Zbirka zadataka iz elektrinih merenja

16.06.2008.

Sadraj 1 2 3 4 Uvod ............................................................................................................................1 Greke merenja............................................................................................................2 Merna nesigurnost .......................................................................................................3 Analogni instrumenti...................................................................................................5 4.1 Talasni oblik ........................................................................................................5 4.2 Proirivanje mernog opsega ................................................................................7 4.3 Proirivanje mernog podruja .............................................................................7 4.4 Skala ....................................................................................................................7 4.5 Statike karakteristike .........................................................................................8 4.6 Linearnost ............................................................................................................8 4.7 Ostalo...................................................................................................................8 5 Brojila elektrine energije ...........................................................................................9 6 Mostovi......................................................................................................................10 1.1. Jednosmerni.......................................................................................................10 1.1.1. Uravnoteeni .............................................................................................10 1.1.2. Neuravnoteeni..........................................................................................10 1.1.3. Tomsonov ..................................................................................................10 6.1 Naizmenini.......................................................................................................11 7 Kompenzatori ............................................................................................................12 1.1. Jednosmerni.......................................................................................................12 7.1 Naizmenini.......................................................................................................12 8 Transformatori...........................................................................................................13 9 Merenje elektrinih veliina ......................................................................................14 9.1 Snaga .................................................................................................................14 9.1.1 Tri ampermetra i tri voltmetra ...................................................................14 9.1.2 Vatmetrom.................................................................................................14 9.1.3 Trofazna.....................................................................................................15 9.1.3.1 aktivna ...................................................................................................15 9.1.3.2 reaktivna ................................................................................................16 9.1.3.3 faktor snage ...........................................................................................17 9.2 Energija .............................................................................................................17 9.3 Otpornost ...........................................................................................................17 1.1.1. ..........................................................................................................................17 1.1.2. Impedansa..................................................................................................17 1.1.3. Ommetar ....................................................................................................18 1.1.4. n otpornika.................................................................................................18 1.1.5. Otpornik sa induktivnou.........................................................................18 1.1.6. Metoda zamene..........................................................................................18 1.1.7. Ostalo.........................................................................................................18 9.4 Induktivnost.......................................................................................................19 9.5 Meusobna induktivnost ...................................................................................19 9.6 Kapacitivnost.....................................................................................................19 1.1.8. U/I metoda .................................................................................................19 1.1.9. Mostom......................................................................................................19 1.1.10. Balistiki galvanometar .............................................................................19 9.7 Merenje magnetnih veliina ..............................................................................20 10 digitalna merenja ...................................................................................................21

UVOD

GREKE MERENJA

Zadatak 2-1

Izvreno je pet merenja jedne otpornosti pod istim okolnostima. Dobijene su vrednosti 1483, 1476, 1482, 1485 i 1480 oma. U kojim granicama se, sa verovatnoom od 95 %, moe tvrditi da se nalazi prava vrednost merene otpornosti. (Parametar Studentove raspodele za pet merenja i datu verovatnou iznosi 2,8.)
Reenje: 4,3 Zadatak 2-2

Reaktivna snaga monofaznog potroaa odreuje se na osnovu merenja struje, napona i aktivne snage. Kolike su sigurne granice greke merenja reaktivne snage ako je faktor snage jednak 0,5, a sigurne granice greke merenja struje, napona i snage iznose 0,5 %?
Reenje: 1,5 % Zadatak 2-3

Fazni ugao monofaznog potroaa odreuje se na osnovu merenja struje, napona i aktivne snage. Kolike su sigurne granice greke merenja faznog ugla ako je faktor snage jednak 0,5 a sigurne granice greke merenja ampermetra, voltmetra i vatmetra iznose 0,5 %.
Reenje: 8,7 mrad

MERNA NESIGURNOST

Zadatak 3-1

Izvreno je pet merenja jedne otpornosti pod istim okolnostima. Dobijene su vrednosti 1483, 1476, 1482, 1485 i 1480 oma. Kolika je proirena merna nesigurnost rezultata, za faktor obuhvata k = 2 ?
Reenje: 3,1 Zadatak 3-2

Kolika je standardna merna nesigurnost rezultata merenja analognim voltmetrom opsega 150 V i klasom tanosti 0,5 ?
Reenje: 0,43 V Zadatak 3-3

Digitalnim multimetrom izmeren je napon od 3 V, na mernom opsegu od 10 V. Kolika je relativna standardna merna nesigurnost dobijenog rezultata merenja, ako su granice greke instrumenta odreene formulom: (0,1 % oitane vrednosti + 0,05 % mernog opsega)?
Reenje: 0,15 % Zadatak 3-4

Digitalnim multimetrom izmeren je napon od 3 V. Kolika je relativna standardna merna nesigurnost dobijenog rezultata merenja, ako su granice greke instrumenta odreene formulom: (0,2 % oitane vrednosti + 3 digit)?
Reenje: 0,69 % Zadatak 3-5

Digitalnim multimetrom izmeren je jednosmerni napon od 0,350 V. Kolika je relativna standardna merna nesigurnost rezultata merenja, nastala zbog konane rezolucije displeja instrumenta?
Reenje: 0,082 % Zadatak 3-6

Kolika je standardna merna nesigurnost rezultata merenja temperature ako je unapred poznato da merena veliina moe da se opie normalnom raspodelom verovatnoe, sa granicama od 3 C (u kojima e se nai priblino 99 % svih pojedinanih rezultata merenja)?
Reenje: 1,2 C Zadatak 3-7

Kolika je standardna merna nesigurnost rezultata merenja temperature ako je unapred poznato da merena veliina moe da se opie simetrinom, ravnomernom gustinom raspodele verovatnoe, sa granicama od 3 C?
Reenje: 1,7 C

Zadatak 3-8

Kolika je standardna merna nesigurnost rezultata merenja temperature ako je unapred poznato da merena veliina moe da se opie simetrinom, trougaonom gustinom raspodele verovatnoe, sa granicama od 3 C?
Reenje: 1,2 C Zadatak 3-9

Temperatura je merena pod uslovima ponovljivosti 20 puta i dobijeno je da je standardna devijacija pojedinanih rezultata merenja 1,49 C. Kolika je standardna merna nesigurnost rezultata merenja temperature?
Reenje: 0,33 C Zadatak 3-10

Za rezultat merenja Xm ocenjeno je da je merna nesigurnost u, a unapred je poznato da je gustina raspodele verovatnoe rezultata merenja ravnomerna i simetrina u odnosu na izmerenu vrednost. Kolika je verovatnoa da se prava vrednost merene veliine nae u intervalu (Xm 1u)?
Reenje: 0,58 Zadatak 3-11

Za rezultat merenja Xm ocenjeno je da je merna nesigurnost u, a unapred je poznato da je gustina raspodele verovatnoe rezultata merenja trougaonog oblika i simetrina u odnosu na izmerenu vrednost. Kolika je verovatnoa da se prava vrednost merene veliine nae u intervalu (Xm 1u)?
Reenje: 0,65 Zadatak 3-12

Otpornost se meri U/I metodom, naponskom vezom. Upotrebljeni su: Voltmetar, opsega 6 V, klase tanosti 1 i unutranje otpornosti (6 000 12) ; Ampermetar, opsega 12 mA i klase tanosti 1. Oitano je 2 V i 10 mA. Odrediti mernu nesigurnost rezultata merenja.
Reenje: 4,0

ANALOGNI INSTRUMENTI

4.1 Talasni oblik

Zadatak 4-1

Na voltmetar sa kretnim kalemom i dvostranim ispravljaem, kalibrisanim tako da meri efektivnu vrednost naizmeninog napona, doveden je jednostrano ispravljen naizmenini napon. Kolika je sistematska greka merenja?
Reenje: -29 % Zadatak 4-2

Na voltmetar sa kretnim kalemom i dvostranim ispravljaem, kalibrisanim tako da meri efektivnu vrednost naizmeninog napona, doveden je dvostrano ispravljen naizmenini napon. Kolika je sistematska greka merenja?
Reenje: 0 % Zadatak 4-3

Na voltmetar sa kretnim kalemom i jednostranim ispravljaem, kalibrisanim tako da meri efektivnu vrednost naizmeninog napona, doveden je dvostrano (dioda ispravljaa direktno polarisana) ispravljen naizmenini napon. Kolika je sistematska greka merenja?
Reenje: 100 % Zadatak 4-4

Na voltmetar sa kretnim kalemom i jednostranim ispravljaem, kalibrisanim tako da meri efektivnu vrednost naizmeninog napona, doveden je jednostrano (dioda ispravljaa direktno polarisana) ispravljen naizmenini napon. Kolika je sistematska greka merenja?
Reenje: 41 % Zadatak 4-5

Talasni oblik napona na izlazu iz izvora prikazan je na slici. Amplituda U iznosi 1 V. Koliki jednosmerni napon (ofset) treba superponirati prikazanom naponu da bi srednja vrednost tako dobijenog napona bila jednaka nuli?
Reenje: -0,53 V

Zadatak 4-6

Talasni oblik napona na izlazu iz izvora prikazan je na slici. Amplituda U iznosi 1 V. Koliki jednosmerni napon (ofset) treba superponirati prikazanom naponu da bi srednja vrednost tako dobijenog napona bila jednaka nuli?
Reenje: -0,77 V

u(t)

Zadatak 4-7

Napon se istovremeno meri instrumentom sa pokretnim gvoem i instrumentom sa kretnim kalemom i jednostranim ispravljaem. Pokazivanja instrumenata su 1 V i 0,707 V, respektivno. Koliki je faktor oblika merenog napona?
Reenje: 1,41 Zadatak 4-8

Napon u(t) = (3 - 3 sin 314 t) V meri se voltmetrom sa pokretnim gvoem. Koliko e biti pokazivanje voltmetra?
Reenje: 3,67 V Zadatak 4-9

Napon u(t) = (3 - 3 sin (314 t - /4) V meri se voltmetrom sa pokretnim gvoem. Koliko e biti pokazivanje voltmetra?
Reenje: 3,67 V Zadatak 4-10

Periodian napon u(t) talasnog oblika prikazanog na slici doveden je na voltmetar sa kretnim kalemom. Koliki je odnos t1/T ako voltmetar pokae napon od 1,2 V?
Reenje: 0,20

Zadatak 4-11

Periodian napon u(t) talasnog oblika prikazanog na slici doveden je na voltmetar sa pokretnim gvoem. Koliki je odnos t1/T ako voltmetar pokae napon od 1,2 V?
Reenje: 0,15

4.2 Proirivanje mernog opsega

Zadatak 4-12

Voltmetru dometa 15 V i klase tanosti 0,5, ija je unutranja otpornost 15 k 15 , radi proirivanja mernog opsega vezan je na red predotpornik od 15 k 75 . Koju klasu tanosti novodobijenog voltmetra treba oekivati?
Reenje: 1

4.3 Proirivanje mernog podruja

Zadatak 4-13

Za merenje naizmeninog napona na raspolaganju je mikroampermetar sa kretnim kalemom, dometa 100 A i unutranje otpornosti 2 k, i jednostrani ispravlja. Kolika treba da bude vrednost predotpornika kojeg treba upotrebiti da bi tako dobijeni voltmetar mogao da meri naizmenini napon efektivne vrednosti do 10 V.
Reenje: 43 k

4.4 Skala
Zadatak 4-14

Otpornost u opsegu od 1 do 1 000 meri se instrumentom sa logaritamskom skalom, dugom 135 mm. Odrediti granice greke merenja otpornosti (prouzrokovane netanim oitavanjem), ako poloaj kazaljke na skali instrumenta moe da se odredi sa grekom ne veom od 0,2 mm.
Reenje: 1,0 % Zadatak 4-15

Voltmetrom sa kvadratnom skalom izmeren je napon od 0,33 V. Kolike su granice greke merenja, koja nastaje zbog netanog oitavanja poloaja kazaljke na skali, ako je domet voltmetra 150 V, duina skale 135 mm, a granice greke oitavanja su 0,2 mm?
Reenje: 0,33 V

4.5 Statike karakteristike

Zadatak 4-16

Kazaljka instrumenta sa kretnim kalemom treba da skrene za ugao od 900 kada instrument meri struju od 1 mA. Koliko navojaka treba da se namota na kretni kalem, prenika 16 mm i duine 16 mm, ako indukcija stalnog magneta na mestu gde se nalaze navojci iznosi 0,3 T a mehaniki protivmoment opruge iznosi 10 N m kad kazaljka skrene za 900?
Reenje: 130

4.6 Linearnost
Zadatak 4-17

Pri ispitivanju voltmetra dobijeni su rezultati prikazani u tabeli:

(pod) 0 1 2 3 U (V) 0,00 1,02 2,03 3,02 - pokazivanje kazaljke voltmetra; 4 4,01 5 5,01 6 5,99 7 6,98 8 7,99 9 9,00 10 10,00

U - Tana vrednost napona prikljuenog na ispitivani voltmetar.

Koliko iznosi greka nelinearnosti ako voltmetar moe i treba da se podesi tako da greka na poetku i na kraju mernog opsega bude jednaka nuli?
Reenje: 0,3 %

4.7 Ostalo
Zadatak 4-18

Za odreivanje strujne konstante balistikog galvanometra ije su nazivne karakteristike: strujna konstanta 1 nA/mm, duina skale 400 mm, unutranja otpornost 100 i kritina aperiodina otpornost 200 , na raspolaganju je izvor promenljive struje, otpornik od 10 m i dekadna kutija otpornosti. Koji je najpovoljniji opseg instrumenta za merenje struje koji treba da se upotrebi da bi se odredila strujna konstanta.
Reenje: 6 mA Zadatak 4-19

Ulazna impedansa elektrodinamikog voltmetra moe da se predstavi rednom vezom otpornika od 5 k i kalema induktivnosti 0,2 H. Voltmetar je, u jednosmernom reimu rada, podeen tako da na gornjoj granici mernog opsega greka merenja bude jednaka nuli. Kolika e biti greka merenja na gornjoj granici mernog opsega ako se meri naizmenini napon frekvencije 500 Hz?
Reenje: -1,6 %

BROJILA ELEKTRINE ENERGIJE

Zadatak 5-1

Kolika je snaga potroaa, ako je aluminijumska ploa njegovog brojila sa konstantom c = 750 obr/kWh izvrila 15 okretaja u jednoj minuti?
Reenje: 1,2 kW

MOSTOVI 1.1. Jednosmerni

1.1.1. Uravnoteeni
Zadatak 6-1

Vitstonov most za merenje otpornosti ima u sve etiri grane otpornosti od priblino 1 k i napaja se iz (idealnog) naponskog izvora napona 4 V. Kao indikator nule, koristi se indikator nule ija je strujna konstanta 1 A/pod i unutranja otpornost 1 k. Koliku jo promenu merene otpornosti ovakav most moe da detektuje.
Reenje: 0,20 Zadatak 6-2

Za merenje otpornosti Rx koristi se merno kolo prikazano na slici. Parametri kola su: R0 = 1000 , R1 = 100 , R2 = 100 i r = 0,1 . Kolika je merena otpornost Rx ako skretanje kazaljke indikatora nule iznosi 12 podeoka kada je preklopnik u poloaju (1) a -18 podeoka kada je preklopnik u poloaju (2)?
Reenje: 999,8

1.1.2. Neuravnoteeni
Zadatak 6-3

Za merenje malih promena otpornosti otpornika od priblino 100 koristi se Vitstonov neuravnoteeni most. Odrediti granice greke merenja prouzrokovane neosetljivou mosta ako se zna da otpornost otpornika u ostalim granama mosta iznosi 100 , da se most napaja konstantnom strujom od 10 mA, da je strujna konstanta upotrebljenog indikatora nule 0,9 A/pod i da je njegova unutranja otpornost 100 .
Reenje: 7,2 m

1.1.3. Tomsonov

Koliko iznosi otpornost Rx merena Tomsonovim mostom prikazanim na slici ako su u trenutku ravnotee mosta: RN = 0,1 , R1 = R3 = 50 , R2 = R4 = 1 k i RS = m?
Reenje: 5,000

R1 N R3 Rx

R2 R4 RN

Slika 6-1
RS

10

6.1 Naizmenini
Zadatak 6-4

Naizmenini most, prikazan na slici, uravnoteen je za sledee vrednosti elemenata: R1=800 ; C1=0,5 F; R2=400 ; C2=1 F i R4=1 000 . Izraunati frekvenciju napona napajanja pri kojoj je most u ravnotei.
Reenje: 398 Hz Zadatak 6-5

R1 C1 N

R2 C2

Rx slika 4.1

R4

U grani 1 Vitstonovog mosta za naizmeninu struju prikazanog na slici nalazi se kondenzator reaktanse 2 k, u grani 2 otpornik od 0,5 k, a u grani 4 redna veza otpornika od 0,5 k i kalema reaktanse 1,5 k. U grani 3 su elementi podeeni tako da most bude u ravnotei. Koliki je fazni ugao impedanse u grani 3?
Reenje: -18 Zadatak 6-6

C1

R2

Z3

Z4

Most prikazan na slici, sa otpornicima R3 = 1 k i R4 = 1 k, napaja se iz izvora napona efektivne vrednosti 15 V i frekvencije 1592 Hz. Uravnoteen je za R2 = 1 k i C2 = 0,1 F. Koliko e da skrene kazaljka indikatora nule, ija je naponska konstanta 1 mV/pod i unutranja otpornost dovoljno velika, ako se otpornost R2 promeni za 1 ?
Reenje: 2,7 pod

Cx, Rx C2

R2

R3

R4

Zadatak 6-7

Most za merenje impedanse, prikazan na slici, u ravnotei je za vrednosti parametara R = 1,5 k, C = 3,3 nF i za frekvenciju napona napajanja f = 10 kHz. Koliki je moduo impedanse Z x ?
Reenje: 18,3 k

11

KOMPENZATORI 1.1. Jednosmerni

Zadatak 7-1

Na slici je prikazano kompenzatorsko kolo gde su E1 = E2 = 4,5 V, R2 = 150 i Rg = 200 . Kolika je naponska osetljivost kola na promene otpornosti R1 u blizini ravnotenog stanja?
Reenje: 15 mV/ Zadatak 7-2

Na slici je prikazano kompenzatorsko kolo gde su E1 = E2 = 4,5 V, R2 = 150 i Rg = 200 . Kolika je strujna osetljivost kola na promene otpornosti R1 u blizini ravnotenog stanja?
Reenje: 55 A/

7.1 Naizmenini

12

TRANSFORMATORI

Zadatak 8-1

Za merenje snage potroaa upotrebljeni su strujni merni transformator za 100/5 A i naponski merni transformator za 10000/100 V. Na sekundarnoj strani mernih transformatora je dobijeno 4,7 A, 93 V i 21 W. Kolika je izmerena aktivna snaga potroaa ako je strujna greka strujnog transformatora +0,5 % a naponska naponskog transformatora +0,3 %, i ako je fazna greka strujnog transformatora +25' a naponskog +5' ?
Reenje: 36,6 kW Zadatak 8-2

Za merenje faktora snage potroaa upotrebljeni su strujni merni transformator za 100/5 A i naponski merni transformator za 10000/100 V. Na sekundarnoj strani mernih transformatora je dobijeno 4,7 A, 93 V i 21 W. Koliki je izmeren faktor snage potroaa ako je strujna greka strujnog transformatora +0,5 % a naponska naponskog transformatora +0,3 %, i ako je fazna greka strujnog transformatora +25' a naponskog +5' ?
Reenje: 0,0422

13

MERENJE ELEKTRINIH VELIINA

9.1 Snaga
9.1.1 Tri ampermetra i tri voltmetra

Zadatak 9-1

Metodom tri ampermetra merena je aktivna snaga i faktor snage monofaznog potroaa. Dobijeno je 100 W i faktor snage jednak 0,3. Kolika e da bude aktivna snaga istog potroaa ako se izmeri i metodom tri voltmetra, uz korienje istog izvora i istog otpornika, jednakog modulu impedanse potroaa? (Korieni instrumenti i izvor napona mogu se smatrati idealnim).
Reenje: 38 W Zadatak 9-2

Faktor snage monofaznog potroaa meri se pomou tri jednaka voltmetra. Oitanja instrumenata su 15 V, 10 V i 10 V. Unutranja otpornost voltmetara je 5 k a otpornost dodatog otpornika je 100 . Koliki je faktor snage potroaa?
Reenje: 0,106

9.1.2

Vatmetrom

Zadatak 9-3

Dat je vatmetar naponskog i strujnog opsega 150 V i 0,5 A, sa skalom od 150 podeljaka. Kolika je izmerena snaga, ako je pokazivanje vatmetra 47 podeljaka?
Reenje: 23,5 W Zadatak 9-4

Dat je vatmetar naponskog i strujnog opsega 150 V i 0,5 A, sa skalom od 150 podeljaka, specijalno konstruisan za faktor snage 0,2. Kolika je izmerena snaga ako je pokazivanje vatmetra 82 podeljka?
Reenje: 8,2 W Zadatak 9-5

Vatmetrom, naponskog i strujnog opsega 150 V i 0,5 A, klase tanosti 0,5, izmerena je aktivna snaga potroaa od 25 W. Kolike su granice greke dobijenog rezultata merenja?
Reenje: 0,38 W

14

Zadatak 9-6

Faktor snage monofaznog potroaa meri se ampermetrom, voltmetrom i vatmetrom (voltmetar i naponsko kolo vatmetra su prikljueni na potroa). Unutranja otpornost voltmetra i otpornost naponskog kola vatmetra su 25 k. Na instrumentima je oitano 3 A, 200 V i 75 W. Koliki je faktor snage potroaa?
Reenje: 0,120

9.1.3

Trofazna

9.1.3.1 aktivna
Zadatak 9-7

Aktivna snaga simetrinog trofaznog potroaa iji je faktor snage priblino 0,2, izmerena je Aronovim spojem i dobijena su pokazivanja vatmetara 120 W i 20 W. Kolika je aktivna snaga potroaa?
Reenje: 100 W Zadatak 9-8

Pri merenju snage trofaznog simetrinog potroaa metodom dva vatmetra dobijena su skretanja 1 = 80 pod. i 2 = -75 pod. Vatmetri imaju pun otklon od 100 podeljaka pri 2 kW. Kolika je aktivna snaga potroaa ?
Reenje: 100 W Zadatak 9-9

Pri merenju snage trofaznog simetrinog potroaa metodom dva vatmetra dobijena su skretanja 1 = 91 pod. i 2 = -86 pod. Vatmetri imaju pun otklon od 100 podeljaka pri 2 kW. Kolike su sigurne granice greke merenja aktivne snage ako su vatmetri klase tanosti 0,2 ?
Reenje: 8,0 % Zadatak 9-10

Pri merenju snage troinog, trofaznog, simetrinog potroaa metodom dva vatmetra dobijena su skretanja 1 = 80 pod. i 2 = -75 pod. Koliki je faktor snage potroaa ?
Reenje: 0,019

15

Zadatak 9-11

Pri merenju faktora snage trofaznog simetrinog potroaa metodom dva vatmetra dobijena su skretanja 1 = 80 pod. i 2 = -75 pod. Vatmetri imaju pun otklon od 100 podeljaka. Kolike su sigurne granice greke merenja faktora snage ako su vatmetri klase tanosti 0,2 ?
Reenje: 0,0015 Zadatak 9-12

Pri merenju faznog ugla trofaznog simetrinog potroaa metodom dva vatmetra dobijena su skretanja 1 = 80 pod. i 2 = -75 pod. Vatmetri imaju pun otklon od 100 podeljaka. Koliki je fazni ugao potroaa ?
Reenje: 89 Zadatak 9-13

Pri merenju faznog ugla trofaznog simetrinog potroaa metodom dva vatmetra dobijena su skretanja 1 = 80 pod. i 2 = -75 pod. Vatmetri imaju pun otklon od 100 podeljaka. Kolike su sigurne granice greke merenja faznog ugla ako su vatmetri klase tanosti 0,2 ?
Reenje: 0,085 Zadatak 9-14

Aktivna snaga trofaznog, troinog, priblino simetrinog potroaa meri se pomou dva jednaka vatmetra (Aronova veza). Upotrebljeni su vatmetri klase tanosti 0,1 a njihova skretanja su priblino na polovini skale. Oceniti sigurne granice greke merenja ako se zna da je faktor snage potroaa priblino 0,02.
Reenje: 6 %

9.1.3.2 reaktivna
Zadatak 9-15

Reaktivna snaga trofaznog, troinog, simetrinog potroaa meri se jednim vatmetrom. Nepanjom, ema veza je bila kao na slici. Kolika sistematska greka merenja reaktivne snage nastaje zbog pogrenog vezivanja ako je faktor snage potroaa 0,5?
Reenje: 0 %

16

9.1.3.3 faktor snage

9.2 Energija 9.3 Otpornost

1.1.1. 1.1.2. Impedansa
Zadatak 9-16

Za merenje impedanse potroaa, iji je aktivni deo poznat i iznosi 300 , koristi se U/I metoda (voltmetar vezan paralelno sa impedansom). Koliki je moduo impedanse ako je na instrumentima oitano 10 V i 10 mA, a unutranja otpornost voltmetra iznosi 10 k ?
Reenje: 1,035 k Zadatak 9-17

Za merenje impedanse potroaa, iji je faktor snage poznat i iznosi 0,05 , koristi se U/I metoda (voltmetar vezan paralelno sa impedansom). Koliki je moduo impedanse ako je na instrumentima oitano 10 V i 10 mA, a unutranja otpornost voltmetra iznosi 10 k ?
Reenje: 1,010 k

Komentar: Vidi se uticaj faktora snage impedanse na faktor korekcije.

Zadatak 9-18

Za merenje impedanse potroaa, iji je aktivni deo poznat i iznosi 300 , koristi se U/I metoda (ampermetar vezan na red sa impedansom). Koliki je moduo impedanse ako je na instrumentima oitano 10 V i 10 mA, a unutranja otpornost ampermetra iznosi 300 ?
Reenje: 854 Zadatak 9-19

Za merenje impedanse potroaa, iji je faktor snage poznat i iznosi 0,05 , koristi se U/I metoda (ampermetar vezan na red sa impedansom). Koliki je moduo impedanse ako je na instrumentima oitano 10 V i 10 mA, a unutranja otpornost ampermetra iznosi 300 ?
Reenje: 0,939 k

Komentar: Vidi se uticaj faktora snage impedanse na faktor korekcije.

17

Zadatak 9-20

Za merenje impedanse upotrebljeni su ampermetar, voltmetar i vatmetar (voltmetar i naponsko kolo vatmetra prikljueni na krajeve merene impedanse). Njihova pokazivanja su 50 mA, 10 V i 0,25 W. Odrediti sistematsku greku merenja modula impedanse, ako se zanemari injenica da otpornost naponskog kola vatmetra i otpornost voltmetra nisu neogranieno velike ve iznose po 3 k, svaka.
Reenje: -6 %

1.1.3. Ommetar
Zadatak 9-21

Koliku otpornost ima otpornik preko koga se kondenzator od 80 nF isprazni na polovinu poetnog napona za 300 s? Kada se otpornik ukloni, kondenzator se isprazni na polovinu poetnog napona za 62 s.
Reenje: 1,035 k

1.1.4. n otpornika 1.1.5. Otpornik sa induktivnou 1.1.6. Metoda zamene

Za merenje nepoznate otpornosti metodom poreenja na raspolaganju su izvor konstantne struje, etalon otpornosti od 1 k i voltmetar unutranje otpornosti od 5 k. Kolika je nepoznata otpornost ako napon na otporniku nepoznate otpornosti iznosi 2 V a na etalon-otporniku iznosi 1 V?
Reenje: 2,5 k

1.1.7. Ostalo
Zadatak 9-22

Koliko iznosi sistematska greka koja se ini pri merenju otpornosti uzemljenja U/I metodom, ako su otpornosti sondi pet puta manje od unutranje otpornosti upotrebljenog voltmetra?
Reenje: -17 %

18

9.4 Induktivnost
Zadatak 9-23

Induktivnost kalema merena je ampermetrom opsega 10 mA, voltmetrom opsega 100 V i vatmetrom sa opsezima 10 mA & 100 V nainjenog za faktor snage 0,2. Klasa tanosti upotrebljenih instrumenata je 1,5. Izmerene su vrednosti od 10 mA, 25 V i 0,1 W. Kolike su sigurne granice greke merenja induktivnosti kalema?
Reenje: 8,9 %

9.5 Meusobna induktivnost 9.6 Kapacitivnost

1.1.8. U/I metoda
Zadatak 9-24

Kapacitivnost elektrolitskog kondenzatora meri se U/I metodom. Paralelno merenom kondenzatoru nalazi se redna veza voltmetra i kondenzatora dovoljno velike kapacitivnosti. Na miliampermetru i voltmetru su oitane vrednosti 10 mA i 0,66 V. Kolika sistematska greka merenja kapacitivnosti nastaje ako se ne vodi rauna o tome da je unutranja otpornost voltmetra konana i da iznosi 1 k?
Reenje: 0,22 % Zadatak 9-25

Kapacitivnost elektrolitskog kondenzatora meri se U/I metodom. Paralelno merenom kondenzatoru nalazi se redna veza voltmetra dovoljno velike unutranje otpornosti i kondenzatora. Na miliampermetru i voltmetru su oitane vrednosti 10 mA i 0,66 V. Kolika sistematska greka merenja kapacitivnosti nastaje ako se ne vodi rauna o tome da kapacitivnost kondenzatora vezanog na red sa voltmetrom konana i da iznosi 1 F?
Reenje: 0 %

1.1.9. Mostom 1.1.10. Balistiki galvanometar

19

9.7 Merenje magnetnih veliina

20

10 DIGITALNA MERENJA
Zadatak 10-1

Perioda signala meri se digitalnim instrumentom. Rezultat merenja je 123,45 ms. Kolike su granice greke merenja ako se frekvencija osnovnog oscilatora nalazi u granicama 10 MHz 100 Hz ?
Napomena: ppm 10-6. Reenje: 91 ppm Zadatak 10-2

Frekvencija signala meri se digitalnim instrumentom. Rezultat merenja je 123,45 Hz. Kolike su granice greke merenja ako se frekvencija osnovnog oscilatora nalazi u granicama 10 MHz 10 Hz ?
Napomena: ppm 10-6. Reenje: 82 ppm Zadatak 10-3

Za merenje frekvencije od priblino 2 Hz na raspolaganju je digitalni instrument iji generator osnovne frekvencije radi sa frekvencijom od 1 MHz, ija vremenska baza moe da se bira u koracima 100, 101, 102, ... , 106, i iji displej ima pet dekadnih cifara (moe da prikae cele brojeve od 0 do 99 999). Moe se smatrati da se osnovna frekvencija poznaje dovoljno tano. Kolike su najmanje mogue granice greke merenja date frekvencije ovakvim instrumentom?
Napomena: ppm 10-6. Reenje: 20 ppm Zadatak 10-4

Counter Timer-om se meri fazna razlika izmeu dva prostoperiodina signala frekvencije 2 kHz. Frekvencija osnovnog oscilatora je 10 MHz, a sadraj brojaa je 1000. Kolika je merena fazna razlika?
Reenje: 1,26 rad

21