i gaenje: nain na koji su ga gledali Ajsli i Vu, i ta su svakako mislili... Ali drugi delovi izvetaja bili su zbunjujui i izazivali su bes. Ponovo je pokuao da sve uklopi i upitao se da li je rekao neto pogreno, ili su ga pogreno razumeli. Ovde negde sigurno postoji klju, mislio je Emilio, nadajui se da e se setiti toga kasnije, kada ne bude pod tolikim pritiskom. A onda se glavobolja pojaala i misli su poele da mu bee. Proteklih meseci esto se nalazio na granici izmeu histerine vriske i crnog humora. Na putovanju kui ustanovio je da od vritanja glavobolja samo postaje stranija. "Moglo bi biti i gore", konano ree on. "Mogla je da pada kia." S druge strane, na crni humor se svi ostali naljutie. ulijani i Rejez se nisu nasmejali. Felker je bio besan. Don je shvatio alu, ali ak i on je mislio da je dola u pogrenom trenutku. Emilio je s mukom, jer je sve pred njim bilo izoblieno, potraio pogledom Edvarda Bera, ali ustanovio je samo da ovaj vie ne sedi kraj prozora. "Vreme je da vam neko objasni, Sandoz, da ovo nije samo vaa lina sramota", reao je Felker, a glas mu je odjekivao u Emiliovim uima. "Kada su ove optube objavljene, ugled Drutva bio je gotovo uniten. Sada u itavom svetu imamo samo etrnaest novicijata! A i njih jedva uspevamo da popunimo..." "Mani to, Felkere! ta hoe, rtvenog jarca?" Prepoznao je Donov glas. "Ne moe okriviti Emilija za sve probleme koje smo imali u proteklih..." Potom se u viku umea i Felipeov glas, i Emilio poe da se osea kao da e mu se glava rasprsnuti, da e mu se kosti lobanje razleteti na sve strane. Pokuao je nekako da pobegne od vike, da se povue u sebe, daleko od svega ovoga, ali nije imao kuda da se skloni. Nedeljama se tvrdoglavo pripremao za ovo svedoenje, gradio je zidove ciglu po ciglu, odluivao na koja pitanja da odgovori, a koja da preuti i kako. Bio je siguran da e moi da izdri svedoenja, da sada ima izvesnu distancu od svega, ali sve paljivo izgraene zatite sada su se ruile, i oseao se ogoljeno, ranjivo i izloeno, kao da mu se sada sve ponovo deava. "Dosta je." ulijanijev glas prekinuo je svau i u sobi iznenada zavlada tiina. Kada je ponovo progovorio, glas mu je bio vrlo blag. "Emilio, ima li imalo istine u ovim optubama?" Brat Edvard, koji je oko Emiliovih oiju uoio bledilo kao znak migrene, ve se uputio ka Sandozu, nadajui se da e ga udaljiti iz sobe pre nego to pone da povraa. Ali sada je stao i ekao da Emilio odgovori. "Izgleda da je sve istina", ree Emilio, ali u glavi mu je toliko tutnjalo da je jedva uo sopstveni glas. A onda svi poee ponovo da viu, pa ga verovatno niko nije ni uo kad je dodao: "Ali sve je pogreno." Osetio je kako ga Edvard Ber hvata ispod pazuha i podie ga na noge. I dalje je uo glasove, Edvardov glas bio mu je savim blizu uha, ali nije mogao nita da razume. inilo mu se da ga je Don Kandoti gotovo izneo iz kancelarije, i pokuao je da se pobuni kako moe i sam da hoda. Uspeli su da ga iznesu u kamenom poploano predvorje pre nego to je izgubio kontrolu; bilo mu je drago to nije unitio tepihe. Kada se zavrilo, osetio je ubod injekcije i kratko, uasno oseanje da pada i pada, ak i dok su ga nosili uz stepenice. Sve je istina, mislio je dok ga je obuzimalo dejstvo leka. Ali sve je pogreno.

63

Lender sa 'Magelana' spustio se blizu sela Kaan, gde je jezuitska ekspedicija ivela skoro dve rahatske godine. Ljude nisu doekali svetenici, nego uasna gomila jedinki za koje su kasnije saznali da se zovu Runi. Runi su bili veoma krupni, veoma uznemireni, i Vu je oekivao da e ih pobiti na licu mesta. Grupa sa 'Magelana' ve je nameravala da se povue u lender kada se kroz masu probila sitnija jedinka, za koju su verovali da je mlaa od ostalih, i prila pravo Trevoru Ajsliju, kome se obratila, neverovatno, na engleskom. Predstavila se kao Askama i upitala je Trevora da li je "doao po Meela". Askama je izgledala ubeena da je Ajsli roak oca Emilija Sandoza - ili Meela, kako ga je ona zvala - lan porodice koji je doao da odvede svetenika. Kada su upitali za ostale nalik na Sandoza, Askama je rekla da su ostali stranci otili, ali stalno im je ponavljala: "Meelo nije mrtav", nego da je sada u gradu Gajduru. Postepeno se pokazalo da Askama namerava da ih odvede tamo. inilo im se mudrim da pou sa njom. Nadali su se da e Sandoz moi da im razjasni situaciju kada ga nau u Gajduru. Poli su u grad renom barkom. Tokom putovanja Runi su vikali na njih sa obala, i jednom su ih i gaali kamenjem. Napadi su oito bili upueni Trevoru Ajsliju, koji je sluajno bio u crnom, i inilo im se da su misionari neim zatrovali odnose - upravo ono to je posada 'Magelana' oekivala i ega se plaila. Gradska populacija nije bila otvoreno neprijateljska, ali utke su gledali ljude dok su ili ulicama. Askama ih je odvela kod jedinke po imenu Supaari Va Gajdur, za koga su ustanovili da je neka vrsta naunika. Supaari je, kako su saznali, radio due sa Sandozom i engleski je govorio neobino dobro, mada sa jaim naglaskom od Askame. On je pripadao vladajuoj klasi Janaata, oito je bio bogat i vrlo gostoprimljiv, ali Askamu je otpustio vrlo brzo. Nisu joj dozvolili da odsedne sa njima, ali ostala je negde u zgradi, i ljudi su je esto viali. Supaari je potvrdio Askaminu priu da je Emilio Sandoz neko vreme bio lan njegovog domainstva, ali objasnio im je da Sandoz vie ne stanuje kod njega. Zato, pitali su. Gde je on sada? Supaari je izbegavao odgovor. Za Stranca Sandoza organizovana je druga vrsta smetaja, "prigodnija njegovoj prirodi", odgovorio je Supaari i promenio temu. Tokom narednih nekoliko sedmica, Supaari je grupu sa 'Magelana' zduno zabavljao, pokazivao svoje poznavanje njihovog zajednikog jezika i trudio se da odgovori na sva njihova pitanja. Na njihov zahtev, upoznao ih je sa drugim uticajnim Janaatama. Svi su delovali hladno i drali se na odstojanju, nije ih zanimala trgovina niti razmena kulturnih dobara. Postajalo je jasno da se zakuvava neto gadno. ak i inae ljubazni Supaari postao je jedno popodne vrlo uznemiren i rekao im je da su Runi napali i pobili nekoliko Janaata na reci, blizu grada. Nita slino se nije ranije dogodilo. Supaari ih je uveravao da su odnosi izmeu Runa i Janaata ranije uvek bili dobri. Supaari je bio miljenja da su za to krivi stranci, kako su svi zvali jezuite. Ravnotea je poremeena. Tradicija je naruena. Grupa sa 'Magelana' stalno se raspitivala za Sandoza, nadajui se da e od njega dobiti podrobnije objanjenje situacije, ali Supaari, izgleda, nije urio da ga dovede. Na kraju Sandoza nije naao Supaari, nego dete Askama, i odvela je Vua i Ajslija kod njega. Oca Emilija Sandoza zatekli su u uasno poniavajuem stanju, na mestu koje je oito bilo javna kua, gde je bio prostitutka. Kada su ga nali, prvo to je uinio bilo je da ubije Askamu, dete koje mu je oito bilo odano. Kad su poeli da ga ispituju, svetenik je prvo pohisterisao, a onda je odbio da govori. Janaate, zaokupljeni veom krizom, nisu ga okrivili i predali su ga na staranje Konzorcijumu. Vu i Ajsli nisu bili u poloaju da sprovode nikakvu istragu, pa su odluili da poalju Sandoza natrag na Zemlju i prepuste ga vlastima. Svetenik je prebaen na 'Stelu maris', zajedno sa tovarom poklona od Supaarija VaGajdura, a zatim su se vratili popravljanju odnosa sa VaRahatima. U narednim sedmicama stizali su izvetaji o napadima Runa na civile Janaata u okolini grada. Plaei se da e se nai usred graanskog rata koji je izgledao neizbean, Vu i Ajsli zahvalili su se Supaariju na gostoprimstvu i pomoi, i spremili se da se vrate na 'Magelan', gde bi mogli ili da saekaju kraj nemira ili da pokuaju sputanje na nekom drugom mestu. Vuova poslednja poruka javljala je o planovima grupe da se uputi ka lenderu, u pratnji koju im je obezbedio Supaari VaGajdur. Posle toga od 'Magelanove' posade nije bilo ni traga ni glasa. I tako je ispalo da je jedina osoba koja se iva vratila sa Rahata bio svetenik, razvratnik i ubica Emilio Sandoz, koji je veoma eleo da umre. Disanje mu se sada smirilo i Edvard Ber je znao da su lekovi konano poeli da deluju. Bili bi mnogo delotvorniji kada bi mogao da ih uzima oralno, im pone glavobolja. Edvard je pokuavao da primeti prve znake, ali Emilio ih je krio. Ovog puta bol je navalio iznenada. Nikakvo udo: sedeo je i itao optube, pod strogim nadzorom; svaka i najsitnija reakcija bila je analizirana. Edvard Ber je viao takve stvari i ranije - telo biva kanjeno za ono to dua ne moe da otrpi. Ponekad to bude glavobolja, kao kod Emilija. Ponekad straan bol u leima, ili hronini problemi sa stomakom. esto se sree i kod alkoholiara, koji piju da bi umrtvili osetljivost, da bi otupeli na bol. Mnogi ljudi kriju duevni bol unutar tela, pomisli Edvard. ak i svetenici koji bi trebalo da znaju kako to ne vredi mnogo, pomislio bi ovek. Brat Edvard je proveo mnoge sate sedei ovako, gledajui Emilija kako spava, molei se za njega. Naravno, znao je za prie o Sandozu i pre nego to je odreen da se stara o njemu. A negovao mu je telo, starao se za njegove rane, i to ne samo za povreene ruke koje su nemo priale uasnu priu. Izvetaji su prvi put objavljeni ba u vreme kada se Edvard Ber oenio, pre nego to je i pomislio da e voditi ovakav ivot ili da bi mogao i sresti nekog od sadanjih pretpostavljenih; ali zainteresovao se, naravno. To je ipak

64

bila vest stolea. Setio se golicavih nagovetaja, dramatinih otkrovenja, skandalozne reakcije koja je nadmaila naunu i filozofsku vanost misije na Rahat. A onda su se, po drugi put, poruke tajanstveno prekinule i nastupilo je dugo ekanje na Sandozov povratak, jer jedino im je on jo pruao neku nadu u objanjenje. I to to je Emilio preiveo bilo je neverovatno, da se ne kae udesno. Mesecima potpuno sam, u grubom vozilu, kojim su upravljali jednako grubi kompjuteri, naen je u Obajaijevom sektoru asteroidnog pojasa kada je snabdevaki brod poao da istrai automatski signal za pomo. Dotle je ve bio toliko pothranjen da su mu se zaceljene rane na akama ponovo otvorile, jer se raspalo vezivno tkivo oiljaka. Obajaijevi ljudi nali su ga u poslednjem trenutku, inae bi iskrvario na smrt. Brat Edvard je znao da je moda on jedini koji itavim srcem veruje da je dobro to su Emilija nali ivog. ak i Don Kandoti nije bio sasvim siguran, makar samo zato to mu se smrt inila milostivija, a Bog jeste milostiv. Edvard nije znao ta da misli o Askaminom ubistvu i o nasilju za koje se tvrdilo da su ga pokrenuli jezuitski misionari. Ali ako se Emilio Sandoz, osakaen, naputen i potpuno sam, okrenuo prostituciji, ko moe da ga krivi? Svakako ne Edvard Ber, koji je imao predstavu o njegovoj snazi i o svemu to je bilo potrebno da ga dovede do stanja u kome je naen na Rahatu. Johan Felker, s druge strane, bio je ubeen da je Emilio Sandoz naprosto opasan razvratnik, koji je u odsustvu stroge kontrole uasno preterao u svemu. Mi smo ono ega se bojimo kod drugih, mislio je Edvard i pitao se kako Felker provodi svoje slobodno vreme. Na vratima se zau tiho kucanje. Edvard beumno ustade i izie u hodnik, zatvorivi vrata za sobom ne sasvim. "Spava?" upita Otac poglavar. "Da. Spavae satima", tiho odvrati brat Edvard. "Kad povraanje pone, moram da mu dam injekciju 'prograina', a to ga obori." "Odmor e mu initi dobro." Vinenco ulijani protrlja lice dlanovima i duboko, drhtavo uzdahnu. Potom pogleda brata Edvarda i odmahnu glavom. "Priznao je da je sve istina. Ali zakleo bih se da je bio preneraen." "Gospodine, mogu li otvoreno da govorim?" "Naravno. Molim te." "Ne mogu nita da kaem o ubistvu. Video sam istinski gnev. Iskreno reeno, video sam i potencijal za nasilje, iako se uvek okretao samo protiv sebe samog. Ali, Oe, vi ste samo proitali medicinske izvetaje. Ja sam video..." Brat Edvard tu prekide. Nikada nikome to nije pomenuo, ak ni Emiliju; stalno je utao onih prvih dana kada je bio suvie bolestan da bi se pomerio iz kreveta. Moda su izvetaji bili odve kliniki. Moda Otac poglavar nije shvatio kakve su bile posledice sodomije, koliko je oajan morao biti Sandoz... "Bilo je... brutalno", konano ree brat Edvard, gledajui Oca poglavara sve dok ovaj nije zatreptao. "On ne uiva u bolu. Ako je i radio kao kurva, u tome nije nalazio zadovoljstvo." "Pretpostavljam da bilo koji posao retko kada i donosi zadovoljstvo, Ede, ali razumeo sam te. Emilio Sandoz nije izopaeni razvratnik." ulijani prie vratima i zastade pre nego to je zakoraio u sobu. Ljudi su veinom jednostavni. Trae bezbednost, ili mo, ili oseanje da su korisni, ili sposobni, ili sigurni. Cilj za koji e se boriti, problem koji e reiti, mesto na kome e se uklopiti. Ima mnogo mogunosti, ali kada jednom shvati ta neki ovek trai, ima poetak razumevanja. Izgubljeno je posmatrao egzotino lice, napola skriveno crnom kosom i posteljinom. "ta si ti, za ime Hristovo?" apnu on. Nad tim pitanjem je mozgao, ovako ili onako, neprekidno, ve ezdeset godina. Nije oekivao odgovor, ali dobio ga je. "Dua", ree Edvard Ber, "u potrazi za Bogom." Vinenco ulijani se zagleda u debelog oveuljka koji je stajao u hodniku, a potom u Sandoza, koji je spavao, omamljen lekovima zbog napada sopstvenog tela. ta ako je sve vreme bilo samo to, upita se on. No je ve poodmakla kada se Emilio promekoljio. Postao je svestan da je svetiljka kraj stolice ukljuena, pa je progovorio sasvim tiho, glasa promuklog od sna. "Bie mi dobro, Ede. Ne mora da sedi tu. Idi u krevet." Poto nije bilo odgovora, rasanio se i okrenuo, podigavi se na lakat. ovek koga je ugledao nije bio Edvard Ber, nego Vinenco ulijani. ulijani je progovorio pre nego to je Sandoz stigao da izgovori rei koje su mu ve bile na umu. "Izvini, Emilio", rekao je, a hladna smirenost njegovog glasa prikrivala je svest o proraunatom riziku koji je upravo preduzeo. "U odsustvu su te osudili ljudi koji nemaju pravo nikome da sude. Ne mogu da smislim nain da ti se izvinim. Ne oekujem da e mi oprostiti. Ni meni, ni bilo kome od nas. ao mi je." Gledao ga je kako upija rei, kao to edna zemlja upija kiu. Znai, tako, pomislio je, tako on to vidi. "Ako moe, voleo bih da ponemo ponovo. Znam da nee biti lako, ali mislim da treba da nam kae svoju stranu prie, i znam da mi treba da je ujemo." Lice pred njim se zatvorilo; ponos je na njemu ratovao sa iznurenou koja nije imala nikakve veze sa snom. "Izii", konano ree Emilio Sandoz. "I zatvori vrata." Otac poglavar je posluao, i ve je hteo da ode u svoju sobu kada je uo neto zbog ega je zastao. Sve to je rekao bilo je, zapravo, kockanje: samo je pretpostavljao kako se Sandoz moda osea. Ali kada je

65

uo ovo, Vinenco ulijani je odluio da ostane u hodniku. Stajao je glave naslonjene na vrata, steui rukama dovratak, i sluao sve dok plakanje nije prestalo. Upoznao je zvuk oajanja. 18. 'Stela maris': septembar 2039. u odnosu na Zemlju "Meni nita, hvala", ree Emilio. Sofija uzdahnu. "Tri." "Ova ruka mi vie lii na nogu", ree DeVe, gadljivo zurei u svoje karte. "Ja sam vrlo vet hirurg", ree En. "Mogla bih da ti pomognem kod takvog problema." Emilio se nasmeja. "Ovoj zbrci nita ne moe da pomogne. Ne idem." "Meni jednu", ree En Alenu. "Delilac uzima tri. Zna, Sandoze, ovo je poker. Ne mora uvek da zadri iste karte", strpljivo je objanjavao Alen Pejs, dodelivi sebi tri karte. "Moe i da vue." "Nisam ti ja za fizike poslove", mirno ree Emilio. "Eno ti Robio, ba razvija miie, pa nek' ti vue on. Meni nita, hvala." "Ne meaj me u to", doviknu Mark iz male teretane. "Ba lepo to nemate pametnijeg posla nego da igrate karte", dobaci Dimi sa mosta, gde su on i Dord obraivali nizove slika ogromne oblasti izmeu sredinjeg sunca i dve manje zvezde, u nadi da e otkriti neku primetnu razliku - razmazanu liniju ili neloginu taku - koja bi ukazala na planetu na orbiti. Kruili su na jednoj etvrtini g visoko iznad ravni sistema Alfa Kentaura ve nedeljama i svi su umirali od dosade. "Neki od nas imaju i posla." "En i ja bismo mogli da ti izvadimo slepo crevo, ako eli", ponudi se Emilio, blago podigavi glas. Potom ponovo pogleda svoje karte. "Tvoja dva i jo dva." Sofija i En odustadoe. Alen dodade jo dva kikirikija iz Volvertonove cevi. Dord, koji je ustao da se protegne, gipko ue u zajedniku prostoriju i prui ruku preko Eninog ramena da pogleda karte koje je upravo spustila. "Nema petlju!" ree on. "Ja bih igrao dalje!" Prostrelila ga je pogledom, ali on je buno cmoknu u vrat. etvrtina g bila je vrlo zabavna. Emilio dodade etiri kikirikija, pa onda jo etiri, i zavali se u stolici, kiljei kroz zamiljeni dim cigarete. "Kotae te osam grickalica da vidi ta imam, Pejs." Alen je prenebregao oponaanje Bogarta i platio. Sandoz je uvek igrao dalje, sa bilo kakvim kartama. "Petice? Imao si par petica i nisi vukao nove karte?" uzviknu Alen kada su pokazali ta imaju. "Sandoze, nikada te neu razumeti! Zato nisi vukao tri karte?" Emilio se blaeno osmehnu i slegnu ramenima. "Petice su bile sasvim dovoljne da pobedim tvoje etvorke, da? Ja delim. Izvolite, dame i gospodo, polazimo." Dok je delio karte, njegova zarazna veselost zahvatala je i ostale. Svi su gledali karte koje su dobili. "Savreno lice za poker", ree DeVe, vrtei glavom. "Smeje se svemu to dobije. Dobra ruka je smena, isto koliko i loa." "Tano", prijateljski ree Emilio. "Alene, ovo inim samo zbog tebe. Odaberi jednu kartu, pa da vuem novu." Alen izvue srednju kartu iz Emiliove ruke i Emilio uze sebi novu sa vrha pila. Naravno, bila mu je uasno smena, i nije bilo mogue ustanoviti je li dobio obian triling ili pravi fle. Kada je na njega doao red da ulae, gurnuo je na sredinu stola sve svoje kikirikije. "Pobednik nosi sve. Hajde, Pejs", pourivao ga je. Svi su otvorili karte. "Ne mogu da verujem!" povika Alen. "Kenta!" Emilio je bukvalno plakao od smeha. "A najgore je to si mi je ti napravio. Nisam imao nita!" Gurnuo je sav kikiriki ka Alenu i podigao ruku, pretvorivi se u pravog Budu, olienje nezainteresovanosti. "tos je da ne mari. Potpuno sam ravnoduan prema pobeivanju." Na to se zaue povici "Laove!" i mrano mrmljanje o ispovedi jer su i En i Sofija i DeVe viali Emilija kako dere kou sa sopstvenog lica manijaki uklizavajui u bazu; Alen ih je zapanjeno gledao. "On se neverovatno proserava, Alene", objasni mu Dord. "Poker mu nije bitan jer ne voli kikiriki. Ali bez razmiljanja bi ti iupao srce na drugoj bazi samo da ne stigne do tree." "I to je tano", smireno objavi Emilio, skupljajui karte. "A da igramo u suvo groe, bilo bi sasvim drugaije. Suvo groe volim." "Suvo groe ubrlja karte", javi se Sofija. "Zar ti nikada ne dosadi da bude praktina?" pobuni se Emilio. "Bingo", zaue tihi Dimijev glas. "Ne, poker", ispravi ga Emilio. "Bingo je sa onim ceduljicama, gde stavlja zrna pasulja na izvuene brojeve..." Zautao je kad je Dimi uao u zajedniku prostoriju. Jedno po jedno, svi se okrenue da ga vide i ostae nepomini, iekujui. "Planeta", oamueno ree Dimi. "Nali smo je. Nali smo planetu. Moda nije planeta Pevaa, ali nali smo planetu."

66

Otkako su na pola puta obrnuli asteroid, kako bi prebacili motore na drugu stranu i poeli usporavanje, zaustavljali su se svake dve nedelje za redovno snimanje irokog spektra; iskljuili bi motore i oslukivali radio-signale, koji su postali srazmerno snani, ali su i dalje bili neobino isprekidani. Kada je 'Stela maris' izila iz ravni sistema Alfe Kentaura, podigavi se 'iznad' nje kako bi snimala pod pravim uglom, desilo se neto mnogo udnije od intervala: potpuno su izgubili radio-signale. Svi su bili iznervirani, ali reakcije su varirale od Markove vere da e na kraju sve ispasti dobro do Dordove naprosto opipljive osujeenosti to ne uspeva da shvati ta se desilo. Samo je Emilio, zaudo, delovao pun olakanja, gotovo oamuen, i veselo je predlagao da se okrenu i pou kui, to je izazivalo urlike protivljenja. Sada su se svi okupili oko ekrana na mostu dok je Dimi na njemu putao slike redom, kako bi videli takicu svetlosti koja je varirala po sjaju od slike do slike i blago se pomerala. "Gledajte", re on, "ak se vidi i razlika u odraenoj sunevoj svetlosti. Ovde je nekako ispupena." Mark Robio, koji je iziao iz teretane kada je uo galamu, nagnuo se kraj Dimija i pokazao jednu mrlju, neto bliu sredinjem suncu. "I ovde. Jo jedna." "Odlino oko ima, ovee", ree Dimi. "Tako je. I to je jedna." "Moe li da uvea tu oblast, Dimi?" upita Mark; jo je imao pekir oko vrata i ubrzano je disao, ali to vie nije bilo od sklekova. "Nema svrhe. Ovde imamo osmatranje u stvarnom vremenu, narode. Naprosto emo ih pogledati teleskopom." Nekoliko minuta kasnije mogli su da neposredno vide prvu planetu; sada je liila na upavu loptu, sivkastu i neravnu. A potom drugu, koju je uoio Mark, mnogo veu i sa dva povelika pratea tela. "Meseci", tiho ree Dord, obgrlivi En. "Meseci!" "Zaboravite prvu. Ovo je naa planeta", ree Mark sa dubokim uverenjem. "Mesec pristojne veliine odrava planetnu rotaciju dovoljno stabilnom da se razvije klima. Ako postoji otvorena vodena povrina, meseci stvaraju plime, a plime stvaraju ivot." En ga pogleda, podignutih obrva; nije morala da postavi pitanje. Prirodnjak se nasmeio. "Zato to je tako Bogu ugodno, madam." A onda svi poee da priaju uglas, estitajui Dimiju, Dordu i Marku, raspravljajui koliko e im biti potrebno vremena da stignu do planete sa mesecima; uzbuenje je potopilo i odnelo mrano raspoloenje koje ih je sve zahvatilo tokom jalovih sedmica. Brujanje razgovora se prekide kada se DeVe okrenuo da pogleda Emilija. "Sedi, sinko, da ne padne", uzviknu on otro i poe da se gura kroz grupu okupljenu oko ekrana, uputivi se ka zajednikoj sobi. Nije bio dovoljno brz da uhvati Emilija pre nego to je ovaj pao na pod. To je u prvi mah izazvalo smeh, jer je Emilio izgledao strano smeno, skljokao se kao marioneta kojoj se preseku uzice, ali sve usporeno zbog niske gravitacije. Alen Pejs je nestrpljivo pomislio da je to samo ala i naljutio se, kao i obino, zbog njegovog veitog egaenja. En se stvorila iza Jarbroua. "Dobro je", rekla je mirno kada je smeh zamro i pretvorio se u zabirnutost. "Samo se onesvestio." Mogla je i sama da podigne Emilija sa poda; na etvrtini sile tee, imao je svega petnaestak kilograma. No, bez obzira na intelektualnu ravnopravnost, En Edvards je zadrala izvesno potovanje prema mukoj osetljivosti, pa je pogledala DeVea, nameravajui da ga zamoli da odnese Emilija u njegovu kabinu. Zapanjila se kad je videla da Jarbrou drhti. Sad se sve uklopilo; mnoge stvari su joj postale jasnije. "Dimi, moe li da ga odnese u njegovu sobu, molim te?" upitala je glasom kao da se pomalo dosauje, kako bi smanjila dramatiku. DeVe je otvorio vrata Emiliove sobe i sklonio se sa puta Dimiju; crvenokosi dugajlija nosio je Emilija, mlitavog kao da je lutka. En je razmislila oko tri sekunde, a onda vrsto i umirujui zagrlila DeVea, pa se provukla kraj Dimija da ue u kabinu. Dim je iziao i ona je zatvorila vrata za njim. Emilio se ve budio. En je ula DeVea pred vratima, kako u najboljem teksakom stilu izaziva opti smeh i vraa razgovor na planetu. Glasovi se povukoe i En pogleda Emilija koji je ve seo i spustio noge sa kreveta, mirkajui. "ta se desilo?" upita on. "Onesvestio si se. Sigurno zbog uzbuenja oko planete. Tako ponekad deluje vegetativni nervni sistem. Noge i ruke ti se iznenada ohlade, a onda sve postane belo." On klimnu glavom. "To mi se jo nikad nije desilo. Kakvo udno oseanje." Zatresao je glavom da je razbistri i naglo rairio oi. "Ej! Samo sedi mirno. Trajae koji minut da ti se pritisak vrati na normalu." Naslonila se na zid i prekrstila ruke, posmatrajui ga lekarskim pogledom, ali razmiljajui o onome to je upravo videla. On se malo nasmejao, a onda ostao nepomian, ekajui da mu se povrati ravnotea. "Iznenaena sam", vedro ree En, "to si se iznenadio." "Zbog planete?" "Da. Mislim, sve ovo je tvoja ideja. Mislila sam da ima neku vrstu neposredne veze sa Bogom oko ovoga." Nije bila onoliko sarkastina koliko je mogla. Zapravo, govorila je ovo sasvim iskreno, samo sa prizvukom nesigurnosti da bi zatitila sebe. On je dugo utao, dvaput je zaustio da neto kae, pa se predomislio. Na kraju se ipak odluio. "En, smem li neto da ti kaem? U poverenju?" Ona skliznu niz zid, onoliko kontrolisana u sputanju koliko je Emilio bio nekontrolisan, i sede prekrtenih nogu, gledajui ga. "Nikada nikom to nisam rekao, En, ali..." On

67

ponovo prekide i nervozno se nasmeja. "Ovo mora da je nekakav rekord, da? ovek koji ostane bez rei na etrnaest jezika." "Ne mora da kae ako ne eli." "Ne. Moram da razgovaram o tome sa nekim. Ne, ne sa nekim. Sa tobom. Moram da razgovaram o tome sa tobom. En, upravo stiem tamo gde svi misle da sam stalno bio." Nastupila je nova tiina; pokuavao je da odlui koliko da joj kae, odakle da pone. Ona je ekala i gledala ga, zadovoljna to mu se u obraze vraa boja, a onda dirnuta kada je shvatila da on crveni. Ovakvo poveravanje pomalo lii na seks, pomislila je. Nije lako otvoriti duu. "Mora da me razume, En. Nisam od onih koji su sa sedam godina odluili da postanu svetenici. Poeo sam... pa, videla si La Perlu, da? Ali ne moe ni zamisliti kako izgleda kad tamo odrasta." Ponovo pauza, dok su navirala seanja. "Svejedno, jezuiti, naroito DeVe, pokazali su mi drugaiji nain ivota. Ne kaem da sam postao svetenik iz zahvalnosti. Dobro, priznajem, verovatno delom i zato. Ali eleo sam da budem kao oni. Kao DeVe." "To nije loa ambicija", odvrati ona, gledajui ga pravo u oi. On duboko uzdahnu. "Ne. To je bila dobra ambicija. A nisam ih samo oboavao kao heroje. eleo sam ovakav ivot i ne alim ni za im. Ali... En, sea li se kako sam ti rekao da je po neijem ponaanju teko pogoditi veruje li u Boga ili ne?" Emilio ju je paljivo gledao, tragajui za okom ili razoaranjem, ali nije delovala uasnuto, pa ak ni previe iznenaeno. "Bila bi dobar svetenik, samo da zna." "Osim onog sranja o celibatu", nasmeja se ona. "A pape stalno tvrde da imam suvie X hromozoma. Ne menjaj temu." "Dobro. Dobro." Opet je oklevao, ali na kraju je naao rei. "Bio sam kao oni fiziari koje si pominjala. Bio sam kao fiziar koji intelektualno veruje u kvarkove, ali ih ne osea. Mogao sam da navedem sve Tomine argumente o Bogu i da raspravljam o Spinozi i kaem sve to treba. Ali nisam oseao Boga. Za mene to nije bilo pitanje srca. Mogao sam da branim ideju o Bogu, ali to su sve bili posredni dokazi, to kau advokati. Nita od toga nije sadralo emocionalnu istinu. Ne kao kod Marka i njemu slinih." Obgrlio je sopstvena ramena i nagnuo se preko kolena. "Hou da kaem, u meni postoji mesto koje je elelo Boga u sebi, ali bilo je prazno. Onda sam mislio, dobro, nije jo vreme. Moda jednog dana. I da budem iskren, pomalo sam omalovaavao takve stvari. Zna kako ima ljudi to tvrde da im je Isus blizak lini prijatelj, da?" Glas mu je bio vrlo tih i napravio je grimasu koja je jasno govorila: koga oni to zezaju? "Uvek sam mislio, da, jeste, a Elvisa verovatno sree u perionici." "Hej! ta tu ima loe?" pobuni se uvreeno En. "Ja sam lino videla Kita Riardsa u samoposluzi u Klivlendu." On se nasmeja i vrati se dublje na krevet kako bi mogao da se nasloni na zid. "Dobro. A onda, jednog dana, zazvoni mi telefon u etiri ujutro. Potom se svi naemo u Dimijevoj kancelariji i sluamo onu neverovatnu muziku i ja kaem, pitam se moemo li stii tamo? A Dord i Dimi i Sofija kau, pa da, nema problema, samo da izraunamo. Ti si mislila da smo svi ludi? E, mislio sam i ja, En. Hou da kaem, u prvi mah, sve je to bilo kao nekakva igra! Samo sam se poigravao idejom da je to zaista volja Boija." En se setila te razigranosti. U ono vreme inila joj se udna. "Stalno sam oekivao da e se igra zavriti, da e se svi slatko nasmejati na moj raun i da u se vratiti da ubeujem Ortegu oko one kue za zabavite i da se raspravljam sa Riijem Gonzalesom i odborom o kanalizaciji u istonom kraju i sve ostalo, da? Ali nastavilo je da se deava. Otac poglavar, asteroid, lender i svi ti ljudi koji su radili na mojoj blesavoj ideji. Stalno sam ekao da neko kae, Sandoze, idiote jedan, koliko nevolje ni za ta! Ali sve se deavalo i dalje." "Kao to ree DeVe, grozno mnogo kornjaa pojavljivalo se na grozno mnogo stubova od ograde." "Da! I tako leim u krevetu, iz noi u no, i ne mogu uopte da spavam, a ti me zna - mogao sam da zaspim usred reenice. I itavu no mislim ta se to ovde deava? A neto u meni kae, Bog pokuava da ti saopti neto, kopile glupavo. A neto drugo u meni kae, Bog ne razgovara sa propalicama iz Portorika, zna?" "Zato si to rekao? Da se razumemo, pitam te to kao jedan neodluni agnostik drugoga." "Dobro, povlaim to o Portoriku, ali nije poteno da Bog ima miljenike. Zato sam ja toliko naroit da bi se Bog gnjavio da mi ita govori?" Tu mu je ponestalo daha, i En ga je pustila da zuri u prazno i pribira misli. Onda ju je pogledao, nasmeio se i iziao iz kreveta da sedne na pod kraj nje, podignutih kolena. Dodirivali su se ramenima. Razlika u godinama sada je izgledala manje bitna od slinosti u visini. En se iznenada setila da je isto tako sedela sa najboljom drugaricom, kad su obe imale po trinaest godina; aputale su tajne, pokuavale da shvate stvari. "I tako. Stvari su se stalno deavale, kao da je Bog odista bio tamo i udeavao da se dogode. I stalno sam hvatao sebe kako govorim Deus vult, kao Mark, ali i dalje mi se inilo da je to nekakva ogromna ala. A onda, jedne noi, reim da razmotrim mogunost da je to upravo ono na ta lii. Da se deava neto izuzetno. Da Bog ima u planu neto za mene. Mislim, osim kanalizacije... I mnogo puta, ak i sada, siguran sam da sam lud i da je itava ova stvar luda. Ali ponekad... En, ponekad mogu da dozvolim sebi da verujem, a kad to uinim", glas mu se spustio do apata, a ruke je, onako na kolenima, otvorio, kao da posee za neim, "to je udesno. Unutra, u meni, sve se slae, sve ima smisla, sve to sam uinio, sve to mi se ikada desilo - sve je to vodilo dovde, do ovoga gde smo sada. Ali, En, to je zastraujue, a ne znam zato..."

68

En je ekala da uje nastavak, ali on je utao, pa je odluila da pokua na slepo. "Zna li ta je najstranije kada priznaje da si zaljubljen?" upitala ga je. "Naprosto si nag. Postavlja se na metu i uklanja svu zatitu. Nema odee, nema oruja. Nema zaklona. Potpuno si ranjiv. Jedino zbog ega se to moe podneti jeste uverenje da i ta druga osoba voli tebe i da joj moe verovati da te nee povrediti." On je zapanjeno pogleda. "Da. Tano tako. Tako se oseam kada dozvolim sebi da verujem. Kao da sam se zaljubio i kao da sam nag pred Bogom. I strano je, ba kao to kae. Ali poeo sam da se oseam kao da sam prost ili nezahvalan, razume? to stalno sumnjam. Da me Bog voli. Lino." Frknuo je, pola u neverici a pola u udu, na trenutak poloio dlan preko usta, a onda ga sklonio. "Da li zvuim uobraeno? Ili samo kao ludak? Kad mislim da me Bog voli." "Meni zvui savreno logino", ree En, smeei se i sleui ramenima. "Tebe je vrlo lako voleti." Kad je to rekla, bila je vrlo zadovoljna to uje koliko prirodno zvui, koliko neoptereeno. On odmae glavu da je pogleda i oi mu postadoe blage, jer bile su uklonjene sumnje u istinu u koju je bio siguran. "Madre de mi corazon", tiho ree on. "Hijo de mi alma", odvrati ona, jednako tiho i jednako sigurno. Trenutak je brzo proao i ponovo su bili zajedno, zagledani u svoja kolena, ponovo drugovi. Potom arolije nestade i on se nasmeja. "Ako ostanemo ovde jo malo, napravie se skandal." "Stvarno misli?" rairi ona oi. "Polaskana sam!" Emilio ustade i ponudi ruku En. Ona je lako ustala u slaboj gravitaciji, ali zadrala je njegovu aku u svojoj trenutak due nego to je bilo neophodno, i onda su se zagrlili i ponovo nasmejali, jer nisu mogli da se odlue ije ruke idu preko ijih ramena. Potom En otvori vrata i umorno uzviknu: "Dobro, neka neko donese ovom oveku sendvi." "Sandoze, krele!" prodera se Dimi. "Kad si poslednji put jeo? Zar ja moram da mislim na sve?" "Moda sledei put ipak treba da igramo u suvo groe", ree Sofija, ali ona i Dimi ve su spremili jelo. Potom su se stvari vratile u normalu koliko su mogle, u asteroidu, iznad Alfe Kentaura, u potrazi za Bojim znakom. "Moj ale je nekada imao 'bjuik', ovako ga je vozio", promrmlja u jednom trenutku DeVe Jarbrou. "Valjao se k'o svinja u blatu." Niko se nije usudio da se nasmeje. Tokom protekle dve nedelje, DeVe Jarbrou i Sofija Mendez radili su bez prekida, vodei 'Stelu maris' sve blie i blie planeti. Proces je bio opasan i osujeujui, i DeVe je ponekad bio zapanjujue prek sa ljudima. Svi su bili nervozni, a poto je DeVe konano uspeo da postavi brod na prihvatljivu orbitu, preli su u slobodan pad i stvari su postale jo gore. Tokom vie od tri godine svi su radili kao konji da bi se nali ovde, da vide planetu koju su doli da istrae. Sabijeni u malom prostoru osam meseci, slagali su se neobino dobro, ali bilo je nakupljene napetosti, strepnje i upornog nemira koji nisu esto izbijali u napadima vike, ali jasno su se oseali u iznenadnoj tiini kada bi neko progutao otar odgovor. Od svih njih DeVe je najbre padao u vatru, i umeo je da izriba ljude zbog sitnih greaka ili to su propustili neku sitnicu ili to su rekli neto u pogrenom trenutku. Iako nije bio nita gori od ostalih, Emilio je najee bio na tapetu. Kada je Jarbrou izneo naredbu o ponovnom uspostavljanju dnevnog rasporeda, Emilio je dobacio alu na temu disordo regularis. VeDe je piljio u njega sve dok nije oborio pogled, a onda je rekao: "Ako ne moe da bude ozbiljan, bolje uti." to je uutkalo Emilija na vie dana. Drugi put, poto ih je za dorukom zasuo nizom nareenja, uputivi posebno otar monolog Sandozu, Emilio je pokuao da ublai stvar upitavi: "Imate li moda i muziku elju?" Jarbrou samo to ga nije oduvao vrlo brzim, vrlo neobinim monologom na panskom koji niko nije mogao da prati, ali smisao su pogodili po uinku koji je imao na Emilija. En bi moda i pokuala da razgovara sa DeVeom na temu opte napetosti i oseanja dunosti, ali u roku od jednog sata i sama je dobila po prstima, poto je zaboravila da zatvori slanik, iji sadraj je tokom nekoliko dana izlazio kroz rupice. DeVe je otvorio kuhinjski orman i posledica je bila minijaturna snena lavina. Usledila je neprijatna razmena miljenja u koju se ukljuio i Dord, i tek Sofijino i Dimijevo uplitanje uspelo je da smiri duhove. Na kraju su zavrili navikavanje na nultu gravitaciju, munina ih je sve izmuila, pa napustila, ordo je ponovo vaio, i svi su ponovo radili sa uobiajenom delotvornou. Za poetak su obavili opte ispitivanje, lansiravi nekoliko satelita da obuhvate planetu, prikupljajui geografske i atmosferske podatke. Sa ove daljine jasno su se videli kopno i okeani. Glavni utisak svodio se na zeleno i plavo sa ljubiastim prelivima, uz poneko podruje crvene, ute ili smee boje, a sve proarano oblacima i vrlo malim polarnim ledenim kapama. Svakako nije liilo na Zemlju, ali bilo je divno i uticalo je na svaija oseanja. Najvee iznenaenje bio je iznenadni povratak radio-signala. Kad god bi prolazili izmeu nekog meseca i planete, brod je primao nalete neverovatno snanih radio-talasa. "Emituju ih ka mesecima", shvatio je Dimi dok je skicirao sistem i razraivao fiziku ravnoteu. Na mesecima nije bilo nikakvog traga ivota niti naseobina. "Zato bi slali radio-signale na mesece?" "Nemaju jonosferu!" pobedonosno objavi Dord jedno popodne, ulebdevi u zajedniku prostoriju iz svoje kabine u kojoj je obraivao atmosferske podatke. Sinulo mu je naprosto niotkuda, kada uopte nije mislio na problem sa radiom. "Koriste mesece da se signali odbiju od njih."

69

"Tako je!" prodera se Dimi sa mosta. Upao je u zajedniki boravak, zakaio se rukom za potporni stub kao divovski orangutan i izveo zaustavljanje u spirali. "Zato smo i dobijali signale svakih petnaest i dvadeset sedam dana!" "Priznajem da ne shvatam", javi se En iz kuhinje, gde je zajedno sa Sofijom spremala ruak. "Ako nema jonosferu da zadrava radio-talase, moe da koristi samo pravolinijske signale do horizonta, kao ultrakratki talasi kod kue", objanjavao je Dord. "Ako eli da emituje u iroj oblasti, moe da upravi vrlo snaan signal u mesece, pa se on odbija nazad u obliku kupe i pokriva vei deo povrine planete." "Znai, ono to smo primali kod kue bilo je rasipanje oko meseca, kad god bi se nali u liniji sa Zemljom", ree Dimi, blistajui od sree to je mala tajna najzad reena. "A ta je to jonosfera?" upita En. Dimi je zapanjeno pogleda. "Izvini. ula sam tu re ali ne znam ta znai, zaista. Ja sam doktor, Dime, a ne astronom!" Dord se glasno nasmeja, ali Dimi nije shvatio; bio je suvie mlad da bi se seao prvih 'Zvezdanih staza'. "Dobro: sunevo zraenje odvaja elektrone od molekula u gornjim slojevima atmosfere, jasno? Zato od njih postaju joni", poe Dimi. "Sluajte", prekide ga DeVe, uavi sa mosta u zajedniki boravak. "Budite spremni da date kratak pregled svega to ste saznali, sutra u devet. Treba da donesem odluke." Kada je uao u svoju kabinu, svi su odmahivali glavom i mrmljali. En ga je pratila pogledom, a onda se okrenula ka Sofiji. "ta misli? Predmenstrualni sindrom?" "To je jedna vrsta ljubavi", nasmei se Sofija. "Zapovednik eskadrile vratio se na dunost. Ne eli da njegovi ljudi izginu usled oduevljenja i grozniavosti da iziu, ali niko od nas ne eli da doe ak dovde i vrati se bez izlaska na povrinu, a pogotovo ne DeVe. On trpi ogroman pritisak." "Razumem", ree En, prijatno iznenaena analizom, koju je procenila kao samo korak od potpuno tane i upitala se da li je to Sofija diskretna ili ne zna. Diskretna je, brzo je zakljuila. Sofija ne proputa nita, a dobro poznaje DeVea. "Na koju stranu naginje? Da li zna?" "On se ne savetuje ni sa kim. Po onome to sam primetila, mogli bismo da preivimo na povrini. Moda e DeVe otii dole sam, ili sa par drugih, a ostale e ostaviti na brodu." En zatvori oi, odglumivi klecanje kolena to je bolje mogla u besteinskom stanju. "Oh, Sofija, mislim da bih bukvalno radije umrla nego da ostanem ovde i minut due nego to moram." Sofija se iznenadila kada je na Eninom licu ugledala sve njene godine, i u jednom uasnom trenutku pomislila je da e En briznuti u pla. urno joj je prila da je nakratko zagrli, onako kako je En nju grlila stotinama puta. Nije to uinila impulsivno, jer Sofija Mendez nije gotovo nita inila impulsivno. Ali sada je, konano, upila dovoljno oseanja da bi neto mogla i da vrati. "Oh, Sofija, sve vas volim", ree En, smejui se i brzo briui oi rukavom. "I sita sam vas do gue. Hajde. Idemo da nahranimo momke." Sledee jutro bilo je najnapornije i najnapetije koje je En ikada presedela. Ili prelebdela, u ovom sluaju. elela je da sve prati, ali stalno je gubila nit tokom duge rasprave da li e gorivo za lender dobro dejstvovati u atmosferi planete. Vazduh se mogao disati, a vreme je bilo uasno toplo, ali nee ih ubiti. U svakom trenutku postojalo je mnotvo oluja i ciklona, to je moglo biti zbog godinjeg doba ili zbog koliine energije koja se u sistem slivala iz tri sunca. Markovo izlaganje bilo je podrobno, ali osujeujue. Mogao je da ocrta granice izmeu ekolokih oblasti, ali ko zna ta je ona preovlaujua stvar boje lavande? Moda je neto kao listopadna uma u leto ili neto kao travnata ravnica ili neto kao etinarska uma ili ak ogromni tepih od algi. "ta god da je", zakljui Mark uz sleganje ramenima, "ima ga ba mnogo." Teren je mogao tanije da tumai. Otvorene vodene povrine bile su ponekad jasno uoljive, ali Mark ih je upozorio da se lako mogu pobrkati sa movarama. Plimna podruja bila su upadljivo prostrana - nikakvo udo s obzirom na dva meseca. Videlo se nekoliko polumeseastih jezera i mnogo renih sistema. Verovao je da postoje obraena podruja, ali opet ih je upozorio: "Sasvim je lako pobrkati poljoprivrednu plantau sa meovitom umom." Ma, hajde da krenemo, pomisli En dok je Mark gnjavio dalje. Manite ovo sranje. Hajde da iziemo. Spakujte sendvie, upadajte u prokleti lender, pa idemo dole da otvorimo vrata i preivimo ili stradamo. Zapanjena sopstvenim nemirom, osvrnula se i videla da se i ostali slino oseaju, ali onda je Mark rekao: "A ovo je izvor radio-signala." Nastupilo je oduevljenje. Mark je ocrtao podruje uz obalu. "Ovo izgleda kao grad na visoravni, okruen planinama. Nema mree puteva kakvu sam oekivao, ali ove linije moda su kanali koji vode ka dve reke to se vide ovde i ovde. Ovo je moda luka. Pretpostavljam da bi ovo polukruno podruje moglo da bude dobra luka." I drugde na kontinentu bilo je mesta koja su ispoljavala odlike gradova, ali doli su zbog muzike, i zato i nije bilo ozbiljnog razgovora o sletanju blizu njih. Uprkos ovoj jednoglasnosti, razvila se rasprava koliko blizu grada treba da se spuste. Alen Pejs se zapanjio to se uopte postavlja takvo pitanje. On je hteo da stupi u kontakt sa iteljima grada odmah i neposredno. "Uz duno potovanje Sandozu, muzika komunikacija moe da pone od samog poetka, kao to smo koristili muziku za kontakt sa Guarnarima, u osamnaestom veku. Osim toga, imamo i primer Ksavijera i Riija, koji su odluili da odmah pou u gradove u Japanu i Kini, i zato su prvo radili sa obrazovanom klasom."

70

"Zar ne misli da emo ih naisto isprepadati ako se tek tako pojavimo u svoj naoj tuinskoj lepoti jednog popodneva?" upita ga DeVe. "Moemo im rei da smo iz Francuske", zamiljeno predloi Emilio. ak se i Alen nasmejao. "Moda im to i nee biti tako veliko iznenaenje. Ljudska bia su razmiljala o tuinskim vrstama ve stotinama godina", ree Dimi Kvin, ne gledajui Emilija ali kezei se. "Sa svim tim mesecima i suncima, ovaj narod se sigurno zanima za astronomiju." "Misli, Dime?" upita En, prvi put se ukljuivi u razgovor. "Sa tri sunca, no zahvata vrlo mali deo planete i ne traje dugo. Moda uopte nisu obraali panju na nono nebo." "Uperili su radio u mesece", rekoe Dimi i Sofija u glas. Svi su se nasmejali, a En slee ramenima i klimu glavom, priznajui poraz. "Svejedno, meni se ini da treba da idemo tamo gde je tehnologija. Spreman sam da se kladim", Dord pokaza jezero u planinama blizu grada, "da je ovo brana hidrocentrale. Vidite? Ako mogu da grade takve stvari i ako umeju da odbijaju radio-talase od meseca, moraju biti na tehnolokom nivou kao Zemlja u devetnaestom ili dvadesetom veku. Prema tome, verovatno su srazmerno prefinjeni. Predlaem da probamo. Da se spustimo u centar grada." Marka je ovo strano uznemirilo, pa se obratio neposredno DeVeu. "Oe, meni se ini da treba da nauimo neto o planeti pre nego to se pribliimo inteligentnoj vrsti, ako ni zbog ega drugog onda da bismo poslali osnovne ekoloke podatke kui, za sledei pohod, u sluaju da nam se neto dogodi. Moramo da mislimo prvo na svoju dunost." DeVe se obrati En. "Koliko misli da e nam biti potrebno da se ponovo priviknemo na gravitaciju?" "Dord kae da je planeta neto manja od Zemlje, i zato oekujemo silu tee neto manju od one na koju smo navikli. To je plus. Ali svi smo izgubili miinu masu i gustinu kostiju, a stopala su nam suvie omekala za dui hod. A iskreno reeno, svi smo napeti", dodala je. "Alene, znam da umire od elje da vidi instrumente i da peva sa Pevaima, ali kontakt e biti vrlo rizian. Zar zaista misli da si spreman da se u ovom trenutku suoi sa bilo kakvom krizom?" Pejs iskrivi lice. "Izgleda da nisam." "Nisam ni ja", ree En. "Mislim da nam treba dve do tri nedelje da se naviknemo na uslove na povrini, da steknemo snagu i da se prilagodimo na sunevu svetlost." "To bi nam dalo vremena i da prouimo floru i faunu, barem na ogranienom podruju", ree Mark. "I mogli bismo da vidimo moemo li neto od toga da jedemo i pijemo..." Rasprava je trajala satima, ali na kraju je DeVe odluio da pokua sputanje u podruju koje je izgledalo nenastanjeno, sa zalihama za mesec dana boravka, kako bi procenili uslove i isplanirali naredni potez. A kasnije su svi shvatili da je na kraju odluka o polasku opet dola sa reima Emilija Sandoza. "Slaem se sa Markom i En da je bolji oprezan pristup, ali postoje logini argumenti i za jednu i za drugu stranu, a nema empirijskog naina da se odabere", rekao je. "Prema tome, pretpostavljam da u nekom trenutku ipak moramo da se oslonimo na veru." Potom je iznenadio i samog sebe. "Ako nas je Bog doveo sve dovde", rekao je, "ne verujem da e nas sada izneveriti." Samo je En primetila da je reenica sadrala dvostruku ogradu. 19. Sletite, Rahat: 13. oktobar 2013. u odnosu na Zemlju Dani koji su usledili bili su najgori koje su ikada iskusili, i fiziki i mentalno. Od tona i tona uskladitenog materijala, morali su da odaberu opremu, odeu i hranu koji e im najverovatnije biti od koristi i da sve to utovare u lender. Sistemi na asteroidu morali su da budu minimizovani tokom njihovog odsustva. Radio-predajnici morali su da budu podeeni tako da primaju, ifruju i alju na Zemlju njihove izvetaje. Kompjutere je trebalo ostaviti tako da im se moe pristupiti i sa tla. DeVe je sve dvaput proveravao, nalazio greke i ispravljao ih. Iako je ve stekla izvestan otpor prema njegovoj tvrdoglavosti, En je morala da se predomisli. DeVe je bio u pravu to je tako vrsto preuzeo kontrolu nad svima. ak i uz njegov umirujui uticaj, aktivnost je pred kraj posla ve bila na ivici panike. Svi su se u potaji plaili da e neto zaboraviti ili da e nainiti greku zbog koje e nastupiti katastrofa ili e neko poginuti. Kada je DeVe konano objavio prekid posla i okupio ih, svi su imali utisak da ih je vratio sa same ivice histerije. "Zavrite ono to morate do pet po podne", rekao im je. "Onda ostavite sve. Prestanite da razmiljate ta sve moe da poe naopako. Sada je najvanije da se smirimo. Svi ste suvie napeti. Veeras poite rano na poinak. Ako ne moete da spavate, samo lezite. Sutra e misa biti u devet. Potom svi silazimo." DeVe se nasmei svojoj umornoj posadi; gledao ih je u oi jedno po jedno. "Sve e biti dobro. Imam poverenja u vas, u svakog ponaosob i sve zajedno, i spreman sam da vam poverim svoj ivot i svoju duu. A kada veeras legnete, hou da razmislite o onome to je rekao Emilio: Bog nas nije doveo ovamo da nas sada izneveri." Te noi En je ostavila Dorda i odlebdela preko zajednikog boravka do DeVeovih vrata. Kucnula je sasvim tiho; nije elela da ga probudi ako je zaspao, ali elela je da razgovara sa njim nasamo ako je budan. "Ko je?" tiho upita on. "En." Nastupila je kratka pauza, a onda se vrata otvorie.

71

"Dobro vee. Ui. Ponudio bih ti stolicu, ali..." Nasmeila se i pokuala da nae mesto gde e moi da lebdi na pristojnoj udaljenosti. Diplomski rad za nekog studenta, pomislila je. 'Odravanje drutvenih normi udaljenosti u uslovima besteinskog stanja.' "Neu te dugo zadravati, DeVe. I tebi je potreban odmor. Samo sam htela da te zamolim da razmisli moe li Emilio da bude prvi koji e sutra izii iz lendera." U tiini koja je nastupila, En ga je gledala kako razmilja o tome. Ovde nije bilo u pitanju mesto u istoriji, poto nisu planirali da snimaju itav dogaaj. Nee biti reportera, ni fotografisanja, ni audiovizuelne veze sa mreama. Iz kulture opsednute dokumentacijom, publicitetom, emitovanjem, prenosima i odnosima, gde je sve u javnom i privatnom ivotu injeno kao za publiku, putovanje 'Stele maris' poelo je u privatnosti i nastavilo se u izdvojenosti. Poto su jezuiti takvi kakvi su, nee biti nikada pomenuto ko je prvi stupio nogom na planetu, ak ni u internom izvetaju koji e poslati Ocu poglavaru, ko god da to bude kada vesti stignu kui. ak i tako, DeVe je, kao njihov voa po prirodi stvari i pravilima Reda, imao obavezu da preuzme na sebe taj rizik, ili pravo da zahteva tu povlasticu. Emilio Sandoz jeste prvi predloio ovaj poduhvat, ali na kraju je to postala misija D.V. Jarbroua. Niko nije radio tee ni vie, niko nije vie razmiljao o tome niti okapavao nad pojedinostima tvrdoglavije od njega. En je to znala i potovala. Posle dosta vremena on se zagleda u nju, toliko duboko da su mu oi gotovo dole u istu liniju. Znala je da upravo donosi odluku, pa je ostala potpuno neutralna, da ne bi uticala na njega. Kada je progovorio, nije izigravao Teksaanina, a lice mu je bilo bez ikakve odbrane. "Misli da bi to bilo u redu? Da niko nee posumnjati", malo je oklevao, "u protekciju?" "DeVe, ne bih te ni zamolila da sam mislila da postoji takva mogunost." U redu je, poelela je da mu kae. Njega je lako voleti. Razumem te. "Mislim da e se ostali sloiti i verujem da e njemu to mnogo znaiti. Duhovno." Nakaljala se, postiena to je izgovorila takvu re. "Nadam se da mi ne zamera to sam se uplela u tvoj..." DeVe odmahnu rukom. "Ne, do avola. Naravno. Verujem tvojoj proceni. Ti si mu mnogo bliskija nego to sam ja ikada bio, En." Pogledao ju je da proveri je li ga shvatila, a onda je protrljao zakrvavljene oi na bledom, umornom licu. "U redu. Meni odgovara. On ide prvi. Pod uslovom da se uopte moe izii! Moe se desiti da siemo, pa da utvrdimo da je suvie opasno da iko rizikuje." "Oh, DeVe! Dragi moj!" povika En. "Ako samo pomisli da nas ne pusti napolje iz lendera, ja u progristi izlaz kroz zid. Samo pokuaj da me sprei." DeVe se nasmeja, a ona odlui da ne treba da ga grli nego mu samo prui ruku. On je prihvati i, na njeno zaprepaenje, podie je i poljubi, mangupski je gledajui u lice. "Laka vam no, gospoja Edvards", ree, suta teksaka ljubaznost, koliko god je mogao onako lebdei u pidami. "Lepo mi spavajte." Svako od njih se, na svoj nain, te noi pripremao i za smrt i za neku vrstu uskrsnua. Neki su se ispovedali, neki su vodili ljubav, neki su spavali i sanjali o prijateljima iz detinjstva i o davno zaboravljenim trenucima sa dedom i babom. Svako je na svoj nain pokuavao da se oslobodi straha, da se pomiri sa dosadanjim ivotom i sa onim to e se sutra desiti. Neki od njih imali su za sobom veliki preokret u ivotu koji im se sada inio opravdan, ma koliko u svoje vreme bio bolan. Za Sofiju Mendez, bilo je to pomirenje sa onim to je, ak i sada, mogla da nazove samo 'vreme pre obera'. Za Dimija Kvina, kraj brige da je moda pogreio to je ostavio majku i to je poeo da ivi samostalno. Za Marka Robioa i Alena Pejsa bilo je to oseanje da su proiveli svoj ivot na pravi nain i uverenje da je Bog priznao njihovu vetinu kao molitvu kakva je rad uvek trebalo da bude po njima, a postojala je i nada da e im On dopustiti da Mu i sada slue. Za En i Dorda Edvardsa, za DeVe Jarbroua i Emilija Sandoza, ovo putovanje pruilo je smisao sluajnim dogaajima, i svemu to su uinili umesto neeg drugog, to su odabrali jednu stvar, a ne drugu, svim njihovim odlukama, bez obzira na to jesu li bile paljivo promiljene ili neumesne. Sve bih to ponovo uinio, mislili su svi. A kada je dolo vreme, svako od njih je oseao smireno prihvatanje, ak i dok su buka, vrelina i drmusanje narastali do nepodnoljivog, kada je izgledalo sve manje i manje verovatno da e letelica izdrati u komadu, a sve sigurnije i sigurnije da e ivi izgoreti u atmosferi planete ije ime nisu znali. Tu sam gde elim da budem, mislio je svako od njih. Drago mi je to sam tu. Svako se na svoj nain prepustio volji Boijoj i verovao da sve to se sada desi tako i treba da bude. Barem na trenutak, svi su voleli Boga. Emilio Sandoz se oseao najtee od svih; dopustio je da ga strah i sumnja obuzmu gotovo fiziki, rairivi ake dok su svi drugi stezali kontrole, pojaseve, doruja ili neiju ruku. A kada je izbezumljujui urlik motora poeo da slabi i potom preao u gotovo jednako zagluujuu tiinu, izgledalo je sasvim prirodno da ba on pree u vazdunu ustavu, otvori vrata i izie napolje, sam, pod sunevu svetlost zvezda koje nije ni primeivao dok je bio na Zemlji, i da napuni plua mirisom nepoznatog bilja i da padne na kolena, plaui od radosti, jer konano, posle dugog udvaranja, osetio je kako se praznina u njemu ispunjava i sada je verovao svim srcem da je njegova ljubavna igra sa Bogom stigla do vrhunca. Oni koji su mu videli lice dok je ustajao, smejui se i plaui, i kako se okree ka njima, blistav, rairenih ruku, shvatili su da su svedoci prosvetljenja due i seae se tog trenutka do kraja ivota. Svako od

72

njih oseao je neto nalik na to oamuujue oduevljenje dok su izlazili iz lendera, izlivajui se iz svoje tehnoloke materice, mirkajui i teturajui se, oseajui da se ponovo raaju u novom svetu. ak i En, razumna En, dozvolila je sebi da uiva u oseanjima i nije to pokvarila glasnim nagaanjem kako je u pitanju samo olakanje to su nadmudrili smrt, udrueno sa iznenadnim padom krvnog pritiska u mozgu, usled prestanka sindroma 'Debelo lice, pilee noge'. Niko od njih, ak ni Dord koji nije uopte eleo da veruje, nije bio potpuno poteen prosvetljenja. Nastupili su dani zanosa i radosti. Kao deca na izletu u Raju, davali su nazive svemu to su videli. Jedi-me i ptica-slon, skakai i hodai, potpuno crni jezuiti i potpuno smei franjevci, penice i puzai, crevonosi i reponje. Mali zeleni, modra-lea i cvetna-lica, i Riardi Niksoni, koji su hodali pognuti, tragajui za hranom. Pa onda crno-beli dominikanci, da upotpune zbirku redova. Pa kornjaino drvee, ije su mahune liile na oklop kornjae; kikiriki bunje, sa smeim pupoljcima nalik na ljusku kikirikija; bebi-noge, sa liem mekim kao ruine latice, pa svinjske ui, sa liem upravo tog oblika. Sve nie bile su tu. Vazduh za letenje, voda za plivanje, tlo za ukopavanje, bilje za jelo i skrivanje. Naela su bila ista: oblik sledi funkciju, popni se visoko za svetlom, poprskaj okolinu da nae para, napravi mnotvo potomstva ili se dobro staraj o njemu ako je malobrojno, upozori grabljivce da si otrovan time to e blistati jarkim bojama ili se uklopi u okolinu da te ne bi nali. Lepota i raznovrsnost prilagoavanja kod ivotinja bili su neverovatni, a lepota biljnog ivota prekrasna. En i Mark, oiju izvebanih uenjem evolucije i darvinovskog odabiranja, bili su izvan sebe od oduevljenja svime to su videli. Govorili su to sa razliitim naglaskom, ali stalno su oboje uzvikivali: "Boe, ovo je divno!" I kada bi svi ostali jedva ekali da se, iznureni, srue na zemlju, zauo bi se Enin ili Markov tihi, uurbani poziv: "Ovo morate da vidite! Doite brzo, da ne pobegne!" sve dok nisu svi bili zasieni lepotom, novou i divljenjem. DeVe je preleteo preko okeana, pa potom nisko, kao krijumar, iznad onoga to su najverovatnije bili vrhovi drvea. Uoio je istinu i naglo odluio da se spusti tu, a ne negde dalje, u ravnici koju je Mark odabrao. Okrueni visokim biljem debelih stabala koje je popunjavalo niu drvea, oseali su se bezbedno i neprimeeno. Ako je izgledalo da e vreme ostati lepo, spavali su na otvorenom, bez oruja, suvie neupueni ili puni poverenja da bi brinuli o velikim mesoderima ili agresivnim otrovnim stvorovima. Imali su atore i sklanjali su se tokom iznenadnih pljuskova, ali i tako su esto bivali mokri do gole koe. Niko se nije bunio. Noi su bile toliko kratke, a dani toliko topli da su se brzo suili, dremajui u arenom hladu, oamueni toplotom, zadovoljni i lenji kao psi kraj kamina. ak i dok su spavali, bili su svesni okoline. Vetar je nosio mirise hiljada biljaka, nalik na meavinu nane, bora, kupusa, limuna, jasmina, trave, ali razliit od svakog od njih; teak, vlaan miris bilja razloenog bakterijama drugog sveta; duboki, mousni miris zgnjeenog bilja na kome su leali; sve zajedno je prevazilazilo njihove sposobnosti da primeuju i kategoriu. Kako su tri zore i tri sutona dolazili i prolazili, zvuci dugog dana su se menjali, od hora do hora kretavih, pevuckavih, cvileih stvorova. Ponekad su mogli da poveu zvuk sa ivotinjom: pitanje je poticalo od ivotinjica nalik na gutere, nazvali su ih mali zeleni, to je bio neobino prodoran zvuk za tako malog dvonoca sa krljutima. koji je oznaavao svoju teritoriju u suvom liu na dnu ume. No, zvuci su mnogo ee bili puni tajni, kao i Bog koga su neki od njih potovali. Izleti izvan istine bili su ogranieni, uvek u paru, uvek dovoljno blizu da ih iz logora ili sa lendera mogu uti i videti. No, posle toliko vremena provedenog zajedno, svi su povremeno krili DeVeovo pravilo i odlazili da se usame, da srede iskustva, da misle i upijaju i potom da krenu dalje, u nova uda. Zato se Sofija nije iznenadila kad je nala Emilija kako sedi sam, oslonjen leima o stenu koja je imala jasne slojeve, kao krenjak. Oi su mu bile zatvorene. Moda je spavao. Postoje trenuci, razmiljala je kasnije, kada se stvarnost iznenada izmeni, kao areni staklii u kaleidoskopu. Dok je gledala Sandoza, potpuno nesvesnog njenog prisustva, iznenada je shvatila da on vie nije mlad. I bila je zapanjena silinom oseanja koja su je zapljusnula. On se uvek smejao ili radio ili uio, i njegova ivahnost i humor inili su da deluje nepromenljivo mlad. Znala je poneto o njegovom ivotu, radila je sa njim i uviala je da je on od njene vrste: veiti poetnik, koji stalno poinje iznova na novom mestu i u novim okolnostima, sa novim jezicima, novim ljudima, novim zadatkom. To im je bilo zajedniko: stalno suoavanje sa novim promenama, oseanje da su bili zatvoreni u stakleniku, naterani da rano niknu, svesni iznurujueg oduevljenja to ine neobjanjive stvari ne samo dobro nego odlino i spretno. Osim toga, oboje su bili prilagodljivi, ali ne i autoritativni. On je smatrao da je vet trgovac, moda, da ume da uredi stvari. Upitala se je li on ikada u ivotu izdao nekome izriito nareenje; pomislila je da, kada bi zavisila od Emilija Sandoza da je naui jeziku, moda nikada ne bi ni pomislila da postoji zapovedni nain. Verovatno je sve to doprinosilo onome to je uvek prihvatala kao besprekoran kvalitet, jo upadljiviji zbog spremnosti da se pokori autoritetu, vrlo neobian kod inteligentne i energine odrasle osobe, ali verovatno izazvan jezuitskim vaspitanjem. Nije detinjast, ali svakako je nalik na dete. Pa ipak, sada je videla da ima bore oko oiju, a da su oko usana dublje nego kada ga je upoznala. Pola svog ivota, pomislila je, dao je onom svom ljubomornom Bogu.

73

A ja sam moda treinu svoga dala oberu, setila se, a pre toga... Ko sam ja da osuujem protraen ivot? Prila mu je blie, beumno zbog humusa i bilja koji su upijali zvuk njenih koraka, i tiho se spustila gotovo na kolena. Panju joj je privukao njegov pramen kose, crn i prosed, i polako je pruila ruku, kao da eli da dodirne leptira. Osetivi njen pogled, on je otvorio oi, i ona se brzo sakri iza onoga to je i nehotice nauila od En. "Sandoze!" uzviknula je, uhvativi taj pramen i podigavi ga njemu pred oi. "Pogledaj ovo! Osedeo si! Stari, ovee." On se nasmeja. Uzvratila mu je osmehom i ustala, osvrui se kao da postoji neto, bilo ta, to joj je zanimljivije od oveka od koga se upravo udaljila. "Tako, znai. Jesi li zadovoljna svojom odlukom?" Kad nije odgovorila, Emilio ponovi pitanje. "Jesi li srena to si dola ovamo?" "Da, zadovoljna sam svojom odlukom." Sofija se zagleda u umu i rairi ruke prema svemu oko sebe pre nego to se okrenula da ga pogleda. "Ovo svemu daje smisao, zar ne?" Uvek je bila svesna da on zna ta je nekada bila, i sada se ponovo upitala kako to utie na njegovu sliku o njoj. "Sino sam sanjao neto", ree Emilio. "Lebdeo sam u vazduhu. I u snu sam rekao sebi: pitam se zato ovo nikad ranije nisam probao. Tako je lako." "Dendtitska formacija pod uticajem REM", odvrati ona. "Tvoj mozak pokuava da organizuje reakciju na produeno besteinsko stanje praeno mnogim ulnim opaanjima." Emilio zakilji u nju. "Neosporno provodi previe vremena sa En. ta je to spopalo ene u ovom pohodu?" uzviknu on. "Kad bih u reniku potraio re prozaino, sigurno bih naao: 'Imuno na poeziju. Vidi takoe Mendez zapeta Sofija'. Ja sluajno verujem da je taj san bio religijsko otkrovenje." Molio se, nije spavao, shvati iznenada Sofija. Pogled mu je bio lak i ironian, ali videla mu je lice i znala je da misli ozbiljno. Trudila se da prepozna oseanje, da da naziv onome to ju je obuzelo, i shvatila je da je to nenost. Ovo nije mogue, pomisli ona. Ne smem dopustiti da se to desi. "Osim da me dovede do oajanja", nastavi on, "jesi li imala jo neki razlog da..." Ona zamirka. "Oh. Da, zapravo, vreme je za posao. En me je poslala po tebe." "Niko nije povreen?" upita on, ustajui. "Ne, ali Robio je spreman da pone opite sa lokalnim izvorima hrane. En hoe da joj pomae u praenju reakcija." Zajedno su poli ka logoru, prijateljski se kokajui uz put, ali ona je pazila da zadri distancu, i verovala je da niim nije pokazala kako je konano preuzela teret koji je Emilio tako dugo nosio za oboje, bez njenog znanja. Sofija Mendez je ipak preivela zaptivi oseanja, i svoja i tua. Bila je to stara vetina, koristila ju je nekad davno da bi zatitila sebe, a sada ju je upotrebila da bi zatitila nekog drugog. Ja sam Mendez, mislila je. Nita ne prevazilazi moje moi. En je podigla pogled sa belenice kada su se Emilio i Sofija pridruili ostalima. Desilo se, pomislila je, ali odmah se vratila predstojeem poslu. "Poeemo sa malo mesa", rekla je grupi koja je posedala ukrug pred laboratorijskim atorom. "Mark je eleo da bude prvi, ali suvie je povraao u besteinskom stanju i ne elim da ga dodatno optereujem. Dimi je veliki i zdrav i moe da pojede sve to mu doe blizu usta. Oekujem da e preiveti ak i ako je sve ovo otrovno po nas." Dimi se nasmejao, ali izgledao je pomalo nervozan. En se nije alila. "Emilio, ti i ja emo ga posmatrati na smenu, tokom naredna dvadeset etiri sata", nastavila je. "Ja uzimam prva tri sata, a potom emo se smenjivati." "ta treba da oekujemo?" upita Emilio, sedei na zemlji izmeu Alena i Dorda. "Povraanje tokom prvog sata. Potom bol u stomaku. Zatim bol u donjem trbuhu, a zatim proliv, od obine smetnje do krvavog i po ivot opasnog. Osim toga", ozbiljno je nastavila, stalno gledajui u Dimija, "postoji mogunost naglog krvarenja u mozgu i itav spektar razliitih oteenja creva, jetre i bubrega, koji mogu biti privremeni ili trajni." "Za ovakav eksperiment nikada ne bi dobila dozvolu od Nacionalnog instituta za zdravstvo", ree Dimi. "ak ni kada bi laboratorijski pacovi lino potpisali svoj pristanak", sloi se En. "Ali ne prijavljujemo se za finansiranje istraivanja. Dimi, sad zna koji je rizik. Mark i ja smo izveli stotine testova, ali u neemu tako sloenom kao ivotinja ili biljka postoji beskonaan broj hemijskih materija. Alen se prijavio da bude prvi ako ti eli da odustane." Nije eleo, pa su poeli od komadia peenog malog zelenog, poto je ta ivotinjska vrsta bila vrlo brojna i laka za hvatanje. Svi su gledali Dimija dok se spremao za prvi zalogaj. "Samo ga dri u ustima trideset sekundi, a onda ga ispljuni", upuivao ga je Mark. "Da li osea peckanje ili utrnulost oko usana ili u ustima?" "Ne. Nije loe", ree Dim. "Dobro bi dolo malo soli. Ima ukus kao piletina." Usledilo je opte jeanje, to je i oekivao, i sijao je od zadovoljstva zbog toga.

74

"Dobro. Jo jedan zalogaj, i sad ga progutaj", ree Mark. Dimi istog asa ogloda ostatak mesa sa oba siuna bataka. Na to Mark poe da vie na njega, na opte iznenaenje. Nisu znali da Mark ume da vie. "Nikada vie, da li razume? Postoji protokol i ima da ga potuje!" Postien, Dimi se izvinio, ali uprkos riziku nije pretrpeo nikakve posledice, ni neposredne ni tokom narednih dvadeset etiri sata. Kao i kinica koju su pili, meso malog zelenog izgledalo je bezopasno. Potom su nastavili. Dimi je prvi probao svaku hranu koju bi odabrali. Ako se on ne bi razboleo, Alen i DeVe su je probali posle njega, a zatim Dord i Mark, i na kraju Sofija; En i Emilio ostali su kontrolna grupa i popisivali su namirnice koje su probali, pratei reakcije, spremni da uine sve to mogu ako neko bude loe reagovao. Markov protokol strogo su potovali posle prvog Dimijevog ispada. Ako je iko osetio peckanje ili utrnulost koji su ukazivali na mogue postojanje otrova, tu hranu su podrobno opisivali i nisu je vie probali. Ako nije bilo utrnua i ako je hrana bila srazmerno ukusna, uzeli bi jo jedan mali zalogaj i progutali ga. Posle petnaest minuta uzeli bi jo malo. Potom bi sat kasnije pojeli pristojnu porciju i nadali se da e imati sree koliko i Dimi. Mnogo ta su odbacili zbog ukusa. Veina lia koje su probali bila je suvie gorka, a dosta voa bilo je prekiselo, ali jedno sa sjajnim ukusom izazvalo je kod Dimija proliv. Alen je jednom dobio osip, a Mark je posle jednog obroka povraao. Ali postepeno su doli do spiska stvari koje im, izgleda, nisu kodile, iako se jo nije znalo da li iz takve hrane dobijaju ita korisno. To e saznati znatno kasnije, kada postepeno preu na ishranu kombinovanu od brodskih zaliha i od onoga to su ovde nali. Planeta je izgledala tako gostoljubivo, a oni su bili toliko zadovoljni da su nedelje dolazile i prolazile bez ijednog povratka na 'Stelu maris'. Divei se njenoj neobinoj lepoti, zagrejani njenim suncima, zatieni njenom umom, dok ih je ona makar potencijalno hranila, poeli su da se oseaju kao kod kue na ovoj planeti koju nisu poznavali i da je smatraju dobroudnom i gostoljubivom. Prvi i jedini znak nevolje bio je samo to to se Alen jednog jutra uspavao. Poto je u to vreme disciplina ionako bila labavija, DeVe ga je neko vreme pustio, ali na kraju je odluio da ga probudi za doruak. Prvo u ali, a potom zabrinuto, gurkao je Alena nonim palcem, a potom ga je protresao za rame. Poto ovaj nije reagovao, pozvao je En, koja je po njegovom glasu znala da treba da ponese opremu. Pregledala je Alena, dozivajui ga po imenu i neprekidno priajui sa njim. Disajni putevi otvoreni. Disanje i puls nepravilni. "Alene, mili, vrati se. Hajde, zlato, znamo da si tu unutra", govorila je glasom za koji se nadala da je materinski, dok je DeVe poinjao poslednje pomazanje. Zenice rairene i nepomine. "Oe Pejs!" proderala se. "Zakasniete na slubu!" Bilo ta. Pokuaj da ga dosegne, nai put do mesta na kome je, dovuci ga nazad. Puls isprekidan. Da je sada u prijemoj sali, oko njega bi bila cela ekipa, zavukli bi mu cev u dunik, spremali bi elektrode. Smrt, po onome to je znala, nikada nije mirna. Nauili su je da se bori do ravne crte, a i posle toga. Posle petnaest minuta neko ju je uhvatio za ramena i povukao je, prekinuvi vetako disanje. Shvatila je i pustila Pejsa, ali sedela je i drala ga za mlitavu ruku sve dok je DeVe nije preuzeo i prekrstio je preko Alenovih nepominih, hladnih grudi. "Hoe autopsiju?" upitala je. DeVe tupo klimnu glavom: morali su da znaju. "Onda treba da je uradim odmah. Po ovoj vruini..." "Razumem. Samo napred." Dord, koji je o Eninom poslu znao vie nego to je eleo, sklepao je visok sto i zaklonio ga ciradama sa lendera. Potom je napunio posude vodom sa oblinjeg potoka da bi mogla da se pere dok radi, a napunio je i debele, crne, plastine kese i postavio ih na sunce da se voda ugreje, znajui da e En hteti da se opere kad zavri. Sofija se najzad trgla iz okirane nepokretnosti i dola da pomogne Dordu dok je obarao svoj i Enin ator i ponovo ga podizao, dalje od ostalih. Zahvalio joj se i tiho objasnio dok su radili: "Veoma joj je teko kada joj pacijent ovako umre na rukama. Nikad se nije navikla na to. Bie bolje da ostanemo izdvojeni neko vreme." Emilio je za to vreme pomogao da podignu Alenovo telo na sto i ostao je i kada su DeVe, Dimi i Mark izili. "Hoe li da ti pomaem?" upitao je, spreman, ali ve bled. "Ne", grubo ree ona. Potom se pribrala. "Ne eli da vidi ovo. Nemoj ostati blizu ni da uje. Radila sam ovo hiljadu puta, mili. Navikla sam se." Ali nije radila na ovakvim telima. Nisu bila svea; nisu bili prijatelji. Zapravo, ovo je bila jedna od najgorih, najstranijih stvari koje je uradila u ivotu punom tekih iskustava. I jedna od najuzaludnijih. Posle vie sati uredila je le koliko se moglo i pozvala svetenike, koji su mu obukli odoru i umotali ga u novu ciradu, plastini pokrov dreavo ut, jednako neprikladan i neprihvatljiv kao smrt koju je pokrivao. Dotle se ve smrailo. Sedei oko male vatre, ostali su oslukivali zvuk vode dok je En spirala sa sebe krv, mozak, izluevine i sadraj utrobe, sapunajui se da ukloni zadah, i neuspeno pokuavajui da odagna iz uma slike i zvuke. Kada se pojavila, mokre kose, ali obuena i naizgled smirena, bilo je suvie mrano da bi DeVe video koliko je umorna i koliko uznemirena. Moda je mislio da joj ovo nije palo teko, da je ona profesionalac, da je oguglala, da nije podlona slomu. Zato ju je pozvao da doe do vatre i upitao je za nalaze. "Pustite je", ree Dord, obgrlivi En i okrenuvi je ka njihovom atoru. "Ima vremena i sutra." "Ne, u redu je", ree na to En, mada nije bilo. "Nee trajati dugo. Nije bilo oitog uzroka smrti." "Bio je onaj osip, doktore. Moda alergijska reakcija na voe koje je jeo?" tiho upita Mark.

75

"To je bilo pre vie dana", strpljivo odvrati En. "A uzrok osipa verovatno je kontaktni dermatitis. Nije bilo znakova podignutog histamina u krvi, ali ono to je jue jeo za svaki sluaj emo izbrisati sa spiska." Opet se okrenula da poe ka atoru, da legne kraj Dorda i da se u njegovom naruju seti da je jo iva, i da joj je drago zbog toga. "A moda aneurizma?" upita Emilio. "Moda je sve vreme imao krvni sud spreman da prsne." Traili su utoite u konkretnom. En je bila svesna toga. Suoeni sa smru, ljudi trae razloge kako bi se zatitili od njene nepristrasnosti i gluposti. Bila je budna ve dvadeset sati. Ostali takoe, ali oni su samo ekali. En se podboi i zagleda u tlo, duboko diui da savlada bes. "Emilio", poe ona tiho, ali odmereno, "upravo sam izvrila autopsiju podrobnu koliko je god mogue pod ovim uslovima. Koliko pojedinosti eli? Nigde nije bilo tragova unutranjeg krvarenja. Nije bilo krvnog ugruka u srcu i pluima. Nije bilo upale creva ili eluca. U pluima nije bilo tenosti. Jetra je bila u izuzetno dobrom stanju. Bubrezi i beika nisu bili inficirani. Nije bilo sranog ni modanog udara. Mozak", nastavila je, strano se trudei da joj glas bude miran, jer mozak joj je bilo najtee da izvadi i pregleda, "bio je u odlinom stanju. Nije bilo nijednog fizikog znaka koji bi ukazivao na poznati uzrok smrti. Naprosto je umro. Ne znam zato. Ljudi su smrtni, dobro?" Opet se okrenula da ode, traei mesto gde e moi da sedne i nasamo se isplae, i gotovo je vrisnula kada je ula DeVea: "A onaj ujed na nozi? Nije izgledao ozbiljno i sve nas je neto ujelo, ali moda... En, mora postojati razlog..." "Hoe razlog?" upitala je, okomivi se na njega. Prekinuo je u pola rei, trgnut iz zamiljenosti njenim tonom. "Hoe razlog? Deus vult, pater. Bog je eleo da on umre, dobro?" Rekla je to da okira DeVea, da ih sve okira, da ih uutka, i bila je mrano zadovoljna to je uspela. Videla je DeVea kako prekida u pola rei i ostaje nepokretan, malo otvorenih usta, Emilija rairenih oiju, Marka kako trepe od njene estine, od naina na koji je njegov uobiajeni uzvik vere okrenula protiv njih. "Zato vam tako teko pada da prihvatite, gospodo?" upitala ih je. "Zato Bog dobija sve pohvale za dobre stvari, ali kad se desi sranje, budu krivi lekari? Kada se pacijent izvue, uvek bude 'Hvala Bogu', a kada pacijent umre, uvek krivite lekara. Jedan put, jedan jedini put, samo jebene promene radi, bilo bi lepo kad bi neko okrivio Boga kad pacijent umre, a ne mene." "En, DeVe te nije okrivio..." Bio je to Dimijev glas. Osetila je da je Dord uzima za ruku i otrgla se. "Nije nego! Hoe razlog? Rei u vam jedini koji mogu da smislim, i ba me briga to vam se nee dopasti. Ne znam zato je umro. Ja ga nisam ubila. Prokletstvo, pa ponekad naprosto umru!" Glas joj se tu slomio, i zato je zvuala jo benje i oajnije. "ak i kada imate svu medicinsku tehnologiju na svetu i ak i kada pokuate sve to najbolje znate da ih vratite, ak i kada su udesni muziari, ak i kada su jue bili zdravi, ak i kada su prokleto premladi da umru. Ponekad naprosto umru, dobro? Idite i pitajte Boga zato. Ne pitajte mene." Dord ju je zagrlio dok je plakala od besa. "Nije krivio tebe, En", govorio joj je tiho. "Niko te ne krivi." Znala je da je to tano, ali tog trenutka se oseala kao da je kriva za sve. "Oh, sranje, Dorde!" apnula je, briui nos rukavom i bezuspeno pokuavajui da prestane da plae. "Sranje. ak mi nije bio ni mnogo simpatian." Bespomono se okrenula ka Dimiju i Sofiji, koji su joj prili, ali gledala je u svetenike. "Preao je toliki put zbog muzike, a nije uspeo nijednom da je uje. Kako to da bude poteno? Nije ak ni video instrumente. Zato ga je dovukao ak ovamo, a onda ga naprosto ubio? Kakvu to smrdljivu, prokletu alu izvodi taj va Bog?" Tokom dugih meseci na 'Steli maris' ispriane su mnoge prie. Svi su i dalje uvali neke tajne, ali ispriali su neka seanja iz detinjstva, i jedno je ispriao i Mark Robio. Mark nije bio od onih koji ve sa sedam godina znaju da ele da postanu svetenici, ali nije bio ni daleko od toga. Kada je imao pet godina, ustanovljeno je da boluje od limfoblastine leukemije, i imao je sree to je bio Kanaanin u vreme opte zdravstvene zatite. "Nije leukemija tako strana", priao je. "Uglavnom si samo veoma, veoma umoran i osea da treba da umre kao to umorno dete osea da treba da spava. S druge strane, hemoterapija je bila ba gadna." Njegova majka inila je sve to je mogla, ali morala je da se stara i o drugoj deci. Zato je njegovoj baki, oevoj majci, zapalo da sedi kraj njegovog kreveta, da ga zabavlja priama o starom Kvebeku, da se moli sa njim i da ga uverava, sa dubokim uverenjem, da e ga ona nova operacija, autologna transplantacija kotane sri, sasvim izleiti. Moda je time elela da nadoknadi to je njen sin napustio porodicu pod izgovorom da ne moe da gleda Marka bolesnog. "Samo par godina ranije, takva leukemija svakako bi me ubila. A transplantacija je umalo uspela u tome", priznao im je. "Ali nekoliko nedelja kasnije - bilo je to pravo udo. Moja baka bila je ubeena da je to zaista udo, da Bog ima planove za mene." "A ti, Mark?" upitala je Sofija. "Da li i ti misli da je to bilo udo? Jesi li tada odluio da postane svetenik?" "Oh, ne. Hteo sam da budem hokejaka zvezda", ree on, izazvavi iznenaeni smeh. A kada su odbili da mu poveruju, bio je uporan. "Bio sam odlian strelac u srednjoj koli!" Potom je razgovor preao na sport i nikada se vie nije vratio na Markovo detinjstvo. Ali Sofija nije mnogo pogreila, iako se to desilo skoro deset godina pre nego to je Mark Robio naao iu za svoje jasno oseanje da je ivot dar Boiji, da ga On daje i uzima.

76

Doneo je sa sobom na Rahat bakine brojanice, zajedno sa uverenjem da je sav ivot krhak i prolazan, da je samo Bog veit. Pa ipak, znao je da bi En ovakav odgovor na svoje pitanje smatrala neodgovarajuim i nezadovoljavajuim. Zato, pitala bi. Zato mora tako da bude? U onim kratkim satima pre prve Rahatove zore, dok je Mark bdeo kraj Alenovog tela, gledao je Dimija Kvina kako se tiho kree od atora do atora, sluajui, slaui se, nalazei zajednika stanovita i prenosei poruke. Mark je znao da je bilo trenutaka kada je svaki lan posade lino smatrao da bi Alen Pejs mogao da izazove nevolje, ali niko nije oekivao da e ispasti ovako i da e ba En, od svih njih, uneti raskol u grupu. Konano, kada su noni zvuci zamrli i kada je poela da se usklauje paleta narandastih sunaca, Dimi je poao preko istine ka Marku. "Blagosloveni bili mirotvorci", tiho ree Mark. "Je li diplomatija uspela?" Dimi se zagledao na stranu koju su zvali istok zato to je odatle poinjalo svitanje, i stao da nabraja na prste. "Dord misli da je DeVe kriv to je pritisnuo En preko svake mere. En se stidi to je pobesnela i kae da je to iz nje izbilo dvadeset godina osujeenosti. DeVe to shvata i ali to nije saekao da se En odmori. Emilio takoe razume En, ali boji se da si ti povreen. Sofija kae da ak ni Jov nije dobio odgovor na Enino pitanje, a imao je prilike da pita Boga lino." Mark se neoekivano nasmei. Narandasta svetlost praskozorja ispunila je istonu ivicu ume i dosegnula njegovu prosedu kosu, vrativi joj zlatnu boju iz mladosti. Kao dete bio je upadljivo lep, a ak i u srednjim godinama, malo oputenih skladnih crta lica, bio je melem za oi. "Reci, molim te, ocu Jarbrou da bih voleo da ja drim propoved. I potrudi se da doktorka Edvards doe na slubu, oui?" Dimi je saekao da vidi ima li Mark jo neto da kae, ali ovaj se okrenuo. Zrnca drevne brojanice ponovo poee da mu klize kroz prste u tihom ritmu koji je mogao da uje samo Mark, a moda i Bog. Pre rekvijema nastupila je kratka, napeta rasprava da li Alena treba da sahrane, kremiraju ili vrate na 'Stelu maris'. Pitanje je bilo da li e bakterije iz njegovog tela zagaditi lokalni ekosistem. Na Enino oito olakanje, ona i Mark zastupali su istu stranu. "Onog asa kad smo izili iz lendera, poeli smo da utiemo na ovaj ekosistem", ree En, glasa promuklog od plaa. "Disali smo, povraali, pikili i sejali okolo kosu i elije epitela. Ova planeta ve je primila sve bakterije koje nosimo u sebi." "Nemojte se zavaravati", dodade Mark Robio. "Nae prisustvo sada je deo istorije ove planete." Stoga su iskopali grob i doneli do ivice utu ciradu sa onim to je pokrivala. Potom je poela Sluba Uskrsnua, i kada je doao trenutak, Mark je govorio o Alenu Pejsu i o lepoti njegove muzike i o njegovom oduevljenju kada je pre nekoliko nedelja uspeo da uje itave pesme. "Za Alena ovo putovanje nije bilo uzaludno", rekao je. "Ali ostaje nam Enino pitanje. Zato bi ga Bog doveo ak dovde, samo da bi umro?" Zastao je i pogledao Sofiju pre nego to je nastavio. "Jevrejski mudraci nam govore da je itava Tora, zbir prvih pet knjiga Biblije, ime Boije. Sa takvim imenom, pitaju oni, ta je jo Bog? Poglavari crkve vele nam da je Bog Misterija i nepojaman. Sam Bog, u Svetom Pismu, kae nam: 'Moji putevi nisu vai putevi i Moje misli nisu vae misli'." umski umovi su se utiali. Siesta je bila pravilo na podnevnoj vruini, kada zdruena svetlost triju sunaca tera mnoge ivotinje u zaklon. I svetenicima i svetovnjacima bilo je vruina, bili su umorni i jedva su ekali da Mark zavri. Ali Mark je ekao dok nije uhvatio Enin pogled. "Ljudski je postavljati pitanja kao En noas i ne dobijati neposredne odgovore", rekao je. "Moda je to zato to ne moemo da razumemo odgovore, zato to nismo sposobni da dokuimo puteve Boije i misli Boije. Mi smo, na kraju krajeva, samo vrlo bistri bezrepi primati, inimo najbolje to moemo, ali ogranieni smo. Moda treba svi da se upiemo u agnostike, jer smo nesposobni da doznamo nedoznatljivo." Emilio podie glavu i pogleda Marka, potpuno nepominog lica. Mark je to primetio i nasmeio se, ali nastavio je dalje. "Jevrejski mudraci takoe nam govore da Bog plee kada ga Njegova deca pobede u raspravi, kada stanu na svoje noge i ponu da misle svojom glavom. Zato vredi postavljati pitanja kao to je Enino. Njihovo postavljanje odlian je nain ljudskog ponaanja. Ako nastavimo da zahtevamo od Boga odgovore, moda emo ih jednog dana razumeti. A tada emo biti neto vie od bistrih majmuna i plesaemo zajedno sa Bogom." 20. Napulj: jun 2060. "Rejez, smiri se! Ovde napolju smo u mnogo manjoj opasnosti." "Mnogo manja nije isto kao nikakva", kiselo ree Felipe Rejez Ocu poglavaru. Sada vie nisu ni videli kopno i nisu mogli da nalete na stenje - ulijani je znao da je to najvea opasnost pri plovidbi u zalivu, ali Rejeza to nije ubedilo. "Bio sam mnogo sreniji dok se videla obala." ulijani se smeio na suncu dok su plovili prikupljenih jedara, sa vetrom zdesna. Smestio je Rejeza za krmu, jer smatrao je da bi mogao da je kontrolie miicom i laktom. Obino je poetnicima davao da dre konop jedra, pokazavi im kako da dre jedro zategnuto, pa da on dri krmu, ali Rejez nije mogao dovoljno vrsto da dri konopac.

77

"Ovo je prvi put za deset godina, ukljuujui i nedelje, da nisam bio na najmanje etiri sastanka", ree Otac poglavar. Bio je nag do pojasa, preplanuo i irokih ramena, i izgledao je sjajno za oveka njegovih godina. Felipe Rejez, demekast i nimalo miiav, zadrao je koulju na sebi. "Dolo je ve dotle da pre svakog odlaska na sastanak preduzmem pokajanje. Statistiki gledano, sasvim je verovatno da u na nekom sastanku i umreti. Spremi se na okret." Rejez se sagnuo mnogo dublje nego to je trebalo dok mu je preka jedra prelazila preko glave. Imao je viziju, jednako snanu kao kod Svete Tereze od Avilje, kako pada u more i tone kao kamen. "ao mi je to je ovo na Emiliovu tetu", nastavljao je ulijani, "ali strano mi je milo to sam imao priliku da isplovim." "Vi ovo stvarno volite", ree Rejez, gledajui ga. "Oh, da. Da, volim. I, tako mi Boga, kad napunim osamdeset uzeu godinu dana slobodno i oploviu svet!" objavio je. Vetar je jaao i poeli su da se naginju ulevo. "Jedrenje je sjajan lek protiv starosti, Rejeze. Sve to se radi na jedrilici mora da se radi polako i promiljeno. I staro telo najee je potpuno sposobno da radi sve to treba tokom jedrenja. A ako more odlui da ti oita lekciju, pa, mlada lea nisu nita sposobnija od starih da se odupru okeanu, pa je iskustvo tada najvanije. Okret." Neko vreme su utke plovili, proavi i pozdravivi nekoliko ljudi u ribarskim amcima. Rejez je od silnog saginjanja izgubio pojam o pravcu, ali imao je neodreen utisak da jedre oko zaliva. Bilo je mnogo ribara. udno, tako kasno po podne. "Jue sam pokuao da nagovorim Sandoza da isplovi sa mnom. Mislio sam da bi mu se dopalo. Pogledao me je kao da mu predlaem organizovano samoubistvo." "Verovatno se plai plovidbe", ree Felipe, nadajui se da nije suvie oito da je i sam prepadnut. "Ali vas dvojica ste sa ostrva! Kako moete da se plaite mora?" Vas dvojica, primeti Felipe. Mnoina. Toliko o prikrivanju. "Lako. Uragani i zagaenje. Toksine plime i ajkule. Upravo ivot na ostrvu najbolje te ubedi da se treba drati kopna." Felipe pogleda horizont, pokuavajui da ne uoi olujne oblake. "Nikada nisam nauio ni da plivam. Mislim da nije ni Emilio. Sada je svakako prekasno", dodade, pruajui proteze. "Nee morati da pliva, Rejeze", uveravao ga je Otac poglavar. Neko vreme je utao, a onda nastavi vedrim glasom. "Priaj mi o Emiliju. Poznavao sam ga kao dete - bio mi je secundus u semenitu, zna ve. Miljenik Boiji, tako smo ga zvali mi primi. Bilo je samo pitanje vremena kada e povesti pobunu anela... Morao je da bude najbolji u svemu, od latinskog do bezbola." Sandoz im je vratio time to je pustio bradu, pa je izgledao kao Sotona na nekoj looj slici; bio je to duhovit i nem odgovor na zavitlavanje, sad kad je ulijani razmiljao o tome. "A kasnije sam ga znao po uvenju, kao naunika. Kau da je bio sjajan na svom polju. Kakav je bio kao parohijski svetenik?" Rejez duboko uzdahnu i ostade nepomian. Ba kao to je i podozrevao. Zato ga je pozvao ovamo. "Bio je dobar svetenik. Vrlo simpatian. Mlad. Duhovit. Sportista." Naprosto da ne poveruje da je to isti ovek. Izgubio je svu toplinu i veselje. Nikakvo udo, s obzirom na okolnosti. Svedoenja nisu ila dobro. Emilio je odgovarao na pitanja jednoslonim reima ili bi se izgubio pokuavajui da se seti tehnikih rasprava koje je, kako je tvrdio, samo napola sluao. Rejezu je bilo neprijatno da ga gleda. Ponekad je delovao nesposobno i zbunjeno, a kada bi ga pritisli, pobesneo bi. Ponovo su se okrenuli i zaplovili prema jo jednom ribarskom amcu. Ovog puta ribar se obratio Ocu poglavaru. Felipe je dovoljno razumeo italijanski da bi shvatio kako ulijani potvruje dolazak na nekakvo venanje u julu. Otac poglavar je, izgleda, poznavao mnogo ribara. "Jeste li ikada uli za Brigadu Basura?" iznenada upita Felipe. "Ne. ta je to? 'Basura' znai smee, zar ne?" "Tano. To je bilo tipino za Sandoza, sad kad razmiljam o tome. Bilo je to na samom poetku, tek to je stigao u La Perlu. itav kraj - pa, bile su to favele, shvatate. Mnotvo uderica. Kao predgrae na istonom kraju grada. Ali nikada ga nisu priznali, pa nije bilo odnoenja smea. Ljudi su ubre bacali u more ili sa litica. Emilio je naprosto poeo da kupi ubre po ulicama. Vree i vree. Onda bi to odvukao u Stari San Huan i ostavio pred kuom Edvardsovih, pa su ga ubretari odnosili. Gradsko vee se pobunilo, ali Edvardsovi su izjavili da je to njihovo ubre. Zato su neko vreme uspevali." "Okreemo." Felipe se ponovo sae pod preku, ali sada jedva dovoljno; bio je obuzet priom. "U prvo vreme deca su samo ila za njim - bio je sjajan sa decom. I tako, oni su ili za njim, a on bi svakom dao po kesu, i uskoro smo imali itave procesije male dece sa velikim kesama smea koje su vukli uz stepenice za Emiliom i ostavljali u ogromnim hrpama pred kuom Edvardsovih. A to je bio vrlo otmen kraj, mnogo turista, i moete zamisliti koliko je bilo albi." "Da pogodim. Vee je na kraju odluilo da je bolje da odnose ubre iz vaeg kraja nego da se svaaju sa jednim vrlo upornim svetenikom." "Tako je. Znate, umeo je da bude strano simpatian, ali naprosto ste znali da e on nastaviti sakupljanje ubreta dok se pakao ne ohladi. A kazao im je da ta deca sada rade neto korisno i nagovestio je da bi ta ista deca inae deparila po San Huanu, i tako..." ulijani mahnu jo jednom ribaru. "Zna, nikada nisam uspeo da poveem prie koje sam uo o Emiliju sa ovekom koga sam poznavao. Nikada ne bih ni pomislio da kaem kako je bio simpatian. On je

78

bio najmraniji mladi u semenitu. Nikad se nije smeio. Radio je kao konj. A toliko je bio i tvrdoglav kad je u pitanju bio bezbol." "Pa, znate, latinoameriki deaci jo cene tri F. ele da budu feo, fuerte y formal." Pogledao je Oca poglavara da proveri je li razumeo. "Runi, snani i ozbiljni. Mao ideal. Pretpostavljam da su Emilija kao dete esto muili jer je bio sitan i lep, pa je reio da to nadoknadi tako to e postati vrlo ozbiljan, vrlo precizan." "Pa, ja bih pre rekao naduren i naroguen umesto ozbiljan i precizan. Zna, nisam siguran da sam ga ikada video kako se smei. Niti sam ga uo da kae vie od tri rei u reenici. Kada ujem ljude kako priaju da je bio simpatian ili zabavan, upitam se je li to ista osoba. Okreemo." ulijani pokaza ka drugom amcu i Felipe klimnu glavom i pomeri krmu. "A kada ujem da ume da oponaa glumce i da izvodi maioniarske trikove, da je sjajan sa decom..." Zautao je, oekujui, ali Rejez nije nita dodao. "Uvek sam ga smatrao krutim i distanciranim, ali on i dalje ima naprosto neprirodnu sposobnost da stie prijatelje! Kandoti i Ber bi za njega ili kroz vatru i vodu." "Smem li da sednem sa druge strane ove stvari?" upita Felipe. "Ova ruka mi se umorila." "Svakako. Hoe da je ja preuzmem? Dosta jedrim i sam, kada imam priliku." Felipe se iznenadio kada je utvrdio da ne eli da preda krmu. "Ne. Samo ako promenim stranu, bie mi odlino", rekao je i nesigurno ustao da se premesti. Seo je vrlo naglo, jer ga je udar talasa zanjihao, ali opet se prihvatio krme. "Poinjem da shvatam lepotu ovakvog jedrenja", priznao je. "Ovo mi je prvi put da plovim. Kada ste vi poeli da jedrite?" "Jo kao dete. Moja porodica imala je desetmetarsku jahtu. Otac me je nauio navigaciji po zvezdama kad mi je bilo osam godina." "Oe poglavare, smem li da budem iskren?" Nastupila je tiina. "Zna, Rejeze", konano ree ulijani, kiljei ka horizontu, "kod ovog posla najvie mi smeta to svi uvek trae dozvolu da bi bili iskreni. Kai ta god eli. I zovi me Vins, dobro?" Potpuno zblanut, Felipe se kratko nasmeja; znao je da nikada nee biti u stanju da ovog oveka zove Vins. Potom se pribrao i poeo. "Kada ste dobili svoje prve cipele?" Sada se ulijani zblanuo. "Nemam pojma. Kad sam prohodao, valjda." "Ja sam svoje prve cipele dobio kad mi je bilo deset godina. Kupio mi ih je otac Sandoz. Kada ste odrastali, da li se ikada postavljalo pitanje hoete li ii u kolu? Ne mislim na studije. Da li je iko ikada i pomislio da neete ii u srednju kolu?" "Razumem na ta cilja", tiho ree ulijani. "Ne. Pitanje se nije ni postavljalo. Oduvek se podrazumevalo da u stei obrazovanje." "Naravno", ree Felipe, dobroudno sleui ramenima i prihvatajui kao sasvim prirodan stav ulijanijeve bogate porodice. Nije morao da objanjava. "Vi ste imali majku koja je znala ko vam je otac, imali ste obrazovane roditelje, novac za jedrenjak, kuu, automobile. A da niste otili u svetenike, bili biste bankar, upravnik bolnice ili neto slino, je li?" "Da. Verovatno. Svakako neto slino. Mislim da bi mi uvoz-izvoz ili finansije sasvim odgovarali." "I bili biste savreno sposobni da budete ta god poelite da postanete, je li? Pametni ste, obrazovani, vredni. Zasluujete da budete to to ste, tu gde ste." Otac poglavar nije odgovorio, ali nije ni poricao. "A znate li ta bih ja bio da nisam postao svetenik? Bio bih lopov. Ili i neto gore. Ve sam krao kada se Emilio zainteresovao za mene. Znao je za neke stvari, ali nije znao da sam ve obijao automobile. Imao sam devet godina. Do trinaeste bih diplomirao krau automobila." "A da se DeVe Jarbrou nije zainteresovao za Emilija Sandoza?" tiho upita ulijani. "ta bi Emilio postao?" "Prodavac", ree Rejez, znaajno gledajui ulijanija. "Crni heroin, iz Meksika preko Haitija. Porodina tradicija. Svi su robijali zbog toga. Deda mu je u zatvoru ubijen. Oeva smrt je izazvala omanji rat bandi. Brata su mu ubili zbog zadravanja dela novca." Felipe zastade i upita se ima li prava da pria sve to ulijaniju. Deo toga svakako je negde ve zabeleen; Emiliov dosje verovatno sadri sve to, a moda i tota vie. "Sluajte", ree Felipe, sada potpuno obuzet dubokim kontrastom izmeu svog i Emiliovog ivota i ivota ljudi kao to je Vinenco ulijani, koji su roeni sa novcem i poloajem u bezbednosti, "i dalje mi se ponekad ini da sam ja vie lopov, kako sam poeo, nego svetenik, to sam ve decenijama. Kad se izvue iz favela i poe na kole to znai da si zauvek izdvojen..." Prestao je da govori, strano postien. uilijani nikada nee moi da shvati cenu koju deaci sa stipendijom plaaju za obrazovanje: neizbeno otuenje od porodice koja ih ne razume, od korena, od samog sebe, onog 'ja' koje si nekada bio. Iznenada se naljutivi, Felipe odlui da vie nita ne ispria o Emiliju Sandozu. Neka ulijani ode da ga pita sam. No, Otac poglavar je nastavio. "Zato pamti pravila i pokuava da se ne izloi ponienju." "Da." "I zato si krut i zvanian, utoliko vie to se vie osea izvan svog elementa." "Da." "Hvala ti. To mi mnogo objanjava. Trebalo je da shvatim..." Prekinulo ih je novo dovikivanje na italijanskom dok su okretali nazad ka Napulju i proli kraj jo jednog amca. Rejez je tek sad neto primetio. "Zar niko od ovih ljudi ne peca?" "Ne, mislim da ne pecaju", vedro ree ulijani. "Svakako umeju sa amcima, ali ne pecaju."

79

Felipe ga zbunjeno pogleda. "Vi sve njih poznajete, zar ne?" "Da. Uglavnom su mi dalji roaci." ulijani se iskezio i stao da posmatra Felipea kako se premilja. "Ne mogu da poverujem. Mafija! Oni su mafija, zar ne?" ree on konano, iskolaivi oi. "Oh, Boe. Ja ne bih tako rekao. To se nikada ne kae. Naravno, ne znam zasigurno koji im je glavni izvor prihoda", priznade ulijani, suvim i tihim glasom, "ali lako bih mogao da pogodim." Pogledao je Felipea i umalo da se nasmeje. "U svakom sluaju, mafija je sa Sicilije. U Napulju je kamora. Svodi se na isto", zamiljeno je nastavio. "Smeno, zar ne? Moj deda i deda Emilija Sandoza bili su gotovo kolege. Sandoz me, zapravo, pomalo i podsea na mog dedu. I on je umeo da bude simpatian kad je u svom elementu, ali postajao je vrlo krut i oprezan sa ljudima kojima nije verovao ili ih nije poznavao. Oseao sam se poaen to sam pripadao njegovom unutranjem krugu. Za njega bih iao u vatru i vodu. Skreemo." Felipe je bio toliko zapanjen da se nije ni pomakao; ulijani je morao da ga cimne kako bi se sklonio ispod preke. Pustio je Rejeza da se malo privikne, a onda je zamiljeno nastavio. "Moj otac bio je srazmerno ist, ali porodini novac bio je prljav koliko se samo zamisliti moe. Saznao sam za to kad mi je bilo sedamnaest godina. Godine pune ideala." Otac poglavar pogleda Rejeza. "Nikada ne prestajem da se udim koliko razliitih pobuda odvodi ljude u svetenike. Izgleda da se meni zavet siromatva inio naroito privlaan." Poeo je da sputa jedro i preuzeo je krmu kako bi uveo jedrilicu u luku. "Prvi jedrenjak na kome sam ikada plovio bio je poklon od dede, kupljen prljavim novcem. Istim priljavim novcem koji je kupio i ovu jedrilicu, kad malo razmislim. A kupuje i izdvojenost i zatitu za Emilija Sandoza, ak i u ovom trenutku. Zato smo doli u Napulj. Ovaj grad pripada mojoj porodici." "Kada si nauio da tako pravi rukavice?" upita Emilio Dona. Sedeli su napolju, jedan preko puta drugog za drvenim stolom u zelenoj senci venjaka od vinove loze. Uz grevito brujanje servo motora, Emilio je uporno podizao sa stola jedan po jedan kamiak i sputao ih u olju, a potom bi ih sve ponovo prosuo da ponovi vebu drugom rukom; Don Kandoti mu je io nov par rukavica. Donu je bilo gotovo milo to se pokazalo da je prethodni par imao nedostatak, av suvie blizu oiljka izmeu dva prsta, tako da ga je uljao i otvarao ga. Ovo je bio prvi korak, nain da se ustanovi kakvo-takvo primirje izmeu njih dvojice. Sandoz jedva da je razgovarao sa njim jo od onog prvog, uasnog dana svedoenja, osim to je optuio Dona da ga je namerno drao u mraku. "Mislio sam da treba da mi pomogne oko pripreme za to sranje", zareao je kada mu je Don sutradan priao. "Pustio si me mrtav hladan da uem tamo, prokletinjo. Trebalo je da me upozori, Done. Trebalo je da mi kae ta su sve rekli." Don je bio zbunjen. "Pokuao sam! Stvarno jesam, prokletstvo! A ionako si znao ta se desilo..." Tada je pomislio da e ga Sandoz udariti, ma koliko bi bilo besmisleno da ga napadne sitan, bolestan, besan ovek sa unakaenim akama. Ipak, Sandoz se okrenuo i otiao, i sledeih nedelju dana nije hteo ni da pogleda Dona. Na kraju je bes popustio i danas je Sandoz izgledao samo umoran i obeshrabren. Prepodne je bilo naporno. Na red je dola smrt Alena Pejsa. Edvard Ber je poeo da nagaa o defibrilaciji srca. Pri autopsiji nije bilo nikakvog traga o tome. Emilio je delovao ravnoduno. Ko zna? Kada je Don ponudio da po podne napravi novi, bolji par rukavica, Sandoz je ravnoduno slegnuo ramenima i izgledao je spreman da barem sedi sa njim za istim stolom dok Kandoti bude io novi model. "Nekada sam iveo od izrade cipela i rukavica", odgovori sada Don. Emilio podie pogled. "Kada sam otiao, sve se proizvodilo masovno." "Da, i danas je uglavnom tako, ali neko vreme je gomila ovakvih kao ja pokuavala da vrati dostojanstvo ljudskom radu", cinino ree Don, postien to priznaje. "Trebalo je svi da nauimo neki zanat, i kupovali bismo samo runo izraene stvari, kako bismo stvorili trite. Nismo bili ba ludi ili hipici, ali nismo bili ni daleko. Napravi cipelu, spasi svet." Sandoz podie ruke; proteze su u senci izgledale crne. "Taj pokret e mene morati da zaobie. Osim ako neko ima spremno trite za ubacivanje kamenia u olje." "Pa, ionako je sve odavno prolo. Izvetio si se sa ovim", ree Don, pokazujui iglom proteze. Pre samo par meseci, Sandoz se krvavo znojio samo da uzme u ruku kamen veliine pesnice. "Mrzim ih", kratko ree Emilio. "Zaista? Zato?" "Konano. Jednostavno pitanje sa lakim odgovorom. Mrzim proteze zato to me bole. A dosta mi je bola." Emilio skrete pogled, zagledavi se u pele koje su opsluivale margarete i rue pod blistavim suncem izvan senke venjaka. "ake me bole i glava kao da e mi pui, a proteze me uljaju. Stalno se oseam uasno. Dosta mi je svega, Done." Don Kandoti ga je sada prvi put uo da se ali. "Sluaj. Hajde da ti ih skinem, vai?" Ustao je i pruio ruke preko stola, spreman da otkopa kaieve. "Dosta si radio za danas. Hajde." Emilio je oklevao. Mrzeo je i to ne moe sam da stavi i skine proteze, to i u tome zavisi od brata Edvarda. Navikao se i na to i na mnogo gore stvari, sa Edvardom, ali jo od bolnice nije dozvolio nikome drugom da ga dodirne. Bilo mu je teko da pristane. Na kraju je ipak pruio ruke, jednu za drugom.

80

Bol se uvek pojaavao kad bi pritisak prestao, kad bi se krv ponovo slila u zgrene, iscrpljene miie. Zatvorio je oi i ekao, ukoenog lica, da to proe i trgao se kad je Don uzeo jednu ruku i poeo da je masira. Povukao ju je, uasnut to ih neko moe videti i rei neto nepodnoljivo. Izgleda da je i Kandoti pomislio isto, jer se nije pobunio. "Smem li neto da te pitam, Emilio?" "Molim te, Done. Danas sam ve odgovorio na hiljadu pitanja." "Ne, samo... zato su ti to uinili? Je li to bilo muenje? Zna, izgleda tako uredno izvedeno." Sandoz duboko uzdahnu. "Ni ja nisam sasvim siguran da li razumem. Postupak se zove hastaakala." Postavio je ruke na sto, dlanovima navie, kao trgovac kad pokazuje muteriji neku tkaninu, i zagledao se u njih bez ikakvih primetnih oseanja. "Nije bilo zamiljeno kao muenje. Rekli su mi da Janaate to ponekad rade i svojim prijateljima. Supaari se iznenadio koliko smo to teko podneli. Mislim da Janaate nemaju toliko nerava u akama kao mi. Oni se ne bave finim motornim poslovima. To im obavljaju Runi." Don je utao, zgroen, ali prestao je da ije i sluao je. "Moda je u pitanju estetika. Moda su prsti lepi kad su dui. Ili nain da nas kontroliu. Nismo morali da radimo, ali nismo ni mogli. O nama su se starale sluge. Posle. Mark Robio i ja smo dotle ostali jedini. Mislim da je bilo zamiljeno kao in poasti." Glas mu se izmenio, sada je bio grublji, vratila mu se gorina. "Ne znam za koga bi bila ast. Verovatno za Supaarija. Nain da pokae kako moe dozvoliti sebi da dri u kui bespomonu, zavisnu osobu. Valjda." "Kao to su kineski plemii vezivali noge devojicama." "Moda. Da, moda je liilo na to. Marka je to kotalo ivota. Nikako nije prestajao da krvari. On... pokuao sam da im objasnim o pritisku na rane. Ali nikako nije prestajao da krvari." Jo neko vreme je zurio u svoje ake, a onda je odvratio pogled, urno trepui. "I ti si patio, Emilio." "Da. I ja sam patio. Gledao sam ga kako umire." Negde u daljini poeo je da laje pas, i uskoro mu se pridruio jo jedan. uli su neku enu kako vie na pse, a zatim mukarca kako vie na enu. Sandoz se okrete i podie noge na klupu, pa poloi elo na podignuta kolena. Oh, ne, pomisli Don. Ne opet. "Emilio? Jesi li dobro?" "Da", ree Sandoz, podigavi glavu. "Samo obina glavobolja. Kad bih samo mogao da mirno spavam..." "Opet komari?" "Danteov 'Pakao', ali bez imalo humora." Bio je to pokuaj ale, ali nijedan od njih dvojice nije se nasmeio. Neko vreme su sedeli, zadubljeni svako u svoje misli. "Emilio", ree Don posle nekog vremena, "rekao si nam da je Mark od poetka jeo lokalnu hranu, a da ste ti i En Edvards bili kontrola, zar ne?" "Sranje, Done. Pusti me na miru." Ustao je da ode. "Idem na obalu, dobro?" "Ne, ekaj. Izvini, ali ovo je moda vano. Je li bilo neega to si ti jeo, a Mark nije?" Sandoz je piljio u njega, neprozirnog lica. "ta ako je Mark Robio dobio skorbut? Moda je zato umro. Moda zato to je due od vas jeo njihovu hranu, ili ste moda vi dobijali C vitamin iz neke hrane koju on nije jeo. Moda je zato neprekidno krvario." "Mogue je", konano ree Sandoz. Ponovo se okrenuo i preao nekoliko koraka, na sunce, a onda se naglo zaustavio uz nehotini uzvik i ostao nepomian kao stub. Don je smesta skoio i obiao oko stola, kiljei na prejakom svetlu dok je prilazio Sandozu. "ta? ta je bilo?" Sandoz se presamitio, teko diui. Srani napad, pomisli Don, sada ozbiljno uplaen. Ili onakav spontani prelom kosti na koji su nas upozorili. Rebro ili kimeni prljen naprosto su prsli, bez ikakvog upozorenja. "Reci neto, Emilio! Neto te boli? ta ne valja?" Kada se Sandoz oglasio, govorio je odmereno i jasno kao profesor lingvistike koji neto objanjava studentu. "Re hastaakala je K'San element, verovatno izveden iz korena staaka. Sufiks ala oznaava slinost ili paralelu. Ili priblinost. Prefiks ha daje korenu aktivni vid, kao da je glagol. Staaka je neka vrsta brljana", govorio je Emilio, kontrolisanim i mirnim glasom, rairenih oiju koje su gledale u prazno. "Veoma je lep. Penje se uz vee, jae biljke, kao na brljan, ali ima grane koje se pruaju da vise nanie, kao kod alosne vrbe." Podigao je ruke, okrenuvi ih tako da su prsti ljupko visili sa zglobova, kao grane alosne vrbe, ili brljana staaka. "To je kod njih nekako simbolino. Shvatio sam to iz konteksta. Supaari je pokuao da mi objasni, ini mi se, ali bilo je suvie apstraktno. Verovao sam mu, i zato sam pristao. Oh, Boe." Don ga je gledao kako se trudi da objasni ta je shvatio. Bilo je grozno. "Pristao sam i za Marka. A on je umro. Krivio sam Supaarija, ali, zapravo, ja sam kriv." Bled i drhtei, pogledao je Dona, oekujui potvrdu onoga to je po njemu bilo neizbean zakljuak. Don je odluno odbio da prati Emiliovu logiku jer nije hteo da potvrdi neto to bi dodalo novi teret svoj krivici koju je ovek pred njim nosio u sebi. Ali Sandoz je bio uporan. "Zar ne razume? hastaakala; da neto bude napravljeno da lii na staaku. Da postane vidljivo i fiziki zavisno od nekoga snanijeg. Ponudio nam je hastaakalu. Odveo me je u batu i pokazao mi je brljan, a ja nisam shvatio. Mislio sam da nudi Marku i meni svoju zatitu i gostoljublje. Mislio sam da mogu da mu verujem. Zatraio je moj pristanak i ja sam ga dao. I jo sam mu se zahvalio." "To je bio nesporazum, Emilio. Nisi mogao znati..."

81

"Mogao sam! I onda sam znao sve to sam ti sad rekao. Samo nisam razmiljao!" Don zausti da se pobuni, ali Sandoz ga nije sluao. "I Mark je umro. Isuse, Done. Oh, Hriste." "Emilio, nisi ti kriv. ak i da si shvatio to za brljan, nisi mogao znati ta e uiniti sa tvojim akama", ree Don, steui ga za ramena, pomaui mu da se polako spusti, kleknuvi i sam kraj njega. "Robio je verovatno ve bio bolestan. Nisi mu ti isekao ake, Emilio. Nisi ga ti naterao da na smrt iskrvari." "Ja sam odgovoran." "Nije isto biti odgovoran i biti krivac", odvrati Don. To je bila vrlo precizna razlika, i nimalo utena, ali tako na brzinu, suoen sa ovekom skljokanim na zemlju, lica izmodenog od nespavanja i sada jo i od novog bola, Don Kandoti je uinio najvie to je mogao. Nekoliko noi kasnije, svakako je ve prolo jedan kada je Vinenco ulijani uo prve znake komara. Zadremao je itajui, u sobi kraj Sandozove, poto je Edvardu Beru dao slobodnu no. "Starcima ne treba mnogo sna", rekao mu je. "Nee mu niim pomoi ako bude izmoren koliko i on." Kraj Emiliovog kreveta nalazio se neupadljiv monitor koji je prenosio u sobu Oca poglavara sve zvuke njegovog sna. Kao neki novi roditelj, spreman da oseti i najmanju promenu bebinog disanja u snu, ulijani se potpuno razbudio istog asa kada je disanje postalo promuklo i nepravilno. "Nemojte ga buditi", uputio ga je Ber, i sam siv u licu od nespavanja i emocionalnog danka svakom komaru, koji su se sada javljali tri-etiri puta nedeljno. "Nije uvek isti san, i ponekad uspe da ga pregura sam. Samo budite spremni sa lavorom." ulijani je sada iziao u hodnik, navukavi ogrta, i oslunuo pred vratima pre nego to je uao u Emiliovu sobu. Mesec je bio pun i lako je mogao da vidi. Emilio se smirio i ulijani je, pun olakanja, ve hteo da se okrene kada je Sandoz iznenada seo, grcajui. Trudio se da izie iz kreveta, petljajui po aravima labavim, nekontrolisanim prstima, i kao da nije bio svestan da u sobi ima jo nekoga. ulijani prie krevetu, pomoe mu da se oslobodi arava i pridravao mu je lavor dok munina nije prola. Brat Edvard nije preterivao u opisivanju grevitosti povraanja. Vinenco ulijani bio je iskusan mornar i doiveo je mnogo morskih bolesti, ali nikada nije video neto tako uasno kao to je bila ova reakcija na san. Kada je prolo, izneo je lavor, oprao ga i vratio praznog, sa plastinom aom punom vode. Sandoz je prihvatio au, nespretno je steui izmeu runih zglobova, i prineo je usnama. Nekoliko puta je pljunuo u lavor, a onda je pustio da ulijani uzme au. ulijani je ponovo iziao iz sobe i vratio se sa vlanom krpom da obrie Emiliju znoj sa lica. "Ah", ironino ree Sandoz. "Veronika." Kada se ulijani vratio po trei put, priao je drvenoj stolici u uglu da saeka ta e biti dalje. Sandoz je neko vreme samo zurio u njega kroz dugaku, crnu kosu, vlanu od napora, nem i drhtei, pogrbljen na ivici kreveta. "Tako, znai", konano ree on, "doli ste moda kao turista? Da vidite kako kurva spava. Kao to vidite, kurva spava vrlo loe." "Emilio, nemoj tako da govori..." "Uznemirava te izbor rei? I mene je, u poetku. Ali predomislio sam se. ta je kurva ako ne neko ije je telo uniteno radi tueg zadovoljstva? Ja sam Boija kurva i uniten sam." Sad se ve smirio. Fizike posledice su prole. "Kako ste me ono zvali nekada?" "Boiji miljenik", ree ulijani gotovo neujno, postien sa zakanjenjem od ezdeset godina. "Da. Pitao sam se hoe li se setiti. Boiji miljenik! Zar nisu tako zvali kraljevske nalonice? Ili katamite. Miljenik!" Nekako runo se nasmejao. "Moj ivot predstavlja vrlo zanimljivu simetriju, ako se gleda sa dovoljne udaljenosti." ulijani zatrepta. Sandoz je to primetio, pa se hladno nasmeio. Potom se okrenuo i uz pomo runih zglobova podigao jastuk, kako bi mogao da se leima osloni o uzglavlje kreveta. Kada je ponovo progovorio, njegov tihi glas sa jedva primetnim naglaskom bio je hladan i melodian. "'Mesec je zaao, a i Plejade; sredina je noi'. Zar nisi zabrinut to si sam u spavaoj sobi sa nekim ovako ozloglaenim?" upitao je sa teatralnom drskou. Bezobzirno je pruio mrave ruke prekrivene modricama, poloivi ih povrh uzglavlja, i polako podigao jedno koleno. Poza bi stvarno bila izazovna da nije arava, pomisli ulijani, a isto tako mogla bi da predstavlja i namerno oponaanje prilike na raspeu koje mu je bilo tano nad glavom. Vinsa ulijanija nekada bi pogodilo takvo dvosmisleno izrugivanje, ali to je bilo davno, i nije hteo da se uhvati na mamac. Poto je dobio etiketu, shvatio je, Sandoz je reio da svoj prezir pokae egaenjem. "Zar se ne brine", nastavi Sandoz tonom ogromne iskrenosti, "da e, sam i bez podrke, doneti odluku koja e izazvati skandal?" To je bilo uasno tano. ulijani je uo sopstveni glas, ugledao je sliku sopstvene pobone samouverenosti, i bilo mu je teko da ne obori pogled. "Kako da ti pomognem, Emilio?" upitao je. "Da li se u komi sanja? esto sam se pitao da li bi mi pomogao metak paljivo smeten u mozak." ulijani se ukoi, ipak obuzet besom. Ovaj ovek nita nije olakavao. "Ako to ne moe", nastavi Sandoz, "mogao bi da mi obezbedi dovoljno alkohola da se svako vee napijem namrtvo. Ionako stalno imam glavobolju. Mamurluk ne bih ni primetio." ulijani ustade i poe ka vratima. "Nemoj ii", ree Emilio.

82

To je moda bilo izazivanje. Ili molba. ulijani zastade, pa se vrati do stolice u uglu. Bila je to teka no, ali starcima ne treba mnogo sna. 21. Rahat: drugi mesec, kontakt Jezuitski pohod, uozbiljen smru Alena Pejsa, poeo je da se priprema za odlazak iz Edena u kome su iveli skoro mesec dana. Po podne posle pogreba, dok su mu u umu jo odjekivali tonovi jezuitske himne 'Uzmi i primi', DeVe Jarbrou je paljivo odmeravao razloge za odlazak i protiv odlaska do 'Stele maris' pre nego to se upute da pronau Pevae. Imali su ogranienu koliinu goriva za lender. Na osnovu potronje za vreme prvog sputanja, procenio je da se u rezervoarima lendera nalazi oko 103 do 105 posto goriva potrebnog za putovanje od broda do tla i nazad, to je bila prokleto velika srea, pomislio je, pogledavi nebo. U skladitima na asteroidu bilo je dovoljno goriva za pet putovanja tamo i nazad. Moda i est, ali to bi bilo moda preterano. Dobro, onda pet, pomislio je. Kad se odvoji gorivo za konani odlazak, zakljuio je da imaju etiri putovanja tokom etiri godine, za prevoz zaliha i robe za trgovinu, uz rezervu za eventualne hitne sluajeve. U ovom trenutku nije imao pojma ime bi mogli da trguju, ali znao je koliko brzo troe namirnice. Poto su sve vie koristili lokalne izvore hrane, zalihe su im trajale due nego to su u poetku procenili. Samo En i Emilio su i dalje bili iskljuivo na hrani sa Zemlje, a nijedno od njih nije bilo gladnica. A sada imaju jedna usta manje da hrane. Lako bi izdrali jo nedelju dana, ali DeVe je zakljuio da e se oseati mnogo bolje ako ponovo napune ostavu zalihama za najmanje dvanaest meseci. Zato je zaposlio itavu posadu da sastavlja spiskove stvari koje nisu poneli sa sobom prvi put. DeVeova lina lista ukljuivala je puku, koju je nameravao da donese dole ne pominjui je nikome, jer nije hteo da se oko toga digne rasprava. I jo konopaca. I pre bi umro nego da prizna, ali hteo je da donese dole jo kafe. Pokazalo se da je klima srazmerno blaga, iako im se od oluja bukvalno dizala kosa na glavi, a kada bi izila sva tri sunca, bilo je pretoplo za bilo kakav posao. Koristila bi im laka odea i zatitni kremovi. A najvie od svega eleo je da donese ultralakog. Kao i sve to su poneli, imao je sunani pogon siuan avion dvosed sa krilima presvuenim fotovoltanim polimerom koji je pokretao elektrini motor od petnaest konjskih snaga. Lep kao slika i strano zabavan za upravljanje. Pri prvom sputanju za njega nije bilo mesta, poto je odeljak za putnike bio prepun. Sada bi im mali avion zaista bio od koristi da izvide okolinu. Markove mape bile su dobre, ali DeVe je eleo da uzleti i svojim oima vidi ta ih eka pre nego to krenu dalje. Stavio je tablicu pod miku i poao preko istine ka En Edvards, koja ge je primetila da dolazi. I sama je pravila spiskove, sedei leima oslonjena o 'drvo' i drei na podignutim kolenima tablicu koja je imala neposrednu vezu sa bibliotekom na 'Steli maris'. "Moda je bio endokarditis", tiho je rekla kad joj se DeVe dovoljno pribliio. "Bakterijska infekcija sranih zalistaka. Neposredno pre nego to smo poli pojavio se novi oblik, samo sam ula za njega. Moe zaas da ubije i zdravu osobu, a vrlo ga je teko otkriti autopsijom, ak i kod kue." On zastenja dok se sputao da sedne kraj nje. "Gde je mogao da pokupi takvu bakteriju?" "Nemam pojma, DeVe", ree En, maui rukom ispred lica da otera roj stvorenja nalik na muice. "Moda ju je sve vreme nosio, sve dok mu neto nije oslabilo imunoloki sistem do te mere da je bakterija nadvladala zatitu unutar organizma. Ultraljubiasto zraenje moe da ugrozi imunoloki sistem, a mi ovde primamo priline doze ultraljubiastog." "Ali nisi sigurna da je zaista bilo to... kako se zvae... to na endo." On podie neki tap i poe da se igra njime, postepeno ga povijajui u omu. "Ne. Ali to je najbolje objanjenje koje sam dosad nala." Ona zatvori belenicu. "Ne mogu da poverujem da je umro. ao mi je zbog onog sino." "Ni ja", ree DeVe, osmotrivi je jednim okom i brzo skrenuvi pogled da se zagleda u umu. Spustio je tap. "Stvarno loa procena, drati se na gospu koja je imala zaista gadan dan." Ona prui ruku. "Sklapamo mir?" "Sklapamo mir", potvrdi on i zadra njenu aku u svojoj nekoliko trenutaka. Potom ju je pustio i ustao, zastenjavi. "Moda e se predomisliti kada ti kaem ta nam je sledei potez." En ga pogleda kiljei. "Idem gore, na 'Stelu maris', i hou da mi Dord bude kopilot." "Oh, Boe", ree ona. Jedan modrozeleni brzi Edi protra joj kraj nogu i nestade u suvom liu, a uli su kako u umi zavijaju dominikanci. "On je bio najbolji na simulatoru, En, i hou da ga isprobam i u stvarnosti. Dok ja tovarim ta nam treba, hou da proveri sisteme za odravanje ivota. Dosad nije imao gotovo nikakvih problema sa kosmikom boleu i najverovatnije se nee razboleti ni ovog puta. Znao sam da e biti besna, ali stvari tako stoje." "On e verovatno biti oduevljen", tuno ree En. "Oh, Boe, kako mi se to ne svia." "Da se razumemo, ne traim dozvolu, gospoja Edvards", ree on, ali glas mu je bio vrlo blag. Lukavo se osmehnuo. "Samo sam hteo da ti kaem unapred, da moe nasamo da me izriba."

83

"Onda se smatraj izribanim", ree ona, nasmejavi se, iako se stresla. "Pa, dobro. Nee biti prvi put da stojim i ekam kada e Dord odleteti u vazduh. Ili biti raskomadan. Ili razmazan po putu. Ili zgaen kao buba. ta sve taj ovek nije radio zabave radi!" Ona odmahnu glavom, priseajui se splavarenja brzacima, slobodnog planinarenja i moto-kroseva. "Jesi li ikada ula onaj stari vic o oveku koji pada sa vrha solitera?" upita DeVe. "Da. Dok je padao, ponavljao je: 'Za sada je dobro. Za sada je dobro.' Upravo je to i Dordova ivotna pria." "Bie on dobro, En. To je dobra maina, a on ima dara za pilota. Pre polaska jo u ga malo staviti na simulator." DeVe se poea po obrazu i ponovo se nasmei. "Ni meni se lino ne uri da se sruim i izgorim. Nee me upisati u muenike ako tek tako zabrljamo sletanje, pa sami sebe pretvorimo u palainke. Paziemo se." "Govori u svoje ime, DeVe. Ja ipak poznajem Dorda Edvardsa bolje nego ti", upozorila ga je En. Let je ipak protekao bez ikakvih problema i Dord je izveo divno sputanje, koje En, krijui se iza Emilija i Dimija i pokrivi oi dlanovima, nije imala hrabrosti da gleda. Kada je konano provirila iza njih dvojice i izmeu prstiju, Dord je ve iziao iz lendera, podvriskujui i galamei, i trao je ka njoj, pa ju je podigao i zavrteo je, priajui sto na sat kako je sjajno bilo. Sofija im se nasmeila u prolazu i otila da pomogne DeVeu da pregleda letelicu. "Izgleda neto bled", tiho je primetila, hodajui kraj njega. "Dobro mu je ilo", promrmljao je DeVe, "za jednog glupog kopilana koji ima vie petlje nego razuma." "Znai, let je bio neto uzbudljiviji nego to si oekivao", suvo ree Sofija i nasmei se samo oima, dok je DeVe stenjao i zavlaio se pod stajni trap, gde se bavio proverom sistema ekajui da mu se puls vrati na normalu. Prila im je i En, jo drhtei, i naglaeno estitala Sofiji na oitoj delotvornosti simulatora leta. "Naprosto sam u iskuenju da kaem 'hvala Bogu'!" tiho je priznala, zagrlivi mlau enu. "Ali hvala tebi, Sofija." Sofiji je bilo drago. "Priznajem da je i meni laknulo to su se vratili u jednom komadu." "A lepo je i to nam se letelica vratila, mes amis" ree Mark bez mnogo sentimentalnosti dok su on i Dimi poinjali istovar. Svi su se u sebi sloili s njim. Postojao je samo jedan nain da se ode sa planete, i svi su to znali. Dord, sada potpuno opinjen letenjem, eleo je da upravlja i ultralakim, ali morao je da se zadovolji sastavljanjem minijaturnog aviona. DeVe je ve odluio da e sa njim prvi put leteti Mark, kako bi mogao da utvrdi koliko se slike snimljene iz kosmosa slau sa stvarnim stanjem terena i vegetacije. Dok su Dord i DeVe bili izvan planete, ostatak posade provodio je vreme pripremajui pistu za ultralakog, u duini od etrdeset metara. Ostalo im je da iupaju jo dva panja, a potom su morali da ekaju dok je napadalo dovoljno kie da sabije tlo, a da ga ne pretvori u kaljugu, i zato je prolo skoro nedelju dana dok DeVe i Mark nisu mogli da krenu na let niz klisuru, gde je reka prolazila kroz omanju planinu, severoistono od njihove istine. Jo nije bilo nikakvog znaka da je njihovo prisustvo otkriveno, uprkos dva buna sletanja i jednog uzletanja sa istine, i to je bilo vie nego dobro. Pravac leta je i bio izabran tako da se umanji verovatnoa prolaska iznad nastanjenih oblasti, a na ovoj planeti oito nije postojao vazduni saobraaj. Dok su jo bili na 'Steli maris', Dord je ispitao radio-frekvencije koje koriste Pevai i predloio da njihov pohod za radiokomunikaciju, meusobno i sa brodom, koristi ultrakratke talase, sa bukvalno neprimetnim uskim snopom, kako ne bi prerano privukli neiju panju. Uprkos tome, DeVe i Mark morali su da ostanu izvan kontakta tokom poslednjeg dela leta nazad. Sateliti koje su lansirali nisu bili dovoljni da ih potpuno pokriju prenosom signala, a desilo se da se vreme kada je pista bila upotrebljiva poklopilo sa jednom takvom prazninom. Posle petnaest asova, od kojih je pet prolo bez komunikacije, tiinu je prekinuo Dimijev uzvik. Potom su svi zauli motor ultralakog, pa ustadoe da pogledom pronau mali avion. "Eno!" povika Sofija i svi se zagledae u DeVeovo kruenje i potom sputanje na neravnu pistu. Mark se smeio od uha do uha dok je izlazio. "Nali smo selo! est ili sedam dana hoda odavde, ako se ide du rene doline", objavio je. "Prislonjeno je uz neke litice, oko trideset metara od reke. Moglo se desiti da ga ne primetimo. Vrlo zanimljiva arhitektura. Gotovo kao naselja Anasazija, ali ne toliko geometrijska." "Oh, Mark!" zastenja En. "Koga briga za arhitekturu?" "Jeste li nali Pevae? Kako izgledaju?" upita Dord. "Nismo videli nikoga", ree DeVe, iziavi i protegavi se. "Neverovatno. Selo ne izgleda naputeno. Nije avetinjski grad. Ali nismo videli ni ive due." "Stvarno neobino", potvrdi Mark. "Spustili smo se s druge strane reke i dugo osmatrali, ali nismo videli nikoga." "I ta emo sada?" upita Dimi. "Da traimo drugo selo, u kome ima sveta?" "Ne", ree Emilio. "Treba da idemo u selo koje su nali DeVe i Mark."

84

Svi se okrenue i belo ga pogledae, i Emilio shvati da niko nije oekivao njegovo miljenje o ovome. Neprekidno je provlaio prste kroz kosu, ali ispravio se i nastavio, sa vie pouzdanja u glasu. "Ve neko vreme smo ovde, zaklonjeni. Da se naviknemo na planetu, kako smo i planirali, da? A sada, sada imamo mogunost da istraimo selo, takoe neprimeeni. Meni se ini da se stvari odvijaju korak po korak. A potom emo moda sresti one koje smo doli da sretnemo." "Da li misli", upita Mark Robio DeVea, blistavih oiju, "da ovo selo predstavlja kornjau na stubu od ograde?" DeVe frknu, kratko se nasmeja i protrlja vrat, zurei neko vreme u tlo. Iskreno je alio to je ikada pomenuo te kornjae. Potom se osvrnuo po ostalima. Dord i Dimi su oito bili spremni da spakuju rance i krenu. Odmahnuo je glavom i moleivo pogledao En i Sofiju, nadajui se da e neka od njih imati logian ili praktian argument protiv. Ali En je samo slegnula ramenima, podigavi dlanove. Sofija je imala pitanje. "Zato da peaimo kad moemo da letimo? Mislim da treba da iskoristimo ultralakog za prevoz. Nema problema sa gorivom. Moemo u nekoliko tura da prebacimo i ljude i opremu." Na to DeVe samo rairi ruke i rezignirano pogleda nebo. Poeo je da hoda ukrug, podboen, mrmljajui neto o izmaku snaga. Ali na kraju se smirio i zaustavio pred Emiliom Sandozom, koga je poznavao od detinjstva, skoro trideset godina i ije je zapanjujue, snebivljive, apatom izgovorene ispovesti i sad sluao, borei se sa suzama. Na trenutak ga je obuzelo oseanje da je gledao njegovu duu kako se ukorenjuje, raste i cveta onako kako nije oekivao, kako se nije nadao i kako je jedva razumeo. Mistik! pomislio je, oamuen. Imam u posadi portorikanskog mistika. Svi su ekali njegovu odluku. "Naravno", ree DeVe konano. "Vai. Meni odgovara. Zato da ne? Postoji zaravan na koju mogu da se spustim, daleko od pogleda, na par kilometara od sela, a na istoj strani reke. Preneemo najteu opremu sa ovom Mendezovom jer ona i nema neku teinu. Kad bude iao Kvin, on moe da ponese proklete etkice za zube." Nastupilo je opte veselje, pljeskanje i oseanje da su spremni za polazak i svi su priali uglas. Usred te guve, Emilio Sandoz je nemo stajao, kao da oslukuje, ali nije uo razgovore o planovima i postupcima koji su se vodili svuda unaokolo. Kada se vratio iz zamiljenosti, prvo je ugledao Sofiju Mendez, malo dalje, izdvojenu od ostalih kao i on; gledala ga je inteligentnim, ispitujuim oima. Doekao je njen pogled bez stida. A onda je i taj trenutak minuo. Jedno po jedno leteli su preko ume, pa du reke, do suvljeg predela na padini, gde je DeVe otkrio sletite. Poneli su sa sobom opremu za logorovanje i za komunikacije i hranu za dva meseca, ostavivi glavninu tovara u lenderu, koga je DeVe lino zakljuao i kamuflirao. Poslednje to je svako od njih pogledao, poto bi poleteli, bio je grob Alena Pejsa. Niko nije pominjao cvee na njemu, niti je priznao da ga je ostavio tamo. Istono od planina sve je izgledalo sitnije i bezbojnije nego u umi. Sve boje, i plava i zelena i ljubiasta, bile su priguenije i nekako pranjave, ivotinje su vie zavisile od unjanja i sakrivanja. Bilo je biljaka nalik na drvee, ali bile su daleko jedna od druge, i svaka je imala viestruko stablo i gustu kronju. To vee, izmeu zalaska drugog i treeg sunca, Dord je naao mesto u stenju gde je mogao da sakrije rastavljenog ultralakog, a ostali su kamuflirali novo skladite hrane. Svaki as prepadale su ih sitne sivoplave ivotinje, gotovo nevidljive dok ne naie pravo na njih; En ih je nazvala srke zbog toga to bi iz ista mira suknuli uvis, kao da nameravaju da izazovu srani napad kod prolaznika. Ljudima se inilo da su im glasovi preglasni, ak i kada bi gotovo aputali. Bez ikakvih dogovora, to vee su razapeli atore vrlo blizu jedne drugima. Prvi put od sputanja oseali su se kao tuinci i pomalo su strahovali dok su se uvlaili u vree za spavanje i pokuavali da se odmore. Ujutro ih je Mark oprezno poveo niz renu dolinu, do zaklonjenog mesta odakle su mogli da posmatraju selo, mada u prvi mah niko nije mogao da vidi kuda on to pokazuje. Bilo je neverovatno, gotovo udesno to ga je i on uopte primetio, letei u ultralakom. Zgrade su bile savreno uklopljene u okolinu; zidovi i terase nastavljali su se bez ikakvog prelaza na slojevitu liticu koju je ko zna kada izlokala reka. Krovovi su imali iznenadne prekide, sa promenom visine i materijala, kako bi liili na pukotine i slojeve u stenju. Otvoreni prostori nisu bili pravougaoni niti istovetni, nego su varirali u skladu sa zasenjenim udubinama gde je prirodni kamen bio izlokan i uruio se ka reci. ak i sa ove daljine videli su mnoge prostorije koje su se otvarale pravo na terase nad rekom. Bilo je i velikih suncobrana ispletenih od rene trske, gotovo nevidljivih u okolnom liu i puzavicama; oito su sluili kao zaklon od podnevnog sunca. Ove srazmerno krhke strukture potvrivale su DeVeovu pretpostavku da selo nije odavno nenastanjeno; suncobrani ne bi izdrali mnogo oluja bez popravki. "Zaraza?" upita Dimi tiho En. I dalje se nisu videli metani, a pogled na njihove prazne kue delovao je nekako jezivo. "Ne verujem", jednako tiho odvrati ona. "Videli bi se leevi, ili oaloeni, ili ve neto. Moda traje nekakav rat, pa je selo evakuisano?" Neko vreme su gledali selo, nagaajui i prouavajui ga, pokuavajui da procene broj stanovnika i izvlaei mrane zakljuke o sudbini seljana. "Dobro, dobro, idemo da pogledamo izbliza", konano ree DeVe.

85

Postavio je Dorda i Dimija kao osmatrae, sa radio-predajnicima, visoko iznad sela, odakle su mogli da vide i reku i ravnicu koja se irila istono od litica. Potom je prepustio Marku da povede ostatak druine uz liticu, gde su poeli da sa ustezanjem obilaze one graevine u koje su mogli da uu preko terasa, ne dodirujui nita. "Oseam se kao Zlatokosa", apnu En dok su zavirivali u sobe i prolazili kroz hodnike i obilazili spoljanjim stazama. "Nadao sam se da emo nai neka umetnika dela koja bi nam pokazala kako izgledaju", priznade Mark. Ovde su zidovi bili goli, kamen nije bio ni malterisan ni obojen. Nije bilo skulptura. Uopte nije bilo slikovne umetnosti. I nametaj je bio vrlo oskudan, ali svuda su se videli zanatski proizvodi. Veliki jastuci bili su divno istkani, neke prostorije bile su odeljene zavesama u jarkim bojama; u drugim prostorijama videli su niske platforme, od zrnastog materijala nalik na drvo, to su mogli biti stolovi. Ili moda klupe. Bile su besprekorno sastavljene. Stanovnici oito nisu otili na brzinu. Naili su na prostorije i grupe prostorija koje su oito sluile za pripremu hrane, ali nigde nije bilo hrane. Nali su zatvorene posude u kojima su se verovatno nalazile nekakve zalihe, ali nisu ih otvarali, nisu eleli da akaju. Lonci, inije, tanjiri, keramike tegle svih oblika bili su poreani na visokim kamenim policama, a kuhinjski pribor visio je sa klinova, visoko nad njima. "Pa, svakako imaju ruke", ree En, gledajui drke na noevima. "Ne mogu tano da smislim kako bih drala takvu stvar, ali svakako je potrebna neka vrsta prstiju." "Izgleda da su po visini blii Dimiju nego nama", dodade Sofija. Gotovo sve police bile su daleko izvan njenog domaaja. Tako je bilo i kod kue, ali ovde je bilo jo izrazitije. inilo joj se udno to je sve ili vrlo nisko ili vrlo visoko. U prvom prolazu nisu uspeli da razaberu nikakav sistem raposreda soba. Bile su raznih veliina i oblika, esto su pratile prirodne upljine u kamenu, ali videlo se i da su neke proirivane. U jednoj vrlo velikoj prostoriji nali su ogromnu gomilu velikih korpi. U drugoj, manjoj, prelepo posue od bruenog stakla, puno raznih tenosti. Jo neko vreme kretali su se kroz avetinjsku tiinu, oekujui da e se svakog asa suoiti ko zna sa im. Ba kad su nameravali da pou, tiinu razbi Dordov glas, utanjen radio-prenosom. "DeVe?" En se trgla kao oparena na zvuk glasa roenog mua; svuda oko nje zauo se nervozni smeh, a DeVe ih uutka otrim pogledom. "Tu sam." "Pogodi ko dolazi na veeru." "Koliko su daleko? I koliko ih ima?" "Vidim tek prve kako izlaze iza brda, oko pet milja severoistono odavde." Nastupila je kratka tiina. "Auh. Ba ih je puno. Hodaju. Veliki i mali. Izgledaju kao porodice. Nose neke stvari. Izgleda korpe." Opet kratka pauza. "ta hoe da uradimo?" DeVe poe da se presliava kakve mogunosti su im na raspolaganju i ve je zaustio neto da kae kada se Emilio uputi preko najblie terase, zastavi koliko da ubere nekoliko cvetova sa jedne puzavice; potom se uputi ka Dordovoj osmatranici. DeVe je otvorenih usta gledao za njim, a onda pogleda En, Marka i Sofiju. Potom uze radio. "Kreemo. Pridruite nam se kad nas vidite." Sustigli su Emilija ba kad je iz sela iziao na zaravan nad rekom, i tu su im se prikljuili Dimi i Dord. Odatle su videli utabanu stazu koja je vodila ka grupi od nekoliko stotina jedinki to su ile ka njima. Voen istim unutranjim porivom, Emilio je ve poao stazom, odmerenim korakom, napredujui bez urbe i bez oklevanja. "Izgleda da ja vie ne izdajem nareenja", tiho ree DeVe, ne obraajui se nikome posebno. Mark mu je ipak odgovorio. "Ah, mon ami, mislim da smo sada mi na stubu od ograde, a nismo tu dospeli svojom voljom. Deus qui incepit, ipse perficiet." Bog je ovo poeo, pa e i zavriti na najbolji nain, pomisli En i strese se uprkos vruini. Njih estoro pooe za Emiliom; videli su kako se zaustavlja da pokupi sa staze sitne, jarke kamenie, lie, sve to mu je dolo pod ruku. Kao da je shvatio koliko besmisleno im izgleda njegovo ponaanje, jednom se okrenuo ka njima i kratko im se osmehnuo, blistavih oiju, ali pre nego to su stigli ita da kau, opet se okrenuo i nastavio stazom sve dok nije preao pola rastojanja do seljana. Tu je stao, pomalo zadihan, delom od hoda, a delom od napetosti trenutka. Ostali su se primakli, ali, priznajui Emiliovu vanost u ovom trenutku, ostavili su ga da stoji nekoliko koraka ispred njih, sa crnom, prosedom kosom noenom vetrom. Sada su uli glasove, visoke i melodine, odlomke razgovora koje im je donosio nestani povetarac. U grupi se u prvi mah nije video neki sistem, ali DeVe je ubrzo primetio da su najmanji smeteni u centar meovite grupe, i da se na krajevima i bokovima nalaze posebno krupne jedinke, bez oruja koliko je mogao da se razabere, ali napeti i zagledani pravo u jezuitski pohod. "Bez iznenaenja, bez naglih pokreta", tiho je savetovao DeVe, paljivo podesivi glas tako da ga uju svi iz grupe, ukljuujui i Emilija, koji je ostao nepokretna, vitka, uspravna prilika u crnom. "Malo se rairite, da nas potpuno vide. Drite ruke tako da vide i njih."

86

Ni u jednoj grupi nije bilo panike. Seljani su se zaustavili na par stotina koraka od Emilija i spustili velike, lepo izraene korpe, oito napunjene neim lakim, ako je suditi po lakoi kojom su baratali njima, ak i oni mali rastom. Nisu nosili odeu, ali su mnogi oko udova i vrata imali trake jarkih boja, koje su leprale na vetru. Vetar u taj as promeni pravac i DeVe iznenada oseti neobian miris, nekako cvetni, koji je dolazio od seljana. Opet se zagledao u korpe i ustanovio da su pune belih pupoljaka. Dve grupe su neko vreme samo stajale i gledale se; odrasli su utiavali piskave glasove mladih, a mrmljanje i komentari postepeno preoe u tiinu. Kako se grupa utiavala, DeVe je pokuavao da zapamti ko je od njih govorio, a ko je utao. Straari na elu, zaelju i bokovima ostali su na oprezu. Kako je DeVe prouavao komandnu strukturu grupe, tako je En prouavala njihovu anatomiju. Dve vrste nee jedna drugoj delovati nakaradno. I jedni i drugi imali su istu osnovnu grau: dvonoci, sa prednjim udovima specijalizovanim za uzimanje i hvatanje. I lica su im bila donekle slina, a razlike za En nisu bile ni grozne ni okantne; bili su joj lepi, kao to su joj i mnoge druge vrste bile lepe, i ovde i kod kue. Velike pokretne ui, uspravne i postavljene visoko sa strane glave. Velianstvene oi, krupne i sa vrlo gustim trepavicama, mirne kao u kamile. Nos ispupen, irok na vrhu, blago izvijen ka njuci koja je bila primetno isturenija nego kod ljudi. Usta su bila iroka, bez usana. Bilo je, naravno, mnogo razlika. Ukupno gledano, najupadljivije je bilo to to ljudi nisu imali rep, to ih je i na rodnoj planeti inilo izuzetkom; ogromna veina zemaljskih kimenjaka ima rep, i En nikada nije shvatila zato su majmuni i morski prasii ostali bez njega. Sada je bila upadljiva jo jedna neobinost ljudske rase: srazmerna bezdlakost. Seljani su bili prekriveni glatkim, gustim krznom, priljubljenim uz miiava tela. Pomalo su liili na sijamske make: bledo mrkouti, sa ljupkim tamnijim prelivima oko oiju, kao kod Kleopatre, i sa tamnom senkom du kime. "Kako su lepi", apnu En i iznenada se, uznemirena, upita hoe li tako ujednaeno lepom narodu ljudi biti odbojni - sa pljosnatim licima, sa smenim ostatkom krzna povrh glave, belim, crvenim, smeim i crnim, visoki, srednjeg rasta i niski, bradati i bezbradi i sa oitim razlikama u polu. Stvarno smo ovde tuinci, pomislila je. Iz sredita grupe izdvojila se jedinka srednjeg rasta i neodredivog pola. En je gledala, jedva diui, kako se ta osoba odvaja od ostalih i prilazi im. Shvatila je da je Mark vrio sline bioloke procene kao i ona, jer kada se osoba primakla blie, on tiho uzviknu: "Oi, En!" Svaka ona jabuica imala je po dve zenice, razliitih veliina, kao kod sipe. To su ve sretali na Zemlji. Nju je oarala boja: tamnoplava, gotovo ljubiasta i blistavo prozirna, kao vitrai u artru. Emilio je i dalje mirno stajao, preputajui osobi koja je pred njim stajala da naini prvi korak. I, konano, osoba progovori. Jezik je bio pevuckav, pun samoglasnika i tihih, zujavih suglasnika, sav gladak i razliven, bez ikakvog traga onih grlenih prekida i ritmike isprekidanosti kojom se odlikovao jezik iz pesama. En je zakljuila da joj se ovaj jezik vie dopada, ali bila je obeshrabrena. Razlikovao se od jezika Pevaa koliko se italijanski razlikuje od kineskog. Sav onaj posao uzalud, pomisli ona. Dord, koga je, kao i sve ostale, Emilio uio da prepozna jezik Pevaa, mora da je doao do istog zakljuka. Nagnuo se ka njoj da joj apne na uvo: "Sranje. U 'Zvezdanim stazama' svi govore engleski!" Munula ga je laktom, ali nasmeila se i uhvatila ga za ruku, sluajui govor i pojaavi stisak kada je ona osoba prestala da govori i oito ekala Emiliov odgovor. "Ne razumem", ree Emilio Sandoz blagim i jasnim glasom, "ali mogu da nauim ako hoe da me ui." Ono to se potom desilo od itavog jezuitskog pohoda razumeo je samo Emilio Sandoz. Osoba koja im se prva pribliila pozvala je iz svoje grupe vie jedinki, ukljuujui i nekoliko poluodrasle dece, jednog po jednog. Svako se kratko obratio Emiliju, koji ih je mirno gledao u oi i svakome odgovarao isto: "Ne razumem". Bio je gotovo siguran da je svako od njih govorio drugaijim jezikom ili narejem, a jedan je zaista bio jezik Pevaa, i shvatio je da su to tumai i da voa pokuava da pronae jezik koji im je zajedniki. Poto nije uspeo, odrasli se okrenuo ka svojima. Usledio je podui razgovor. Potom se iz grupe izdvojila jedna sasvim mlada jedinka, sa drugim odraslim, koji ju je oito umirivao pre nego to ju je blago gurnuo da sama prie Emiliju. Dete je bilo mravo, okretno i neupadljivo. Kad je video da mu prilazi, uplaeno, ali odluno, Emilio se polako spusti na kolena, kako se ne bi nadvijao nad njom kao to se onaj odrasli nadvijao nad njim. Na trenutak su bili potpuno sami, sasvim zaboravivi ostale, panje usmerene samo jedno na drugo. Kada se malena primakla, Emilio prui ruku, dlanom navie. "Zdravo", rekao je. Ona je samo na trenutak oklevala pre nego to je svoju ruku, dugakih toplih prstiju, spustila u njegovu. "Zdravo", ponovila je. Potom je, glasom jasnim i blagim isto kao i Emiliov, rekla: "Halala haeri." Pritom se nagnula napred i prinela lice njegovom vratu. Osetio ju je kako kratko udie vazduh. "Halala haeri", ponovi Emilio i paljivo ponovi fiziki deo pozdrava. Meu seljanima nastade amor. Bilo je sasvim iznenada, i ostali su se trgli, ali Emilio nije skidao pogled sa deteta i video je da mala nije uplaena, pa se nije povukao. I dalje ju je drao za ruku; sada je blago povukao njen dlan ka svojim grudima. "Emilio", rekao je. Dete je opet ponovilo re, ali sada nije sasvim uspela. "Meelo." Emilio se nasmeio i nije je ispravio. Sasvim dobro, chiquitta, pomislio je, sasvim dobro. Zbog neega je bio ubeen da je pred njim devojica i ve je bio duboko zaljubljen u nju, spreman da otvori duu. Saekao

87

je, siguran da e ona povui njegovu ruku ka sebi. To je i uinila, ali naslonila je njegov dlan sebi na elo umesto na grudi. "Askama", rekla je, i on je to ponovio, sa naglaskom na prvom slogu i duinom na treem, koji se stapao sa drugim kao da je izgovoren na brzinu. Emilio se polako premesti i sede, prekrtenih nogu, u meku, ukastu prainu na putu. Askama se takoe premesti tako da ga je gledala u lice, i znao je da tako obe grupe mogu da ih vide, i domoroci i tuinci. Pre nego to je nastavio, okrenuo je glavu i pogledao odraslu osobu koja je dovela dete, i koja je stajala u blizini, na samoj ivici grupe, paljivo gledajui Askamu. Zdravo, mama, pomisli on. Potom opet usmeri svu panju na Askamu. Blago se nagnuvi unazad kao da je iznenaen, on rairi oi. "ta je ovo, Askama?" upitao je, posegnuo iza njenog uva i u ruci mu se stvorio cvet. "Si ao!" uzviknu Askama, zaboravivi od iznenaenja da treba da ponavlja. "Si ao", ponovi Emilio. "Cvet." Pogledao je odraslu osobu, koja je sada stajala otvorenih ovalnih usta. Nije bilo nikakvog pokreta, pa je reio da nastavi; sada je ni iz ega izvukao dva cveta. "Sa ai!" uzviknu Askama, najverovantije mu ukazavi na mnoinu. "Sa ai, nego ta, chiquitta", promrmljao je, smeei se. Uskoro im prioe i druga deca, a za njima i roditelji, sve dok se dve grupe, domoroci i tuinci, nisu stopili i pomeali, uzbueni, okruivi Emilija i Askamu dok je on stvarao i sakrivao kamike, lie i cvetove, upijajui verovatne brojeve i imenice i, jo vanije, izraze iznenaenja, uenja i oduevljenja, gledajui pri tome Askamino lice, gledajui odrasle i drugu decu da proveri reakcije, ve shvatajui jezik gestova i ponavljajui ga u plesu otkrovenja. Nasmeen i zaljubljen u Boga i Njegova dela, Emilio najzad prui ruke i Askama mu se zadovoljno ugnezdi u krilu, obavivi se miiavim, iljatim repom dok ga je gledala kako pozdravlja ostalu decu i ui njihova imena pod trostrukim sunevim svetlom koje je upravo poelo da se probija kroz oblake. Emilio se oseao kao prizma koja sakuplja ljubav Boiju kao belu svetlost i rasipa je u svim pravcima, i to oseanje bilo je gotovo fiziko, jer hvatao je i ponavljao sve to bi mu bilo ko rekao to je bolje mogao, upijajui ritam i melodiju, sklopove i foneme, sve u letu, ozbiljno prihvatajui i ponavljajui Askamine tihe ispravke kada bi neto pogreno razumeo. Kada je razgovor postao haotian, iskoristio je priliku i poeo da odgovara deci kojetarije, oponaajui melodiju i opti zvuk fraza, vrlo ozbiljan, ali ne trudei se vie oko tanosti. Ta taktika odlino je uspela kod Gikuja, ali na ostrvu uuk su se strano uvredili. Na njegovo olakanje, ovde su se odrasli odlino zabavljali; svakako nije bilo uzvika niti preteih pokreta dok su deca ciala i gurala se da im se on 'obrati' na taj smean nain. Nije imao pojma koliko je vremena tako proveo, ali na kraju je postao svestan da ga lea bole i da su mu noge potpuno utrnule od Askamine teine. Blago ju je pomerio iz krila i nesigurno se upravio, ali i dalje ju je drao za ruku dok se osvrtao oko sebe kao da sve vidi prvi put. Primetio je Dimija i Sofiju. "Magija! To mi nisi rekao, Sandoze!" doviknu ona jer ovoga uopte nije bilo u njenom programu vetake inteligencije. Potom je ugledao Marka Robioa, opkoljenog seljanima, sa jednim detetom na ramenima kako bi moglo da gleda iznad glava odraslih. Potom DeVea, ije su oi, zaudo, bile vlane. Potraio je Dorda i En Edvards i konano ih pronaao, ruku pod ruku, i En je plakala, ali Dord je blistao. "Ako te neko pita, meni je sto esnaest!" doviknu Dord kroz optu galamu. Emilio Sandoz zabaci glavu i nasmeja se. "Boe!" povika on pod suncima i sae se da poljubi Askamu u teme, pa je podie da zagrli i nju i preko nje itavo delo Boije. "Boe", ponovi apatom, zatvorenih oiju, dok mu se dete gnezdilo na kuku. "Za ovo sam roen!" To je bila istina. Nita drugo nije moglo da objasni njegov ivot. 22. Napulj: jun 2060. "Znai, to je dete bilo odreeno da naui va jezik i da vas naui svom, je li tako?" upita Johan Felker. "U osnovi, da. Runi su trgovaki narod kome je za posao potrebno mnogo jezika. Kao i kod nas, njihova deca ue jezike brzo i lako, pa oni to koriste, da? Kad god se stvori nova trgovinska veza, odrede jedno dete koje podiu zajedno njegova porodica i strana delegacija, u kojoj se takoe nalazi jedno dete. Potrebno je svega par godina da se postigne vrlo dobra komunikacija. Potom se jezik meu Runima prenosi sa kolena na koleno. Imaju stalne odnose koji se pokolenjima razvijaju sa stalnim trgovakim partnerima." Bio je oblaan, miran dan. Ostavili su otvorene prozore da im ulazi junska toplota sa stalnim zvukom kie, koja se uklapala sa tihim i mirnim glasom Emilija Sandoza. Vinenco ulijani promenio je raspored, tako da su se svedoenja odvijala po podne, pa je Sandoz mogao da odspava pre podneva ukoliko je nou imao problema. Izgleda da je to pomagalo. "A oni su zamiljali da ste vi isto dete sa tim zadatkom?" upita Johan Felker. "Da." "Verovatno zato to si bio neto nii od ostalih u grupi", ree Felipe Rejez. "Da. I zato to sam ja prvi pokuao da komuniciram, kao to bi tuma i uinio. Zapravo, dugo su samo gospodina Kvina prihvatali kao odraslog. On je bio visine koliko proseni Runi." "A nisu se plaili ni u poetku? Svakako nikad ranije nisu videli takva bia", upita ulijani. "To mi je neobino."

88

"Runi su vrlo popustljivi prema razlikama. A mi oito, fiziki, nismo predstavljali opasnost po njih. Svakako su pretpostavljali da smo, ko god da smo, doli radi trgovine. Zato su nas na toj osnovi uklopili u svoje vienje sveta." "Koliko je staro bilo dete, Askama, u vreme kontakta, moete li da procenite?" upita Felker, vraajui se na dete. ulijani je primetio da se Sandoz nije ukoio. Glas mu je ostao, kao i tokom itavog sastanka, nenaglaen i miran. "Doktor Edvards je u prvi mah smatrala da Askama po uzrastu odgovara ljudskom detetu od sedam ili osam godina. Kasnije smo zakljuili da joj je bilo jedva oko pet. Teko je uporeivati vrste, ali imali smo utisak da Runi sazrevaju bre." Felker uze da zapisuje to. "Imao sam utisak da je inteligencija obrnuto srazmerna brzini sazrevanja", primeti ulijani. "Da. Otac Robio i doktor Edvards raspravljali su o tome. Izgleda da su zakljuili kako razmera nije vrlo vrsta, ni unutar vrste ni izmeu vrsta. Moda sam to pogreno zapamtio. U svakom sluaju, takvo uoptavanje ne mora vaiti kod drugih biolokih sistema." "Kakav je va utisak o inteligenciji Runa uopte?" upita Felipe. "Jeste li zakljuili da su nam Runi ravni, ili da su po sposobnostima iznad ili ispod nas?" Nastupilo je oklevanje, prvi put tog dana. "Drugaiji su", konano ree Sandoz, premestivi ruke sa stola u krilo. "Teko je rei." Zautao je, oito pokuavajui da donese nekakav zakljuak. "Ne, ao mi je. Ne mogu pouzdano da odgovorim na to pitanje. Imaju veliki raspon variranja inteligencije. Ba kao i mi." "Doktore Sandoz", nastavi Felker, "kakav je tano bio va odnos sa Askamom?" "Izbezumljujui", smesta odvrati Sandoz. To je izazvalo smeh, i Felipe Rejez je shvatio da je to prvi znak Emiliovog uobiajenog smisla za humor koji je video otkako je stigao u Napulj. I Felker je morao da se nasmei. "Moda biste to mogli da nam malo pojasnite?" "Ona mi je bila uitelj i uenik i nevoljni saradnik u istraivanjima. Bila je drska i bistra. Uporna, neumorna i uasno dosadna. Izluivala me je. Voleo sam je bezgranino." "A je li to dete volelo vas?" upita Felker u tiini koja je nastupila po Sandozovoj poslednjoj izjavi. Taj isti ovek priznao je i da je ubio Askamu. Don Kandoti zadra dah. "I to je vrlo teko pitanje kao i ono o inteligenciji Runa", neutralno ree Sandoz. "Da li me je volela? Ne kao zrela osoba. A pogotovo ne u poetku. Bila je dete, da? Dopadali su joj se maioniarski trikovi. Ja sam bio najlepa igraka koju je mogla uopte da zamisli. Prijalo joj je to to joj ukazujem panju, svialo joj se to ima status prijatelja stranaca i uivala je da me vue unaokolo, da me ispravlja i da me ui lepom ponaanju. Mark Robio verovao je da u tome postoji element utiskivanja - bioloki inilac koji zahteva od nje da stalno budemo zajedno, ali takoe je to bio i njen svesni izbor. Ponekad bi se naljutila na mene kada se ne bih pokoravao njenim zahtevima, i to bi nas sve uznemirilo. Ali da, verujem da me je volela." "Rekli ste 'nevoljni saradnik' u istraivanjima. Kako to mislite?" upita Felker. "Da li ste je podmiivali?" "Ne. Hteo sam da kaem da se ona dosaivala i postajala nestrpljiva kada bih navaljivao. I ja sam nju izluivao", priznade Sandoz. "Da li razumete razliku izmeu multilingvalne osobe i lingviste?" Nastupilo je mrmljanje. Svi su poznavali obe rei, ali niko nikada nije morao da objanjava razliku. "Sposobnost da se savreno govori neki jezik ne znai da ta osoba poseduje ikakvo lingvistiko poimanje istog", ree Sandoz, "isto kao to neko moe dobro da igra bilijar i bez poznavanja njutnovske fizike, da? Ja sam se najvie bavio antropolokom lingvistikom, i zato svrha mog rada sa Askamom nije bila samo da nauim kako da zamolim da mi dodaju slanik, da tako kaem, nego i da steknem uvid u pretpostavke na kojima poiva kultura tog naroda i u njihov nain poimanja sveta." Promekoljio se u stolici i ponovo premestio ake; nikada nije uspevao da ih udobno namesti dok je nosio proteze. "Primer. Jednog dana Askama mi je pokazala vrlo lepu staklenu posudu i upotrebila re aavazi. Prvo sam pomislio da re aavazi manje-vie odgovara rei tegla ili kutija ili boca. Ali nikada ne moe biti siguran, i zato treba proveriti. Pokazao sam stranice posude i upitao je li to aavazi. Ne. To nije imalo naziv. Zato sam pokazao ivicu i opet to nije bilo aavazi i nije imalo naziv. Zato sam pokazao dno i ponovo pitao. Ponovo pogreno. Askama se uvredila jer sam stalno postavljao glupa pitanja. I ja sam se iznervirao, da? Nisam znao da li me Askama zavitlava ili sam ja zbunjen ili je aavazi moda oblik posude ili njena boja ili moda ak i cena. Pokazalo se da se aavazi odnosi na prostor unutar nje. Bitan element je sposobnost sadravanja, a ne fiziki predmet." "Fantastino", ree ulijani, i pri tome nije mislio samo na lingvistiku. Kad se konano naao na svom terenu, Sandoz je bio neoekivano reit, ak opiran. A pri tome je skrenuo razgovor sa Askame, kao to je Felker i rekao da e biti. Zanimljivo da je od svih njih ba Felker umeo da predvidi Emiliove reakcije. Nastupila je pauza dok je Sandoz polako i paljivo sklapao prste sa protezama oko olje sa kafom i prinosio je usnama. Spustio je olju nekako naglo, gotovo izgubivi kontrolu nad prstima; zveket porcelana resko se uo u tihoj kancelariji. Mali, precizni pokreti jo su mu predstavljali tekou. Niko mu nije gledao u ruke. "Slino tome, postoji re za prostor koji bismo mi nazvali soba, ali nema rei za zid ili tavanicu ili pod kao takve", nastavio je, poloivi ake na sto, pazei da ne ogrebe icama uglaanu povrinu. "Naziv dobija svrha objekta. Tavanicu moete pomenuti, na primer, tako to ete primetiti da zbog nje kia ne moe da se nae u dotinom prostoru. tavie, oni nemaju pojam o granicama, kao to su granice izmeu naih drava.

89

Govore o onome to neka geografska oblast sadri - cvee za ovaj miris, ili biljku koja je dobra za onu boju. Na kraju sam shvatio da Runi uopte nemaju renik za ivice koje mi primeujemo izmeu pojedinih elemenata. To odraava njihovo drutveno ustrojstvo i njihovo poimanje fizikog sveta, pa ak i njihov politiki poloaj." Glas je poeo da mu drhti. Na trenutak je prestao da govori i pogledao je Eda Bera, koji je klimnuo glavom i preao u ugao kancelarije gde je mogao da ga vidi samo Otac poglavar; tu je znaajno prevukao prstom preko grla. "Eto, takve su, u osnovi, bile lingvistike analize kojima sam se bavio", nastavi Emilio, vrativi ake u krilo. "Pronalaenje sistema razmiljanja koji lei u osnovi gramatike i renika, i njegovo povezivanje sa kulturom onoga iji je to maternji jezik." "A Askama nije shvatala zato je vama teko da shvatite tako jednostavne stvari", ree Felipe Rejez. "Tano tako. Isto kao to sam ja bio zbunjen njenom nesposobnou da shvati kako mi je u neko doba dana i noi vano da ostanem sam. Runi su izuzetno drutveni. Otac Robio i doktor Edvards verovali su da njihova drutvena struktura vie lii na stado nego na primatsku zajednicu sa drutvenim vezama i srodstvom. Runima je bilo teko da prihvate da mi uopte i poelimo da budemo sami. Bilo je vrlo naporno." eleo je da zavri. ake su ga bolele kao da su odrane i bilo mu je sve tee da ne misli na jutronje vesti. Pomagalo mu je to moe da govori o neem bezlinom, da dri predavanje, ali ovo je trajalo ve tri sata, i bilo mu je teko da se usredsredi... Nevolja je sa iluzijama, pomislio je, to nisi svestan da ih ima sve dok ti ih ne oduzmu. Doao je novi lekar, to je znailo nekoliko sati pretraga. Saznao je da ake mogu da mu zalee kozmetiki, ali ne i funkcionalno; nervi su oteeni suvie davno da bi se mogli popraviti, a miii potpuno uniteni. Oseanje peenja, koje je sada imao i koje se nepredvidljivo javljalo i nestajalo, verovatno odgovara utvarnom oseaju bola u amputiranom udu. Mogao je gotovo normalno da ispravi prste, a sa po dva prsta na svakoj aci mogao je da kako-tako dri predmete. Tako e i ostati... Shvatio je da Johan Felker neto govori i da je u sobi zavladala jo dublja tiina. Koliko sam sedeo ovako, upitao se. Ponovo je posegnuo za kafom, kako bi dobio par sekundi. "Izvinite", ree Emilio, pogledavi Felkera posle nekoliko trenutaka. "Jeste li rekli neto?" "Da. Rekao sam kako je zanimljivo koliko esto skreete priu sa deteta koje ste ubili. I pitao sam se hoe li vas opet onako prigodno spopasti glavobolja." olja u Emiliovoj ruci pue. Nastupila je guva dok je Edvard Ber donosio krpu da pokupi prosutu kafu, a Don Kandoti skupljao komadie porcelana. Felker je samo sedeo i piljio u Sandoza, koji je bio nepomian kao da je isklesan u kamenu. Kako su razliiti, pomisli Vinenco ulijani gledajui dva oveka na dve strane stola; jedan je sav od opsidijana i srebra, a drugi od maslaca i peska. Pitao se ima li Emilio pojma koliko mu Felker zavidi. Pitao se, zna li to i Felker. "...skok napona", govorio je Felipe Rejez, objanjavajui ostalima Emiliovu nezgodu i prikrivajui stid. "Kada se miii zamore, dobijate neeljene elektrine potencijale. To se meni stalno deavalo..." "Ako ja jo imam noge, Felipe", tiho i besno ree Sandoz, "ko si ti da puzi umesto mene?" "Emilio, samo sam..." Nastupio je kratak, ruan razgovor na grlenom panskom. "Mislim da je za danas dosta, gospodo", vedro ih prekide Otac poglavar. "Emilio, samo par rei, molim te. Vi ostali moete da idete." Sandoz je ostao da sedi, mirno ekajui da Felker, Kandoti i prebledeli Felipe Rejez odu. Edvard Ber je zastao kraj vrata i upozoravajui pogledao Oca poglavara, to je prolo neprimeeno. ulijani je progovorio tek kad su ostali sami. "Izgleda da te mue bolovi. Glavobolja?" "Ne, gospodine." Crne oi posmatrale su ga kameno tvrdim pogledom. "A da je ima, bi li mi rekao?" Besmisleno pitanje. ulijani je, i pre nego to ga je postavio, znao da Sandoz nikada nee priznati glavobolju, pogotovo ne posle onoga to mu je Felker upravo rekao. "Vai tepisi nisu u opanosti", uveravao ga je Emilio sa otvorenom drskou. "Drago mi je da to ujem", vedro ree ulijani. "Ovog puta je stradao sto. Vrlo si grub prema kunom nametaju. A bio si grub i prema Rejezu." "Nije imao prava da govori u moje ime", obrecnu se Sandoz; bilo je oito da ga ponovo obuzima bes. "On pokuava da ti pomogne, Emilio." "Kada budem eleo pomo, rei u." "Hoe li? Ili e nastaviti da izjeda sam sebe, jednu no za drugom?" Sandoz zatrepta. "Jutros sam razgovarao sa doktorkom Kaufman. Sigurno si se uznemirio kad si uo njenu prognozu. Nikako joj nije jasno zato si tako dugo trpeo ove proteze. Rekla mi je da su suvie teke i suvie loe nainjene. Zato nisi traio prepravke? Zbog ljubazne brige da ne povredi oca Singa, ili zbog nekog naopakog latinoamerikog ponosa?" Bilo je jedva primetno, ali ponekad se ipak vidi kada pogodi cilj. Ritam disanja mu se promenio. Napor uloen u samokontrolu postao je neto vidljiviji. Iznenada ulijani utvrdi da mu je sasvim ponestalo strpljenja za Sandozov prokleti maizam. "Da li te boli? Da ili ne?" "Da li sam obavezan da odgovorim, gospodine?" Bilo je jasno da se podsmeva, ali ne i kome. "Da, prokletstvo, obavezan si. Kai." "Bole me ake." Pauza. "A od proteza me bole i ruke."

90

ulijani primeti greviti pokret njegovih grudi. Boe blagi, koliko ovog oveka kota da prizna da pati! Otac poglavar naglo ustade i ode od stola, kako bi imao vremena da razmisli. Sada je ve poznavao Emiliovo znojenje i povraanje, koji su bezduno pokazivali krhkost njegovog tela. ulijani ga je negovao tokom nonih uasa i gledao je, uasnut, kako se Sandoz ponovo pribira, povezujui se u celinu bogzna kakvim emocionalnim lepkom. To nije mogao da zaboravi, ak ni kada bi Sandoz bio najnepodnoljiviji, kada je i najobiniju elju da mu pomognu tumaio kao uvredu i ugroavanje. Prvi put se upitao kako izgleda biti toliko nemoan u godinama koje predstavljaju vrhunac ivota. Vins ulijani nikada nije odbolovao nita ozbiljnije od gripa i nije pretrpeo povredu opasniju od slomljenog prsta. Da sam ja na Sandozovom mestu, pomislio je, moda bih i ja krio bol i roguio se na saoseanje... "Sluaj", rekao je, vrativi se za sto. "Emilio. Ti si, zaista, najilaviji ovek koga sam ikada sreo. Divim se tvojoj istrajnosti." Sandoz ga besno prostreli pogledom. "Nisam sarkastian!" uzviknu ulijani. "Ja sam lino poznat po tome to zahtevam optu anesteziju i kada se ogrebem na spajalicu." Smeh. Iskreni smeh. Ponesen tom malom pobedom, ulijani pokua otvoren pristup. "Proao si kroz pakao, i svima si nam jasno pokazao da nisi cmizdravac. Ali, Emilio, kako da ti pomognemo ako nikome ne kae ta ne valja?" Sandoz je odgovorio jedva ujno. "Rekao sam Donu. Za ake." ulijani uzdahnu. "Eto. To moe shvatiti kao dokaz da Kandoti uva tajnu ispovesti." Idiot! Takvo priznanje ne spada pod ispovest. Ali Sandozu je moda tako zvualo, pomisli on. ulijani ustade i pree u kupatilo kraj kancelarije. Vratio se sa aom vode i nekoliko tableta, to je sve spustio na sto pred Sandoza. "Oito ne spadam meu one koji veruju u plemenitost nepotrebne patnje", tiho ree on. "Od sada, kada te ake bole, uzmi lek." Gledao je kako Emilio s mukom skuplja pilule, jednu po jednu, i pije ih sa vodom. "Ako ne budu delovale, reci mi, jasno? Nai emo ti neto jae. Va sam poslao po Singa. Oekujem da e mu jasno rei ta ti smeta kod ovih proteza. Ako on ne moe da ih sredi, nai emo nekog drugog." Uzeo je au i vratio je u kupatilo, gde se zadrao nekoliko minuta. Kada se vratio, Sandoz je jo sedeo za stolom, zamiljen i bled. Otac poglavar se reio da rizikuje. Seo je za pisai sto i izvadio belenicu, ukucavi ifru koja je otvarala fajl to su ga pre njega proitala samo jo dva oveka; obojica su sada bila mrtva. "Emilio, ponovo sam preao sve izvetaje oca Jarbroua. Proitao sam ih prole godine, kada smo preko Obajaija dobili prve vesti o tebi, ali sada ih, naravno, prouavam mnogo paljivije", poe on da govori. "Otac Jarbrou je opisao prvi susret izmeu tebe i deteta Askame i seljana Runa vrlo slino tebi, u osnovi. Moram rei da je njegov izvetaj daleko poetiniji od tvog. On je bio duboko dirnut tim iskustvom. Kao i ja, dok sam itao." Sandoz nije reagovao, i ulijani se upita slua li ga uopte. "Na kraju opisa tog prvog kontakta, u posebno ifrovanom fajlu, otac Jarbrou je dodao komentar namenjen samo Ocu poglavaru. Pisao je o tebi: 'Verujem da je bio obuzet Svetim Duhom. Danas sam moda gledao lice sveca.'" "Prekini." "Molim?" ulijani podie pogled sa tablice koju je itao i zamirka; nije navikao da mu se tako obraaju, ak ni nasamo, ak ni kada je u pitanju ovek sa kojim je sada delio noi, iji snovi prekidaju njegov san. "Prekini. Ostavi mi bar neto." Sandoz se sav tresao. "Nemoj mi preturati po kostima, Vinse." Nastupilo je dugo utanje; ulijani je gledao u njegove uasne oi i polako shvatao. "Izvini, Emilio", ree on najzad. "Oprosti mi." Sandoz je jo neko vreme gledao u njega, i dalje drhtei. "Ne moe da zna kako to izgleda. Nema naina da ikada razume." To je bila neka vrsta izvinjenja, shvati ulijani. "Moda, ako bi pokuao da mi objasni", blago ree on. "Kako da objasnim ono to ni sam ne razumem?" uzviknu Emilio. Naglo je ustao, odmakao se nekoliko koraka, a onda se vratio. Kad bi se Sandoz slomio, to bi uvek bilo strano. Lice bi mu postalo potpuno nepomino. "Od onoga to sam bio tada do ovoga to sam sada - ne znam ta da radim sa ovim to me je snalo, Vinse!" Podigao je ruke i pustio ih da padnu, gest poraza. Vinenco ulijani, koji je za sve ove godine uo mnogo ispovesti, utao je i ekao. "Zna li ta je najgore od svega? Ja sam voleo Boga", poe Emilio glasom punim osujeenosti. Prestao je da plae naglo kao to je i poeo. Dugo je stajao zagledan u neto to ulijani nije video, a onda je otiao do prozora da se zagleda u kiu. "Sve je to sad pepeo. Samo pepeo." A onda, neverovatno, poeo je da se smeje. To je bilo jednako strano kao i iznenadne suze. "Zna", ree Otac poglavar, "mogao bih da ti pomognem samo kad bih znao da li je za tebe sve ovo komedija ili tragedija." Emilio nije odmah odgovorio. Eto, mislio je, toliko o pokuaju da uti o onome to se ne moe izmeniti. Toliko o latinoamerikom ponosu. Ponekad se oseao kao paperje maslaka, razneseno na sve strane dakom vetra. Ponienje je bilo gotovo nepodnoljivo. Mislio je, ponekad se i nadao, da e ga to ubiti, da e mu srce zaista stati. Moda je i ovo deo ale, mrano je mislio. Okrenuo se od prozora i pogledao preko sobe ka oveku koji ga je posmatrao sa drugog kraja divnog, starog stola. "Kad bih to znao", ree Emilio Snadoz, primiui se to je vie smeo sreditu svoje due i priznanju koje bi ga osramotilo, "verovatno mi i ne bi bila potrebna pomo."

91

Vinenco ulijani je, na neki nain, smatrao velikom i stranom povlasticom to pokuava da razume Emilija, sada, u ovom trenutku njihovih izmetenih ivota. Raditi sa Sandozom bilo je jednako zanimljivo kao ploviti po loem vremenu. Stalno mora da vri podeavanja zbog beskonanih promena snage i pravca i uvek postoji opasnost da e pogreiti i potonuti. Ovo je bio izazov njegovog ivota. U poetku je odbacio Jarbrouovu procenu Emiliovog duhovnog stanja. Odbacio ju je kao netanu ili preteranu. Nije verovao u mistiku, uprkos injenici da je na njoj zasnovan njegov red. Pa ipak, bio je spreman da primi kao radnu hipotezu oseanje da Emilio Sandoz vidi sebe kao iskreno religioznu osobu, duu koja traga za Bogom, kao to ree Ed Ber. Sandoz je svakako osetio, u nekom trenutku, da je naao Boga i izdao Ga. Najgore od svega, rekao je Sandoz, jeste to to je voleo Boga. Sada je ulijani mogao da pojmi tragediju: pasti toliko daleko od milosti, biti u plamenu Boijem i pustiti ga da zgasne do pepela. Primiti toliki blagoslov i uzvratiti padom u prostituciju i ubistvo. Mora da je postojao neki drugi nain, pomisli ulijani. Zato se Sandoz okrenuo prostituciji? ak i bez aka, morao je postojati neki drugi nain. Da prosi, krade hranu, bilo ta. Delii slagalice bili su mu sasvim jasni. Emilio je smatrao da su ga nepravedno osudili ljudi koji nikada nisu bili na probi u tako neljudskim uslovima izdvojenosti i usamljenosti. ulijani je bio svestan da ak i neuspeh na takvoj probi daje oveku izvestan moralni autoritet. Zato mu je bilo lako da moli Emilija za oprotaj i da mu ukazuje izvesno potovanje. Ta taktika je, izgleda, uspevala. Povremeno su postojali trenuci istinskog dodira, kada je Sandoz bio voljan da rizikuje neko malo otvaranje u nadi da e biti shvaen ili da e neto sam shvatiti. Ali ulijani je znao da ga i dalje dri na rastojanju, kao da postoji neto to ni Sandoz ne moe da vidi, a kamoli da pokae. Neto o emu se moe sanjati, ali ne i govoriti, ak ni u nonoj tami. Neto to e morati da izie na svetlost dana. Svakako je bilo neophodno da razmisli i o mogunosti da Ed Ber grei, a da je Johan Felker u pravu. Moda se, u izolaciji, Sandoz okrenuo prostituciji jer je uivao u tome. Voleo je Boga, ali mu je grubi seks bio... prijatan. Takva istina, u samoj sri linosti, iznesena na javno razmatranje, mogla bi da ga progoni u snovima i da izaziva napade munine. Don Kandoti je voleo da kae kako je najjednostavnije reenje esto i najbolje. Izgleda da je on poznavalac ljudske prirode kao to je i Isus jednom rekao: "iroka je kapija i prostrana je staza to vodi unitenju, i mnogi polaze tim putem." Strpljenja, pomisli ulijani. Stara mornarska vrlina. Prvo jedan okret, pa drugi. Njegovo osoblje u Rimu, paljivo birano i obuavano poslednjih deset godina, bilo je potpuno sposobno. Vreme je, krajnje je vreme, da prebaci deo odluka na druge, da pusti mlae ljude da vuku konopce dok on lakom rukom dri krmu. Vreme je da ovaj stari svetenik, ovaj Vins ulijani, iskoristi svo iskustvo i znanje sakupljeno tokom ivota kako bi reio jedan ljudski problem, da prizove svu mudrost koju je prikupio za ivota da pomogne jednoj ljudskoj dui, oveku koji je sam sebe nazvao, sa gorinom, Boija kurva. Strpljenja. Potrajae koliko god bude trebalo. Vinenco ulijani konano ustade i poe ka prozoru, gde je Sandoz sve vreme ostao, siv kao i vreme napolju, zagledan u kiu. ulijani stade pred njega i ostao je tako, ekajui da ga Sandoz primeti, jer je odavno nauio da ne sme da ga prepadne prilazei mu s lea. "Hajde, Emilio", tiho ree Vins ulijani. "astiu te pivom." 23. Grad Gajdur: druga naalpa Selo Kaan: sedam nedelja po kontaktu Supaari VaGajdur je imao koristi od jezuitskog pohoda i pre nego to je saznao za njegovo postojanje. To je bilo i neobino i osobeno za njega. Osobeno jer je osetio potencijalno trite kod Runa pre bilo koga drugog i preduzeo korake da ga zauzme pre nego to se novost rairi po Gajduru. Neobino, jer nije raspolagao injenicama pre nego to se odluio. Nije liilo na njega da toliko rizikuje bez prethodnog istraivanja. Rizik mu se lepo isplatio, ali ak i kada je video ukupnu svotu dobiti oseao se nelagodno, kao da je za dlaku izbegao pogibiju u haaran dvoboju dok je bio pijan. Dok je pregledao skladite sa sekretaricom Runom, Avidan, koja je zapisivala nareenja i beleila zahteve, Supaari je ugledao iteljku sela Kaan, enu po imenu ajpas, kako stoji u vratima, ekajui dozvolu da mu se obrati. Nosila je pravi vodopad pantljika upletenih oko glave; bile su u svim duginim bojama i ljupko su joj se sputale niz lea. Ba lepo, pomisli Supaari; to e upetostruiti broj pantljika potrebnih svakome ko poeli da se tako ulepa. Okrenuo se ka Avidan. "Pozovi trkae. Neka kupuju i skladite pantljike. Ugovori sve koliine koje moe dobiti do..." Tu je zastao. Koliko dugo e trajati moda? "Neko predlae da ugovori ne traju due od osme naalpe." Supaari VaGajdur je znao da takve Avidanine savete ne treba zanemariti. "Da. Kada se vrati, neka Sapala oslobodi mesto u skladitu za nove isporuke, ak i ako budemo morali da izgubimo neto na berinjama. Isporuka po crvenoj svetlosti, jasno?" Jedna od mnogih prednosti kad radi sa Runima, to je Supaari odavno nauio, bila je ta to Runi, za razliku od Janaata, vide dobro na crvenoj svetlosti. Tako je mogao mnogo ta da dri u tajnosti pred svojim konkurentima, koji redovno prespavaju crvene i crne sate.

92

Pratio je pogledom Avidan, koja je izila u dvorite da pripremi trkae. Poto je pokrenuo operaciju, Supaari poe ka VaKaanki ajpas i pozdravi je na njenom jeziku, pruivi joj obe ruke. "Halala haeri, ajpas." Nagnuo se i udahnuo njen miris, pomean sa mirisom pantljika. Neobina seljanka, spremna da putuje sama i da posluje sa Supaarijem VaGajdurom lino u njegovoj zgradi, ajpas VaKaan uzvratila mu je pozdrav bez straha. Ako se zanemari njen nov izgled, dovoljno su liili da budu sestre ili barem roake, ako se gleda malo izdalje. Supaari je bio miiaviji, neto krupniji, to je bilo dodatno naglaeno debelo postavljenom odorom, prekrivenom bogatim vezom; osim toga, nosio je obuu sa debelim onom, zbog koje je izgledao za pedalj vii, i kapu koja mu je davala na dostojanstvu i oznaavala ga kao trgovca i, shodno tome, treeroeno dete. Supaari je danas nosio odeu koja je naglaavala razliku izmeu njih dvoje, ali, kada bi to eleo, mogao je da proe kao Run, samo kad bi obukao putni mantil i cipele kao gradski Runi. To nije bilo zabranjeno. Samo se nije radilo. Veina Janaata, ak i treeroenih, radije bi umrli nego da izgledaju kao Runi. Veina Janaata, ak i treeroenih, nisu bili ni priblino bogati kao Supaari VaGajdur. To bogatstvo bilo je njegov krst i njegova uteha. Supaari pozva ajpas da ue, kako bi se sklonili od peaka i kako niko od njenih ne bi primetio pantljike pre nego to on uskoi na trite. askao je s njom dok ju je vodio kroz skladite prema kancelariji kao da ona ne poznaje dobro put; potom joj je dao vremena da namesti jastuke po svom ukusu dok je spremao jasapa aj koji je znao da ona voli. Lino ju je posluio, ak joj je i sipao, kako bi joj ukazao potovanje; Supaari VaGajdur umeo je da bude izuzetno ljubazan kada bi nanjuio dobit. Smestio se preko puta ajpas i udobno se zavalio u jastuke, pazei da to bolje oponaa njen poloaj tela. Prijateljski su popriali o izgledima za etvu sinonje, o zdravlju njenog mua, Manuaija, i o mogunostima reenja spora izmeu Kaana i Lanjerija oko novog nalazita kjipa. Supaari se ponudio da posreduje ako se starci ne sloe. Nije eleo da im se namee i nije prieljkivao dug i naporan put do Kaana, ali vredelo je potruditi se kako bi se svi prisetili njegovog mirisa. "Nali, Supaari", ree ajpas, konano preavi na razlog svoje posete. "Neko ima za tebe zanimljivu stvar." Posegnula je u tkanu torbicu i izvadila paketi od paljivo ispresavijanog lia. Pruila mu ga je, ali on je tuno oborio pogled; njegove ake nisu mogle da paljivo raspakuju predmet. Ona brzo zabaci ui od stida, ali Supaari je njenu ponudu primio kao kompliment. Seljani VaKaani ponekad su zaboravljali da je on Janaata. To je, u neku ruku, bila velika pohvala, i Supaari je to znao, mada bi je, za istu greku, njegov najstariji brat ubio na mestu, a srednji brat bi je bacio u tamnicu. Gledao je kako ajpas ljupko odvija slojeve lia, sa spretnou tipinom za Rune. Pruila mu je sedam zrnaca za koja je u prvi mah pomislio da su bube ili neobino mali kintai. A onda se nagnuo i udahnuo. To je bio najizuzetniji miris koji je ikada osetio. Znao je da ima u njemu estara i aldehida, i svakako mirisa prenog eera, ali sve zajedno bilo je neverovatno sloeno. A sve to u nekoliko sitnih smeih zrnaca, ovalnih, sa uzdunom brazdom. Supaari je prikrio uzbuenje vetinom razvijenom u ivotu punom prikrivanja. Ali znao je da je ovo, konano, neto to bi moglo da zanima Hlavina Kiterija, Retara od Galatne. "Neijem srcu je milo", ree on ajpasi, podiui rep u izrazu blagog zadovoljstva, kako je ne bi uznemirio. "Izuzetan miris, pun zanimljivosti, kao to si rekla." "Nali, Supaari! Ovaj kafi su nekome dali stranci." Upotrebila je re Runa sa znaenjem 'narod iz susedne rene doline', ali oi su joj bile irom otvorene, a rep joj je podrhtavao. Ovde postoji nekakva divna ala, shvati Supaari, ali pustio ju je da uiva na njegov raun. "Askama je tuma!" dodade ona. "Askama!" uzviknu on, oduevljeno podigavi ruke i zveckajui elegantnim kandama. "Dobro je to dete, brzo ui." I runa kao voda u brzaku, ali to nije bitno. Ako ajpasino domainstvo bude prevodilo za korporaciju Kaana, Supaari e imati iskljuivo pravo na trgovinu sa novom delegacijom, po obiajima Runa, ako ne i po zakonima Janaata, a u ovakvim sluajevima najvaniji su obiaji Runa. Supaari je itav ivot zasnovao na tome, i ako nije stekao ast, svakako je stekao ono to je voleo: rizike, intelektualne izazove i izvesno nevoljno potovanje meu svojima. askali su jo neko vreme. Ustanovio je da je ovo malo kafi samo uzorak mnogo vee zalihe neobine robe to je poseduju stranci, koji su se zaustavili u Kaanu, u ajpasinom domainstvu. Naroito se zainteresovao kada je uo da oni oito ne ele nikakvu dobit, poto poklanjaju svoju robu u zamenu za hranu i zaklon koji im ionako pripadaju po pravu, kao putnicima. Da li ih to oni podmiuju, upitao se, ili je u pitanju neka zaostala nomadska grupa, koja jo posluje na stari, isti nain? Supaari odloi paketi u stranu, pazei da se ne zabavi idejom koju je namirisao u pozadini: o potomstvu i o izlazu iz ivota nalik na smrt na koji je bio osuen. Ustao je i ponovo napunio ajpasinu olju, raspitujui se za njene planove. Odgovorila je da e posetiti trgovinske partnere u okrugu Ezao. Nije urila da se vrati kui. Svi ostali VaKaani uskoro e napustiti selo da skupljaju korenje pika. "A stranci?" upita on. Ve je planirao putovanje, moda sredinom parta, posle kia. Ali pre svega Kiteri. Sve je zavisilo od Hlavina Kiterija. "Ponekad idu sa nama, a ponekad ostaju u Kaanu. Oni su kao deca", priala je ajpas. Kao da se i ona udila. "Suvie su mali da putuju kao odrasli, a imaju samo jednog koji bi ih nosio. A on ih puta da idu peke!" Ako je Supaari dosad bio radoznao, sada je bio oamuen, ali ajpas je ve pokazivala znake nervoze, njihala se levo-desno, to joj se esto deavalo kada bi predugo ostala u avetinjskoj kui.

93

"Nali, ajpas", ree on, ustavi sa jastuka, poto je procenio da je Avidan imala dovoljno vremena da sklopi ugovore sa trgovcima pantljikama. "Tako si daleko putovala. Neijem srcu e biti milo da te poalje u Ezao na stolici." Ona naglo podie rep od zadovoljstva i ak malo uzdrhta, sklopivi oi. To je ve bilo na ivici flerta, i Supaari se seti koliko je ona, zapravo, privlana. Brzo je ugasio iskru pre nego to se razgorela. Iako treeroen, jo je imao svoja merila, znatno via nego kod veine ostalih. Mada u mnogo emu istanan i savremen, Supaari VaGajdur bio je u drugim stvarima veliki malograanin. Poslao je trkaa po stolicu i jedva je prikrivao zevanje dok je sa ajpas ekao u dvoritu da stolica stigne, a stigla je uskoro po zalasku drugog sunca. Jedva je mogao da je vidi dok se pela u stolicu, ali miris njenih pantljika bio je vrlo fini; imala je divan ukus za parfeme, prirodnu eleganciju kojoj se Supaari divio. "Nali, ajpas", tiho ju je pozdravio, "elim ti sreno putovanje u Ezao i potom kui." Uzvratila mu je pozdrav, zadihano se smejui kada su nosai podigli ruke stolice, zanjihavi je celu. Taj luksuz iskusio je malo koji Run: biti noen kroz uzane gradske ulice kao velika. Supaariju je zaista bilo milo to joj je obezbedio nezaboravno vee. Nosie je kroz masu gradskih Runa koji mirno idu za svojim poslovima po rumenoj veernjoj svetlosti, dok Janaate spavaju. Povetarac iz zaliva leprae pantljikama i pretvorie ih u miriljavi oblak oko njene glave. Ve sutra e trgovci iz itavog Gajdura traiti pantljike, bez obzira na cenu, a Supaari e posedovati svaki pedalj koji postoji. Sudbina Sofije Mendez bila je da obogati trgovce koje ni ne poznaje. Teka crna kosa, koja je nadahnula ajpas da izmisli novu modu, u ovom trenutku bila joj je nemarno zabaena, a pantljike kojima ju je Askama ukrasila trale su na sve strane. Sofija bi odavno odsekla kosu bez razmiljanja, jedino to nije imala makaze. Iz navike je skuvala sebi kafu, ali bilo je suvie vruina da bi je pila i sada se hladila kraj nje; uskoro e takvo rasipnitvo postati nezamislivo. No, ovog trenutka, lepota, ukrasi i bogatstvo bili su jo dalje od njenih misli nego obino, to je i inae bilo veoma daleko. Um joj je bio potpuno zauzet traganjem za dovoljno neutivim odgovorom Emiliju Sandozu koji je upravo izjavio da je ona glupa. "Mogu ponovo da ti objasnim, ali ne mogu da razumem umesto tebe." "Nepodnoljiv si", apnu ona. "Nisam nepodnoljiv. U pravu sam", odvrati i on apatom. "Ako vie voli da svaku deklinaciju ui napamet, samo izvoli. Ali sistem je vrlo oit." "To je lano uoptavanje. Nema tu nikakvog smisla." "Oh, a moda ima smisla pripisivanje roda stolovima, stolicama i eirima, kao i deklinacija imenica na osnovu toga? Jezik je po prirodi proizvoljan", izjavi on. "Ako hoe logiku, ui tablicu mnoenja." "Sarkazam nije nikakav argument, Sandoze." Emilio duboko uzdahnu i ponovo poe, ne skrivajui nestrpljenje. "U redu. Hajdemo opet. Ovo nije apstraktno protiv konkretnog. Ako bi pokuala da nametne to pravilo runskom jeziku, stalno bi greila. Re je o prostornom protiv nevidljivog ili neprimetnog." Pruio je ruku ka tablici koja je leala na stolu izmeu njih i kucnuo prstom po jednom delu ekrana, pazei da ne trgne Askamu koja mu je upravo zadremala u krilu. "Pogledaj ovu grupu. ivotinje, biljke ili minerali: te rei oznaavaju neto to na neki nain zauzima prostor i zato se menjaju po prvoj deklinaciji. Razume?" Potom je pokazao drugi deo ekrana. "Nasuprot tome, ove imenice su neprostorne: misao, nada, oseanje, znanje. Ova grupa rei menja se po drugoj deklinaciji. Jesi li dovde razumela?" Konkretno i apstraktno, prokletstvo, tvrdoglavo pomisli ona. "Da, dobro. Ali ono to ja ne razumem..." "Znam ta ne razume! Prestani da se raspravlja i sluaj!" Pravio se da ne vidi njen besni pogled. "Opte pravilo glasi: ono to moe da se vidi uvek se svrstava kao da zauzima prostor, jer kada vidi stvari zna da su prostorne, i zato koristi prvu deklinaciju. tos je u tome to sve nevidljivo, to podrazumeva, izmeu ostalog, stvari koje su po prirodi nevidljive, zahteva drugu deklinaciju." On se naglo zavali i tek potom pogleda Askamu, oito pun olakanja to je nije probudio. "Eto ti. A sad pokuaj da me pobije. Molim te. Pokuaj." Sad ga je imala. Lica blistavog pod suncem, nagnula se napred i pripremila se za zavrni udarac. "Pre jedva deset minuta, Askama je rekla: 'ajpas-ru ari i vaan' i upotrebila je ono to ti baziva nevizuelna deklinacija. Ali ajpas je vrlo veliki. ajpas svakako zauzima ogroman prostor..." "Da. Bravo! Odlino. A sad razmisli!" Podsmevao joj se. Piljila je u njega otvorenih usta, spremna da eksplodira, a onda joj se sve razbistrilo. Zagnjurila je glavu u ruke. "Ali ajpas je otputovao. Zato ga ne moemo videti. Zato ne koristimo prostornu deklinaciju. Zato koristimo nevidljivu, iako je ajpas sasvim konkretan, a ne apstraktan." Podigla je pogled. On se kezio. "Mrzim kad si tako lukav." Njegove tamne, vesele oi bile su pune trijumfa. Emilio Sandoz nije poloio zavet lane skromnosti. Njegova anliza bila je sjajna i bio je neizmerno zadovoljan sobom, i nije mu promaklo da je upravo dobio Sofijinu opkladu sa Alenom Pejsom. Od kontakta sa Runima prolo je samo sedam nedelja, a on je ve pronikao u osnovnu gramatiku. Dobar sam, prokletstvo, pomislio je, i nasmeio se jo ire dok je Sofija kiljila u njega, pokuavajui da smisli neki sluaj koji se ne bi uklopio u njegovo objanjenje. "Dobro, dobro", ree ona prilino neljubazno, uzimajui tablicu, "predajem se. Daj mi nekoliko minuta da to zapiem."

94

Njih dvoje bili su dobra ekipa. Sandoz je bio majstor lingvistike, ali ona je mnogo bolje pisala, brzo i jasno. Ve su poslali radiom tri rada, potpisana sa "E. J. Sandoz i S. R. Mendez", kako bi bili predati naunim asopisima. Kada je zavrila beleenje, Sofija podie pogled i nasmei se. Sretala je ranije, kod studenata koje su njeni roditelji esto pozivali na veeru dok je bila mala, takvu meavinu sanjalatva i otre inteligencije, vedrog intelektualnog stila u raspravi i spremnosti da se zapadne u unutranji svet, da se postane izdvojen i nepokretan. Golih ruku i bosih nogu, Sandoz je pocrneo do boje cimeta. Nosio je udobne kratke pantalone i crnu majicu kratkih rukava, umesto uobiajene odede koja je po vruini bila nepodnoljiva. I Sofija je bila pocrnela, vitka i jednostavno obuena, i razumela je zato je Manuai u prvo vreme mislila da su ona i Emilio 'iz istog legla'. Ta pomisao bila joj je i smena i neprijatna, kao i pantomima kojom im je Manuai objasnila ta misli, ali sada je razumela zato su Runi doli do takvog zakljuka. Askama uzdahnu i protee se. Emilio na to oive i uplaeno pogleda Sofiju. Askama je bila mila, ali neprekidno je brbljala; ovakve dremke bile su im ogromno olakanje. "Pitam se neto", ree Sofija vrlo tiho kad su utvrdili da se Askama nee probuditi, "da li bi neki slepi Run uvek koristio neprostornu deklinaciju." "E, to je zanimljivo pitanje", ree Emilio, sa potovanjem klimnuvi glavom, i ona oseti kiselo zadovoljstvo to je dokazala da mu je ravna po inteligenciji. Emilio se neko vreme zamislio, blago se njiui u mreastoj stolici, oslonjen bosim stopalom o stablo hampija, ekajui Askamu po mekom krznu iza uiju. Na licu mu se ponovo pojavi osmeh. "Ako neto moe da oseti, onda zna da to zauzima prostor! Potrai neto to ima obrise ili oblik ili strukturu. Da se kladimo?" "Moda lejano ili tinguen", predloi ona. "A opkladu neu." "Nema petlje! Moda i greim", veselo ree on, "mada sumnjam. Da probamo prvo lejano." Nasmeio joj se preko Askamine glave pre nego to je vratio pogled na malo stado pijanota koje je paslo u ravnici izvan zaklona od stabala hampija. "Ba su lep par, je li?" upita En DeVea dok su etali ivicom jaruge iznad sela. "Da, gospo", sloi se on. "Zaista lep." Svi drugi bili su zauzeti ili su spavali, a njih dvoje nisu mogli da se skrase. En je predloila etnju, a DeVe je rado poao sa njom. Manuai ih je stalno upozoravala da ne etaju sami. Moe ih uhvatiti 'anada', ta god to bilo; zato su se kretali u parovima, vie da umire Manuai i ostale Rune nego zbog istinskog straha od grabljivaca ili babaroga. "Ljubomoran si?" upita En. "Oboje su na neki nain tvoji." "Oh, do avola, nisam siguran da je ljubomora prava re", ree DeVe, zaustavivi se na trenutak da pogleda Sofiju i Emilija, koji su sedeli sa Askamom pod hampijem. Potom se okrenuo ka En i kratko joj se nasmeio pre nego to je zakiljio ka zapadu, preko reke. "To ti je nekako k'o da gleda 'Notr Dam' protiv 'Univerziteta Teksas' u finalu kupa. Naprosto ne znam emu da se nadam." En se nasmeja i prisloni mu glavu na rame. "Oh, DeVe, volim te. Zaista. Dodue, uvek sam bila slaba prema tipovima u uniformi." To je bila ponuda otvaranja i on je smesta prihvati, smeei se. "ta, i ti?" "Mornarici su potrebni dobri ljudi", ree En, navodei stari slogan za regrutaciju. "Da, tako je. Meni takoe." I dalje je gledao, manje-vie, pravo napred. "Ali to je bilo veoma davno i veoma daleko", zapevuio je. "Ba tako", nasmei se En. "Sluaj, mili moj, najblii tavan sa duhovima udaljen je odavde etiri zapeta tri svetlosne godine. Sofija zna. Ja znam. Mark..." "On mi je ispovednik." "Dimi i Dord nemaju pojma, ali njima ne bi ni bilo vano", nastavi En. "Znai, ostaje samo Emilio." DeVe se polako spusti na kolena i dade znak En da ne prilazi. Polako je nadneo ruku nad hrpicu pranjavog ljubiastog bilja i tako ostao nekoliko sekundi. Onda naglo pokrete ruku, paljivo pokrivi, a zatim podigavi malog, dvononog zmijovrata, koji je bio bukvalno neprimetan dok se polako uvlaio u tuu jazbinu, u nadi da e doi do ruka. "Zar nije divan! Pazi, kod ovog se vide zakrljale prednje noge", uzviknu ona, pruajui mu da pogleda. "Ja nikada ne naem takve stvari. Naprosto si neverovatan." "Kad odraste kao to sam ja odrastao, naui poneto o kamuflai." "To ti verujem", odvrati ona. Vratila je zmijovrata pred jazbinu, pa su nastavili etnju. "Emilio te strano ceni, DeVe. Da, stvarno. Verovatno je jo nakrcan onim mao glupostima koje e morati ponovo da razmotri, ali u stanju je da promeni stav." "Znam to, do avola", ree DeVe. "I ne stidim se onoga to sam. Ali da je znao dok je bio klinac, ne bi mi priao ni na kilometar. A zato sad da mu kaem posle toliko godina?" "Da skine teret. Da bude prihvaen, u potpunosti, takav kakav jesi." On se nasmei, ne gledajui je, i prebaci joj ruku preko ramena. "Sigurno ne misli da e te manje ceniti." "E, vidi, u tome je problem, En. Bojim se da e me vie ceniti. Hou da kaem, bojim se da e mu itava stvar stalno biti u glavi, a neu da ga u ovom trenutku optereujem glupostima. Naravno, on bi razmislio i ustanovio bi da sam mu uvek prilazio otvoreno..." "Tako reeno."

95

On se nasmeja. "Dobro, pogrean izraz." Zastao je i poeo da gurka nogom neki kamen. "Nije da sam ga ikada lagao. Naprosto nikad nismo razgovarali o tome. Ja nisam pitao njega voli li momke, i on nije pitao mene. Jednom smo se pribliili toj temi, kad me je pitao za nekog drugog tipa, pre vie godina. A ja sam mu rekao, do avola, ne uzdravamo se svi od iste stvari." "A kako je on reagovao?" upita En, smeei se. "Shvatio je bukvalno." DeVe je sada gledao na jug, prema planinama. Negde iza njih nalazio se grob Alena Pejsa. "Sluaj, En. Stvari i ovako stoje sasvim dobro. Ne elim nita od Emilija. Ono to mi se deavalo u glavi pre mnogo godina, to je samo moja stvar. I pripada prolosti." Tome nije mogla da se protivi. Da je situacija obrnuta, moda bi i sama rekla neto slino. "Dobro, dobro. Poruka primljena." "Drago mi je to si mi rekla, En, zaista, i u nekim drugim okolnostima moda bi bila u pravu. Ali ovde i sada..." DeVe se sae da podigne onaj kamen i baci ga preko jaruge, snano i precizno. Umalo da stigne do druge strane, ali ipak je otandrkao niz liticu, do reke u dubini. "Mene brine ukupna slika. Zna to dobro kao i ja: sve u vezi sa ovom misijom bilo je prokleto blizu udesnog. A Emilio je bio klju svega. Neu da zamutim vodu! Neu da misli na mene. Niti na Mendezovu, kad smo ve kod toga. Ne bunim se to rade zajedno jer se odlino snalaze. I imaju odline rezultate. Ali, iskreno reeno, sve neto zadravam dah." Nastupila je tiina, i En sede, spustivi noge preko ivice. DeVe je neko vreme stajao, manje siguran u stabilnost stene, ali na kraju joj se ipak pridruio i poeo da baca kamenie u ponor. "DeVe, neu da se svaam s tobom. Samo pitam, dobro?" Kada je klimnuo glavom, ona nastavi. "Recimo da se sezona uda jo nije zavrila, dobro? Samo razgovora radi. A slaemo se da je Emilio naroito vaan. Ali i Sofija je takva, zar ne?" "Zasad se ne bunim." "E, meni se ini da ima dosta teolokih argumenata i u prilog ljubavi, seksa i porodice. ini mi se da je jedan prilino uticajan Neko jednom rekao da nije dobro da ovek bude sam. Rim je vrlo daleko, kao i oni tavani. Odsutni smo ve skoro dve decenije. Moda svetenici sada ve mogu da se ene! A u svakom sluaju, ne vidim zato bi Emiliova ljubav prema Sofiji iim smetala Bogu." "Eni, to to sada pria uo sam milion puta." DeVe posegnu iza lea da uzme novu aku ljunka. Preko lica mu je preao bolan gr, ali En ga je pripisala temi razgovora. "Oh, do avola, ne znam. Moda to uopte i nije bitno. Moda bi njih dvoje naprosto bili sreni i imali bi gomilu divne dece, i Bog bi ih sve voleo..." Neko vreme sedeli su oslukujui reku i gledajui nebo na zapadu, sada usplamtelo od boja zbog zalaska prvog sunca. DeVe kao da je mozgao o neemu, pa je En ekala da on progovori. "Nemoj me pogreno shvatiti, ali ve neko vreme neto mi se mota po glavi", poe on tiho. "Zna, meni se ini da svetost, kao i genijalnost, poiva na nekoj vrsti nadahnua i upornosti. To je bespogovorna elja za neim. Takvu volju i usmerenost vidim u Emiliju." "DeVe, da li ozbiljno govori?" En je nepomino sedela, rairenih oiju. "Misli da je Emilio sv..." "Nisam to rekao! Govorim apstraktno. Ali Mark i ja smo raspravljali o tome i - da, vidim u njemu potencijal, a meni je posao da to zatitim, En." Malo je oklevao. "Moda nije trebalo, ali zaista sam u jednom izvetaju Rimu upotrebio tu re na 'S'. Mislim da sam napisao kako mislim da imamo meu nama pravog, ozbiljnog mistika. 'Venan sa Bogom i u izvesnim trenucima u punom dodiru sa ljubavlju Boijom', tako sam rekao." Bacio je poslednje kamike, otresao prainu sa dlanova i sagnuo se da isprati kamenje pogledom, laktovima oslonjen o kolena, sa akama oputenim izmeu nogu. "Grozan rukovodstveni problem", rekao je posle nekog vremena. "O tome nije bilo predavanja na Vioj koli za opate". En je ostala bez rei. Zurila je u oblake na zapadu, nagomilane kao lag sa malinama, kupinama i mangoom. Ovdanje boje nikako da joj dosade. "I, zna, En", zamiljeno nastavi DeVe, "zabrinut sam i za Mendezovu. Ta cura mi je veoma draga i ne elim da bude povreena. Spolja je sva od odvanosti i uma, Bog joj pomogao, ali iznutra je puna slomljenog stakla. Ako bude morao da odabere, Emilio e odabrati Boga, i ne smem ni da pomislim kako e to Sofija primiti. Zato da nisi ni pokuala da je ohrabruje da preuzme inicijativu, jasno?" DeVe ustade. En je primetila da je pomalo bled, ali njegove sledee rei spreile su je da ga ispituje o tome. "teta to se Sofija nije zagledala u Kvina ili Robioa." En se zbunjeno namrti dok je ustajala za njim. "Dobro, Dimi, ali zato Mark? Mislila sam da je on... ovaj, zna ve. Mislila sam..." "Mislila si da je Robio peder?" DeVe se grohotom nasmeja i time podie u vazduh desetak srki. Obgrlio je En oko ramena, zanosei se od smeha. "Oh, Boe. Neeee. Ni sluajno. Mark Robio je zaljubljen", poe da joj objanjava dok su se polako vraali, "u Prirodu sa velikim P, a ene su za njega ono najbolje u itavoj prirodi! On oboava ene. I Mark je mistik, na svoj nain. Za njega Bog postoji svuda. To gotovo da lii na islamsku teologiju. Robio ne razdvaja prirodno i natprirodno. Za njega je sve to isto, i svemu se divi. Pogotovo ako je enskog roda." Pogledao je En, koja je i dalje zijala u njega, i nasmejao se. "I to je bio rukovodstveni problem. Morali su da prebace Marka u kolu za deake da ne bi upao u nevolju. Nikada nikoga nije napadao, ali oduvek je bio strano zgodan i stvari su ile svojim tokom. Nije umeo da odbije ako bi neka ena navalila. A navaljivale su, i te kako. Najbolji terapeutski seks u Kvebeku, kako su mi rekli."

96

"Imau to na umu", ree En, sada i sama zadihana od smeha; ipak nije mogla da se uzdri. "Znai, celibat nije toliko obavezan." "Pa, u izvesnom smislu. Za Marka nije bio, u poetku. Posle se sredio. Ali razmisli malo! To samo dokazuje ono to sam priao o Emiliju. Za njega je podela izmeu prirodnog i natprirodnog veoma stroga. Bog nije svuda. Bog nije iznutra. Bog je negde napolju, treba ga traiti i eznuti za njim. I morae da mi veruje na re, ali Emiliju je celibat veoma vaan. Kao nain usmeravanja na jedan cilj. I sluajno mislim da mu to uspeva. Ne znam je li on naao Boga, ili je Bog doao po njega..." Sada su ponovo videli zaklon od hampija, pozlaen svetlou sa zapada. Askama je jo spavala u Emiliovom krilu. Sofija je bila pognuta nad kompjuterskom tablicom. Emilio ih je primetio i podigao ruku. Oboje odgovorie mahanjem. "Dobro. Dobro, razumem", ree En. "Neu se uplitati. Moda e sve ispasti dobro." "Nadam se. Mnogo ta je u pitanju, za oboje. Za sve nas." On pritisnu dlanom trbuh i iskrivi lice. "Prokletstvo." "Jesi dobro?" "Oh, da. ivci. Ja na sve reagujem stomakom. Verujem da e ti tvrditi drugaije." "Kakva je tvoja teologija, DeVe?" upita En, zastavi na prevoju staze koja se odatle sputala niz liticu. "Oh, do avola. Kad sam najbolje raspoloen? Pokuavam da pojmim Boga u oba smisla, kao transcendentnog i linog. A onda", kratko se osmehnu on, "ponekad mi se ini da je, u osnovi svega, Bog ipak samo kosmiki komiar." En upitno podie obrve. "En, Gospod Bog je odluio da DeVe Jarbrou treba da bude katolik, liberal, peder, ruan i jo pride pesnik. A onda je uredio da se takav rodi u Vakou, u Teksasu. Iskreno mi reci, moe li to biti delo nekog ozbiljnog Boanstva?" Smejui se, skrenuli su niz stepenite koje je vodilo ka prostoriji uklesanoj u steni koju su sada zvali dom. Predmet njihovog razgovora nije bio svestan koliko panje privlai uzvieno stanje njegove due. Emilio Sandoz se preznojavao sa Askamom u krilu, jer mala je zraila toplotu kao etvrto sunce usred popodneva. Ako se neko ne bi dosetio da on to meditira o slavi Boijoj ili da razrauje novi, jo savreniji model gramatike jezika Runa, pa ako bi ga pitao o emu razmilja, bez oklevanja bi mu odgovorio: "Razmiljam koliko bih rado popio pivo." Pivo i bezbol utakmica da je slua na pola uha dok radi, to bi predstavljalo savrenstvo. Ali ak i bez ta dva elementa blaenstva, dobro je znao da je savreno srean. Protekle sedmice bile su pune otkrovenja. I kod kue, u Sudanu i na Arktiku, prisustvovao je delima velike velikodunosti, nesebinosti i irenja due, i u takvim trenucima oseao je da je blizu da dokui Boga. Jednom se upitao zato bi savreni Bog stvarao Vaseljenu. Sada je znao odgovor: da bi bio velikoduan sa njom. Da bi uivao gledajui kako neko ceni njegove darove. Moda to znai pronai Boga: videti ta ti je sve dato, dokuiti Njegovu velikodunost, ceniti velike i male stvari... Oseanje obuzetosti - zasienosti i transa - neizbeno je prolo. Niko ne moe dugo ostati takav. I dalje je bio oamuen seanjima, ponekad je oseao narastanje plime u nekom dubokom sloju due. U to vreme nije mogao da zavri nijednu molitvu - jedva je mogao i da je otpone, rei su za njega bile previe. Ali dani su proticali i postajali sve obiniji, i smatrao je da je ak i to dar. Ovde je sve imao. Posao, prijatelje, pravu radost. Ponekad je bivao oamuen pomilju na to, a grudi su mu se stezale od duboke zahvalnosti. Postojalo je ogromno zadovoljstvo u najjednostavnijim trenucima. Kao sada: sedeo je unutar drveta hampij sa Sofijom i Askamom, usred ravnice, jer su tu mogli da rade po podne, dok ostali spavaju, bez mnogo prekida i kibicovanja. ajpas im je pokazao kako da naprave divan promajni zaklon, tako to e prosei hodnik do prirodne istine unutar drveta. Starije biljke imale su prenik od pet do sedam metara, sa trideset ili etrdeset stabala koja su rasla kao grm, a nad svima se irio lisnati suncobran. Lie je bilo toliko gusto da je zadravalo gotovo i najjau kiu, a unutranja stabla prirodno su izumirala, ostavljajui po spoljanjem obodu prsten mladih, ivih. Trebalo je samo da malo raisti sredinu i da donese jastuke ili mree za leanje i da ih okai o granje. Usporena popodnevnom vruinom, dosadnim razgovorima i jednolinim stranim jezikom, Askama bi se opustila i uskoro bi osetio kako die sve sporije i kako se sve vie naslanja na njega. Sofija bi se nasmeila i klimnula glavom, pa bi jo vie spustili glas. Ponekad bi samo sedeli i gledali usnulu Askamu, uivajui u retkoj tiini. Ostali su se alili na neprekidnu priu i fiziku blizinu koju su Runi toliko voleli, jer stalno su se skupljali jedni oko drugih ili oko stranaca, oslanjajui se leima o lea, gurajui glave u krilo, prebacujui ruku preko ramena, obmotavajui repove oko nogu, u optoj toplini i mekoi unutar sveih, peinastih soba pod liticom. Emiliju je to bilo divno. Do sada nije shvatao koliko je gladan dodira, koliko je bio izdvojen vie od etvrt veka, okruen nevidljivom preprekom, obmotan slojem vazduha. Runi su bili nesvesno fiziki i puni oseanja. Kao En, pomislio je, samo jo vie. Emilio skloni jednom rukom kosu sa ela i pogleda Askamu, mekoljei se u mreastoj stolici koju je izmislio Dord. Manuai ju je napravila, na osnovu Dordove skice, i ak ju je i poboljala, uplevi sloene are od prua. Manuai bi se esto pridruila pod hampijem njemu, Sofiji i Askami, i voleo je da slua njen tihi, duboki glas. Slian Sofijinom, shvatio je, ali neobian za Rune. I voleo je melodiju runskog jezika. Ritam

97

i zvuk podseali su ga na portugalski, mek i lirian. Na takvom jeziku vredelo je raditi, bio je pun strukturnih iznenaenja i uvek novih, divnih pojmova... Sofija frknu, i znao je da je bio u pravu kada se zavalila u stolici i ljutito ga pogledala. "Lejano'nta banalja", proita ona. "Tinguen'ta sinoa da. Oboje je prostorno." "Obrati panju", ree Emilio Sandoz, ozbiljnog lica, ali blistavih oiju, "na neobian nedostatak izvetaene skromnosti kojim doekujem tvoju vest." Sofija Mendez se ljupko nasmei oveku koga je gotovo zadovoljno nazivala kolegom i prijateljem. "Jedi govna", ree ona. "I crkni." "Doktor Edvards ima vrlo alostan uticaj na tvoj renik", ree Emilio veoma strogo, a onda bez pauze nastavi dalje. "A kad si to ve pomenula, govno, naravno, ispunjava uslove za prostornu deklinaciju, ali ta je sa prdeom? Da li se prde menja kao nevizuelan, ili Runi smatraju da takvi mirisi spadaju u kategoriju koja podrazumeva postojanje neega vrstog? Nema potrebe za lakomislenou, Mendez. Ovo je ozbiljno lingvistiko pitanje. Siguran sam da se o tome moe napisati jo jedan rad." Sofija je ve brisala suze. "I gde da ga objavimo? U 'Meuplanetnom asopisu za crevne gasove i nepristojne zvuke'?" "ekaj! Eto jo jedne kategorije. Zvuk. Lako je. Nevizuelno. Mora biti. Pa, moda i nije. Probaj enroa." "E, sad mi je dosta! Odustajem. Ne mogu vie", objavi Sofija. "Suvie je vruina, i ovo je postalo suvie glupo." "Barem nije izvetaeno", mirno ree on. Askama, probuena smehom, zevnu i iskrenu vrat da pogleda Emilija. "Nali, Meelo. ta znai izvetaeno?" "Da vidimo", vedro ree Sofija, pretvarajui se da poziva na ekran renik i namerno gledajui preko Askamine glave. "Evo ga! Izvetaeno. Kae, Sandoz zapeta Emilio; vidi takoe: nepodnoljivo." Ne obraajui panju na Sofiju, Emilio pogleda Askamu i potpuno mirno objasni: "To je izraz ljubavi." Pokupili su Askamine igrake, kompjuterske tablice i Sofijinu olju za kafu, koju je ispraznila jednim gutljajem, i poli nazad ka selu u litici. Jedno sunce ve je bilo zalo, a drugo se brzo sputalo, i na nebu je ostalo samo tree, najslabije. Ma kolika vruina vladala tih dana, Dimi Kvin je smatrao da e uskoro doi do promene. Kie vie nisu bile olujne nego samo dosadne, a vruine su bile suvlje, manje napadne. Runi im nisu bili od pomoi. Vreme je bilo takvo kakvo je, i nisu ga mnogo komentarisali, osim tokom grmljavine koja ih je plaila i izazivala ive razgovore. Sofija je stigla do stana mnogo pre Emilija i Askame, jer oko Sandoza su se uvek skupljala deca, ciei i brbljajui, u nadi da e se iz njegovih ruku ponovo pojaviti neko udo. Veina VaKaana spavala je tokom najvee vruine, i selo se tek budilo za drugi krug dnevnih aktivnosti. Emilio se zaustavljao da pria sa seljanima; zadravao se na svakoj terasi, divio se novonauenim vetinama male dece, a veoj je laskao, postavljajui im pitanja preko kojih su mogla da pokau nova znanja; prihvatao je poneki zalogaj hrane ili gutljaj neeg slatkog to su mu nudili u prolazu. Kada je stigao do 'stana', ve se smrailo i En je ve bila upalila svetiljke, koje su budile prigueno zanimanje meu Runima; seljani su moda bili i zbunjeni sitnim oima svojih gostiju, sa samo jednom zenicom, ali su njihovo tehniko snalaenje pred oitim fizikim nedostatkom pratili stidljivim, skrivenim pogledima. "Ajina devojica je ve prohodala", objavi Emilio im je uao sa terase, u pratnji Askame i troje njenih prijatelja; svi su ga drali za ruku ili nogu i priali uglas. En podie pogled. "I Suvajino dete. Zar to nije divno? U situaciji kada bi ljudska beba naprosto bupnula na tur, ovi klinci prue taj njihov repi i lepo se pridre. Malo ta na svetu je ljupko kao nesvesno dejstvovanje nezrelog nervnog sistema." "Je li iko video novoroene?" upita Mark iz svog ugla prostrane, nepravilne sobe. Tog jutra zavrio je priblian popis; iskreno reeno, imao je problema sa razlikovanjem pojedinaca. "Struktura populacije prilino je udna, osim ako imaju izrazito ogranienu sezonu razmnoavanja - postoje jasne starosne grupe sa velikim prazninama izmeu. I ini mi se da bi moralo biti mnogo vie dece, s obzirom na broj odraslih." "Meni se ini da imaju mnotvo dece", umorno ree Emilio, podigavi glas da nadjaa neverovatnu buku koju je etvoro male dece moglo da proizvede. "Legije. Horde. Armije." En i Mark se upustie u raspravu o smrtnosti novoroenadi, a Emilio je pokuao da ih prati, ali nije uspeo jer ga je Askama vukla za ruku, a Kinsa je pokuavala da mu se uzvere na lea. "Ali svi izgledaju tako zdravi", govorila je En. "Zdravi i glasni", sloi se Emilio. "Nali, Askama! Asukar havas Djordj. Kinsa, tupa siniz k'na, je? Dorde, molim te, samo deset minuta. Dimi?" Dord podie Askamu, a Dimi zabavi ostalu decu dovoljno dugo da se Emilio iskrade do reke i okupa se pre veere. Kada se vratio, primetio je da je to vee broj lanova domainstva neto manji. Askama je otila da se igra sa drugovima, to je esto radila kada Emilija ne bi bilo u blizini. Manuai je otiala u posetu. Moda se uopte nee vratiti; isto tako je mogla da se vrati i sa pet-est gostiju koji e prespavati kod nje. ajpas je otiao nekim poslom, na neodreeno vreme. Seljani su esto tako nestajali, na vie sati ili dana ili nedelja. Runima vreme, izgleda, nije bilo vano. Nisu imali kalendar ni asovnike. Od vremenskih pojmova, Emilio je u njihovom reniku ustanovio samo niz rei povezanih sa zrenjem.

98

"Gospoj'ca Mendez nam kae da si danas opet bio genijalan", ree DeVe kada je Emilio seo da jede. "Ni sluajno", odvrati Sofija. "Rekla sam da je proveo popodne podiui izvetaenost na nivo umetnosti. Genijalna je bila samo analiza." "Vrlo precizna razlika", presudi En. Spustila je iniju na drveni sto i sela na jastuk kraj Dorda. "Zar nije odvratan kad je u pravu?" "Ja sam jednostavan ovek, samo pokuavam da radim svoj posao", uvreeno ree Emilio, pravei se da ne uje opte jeanje, "a za uzvrat dobijam mrtenje i sarkazme." "Pa, kakva je bila ta genijalna analiza?" upita DeVe uz uzdah. "Treba da piem izvetaje, sinko." On je skoro odmah odgurnuo svoj tanjir, a sada je i Emilio uinio isto, poto se najeo od ponuda kojima su ga zasipali dok je prolazio selom. DeVe je jednom primetio kako Runi, isto kao Dimi Kvin, jedu gotovo sve i gotovo stalno; nije bilo naina da nekoga poseti, a da te ne nahrane, a pojam 'nisam gladan' kod njih nije postojao. To je znailo da e im zalihe hrane donesene sa Zemlje trajati mnogo due nego to su oekivali. Od toga im hrana Runa nije bila nita ukusnija, mada je izgledalo da im obezbeuje sve potrebne sastojke. Emilio je narednih deset minuta objanjavao pravila deklinacije koja je razradio tog jutra. Na Sofijino ogromno zadovoljstvo, svi su u poetku brkali stvar sa apstraktnim i konkretnim imenicama, isto kao i ona. Kad su jednom shvatili osnovnu logiku, sve je delovalo savreno razumno, i En je objavila da Emilio ima prava da se osea nadmono okruglo pola sata, i ponudila se da mu meri vreme. On je odbio tu poast, veselo priznavi da je ve dovoljno uivao u samozadovoljstvu. "Ne bih tako brzo uspeo da nije Askame. A u svakom sluaju", ozbiljno je nastavio, "postoje itava podruja ovog jezika koja su mi jo nejasna. Na primer, rod me potpuno zbunjuje." Dimi se nasmeja. "Ja to ne bih dirnuo ni govnjavom motkom", promrmlja DeVe. En se na to zagrcnu, a svi ostali prasnue u smeh. Emilio pocrvene i izjavi da im je vreme da odrastu. "Pitam se ta bi rekli da vide audiovizuelni ekran. Ili program virtuelne stvarnosti", ree Dord, lupkajui po leima En koja je bespomono kaljala i kikotala se. Svi su dobro pazili ta e koristiti pred Runima. Za istraivanja im je svima bio potreban kompjuter, ali trudili su se da ive to slinije Runima. "Mark, koju deklinaciju koriste za tvoje crtee?" upita Emilio. "Ti stvara privid prostora. Verujem da koriste prostornu deklinacju za sam papir, ali ta je sa slikama na njemu?" "Ne seam se. Obratiu panju sledei put", obea Mark. "Je li neko video ta radi Kanaj? Gledao me je pre par nedelja, dok sam radio jedan portret, i zamolio me za materijal. Verujem da nikada ranije nije video dvodimenzionu predstavu stvarnosti, ali ve je nainio neka divna dela." "Znai, odatle je poelo!" uzviknu Dord. Dotad im se inilo kao spontani poar. Iznenada su u trgovakim amcima poeli da se pojavljuju papir, mastilo i pigmenti, i svi su crtali. Selo su povremeno zahvatale takve manije. ovek se naprosto plaio da izduva nos, zamiljajui kako itavo selo prima novi obiaj i masovno ga upranjava, iz istog hobija. "Znate, poinjem da mislim kako Bog zaista vie voli ovaj narod", ree En, namerno zvuei kao ljubomorno dete. "Kao prvo, imaju mnogo lepu planetu nego mi. Ljupke biljke, lepe boje. I oni su lepi od nas. I imaju bolje ake." Runi su imali pet prstiju, ali i spoljanji i unutranji prst na svakoj aci bili su u opoziciji sa sredinja tri; izgledalo je kao da mogu da rade stvari za koje bi ljudima bile potrebne etiri ake. En je opinjeno gledala Askamu kada bi sedela u Emiliovom krilu i zabavljala se pantljikama, upliui ih u najrazliitije are. Pantljike su bile razliito namirisane, i kombinacije boja, mirisa i naina uplitanja inile su najvei deo mode kod Runa. Ostatak se, koliko je En videla, sastojao u tome oko ega se pantljike veu. "Hou da kaem, mislili smo da su nai palevi spretni, ali Runima sigurno izgledamo kao bogalji." "Ne bih se sloila", ree Sofija. "Jednom sam pitala Varsoa da li im nae ake izgledaju udno i on je rekao 'Ako moete da uzimate hranu, dovoljno su dobre'. Vrlo praktian pogled." "Ali zanatski proizvodi su im divni", objavi Mark. "Tano", odvrati Dord, "ovaj svet ima vrlo spretne ake, ali nisu oni izmislili radio. Niti ita sloenije od dleta." "Imaju staklo, metal i grnariju", ukaza Mark. "To je trgovina", bio je uporan Dord. "Ne proizvodi se u ovom selu. ao mi je to u ovo rei, momci i devojke, ali mislim da nai domaini nisu ba naroito pametni." Emilio zausti da se pobuni da Askama vrlo brzo ui, ali se predomisli; u Dordovoj primedbi ipak je bilo neega. Runi jesu veoma prijemivi, ali ponekad mu se inilo da su - pa, ne ba glupi, ali nekako plitki. "Tehnoloku osnovu njihove zajednice ini sakupljanje", gadljivo je nastavljao Dord. "Skupljaju hranu. I cvee, pobogu. Proklet bio ako znam emu im slui." "Za trgovinu parfemima", ree Sofija. "Imam utisak da se u gradu odvija mnogo proizvodnje. Sandoze, jesam li ti rekla da sam saznala ime grada? Zove se Gajder ili Gajdur, tako nekako. U svakom sluaju, svako selo se specijalizuje za trgovinu neim." Bilo joj je dozvoljeno da prisustvuje neemu to je liilo na sastanke seoskog vea, pa je tako prikupila mnogo podataka. "U Kaanu su to cvetovi za industriju mirisa. Mislim da Rune miris zanima mnogo vie nego nas. Zato je kafa toliko cenjena." En se nakalja i nasmei se, jedva primetno mahnuvi glavom ka DeVeu. Jarbrou je gunao, odbijajui da se razbesni. Ma koliko se on nervirao, kafa je bila njihov najcenjeniji artikal za trgovinu. Jo gore, nije bila u pitanju kafa kao takva, nego miris kafe. Sofija bi skuvala ono njeno

99

odvratno crno blato, a Manuai bi uzela olju u ruke, udahnula miris i predala je dalje, svojim gostima. Kada bi se kafa ohladila, vratili bi je Sofiji, koja bi popila tu odvratnu tenost. Jezuitska misija gotovo je sve mogla da plati, podelivi sa nekim olju kafe. "Ali Dord je u pravu", ree Dimi, koji je, kao i Dord, bio na ivici dosade sa Runima. Njih dvojica uglavnom su radila na astronomskim i meteorolokim podacima koje su dobijali preko broda, ali grad sa predajnicima ih je mamio. "Ovde gotovo da nema naprednije tehnologije. ak nisam ni video da iko slua radio. Ovo ne mogu biti Pevai. ak ni ne vole muziku!" DeVe to potvrdi gunanjem. Na misama se vie nije pevalo otkako su Runi prisustvovali jednoj, pa su se uznemirili i uplaili. U prvi mah Jarbrou je mislio da im smeta obredno ponaanje; izgledalo je da Runi nemaju pojedince specijalizovane za religiju, kao ni bilo kakve obrede. No, ispostavilo se da im sluba uopte ne smeta ako se samo izgovara. A dopadao im se i tamjan. Dakle, nisu bili u pitanju obredi: smetalo im je upravo pevanje. "Neko ipak pravi amce, staklo i sve ostalo", ree Mark. "Setite se kako je kod kue. Ako odete na visoravni Bolivije, kao da ste stupili u srednji vek. Siete u La Paz i naete fabrike satelitskih komponenti i farmaceutsku sintezu. Ovo selo je naprosto na ivici daleko naprednije kulture." "Uostalom, ako emo poteno, ovde i nema mnogo potrebe za industrijom", ree En. "Skoro stalno sija po neko sunce - kome bi trebalo elektrino svetlo? Reke teku na sve strane - kome su potrebni asfaltni putevi ili kopneni prevoz? Jedu toliko raznih stvari, samo saekaju da sazre. Zato da oru kada mogu samo da beru?" "Da je zavisilo od takvih kao ti", ree Dord, "jo bismo iveli u peinama." "to i jeste posredi", javi se Dimi, mahnuvi rukom ka kamenim zidovima koji su ih okruavali, i bi nagraen optim pljeskom; samo se En uzdrala. Emilio se nasmejao, ali je izgubio nit razgovora, to mu se esto deavalo kada bi vie ljudi imalo vrsto miljenje o neemu i kada bi ga dobro branili; oduvek je mrzeo seminare. Pitao se gde je Askama. Ve mu je nedostajala. Bila je sa njim toliko esto da se oseao kao da joj je na neki nain postao roditelj, i u tome je bilo neeg to mu je prualo duboko zadovoljstvo. No, iako su ga VaKaani najee oslovljavali po imenu, ponekad su koristili i izraz srodstva koji ga je oznaavao kao Askaminog starijeg brata/sestru. A Manuai ga je ponekad prilino otro ispravljala kad bi neto pogreio, kao da je i on njeno dete. U isto vreme postojao je i komercijalni vid njihovih odnosa, u nekakvoj vezi sa robom za trgovinu, i esto mu nije bilo jasno ta se od njega oekuje. Poloaj meu ljudima ponekad ga je jednako zbunjivao. Prvi put kad se slomio tokom mise sav se prepao, ali ni Mark ni DeVe kao da se nisu ni iznenadili ni uznemirili; samo su bili neobino paljivi prema njemu, kao da je trudan - to je jedino mogao da smisli kao poreenje. Tek je Sofija uspela da reima opie ono to je oseao. "Pijan si od Boga, Sandoze", rekla mu je mirno jednog popodneva, i tada je shvatio da je ono za ta je verovao da je skriveno duboko unutra mnogo oitije nego to je mogao i da zamisli. eleo je da ima vremena za razmiljanje o tome, ali suvie toga se deavalo, a ak i kada bi se stvari malo usporile, nekako je uspevao da meditira samo o pivu i bezbolu. Jedan kameni ga pogodi u grudi. "Sandoze", ree Sofija, "obrati panju!" On se podie na laktove. "ta?" "Pitanje glasi: da li je jezik Runa u ikakvoj vezi sa jezikom iz pesama?" "Sumnjam. ini mi se da nisu ni bliski." "Eto, vidite!" povika Dord. "Kaem vam da treba da idemo u grad..." Uvuen u raspravu koja je usledila, Emilio utvrdi da se osea nelagodno pri pomisli na prelazak u grad. Ovde je sve delovalo tako dobro. Moda samo zbog emocionalne veze sa Askamom i njenim narodom, ali nije mu se dopadala pomisao da tako brzo pone sa novim jezikom. I ranije je uio istovremeno dva, pa ak i tri jezika, ali uvek je imao uz sebe nekoga ko je govorio latinski ili engleski. Bez Askame ili nekoga kao ona, bie mu veoma teko da ui jezik Pevaa. Saekao je pauzu u razgovoru. "Mislim da je suvie rano. Za grad." "Zato, sinko?" upita DeVe. "Prolo je samo sedam nedelja! naprosto se ne oseam spreman za novi jezik i novu kulturu. Mogao bih, kad bih morao, ali vie bih voleo da prvo bolje nauim runski. Izvinite", iznenada se predomislio. "Zadravam druge ljude. U redu je. Snai u se. Ako svi ostali ele da se krene dalje, treba da krenemo." Mark polako prenese pogled sa Emilija na DeVea. "Emiliovi instinkti su do sada bili potpuno opravdani. Ili smo korak po korak, i sve je bilo dobro. I ovde jo mnogo ta imamo da nauimo. Umesto da ga pourujemo", Mark zastade i nakalja se, "moda bi trebalo da se neko vreme skrasimo ovde." "Doli smo zbog pesama", tvrdoglavo ree Dimi. "Doli smo da upoznamo Pevae." "To je tano", ree Emilio Marku, sleui ramenima. Bio je spreman i da poe i da ostane. "Dobro, dobro", podie ruke DeVe. "Ne moramo veeras da se odluimo, ali vreme je da razmiljamo ta e biti sledee." "Dorde, priznajem da postoji neka vrsta preterane jednostavnosti u razmiljanju kod Runa, ali mi jedva govorimo njihov jezik i slabo ih poznajemo", nastavi Emilio. "Ono to nama izgleda kao priprostost moda je samo nae nepoznavanje njihovih kvaliteta. A ponekad je vrlo teko razlikovati neznanje od nedostatka inteligencije. Moda mi njima izgledamo priglupi." "Tano", potvrdi En. "Progutajte to, tehno svinje!"

100

"Pa, radije bih progutao to nego ovo", ree Dord, pokazavi iniju jo dopola punu neega to je mogao da opie samo kao stonu hranu. Manuai im je to uviavno ostavila pred odlazak, i uvredie se ako ita ostane. "Ovo nije jelo. To je samo vakanje." "Pomae ako zamilja da je salata", posavetova ga Emilio, gledajui u tavanicu. "Ali ne mnogo." "Malo rokfora bi dobro dolo", gunao je Mark. Podigao je jedan list i kritiki ga osmotrio. Da ne bi zvuao nezahvalno, pokuao je da kae neto lepe. "Kuhinja Runa ima izvesno, kako da kaem, je ne sais quoi." "Za moj ukus je toga quoi nesumnjivo previe", gadljivo ree DeVe. Emilio se na to nasmei i ve je hteo da preuzme alu kada je shvatio da DeVe dri oi zatvorene, to je za njega bilo vrlo udno. "Emilio", ree utom Mark, prekinuvi mu misli, "jesi li ve pitao nekoga za dozvolu da zasadimo eksperimentalnu batu? Voleo bih da ponem taj posao." "Ako bismo mogli da gajimo svoju hranu, moda bi prestali da misle kako treba da nas kljukaju ovim", ree Dord. Znao je da bi bata znaila da e neko vreme ostati tu, ali Dord Edvards se u Klivlendu ozbiljno bavio batovanstvom i dopadala mu se pomisao da ovde gaji povre. Dimi e biti oajan, ali to je njegov problem. "Moda je to samo iz utivosti." En klimnu glavom. "Ja nisam neki probira, ali nisam ni Bambi. U ovome naprosto ima suvie granica." "Ali granice su najbolje od svega!" uzviknu Dimi. En ga uasnuto pogleda. "Ne, zaista! Imaju ukus kao kineske knedlice." "Pa, i meni se hrana dopada", objavi Sofija. Svi to doekae stenjanjem, sem Dimija, koji je izgledao zblanut. "Zaista. Podsea me na hranu u Kjotu. Ili u Osaki." "De gustibus non est disputandum", zastenja DeVe mrano, "ali neki ljudi stvarno imaju grozan ukus. Ovo ovde je neizrecivo odvratno." Emilio se uspravio na jastuku i gledao je pravo u Jarbroua, ali izjavio je da e izokola ispitati Manuai o ovoj zamisli. Razgovor se nastavio, i posle nekog vremena Dimi uze da pere posue; umesto bavljenja astronomijom, sada je zamenjivao lingviste u kunim poslovima. Emilio je saekao da se soba malo isprazni, poto su svi poli za svojim poslovima. Potom je priao DeVeu, pogrbljenom i utljivom; nije ni dodirnuo jelo. "Padre?" ree on i klee kraj Jarbroua kako bi mogao da pogleda njegovo zgreno i izborano lice, sada sakriveno iza koatih prstiju. "Estas enfermo?" En je ula pitanje i smesta se stvorila kraj njih. DeVe je plitko disao, ali kada je Emilio pokuao da mu spusti ruku na rame, poskoio je kao podboden. "Nemoj!" En se brzo postavi izmeu njih i tiho se obrati DeVeu, koji joj je na pitanja odgovarao jednoslonim reima; ostao je nepokretan sve dok se iznenada nije presamitio i zastenjao, ipak stegavi Emilija za ruku. 24. Selo Kaan i grad Gajdur: trideset peta naalpa U roku od jednog sata postalo je jasno da je DeVe Jarbrou veoma bolestan. Emilio je poao u potragu za Manuai, u nadi da e im ona nekako pomoi, i naao ju je u jednoj od najveih soba, okruenu sunarodnicima zadubljenim u raspravu o nekakvom 'piku'. Kada se pojavio, svi s iekivanjem nagnue ui prema njemu, pa je pokuao da objasni ta se desilo DeVeu i da upita poznaje li neko takvu bolest, i znaju li ta je izaziva ili ta bi moglo da mu pomogne. "To je kao svaka bolest", ree mu Manuai. "Njegovo srce eli neto to ne moe da dobije." "Da li je to od ujeda neke ivotinje?" Emilio nije odustajao. "Stomak ga boli... ovako." Grevito je stegao ake. "Da li to bude od neke hrane?" To je pokrenulo beskonanu raspravu koja mu je zazvuala kao niz magijskih pravila o koeru, i svi su imali po neku priu kako se taj-i-taj jednom razboleo jer je pomeao duguljastu hranu sa okruglom hranom, to je opet izazvalo skeptine komentare u smislu je li to zaista bilo istina ili je taj neko samo eleo da se izvue od posla, a onda je nekoliko drugih reklo da stalno meaju duguljastu i okruglu hranu i nikad se ne razbole. Na kraju je poeo da se njie tamo-amo, kako bi im pokazao da je uznemiren. Ovo nikuda nije vodilo. Manuai je, izgleda, shvatila da on eli da se vrati u stan, pa je ustala da ga otprati, kao da se boji da e on pasti sa uzanih staza to povezuju terase; ma koliko pokuavali, nisu uspeli da je ubede kako stranci mogu dobro da vide na crvenoj svetlosti Rahatovog najmanjeg sunca. Askama je pola sa njima, priljubljena, za promenu, uz majku, ali pogledala je Emilija i upitala sa deijom otvorenou: "Nali, Meelo, hoe li De umreti do jutra?" Emilio je na to ostao bez rei. Uvek je bio reen da govori samo istinu, a posle smrti Alena Pejsa bilo je sasvim mogue da Jarbrou nee preiveti no, ali nije mogao to da izgovori naglas. "Moda", odgovori Manuai umesto njega, podigavi i opustivi rep, to je Emilio poeo da smatra pokretom koji odgovara sleganju ramenima. "Ako ne dobije ono to njegovo srce eli." Emilio je uspeo da se pribere. "Neko misli da je De bolestan od neega to je pojeo ili popio." "Ponekad moe da se razboli od hrane, ali mnogi su jeli isto to i De, a samo se De razboleo", odgovori Manuai sasvim logino. "Treba da saznate ta eli i da mu to date."

101

Kod Runa nije postojao privatan ivot. Stanovi su uglavnom imali udubljenja ili nepravilne uglove koji su se mogli iskoristiti za izdvajanje. Izgledalo je da stanovi nemaju vlasnike, nego samo korisnike. Porodice su ponekad odlazile u posetu drugim selima i njihove sobe ostale bi prazne neko vreme, ali ako bi se svidele nekoj drugoj porodici, ovi bi se uselili; kad bi se putnici vratili, naprosto bi odabrali za sebe neko drugo mesto u selu. En i Dordu Edvardsu veoma je smetao nedostatak vrata spavae sobe, pa su odabrali za sebe najudaljeniji deo Manuaijinog i ajpasovog stana, i tu podigli svoj ator. Ostali su nametali kamp-krevete na drugom mestu svake noi, ili su, ako je stan bio pun gostiju, naprosto legali na prvi slobodan jastuk. DeVeov krevet obino se nalazio u dnu sobe, ali En ga je premestila blie ulazu kako bi mogao brzo da izie. Ve je nekoliko puta urio napolje i sada je nepomino leao, sklupan oko zagrejanog kamena umotanog u platno, zatvorenih oiju i ukoenog lica. En sede na pod kraj njega i poloi mu dlan na elo, sklonivi pramen mokre kose. "Pozovi ako ti zatrebam, dobro?" Niim nije pokazao da ju je uo, ali ona ipak ustade i ode do Emilija, koji se upravo vratio sa Manuai i Askamom. "Jesi li saznao neto?" upitala je, pozivajui ga pokretom da iziu na terasu, kao bi mogli da razgovaraju. "Nita od medicinske koristi." Ali rekao joj je ta je kazala Manuai. "Suzbijene elje, a? isti Frojd", tiho ree En. Sa takvim shvatanjima Runa ve se sretala i smatrala je da je to moda osnovna pretpostavka njihovog drutvenog ivota. Reila je da o tome razmilja kasnije, kao antropolog. Utom im se pridruila i Sofija. "Dobro", ree En mirno, "uhvatilo ga je vrlo brzo, proliv je vreoma ozbiljan, i zabrinuta sam. Gotovo da lii na bengalsku koleru. Ako nastupi i povraanje i izgubi mnogo vode, bie u velikoj nevolji." "En, svi smo mi imali proliv i bolove u stomaku", ree Emilio. "Moda e se napatiti jednu no i ujutro e mu biti dobro." "Ali." En ga je ozbiljno gledala pravo u oi. "Da", konano se sloi Emilio. "Ali." "I ta emo sada?" upita Sofija. "Prokuvaemo vodu i draemo paleve", ree En. Prila je ivici terase i zagledala se u ponor. No je bila veoma neobina za Rahat, vedra i zvezdana, sa jednim mesecom, gotovo punim. Reka je u dubini pljuskala i penila se oko stenja, i ulo se metalno kripanje zarale gvozdene kapije - neobini glas moranora koji je aktivan po crvenoj svetlosti. "Da smo kod kue, stavila bih ga na infuziju i napumpala ga lekovima. Mogu da mu nadoknadim izgubljenu tenost, ali ono to mu je zaista potrebno ostalo je u lenderu." Sranje, pomisli En i okrete se da pogleda Sofiju. "Ako bi Dord sastavio ultralakog, da li bi mogla..." "Niko se ne vraa do lendera!" doviknu DeVe. Bio je u jadnom stanju, ali nije bio ni gluv ni u komi, i uo je barem deo njihovog razgovora. "Nismo bili tamo nedeljama i pista je verovatno sva zarasla. Neu da neko pogine zato to mene boli prokleti stomak." Sofija ue i klee kraj njegovog kreveta. "Mogu da se spustim i na neravnom terenu. Jednom se moramo vratiti tamo. to due ekamo, pista e biti sve gadnija. Ako su ti potrebni fizioloki rastvor i antibiotici, idem odmah." Sada su svi uli i svi su imali svoje miljenje. DeVe se trudio da sedne i dokae Sofiji da nije toliko bolestan. Dimi i Dord upustili su se u raspravu, a umeao se i Mark. Trebalo je da misle na to i ranije, ali vreme je brzo proticalo, a osim toga nisu eleli da pokau Runima letelicu. Improvizovali su u hodu; nisu imali na ta da se oslanjaju osim na negativne primere stranih greaka svojih prethodnika sa tehnoloki prostim kulturama na Zemlji. Nisu nipoto eleli da ih proglase za bogove, niti da vide osnivanje 'kargo' kulta. ak i tako, na kraju e morati da se vrate po nove zalihe i da srede pistu, pa zato ne bi poli noas? Manuai, njiui se, uznemirena svaom, uze Askamu za ruku i izie iz stana da sedi na terasi. Emilio joj se tiho izvinio u prolazu, a onda je uao. "Dosta", tiho ree on i nastupi tiina. "DeVe, lezi i uti. Vi ostali, prekinite svau. Vreate nae domaine, a svaa ne vodi niemu. Ultralaki ionako ne moe da leti po mraku, da?" To je izazvalo postieni smeh. Pod pritiskom krize, niko nije ni pomislio na to. Emilio provue prste kroz kosu. "U redu. I sutra e biti vremena za let, i obaviemo ga ak i ako DeVeu bude dobro. Objasniu im nekako avion. En, ja preuzimam nonu smenu. Vi ostali, idite da spavate." U prvi mah se niko nije pokrenuo. Izriita nareenja iz usta Emilija Sandoza naprosto su neverovatna, pomisli Sofija Mendez. Oito je isto palo na pamet i DeVe Jarbrou, koji je legao, iznemoglo se smejui. "A ja mislio da od tebe nikada nee biti zapovednik." Emilio mu odvrati na panskom, i grupica uznemirenih ljudi to su se okupili oko Jarbrouovog kreveta polako se rasturi, ostavljajui Emilija i DeVea konano same, dok su im u uima jo odzvanjala Enina poslednja uputstva - da se pije to vie vode i da je pozovu ako se pojavi i povraanje. Te noi su se svi stalno budili od neizbene buke zbog DeVeovog urnog ustajanja, a njemu je iz sata u sat bivalo sve loije. Tik pred zoru ponovo su se probudili, ovog puta od zadaha i DeVeovog stenjanja: "Oh, moj Boe". Svi su leali budni, pretvarajui se da ne primeuju, sluajui kako Emilio tiho, na panskom, umiruje Jarbroua koji je postieno plakao. Askama je spavala i dalje, ali Manuai je naglo ustala i izila. En je ukoeno leala kraj Dorda, paljivo oslukujui i odmeravajui dok je Emilio istio, delotvoran i smiren kao medicinska sestra. DeVe je

102

bio uniten. Tridesetogodinji tabu dodira ve je bio prekren. Uplitanje jedne ene samo bi pogoralo stvar, zakljuila je. ula je Emilija kako zahteva da Jarbrou pije jo prokuvane vode sa solju i eerom. Ukus je bio odvratan i Jarbrou se zagrcnuo, ali Emilio ga je podsetio da se od dehidracije moe umreti, i En, verujui Emiliovoj proceni, ako ne Boijoj volji, ponovo zaspa sa lakoom steenom na bezbrojnim deurstvima. Ubrzo se Manuai vratila sa gomilom grubo tkanih prekrivaa koje su koristili za deije krevete. Emilio je pomogao DeVeu da podigne kukove, pa je poturio jedan pod njega pre nego to ga je ponovo pokrio. Manuai, koja je stalno ustajala da prati dvojicu stranaca niz mranu kamenu stazu do reke, i koja je videla koliko jedan neno neguje drugog, sada potapa Jarbroua po ruci, zapanjujue ljudskim pokretom umirivanja, i ode da ostatak noi provede negde drugde. Mark Robio odavno je primetio da je prirodna navika ranog buenja neophodan, mada ne i dovoljan uslov da se preivi semenite i stigne do pomazanja. Poznavao je nekoliko ljudi koji su mogli postati svetenici da buenje u zoru nije bilo u tolikoj suprotnosti sa njihovim ritmom sna. U jezuitskoj misiji na Rahatu, Mark Robio je najee bio alfa nasuprot Dimijevoj omegi, pa je, kao i obino, stan jo bio u tiini kada je seo i osvrnuo se. U kratkom trenutku jutarnje zbunjenosti koja pogaa ak i ranoranioce, noni dogaaji bili su zaboravljeni; potom je ugledao Sandoza u vrei za spavanje kraj postelje oca Jarbroua i svega se setio. Odmah je pogledao Jarbroua i sa olakanjem ustanovio da i on spava. Mark navue kratke pantalone i, onako bosonog, beumno izie na terasu, gde je sedela En sa Askamom, koja je pokuavala da je naui neverovatno sloenoj runskoj verziji igre preplitanja kanapa. Upitno je pogledao En, a ona se nasmei i prevrte oima, odmahujui glavom nad sopstvenim strahovima. "A ponekad se naprosto oporave", tiho ree Mark. "Deus vult", ironino odvrati ona. Odgovorio joj je osmehom i poao ka reci. Krhkost njihovog postojanja na ovoj planeti ponovo im je svima bila na umu, a DeVeov verovatni oporavak nije uklonio oseanje da pleu na zategnutoj ici. Kada je Emilio iziao na terasu, oamueno trljajui lice pod prepodnevnim svetlom, Dord i Sofija pokuavali su da smisle mogu li da naprave nekakve lestvice od konopca, pa da jedan putnik iskoi iz ultralakog dok bude polako lebdeo iznad istine, i da raisti bunje pre sletanja. En je imala spremne skice raznoraznih zanimljivih preloma koji bi verovatno bili posledica takvog plana, a Mark je tvrdio da e i iz vazduha moi da utvrdi je li bilje to je niklo na raienom proplanku zeljasto ili drvenasto. Emilio je oamueno zurio u njih nekoliko trenutaka pre nego to se uputio nazad u krevet, posle kratkog sputanja do reke. Spavao je jo nekoliko sati, i kada se vratio na terasu ak i DeVe je bio tamo, bled i raupan, ali svakako delimino oporavljen; bio je u stanju ak i da se ali na raun 'osvete Runa'. Dimi se vratio odande gde je bio, i izgledalo je da e se makar jedan problem reiti sam od sebe. Dimi je tog jutra uo da se seljani spremaju na odlazak u neku vrstu etve. "Korenje pik", ree Emilio, zevajui. "uo sam sino." "Hoe da znaju idemo li i mi", ree Dimi. "Da li ele to?" upita Dord. "Mislim da ne. Jedan od njih je rekao da je to dugo peaenje i pitali su me hou li vas sve nositi", ree Dimi. "To je oito bila sjajna ala. Svi su mahali repovima i duvali kroz nos. Mislim da nam ne bi zamerili ako ostanemo kod kue." Zapravo, imao je utisak da bi Runi bili vrlo zadovoljni kada stranci ne bi poli sa njima. Grupa se uvek kretala brzinom najsporijeg lana, a to su najee bili En ili Sofija. Niko se nije alio, ali kada bi stigli na cilj, bilo je oito da je deo cvea ve poeo da vene. "Ako svi odu, neemo morati da im objanjavamo avion", ree Emilio, sedajui. Bilo je puno izmaglice i izgledalo je da e biti velika vruina. Sofija mu prui olju kafe. Askama ga primeti sa tree terase i dojuri, puna pitanja o DeVeu, koga se stidela da pita lino, i zato je Meelo tako dugo spavao i hoe li svi poi da kopaju korenje pik? "Nali, Askama", ree Emilio. "De je bio veoma bolestan. Neko misli da emo ostati ovde sa njim dok se odmori." Mala se oito razoarala, jer je opustila ui i rep, ali je ipak posvetila sledeih pola sata ubeivanju, ne bi li ih nagovorila da ipak pou. Kada je postalo jasno da nee uspeti, objavila je da je postala 'porai' i zapretila da e biti bolesna kao De poto joj je srce tuno. En je u tome videla priliku da razjasni ta, zapravo, znae 'bolest srca' i 'porai', pa je odvela Askamu na neku drugu terasu. "Dobro. Sluajte paljivo", ree DeVe kada su se Askama i En dovoljno udaljile. I dalje je bio vrlo slab, ali bilo je vano da povrati kontrolu. "Plan A: im ostanemo sami, Dord sastavlja ultralakog, a Mendez vodi Robioa u izvianje. Osloniemo se na Markov strah od prerane smrti da bi nadvladao preteranu samouverenost Mendezove kao sveeg pilota. Ako on proceni da se moe spustiti, ona neka pokua. Ako se ne slupaju, za nagradu neka raiste pistu. Ako Mark odlui da je suludo sputati se, vraa se nazad, Mendez. Bez rasprave." "A ta onda?" upita Sofija. "Onda prelazimo na plan B." "A to je?"

103

"To jo nisam smislio. Sranje", ree Dalton Vesli Jarbrou, opat jezuitske misije u selu Kaan na Rahatu, okruen uzvicima negodovanja. "Skidajte mi se s grbae! Do avola, valjda vidite da sam bolestan." Runi su imali obiaj da danima raspravljaju o svemu, ali im donesu odluku, itavo selo se angaovalo sa neverovatnom delotvornou. Dord i Sofija jedva su doekali da poslednji rep nestane iza krivine, pa su se uputili u suprotnom pravcu, prema skrovitu ultralakog. Mali avion bio je sastavljen u roku od jednog sata, i Sofija ga je podigla na kratki probni let. Dimi, povezan sa sistemima na 'Steli maris', objavio je da je vreme lepo sa obe strane planinskog lanca. Imali su pred sobom oko sedam sati korisnog svetla. Mark i Sofija ukrcali su se uznemirujuom brzinom, vezali pojaseve i spremili se za polazak; ostali su ih gledali, a Jarbrou se nagnuo u malu kabinu, maui dok je podraavao manevre u sluaju opasnosti. Kada je Sofija pokrenula motor, DeVe se konano odmakao. "Da se niste sruili, jasno? To je nareenje. Imamo samo jedan prokleti ultralaki. Vratite se bezbedno!" Sofija se na to nasmeja. "I vi nas bezbedno ekajte!" doviknula je; a onda su otili. Mali avion brzo se podigao i dvaput mahnuo krilima u znak pozdrava. "Ovo mi se nimalo ne dopada", ree En kada vie nisu uli motor. "Ti uvek neto brine", odvrati Dord, ali zagrlio ju je s lea i poljubio je u teme. Dimi je utao, ali sada je alio to nije pokazao i Dordu onaj front koji se pribliavao sa jugozapada pre nego to je odobrio let. "Mislim da e sve biti u redu", ree Emilio. "Ona je prokleto dobar pilot", dodade na to DeVe. "Svejedno", tvrdoglavo ree En. "Ipak mi se nimalo ne dopada." Na sedam dana putovanja severno od njih, u svojoj kui kraj pristanita sa pogledom na visoku morsku obalu to je okruavala njegovo imanje, Supaari VaGajdur poeo je taj dan sa istim oseanjem krhkosti sopstvenog postojanja. Spremao se da rtvuje, ali ne ivot i telo nego status i dostojanstvo. Ako ne uspe, okonae snove koje se jedva usuivao i sebi da prizna. Ulog je bio vrlo visok, u tom smislu. Lepo je dorukovao, paljivo procenjujui koliinu: dovoljno da tog dana vie ne mora da misli na meso, ali ne toliko da mu uspori misli. Prepodne je proveo bavei se poslom, sa tvrdoglavom usmerenou prvoroenog vojnika i sa sporom promiljenou drugoroenog inovnika. Usredsreenost mu je poremetio jedino prolazak kroz dvorite na putu ka skladitu. Nehotice je pogledao navie, ka palati Galatna, izdvojenoj kao i njen vlasnik: velianstvena i beskorisna. Grad je oko njega odzvanjao, vibrirao i tutnjao od buke proizvodnje i trgovine; drhtavu kripu i zveku obrade metala povremeno bi priguio duboki zvuk drvenih tokova to tutnje kaldrmom tik ispred njegovog skladita; buka proizvodnje i trgovine povremeno se meala sa bukom sa pristanita, gde se est stotina brodova, natovarenih robom sa itave istone obale najveeg kontinenta na Rahatu, guralo ka dokovima Gajdura, najvee postojee trnice. Rano izbaenog iz rodne zgrade, Supaarija je Gajdur privukao kao to dva meseca privlae plimu. Poao je na put nizvodno, na laici Runa koja je nosila na trnicu purpurne i ljubiaste cvetove datinse. Nije mogao da dozvoli sebi ponos; platio je za prevoz pomaui kuvaru Runu u pripremi hrane za mornare. Oekivao je ponienje i odbacivanje; samo za to je dotad znao. Ali za etiri dana provedena na brodiu koji je plovio kraj filigranski izlokane obale Masna Tafe, Supaari je doiveo vie ljubaznosti i prijateljstva nego tokom itavog svog detinjstva. Runi su bili prezreni, ali takav je bio i on; kada su uplovili u zaliv Radina i kada je osetio otra metalna isparenja i uljaste mirise Gajdura, kuvar ga je ve zvao bratom, a Supaari se vie nije oseao kao mladi osuen na izgnanstvo nego kao ovek koji e uskoro nai blago, samo ako bude imao pameti da ga prepozna. Ubrzo, uzbuen izazovima i rizicima trgovine u najveem trgovinskom centru na svetu, Supaari je znao da je naao mesto za sebe i zvanino je uzeo sebi ime po gradu u kome e iveti, VaGajdur. Poeo je kao trka, radei za takoe treeroenog koji je doao u Gajdur pre samo pet godina i koji je ve stekao bogatstvo kakvo mladi Supaari nije mogao ni da zamisli. Nauio je opte zakone trgovine: kupuj jeftino i prodaj skupo; smanji trokove i pusti dobit da se gomila; nanjui oseanja na trnici, ali ne daj da te ponesu. I otkrio je mesto i za sebe: spremnost, elju da ui od Runa, da govori njihov jezik, da potuje njihove obiaje i da posluje neposredno sa njima. Poeo je da stie bogatstvo zahvaljujui sluajnoj primedbi ene Runa sa visoravni, koja je dola u Gajdur da postigne bolju cenu za tkanine iz svog sela. Rekla je da je na visovima Sintarona bilo neobino mnogo kie. "Rakari e ove godine dobro roditi", dodala je. Supaari je jo istog dana otiao da se raspita kod nekoliko prevoznika koji su pokrivali reku Pon. Rekli su mu da putovanje traje manje od pet dana, i da je reka visoka, sa dobrom, brzom strujom. Supaari je na to uzeo celu svoju uteevinu i zaloio svoj rad za dve godine unapred, i sklopio ugovor o isporuci rakarija za tri bhalija po bali na kraju sezone. Dao je otkaz na mesto trkaa, otputovao u unutranjost da vidi njive rakarija, gde su njeli preobilne useve, i ugovorio da kupi sve bale po pola bhala. Berai su bili zadovoljni tako visokom ponudom, obraivai rakara morali su da plate ugovorenu cenu, i Supaari VaGajdur je stekao svoju prvu dobit. Stekao je takoe ugled osobe koja zna ta se deava meu Runima, i mada mu je to znanje donosilo dobit i mada su mu zavideli na bogatstvu, izvor njegovih podataka ostao je prezren, i ugledni Janaati u

104

Gajduru jo su ga nipodatavali. Njegov svet se sastojao od njemu slinih, treeroenih, koji su mu bili konkurencija, i od Runa, koji su, ma koliko uivao u njihovom drutvu, bili njegove rtve. Bio je ogoren to je iskljuen iz zajednice, ali postojao je jo jedan, mnogo dublji izvor nezadovoljstva - koji je isisavao ukus iz Supaarijevog ivota i nagonio ga da se upita slui li emu toliki trud. Dok je gledao svoju prostranu i dobro organizovanu zgradu, punu posluge i radnika u skladitu, trkaa i pisara, punu svrhe i koristi, nije toliko zavideo svojoj brai, koju je naslee vezalo za mali i zabaeni rodni grad. A ipak, njegova braa imala su ono to je zabranjeno svakom treeroenom: potomke, naslednike, budunost. Postojao je izlaz iz zamke. Smrt starijeg brata otvarala je put treeroenom, pod uslovom da se dokae kako nije on izazvao smrt prvoroenog ili drugoroenog. Neplodnost, ukoliko je stariji brat voljan da je objavi i prizna za stalnu, takoe je mogla da omogui stvaranje porodice. A u izuzetno retkim sluajevima, treeroeni je mogao da bude proglaen za Osnivaa i da zapone novu lozu. Na toj poslednjoj mogunosti - i na sedam malih, smeih zrna izuzetnog mirisa, kao i na veitom dosaivanju Hlavina Kiterija - Supaari VaGajdur zasnivao je svoje nade. Oko podneva, kad je zavrio uobiajene poslove, Supaari je bio spreman da unajmi brodi i preveze se preko zaliva do ostrva Facna, gde su obitavali staklari. Kad se amac plitkog dna nasukao na fini beli pesak, setio se da je moda trebalo da povede sa sobom i ajpas, kako bi ga posavetovala oko izbora vakuumske boice. Prekasno, pomislio je dok je isplaivao laarku i traio da se vrati po njega po zalasku prvog sunca. Potom je poeo sistematski da pretrauje radnje. Na kraju je kupio ne jednu, nego tri boice, svaku najlepu u svojoj vrsti, barem po njegovom miljenju, od klasino kiene do potpuno, kristalno jednostavne. Kada se laarka vratila, zatraio je da ga preveze do Ezaa. Primeujui sa zadovoljstvom koliko sveta ve nosi vodopade pantljika, Supaari je pronaao ajpas u jednoj ainici; kratko joj je objasnio stvar i zatraio njeno miljenje o boicama. ajpas je ustala, ostavila svoje jelo i Supaarija i izila napolje, pa pola uzbrdo do mesta odakle je imala pogled na palatu Galatna, sa njenim izuvijanim mermernim stubovima, filigranskim posrebrenim kapijama, svilenim zastorima, zidovima prekrivenim keramikim ploicama sa primesama zlatnog praha koji je blistao odravajui sunevu svetlost sa nizova trostranih vodoskoka koji su prskali dragocena mirisna ulja. "U poplavi, srce ezne za suom", ree ajpas kad se vratila, i stavi pred njega najjednostavniju boicu. Potom mu prui obe ruke i ree, sa toplinom koja ga je dirnula u dubinu due: "Nali, Supaari. Neka bi imao dece!" Hlavin Kiteri bio je pesnik, i uvek mu se inilo nekako sramotno to njegova titula, Retar, ima tako velianstven, znaajan ton. Retar. Kada se izgovori, uju se dva dela, polako, sa dostojanstvom. Ne moe se rei brzo ni sa nipodatavanjem. Poseduje velianstvenost koju sam poloaj nikada ne dostigne. A, zapravo, znai viak ili rezerva. Jer, kao i trgovac Supaari VaGajdur, Hlavin Kiteri bio je treeroeni sin. Njih dvojica imala su jo poneto zajedniko. Roeni su u istoj sezoni, pre oko trideset godina. Kao treeroeni, opstajavali su u stanju nametnute neplodnosti - nijedan nije smeo da se oeni ni da zane decu, zakonsku. Obojica su u ivotu postigla vie nego to je iko mogao i pomisliti, s obzirom na nain roenja. Pa ipak, poto je njihov ugled poticao ne od naslea nego od dostignua, obojica su uglavnom ivela izvan granica svoje zajednice. Tu su se slinosti zavravale. Za razliku od Supaarijevog osrednjeg porekla, Hlavin Kiteri bio je izdanak najstarije i najplemenitije loze na Rahatu, i nekada je bio trei po rangu za nasleivanje stareinstva u Inbrokaru. U Retarovom sluaju, to to je bio treeroen nije bio porodini skandal nego nesrena posledica loe tempiranog roenja u aristokratiji. Po tradiciji, plemkinje su esto raale jer su im sinovi esto umirali. Supaarijevi roditelji nisu imali takvo opravdanje za svoju greku. I dok su se treeroeni kao Supaari esto pitali zato su se uopte rodili, Retarevo postojanje imalo je jasnu svrhu: da postoji, kao rezerva, spreman da stupi na mesto starijeg brata ukoliko ovaj bude ubijen ili onesposobljen pre nego to stvori potomstvo. Retari su zato dobijali iroko obrazovanje, kako bi bili podjednako spremni za ratovanje i upravljanje; sudbina im je mogla biti i jedno i drugo, ili nijedno od toga. U stara vremena, Retar je imao velike mogunosti da nasledi nekog od brae. Sada, u trajnom miru Trostrukog Saveza, veina treeroenih aristokrata besciljno je provodila ivote; omekala bi ih posluga, otupila lakoa, oamutila jalova zadovoljstva. No, pred Retarima je postojao jo jedan put, nazvan, sasvim prikladno, Trei Put: put nauke. Istorija i knjievnost, hemija, fizika i genetika, i isti i primenjeni, arhitektura i dizajn, poezija i muzika, sve su to bili proizvodi treeroenih aristokrata. Lieni - ili osloboeni - potomstva, Retari na Rahatu bili su slobodni - ili nagnani - da daju svom ivotu smisao na druge naine. Ako bi Retar pazio da ne privue opasnu kliku u izgnanstvu i da ne probudi sumnje kod uobiajeno paranoidne brae, ponekada je mogao da stvori neku vrstu intelektualnog potomstva time to bi uinio neki trajan i znaajan doprinos nauci ili umetnosti. Prema tome, aristokratski treeroeni na Rahatu predstavljali su nestalni element, slobodne radikale razvijene kulture Janaata, kao to su graanski treeroeni kao Supaari VaGajdur inili preduzimljivi, ivahni trgovaki sloj u zajednici Janaata. Strano ogranienje njihovog naina ivota liilo je na pritisak koji pretvara ugalj u dijamante. Mnogi su nestali, samleveni u prah; neki su se ponovo pojavili, blistavi i neizmerno vredni.

105

Retar od Galatne, Hlavin Kiteri, spadao je meu one kojima je pritisak prijao. Razmislio je o svom ivotu i dao mu smisao na dotad nevien nain. Poto nije imao budunost, postao je poznavalac prolaznog. Poto je bio sam, posvetio se prouavanju jedinstvenog. Nauio je da ivi na trenutak, da prigrli prolaznost i da je, paradoksalno, pesmom uini besmrtnom. Njegovi dani bili su sami po sebi umetnost, nastajui iz estetike nestajanja. Bljutavosti je davao lepotu, uzaludnosti dubinu, praznini reitost. ivot Hlavina Kiterija bio je trijumf umetnosti nad sudbinom. Njegova najranija poezija bila je zapanjujui originalna. U kulturi koja je od drevnih vremena bila okrenuta parfemima i kaenju, Hlavin Kiteri je u poetku posvetio panju najneprijatnijim zadasima. Suoen sa runim, smrdljivim, bunim gradom u koji je bio izgnan, komponovao je pesme koje su opisivale i uznosile metalna isparenja majdana mermera, zaguljivi alkalni smrad crvenih movara, zadimljene sumporne oblake iz rudnika i fabrika, jezive meavine uljastih i slanih materija koje su se podizale sa dokova Gajdura. Miris: svojeglav i trajan, iskuenje za ukus, orue nesanice, sr prisnog i seanja - miris je dua sveta, pevao je Hlavin Kiteri. Njegova najbolja dela bile su pesme o olujama, pesme koje su govorile o istananosti i elastinosti takvih mirisa, izmenjenih munjama, kiom i plesom vetra. Te su pesme bile toliko privlane da su koncerti poeli da se emituju, i to je bila prva civilna upotreba radija u istoriji njegove kulture. Slava nije razvodnila njegovu poeziju. Prihvatio ju je kao priznanje i, osnaen, posvetio sebe i svoju umetnost odvanom ispitivanju ive smrti jednog Retara. Preiveo je samoispitivanje. Poeziju koja je pri tom nastala, a tada je Kiteriju bilo samo dvadeset est godina, mnogi su smatrali njegovim najveim dostignuem. Poto su lieni svake mogunosti razmnoavanja, pa prema tome i budunosti, za Retare je seks sveden samo na najneposredniji fiziki vid koji dui donosi zadovoljstva koliko i kijanje ili pranjenje beike. Hlavin Kiteri je u mladosti upao u zamku kao i mnogi drugi njemu slini, da nadoknauje ispraznost ogromnim brojem, nadajui se da e estim ponavljanjem iskustva postii ono to mu nedostaje u smislu. Kada je sazreo, poeo je da prezire harem jalovih nalonica i partnera druge vrste koji su mu obezbedila braa; Hlavin ga je sada video onakvim kakav i jeste: pomije, prezrivo dobaene da bi se ublaila zavist zbog plodnosti starije brae. I zato je okrenuo svoju estetsku osetljivost ka iskustvu orgazma i smogao je hrabrosti da peva o onom prolaznom trenutku koji, plodnima, prenosi u budunost terete prolosti, koji u sebi sadri sve trenutke, koji povezuje prolost i budunost i lanac bia od kojih je odbaen i izdvojen. Svojom poezijom izdvojio je taj trenutak iz toka genetske istorije, uzneo ga iznad potrebe za razmnoavanjem i potrebe za nastavkom loze i, usmerivi na to duu i um, otkrio u vrhuncu izvorite strane erotske lepote koju niko sem njega, u itavoj istoriji rase, nije iskusio. U kulturi okovanoj tradicijom i tekoj od postojanosti, Hlavin Kiteri stvorio je novu istananost, tananost, novo vienje grubog iskustva. Ono to je u poetku bilo samo sablanjivo ili prenebregavano sada je postalo pozorite i pesma; prikriveni mirisi i skrovita opera. Ono to je nekada bila dunost loze ili besciljna ulnost sada je bilo osloboeno i proieno, podignuto do estetske putenosti kakva dotad na Rahatu nije postojala. I, neverovatno, Retar od Galatne je ak i one koji su mogli da se mnoe namamio u umetniki ivot trenutnog i jalovog, ali velianstvenog sjaja, jer je zauvek izmenio svet onima koji su uli njegove pesme. Stasalo je pokolenje pesnika, dece njegove due, i njihove pesme - nekada horske, nekada solistike, esto u ritmu poziva i odgovora kao najstariji narodni napevi - irile su se kosmosom na nevidljivim talasima i stigle do sveta koji nisu mogli ni da zamisle, pa su ak i tamo izmenile mnoge ivote. Toj osobi, Retaru od Galatne, Supaari VaGajdur sada je poslao, u neobino jednostavnoj kristalnoj boici, sedam malih zrna izuzetnog mirisa. Kada je Kiteri otvorio boicu i udahnuo iz nje, doekala ga je plima slatko kamfornog enzima koji je davao prisenak bosiljka i taragona, okoladne arome, eernih karbonila i pirazinskih materija sa nagovetajem vanile, oraca, celera i kima u proizvodima suve destilacije nastale tokom prenja. A preko svega toga leao je izazovni miris isparljivih ugljenika kratkog lanca, slano seanje na tuinski okean: znoj sa vrhova prstiju Emilija Sandoza. Hlavin Kiteri, pesnik koji nije imao rei da opie organske lepote ije poreklo nije mogao ni da zamisli, znao je samo da mora da sazna vie. I zato su mnogi ivoti opet promenjeni. 25. Napulj: jul 2060. Dok su stajali u hodniku, Don Kandoti i Edvard Ber jasno su uli barem pola razgovora koji se vodio u kancelariji Oca poglavara. Nisu morali da prislukuju. Dovoljno je bilo da ne budu gluvi. "Nita nije objavljeno? Kae da ni jedan jedini rad koji smo poslali nije predat..." "Moda nije trebalo da mu kaem", apnu Don, trljajui kvrgu na davno slomljenom nosu. "Ionako bi na kraju saznao", mirno odvrati brat Edvard Ber. Verovao je da je bes zdraviji od depresije. "Ispravno si postupio. Po mom miljenju, odlino je podneo." Sandoz je za rukom upitao Dona zato ga ispituju o stvarima koje ve postoje u izvetajima koje su poslali. Zato nisu naprosto proitali dnevne izvetaje i naune radove? Don mu je odgovorio da izvetajima ima pristup samo Otac poglavar. "Dobro, a svi oni objavljeni radovi?" upitao je Sandoz; poto nije dobio odgovor, ustao je od stola, okamenjenog lica i besan, i uputio se pravo u kancelariju Oca poglavara.

106

Kandoti i Ber se okretoe kad su uli korake Johana Felkera. Pridruio im se kraj vrata i sa otvorenim zanimanjem sluao Sandozove sarkastine rei. "Oh, divno! Znai, astronomija i botanika prole su kroz blokadu. Milo mi je to to ujem, ali i dalje devedeset odsto svega to smo uinili..." Pauza. "Vinse, ljudi su izgubili ivot zbog tih podataka!" Felker na to podie obrvu. Verovatno je pobesneo to Sandoz oslovljava ulijanija po imenu, pomisli Don. Felker je uporno zaogrtao Oca poglavara carskim dostojanstvom, po svoj prilici da bi sam lake izigravao velikog vezira, po Donovom svakako pristrasnom miljenju. "Zbog podataka?" upita suvo Felker. "A ne za Hrista?" "Kakvo opravdanje uopte moe..." nastupila je pauza u kojoj su uli tihi glas Oca poglavara, ali nisu mogli da razaberu rei, osim ako bi prislonili ui na vrata, a niko se nije usuivao na to, barem ne pred svedocima. Uto stie Felipe Rejez, upitno podignutih obrva, i stade kao ukopan kad se zau Sandozova vika. "Ni sluajno. Nema naina da me ubedi da sam i za to kriv. Od svih naopakih i polurazlonih... ne, pusti me da zavrim! Ba me briga ta mislite o meni. Nema nikakvog opravdanja to ste sakrili na nauni rad. Bio je zaista vrhunski!" "Va ovek zvui uznemireno, Kandoti", tiho ree Felker, smeei se. "On je naunik, a ustanovio je da su njegova dela ostala skrivena. Ima prava da se uznemiri", odgovori Don isto tako tiho i sa istim osmehom. "Kako vama ide sekretarski posao u poslednje vreme? Jeste li zakazali neki vrhunski sastanak u poslednje vreme?" Ko zna ta bi se desilo da ih Felipe Rejez nije zaustavio pogledom. Kod njih dvojice to je gotovo na hormonskoj bazi, pomisli on. Stavi Felkera i Kandotija u istu prostoriju i naprosto moe da vidi kako im obojici na glavi niu metafiziki jelenski rogovi. A onda shvatie da je vika prestala, i dugo nisu mogli da pogode ta se deava u kancelariji. Na kraju Felker pogleda asovnik na svojoj belenici i prui ruku kraj Dona da zakuca na vrata. Na Donovo ogromno zadovoljstvo, iznutra se prodera Otac poglavar lino. "Ne sad, prokletstvo!" U kancelariji je Emilio Sandoz u potpunoj neverici piljio u Vinenca ulijanija. "Kao to vidi, to je, dugorono gledano, bila mudra odluka", govorio je ulijani, umirujue irei ruke. "Da smo sve objavili kako je stizalo, bilo bi jo gore kad se sve obelodanilo." Sandoz je ukoeno stajao; jedva je mogao da shvati. eleo je da veruje kako nije bitno, ali bilo je. Bilo je strano bitno, i sada je pokuavao da se seti svih njihovih razgovora, gotovo iznemogao od straha da e se setiti kako je rekao neto, nesvesno, ime ju je moda povredio. ulijani mu primae stolicu. "Sedi, Emilio. Ovo je oito bio ok za tebe." Poto je ulijani i sam bio naunik, nije mu bilo milo zbog skrivanja rezultata naunog rada, ali u pitanju su bile ozbiljnije stvari, stvari koje nije mogao da kae Sandozu. Nije bio ponosan to je u razgovor upleo i Mendezovu, ali bilo je korisno skrenuti razgovor, a moda bi mogao da izvue neku nesvesnu informaciju koja bi mu pomogla da otvori Sandoza. "Zar nisi znao?" Emilio odmahnu glavom, jo oamuen. "Jednom je rekla neto. Samo da vie voli onakav ugovor nego prostituciju. Mislio sam da govori u prenosnom smislu. Nisam imao pojma... Mora da je bila dete", apnu on, uasnut. Kako je preivela tako neto? Njega je unitilo, a imao je sve sposobnosti odrasle osobe. Ona mu je spasla ivot, jer je njen sistem vetake inteligencije za navigaciju doveo 'Stelu maris' nazad do Sunevog sistema, skoro godinu dana posle njene smrti na Rahatu. On je bio uniten ovek, a i da je bio zdrav ne bi mogao da se snae u navigaciji. Sofijini programi su sve radili: bili su delotvorni, logini i sposobni kao i njihov tvorac. Ponekad bi prizvao poetni ekran koji je pokretao program vetake inteligencije, pa bi zurio u poruku koju je Sofija ostavila na hebrejskom: "ivi", pisalo je, "i seaj se." To je bilo vie nego to je mogao da podnese, pa bi se s mukom odvajao od njega, borei se protiv novog napada migrene. Ona je mrtva, a mogao sam da umrem i ja, mislio je. Njeno delo ne zasluuje da takoe bude sahranjeno. "To uopte nije bitno", ree on, i ulijani shvati da skretanje razgovora nije uspelo. "Hou da nai radovi budu objavljeni. Moralno zgraavanje nad seksualnim ivotom autora je nebitno. I Enini radovi i DeVeovi! Hou da se sve objavi. Poslali smo oko dvesta radova za tri godine. To je sve to je ostalo od nas, Vinse..." "Dobro, dobro. Smiri se. O tome moemo i kasnije. U pitanju je mnogo vie nego to shvata. Ne, samo polako", pourio je da ga prekine kada je Sandoz zaustio da progovori. "Razgovaramo o ozbiljnoj nauci, a ne o zrelim breskvama. Podaci nee propasti. Ve smo odlagali objavljivanje vie od dvadeset godina, iz razloga koji su se trojici uzastopnih poglavara inili sasvim dovoljni, Emilio." To je bio neposredan pritisak. "to pre zavrimo svedoenje i razjasnimo ta se i zato dogodilo na Rahatu, utoliko bre e Drutvo moi da donese odluku o svrsishodnosti objavljivanja. A obeavam ti da e se i ti pitati." "Pitati!" povika Sandoz. "Sluaj: hou da ti radovi budu objavljeni, i ako..." "Oe Sandoz", ree Otac poglavar Druva Isusovog, preplevi prste na stolu, "ti podaci nisu tvoje vlasnitvo." Nastupio je trenutak zapanjenog utanja, a onda se Sandoz skljoka u stolicu i odvrati lice, sklopljenih oiju, stegnutih usana, potpuno matiran. Minut kasnije, jedna ruka u rukavici nehotice se primae slepoonici

107

da je pritisne. ulijani ustade i ode u kupatilo po au vode i boicu 'prograina' koju je sada stalno imao pri ruci. "Jednu ili dve?" upita kada se vratio. Jedna tableta nije sasvim pomagala; dve bi uspavale Sandoza na vie sati. "Jednu, proklet bio." ulijani mu poloi tabletu na dlan koji je Sandoz naglo pruio i gledao je kako ovaj ubacuje pilulu u usta i potom uzima au meu doruja. Sa tim Kandotijevim rukavicama neke stvari je sasvim dobro uspevao da radi. ulijaniju su liile na biciklistike rukavice: uz takvu aluziju Sandoz je delovao manje onesposobljen dok ne nosi proteze, ako ga ne gleda ba paljivo. Izrada novih proteza bila je u toku. ulijani uze au i odnese je u kupatilo; kada se vratio, Sandoz je oslonio elo na doruja, sa laktovima na stolu. Kada je uo ulijanijeve korake, progovorio je gotovo neujno: "Ugasi svetlo." ulijani uini tako, a onda prie prozorima da navue teke spoljanje zavese. Dan je ponovo bio siv, ali ak i to malo svetla smetalo je Emiliju kada bi imao glavobolju. "Hoe li da legne?" upita ga ulijani. "Ne. Sranje. Samo mi daj malo vremena." ulijani prie pisaem stolu. Umesto da otvori vrata i lino obavesti ostale, uputio je poruku na glavni ulaz, zamolivi portira da je prenese ljudima koji ekaju pred njegovom kancelarijom: popodnevni sastanak je otkazan. Brat Edvard neka u hodniku saeka oca Sandoza. Da bi ubio vreme, ulijani se pozabavio stvarima koje je jo u sebi nazivao papirologijom; pregledao je nekoliko pisama i potpisom ih odobrio. U tiini koja je sada vladala u kancelariji, uo je postarijeg batovana, oca Krozbija, kako tiho zvidue pod prozorima dok je upao korov i kresao bunje. Dvadesetak minuta kasnije Emilio podie glavu i nesigurno potrai naslon stolice, ali i dalje je jednim dorujem pritiskao slepoonicu. ulijani zatvori dokument na kome je radio i ponovo prie velikom stolu, pa sede preko puta Emilija. Sandoz je i dalje drao oi zatvorene, ali uo je stolicu. "Ne moram da ostanem ovde", ree on gotovo neujno. "Ne. Ne mora", neutralno se sloi ulijani. "Hou da se to objavi. Mogu ponovo da napiem radove." "Da. Mogao bi." "Svakako postoji neko ko bi mi platio za njih. Don kae da ljudi nude novac za intervju sa mnom. Mogao bih da od toga ivim napolju." "Svakako bi mogao." Sandoz pogleda ulijanija, kiljei kao da je svetlost uasno jaka. "Daj mi onda neki razlog zato ne bih okonao ovo sranje. Zato bih ostao?" "Zato si otiao?" odvrati ulijani jednostavno. Sandoz ga belo pogleda; nije razumeo. "Zato si otiao na Rahat, Emilio?" ponovo upita ulijani. "Je li to bio samo nauni pohod? Jesi li otiao samo zato to si lingvista i to ti se dopao projekat? Je li to bio samo jo jedan napor da bi objavio nove radove? Jesu li tvoji prijatelji zaista izubili ivot zbog podataka?" Sandoz zatvori oi. Dugo je utao, a onda konano pokrete usne. "Ne." "Ne. I meni se inilo." ulijani duboko uzdahnu. "Emilio, sve to sam saznao o misiji navodi me da verujem kako ste otili u veu slavu Boiju. Ti si verovao u to, a tvoja druina je bila okupljena voljom Boijom i stigli ste na odredite milou Boijom. U poetku je sve to ste inili bilo za ljubav Boga. Imam svedoenje dvojice tvojih pretpostavljenih koji su iskreno verovali da se tebi na Rahatu desilo neto daleko iznad obinog, da si..." Oklevao je, nije znao koliko daleko sme da ide. "Emilio, obojica su verovala da si, u nekom smislu, video lice Boije..." Sandoz ustade i okrete se da ode. ulijani prui ruku i uhvati ga za miicu kako bi ga zadrao, ali pustio ga je istog asa, uasnut priguenim vriskom dok se Sandoz divlje otimao. "Emilio, molim te, nemoj da ode. Strano mi je ao. Nemoj da ode." Video je i ranije taj izraz iste panike, uas koji ga je ponekad obuzimao kada najmanje oekuje. Ovo mora da je nekako povezano sa tim, pomisli on. "Emilio, ta ti se tamo desilo? ta je izmenilo sve?" "Ne pitaj mene, Vinse", gorko ree Sandoz. "Pitaj Boga." Znao je da je Edvard Ber poao za njim. Jasno se ulo itanje. Napipavao je put niz kameno stepenite, zaslepljen suzama i upornim bolom, a kada je shvatio da ga neko prati, besno je opsovao i rekao Edu da ga, do avola, ostavi na miru. "Da li vam nedostaje asteroid?" radoznalo upita brat Edvard. "Tamo ste bili sami." Emilio je morao da se nasmeje. "Ne. Ne nedostaje mi asteroid", ree onoliko mirno koliko moe da se govori kroz pla. Zaustavio se i seo, oseajui se mlitavo i bespomono, i zagnjurio glavu u ono to mu je ostalo od aka. "Ovo nema kraja." "Mnogo vam je bolje, samo da znate", ree Edvard, sedajui kraj njega. Emilio pogleda Sredozemlje, metalno plavo i uljasto pod niskim, vlanim nebom. "Naravno, ima dobrih i loih dana, ali mnogo ste snaniji nego pre nekoliko meseci. Ranije ne biste mogli da izdrite onakvu svau. Ni fiziki ni mentalno." Emilio obrisa oi rukavicom. "Ne oseam se jai", odgovori ljutito. "Oseam da se ovo nikada nee zavriti. Oseam da se za mene nikada nee zavriti."

108

"Pa, ja moda mogu da govorim o bolu. Tamo ste izgubili toliko mnogo." Edvard je vie video nego uo jecanje i odupro se potrebi da prui ruku; Sandoz je mrzeo da ga dodiruju. "U uobiajenim okolnostima, potrebno je oko godinu dana, kada izgubite nekoga do koga vam je zaista stalo. Mislim, dok proe najgore. Meni su najtee godinjice. Ne samo obine, kao godinjica braka, razumete. Uspevao bih da dejstvujem, ak prilino dobro, a onda bih shvatio, danas je deset godina otkako smo se upoznali, ili est godina otkako smo se doselili u London, ili dve godine od onog puta u Francusku. To bi me najvie pogodilo, takve male godinjice." "Kako je umrla tvoja ena, Ede?" upita Sandoz. Uspeo je da se savlada. Brat Edvard je poeleo da se Emilio sasvim prepusti, ali postojala je neka duboka unutranja potreba da zadri kontrolu, neto to se nije moglo isplakati. "Ne mora da odgovori", ree Sandoz. "Izvini. Nisam hteo da budem napadan." "Oh, ne smeta mi. Zapravo, mi pomae kad govorim o njoj. Na neki nain, to je odrava u ivotu." Edvard se nae napred, oslonjen laktovima o kolena, i primae glavu Emiliovoj. "Bilo je to, zapravo, vrlo glupo. eprkao sam po odeljku za rukavice, traio sam papirne maramice da obriem nos. Moete li da zamislite? Bio sam prehlaen! Prokleta srea. Stvar koju radi stotinu puta i potpuno ti je nebitno, a onda, jednog vedrog zimskog jutra, postane najbitnija stvar na svetu. Toak je upao u rupu na asfaltu i izgubio sam kontrolu nad automobilom. Ona je poginula, a ja nisam bio ni ogreban." "ao mi je." Nastupilo je dugo utanje. "Jeste li imali dobar brak?" "Oh, imali smo uspone i padove. Kad se nesrea desila bili smo u tekom razdoblju, ali mislim da bismo sredili stvari. Nijedno od nas nije volelo da odustaje. Mislim da bi se sve sredilo." "Jesi li krivio sebe, Ede? Ili Boga?" "To je, zapravo, vrlo udno", zamiljeno ree brat Edvard. "Bilo je krivice, i te kako, ali nikad mi nije palo na pamet da krivim Boga. Krivio sam sebe, naravno. I gradsku upravu to nije popravila put. I onog nesnosnog deaka sa gornjeg sprata, od koga sam dobio kijavicu. I Loru, to me je pustila da vozim bolestan." Neko vreme su sluali alosne krike galebova koji su im kruili nad glavom. More je bilo predaleko da bi uli talase, ali ritmiko nadiranje i povlaenje vode bilo je gotovo isto tako umirujue i Emilio je oseao da mu glavobolja poputa. "Kako si se odluio na ovakav ivot, Ede?" upitao je. "Pa, kao dete sam bio prilino religiozan. Onda sam neko vreme bio ateista. Mislim da se to razdoblje duhovnog razvitka zove adolescencija", poe Edvard. "A onda, oko dve godine po Lorinoj smrti, jedan prijatelj me je nagovorio da odem na jezuitsko veernje. A kada je bilo rei o praenju puta Isusovog, pomislio sam, do avola, zato da ne? Pokuau. Ionako nisam znao ta bih, razumete. Nije bilo neko spektakularno preobraenje. Nisam uo glasove. A vi?" "Ni ja nisam uo glasove", ree Sandoz, ponovo normalnim glasom i pomalo grubo. "Nikada nisam uo nikakve glasove, a ovi napadi glavobolje ne lie na stezanje metalnog prstena oko glave. Nisam ja psihotian, Ede." "Mislim da niko nije ni pomenuo da jeste", tiho ree brat Edvard. "Hteo sam da pitam kako ste vi postali svetenik." Sandoz je neko vreme utao. " U to vreme mi se uinilo kao dobra zamisao." Brat Edvard je pomislio da e to biti kraj razgovora, ali Sandoz je posle nekoliko minuta nastavio. "Bio si na obe strane. Koji ivot je bolji?" "Nikada neu zaboraviti godine koje sam proveo sa Lorom, ali sada je ovo pravo mesto za mene." Edvard je oklevao, a onda pomisli da je ovo ipak moda dobar trenutak da se promeni tema. "Priajte mi o gospoici Mendez. Video sam njene slike. Bila je veoma lepa." "Lepa, mudra i veoma hrabra", ree Sandoz vrlo tihim glasom. Nakaljao se i prevukao rukom preko oiju. "ovek bi bio budala kad ne bi zavoleo nekog takvog", blago ree Edvard Ber. Neki svetenici su suvie strogi prema sebi. "Da, budala", sloi se Sandoz. "Ali ja tada nisam tako mislio." To je bila vrlo udna primedba, a za njom je usledila jo udnija. "Jesi li se ikada zamislio nad priom o Kainu, Ede? On je prineo svoju rtvu u najboljoj nameri. Zato ju je Bog odbio?" Potom Sandoz ustade i, bez osvrtanja, poe dugakim stepenitem ka moru. Bio je mali i nekako skraen zbog perspektive, i ve je bio stigao na pola puta do mesta na stenju gde se esto usamljivao, kada je Edvard Ber shvatio ta je upravo uo. 26. Selo Kaan i Velika juna uma: osam nedelja po kontaktu En se te noi probudila ne znajui ta ju je trglo. Prva pomisao, od koje joj je skoio adrenalin i naterao je da irom otvori oi u tami, bila je da se DeVe opet razboleo ili da je neko drugi postao plen 'osvete Runa'. Oslunula je, spremna da uje odgovarajui zvuk, ali ula je samo Dordovo tiho hrkanje u dubokom snu bez snova. Znajui da se nee smiriti dok ne proveri, En uzdahnu. Pretvorila sam se u polumamu gomili vrlo udne dece, pomislila je. Ipak je ustala, navukla neku ogromnu Dimijevu majicu i izila iz atora. Prvo je otila do DeVea, a onda je, umirena, pola ka Dimijevom krevetu u drugom uglu. Trgla se kad je ugledala prazne krevete koji su pripadali Marku i Sofiji i poalila to nije sklona molitvama; tada je

109

njihovo odsustvo ne bi ispunjavalo ovako bespomonom strepnjom. Onda je ugledala trei prazan krevet, ali pre nego to je srce moglo da joj se zgri, zaula je tiho kuckanje po tastaturi. Paljivo koraajui kamenom stazom koja se samo kozama mogla dopasti, zavirila je u Ajin stan, odmah pored njihovog, i ugledala svog omiljenog polusina kako klei kraj niskog stola kao kolovana geja, brzo kucajui. "Emilio!" tiho uzviknu ona. "ta to, do avola..." On odmahnu glavom, ne podigavi pogled, i nastavi da kuca. Ona se spusti na jastuk kraj njega i oslunu none zvuke. Mirisalo je na kiu, ali stenje je jo bilo suvo. Pa dobro, pomisli ona kad vide da kraj Emilija stoji radio-prijemnik, nisam ja jedina koja se preznojava. Mark i Sofija javili su da e pokuati sletanje. Otada je vladalo muno utanje. Dimi je smatrao da je to moda zbog oluje sa druge strane planina, ali Dord je rekao da bi to samo poremetilo signale, a ne bi ih potpuno uutkalo. Niko nije naglas pomenuo pad. Emilio je jo neko vreme kucao, a onda je zatvorio dokument, zadovoljan to je zapisao dovoljno da bi se sutradan setio osnovne logike. "Izvini, En. Imao sam u glavi etiri jezika istovremeno, i da smo dodali jo jedan..." Naglo je razmakao prste i proizveo zvuk nalik na eksploziju. "Kako uspeva da ih ne pomea?" upita ona. On zevnu i protrlja lice. "Ne uspevam ba uvek. Ponekad je smeno. Recimo, odlino razumem neki razgovor na arapskom, ili amharskom, ili runskom, ili kom bilo jeziku, ne propustim rei i nita mi se ne pobrka, ali ponekad ga se seam kao da se vodio na panskom. A polako zaboravljam poljski i inupijak." "Te si nauio na Aljasci, izmeu uuka i Sudana, je li?" On klimnu glavom i baci se poleuke na jastuk, trljajui oi. "Moda mi ne ide sa njima zato to sam mrzeo to ih uim. Nikada se nisam navikao na hladnou i tamu, i smatrao sam da moje obrazovanje nazaduje. Nita nisam razumeo." On polako skloni ruke sa lica i pogleda je ispod oka. "Nije lako biti pokoran kada smatra da su tvoji pretpostavljeni magarci." En frknu. Nimalo svetaka primedba, pomislila je. "Barem je u Sudanu bilo toplo." "Nije bilo toplo, nego vrelo. ak i meni. A kada sam stigao u Afriku, ve sam se uvebao u uenju jezika na terenu. A onda - pa, profesionalno nezadovoljstvo inilo mi se potpuno nebitno." On sede i zagleda se u no. "Bilo je uasno, En. Nije bilo vremena ni za ta drugo sem da hranimo ljude. Da se borimo za ivot svake bebe." Stresao se. "Jo se udim kako sam uspeo da te godine nauim tri jezika. Naprosto se desilo. Prestao sam da smatram sebe za lingvistu." "Za ta si se smatrao?" "Za svetenika", odvrati on. "Tada sam stvarno poeo da verujem u ono to se kae tokom pomazanja: Tu est sacerdote in aeternum." Svetenik u venosti, pomisli ona. Uvek i zauvek. Zagledala se u njegovo lice: panac, Taino, lingvista, svetenik, sin, voljeni, prijatelj, svetac. "A sada?" tiho je pitala. "ta si sada, Emilio?" "Sanjiv." On je obgrli dlanom iza vrata i privue je da je poljubi u kosu, raupanu od sna, srebrnosjajnu pod sjajem svetiljke. En pokaza ka prijemniku. "Ima li neto?" "Pomenuo bih to, En. Na sav glas." "DeVe nikad nee oprostiti sebi ako im se neto desilo." "Vratie se oni." "Otkuda si tako siguran, usijana glavo?" Odgovorio joj je iz dubine srca i iz Pete knjige Mojsijeve: "'Videli ste svojim oima ta je Gospod Bog uinio.'". "Videla sam ta mogu da uine ljudska bia..." "Videla si ta", prekide je Emilio, "ali ne i zato! Tu je Bog, En. U tom zato - u znaenju." Pogledao je En i razumeo njenu skepsu i sumnju. Bilo je toliko radosti, toliko pupoljaka u njemu... "Dobro", nastavio je, "probaj ovako: u tom zato je poezija." "A ako Sofija i Mark lee ovog asa mrtvi u gomili kra?" upita En. "Gde bi tada bila ta poezija? Gde je bila poezija u Alenovoj smrti, Emilio?" "Bog zna", ree on, a u glasu su mu se oseali i priznavanje poraza i duboka vera. "Vidi, tu se za mene sve raspada!" uzviknu En. "Stalno mi zastaje u grlu to Bogu svi zahvaljuju, ali ga nikad ne krive. Naprosto ne mogu da progutam takav teoloki slatki. Bog je ili gospodar svega ili nije. ta si radio kad su bebe umirale, Emilio?" "Plakao sam", priznade on. "Ponekad mislim da Bog eli da isplaemo Njegove suze." Nastupilo je dugo utanje. "I pokuavao sam da razumem." "A sada? Da li razume?" U njenom glasu oseao se prizvuk molbe. Ako joj kae da razume, poverovae mu. En je elela da joj neko objasni, a ako iko njoj poznat razume takve stvari, onda je to svakako Emilio Sandoz. "Moe li sada da nae ikakvu poeziju u umiranju beba?" "Ne", jedva ree on. Ali pourio je da nastavi. "Zasad. Neka poezija je tragina. Moda je nju tee zavoleti." En ustade, umorna, jer sve se deavalo usred noi, i ve je htela da se vrati u krevet kada se osvrnula i ugledala poznati izraz na njegovom licu. "ta?" upita ona. "ta?"

110

"Nita." Slegnuo je ramenima, jer dobro je poznavao ovu svoju pastvu u jednini. "Samo ovo: ako te jedino to odvaja od vere, moda bi trebalo da naprosto krivi Boga kad god ti se uini da je prikladno." Eninim licem se polako razli osmeh i ona ponovo sede kraj njega. Izgledalo je kao da premilja. "ta?" upita sada on. En se sada ve smeila od uha do uha. "ta to misli, En?" "Oh, samo sam razmiljala o nekim oseanjima koja bih mogla da izrazim Bogu", ljupko ree ona, a onda pritisnu oba dlana na usta kako se ne bi glasno nasmejala. "Oh, Emilio, drago moje dete", govorila je kroz prste, priguenim glasom. "Sve mi se ini da si smislio teologiju sa kojom bih mogla da ivim! Imam li vau dozvolu za ovo, oe? Spreman si da postane sauesnik?" "Koliko prosta namerava da bude?" Emilio se oprezno smejao, ali lice mu je sada potpuno ivnulo. "Ja sam samo svetenik! Moda bi trebalo da proverim kod nekog biskupa..." "Ne seri!" povika ona. "Nemoj sada da se povue!" A onda se podigla na kolena, upirui mu prstom u grudi, i poela da izgovara sve neutivije, sve prostije i ivlje miljenje o patnji i preranoj smrti nedunih, o sudbini Klivlenda u Svetskom kupu 2018, i o postojanju zla i republikanaca iz Teksasa u Vaseljeni pod upravom boanstva koje ima smelosti da tvrdi kako je svemono i pravedno, a Emilio je sve to bi rekla prevodio, velianstveno pompeznim i visokoparnim jezikom, u uobiajene svakidanje jadikovke. Uskoro su se ve, zagrljeni, smejali kao ludi, i postajali su sve glasniji i prostiji, dok se Dord Edvards, probuen bukom, nije sasvim trgao na zvuk Eninog glasa. "Emilio, prestani! Stare ene imaju slabu beiku!" "Sandoze", prodera se Dord, "ta to, do avola, radi sa mojom enom?" "Raspravljamo o teologiji, mili", zadihano otcvrkuta En, jedva dolazei do daha. "Oh, pobogu!" "Jo radimo na postanju!" doviknu Emilio. "Nismo stigli do otelotvorenja!" Na to se oboje ponovo zagrcnue od smeha. "Ubij ih, Dorde", glasno predloi DeVe. "Opravdano." "Hoete li biti ljubazni da svi odreda umuknete?" zaurla Dimi, a od toga se En i Emilio, ko zna zato, jo glasnije zasmejae. "Odjek Njujorka!" povika Emilio. "a-a-a-o!" "Umu-u-u-kni-i-i-i!" dodade En, presamitivi se. "Oh, do avola. Moda u ipak ponovo pokuati sa verom", tiho ree En, briui oi dok je proiujui smeh jenjavao, a oni polako dolazili do daha. "Misli da e Bog moi da se snae sa sranjem koje u mu verovatno saoptavati?" Emilio je leao na jastuku, iznuren i srean. "En", ree on, podmetnuvi ruke pod potiljak, "mislim da e se Bog radovati to si mu se vratila." Poslednje to je Mark Robio pomislio pre pada bilo je Merde, opat e biti besan. Njemu je delovalo logino. Pista se jo sasvim lepo videla, a bilje na njoj delovalo je meko i zeljasto. inilo mu se da je njihovo korenje moda i uvrstilo tlo, pa tokovi aviona nee upadati. Sofija se tokom obuke sputala na najrazliitijim terenima i izgledala je sigurna da e uspeti i ovde. I tako su odluili da se spuste. Ni Mark ni Sofija nisu pomislili na puzavice. Sigurno su bile drvenaste, kao loza, inae bi ih tokovi aviona pokidali. Ovako su puzavice vrsto epale krhki stajni trap malog aviona, i naglo zaustavljanje bacilo je i njega i Sofiju napred. Poto je sedeo spreda, Mark je imao uasan pogled na tlo kako im juri u susret, ali onesvestio se pre nego to se ultralaki raspao, jer su sigurnosni pojasevi pod pritiskom njihovih tela rastrgli iznenada zaustavljenu konstrukciju. Nije imao pojma koliko dugo je ostao bez svesti. Kad su se sruili, bio je dan. Sada su na nebu bila oba meseca. Neko vreme je nepomino leao, usredsreen na svaki ud i na bol u grudima, pokuavajui da proceni koliko je ozbiljno povreen. Noge uopte nije oseao; srce poe da mu lupa od uasa pri pomisli da je slomio kimu. No, kada je oprezno pomerio glavu video je da Sofija lei preko njega i da su mu noge, zapravo, samo utrnule zbog oteane cirkulacije. Lice joj je bilo obliveno krvlju, ali jo je disala. Mark se polako izvukao ispod nje, pokuavajui da je ne drmusa; sada se jasno seao svih Eninih opisa viestrukih preloma. Uspeo je da se izvije i obujmi joj glavu dok se izvlaio, a u brizi za nju potpuno je zaboravio na sopstveno telo. Kada se podigao na kolena, shvatio je da ne moe biti ozbiljno povreen, jer bi bol svakako bio mnogo gori. Zadigao je majicu da vidi zato ga grudi toliko bole, i pod meseinom je ugledao jasne otiske sigurnosnih pojaseva, sada iscrtane odranom koom i runim modricama; gotovo da se ponovo onesvestio, ali brzo je spustio glavu i kroz nekoliko minuta bilo mu je bolje. Potom je pogledao Sofiju i poeo da raiava uplje cevi, pokidane ice i obloge od polimera, sve to je preostalo od ultralakog. Kada ju je oslobodio, ustao je i poao do lendera; tu je otkljuao vrata skladita i ukljuio svetlo unutra. Kada su mu se oi privikle, naao je pribor za prvu pomo, baterijsku svetiljku i hrpu vieslojne ebadi, i sve to je odneo do Sofije. Tokom svih meseci koje su proveli zajedno, Mark se drao na odstojanju od Sofije Mendez. Smatrao ju je prilino hladnom, uznemirujue samodovoljnom, gotovo neenstvenom osobom, ali od njene fizike lepote ponekad bi mu zastao dah, i nikada nije dozvolio sebi da je privue, da oseti dodir njenog tela pod rukama, ak ni na papiru, na bezbednoj udaljenosti.

111

Sada je kleao kraj nje. Izvinjavam se, madmoazel, pomislio je; potom je, to je mirnije mogao, poto je i dalje bio prilino oamuen, poeo da joj pregleda ruke i noge u potrazi za ranama i prelomima. Trup joj je bio izubijan koliko i njemu, ali, iz vie razloga, nije mogao da se odlui da je pregleda i utvrdi postoje li slomljena rebra ili unutranje krvarenje. Tu ionako nita ne bi mogao da uini. Zato je rairio jedno ebe, prebacio je na njega i vrsto je umotao u drugo pre nego to je ustao da nae potok i napuni balon vodom. Kada se vratio, ovlaio je komad gaze iz prve pomoi da joj obrie krv sa lica. Naao je odakle potie: imala je posekotinu na temenu. Borei se protiv munine od pogleda na toliku krv, Mark je naterao sebe da napipa ivice rane. Nije bio sasvim siguran, ali inilo mu se da nema udubljenja na samoj lobanji. Poto se potpuno usmerio na to, nije primetio da je otvorila oi, sve dok nije progovorila. "Ako si me krstio, bie u grdnoj nevolji, Robio." "Mon Dieu!" dreknu on i naglo uzmae od nje, saplevi se preko balona sa vodom, toliko okiran da mu je gaza ispala iz ruke. Nekoliko minuta potom Sofija je bila svedok izuzetno uspelog ispoljavanja pravih galskih oseanja. Ona je znala samo akademski fancuski, a njegovo nareje bilo teko je usevala da razume ak i kada nije bio preplaen. Ipak, srazmerno jasno je shvatila da se on ozbiljno koleba izmeu olakanja i besa. "Izvini to sam te uplaila", rekla je kad je konano poeo da usporava. On podie ruku, proguta knedlu i odmahnu glavom, i dalje diui dvostruko bre nego obino. "De rien." Proao je jo koji minut pre nego to je uspeo da se prebaci na engleski. "Molim vas, madmoazel. Nemojte mi to vie nikada uiniti." "Pokuau, ali sumnjam da e se slina situacija ikada ponoviti", odvrati ona. "Jesam li ozbiljno povreena? A ti?" "Koliko mogu da utvrdim, puni smo modrica i posekotina, ali nema preloma. Kako se oseate, madmoazel?" Mark nakratko zadie majicu da bi joj pokazao otisak pojaseva. "Poleteli smo napred velikom snagom. Moete li da utvrdite jesu li vam rebra slomljena?" Ona se pokrete pod ebetom, a lice joj za trenutka poprimi neobian izraz samoispitivanja. "Sve me boli", priznala je. "Naroito glava. Ali mislim da je to sve." Mark mahnu prema kru. "Oboje smo ili Boiji miljenici ili imamo stranu sreu." Ona se podie na lakat da vidi ta je ostalo od ultralakog. "Bog oito ne voli male avione. S druge strane, DeVe Jarbrou ih svakako veoma voli. Strano e se naljutiti zbog ovoga." Mark prevrte oima, potvrdivi. Sofija je razgledala kr i utvrdila da im je upravo unitenje aviona spaslo ivot: konstrukcija je i bila predviena da se raspadne kako bi upila ubrzanje od sudara. Potom je ponovo legla, pomalo oamuena, i poela da rauna koliko je vremena prolo od pada. "Mark, da li radio radi? Ostali su sigurno zabrinuti." On se lupi po elu, pa, mrmljajui neto na francuskom, pohita do ostataka aviona i poe da prekopava. Vetar je postajao sve jai, a krpice polimerske presvlake landarale su na sve strane. "Mani to, Robio!" doviknu Sofija. "Imamo radio i u lenderu." Vrlo oprezno je sela, oslukujui svoje telo. Sve je jealo, ali nita nije vritalo. Polako je spustila ebe i povukla okovratnik majice napred da zaviri unutra. "Vrlo aroliko", primetila je, a onda se osmehnula. "Imamo uniseks presvlake." "Topografija se primetno razlikuje", odvrati svetenik sa avetinjskim humorom. Vratio se i nespretno seo, ponovo pognuvi glavu. Trenutak kasnije podigao je pogled. "Govorim, naravno, o optem sluaju, a ne o neposrednom posmatranju." "Mark", kiselo ree ona, "ako se ikada ponovo zajedno sruimo u avionu, molim te oseaj se slobodan da proveri jesam li zdrobila grudni ko. ednost nije od najveeg znaaja prilikom ozbiljnih povreda." Moda je pocrveneo. Nije mogla da bude sigurna zbog narandaste svetiljke. Utom zaue daleku grmljavinu, i Sofija pogleda drvee koje se sada povijalo pod vetrom. "Treba da uemo u lender." Pokupili su ebad i prvu pomo, a zatim polako, osvetljavajui put, uli kroz vrata za utovar. Vetar je dolazio sa suprotne strane, pa su ostavili vrata otvorena i gledali munje. Oluja je, u poetku, bila veoma jaka, ali uskoro se pretvorila u obian pljusak, koji se jasno uo po oplati lendera, ali je delovao nekako umirujue. "Pa", ree Sofija kada je buka donekle oslabila, "jesi li?" "Pardon?" Pitnaje kao da ga je zbunilo. "Jesi li me krstio?" "Oh." Glas mu odjednom postade dostojanstven. "Naravno da nisam." "Drago mi je to to ujem", ree Sofija, ali bila je zbunjena. Da je sa njom bio Sandoz, rado bi se naalila sa njim. I ti si mi neki misionar, rekla bi, znajui da e osetiti ironiju. Sa Markom nije bila tako sigurna, a on je i ovako bio vrlo potresen nesreom. Ona se, zaudo, oseala vrlo vedro raspoloena. "Zar nije trebalo?" "Nikako. To bi bilo potpuno neetiki." Zvuao je bolje, sabranije, kada bi priao, pa je odluila da nastavi razgovor. "Ali da sam umirala, zar ti ne bi bila dunost da spase moju duu?" "Nije ovo sedamnaesti vek, madmoazel. Ne otimamo vie od propasti due umiruih pagana." Zvuao je nadureno, ali ipak je nastavio. "Da ste ranije ukazali na to da iskreno elite da se pokrstite, ali da jo niste dovoljno upueni u veru, onda bih vas krstio, da, iz potovanja prema vaoj nameri. Ili da ste doli svesti i zahtevali krtenje, povinovao bih se vaoj elji. Ali bez vae dozvole? Bez prethodne izjave o nameri? Nikada."

112

Jo je bio uznemiren, ali sada se malo pribrao i polako ustao, tiho stenjui. Priao je konzoli i prizvao fotografsku mapu oblasti izmeu umskog logora i sela Kaan. "Ovo e biti duga etnja." Okrenuo se kad je ona poela da se promuklo smeje. Jo umrljano krvlju i sa sve ivopisnijim modricama, njeno lepo sefardsko lice ostalo je staloeno i hladno, ali oi su joj se smejale dok se osvrtala oko sebe. "Zato bismo ili peice", upitala je, visoko podigavi obrve, "kad moemo da letimo?" Odluili su da spavaju i probudili su se kasno, ukoenih miia i bolni, ali osokoljeni sunanim danom i svojim opstankom. Dorukovali su iz zaliha u lenderu, a Sofija se pozabavila navikavanjem na letelicu, izvevi uzletanje i sletanje na simulatoru. Mark je uzeo da na brzinu razgleda ivotne oblike u umi koje je prouavao tokom prvih nedelja na Rahatu, beleei ono to je liilo na sezonske promene. Otiao je i na grob Alena Pejsa, uredio ga i neko vreme se molio. Sredinom prepodneva, Sofija ukoeno izie iz lendera i doe do Marka. "Biemo spremni za polazak kroz oko dva sata." Mark se naglo ispravi. To je bila greka i zastenjao je, ali odmah je postavio pitanje: "Jesi li se javila ostalima?" "Oh, Boe! Dosad sigurno misle da smo mrtvi", uasnuto uzviknu Sofija. "Htela sam da ih obavestim jo sino. Poptuno sam zaboravila. Oh, Mark, mora da su oajni!" Mark je jo nikad nije video uznemirenu. Sada mu je delovala ljudskije, i prvi put je zakljuio da mu je simpatina. "Sofija", ree on sada, oponaajui njen kiseli ton od sino, "kada se sledei put zajedno sruimo avionom, svakako e se setiti da javi radiom da smo preiveli. Mi smo, ipak, amateri u ovakvim stvarima. Sasvim je logino da nainimo poneku greku." "Mora da sam bila u mnogo gorem stanju nego to sam mislila." Ona odmahnu glavom. "Hajdemo. Bolje ikad nego nikad." Uli su u lender i pokuali da dobiju Kaan, ali nije se ulo nita. "Zamraenje", zgaeno ree Sofija. Upravo su se nalazili u praznini izmeu dva satelita. "etiri sata do preleta sledeeg satelita." "Pa, dotle emo ve biti kod kue, kao da smo ustali iz mrtvih!" vedro ree Mark. Potom zavereniki spusti glas. "Moda, od velikog iznenaenja, opat nee primetiti da smo razbili njegov avioni." Sofija je poslala Marka da se ponovo bavi biljem, a onda je poela strogu inspekciju pred poletanje. Postojale su stotine potencijalnih opasnosti: gnezda malih zelenih u motorima, Riardi Niksoni u stajnom trapu, rojevi mravaka u kutijama sa elektronikom. Kada je konano bila srazmerno sigurna da e lender moi da poleti, otila je do vrata za utovar i pozvala Robioa. "Testirau motore, a onda uzleem da malo uvebam upravljanje. Hoe li da se provoza ili ti je dosta uzbuenja za ovu nedelju?" "Verujem da bih radije proveo to vreme prikupljajui uzorke." Da je umesto njega bio Sandoz, rekla bi mu da nema petlju. Marku se samo nasmeila. "Vraam se za pola sata." Pomogao joj je da zatvori vrata, a onda se odmakao sve do ivice ume, izvan dometa mlaznica. Kada se okrenuo, video ju je kroz prozor kabine; trgla se kad je pritegnula pojaseve preko izubijanog tela. Onda ga je pogledala i on s naporom podie obe ruke sa palevima nagore. Klimnula je glavom i poela odbrojavanje. Jednom bivem ratnom pilotu kao to je DeVe Jarbrou, rei 'nestali u akciji' uvek donose gr uasa. Avioni se rue, a da se ne zna uvek zato. Zna da postoji mogunost, ali nikad ne zna istinu. A korak koji sledi uvek je pun precizno proraunatog rizika. Da li da poalje druge u opasnost, u nadi da e moda ipak uspeti u spasavanju, ili da prihvati pomisao na rtve? I jedno i drugo ima svoju cenu. DeVe nije bio sklon bievanju samog sebe, pa ni naknadnom aljenju. Ipak, svim srcem je eleo da nije doprineo odluci da Mark i Sofija pou. Trebalo je da saeka i da sam odleti, kad se bude oseao bolje. Kako su se vukli sati bez ikakvih vesti, DeVe je mogao da smisli samo vrlo neodgovarajuu utehu: u tom trenutku izgledalo je kao dobra ideja. Najbolje to je mogao da zakljui bilo je da su se sruili kraj lendera. Moda su preiveli, ali su suvie povreeni da bi se kretali. Da bi ih nali, ive ili mrtve, trebae im vie od nedelju dana usiljenog mara po nepoznatom terenu. Ovaj problem nije imao nijedno valjano reenje. Znao je da njemu nije dovoljno dobro da bi poao lino. Bilo bi dobro da poe En, ali nije eleo da je alje na toliki put. Emilio je dobar bolniar i ilav je, ali je sitan. Bolje da poalje Dimija, koji je bio gotovo jednako dobro uveban u pruanju prve pomoi. Ako Mark i Sofija preive sedam ili osam dana dok ih nau, verovatno e preiveti jo toliko bez pravog lekara. Prema tome, neka bude Dimi, zato to je krupan, i Dord, koji je ilav i koji je uspeno upravljao lenderom pri poslednjem letu do asteroida. Neka Dord prenese preivele pravo na 'Stelu maris', neka ostavi Dimija sa njima, i neka napuni rezervoare. Potom neka se vrati u Kaan da preveze En gore. To e im smanjiti slobodu kretanja. Imae jo samo tri leta, ali nije postojao drugi nain. Sranje, mislio je. Ako su preiveli ozbiljno povreeni, moda e im u besteinskom stanju biti jo gore, ako dobiju kosmiku bolest. DeVe uzdahnu i ve je hteo da se posavetuje sa En o tome kada se zau iznenadna grmljavina. Obino se usred oluje ulo samo pljutanje kie po stenju na terasama i priguena tutnjava nabujale reke u dubini. "To je lender", ree Emilio.

113

Samo se nadaj, umalo da odgovori DeVe. A onda mu se srce zgri jer shvatio je da je Emilio moda u pravu. Ustao je i iziao, proet jezom. "Moj Boe", molio se, pretraujui pogledom nebo, "nije lender. Molim te, neka ne bude lender." Paljivo je oslukivao, a onda je, u agoniji neodlunosti, prepoznao zvuk motora. Ostali su ga ve okruili, podvriskujui od uzbuenja i radosti. Poao je za njima po klizavoj kamenoj stazi. Dimi je trao uzbrdo, a Dord ga je pratio u stopu. DeVe je sluao, umirui od uasa, Emiliovo pobedonosno "Rekao sam vam" i "Oh, vi sa premalo vere!" i nasmejanu En koja je govorila "Dobro, dobro, Deus vult!" dok su se penjali pred njim. kiljei kroz pljusak, teturao se na kraju trijumfalne povorke, ne toliko zbog bolesti koliko zbog vremena potrebnog da se pomiri sa propau pre nego to ostalima saopti vesti. Kada je DeVe uspeo da vidi letelicu, Dimi je ve otvorio vrata za utovar i uzeo Sofiju u naruje da je spusti. Mark je uspeo da izie sam. ak i sa tolike daljine DeVe je video da su i Sofija i Mark puni modrica i da se jedva kreu. Zato nisu ekali? Zato nisu radiom zatraili uputstva? Mogao je da ih upozori! DeVe nije bio tip koji e svaljivati krivicu na druge. Odmah se upitao zato nije predvideo ovakvu situaciju. Smatrao je da e se ili odmah vratiti ako procene da je pista opasna, ili e se bezbedno spustiti. Jo iznuren i bolestan, nije ni pomislio da bi Sofija mogla da se vrati lenderom ukoliko ultralaki propadne. Sofija ga utom ugleda i poe pravo ka njemu, blistavog i mokrog lica u svim duginim bojama od povreda zadobijenih u svakako stranom padu. Tako je lepa, pomisli DeVe. Za to to je uinila potrebna je ogromna hrabrost. Logina devojka, ta Sofija, i hrabra: sva od pameti i petlje. Kao i Dord. Kako je neustraivo uivao u lupinzima i akrobacijama, ne shvatajui koliko i ime ih to ugroava. Nije nas ugrozila naa slabost, nego snaga, pomisli DeVe, traei naina da smanji ok za Sofiju, za Dorda, za sve njih. "Eto", ree Sofija, iroko se smeei, "vratili smo se kao sveti Ilija, u vatrenim koijama!" On prui ruke i ona prie da se zagrle, ali brzo je zgrila lice od bola pri pritisku, pa se odmakla i poela da opisuje pad, kao pilot pilotu, govorei zbrda-zdola, urno, kao neko ko je prevario smrt. Ostali su se okupili i sluali. Konano, ba kad je kia poela da slabi, kao i njena potreba da im sve ispria, DeVe ju je video kako shvata da neto ne valja. "ta je bilo?" upita ona. "ta nije u redu?" DeVe pogleda Dorda, a potom ker koju nikada nije ni pomislio da e imati. Postojala je prilika. Da je ona letela polako. Da je letela pravo u Kaan. Da je vetar u rep bio dovoljno jak. Da je Bog bio na njihovoj strani. "Sofija, ja sam kriv! Samo sam ja odgovoran. Trebalo je da te upozorim..." "Na ta?" upita ona, sada ozbiljno uznemirena. "Na ta da me upozori?" "Sofija, mila moja", ree on blago, poto vie nije mogao da odlae, "koliko je goriva preostalo?" Na trenutak je samo stajala. Potom pritisnu dlanove na usta i poblede ispod modrica. Zagrlio ju je dok je jecala, i voleo ju je vie od bilo kog drugog ljudskog bia koje je ikada poznavao. Dotle su i ostali razumeli. Vie nije bilo odlaska sa Rahata. Dimi se prvi pribrao. "Sofija", tiho je rekao, govorei joj gotovo na uvo. "Sofija, pogledaj me." Reagovala je na njegovu smirenost i podigla oi, nadute ne samo od modrica. Drhtei i jecajui, jo u DeVeovom zagrljaju, pogledala je u bistre plave oi na licu koje se moglo u najboljem sluaju smatrati simpatinim, sada uokvirenom smenim spiralama mokre crvene kose. "Sofija", ree Dimi, mirnog glasa i mirnih oiju, "imamo ovde sve to nam je potrebno. Imamo ovde sve do kojih nam je stalo. Dobro dola kui, Sofija." DeVe je na to predade Dimiju i umorno sede u blato dok je Sofija, ponovo plaui, ali iz drugog razloga, stajala obgrljena njegovim dugakim rukama. I ostali su se polako vraali iz oka. Dord je podseao Sofiju na svoju ulogu u svemu, En i Emilio su ve zbijali ale o stalnoj postavci tuinaca i pitali se gde da se prijave za radnu dozvolu, Mark ju je uveravao da je svakako Bog eleo tako. Gospode, molio se u sebi DeVe Jarbrou, ovo je sjajna gomila bezrepih primata, najbolja koja postoji u Tvojoj Vaseljeni. Nadam se da si ponosan na njih. Ja svakako jesam. Okruen pranjavo plavim i ljubiastim biljem, sluajui kako se njegovi ljudi polako pribiraju i zbijaju, DeVe prui ruke u blato iza sebe i okrete lice suncu. Moda je Mark u pravu, pomislio je. Moda je ba ovako trebalo da bude. 27. Selo Kaan: sedma naalpa - peti partan Kad su uli unutra, da se sklone sa kie, En se dala na posao; pregledala je Marka i Sofiju i potvrdila Markovu ipak nestrunu procenu pretrpljenih povreda, obavestivi DeVea da izgledaju uasno. Dord, Emilio i Dimi su joj pomogli da troje bolesnika osui, ugreje, nahrani i smesti u krevet pre veeri. Kada je bilo jasno da vie nije neophodan, Dord Edvards je odneo svoju kompjutersku tablicu u susedni stan, sada prazan. En ga je videla da odlazi. Kada su svi ostali bili zbrinuti, otila je kod svog mua i kleknula na jastuk iza njega; prvo mu je malo masirala vrat, a onda ga je obgrlila oko ramena. Dord joj se nasmei kad je prela kraj njega, i sagnu se da je poljubi, ali odmah se potom bez rei vrati poslu. etiri i po decenije zajednikog ivota dalo im je oseanje uzajamne sigurnosti, ako ne i sigurnosti u sam ivot. Njihov brak bio je zajednica sposobnih i zadovoljnih ravnopravnih osoba, i retko su zvali jedno drugo upomo. En je dobro poznavala Dordovu rekaciju u krizi: ne panii; idi korak po korak; potrudi se to bolje moe. Ali znala je i da je godinama drao iznad radnog stola omiljenu Dilbertovu karikaturu: "Cilj

114

svakog inenjera jeste da doeka penziju bez optubi za neku veliku katastrofu." Nije se moglo okoliiti. Ovo to se desilo bilo je velikim delom njegova krivica. Dordova prva briga bila je da DeVe i Sofija ne budu okrivljeni to je potroeno toliko goriva za lender da vie ne mogu da se vrate. Sofija je razumno koristila gorivo. Dord ga je potroio u najobinijem, glupom uivanju: ludirao se i producirao pred DeVeom, isprobavajui manevere koje je vebao na simulatoru, pa je hteo da ih iskua i u stvarnom ivotu, potroivi time ono na ta nije ni mislio. Zato se Dord postarao da svi razumeju kako ih je on, Dord, doveo u taj poloaj, a ne Sofija. A to DeVe nije predvideo ono to se desilo i to nije upozorio Sofiju, Dord je naglasio da niko nije ni pomislio na to. "Na ukupni koeficijent inteligencije svakako je etvorocifren", rekao je Jarbrouu dok su se vraali u stan, "a niko od nas nije oekivao ovako neto. Prestani da krivi sebe." Kada neto zabrljaju, ininjeri ne tre da se ispovedaju, nego se trude da poprave stvar. En je sada gledala Dorda kako savlauje strah i krivicu poinjui inenjersku brojanicu: niz prorauna koji su ukljuivali teinu lendera, njegovu masu, optereenje, potisak, preovlaujue vetrove, nadmorsku visinu, dodatni potisak koji bi dobili zbog geografske irine na Rahatu na kojoj su se nalazili, najmanju moguu udaljenost od 'Stele maris'. Znala je da je to njegov nain da se izvini ostalima, da moli oprotaj za svoj greh. Dimi je ostao kraj Sofije sve dok nije bio siguran da je zaspala, ali minut kasnije pridruio se Dordu i En. Emilio je doneo kafu za sve i ostao da sedi malo dalje, mraan i zatvoren, dok su Dimi i Dord razmatrali promenljive. Koliko bi utedeli na teini ako bi sa lendera skinuli svaki deli opreme koji nije ivotno neophodan? Ako bi uzeli samo jednog pilota? Koga? DeVe je mnogo iskusniji, ali je i gotovo dvostruko tei od Sofije. ta ako bi premestili 'Stelu maris' na pogodniju orbitu? Mogu li se motori lendera reprogramirati, kako bi iz preostalog goriva izvukli vie energije? Nekoliko sati kasnije, rezultat je bio jasan koliko je bio i predvidljiv: Marfijev zakon je vaio i na Rahatu. Najoptimistikije procene zalazile su u zonu neodreenog. Uz pogodne vetrove, ako je procena minimalne teine lendera tana, ako njime upravlja Sofija, opet bi morali da premeste 'Stelu maris' na niu orbitu. "Moemo da razgovaramo o tome sa DeVeom kada se probudi, ali mislim da ideja, zapravo, nije dobra". Dimi se zavalio na jastuku, oslonivi glavu o zid i proteui dugake noge. "Asteroid je grozno teak za upravljanje. I najmanja greka bi mogla da ga poalje u gravitacioni ponor." "A onda e Rahat da se igra dinosaurusa?" En obgrli podignuta kolena i poloi bradu na njih. "Ne valja. Ne vredi rizikovati." "Da se igra dinosaurusa?" upita Emilio; sada je prvi put progovorio. "Jedna od najverovatnijih pretpostavki zato su dinosaurusi izumrli bila je da je Zemlju tresnuo povei asteroid", objasni En. "Promenio je klimu i unitio velike delove lanaca ishrane." Emilio podie ruku. "Naravno. Znao sam za to. Izvini, nisam dovoljno paljivo sluao. Znai, ako bi 'Stela maris' udarila u Rahat, to bi unitilo planetu." "Ne. Nije toliko strano", ree Dord. "Ulaskom na orbitu izgubili bismo dobar deo brzine. Ako bi brod pao u okean, ne bi naneo toliko tete. Moda plimni talas, ali ne bi unitio itav ekosistem." "Mislim da bi bilo neetiki da rizikujemo ak i plimni talas", tiho ree Emilio. "Nas sedmoro. A na obalama itavi gradovi." "Ionako nisam siguran da bismo nali novu orbitu koja bi nam iole koristila, ako nam treba pad u okean", ree Dimi. "Moda je i mogue, ali bili bismo ogranieni na vrlo uzak pojas orbitiranja." "Pa, momci i devojke, zaista mi je ao, ali izgledi su osam prema jedan da smo zaglavili ovde." Dord protrlja lice dlanovima i slee ramenima dok je snimao proraune da ih kasnije pokae DeVeu. "Moemo da javimo kui, ali bie potrebno vie od etiri godine dok oni dobiju vesti, pa dve ili tri dok sklope brod, i zatim jo sedamanaest dok stignu ovamo." Mlai od njih moda e ponovo videti dom. I to je bilo neto. "Ipak, postoji prostor za manevrisanje, a stvari bi mogle da budu i mnogo gore", ree na to Dim. Prizvao je na ekran spiskove koje su pravili za Dorda i DeVea pred poslednje putovanje na asteroid. "Imamo zalihe hrane za punih godinu dana, a doneli smo dole svu opremu koju smo smatrali da bi nam bila od koristi. Mark je na svom spisku imao i seme. Moemo da ivimo od lokalne hrane, ali ako bismo napravili batu koja ne bi bila sprana na ovoj beskonanoj kii, imali bismo i nae bilje. Mislim da e nam biti dobro." Dord se naglo uspravi na jastuku. "Zna, postoji i mogunost da proizvedemo gorivo za lender. Prilino smo sigurni da Pevai poznaju hemiju, tano?" upita, osvrui se. "Kada doemo u dodir sa njima, moda bismo mogli neto da smislimo." To je bila prva ideja koja je pruala neku istinsku nadu. Dimi i En su gledali jedno u drugo, pa u Dorda, koji je izgledao kao da se upravo izbavio. Ve se ponovo bacio na posao, traei podatke o sastavu goriva. "Koliko dugo Volvertonova cev moe da dejstvuje bez odravanja?" upita En Dorda. On podie pogled. "Podeena je da bude samodovoljna, ali gubiemo moda oko dvadeset posto biljaka godinje, grubo gledano. Mark e znati tanije. Sada nas ima samo sedmoro, pa emo imati manju potrebu za kiseonikom. Ako bismo imali dovoljno goriva da stignemo gore samo jednom, mogli bismo da poemo Mark ili ja, pa da podesimo stvari pre nego to stignu ostali. A mogli bismo da kao zamenu koristimo i rahatske biljke, kad malo bolje razmislim." Sada se oseao bolje. Nisu bili ba osueni na propast.

115

"A u meuvremenu", ree Dimi, umereno vedro, "i dalje moemo da koristimo 'Stelu maris', njene kompjuterske sisteme i radio-veze." Pogledao je Sandoza, koji je tokom itavog razgovora utao. Emilio je bio veoma zauzet, ali je pratio itav razgovor, ako ne ba i proraune. Naglo se stresao, ali brzo se pribrao. "Meni se ini da je misija i dalje operativna. Doli smo ovamo da uimo, a i dalje moemo da aljemo podatke." Njegovo preplanulo lice se smeilo, ali oi, ovaj put, nisu. "Kao to si rekao, sve to nam je potrebno i sve do ega nam je stalo nalazi se ovde." "Granice nisu toliko loe", odluno ree En. "Mogla bih da zavolim granice." "A ja bih", ree Dord, "moda ipak mogao da izvuem nekakvog zeca iz ovog eira." Sofija Mendez se probudila nekih dvanaest sati kasnije, potpuno rastrojena. Sanjala je, ko zna zato, Portoriko, ali poznala ga je vie po oseanju blagog vazduha nego po nekoj geografskoj odlici. U snu je ula muziku i pitala je: "Zar neko nee imati problema zbog pevanja?" Alen Pejs joj je odgovorio: "Ne, ako donese cvee", i to joj se uinilo potpuno besmisleno, ak i u snu. Kada je otvorila oi, trebalo joj je nekoliko trenutaka da shvati gde se nalazi, a onda je bolovi u svakom miiu i zglobu podsetie na dogaaje iz protekla dva dana. Nepomino je leala, u gorim bolovima nego prethodnog dana u umi, i poela da razmilja zato je sanjala Portoriko. Neko je spremao sofrito i mogla je da oseti zemaljski miris pasulja. I muzika je bila stvarna, neko ju je daljinski pustio iz fonoteke na 'Steli maris'. Runi nisu bili tu, setila se, i zato su mogli ponovo da sluaju muziku. Veoma oprezno je sela i trgla se kad je Dimi Kvin, koji je sedeo blizu nje, objavio: "Uspavana lepotica se probudila!" DeVe je prvi provirio unutra i zabuljio se u nju, otvorenih usta. "Nikad nisam ni pomislio da u to rei, ali, Mendez, izgleda kao petnaest milja loeg puta. Kako se osea?" "Jo gore", ree ona. "Kako je Mark?" "Okrvavljen, ali nepokoren", javi se Mark sa terase. "I suvie ukoen da bih uao i pozdravio se sa vama, madmoazel." "Pobogu, dete, zavidim ti na kapacitetu beike", ree En, ulazei. "Dozvoli da te otpratim do najblie obale. Moe li da hoda, ili da pozovem taksi slubu Kvin da te prebaci donde?" Sofija oprezno prebaci noge preko ivice kreveta i saeka da vrtoglavica prestane. Dimi prie i sae se da joj ponudi ruku, i ona je prihvati kako bi uspela da se podigne. "Oseam se kao da sam preivela pad aviona", ree ona, zapanjena koliko se ovek moe uasno oseati i kada nita nije slomio. Nainila je nekoliko koraka, presamiena, zastenjala i nasmejala se, i smesta zaalila jer su je grudi uasno bolele. "Ovo je strano." Uto ue i Dord. Kao veteran iz mnogih izgubljenih sukoba sa tvrdoglavo nepokretnim objektima kao to su planete, znalaki ju je odmerio dok je epala. "Trei dan je uvek najgori", obavestio ju je. Ona zastade, pogrbljena kao vetica, i zakilji u njega. "Da li se ovo rauna kao drugi ili trei dan?" On se nasmeja. "Znae sutra." Ona prevrte oi, jedini deo tela koji je nije boleo, i polako izie na terasu, koristei Dimijevu ruku kao taku. Mark okrete pogled ka njoj, ali nije se ni pomerio; lice mu je bilo toliko izubijano da nije mogao ni da se nasmei bez bola. "Robio, grozno izgleda", ree ona, iskreno zgroena. "Hvala. Ti takoe." "Dord ima novu ideju za biznis", ree Emilio, mrtav hladan. "Gradiemo katedrale. Tebe i Marka zaposliemo kao gargojle." Pruio joj je olju kafe. "Pogledaj, Mendez: razlog da se ivi." "Nisam sigurna da je to dovoljan razlog." Sumnjiavo je odmeravala dugaak put do reke. Dimi, ije su je plave oi sve vreme paljivo pratile, primetio je taj pogled. Bio bi sasvim zadovoljan da je dri u naruju jednom u dvadeset etiri sata. Prijateljstvo, rekao je sebi, bilo je sve emu se nadao. "Nosio sam Marka dole", nehajno ree on. "Tako je", potvrdi Emilio; lice mu se smeilo, ali oi su mu bile ozbiljne. Rado bi slegnula ramenima, ali po tome kako se oseala i dok je nepomino stajala, znala je da ne treba da rizikuje. "U redu. Imate muteriju, gos'n Kvin." Podigao ju je bez napora kao da je dete. Tokom narednih nekoliko dana samo su se odmarali, svako za sebe zabavljen navikavanjem na situaciju, uenjem na smenjivanje nade i oajanja, pokuavanjem da se uravnotee optimizam i pesimizam. Osim toga, morali su da se pripreme za narednu fazu svog ivota na Rahatu. Ogroman posao koji su obavili proteklih godina i ogromna promena uzimali su danak: svi su bili mnogo blie ivici mentalnih i emocionalnih snaga nego to je iko sem Emilija slutio. Svi su jednom ve napustili rodnu zemlju i maternji jezik i svi su se srodili sa kulturom drugaijom od one u kojoj su odrasli, ali ipak su se nalazili u sveprisutnoj meunarodnoj kulturi nauke i tehnologije. Samo je Emilio stalno bio ponovo premetan u potpuno nepoznatu okolinu, bez gotovo ikakvih sredstava osim sopstvene snalaljivosti i inteligencije, i znao je koliko to iznuruje. Zato mu je bilo drago zbog pauze i zahvaljivao se Bogu na tom daru. Mark i Sofija su mnogo spavali, kao i DeVe. En se brinula da Jarbrou nije zapatio nekog crevnog parazita. Imao je povremene nalete proliva, optu slabost i uznemirujui nedostatak apetita. Sada je imala pristupa paraziticima irokog spektra iz lendera i poela je da ga kljuka time, u nadi da ono to je ubijalo crve kod kue moe da uniti i ovo to mu je sada isisavalo snagu. Pazila je da li e se i kod ostalih pojaviti isti simptomi, ali za sada je samo DeVe bio zaraen.

116

Dord je bio prezaposlen. Njegov lini lek bio je rad na grafikom prikazu sastava goriva za lender, u nadi da e nai nekoga ko bi bio sposoban i voljan da im pomogne, kada dou u dodir sa stanovnicima grada. Oseao se mnogo gore nego to je pokazivao, ali imao je En, koja ga je esto posmatrala, mada ga nije preterano mazila. Dordu e biti dobro, smatrao je Emilio. Dimi je, od svih njih, delovao najsmirenije, i bilo je jasno i zbog ega. Neupadljivo je bdeo nad Sofijinim potrebama dok se oporavljala, ali i nad Markovim. U ovom udvaranju bilo je mnogo humora i neusiljenosti, ali ipak se jasno videlo da je udvaranje. Sve to je Dimi rekao i uinio od Sofijinog povratka bilo je tako dobro kontrolisano, toliko velikoduno i puno potovanja, da je Emilio bio siguran da e druga strana to primetiti i ceniti. A ljubav koja je strujala ispod takvog ponaanja moda e jednog dana biti i uzvraena. Tada je shvatio da e na Rahatu moda biti dece, ljudske dece. A to e biti dobro, smatrao je. Za Sofiju i Dimija. Za sve njih. I tako, u tihim danima po nesrei, Emilio Sandoz se okrenuo sebi i iskuavao oseanje aljenja koje ga je zapljusnulo, pokuavajui da razume zato se osea tako snano kada neto u njemu polako umire. Kao i svi ostali, bio je ozbiljno uzdrman saznanjem da moda vie nikada nee videti Zemlju. Ali kako je prolazilo vreme, ok je nestajao, kao i otupljujue oseanje gubitka. Dimi je bio u pravu. Stvari su mogle biti i mnogo gore; ipak su imali ono to im je potrebno. Moda e se i vratiti na 'Stelu maris', a ako i ne uspeju, mogli su se nadati da e opstati i ovde. Ne samo opstati, nego iveti, dobrim ivotom, punim uenja, punim ljubavi, razmiljao je Emilio, prilazei korak po korak blie smrti koju je oseao u sebi. U mesecima provedenim na Rahatu iskusio je ogromno more ljubavi i bio je zadovoljan to lebdi u njemu, ne razlikujui stepene srazmerne dubine oseanja. Nije poricao da uiva u Sofijinom drutvu, ali to nije bilo nita novo. Oduvek je veoma pazio na svoje ponaanje, ak i na svoje misli. Prikrio je svoja oseanja i ovladao njima, i ponovo ih je savladao kada je shvatio da se i ona zaljubila u njega. Otada su zajedno radili, alili se i druili, i oboje su se obuzdavali. A to je samo poveavalo njegovo potovanje prema Sofiji, i bilo mu je sve tee da je ne voli kao to je Dord voleo En. I nehotice je poeo da se premilja. Rabini se ene. Pastori se ene. Da je on rabin ili pastor, voleo bi je kao mukarac i svakog dana bi se zahvaljivao Bogu na tome, i na njoj. A da je Actek, mislio je dalje, vadio bi srca ivim neprijateljima i nudio bi njihovu krv suncu. A da je Tibetanac, okretao bi molitvene tokove. Ali nije bio nijedno od toga. Bio je jezuita, i njegov put je drugaiji. U tim tihim satima shvatio je da je to to umire u njemu, zapravo, mogunost da postane mu i otac. Jo vie: Sofijin mu i otac njene dece. Nije sasvim razumeo da je deo njegove due sadrao takvu nadu, sve dok nije video Sofiju u Dimijevom naruju, po kii, i osetio ledeni nalet divlje ljubomore. Ovo je bilo prvi put da e ga celibat zaista liiti neega. Ranije je bio svestan jasnoe, usmerenosti ka cilju, usredsreenosti energije, darova steenih disciplinom. Sada je bio svestan neega dubljeg, ne seksualne gladi, to mu je bilo poznato, nego gubitka bliskosti, rtvovanja ljudske prisnosti. Oseao je gotovo fiziki bol pri pomisli da se odrie poslednje mogunosti da voli Sofiju, i ta e znaiti ako joj ostavi slobodu da voli Dimija, koji e je svakako paziti i maziti jednako kao to bi je pazio i mazio Emilio. Jer bio je poten prema sebi: pre nego to se Sofija okrene drugom, traie od njega nekakav znak. Ako uini ita ime bi je ohrabrio da ga voli, mora biti spreman da to primi. Znao je da e DeVe i Mark prihvatiti, da e se Dord i En radovati. Znao je da e ak i Dimi to mirno primiti... Znai, dolo je vreme. Vreme da se nastavi ili odbaci zavet dat u mladosti i neznanju, da se ivi zrelo i sa punim razumevanjem. Vreme da se odmeri izuzetna i duhovna i besprekorna lepota koju mu je Bog pokazao, prema obinoj, ovozemaljskoj i neprocenjivoj slasti ljudske ljubavi i porodice. Trenutak da se razmisli hoe li trampiti sve emu se nadao i sve to je dobio kao svetenik, za sve za ime je eznuo i sve to je eleo kao mukarac. Nije se odmicao od noa. Presekao je nit odluno, kao svetenik zauvek. Bog je bio velikoduan prema njemu. Nije mogao da mu uzvrati ustezanjem. Nije se upitao ak ni da li je Sofija Mendez bila dar od Boga za njega, kao i sva druga ljubav koju je dobio, ili je on moda bio dar od Boga za nju. Dve hiljade godina teologije, pet stotina godina jezuitske tradicije i njegov ivot do tog trenutka govorili su umesto njega. Bog je po tom pitanju utao. Kasnije tog dana, Sofija uhvati njegov pogled dok ju je posmatrao kako prihvata olju kafe i sendvi od Dimija koji se zavitlavao na raun svoje viteke uslunosti. Emilio je video kako ga Sofija shvata i okree se ka Dimu: ve joj je bio drag prijatelj, smiren, dobar, snaan i strpljiv. Video ju je kako zastaje i razmilja, i tog trenutka se oseao kao ena koja predaje dete na usvojenje - siguran da postupa ispravno, da je tako najbolje za voljeno dete, najbolje za sve. Ali bol je bio stvaran. Poto je doneo odluku, ekao je pravi trenutak za naredni potez. Desilo se tokom mirnog prepodneva, oko nedelju dana kasnije, kada su Mark i Sofija, kojima su modrice poele da blede, mogli da se kreu uz manje muke. I DeVe je imao bolju boju, a Dord se izvukao iz mranog raspoloenja. Svi su delovali odmorno. "Razmiljao sam o svom trenutnom poloaju", objavi Emilio Sandoz. Svi ga radoznalo pogledae, zaueni tako linom izjavom. Samo je En shvatila, i ve se pomalo smeila, ekajui poentu. "Zakljuio sam da sam sreniji nego ikada u ivotu. Pa ipak", uveravao ih je veoma smireno i ozbiljno, "bio bih spreman da gazim preko vaih mrtvih, spaljenih tela, samo ako bih time mogao da dobijem bilo ta preno u ulju."

117

"Bacalaitos fritos", smesta ree Dimi. Emilio zastenja, slaui se. "Palainke sa eerom u prahu", zamiljeno ree Mark. "Pomfrit", uzdahnu Dord. "Pohovani sir", odluno ree En. "Zaista mi nedostaje narandasta hrana." "Pohovana nicla", ree DeVe. "Do avola. nicla, bilo kakva." Sofija ustade, malo zastenjavi, i poe preko terase. "Mendez, kud' si pola?" povika za njom DeVe. "U samoposlugu." DeVe ju je gledao kao da joj je upravo izrasla druga glava. Ali En joj se pridrui. "U najfantastiniju visokotehnoloku kuhinju", objasni ona potpuno nerazumljivo, a onda je morala i da im nacrta. "U lender, DeVe! Da se spremimo za urku." Sandoz, usamljen, zatapa, zadovoljan to su se razumeli, i na to svi mukarci skoie da se pridrue En i Sofiji, svi osim Marka, koji je samo ustao, ali vrlo oduevljeno. Upravo to bi im posavetovao lekar, samo se Emilio prvi setio. Ono to mu je bilo potrebno, to im je svima bilo potrebno, bilo je oseanje irine, trenutak slobode nasuprot oseanju zatvorenosti, ogranienih mogunosti. U koloni su odmarirali do lendera, koji je bio pun hrane od kue, raspravljajui o jelovniku sve dok se nisu sloili da naprosto svako prekopa zamrzivae i nae ono to mu je na srcu. Dok su razgovarali, pokazalo se da je svima na umu meso, ne samo DeVeu. Poto Runi nisu bili tu, mogli su da puste muziku i da igraju i jedu meso, i svi su bili eljni toga. Runi su bili vegetarijanci, i nastupila je ogromna guva prvi i jedini put kada su ljudi otvorili paket zamrznute teletine; stan koji su koristili smesta je proglaen zabranjenim i naputen, i nisu znali je li to privremeno ili stalno stanje. Zato su i svi ljudi ve nedeljama bili vegetarijanci, a na 'Steli maris' su uglavnom jeli ribu. Dok je iao ka lenderu, zadovoljan to se i DeVe kree makar sa delom one nekadanje energije, Emilio se seti da je video puku i iznenada predloi da DeVe odstreli pijanota, to bi doekano uzvicima oduevljenja, osim od Sofije, koja ih je sve iznenadila izjavom da Jevreji ne jedu divlja, ali da e ona ve nai neto u skladitu. Svi se zaustavie i zagledae se u nju. "Lov nije koer", objasni ona. Niko nije znao za to. Ona odmahnu rukom. "Ja ne se ne pridravam koera, kao to znate", dodala je, pomalo postiena. "Ali ipak nisam u stanju da jedem svinjentinu i koljke, i nikada nisam jela divlja. Ali ako moete da brzo odstrelite ivotinju, nee mi smetati." "Draga moja, ako eli da je brzo odstrelim, rado u te posluati", izjavi DeVe kada su stigli do lendera. On naglim pokretom otvori vrata za utovar i iznese puku, finu, staru vinesterku koju je dobio od dede i koju je poneo delom i iz sentimentalnosti. Potom je podrobno proveri, napuni i poe ka stadu pijanota koje je paslo u ravnici nad rekom. Seo je i namestio koleno za oslonac. En ga je gledala kako niani, i dalje zauena to ga ne zbunjuju razliite slike iz razrokih oiju, ali uspeo je da obori mladog pijanota sa trista metara, dok se pucanj odbijao od bregova na severu. "Auh", ree Dord. "Stvarno brzo", zadivljeno ree Sofija. DeVe, osuen na titulu Velikog Belog Lovca narednih par sati, ode da oisti ivotinju zajedno sa En, koja je kasnije izjavila da je to bila zanimljiva veba iz anatomije na terenu, dok su ostali pripremali rotilj. Poetkom popodneva svi su bili sreni i zadovoljni kao praistorijski lovci, puni neoekivanih i dugo prieljkivanih proteina i masti, istinski siti prvi put posle vie meseci. Duboko u genima ipak su bili stvorenja savane, i travnata ravnica sa po gde gde kojim drvetom bila im je nekako poznata. Sada su poznavali ovdanje bilje, i znali su koje im je korisno za ivot. Od srki bi se sada samo nasmejali, za ujede zmijovrata znali su da su samo bolni, ali ne i otrovni, mada su svakako sadrali otrov koji je ubijao njihov plen. Poeli su da se oseaju kao kod kue u ovoj zemlji, i po oseanjima i po neizbenim injenicama, i vie im nije smetalo to su izloeni pogledima. Rahat im se sada inio potpuno poznat, i zato, kada su, jedno po jedno, primetili nepoznatu osobu kako se uputila pravo ka njima, bili su samo donekle iznenaeni, smatrajui da je to neki laar-trgovac zastao da kupi cvee, ne znajui da su svi VaKaani otili nekuda da skupljaju koren pika. I nisu se zabrinuli, naravno, jer Runi su bili bezopasni kao srne. Kasnije e se DeVe setiti kako je Alen Pejs mnogo razmiljao kakvu e muziku prvi put pustiti Pevaima, kako bi im predstavio ljudsku kulturu. Precizne matematike radosti jedne Bahove kantate, uzbudljivu harmoniju seksteta iz 'Luije od Lamermura', tihe evokativne lepote Sen-Sansa, velianstvenost jedne Betovenove simfonije, nadahnuto savrenstvo Mocartovog kvarteta - o svemu tome je razmiljao. Ceo dogaaj sadrao je nehotinu uspomenu na Alena Pejsa. Muziku koja je odjekivala iz zvunih sistema lendera dok im se pribliavao Supaari VaGajdur birao je Dord, koji nije ba delio Alenov uzvieni ukus. I mada Alen nikako ne bi odabrao ba to delo da predstavi Rahatu ljudsku muziku, ono to je Supaari uo ipak je sadralo sve u emu je uivao Alen Pejs: snagu ritma, visoke vokale i virtuoznost na instrumentima, ali ne u Betovenovoj Devetoj, nego u remek delu Van Halena, '5150'. I En je kasnije smatrala da je ispalo sasvim prikladno. Pesma je imala naslov 'Najbolje sa oba sveta'. Emilio, koji je bio leima okrenut pridolici, i onako zauzet glasnim pevanjem zajedno sa horom, poslednji je shvatio, po pravcu sada uplaenih pogleda ostalih, da se tik iza njega nalazi neto veliko i pretee. Napola je ustao i okrenuo se upravo na vreme da vidi nailazak napada.

118

Da je udarac bio upuen bilo kome od ostalih, bio bi osakaujui ili smrtonosan, ali Emilio Sandoz nauio je od najranijeg detinjstva da oekuje kako e neko pokuati da ga napadne, da mu prekrati postojanje. Bez ikakvog razmiljanja sagnuo se ispod teke ruke u zamahu, koja mu je proiala iznad glave, i odbacivi se o tle skoio ramenom u trbuh napadaa, znajui po glasnom stenjanju da mu je isterao vazduh iz plua. Kada je telesina pala, poleteo je za njom, pritisnuvi mu miice kolenima, i namestio se tako da je podlakticom pritiskao grlo pridolice. Emiliov pogled jasno je pokazivao pretnju ak i nekome ko nikada nije video takve oi: samo malom promenom poloaja mogao je da svojom teinom zdrobi krhki dunik i da trenutni nedostatak vaduha pretvori u trajno stanje. Nastupila je iznenadna tiina - En je odjurila ka lenderu i iskljuila muziku, kako bi umanjila buku sulude situacije - i u njoj Emilio zau metalni kljocaj vinesterke, ali nije skidao pogled sa osobe koju je davio. "Prestao sam da trpim ovakva stanja kad mi je bilo etrnaest godina", tiho je rekao na panskom, sebe radi. Potom je nastavio runski. "Neko ali zbog tvoje neudobnosti. Ipak, ne sme se nanositi zlo. Ako te neko pusti, hoe li tvoje srce biti tiho?" Brada stranca lako se podie uvis, to je svakako znailo prihvatanje ili potvrdu. Emilio polako popusti stisak, pazei na svaki znak koji bi pokazao da e stranac iskoristiti prednosti veliine i snage i ponovo ga napasti. Emilio je iz bolnog iskustva znao da, kada ga epa neko te veliine, moe samo oekivati propast, i zato je od najranije mladosti usvojio strategiju brze i prljave borbe, kako bi onesposobio protivnika pre nego to ovaj shvati ta ga je snalo. U poslednje vreme ba nije vebao, ali vetina mu je ostala. Supaari VaGajdur je, bez rei od oka, zamagljenog pogleda i isprekidanog daha, samo zurio u... u to to je klealo na njemu. Na kraju je uspeo da sakupi dovoljno daha i hrabrosti da progovori. "ta si ti?" "Stranac", miroljubivo ree udovite, silazei sa Supaarijevih grudi. Supaari je oprezno trljao grlo. "To je svakako najvee potcenjivanje svih vremena." Na njegovo ogromno zaprepaenje, udovite se nasmeja. "Tano je", ree udovite, povlaei usne sa belih i neobino jednakih zuba. "Moe li neko da te ponudi kafom?" "Kafi! Neko je doao upravo da se raspita za to", ree Supaari gotovo jednako prijateljski, delimino se oporavivi od iznenaenja i uasa koji su pretvorili u paramparad njegovo urbano ponaanje. Ono nemogue stvorenje ustalo je i pruilo mu udnu aku, oito elei da mu pomogne da ustane. Supaari takoe prui ruku. Trenutak oklevanja, a onda stranevo polugolo lice naglo promeni boju; Supaari jo nikad nije video nita slino, ali pre nego to je mogao da razmisli o tome, panju mu privue injenica da udovite uopte nema rep. Bio je toliko zapanjen uznemirujuom nesigurnou njegovog dranja samo na dve noge da je jedva bio svestan kako ga udovite obema akama hvata za doruje i pomae mu da ustane. A onda se ponovo zapanjio, ovog puta veliinom udovita, ija je sposobnost da savlada potpuno odraslog mukog Janaatu time bila jo neverovatnija. Nije mogao da zna kako je udovite, zabaene glave, u istom asu bilo jednako zapanjeno. Emilio Sandoz se tog trenutka umalo onesvestio, po drugi put u ivotu, poto je upravo ugledao kande dugake osam centimetara koje bi mu presekle grlo kao maslac da je samo trenutak oklevao pre saginjanja. Supaari je u meuvremenu oajniki pokuavao da se prilagodi oku mnogo dubljem od onog to ga je upravo iskusio Emilio Sandoz. Sandoz je barem putovao na Rahat u oekivanju da e upoznati tuince. Supaari VaGajdur je putovao u Kaan samo da bi upoznao novo trgovako poslanstvo, i pretpostavljao je da su stranci i njihov kafi naprosto doli iz neke neistraene oblasti u umama juno od Kaana. Kada se iskrcao pred Kaanom, Supaari se nije zaudio to je selo prazno, poto mu je ajpas ve rekla za etvu pika. Smesta je osetio miris peenog mesa, pomean sa zbunjujuom smesom spaljenih ugljenih hidrata, ugljenika i amina kratkih lanaca; meso mu je reklo da su trgovci Janaate, ali ostali mirisi bili su veoma neobini. On nije bio osoba koja e trpeti krivolov, iako je bio spreman da se smiri ukoliko trgovci ponude nadoknadu. Kada je trkom stigao na vrh litice, zateturao se od prizora potpuno neobjanjive maine posaene usred ravnice, na pola haara od ponora; kada je paljivije okusio vetar, ustanovio je da je upravo to izvor zadaha ugljenih hidrata. Neobini miris poticao je iz kruga osoba koje su sedele blizu maine. U tom trenutku, dok je hitao tamo, u njemu su se preplitala mnoga oseanja: pravedni gnev zbog krivolova, gaenje nad zadahom i uasnom bukom maine, iznurenost od dugog, usamljenikog putovanja, nervoza zbog neobinog prizora, elja da se kontrolie zbog ogromne potencijalne dobiti koju bi stekao ako bi postao snabdeva Retara od Galatne, i konano oamueno uenje kada je priao dovoljno blizu i video da kraj maine ne sede Janaate, niti Runi, niti bilo koja druga njemu poznata vrsta. Supaari je osetio duboku, nagonsku potrebu da napadne. Kao to ljudsko bie reaguje kada iznenada kraj atora ugleda korpiju ili zvearku, tako i on nije hteo samo da ubije, nego da uniti, da razbije na molekule. U takvom raspoloenju Supaari je neuspeno pokuao da odrubi glavu Emiliju Sandozu. Pauzu je prekinula Sofija Mendez. Pogreno razumevi Emiliovu oamuenu nepokretnost kao namernu smirenost, ona prinese posetiocu olju kafe koju mu je ponudio Emilio. "Veina Runa vie voli samo da udie", rekla je, pruivi ruku sa oljom to je vie mogla. "Moda ete vi pokuati da malo popijete, kao mi", dodala je, priznajui time koliko se on razlikuje od Runa. Supaari pogleda ovo novo stvorenje, ovu mrvicu koja svakako nije mogla biti stvarna, a koja mu se upravo obratila na vrlo pristojnom runskom. Lice i vrat bili su joj goli, ali imala je gustu, crnu grivu. Pantljike,

119

pomisli on, setivi se ajpasine nove mode. "Neko zahvaljuje", konano ree on. Otresao je prainu i travke sa odee i potom prihvatio olju, drei je za ivicu i dno izmeu prve i tree kande, pri emu je srednja kanda ljupko odravala ravnoteu, i pokuao da zanemari injenicu da je upravo ponuen da proguta pie nainjeno od kafija u vrednosti od oko etrdeset hiljada bhalija. "Vrue je", ree ona mrvica. "I gorko." Supaari paljivo srknu. Nos mu se nabrao, ali uspeo je da progovori. "Miris je vrlo prijatan." Taktian je, pomisli En, posmatrajui neznaneve mesoderske zube i kande. Isuse Hriste, taktian mesoder! Ali Sofijin potez ju je trgao iz oka. "Molim vas, naa srca e biti radosna ako podelite obrok sa nama", ree En, koristei runsku frazu koja im je svima bila dobro poznata. Ne mogu da poverujem, mislila je. Izigravam lepo vaspitanu gospoicu sa taktinim tuincem-mesoderom koji je upravo pokuao da raspoluti Emilija. Supaari se okrete ka ovoj nakazi i ugleda jo jedno stvorenje golog lica, sa belom grivom u koju su bile upletene pantljike. Nije odgovorio na Enin poziv, nego se prvi put osvrnuo i ugledao Dimija Kvina. "Jesu li ovo tvoja deca?" upita ga u neverici. "Ne", ree Dimi. "Ovaj neko je najmlai." Runi su tu izjavu uvek uzimali kao krunski dokaz Dimijevog divnog oseanja za humor. Supaari ju je prihvatio kao istinu. To im je, zajedno sa uasnim kandama i zubima, samo potvrdilo da imaju posla sa potpuno drugaijom vrstom. Supaari pogleda ostale. "Ko je onda Najstariji?" Emilio se nakalja, i da bi se sredio i da bi privukao Supaarijevu panju. Okrenuo se i pokazao DeVe Jarbroua. DeVeu je srce lupalo kao ludo. Nije se pokrenuo ni progovorio otkako je skoio po vinesterku; svetenik ili ne, bio je spreman da raznese u paramparad tuinca koji se naao pred njim. Bio je siguran da e ugledati Emiliovu odseenu glavu pred svojim nogama i znao je da nikada nee zaboraviti taj trenutak, niti navalu slepog besa koji bi okonao Supaarijev ivot da Emilio nije onako veto sredio stvar. "Ovo je Najstariji", uo je Emilija kako govori, "mada ne i po godinama. On odluuje za sve nas." Supaari je video samo osrednje udovite sa ipkom koja je zaudarala na elik sa ugljenikom, sumporom i olovom. Poto nije bilo posrednika koji bi ga predstavio, Supaari preuze inicijativu i prinese ake elu. "Ovaj jedan se zove Supaari, treeroeni, iz loze Gahaana, a ime po gradu mi je VaGajdur." ekao je, nagnuvi ui ka Sandozu. Emilio je shvatio da on, kao tuma, treba da predstavi Jarbroua. "Najstarijem je ime De, prvoroeni, iz loze Jarbrou, po gradu VaVako." Ratnik, zakljui Supaari, sasvim tano, mada iz pogrenih razloga. Poto im je runski bio zajedniki jezik, on prui obe ruke, ne znajui ta bi drugo. "Halala haeri, De." Jarbrou predade puku Dordu, uz pogled koji je govorio: upotrebi je ako mora. Potom istupi i poloi prste u udubljenje izmeu Supaarijevih podignutih kandi. "Halala haeri, Supaari", ree on, kiljei, uz upadljiv teksaki naglasak i uz dranje koje je jasno govorilo: prokleto kopile. En je bila u iskuenju da se glasno nasmeje, ali nije se usudila; prevladalo je etrdeset pet godina iskustva u prireivanju veera. Umesto toga, prila je gostu i pozdravila ga na runski nain. Kada su im se ruke rastavile, ona ree: "Nali, Supaari! Sigurno si gladan od dugog puta. Hoe li sada da jede sa nama?" Hteo je. Sve u svemu, bio je to neverovatan dan. 28. Napulj: avgust 2060. Upravljajui se po neodreenim uputstvima portira i po intuiciji, Don Kandoti se probijao kroz utrobu vile do slabo osvetljenog podruma koji je pretvoren u modernu perionicu, tridesetih godina prolog veka, a obnovljen sto godina kasnije i otada nikad vie. Don je odavno primetio da je Drutvo Isusovo bilo spremno da organizuje meuzvezdano putovanje u roku od dve nedelje, ali nije se urilo oko nabavke opreme za perionicu. Nadzvune maine za pranje bile su antikviteti, ali i dalje su radile. Po sunanom vremenu, rublje se i dalje suilo napolju. Sve zajedno podsealo je Dona na podrum njegove bake, osim to je ona, naravno, koristila mikrotalasni sua, bez obzira na to sija li sunce ili ne. Gotovo da je proao kraj sobe kada je, paljivije oslunuvi, ustanovio da upravo uje Emilija Sandoza kako pevui. Zapravo, nije bio siguran da je to ba Sandoz, poto ga jo nikada nije uo da proizvodi zvuk makar nalik pevuenju. Ali bio je tu, neobrijan i oito zadovoljan u tuoj staroj odei; vadio je mokro rublje iz jedne maine i slagao ga u korpu od prua, verovatno stariju i od Vatikana. Don se nakalja. Emilio se na to okrete i strogo ga pogleda. "Nadam se da ne oekuje da e tek tako ui u moju kancelariju bez zakazanog sastanka, mladiu." Don se iskezi i osvrte se. "Brat Edvard je rekao da su te bacili na posao ovamo. Vrlo lepo. Lii mi na Bauhaus." "Oblik sledi funkciju. Prljavo rublje zahteva ovakav ambijent." Emilio podie mokru jastunicu. "Pripremi se za divljenje." Uspeo je da je sasvim lepo savije pre nego to ju je bacio na gomilu u korpi. "Znai, to su nove proteze!" uzviknu Don. Svedoenja su odloena na nekoliko nedelja, dok je Sandoz radio sa Paolom Marino, bioinenjerom iz Milana, koju je Otac poglavar pozvao kada se pokazalo da

120

otac Sing ne moe da otkloni nedostatke prvih proteza. Sandoz nije voleo da sree nikoga novog, ali ulijani je to zahtevao. Stvari su se oito odlino odvijale. "Divim se, zaista. Ovo je udesno." "Da. Vrlo sam vet i sa pekirima, ali ipak postoje granice." Emilio se okrete ka mainama. "Na primer, arape. Ako ih poaljete ovamo izvrnute na nalije, dobiete ih nazad iste, ali u istom stanju." "Hej, to pravilo je bio uveo i moj ale." Don je gledao Sandoza kako radi. Nije ba savreno hvatao i morao je da pazi na svaki pokret, ali napredak je bio ogroman. "Stvarno su ti dobre." "Mnogo ih je lake kontrolisati. Lake su. Pogledaj, modrice nestaju." Emilio se okrete i prui ruke da ih Don vidi. Nove proteze bile su potpuno drugaije, nisu liile na kavez nego pre na udlage za zglob ake sa nekoliko ica. Prsti su odozdo imali trake za pridravanje, gotovo priljubljene uz ake. Mnogo tanje trake prelazile su preko gornje strane prstiju i spajale se sa tri ploe na nadlanici, koje su se opet produavale u drae na podlaktici. Don je pokuao da ne primeti koliko su miii atrofirani i trudio se da paljivo gleda mehanizam. "ake i ruke me bole, ali mislim da je to zato to ih mnogo vie koristim", ree Emilio, ispravljajui se. "A ovo je najbolje od svega. Gledaj samo." Sandoz prie velikom stolu namenjenom za sortiranje i savijanje rublja, i sae se da poloi na njega jednu podlakticu. Iskrenuo je ruku upolje da aktivira mali prekida i proteza se otvori uz tihi kljocaj, otkrivajui neku vrstu arki na spoljanjoj strani ruke. On izvue ruku, a onda je bez ikakve pomoi ponovo vrati, mada se videlo da se mrti od napora dok nije uspeo da opet pokrene prekida kako bi se proteza zatvorila. "Mogu sasvim sam", ree Emilio, vrskajui kao trogodinje dete. Potom nastavi prirodnim glasom. "Ne moe da zamisli koliko mi to znai." Don je sav sijao, zadovoljan to ga vidi tako srenog. Izgledalo mu je da su svi, ak i Sandoz, potcenjivali koliku potitenost izaziva hastaakala. Prvi put otkako su ga obogaljili, Emilio je otkrivao nove stvari koje moe da uradi, a ne nove stvari koje ne moe. Kao da mu ita misli, Sandoz se okrete i uz lukav osmeh se sae da podigne korpu. Sada je stajao, oekujui komentar. "Vrlo upeatljivo", ree Don. Sandoz ponese korpu do vrata i okrete se da ih gurne leima. Don poe za njim do konopca za rublje. "Koliko tu ima? est, sedam kilograma?" "Bolji mikroprenos", odvrati Emilio, poinjui da iri rublje. Ilo je polako. Dobro se snalazio, ali tipaljke su mu beale izmeu prstiju, klizei u stranu. "Gospoica Marino moda e morati da doda na palac i kaiprst neki sloj protiv klizanja", ree on pomalo iznervirano kada mu se to desilo etvrti put. Taj isti ovek je mesecima, ne alei se, nosio stare proteze! Bilo je vrlo prijatno videti ga da se oputa. Nita njemu ne nedostaje osim slobode da malo kuka, pomisli Don. Znao je da suvie pojednostavljuje stvari, ali uivao je to vidi da Sandozu tako dobro ide. "Ovo e ti svakako zvuati blesavo", ree Don, "ali zaista ti dobro stoje." "Italijanski dizajn", zadovoljno ree Emilio. Podigao je aku pred lice, kao nevesta kad razgleda burmu, i progovorio afektiranim engleskim naglaskom. "'Sledee godine e ih svi nositi.'" "'Princeza nevesta'!" uzviknu Don; smesta je prepoznao navod. "'Ah, vidim da koristi Bonetijevu odbranu protiv mene'", ree Emilio, ovog puta sa panskim naglaskom. "'Nikad se ne protivi Sicilijancu kada je smrt na vezi'!" odvrati Don, sedajui na nizak kameni zid koji je okruavao bono dvorite. Neko vreme su razmenjivali navode iz filma, a onda Don prekrsti prste na kolenima. "Ovo je sjajno, ovee. Nikad ne bih ni pomislio da e toliko napredovati." Emilio zastade sa aravom u ruci, okiran saznanjem da zaista uiva u ovome. To ga je zapanjilo. Nije znao ta da pone sa tim oseanjem. Prva reakcija bila je gotovo automatska: da se zahvalno obrati Bogu. Brzo se savladao, tvrdoglavo se drei injenica: irio je oprano rublje, navodio 'Princezu nevestu' sa Donom Kandotijem i neizmerno je uivao u tome. To je bilo sve. Zasluga Paole Marino, a ne Boga. A i sam sebi je pomagao. Kada je shvatio koliko su nove proteze bolje, sam je traio da mu dodele perionicu. Bilo mu je potrebno da radi neto, a posao oko rublja je dobra, blaga veba, prirodna terapija. Sada je bolje jeo i spavao, lake je mogao da prebrodi no. I postajao je sve snaniji. Naravno, ponekad je morao da se zaustavi, zaduvan od stalnog saginjanja i podizanja ruku, ali napredovao je... Don ustade sa zidia, uznemiren, kao i uvek, ovim iznenadnim nepoketnim transom. "Hajde da ti pomognem", vedro ree on kako bi prekinuo tiinu, i sae se da uzme drugi arav. "Ne!" Don ispusti arav i ustuknu. Sandoz je nekoliko trenutaka stajao, duboko diui. "Izvini", konano je progovorio. "Prepao sam se, razume? Nisam oekivao da e biti tako blizu. I ne treba mi pomo! Ljudi stalno pokuavaju da mi pomau! Izvini, ali to mrzim. Ako bi bio ljubazan da me pusti da sam procenim..." Odvratio je lice kao da je na ivici suza. "Izvini", ponovio je. "Zaista svata trpi od mene. Zbunjen sam, Done. Sve mi se nakupilo." Postien svojim ispadom, Emilio se okrete i nastavi da radi. "Nemoj samo stajati i zijati", dobaci on preko ramena posle nekog vremena. "Pomozi mi, hoe?" Don odmahnu glavom i duboko uzdahnu, ali spremno uze jastunicu i okai je na konopac.

121

utke su rairili svo rublje iz korpe i vratili se u polumraan podrum po novi tovar. Kada je spustio korpu, Emilio saeka da mu se Don priblii i onda duboko uzdahnu, ponovo gledajui proteze. "Da, mnogo su bolje, ali i dalje ne mogu da sviram violinu..." Don je ve poeo da mrmlja nekakvu utehu kada je primetio Emiliov osmeh. "Sranje", nasmeja se Don i napetosti nestade. "Ne mogu da poverujem da sam naseo. Nikad nisi ni svirao violinu, zar ne?" "Bezbol, Done. Jedino ime sam se bavio bio je bezbol." Emilio otvori sledeu mainu za rublje i poe da ubacuje u korpu pekire, oseajui da ponovo vlada situacijom. "Sada sam sigurno suvie star i iznuren da bih uopte optrao teren. Ali nekada sam imao dobru ruku." "ta si igrao?" upita Don. "Obino drugu bazu. Nisam imao dovoljan izbaaj za spoljanji deo. Kao udara sam uglavnom postizao jedinice i dvojke. Nisam bio naroito dobar, ali voleo sam to." "Otac poglavar tvrdi da jo ima modricu tamo gde si mu iaio lanak dok si klizao u treu bazu. Kae da si bio divljak." "Kleveta!" povika Emilio. Potom vrlo dostojanstveno podie korpu i ponovo poe ka konopcu za rublje. "Ozbiljan, da. Grub, sasvim mogue. Ali divljak? Samo ako se lomio rezultat." Ovog puta su zajedno irili pekire, oslukujui rane jutarnje zvuke; u kuhinji se ula lupa posua dok je brat Kozimo poinjao pripremu ruka, ali sada im utanje nije smetalo. "Prati li bezbol, Done?" upita Emilio posle nekog vremena, glasa priguenog nizovima mokre tkanine. "Navijam za 'Kabse'", promrmlja Don. ikako prokletstvo. Sandoz odgurnu pekir u stranu, rairenih oiju. "Koliko je loe?" "Svako moe da ima par loih stolea." "Mogu da zamislim. Auh." Sandoz pusti pekir da se vrati na mesto. Nastupi zamiljeno utanje. "Pa, to objanjava zato je ulijani doveo ba tebe ovamo." Iznenada se iza pekira zau glas Oca poglavara: "Felkere, treba mi neko ko e se brinuti o onoj beznadenoj ruevini od oveka koja stie sa Rahata. Nai mi navijaa 'Kabsa'!" "Nisi ti beznadean, Emilio." "Done, mogao bih da ti priam o beznadenosti stvari koje ne bi razumeo ak ni navija 'Kabsa'." "Hajde, probaj." Kada je Sandoz ponovo progovorio sa druge strane rairenog rublja, oito je reio da promeni temu. "Tako, dakle. Kako ove godine ide 'San Huanu'?" "Dre se na treem mestu. Osvojili su Kup pedeset osme", odvrati Don, zadovoljan to saoptava dobre vesti. Emilio se ponovo pojavi, blaeno se smeei, klimnu glavom nekoliko puta i vrati se poslu, slika i prilika zadovoljnog oveka. Don zastade i saeka da se izmeu dva arava Sandoz ponovo pojavi. "Zna li da je ovo prvi put da si pitao za savremene dogaaje? Sluaj, to me je izluivalo! Mislim, otiao si jo pre nego to sam se ja rodio! Zar te ne zanima ta se sve deavalo? Koji su ratovi zavreni, ko je pobedio i tome slino? Tehnoloki napredak, uspesi u medicini? Zar nisi ak ni radoznao?" Sandoz je zurio u njega otvorenih usta. Na kraju je vratio pekir u korpu, polako priao kamenom zidiu i seo, odjednom premoren. Malo se nasmejao i odmahnuo glavom pre nego to je pogledao Dona kroz crnu, prosedu kosu to mu je pala preko oiju. "Dragi moj oe Kandoti", umorno ree on, "dozvoli mi da ti objasnim neto. Poslednjih petnaest godina mora da sam iveo na... koliko? Trideset razliitih mesta? etiri kontinenta, dva ostrva. Dve planete! Asteroid! Sedam ili osam ekosistema, od pustinje do tundre. Spavaonice, kolibe, peine, atori, zemunice, hampiji... Od mene se zahtevalo da govorim desetak stranih jezika, esto i po tri istovremeno. Susretao sam se sa hiljadama stranaca, u kulturama koje obuhvataju tri inteligentne vrste i moda dvadeset nacija. ao mi je to sam te razoarao, ali moja sposobnost da budem radoznao jednostavno se iscrpla." Emilio uzdahnu i zagnjuri lice u dlanove, pazei da mu se mehanizam ne zaplete u kosu. "Done, kad bi bilo po mome, nita novo ni zanimljivo ne bi mi se desilo do kraja ivota. Pranje rublja mi savreno odgovara. Nema brzih pokreta, nema iznenadne buke, nema intelektualnih zahteva." "I nema prokletih pitanja?" upita Don glasom krivca, sevi na zidi kraj Sandoza. "I nema prokletih pitanja", sloi se Emilio. Podigao je oi i zagledao se u kamenite planine na istoku. "I vrlo malo mogunosti za smrt, unitenje i ponienje, prijatelju. Imao sam nekoliko tekih godina." Donu Kandotiju vie nije bilo udno to je ljudima tako lako da mu se ispovede. On je bio blagonaklon prema ljudskim nedostacima i grekama i vrlo retko mu je bilo teko da kae: "Dobro, zabrljao si. Svi ponekad zabrljaju. Nema veze." Najvee zadovoljstvo koje je doivljavao kao svetenik bilo je upravo u davanju oprosta, u pomaganju ljudima da oproste sebi to nisu savreni, da se pomire sa tim i da nastave ivot. Moda je ovo poetak, pomislio je. "Hoe li da pria o tome?" Sandoz ustade i vrati se do korpe sa pekirima. Kada ju je ispraznio okrenuo se i video da Kandoti jo sedi tamo. "Dalje mogu sam", kruto je rekao i nestao u podrumu. Vinenco ulijani za to vreme nije dokono sedeo, niti se istraga o Rahatu zaustavila. Otac poglavar iskoristio je pauzu da razmotri svoju strategiju. Situacija je zahtevala drugi pravac kormila i drugu visinu jedara, zakljuio je i pozvao na sastanak Kandotija, Bera, Rejeza i Felkera. Kako im je saoptio, sasluanja su imala dva cilja. Jedan je bio organizacioni: da se prikupe podaci o samoj misiji, kao i o Rahatu i njegovim

122

iteljima. Drugi je bio pastirski. Njihov kolega svetenik doiveo je neto zbog ega mu je bila potrebna pomo, bio on to spreman da prizna ili ne. "Posle mnogo razmiljanja", nastavio je Otac poglavar, "odluio sam da vam pokaem prepise izvetaja o misiji, koje su podnosili Jarbrou i Robio, kao i neka njihova privatna saoptenja." Dao im je lozinke potrebne za pristup dokumentima. "Svakako ne moram da naglaavam kako su ove informacije poverljive. Dok budete itali, videete da je Emilio bio potpuno otvoren to se tie injenica o misiji. Verujem da je spreman na punu saradnju sa nama na prvom zadatku. Otkrie nam sve ta se desilo na Rahatu, a to nije bilo u neposrednoj vezi sa njegovim duhovnim stanjem, prolim ili sadanjim. to nas dovodi do drugog cilja." ulijani ustade. "Postalo mi je jasno da Emiliovi emocionalni problemi imaju neki lini teoloki vid. Ubeen sam u iskrenost njegovog duhovnog stava na poetku misije." ulijani prestade da koraa po kancelariji i stade tano preko puta Johana Felkera. "Ne traim da verujete u izvetaje koje ete itati, nego vas molim da prihvatite, kao radnu hipotezu, tanost izjava njegovih pretpostavljenih." Felker klimnu glavom i ulijani nastavi da koraa, pa stade kod prozora. Odmakao je prozirnu zavesu i pogledao napolje. "Njemu se neto desilo. Zato se sve promenilo. Dok ne saznamo ta je to bilo, ploviemo u mraku." Kako su dani proticali, uilijani je primeivao promene u Sandozu i spremno reagovao na njih. Emiliovo fiziko stanje ponovo je poelo da se popravlja, delom zbog ublaavanja depresije, a delom zbog implantacije novih, polupropustljivih kapsula koje su isputale pravo u krvotok stalne koliine vitamina C i D, derivata kalcitonina i inhibitora osteoklasta. Iznurenost se postepeno smanjivala, mada i dalje nisu bili sigurni je li to zato to se oseao bolje, ili zato to se vie kretao, ili mu je fizioloko stanje postajalo normalnije. U svakom sluaju, manje su ga muile modrice. Verovatnoa spontanog loma kostiju takoe se smanjivala. Po savetu brata Edvarda, Sandozu je omoguen slobodan pristup lekovima koje je redovno koristio: 'prograin' i dHE protiv bolova u miiima, koji su sada nastupali vie zbog preoptereenja, kako se oporavljao, nego zbog zaostalih posledica skorbuta. Edvard je smatrao da e Sandoz razumno koristiti lekove i da e se lake odluivati da potrai sebi olakanje ako ne bude morao nikoga da moli za dozvolu. Potom je Sandoz zatraio pilule za spavanje. Otac Poglavar bio je odluio da prihvati svaki razuman zahtev, ali Emilio je nekoliko puta pominjao samoubistvo i uilijani nije hteo da rizikuje. Zato je ponudio kompromis koji je Sandoz odbio: da moe da koristi takve lekove ukoliko pred nekim proguta dobijene pilule. Nije mogao da utvrdi da li je Emilio to smatrao poniavajuim ili mu samo nije odgovaralo jer je smerao da nagomila lekove kako bi sebi oduzeo ivot. U svakom sluaju, Sandoz vie nikoga nije putao u svoju sobu. Pronaao je i uklonio monitor koji je stajao kraj kreveta. Snovi i njihove posledice sada su bili samo njegova stvar. Moda su prestali, ili je moda nauio da kontrolie ak i to, kao to je sada kontrolisao ruke, lice i glas, pa je povraao u tiini, trpei sam none more. Jedini znak da su se snovi nastavili bilo je vreme kada je ujutro ustajao. Ako je sve bilo dobro, bio je na nogama ve u zoru. Ako nije, ponekad bi se pojavio u trpezariji tek u deset sati, a zahtevao je da sam sprema sebi doruak. Brat Kozimo mu, posle prvog jutra, vie nije nudio pomo. Felipe Rejez zanimao se za fantomske bolove, a Sandoz je kruto priznao da ih ima i upitao kako Rejez izlazi na kraj sa tim. Felipe je imao sree da ga to nije muilo, ali poznavao je druge invalide koji su od toga patili i znao je koliko je gadno. Ponekad bolovi nikada ne prou, rekao je Sandozu. To je Emilija oito uasnulo, i Felipe je tako saznao koliko su njegovi bolovi jaki. Predloio mu je da naprosto prekine svedoenje u takvim sluajevima. Nekoliko dana kasnije Sandoz je upitao Oca poglavara za to i dobio dozvolu da po svojoj volji prekida svedoenja, ne objanjavajui razloge. Emilio je oito zakljuio da je to bolje nego da nastavi uprkos nevoljama i da rizikuje napad kao onog dana kada je razbio olju. Potom je Otac poglavar u etiri oka saoptio Johanu Felkeru da ne sme vie nikada optuiti Sandoza za foliranje. Felker se sloio i priznao da ionako nije postigao nita. Ostalima je takoe reeno: kada Sandoz pone da se povlai, ne treba da navaljuju. ak i blagi pristup Dona Kandotija samo je pogoravao stvar. Kada su se svedoenja posle pauze nastavila, promena je bila oita. Prvo su primetili spoljanje znake. Sandoz je sada mogao bolje da rukuje brijaem. Ponovo je imao uredno podianu bradu, uglavnom crnu, ali oko usta su mu se pojavili sedi pramenovi, slini onima na slepoonicama, kraj tamnih i namerno hladnih oiju. Sada su uglavnom uli ono to je Sandoz eleo da uju. Ponekad su imali posla sa pancem, neranjivim i aristokratskim, sa ovekom koji je obnovio zidove svog zamka i naao utvrenje iz koga e braniti svoj integritet, i iji stav nije moglo da narui ak ni ispitivanje o voljenoj deci, sada mrtvoj. Drugi put su imali pred sobom Mefista, suzdranog i suvih oiju, oveka kome su duboki krugovi pakla bili poznati i lieni suvinih oseanja. Najee je pred njima bio doktor Emilio Sandoz, lingvista, naunik, ovek irokih iskustava, koji prisustvuje nekom dosadnom sastanku koji je u nekakvoj dalekoj vezi sa njegovom strukom, i posle koga e njegov rad i rad njegovih kolega konano moi da bude objavljen. Sastanci po novim pravilima poeli su pitanjem profesora Rejeza, uporednog teologa, o moguoj verovatnoi da su Runi imali nekakvo shvatanje due. Doktor Sandoz, lingvista, tu je bio na svom terenu i naveo je gramatike kategorije Runa za predmete koji se ne vide ili su nevidljivi. Rejez je smatrao da bi to mogao biti nekakav nagovetaj sposobnosti da se shvati pojam due, iako oni sami jo nisu stigli dotle.

123

"Sasvim verovatno", sloio se Sandoz. "U poreenju sa Janaatima ili sa naom vrstom, Runi nisu naroito kreativni mislioci. Ili moda, bolje reeno, nisu originalni. Kada steknu osnovnu ideju, esto su vrlo kreativni pri njenom razraivanju." "Meni se ini da ova ideja o 'srcu', koja se stalno pominje, moda moe da bude analogna dui", ree Felipe. "Molim vas, da se razumemo: re 'srce' je moj prevod, da? Moda to odgovara pojmu due kod ive osobe, ali ne znam da li Runi veruju u sr jedinke koja opstaje posle smrti..." On zastade i nape se kao da e ustati, ali umesto toga se oglasio panac u njemu. "U sluaju neije smrti, nisam bio u poloaju da se raspitujem za sistem verovanja Runa." Trenutak kasnije nastavi ponovo doktor Sandoz, okrenuvi se ka ulijaniju. "En Edvards je poslala nekoliko radova na temu 'srca'. Smem li da ukratko iznesem njena zapaanja? Ili bi to predstavljalo in neovlaenog objavljivanja?" "Nita reeno u ovoj sobi nije za objavljivanje. Samo izvoli." Sandoz se ponovo okrete Felipeu. "Doktor Edvards je verovala da su pojam 'srca' i teorija o bolestima kod Runa usko vezani i da oboje predstavljaju veoma blag sistem drutvene kontrole. Runi nisu otvoreno agresivni i tvrde da se nikada ne ljute. Ako neko, na primer, odbije potpuno opravdan zahtev ili je na neki nain prevaren ili razoaran, takva osoba pada u stanje porai. Kada je neko porai, njegovo srce je tuno i ta osoba moe da se razboli ili postane podlona nezgodama. Vrlo je loe kada nekoga rastuite, da? Ako nekoga uinite porai, nai ete se pred znatnim drutvenim pritiskom da ispunite njegov zahtev ili da mu to neim nadoknadite: da se izvinite ili date neki poklon koji vraa sreu u srce rtve." "Kod takvih shvatanja moe biti mnogo zloupotreba", primeti Felker. "ta bi ih spreavalo da tvrde kako su porai, samo da bi dobili poklone?" "Runi gotovo nikada nisu sami. Gotovo nijedna drutvena interakcija ne prolazi bez svedoka, pa je teko da neko lae o takvom dogaaju. No, esto je dolazilo do neslaganja u proceni ozbiljnosti neijeg stanja porai i o koliini ljubaznosti ili nadoknade koje mu sleduju. Ako svaa postane preglasna, uesnicima se saopti da prave fierno - veliku buku, da? Ako pravi fierno, smatra se da e privui grmljavinu, koja moe da bude vrlo jaka i zastraujua." Zastao je da otpije malo vode, vrlo veto rukujui aom, ali ipak je morao da prekine priu kako bi se usredsredio na to. Podigao je au prema Donu, kao da mu nazdravlja. "Novi sloj protiv klizanja", ree on. Don znaajno klimnu glavom i Emilio nastavi. "Roditelji esto koriste grmljavinu kao blagu pretnju kako bi nauili decu da se ne svaaju i ne inate. 'Utiaj srce, ili e biti grmljavine.' Oluje su vrlo este. Deca lako poveruju kako postoji neka veza izmeu njihovog ponaanja i loeg vremena." "ta ako nasutpi oluja iako se niko nije svaao?" upita Don. Emilio slee ramenima uz izraz lica koji je jasno govorio: pa to je bar oito. "Znai da je neko u oblinjem selu napravio fierno." Svi se nasmeie loginom objanjenju. "Pre pojave Supaarija VaGajdura, jeste li imali pojma da na Rahatu postoji jo jedna inteligentna vrsta?" upita Johan Felker. To je izgledalo kao nagla promena teme, i ka Felkeru se okrete panac, oito spreman da doeka napad. "Ne." Ali ipak je priznao. "Bilo je znakova koje nismo prepoznali. Runi imaju deset prstiju, ali brojani sistem zasniva se na broju est, na primer. to je bilo sasvim logino kada smo videli da aka Janaata ima samo tri prsta. A gospodin Edvards i gospodin Kvin ukazivali su od samog poetka na raskorak izmeu kluture Runa koju smo videli u Kaanu i kulture iji su nas radio-signali doveli na Rahat." Austrijanac je bio neobino pomirljiv. "Da. Kao to se seam, otac Robio je to pripisao razlikama u kulturi zbog neravnomernog ekonomskog i tehnolokog razvoja", rekao je. "Sve mi se ini - ta osobenost jezika Runa, zbog koje su stvari koje se tog trenutka ne vide gramatiki istovetne stvarima koje su uvek nevidljive? Mora da je i to doprinelo iznenaenju. ak i da su vam Runi rekli za Janaate, vi ne biste znali da su oni stvarni, a ne mitska stvorenja." Sandoz ga je dugo gledao, kao da odluuje kako da prihvati ovakvu promenu tona. "Da", konano potvrdi on. "Uostalom, zaista su nam govorili da se uvamo anada. To je oito ta re. Smatrali smo da su anada neka vrsta babaroge, da se njima plae deca kako ne bi odlutala. Shvatili smo to kao jo jedan dokaz da nas Runi dugo nisu prihvatali kao odrasle, sa izuzetkom gospodina Kvina." "Otac Jarbrou je izvestio da ste Supaarija VaGajdura, pri prvom susretu, smatrali za Runa. Zar su te dve vrste toliko sline? Ili je to bilo samo zato to niste oekivali drugu vrstu?" upita Felker. "U poetku je bilo zato to uopte nismo bili spremni i da pomislimo da Janaate postoje. Ima mnogo razlika, videli smo ih kada smo znali ta treba da gledamo. No, mujak Janaata veoma lii na enke Runa, po ukupnom izgledu i po veliini." "Kako udno! Samo mujaci?" upita Felipe. "enke Janaata su izdvojene i uvane. Ne mogu da kaem koliko one lie na Rune, ni muke ni enske. Polovi kod Runa", podseti ih Sandoz, "vrlo su slini, ali mujaci su u proseku znatno sitniji. Dugo smo bili u zabludi oko polova upravo zato to njihove uloge nisu odgovarale naim oekivanjima. Robioova 'Madona sa detetom', recimo, trebalo bi pre da se zove 'Sveti Josif sa detetom'. Manuai je bio mujak." Nastupio je kratak smeh i komentari dok su ostali priznavali koliko su iznenaeni bili kada su to proitali u izvetajima misije. "Manuai je podizao Askamu i bio je manji od svoje supruge", nastavi Sandoz, "pa smo

124

verovali da je on enka. ajpas je mnogo putovala i obavljala svu trgovinu, to nas je navelo na pretpostavku da je ona mujak. Mi smo Rune isto tako zbunjivali." "Ako Runi ne nose odeu sem pantljika", ree Don, nakaljavi se, "zar niste mogli da, ovaj, vidite...?" "Polni organi kod Runa su neprimetni, osim ako parenje neposredno predstoji", odvrati Sandoz. "Pored zuba i kandi, to je jedna od najupadljivijih razlika izmeu mujaka Janaata i Runa bilo kog pola. Nama nije bilo odmah jasno, poto su Janaate uglavnom obueni." Edvard Ber, koji je kao i obino sedeo preko puta Sandoza, iznenada dobi napad kalja. Otac poglavar pomisli kako Emilio, izgleda, iskuava svoju snagu, proverava koliko duboko u ponor moe da se vrati. "Prema tome, moemo da zakljuimo da polni organi mujaka Janaata nisu neprimetni. Da li pokuava da nas okira, oe Sandoz?" upita Vinenco ulijani mirnim glasom, kao da se dosauje, i nadao se da deluje ubedljivo. "Ne znam ta bi moglo da vas okira. Samo sam objanjavao stepen slinosti izmeu dveju vrsta." "Taj Supaari VaGajdur", ree Johan Felker, "on je bio vlasnik sela Kaan?" ulijani podie pogled. Ko sad menja temu? "Ne. Osim, moda, figurativno reeno. On nije zaista posedovao ni nekretnine ni seljane Rune." Sandoz odmahnu glavom; kad je malo razmislio, bio je sigurniji. "Ne. Koliko sam ja razumeo, on je bio vlasnik prava na trgovinu sa njima. Da su bili nezadovoljni, VaKaani su mogli da angauju drugog trgovca da otkupi Supaarijeva prava, mada bi on pre toga bio u prilici da izmeni uslove ugovora sa VaKaanima kako bi im iziao u susret. Ugovor je u mnogo emu bio ravnopravan." "Kako su plaali Runima?" iznenada upita Felipe. "Po opisu njihovog sela izgleda da nisu bili neki materijalisti." "U zamenu za prikupljeno cvee dobijali su drugu robu. Parfeme, amce, keramiku, pantljike i tako dalje. A postojao je i bankarski sistem u kome se uvala dobit. Prihodi svakog pojedinog sela bili su sakupljeni na jednom mestu. Ne znam ta se deavalo kada bi se neka porodica preselila iz jednog sela u drugo." Sandoz zastade, oito prvi put zaintrigiran problemom. "Kad bi se znalo da neko selo ima veliki raun, pa bi poelo masovno doseljavanje kako bi drugi iskoristili takvu situaciju, pretpostavljam da bi mnoga srca postala porai, pa bi useljenici morali da se postide." "Ko jemi za ugovore izmeu Runa i trgovaca kao to je Supaari?" upita ulijani. "Vlada Janaata. Postoji nasledna birokratija koju vode drugoroeni sinovi i koja prati pravne vidove trgovine, i postoje posebni sudovi za sporove izmeu dveju vrsta. Presude sprovodi neka vrsta vojne policije, koju ine prvoroene Janaate." "A Runi obavljaju sav posao", zgaeno ree Don. "Da. Treeroeni trgovci, kao Supaari VaGajdur, vode trgovinu izmeu dveju vrsta. Trgovci i seoske korporacije Runa plaaju porez kako bi izdravali populaciju Janaata." "Da li Runi dobijaju pravdu na sudovima Janaata?" upita Felipe. "Imao sam vrlo ograniene mogunosti da to utvrdim. Rekli su mi da Janaate vrlo cene ast i pravdu. Oni veruju da su uvari i upravitelji Runa. Ponose se to vre svoju dunost prema podreenima i zavisnima." Neko vreme je utke sedeo. "Uglavnom", dodade ipak. "Osim toga, Janaate ine svega tri ili etiri odsto ukupne populacije VaRahata. Ako bi njihova vladavina postala nepodnoljiva, Runi bi se svakako podigli protiv njih." "Ali Runi su nenasilni", ree Felipe Rejez. Stvorio je sebi sliku Runa kao miroljubivih, nedunih itelja Raja, to se ba nije slagalo sa izvetajem Konzorcijuma za kontakt. Ovo je, za Felipea, bila najvea zagonetka itave misije. "Video sam Rune kako brane svoju decu." Ponovo nastupi pauza; ulijani primeti napetost, ali Sandoz ipak nastavi. "Po onome to sam proitao u izvetaju Ajslija i Vua, neki Runi su stigli do granice trpljenja. Jedino oruje im je brojnost. Vojna policija Janaata je nemilosrdna. Moraju da budu takvi. U ogromnoj su manjini." Ovo je nesigurna teritorija, pomisli ulijani. "Emilio, moda se sea kako je Supaari VaGajdur ponavljao Vuu i Ajsliju da izmeu Janaata i Runa nikada nije bilo problema do dolaska nae misije." "Supaariju je moda odgovaralo da tako misli. Istoriju ne piu Runi." Sandoz opet napravi pauzu za vodu. Potom podie pogled, izvivi obrve, nepominog pogleda. "Govorim samo po analogiji, gospodo. Nema istoriara ni meu Tainima, Aravacima i Karibima, ali svakako su postojali sukobi na Karibima. I pre i posle Kolumbovog dolaska." Tiinu koja je nastupila prekide Felker, vraajui se ranijoj temi. "Svakako je vrlo neobino da dve vrste budu toliko sline. Da li postoje i bioloke veze, kao to postoje kulturne?" "Doktor Edvards je uzela uzorke krvi za genetske analize. Dve vrste gotovo sigurno nisu u srodstvu, osim vrlo dalekom, kao to su u srodstvu sisari, recimo lav i zebra. Ona i otac Robio smatrali su da su slinosti posledice konvergencije: prirodni odabir tokom evolucije inteligentne vrste doveo je do toga da obe vrste imaju sline morfoloke osobine i slino ponaanje. Ja ne mislim tako." On zastade i pogleda ulijanija, naunika koji je morao da shvati zato mu je neprijatno. "Razumete da samo nagaam, da? Ovo nije moje polje rada, ali..." "Naravno."

125

Sandoz ustade i prie prozoru. "Janaate su mesoderi, sa zubima i prednjim udovima prilagoenim ubijanju. Njihova inteligencija i sposobnost sloene drutvene organizacije verovatno potiu upravo iz potrebe za zajednikim lovom. Runi su biljojedi, sa vrlo raznovrsnom ishranom. Njihove fine motorike sposobnosti verovatno potiu od potrebe za sakupljanjem sitnih semenki, branjem cvetova i tome slino. Oni imaju izvanredno trodimenziono pamenje: imaju vrlo precizne mentalne mape svoje okoline i svih sezonskih promena u njoj. Moda je i to doprinelo razvoju njihove inteligencije, ali samo delimino." Sandoz zastade i na nekoliko trenutaka zagleda se kroz prozor. Poinje da se umara, pomisli Edvard Ber, ali dobro se dri. "U paleontologiji nae planete naii ete na dosta primera kada grabljivice i njihov plen stignu do stadijuma nadmetanja, to izaziva nagli razvoj inteligencije i prilagoavanja. Bioloko oruje. Na Rahatu je, po mom miljenju, takvo nadmetanje imalo za posledicu evoluciju dveju razumnih vrsta." "Hoe da kae da su Runi bili plen?" uasnuto upita Don. Sandoz se okrete, smirenog lica. "Naravno. Verujem da je morfologija Janaata neka vrsta mimikrije, steena odabiranjem tokom ishrane krdima Runa. ak i sada Runi najradije putuju u velikim grupama, sa mladima i sitnim mujacima u sreditu i sa krupnim, odraslim enkama spolja. Pre sto ili dvesta hiljada godina, slinost izmeu te dve vrste moda nije bila toliko upadljiva. Ali Janaate koje su mogle najbolje da se stope sa enkama Runa na ivici krda svakako su bili najbolji lovci. Zadnji udovi Janata prilagoeni su za hvatanje." Sandoz zastade, i ulijani opet vide kako ulae napor da nastavi. "Pretpostavljam da bi lovci naprosto poli ukorak za enkom u zadnjem delu grupe, pa bi je uhvatili za lanak i tako je sruili. to vie lii na plen, po izgledu, ponaanju i mirisu, lovac moe bolje da joj se prikrade i ubije je." "Ali oni sada sarauju", ree Felipe. "Janaate vladaju, ali trguju sa Runima, rade zajedno..." Nije znao da li da bude zgroen praistorijom ili zadovoljan sadanjim stanjem koegzistencije. "Oh, da", sloi se Sandoz. "Odnosi su svakako napredovali od tog vremena, kao i same vrste. A sve to je samo nagaanje, mada se slae sa injenicama koje sam ustanovio." Sandoz se vrati da sedne za sto. "Gospodo, Runi imaju mnogo uloga u kulturi Janaata. Oni su vete zanatlije, trgovci i sluge, fiziki radnici, knjigovoe. ak i naunici. ak i nalonice." Oekivao je reakciju, bio je spreman na to, isprobavao je kako e ovo rei i nastavio je sa bezoseajnom podrobnou. "To je neka vrsta kontrole raanja. Sam Supaari VaGajdur mi je sve objasnio. Kao upravitelji na svom svetu, Janaate sprovode strogu kontrolu brojnosti. Parovi Janaata mogu imati vie od dvoje dece, ali samo prvo dvoje mogu da se venavaju i zasnuju porodicu; ostali moraju ostati bez dece. Ako kasnije roene jedinke dobiju potomstvo, bivaju ukopljene, kao i njihovo potomstvo." Ostali su bez rei. Supaariju je to, naravno, bilo sasvim normalno. "Jalove Janaate, esto ukopljeni treeroeni, ponekad postaju prostituke. Ali parenje izmeu dveju vrsta, po pravilu, ne daje potomstvo", mirno je objanjavao Sandoz. "Seks sa Runima ne nosi rizik trudnoe, pa ak ni bolesti, koliko ja znam. Zato Janaate koji ve imaju dozvoljen broj dece ili im je zabranjeno razmnoavanje esto koriste nalonice Rune kao seksualne partnere." "I Runi pristaju na to?" zapanjeno upita Rejez. Odgovorio mu je mefistovski smeh. "To nije pitanje pristanka. Nalonice se odgajaju za to." Pogledao ih je sve redom dok su polako shvatali, a onda je dodao novi udarac. "Runi nisu neinteligentni i neki od njih su veoma nadareni, ali u osnovi su samo domae ivotinje. Janaate ih gaje, kao to mi gajimo pse." 29. Selo Kaan: godina druga Ustanovili su da je Supaari VaGajdur idealan izvor podataka, poto se kretao sa oitom lakoom izmeu Runa i Janaata, i mogao je da vidi njihove razliite ivote na nain koji je izmicao veini ostalih iz obe vrste. Lukav i pun humora, video je ono to neko stvarno radi, a ne ono to tvrdi da radi, i bio je u dobrom poloaju da tumai strancima svoju kulturu. En, i sama lukava i puna humora, znala je da joj se dopao od trenutka kada je uspeo da kae Sofiji kako je miris kafe 'prijatan', iako je gotovo sigurno smatrao da je ukus odvratan. Tuinsko oseanje utivosti, mislila je dok ga je gledala kako savladava ono to je za njega svakako bio ogroman ok. Kakav momak. En Edvards se iskreno oduevljavala to ljudi i VaRahati obeju vrsta dele ista osnovna oseanja, jer, iako je bila veoma struna i inteligentna ena, ona je sve tumaila srcem. Kao antropolog, volela je fosile neandertalaca koje je prouavala, toliko duboko da se ponekad stidela, i smatrala je da su potcenjeni i pogreno shvaeni jer su bili runi. Za nju su teke kosti neandertalskih eonih lukova postajale nevane u poreenju sa brigom koju su ovi pokazivali prema nejakima i paljivim sahranjivanjem mnoge dece koja su umirala oko etvrte godine ivota. En je jednog dana, u nekom belgijskom muzeju, gotovo zaplakala kada joj je sinulo da su ta deca verovatno umirala u prolee, kada im je mesto na majinoj dojci bilo uskraeno zbog nove bebe, a ona nisu bila dovoljno snana da podnesu napore najteeg dela godine bez majinog mleka. ta znae fizike razlike, kada znate da su ta deca sahranjena sa cveem i zimzelenim granama? Zato je En mogla da zanemari Supaarijeve kande i zube, da ne obraa panju na njegov rep i da se samo kao anatom zainteresuje za spretna stopala prilagoena za hvatanje, koja je primetila kada je onog prvog popodneva postao dovoljno oputen da izuje izme. Zavolela ga je jer je umeo da se smeje, da se udi, da bude skeptian i da se postidi.

126

Ma koliko jednostavno bilo, nije umeo da izgovori njeno ime. Postala je Han, i njih dvoje su tih prvih nedelja provodili zajedno bezbrojne asove, postavljajui i odgovarajui to su bolje znali na hiljade pitanja. Bilo je zamorno i divno, kao neka vrsta kovitlaca ljubavi zbog koje je Dord postao mrzovoljan i pomalo ljubomoran. Ponekad su oboje bivali zapanjeni neobinom situacijom u kojoj su se nali, ali umirivalo ih je to bi, kad god se to desi, oboje poeleli da se smeju. Uprkos svoj dobroj volji, esto su zapadali u bezizlazne situacije. Ponekad u runskom jeziku nije bilo rei za shvatanja Janaata koja je Supaari pokuavao da objasni En, ili je Enin renik bivao suvie ogranien da bi mogla da prati njegovo izlaganje. Emilio je sedeo kraj njih, prevodei kada bi se njegovo znanje runskog pokazalo boljim od Eninog, istovremeno irei svoje znanje runskog i poinjui da se upoznaje sa Supaarijevim jezikom, K'San, za koga je ve podozrevao da ima udovino sloenu gramatiku. I Sofija je uestovala, jer je znala mnotvo trgovakih izraza i ve je donekle razumela trgovake odnose Runa i Janaata, iako je doskora smatrala kako su razlike izmeu tih dveju grupa, zapravo, samo razlike izmeu seoskog i gradskog ivlja. esto su pozivali Marka da nacrta neki predmet ili situaciju iz ivota Runa za koju nisu znali rei, i Supaari je to sasvim lepo shvatao, posle poetnog iznenaenja pred Markovim crteima. Kada su preskoili tu prepreku, Dimi i Dord poeli su da mu pokazuju slike na ekranima kompjuterskih tablica. Supaarija su ponekad zapanjivale slinosti, ili bi uzeo da opisuje razlike. "Ovde je re slino tome", rekao bi im, ili "Mi nemamo nita slino takvom predmetu", ili "Kada se to desi, mi postupamo ovako". Kada je En procenila da je Supaari spreman, Dord je prilagodio kacigu virtuelne stvarnosti za njegovu glavu i poeo da mu pokazuje situacije sa Zemlje. To ga je uplailo ak vie nego to je En oekivala, i vie puta je strgao kacigu sa glave, ali stalno ju je ponovo traio, sa nekom vrstom uasnutog divljenja. DeVe se nikada nije zagrejao za Supaarija, ali na kraju je ipak vratio vinesterku u skladite. Jarbrou je retko govorio tokom razgovora sa Janaatom, ali esto je posle Supaarijevog odlaska - a ovaj je redovno, zevajui, odlazio po zalasku drugog sunca - predlagao ta da ga pitaju sledei put. Njih je bilo sedmoro, a Supaari samo jedan, pa su se prilino uzdravali, ne elei da susreti izgledaju kao unakrsno ispitivanje. On se ipak tek navikavao na pomisao da oni uopte mogu da postoje, da njihova planeta moe da postoji, da su putovali nezamislivo daleko pomou pogona koji nije mogao da pojmi, samo zato da bi saznali neto o njemu i njegovoj planeti. Nikada nije bio ni pomislio na tako neto. Od samog poetka poznanstva sa Supaarijem bilo je jasno da su Janaate dominantna vrsta na Rahatu. Uostalom, znali su da se na kraju lanca ishrane obino nalaze mesoderi i da vrste sposobne za ubijanje mogu da vladaju planetom. Osim toga, iskreno reeno, bili su pomalo razoarani Runima. Njihova smirenost i miroljubivost otupljivala je ljude; stalno su jeli, stalno priali, stalno se dodirivali, i to im je isisavalo svu energiju. "Ljupki su oni", ree jedne veeri En. "I veoma dosadni", dodade Dord. En je, nasamo u njihovom atoru, morala da prizna kako je tokom beskonanih rasprava meu Runima esto bila u iskuenju da se prodere: "Oh, pobogu, koga briga za to? Hajde, ponite ve jednom!" I tako su, uprkos nesrenom poetku poznanstva sa Supaarijem, bili zadovoljni to imaju posla sa nekim ko ume sam da donosi odluke, ak i ako se dotina odluka odnosi na odrubljivanje neije glave. Bili su sreni to su na Rahatu nali nekoga ko brzo shvata, ko razume ale i ume i da ih pravi, ko razabire i neizgovoreno. Kretao se bre od Runa i uspevao da za jedan dan uini mnogo vie od njih, i bez toliko produciranja. Njegova energija bila je slina njihovoj. Zapravo, umeo je i da ih izmori, ali po zalasku drugog sunca naprosto bi se sruio i sledeih petnaest sati spavao je kao ogromna beba mesoder. Asimetrinost odnosa izmeu Runa i Janaata postala je jasna kada su se VaKaani vratili u selo, nosei kotarice pune pika, nekoliko dana po Supaarijevom dolasku. Janaati su ukazali ogromno potovanje. Zemljanima je liio na mafijakog dona ili srednjovekovnog barona dok je primao porodice Runa i polagao dlanove na njihovu decu. No, bilo je i oseanja. Njegova vlast bila je dobroudna, ako se takva re mogla upotrebiti. Paljivo i strpljivo sluao je sve koji su prilazili i razreavao sukobe presudama koje su se svima inile pravedne, dovodei zainteresovane do zakljuka koji im je delovao logino. VaKaani ga se nisu plaili. Nije bilo nikakvog naina da stranci saznaju koliko ih je sve to vodilo na pogrean put, koliko je Supaari neobian. Poto je sam postao to to jeste, Supaari se nije ustezao da pria o svojoj mladosti i sadanjem poloaju, a poto su svi preiveli pripadnici jezuitske misije poticali iz kultura koje cene takve ljude i preziru nasledne povlastice, bili su spremni da ga vide kao junaka, kao odvanog momka koji je uspeo u ivotu. Alen Pejs bi moda bio spremniji da uoi klasne odnose rahatskog drutva, jer je u Britaniji jo ostalo tragova kulture koja ozbiljno shvata dobro poreklo. Alen bi moda razumeo koliko je, zapravo, Supaari nevaan, koliko malo pristupa ima pravim izvorima moi i uticaja, i koliko ezne za time. Ali Alen je bio mrtav. Kada je, krajem partana, dolo vreme da isprate Janaatu posle prvih nekoliko izuzetnih nedelja, sav ivalj Kaana, lokalni i tuinski, poao je sa njim do pristanita ili su mu sa terasa mahali i bacali cvee u vodu i dugake, namirisane pantljike u vazduh. "Nali, Supaari!" tiho ree En dok se on spremao da se otisne; svuda oko njih Runi su priali uglas. "Sme li neko da ti pokae kako se na narod oprata od onih koje volimo?"

127

Bio je dirnut to je to poelela. "Bez oklevanja, Han", rekao je tihim, dubokim glasom koji joj je sada bio tako poznat. En mu dade znak da prigne glavu i on poslua, ne znajui ta da oekuje. Ona se podie na prste, zagrli ga oko vrata i on oseti da ga je vrsto stegla pre nego to ga je pustila. Kada se povukla, primetio je da njene plave oi, znai gotovo normalne boje, blistaju. "Neko se nada da e se brzo i bezbedno vratiti ovamo, Supaari", ree ona. "Neijem srcu e biti milo da ponovo bude sa tobom, Han." Nije mu se odlazilo, iznenaeno shvati Supaari. Polako je uao u kabinu laice i pogledao ostale iz njene vrste; svako je bio drugaiji, svako je predstavljao posebnu zagonetku. Iznenada, kao to je Han poelela da uini neto za njega, tako i on poele da uini neto za ostale, i zato konano donese odluku koja mu je predstavljala problem. Osvrnuo se i pogledom potraio Najstarijeg. "Neko e urediti da posetitie Gajdur", ree on DeVeu. "O mnogo emu treba razmisliti, ali neko e smisliti kako to da se izvede." "Pa, draga deice", vedro objavi En, otresajui tugu zbog Supaarijevog odlaska dok je njegova laica nestajala oko severne krivine reke, a Runi poeli da se vraaju u svoje stanove, "vreme je da vi i ja malo porazgovaramo o seksu." "Pamenje me izdaje", ree Emilio, mrtav ozbiljan, i Mark se nasmeja. "Moemo li da imamo demonstraciju?" upita Dimi pun nade. Sofija se nasmei i odmahnu glavom, i Dimijevo srce poskoi, ali se smesta posluno vrati tamo gde mu je bilo mesto. "ta o seksu?" upita Dord, uutkujui Askamu i okrenuvi se da pogleda En. "Pobogu, eno, zar uvek samo na to misli?" gunao je DeVe. En se isceri kao eirski Maak dok su zajedno polazili uzbrdo. "ekajte samo da saznate ta sam jue ula od Supaarija!" Staza se suavala, pa su morali da se poreaju u kolonu, dok je Askama brbljala sa Dordom o nekoj dugoj i zamrenoj prii koju su poeli da zajedno smiljaju, sve dok nije ugledala Kinsu i Fajra i otila da se igra sa njima. "ini mi se, mili moji, da smo uhvaeni u mreu seksizma, ali to je sluaj i sa naim domainima", ree En kada su stigli u stan. Bio je pun Runa, ali beskonani razgovori sada su im bili sasvim normalni i jedva da su i primeivali da drugi priaju. "Dimi: Runi misle da si ti ensko i da si nam svima majka. Sofija, tebe smatraju za nezrelog mujaka. Emilio: nezrela enka. Ne znaju ta da misle o DeVeu i Marku i meni, ali prilino su sigurni da je Dord muko. Zar to nije lepo, mili?" "Nisam siguran", sumnjiavo ree Dord, sputajui se na jastuk. "Na osnovu ega odluuju ta je ko?" "Pa, ima izvesne logike u tome. Emilio, ti si, izgleda, tano pogodio da je Askama devojica. Izgledi su bili pola-pola, i pobedio si. Ali tos je u tome to je ajpas Askamina majka, a ne otac. Da, zamislite samo, mili moji!" En je sijala dok su je svi zapanjeno gledali. "Brzo u se vratiti na to. Uglavnom, Supaari mi je rekao da kod Runa enke obavljaju sve poslove za selo. Sluaj samo, Sofija, ba je super. Trudnoa kod njih je vrlo kratka, i ne predstavlja im nikakav problem. Kada se beba rodi, mama predaje slatko malo tati i odmah se vraa poslovima." "Nikakvo udo to nisam uspeo da se razaberem u njihovim rodovima!" ree Emilio. "Znai, Askama ui za trgovca, i zato su mislili da sam i ja ensko. Zato to sam zvanini prevodilac za nau grupu, da?" "Bingo", ree En. "A Dimi je, po njihovom miljenju, naa mama, jer je jedini dovoljno visok da lii na odraslu enku. Moda zato uvek od njega trae da donosi odluke u nae ime. Izgleda da misle kako on iz iste utivosti uvek pita DeVea za miljenje." Jarbrou na to frknu, i En se iskezi. "E, a sad dolazi ono najbolje. Manuai je ajpasin mu, tano? Ali on nije Askamin bioloki otac. Runske gospe se udaju za gospodu koju smatraju dobrim drutvenim oevima, kakav je i Manuai. Ali Supaari kae da oeve svoje dece biraju koristei" - ona se nakalja - "sasvim drugaija merila." "Odaberu sebi pastuva", ree DeVe. "Ne budi prost, mili", ree En. ajpas i njegovi - njeni - gosti utom odluie da preu u Ajin stan i njihova peina se isprazni. Kada su ostali sami, En se nae i nastavi kao zaverenik. "Ali, da, izgleda da je u tome stvar. Moram rei da ima neke privlanosti u takvom obiaju. Teorijski, naravno", dodade kada je pogledala Dorda. "Znai, samo su 'prilino sigurni' da sam muko?" nadureno upita Dord, poto je njegova mukost bila napadnuta iz dva pravca. "Pa, osim to stvarno dobro izgleda, mili, primetili su i da si sjajan sa decom", ree En. "S druge strane, ne pokazuje mnogo zanimanja za sakupljanje cvea, pa ih i dalje pomalo zbunjuje. Isto vai i za Marka, DeVea i mene. Misle da sam moda muko zato to uglavnom ja kuvam. Moda sam neka vrsta tate? Oh, Dimi, moda misle da smo ti i ja venani! Oito ne mogu da odrede nau srazmernu starost." Emilio se iznenada duboko zamisli, a DeVe ga pogleda i poe tiho da se smeje. Emilio mu se posle nekog vremena pridrui. "ta?" upita En. "ta je tako smeno?" "Nisam siguran da je 'smeno' prava re", odvrati DeVe, gledajui desnim okom Emilija. Emilio slee ramenima. "Nita naroito. Samo ovo: zamisao odvajanja uloga genetskog i drutvenog oca bila bi od koristi u mojoj porodici."

128

"Mogla ti je utedeti prilino patnji dok si bio mlad", sloi se DeVe. Emilio se nasmeja kao krivac i provue prste kroz kosu. Sada su svi radoznalo gledali u njega. Oklevao je, opipavajui stare rane, ali naao je da su oiljci vrsto srasli. "Moja majka bila je veoma topla i ivahna ena", poe on, paljivo birajui rei. "Njen mu bio je veoma naoit, visok, snaan. Crnokos, ali vrlo svetle koe, da? I moja majka imala je svetao ten." Zastao je, ekajui da svi to zamisle; nisu morali znati genetiku da bi shvatili smisao. "Majin mu je nekoliko godina bio izvan grada..." "Po lanu o posedovanju i prometu", dodade DeVe. "...a kada se vratio, otkrio je da ima jo jednog sina, gotovo godinu dana starog. I vrlo tamnoputog." Emilio je nepomino sedeo, a u prostoriji je vladala potpuna tiina. "Nisu se razveli. Mora da je veoma voleo moju majku." To mu jo nikada nije palo na pamet i nije imao pojma kako da se osea zbog toga. "Bila je armantna, da? Lako je bilo voleti je, to bi rekla En." "Znai, umesto nje ti si bio kriv", smesta pogodi En, istog asa omrznuvi tu enu to je dozvolila tako neto i prebacujui u sebi Bogu to je ovom sinu dao pogrenu majku. "Naravno. Bilo je vrlo neukusno od mene to sam se takav rodio." Emilio zakratko pogleda En, ali brzo skloni pogled. Sad je shvatio da je pogreio to je poeo priu. Toliko dugo je pokuavao da shvati, ali kako je dete moglo da zna? Ponovo je slegnuo ramenima i pokuao da skrene razgovor sa Elene Sandoz. "Mu moje majke i ja obino smo igrali igru koja se zvala 'Ubij Boga u kopiletu'. Imao sam oko jedanaest godina kad sam izmislio taj naziv, da?" Uspravio se, onako sedei, i sklonio kosu sa oiju jednim trzajem glave. "Kada mi je bilo etrnaest, promenio sam pravila igre", ree konano, uivajui u tome, ak i posle tolikih godina. DeVe, koji je znao nastavak, naprosto je morao da se iskezi. On je osuivao esto nasilje u La Perli i trudio se da nae naina za decu kao Emilio da razree problem bez upotrebe noa. To je, naravno, bio Sizifov posao u gradu gde oevi govore sinovima: "Ako te neko gnjavi, iseci mu lice." A taj savet se po pravilu davao osmogodinjacima, na poetku treeg razreda. "Na cenjeni opat", nastavi Emilio priu sa ogromnim uivanjem, "u to vreme bio je paroh u La Perli. Naravno, nije odobravao sukobe izmeu lanova porodice, ma koliko nejasno bilo njihovo srodstvo. I eto, otac Jarbrou je svojim mladim ministrantima preneo neke mudrosti. to je ukljuivalo i opaanje da, ukoliko izmeu protivnika postoji ozbiljna razlika u rastu, onaj krupniji se bori prljavo samo zato to hoe da unakazi mnogo manjeg od sebe..." "Prema tome, sredi kukinog sina pre nego to stigne i da te pipne", dovri DeVe, glasom koji kao da je podrazumevao neophodnost takve taktike. On lino je u gimnastikoj sali pokazao deaku neke tosove. Poto je Emilio bio sitan, za neke manevre bio je neophodan element iznenaenja. Najtee je bilo udesiti da deko shvati kako je sasvim u redu uzvratiti u samoodbrani kada Miguel doe kui mrtav pijan i zao, ali da ne mora zbog toga da tlai drugu decu u susedstvu. "...i mada postoji izvesno primitivno zadovoljstvo u prizoru oborenog kretena", nastavljao je Emilio uz izraz dubokog potovanja prema uitelju, "tako neto se ne sme initi bez umerenosti i smirenosti." "Ba sam se pitao gde si nauio ono to si izveo sa Supaarijem", ree Dimi. "Bilo je neverovatno." Razgovor pree na prie o sveteniku koga je Dimi poznavao u junom Bostonu i koji je boksovao na Olimpijadi, a onda DeVe stade da pria o nekim mornarikim porunicima. En i Sofija poee da spremaju jelo i sluale su, odmahujui glavom, prie o izvesnim zabranjenim, ali neobino delotvornim potezima u hokeju kojima su se sluili u ligi Kvebeka. No, razgovor potom pree na 'rukovanje Janaata', kako su svi nazivali Supaarijev napad na Sandoza, a potom se ponovo vrati na Emiliovo detinjstvo. Na to Emilio ustade. "Nikada se ne zna kada neka stara vetina moe da bude od koristi", ree on nekako konano dok je polazio ka terasi. Ali ipak je zastao, nasmejao se i pobono dodao: "Tajanstveni su putevi Gospodnji." I niko nije mogao da utvrdi misli li to ozbiljno ili se ali. Putovanje nizvodno od Kaana Supaariju se inilo mnogo krae nego kada je dolazio iz Gajdura. Prvog dana je naprosto ispraznio mozak, usredsredivi se na brzake i plovea debla, peane sprudove i stenje, ali drugi dan na reci bio je pun premiljanja i uenja. Naao se zapljusnut novim injenicama, novim zamislima, novim mogunostima, ali oduvek je umeo brzo da iskoristi priliku i bio je spreman da prihvati prijatelje ma gde ih naao. Stranci su, kao i Runi, bili ponekad zapanjujue drugaiji od njegovog naroda i esto nerazumljivi, ali Han mu se veoma dopadala - um joj je bio iv i pun izazova. Ostali su mu bili manje jasni, predstavljali su vie dodatak razgovorima sa Han, prevodili su, ilustrovali, donosili hranu i pie u udnim i nepravilinim razmacima. A, iskreno reeno, svi su mirisali isto. Odluio je da odmah po povratku kupi laicu umesto da je iznajmljuje kao do sada. Zamiljeno je gledao krupni reni kivnest kako se praaka nedaleko od njega. Cena e biti sitnica; pregledao je stranu robu, znao je koliku trgovinu e moi da vodi njome. Bila mu je zajemena neizmerna zarada. Samo ovaj put je nosio itavo bogatstvo u egzotinoj robi. Objanjavao je strancima ime se bavi i oni su mu rado dali mnogo paketia raznih mirisnih materija, sa imenima udesnim kao i sami mirisi. Karanfili, vanila, kvasac, alfija, timijan, kim, tamjan. tapii smeeg cimeta, beli valjci koji se zovu parafinske svee i koji se mogu zapaliti, pa daju treperavo svetlo koje je Supaarija opinilo. I dali su mu nekoliko 'pejzaa' koje je jedan od

129

stranaca pravio na papiru. Divne stvari; zaista izuzetne. Supaari se gotovo nadao da e ih Retar odbiti; i njemu su se veoma dopali. Bilo je oito da stranci nemaju pojma o vrednosti svoje robe, ali Supaari VaGajdur je bio astan trgovac i ponudio je prevodiocu potenu cenu, jednu desetinu od one koju e dobiti od Kiterija, ali i pored toga je to bila znaajna svota. Potom je usledila zbunjujua zbrka. Han je pokuala da tvrdi kako je roba poklon; uasan pokuaj koji bi spreio njenu preprodaju. Mali, tamnoputi prevodilac i njegova sestra sa grivom su to izgladili, a onda je onaj... kako se zove? Saan? Saandos? Pokuao je da preda pakete u ruke Supaariju! Kakve roditelje su samo imali? A da Askama nije pokazala prevodiocu da predmete preda ajpasi, VaKaani bi bili potpuno iskljueni iz pogodbe. Vrlo runo ponaanje, iako se prevodilac zaista lepo postideo kada je shvatio u emu je greka. Poto su VaKaani bili domaini stranog poslanstva i time su imali pravo na postotak od Supaarijeve dobiti, selo e uznapredovati gotovo za itavu godinu ka pravu na mnoenje. Supaariju je bilo milo zbog toga i pomalo im je zavideo. Kada bi ivot za treeroenog Janaatu bio tako jednostavan kao za selo Runa, njegov problem ve bi odavno bio reen. Mogao je da naprosto kupi pravo na mnoenje, ukoliko dokae svoju rentabilnost i finansijsku odgovornost prema vladi. No, ivot Janaata nikada nije jednostavan. Duboko u dui svakog Janaate poiva gotovo neoborivo ubeenje da se stvari moraju kontrolisati, urediti, ispravno izvesti, da u ivotu postoji vrlo malo prostora za greke. Tradicija znai bezbednost; promene su opasnost. ak i Supaari je to oseao, iako se esto suprotstavljao takvim porivima i time sticao dobit. Pripovedai su tvrdili da je prvih petoro lovaca Janaata i prvih pet krda Runa stvorio Ingvi, na ostrvu, gde se ravnotea mogla lako poremetiti, a za loe upravljanje kazna je bila nestanak. Pet puta su lovci i njihove ene greili; preputali su stvar sluaju, ubijali su bez razmiljanja, putali da im broj nekontrolisano raste, i sve su gubili. U estom pokuaju, Tikat, Otac Svih Nas, nauio je da gaji Rune, a Saari, Naa Majka, postala mu je par, i time su stekli pravo da ive na kopnu. Bilo je i drugih pria, o Paau i Tihaaiju i prvoj brai, i tako dalje i tako dalje. Ko zna? Moda u tome ipak ima neke istine, ali Supaari je bio prilino skeptian. Ciklus Ingvija bio je suvie izriito objanjenje dvodetnosti, suvie pogodno za prvoroene i drugoroene i njihovo pravo da vladaju svetom. Svejedno. Poticale legende iz zrnaca drevne istine ili iz interesa vladara, Supaari je znao da su stvari takve kakve su. On je treeroeni; kako, prema tome, da ubedi Retara od Galatne da je Supaari VaGajdur dostojan titule Osnivaa? Problem je bio vrlo delikatan i zahtevao je tananost i diplomatiju, jer Retari su retko kada velikoduni kada treba da daju drugima ono to im je samima zabranjeno. Hlavin Kiteri nekako mora poverovati da je u njegovom interesu da prui Supaariju takvu povlasticu. Zgodna zagonetka za Supaarija VaGajdura. Odluio je da zasad zanemari problem jer potera moe da rastera plen. Bolje da ide korak po korak, spreman na svaku mogunost, i da ne trai snagu na skokove i nedostojanstvenu jurnjavu. Kada si strpljiv, to je znao, neto ti uvek doe na dohvat ruke. Posle Supaarijeve prve posete, jezuitska misija vratila se rutini koja je njihovu drugu punu godinu na Rahatu uinila produktivnom i zadovoljavajuom kako su se mogli samo nadati. Dobili su svoje stanove, ukupno dva, zahvaljujui Supaariju, koji je to uredio kada je En priznala da im je dosadilo da neprekidno budu okrueni Runima. Takoe mu je rekla, u poverenju, da DeVeu nije dobro i da mu je ponekad teko da sie do reke. Supaari nije mogao da joj kae nekakav lek za bolest Najstarijeg, ali je uviavno uredio da dobiju stanite znatno blie reci od Manuaijevog stana. Sofija je ivela sa En i Dordom. Susedni stan postao je spavaonica za neenje i zajednika kancelarija. Enin stan je bio dom. Ovakvo ureenje bilo je ogroman napredak u odnosu na beskonane ad hok aranmane koji su se svakog dana menjali, dok su iveli kod Manuaija i ajpas. Sada su od Supaarija znali da ih VaKaani ne trpe, nego ih prihvataju. Uklopili su se u ekonomsku strukturu sela time to su obezbedili Supaariju robu, ime su doprineli selu, a po njihovom miljenju to im je dalo prava da trae neke ustupke, kao to su ogranienje nonih poseta i razdoblja privatnosti tokom dana. I dalje su mnogo ili u posete i esto su imali goste preko noi, ali sada su ipak uspevali da se izdvoje. Olakanje je bilo ogromno. Te godine su En, Sofija i DeVe posvetili najvei deo vremena zapisivanju razgovora sa Supaarijem, sa naglaskom na biologiji, drutvenoj organizaciji i ekonomiji Runa, kao i na saradnji Runa i Janaata. Svaki napisani pasus izazivao je stotinu novih pitanja, ali ili su korak po korak i u Rim se slivao rad za radom, nedelju za nedeljom, mesec za mesecom. U znak priznanja zbog saradnje sa Supaarijem, En je predloila da ga navedu kao koautora na svakom poslatom radu. Sofija, pouena Emiliovom velikodunou, smesta je prihvatila. Na kraju je pristao i DeVe. Emilio Sandoz, zadovoljni pauk u sreditu intelektualne mree, sakupljao je lekseme, semantika polja, prozodiju i idiome, semantiku i duboku strukturu. Odgovarao je na pitanja, prevodio i pomagao u istraivanju svima odreda, istovremeno zajedno sa Sofijom radei na programu uenja runskog, a sa Askamom i Manuaijem na runsko-engleskom reniku. Mark je poeo da crta i slika Rune i njihove ivote par dana poto su pristigli, i tako se nastavilo kroz sva godinja doba. Na Emiliovo oduevljenje, Runi su za Markove slike koristili prostornu deklinaciju. A sada, kad su se ene spremale na trgovaka putovanja,

130

naruivale su svoje portrete od Marka i njegovih uenika, kako bi bile sa svojom porodicom i dok su na putu, kako je objasnila ajpas. Tako e biti odsutne, ali ne i nevidljive. Dord i Dimi su izgradili improvizovani vodovod i sistem koturaa za prenos stvari uz i niz liticu. Runi su uskoro uinili slino u svojim stanovima. Kraj obale reke podizao se Dordov sve vei sklop vodenih tobogana, koje su deca oboavala, a svi su, i domai i stranci, povremeno na njima radili. Runi su sve prihvatali u hodu. Njih kao da nita nije moglo da iznenadi, i poelo je da se ini kao da nisu sposobni za uenje. No, krajem Supaarijeve prve posete, Mark je upitao trgovca da li bi bilo problema ukoliko bi stranci napravili batu. Emilio je utvrdio da u runskom jeziku nema rei za vetaki gajene ekosisteme, pa su Supaariju pokazali slike raznih bata. Poto je poznavao taj pojam, Supaari je porazgovarao sa kaanskim starcima i dobio od njih dozvolu da Mark pone sadnju. I tako, bez ikakvog razloga koje bi VaKaani mogli da shvate, Mark Robio, Dord Edvards i Dimi Kvin dadoe se na kopanje po delu zemlje gde nije raslo nikakvo korisno korenje. Ogromnim kaikama podizali su velike komade zemlje i potom ih vraali gde su i bili, ali okrenute naopake. Runi su bili potpuno preneraeni. Stvar je bila utoliko smenija to je taj tajanstveni posao oito predstavljao teak napor za strance. Dord bi zastao da obrie elo, a Runi bi se tresli od smeha. Mark bi seo da se malo izduva, a Runi bi frktali od veselja. Dimi je tvrdoglavo radio, dok mu se znoj slivao sa krajeva kovrdave rie kose, a Runi u publici pomagali su mu komentarima. "Da, zemlja mnogo bolje izgleda tako okrenuta. To je veliko poboljanje!" i itali bi, pokazujui koliko se zabavljaju. Runi su poznavali sarkazam. Uskoro su poeli da dolaze Runi i iz drugih sela, kako bi gledali batovane, dok su se njihova deca igrala na toboganu, i Dord je poeo da osea zakasnelo saoseanje prema Amiima u Ohaju, koji su takoe protiv svoje volje bili turistika atrakcija i trpeli zurenje i pokazivanje prstom. No, poetni podsmeh je prestao kada je bata poela da zadobija oblik i kada su Runi uvideli geometirjski plan koji je poivao u osnovi neobjanjivog truda stranaca. Bata je bila ozbiljan nauni opit i voene su podrobne beleke o klijanju i nicanju, ali sve to je Mark Robio radio bilo je lepo, i on je projektovao batu kao niz preklopljenih romboidnih i okruglih leja, oivienih zainskim biljem. Dord i Dimi napravili su niske ogradice i prilagodili runske suncobrane kako bi titili salatu i graak, i umanjivali udare kie. Manuai, sada zainteresovan, pomogao im je u tome, i uinak je bio veoma ljubak. 'Suva' sezona na Rahatu pokazala se veoma pogodna za gajenje zemaljskih biljaka. Kako je vreme odmicalo, videlo se koliko su nizovi i grupice povra paljivo planirani. Purpurni crveni kupus nadvisivao je smaragdno zeleni spana. Tikvice, kukuruz i krompir, paradajz, salata i rotkvice, krastavci i paperjaste argarepe, cvekla i repa - sve je bilo ureeno u preklopljene leje proarane cveem: suncokretom, nevenom, lazarkinjom i ljubiicama. Velianstveno je izgledalo. Supaari se povremeno vraao u Kaan i prilikom tree posete utivo se divio nabujalom povrtnjaku. "Mi, Janaate, takoe imamo takve bate. Mirisi su drugaiji nego kod vas", rekao je taktino, jer su mu neki od ovdanjih zadaha veoma smetali, "ali ova je mnogo lepa za oko." Potom se vie nije zanimao, smatrajui batu bezopasnom nastranou. Primetili su da Supaari donosi svoju hranu iz grada i da jede sam, u kabini na laici. Ponekad je iz grada dovodio i druge Rune, specijaliste za pamenje koji su oito sluili kao neka vrsta ivog udbenika, kako bi odgovorili na neka tehnika pitanja to su ih stranci postavljali. A bilo je i pisanog materijala, na jeziku K'San i stoga potpuno nerazumljivog, osim tehnikih crtea. Dord i Dimi su se posebno zanimali za radio, i eleli su da uju o izvorima energije, stvaranju signala, o sistemu prijemnika i tome slino. Supaari ih je sasvim razumeo, poto je imao nekakvu maglovitu predstavu da su stranci i doli na Rahat zato to su nekako uli odlomke koncerata iz Galatne, ali nije mogao da im prui mnogo podataka. On je radio poznavao samo kao slualac. Tehnofilima je njegovo neznanje bilo neverovatno. "On je trgovac, a ne inenjer", branila ga je En. "Osim toga, poslednji ovek koji je razumeo svu tehnologiju kojom se sluio verovatno je bio jo Leonardo da Vini." Zatraila je od obeshrabrenog Dorda da objasni Supaariju delovanje aspirina. Supaari je, barem, mogao da im objasni zato Runi ne vole muziku. "Mi Janaate koristimo pesme da organizujemo aktivnosti", rekao je En i Emiliju, dok su sedeli pod hampijem, okrueni jastucima, ne marei za sitnu kiicu. Izgledalo je da teko nalazi rei u runskom jeziku za ovo. "To je neto to radimo samo izmeu sebe. Runi se toga plae." "Plae se pesama ili aktivnosti koje se organizuju uz pesmu?" upita En. "Neko misli: i jednog i drugog. A imamo i - u runskom jeziku toga nema - baardali hasmu harpi. Budu dve grupe, jedna ovde i jedna tamo." Pokretom je pokazao da grupe stoje jedna nasuprot drugoj. "Grupe pevaju, prvo jedna, pa druga. I donosi se presuda, za nagradu. Runima se takve stvari ne dopadaju." "Pevako takmienje!" uzviknu En na engleskom. "ta misli, Emilio? Da li se slae? Takmienje u pevanju. Nekad su u Velsu imali takva takmienja. Divni horovi." "Da. Rekao bih da bi Runi svakako izbegavali takva takmienja. U takvoj situaciji obavezan je porai. Svi takmiari bi eleli da dobiju nagradu." Emilio pree na runski. "Neko misli da bi moda srca Runa postala porai ako jedna grupa dobije nagradu, a druga ne", pokuao je da objasni Supaariju, kako bi proverio pretpostavku.

131

"Tako je, Han", ree Janaata, mislei da Emilio samo prevodi. On se udobno nasloni na lakat i dodade tonom koji se Eni uinio kiseo. "Mi Janaate nemamo takva srca." No, Supaari nikako da dovede sa sobom jo nekog Janaatu, i odugovlaio je kada su Dord i Dimi poeli da ponavljaju zahtev da odu u grad i sretnu njegove sunarodnike. "Janaate govore samo K'San", rekao im je kada su zahtevali objanjenje. Dao im je do znanja kako je vrlo neuobiajeno to je on nauio runski; obino se od Runa zahteva da naue jezik Janaata. Izgovor je bio prilino slabaak, ali prihvatili su ga kao utivu izmiljotinu, i DeVe je poeo da podozreva kako Supaari verovatno krije njihovo postojanje kako bi zadrao monopol na trgovinu. Jezuitska grupa dobro je poznavala kapitalizam i nije htela da lii trgovca njegovog udela u trgovini kafom i zainima. Stoga je Jarbrou, iako je izgarao od elje da doe u dodir sa nekim na vlasti, odluio da budu strpljivi. Na kraju krajeva, cunctando regitur mundis. U meuvremenu, Emilio je ubrzao uenje K'Sana. Najzad je doao dan, jednu i po rahatsku godinu od njihovog dolaska u Kaan, kada im je Supaari rekao da je razradio nain na koji e ih povesti da posete Gajdur. Bie mu potrebno vreme; treba mnogo ta da uredi, i poseta e morati da eka do sledee kine sezone. Za to vreme on nee moi da doe u posetu, ali vratie se na poetku partana i povee ih u grad. Njegov plan je, zbog neega, poivao na njihovoj sposobnosti da vide na crvenoj svetlosti, ali nije im objasnio i zato. U svakom sluaju, bili su srazmerno zadovoljni situacijom u kojoj se nalaze. Svi su imali posla. Supaari im je u mnogo emu bio od velike pomoi, i nisu hteli da se nameu. "Korak po korak", govorio bi Emilio, a Mark bi dodao: "Ba ovako treba da bude." Za sve to vreme lanovi jezuitskog pohoda bili su dobrog zdravlja, sve u svemu. Nisu dobijali virusne infekcije jer nisu imali odakle da se zaraze. Dimi je jednom slomio prst. Marka je ozbiljno ujelo neto na ta je naiao dok je njukao okolo i podigao jedan kamen; krivac je pobegao, pa nikada nisu saznali ta je to bilo, ali Robio se oporavio. Dord je potvrdio Manuaijeve strahove i jedne noi je pao sa staze, ali nije bio ozbiljnije povreen. Bilo je uobiajenih posekotina, modrica, plikova i istegnutih miia. Sofiju su neko vreme muile glavobolje, jer je pokuavala da smanji potronju kafe - VaKaani su se sada njihali od nezadovoljstva kad bi je stranci pili umesto da je prodaju. Posle mesec dana ogromne potronje analgetika, En je predloila Sofiji da se sklanja kada pije kafu. Sofija je sa olakanjem prihvatila takvo reenje. Sve u svemu, dr En Edvards je imala lepu, malu praksu, ali i dalje je oajavala nad jednim od svojih pacijenata. Duh i um su mu ostali snani, ali DeVe Jarbroua je telo postepeno izdavalo a En, uprkos svemu to je znala, nije mogla niim da mu pomogne. Kad su kasnije razmiljali o tome, moglo se predvideti da e se Runi upustiti u batovanstvo. Kada su jednom shvatili emu je sluio sav onaj besmisleni rad, kada su videli koliko bata moe da bude lepa, bacili su se na batovanstvo sa oduevljenjem i kreativnou, kao i obino. Zaraza se iz Kaana irila uz i niz reku do drugih sela, sve do Gajdura. En je, ispitujui Rune posetioce i koristei satelitske podatke, pratila irenje i rekla je da je to udbeniki primer difuzije, i sve je zapisivala. Mark i Dord pratili su prve Rune batovane u pohodima do mesta gde su rasli pik i kjip, i pomagali su im da donesu prve sadnice. Sakupljali su seme, uzimali i ukorenjivali reznice. Neki usevi su propali, ali drugi su bujali. Dodavane su sve nove i nove biljke. Stranci su im rado dali krompir, koji se Runima veoma dopao, i bili su spremni da im daju repu, pa ak i kukuruz kokiar, koji je postao neverovano popularan, i kao zabava i kao hrana. Kada se Sofija naglas upitala da li ovo irenje semenja i reznica sa Zemlje moda moe da izazove nekakvu ekoloku katastrofu, Mark je odgovorio: "Seme svih sorti koje sam doneo ima vrlo malu spontanu klijavost. Ako oni ili mi prestanemo da se staramo o batama, sve biljke e izumreti u roku od godinu dana." Osloboeni beskonanog putovanja od kue do mesta gde su biljke prirodno rasle, jer su sada imali hranu iz bati, VaKaani i njihovi susedi postali su upadljivo bujni. Rastao je nivo masti. Luenje hormona poraslo je do koliine koja izaziva estrus, i ivot u Kaanu i okolnim selima postao je daleko zanimljiviji. ak i da Supaari nije uputio En u osnove seksualnosti kod Runa, te godine bi uspela sama da dokui stvar: Runi ni u tom delu ivota nisu traili privatnost. A i Runi su, sa svoje strane, pokazali prilino zanimanje za to odakle dolaze mali stranci. 'Zemlja' nije bila odgovor koji ih je zanimao. Prema tome, poto su se sada svi zanimali za seks, trudnou i nova domainstva, En im je objasnila neke vidove ljudskog ponaanja, fiziologije i anatomije. To je uskoro dovelo do znatnog poboljanja linih zamenica kojima su se Runi obraali strancima. I mada su oi sa jednom zenicom esto bile uviavno obarane i mada su ljudi samo vrlo okolino komentarisali visoku seksualnu napetost koja je vladala u Kaanu, nije bilo naina da udvaranje izmeu Dimija Kvina i Sofije Mendez proe neprimeeno. VaKaani su se oduevili. Pokazivali su to larmanjem i razuzdanou, i prostakim primedbama koje su esto od opisnih predloga prelazile u praktino delovanje. Dimi i Sofija su sve to primali dobroduno, jer su znali da i Runi tako misle. Uostalom, stidljivost je bila nedostian luksuz. Iskreno reeno, kako se njihovo prijateljstvo produbljivalo i kada je ljubavi najzad doputeno da nikne, postojala je samo jedna jedina osoba pred kojom su se ustezali. Niko od njih troje nita nije naglas rekao; rei bi samo naglasile injenicu koju su, uz prilian trud na sve tri strane, pokuavali da uine nebitnom. Emilio se nije pridruivao optem zbijanju ale na njihov raun, to bi svakako uinio da je

132

bio u pitanju bilo koji drugi par. Samo povremeno, kada bi se vratili iz etnje udvoje ili podigli pogled, znali bi da ih on prati oima i nalazili su na njegovom nepominom licu tihi izraz blagloslova. Kada je konano dolo dotle, puna dva meseca poto je Sofija ve bila spremna, Dimijeva prosidba bila je tipino komina, a odgovor tipino odluan. "Sofija", rekao je on, "bolno sam svestan injenice da sam, u svakom moguem smislu, poslednji mukarac na svetu..." "Da", odgovorila je ona. I tako su se petog dana Stande, otprilike 26. novembra 2041, u selu Kaan, Juna pokrajina Inbrokar, na ljubiasto-plavoj planeti Rahat, Dimi Konor Kvin i Sofija Rakel Mendez venali pod upahom, tradicionalnim jevrejskim svadbenim baldahinom, ukraenim na sva etiri ugla vencima utog, zelenog i marinskoplavog cvea, ljiljana i kamelija, namirisanih neim nalik na gardeniju i neim nalik na ljubiice. Mlada je nosila jednostavnu haljinu koju je saila En od svilaste tkanine koju je doneo Supaari. Manuai joj je napravio venac od cvea i pantljika u bezbroj boja koje su padale oko nje sve do zemlje. DeVe, sada jedva neto tei od Sofije i vrlo slab, predao je mladu. Dord je bio kum. En je trebalo da bude kuma, ali odluila je da umesto toga plae. Askama je bila deverua, naravno, i VaKaanima se obred neobino dopao, jer je odgovarao njihovom oseanju za lepo. Mark Robio je izveo ekumenski obred, ukljuivi u slubu veoma lepu runsku poeziju. En je znala da na kraju jevrejskog venanja mu treba da zgazi au, ali najvie to su mogli da se priblie tom obiaju bilo je da Dimi razbije boicu za parfem, koje su Runi imali u izobilju. Na to je DeVe rekao kako bi, s obzirom na Sofijin jedini porok, bilo mnogo prikladnije ako bi umesto toga koristili olju za kafu, pa su i uzeli glinenu asu. A Mark je slubu zavrio eheejanom, jevrejskom molitvom za prve plodove i nove poetke. Sofija se zapanjeno zagledala u njega kada je prepoznala rei sa francuskim naglaskom, ali brzo je videla da Mark napeto posmatra usne svog uitelja. Kada se okrenula ka Emiliju Sandozu, koji je stajao malo dalje, on se nasmeio, i time joj je predao svoj svadbeni poklon. Potom je nastupila gozba sa mnogo granica i kokica. Bilo je igara i trka, u kojima je bilo pobednika i pobeenih, ali niko nije postao porai jer nije bilo nikakvih nagrada. Sve je bilo izvrsna meavina runskih i ljudskih obiaja i kuhinje. Na kraju je En, koja je sve organizovala sa trudom tipinim za svaku mladinu majku na Zemlji, jasno stavila do znanja da Dimija i Sofiju prve noi treba ostaviti potpuno same. Kada su shvatili u emu je stvar, VaKaani su napravili dovratak za stan dodeljen mladencima; paravan od prepletenih puzavica, ukraenih cveem i pantljikama. Kad su ih dopratili do kue, Dimi i Sofija su se svima, smejui se, zahvalili na mnotvu korisnih saveta, i najzad su se nali sami, dok se zvuk opteg veselja povlaio i pretvarao u proslavu u uem krugu, jer je zalazilo i tree sunce. Istine su bile reene davno pre ove veeri. U divnim danima iekivanja da se predaju jedno drugom, dok su svi oko njih pravili planove za svadbu, provodili su sate i sate u polusenci pod hampijem, okrueni jastucima. Mnogo ta su imali da podele: porodina predanja, anegdote, obine biografske pojedinosti. Jednog popodneva Dimi je leao kraj Sofije, divei se njenom savrenom izgledu i svojoj srei. Nikada nije ni pomislio da je ona devica; sada je, pratei prstom njen savreni profil, nasmeenih oiju punih erotskih nagaanja, upitao tihim glasom iji ton nije ostavljao sumnje u pravo znaenje rei: "ta ti najvie prija, Sofija?" Ona je na to briznula u pla. "Ne znam", rekla je jer nikada joj nije palo na pamet da bi neko mogao da joj postavi takvo pitanje. Dimi, iznenaen, poe da joj poljupcima brie suze. "Onda emo morati da otkrijemo zajedno", rekao je. Ipak, zbunjen estinom njene reakcije, znao je da postoji neto to mu nije rekla i sada ju je ispitivaki gledao. Sofija je nameravala da taj deo svoje prolosti ostavi iza starih odbrambenih zidova, ali sada je pala i poslednja prepreka izmeu njih. Kada je sve uo, Dimi je mislio da e mu srce prepui zbog nje, ali samo je sedeo i grlio je, obavivi je dugakim rukama i nogama kao da je u gnezdu, i ekao je da se ona smiri. Potom ju je pogledao u oi i nasmeio se. "ta misli", upitao je akademskim tonom, kao kad astronom raspravlja sa kolegom o nekom teorijskom pitanju, "koliko dugo mogu da te svakog dana volim sve vie?" Potom je izmislio za nju jednainu ljubavi, sa limesom beskonano, ime ju je naterao da se ponovo nasmei. Zato izmeu njih vie nije bilo zidova, i nije bilo tvrava koje treba braniti uvee petog dana Stande, meseca koji na Rahatu oznaava poetak leta, kada su noi vrlo kratke i pune zvezda, paperjastih oblaka i meseca. Ali ta prva no bila je dovoljno duga da izvedu svoj lini svadbeni ples, traei ritam svojih srca. Meseina, proputena kroz cvee, puzavice i mirisne, arene pantljike, bila je najbolja okolina za zajedniko pronalaenje puta ka trenucima dostojim rahatske poezije. Kasnije tog leta, kada su pale kie, u jednom trenutku desio se kratki sjaj, a potom je poeo drevni ples brojeva: dva, etiri, osam, esnaest, trideset dva, i novi ivot se ukorenio i poeo da raste. I time su prola pokolenja spojena sa nepoznatom budunou. 30. Selo Kaan i grad Gajdur: godina trea "Pa, ta misli? Kia je za danas verovatno zavrila. Osea li se dovoljno iv za etnju?" upita En DeVea. "Pa, ne bih rekao da tako ozbiljnu odluku mogu doneti na brzinu." DeVe otpi gutljaj supe koju mu je En spremila, a onda zabaci glavu na naslon stolice za ljuljanje. Pogled mu je klizio du dugakog, razgranatog

133

grebena nosnih kostiju, i na kraju se zagledao u nju sa izrazom duboke zamiljenosti. "Mislio sam da pritedim snagu, pa da kasnije gledam blato kako se sui." Ona se na to nasmei; bilo je dobro to je jo uspevao ljudima da izmami osmeh. Neko vreme je drao olju u rukama, da ih ugreje, ali ona poe da se brine da e je ispustiti, pa je odloi na stoi koji su Sofija i Emilio nekada koristili kao pisai sto pod hampijem. Zaklon je sada pripadao njemu, gotovo neprekidno je tu obitavao, osim po izuzetno loem vremenu. Voleo je da bude napolju, tako da vidi planine na jugu, ili da gleda na severoistok, prema mestu gde se ravnica stapala sa nebom. Ako bi zapretilo ozbiljno pogoranje vremena, Manuai ili Dimi odneli bi ga do stana i vratili ga pod hampij kada se sve smiri; vie nije mogao sam da se vere po litici. Emilio je ostajao sa njim preko noi, kako ne bi bio sam. DeVe se brinuo da predstavlja teret za ostale, ali oseao se znatno bolje otkako mu je Sofija rekla: "Tvoja je dunost da pusti da ti pomaemo. ak i va Isus je to znao: staranje o bolesnicima jeste zapovest Boija. Za nas je to kao micvah." "Dovri tu supu", ree En i prekide ga u razmiljanju. "Doktorsko nareenje." "'Dovri supu'! Kako si mi stroga", odvrati on, ali ipak je obema akama uzeo olju i naterao sebe da sve popije. Iskrivio je lice, to je bilo prilino nepotrebno kad se uzme u obzir kako je izgledao i kada ga nije krivio. "Sve ima metalni ukus", poalio se. "Znam, ali proteini e ti koristiti." En prui ruku da ga kratko stegne za doruje. Pokuala je sve to je mogla da smisli. Gotovo ga je ubila paraziticima. Drala ga je na zemljanskoj dijeti. Iskuvavala je kinicu koju je pio i proputala je kroz sve mogue filtere i hemijske preiivae. Prekinula je sa hemikalijama, pomislivi da mu to samo oteava bolest. Dva ili tri puta pomislila je da je moda i uspela da savlada bolest, koja god da je. DeVe bi poeo da dobija na teini, vratile bi mu se boja i nekadaanja energija, ali onda bi sve ponovo poelo. Samo je on bio pogoen. Zato su se, naravno, oboje pitali da li je doneo bolest sa sobom, jo od kue. Ali svi lanovi posade proli su vrlo stroge preglede pre polaska, a DeVe Jarbrou nekada je bio upadljivo zdrav i snaan kao matori trkaki konj. Moda mu se poremetilo neto u fiziologiji; nagomilavao je neto to se obino izluuje, ili je neki enzimski proces otiao do avola. "Nije tako strano, Eni", rekao joj je jednom. "Uglavnom sam samo umoran." "Da me zaista voli, ozdravio bi, proklet bio. Mrzim pacijente koji ne dozvoljavaju svom lekaru da ispadne svemoan. To je vrlo nepristojno." Znao je da se egai. "Ljudi su smrtni", odgovorio je. "I ti i ja znamo da ima mnogo gorih naina za umiranje." En se okrenula, brzo trepui, ali stegla je zube i savladala se. Kada je ponovo progovorila, glas joj je bio miran i odluan. "Ne smeta meni ni injenica ni nain, ali besna sam, jer je prokleta stvar odabrala najblesavije vreme da te sredi." DeVe se naglo tre, pitajui se da li je bio zadremao. "Hajde", ree on, polako se pridiui iz stolice i zastavi na ivici pre nego to je ustao. "Hajdemo u etnju. Danas u preskoiti gledanje blata." "Vai." En se pljesnu dlanovima po kolenima i ustade, odlaui brige. "Uvek sam govorila da treba iveti za ovaj trenutak." Hodali su polako, bez mnogo prie, du ivice ponora prema severu. DeVe je odreivao brzinu. En ga je paljivo gledala, svesna da ne smeju daleko jer DeVe nee imati snage da se vrati. Obino je mogla da rauna da e ga neko odneti kui kad se izmori, ali sada su bili sami u Kaanu, prvi put od nesree sa lenderom. Runi su otili da prikupljaju neki cvet, anukar. Dord, Mark i Dimi otputovali su sa Supaarijem da, konano, posete grad Gajdur. Zato je bila sama sa Sofijom, koja je bila trudna i obuzeta muninama, i Emiliom, koji je spavao. Probdeo je no uz DeVea, kome je opet bilo loe. Na Enino iznenaenje, a i na njegovo vlastito, DeVeu je lepo ilo. Stigli su ak do svog starog odmorita na ispustu, gde je postojalo udobno zaravnjeno mesto sa lepim pogledom na ponor i zapadno nebo. "Ako sad sednem, hoe li moi da me kasnije podigne?" upita je DeVe. "Sistem poluge, mili. Ako moe da ukopa pete, podii u te na noge, ne brini." Pustila ga je da je uhvati za ruku i zabacila se unazad da ga bolje pridri pre nego to je sela kraj njega. Neko vreme su utali, dok DeVe nije ponovo doao do daha. "Kada me vie ne bude..." poe on. En otvori usta, ali on je uutka jednim pogledom. "Kada me vie ne bude, a oekujem da e se to desiti za tri ili etiri dana, Mark Robio e postati opat. Ne mogu ja da ga imenujem, ali proi e najmanje devet godina dok dobijemo radio-uputstva iz Rima." On zauta, pa, po navici, potrai u praini kamike; odavno ih je sve pokupio i zato je morao da odustane i sklopi ruke u krilu. "Sad me dobro sluaj. Mark je dobar ovek, ali nije voa, En. A Emilio me ponekad iznenadi, ali najee boravi u nekom svom svetu. Nijedan od njih nije dobar u trenucima krize..." "Pa, uvek su imali tebe ili nekog drugog nadreenog na koga bi se oslonili. Moda im je samo potrebna prilika." "Da. Mislio sam i na to. Ali ipak se brinem. Dord je odlian lan ekipe, ali, bez uvrede, ne vidim u njemu glavnokomandujueg. A ako ne uspete da se vratite, ako se Dordova ideja za gorivo izjalovi? Ako ostanete ovde zauvek, moraete imati nekakvu strukturu kako ne biste poblesavili." On zastade. "Razmiljao sam o tome. Mora biti jedan glas koji izdaje nareenja. Ja sam sav za savetovanje i saglasnost, ali suvie ste izolovani i suvie ranjivi i zato morate imati jasnu komandnu strukturu. Jedan glas, ali to ne mora biti glas

134

jezuite, razume? E, a sad moje miljenje: ti i Sofija biete mozak. Ne raspravljaj se, nemam vremena ni energije za to. Mali Kvin e biti temelj. Hou da se potrudi tako da Dimi bude priznat kao onaj koji odluuje." Ona zausti da se pobuni, ali zautala je kada se setila kako je u noi posle Alenove smrti Dimi prvi savladao oseanje da su ostavljeni na pustom ostrvu. Klimnula je glavom. "Tako; rekao sam neto slino i Marku i Emiliju. Ne ba ovim reima, ali razumeli su ta sam govorio. Najvei problem bie da naterate Dima da prihvati da je on najbolja osoba za to mesto. On e eleti da komandu preuzmete ti ili Sofija." Jarbrou zastade. Podigao je ruku u nameri da obgrli En oko ramena, ali to je nadilazilo njegove snage, pa je samo poloio dlan preko njenog. "Eni, ti suvie osea, a Sofija prebrzo misli. Dim ima u sebi dobru, vrstu ravnoteu. Vi ete mu pomagati svojom intuicijom, inteligencijom i znanjem, ali neka on odluuje." "Znai, Dimi e ipak postati Najstariji", ree ona, pokuavajui da malo razvedri situaciju. Ali situacija ipak nije bila vedra. "To je dobar plan, DeVe. Trudiu se da ga proguram." DeVe se nasmei, i ona oseti da je malo jae stee za ruku, ali gledao je u nebo, iznuren priom. Hteo je da joj pria o svojoj baki, koja je doivela devedeset petu i nije nimalo preporuivala toliku starost. Hteo je da joj kae da pazi na onog Supaarija, ima neeg udnog u njemu, i neka ne dopusti da je zaslepe oseanja. Hteo je da joj kae koliko je zaista bio srean, ak i ovih poslednjih meseci. Mislio je da mu ostaje jo nekoliko dana. Ali smrt je imala svoj raspored i svoju logiku, i oboje ih je ulovila potpuno nespremne, sa mnogo manje upozorenja nego to su oekivali. "Boe", apnu Dord. "Eno ga." "Isuse, Marija i Josife", ree Dimi. "Vredelo je ekati." Mark Robio otre se od panorame i pogleda ka Supaariju VaGajduru koji je paljivo upravljao laicom kroz kanale to su vodili do grada. "Nali, Supaari. Zahvaljujemo ti na ovome", ree on tiho. Trgovac Janaata lako podie bradu u znak potvrde. Paljivo je planirao dolazak, tako da su stigli oko rta, u zaliv Radina, neto pre zalaska drugog sunca. Opkoljen trima planinama, sa graevinama od belog kamena i crvene gline koje su vladale pod bisernim svetlom, Gajdur je opasavao polukrunu luku od jugoistoka do severozapada; sve dublja tama skrivala je masu brodova, bari, skladita i radnji oko dokova, a pogled je privlaila palata Galatna, postavljena kao dragulj u duboko plavu vegetaciju sredinje planine. Ovo je bilo najbolje doba dana da se vidi grad - kada nebo poprima boje koje su Supaarija uvek podseale na mermer iz Gardhana. Osim toga, to je bilo najbezbednije vreme da stranci stignu u luku. Mark se nasmei Dimiju i Dordu, koji su bili opinjeni prizorom. Skoro est godina subjektivnog vremena, njih dvojica sanjala su da vide Grad Pevaa, za koji su sada znali da se zove Gajdur. Kad god je Supaari dolazio u Kaan, oni su nagovetavali, nagovarali, gotovo zahtevali i doslovce preklinjali da ih dovede ovamo. Hteli su da vide pravi grad, govorili su mu. Bilo im je teko da mu objasne zato toliko ele da pou. Nisu znali runske rei za ono to ih je zanimalo, a zanimalo ih je sve. eleli su da saznaju kako izgledaju zgrade, odakle potie hrana, kuda tee kanalizacija, kako su organizovani univerziteti, vlada i bolnice, kakav prevoz koriste, kako se elektricitet stvara, uva i koristi. eleli su da razgovaraju sa hemiarima, fiziarima, astronomima, matematiarima. Da vide kako se na ovoj planeti primenjuju naela toka, poluge i strme ravni. Sve. eleli su da saznaju sve. Mark lino nije toliko oajniki eleo da izie iz Kaana, ali i on je eznuo da vidi arhitekturu i umetnost, da uje muziku i vidi lepote. Postoje li parkovi? Muzeji? Zooloki vrtovi! A Supaari je rekao da postoje bate. Planirane pod konac ili neobavezne, koriene za prehranu ili isto ukrasne? Postoje li nekakvi hramovi? Ko u njih ulazi? Postoje li strunjaci za religiju - svetenici ili svetenice, monasi, posveenici? Da li veruju u magiju, u Boga ili bogove, u sudbinu, usud, u nagraivanje dobrog, u kanjavanje zla? Kako se oznaavaju ivotne prekretnice? Sloenim ceremonijama ili kratkim, nezvaninim objavama? A hrana - je li bolja nego u selu? Kakva im je odea? Jesu li graani utivi ili napadni, precizni ili neobavezni? Koji su zloini? Kakve su kazne? ta je vrlina, a ta greh? Kakava je zabava? Sve. I Mark je eleo da sazna sve. Konano, poto je odugovlaio skoro itavu rahatsku godinu, Supaari VaGajdur je procenio da je razmotreno sve to treba da se razmatra, da je ureeno sve to treba da se uredi i da je vreme, konano, zrelo za posetu stranaca gradu koji je postao njegov. Tokom trodnevnog putovanja niz reku, dok su prolazili kraj sporih trgovakih bari i malih amaca, odgovarao je na njihova pitanja to je bolje umeo. Zanimale su ih sumporno-amonijane baterije koje su pokretale njegovu laicu, materijal od koga je nainjeno korito, vodootporni premaz, oprema za navigaciju. Kada ih je konano ubedio da on samo koristi amac i da ga nije napravio, preli su na pitanja o samom gradu, i kada konano vie nije mogao da ih trpi, odluno im je rekao: "ekajte! Ubrzo ete sve sami videti", a oni su nastavili da brbljaju izmeu sebe na engleskom, jer radoznalost ih nikako nije naputala. Dva puta su noili u selima uz reku, prvi put tik iznad delte Pona, a drugi put na obali Masna Tafe, na oko dvanaest sati puta do Gajdura. Kao i u Kaanu, strance su u selima mirno primali. Suppari ih je naprosto predstavljao kao trgovce iz daleka. Raunao je da e slino reagovati i Runi VaGajduri, i bio je zadovoljan to vidi odgovarajuu reakciju i u selima, posle toliko zabrinute strepnje. Poeo je da se nada da e sve dobro ispasti. No, ipak je naterao strance da ponove obeanje kako e izlaziti samo po crvenom svetlu, a i onda samo u pratnji njegovog sekretara, Avidan. Bilo je vano da ih ne vide drugi Janaati.

135

Njegova ogranienja bila su u potpunoj suprotnosti sa eljom DeVe Jarbroua da dou u kontakt sa vladom Janaata. DeVe je smatrao da je to odavno trebalo uiniti. Ako jezuitska misija nastavi ovako, vlasti e moda pomisliti da se kriju. No, Supaariju su mnogo dugovali za svu pomo koju im je pruio, i na kraju je DeVe odluio da bude po Supaarijevom. "Ovog puta dobro sve pogledajte", rekao je Jarbrou Marku, Dordu i Dimiju pred polazak. "Kada se vratite, podrobno porazgovarajte o svemu i odluite kakav e biti sledei korak." Znao je da on nee uestvovati u tom razgovoru. Znao je da umire. Svi su to znali. Sada, suoeni sa samim Gajdurom, tri oveka shvatila su da ih eka ogroman posao, a da na raspolaganju imaju samo est dana da se samo povrno upoznaju sa njim, koliko je odreeno za posetu. Mark Robio je poeo da osea kako je ovo samo jo jedna korak-po-korak faza koja im je suena. Kada je ugledao svoju zgradu, Supaari se radiom javio Avidan, objavivi dolazak, i poeo da se provlai brodiem kroz masu drugih. Vrlo veto je pristao, zevnuo i sa mirnim ponosom pokazao ka kapiji svoje zgrade, uveren da e njena upadljiva veliina i jasni znaci blagostanja rei njegovim posetiocima da imaju posla sa znaajnom osobom. "Hoete li sada da se odmorite ili da poete i vidite grad?" upitao ih je, mada je dobro znao ta e rei. Kada su to i rekli, predao ih je sekretaru i rekao im da imaju poverenja u Avidan; ona e ih valjano voditi i odgovarati na sva njihova pitanja. On, Supaari, sada ide da spava i videe se ponovo sutradan, pri izlasku drugog sunca. I tako su, uz onoliko priprema koliko su mogli da izvedu, Mark Robio, Dimi Kvin i Dord Edvards prvi put zali u tuinski grad. Oekivali su da e biti i iznenaeni i zbunjeni, ali doekala ih je prava ludnica iskustava. Sa svih strana napadali su ih mirisi i zvuci Gajdura; skladita puna slatkih, snanih i jedrih sastojaka za parfeme; dokovi i brodogradilita mirisali su na vlane konopce, trule i boju, i bili ispunjeni vikom mornara i lukih radnika; ainice, uline tezge i fabrike zasiivale su vazduh naizmenino mirisima i smradom na supu, amonijak, preno povre, rastvarae. Oko njih se odvijala trgovina, kupovina i prodaja, sve na privremenim, ali dobro graenim tezgama i u radnjicama uguranim izmeu divno zidanih kua. Torbari su nudili neprepoznatljive predmete sa kolica, zgodno zamiljenih i lepo uravnoteenih. Dok su se kretali kroz tesne bone uliice, kroz poluotvorena vrata videli su Rune kako rade, preklopljenih uiju da im ne bi smetala zagluujua lupa ekia i dleta, builica i elektrinih testera. Tempo ivota bio je mnogo bri nego u Kaanu, a Mark je primetio da postoji mnogo vie fizikih razlika izmeu pojedinaca. Luki radnici bili su zdepastiji, miiavi i oborenih uiju; drugi su opet bili obueni kao Supaari kada su ga prvi put videli, ali sitniji i nekako drugaiji u licu, kao da su na oprezu, uvek gledajui druge pravo u oi; takva je bila i Avidan. I krzno im se razlikovalo: bilo je razliitih boja i gustina, ponekad grubo i kovrdavo, ponekad svilasto i due nego kod VaKaana. Lokalne varijacije, pomisli Mark. Ovo su verovatno doseljenici iz raznih krajeva, to je uobiajeno za luki grad. Bilo im je vrlo neobino to tek tako hodaju ulicama, svima na oigled, neporecivo tuinski, a da se ipak ne skuplja masa radoznalaca, to deca ne cie i ne pokazuju prstom i ne bee. Videli su da su primeeni i da se uju tihi komentari dok su prolazili ulicama, ali kada je Avidan ponudila da kupi preno povre na tapiima, nalik na ranjie, prodavac im je mirno i usluno predao hranu. Kao da su kupili perece u Filadelfiji. Kada je pala no, Avidan ih je odvela natrag u Supaarijevu zgradu i provela ih kroz otvoreno dvorite, kraj mnogih malih skladita, pa du ogromnog sredinjeg skladita, i na kraju u glavno stanite, strogih linija, ali ukraeno blistavim tapiserijama i debelim tepisima. Posle dve godine spavanja zajedno sa Runima, zapanjili su se kad su dobili zasebne sobice sa krunim krevetima na uzdignutim platformama; liili su na gnezdo i bili su vrlo udobni. Duboko su spavali i prvo sunce odavno je izilo kada su se konano probudili. Oko podneva sreli su se sa Supaarijem, za njegovim jedinim, a svojim prvim obrokom. Dok su leali na jastucima poreanim uz zidove, pred njih je unesen dugaak, nizak sto, na kome su poeli da se pojavljuju tanjiri, inije i posluavnici. Bilo je peenog mesa, supa, neobinih stvari za koje se pokazalo da su morske ivotinje punjene patetom od neega veoma sonog, a zatim umotane kao vekna i iseene na krike, pa voa koje nikada dotle nisu videli i mnogo raznog povra, presnog i u sosovima, ostavljenog ucelo i divno izrezanog. Ukusi su bili veoma razliiti, veoma snani ili veoma delikatni; neke stvari bile su gotovo bezukusne, a druge opet veoma zainjene. Posluga se kretala tiho i neprimetno, a obrok je trajao satima. Avidan je sedela malo dalje, grickajui poneto i paljivo ih gledajui; Mark je sutradan primetio da se jela koja se nikome nisu dopala vie ne pojavljuju, a ona u kojima su gosti najvie uivali ponovo su im ponuena, okruena novima, koja dotad nisu videli. Te druge veeri, Avidan je povela strance u vie delove grada, i oni su poeli jasnije da oseaju koliko je grad, zapravo, meovit. Sada su shvatili da postoji osnovna mrea glavnih ulica pod pravim uglovima, poploanih vrstom kaldrmom, i sistem kanala koji dele grad u segmente i koji povezuje sve to stie iz unutranjosti ili preko mora sa mestima obrade i trgovine u samom gradu. Grad Gajdur nije bio pretrpan onako kao glavne luke na Zemlji. Nije bilo prosjaka, ni bogalja, ni odrpanih usamljenika to preturaju po smeu, ni dece naduvenih trbuha to se vuku za umornim, oajnim roditeljima. Ipak, kako su napredovali uzbrdo, sve su vie uoavali razlike izmeu bogataa i siromaha; tu su graevine postajale sve vee, ali to nekako nije uznemiravalo ljude kao to bi ih uznemiravali slini prizori u

136

Riju, Kalkuti, Limi ili Njujorku. Ovde je postojao stalni utisak napretka, utisak da su stanovnici sposobni i samouvereni, odnosno da napreduju ili su zadovoljni onim to su postigli. Improvizovane trnice i guva delovale su pre kao elja da se posluje bez preterane brige oko spoljanjeg izgleda. A i u tome je bilo lepote. Nisu videli kole, ali postojale su mnoge radnjice, male fabrike i radionice u kojima su egrti uili zanat. Uprkos guvi na ulicama, viali su kapije malih dvorita u kojima su se porodice odmarale, obedujui pod prostranim venjacima, zaklonjene od kie, ali ipak napolju, na veernjem vazduhu. Kada su prolazili kroz delove grada u kojima nije bilo obrade metala, nego su tu obitavale druge zanatlije, kao krojai i tkai, nailazili su neobini trenuci tiine, kada bi se uli samo zvuci stopala u mekoj obui, melodini glasovi Runa i neprestano utanje kie. Tree veeri Avidan ih je povela preko zaliva, u staklarski kraj, da vide proizvodnju fantastinog stonog posua kakvo je krasilo i Supaarijev sto; prozirno, teko, uglaano staklo sa prugama iskriavog aventurina boje bronze. Mark je imao utisak da postoje dva osnovna pravca u estetici, jedan sav optoen dodatnim ukrasima, a drugi strogih linija. Pretpostavio je da su jedni za Janaate, a drugi za Rune, i ponovo pogledao preko zaliva palatu Galatna i okolne graevine, pune mozaika i vodoskoka, zidova naikanih ukrasima, proelja tekih od ornamenata. Vie novca nego ukusa, pomislio je bez mnogo milosti. Galatna je delovala prekieno, kao klasina kineska arhitektura, kao da je na njoj raeno suvie dugo, pa je dodavano i ukraavano vie nego to je, zapravo, trebalo. Raspitao se kod Avidan dok su razgledali sledeu radionicu. "Veina Janaata voli takve stvari", odvrati Avidan, pokazujui obilato ukraene predmete, a zatim dodade poverljivim apatom: "Neije oi se umore dok to gledaju". to je samo uvrstilo Markovo divljenje prema ukusu Runa. No, poslednjeg dana boravka u gradu, Mark je morao da popravi miljenje o umetnosti Janaata. Dord i Dimi konano su uspeli da objasne kako je krajnje neophodno da razgovaraju sa nekim hemiarem o gorivu za lender. Objanjavanje je potrajalo, ali Supaari je najzad shvatio ta pokuavaju da mu kau i Avidan je poslala do najblie fabrike parfema trkaa, koji je doveo sa sobom mravog i pomalo nervoznog hemiara. Uz grafiki prikaz periodnog sistema elemenata, kako bi imali zajedniki jezik, i trodimenzionu sliku sastojaka goriva, hemiar je brzo shvatio u emu je stvar. Na ogromno olakanje stranaca, ispostavilo se da formula i nije toliko sloena. No, Mark je brzo izgubio nit tehnike rasprave koja je usledila, a Supaari, koji se oito jednako dosaivao, upitao je da li bi Robio moda voleo da vidi umetnost Janaata. Predlog je bio iznesen toliko nehajno da je Mark, koji je poeo da upoznaje Supaarija, smesta posumnjao da je Supaari ovo unapred planirao. Pozvali su stolicu za dva putnika, i Mark je, uvijen u preveliki ogrta sa kapuljaom, bio podignut i ubaen unutra, iza zavesa. Supaari je izjavio da e on lino pratiti Stranca Marka na ovom putovanju, ostavivi Avidan da pomae Dordu i Dimiju sa hemiarem. Jo je trajala puna dnevna svetlost i Mark je, virei kroz otvor izmeu zavesa dok su ih nosili uzbrdo, video nove delove grada i stekao potpuno drugaiji utisak. Ovde su svuda bile same upadljive Janaate. "U odorama", promrmljao je Supaari pomalo sarkastino, "tekim kao i njihove odgovornosti, sa kapama visokim kao i njihovi ideali." Likom su liili na Rune, ali uz nekako upale obraze i krvoloan pogled koji mu se nimalo nisu dopadali. Za razliku od Supaarija, nisu delovali ivahno nego zastraujue odluno, ne prijateljski nego hladno uitivi, ne vedri nego veoma oprezni, i vie od svega: nedostupni. Runi su sada uzmicali, klanjali se, priklanjali glavu ili se okretali u stranu. Mark se povukao u zaklon; sada je oseao u utrobi barem deo razloga zbog kojih ih je Supaari stalno upozoravao na druge Janaate, i zahvalio se Bogu to su prvo naili na Rune. Guva po ulicama smanjivala se kako su napredovali uzbrdo, i uskoro su skrenuli ka planini juno od Gajdura. Konano su stigli u usamljenu kamenu zgradu, nisku i dugaku, punu balkona i dubokih useka. Supaari ree Marku da eka skriven, i potom nestade na neko vreme. Kada se vratio, nagnuo se kroz zavese i poeo da apue: "Ti si postarija gospa Janaata koja je dola da posmatra ceremoniju radi svog smirenja. Zato mora da bude sam. Razume?" Mark podie bradu; dobro je razumeo. Znai, Janaate umeju da lau, primetio je. Supaari nastavi vrlo tiho. "Neko je kupio iskljuivo pravo na posmatranje. Raistie dvorite kako bi mogao da ue na balkon. Ovde se ne sme govoriti runski. Ne govori nita." Kada su ostali sami, osim nosaa Runa, Supaari pomoe Marku da sie iz stolice i povede ga, dok je krio lice duboko pod kapuljaom i pridravao preveliku odoru, kao dete kad obue majinu odeu, u zgradu, pa preko sredinjeg otvorenog prostora sa namirisanim vodoskocima. Dok je pridravao odoru, pazei da krije ake pod predugakim rukavima, Mark oseti da se penju kosinom na galeriju na spratu. Toliko je pazio da se ne saplete o rub odee i da skriva svoju anatomiju pod naborima, da je jedva ita video dok nisu stigli do male sobe sa zavesama, nalik na opersku lou. Supaari ue prvi i paljivo navue prednje zavese. Potom dade znak Marku da ue, pa zatvori i zadnje zavese, ostavivi sobicu u polutami; potom pokretom dade znak da stranac sme da skine kapuljau. "Ostani malo pozadi, ali paljivo gledaj", apnu Supaari. "Veoma je lepo. Kao tvoji 'pejzai'." Mark je bio dirnut ovim komplimentom, ali i zabrinut da moda preduzimaju neki straan rizik. Pre nego to je stigao ita da kae, ceremonija poe, i poto su se ve uvalili koliko se god moglo, on odlui da veruje Supaariju i Bogu. Malo se premestivi kako bi mogao da gleda kroz otvor izmeu zavesa, Mark pogleda nanie u malu prostoriju punu tihog savrenstva, sa sivim kamenim zidovima na kojima se gotovo nije video malter, a

137

uglaanim kao najbolji granit, i podom pokrivenim ploama sa nekom diskretnom arom, nalik na mermer. U njoj je stajala velika, niska, crna, kamena inija, puna neke bezbojne tenosti, a oko nje je klealo est Janaata u jednostavnim odorama. Svakom je kraj kolena stajao niz keramikih posudica sa bojama, a iza lea goreo im je mangal sa nekom vrstom tamjana. Miris dopre do Marka ba kada je poela tiha pesma, i iako je unapred uo da su u pitanju umetnici, sve mu je mnogo vie liilo na neki in poklonjenja. Potom, u ritmu kazivanja nekakvog epa, naginjui se ka iniji baletskim pokretima tela i ruku, posveenici poee da umau kande, sada nalik na pera, u posudice sa pigmentom i da dodiruju povrinu tenosti u crnoj iniji. U tom asu bi se pojavile boje: stapale su se, irile, rastvarale u neverovantom skladu. Umetnici su to ponavljali; pevali su, zamakali i njihali se u ritmu, dodirivali tenu povrinu magijom i bojom, a talasave are su se menjale sa svakim hipnotikim stihom, dok je miris tamjana postajao sve jai... Mark kasnije nije mogao da se seti kako je napustio lou i kako se ponovo popeo u stolicu. Ritmiko njihanje nosaa stopilo se u njegovom umu sa poezijom koju je uo, i vonja do luke zgrade Supaarija VaGajdura bila je meavina napola odsanjanih vizija i nesigurnih trenutaka u stvarnosti. Skljokan kraj Supaarija i zagledan u unutranju stranu svoje tkane aure, Mark je u jednom trenutku primetio, sa nejasnim i neodreenim zanimanjem, da prolaze ivicom nekakvog trga. Izmeu zavesa na prozoru video je javno pogubljenje trojice Runa; kleali su okrenuti leima delatima, Janaatama, koji su im prerezali grlo otrim kandama, brzo i humano kao obredni koljai. Mark je tu scenu registrovao na nekom nivou, ali nije bio siguran je li zaista postojala ili je bila samo privid, halucinacija. Pre nego to je stigao da pita Supaarija, slika je nestala, izgubljena u pulsiranju narastajuih boja i ritmikog napeva. Taj dan oito nije bio predvien za trezvenost. Uvereni da se gorivo za lender moe proizvesti, Dord i Dimi su bili naizmenino mlitavi od olakanja i napeti od oduevljenja. Avidan nije sasvim shvatila cilj transakcije koja je upravo sklopljena, ali razumela je da stranci imaju razloga za slavlje, pa je smatrala za shodno da im to omogui. Nije reagovala odmah, jer je bila neobino smiren Run, pun samokontrole, proizvod nekoliko pokoljenja selektivnog uzgoja i paljivog obrazovanja. Prvo je bila predradnik u Supaarijevom dvoritu, ali brzo je napredovala do njegovog sekretara, a on se uvek ponaao prema njoj kao prema sebi ravnoj, podreenoj po poloaju, ali ne i po roenju. Uostalom, Avidanina loza bila je starija i u neku ruku uzvienija ak i od Supaarijeve, to je on priznavao uz tipian ironian humor. I, iako su ostali trgovci Janaate osuivali Supaarijev gotovo ravnopravan odnos prema Runima uopte, pa je bilo i neosnovanog govorkanja o njemu i Avidan, ona je uivala to u potpunosti koristi svoje sposobnosti i to ivi u velikoj fizikoj udobnosti. Cena koju je plaala za takav nain ivota bila je usamljenost. Nije imala drugove, nije imala kome da se obrati za savet. Retko je izlazila iz Supaarijeve graevine, osim poslom, i uvek je nosila odgovarajue oznake i bila spremna da se uklanja i pred Janaatama i pred Runima. Nije elela da izaziva ni zgraanje ni zavist. To je dovodilo do napetosti i oseanja uskraenosti. Morao je da postoji ventil. "Sutra se vraate u Kaan", rekla je strancima, koji su se prema njoj ponaali ljubazno i sa potovanjem. "Neko bi eleo da vas pozove da podelite obrok. Da li je to prihvatljivo?" Bilo je. Bilo je potpuno prihvatljivo. I tako, dok su oamuenog Marka Robioa nosili ulicama Gajdura prema zalivu Radina, Dimi Kvin i Dord Edvards poli su sa Avidan iz Supaarijeve zgrade u kraj naseljen Runima, malo uvuen u kopno, ali u blizini luke. Dok su stajali sa njom na kapiji, ustanovili su da su se nali u neemu nalik na restoran ili moda privatni klub, pun Runa raznih tipova, rasprianih i mnogo glasnijih nego to su ljudi navikli da ih uju. "Pobogu, ovde je kao na svadbi", ree Dimi, iroko se smeei. Uli su, i Avidan ih povede u ugao, gde su se gosti razmakli da im naine mesta na mekom podu. Veliki posluavnici sa hranom kruili su iz ruke u ruku po celoj sali, zajedno sa prelepim tanjirima slatkia nalik na ele, koje su, kako su Dord i Dimi ustanovili, imali divan ukus. Nije bilo ni plesa ni muzike, ali postojao je pripoveda, a svuda unaokolo prisutni su odmeravali snagu i kockali se, nesumnjivo inei i jedno i drugo za novac. Dok su sedali, Dord munu Dimija. "Izgleda da gradski Runi ne postaju porai tako lako kao seoski." Uskoro se ak i zatvorena Avidan otkravila i pridruila se onima koji su komentarisali pripovedaevu povest, a dvojica stranaca se oduevie to razumeju runski dovoljno dobro da shvate ale. Dord, Dimi i Avidan jeli su, gledali, sluali i priali, i neto kasnije jedan Run je izazvao Dimija na takmienje u nekoj vrsti obaranja ruke. Dimi je pokuao da se izvue. "Neko bi se rastuio da uini tvoje srce porai", rekao je. Hteo je da bude utiv, ali pokazalo se da je izgovorio ba onakvu prikrivenu uvredu kakvu su okupljeni najvie cenili. Tako su dvojica takmiara zauzela mesta za niskim stolom; Avidan je pomagala Dimiju neverovatno beskorisnim savetima, a Dord je mahnito navijao, i Dimi je uspeo da dobije dve od pet borbi uprkos oitom hendikepu zbog nedostatka repa za oslanjanje. Potom su sve troje pojeli jo onog elea, slatko-kiselkastog i osveavajueg, kako bi proslavili. Potom opta panja pree na drugi par zadovoljnih protivnika i Dimi je mogao da se prostre po jastucima, pruenih nogu, i da stavi ruke pod glavu, blaeno se smeei na Avidan i Dorda, koji je sedeo kraj njega, prekrtenih nogu i poptuno nepomian. Dord sjajno izgleda, iznenada pomisli Dimi. Seda kosa

138

mu se iri u svilenim talasima oko preplanulog, vrstog lica. Dord Edvards bio je olienje asnog dostojanstva: Seneka na skupu dravnika u vreme starog Rima, ako prenebregne repove. Kao da je osetio Dimijev pogled, Dord se okrete ka njemu. Nastupi znaajna pauza. "Uopte ne oseam usne", objavi Dord i zakikota se. "Ni ja. Ali oseam neto drugo." Dimi je razmatrao novo oseanje. Bila mu je potrebna najdublja usredsreenost da ga prepozna. "Oseam iznenadnu i duboku potrebu da zapevam 'Deni Boj'." Dord se prevrte na lea, urlajui od smeha i lupajui pesnicama po jastucima. Dimi sede i prui dugakuu ruku da dograbi jo jedan ele kolai sa posluavnika koji je prolazio u blizini. Potom se sa nesigurnom, ali vrlo naunikom panjom namrti na njega. "Is'se, Marija i Jos'fe! Fta je, pobogu, ovo?" "Vanzemaljski alko-ele!" zadihano odvrati Dord. Nagnuo se ka Dimiju da mu apne neto, ali je pogreno procenio sopstveno teite i prevrnuo se. "Bil Kozbi bi bio strano zadovoljan!" dovri on, leei na boku. "A ko je, pobogu, Bil Kozbi?" upita Dimi. Ne ekajui odgovor, zamirkao je u Dorda kao sova i priznao svojim maternjim, junobostonskim naglaskom: "Fofao fam fe." Dord Edvards je govorio runski, panski i engleski jezik. Poeo je da razmilja o rei 'fofao'. Uporedio je zvuk sa mnogim mentalnim slikama. Naao je odgovor. "Ukokao!" pobedonosno se prodera Dord, jo leei na boku. "Nalio. Naljemao. Naljoskao. Nakresao. Usvinjio. Otkaio. Odlepio." Dimi je i dalje zurio u malu paklenu mainu od elea, koja mu je neduno svetlucala u mlitavoj aci. "Ovo je sjajna stvar", objavi on vie za sebe, poto je Dord nastavio da nabraja sinonime, nimalo uznemiren nedostatkom publike. "ak ne mora ni da gubi vreme na pianje." A Avidan, koja nije razumela ni jednu jedinu re to su je njeni zacenjeni gosti izgovorili, ipak ih je gledala sa blaenim zadovoljstvom. Bila je potpuno oputena i sasvim nezainteresovana za gotovo nepodnoljive napetosti svog svakodnevnog ivota; bila je meu prijateljima, lepo, namerno i velianstveno pijana. Supaari je znao da njegov sekretar povremeno osea potrebu da umanji nelagodnost koja je povremeno obuzima, i mada se zaudio to je povela strance sa sobom u klub, nije se naljutio. Iskreno reeno, uivao je u gotovo potpunoj tiini koja je vladala tokom prvog dana povrataka u Kaan. Drugi dan bio je neto ivahniji, ali sada su stranci bili zamiljeni. Supaari je pretpostavljao da e imati ta da priaju jedni drugima kada stignu do svojih u Kaanu. Po razgovorima koje su vodili za stolom, tokom zajednikih obroka, znao je da ih Gajdur nije razoarao i da su cenili njegovu gostoljubivost. To ga je ispunilo zadovoljstvom. Sada je jedva ekao da priredi putovanje i za Han i ostale, poto se uverio da sasvim lepo moe da kontrolie situaciju u gradu. Tokom treeg dana putovanja znao je da je utanje drugaije, iako nije ni slutio zato. Zapravo, kada su izili iza poslednje okuke reke i kada je pristao uz dok u Kaanu, Mark Robio, Dord Edvards i Dimi Kvin pripremali su se za susret sa ljudima u alosti. Znajui da se DeVeu blii kraj, ponudili su da odloe putovanje u Gajdur, ali on je zahtevao da pou, jer nije bio siguran da e Supaari ikada vie ponoviti ponudu koju je odugovlaio preko godinu dana. Zato su se svi oprostili pre polaska. Sada su videli Sofiju kad ih je primetila sa terase i gledali su kako ona i Sandoz urno silaze niz liticu. Po njihovim izmodenim licima znali su, kako su mislili, sve to treba da znaju. im se iskrcao iz laice, Dimi prie svojoj eni i sae se da je zagrli dok je plakala. Mark Robio je ipak oseao potrebu za potvrdom. "Otac opat", ree on tiho. Emilio nemo klimnu glavom, ali nastavi da gleda Dorda jer u njega je gledao od onog asa kada je iziao iz stana Kvinovih i ugledao putnike povratnike. "I En", ree Dord, ne shvatajui ali uveren, dok mu je srce umiralo. Emilio ponovo klimnu glavom. Runi su jo sakupljali anukar, i zato su bili sami. Supaari je poao sa njima u Sofijin i Dimijev stan; rekli su mu samo da su Han i Najstariji ubijeni. Bio je zapanjen i oseao je da su svi duboko uznemireni. Oni vole jedni druge, pomislio je, ne znajui da li da im zavidi ili da ih saaljeva zbog toga. Fia, ona siuna sa crnom grivom, ispriala je ta se desilo. Poto je znala da je Supaari voleo Han, delove prie je ponavljala na runskom da bi i on razumeo. "Manuai i ostali su nam govorili da se uvamo anada. Neko misli da ih je napao anada." "To nije bila ivotinja. anada su Janaate, razumete? Ali to su neasne osobe. Ubica je bio VaHaptaa", ree Supaari, jasno pokazujui prezir. "Razumete li tu re? Haptaa? Runski se kae brai noa." Mali, tamnoputi prevodilac sada progovori prvi put, prvo na runskom, a potom na engleskom, za ostale. "Brai noa. Bez doma. VaHaptaa znai 'od nikuda'. Bezdomni, moda." Sandoz, seti se Supaari tog asa. Polako je uio imena Haninih pratilaca, ali prevodievo nikako nije uspevao da upamti. Runi su ga zvali Meelo. Han ga je zvala Emilio. Najstariji ga je zvao Sine, a ostali Sandoz. Koliko imena! To je u poetku zbunjivalo Supaarija. "VaHaptaa su zloinci", objanjavao je Supaari. "Nemaju dom. Izgnanici: noorni." Pokuavao je da pronae nekakvu paralelu. "Seate se prvog dana kad smo se sreli? Neko je bio besan jer je zloin uzeti meso bez dozvole. Takvo uzimanje naziva se anavetade." "Krivolov", ree Sandoz, podigavi bradu da pokae kako je razumeo.

139

"VaHaptaa uzimaju bez dozvole. Anavetade je zabranjeno. Onog ko to uini svako moe da ubije", objanjavao je Supaari. "Neko bi vam zahvalio za to. I VaKaani bi bili zahvalni. VaHaptaa su opasni za njih: anada, razumete?" Sada su razumeli. Prekasno, ali razumeli su. Supaari se potom oprostio, oseajui kako je vreme da prepusti strance njihovim obredima smrti. Sandoz ga je otpratio do pristanita, uvek utiv, samo ako je znao kako. Supaari je sada dovoljno poznavao strance i znao je da oni izgovaraju uvrede iz neznanja, a ne iz zlobe. "Nali, Sandoz. Neko veoma ali zbog ovoga", rekao je, ulazei u laicu. Sandoz ga je gledao. Supaarija su njegove udne, smee oi sada mnogo manje uznemiravale; navikao se na siunu, okruglu zenicu i znao je da Sandoz i ostali ne gledaju nekakvom arolijom, nego sasvim normalno. "Ljubazan si", konano ree Sandoz. "Neko e se vratiti pre kraja partana." "Naa srca e se radovati." Supaari se otisnu i okrete laicu oko doka, skreui u juni kanal, ka selu Lanjeri, gde je imao posla. Osvrnuo se pre nego to je zaao za okuku i video da stranac jo stoji na doku, sitna, crna silueta ocrtana pred liticom Kaana. Dugo vee polako je proticalo dok je Dord naizmenino sedeo i koraao po sobi, jecao i smejao se kroz suze, priajui Dimiju i Sofiji o En i o njihovom braku, a potom zapadao u utanje. Bilo mu je gotovo nemogue da se vrati kui gde nema En, ali na kraju je poao. Sofija je ponovo briznula u pla, obuzeta seanjima na tugu svog oca kad je ostao udovac, kao i svojom tugom i pomilju da bi mogla izgubi Dimija kao to je Dord izgubio En. Pritisnula je Dordov dlan na svoj trbuh. "Ti si deda ovoj bebi. ivee sa nama", rekla je odluno i grlila ga sve dok jecanje nije prestalo, da bi ga potom smestila u krevet koji je pripremio Dimi. Njih dvoje su sedeli sa Dordom sve dok konano nije zaspao. "Dobro sam", apnu tada Sofija Dimiju. "Idi, vidi Emilija. Bilo je strano, Dimi. Ne moe da zamisli. Bilo je uasno." Dimi klimnu glavom, poljubi je i ode da obie svetenike koje nisu videli satima. Kad se sagnuo da zaviri u njihov stan, video je kako stvari stoje i dao znak Marku da izie. "DeVe bi ti sad rekao da napie prokleti izvetaj", ree Dimi vrlo tiho, udaljivi se sa Markom na drugi kraj terase. "Verovatno moe da eka i do sutra, ako nisi raspoloen za to." Mark se nasmei kao krivac, onako bled na meseini. Znao je da mu Dimi nudi dobar izdgovor da se izvue od svoje prave dunosti, od smirivanja Emilija. Zaalio je to nema iskustva kao parohijski svetenik. ta da mu kae? Znao je da se Sandoz pripremao za opatovu smrt, ali En - to je bio uasan udarac; izgubiti ih oboje, i to tako uasno. "Hvala ti. Napisau izvetaj noas. Prijae mi da radim neto." Mark se vrati u stan po svoju tablicu, zastade i uze opatovu koja je imala uprogramirane ifre; Jarbrou mu je pokazao kako se koriste jer je znao da se ovaj dan pribliava. Potom pogleda Sandoza, zabrinut da e ga jo jedan dokaz Jarbrouve smrti uznemiriti, ali Emilio kao da nije ni znao da je Mark uao. Kada se vratio na terasu, Mark se tiho obrati Dimiju: "Biu u Ajinom stanu." Jo jednom se okrenuo Sandozu, a onda je ponovo pogledao Dimija, gotovo neprimetno slegnuvi ramenima. Dimi mu poloi ruku na rame, takoe gledajui Emilija koji je sedeo u polumraku. "U redu je. Videu ta mogu da uinim." Potom Dimi ue. Neko vreme bio je bespomoan koliko i Mark; nije shvatao kako to da se Emilio nije slomio. Irci na bdenju plau, piju, pevaju i priaju, i zato je Dordova reakcija Dimiju izgledala predvidljiva i normalna, predstavljala je njemu razumljiv izraz bola. Ali ovo... Siroto mao stvorenje, iznenada pomisli Dimi, shvativi da Sandoz verovatno samo eli da ostane sam, kako bi konano mogao da plae, ne stidei se pred svedocima. Dimi ustade i prie da mu vidi lice. "Quieres companeros o estar solo?" tiho je upitao, da bi bio siguran pre nego to ostavi Sandoza samog. "Soy solo." Dimi je ve gotovo iziao kada je shvatio pravo znaenje odgovora i vratio se. "Mirame, 'mano. Pogledaj me!" rekao je, ponovo se sagnuvi do Emilija. Poloio mu je ruke na ramena i blago ga protresao. Emiliov pogled se iz velike daljine polako usmeri na njega. "Nisi sam, Emilio. Sofija ih je volela i ja sam ih voleo. Da li me uje? Moda ne tako dugo, moda ne tako duboko, ali isto tako iskreno. I mi smo ih voleli." Tek sada, kad je to izgovorio, postao je svestan da su stvarno mrtvi, i njega nita nije spreavalo da zaplae. Emilio zatvori oi i okrete glavu, i tada Dimi konano shvati sve. "Oh, Isuse. Nisi sam, ovee. Ja te volim. Sofija te voli. A naem detetu e biti potreban stric, ili ujak, ovee. Nisi sam. Jo ima nas, razume? Oh, Isuse", ponovi on, grlei Sandoza. "Tako je bolje. Hvala Bogu! Tako je bolje..." Pla je prestao bre nego to je Dimi smatrao da bi bilo najbolje, ali barem je malo olakao sebi. Dimi je ekao dok mu se nije uinilo da je pravi trenutak, a onda, obrisavi oi rukavom, podie Sandoza na noge. "Hajde. Noas niko nee spavati sam. Ide kod mene." Poveo je Emilija prema izlazu iz stana i uz put se, glasom promuklim od plaa, javio Robiou. "Mark, doi i ti kod nas. Noas niko nee spavati sam!" Kada je Dimi doveo Emilija i Marka u njihov stan, Sofija je jo bila budna, ogromnih tamnih oiju, nateenih usana i kapaka. ula je ta je njen mu doviknuo Marku i pogodila je zato je tako odluio. Dobro sam odabrala, pomislila je, zapljusnuta ljubavlju. Suvie umorna da bi zaspala, gledala je kako Dimi

140

nagomilava jastuke za dvojicu svetenika. Mark je bio potresen, ali drao se dobro. Za Emilija je znala da nije dobro, ali bio je iznuren i zaspao je skoro istog asa kad ga je Dimi pokrio. Kada se postarao za sve, Dimi joj je priao i ona prihvati njegovu pruenu ruku, umorno ustavi. Izili su na terasu i seli, priljubljeni, u dvosed za ljuljanje koji su napravili Dord i Manuai; Sofija se ugnezdila Dimiju pod mikom, poloivi mu na butinu svoju malu aku. Dimi poe da ih ljulja i neko vreme su samo utali. Nailazili su oblaci. Meseci koji su pre samo pola sata jasno sijali sada su postali tek nejasni krugovi svetla na nebu. Sofija oseti pokret bebe i poloi Dimijev dlan na svoj trbuh, videvi kako je sinuo; njegove umorne oi gledale su u prazno dok je prstima oslukivao ples to se odvijao u njoj. Tada su progovorili, oputenom i uobiajenom prisnou srenih parova u sreditu oluje. Dord se drao dobro, s obzirom na sve. Mark e se izvui. Emilio je delovao oamueno, ali uspeo je da malo otplae. "A ti, Sofija? Izgleda tako umorna", ree Dimi, zabrinut zbog nje i deteta. Boe dragi, iznenada pomisli on. ta emo raditi bez En? ta ako beba bude okrenuta naopake? Molim te, Boe, neka bude devojica, siuna devojica, kao Sofija i kao moja mama. Lak poroaj, molim te, Boe. Upitao se mogu li stii kui pre predvienog termina ako gorivo za lender bude dovoljno brzo gotovo, ali nije govorio o tome. "Hoe li sad da mi ispria ta se desilo, ili emo ekati neki drugi dan?" upitao je umesto toga. Ona se odavno zarekla da nikada vie nita nee tajiti od njega. Zarekla se sebi i njemu: nee vie sama nositi teret. Zato je poela, sasvim tiho, da mu pria o protekla dva dana. "Sandoze? Izvini." Gledala ga je kako se s naporom budi, i oseala se uasno kriva zbog toga. "Izvini", ponovila je kada je konano seo, mirkajui. Emilio se osvrtao, jo pomalo zbunjen. Onda je naglo rairio oi. "DeVe?" upitao je glasom punim strepnje. Sofija je odmahnula glavom i slegnula ramenima. "Samo sam maloas ula neto. Verovatno samo paniim, ali En i DeVe su dosta davno otili. Mislim da bi trebalo da ih potraimo." Jo oamuen, on se spremno sloio. "Da, svakako, ako misli da treba". Poeo je da trai pogledom odeu, uzeo koulju u ruke i onda zastao, gledajui je, kao da nema pojma ta treba da uradi. Na kraju je izgledalo da se sasvim razbudio. "ekau napolju", rekla je Sofija. Dok se oblaio, ona je ve poela da prebacuje sebi zbog plaljivosti. "Trebalo je da odem sama", doviknula je sa terase. "Nije trebalo da te budim." Na Emiliju su se sve jae videle posledice neprospavanih noi koje je provodio negujui DeVea, i zato je preko dana spavao koliko god je mogao. Sofija se oseala kao karikatura trudnice, uplaena od svakog zvuka, spremna da bez ikakvog razloga brizne u pla. Prve nedelje trudnoe emocionalno su je iznurile. "Ne. U redu je. Dobro si postupila." Minut kasnije Sandoz joj se pridruio na terasi, srazmerno priseban. Spavao je moda etiri ili pet sati. Prvo su otili pod hampij i tu zatekli olju sa ostacima supe. Kada je iziao, Sandoz je poeo da se osvre. "Tiho je", naglasio je, kiljei kao kauboj iz drevnih filmova. "Suvie tiho." Rekao je to da bi je zasmejao, i ona se posluno nasmeila, ali elela je da moe negde da vidi En i DeVea. "Obino idu na onu stranu", pokazao je on ka jugu. "Ti ostani ovde. Snai u se sam." DeVe je sada bio toliko mrav da bi Emilio moda mogao i sam da ga nosi. On i En mogu da prepletu ruke i naine mu stolicu. "Ne", odgovorila je Sofija, praktina ak i kada su u pitanju bili njeni strahovi. "Samo bih sedela i brinula. Bolje da poem i ja." Sumnjiavo ju je pogledao, pa je pourila da ga uveri. "U redu je. Dobro se oseam. Stvarno." Jo su bili severno od lendera kada su poeli da shvataju da neto ne valja. Sigurno je vetar promenio pravac jer je prvi znak da se neto desilo bio zadah, jasni miris krvi. Emilio je otiao do lendera i tiho odkrinuo vrata, koliko da napipa i izvue DeVeovu vinesterku. "Ui unutra, zakljuaj vrata i ne izlazi", rekao je Sofiji. Proverio je da li je puka napunjena, da li je metak u cevi, i poao oko lendera bez osvrtanja. Sofija nije znala zato ga nije posluala. Moda se plaila da ostane sama, ne znajui ta se deava, ili je samo odluila da ne bei od onoga to je eka, ali pola je za njim oko lendera i ugledala, kad i on, ostatke pokolja, nejasne zbog udaljenosti. ak i sa mesta gde su stajali neke stvari bile su sasvim jasne. ta god da je Sandoz nameravao sa pukom, sada je bilo prekasno. Emilio se okrenuo, siv u licu, i ugledao Sofiju. "Ostani tu", rekao je, i ovog puta ga je posluala, ukoena od seanja na le svoje majke. Gledala je kako Emilio prilazi telima, videla je kako mu puka ispada iz ruku, videla je kako obara i okree glavu. Skoro istog asa ponovo je pogledao, i videla je kako se hvata za glavu kad je sve shvatio. Iznenada je postala svesna da ga ne sme ostaviti samog sa time. Ja sam Mendez, pomislila je i naterala sebe da prie blie, ali zateturala se kada je videla tela i obuzela ju je munina. Nimrod, tupo je pomislila. Lovac Postanja, iji plen je ovek. Emilio se okrenuo i video je da mu ponovo prilazi. Htela je da ga odvue ili da ga pridri, ali pre nego to mu se dovoljno pribliila, on je progovorio tihim i mirnim glasom. "U lenderu su cirade i lopata." Gledao ju je, suvim i mirnim oima, sve dok konano nije shvatila zato eli da se ona udalji. Kukaviki se vratila do letelice. Kada se vratila, Emilio je bio umazan i natopljen krvlju, ali sastavio je oba tela. Obrisao je krvavu ruku o koulju i tek tada posegnuo da im zatvori oi i poravna kosu.

141

Sofija je sada bila gotovo zaslepljena suzama, ali utala je kao i Emilio. elela je da mu pomogne da razvije cirade, ali ruke je nisu sluale i zato je on sam pokrio iskasapljena tela oca svoje due i majke svoga srca. Sofija se dotle odmakla do ivice litice i ispovraala se u ponor. Stalno je mislila da su sigurno bili vrlo oskudan obrok. Kopanje grobova dugo je trajalo, jer je tlo bilo tvrdo i puno kamenja. Emilio je kopao grobove vrlo blizu jedan drugog; nisu mogli ni zamisliti da pomeraju tela deo po deo. Bio je odve zauzet istraivanjem jezika da bi pomagao u bati, i zato su mu ruke bile suvie nene za lopatu. Posle nekog vremena, Sofija je shvatila da su mu potrebne rukavice, pa je otila da ih donese, zadovoljna to moe bar neim da bude od pomoi. Potom je reila da skuplja kamenje na gomilu, kako bi ga kasnije stavili preko grobova. Kad je to obavila, sela je i gledala, ali sat kasnije ponovo je ustala da napuni uturu vodom. Dok je trajalo dugo rahatsko vee, on je povremeno prestajao da kopa i tupo zurio u prazno, i tada je bez rei prihvatao pruenu vodu. Potom bi ponovo prionuo na posao, i neumorni zvuk lopate ispunio bi itav svet. Kad se smrailo, Sofija je iz lendera donela svetiljku i ostala je sa njim sve dok nije zavrio, neto iza ponoi. Emilio je iziao iz drugog groba i neko vreme sedeo zgrbljen, sa glavom u rukama. Potom se trgao i s naporom ustao. Zajedno su poloili ostatke DeVe Jarbroua i En Edvards na poslednji poinak, i potom on poe da ih zatrpava. Kada su grobovi bili pokriveni kamenjem, kratka, beskrajna no se zavrila i njih dvoje samo su stajali kraj grobova, suvie iznureni da bi mislili ili govorili. Sofija se sagnula da ugasi svetiljku, iji se narandasti sjaj izgubio u jutarnjem svetlu. Kada se ispravila, ustanovila je da gleda Emilija Sandoza pravo u oi i uasnula se od onoga to je u njima videla. Koliko dugo su se poznavali? Deset godina? Za sve to vreme nikada ga nije pozvala po imenu... Pokuala je da nae rei, neki nain da mu stavi do znanja kako zna koliko je izgubio, kako poznaje teinu, dubinu i irinu bola, i da ga deli sa njim. "Emilio", konano je rekla, "ja sam tvoja sestra i oboje smo siroii." Verovala je da je on suvie umoran, suvie zgroen da bi plakao, ali pogledao ju je i klimnuo glavom, prihvatajui; pustio ju je da mu prie i da ga dodirne. I kada su se konano zagrlili, ona je bila udata ena, nosila je dete njegovog prijatelja, a on je bio svetenik u venosti, obuzet uasnom tugom, i grlili su jedno drugo u tupom bolu punom jada. Uzela ga je za ruku i povela nizbrdo; svratila je po istu odeu i odnela je do reke. Sprali su sa sebe krv, blato i znoj, i obukli se, a onda ga je povela svojoj kui, jezivo tihoj kao prvog dana kada su stigli u ovo udno i divno selo. Spremila im je oboma neto da jedu; on je u prvi mah odbio, ali ona je bila uporna. "To je jevrejski zakon", rekla je. "Mora da jede. ivot tee dalje." Kada je uzeo prvi zalogaj, vie nije mogao da se zaustavi i progutao je sve to je stavila pred njega. Sofija je znala, kao to e i njen mu znati sledee veeri, da niko ne treba da spava sam, sada, posle svega toga, i zato ga je smestila u krevet, na Dimijevo mesto, i malo posklanjala stvari pre nego to je legla kraj njega. Tada je prvi put osetila pokret deteta u sebi. Na trenutak je nepomino leala, zapanjena i obuzeta novim oseanjem. Potom je posegnula ka Emiliju, uzela ga za ruku i pritisla je sebi na trbuh. Nastala je pauza puna iekivanja, a onda ponovo okret i udar. ivot tee dalje, htela je da mu stavi do znanja. Smrt ima svoju protivteu. "Nisam htela da budem okrutna", priala je Dimiju sledee veeri, oajniki steui malene pesnice. "Samo sam elela da on oseti da je i dalje deo ivota." Emilio je naglo seo u postelji i odmakao se od nje, konano se slomivi. Tek tada je shvatila kako je to njemu moralo izgledati i preklinjala ga je da joj oprosti, pokuavajui da objasni. Razumeo je, ali prvi utisak bio je suvie jak i sada mu se inilo da je potpuno izdvojen, i nije mogao da govori. Ona je na to kleknula iza njega i zagrlila ga to je vre mogla, kao da ga sreava da se rastoi. Bio je uasno iznuren, ali dugo je plakao. Na kraju je ponovo legao, okrenuvi joj lea, sa licem u dlanovima. "Boe", ula ga je kako ponavlja apatom. "Boe." Legla je iza njega i podigla kolena, obgrlivi ga sve dok grevito drhtanje nije popustilo i dok mu dah nije postao sporiji i ujednaen. Tako su zaspali: osiroteli i iznureni, a smrt im je bila uvar ednosti. 31. Napulj: avgust 2060. Otac poglavar i njegove kolege uli su od Emilija skraenu verziju Sofijine prie, ali imali su izvetaj Marka Robioa o toj noi i o narednim danima. "VaKaani su bili ljubazni", rekao je Sandoz. "Kada su se vratili i saznali ta se desilo, pazili su da niko od nas ne ostane sam. Verujem da je to bilo delom iz elje da nas utee, ali mislim da su se i brinuli da je lovac VaHaptaa koji je ubio En i DeVea jo u okolini, i da trai novi lak plen. Bojali su se za svoju decu, naravno, ali i za nas, jer mi oito nismo znali kako da se uvamo. I privlaili smo nevolje." Glavobolje su bile strane, sa pauzama od svega par sati; prekidale su ga u molitvama, terale ga da zaboravi ak i na alost. Runi su smatrali da emocionalna uznemirenost izaziva bolest, ali bili su ubeeni da ne mogu niim da ga razgale. Askama bi leala kraj njega u mraku, bdijui sa njim, i kad bi se probudio, zatekao bi je kako ga gleda, traei znake da se bolje osea. Tada je ve bila starija i zrelija. "Meelo", rekla je na engleskom jednog jutra, "zar ne moe opet da bude radostan? Brinem se da bi mogao da umre." To je

142

predstavljalo preokret, slamku za koju je mogao da se uhvati, i zahvalio se Bogu na tome. Nije eleo da se ona plai zbog njega. "Otac Robio izvestio je da je u to vreme bilo mnogo beba", ree Don. Dok je itao izvetaje, izgledalo mu je da su brojna roenja moda pruila ljudima oseanje obnavljanja. I Robio je to, izgleda, osetio; pisao je kako je zaboravio "kakvu radost moe doneti novo dete, koliko je jednostavno zadovoljstvo osetiti vlanu deiju glavu na ramenu". U poslednjem izvetaju koji je Robio poslao, oko dve nedelje po smrti En Edvards i D. V. Jarbroua, Mark je pisao kako na Dorda Edvardsa divno deluje kada mu poloe u naruje novoroene, i kako osea pritisak novog ivota oko sebe. I Kvinovi su oekivali prinovu. No, na Donove rei Emiliovo lice je zadobilo onaj paljivo neutralni izraz koji im je svima jasno govorio koliko se napree. "Da. Bilo je mnogo beba." Sedeo je potpuno nepomino, ali mirno je gledao Johana Felkera pravo u oi. "Zbog bate." Svestan da je ovo upueno njemu, ali ne shvatajui zato, Felker odmahnu glavom. "Izvinite, ne razumem." "Greka. Ono to ste ekali. Kobna greka." Felker pocrvene i pogleda Oca poglavara, koji nije reagovao, a onda ponovo Sandoza. "To sam verovatno i zasluio." Sandoz je i dalje ekao. "Zasluio sam to", ponovi Felker. "Zapravo, imali smo sve podatke", ree Emilio. "Sve je bilo tu. Samo to nismo razumeli. ak i da su nam otvoreno rekli, verovatno ne bismo razumeli." Sluali su kucanje sata i gledali ga, ne znajui hoe li nastaviti ili e otii. Posle nekog vremena Sandoz se prenuo iz misli i ponovo poeo da govori. Prvo su uli pevanje. Vojniko, strogo ritmino. Odlomke, iz daljine, noene vetrom. VaKaani su se uzmuvali, okupili i poli uzbrdo, na ravnicu, da gledaju pribliavanje patrole. Zato nisu ostali u stanovima? Zato nisu pobegli? Kasnije je pomislio da su mogli da sakriju bebe, ali pri tome bi svakako ostavili trag koji bi svaki i upola sposoban grabljivac lako pratio. emu bi to sluilo? Zato su se skupili u krug - bebe, deca i oevi u sreditu - i ekali na otvorenom da patrola stigne. Kasnije, kada je proveo neko vreme ivei u Gajduru, bolje je razumeo ogranienja seoskih Runa; u to vreme bilo mu je neshvatljivo. Naprosto su predali bebe. Svakako su bili donekle svesni da nee smeti da ih zadre, ali sokovi ivota su nabujali i odabrali su sebi para, a priroda je, pomognuta batovanstvom stranaca koje je davalo bogatiju i dostupniju hranu, uinila ostalo. "Oni se razmnoavaju u skladu sa ishranom, razumete", priao je Sandoz. "To sam shvatio tek kasnije, a Supaari je potvrdio. Sistem je udeen tako da Rune obino ne uznemiravaju seksualne elje. Imaju porodini ivot, ali ne razmnoavaju se osim ako Janaate ne dozvole. Njihov nivo masti obino je vrlo nizak. Putuju do mesta gde hrana prirodno raste. To zahteva dosta energije, da? Bate su poremetile ravnoteu." Gledao ih je jednog po jednog, kako bi video jesu li razumeli. "Teko je shvatiti, zar ne? Vidite, Janaate ne dre Rune u oborima i talama. Runi rade u okviru kulture Janaata zato to tako ele. Tako su odgajeni, i njima je to normalno. Kada zajedniki raun sela dostigne odreeni nivo, dobijaju dodatnu hranu, dodatne kalorije, i to dovodi enke u estrus." ulijani se iznenada seti jednog izraza iz izvetaja. "Pasivni glas", ree on. "udio sam se kad sam to proitao. Doktor Edvards je rekla da Runi ne biraju istog partnera za zainjanje i odgajanje dece." "Da. Vrlo istanano, zar ne? Patrnere za zainjanje ne biraju oni; biraju ih Janaate, genetiari. Runi biraju sa kim e se venati, ali razmnoavaju se prema zahtevima Janaata." On se nasmeja, ali zvualo je vrlo loe. "Kad malo razmislite, to je vrlo human sistem, u poreenju sa nainom na koji mi gajimo ivotinje za meso." Felipe Rejez preblede. "Oh, Boe", jeknu on. "Da. Sada razumete, zar ne?" Sandoz pogleda Felkera, koji jo nije shvatio. Sada i on zatvori oi. "Da, razumete", ree Sandoz, videi tu reakciju. "Merila u gradu, za strunjake, vrlo su visoka. Ali nita ne propada. Ako ishod parenja ne odgovara merilima, potomstvo se uklanja to je pre mogue, pre nego to se stvori veza. Kao kod teladi, recimo." Johan Felker je izgledao kao da e mu pozliti. "Seoski Runi imaju, u neku ruku, najvie sree. Sakupljaju hranu i druge delove biljaka, uglavnom isto kao to bi radili i da nema uticaja Janaata na njihov ivot. Razmnoavanje im je strogo kontrolisano, ali ne love ih kao u praistoriji, osim kada naie poneki VaHaptaa krivolovac, koji i dalje koristi Rune na drevni nain, kao hranu na dohvat ruke. To nam je Supaari rekao. Kada je to bilo? Oko dva dana poto su En i DeVe ubijeni. Ja sam se setio krivolova, ali nisam shvatio da to podrazumeva i postojanje legalnog korienja mesa." "To ne bi nita promenilo, Emilio", ree Don. Sandoz iznenada ustade i ushoda se po sobi. "Ne. Ne bi. Znam, Done. Ve je bilo prekasno. Bate su ve bile zasaene. Bebe su be bile zaete. Svuda. Po itavom Inbrokaru. ak i da sam razumeo ta nam je Supaari rekao, to ne bi nita promenilo." Zastao je pred Felkerom. "Zatraili smo dozvolu. Razmiljali smo o ekolokim posledicama. Samo smo hteli da se sami hranimo, da ne budemo selu na teretu." Zastao je i dodao, sa kontrolisanom iskrenou. "I eleli smo da jedemo neto to poznajemo. Niko nije pomislio nita loe. ak ni Supaari. Ali on je bio mesoder! Mislio je da e bata sluiti za ukras. Nije ni pomislio da emo gajiti hranu." Otac poglavar se zavali u stolici. "Reci nam ta se desilo dalje."

143

Emilio se ukoi. Dugo je gledao ulijanija, kao da je zbunjen. Onda im je rekao. Oficir Janaata oito je znao za nedozvoljeno razmnoavanje i naredio je Runima da iznesu bebe. To je uinjeno u gotovo potpunoj tiini; samo je nekoliko starije dece, kao Askama, poelo da kenjka. Ljudi su bili sakriveni u sreditu grupe. Moda ne bi ni bili primeeni da Sofija nije izila napred. A moda i bi. ak i da nisu sami skrenuli panju na sebe, brzo bi ih otkrili po mirisu. "Nismo imali pojma ta e se desiti. Izili smo na otvoreno jer su svi to uinili", govorio je Sandoz. "Od svih nas, jedino je Mark video nekog drugog Janaatu osim Supaarija, i oseao se vrlo nelagodno zbog ove patrole. VaKaani su nas zamolili da ostanemo u sredini i utimo, i Mark je smatrao da je to ispravno. Bio je veoma uznemiren, da? Rekao mi je da je video neto u gradu, ali nije bio siguran je li dobro razumeo. Manuai nam je rekao da utimo, i tako nikada nisam saznao o emu je bila re. Video sam samo da se Mark boji, ali Runi su, izgleda, bili sasvim mirni. A onda je patrola poela da ubija bebe." Emilio sede i poloi glavu u ake. Brat Edvard ode u kupatilo po 'prograin', ali kada se vratio u kancelariju, Sandoz je govorio dalje i nije ni pogledao boicu leka koju je Ed spustio pred njega. "Postoji hebrejski izraz", govorio je. "Eshet chayil: odvana ena. Sofija je pre nas ostalih shvatila ta se deava." "I pruila je otpor", ree ulijani, iznenada shvativi zato su se kasniji nemiri vezivali za dolazak jezuitske misije. "Da. uo sam da je ona prva rekla, ali VaKaani su smesta prihvatili i poeli da skandiraju: 'Nas je mnogo. Njih je malo'. Kad je to rekla, pola je napred." Viao ju je nou, u snovima: podignuta glava, kraljevsko dranje. "Podigla je jednu bebu sa zemlje. Mislim da je zapovednik Janaata bio toliko zapanjen njenom pojavom da u prvi mah nije mogao ni da se pokrene. Ali onda je celo selo jurnulo da povrati decu, a kada su se Runi pokrenuli, patrola je reagovala veoma brzo." Seo je, zadihan, rairenih oiju; zurio je u sto. "Bilo je to krvoprolie", konano je rekao. Fleker se nae napred. "Moda biste hteli da prekinemo?" "Ne. Ne. Moram da zavrim." Emilio podie glavu i zagleda se u boicu 'prograina', ali nije je dodirnuo. "Mislim da je patrola neko vreme bila izvan kontrole. Verujem da je u pitanju bila kombinacija oka zbog naeg prisustva i besa to su se Runi pobunili protiv njih. A ono to je Sofija rekla za njih bilo je uasno, da? Morate razumeti da i Janaate strogo kontroliu svoju brojnost, kako bi mogli da opstanu u uslovima koje su stvorili. Struktura njihove populacije gotovo je istovetna kao kod divljih grabljivaca, oko etiri posto od populacije plena. To mi je objasnio Supaari. I kad su uli da Runi skandiraju 'Nas je mnogo, njih je malo' - to mora da je za njih bio pravi komar." "Ne mogu da verujem da ih branite", zgroeno ree Felipe. Oko njih se naglo razvio razgovor, rasprava o sindromu Stokholm. Emilio poloi ake na glavu dok je razgovor trajao. Iznenada spusti pesnice na sto, pazei da ne oteti proteze. "Ako nastavite s tom bukom", ree on tiho i odmereno, "morau da prekinem." Na to svi zautae, a on paljivo i duboko udahnu. "Ne branim ih. Pokuavam da vam objasnim ta se i zato desilo. Ali to je njihovo drutvo, i plaa svako svoju cenu za takav nain ivota." Zagledao se u Rejeza. "Koliko ima stanovnika na Zemlji sada, Felipe? etrnaest, petnaest milijardi?" "Gotovo esnaest", tiho odvrati Felipe. "Na Rahatu nema prosjaka. Nema nezaposlenosti. Nema prenaseljenosti. Nema gladi. Nema unitavanja ivotne sredine. Nema genetskih bolesti. Starci ne pate od senilnosti. Oni sa pogubnim bolestima ne pate dugo. Plaaju uasnu cenu za takakv sistem, ali i mi plaamo, Felipe, a naa valuta je patnja dece. Koliko je dece umrlo od gladi danas po podne, dok smo sedeli ovde? To to nai leevi nisu pojedeni ne znai da smo kao vrsta ita moralniji!" ulijani je saekao da se Sandoz istrese i smiri. "Reci nam ta se desilo", ponovi on potom. Emilio ga pogleda kao da je izgubljen, ali na kraju je shvatio da je skrenuo sa glavnog toka. "Verujem da je patrola nameravala samo da pobije bebe, u poetku. Supaari mi je kasnije rekao da bi, ukoliko bi se seljani i drugi put razmnoavali bez dozvole, to bio ozbiljan zloin za enke koje su rodile. Ali poto su Runi pruili otpor, patrola je preterano reagovala. Oito su hteli da ugue pobunu." "Koliko je bilo poginulih?" mirno upita ulijani. "Ne znam. Moda treina VaKaana. Moda i vie." On odvrati pogled. "I Sofija. I Dimi. I Dord." Tu se konano predao i posegnuo za 'rograinom'. Prekasno, najverovatnije, da bi mu ita koristio. Gledali su ga dok je uzimao dve tablete i pio ih sa aom vode. "A gde si bio ti?" upita ulijani? "U sreditu grupe. Askama se veoma uplaila. Kada je poelo ubijanje, Manuai i ja smo pokuali da je zatitimo svojim telima. ajpas je poginula branei nas." "A otac Robio?" "Pobegao je." Sandoz pogleda Felipea i tiho nastavi. "Ni njega ne branim, ali nije bilo nita to je mogao da uradi. Mi smo bili stasom kao poluodrasla deca, a vladao je haos. Nije bilo vitetva. Koga god su dohvatili, zaklali su ga." Gotovo ih je molio da razumeju. "Bili smo potpuno nepripremljeni za tako neto! Supaari je bio sasvim drugaiji. Pokuajte da zamislite kako smo se oseali." "Vojska Janaata je produena ruka razumne mesoderske vrste", tiho ree Felker. "I branili su civilizaciju kakvu poznaju. Mora da je bilo uasno."

144

"Da." Bilo mu je sve tee. "Molim vas, ugasite svetla." Felker ustade da to obavi. Potom se ponovo zau glas Oca poglavara. "Reci nam." "Ja sam odmah zarobljen." uo je Askamu kako vriti njegovo ime. "Marka su ulovili bez problema. Patrola nas je povela sa sobom. Od sela do sela. Mislim da nisu ni znali da su bate naa zamisao. Naprosto nisu znali ta da rade sa nama. Imali su posao da obave i poveli su nas sa sobom. Verovatno bi nas na kraju odveli u Inbrokar, prestonicu. U svakom selu u koje smo doli spaljivali su bate i ubijali bebe. Moram da zavrim." Zastao je, i usredsredio se da smiri disanje. "Mark - razumete da su bate bile Markove, da? Kad je prisustvovao pokoljima..." Opet nekoliko minuta. "Janaate jedu samo jednom dnevno. Davali su nam hranu svakog jutra, a onda smo marirali satima. Mark je odbijao hranu. Pokuao sam da ga ubedim, ali on bi samo rekao neto na francuskom. Nekoliko rei." Spustio je ruke sa lica i pokuao da ih pogleda. "Na mnogim jezicima sam nepismen", rekao je. "Nauio sam da govorim arapski i amarski i K'San, ali ne i da ih itam. Francuski je jedini jezik koji mogu da itam, ali ne i da govorim. Kad se izgovara, mnogo je drugaiji, da?" Svetlo je bilo prejako. Ponovo je zatvorio oi. "Kada bih pokuao da ga nagovorim da jede, Mark bi samo rekao neto kao 'ilson lesenson' Nisam razumeo. Trebalo je da pokuam..." "Ils sont les innocents", prekide ga ulijanijev glas. "Teko je zamisliti nezamislivo. Davali su vam meso pobijenih, nedunih beba." Emilio se sada sav tresao. "Da. Kasnije sam i ja video... nita nije bacano uzalud. Ede?" Uspeo je da se uzdrava dok ga brat Edvard nije odveo u kupatilo, a kada je munina popustila, Ed mu je umesto 'prograina' koji je povratio dao injekciju. Nije imao pojma ko ga je odveo u sobu, ali pre nego to je zaspao, uspeo je da kae: "Ponekad to sanjam." Kada se probudio, kraj postelje je sedeo Johan Felker sa brojanicama u rukama. "ao mi je", rekao je. Sandoz je mogao da nastavi tek kroz dva dana. "Rekao si nam da si mislio kako e vas patrola odvesti u prestonicu", poe ulijani. "Pretpostavljam da niste stigli u... u Inbrokar", rekao je, bacivi pogled na beleke. "Nismo. Supaari mi je kasnije rekao da je stigao u Kaan oko dva dana posle pokolja. Uredio je stvari tamo, a onda je poao za Markom i za mnom. Pretpostavljam da je morao da nagaa kojim putem su nas vodili. Stigao nas je tek posle oko dve nedelje. Tog vremena se vrlo nejasno seam. Nismo dejstvovali kako treba. Pokuavao sam da nagovorim Marka da jede. To... nisam uspeo. Posle nekog vremena sam odustao." "Ali ti si jeo meso", ree Don. "I kada si znao." "Da." Emilio zastade, traei naina da objasni. "Svojevremeno je u britanskoj vojsci bilo mogue osuditi oveka na osam stotina udaraca biem. Jeste li itali o tome? Neki ljudi su to uspeli da preive, i kasnije su rekli da posle nekog vremena vie nisu oseali bol. Oseali su samo nekakvo lupkanje. Sa mojom duom je bilo tako. Da li razumete? Gledao sam ubijanje beba, jeo sam meso. Posle nekog vremena, sve se pretvorilo u lupkanje." Slegnuo je ramenima. Pokuavali su, ali znao je da ne mogu da zamisle tako neto. "No, Supaari je uspeo da sustigne patrolu. Kada nas je naao, Mark je ve bio veoma slab. Mislim da bi ga zapovednik uskoro ubio. Usporavao ih je." Kada je video Supaarija, nije bilo nikakvih oseanja. On i Mark samo su sedeli na zemlji, suvie umorni da misle, nadaju se ili se mole. Iako je jeo meso, Emilio je bio iznuren. Znao je da nee moi jo dugo da odrava Marka, kad je i sam bi ona ivici snage. "Mislim da je Supaari podmitio zapovednika. Dugo su razgovarali. Na jeziku koji nisam poznavao." "Dakle, Supaari vas je poveo nazad u Kaan?" upita Don kada se tiina otegla. Sandoz se tre. "Ne. Nisam siguran da bismo tamo bili poeljni. Odveo nas je u Gajdur. U svoju zgradu. Kaan vie nikada nisam video." "Na osnovu ranijih opisa oca Robioa, pretpostavljam da ste u gradu mogli biti bezbedni, samo ako ste bili sklonjeni od oiju", ree Otac poglavar. "Ili moda greim?" "Verujem da je Supaari u poetku i mislio da nas odvede na bezbedno mesto. Moda nije ni sam znao ta namerava. Oseao se obavezan prema nama, moda. Mislim da je stvarno bio zavoleo En. A na nama se veoma obogatio. Za jednog Janaatu, bio je veoma saoseajan. Mislim da je mogao, do izvesne mere, da zamisli kako se oseamo, sami i bespomoni." Vinenco ulijani se na to ukoi, mada ga Sandoz nije gledao. Zasluio sam to, pomisli Otac poglavar, ponavljajui u sebi rei Johana Felkera, ak i ako nije reeno namerno. "U svakom sluaju", nastavljao je Sandoz, "oito je odluio da nas otkupi, dovede svojoj kui i preuzme odgovornost za nas. Postali smo deo njegovog domainstva." "Tada te je odveo da vidi brljan, staaku?" upita Don. "Da." Barem ovaj put nije morao da objanjava. Nepomino je sedeo, ne mislei ni na ta, dok je Don Kandoti priao ostalima o hastaakali. Kako se izvodi da ake izgledaju kao visee grane brljana, koji raste na snanijim biljkama, ime se simbolie i namee zavisnost. Don je sada shvatao zato je Mark umro. "ta ako je Mark ve imao skorbut?" upitao je ranije Sandoza. "Da li je bilo neto to si ti jeo, a Mark nije?" Marka Robioa nije ubio skorbut, ubili su ga gladovanje i anemija. A sasvim verovatno i oajanje.

145

Kasnije je shvatio da je zapao u kliniki ok negde na polovini unitavanja leve ake. Tokom nekoliko narednih dana povremeno je dolazio svesti, oznojen, smrznut i edan kako nije mislio da se uopte moe biti. inilo mu se da nikako ne moe da udahne dovoljno vazduha; kada bi zaspao, sanjao bi da se gui ili davi. Ponekad bi u snu posegnuo za neim, pokuavajui da se probije do vazduha, i ake bi mu se trgle kao to pas u snu trza nogama, i probudio bi se vritei, jer je nehotini pokret slao kroz nerve u rukama tanke munje stranog bola. Neko vreme je bio toliko nepokretan zbog beskrvnosti da nije mogao da pogleda ta su mu uinili. Oseao je da su mu ake umotane, natekle i da pulsiraju od bola, ali nije mogao da podigne glavu i pogleda ih. Ponekad je neko dolazio i pomerao mu prste, isteui ih da lee ravno. On je znao samo da mu to donosi uasan bol, pa je, jecajui, preklinjao da prestanu. Govorio je panski i prema tome niko ga nije razumeo, ali i da je govorio savren visoki K'San ne bi mu nita pomoglo. Zbog neeg su verovali da bi povijenost prstiju kvarila lepotu kojom padaju sa zglobova. Zato su ga putali da vriti. Kako mu je telo polako nadoknaivalo izgubljenu krv, mogao je da se pomalo kree, ali to mu nije nimalo koristilo. Dotle je ve poelo formiranje oiljaka, a svrab ga je izluivao. Vezali su ga kako ne bi zubima pokidao zavoje, plaui od oajanja. Silno otimanje protiv vezivanja verovano je spreilo stvaranje krvnih ugruaka u nogama, koji bi se ranije ili kasnije pokrenuli i izazvali srani ili modani udar. Osim toga, Boe pomozi mu, jeo je meso tokom dugog mara iz Kaana i zato je bio srazmerno dobro uhranjen kada je podvrgnut hastaakali. Te dve stvari su mu verovatno spasle ivot, bilo to dobro ili loe. Prva reenica koju je izgovorio na runskom bila je zahtev da mu kau kako je Mark. "Taj neko nije snaan", dobio je odgovor, ali od napora da postavi pitanje toliko se umorio da ga nije ni uo; prvi put je spavao bez snova. Kada se ponovo probudio, glava mu je bila bistra, nije bio vezan i bio je sam, u suncem osvetljenoj sobi. Uloio je ogroman napor da sedne i da prvi put pogleda svoje ake. Nije uopte reagovao kada ih je video, bio je preslab ak i da se upita zato su mu to uinili. Jo je sedeo, pogrblen, bled i zurei u prazno, kada je ula slukinja. "Neije srce e se razboleti ako ne vidi Marka", rekao je to je odlunije mogao. Kao to bebe blizance stavljaju u odvojene sobe da ne bi budile jedna drugu, tako su razdvojili i dvojicu stranaca. Runi su znali da fizika snaga, dokazana vritanjem, znai da e manji od dvojice verovatno preiveti. Nadali su se i za onog tihog, ali ne mnogo, pa su ga odvojili kako mu stalno buenje jaeg ne bi oduzimalo snagu. "Taj neko spava", rekla je Avidan Sandozu. "Neko e te odvesti kod njega kad se bude probudio." Dva dana kasnije Sandoz je ponovo sedeo i ekao je, odluan da po svaku cenu stigne do Marka. "Neije srce e stati ako ne vidi Marka", rekao je, ustao i poao ka vratima na mravim nogama koje kao da nisu imale kosti. Avidan ga je sustigla pre nego to je pao, pa ga je, gunajui, nosila kroz zgradu do sobe u kojoj je spavao Mark. Soba je bila puna zadaha krvi, a Mark je bio potpuno siv u licu. Emilio je seo na ivicu njegovog gnezda, poloivi unitene ake u krilo, i pozvao ga po imenu. Mark je otvorio oi, i pojavila se iskra prepoznavanja. Emilio nije znao ta je Mark govorio tokom poslednjih sati. Upitao ga je na latinskom eli li da se ispovedi. Mark je na to nastavio da apue na francuskom. Kada je prestao, Emlio je izgovorio razreenje. Mark je potom zaspao, i Emilio takoe, sedei na podu kraj postelje, sa glavom tik kraj Markove desne ake, koja je jo krvarila. Negde tokom noi osetio je da mu je neto dodirnulo kosu i uo je nekog kako kae: "Deus vult." Moda je i sanjao. Ujutro, kad ga je obasjalo sunce, probudio se, ukoen i iznuren. Naterao je sebe da ustane i izie iz sobe u potrazi za Runom koji e pozvati iscelitelja, da vrsto pritisne rane izmeu Markovih prstiju. Avidan ga je samo belo gledala. Kasnije se upitao je li se setio da govori runski. Moda je ponovo koristio panski. Nikada vie nije mogao da se seti. Mark Robio je umro oko dva sata kasnije, ne dolazei svesti. "Kada je postupak izveden, otac Robio bio je u vrlo loem fizikom stanju", govorio je Don, "i nije preiveo." Emilio podie pogled i vide da mu svi pilje u ake. Premestio ih je u krilo. "Mora da je bilo veoma teko", ree Otac poglavar. "Jeste." "A onda si bio sam." "Oh, ne", tiho ree Emilio. "Oh, ne. Verovao sam da je Bog sa mnom." Rekao je to veoma ozbiljno i nisu mogli da znaju da li tako i misli ili se podsmeva. Sedeo je i gledao Vinenca ulijanija pravo u oi. "Da li veruje u to? Je li Bog bio sa mnom?" Pogledao ih je sve redom: Dona Kandotija, Felipea Rejeza, Johana Felkera, Edvarda Bera, a potom ponovo Vinenca ulijanija, koji nije mogao da progovori. Sandoz ustade i poe ka vratima. Otvorio ih je. Onda je zastao, kao da mu je neto sinulo. "Nije komedija. Nije tragedija." Potom se nasmejao, uasnim zvukom, bez imalo humora. "Moda farsa?" Potom je iziao. 32.

146

Napulj: avgust 2060. "Mislim da sam moda za Supaarija predstavljao razoaranje", poe Sandoz narednog dana. "En je bila divna za saradnju, i njih dvoje su uivali jedno u drugom. Ja nisam bio ni blizu toliko zabavan." "Bili ste puni bola, uasa i polumrtvi", odvrati na to Felker. Don klimnu glavom, prvi put saglasan sa neim to je rekao Johan Felker. "Da! Loe drutvo za veeru." Sandoz je ovog popodneva delovao otro i britko. ulijaniju se ovo neobino raspoloenje oito nije dopadalo; Sandoz ga je prenebregao. "Nisam siguran da je Supaari dobro razmislio pre nego to me je primio za izdravano lice. Moda je u pitanju bio spontani gest meuplanetne dobre volje. Moda je kasnije ipak poalio to me nije prepustio vladi." Sandoz slee ramenima. "U svakom sluaju, izgleda da su ga najvie zanimali trgovaki vidovi situacije, a ja mu nisam mnogo koristio kao ekonomski savetnik. Pitao me je ta mislim, hoe li sa Zemlje moda doi jo neka grupa. Rekao sam mu da smo javili kui kako stoje stvari na ovoj planeti i da je mogue da stigne jo neko. Nije se moglo znati kada. On je na to odluio da ui od mene engleski, jer je to oito bio budui zajedniki jezik. Ve je bio poeo da ui poneto od En." "Tako. Imao si posao kao lingvista", vedro ree ulijani. "Barem neko vreme." "Da. Supaari se stvarno trudio. Mnogo smo razgovarali kad sam se dovoljno oporavio da znam koji jezik bi trebalo da koristim. Za njega je to bila dobra veba u engleskom, i mnogo ta mi je objasnio. Trebalo bi da mu budete zahvalni. Od njega potie veina objanjenja o onome to nam se dogodilo. Bio je od velike pomoi." "Koliko si ostao kod njega?" upita ulijani. "Nisam sasvim siguran. Moda est, moda osam meseci. Za to vreme sam nauio K'San. Jeziv jezik. Najtei koji sam ikada uio. Pretpostavljam da je i to bio deo ale", ree, potpuno neobjanjivo. Ustao je i poeo da se eta po sobi, nervozan i rasejan. "Jesi li uo neto o neredima o kojima su izvestili Vu i Ajsli?" upita ulijani, pratei ga pogledom. "Ne. Bio sam prilino izolovan, verujte. No, pretpostavljam da su Runi, sa svojom tipinom kreativnou, poeli da razrauju Sofijino zapaanje da je njih mnogo, a Janaata malo." "Vu i Ajsli su pitali za tebe im ih je Askama dovela u Supaarijevu zgradu", ree ulijani i zastade kad je video kako se Sandoz trgao. "Supaari im je rekao da je uredio drugi smetaj za tebe. Kako je ono tano rekao? A, evo: 'prigodniji njegovoj prirodi'. Moe li da nam kae zato si premeten iz njegovog domainstva?" Sandoz se na to neprirodno nasmeja. "Zna li ta sam jednom rekao En Edvards? Da se Bog nalazi upravo u tom zato - u znaenju." Sada nikoga nije gledao. Stajao je, okrenuvi svima lea, i gledao kroz prozor, pridravajui laku zavesu, paljivo, da proteza ne bi zakaila tkaninu. "Ne", ree on konano. "Ne znam ta je time mislio, osim da je verovao kako je u pravu to tako postupa." "to on postupa", tiho ponovi ulijani. "Da li si ti uinio neto ime bi izazvao premetanje?" "Oh, Hriste!" Sandoz se naglo okrete ka njemu. "ak i sada? Posle svega ovoga?" Vratio se do svog mesta i seo za sto, tresui se od besa. Kada je progovorio, glas mu je bio vrlo tih, ali oito je suzbijao gnev; ruke je drao u krilu, a pogled nije dizao sa stola. "U domainstvu Supaarija VaGajdura imao sam poloaj obogaljenog zavisnog lica. Supaari nije bio prevrtljiva osoba, ali verujem da se umorio od mene. Ili je moda smatrao da sam obavio svoj posao uitelja jezika, poto je mogao teno da govori engleski, i da je vreme da zauzmem drugaiji poloaj, figurativno reeno." Sada je pogledao pravo u ulijanija. "Moje miljenje povodom smetaja ili zanimanja nije bilo traeno ni u jednom trenutku. Koliko izriito moram da kaem?" Spavao je kada su doli po njega, odmah u svitanje. Uhvaen u mreu sna, u prvi mah nije bio siguran da li su ruke stvarne ili izmiljene, a u trenutku kada je saznao, vie nije mogao da se oslobodi. Kasnije, kada se pitao da li je moda mogao nekako da pobegne, znao je da je pitanje besmisleno. Kuda bi otiao? Gde bi naao sklonite? Jednako besmisleno: otimanje, zahtevanje objanjenja. Prvi udarac isterao mu je vazduh iz plua, a drugi ga je gotovo onesvestio. Bili su vrlo delotvorni, nisu vie troili vreme na batine. Napola su ga vukli, a napola nosili, dok je pokuavao da zapamti put; imao je neodreen utisak da se stalno kreu uzbrdo. Kada su stigli u palatu Galatna, glava mu se razbistrila i mogao je da die bez bola. Sa rukama zavrnutim na lea, vodili su ga kraj vodoskoka koje je gledao iz Supaarijeve zgrade, pa kroz iroku kapiju palate, niz hodnike blistave od arenih ploica i poploane mermerom i jaspisom, kroz unutranja dvorita, ispod visokih, zasvoenih tavanica. I najjednostavnije stvari unutar palate bile su pozlaene, zidovi naikani srebrnim ukrasima, na kojima je svaka dijagonala bila naglaena draguljem: bilo je smaragda, rubina, ametista i dijamanata. U prolazu je primetio ogromnu sobu, moda za prijeme, u kojoj se nalazio prostrani baldahin od ute svile, izvezen tirkizom, purpurom i proleno zelenom bojom, sav protkan zlatnim nitima, a pod njim jednako bogate gomile jastuka, crvenih, plavih i boje slonovae, ija je jarka tkanina opet bila puna ipki i dragog kamenja. Soba za sobom: u njima nije bilo niega pravog to nije moglo biti izvijugano, niega ravnog to nije moglo biti naarano, niega bledog to nije moglo biti obojeno. ak je i vazduh bio ukraen! Svuda se oseao miris: stotine parfema koje nije mogao da prepozna niti imenuje.

147

Bilo je to najspektakularnije vulgarno mesto na kome je ikada bio, suludo je pomislio. Izgledalo je i mirisalo kao jeftina javna kua, osim to su dragulji bili pravi i to je svaki gram parfema verovatno kotao koliko godinja zarada nekog sela. Pokuao je da govori i runski i K'San, kad god bi sreli nekoga novog, ali niko nije reagovao i u prvi mah je pomislio da je posluga gluvonema. Kako je dan odmicao, poeli su da mu izdaju kratka nareenja na nekom obliku K'Sana koji mu je bio nerazumljiv, kao to je gornjenemaki nerazumljiv nekome ko govori donjenemaki. Idi tamo. Sedi ovde. ekaj. Trudio se da sve poslua; kad bi pogreio, ukali su ga. Sada je on bio gluvonem. U narednim danima nalazio se u neobinoj meavini slobode i ogranienja. Video je i druge koji su se nalazili, kao i on, u prefinjenim, ali vrlo delotvornim kavezima. Mogli su da se kreu iz kaveza u kavez, ali ne i po palati. Zooloki vrt, pomislio je, pokuavajui da nae neki smisao. Nalazim se u nekoj vrsti privatnog zoolokog vrta. Ostali su bili neobini, ali veoma lepi Runi i nekoliko Janaata, a za nekoliko osoba nije bio siguran kojoj vrsti pripadaju. Runi koji su se nalazili u ovom udobnom zatvoru pomagali su mu kada mu je bilo potrebno zbog aka. Bili su neobino ljubazni i pokuavali su da mu pomognu da se osea kao lan te udne zajednice unutar kienih i skupocenih zidova palate Galatna. Bili su ljubazni, ali delovali su mu gotovo glupo, kao da su odgajeni samo zbog izgleda, sa krznom u neobinim bojama, prugastim ili takastim; jedan je liio na zebru. Veina je imala lepa lica, nekoliko ih je imalo grivu, nekolicina gotovo nije imala rep. Niko nije govorio nareje runskog koje je nauio u Kaanu. Janaate su se nalazile u posebnom odeljenju i nisu uopte obraali panju na njega, iako nije video da imaju neki poseban poloaj unutar zoolokog vrta. Nosili su bogato odelo, sa kapama koje su im pokrivale i lice, i bili su sitniji od Supaarija. Kasnije je shvatio da su u pitanju enke, a jo kasnije je otkrio da su to sigurno oni jalovi partneri o kojima mu je priao Supaari. Obraao im se na K'Sanu, molio da mu objasne kakvo je ovo mesto, ali nisu obraali panju na njega. Nikada nije uspeo da ih navede da mu odgovore, na bilo kom jeziku. U Supaarijevom domainstvu hranili su ga u nepravilnim razmacima, ali obilno, kao to malo dete hrani ivotinjicu koju je veoma elelo, ali je se zasitilo. Ovde je hrana bila stalno na raspolaganju, poto su, kako je pretpostavio, veina stanara bili Runi kojima su potrebni esti obroci. Teorijski, to je bilo poboljanje, ali on je izgubio apetit. Runi su uvek bili dirljivo zadovoljni kada bi od njih primio hranu. Zato je jeo, da im uzvrati na ljubaznosti. Ustanovio je da je sad potpuno beskoristan, da ga dre kao zanimljivost, jedinstvenu i neobinu kao razmetljive sitnice koje je video natrpane po uglovima i policama Galatne, onog prvog dana. A onda su mu stavili ogrlicu naikanu draguljima, i inilo mu se da je to potpuno ponienje. Smatrao je sebe sasvim jednakim majmunu kapucineru koga su evropske aristokrate iz esnaestog veka drale na zlatnom lancu. Supaari, ma koliko hladan i prevrtljiv, barem je bio intelektualni sagovornik. Sada je pokuao da se pripremi za predvidljive posledice potpune usamljenosti, da bude strpljiv sa upljom ne-stvarnou u kojoj se naao. Mnoio je brojeve napamet, pevao u sebi i pokuavao da se moli, ali prestao je kada je primetio da mea jezike. Vie nije bio siguran ta je panski, a ta runski, i to ga je plailo vie od svega to je dotad doiveo. Najgore mu je bilo kada je shvatio da vie ne moe da se seti imena prvog suseda u Portoriku. Silazim s uma, pomislio je, re po re. Sve vreme je bio zbunjen i donekle uplaen, ali naterao je sebe da se dri neke vrste dnevnog rasporeda, da veba. To je zabavljalo njegove kolege Rune, ali ipak je nastavio. Imao je na raspolaganju kade sa namirisanom vodom, uasno prekiene kao i sve ostalo. Poto mu tu niko nije nareivao, odabrao je vodu najmanje neprijatnog mirisa i trudio se da odrava kakvu-takvu istou. "Reci nam", uo je glas Oca poglavara. "Mislio sam da sam prodat zoolokom vrtu kao zanimljiv primerak", ree Emilio Sandoz, strano drhtei; zurio je u sto, a svaka tiha re predstavljala je poseban napor samokontrole. "Neko vreme sam verovao da se nalazim u menaeriji, vlasnitvu Retara od Galatne. Aristokrate. Velikog pesnika. Autora mnogih pesama, da? Gospodina sa katolikim ukusom. A zapravo sam bio u nekoj vrsti harema. Kao Klitemnestra: bio sam primoran da se podvrgnem pokoravanju." Posle moda tri sedmice ili mesec dana, jedan straar je zastao pred kavezom i porazgovarao sa ostalima, koji su frktali i trzali repovima, okupivi se oko njega. Nije imao pojma o emu je re jer nije ni pokuao da naui ita sem najosnovnijih izraza jezika koji se ovde govorio. Pretpostavljao je da je to neka vrsta samozavaravanja. Ako ne naui jezik, nee morati da ostane tu. Glupost, naravno. Iz razloga koje nije mogao da objasni, iznenada ga je obuzeo strah, ali umirio se pomilju koja e mu, vrlo brzo, unititi duu. Rekao je sebi: u Boijim sam rukama. ta god da mi se desi, takva je volja Boija. Dali su mu odeu, oito nainjenu naroito za njega, jer nije bila predugaka. Bila je uasno teka i strano je grejala, ali bolje i to nego da se etka nag. Potom su ga poveli, vrsto ga drei ispod ruku, u obinu praznu sobu, belu, bez ukrasa i bez mirisa. To ga je zapanjilo. Osetio je toliko olakanje to se naao izvan one uasne zbrke mirisa, zvuka i slike, da je umalo pao na kolena. A onda je uo Supaarijev glas i srce mu je zakucalo u naletu nade; bio je siguran da e sada biti osloboen. Supaari e me odvesti kui, pomislio je, sve je ovo bila nekakva greka; i smesta je oprostio Supaariju to nije doao ranije.

148

Kada je Supaari uao u sobu, pokuao je da mu se obrati, ali straar ga je unuo po potiljku i od udarca se zateturao i pao, izbaen iz ravnotee nezgodnom teinom odee. Odavno je proao fazu kada se ljutio zbog grubosti i sada se samo zastideo to je pao. S mukom je ustao i potraio pogledom Supaarija; naao ga je, ali kraj njega je stajao drugi Janaata, srednje visine i ogromnog dostojanstva, sa ljubiastim oima neverovatne lepote koje su ga gledale tako neposredno i ispitivaki da je morao da obori pogled. Odmah je znao da je to Retar. Ueni ljubitelj umetnosti. Supaari mu je priao o Retaru: veliki pesnik. Autor tananih pesama koje su dovele na Rahat Emilija Sandoza i njegove drugove... A onda je odjednom sve imalo smisla, i dah mu je zastao od lepote tog trenutka. Doveden je ovamo, korak po korak, da sretne ovu osobu: Hlavina Kiterija, pesnika - moda ak i proroka - koji e bolje od bilo koga drugog iz svoje vrste upoznati Boga kome slui Emilio Sandoz. Oseanje iskupljenja bilo je toliko sveobuhvatno da je gotovo zaplakao, postien to mu je vera toliko oslabila od straha i izdvojenosti. Pokuao je da se pribere, alei to nije snaniji, istrajniji, bolji instrument volje svoga Boga. A ipak se oseao proien, poto je odbacio sve druge ciljeve. Postoje trenuci, rei e Retaru, kada se nalazimo u toku ivota - trenuci susreta sa roenjem ili smru, ili trenuci lepote kada se pred nama potpuno otkrivaju priroda ili ljubav, ili trenuci uasne usamljenosti - trenuci kada nas obuzima sveta i divna svest. To moe da bude kao duboki unutranji mir ili kao nalet nezadrivih oseanja. Moe izgledati kao da dolazi izvan nas, bez ikakvog povoda, ili iznutra, izazvano muzikom ili pogledom na usnulo dete. Ako u takvom trenutku otvorimo srce, postanje nam se ukazuje u svoj svojoj jedinstvenosti i potpunosti. A kada se vratimo iz takvog trenutka svesti, naa srca eznu da nau naina da takav trenutak zauvek iskau reima, kako bismo mogli ostati verni takvoj vioj istini. Rei e Retaru ovako: kada moj narod trai ime koje e dati istini to je oseamo u takvim trenucima, izgovaramo re Bog, a kada to razumevanje pretoimo u bezvremenu poeziju, to nazivamo molitva. A kada smo uli vae pesme, znali smo da ste i vi nali jezik kojim ete opisati i sauvati takve trenutke istine. Kada smo uli vae pesme, znali smo da je to poziv od Boga, da bi nas doveo ovamo, da vas upoznamo... Rei e Retaru ovako: doao sam da nauim vau poeziju i da moda vama pokaem nau. Zato sam iv, rekao je u sebi, i zahvalio se Bogu itavom duom to mu je dozvolio da bude ovde, sada, da konano razume sve... Zadubljen u svoje uurbane misli i uveren u sigurnost i ispravnost onoga to je osetio, nije pokuavao da prati razgovor koji se vodio oko njega, iako se vodio na Supaarijevom nareju K'Sana. Nije se zapanjio kad su mu skinuli odeu. Golotinja mu je sada bila sasvim uobiajena. Znao je da je tuinac, da je njegovo telo ovoj uenoj osobi jednako zanimljivo kao i njegov um. Koji obrazovan ovek ne bi bio radoznao kada prvi put vidi pripadnika nove razumne vrste? Ko se ne bi zaudio gotovo potpunoj bezdlakosti, nerazvijenom nosu? udnim, tamnim oima... neobinom nedostatku repa... "...ali prijatne razmere, elegantni miii", govorio je Retar. Divei se ljupkoj i vrstoj grai, polako je obiao oko egzotinog tela, gladei ga jednom rukom; njegove fino zaotrene kande ostavljale su na bezdlakoj koi tanke linije iz kojih su navirale crvene kapljice. Preao je dlanom preko ramena, a onda se zagledao u krivinu vrata i obujmio ga akama, divei se njegovoj krhkosti; mogao bi jednim pokretom da mu polomi kimu. Potom je ponovo pokrenuo ruke, lako milujui bezdlaka lea, a zatim zaavi u neobini ponor, neverovatnu nepokretnost i ranjivost nedostatka repa. Potom je uzmakao i primetio da je stranac poeo da drhti. Iznenaen brzinom reakcije, Retar prie da isproba spremnost, podigavi strancu bradu i zagledavi se pravo u tamne, nerazumljive oi. Zakiljio je od snage straneve reakcije: brzo je okrenuo glavu u gestu pokoravanja, zatvorio oi i stresao se itavim telom. Prilino jadno, sve u svemu i neuko, ali veoma privlano. "Gospodaru?" zauo je glas trgovca. "Je li prihvatljivo? Zadovoljni ste?" "Da", ree Retar, nezadovoljan to su mu prekinuli uivanje. Pogledao je Supaarija i nestrpljivo mu se obratio. "Da. Moj sekretar e obaviti pravni deo posla. Moe zakazati vezu sa mojom sestrom za dan koji bude izgledao prikladan, bilo koji. Brate, nadam se da ete imati dece." Potom se ponovo zagleda u stranca. "Sada idi", ree on, i Supaari VaGajdur, upravo proglaeni Osniva nove loze u znak zahvalnosti za usluge uinjene Retaru od Galatne, u pratnji straara koji je doveo Sandoza iz saraja, izie iz sobe. Kada je ostao sam, Retar ponovo poe ukrug oko stranca i stade tano iza njega. Zbacio je svoju odeu i ostao tako, zatvorenih oiju, sav usmeren na svei nalet mirisa, jaeg i sloenijeg nego ranije. Moan, uzbuujui miris, jedinstven i neodoljiv. Mousna meavina nepoznatih amina, neobinih masnih kiselina i kratkih ugljeninih lanaca, uz jednostavne diokside iz nepravilnog daha i uz primesu gvoa iz krvotoka. Hlavin Kiteri, Retar od palate Galatna, najvei pesnik svog doba, koji je uzdizao prezreno, oplemenjivao obino, ovekoveavao prolazno, osoba ija se vetina prvo zgunjavala, a onda se irila, uveavala, do nepredvidivog i nevienog, sada je duboko uzdahnuo. Pokolenjima emo pevati o ovome, pomisli on. Jezik, njegov ivotni rad i ljubav, koji je izmicao Emiliju Sandozu re po re, sada ga je potpuno napustio. Grevito drhtei, oseao je muni zadah sopstvenog straha. Potpuno onemeo, nije mogao da smisli

149

ni re za neizrecivi, jezivi obred koji e uslediti, ak ni kada su mu sa lea uhvatili ruke. Ali kada se mono stopalo obmotalo oko njehovih i kada je osetio pritisak trbuha sa lea i kada je poeo pritisak, ukoio se od uasa i panike, konano svestan ta e se desiti. Prodiranje, kada je dolo, nateralo ga je da vrisne. Potom je sve postalo jo mnogo gore. Moda deset minuta kasnije ubacili su ga u nepoznatu sobu; krvario je i jecao. Kada je ostao sam, povraao je do iznurenosti. Dugo nije nita mislio, samo je leao, otvorenih oiju u sve dubljoj tami. Na kraju je doao sluga da ga odvede do kade. Od tog trenutka, njegov ivot bio je nepovratno podeljen, na pre i posle. U tiini koja je vladala u kancelariji Oca poglavara, oglasio se samo Johan Felker. "Ne razumem. ta je taj Retar hteo od vas?" Blagi Boe, pomisli ulijani, genijalnost ima svoje granice, ali glupost niim nije omeena. Kako sam mogao da poverujem... Zatvorenih oiju je sluao Emiliov glas, tih, melodian i prazan, kako govori: "ta je hteo od mene? Pa, isto ono to matori peder hoe od deaka, verovatno. Lepo, tesno mesto." Nastupila je zapanjena tiina. ulijani podie glavu. Romanita, mislio je. Kad poznaje predstavu i kree bez milosti kada je pravi trenutak. "Ti si mnogo ta, ali kukavica nisi", ree Otac poglavar Emiliju Sandozu. "Suoi se s tim. Reci nam." "Rekao sam vam." "Objasni nam." "Uopte ne elim da objanjavam. To nita nee izmeniti. Verujte u ta god elite." ulijani je pokuavao da se seti naziva El Grekove slike: studija panskog plemia na samrti. Romanita iskljuuje oseanja i sumnju. Romanita je biti ovde i sada. "Tvoje due radi, izgovori to." "Nisam se prodavao", ree Sandoz ljutitim apatom, ne gledajui nikoga. "Bio sam prodat." "Nije dovoljno dobro. Izgovori!" Sandoz je ukoeno sedeo, zagledan u prazno, i mehaniki je pravilno disao kao da je paljivo planirao i izvravao svaki udisaj, sve dok nije doao trenutak kada se odmakao od stola, podigao nogu do ivice i jednim pokretom ga preturio, uz bunu lomljavu, u vulkanskoj eksploziji besa; ostali se povukoe do zidova. Samo je Otac poglavar ostao gde je i bio, i svi zvuci sveta ostali su svedeni na kucanje drevnog asovnika i isprekidano, naporno disanje oveka koji je sam stajao nasred sobe, i ije su usne oblikovale jedva ujne rei. "Nisam pristao." "Izgovori", nepokolebljivo ponovi ulijani. "Tako da ujemo." "Nisam bio prostitutka." "Ne. Nisi. ta si onda bio? Kai, Emilio." Svaka re je bila odvojena, a tanki glas se na poslednjoj slomio: "Bio sam silovan." Videli su koliko ga je to kotalo. Stajao je, njiui se, a sklop lica bio je naruen grevima jedva primetnih miia. "Oh, Boe moj", apnu Kandoti, a Emilio Sandoz je odnekud u sebi naao crnu i krhku ironiju potrebnu da bi okrenuo glavu i izdrao, bez trzanja, sauee u Donovim oima. "Misli li, Done? Je li to stvarno bio tvoj Bog?" upitao je sa uasnom blagou. "Vidi, u tome je moja nedoumica. Jer ako me je Bog vodio da volim Boga, korak po korak, kao to je izgledalo, ako prihvatim da su lepota i zanos bili pravi i istinski, onda je i sve ostalo bilo volja Boija, a to je, gospodo, razlog za gorinu. Ali ako sam naprosto bio zaglupljeni majmun koji je preozbiljno shvatio gomilu bajki, onda sam jedino ja kriv, i moji drugovi, i itava stvar se pretvara u farsu, zar ne. Koliko vidim, problem sa ateizmom, u ovim okolnostima jeste to", nastavio je akademski opirno, a svaka re kao da je bila optoena kiselinom, "to nemam koga da prezirem do samog sebe. A ako odluim da verujem kako je Bog zao, onda barem imam utehu da mrzim Boga." Gledao im je lica, jedno po jedno, i posmatrao kako polako shvataju. ta bi bilo ko od njih mogao da kae? Gotovo se nasmejao. "Moete li da zamislite na ta sam mislio neposredno pre nego to su me prvi put iskoristili?" upitao je i ponovo se ushodao. "Ovo je sjajno. Ovo je veoma smeno! Vidite, bio sam uplaen, ali nisam shvatao ta se deava. Nisam ni pomislio - ko bi mogao da pomisli na tako neto? A mislio sam da sam u rukama Boijim. Voleo sam Boga i verovao sam u Njegovu ljubav. Vrlo smeno, zar ne? Odloio sam svu odbranu. Nita nije stajalo izmeu mene i onoga to e se desiti, osim ljubavi Boije. A bio sam silovan. Stao sam nag pred Boga i bio sam silovan." Zastao je kada je uo sopstvene rei; glas mu je bio gotovo normalan sve do kraja, kada se izgubio u oajanju, kada je konano potpuno dokuio svoju propast. Ali nije umro, a kada je mogao ponovo da se pomeri i da die, pogledao je Vinenca ulijanija koji nije rekao nita, koji mu je uzvratio pogled i nije okrenuo glavu. "Reci nam." Dve rei. Ovo je najtea stvar koju sam ikada uinio, mislio je Vinenco ulijani. "Hoete jo?" upita u neverici Sandoz. Potom ponovo poe da koraa; vie nije mogao da miruje, niti da uti. "Mogu vam pruiti bezbroj pojedinosti", ponudio se, teatralno opirno, sada potpuno bez milosti. "Trajalo je... ne znam koliko dugo. Mesecima. Meni se inilo kao venost. Delio me je sa svojim prijateljima. Uao sam u modu. Brojne izuzuzetne linosti dolazile su da me iskoriste. Mislim da sam postao neka vrsta estetske premise. A ponekad", zastao je i pogledao ih jednog po jednog, mrzei ih to prisustvuju ovome, "ponekad je bilo i publike."

150

Don Kandoti zatvori oi i okrete glavu, a Edvard Ber je nemo plakao. "Uznemirujue, zar ne. Ali bie jo gore", uveravao ih je uz divlje keenje, kreui se potpuno naslepo. "Recitovana je vanvremena poezija. Pisane su pesme, koje su opisivale iskustvo. A koncerti su bili emitovani, naravno, kao i pesme koje smo uli - da li Aresibo jo prikuplja pesme? Do sada ste svakako uli i one o meni." Nisu bile molitve. Hriste! Ne molitve, nego pornografija. "Bile su veoma lepe", priznao je, uasno iskreno. "Od mene je traeno da ih sluam, mada moda nisam bio u poloaju da cenim njihovu dubinu." Pogledao ih je redom; svi su bili bledi i bez rei. "Jeste li uli dosta? Evo vam jo ovo: uzbuivao ih je miris moje krvi i mog straha. Hoete jo? Hoete li da tano saznate koliko tamna moe biti no due?" pitao je, izazivajui. "U jednom trenutku sam se upitao da li je bestijalnost greh za ivotinje, jer to je svakako bila moja uloga u sveanostima." Felker iznenada ustade i poe ka vratima. "Moda ste poeleli da povraate?" uteno ga upita Sandoz, gledajui za njim. "Nemojte se stideti", povika za njim. "Meni se to stalno deava." Potom se Sandoz okrete da pogleda ostale prisutne. "On je hteo da nekako ja budem kriv za sve", obavestio ih je ljubazno, gledajui jednog po jednog i na kraju zaustavivi pogled na Kandotiju. "Nije on lo momak, Done. Takva je ljudska priroda. eleo je da pokae kako sam napravio neku greku koju nije trebalo napraviti, da nae u meni neku manu koju on nema, kako bi verovao da se njemu to ne bi desilo. Ali nisam ja kriv. Ili je od poetka do kraja sve bila slepa, gluva, glupa srea, a u tom sluaju svi smo odabrali pogreno zanimanje, gospodo, ili je to bio Bog koga ja ne mogu da potujem." ekao je, drhtei, izazivajui ih da progovore. "Nema pitanja? Nema rasprave? Nema utehe ucveljenom?" upitao je sa izvetaenom vedrinom. "Upozorio sam vas. Rekao sam vam da ne elite da znate. Sada vam je to u umu. Sada morate da ivite sa tim. Ali telo je bilo moje. Krv je bila moja", guio se od besa. "I ljubav je bila moja." Iznenada je zautao i konano okrenuo glavu od njih. Niko se nije pomerio, i sluali su kako se isprekidano disanje zaustavlja, dugo, a potom se nastavlja, smirenije. "Don ostaje", konano ree on. "Svi ostali, napolje." Drhtei je gledao Dona Kandotija dok je ekao da se soba isprazni; ulijani je spretno zaobilazio iverje po podu, brat Edvard je oklevao na vratima, propustivi Felipea Rejeza, potpuno belog, ali na kraju je ipak i on iziao i zatvorio vrata uz tihi kljocaj. Don je vie od svega eleo da odvrati pogled, da izie sa ostalima, ali znao je zato je ovde i zato je ostao i pokuao da bude spreman za ono to e morati da uje. Kada su ostali sami, Sandoz ponovo poe da hoda i govori, a tihe, uasne rei izlivale su se iz njega dok je, ne gledajui, koraao po sobi. "Posle nekog vremena vie nisam bio novost i dolazili su uglavnom uvari. U to vreme su me drali u maloj kamenoj prostoriji bez svetla. Bio sam sam i bilo je vrlo tiho, i uo sam samo sopstveno disanje i krv kako mi zvoni u uima. Onda bi se vrata otvorila i video bih blesak svetlosti kroz njih." Tu je zastao; video je, a nije vie mogao da razlui koliko je to stvarnost, a koliko san koji se pretvara u komar. "Nikada nisam znao da li donose hranu ili... ili... Drali su me izdvojenog jer je vritanje uznemiravalo ostale. Moje kolege. One na crteu koji si video, u Rimu, da li se sea? Mora da ga je nacrtao neko iz harema. Jednog dana sam ga naao kraj hrane. Ne moe zamisliti koliko mi je to znailo. Bog me je napustio, ali neko se seao gde sam." Zastao je i pogledao pravo u Dona Kandotija, koji je stajao kao oduzet, ptica uhvaena kobrinim pogledom. "Na kraju sam odluio da ubijem sledeu osobu koja ue kroz vrata, sledeu koja me... dodirne." Onda se ponovo ushodao, podizao je i sputao ruke dok je pokuavao da objasni, da natera Dona da shvati. "Nisam imao kuda da pobegnem. Ali mislio sam, ako postanem suvie opasan, ostavie me na miru. Ubie me. Reio sam, sledei put kada neko ue ovamo, jedno od nas e umreti, i svejedno mi je ko e to biti. Ali to je bila la. Jer nije mi bilo svejedno. Strano su me korisitli, Done. Strano su me koristili. eleo sam da umrem." Ponovo je zastao i bespomono pogledao Kandotija. "eleo sam da umrem, ali Bog je mesto mene uzeo nju. Zato, Done?" Don nije mogao da ga prati. No, na to pitanje je ve ranije morao da odgovara, jer esto su ga postavljali oni koji ostanu, i uspeo je da odvrati: "Zato to se, pretpostavljam, due ne mogu trampiti. Ne moe rei Bogu: bolje uzmi mene." Sandoz ga nije sluao. "Nisam spavao, dugo nisam. ekao sam da se vrata otvore i mislio sam kako da ubijem nekoga kad nemam ake..." Jo je stajao, ali vie nije video Dona Kandotija. "I tako sam ekao. A ponekad bih zadremao nekoliko minuta, moda. Ali bilo je tako mrano. Nisam mogao da budem siguran kada su mi oi otvorene. A onda sam uo korake pred svojom elijom, i ustao sam i povukao se u najdalji ugao, kako bih dobio ubrzanje, i vrata su se otvorila, i video sam obris prilike, i bilo je tako udno. Moje oi su ve znale, ali telo je bilo tako spremno. Bilo je kao... kao da su mi nervi proradili bez moje volje. Zaleteo sam se u nju, tako strano... uo sam kako joj rebra pucaju, Done." Oajniki je pokuao da prui obogaljene ruke, da njima ublai udar, ali pre nego to je to uspeo, oboje su se zarili u kameni zid i Askama je bila zdrobljena udarom.

151

On se naao na podu, na kolenima i podlakticama, sa Askamom zgrenom ispod sebe; lice mu je bilo toliko blizu njenog da joj je uo apat. Nasmeila mu se, a u uglu usta i iz nosa pojavili su joj se mehurii krvi. "Vidi, Meelo? Tvoja porodica je dola po tebe. Ja sam te nala za njih." Potom je zauo glasove, ljudske glasove, i podigao je pogled sa Askaminog lea, napola zaslepljen blistavim svetlom drugog svitanja koje je prodiralo kroz vrata. Video je njihove oi, sa jednom zenicom, i bile su mu strane kao to su njegove oi morale biti strane Askami kada ga je prvi put videla. Prepoznao je izraz tupog oka, a potom gaenja. "Boe blagi, ubio si je", rekao je stariji ovek. A onda je zautao, gledajui ogrlicu sa draguljima, golo telo okieno namirisanim pantljikama, osuene i krvave tragove svetenikovog nedavnog zaposlenja. "Boe blagi", ponovio je. Mlai ovek je kaljao, drei rukav preko nosa, kako bi zadrao zadah krvi, znoja i parfema. "Ja sam Vu Ksing-Ren, a ovo je moj kolega, Trevor Ajsli. Ujedinjene nacije, Odbor za spoljne poslove", konano je rekao. Gotovo da je uspeo, mada ne sasvim, da sakrije prezir u glasu kada je nastavio. "Vi mora da ste otac Sandoz." Zauo se zvuk nalik na smeh, uasan i jeziv kao i sve to su videli i nanjuili, i zavrio se neim jo teim za sluanje. Kriza je potrajala neko vreme. ak i kada je histerija prestala, nisu vie mogli da izvuku od njega nita razumno. "Zato, Done? Zato se sve tako desilo, osim ako je Bog ba tako hteo? Mislio sam da razumem..." Glas mu se prekide, a Kandoti je ekao, ne znajui ta da kae ili uini. "Koliko dugo je bilo za tebe, Done?" Neoekivana promena iznenadila je Kandotija, pa se namrtio na Sandoza i odmahnuo glavom, elei da razume, ali izgubio je nit njegovih misli. "Ja sam jednom raunao. Dvadeset devet godina. Vreme me zbunjuje, ali imao sam petnaest godina, a sada bi trebalo da mi je etrdeset pet, valjda." Prenapeti ivci koji su ga do sada drali naglo ga izdadoe, i on se spusti na pod. Don mu prie i klee kraj njega. Sluao je, a Emilio je plakao i aputao, tankim i krhkim glasom. "Vidi, znam mnogo ljudi koji su se snalazili. Nali bi nekoga... nekoga... da im pomogne. Ali, eto, ja nisam. I mislio sam... da razumem. To je bio put ka Bogu, i mislio sam da razumem. Postoje trenuci, Done, kada ti je dua kao plamena lopta, i iri se jednako na sve i svakoga. Mislio sam da razumem." A onda, iznenada, Emilio obrisa oi i drhtavo udahnu; kada je ponovo progovorio, glas mu je bio normalan, obian i umoran i ba zato jasniji nego to ga je Don Kandoti ikada uo. "I eto, bilo mi je oko etrdeset etiri, valjda, kada... kada se... to desilo. Prolo je, dakle, dvadeset devet godina." Usne mu se izvie u uasan osmeh, i poeo je da se smeje, praznih, blistavih oiju. "Done, ako je Bog to uinio, bila je to uasna ala nad ovekom u celibatu. A ako Bog nije to uinio, ta sam onda ja?" Bespomono je slegnuo ramenima. "Nezaposleni lingvista, sa mnogo mrtvih prijatelja." Lice jedva da mu se pomerilo, ali opet mu potekoe suze. "Toliko mrtvih, zato to sam verovao. Done, svi oni su mrtvi. Toliko sam se trudio da razumem", aputao je. "Ko moe da mi oprosti? Tako mnogo mrtvih..." Don Kandoti ga privue u zagrljaj i drao ga je tako, blago ga njiui, i obojica su plakala. Posle nekog vremena, Don apnu: "Opratam ti", i poe drevni oprost. "Absolvo te - absolvo te...", ali to je moralo da bude dovoljno, jer nije mogao da izgovori ostatak. "To je bila zloupotreba moi", siktao je Felipe Rejez. "Niste imali nikakvo pravo - Boe, kako ste mogli to da mu uinite?" "Bilo je neophodno." Otac poglavar je iziao iz kue, urno koraajui od svoje kancelarije kroz dugaak hodnik pun odjeka, naglo otvorio staklena vrata i iziao u batu, nadajui se da e pribrati misli u tiini, na suncu. Ali Rejez ga je pratio u stopu, besan to je Emilio Sandoz morao da govori pred toliko svedoka. "Kako ste to mogli da mu uinite?" neumorno je navaljivao Rejez. "Je li to neko naopako zadovoljstvo, sluati kako..." ulijani se okrete ka njemu i uitka ga jednim pogledom; ovom se rei zaledie na usnama. "Bilo je neophodno. Da je on slikar, naredio bih mu da naslika. Da je pesnik, naredio bih mu da napie. Ali on je to to jeste, i naredio sam mu da govori. Bilo je neophodno. A nama je bilo neophodno da ujemo." Felipe Rejez je jo trenutak gledao u svog nadreenog, a onda je naglo seo na hladnu kamenu klupu, okruenu letnjim cveem pod blistavim suncem, potresen, zgaen i nimalo ubeen da je zaista bilo neophodno. Video je suncokret i ute ljiljane, avornjake i strelicije i gladiole, a odnekud je dopirao miris rua. Laste su uzletale visoko, kako se pribliavalo vee, a insekti su zujali na sve strane. Otac poglavar sede kraj njega. "Jesi li ikada bio u Firenci, Rejeze?" Felipe se tre, otvorenih usta od gaenja i uenja. "Ne", kiselo je rekao. "Nisam bio raspoloen za turizam, gospodine." "Trebalo bi da ode. Tamo imaju niz Mikelanelovih skulptura koje bi trebalo da vidi. Zovu se 'Zarobljenici'. Iz ogromne, bezobline mase kamena pojavljuju se prilike robova: glave, ramena, trupovi; upinju se da se oslobode, ali kamen ih jo dri. Ima takvih dua, Rejeze. To su due koje pokuavaju da se

152

same iskleu iz bezoblinosti. Ma koliko slomljen i uniten, Emilio Sandoz i dalje pokuava da nae smisao u onome to mu se desilo. Jo pokuava da u svemu tome nae Boga." Felipe Rejez je treptao. Bilo mu je potrebno nekoliko trenutaka da stvarno uje to to mu je reeno, a ako je i bio suvie ukoen da bi pogledao ulijanija, barem je mogao da prizna da je shvatio. "A mi mu sluanjem pomaemo." "Da. Pomaemo mu. Morae da pria ponovo i ponovo, i mi emo morati da sluamo sve vie i vie, sve dok on ne otkrije smisao." U tom trenutku, itav ivot pun razuma, umerenosti, logike i ravnotee dao je Vinencu ulijaniju samo oseanje da nema teinu, da je nebitan kao pepeo. "On je udo, Rejez. Oduvek je to bio. Jo je zarobljen u bezoblinom kamenu, ali i u ovom trenutku je blii Bogu nego to sam ja ikada bio. A ak nemam habrosti ni da mu zavidim." Sedeli su tamo jo dugo, u pozno avgustovsko popodne, puno zlatne svetlosti i mekog vazduha, a tihi zvuci bate bili su prekidani samo dalekim laveom psa. Posle nekog vremena pridruio im se i Don Kandoti. Teko je seo na zemlju, preko puta njihove klupe, i zagnjurio glavu u ake. "Bilo je gadno", ree Otac poglavar. "Da. Bilo je gadno." "Dete?" "Najblii pravni izraz moda bi bio nehotino ubistvo." Don se prui na lea, unitivi deli bate; vie nije mogao da ostane uspravljen. "Ne", ispravio se posle nekog vremena. "Nije bilo sluajno. Nameravao je da ubije, ali u samoodbrani. A to je poginula ba Askama - to je bilo nehotice." "Gde je on sada?" Kandoti ih pogleda, potpuno izmoden. "Odneo sam ga u njegovu sobu. Spava kao mrtav. Odvratan izraz. No, spava. Ed je sa njim." Pauza. "Mislim da mu je koristilo. Meni svakako nije nimalo koristilo to sam uo, ali stvarno mislim da mu je sada bolje." Don pokri oi akama. "Sanjati sve to. I decu... Sada znamo." "Sada znamo", sloi se ulijani. "Sedim ovde i pokuavam da shvatim zato mi se inilo manje strano dok sam mislio da se prostituisao. Fiziki in je isti." Sada nije bio Otac poglavar. Bio je samo obian Vins ulijani koji nema odgovore. Nesvesno je iao putem iste logike kojom je ila i Sofija Mendez, pre toliko godina. "Pretpostavljam da prostitutka ima makar privid kontrole. U pitanju je transakcija. Postoji neki element pristanka." "Ima vie dostojanstva u prostituciji nego u grupnom silovanju. ak i kad siluju pesnici", ree Felipe Rejez. ulijani naglo podie ruke do usta. "Kako je to uasno, verovati da te je zaveo i silovao sam Bog." A onda se vratiti kui, u okrilje nae nenosti i razumevanja, pomisli bespomono. Don sede i zagleda se u Oca poglavara pocrvenelim oima. "Rei u vam neto. Ako treba da biram, hou li prezirati Emilija ili u mrzeti Boga..." Zaudo, Felipe Rejez ga je prekinuo, pre nego to bi rekao neto zbog ega bi se kajao. "Emilija ne treba prezirati. Ali, nije ga ni Bog silovao, svejedno to on sam sada tako misli." Ponovo se naslonio i zagledao u drevne masline posaene po ivici bate. "Postoji drevno jevrejsko predanje koja kae kako je u poetku Bog bio sve i svuda, ukupnost. Ali da bi poeo stvaranje, morao je da se ukloni iz jednog dela Vaseljene, kako bi moglo da postoji jo neto osim Njega. Onda je dahnuo, i na mestima sa kojih se Bog povukao, nastalo je ono to je stvorio." "Znai, Bog je naprosto otiao?" upita Don, besan kao to je Emilio bio oajan. "Napustio je Svoje delo? Snaite se sami, majmuni. Sreno!" "Ne. On posmatra. Raduje se. Plae. Prati moralnu dramu ljudskog ivota i daje joj smisao, pazei na nas i pamtei." "Jevanelje po Mateju, glava deseta, stih dvadeset deveti", tiho ree Vinenco ulijani. "'Nijedan vrabac ne moe pasti na zemlju bez znanja Oca vaega.'" "Ali vrabac e ipak pasti", ree Felipe. Sedeli su neko vreme, zadubljeni svako u svoje misli. "Znate, on je oduvek bio dobar svetenik", ree Felipe, priseajui se, "ali mora da se, tokom planiranja misije, neto u njemu promenilo. Bilo je kao da, ne znam, ponekad bi naprosto - zaplamteo." Felipe rairi prste, pokazujui neto nalik na vatromet. "Bilo je neega na njegovom licu, neega tako lepog. I ja sam mislio, ako tako izgleda kad si svetenik... Izgledalo je kao da se zaljubio u Boga." "Kad smo ve kod toga", ree Otac poglavar umorno, glasom suvim kao trava u avgustu, "rekao bih da je medeni mesec zavren." Sunce je ve prilino odskoilo kada se Edvard Ber probudio od zveketa tanjiria i olje za kafu. Zamirkao je, zastenjao i uspravio se na drvenoj stolici na kojoj je proveo no. Ugledao je Emilija Sandoza kako stoji kraj nonog stoia, paljivo sputajui kafu; servo ureaji su rairili prste gotovo istom brzinom kakvu bi imao i prirodan pokret. "Koliko je sati?" upita Ed, trljajui vrat. "Neto posle osam", odgovori Sandoz. Obuen u majicu i vreaste pantalone, seo je na ivicu svog kreveta i gledao brata Edvarda kako se protee i trlja oi punakim akama. "Hvala to si ostao sa mnom."

153

Brat Edvard ga procenjivaki pogleda. "Kako se osea?" "Dobro", jednostavno ree Emilio. "Oseam se dobro." Potom ustade i prie prozoru, pomerivi zavesu u stranu, ali nije mnogo ta video: samo garau i deli padine brda. "Nekada sam bio dosta dobar trka na srednje staze", rekao je priljivo. "Jutros sam preao oko pola kilometra. Uglavnom sam hodao." On slee ramenima. "To je za poetak." "Za poetak", sloi se Edvard Ber. "Lepo si se snaao i sa kafom." "Da. Nisam slomio olju. Samo sam malo prosuo." Pustio je zavesu. "Idem da se operem." "Treba ti pomo?" "Ne. Hvala. Snai u se." Nema besa, primeti brat Edvard. Gledao je Emilija kako otvara ladicu i uzima istu odeu. Potrajalo je, ali dobro mu je ilo. Kad je Sandoz poao ka vratima, brat Edvard se ponovo javi. "Nije gotovo, samo da zna", upozorio ga je. "Ne moe odjednom prebroditi neto takvo." Emilio je gledao u pod, ali posle nekog vremena podie glavu. "Da, znam." Nekoliko trenutaka je nepomino stajao. "ta si bio ranije?" upita on. "Bolniar? Psiholog?" Edvard Ber frknu i uze kafu. "Nita slino. Bio sam broker. Specijalizovao sam se za potcenjene kompanije." Nije ni oekivao da e Sandoz shvatiti. Ogromna veina svetenika, zavetovanih na siromatvo, nemaju nikakvog pojma o finansijama. "Re je o prepoznavanju vrednosti u stvarima koje ostali ljudi odbacuju." Sandoz nije uvideo vezu. "Jesi li bio dobar u tome?" "Oh, da. Bio sam vrlo dobar u tome." Brat Edvard podie olju kao da nazdravlja. "Hvala za kafu." Gledao je Sandoza kako izlazi. Potom, sedei vrlo mirno, u potpunoj tiini, Edvard Ber poe svoje jutarnje molitve. U deset sati se na vratima Oca poglavara zaulu metalno kucanje, i kada je rekao "Napred", nije se zaudio to se pojavio Emilio Sandoz, pritisnuvi kvaku bez oklevanja i glatko zatvorivi vrata za sobom. ulijani poe da ustaje, ali ga Emilio zaustavi. "Ne, molim te. Sedi. Samo sam hteo... hteo sam da ti se zahvalim. Znam da ti nije bilo lako." "Bilo je uasno", priznade Vins ulijani. "A morao sam samo da sluam." "Ne. Uinio si vie od toga." Sandoz se osvrte po kancelariji, koja je izgledala udno prazna. Neoekivano se nasmejao i podigao ruke ka kosi, kao da e provui prste kroz nju - to mu je bila stara navika, ali sada bi najverovatnije zamrsio vlasi u mehanizam zglobova na protezama. Spustio je ruke. "ao mi je zbog stola. Je li bio skup?" "Neprocenjiv." "Molim brojku." "Mani to." ulijani se zavali u stolici. "Tako, znai. Izgleda bolje." "Da. Dobro sam spavao. Kladim se da siroti Don Kandoti nije, ali ja jesam", nasmei se Emilio. "Don je bio sjajan. Hvala ti to si ga doveo ovamo. I Eda. I Felipea. ak i Felkera. Ne bih mogao..." Iskrivio je lice i na trenutak okrenuo glavu, ali uskoro ga je ponovo pogledao u oi. "Kao... kao da sam ispovraao otrov." ulijani je utao, i Emilio nastavi, sa tek blagim prizvukom ironije. "Kao da sam negde uo kako je ispovest dobra za duu." ulijani podie ugao usana. "Pa, moj red se zasniva na tom naelu." Emilio prie prozoru. Odavde je pogled bio lepi nego iz njegove sobe. Poloaj donosi povlastice. "Sanjao sam noas", tiho ree on. "Bio sam na nekakvom putu i nije bilo nikoga osim mene. Sanjao sam da kaem: 'Ne razumem, ali mogu da nauim ako mi objasni.' ta misli, je li me neko uo?" Nije se okrenuo od prozora. Umesto odgovora, ulijani ustade i prie polici sa knjigama. Odabrao je jednu, malu, uvezanu u ispucalu kou, i prelistao je dok nije naao ono to je traio; potom ju je pruio. Sandoz se okrete i uze knjigu, pogledavi hrbat. "Eshil?" ulijani bez rei pokaza odlomak, i Emilio ga je neko vreme prouavao, polako napamet prevodei sa grkog. Na kraju je progovorio: "U snu, bol koji ne moemo da zaboravimo pada na srce kap po kap, sve dok, u oajanju, protiv nae volje, ne doe mudrost kroz uasnu milost Boiju." "Samo se ti produciraj." Sandoz se nasmeja, ali ponovo se okrenuo ka prozoru i jo jednom proitao odlomak. ulijani polako ode do svog stola i sede, ekajui da Sandoz ponovo progovori. "Pitao sam se mogu li da ostanem ovde jo neko vreme", ree Emilio. Nije imao pojma da e to rei. Nameravao je da ode. "Bili ste veoma strpljivi. Ne bih eleo da se nameem." "Ni sluajno." Sandoz se nije okrenuo da pogleda Oca poglavara, ali ulijani je osetio promenu u njegovom glasu. "Ne znam da li sam jo svetenik. Ne znam da li... ne znam... nita vie ne znam zasigurno. ak ne znam da li uopte treba da elim da budem siguran." "Ostani koliko god eli." "Hvala. Bili ste veoma strpljivi", ponovi Emilio. Poao je ka vratima i spretno sklopio prste sa protezama oko kvake.

154

"Emilio", tiho ree za njim Otac poglavar. Glas se lako pronosio kroz ovu tihu sobu. "aljem novu grupu. Na Rahat. Mislio sam da treba da zna. Koristila bi nam tvoja pomo. Oko jezika." Sandoz ostade nepokretan. "Suvie je brzo, Vinse. Ne mogu da mislim na to. Suvie je brzo." "Naravno. Samo sam mislio da treba da zna." Gledao je za Sandozom kada je otiao. Potpuno nesvesno, po staroj navici, Vinenco ulijani potom ustade i prie prozoru. Stajao je, gledajui napolje, nije imao pojma koliko dugo, preko otvorenog travnatog dvorita prema sloenoj panorami srednjovekovne arhitekture i neravnog kamena, ureene bate i kvrgavog drvea: prizor veoma drevan i veoma lep. ZAHVALNICE Kao nekadanji nauni radnik, oseam se nelagodno bez fusnota i ogromne bibliografije; ak i kao romanopisac, verujem da moram da navedem nekoliko stotina izvora koje sam koristila. 'Glad za pamenjem' Riarda Rodrigeza nauila me je kako se oseaju deaci sa stipendijama. Velianstvena proza Alena Korbina iz njegove knjige 'Smrdljivo i mirisno' bila mi je nadahnue za Retarovu ranu poeziju. A 'Moli Ajvins to ne bi mogla da kae, zar ne?', ali DeVe bi mogao, i zato sam zahvalna gospoi Ajvins to mi je pribliila Teksaane, kornjae i armadilje. Zamisao o mimikriji grabljivaca potie iz 'Novog dinosaurusa' Dugala Diksona, kao i zmijovrat, jer ta ideja mi se uinila suvie ljupka da se ne bi irila dalje. Emiliov trenutak prosvetljenja u poslednjem poglavlju izveden je iz teologije Atrura Grina u delu 'Trai moje lice, govori moje ime'. Na kraju, Doroti Danet moe smatrati 'Vrapca' dugom zahvalnicom za divnu seriju o Limondu. Hvala takoe mojoj majci, Lujzi Djuing Doriji, iji stav 'Samo ti to uradi' daleko prethodi reklamama za patike, i mom ocu Riardu Doriji, koji me je uvek ozbiljno shvatao. Mojra Kirbi je verovala u ovu knjigu mnogo pre mene. Don Rasel me je vadio iz rupa u zapletima, napravio je nacrte 'Stele maris' i predstavlja izvor Emiliovog smisla za humor. Meri Djuing me je nauila kako se pie; nae petnaestogodinje dopisivanje predstavljalo je moje egrtovanje. Meri je takoe proitala svaku radnu verziju ove knjige i za svaku je nala naina da se pobolja. Mnogi prijatelji su mi pomogli da poboljam rukopis; naroito se zahvaljujem Tomau i Mariji Ribak, Vivijen Singer i Denifer Taker na kritikom itanju u kritinim trenucima. arls Nelzon i Helen Fjore bili su kljuna veza sa svetom izdavatva. Stenli mit mi je pruao ohrabrenja i neprocenjive savete; Meri Fjore je inila to isto, a onda je otvorila vrata koja vode ka Denifer Mekglaan i Mirijam Godrih i mom neizbenom agentu, Dejn Distel. I veito u biti zahvalna Dejvidu Rozentalu iz 'Vilarda' i Leoni Nevler iz 'Ajvi-Foseta', zbog podrke i vere u ovu knjigu. I klanjam se do zemlje i kolektivno ljubim stopala osoblju kod 'Vilarda', koje je naporno radilo na ovoj knjizi i imalo ogromnog strpljenja sa svim strepnjama novopeenog pisca. Rej Bako, lan Drutva Isusovog, korigovao je konanu verziju 'Vrapca', a on lino je dokaz da postoje pravi, ivi jezuiti neobino zabavni i duboko dobri, ba kao momci koje sam izmislila. On nije odgovoran za eventualna pogrena tumaenja jezuitskog ivota - ja sam pisac i stoga sam po rangu starija od njega. Takoe hvala gospama iz biblioteke 'Klivlend Hajts', koje su mi stavljale na raspolaganje tone materijala. Na kraju poruka Donu i naem sinu, Denijelu, koji se skoro nikada nisu alili zbog svog onog vremena, panje i ljubavi koje sam troila na izmiljene linosti, kada su moji najdrai stvarni ljudi bili odmah dole u prizemlju: hvala, momci. Vi ste najbolji na svetu. M. D. R.

155