Ketrin Nevil

PRORAUNATI RIZIK

PRVI DEO

FRANKFURT, NEMA KA

JUN 1815.

U zaputenoj kancelariji okrenutoj prema Jevrejskoj ulici, sedeo je mlad ovek bledog lica i posmatrao izlazak sunca. Poto je probdeo celu no, na stolu pred njim je ostalo nekoliko praznih olja sa gustim, c rnim kafenim talogom na dnu. Pepeo od cigareta leao je posvuda, ali nije eleo ponovo da zapali. To bi za tedljivog mladia bio stvamo suvian troak. Prostorija je bila muno prazna i u njoj se nalazio samo izgrebani stari sto i nekoliko stolica. Pored zida je stajala mala pe, a preko puta nje prljavi prozor okrenut ka ulici. Uz prozor se naslanjao deo nametaja koji je pokrivao gotovo ceo zid i liio na policu za knjige, ali je bio podeljen na iroke pretince, svaki sa vratancima ispletenim od slame. Sva vratanca bila su irom otvorena. Jedine stvari u celoj prostoriji koje su zaista vredele bile su bogata kartuzijanska stolica od marokanske koe u kojoj je o vek sedeo i zlatan depni sat koji je leao na stolu. Obe su bile prilino pohabane, ali za njega veoma dragocene. Te stvari, kao i kuu u Jevrejskoj ulici, nasledio je od oca i eleo da ih sauva i zadri zauvek. Ulica koju je posmatrao bila je jedino mesto gde su Jevreji mogli da borave i zarauju za ivot onako kako su najbolje znali i umeli. Za mnoge od njih, to je znailo da menjaju i pozajmljuju novac. U rano jutro, sve je bilo tiho i mi rn o, poto su svi jo spavali. Uskoro e zajmodavci i razni prodavci izneti stolove na ulicu i ispred vrata kua i istai svoje veselo obojene zastave i natpise kojima e obznaniti ta rade i kako posluju. Za nekoliko sati, ceo prostor e se ispuniti ivou i galamom ljudi koji trguju zlatom . Mladi ovek je sedeo u tiini, a kada je sunce konano izalo, nagnuo se napred kako bi na ukastoj svei zapalio svoju tanku tursku cigaretu. Istog asa se mali sivi golub spustio na spoljnu ivicu otvorenog prozora. Ptica je okretala glavu as na jednu as na drugu stranu, prilagoavajui se nejasnoj svetlosti. Covek je jo uvek sedeo nepomino, dok je u njegovim plavim oima blistao udan odsjaj, kao kada se tamni ugalj udesno rasplamsa. Bio je to pogled koji plai i ko bi mnogi s razlogom poeleli da zab orave. Ptica je za trenutak zastala, a onda doleprala ba u jedan od pretinaca neobinog ormana. Slamna vratanca su se pomerila i zatvorila je. Kada je ispuio cigaretu, mladi je nagnuo olju i ispio preostali gutljaj kafe. Uzeo je sat i paljivo ga osmotrio. Bilo je tano pet i sedamnaest. Lagano je ustao, otvorio vrata pretinca i paljivo izvadio pticu. Oko njenih krila bila je papima traka umrljana uljem sa odtampanom samo jednom reju: Gent. Poto je uzeo cedulju, priao je prozoru i laganim pokretom izbacio pticu napolje.
Gent je bio udaljen od Frankfurta nedelju dana jahanja, a predeo izmeu dva grada bio je pun ostataka vojski koje su u potrazi jedna za drugom tumarale ardenskim umama. Pet dana posle polaska iz Frankfurta, bledi mladi je umoran, pokriven prainom i isprskan blatom, zauzdao svoga konja i zaustavio se ispred kapije jedne kue u Gentu na kojoj se nalazila uglaana bakarna alka. Unutra je bilo mrano, pa je sam otkljuao vrata ne elei da budi ukuane. Jedna starica u nonoj koulji ubrzo se pojavi na tremu sa sveom u rukama. Mladi joj se obrati na nemakom. - Neka Fric odmah odvede konja u talu. Posle toga hou da ga vidim u radnoj sobi. Meseina je bacala svetlost u radnu sobu obasjavajui iroke prozore sa drvenim stubovima. Boce od izrezbarenog stakla pune pia, koje su se nalazile na kredencu od mahagonija, nekako su prigueno svetlucale. Buketi svee ubranog vrtnog sleza i gladiola u velikim vazama ukraavale su stolove sa runo raenim mozaicima razmetene po sobi. Odmah pored ulaza, nalazio se masivni izrezbareni sat sa klatnom, a sofe presvuene somotom i kadifom stajale su u polukrugu, blizu mermernog ognjita. Ova soba, toliko razliita od one u kojoj je boravi o u Frankfurtu - bila je redovno odravana, u stalnom iekivanju mogueg vlasnikovog dolaska. Polako je priao prozoru sa kojeg je imao izvanredan pogled na kuu pored njegove. U stvari, dve zgrade su bile odvojene samo senicom vinove loze. Prozori susedove gostinske i radne sobe bili su okrenuti prema mestu na kojem se nalazio, tako da je sasvim jasno mogao da posmatra ta se tamo dogaa. To je bio pravi razlog zbog kojeg je, pre tri meseca, iznajmio ovu kuu, potpuno nametenu i opremljenu. Za trenutak se udaljio od prozora, sipao konjak u au i otpio dobar gutljaj. Bio je umoran, ali nije mogao da spava. Jo ne. Posle jedno pola sata, u sobu je uao ogroman, debeo ovek u grubom suknenom odelu. - Gospodine - pozdravio je mladia ne mogavi da sakrije nemaki naglasak. Nije vie govorio, oigledno oekujui da mu se gazda obrati. - Frice, veoma sam umoran - odvratio je mladi ovek glasom koji je liio na apat. - Moram biti siguran, apsolutno siguran da u biti obaveten o glasnikovom dolasku, im on kroi u kuu. Da li ti je to jasno? - Bez brige, gospodine. Ja u ostati ovde i posmatrati. Probudiu vas, im doe do neke promene. Mladi klimnu glavom. - Ovde greke nisu dozvoljene. Stvar je od najvee vanosti, da zna. Fric je celu no deurao pored prozora, ali susedna kua je bila mi rna i tiha, obasjana meseinom. Ujutru je gospodar ustao, okupao se i obukao, a zatim siao do radne sobe i zamenuo Frica na istom mestu. Njihovo bdenje nastavilo se i sledea tri dana. Stigle su kie i okolinu pretvorile u bare pune mulja i blata, dok su putevi postali potpuno neprohodni. Krajem treeg dana, upravo dok je starica posluivala veeru za gospodar a, Fric je banuo u trpezariju. - Izvinite, gospodine, ali video sam jahaa kako se u rno pribliava istonim putem od Brisela. Mladi ovek klimnu glavom, lagano odloi salvetu na sto i kratkim pokretom ruke otpusti oboje slugu. Ugasivi sveu, gotovo j e pretrao do prozora u radnoj sobi i sakrio se iza draperija od damasta. U susednoj kui vladao je pravi mete. Nekoliko Ijudi jurilo je iz sobe u sobu, palei dugim sveama visee lampe i raskone zidne svenjake. Uskoro se soba kupala u svetlosti, pa je posmatra iz mraka mogao da vidi i najmanje detalje: kristale lampi koji su svetlucali sa visokih luno zasvoenih tavanica i, poput dijamanata, bacali iskriavu svetlostli iz fino izraenih zidnih nia; nametaj i draperije bogato ukraene vezom u crvenoj i zlatnoj boji; zidove u ogledalima i stolove obloene zlatnim listiima. Mladi ovek uzdrhta ugledavi usamljenog jahaa kako izranja iz izmaglice i zaustavlja se pred kuom. Ogrta sa kapuljaom bi o mu je mokar, a izme prekrivene blatom. Vrata su se odmah otvorila i sluge ga uvedoe unutra. Videlo se da se osea veoma neprijatno dok stoji nasred sobe, zuri u pod i rakama guva veliki vlani eir.

Napokon su se unutranja vrata naglo otvorila i u prostoriju je uao visok, demekast ovek, praen mukarcem i enom koji su se povukli nazad, im su ugledali blatnjavog i umomog glasnika. Pun iekivanja, visoki ovek je zastao, a glasnik se naklonio. Posmatra na prozoru jedva da je disao. Video je kako je glasnik odluno koraknuo napred, a onda pao na kolena kao da iskazuje poast caru ili kralju. Demekasti ovek je stajao ba na sredini sobe i klimao glavom, kao da ljudi jo ulaze unutra i klanjaju mu se na isti nain. Mladi ovek je zatvorio oi i tako nepomino stajao nekoliko trenutaka, potpuno zadubljen u s liku koja se pojavila. Onda se okrenuo i hitro pritrao vratima. Fric je sedeo u foajeu i ekao. im je ugledao gospodara, on spremno ustade. - Konja - rekao je tiho, penjui se uz iroko stepenite kako bi zakljuao gomje sobe. Znao je da se nee vratiti u Gent. Njegova misija ovde bila je zavrena.

Sada zaista nije znao koliko dana i noi je jahao kroz sumoran i kiovit predeo. Tlo je liilo na movaru, a kako je stalno j ahao u susret kii, nije mogao da kae gde je granica izmeu neba i zemlje. Konj mu se spotakao vie puta propadajui u muljevito blato, koje kao da nije imalo dna. Iako je bio iscrpljen i eznuo za odmorom, nastavljao je put - jer nije smeo da stane. Jahao je prema Ostendu i morskoj obali. Bilo je vee drugoga dana puta, kada je, briui oi od naleta ledene kie, ugledao svetla Ostenda koja su treperila kroz gustu izmaglicu. Kada se pribliio, video je talase kako bacaju amce prema molu, snano udaraju o obalu, a onda se uzdiu visoko i povlae sve za sobom. inilo se da se ceo grad zatvorio u kue na kojima su bili sputeni jaki drveni zasuni protiv vetra. Idui obalom, pronaao je krmu koja mu je liila na svratite pomoraca i ribara. Ugledavi ga kroz prozor, vlasnik je na tre n izaao, ljubazno ga pozdravio i brzo odveo konja u talu. Onako mokar i umoran, odmah je uao unutra, naruio konjak i smestio se pored vatre. Momari su sedeli natmureni, pili jak viski i nezadovoljno mrmljali o nevremenu koje nikako nije prestajalo i zbog kojeg su bili i bez posla i bez novca. Prostoriju je ispunjavao sladunjavo-kiselkast miris njihovog duvana. Nekolicina se radoznalo okrenula i osmotrila pridolicu koji je razbio monotoniju ovog emernog mesta. - Odakle ti po ovakvom bezbonikom vremenu, prijatelju? - upita jedan. - Dolazim iz Genta i nameravam za London - odvratio je putnik. Namerno je upotrebio francuski naziv za London, poto je primetio da su veina Francuzi, iako su govorili flamanski. Na taj nain je eleo da ih odobrovolji i pridobije, jer je francuska dua bi la uvek puna romantike. S druge strane, pouzdano je znao da je za Flamance novani interes uvek bio na prvom mestu. Okrenuo se i zatraio jo jedan dobar konjak. - Ve nedelju dana smo ovde nasukani - dobaci drugi momar. - Naa roba truli na dokovima i u utrobama brodova. Jue su se slomila dva stuba koja dre dok i jednostavno sruila u more. Talasi su povukli sa sobom mnoge amce i onda ih smrskali o kamenje. Mislim da e se ovde dobro naekati, sve dok se vreme ne smiri i ne bude mogao bezbedno da krene. - Ja moram za London, bilo to bezbedno ili ne - rekao je mladi ovek. - Moram poi jo noas - ponovio je. - Koji od vas moe da me prebaci preko kanala? Momari se nasmejae, poee tapati jedan drugog po leima i udarati se u dlanove. Ovo je bila stvamo dobra ala: oni nikada nisu videli takvu budalu kao to je bio ovek pred njima. Najstariji pomorac u krmi mirno je sedeo pored vatre i utao. Lice mu je bilo izraajno, puno bora i vomovato poput oraha. Ostali su se prema njemu odnosili sa potovanjem i mladi ovek zakljui da se ver ovatno radi o kapetanu ili vlasniku nekog broda. - Noas u Ostendu nee nai nikoga ko bi te prevezao preko kanala, mome - rekao je autoritativno. - More je gospodarica moreplovaca, a noas je ta gospoa razjarenija od naputene ene. Ovde nee nai onoga ko e staviti glavu u torbu i suprotstaviti joj se u takvom raspoloenju! Ostali se nasmejae na ove njegove rei, a onda neko narui vr piva koji ubrzo poe da krui okolo. Svaki od prisutnih je povukao dobar gutljaj kao da eli iz glave da izbrie i samu pomisao na plovidbu po ovakvom vremenu. No, dok su se oni alili i ispijali ve drugi krug, stari kapetan znatieljno odmeri stranca, reen da sazna jo neto. - Koji te posao vodi u London, mome? - Stvar je od najvee hitnosti - ponovi mladi ovek. - Noas moram da preem preko. Ne mogu da verujem da nema nikoga dovoljno hrabrog da me preveze preko kanala. Pogledom odmeri sve prisutne u krmi, a onda se ponovo vrati starom kapetanu. - Zamislite opasnosti koje vrebaju... - poe ovaj. - Ja noas moram preko. - Sigurno biste stradali, a brod pri ovakvim talasima ne bi uspeo ni da se odlepi od doka. - Ipak moram stii na drugu stranu - ponovi tiho, ali tako vrsto i odluno, da su ostali prestali da se smeju i ale i kao po komandi zagledae se u neobinog stranca isprskanog blatom. Niko od njih jo nije video oveka koji tako prisebno i hladno srlja u smrt. - Dakle tako - ree kapetan najzad - ako ba mora, onda se radi o neemu to je za tebe vrednije od ivota, jer je gotovo sigumo da e te pobesnelo more ubiti. Mladi ovek je jo uvek bio na istom mestu, a njegova svetla kosa i bleda koa inile su se gotovo prozime na svetlosti vatre. Pogled kojim je posmatrao starog kapetana bio je bezbojan i hladan kao more zimi. - Oh, ovo oko je oko avola! - proaputa starac i kucnu rukom o pod kako bi zatitio sam sebe. Kia je dobovala po vratima i sputenim prozorskim kapcima. Cepanica na ognjitu je pucketala, a onda se nekako udno otkotrljala razbacivi ar, tako da je nekoliko ljudi skoilo sa stolica. Nervozno su pogledali oko sebe, kao da trae duha koji je upravo uao. Ipak, niko nije rekao ni re. Stranac im se ponovo obrati. Glas mu je bio blag i veoma tih, ali svaki od prisutnih dobro je uo ta je rekao. - Onome ko me veeras preveze preko kanala, spreman sam odmah da pon udim pet hiljada francuskih livri u zlatu. Svi u krmi se skamenie. Napolju nije bilo broda koji toliko vredi, osim moda kada je natovaren najfinijom robom. Suma koju je ponudio

stranac bila je sasvim dovoljna za kupovinu dva broda. Mornari su napunili svoje lule i zagledali se u krage pred sobom. Putnik je znao da oni sada razmiljaju o svojim porodicama, ansi da se obogate i zarade vie nego bilo ko od njih za itav radni vek. Razmiljali su i o drugim stvarima i on im je dao vremena z a to. Procenjivali su anse i proraunavali rizik da se veeras pree kanal i pri tom ostane iv. - Rei u ti ta mislim o tome, mome - zau se konano kapetanov glas. - Svaki pokuaj izlaska na more po ovakvom vremenu je samoubistvo. Samo avo na ovaj nain moe dovesti u iskuenje mornara hrianina. Ali, istinski hrianin nee za pet hiljada francuskih livri prodati avolu svoju duu. Mladi ovek lagano odloi praznu au na okvir kamina i, kako bi ga mogli dobro videti, stade uz elo velikog hrastovog stola tano na sredini prostorije. - ta kaete na deset hiljada? - upita istim, tihim glasom. Zatim baci svoju putnu vreu na sto i jednim potezom podie platneni poklopac. Momari su sedeli u tiini i posmatrali kako sj ajni novii ispadaju na sto, a zatim se kotrljaju po uglaanom kamenom podu. U Londonu se jutarnja svetlost lagano probijala kroz izmaglicu. Kada su se vrata berze otvorila, njeni lanovi su umo uli unutra kako bi zauzeli mesta za dananju trgovinu. Meu njima je bio i bledi ovek hladnih, plavih oiju. Ostavio je kod portira svoju kabanicu i pozlaeni tap, rukovao se sa nekolicinom poznanika, a zatim zauzeo svoje mesto. Trgovina je bila neredovna a britanski dravni papiri - ratne obveznice, nuene su uz veliki popust. Vesti o ratu nije bilo. Govorilo s e da je Bliher poseen, a da su njegovu armiju zarobili Francuzi kod Linjija: takoe se prialo da je Artura Velzlija, vojvodu od Velingtona, zarobila kia u mestu Kuatr-Bras, tako da je bio nemoan da pomeri svoju teku artiljeriju i izvue je iz blata. to se saveznika tie, stvari su stajale veoma loe. Ako bi se desilo da Britanci pod vostvom Velzlija pokleknu brzo kao Prus i, Napoleon bi se ponovo uvrstio u Evropi i to samo tri meseca posle svog povratka sa Elbe. U tom sluaju, dravne obveznice ko jima je finansiran skupoceni rat ne bi vredele ni koliko papir na kome su tampane. Ali, jedan ovek koji se tu nalazio imao je sasvim nove vesti. Mladi bledog lica stajao je na svom mestu i neprestano kupova o sve obveznice koje su nuene. Ako bi se njegova procena pokazala kao loa, bio bi finansijski uniten isto kao i cela njegova porodica. Ali, ta procena bila je zasnovana na tanoj informaciji koja je u tom trenutku znaila snagu i mo. Naime, on je u Gentu video glasnika koji je doao sa bojnog polja u Vaterlou i pao na kolena pred visokim snanim ovekom, kao da se radilo o namesniku ili regentu. Taj jednostavan gest pokazivao je da su ishod rata i konana pobeda u rukama Britanaca, a ne Francuza kao to su svi pretpostavljali. Visoki snani ovek koga je mladi bledog lica video u Gentu zvao se Luis Stanislaus Ksavijer sa titulom grofa od Provanse. Cela Evropa znala ga je kao kralja Francuske, Luja XVIII, koga je uzurpator Bonaparta zbacio sa prestola samo stotinak dana ranije. Ali, takva informacija morala je da bude iskoriena brzo i efikasno. Hrabro zanemarujui strah od smrti, mladi ovek je preao kanal i stigao ovde, u Londonsku berzu, samo nekoliko sati pre vesti o porazu Francuza kod Vaterloa. Naravno, posle dugog i upomog kupovanja, on je posedovao toliko devalviranih obveznica, da je privukao prilinu panju. - Ne znam zato ovaj Jevrejin kupuje tolike obveznice - obratio se svome kolegi jedan od prisutnih. - Zar on nije uo vest o Bliherovom porazu u Linjiju? Da li je mogue da neko veruje da se rat moe dobiti sa polovinom vojske? - Mislim da bi mogao da sledi njegov primer - hladno mu odvrati poznanik. - Iskustvo koje imam govori mi da je on obino u pravu. Kada su, najzad, vesti sa Vaterloa stigle do Londona, bilo je jasno da mladi ovek ima monopol na prodaju dravnih hartija, kupivi ih za manje od deset procenata nominalne vrednosti. ovek koji je prethodnog dana komentarisao kupovinu obveznica, sreo je ujutru mladia bledog lica ba na ulazu u berzu. - Zna, Rotilde - rekao je, srdano ga tapui po ramenu - sa ovim obveznicama si uradio stvarno dobar posao. Kau da si zaradio milion funti za manje od jednog dana? - Zar? - Stalno se govori da vi, Jevreji, posedujete talenat da nanjuite priliku za dobru zaradu. Valjda zato i imate tako velike nos eve! - gorko se nasmejao ovek iji je crveni loptasti nos bio kudikamo vei od nosa njegovog sagovornika. - Ali, eleo bih da znam da li je stvamo u pitanju jevrejska intuicija? Ili si ti, pre celog Londona, znao da Velington ima pobedu u rukama? - Znao sam - odvrati Rotild, hladno se smeei. - Znao si! Kako doavola?... Rekla ti je ptiica? - Tano tako - odgovorio je mirno.

NO U OPERI
Rajnsko zlato! Najvrednije zlato! O, mogla bi biti samo puka magija ponovo se probuditi u talasima! Sve to je vredno boravi u vodama! Ravi i podli su oni koji vladaju gore! - Tubalica rajnskih devojaka, Rihard Vagner, RAJNSKO ZLATO, I in

SAN FRANCISKO
U svetu je napisano vie muzikih komada koji govore o novcu nego o ljubavi. Dela o novcu imaju prijemivije melodije i veina ih se ipak zavrava sreno. Siromatvo je, recimo, bilo okruenje u kojem je zaet i stvoren bluz, dok su bogatstvo i pohlepa proizveli neto drugo: velianstvenu operu. Kao bankar, dobro sam znala do kojih visina mogu biti nadahnute ljudske due kada se radi o novcu. Ako bih elela da upotrebim odgovarajui rod, samu sebe bih mogla da nazovem banketa - to je izraz koji je u naem internom reniku oznaavao neku vrstu bankara - kompjuterskog zanesenjaka, ako bi se tako uopte mogla nazvati najcenjenija ena u izvrnoj vlasti Svetske banke. Da nisam zaraivala toliko novca, ne bih sebi mogla da priutim sedite u loi Opere u San Francisku. Ali, da te sumome novembarske veeri nisam sedela u operskoj loi, ovakva ideja mi sigurno nikada ne bi pala na pamet. Njen smisao je bio u tome kako zaraditi jo vie. Velika opera je poslednje utoite razuzdanih kapitalista. Niko dovoljno lud ne bi platio toliko da sanja o neemu to mu nedostaje. U stvari, bio je to samo jedan od naina razonode i troenja v elikog novca u zamenu za oskudnu zabavu. Bilo je kiovito i hladno, a do Boia je ostalo svega mesec dana; kia je oterala maglu i donela hrpe blata pokrivi njime m ostove i puteve. Samo budale su rizikovale i bile napolju po ovakvom vremenu. Ipak, kada sam stigla, opera je bila dupke puna. Iako obuena u svilu i kadifu uspela sam da pokisnem do gole koe. Pored same zgrade nije bilo parkinga, pa sam morala da s e probijam kroz vodu, kao gerilci na borbenoj obuci. Kasnila sam i bila veoma neraspoloena, to nije imalo nikakve veze sa nevremenom. Utrala sam unutra, neprestano mislei na svoga efa. Kao i obino, on me je strano razoarao, ali ovoga puta toliko da to s tvamo nisam mogla zanemariti. Dok sam pokuavala da se smirim, pourila sam uz merme rne stepenice. Ba kada je vratar u belim rukavicama otvarao vrata moje loe, zaulo se tree zvono. Iako sam ve treu sezonu imala isto sedite, dolazila sam i odlazila tako iznenada da sam ljude sa kojima sam delila lou sa mo povrno poznavala. Oni su vikali bravi umesto bravo, pamtili svaki libreto i nosili sa sobom svoju bocu ampanjca. I nisam mogla da imam vremena za neto drugo, osim za obaveze u prokletoj banci. Pretpostavljala sam da su bili znatieljni i pitali se zato stalno kasnim i pri tom uvek dolazim sama. Meutim, jo kada sam pre deset godina stupila u Svetsku banku, nauila sam da ni drutveni ivot ni romantika ne mogu biti hrana koja e se kuvati u e kspresloncu sveta visokog bankarstva. Banketa uvek mora drati oi otvorene i misliti na konaan ishod. Ba kada su svetla poela da se gase, prola sam do sedita u prvom redu i spustila se u meku, tapaciranu fotelju. Neko je ht eo da bude ljubazan, pa mi je u mraku dodao au sa ampanjcem. Srknula sam gutljaj sa puno mehuria, zagrcnula se i prosula pie na dekolte koji je u trenutku dizanja zavese bio potpuno vlaan. Opera je te veeri u potpunosti odgovarala mom raspoloenju: Rajnsko zlato, prvo Vagnerovo veliko delo i jedno od mojih najomiljenijih, kojem je dat novi sadraj i sakupljen u svojevrstan prsten pesama o Nibelunzima. Delo poinje opisom krae finog zlata sa dna reke Rajne, a zatim, u etiri celine Prstena, tee vena pria o podmitljivosti bogova koji su tako pohlepni, da su spremni da rtvuju vlastitu besmrtnost i izaberu pravo, materijalno bogatstvo koje se zove Valhala. Na kraju bogovi bivaju uniteni, a velianstvena Valhala nestaje u prasku i plamenu. Preletela sam pogledom blistava svetla pozornice i zagledala se u tamne dubine reke Rajne. Patuljak Alberih je upravo ukrao zlato, a devojke su trale za njim i prskale ga, pokuavajui da vrate zlato nazad. Pogledala sam dole u publiku: inilo mi se k ao da ti ljudi okieni nakitom i odeveni u saten i somot plove ispod svodova riznice pune peina, duboko ispod renog dna. U stvaru , zakljuila sam da je sala opere strano lii na prostoriju u nekoj ogromnoj banci i u tom trenutku pala mi je na pamet jedna ideja: O krai sam znala koliko i taj pokvareni patuljak; ali, ja sam bila bankar i posle dananjih dogaaja, imala sam mnogo raz loga da uradim tako neto. Kada su se tamne vode Rajne pretvorile u prozimu plaviastu sumaglicu, a zlatno sunce zasjalo iznad glava bogova koji su se probudili na Valhali, moje misli su kljocnule poput depnog kalkulatora; postala sam opsednuta pomenutom idejom. Bila sam siguma da znam kako mogu da ukradem mnogo novca i elela sam to odmah da proverim. Ako imate lou u ovakvoj operi, moete, poput kralja, dolaziti i odlaziti kad vas je volja. Meni nije trebalo mnogo: morala s am skoknuti preko ulice, jer se Centar za obradu podataka nalazio sa druge strane. Prebacila sam svoj vlani ogrta preko mokre haljine i strala niz stepenice u hladnu, vagnerovsku no. Ulice su jo uvek biie svetlucave i mokre, a makadam kojim su ovde u centru bile pokrivene, u trenu tku me je podsetio na koren sladia. Svetla automobila u prolazu odbijala su se od ravnog trotoara i stvarala udan utisak kao da se sva vozila kreu isp od povrine vode. I ja sam oseala kao da se davim. Raspoloenje mi je palo na najniu moguu meru. Lag ano sam tonula sve dublje i dublje, sada ve trei put u karijeri. Moj gospodar je bio tamni oblak iz kojeg lije voda. Ranije iste veeri, kada sam posle dugog dana ispunjenog munim sastancima svratila u svoju kancelariju, svetla su bila ugae na, draperije zategnute, a moj ef sedeo je za stolom. Iako je u prostoriji bilo mrano, on je nosio tamne naoari za sunce. Moj pretpostavljeni je bio stariji potpredsednik Svetske banke i dalje od toga nije mogao. Zvao se Kislik Vilingli III. Svi su ga zvali Kivi, iako su zaposleni za njega smislili mnotvo matovitih imena kojima su ga nazivali iza lea. Kivi je doao u velegrad iz unutranjosti, negde iz srca Amerike, i eleo da postane inenjer. Logaritmar mu je uvek visio za pojasom i uvek je oblaio koulje kratkih rukava sa depovim punim olovaka. Nosio je obine olovke u sluaju da treba neto da nacrta, kao i penkale sa zlatnim perom kada je hteo neto da potpie. Nije zaboravljao ni flomastere u boji, tako da je uvek mogao da predstavi i ilustruje svaku svoju ideju. Kivi je bio vedra i normalna osoba, puna entuzijazma. Svoju visoku poziciju koja je podrazumevala i odgovarajuu platu, steka o je tako to je sa istom radou i entuzijazmom velikom broju kolega zabio no u lea. U bankarskom svetu, tu kombinaciju entuzijazma i podmuklosti zvali smo politiki razum. Jo na fakultetu, Kivi je bio u fudbalskom timu i ve tada imao kapacitet za konzumiranje velikih koliina piva; njegov stoma k se

tom prilikom poveavao, tako da mu je koulja poput repa ispadala iz pa ntalona, pa je izgledalo kao da juri hodnicima kako bi stigao da potpie neto hitno. Na majino insistiranje, odrekao se fudbala, piva, ali i sna da postane inenjer. Napravio je karijeru u bankarstvu, ali to m u nije donelo linu sreu. Pre bi se moglo rei da je ovaj posao probudio u njemu neku tamnu stranu. To se Kiviju deavalo kada se oseao nemonim i nesposobnim da pronae sopstveni izlaz iz situacije. Tada bi se sklanjao u sv et mraka i u kancelariji nosio tamne naoari, a na ulici one obine sa ravnim staklom. Navlaio je draperije, gasio sva svetla i drao sastanke u takvoj atmosferi. Kao i mnogi drugi, ni ja se tada ba nisam oseala prijatno. Kada su ga obuzimala takva raspoloenja, Kivi bi mugnuo u neiju kancelariju, ugasio svetla i sedeo u ti ini. To je nazivao stanje inkognito i svi smo znali ta to znai. U tom stanju je bio kada sam te veeri, jo pre odlaska u operu, ula u svoj u kancelariju. - Ne pali svetla, Benksova - promrmljao je iz tame. - Niko ne zna da sam ovde. Zna, stanje inkognito. - U redu - odvratila sam. Shvativi da njegov glas dopire iz fotelje za mojim radnim stolom, nespretno sam zapela, pipajui po mraku i traei mesto za sedenje. - ta ima, Kivi? - pitala sam. - To mi ti reci - odvratio je zlovoljno drei neto visoko, ir oko i pravouganog oblika, koliko sam mogla da razaberem u tami. Lagano je prstom tapkao po tome. - Ova ponuda je, verujem, tvoje delo? Ceo projekat? Kivi je znao da bude veoma neprijatan, ako bi osetio da je zaposleni prekoraio svoja ovlaenja, pogotovo ak o bi pomislio da je slubenik na sebe privukao deo panje namenjene njemu. U stvari, ja sam toga jutra poslala ponudu svim viim direktorima u up ravi, predlaui da poveamo nivo sigurnosti svih kompjuterskih sistema za upravljanje novcem. Naravno, priloi la sam svu dokumentaciju i procenu trokova. Sa Kivijem se uopte nisam konsultovala od kada sam ula da on odbija svaki predlog koji ne potie od njega samog. Naime, njegova ograniena mata nikada ne bi dola na ovakvu zamisao, jer mu se tako neto verov atno ne bi odrazilo na karijeru. Ovde se radilo samo o dobrom poslu. Zato sam ga obila i poslala ponudu bez njegovog znanja. Naravno, sada je bio ljut zbog toga. B ilo mi je drago to u mraku ne moe da vidi moj osmeh, jer sam tog trenutka znala da e uskoro doi dan kada se vie neu nalaziti pod njegovom vlau. Izuzev formalnosti vezanih za unutranju proveru i potrebne konsultacije, ja sam, tehniki gledano, ve smatrana direktorom z a bezbednost odeljenja za rezerve Federalne banke i posrednikom za osiguranje svake finansijske i pravne institucije na federalnom nivou. Pre nekoliko nedelja sam prihvatila tu odgovornost i sada ekala posao koji e mi dati jo veu mo u finansijskoj ind ustriji, vie nego ijednoj eni u Americi, a moda i u svetu. Moj prvi zadatak bio bi da obezbedim da glavni centri moi i novca kao to je to, na primer, Svetska banka, imaju adekvatan sigurnosni sistem koji e na pravi nain zatititi depozite njihovih investitora. Predlog koji sam danas poslala bio je neka vrsta probne l opte i, poto sam sada bila kandidovana za federalca, Kivi je teko mogao umanjiti sve moje zasluge u prolosti. - Ponuda je moja, gospodine - priznala sam smekajui se u tami. - Znam da se i vi veoma rado bavite tim problemom - namemo sam dodala, nadajui se da e ga sada jo vie boleti. - Istina je - odvratio je glasom koji je udno zvuao u tami. - Pretpostavljam da razume da sam bio iznenaen kada sam video da si dala zajedniku ponudu bez ikakve konsultacije sa mnom. Na kraju krajeva, mogao sam pomoi, jer direktor treba da podstie takve stvari. Prevedeno na obian jezik, to je znailo da ja treba da radim za njega, jer je u banci poznavao mnogo vanije ljude nego ja. Neprimeena u tami, zlurado sam ga posmatrala. - Ja nisam jedini koji misli da si sama sebi najvei neprijatelj, Benksova. ef marketinga je proitao tvoju ponudu. Moe li on da se reklamira uz tvoju tvrdnju da banka obavezno treba da usavri sistem bezbednosti? Ako to otvoreno saoptimo, kako e na sv e reagovati nai klijenti? Povui e svoj novac i uloiti u neku banku preko puta! Mi ne moemo troiti novac na takve i sline sisteme, jer te stvari nee privui nove, niti ohrabriti postojee klijente. Ovaj nedostatka brige za ugled banke koji si pokazala pri morao me je da kaem istinu ovima iz Federalne i objasnim im da nisi pravi kandidat... - Molim? - povikala sam osetivi da me je iznenada epala neka ledena, nevidljiva ruka. Nisam bila sigurna da li sam ga dobro ula. - Zvali su posle podne - rekao mi je steui rukama fotelju i kreui se, as na jednu, as na drugu stranu. - Zaista nisam znao da si kandidat za tako znaajnu funkciju. Cak bi i svaki Indijanac iz plemena obavestio svog poglavicu o neemu toliko vanom. Naravno, posle ovog fijaska sa ponudom, morao sam da im kaem da jo uvek n isi spremna... Da nisam spremna? Ko sam i ta sam ja uopte? ajnik koji zvidi kada je aj gotov? Ko je bio on da odlui i zna jesam li spremna za neto? Bila sam toliko okirana da sam na trenutak izgubila dah. Zato je on nastavio da govori. - Ti si briljantan strunjak, Benksova. Pametnim angaovanjem i uz malo vie strpljenja moe postati pristojan menader. Ali, dokle god bude insistirala na nadmudrivanju vezanom za nae osnovne poslovne potrebe, neu moi da ti pruim podrku koju bi volela. Sluala sam njegove rei, znajui da tom promiljenom i laganom priom unitava moju ponudu i cepa je na komadie. Potpuno sam zanemela od besa. Ruke su mi se tresle i bilo mi je drago to on to nije mogao da vidi. Deset godina sam upomo i vredno r adila teei odreenom cilju, a on je sve to sruio u jednom obinom telefonskom razgovom. Izbrojala sam do deset, a onda lagano ustala elei da poem. Palo mi je na pamet da ga gaam bronzanim tanjirom koji se nalazio na d rugom stolu, ali nisam bila siguma da li u u ovom mraku uspeti da pogodim. Promaaj bi mi doneo jo jedno razoarenje kojih mi je za danas bilo dosta. Kada sam stigla do vrata, dobacio je: - Ovoga puta u ti pomoi, Benksova, i ubediu sve da se neto slino nee ponoviti. Pored toga, mislim da naem bezbednosnom sistemu nije potrebno usavravanje, da zna. Ovaj brod ne proputa vodu i nijedan dmgi mu nije ravan.

Da, izgleda da smo neto kao Titanik, pomislila sam ljutito, idui prema direktorskoj garderobi, gde sam elela da se presvu em i spremim za operu. Izvadila sam perle i stavila ih, neprestano posmatrajui u ogledalu svoje umorno, bledo lice. Kada sam se posle sat vremena ponovo vratila i gumula staklena vrata bletavog foajea, jo uvek sam bila veoma ljuta. uvari su stajali pored velikog kontrolnog pulta sa monitorima i mirno askali. Kada su me videli onako izguvanu i mokru, verovatno su pomislili da je neka pijanica. Jedan je odmah stao pred mene drei ruku na dugmetu za alarm. - Hej, sve je u redu! - dobacio je dmgi. - To je gospoica Benks! Ona skoro ivi ovde! Tu sam se zaista sloila sa njim. Gotovo da sam ivela u prokletoj banci. Imala sam drutveni ivot kao raunska maina: svak i mogui sat u poslednjih deset godina provela sam ovde, disala sam i znojila se za ovu banku - oduzimajui od svog ivota sve to se moe oduzeti samo da bih ostvarila zacrtane ciljeve. Jednom reju, bankarstvo mi je bilo u krvi: to je, na kraju krajeva, porodini posao. Kada su mi roditelji umrli, moj deda ko ga su zvali Bibi, odgajio je svoju unuku tako da ona post ane izvrni potpredsednik najmonije finansijske institucije. A sada sam, u toku samo nekoliko sati, odnosno za vreme jednog ina opere, shvatila da mogu postati prva ena iz redova belih okovratnika koja e pokrasti jednu monu banku... Dok je lift klizio i konano se beumno zaustavio na trinaestom spratu, razmiljala sam o svemu. Naravno, nisam stvarno planirala da ukradem bilo kakav novac. Ljudi bi postavljali pitanja u vezi sa iznenadnim bogatstvom nekoga ko je visoko u ovdanjoj hijerarhiji. Bankarski raun mi se proveravao etiri puta godinje. Poto sam ceo ivot provela ok ruena novcem, sve mi to nije mnogo znailo. Svaki dan sam poslovala sa ogromnim koliinama novca i na neki nain u sebi razvila ezoterinu svest o njegovo j prolaznoj prirodi. Nekome ko nije bankar sve ovo bi moglo zvuati udno, ali istina je da veina ljudi pravi dve velike greke vezane za prirodu novca i blagostanje koje on donosi. Prva je pretpostavka da novac ima neku vrstu sutinske, ili bar trajne vrednosti. To jedn ostavno nije tano. Druga greka je verovanje da je novac fiziki zatien kada se stavi u banin trezor ili neko slino bezbedno mes to. I ovo je sasvim pogreno. Da bi se razumelo zato to nije tano, mora se prihvatiti istina da novac nije nita vie nego simbol. Sto ga vie imate, bre ga rasporeujete i on sve vie postaje simbolian. Tako je mnogo tee kontrolisati njegovu apsolutnu vrednost, pa ak i same novane tokove. Ako se dovoljno velike sume novca veoma brzo premetaju sa jednog mesta na drugo, on praktino nestane. Prema tome, u krai se menjaju samo metode, a ne koncept ili pak motiv. Ljudi su krali jo mnogo pre pronalaska prvog novca. Ali kada su vrednosti postale lako prenosive, poelo je da se krade mnogo uspenije. Jedna krava jeste problem za l opove koji nemaju gde da je sklone. ta bi lopovi mogli brzo da urade sa tim plenom? Meutim, sa pojavom kompjutera, gotovina je postala toliko pokretljiva, da je skoro nestala i pretvorila se u elektronski simbol. Ja razmiljam o naem veku visokorazvijen og bankarstva kao o poetku poverenike simbolike - eri kada novac nee biti nita vie od svetlee takice koja krui u prostoru. Dobro sam znala kako je to funcionisalo, jer sam u banci bila rukovodilac Odeljenja za elektronski prenos novanih sredstava. Na posao je bio da premetamo i selimo novac, a to se radilo u svim bankama na svetu kojima je za takav posao trebao bar tel eks ili telefon. Poznavala sam sva takva odeljenja u ostalim bankama, pratila njihove aktivnosti i znala kako rade. Svi podaci su mi bili pri ruci i to mi je sada moglo koristiti. Naravno, novac se fiziki nije mogao iscediti kroz telefonsku slualicu. Telegrafski ili telefonski prenos koji smo obavljali svodio se na ovlaenu poruku jedne banke drugoj da oduzme novac sa odgovarajueg rauna prve banke. Vrlo lako i jednostavno, sli no pisanju eka. Mnoge banke su imale ovakve raune u drugim bankama sa kojima su redovno poslovale. Ako to nije bio sluaj, ova kvi prenosi obavljani su uz pomo tree banke u kojoj su dve banke -saradnici imali svoje raune. Samo u Sjedinjenim Dravama na ovaj nain se prenese oko tri stotine biliona dolara godinje, vie od sveukupne aktive u svim ostalim zemljama zajedno. Zato te banke ne znaju koliko imaju novca sve dok ne zavre radni dan i sagledaju ta je isplaeno i koliku sumu je donelo na desetine i stotine transfera. Isto tako, u svetu postoje mnoge drave ije vlade ne dozvoljavaju da novac slobodno izlazi iz zemlje, pa propisuju odreene takse i poreze. Ko zna, recimo, da li neki Iranac prebacuje novac iz Salcburga u San Hoze nekoliko puta dnevno , ili, kako neto moe biti regulisano, ako je stvar dogovorena u poverljivom razgovoru i potvrena rukovanjem dva gospodina u privatnom klubu? Osnovna pravila bankarskog poslovanja su vena, dok pravila elektronskog transfera sadre svega etiri -pet napomena. Ako neka banka eli bolje obezbeenje, to je prava stvar. U to se i uzdam. Ali, kao svaki bankar kome kroz vene tee tamparska boja, nikada nisam bila neoprezna i bespotrebno rizikovala. Moj deda, Bendamin Bidl Benks zvani Bibi, nauio me je osnovnim pravilima igre jo kada sam bila etvorogodinja devojica. Uvek proraunaj rizik, govorio je. Na alost, on nije sledio svoje sopstveno pravilo. Bio je vlasnik malog lanca banaka u Kalifom iji koje je stvorio gotovo ni iz ega. I mada nije bio tako jak kao to su bili Vels Fargo, Amerika ili Svetska banka, njegove male banke su dobro radile zadovoljavajui obine potrebe stanovnitva. Ali, ba posle velike depresije, Kalifomija je bila preplavljena no vim hispanoamerikim, ruskim, jermenskim i ostalim e migrantima koji su traili bilo kakav posao. Tada je Bibi pametnim finansijskim potezima, a na osnovu svojih poslovnih principa i poznavanja zakona, pomogao ovim ljudima da stanu na svoje noge. Mnogi su tako dobili mogunost da kupe zemlju za farmu ili ran i neto kasnije postanu ekonomska snaga koja e spasiti Kalifomiju tekoa i patnji koje su zadesile civilizovani svet. Oko 1960. godine, kada je konglomeracija, odnosno elja za spajanjem postala domaa re, dedin lanac banaka je postao dravni . Grupa biznismena sa srednjeg zapada mirno je pokupovala njegove deonice i za kratko vreme ga praktino uklonila, dajui mu savetodavno mesto bez prava glasa u njegovoj sopstvenoj upravi. Nije mogao da uradi nita, ve samo da posmatra otvoreno i dr sko pljakanje institucije koju je osnovao i posvetio joj ceo ivot. Tako neto nije mogao da podnese i umro je u toku iste godine. Toga dana sam odluila da se ne bavim bankarstvom, pa sam neto kasnije otila u Njujork na studije i specijalizovala se za obradu podataka. Tako sam postala visokocenjeni tehnokrata na Menhetnu.

Ali, dalje nisam imala sree, pa je firma za koju sam radila doivela sudbinu Bibijeve banke i pripala monoj finansijskoj instituciji koja se zvala Svetska banka. Ostala sam, jer su mi u San Francisku ponudili posao koji nisam mogla da odbijem: novac i mo, odnosno mesto izvrnog direktora, poziciju koju do tada nikada nije imala ena, pogotovu sa dvadeset i dve godine. Bila sam toliko impresionirana, da sam se zadrala sledeih deset godina. Moj plan je bio da prodrem u automatske bezbednosne sisteme, odnosno u sistem elektronskog prenosa novca i sklonim neku svotu na mesto gde je niko ne moe pronai. Zatim bih sve obavestila ta sam uradila i ukazala na zabrinjavajuu injenicu ko liko je sve bilo lako i jednostavno. Prva i najvea odgovornost svakog bankara je da zatiti i obezbedi novac kako bi mu ga ostali poverili. Ako bih mogla da prodrem u sigumosni sistem lako kao to noem zaseam puter i, naravno formalno, zaronim ruke u novac, to ne bi zaledilo samo Kivijev podsmeh, ve bi dokazalo da problem stvamo postoji i da sam bila u pravu, dok bi za federalce moj prelaz bio pravi po godak. Ali, tako neto nisam mogla da uradim sama i bez pomoi. Imala sam u Njujorku jednog prijatelja koji je o krai novca znao vie nego svi bankari to posluju sa njim. Bio je to neko ko je mogao da dopre do svih podataka i izvetaja FBI, dosijea meunarodnih zloinaca, pa ak i nekih datoteka u Interpolu. Zvao se arls i poznavala sam ga ve dvanaest godina. Samo, bilo je pitanje da li e ta namorasta primadona hteti da podeli sa mnom svoje podatke, naroito kada shvati na koji nain elim da ih upotrebim. Iako je sad u Njujorku bila pono, znala sam da je moj dmgar jo uvek budan. Naime, arls mi je dugovao vie od obine usluge: jednom sam mu spasla posao, a moglo bi se rei i ivot. Trebao je da mi bude zahvalan i sada vrati dug. No, zahvalnost je re koja ne postoji u njegovom reniku. Kada sam mu objasnila ta sam zamislila, odvratio je sa svojom uobiajenom udljivou. - TA IDEJA SMRDI. VEROVATNOA DA E USPETI GOTOVO DA JE ZANEMARUJUA. U stvari, moja ideja je bila da falsifikujem transfere novca. Veina ljudi je u nekom trenutku u ivotu falsifikovala ek, obino ni ne razmiljajui da je ono to rade nezakonito. Recimo, u subotu odete do supermarketa i unovite ek od dvadeset dolara, iako znate da na raunu nemate novca. U ponedeljak ujutru, pre nego to se va ek obradi u banci, vi unovite drugi na, recimo, tridese t dolara, od kojih dvadeset iskoristite za pokrie prvog eka. I tako redom. Jedina stvar koja u ovom svojevrsnom ruletu moe biti rizina jeste ta to trgovci tih dana mogu bre da unove ekove nego m i da stignemo do banke i pokrijemo ih. Da bi stao na elo igre i prikupio neku veu sumu, treba da zapamti i zabelei za koliko vremena svaki prokleti ek stigne na tvoj bankarski raun, da bi tamo stigao pre njega. Kada, recimo, suma elektronskom preno som doe u Svetsku banku, radi se informaciji koja se dobija putem kompjutera. Sistemi kojima se dolazi do informacije i naini njenog objavljivanja bili su u mojoj nadlenosti. to se arlsa tie, ja ga nisam zvala da bi mi rekao da li mu se moja ideja svia ili ne. Zelela sam da mi kae kakve su mi anse za uspeh, ako budem koristila informacije koje su njemu nadohvat ruke. Na primer, koliko lanih rauna moram da otvorim da bih sakrila novac? Koliko transfera novca moram pozajmiti i vratiti ih u odreeno vreme? Koliko novca mogu nagomilati u vazduhu , bez straha da e se sve sruiti kao kula od karata? I na kraju - koliko dugo mogu izlaziti na kraj sa ovom igrom, a da me ne uhvate? Da bih dobila odgovore na ova pitanja, bila sam spremna da ekam celu no, bez obzira na vrstu igre koju je arls izabrao ovo ga puta. Sedela sam i ekala, lupkala prstima po velikom stolu obloenom sjajnim furnirom, dok mi je pogled lutao unaokolo. Posle kraeg posmatranja, morala sam da priznam da prostorija u kojoj sam provodila, u proseku, dobrih dvanaest sati dnevno nije uopte mesto za dui boravak. Nou, kao to je to bilo sada, ispod fluorescentnog svetla sve je izgledalo nekako sablasno i podsealo na grobnicu. Na policama ugraenim u zidu nije se nalazilo ba nita; usamljeni prozor gledao je na betonski solite r na dmgoj strani ulice. Jedini dekor bila je gomila knjiga na podu za koje se, u toku tri godine koliko sam ovde, nisam pobrinula i stavila ih na policu. Sve je zaista izgledalo asketski, tako da sam reila da stvamo donesem neku biljku. arls je prekinuo ova moja razmiljanja. - STATISTIKI GLEDANO, ENE SU USPENIJI LOPOVI OD MUKARACA. IZVRAVAJU VIE KRIVINIH DELA, A MANJI BROJ IH BIVA UHVAEN. - ENOMRZAC - otkucala sam kratak komentar. - NEMOJ DA DAJE TAKVE PROCENE - odvratio je arls brzo. - SAMO TE OBAVETAVAM O INJENICAMA KOJIMA RASPOLAEM I NE PRESUUJEM NA O SNOVU PREDRASUDA. Bila sam spremna da mu uzvratim, ali me je ponovo pretekao: - KAO TO SI ELELA, NABROJAO SAM SVE FAKTORE RIZIKA. HOE LI IH ODMAH ILI DA ANALIZIRAM SVAKI POSEBNO? Pogledala sam na sat: ve je prolo deset, to je znailo da je u Njujorku blizu jedan. Nisam elela da uvredim arlsa, ali sam znala da je strano spor i sumnjala sam da bi u ovo doba mogao analizirati bilo ta. I gle, kao da je boansko provienje proitalo moje misli, na ekranu se pojavila sledea poruka: - SKIDAMO GA SA LINIJE ZA PET MINUTA. IMAJTE TO NA UMU! Bilo je to arlsovo vreme za spavanje, pa su ga, kao i svake noi, njegovi operateri iskljuivali zbog preventivnog odravanj a i pregleda. - POTREBNO MI JE DESET - otkucala sam nervozno. - ZADRITE KONJICU! - ODRAVANJE JE PLANIRANO TANO ZA 01.00. I MI TREBA DA SPAVAMO, GOSPOICE. IMATE JO DESET. S POTOVANJEM, BOBSIJEVI. Uzdahnula sam, brzo pritisnula tipku i sauvala arlsove proraune. Znala sam da je to bio komad hardvera teak moda i milio n dolara i pomislila kako su ponekad kompjuteri pronicljiviji od ljudi. Uzela sam disketu i ubacila je u malenu tanu sa ljokicama. Taman sam htela da se odjavim sa raunara, kada sam se setila da pogledam pristigle elektronske poruke. Zbog "ljupkog razgovora sa Kivijem, potpuno sam zaboravila na njih. Pritisnula sam taster za tampanje, s namerom da ih kasnije iitavam. Uzela sam papir i ba u tom trenutku ugledala pomalo aljivu poruku arlsovog operatera.

- MORAM PRIZNATI, INTERESANTAN UPITNIK. NARAVNO, SVE JE SAMO TEORETSKI? - NEMAM VREMENA ZA ASKANJE - odvratila sam. - ONI RADOZNALI MOGU PONOVO ZVATI SAN FRANCISKO. OSIM TOGA, VEERAS SAM U OPERI. MUZIKA, TA, TA TA... - VEE U OPERI, A DAN U BANCI, TA TA, TA? - proitala sam na ekranu, pre nego to se u potpunosti zac rneo. Bilo mi je svega dosta. Izala sam u hladnu, vlanu no i vratila se u operu. Nije mi se pio njihov lo ampanjac, ali je zato irska kafa bila izvrsna. Naruila sam jednu pre nego to sam se vratila u lou i sa uivanjem posrkala ukusan lag. Snani zvuci Va gnerove muzike odjekivali su svuda unaokolo, tako da sam mogla da vidim bogove kako preko duge, kao preko velikog mosta, silaze u Valhalu. Viski me je omamio i zagrejao, pa sam u trenutku zaboravila na Kivija, posao koji neu dobiti, svoju prekinutu karij eru i uniten ivot, kao i idiotsku ideju da radi odmazde upadnem u sistem banke i pokaem sve njegove slabosti. Koga sam uopte htela da prevarim? Ali, tako je bilo pre nego to sam proitala poruku. Dok je sa pozornice dopirao furiozni muziki kreendo, setila sam se da pogledam papir koji sam ponela iz kancelarije. Bile su to poruke od krojaa, zubara, dostavljaa namimica, kao i nekoliko obavetenja od mojih najbliih saradnika. Panju mi je privuk la samo poslednja, koja je stigla ba kada sam zavrila askanje sa arlsom. Dok sam je itala, mogla sam jasno da ujem snano lupanje sopstvenog srca. Na dnu papira bile su odtampane sledee rei: Ako eli da razgovaramo o tvom planu, samo nazovi. Kao i uvek, Alen Tjuring. Ovo je bilo prilino uznemirujue i to iz dva razloga. Prvo, Alen Tjuring je poznata linost, odlian matematiar i pravi kompjuterski genije. Drugo, bio je mrtav skoro etrdeset godina.

DAN U BANCI
Organizovano trite novca poseduje mnoge prednosti. Ali, to nije kola u kojoj vae moralni principi ili pak, politika odgovornost. R. H. Tauni

Toga jutra mi je odmah pao na pamet Alen Tjuring. Dok sam stajala pod vruim tuem i pila sok od narande, razmiljala sam o tome ko je autor one udne poruke. Pravi Alen Tjuring je bio matematiki arobnjak iz Kembrida i jedan od tvoraca prvih digitalnih kompjutera. iveo je kratko, ali je ostvario izuzetnu karijeru. Bio je jedan od vodeih britanskih strunjaka u oblasti obrade podataka i otac vetake inteli gencije. Svako ko radi sa kompjuterima znao je poneto o njemu i njegovim dostignuima. Ali, ja sam lino poznavala oveka koji se uio na njegovim delima i koji je smatran pravim kompjuterskim guruom u Sjedinjenim Dravama. On mi je bio mentor jo kada sam, pre dvanaest godina, prvi put dola u Njujork . Bila je to najusamljenija osoba koju sam ikada upoznala, ovek sa hiljadu lica i vrstan znalac isto toliko oblasti. Iako je trebalo da ga poznajem bolje od ostalih, ono to sam stvamo znala nije moglo da ispuni ni list papira. Mada ga nisam videla godina ma i tek pokatkad neto ula o njemu, taj ovek je ipak imao najvei uticaj na moju karijem i, ne raunajui Bibija, na ceo moj ivot. Njegovo ime je Zoltan Tor. Svako u kompjuterskom svetu znao je za to ime: Tor je tvorac kompjuterskog umreavanja i autor sada ve klasinih tekstova o komunikacionim teorijama. Toliko je slavan da su, itajui njegova dela, mlai ljudi esto zakljuivali da se radi o oveku k oji odavno nije meu ivima. A njemu je bilo tek etrdeset i zdravlje ga je odlino sluilo. Sada sam bila siguma da mi je on poslao poruku. Pitala sam se zato je odluio da se javi posle svih ovih godina i kako e to uticati na mene. Uvek kada bi Tor odluio da se umea u moj ivot, upadala sam u neku nevolju. Moda nevolja i nije prava re , pomislila sam izlazei iz kupatila. Re opasnost je mnogo tanija i prihvatljivija. Meu mnogobrojnim Torovim vetinama bilo je i njegovo majstorstvo vezano za pitanja ifri u kompjuterskom sistemu. O tome je napisao i prirunik koji je postao deo uputstava za rad u svim istraivakim odeljenjima Federalnog istranog biroa. U toj knjizi on je obradio svaki aspekt razbijanja kompjuterskih ifri, hakerisanje, ali i krau informacija, ukazujui na naine spreavan ja svih vrsta kompjuterskog kriminala. Zato mi je ba sada telefonirao Tjuring, odnosno Tor? Kako je tako brzo uspeo da sazna ta me interesuje? inilo se kao da mi je proitao misli sa udaljenosti od tri hiljade milja i odmah znao ta nameravam. Zato sam zakljuila da je najbolje da ga zovem i odmah saznam ta se deava. Prvo je trebalo da ga pronaem, a to nije bilo nimalo jednostavno. Kako pronai oveka koji ne mari za telefone i elektronske adrese, ali ni za ostavljanje potpisanih poruka? Tor je imao kompaniju koja se bavila finansijskim transakcijama. Na zvao ju je Delfik, oigledno inspirisan uvenom proroicom. Broj kompanije nije se nalazio u imeniku, ali sam ga imala u svom adresaru. Nazvala sam ga, iako sam znala da on tamo veoma retko zalazi. - Delfik - promrmljao je neki glas mrzovoljno. - elela bih da razgovaram sa Torom, gospodinom Zoltanom Torom. Da li je on tu? - ao mi je - odvratio je glas. - Pogreili ste broj. - Dobro - odvratila sam nestrpljivo. - Ako se ipak setite ije je to firma, hoete li mu preneti poruku? - A kako ona glasi? - Recite mu da je zvala Veriti Benks - procedila sam i tresnula slualicu, pre nego to je glas mogao jo neto da me pita. Veo tajnosti koji je obavijao Torov ivot, nedokuiviji ak i od celog sigurnosnog sistema svetskih banaka, bio je za mene muan i neprijatan. Isto tako sam se oseala i pre deset godina kada se uetao u moj ivot i dobro ga prodrmao. Nisam vie mogla da se zadravam, poto me je ekalo mnogo posla. Bilo je ve devet sati, vreme kada se obino oblaim, silazim niz stepenice, isterujem svoj BMW i kroz gustu gradsku maglu se vozim do banke da rukovodim poslom i ljudima. Uvek stiem prva, jer ustajem im se razdani. Ali zimi je mrak gotovo do osam i trideset i morala sam da pourim. Imala sam udan oseaj da je preda mnom veoma, veoma naporan dan. Bankarska profesija je puna savetodavaca kao leprozni bolesnik rana. U Svetskoj banci ima efikasnih strunjaka koji e savetovati ljude kako da upravljaju vremenom, industrijskih inenjera koji e im pomoi da uspeju u poslu, ali i psihologa koji e ih nauiti kako da se snau u okruenju. Nikada nisam obraala panju na bilo koga od njih. Takoe me nisu interesovale studije u kojima se govorilo da bankari treba da nose tradicionalna siva odela, kako bi zadrali nasleenu auru moi. Lino sam vie volela da se oblaim kao da je banka moje vlasnitvo i navraala sam meu ove sive samo kada sam htela da vidim ta mi je sa rentom. Jutros sam stigla u kancelariju obuena u haljinu od plave svile tako bogato nabranu, da bi od utroenog materijala slobodno mogla da se tapacira cela sofa. Na prvi pogled je izgledalo da se radi o jednostavnoj tunici, ali sam ubeena da su mnogi ljudi u Milanu strpljivo i dugo radili oko nje, kako bi ostvarili kreatorovu zamisao. Toliko o haljini. I moje osoblje je imalo veoma slobodna shvatanja o garderobi na poslu. Kada sam se popela na trinaesti sprat, etali su kroz hodnik u dinsu i patikama, neki u majicama i dresovima, to je dovoljno govorilo samo za sebe. O trinaestom spratu sam uvek mislila kao o veoma prometnom mestu. Bio je to pravi pacovski lavirint raznih odeljenja i jedinica, po svoj prilici stvorenih da podstaknu atmosferu razreavanja problema; sve je bilo uraeno u umirujue plavom i u potpun om kontrastu sa tepisima u veselo narandastoj boji. Po mom miljenju, radilo se o groznoj kombinaciji koja je jedino mogla da izazove izofreniju, mada kompjuterski zaluenici nikada i nisu sasvim normalni. Naravno, ve napamet sam znala put kroz taj lavirint. Ula sam u kancelariju i zatvorila vrata za sobom, akajui da mi Pavel donese kafu. To je moj sekretar, visok, zgodan i tamnoput, sa manirima pravog diplomate. eleo je da bude filmska zvezda, pa je nou vredno radio sanjajui o pozivu glumca. Tvrdio je da mu ovaj posao u banci otkriva ivot u svom najprimitivnijem emocionalnom obliku. Pored sekretara, i ostali moji saradnici su znali za pravilo dve olje, odnosno da ne poinjem normalno da radim, sve dok n e ispijem dve olje kafe i bar malo prekoraim deset sati. Neko je mogao doi i malo pre tog vremena i ja bih ga utivo sasluala. No, to je bilo sve. Stvamo sam poinjala tek posle deset. Pavel je neujno uao nosei kafu i lagano zatvorio vrata za sobom.

- Mlaka je - kazao je paljivo sputajui olju. - Ba onakva kakvu voli. Odmah da te podsetim da danas ima tri sastanka . Obeleio sam ih ovde u kalendam. Da li jo uvek hoe da rezerviem malu salu za etiri? Samo mi klimni glavom ako se slae! - Otkai sastanke - odvratila sam. - Jutros sam popila ve dosta kafe. Zamisli, Kivi je sino ponitio moju ponudu! Poto jo niko nije znao da sam se nadala poslu kod federalaca, bila sam veoma oprezna. Zbog toga nisam pomenula drugi deo razgovora sa Kivijem. - Ja sam tako neto i pretpostavljao... - rekao je Pavel uzbuenim apatom, povlaei nazad rukave svog svilenkastog dempera. Jutros sam naao iscepkane papirie u tvojoj korpi za otpatke... Seo je preko puta mene i nagnuo se napred, stalno drei bradu meu rukama. Delovao je tako zabrinuto, da sam morala da se nasmejem. - Sta namerava da uradi? - upitao je. - Napraviu novi predlog - odvratila sam. - Donesi mi "birokratsku fasciklu. Hou da vidim svaki dosadni pravilnik ove banke. Odmah je krenuo prema vratima diui pesnicu iznad glave. - Pobediemo plebejce! Na takve treba njihovim orujem. Kao u kriketu, i u bankarskom svetu se ova igra zvala poznavanje pravila. Sasvim neto drugo je poigravanje tim pravilima. Iako nisam tako mislila, uvek sam sluala kako se govori da pravila postoje kako bi bila prekrena. Pravila su kao jarboli za zastavice u slalomu: posmatra ih sa strahopotovanjem, prolazi pored njih onoliko blizu koliko je to mogue i ne dozvoljava im da te na bilo koji nain ometu. Svetska banka je stvamo bila ogromna. Moda, kako joj to ime kae, i najvea banka na svetu. Ta injenica je glavni razlog t o je u banci postojalo mnogo pravila, toliki broj raznih ogranienja i uputstava - da niko nije stizao ni da ih proui, a kamoli da ih se pridrava. U banci su postojala mnoga odeljenja iji je jedini zadatak bio da smiljaju nova pravila. esto su se njihovi predstavn ici meusobno raspravljali, ne mogavi da se sloe iji su predlozi zvaniniji i ispravniji. Na moj sto su tokom nedelje stizal i mnogi dopisi kojima su takva odeljenja i grupe obavetavale zaposlene o novim standardima i utvrenim procedurama. Sve te pap ire Pavel je redovno odlagao u posebnu fasciklu i ubrzo su bivali zaboravljeni. Slutila sam da u u takvoj gomili birokratskih gluposti nai ono to mi je potrebno. Na kraju krajeva, ako tu ima toliko neloginih pravila vezanih za upravljanje novcem, valjda u nai bar neko koje e mi omoguiti da neto ukradem i dokaem Kiviju da je prava, neodgovorna budala. Tek posla pola dana itanja, uspela sam da pronaem ono to sam elela. Bio je to paket procedura koje je autorizovalo Odelje nje za informacijske i projektne sisteme ili kako su se ve zvali. Dobro sam poznavala to drutvo: bili su tako plodonosni da su postavili rekord u proizvodnji nekorisnog papira u celoj banci. Ali, sada sam predoseala da u iz njihovih igrarija izvui n eku korist. Trebalo je samo malo mate, a u tome nikad nisam oskudevala. Prve rei koje su mi zapale za oko bile su: Ova metodologija bila je uspeno upotrebljena u United Trustu i testirala je njihov sigurnosni sistem. Ba zgodno. Bio je to metod poznat kao teorija Z. Ve sam dosta znala o tome i na celu stvar, uvezenu iz Japana gledala sa prilinim gaenjem. Kada je u poslovnim asopisima prvi put pisano o tome kao o poslednjem hitu u oblasti menadmenta, pomislila sam da se radi o najokrutnijem napadu Japanaca na Ameriku posle Perl Harbura. Ali sada, posmatrano oima teoretskog lopova, teorija Z je dobila sasvim novu, ruiastu boju. Opta ideja teorije glasila je da su menaderi potpuno nepotrebni; naime, predstavljeno je da u Japanu sve izvravaju anonimn i timovi koje nazivaju kvalitetnim ili posebnim krugovima. Oni rade sve kako bi stvorili proizvod: dizajniraju ga, konstruiu, testiraju, dok glavne zajednike odluke donosi Odbor, uz prethodnu optu saglasnost. Bankarima se to svia, oni prihvata ju program, negde ga briljivo uvaju, ali nisu ba sigumi ta bi sa njim stvamo trebalo da urade. Moda bih ja mogla da im apnem. Odmah sam rekla Pavelu da pozove United Trust i povee me sa direktorom bezbednosnih sistema. Sasvim dobro sam mogla da ujem kako ljubazno cvrkue i predstavlja Svetsku banku. Sa druge strane su reagovali munjevito, jer je ovako bogata i uvena banka cenjena ak i meu berzanskim pekulantima. - Na liniji imate potpredsednika, gospodina Pikoka! - obavestio me je Pavel. - Da, gospoice Benks - uo se ljubazan glas sa druge strane. (Inae, njujorki bankari sve ene oslovljavaju sa "gospoice.) Mi ovde zaista koristimo Teoriju Z. Obrazovali smo i kvalitetne krugove kako bi testirali sve sisteme. U tom poslu zaista dajemo sve od sebe. Prema gospodinu Pikoku, njegov krug je pokuavao da probije zatitu i poigra se sa novcem, pokuavajui da nadmudri postojee sisteme i proveri da li su dovoljno oprezni da ih uhvate. Izvetaji o tome mora da su prilino v rua tema. - Na krug je u ovom projektu imao geslo pronai i odmah uniti - dodao je Pikok. - Imali smo i odgovarajuu skraenicu, ali to sada nije vano. Nasmejala sam se na ove njegove rei. (Obiaj skraivanja naziva i sastavljanja akronima izuzetno je popularan u svim bankama . Pomislila sam da bi moja deviza u slinom poduhvatu mogla da glasi uzrok svoje sopstvene propasti.) - Da ne duim - nastavio je gospodin Pikok - uspeli smo da provalimo ifre datoteka naih poverljivih muterija. Dve datoteke smo sasvim uklonili i postavili pravu logiku bombu. Sada samo ekamo eksploziju! Ha, ha, ha! Neke stvari sam znala od ranije; aktivni prikljuak znai da prislukuje telefonsku liniju, dok se podaci (itaj novac) pr enose, a posle transakcije suma se menja, ili prebacuje na sopstveni raun: to je suprotno pasivnom prikljuku, gde jednostavno pozajmi neiji broj rauna i ifru i uzme njegov novac. Ova logika bomba je mnogo interesantnija. U tom sluaju, pristup kompjutem je obavezan; zatim se sistem podesi tako da u jednom trenutku pone da radi ono to nije inio nikada ranije, recimo, stavlja novac na odreeni raun. U svakom sluaju, bila sam zadovoljna to je gospodin Pikok toliko ljubazan da podeli svoje iskustvo sa jednim strancem. Sada sam saznala ono to mi je potrebno i reila koje korake treba da p reduzmem. Veeras u poslati novu ponudu. Nova ideja je zasluivala novu publiku, a ova je bila sasvim dmgaija: Upravni odbor, grupa

najmonijih koja odluuje kako e se troiti novac u samoj banci. Pod njihovom vlau su sva odeljenja ukljuujui i Kivij evo. No, iako sam Kivi nije sedeo u Odboru, njegov direktor bio je predsedavajui. Koristei informacije koje mi je arls dao prethodne noi, izgradila sam svoj sluaj. Da li su oni zabrinuti zbog injenice da su nai sistemi bez odbrane? Trebalo bi da budu, jer ak i estogodinjak moe da provali u nae fajlove! Naravno, poznati kompjuterski prestupi samo su vrh ledenog brega: koliko njih je prolo potpuno anonimno? Mislim da banke bolje od svih mogu i moraju da odgovore na to. Sada su ba one bile te koje nisu izvetavale o prestupima. Deponenti sigumo ne bi voleli da uju da gotovina za koju su mislili da lei iza dvanaest stopa elika i betona, u stvari negde luta svetom. Onoga trenutka kada izazovem njihov strah, smatrau da je ostvaren veliki uspeh. Ovde u banci imamo tehniku i nain kako da reimo taj veliki problem. Naravno, to je teorija Z, odlina metoda koju Japanci uspeno koriste i koja se kao usvojerta poslovna strategija primenjuje u veim njujorkim bankama kao to je, na primer, United Tmst. Ako mi Odbor odobri sredstva, sama u odabrati strunjake i upasti u sigurnosni sistem sopstvene banke. Nakon svega, ostvariu ono to sam elela. Kada sam zavrila, oseala sam se zaista divno. Dala sam Pavelu ponudu i kazala da svaki primerak stavi u koverat, oznai ga kao hitan i poverljiv i preda im jo koliko veeras. Bila sam ubeena da niko od lanova nee biti protiv i da e iznai mogunos t da se pomou jedne nove teorije ree stari problemi. Protivljenje bi liilo na gaanje blatom neega to nam je drago i vano. Zato me sigumo ne bi smatrali prevarantom i lopovom, ve bi me ovenali lovorikama to sam sklonila, a onda vratila novac. Uz triju mfalan osmeh podsetila bi ih ko sam:Veriti Benks elektronska banketa. Izbegavala sam Kivija i gotovo ceo dan ostala zakljuana u kancelariji. U osam uvee sam uzela trenkot, stavila sve papire u tanu i liftom se spustila do garae. Bilo je tamno i pusto, ali se nisam plaila znajui da su svuda okolo kamere i da uvar i na ulazu pomno prate svaki moj korak. Lagano sam se popela do rampe, gurnula propusnicu u skener i saekala da se otvore elina krila velike kapije. Izala sam u maglovitu no i pourila kui. Kada sam se zaustavila ispred zgrade, videla sam da su ulice jo mokre od kie. Trebalo mi je nekoliko trenutaka da pronaem parking sat i uem u bletavo osvetljeni foaje. Nestrpljivo sam cupkala ekajui lift i konano odahnula zatvorivi vrata sta na za sobom. Kada sam dolazila kui, nikada nisam palila svetla. Volela sam da posmatram siluete svojih b ezbrojnih orhideja koje su se ocrtavale svuda okolo, obasjane udaljenim svetlima grada. Gotovo sve u apartmanu bilo je belo: udobne sofe, tanki tepisi, lakirane police. Stolovi su bili prekriveni ploama od tankog stakla na kojima su stajale velike vaze sa belim gardenijama. Ulazei, imala sam utisak kao da propadam kroz bezvazduni prostor. Grad je kroz zidove od stakla sijao i svetlucao u stalnoj izmaglici, dok su se puzavice sa belim orhidejama irile po zidovima, pa je sve liilo na dunglu koja se prob ija kroz oblake. Koliko god da sam volela ovo mesto, retko sam nekoga pozivala u posete. Znam da su o apartmanu kruile razliite prie. Neki su ga nazivali muzejom, za druge je bio mauzolej, ali me to uopte nije pogaalo. Bila je to moja bela peina u kojoj sam se oseala potpuno izolovanom. Bez obzira kako se gledalo na to, dobro sam zalegla za sve to sam imala. Zaradu sam troila da obezbed im ono to mi je vano: mir i samou. Ovo je moj vrh planine. Posle veere sam neko vreme askala sa arlsom, kako bih mogla da procenim rizik celog poduhvata. Tu se radilo o ogromnim sumama novca, jer su kroz banku prolazile milijarde dolara dnevno. Naravno, sav novac nije mogao tek tako da nestane, ali bilo je mogue manipulisti bar jednim njegovim delom. Pitanje je - kolikim delom? I da li u, u tom sluaju, moi da se razmahnem? Takoe sam elela da znam koliko se rizik poveava sa stanovita inte rnacionalizacije samog prestupa. To je i glavni razlog zbog kojeg sam stupila u kontakt sa arlsom. On mi je mogao dati tane podatke o godinjem broju prestupa, broju kontrola bankarskih rauna, vrsti krivinih dela koja su otkrivena u tim, ali i u ostalim situacijama. Poto sam pregledala neke zabeleke od sino, dala sam se na posao. POALJI MI SPISAK KAO I BROJ DOMAIH ELEKTRONSKIH PRONEVERA ZA POSLEDNJIH PET GODINA, ukucala sam. POKUAJ DA PRIA NA ENGLESKOM - napisao je. JA SAM PROGRAMIRAN ZA KONKRETNA PITANJA. KOLIKO NOVCA JE UZ POMO KOMPJUTERA UKRADENO ZA POSLEDNJIH PET GODINA? UKRADENO ODAKLE? OVDE, U ZEMLJI. ELI DA ZNA KOLIKO JE NOVCA NESTALO LJUDIMA IZ NJIHOVIH DOMOVA? NE, NEGO SA BANKARSKIH RAUNA. NEMOJ DA SE POIGRA - VA SA MNOM, ARLSE. SAMO RAZMILJAM RACIONALNO INISAM OBUEN ZA SKRIVENA ZNAENJA. Znala sam da e se sada iskljuiti i da e mu trebati vremena da prikupi potrebne podatke. Radilo se o retkom, moglo bi se rei antikom kompjuterom koji u poslednjih desetak godina sigurno nije bio na generalnom servisu. Tano sam znala koliko je star i da nije bilo mene, verovatno danas ne bi bio iv. Naime, kada sam pre dvanaest godina zavrila fakultet, prvo zaposlenje sam dobila u ogromnoj njujorkoj kompaniji Monolith Corp. Kao i veina programera, elela sam to vie da boravim u nekom od naih centara za obradu podataka i upoznam zaista impresivnu mainu: jednoga dana, dok sam listala vodi u kojem su bili navedeni svi slini centri, nala sam ono to sam tra ila. Ime institucije bilo je Nauni centar z.a obradu podataka i, sudei po adresi, nije se nalazila na privlanom mestu. Te veeri sam uzela taksi i odvezla se do male, neugledne zgrade, stenjene izmeu dva mrana skladita, nedaleko od dokova na Ist Endu. Na ulazu nije bilo uvara, pa ak ni signala na vratima, tako da sam prola kroz tamni prolaz i jedva pronala lift . Kada sam stigla na esti sprat gde se navodno nalazio Centar, stupila sam u mraan hodnik. Poto sam se privikla na tamu, lagano sam ot vorila velika dvokrilna vrata i nala se u neuglednoj, maloj prostoriji. Prostor je bio nedovoljan da se u njega smeste svi kompjut eri, tako da su mnogi bili naslagani jedan na drugog u sobi zakrenoj kablovima i icama koje su se sputale i sa tavanice. Sve prekriveno prainom i ai, kao u mehaniarskoj radionici ili pak f abrici pageta. Nije mi bilo jasno kako maine uopte mogu da rade u takvoj prljavtini. Deurni operateri su bili dva Britanca, dva Harisa. Ugledavi me, nisu mogli da sakriju svoje zaprepaenje. Rekli su da ovam o

niko ne zalazi ve godinama i da su se ve privikli na samou. Da bi prekratili vreme, najee su igrali ah ili se zabavljali kompjuterskim igricama. Koliko sam shvatila, sam Centar je najveim delom sluio kao arhiva amerike vlade, njegovog jedinog klijenta. Tu su se godinama gomilali, presnimavali i uvali podaci u skladu sa nekim, sada ve zaboravlj enim pravilnicima. To je no kada sam prvi put srela arlsa, mladog, ouvanog i veselog, arlsa ije me je enciklopedijsko znanje potpuno zasenilo i kome sam se divila u godinama koje su sledile. Niko osim mene, nije bio svestan ta se nalazi tu, pored nji h, niti je slutio njegovu pravu vrednost. Godine su prolazile, a arlsovi podaci o saobraaju, bankarstvu i drugim oblastima koje je regulisala vlada, bezbroj puta su mi pomogli u poslu. Mnogi klijenti smatrali su me pravim genijem, poto sam ih brzo i tano snabdevala najrazliitijim podacima i izvetajima za koje je trebalo utroiti godine istraivanja. Oko jedan sat nou, arls bi se redovno iskljuivao. Tada bih sa Harisovima odlazila u maleni italijanski restoran u blizini iji je neonski natpis iznad vrata bio jedino svetlo u tom sumornom bloku. Sedeli smo i sa smekom posmatrali starce kako igraju domine u bocu jeftinog kjantija, jedu pastu sa parmezanom i pevaju napolitanske pesme. Posle jedno godinu dana, ba tu, u restoranu, saoptili su mi da je arls po svoj prilici na izdisaju. Naravno, maine ne stare na isti nain kao i ljudi, niti umiru okrueni svojim najdraima, ili pak advokatima koji treba da uju poslednju volju. arlsov tip je dospeo na takozvanu listu zastarelosti, to je znailo da e ga uskoro pokupiti, staviti u neki kamion i odvesti do kompanije koja se bavi preradom i recikliranjem starih ureaja. Neto iz njega bi sigimo iskoristili, dok bi se os talo prodalo kao otpadni materijal. Suvie tuna sudbina za jedan takav kompjuter kakav je bio arls. I ne samo to: ako bi arls dospeo na ubre, na njegovo mesto bi bila postavljena nova maina, tako da bi neko vrlo brzo otkrio kakav zlatni rudnik se nalazi u ste ku njegove memorije. I tako sam jednog jutra otila u Odeljenje za sklapanje ugovora, ispunila sve potrebne formulare, a zatim napisala i slubeno overila dopis da je arls prodat amerikoj vladi. Ohoooj! Tako se arls izgubio sa Liste osnovnih sredstava korporacije. Pore d toga, premestila sam njegovu prodaju u prolu godinu i osigurala da niko nema primedbi tokom ovogodinje mogue revizije. Vlada bi i dalje plaala Centru mesenu ratu za arlsov rad, dok bi Monolith Corp. jo uvek odravao opremu mislei da Vlada sada poseduje arlsa i plaa samo za servis i prostorije. Kada se osvrnem unazad, mogu slobodno da kaem da je posao sa arlsom bio moj prvi ilegalni postupak. On je ponovo roen zahvaljujui jednom prestupu i nije udo to mi je sada pomagao da ostvarim drugi. Ali, koliko god da su dragoceni podaci koje sam dobijala od arlsa, esto sam se nervirala zbog njegove sporosti. Tako je bilo i ovog puta. Zabrinuto sam gledala na sat, jer je ostalo samo jo nekoliko minuta do njegovog vremena za spavanje. A onda se ipak javio i dao mi podatke koje sam traila. Odmah sam ih odtampala i radoznalo preletela pogledom nacrtane grafikone. Od 25 miliona dolara koje su kompjuterski lopovi ukrali u toku poslednjih pet godina, vraeno je samo 5. Na vrhu je bio naved en raspored po nedeljama - pedeset dve za svaku godinu. Ispod dijagr ama bili su brojevi hiljada bankarskih rauna napisanih po blokovima. Cifre koje je arls naveo na dnu svake stranice pokazivale su koliko novca nedeljno mogu da stavim na svaki blok o d hiljadu rauna. Konano, pored svih tih podataka, arls je malim crvenim x oznaio grafikon koji je predstavljao rizik u odnosu m vreme od po jedne nedellje, ali i na svaki uzeti dolar. Grafikon se zavri o na sumi od deset miliona - poprilinoj sumi za par meseci posla. Sipala sam konjak u au i mirno sedela u tiini gledajui svetla malenog broda koji je uplovljavao u luku. Magla se razredila, ali ipak nisam mogla da vidim zvezde. U ovoj divnoj noi bilo je lepo biti iv i nalaziti se 1 San Francisku. Bilo mi je nemogue ak i da pomislim na teinu odluke koja je predamnom i od koje mi zavisi ivot. Uzdahnula sam i reila da zaboravim takve misli. Iznenada je zazvonio telefon, a nekoliko precvetalih latica iz vaze palo je na staklenu povrinu stola. Trgla sam se i prosul a par kapi brendija na sto. Prstima sam obrisala tenost i lagano podigla slualicu. - Zdravo - zaula sam poznati, prijateljski glas. - Zvala si? Rekao je to neno i meko, ali sam pretrnula osetivi kako mi hladni marci klize niz telo. Od moje neosetljivosti nije ostalo ni traga. - Zato gospodin Tjuring? - upitah. - Pa njega nema jo od 1953. - Stari tehnokrati nikada ne umiru niti nestaju - rekao je Tor. - Posebno ne kada je neko zatien kao ti i stalno na istom poloaju. - Zatita - ponovila sam - podrazumeva potpuno obezbeenje i zatitu. Teko da je to sluaj s a mnom. - Vie bi ti odgovaralo ako kaem da je to zatita od same sebe ?- dobaci raspoloeno. - Zar nije malo kasno za neobavezno askanje? Ima li uopte predstavu koliko je sati? - Ovde ptiice na drveu ve cvrkuu, draga. Osim toga, celu no pokuavam da te dobijem. ta ti je sa telefonom? - ta je tako hitno da se ne moe saekati? - Nemoj pokuavati bilo ta da porie. Zna da imam prvoklasan izvor informacija, a to je arls. Poznato ti je da sam povezan sa svakim kompjuterom u zemlji, zar ne? Savreno dobro sam znala da je to istina, samo mi nije bilo jasno kako je Tor znao za arlsa. Oseala sam pulsiranje u slepoonicama i srknula jo jedan gutljaj brendija. - Kako si, dovraga, saznao za arlsa? - upitah. - Pa, on ne postoji ak ni na papiru! - To je potpuno tano, draga - sloio se. - Sklonila si njegove papire jo pre nekoliko godina. Jesam li u pravu? - Ima li neki dokaz za tu optubu? - pitala sam, iako sam unapred znala odgovor. - Najdraa moja devojko - dodao je umiljato - pa ja se nisam jue rodio! Da si na mom mestu, da li bi pomislila zbog ega bi neko u roku od samo nekoliko sati hteo da ima izvetaje o sigumosnim standardima Federalnih rezervi, amerikim nacionalnim standardima za prenos novca, traio da zaviri u istorijske arhive svih meunarodnih telegrafskih i elektronskih transfera, pa se ak interesovao i za podatke o ureajima za prislukivanje iz Federalnog?...

- Ja sam bankar i posao mi je da se interesujem za sigurnost finansijskih sistema - kazala sam negodujui to me na taj nain proziva i ve trai neku krivicu. - Priznajem da moda izgleda sumnjivo... - Sumnjivo! Izgleda smiljeno, eto kako izgleda! Pa ti preko deset godina preuzima podatke od tog kompjutera! Zna da je upad u poverljive datoteke sa ukradenim kompjuterom... - Njih niko ne tera da skladite tamo sve to im padne na pamet, zar ne? - Zato si tako siguma? Draga moja gospoice, bojim se da je to mnogo vie od proste radoznalosti. Svako ko nije slep, odmah e povezati dva i dva. Potpuno sam ravnoduan prema devojakoj naivnosti kojom pokuava da se opravda. Nego, eleo bih da ti postavim jedno jednostavno pitanje i traim iskren odgovor. Posle toga slobodno moe na spavanje. - Pucaj iz svih oraja - izbacih impulsivno. - Pokuava li da opljaka Federalnu banku? Stvarno nisam znala kako da mu odgovorim. Iako nije pogodio banku, prozreo je celu zamisao koja mi je sada, u hladnoj i nemilosrdnoj realnosti, liila na nepromiljeni deiji nestaluk. Zaboga, zar je mogue da sam smislila tako neto? Sa drage strane je vladala savrena tiina. Nisam mogla da ujem ak ni njegovo disanje. - Nisam planirala da ukradem njihov novac - promrmljala sam najzad. - Nisi? - Ne - potvrdila sam. - Htela sam samo kratkoronu pozajmicu. - Federalna banka pozajmljuje novac samo dragim bankama, a ne pojedincima. - Ti si bankar, zar ne? - Nisam planirala da uzmem nikakav zajam - priznala sam, usana gotovo prilepljenih za telefonsku slualicu i glave prislonjene na prozorsko okno. Zatvorila sam oi i gucnula jo malo brendija. - Da, da... - proguna on nepoverljivo. - Pa, mogli bismo ujutru jo malo prodiskutovati o svemu. Oboje emo biti sveiji, zar ne? - Zato? Oigledno je da si Ijut i ogoren... - Nisam ni ljut ni ogoren - uveravao me je. - Dobro, a kakav si onda? Posle krae pauze, odvratio je nekako tuim, ravnodunim glasom: - Radoznao sam. - Radoznao? Zbog ega? Pa rekla sam ti ta se deava. - Da, rekla si. Ali, voleo bih da ujem tvoj plan. - Moj plan? Za ime sveta, sada te ba ne razumem! - Ja sam stari lisac, draga moja. Ko zna, moda bih ga mogao popraviti. To je sve, za sada. Laku no. Spustio je slualicu, tako da ni meni nije preostalo nita drago. Zapalila sam cigaretu i dugo posmatrala usnuli grad. Zatim sam se kroz lavirint orhideja lagano odetala do spavae sobe. Jo uvek nisam mogla da se smirim, a emocije koje su me obuzele bile su veoma neprijatne. Nisam ak znala ni kako bi ih nazvala. Ali, bila sam sigurna da u ovog vikenda otputovati u Njujork. U to nije bilo nikakve sumnje.

MOTIV
ovek sklon menjanju i izazivanju odreenih lomova, ravnoduan je ako mu je svejedno d a li promene koje je izazvao u proizvodnji pomau ili ometaju sveukupni rad. Naravno, drugaije je ako je u pitanju neki dugoroni cilj kojem se tei. A veina voa u modernoj privredi ima takav cilj. Torsten Veblen VREME MAINA

Nikada nisam eznuo za bogatstvom da bih ga imao na sopstvenom raunu, ve da bih ostvario odreeni cilj. Tomas Melon

Nikada se nisam pitala kako bi se stvari odvijale da Tor nije zvao te noi. im se pojavio u mom ivotu, osetila sam kako gubi m kontrolu. Hteo je da se stvori utisak kako sam ja ta koja po svaku cenu eli promene, a on najobiniji posmatra. Ali, savreno dobro sam znala da mu kompjuteri nisu dovoljni i da je hteo da menja stvamost. Moju stvamost. Samo zbog toga me je i pozvao. Dok sam sledeeg jutra stajala u kupatilu i posmatrala se u ogledalu, uoila sam prvu promenu. Uvek sebi iscedim sve limunov sok kojem dodam nekoliko samlevenih zma kafe i popijem ovu neobinu infuziju pre nego to se kritiki osmotrim. Svesna sam da starim i nije bilo zgoreg da preduzmem pokoju mera opreza. Ali, ovoga jutra, lice koje me je posmatralo sa iste i glatke povrine, svee izbrisane, bilo je lice avanturistkinje. Koliko sam to veto skrivala i od sebe? Posle deset godina frustracije i gorine, borbe sa sistemom koja me je izluivala i iji cilj je bio puko obavljanje svakodnevnog posla, odjednom sam poela da se radujem to u konano neto zaista da radim. Bila sam odlino raspoloena i oseala se deset godina mlaom. A znala sam i zato: ako mi Tor pomogne kao to je prole noi i obeao, sve ove dvoline bankarske kolege mogla bih ostaviti iza sebe na veoma elegantan nain. Veselo sam zvidukala ariju o valkirama i z omiljene opere i pourila da se obuem. Iako je moj ef Kivi uivao reputaciju veselog, ali podmuklog ovek a i uz to okorelog karijeriste, moram priznati da je u nekim krugovima moja reputacija bila jo gora. amor koji me je pratio kada sam prolazila kroz odeljenje liio je na onaj kojim su kanjenici u galiji pratili svoga nadzornika: to je samo zato to sam veoma dobro znala ta motivie za rad ljude koji su me okraivali. Lino smatram da kompjuterai nisu obina ljudska bia. Psiholozi ne obraaju panju na ovu kategoriju ljudi, niti to mogu da urade, poto u svojim istraivanjima polaze od premise da svako ima osnovne potrebe kao to su spavanje, ishrana i ljudska toplina. Kategorija o kojoj govorim ima posebne potrebe. Uobiajeno i opteusvojeno ime za takvu individuu je teki. Svaki teki odnosi se prema kompjuterima srdanije nego prema ljudima. On najbolje radi nou kada gotovo svi spavaju, osim zveri koje su pole u potragu za plenom. Malo jede i to uglavnom bajatu hranu. Umesto da uiva u lepom danu i sveem vazduhu, on vreme provodi pod vetakim osvetljenjem, potpuno naviknut na klima -ureaj. Ako se pak oeni, to je veoma retko, decu tretira po tome da li su analogna ili digitalna. Moe da bude samovoljan, neobuzdan i nedrutven. Stvamo sam znala mnogo o tekijima, po to sam i sama jedan od njih. Svakom tekiju u banci poznata je moja reputacija: dolaz ili su odasvud, jer su znali da u ih pravino platiti i raditi sa njima do iznemoglosti. Izgarali su zbog "nabijenog rasporeda, dugih sati rada i d rugih stvari koje bi mnoge naterale da odustanu. Trudila sam se da svi rade u dobrim uslovima, pravei se da ne ujem aputave komentare iza lea. Toga jutra je izgledalo da se moj trud isplatio: kada sam ula u kancelariju, na stolu sam nala veliki koverat koji mi je poslao personalni direktor. Bio je pun tehnikih prorauna i izvetaja, a na malom papira je pisalo: Draga Veriti, ne znam zato mi se nisi obratila. Smatram da je trebalo da imam uvid u sve, pre nego to je obnarodovano. Izgleda da personalni direktor poslednji sazna, iako se radi o kadrovima. Moe biti da direktor poslednji sazna, ali nezvanine vesti idu prve. Naime, jo nisam raspolagala zvaninom informacijom vezanom za moje predloge. Uostalom, celokupan materijal sam poslala tek sino. Uzdahnula sam i sadraj iz velikog omota lagan o izraila na sto: bile su to molbe svih vanijih tekija u banci, a odnosile su se na rad u projektu primene teorije Z. To je znailo da nezvanini izvor informacija zna neto to ni meni nije poznato: Upravni odbor je proitao moju ponudu i za predloeni projek at dao "zeleno svetlo. inilo se da su zagrizli. Ali, tada je na dragoj strani nastao lom. Kivi je bio toliko besan da vie nije mogao da se uzdrava, a Pavel se nalazio u prilin oj nevolji. im sam dobila slubeno odobrenje od Odbora, zatvorila sam se u kancelariju i ceo dan obavljala razgovore sa ljudima koji su se javili. Ve sam angaovala Tavia, jednog od najboljih tehnikih strunjaka, iako se njegov ef glasno bunio. Bila sam veoma zadovoljna zbog toga i pre nego to sam se suoila sa Kivijem, morala sam da sredim jo neto, moj predstojei put u Njuj ork. Zato sam toga jutra prvo poslala Kiviju papire na potpis, nadajui se da e mi odobriti put ne traei dodatnu dokumentaciju. Moje odeljenje je imalo sopstvena sredstva za takva putovanja, tako da je njegov potpis predstavljao samo formalnost. Obino je Kivi najvie od svega voleo negde da me poalje, kako bi mogao da kontrolie moje osoblje i glumi velikog direktora. Primao j e uvek i nekoliko direktnih izvetaja od nekolicine menadera koji su znali posao, a njega smatrali nepotrebnom preprekom i sm etnjom za normalan rad. Zato su ga zatrpavali izvetajima znajui da mu to najvie godi. Kada bih otila, moje osoblje se sakrivalo i p o toaletima, samo da bi ga izbeglo. Provirila sam iz kancelarije i upitala Pavela: - ta je hteo gospodin Vilingli? Gde su moje avionske karte koje su bile ovde? Da li ih je potpisao? - Ko uopte zna ta on eli proguna Pavel. Mislim da ni on sam to ne zna. Oigledno je da nema ta da radi i da se dosauje; trebalo bi da nekoga delegirate gore i da ga taj ne isputa iz vida. Kada na naem, sekretarskom jeziku kaemo simpatini Vilingli, mi u stvari mislimo Vilingli - nitkov. Svako osea simpatiju prema tebi, jer radi... - Pavel, neto sam te pitala - prekinula sam ga udei se svome neobino lomnom glasu. Pavel me iznena eno odmeri, a onda nastavi da rea olovke po stolu. - Njegovo visoanstvo eli odmah da te vidi u svojoj kancelariji - dodao je napueno. - Sada. Jue. Prekjue. Mislim da se radi o Taviu, momku sa kojim si upravo razgovarala. Da... tu je umean i njegov e f... onaj riboliki... Nasmeila sam se. Taj ef je naduvenko pruskog imena i zvao se Peter Paul Karp. Odmah sam krenula ostavljajui Pavela da se duri. Kivijeva kancelarija se nalazila na istom spratu, ali do nje je trebalo proi kroz pravi lavirint hodnik a. Njegov sekretar mi je samo mahnuo, ne diui pogled sa tastature kompjutera. Bila sam prilino napeta, ali sam odmah doivela iznenaenje. - Ah, Benksova! - pozdravio me je teko diui, kao da se tog trenutka vratio sa nekog dugog i napomog peaenja. Od mah sam zauzela odbrambeni stav. - Dobre vesti! Zaista dobre vesti! ekaj da ti prvo dam ove papire! Da zna, sve sam potpisao. Dakle, leti u Njujork za vikend, zar ne? ujem da kree i projekat - dodao je praajui mi dokumentaciju.

- U stvari, elela sam da sa tobom popriam o tome... - Rekli su mi da se radi o izuzetno kvalitetnom projektu. Benksova, hou da zna da sam tu da pomognem i da su ti moja vrata uvek otvorena. Kao to je rekao Ben Frenklin: Moramo se drati zajedno, inae emo propasti pojedinano. A on je bio u pravu dodao je i na brzinu me pogledao. Mora da mu je Ben Frenklin neki saradnik. Znala sam da sam u pravu to sam prva izvukla oraje. Upravni odbor je sada odobrio mnogo vea sredstva nego to su ona naznaena u prvoj ponudi. Kivijevo izdajniko ponaanje vezano za moj eljeni posao kod federalaca nije mu donelo nikakve rezultate. Poto nije mogao da poniti ovaj projekat, sada me je samo kvrckao po lancima, odnosno bacao pokoju otrovnu strel icu. Kako nije imao ak ni kopiju materijala, nije tano znao o emu se radi. Zato se sada svim silama tradio da stavi nos tamo gde mu nije mesto. Naravno, bila sam tu da spreim takve pokuaje kao to sam to ranije inila i sa dragima. - Bio sam iznenaen to oko svih ovih poboljanja nisi traila moju pomo i to pre nego to je stvar napustila Odeljenje. Problemi oko poboljanja sistema? Na prijatelj Karp iz Meunarodne razmene zvao je ba sada i izgleda da nije zadovoljan. Konsultovao je svoj odsek u vezi sa onim Taviem koji je, izgleda, jedva doekao da ih napusti. Hoe da ga uzme za sebe? - U stvari - poeh lagano, psujui u sebi Karpa koji je u sve umeao Kivija - sa momkom sam razgovarala pre nekoliko trenutaka. Mislim da se Karp bez razloga inati. - Da li si mu rekla da e morati da zove Lorensa, ako nee da se dogovori sa tobom? Mrzovoljno sam klimnula glavom. Lorens je Kivijev ef i jedan od izvrnih direktora banke najvieg nivoa. Osim toga, bio je glavni u Upravnom odboru. Naravno, pokuala sam da blefiram, jer sam znala da se Karp nee usuditi da pokua tako neto. Niko od zaposlenih nije imao tu privilegiju da zove Lorensa. Samo je Lorens mogao da nazove nekoga, a ako bi to zaista uinio, nesre nik bi poeleo da nikada u ivotu nije okrenut njegov broj. - Mislim da smo ovaj projekat poeli naglavce - dodade Kivi zabrinuto. -1 ne bismo smeli da uznemiravamo Lorensa naim sitnim, beznaajnim prepirkama, nije li tako? Rekao sam Karpu da emo ti i ja obavezno razgovarati i pokuati da pronaemo ne ko reenje. Uostalom, ako je taj momak kod njih praktino nezamenljiv, smemo li ba toliko da remetimo stvari? Osim toga, Karp tvrdi da mu Tavi duguje uslugu. Sada sam bila u pravom kripcu. Najvei problem sa teorijom Z je, po definiciji, to taj kvalitetni ili posebni krug funkcionie bez menadera. Ja sam morala da izaberem lanove tima koji bi, kada jednom bude odabran, imao zadatak da radi iza zatvorenih vrata i bez mog uplitanja. Zbog toga mi je unutar same grupe bio potreban saveznik - neko ko je izvanredan tehniar, tako da bi ga ostali potovali, a on ipak radio za mene. Koliko sam mogla da procenim, Tavi je mogao da objedini sve to i istovremeno dri Kivija podalje od cele stvari. Sedela sam i posmatrala svoga efa ne mogavi da se otmem utisku da je neto u njegovom dranju veoma neobino. Bi o je previe ozbiljan i razuman, ni pomena od one njegovoj razdraganosti i spremnosti na alu. Znala sam da ima neki ozbiljniji ra zlog, jer ovo sa Karpom nije moglo mnogo da utie na takve kao to je Kivi. Reila sam da ispitam ta se krije ispod povrine. - O kakvim si ono dobrim vestima govorio im sam ula? - upitah. - Pa... nisam mislio da bilo kome kaem - poeo je, razvukavi osmeh od uva do uva. Bingo! Znai, jo sam nepogreiva! Brzo sam zatvorila vrata, a onda ponovo sela preko puta njega. - Ne mora mi rei - kazala sam naginjui se napred - ali, sam zna da umem da uvam tajnu. - Samo... da ostane meu nama - rekao je tiho, obazirui se oko sebe kao da zidovi imaju ui. - Pogodi gde danas idem na veeru? Pobrojala sam imena svih boljih restorana kojih sam mogla da se setim. On je stalno odmahivao glavom i neprestano se cerio. - Mnogo ekskluzivnije od toga - rekao je najzad. - U pitanju je privatni klub. Sedela sam preko puta njega, zaprepaena, dok je ljutnja koju sam oseala lagano rasla i pretvarala se u bes. Kivi je bio toliko uzbuen, da je potpuno zaboravio ta mi je uinio pre neki dan, uskraujui mi mogunost da napredujem u karijeri. Ipak, unap red sam pripremila izraz koji je trebao da bude neto izmeu zauenosti i oduevljenja, a svoja prava ose anja sakrila sam iza fasade mirnog i bezizraajnog lica. - Klub Vagabondl - proaputao je, dok mu je glas podrhtavao od neke histerine radosti. - Idem zajedno sa Lorensom! Kao to je svima poznato, Klub Vagabond bio je Kivijeva omiljena fantazija. Uradio bi sve da se ona ostvari, sekao vene ili se ibao do krvi, samo kada bi znao da e mu ta rtva omoguiti da kroi u njegove svete odaje. U San Francisku, gradu koji je mogao da se pohvali najveim brojem privatnih mukih klubova u celoj Americi, Vagabond klub je broj jedan. Ali, on nije bio ni najstariji, niti najekskluzivniji muki klub. Ipak, meu njegovim zidovima obraslim brlja nom, sklopljeno je vie poslova i dogovora izmeu monika, nego u svim salama za sastanke du obala Amerike. Mene je strano ljut ilo to to su se sada, kada su ene dobile pravo glasa, barirani ek i mesto za okruglim stolom za sastanke, mukarci kukaviki povu kli u klubove i sve zavravali iza zatvorenih vrata. U stvari, banka je plaala direktoru lanstvo u ovakvim klubovima, gde su ugoavali druge direktore ili vane klijente. Za mene to ne vai, poto bi ena mogla tamo da proe samo kao sudopera. I za to koriste novac akcionara! Na ulazu u klub postavljena je straa koja budno motri da sluajno ne ue neka ena, umanji im nivo konverzacije ili pak zgrabi pare pite. Majka Priroda nas jo uvek nije izjednaila po izgledu i to nam predstavlja problem. to se mozga tie, on nije nuan uslov da bi se pridruio ovom drutvu. estitala sam Kiviju zbog srenog dogaaja kao posledice samo jedne injenice: bio je mukarac. - Otkako me je Lorens predloio za lana - poe on gubei dah - ne mogu ni da pomislim da ga uznemiravam. Moe li Korpu baciti kosku i nekako ga umiriti dok sve ovo ne proe? Ako ba mora da radi sa tim Taviem, nai Korpu nekoga bar priblino tako kvalitetnog. Ostavljam ti da rei to sama, jer znam da si dobar ovek, to jest, ena. Ja u ga nazvati i rei mu da smo nal i nekog izvanrednog i da e sve biti u redu. Tebi ostavljam da pronae tu tajanstvenu linost. Napustila sam Kivijevu kancelariju vrsto steui papire za Njujork u rukama. Bila sam zadovoljna, jer su se stvari vezane za moj plan razvijale dosta dobro. Nakon svega, sada bih mogla da istrajem i uzmem Tavia makar na dan, a onda smislim plan kako da ga zadrim. U petak odoh za Njujork. Onog trenutka kada budem imala Tora uz sebe, nita vie nee moi da me zadri. A poigravanje

sa nekoliko miliona dolara, makar i nakratko, pravi je melem na ranu svakom nezadovoljniku. Tako sam bar mislila tog trenutka. Te veeri sam pozvala Tavia u Le Club, moje omiljeno mesto za izlazak u San Francisku. elela sam da formiram kvalitetan poseban krug pre mog odlaska za Njujork. Savreno dobro sam znala ta bi ekipa trebalo da radi. Tavi je otvoren i poten teki i mogao bi biti gadljiv oko nekih stvari koje sam imala na pameti. S druge strane, ako mu ne budem dala odreena uputstva, mislim da se nee snai. Zato sam elela da budem od koristi. Osim toga, oni bi trebalo da upadnu u s isteme iju sam sigurnost sama nadgledala poslednjih deset godina. im sam se zaustavila ispred restorana, ugledala sam Tavia kako se vrpolji ispod tamnozelene nadstrenice. Na sebi je imao odelo, kravatu i patike. Njegova plava kosa koja je dopirala do ramena bila je briljivo oeljana, tako da je liio na dvadesetogodinjeg mladia. - Oho, nadam se da odelo nisi kupio samo zbog veeranjeg sastanka! - dobacila sam mu prilazei. - Gde ti je majica? Mislila sam da ti je to jedina uniforma? - Varka. Volim da se presvlaim kao Supermen. Tako se oseam mnogo sveije i poletnije. Iako je Tavi izgledao detinjasto i bezazleno, bio je pravi iskusni teki koji je mnogima mogao da pomrsi raune. Karakteristika poslova za obradu podataka je to mnogi tekiji koji ih obavljaju, bez obzira na godine i iskustvo, zarauju mnogo vie nego neki najmoniji direktori. Koliko sam mogla da vidim u Tavievom dosijeu, on je zaraivao vie od mene kada je imao jedva osamnaest. Njegovi akreditivi su bili tako impresivni, da sam se udila zato radi za tipa kakav je Karp: mogao je slobodno da kupi kartu u jednom smeru i bez problema ostvariti karijeru u Silikonskoj dolini udaljenoj svega tridesetak milja. Zato sam ga i pozvala na veeru, jer sam htela da saznam neto vie o njegovim motivima. Bila sam nestrpljiva i elela to pre da preem na stvar. - Svia mi se ovo mesto - ree on nekih pola sata kasnije, dok smo sedeli na udobnim klupama presvuenim zagasitozelenim somotom. Nenametljivi konobari su donosili divno aranirana jela i gotovo neujno nam punili ae ampanjcem. - Hou da ti zahvalim to si me istrgla iz Karpovih kandi. - Plaim se da stvar jo nije okonana - rekoh prelivajui teletinu specijalnim sosom. - Odmah posle naeg dogovora, tvoj Peter Paul je telefonirao Kiviju i rekao da tako neto ne dolazi u obzir. Ne znam da li e ovo biti naa oprotajna veera, poto je izgleda ubeen da mu se nee suprotstavljati. Koliko se seam, jo je napomenuo da mu duguje neku uslugu. - Da, ali sve ima svoje granice - procedi Tavi ljutito. - To sada nije tajna, bar ne kada si ti u pitanju. Sa Karpom sam radio i ranije. Angaovao me je da usavravam autorizovani softver koji bi prodavala njegova firma. Dogovoreno je da moj honorar bude pedeset procenata od zarade, a obeao mi je i neto vie. - A to je? - Obeao je da e mi obezbediti zelenu kartu, odnosno stalnu boravinu vizu. Bez nje bih, kao stranac, mogao i dalje da radim samo poslove drugog reda. Posao se razgranao, radilo se sve bolje i bolje, pa je svota koju mi je dugovao narasla na pola miliona. Ali, ne lezi vrae! Sve to sam zaradio prolo je kroz njegov nos, a nisam mogao da ga prijavim, jer mi je bio zvanini garant. - Misli li na kokain? - rekoh, iznenaena. - Ta navika ga je kotala sto pedeset hiijada dolara godinje, pa ni njegova ogromna plata nije mogla da zalegne - odvrati Tavi. Iskoriavao je osoblje, ali i kompjutere u banci za razne sumnjive poslove. Iako nemam dokaza, siguran sam da su svi radili na crno i da im je davao mito. I od mene je zahtevao neto slino. U sluaju da odbijem, pretio je prijavom Imigrantsko m odeljenju. - Ali ti nisi ilegalac - rekoh brzo. - Ima privremenu vizu i pokuava da dobije zelenu kartu. To sam jutros proitala u tvom dosijeu. - On sada nema nita sa mnom. Firma koju je posedovao vie praktino i ne postoji. Ako tako gledamo na stvar, u banci sam pod lanim izgovorom. Kao ef, on je odgovoran i za moje prepo ruke. Ako bi me kojim sluajem vratilu u Britaniju, bio bih srean da radim samo deli onoga to znam i umem i to sam, nadam se, ovde i pokazao. Nisam neiskusni kolarac i poetnik, ve prva liga u svojoj brani. - Tvoje razumevanje mi pomae - lagala sam. (Kako e li se zavriti ova veera?) - Nikako ne mogu da uutkam Karpa, jer nemamo dokaze o njegovim ilegalnim poslovima. Budem li tvrdoglava i krenem glavom kroz zid, samo u zakomp likovati stvari, a to je gore po tebe. A ako uspem da kupim malo vremena i naem nekog ko bi hteo da radi za njega, odnosno, ko ne bi odbio, mog li bismo da porazgovaramo o detaljima. Bitno je da po svaku cenu spreimo guvu. - Potpuno si u pravu. Samo sam o tome i razmiljao i znam kakvu bi galamu digao, ako neto pokuamo - odvrati mladi. - Na kraju mi je pala na pamet jedna izvanredna osoba - neko ko eli da ue u Odeljenje i tu i ostane. - Zna nekoga ko bi eleo da radi sa Karpom? - upitala sam zaueno. - Kakav god tip da je u pitanju, mora da je malo iaen! - Radi se o njoj i zove se Perl Loren. Moja klijentkinja. Vodi devizni sektor u jednoj banci i radio sam joj neka poboljanja na sistemima. Briljantna je i - crna. Karp bi morao da ima jak razlog i odbije je. - Perl Loren sa Martinika? Ona poznaje devizno poslovanje mnogo bolje od Karpa, a dobra je i sa kompjuterima. Ali, ta ona sama misli o svemu ovome? Po onome to sam znala o Perl Loren, ona nije osoba koja bi rado menjala posao bez naroitog razlog a: smatrali su je pravom karijeristkinjom i velikim oportunistom. - Ona, izmeu ostalog, kae da je Karp pomalo i rasista: ini se da se prema svojim c rnim radnicima odnosi kao prema umskim zeevima. Pored toga, hvali se da zapoljava samo crne sekretarice, jer one imaju lepe zadnjice. - Gospode boe! - rekoh zapanjeno - ako je sve to istina, zato bi se zapoljavala kod tipa kao to je on? - Jednostavno - odvrati Tavi sa osmehom. - Ona je bolji stmnjak od Karpa i puca na njegovo mesto. - Ako eli da postigne pobedniki houm ran, mora biti odmah uz tap kada onaj prvi promai.

Izraz u bejzbolu (prim. prev.)

U potpunosti sam se sloila sa Taviem, jer je u ovim okolnostima Perl predstavljala izvanredno reenje. Kada su nam, napokon , doneli sir i voe, odluila sam da preem na glavnu stvar zbog koje sam ga i pozvala. - Krajem nedelje idem u Njujork - rekla sam. - Hou da zna da e vas u posebnom krugu koji formiramo, biti od est do deset. Pored toga, tu su i neke stvari o kojima bih elela da popriamo pre nego to otputujem. Mladi me ozbiljno odmeri i klimnu glavom ne isputajui iz ruke srebrnu viljuku. - Prvo elim da provalim u fajlove koje dre stalni korisnici, zatim slede brojevi rauna banaka -saradnika. Posle toga, udarate na sisteme za elektronski prenos novca. - Misli na telegrafski, odnosno elektronski prenos? Tvoj vlastiti sistem? - upita Tavi zaueno. - To mora da je najjai sistem u celoj banci. Sigumo si ga osigurala bar na... - Znam da ti trebaju probni kljuevi - sloila sam se. - Da bi doao do samih elektronskih transfera i skinuo pare sa rauna, mora znati broj rauna korisnika i naravno, tajne ifre. - Hoe da kae da treba ukrasti probni klju na jedan dan i pokazati da tako neto moe da se uradi? - Sve te okolne banke ne menjaju takve stvari svakog dana - rekla sam. - U sistemu mora da postoji program koji deifruje sve kljueve i na neki nain moe da odredi njihovu valjanost, ak i kada se menjaju bez posebne napomene. - Zapanjujue - uzdahnu Tavi - ali ne mnogo verovatno. Ako postoji neka vrsta programa za deifrovanje, onda se sa svakog rauna moe uzeti novac i, pod pretpostavkom da ve ima brojeve rauna, skloniti bilo gde. Samo sam se nasmejala, uzela sa stola papirni salvet i nacrtala mali dijagram:

- Svaka filijala banke ima kartu slinu ovoj. Broj na vrhu je ozna ka mesta i pokazuje koja je banka obavila transfer novca. Prva kolona ima specijalni kod za tekui mesec, druga nam pokazuje taan datum, a trea kolona predstavlja iznos novca koji je prebaen. Ova etriri broja - broj mesta, meseni kod, taan datum i visina sume u dolarima predstavljaju, u stvari, probni klju. Naravno, svaki klju se menja... - ...onako kako se menjaju dan i suma novca. Vrlo jednostavno, zar ne? - Ti mora da se ali? - zaudi se Tavi. - Ja radim na sistemima u deviznoj kontroli i ne zna m mnogo o nainu rada sa filijalama. Ali, ako je sve ovako jednostavno kao to kae, svako moe da upadne u sistem i trpne neto novca! - Pretpostavljam da je tako - rekoh, dosipajui ampanjac. - To bi ti trebao da utvrdi. Naravno, moda bude tee nego to sam mislila, jer jo nisam videla da je neko deifrovao ove kljueve. - Koliko to moe biti komplikovano, ako imamo ovakve ulazne podatke? - dodade mladi, nervozno guvajui salvetu. - Osim toga, to su samo obini programi, zar ne? Ako si ti u pravu, tu se moe napraviti nezamisliva guva! - Ne kaje se to si pristao da radimo zajedno? - uvenog lorda Majnarda Kejna pitali su na samrtnoj postelji da li ali zbog neega to je uradio u ivotu. I zna li ta je re kao? Da ali to nije popio jo vie ampanjca! U to ime smo nazdravili. Taviu sam namerno preutala injenicu da je Perl Loren osoba koju sam poznavala ve nekoliko godina. U stvari, bila mi je veoma dobra prijateljica koja me je u petak odvezla na aerodrom svojim lotusom, fascinantnim dvosedom boje prolene trave. Cela pojava ove zanimljive devojke je u znaku zelenog: od smaragdnih oiju koje su se isticale na njenom licu c rnom kao ugalj, pa sve do tankih zelenih pantalona od jelenske koe i priveska od smaragda koji je ukraavao duboki dekolte nje ne zelene majice. Perl je bila suvie estoka devojka za moj ukus, posebno kada se radilo o brzoj vonji. I sada, dok sam sedela pored nje, u udu sam se pitala ima li nameru da probije zvuni zid jurei pored eukaliptusa koji su mi liili na obine mrlje i vozei na dva toka u krivinama. - Oho, draga, pa ti ne poputa! Ko zna, moda bi stigla u Njujork bre od aviona? - rekoh, vrsto se drei za ruicu na vratima. - Seeru, ako ne zna da vozi brza kola, ne treba ni da ih kupuje - rekla je pritiskajui sirenu i obilazei neki taksi takvom brzinom, da ga je ovla dodimula i skinula mu neto boje. - Ne brini, stiemo bez problema. Namerno sam izala sa posla neto ranije da moemo da sednemo, popijemo pie i malo proaskamo. Zna li samo otkada te nisam vide la? Postala si pravi pustinjak, medena. - Obeavam ti da emo ubudue imati vie vremena za d ruenje - uveravala sam je. - Kako vozi, zaas bi prela granicu izmeu dva meridijana. Izgleda da na Martiniku nema popravnog vozakog ispita? - I sama zna da je ovo ipak svet belaca, duice. Ako neko od nas hoe da bude u vrhu, mora biti najbolji u svemu - dodala je i uz kripu konica se zaustavila pred rampom. Brzo je izala napolje, p ruila zabezeknutom portira novanicu od deset dolara i osmehnula se svojim zanosnim, blistavim osmehom. - Imamo i torbe, dragar - dobacila je. On samo klimnu glavom, prihvati moje torbe i poe za nama. - ta, zar imaju parking sa poslugom? - upitah.

- Ne, nego mora znati da se snae - dobacila je. - Idi i obavi sve to treba, duice! ekam te u restoranu! Perl je naraila krvavu Meri i kada sam stigla, ve je vakala tapi celera. - Hvala ti to se slae da radim kod Karpa, te ljigave jegulje - dobacila je ne prestajui da gricka. - Saekaj da provede tamo nekoliko nedelja. Moda e traiti da te to pre izbavim - rekoh srui razblaeni sok od paradajza. Tavi mi je rekao da hoe da radi sa njim i kad -tad ga smakne sa poloaja. Moram ti priznati da mi ba i nije jasno zbog ega. Taj tip je pun svakakvih predrasuda. Da nije neka vrs ta krvne osvete? Ali, ini mi se da to nije tvoj stil... - Misli, da ga optuim za diskriminaciju? - upita Perl sa osmehom i rukom pokaza konobarici da donese jo jednu randu. Naravno da tako neto nije u pitanju! Zna i sama da iz dna due mrzim tu vrstu Ijudi koji se sa svima tuakaju. Uvek sam mislila da mora postojati razlog zbog ega su francuske rei za imenice advokat i "avokado potpuno iste. Ne, takve sitnice kod Karpa me uopte ne interesuju. U pitanju je neto mnogo ozbiljnije, zlato. Jedna mona igra koja daje prave rezultate. Ja sam magistar ekonomije, imam dosta iskustva, to bi znailo da mi je ek prilino impozantan. Karp zarauje dva puta vie od mene, a svima samo zadaje brigu. Pre nego to uradim ono to elim, isterau ga na istinu i staviti mu guzicu u procep. Onda u mirno potegnuti oruje. Kada sam pre deset godina prvi put srela Perl u Njujorku, njen otac je bio glavni kolekcionar, ali i agent-posrednik za umetnika dela iz Afrike i Okeanije. To je postalo izuzetno zanimljivo i pr ivlano za muzeje koji su poeli da se nadmeu oko prelepih stvari sakupljanih i uvanih vie od etrdeset godina. A poeo je od niega, kao kurir, neki kau krijumar i umro kada je Perl imal a svega dvadeset i studirala ekonomiju na njujorkom univerzitetu. Ve tada je stekla sklonost ka zajedljivom i otrom jenkijevskom argonu i zelenoj boji za koju je govorila da je podsea na novac. Vie od obrazovanja i znanja, te osobine su joj pomogle da otvori svaka vrata na svom putu ka vrhu i uspehu. Iako je Perl bila mnogo agresivnija od mene, imale smo mnogo toga zajednikog. Naravno, novac nikada nije bio u prvom planu. Kao da mi je tog trenutka proitala misli, ona dodade: - Nije u pitanju novac, zlato. Radi se o principu i njegovoj etikoj strani, a ne prostom zaraivanju para. Tu sada nije bitno to sam bogata, taj posao mi ne treba. U svakom sluaju, u banci to ne zna niko, osim tebe. Sutina je u tome to taj posao zasluujem ja, a ne Karp. Radila sam u deviznom godinama i zaradila banci milione. Da sam samo mislila na novac, povukla bih se u povoljnom trenutku i tako sebi utedela godine muka i nerviranja. - Svakako, ali mi nije jasno kako sve to eli da ostvari radei ba za njega? Pa, ranije je brinuo o tvojim kompjuterskim sistemima! - U svoje vreme je pogreio - odvrati Perl uz misteriozan osmeh, ba u trenutku kada nam je stizala druga runda pia. - Ali, ja u depu uvek uvam koru od banane za takve nepredviene situacije. No, hajde da ja tebe neto pitam; elim da znam koliko e s e zadrati u Velikoj jabuci i ta e tamo raditi. Znam da si na poseban nain vezana za taj udesni grad... - Mislim da u se zadrati nedelju dana - rekoh. - Tako, dakle - znaajno je klimnula glavom sklanjajui kovrde. - Preporuila bih ti da se malo opusti, zlato. Svi znaju da s i pravi profesionalac, ali ovoga puta bi mogla da radi malo za sebe. Poseti pozorita, galerije, kupi neke egzotine krpice, u poznaj nove ljude, obii in restorane... Shvata li ta hou da kaem? - Zar ne misli da je ovaj na razgovor suvie lian? - odvratila sam. - To sam kazala jer se znamo vie od deset godina, zar ne? Osim toga, znam ta je potpuna diskrecija. Nisam roena u sivom bankarskom odelu, sa olovkom u zubima kao ti i ne mogu rei da mi je ponaanje uvek besprekorno. Ali, puno sam nauila i u mem sa mukarcima. S druge strane, ti me podsea na budistikog monaha. - Ovo putovanje je poslovne prirode. - Pih... stvarno ne znam ta ti je trebalo to sa posebnim krugovima? Pa, zaradila si toliki novac i prepiala svakog menadera u banci! - Imam odlian razlog - odvratih hladnokrvno. - Hou da opljakam banku. - Jebote! - bubnu ona iznenaeno i ispi au do dna. - Nemoj sada da pojedem ovaj smaragd. Ne znam ta bi to trebalo da znai, ali sigurno ne misli tako. Pustila sam da se malo smiri, a onda mimo dodala: - Stvarno mislim ono to sam rekla. - Ne, to ne moe biti istina, draga moja! Ti, kojoj je bankarstvo u krvi, ena godine, Devojka sa zlatnog zapada, ti sada hoe da odbaci sve emu je tvoj deda nekada teio i... Za trenutak je zastala i ozbiljno me odmerila. - Boe moj, ti si stvarno odluila! - dodade zaprepaeno. - Hoe da nadoknadi izgubljeno vreme i ispravi nepravde iz prolosti... Nije mi jasno ta na ovom svetu moe jednu osobu koja je olienje rada i morala naterati da prekorai ivicu? Ba u tom trenutku, zvanini spiker na aerodromu objavio je poletanje mog aviona. Ustadoh i stavih pare za pie na sto. - Draga Perl, da li si se nekada zapitala zato je u bankama toliko mnogo obrazovanih, kvalifikovanih srednjh menadera posveenih poslu i relativno malo plaenih kao mi, dok su na vrhu neotesani, pohlepni ljudi i samoivi snobovi koji misle samo na sebe? To je bilo moje najiskrenije priznanje koje sam ikada ikome saoptila, duboka istina koja je izrazila ono ta mislim i kako s e oseam. Zelene oi moje prijateljice zaueno se rairie. - U redu - ree. - Ti mi reci zato... - Zato to govna plivaju - odvratila sam kratko. Morala sam da pourim kako bih uhvatila avion.

VREME MAINA
Mainstvo kao disciplina see onu osnovu zakona i reda na kojoj je zasnovana poslovna inicijativa. ta treba da se uradi kako bi se civilizovano oveanstvo spaslo vulgarizacije i dezintegracije koju je stvorila mainska industrija? Torsten Veblen VREME MAINA

Bilo je lepo kada mi je banka sve plaala, jer sam uvek putovala prvom klasom. Meutim, ak je i u prvoj klasi hrana loa, tako da sam se ovaj put za to sama pobrinula. Naime, zaduila sam svoju domaicu da mi spremi neto da ponesem. Kada sam podigla salvetu, u uredno spakovanoj kutiji za hranu sam ugledala pravo bogatstvo: hladan kavijar sa salatom od belog pasulja, specijalni kola sa mlevenim smokvama, pita sa limunom i split verdicchio da pokvasi i spere sve te divote. Lepo s am se namestila, stavila u vokmen kasetu sa Mocartovom muzikom i pokuala da se prepustim uivanju. Ipak, posle izvesnog vremena, misli su mi se ponovo vraale na poslednje dogaaje. Pored toga, pomalo sam strepela kako e proi susret sa Torom. Iako sam pompezno pokrenula posebne krugove, pomalo se zakaila sa Perl i zbog najnovijeg plana letela za Njujork, jo nije bilo kasno da dignem ruke od svega, svesna injenice da posle susreta sa Torom nee biti uzmicanja. Pre mnogo godina, on mi je stvamo pomogao i izvukao me iz nekih neprijatnih situacija. Ali, poznavala sam ga dovoljno dugo da shvatim da bi, i u sluaju kada bi se radilo o njegovom angaovanju, sve ilo iz duboke pozadine. Traenje pomoi od Tora u vezi sa nekim kompjuterskim problemom isto je kao kada biste od Leonarda traili pomo u skiciranju: inilo vam se da je pomo neprocenjiva - sve dok ne dobijete raun. Znala sam i to da on veruje u naplativost svih rauna. Prolo je nekoliko godina od naeg poslednjeg vienja, a ja sam po prv i put imala muan oseaj da jednom nogom stojim na toku za rulet, a drugom na vrhu zamiljenog uzvienja koje predstavlja dospele dugove. Ne ba prijatna pozicija za nekog ko je i dalje eleo da ima svu kontrolu.
Kada sam pre dvanaest godina upoznala Zoltana Tora, bila sam prava kompjuterska zeica od dvadeset godina i pravi novajlija . Posao sam dobila u uvenom Monolith Corpu, jednoj od najveih kompanija za prodaju kompjutera u svetu. Nisam imala nikakvo znanje iz te oblasti, jer sam mislila da je IBM ime sata, a Honeywell, recimo, termostat. I pored toga, nova firma mi je odmah dala zvu an posao, pa sam kao "tehniki strunjak zaduena za instaliranje vienamenskih centralnih raunara, odnosno glavnih sistem-datoteka. Bez prenemaganja, bila sam u pravoj neprilici. Morala sam da nauim bezbrojne termine za koje su moji klijenti verovali d a su mi odavno poznati. Svaki predmet sam reavala tako to sam, kao u bolesnikoj groznici, trala u banku nosei spisak pitanja koja treba razreiti, traila odgovarajue strunjake koji e mi pomoi, a onda se ujutro vraala kod klijenta sa potrebnim odgovorima. Neprestano sam ivela u strahu da e me neko prozreti, no meseci su prolazili i sve se pretvaralo u rutinu. Onda su mi ipak izvukli tepih ispod nogu. Jednog ponedeljka, zatekla sam u velikoj kancelariji svoga efa Alfija, bezvoljnog bledunjavog oveka koji me nije podnosio, kako namrten stoji pored mog stola drei ruke na kukovima. On je, u stvari, bio zaduen da obuava poetnike i prati njihov rad. Taj posao nije voleo i bio je neprijateljski raspoloen prema onima za koje je smatrao da imaju dobre veze: tako se, umesto da me obuava, iz sve snage trudio da pokae koliko sam nesposobna. to sam vie zadatih poslova zavravala, on je postajao sve nezadovoljniji. - Veriti, elim da odmah doe u moju kancelariju - rekao je podsmeljivo, osvrui se oko sebe i oigledno uivajui to su svi iznenada zautali i smejuljili se zbog moje zbunjenosti. On je bio smeten iza staklenog zida u dnu ogromne duge prostorije u kojoj se nalazilo nekoliko redova naih stolova. Tako je imao odlian pregled i mogao u svakom trenutku da vidi ta koji programer radi i koliko ima posla. Ako bi primetio da se izmeu sebe saaptavamo, pritiskao bi zvonce na stolu kako bi nas umirio; na kraju svakog meseca davao bi, na osnovu samo njemu znane sta tistike, ocene za svakog u odeljenju. One su stavljane na oglasnu tablu pored ulaza i kao u obdanitu, obeleavane zlatnim, crvenim ili zelenim zvezdicama. Svakoga sata u toku radnog vremena, kolica na dva toka su kruila prostorijom i skupljala uraenu dokumentaciju; posle toga popunjavali smo obrasce za programiranje i buili kartice koje su slate na obradu. I tako stalno. Imali smo dve malene pauze dne vno i pola sata odmora za ruak. Poto sam veliki deo vremena boravila napolju i poseivala klijente, bila sam vie nego zadovoljna to sam uspevala da izbegnem tu dikensovsku atmosferu. - Veriti - obratio mi se Alfi kada smo se nali iza njegovog uvenog zida - hou da te zamolim da prihvati jo nekoliko novih muterija - rekao je i gurnuo na drugu stranu stola dugaku listu sa podacima. - Ali, gospodine - odvratih i za tren podigoh pogled - ja ve imam daleko najvie klijenata! Neke od ovih firmi imaju potpuno razliite raunare i programske jezike, tako da e mi trebati... - Nemamo vremena - prekinuo me je podozrivo, dok mu se na licu ogledala radost. Ako ne elite da budete vredni i predani poslu, niste ni trebali doi u Monolit. Jasno vam je da na naem platnom spisku nema mesta za dokoliare i lentine. Mnogi napolju dali bi sve od sebe da se nau na vaem mestu, znate li to? I ako negde zabrljate, zameniu vas bez razmiljanja. Mislim da je to sve. Svega mi je bilo dosta, jer sam imala duplo vie klijenata od svakog kolege u kancelariji. Neki od njih su imali listu zahtev a sa najsloenijim moguim poslovima. Na kraju te nedelje, bila sam potpuno iscrpljena, jer sam svaki dan radila do sitnih sati; sto mi je bio pun dokumentacije koju je trebalo da ponesem kui i radim preko vikenda. Negde posle zvaninog isteka radnog vremena, pored mene je iznenada iskrsnuo Alfi drei u rukama gomilu prirunika. Sa treskom ih je spustio na sto i prilino me uplaio. - Luis vam ukazuje veliku ast - ree. Luis Fajndstoun je bio njegov ef i menader celog odeljenja. - U ponedeljak, na prvom jutarnjem sastanku, biete predstavljeni kolegijumu direktora naeg najveeg klijenta, Transpacifike eleznice i predloeni da radite sa tom velikom firmom. Iako mislim da kod predstavljanja nee biti potrebe da govorite, proitajte preko vikenda sve o njima, za sluaj da v am ipak postave neko pitanje. Znala sam da je to veliko priznanje. Tekiji do sada uopte nisu izlazili u javnost, pogotovo ne pred tako monu i uticajnu grupu. Ali, pobogu! Kako sam mogla da proitam sve te knjige i uz to jo zavrim stvari koje sam ranije nameravala da ponesem kui? Kao da mi je itao misli, Alfi dodade: - Iskreno, lino nisam smatrao da treba da vas rasporede na to mesto, jer niste dovoljno iskusni. Stalno se borite da ostanete na povrini i strahujete da vas dnevni poslovi ne zatrpaju. Ovo je Luisova procena - dodao je i za tren oka nestao iza zida. Tako sam bila prinuena da ostanem na poslu i u petak uvee. Svi su otili na vikend, a ja sam se muila sa knjigama koje mi je Alfi

ostavio. Bila je tu itava gomila, tako da nisam mogla da ih nosim podzemnom, dok za taksi nisam imala do voljno novca. Posle kraeg vremena, shvatila sam da sam u pravoj nevolji. Knjige su mi se inile kao vetiiji napitak, prava zagonetka, teke i prepune strunih termina koje jedan matematiar nije mogao da razume. Tada nisam znala da protumaim ni zavrni raun! Odluila sam da malo proetam okolo i proverim da li se jo neko zadrao u kancelariji. Krenula sam u potragu po ogromnoj zgr adi nadajui se da e se neto ipak dogoditi. Ali, kako sam otvarala vrata lifta na svakom spratu, pred sobom sam videla sa mo tamne hodnike. Nada je poela da uzmie pred oajanjem. Vratila sam se dole do Centra za obradu podataka koji je radio celu no. Ponela sam sa sobom sve one knjige pretpostavljajui da e mi neki od deurnih operatera pomoi. - ta ti radi tu, mala? upitao je jedan od njih. - Sada svi ve veeraju ili su izali negde u provod. - Mislio sam da u zgradi vie nema ljudi. Kada sam mu rekla ta me mui, izgleda da se saalio. - Hajde da vidimo da li je jo neko ostao rekao je i okrenuo se prema ogromnoj kontrolnoj tabli. Proveriu da li je jo neki entutizajasta poput tebe zaostao i koristi no za razreavanje vanih poslovnih problema. Evo, mislim da bi trebalo da proba na dvanaestom spratu! Vidim da tamo jo ima nekoga! Zato se vrati i pokuaj! Kada sam izala iz lifta, paljivo sam pogledala oko sebe. U ogromnom hodniku gorele su samo jo dve svetiljke. Lagano sam krenula od kancelarije do kancelarije, ali sve su bile prazne i mrane. - Mogu li ti pomoi, devojko? zaula sam iza lea prijatan glas. Uplaeno sam se okrenula zadrhtavi od straha. Knedla u grlu za trenutak mi je oduzela mo govora, ali sam hrabro pogledala priliku ispred sebe. Bio je najneobiniji ovek koga sam ikada videla. Odmah sam primetila da je veoma visok, blizu dva metra i nekako ud no povijen napred, kao da eli da to bolje vidi i uje ljude koji su nii od njega. Bio je neverovatno mrav, bledog lica i tankih usana, izraajnih i nekako poluotvorenih oiju iznad orlovskog nosa. Kosa mu je bila boje bakra, to je celoj njegovoj pojavi davalo krajnje neobian izgled. Iako se po pokretima moglo pretpostaviti da je stariji, sigurno nije imao vie od trideset. Delovao je na mene umirujue, mad a sam kasnije shvatila da ga je veina ljudi doivljavala sasvim suprotno. U njegovoj linosti bilo je neega to se nije moglo lako objasniti, ali to je u mom seanju ivo i upeatljivo, ak i posle svih ovih godina. To je neka vrsta eterine, nepostojane prolazne energije, kao kada uhvaenu zauzdanu esticu atoma drite pod kontrol om samo prinudom i ogranienjem. Kasnije sam ovu osobinu viala i kod drugih i shvatila da se jednostavno radi o inteligenciji, ali inteligenc iji tako ogromnog intenziteta, da je teko i zamisliti na koji nain se moe koristiti. Oni sa ovakvim retkim osobinama kao da poseduju eksploziv iji pokretaki mehanizam moe da inicira i najmanji drhtaj. Takvi ljudi govore tiho, polako se kreu i pomalo lie na medvede, jer se sa beskrajnim strpljenjem ophode prema spoljnom svetu. Ali, njihov unutranji svet je buran, sklon razlii tim promenama i preokretima. Ni sama ne znam koliko sam tako stajala u tiini, pre nego to sam shvatila da i on mene, pomalo zadubljen u misli, posmatra na isti nain kao neto to vidi prvi put u ivotu. Nisam znala da odgonetnem ta je to, ali imala sam nelagodan oseaj da mi ita misli, to se i kasnije esto deavalo. Toga trenutka, pod nejasnom i oskudnom svetlou dve udaljene sijalice, nisam mogla da razaznam boju njegovih oiju. - Zovem se Tor, Zoltan Tor rekao je nekako bojaljivo, kao da mu je bilo neprijatno da se predstavi. Da li si se izgubila? Moda mogu da ti pomognem da izae. Odmah sam primetila da rei izgovara veoma udno, kao da svaku tano i precizno odseca noem, dajui mi pri tom vreme potrebn o za odgovor. Iako me je pitao moe li mi pomoi da izaem iz zgrade, sve je zvualo nekako ozbiljno i tajanstveno. - Ne radi se o tome odvratila sam tuno. Traim nekog tehnikog strunjaka, ali bojim se da nemam sree dodala sam i ne pomiljajui na njega. ovek preda mnom bio je odeven kao diplomata, u trodelnom odelu savrenog kroja i svilenoj koulji sa zlatnim dugmadima za manetne. - Zato mi ne ispriate ta vas mui? upitao je sa osmehom. Tehnologijom se bavim vie amaterski, zbog sopstvene razonode. Ali, ta razonoda ponekad moe da bude veoma korisna. Nisam ba bila siguma ta to znai, aii sam se toliko izbezumila, da mi je ova ponuda za pomo skinula kamen sa srca, pa sam mu ceo svoj problem izbrbljala stojei u tom polumranom hodniku. Kada sam stigla do onoga to se deavalo na kraju radnog vremena, stavio mi je ruku na rame pokuavajui da me zaustavi. - Jedan trenutak, samo trenutak rekao je brzo. Kae da ti se ef zove Alfi? To je Findstounovo Odeljenje za transportne sisteme, zar ne? Potvrdno sam klimnula glavom, a na njegovom licu pojavi se meki, jedva primetni osmeh. - Dakle, Alfi i Luis su vam dali priliku koju treba da iskoristite. Zbilja mislim da je to veoma interesantno. Za trenutak je zastao i zamislio se. Ali, vi im ne verujete dodao je. Iako mi je to vie liilo na zakljuak nego na pitanje, odgovorila sam odrino, mada ni sama nisam znala zato. Tor je neko vreme tako pomno prouavao moje lice, da je izgledalo kao da trai istinu u kristalnoj kugli. - Znai, tano je da su te pozvali i rekli da pripremi preze ntaciju za klijente i ispadne budala. U stvari, ak i pre ovoga bila si zabrinuta da ti se neto slino ne desi. - ini mi se da ne razumem sve to treba priznala sam i mislim da greite to se tie Alfija i Luisa; to zaista nema smisla. Zato bi ljudi za koje radim hteli da me omalovae pred vlastitim klijentima? - Odavno ne pokuavam da shvatim motive neukih i neuspenih odvrati on mirno. To je uzaludno gubljenje vremena koje se moe iskoristiti za uenje. Kada je taj znaajni debi? - Prezentacija je u ponedeljak ujutro odgovorila sam. - Iako si mlada, jasno je da si dovoljno pametna da razume kako je ova priprema veoma korisna. Koliko god da se uradi, znae vie nego to si znala ranije. ta bi najradije elela da naui do ponedeljka ujutru: kako rade kompjuteri ili na koji nain kompanija obavlja poslove?

- Sve to mogu! - odvratih. - Evo, tu imam i knjige, mada sam neke ostavila u kancelariji - dodala sam pruajui mu najdeblji prirunik koji mi je Alfi dao. - Nita od toga ti ne treba - rekao je i pogledom okrznuo gomilu pod mojom mikom. - One su ionako beskorisne. Ne brini, o Transpacifikim eleznicama znam sve to je potrebno. Direktor je ovek koji se zove Ben Dekson, pretpostavljam? - Da, da, u pravu ste - rekoh oduevljeno, oseajui kako mi obrazi crvene. Bar neke vajde od knjiga. - Doi u moju kancelariju - kazao je. Izgledao je veoma zadovoljno, ali nije nita govorio. - Pred tobom je veliki posao. Nadam se da nema nikakve planove za vikend? Poto sam i ja slobodan, rado u ti biti na usluzi. Nisam mogla da poverujem u toliku sreu. Nikada nisam ni prestala da se udim zbog ega je ovaj briljantan stranac bio tako usluan i spreman da pomogne nepoznatom poetniku bez ikakvih svetlih taaka u dosijeu. - Obeavam da u biti paljiva i zabeleiti najvanije pojedinosti - dobacila sam veselo, urei za njim kroz polumrani hodnik. - To ne treba da te brine; sve e biti predstavljeno tako da e glava eljna znanja morati sve da zapamti. Videe, poee da misli kao i kompjuter. Oni koji ne mogu da dre korak sa tehnolokom revolucijom, za godinu -dve e biti staromodni i nepotrebni. Tako je poeo najvaniji vikend u mom ivotu, vikend u koji sam krenula kao kompjuterska neznalica, a zavrila kao pravi, naduvani tehnokrata. Sve vreme smo proveli u Torovoj kancelariji, mada mi je dozvolio da svake noi skoknem do kue i na brzinu se okupam i promenim odeu. Ono to je poelo kao teko i napo rn o iskuenje pretvorilo se u najistije zadovoljstvo - slino penjanju na planinu - kada ovek na vrhu zaboravi svu agoniju kroz koju je proao. Vrlo brzo sam shvatila da poseduje izuzetan dar: sposobnost da lako i bez muke objasni i najsloenije probleme koji vam posle toga izgledaju jednostavni i potpuno razumljivi. Njegove rei sam upijala bez muke, gutajui ih kao med. Na kraju prve noi, znala sam najvanije podatke o svakom kompjuteru, programskom jeziku i operativnom sistemu i ak mogla da odrim kurs o tome. Kada je istekla i subotnja no, ne samo da sam znala sve o proizvodima konkurentskih firmi, ve sam nauila na koji nain da uporeujem nae i njihove rezultate. Posle nedelje, mogla sam da objasnim kako se svaka maina koja postoji na tritu koristi i primenjuje u poslovima. Detalji su bili posebna pria; ba kao to je Tor i obeao, njegove rei se mi se j ednostavno urezivale u pamenje, tako da nisam pravila nikakve beleke. Ali, jedan letimian pogled na samu kancelariju, govorio mi je vie o njemu nego svi sati koje smo proveli zajedno. Pre nego to sam prvi put ula, pretpostavljala sam da se radi o prostoriji slinoj svakoj u ovoj ogromnoj zgradi: stakleni zidovi, propisani metalni sto, datoteke i fascikle, police za knjige. Umesto toga, on me je uveo u srce zgrade, odnosno tamo gde su locirani liftovi i protivpoarna vrata. Tanije reeno - ravno u spremite za metle! Kada je upalio svetlo, oko nas sam ugledala metle, kofe, kao i redove metalnih polica u kojima su se nalazile probuene karti ce, olovke, gomile papira i tehnikog pribora... sve prekriveno tankim slojem fine praine. - Prostor izmeu udubljenja u zidu planiran je za skladite - ree Tor vadei iz prsluka maleni klju i otkljuavajui gotovo sakrivena metalna vrata koja su se nalazila iza poslednjeg ormania. - Ali, ja sam smislio neto bolje. Poto mrzim da radim u onom akvarijumu, pregradio sam skladite zvuno izolovanim zidovima i stvorio prostor za sebe. Naravno, samo ja imam klju. Privatnost je - poput disanja, ili jedenja - jedan od osnovnih ivotnih postulata. Stupismo zatim u ogromnu sobu duguljastog oblika, sa podom od tamnog parket a i zidovima potpuno prekrivenim knjigama: nametaj je bio presvuen koom, maleni persijski tepisi razbacani svuda po podu, dok su zeleno -plave Tifanijeve lampe izgledale kao ive. Na polici se nalazio porcelanski servis za aj, a na stolu u uglu stari ba karni samovar sa tri slavine. Na sredini prostorije stajao je veliki okrugli sto prekriven zelenom vunenom ojom. Na jednom njegovom kraju bilo je poreano mnotvo interesantnih figurica od metala, slonovae i drveta. Taman to koraknuh napred da ih bolje osmotrim, Tor uze jednu i odmah mi je prui. Radilo se o zaista izuzetnoj rezbariji. - To su peati - rekao je. - Zna li moda neto o njima? - Pa, znam da su u davna vremena pisma zatvarana peatom od voska. - Da, da, u stara vremena - sloio se uz osmeh. - Moderan ovek na njih moe da gleda kao na rezime svega to se desilo u poslednjih pet hiljada godina. Da, oni su se koristili za peaenje i mnogo vie od toga: bile su to prve ifre. - Vi ste prouavali peate? - upitah. - Ja sam najzagrieniji prouavalac umetnosti tajni - rekao je. - U stvari, zato je i umetnost, jer je tajna. Tajanstvenost kao takva je jedina sloboda koja nam je dozvoljena u ovom najboljem od svih svetova. Nisam znala da li mi se uinilo, ili su njegove rei zaista bile pune gorine. - Da li vi to citirate doktora Panglosa? - upitah. - Ili onog drugog koji je rekao: Smejem se samo zato da bih izbegao samoubistvo. - To je to! - odvratio je, izbegavajui odgovor. - Re je o Kendidu i sada si me podsetila na njega: ta ista bezazlena upeatljivos t veoma brzo se gubi u sudaru sa spoljnim svetom. O tome mora da vodi rauna i uvek brine da ima odreenu prednost, a to e post ii obelodanjujui istinu, ba onako kako je uradio i deak u prii o carevom novom odelu. Kao to se vidi kod Kendida, cin izam i izolacija ne donose nita dobro. Tvoje misli su sada svee, sline vruem vosku u koji jo nije utisnut otisak... - Pa vi planirate da otisnete svoj, zar ne? Dok je priao, Tor mi je bio okrenut leima i paljivo reao svoje peate. Sada se okrenuo i otro me odmerio. Primetila sam taj pogled, i prvi put jasno videla boju njegovih oiju. Bile su to udne, uznemirene oi u ijim dubinama je plamteo bakami oganj. inil o se kao da je svako oko samo za sebe, to mu je davalo hladan i nekako dalek izgled. Oba oka sjedinjavala su se u laserski pogled kojem nita nije moglo da promakne. im je malo okrenuo glavu, neprijatan utisak je nestao. - Ti si zaista udno dete - ree posmatrajui me. - Poseduje dar da kae istinu, a da stvamo ni ne zna ta ona znai. To je izvanredna sposobnost, ali isto tako i opasna, ako se izlane ne razmiljajui. Nisam bila siguma u to da li sam iskrena ili samo netaktina, pa sam se jednostavno nasmeila. - Dugo se bavim tajanstvenou i potrebom da se neto sakrije - nastavio je - a to podrazumeva prouavanje ifrovanja, pijunae, deifrovanja poruka, kao i studiranje inteligencije. Iz svega toga proizaao je jednostavan zakljuak: nita ne moe ostati s kriveno pred X-

zracima, bez obzira koliko se trudili. Istina poseduje boanske mogunosti, a sposobnost da se ona sagleda je uroeni, a ne steeni dar. - Kako znate da ga ba ja imam? - upitah, jer mi se uinilo da sam ga ovoga puta malo bolje shvatila. - Ne mari, dete. Dovoljno je da prepoznam dar kada ga vidim. Celog svog ivota sam tr agao za izazovima, da bih na kraju shvatio kako je najvei izazov izazov kao takav. Pomalo je tuno to sam ga najzad naao i to u jednoj etrnaestogodinjoj devojci. - Imam punih dvadeset - pobunih se. - Izgleda kao da ima etmaest, a tako se i ponaa - ree sa uzdahom, stavljajui mi obe ruke na ramena. - Draga moja, veruj mi kada ti kaem da me niko nikada nije nazvao altruistom. U engleskom je mogue, ali u mnogim jezicima ne postoji nain da se izrazi koncept vremena kao robe, vremena koje se provodi, troi, ubija. Kada svoje vreme koristim za neto, oekujem da dobijem odgovarajuu vrednost. Ako sam hrabar da isteram beskunika iz sklonita i ponudim mu svoju pomo, cilj mi nije da poboljam sudbinu oveanstva. - Nego? - brzo sam upitala. Nasmejao se najintrigantnijim osmehom koji sam ikada videla. - Ja sam Pigmalion - rekao je - i elim da se ostvarim. A ti e biti moje remek-delo. U ponedeljak ujutru sam se zaista oseala kao neije remek-delo, mada ba nisam izgledala slavno. Kosa neuredna, ispod oiju tamni kolutovi. Ali, bila sam nakljukana znanjem i, kako je Tor predvideo, bez imalo treme i straha. Po prvi put u ivotu oseala sam apsolut no spokojstvo koje je proizilazilo iz potpune pripremljenosti za predmet o kojem je trebalo da govorim. inilo mi s e kao da sam se dugo kupala u posebno osveenom bazenu. Odmah sam htela da saoptim Toru nove vesti. Ali, sastanak i ono to je sledilo posle trajalo je due nego to sam mislila. O dlazila sam na njegov sprat nekoliko puta u toku dana, no sve je bilo zaklj uano. Neto pre kraja radnog vremena, zatekla sam na svom stolu sledeu poruku: Doi u skladite, im bude imala vremena. Zakucala sam na vrata i odmah je otvorio. Bio je obuen u veernje odelo i izgledao veoma elegantno. im me je uveo unutra, primetil a sam na stolu srebmu posudu za ampanjac i pored nje dve kristalne ae. - ampanjac, madam? - upitao je, stavljajui laneni ubms preko ruke. - uo sam da si danas postigla veliki uspeh. - ao mi je, ali ne pijem - odvratih kratko. - ampanjac nije pie, nego simbol proslavljanja - odvratio je i napunio ae penuavom tenou. - Hteo sam da te pitam da li uopte ima haljinu? - dodao je brzo. - Naravno da imam. - Voleo bih da ode kui i obue je. eleo bih da izvedem na veem jednu damu i sa njom porazgovaram o svemu. Treba da prestane da izigrava deaka, jer ne moe nikoga da prevari, bez obzira koliko se trudila. - Izvodite me? - upitah zapanjeno. - Ta obavezna naivnost je deplasirana - odvratio je. - Popij svoj ampanjac. Uzeh gutljaj, ali mehurii su mi uli u nos, tako da sam se zakaljala. Htela sam da vratim au na sto, ali on me zaustavi. - Ne treba biti halapljiv kao konj na pojilu - ukorio me je. - ampanjac se mora piti lagano - dodade i ponovo mi napuni au. - Golica mi nos. - Onda se potrudi i dri nos izvan ae. A sada mi reci neto o svom dananjem uspehu. Posle toga u te odvesti kui da obue neto pristojnije, ako je to uopte mogue. Ispriala sam Toru da je Alfi, kao to smo i oekivali, iskoristio sastanak da pokua da me ponizi pred klijentima. P redstavio me je kao stranjaka, a zatim se okrenuo i sve mi prepustio, kako bi to i dokazao. Luis ga je prostrelio otrim pogledom i odmah zgra bio pilulu za stomak. On je bio prvi ovek kue i verovao je da e mu Alfi pomoi, a ne da e ga sabotirati. No , stvari se nisu odvijale onako kako je planirao. Zahvaljujui radu sa Torom, znala sam dovoljno o saobraaju, ulozi nae firme u odreenim poslovima, tako da sam brzo zavril a. Pre nego to smo napustili salu, klijent koji je hteo da nas napusti, promenio je svoju odluku. U ime oprotaja, dobili smo narudbinu za veliku koliinu opreme. ak je njihov direktor, Ben Dekson, estito Luisu i Alfiju to su me doveli na sastanak. - Kada postane prava zvezda - dobaci Tor - Luis i Alfi e moi samo da akaju noseve. Dosuo mi je jo malo ampanjca, mada sam ve oseala trnce u nogama. - Napiu se - rekla sam kratko. - Pusti da ja to procenim - odvratio je i glavom dao znak da produim. - im je sastanak zavren, poeli su da me ispituju. Nisu mogli da ve ruju kako sam sve savladala za tako kratko vreme... Nadam se da se ne ljuti, ali sam im rekla da sam radila sa tobom. Prvo mi nisu poverovali, ali kada sam ih ubedila, bili su stvarno zateeni. Jo sat vremena su diskutovali kakvu bi korist oni sami mogli da imaju od svega toga. Tor se nasmei. - Kako to da shvatim? - upita. - Smatraju da nije trebalo da mi kae ta zapravo radi - rekla sam. - Ti si tajno oruje nae firme, prava iva enciklopedija Monolith Corpa. Tor je zadrhtao, ali sam nastavila. - Luis misli da treba da te podstaknu da na slian nain poradi i sa drugim odabranim kandidatima. Kae da bi samo za nae odeljenje, to znailo milione. - To je istina - sloi se Tor - ali je mnogo zabavnije provesti vreme s tobom. To je jedna od stvari koje Luis nikada nee razum eti; njegova dua je od kartona, devojko. Lagano se nagnuo, okrenuo bocu naopake i tako je ostavio u posudi za led. Kada je to uradio, paljivo se ispravio. - Njih dvojica stvamo vemju da mogu da upravljaju mnome nekom ruicom - nastavila sam. - To to su oni zamislili, znailo bi da mora da radi sa mnom kad god im padne na pamet. Sada sam narasla u Luisovim oima, a slino osea i podmukli Alfi; iskreno reeno,

mislim da obojici nije jasno zato je ba tako. - Savreno tano - odvrati Tor, pmajui mi ruku i drugom pokazujui prema vratima. - Sada ne elim da govorim o tome. Ali, dok budemo razmiljali o tako vanom pitanju, predlaem da krenemo na vee ru. Tor je imao tamnozeleni stingray i vozio je prilino brzo. Zaas smo stigli do moje zgrade na Ist Riveru, pa sam pourila u apartman. Iako sam ga pozvala, utivo se zahvalio i rekao da e saekati u foajeu. Na brzinu sam se istuirala i obukla kratku, cmu haljinu od somota. Kada sam sila, nala sam ga kako sedi u udobnoj fotelju i zamiljeno gleda u tavanicu. Poto me je ugledao, zakiljio je oima, a im sam mu prila blie, ustao je i uzeo me za ruku. - Izabrala si zaista divno mesto - ree gledajui oko sebe. - Slika i prilika zamka Plavobradog, zar ne? Dobro mesto, zaista dobro. Nije vie progovorio, sve dok se nismo smestili u auto i odlepili od ivinjaka. - Svi moji komplimenti - dodao je pomno gledajui u put. - Ti ipak ima noge, devojko. Slaem se sa tvojom odlukom da ih previe esto ne pokazujes; na Menhetnu je i pored toga saobraaj previe zakren. Reci mi, da li voli da jede Kod Lutisa? - Nikada nisam bila tamo, ali znam da je strano skupo - odvratih. - Nisam veliki gurman, niti se razumem u francuski meni, tako da... - Nemoj da se plai, devojko. Porcije su male, a ja u naruiti za tebe. Deci ne treba dozvoliti da biraju svoja omiljena jela. Kod Lutisa su svi poznavali Tora: obraali su mu se sa doktore i glasno agorili, sve dok se nismo smestili. Kada je naruio, pourila sam da ga pitam ono to me je muilo. - Doekali ste me sa otvorenim ampanjcem. Kako ste znali da emo neto proslavljati, kada me pre toga niste ni videli? - Recimo da mi je doapnula ptiica - odvratio je prouavajui vinsku kartu kao da eli da je prikljui svojoj memoriji. Onda me je ipak pogledao. - Prijatelj mi je telefonirao - dodade. - Ime mu je Markus. - Markus? Markus Selars? Markus Selars je bio predsednik Upravnog odbora nae kompanije. Znala sam da je Tor vaan, ali nisam ni pretpostavljala da se nalazi tako visoko. - Markusa je pozvao Ben Dekson, tvoj novi klijent i pitao ga da li moe da ga stavi na listu ekanja za kupovinu nae najnovije opreme. Poto je govorio o odranoj prezentaciji i tipu hardvera o kojem se zna samo u naoj kompaniji, Markusa je interesova lo odakle tebi takva informacija. Poto on nije budala, naslutio je u svemu moje prste i - nazvao me. - Hoe da kae da sam govorila o opremi koja nije ni zavrena? - upitah zapanjeno. - I... ta je Markus uradio? - Po svoj prilici je izdao odreena nareenja, a onda uzeo telefon i nazvao me. Bio je zadovoljan to vidi da se opet interesujem za posao. On misli da mi je potrebna odreena stimulacija. U poslednje vreme nisam obilazio klijente, niti bilo gde iao. Rekao je da mu strano nedostajem. - A ta vi mislite o svemu? - Mislim da bi trebalo da izaberemo vino. Koje ti je najomiljenije? - ula sam za neko Lanserovo... - Ja u naruiti vina - rekao je, lagano se pomerivi. Konobar se odjednom stvorio pored stola i posle kratkih konsultacija, Tor je izabrao vino dugog i komplikovanog imena. Kada ga je momak doneo, uzeo je dva gutljaja i zadovoljno klimnuo glavom. - Veoma je zanimljiva ona teza o Luisu i Alfiju koji ele da te iskoriste - dodao je zamiljeno. - Pretpostavljam da bismo tu situaciju mogli da preokrenemo u tvoju korist. - Moju korist? Pa, to mi sada predstavlja velikj problem - naglasila sam. - Oekivae da od vas traim svaku informaciju koja im padne na pamet. Ako odbijem, Alfi e mi se odmah osvetiti. Tor se podboi i nasloni glavu na dlan. - A zato ti je potreban Alfi? - Kako to mislite? Pa, on mi je ef! - Hm... tako nekako. Ali, zato je on tvoj ef? Zato to si ga pustila da to bude? - On me plaa - rekoh, ne shvatajui tano ta eli da kae. - Firma te plaa i nemoj to nikada da zaboravi - naglasio je. - Prestae da te plaaju onog trenutka kada prestane da im donosi novac. A sada ponavljam pitanje: Zbog ega je Alfi potreban? Kada sam malo bolje razmislila, morala sam da priznam da se Alfi uglavnom trudio da me osujeti u poslu ili da mi, kao i ostalima, postavi neku zamku kako bi nas ismejao. Tako je trebalo da bude i na jutronjem sastanku, bez obzira to bismo izgubili odlinog klijenta. - Pretpostavljam da bih bez njega radila mnogo bolje - priznadoh potpomognuta ampanjcem. Nisam htela vie da razmiljam o njemu, pa sam se ustremila na novo vino. - Onda je sve sreeno. Reimo ga se - odvrati Tor, naslonivi se na stolicu. - Samo reci Luisu da ti Alfi vie ne treba i on e odmah shvatiti. Nisam mogla da poverujem da je sve tako jednostavno. Ba tada je konobar doneo prvo jelo. - Ovo su tvoje ostrige - objasnio mi je kratko. - Za njih kau da su hrana ljubavi. - Kada ih izvadi iz ljuture, nemoj vakati, ve ih samo progutaj. Odnosno, pusti ih da same skliznu niz grlo. Ne treba da pravi takvo lice, jer se radi o boanskoj hrani. - Ali, one su sirove! - odvratih uzbueno. - Naravno da su sirove. Zaboga, ta da radim sa tobom? - Ne brinite, sve u ih pojesti - rekla sam. - Majka mi je jednom rekla da ljudi koji se plae da probaju novu hranu ne treba da idu u restorane. - Mudra ena. Moda bi bilo bolje da je sada ovde. Ba ne umem da dadiljam deci. - Ja nisam dete. - Naravno da jesi, draga moja. Poseduje emocije trogodinjeg deteta i ljupkost mladia - adolescenta; razmilja kao

devetnaestogodinjakinja i ima telo nimfe. Oh, ne gledaj me tako, nego se usredsredi na svoje ostrige. Zna, voleo bih da budem tu kada sve te osobine dou na svoje i postane prava ena. To e biti pravo uivanje. - Radije bih bila mukarac - odvratih iznenada, tek tada shvatajui da stvamo tako mislim. - Svestan sam toga - nasmei se Tor - ali nisi mukarac, niti e to ikada biti. Zato prihvati injenicu da si ena i vrednim radom e stei veliko preimustvo. U stvari, ve ga ima. Stjuard nas je zamolio da veemo pojaseve, jer za koji minut poinje sputanje na Kenedi. Palo mi je na pamet koliko bih bila bogatija da sam izumela sigumosni pojas i zaradila samo dolar od svakog putnika koji se prijavi za bilo koji avionski let. Volim da pravim takve neverovatne proraune, ali ovaj je bio ba obeshrabrujui. Uprkos svim onim prednostima za koje mi je Tor rekao d a ih posedujem samo zato to sam ena, on je prevideo jednu ili dve male prepreke. U stvari, samo nekoliko meseci poto me je nagovorio da se suprotstavim Alfiju, sam Tor je napustio Monolith i osnovao svoju kompaniju - jednostavno me gumuvi u stranu. - Ti dobro zna ta ti je initi - rekao je tapui me po leima. - Samo sastavi izgubljene niti. Na kraju sam uspela da eliminiem Alfija, mada uopte nije bilo lako. To mi i nije donelo neku naroitu korist: nikada nisam postala deo upravljakog tima kompanije. Prema ustaljenim pravilima, muki tehniki strunjaci nikada ne bi radili za enskog gazdu; pretpostavljala sam da bi radije napustili firmu ili napravili neku glupost. Kada sam to rekla Toru, samo se nasmejao. - U redu je da ene imaju jednaka prava, ali oni moraju da saviju svoju grbau. Nisam mu odgovorila, poto ak ni on nije mogao da shvati da ta prava nisu ono to sam elela. inilo se da je moje posebno prokletstvo u tome da se brinem o ljudima koji pokuavaju da mi predaju ivot na srebrnom tanj iru - ali na takvom tanjiru na kojem se nalazi mnotvo sudbonosnih niti. Pre deset godina, mnogo me je kotala odluka da prekinem sa Torom. Naravno, ne u materijalnom smisl u. Sada, dok je avion kmio iznad uvenog aerodroma Kenedi, pitala sam se koliko e me kotati naredni susret sa Zoltanom Torom.

UGOVOR
Ako ovek nekome daje srebro, zlato ili bilo ta drugo da bi se osigurao, to treba da bude pred svedocima, dok svi ugovori moraju biti sklopljeni pre davanja zaloga.

HAMURABIJEV ZAKONIK

Mnogi Amerikanci se pri prvom susretu prosto gnuaju Njujorka. Siromatvo i neistoa, grafiti i strana buka, histerija i nasilje, dekadencija, rasulo i neobuzdane cene - svi ovi utisci zapljusnu oseanja putnika koji stiu iz ureenijih i bolje organizovanih zapadnih gradova. Ali, to je samo opsena, smiljena kamuflaa stvorena da uplai malodune. Ako morate da ivite u velegradu, onda je Njujork jedini velegrad u svetu. - Vi ste iz Njujorka, gospoice? - utivo me upita taksista odvojen neprobojnim staklom. - Napustila sam ga pre mnogo godina - odvratih setno. - Nita niste propustili. Staro se dri, novo nadire. Neke promene su dobre, neke glupe, ali ipak sve ovo volim i zovem svojom kuom. Tako i mora, zar ne? Klimnula sam glavom. To je bilo to: promene! Taj post ojani kvalitet stalnih promena, konstantno, ponekad ak i nasilno menjanje celokupne atmosfere koja te promene registruje, proizvodi posebnu energiju i neprestano podstie pojedinca. Jo pre nego to smo stigli u hotel, osetila sam kako mi se bioritam menja, a srce ubrzano kuca u ritmu Velike Jabuke. Kada sam stigla u Sherry, ostavila sam prtljag u apartman i odmah sila dole da neto prezalogajim. Pijuckanje erija u hotelu Sherry Netherland moja je lina tradicija i podsea me na Boi u Njujorku. Sedela sam sama za stolom i kroz zamrznute prozore posmatrala kako Petom avenijom koja se belela od snega urno promiu ljudi natovareni paketima. Bilo mi je toplo i ugodno, pijuckala sam svoje omiljeno pie i ponovo se setila Tora. Bez obzira na promene, Njujork je ostajao isti, ali ljudi u njemu su se menjali. Od vremena kada sam ga poslednji put videla, desilo se mnogo toga: Tor je bio bogat, slavan i postao neka vrsta pravog usamljenika. Pitala sam se koliko se promenio, da li je njego va neobina kosa postala jo upadljivija ili ju je moda izgubio... I kako u mu ja izgledati posle svih ovih godina, u kojima sam esto mislila na nj ega... Pogledala sam svoj odraz u ogledalu: visoka i mrava, krupnih oiju i izraenih jagodica. Jo uvek sam izgledala onako kako me je on opisao, odnosno, kao ustreptali etmaestogodinji deak koji se ba sprema da krene na pecanje. Zavrila sam hladnu veeru i sa uivanjem ispila pie. Bilo je ve deset sati, pa sam otila do recepcije po klju. Slubenik mi se ljubazno nasmeio i pmio list hartije na kojem je pisalo:
Tvoj omiljeni restoran. Podne. Nije bilo potpisano nikakvo ime, ali sam prepoznala stil. Stavila sam papiri u dep i lagano se popela do sobe. Moj omiljeni restoran u Njujorku bio je Cafe des Artistes, tano preko puta parka pored hotela. Ni sama ne znam zato sam odluila da idem peke, iako je bilo strano hladno; zaalila sam zbog te odluke jo pre nego to s am stigla do Central parka. Borei se sa okrutnim vetrom, gurnula sam pesnice u depove nastojei da savladam deo puta koji mi je preostao. Ba u tom trenutku sam pomislila na blistavo sunce nad zalivom San Franciska, moje orhideje i videla bele jedrilice koje beumno kl ize preko plavo-zelene vode. Ali, istovremeno sam osetila stranu tremu zbog svega to je u skoro trebalo da se dogodi. Negde duboko u podsvesti, znala sam da problem nije samo u tome to ugroavam svoju ve gotovo ugaslu karijeru, krim pravila i zakone, to je na neki nain zloin, ve zato to u to upliem druge ljude, svoje kolege i ne vodei rauna da mi se sve moe vratiti kao bumerang. Ali, to mi je bilo jasno i ranije. Nisam mogla da objasnim zato sam se toliko unervozila. Zbog predstojeeg susret a sa Torom? Moda zbog ponovnog boravka u Njujorku? Samo to sam koraknula u kafe-restoran, vratila sam se u realnost i podsetila ta je u stvari grad Njujork. Sagraen jo dvadesetih godina, kafe je ipak zadrao neto od pariskog duha, poto su tu esto boravili prognani pesnici i umetnici iji ateljei su s e nalazili na spratu. Kasnije su se oni pretvorili u skupe privatne apartmane, a i sam restoran je pretrpeo neke promene. Prizori naslikani na samom zidu pokazivali su zelenilo dungle sa mnotvom papagaja, panske konkistadore koji silaze sa galija, nestane majmune, nage koket e sa zlatnim ukrasima koje neoekivano izranjaju iz zelenila, sve u mi-ma stilu kombinujui Vatoa, Gibsona Girla, Dounije Rusea... Bio je to pravi ki Velike Jabuke. Sada su se u centru restorana nalazile mesingane dvokolice koje su prosto stenjale pod teretom voa, cvet nih buketa, i korpica punih francuskog peciva i svee ispeenih hlebova raznih oblika. Bila je tu i zeija pateta, ali i specijalna desertna krema od lo sosa. Popela sam se uz nekoliko stepenica i pola na levu stranu, jer se restoran delio na dva dela. Poto Tora nisam videla u velikoj sali, pretpostavila sam da je u jednom od separea. I - bila sam u pravu. Bio je poluokrenut i nije me odmah video, tako da sam mogla paljivo da ga osmotrim: njegova neobina kosa boje bakra padala mu je u uvojcima preko okovratnika, dok je lice izgledalo jo blee, a oi izraajnije. Umesto elegantnog trodelnog odela kao njegovog zatitnog znaka, nosio je nehajno zakopanu konu koulju sa nitn ama i tanke pantalone od kozje koe koje su otkrivale njegove snane i zategnute miie. Izgledao je muevno i bar deset godina mlae, to me je pomalo i iznenadilo. Ali, onaj udan, pomalo iskrivljeni osmeh ostao je potpuno isti. -Ide li peke iz San Franciska? - upitao je sarkastino, diui se da me pozdravi. - Kasni pola sata, a nos ti je isti kao maraskino eri. - Oho, divno me doekuje posle celih deset godina! - odvratih uvreeno, odmah se sputajui u stolicu. - Taman sam htela da kaem da izgleda izvanredno, ali posle ovako neuvenog doeka neu vie da te hvalim. Ipak sam ispruila ruke dodimuvi mu hladne prste i susrela taj osmeh, osmeh koji nisam zaboravila, ali koji me je podsetio s kim sam i kako treba da se ponaam. - Hvala na komplimentu - odvratio je ne bez arma. -1 ti ne izgleda loe, draga. Moda bi utisak bio jo bolji kada bi prestala da mre, ha? Zato uzmi ovu maramicu i sredi taj nos. Uostalom, maramice za to i slue, zar ne? Samo sam klimnula glavom i obrisala prokleti nos. Poto sam se malo privikla na toplotu, odmah sam se osetila bolje. - Mislim da je sada sve u redu - dobacih uz osmeh. - Glas slavuja i maniri kraljice - dodade Tor zadovoljno. - Sada si ona prava. - Zato odmah ne preemo na stvar? - upitah nestrpljivo. - Nisam raspoloena da sluam analizu svog izgleda i ponaanja. -Nismo se videli dugo vremena - odvratio je odmah - pa si zaboravila da o vanim stvarima ne razgovaramo na takav nain. Zato emo prvo prei na aperitiv, pa onda sledi riba, neka divlja, salata, slatkii, a moda i sir. Zatim dolazi obavezna olja crne k afe, i onda... tek

onda moemo da razgovaramo o poslu, draga. Ni trenutka ranije. - Mislim da neu moi podneti toliki hranu - rekoh. - Vie u sedeti i gledati. - U redu, onda e je ostaviti meni - odvrati i jedva ujno pucnu prstima. Ve sledeeg trenutka, kraj stola se stvorio konobar drei posudu sa ledom u kojoj se nalazila boca vina. - Ba bih volela da znam kako to radi - rekoh, posmatrajui konobara koji se ve udaljio. - Cita ljudima misli ili ih tera da itaju tvoje? - U pitanju su razne kombinacije - nasmejao se. - to se tie kontrole misli, ona radi u svako doba. Meutim, tvoj sluaj je malo dragaiji. Sa dva mona prenosna ureaja nije ni potreban baka rni provodnik da bi se kompletirala uspena veza. Hm, kako misli da sam pronaao tvog prijatelja arlsa ili stupio u vezu sa tobom? Bez rei sam zurila u tog coveka, dok mi je on nonalantnim pokretom punio au. - Znai, upao si u nau frekvenciju! Sjajno! Ja upravo veeram sa Nostradamusom. Ipak, znaj da ne moe da mi kontrolie misli , dragi moj. Oh, prosto ne mogu da verujem da sedim u restoranu u srcu Menhetna i ozbiljno razgovaram o mentalnoj telepatiji! - Stvamo? Pa, ako ti se vie svia, moemo da razgovaramo o pljakanju banaka. Izgleda da ti je to mnogo blie. Brzo se okrenuh oko sebe da vidim da li nas neko slua. Izgleda da T om nije trebalo mnogo vremena da me razljuti. Samo, nisam znala da li da budem agresivna ili da se povuem i ekam. inilo se kao da on stvamo moe da mi ita misli. - Bolje da pogledamo jelovnik - odvratih hladno i uzdrano. - Ja sam ve naruio - rekao je, vrtei bocu u ledu. - Kao to sam uvek i govorio, deca ne bi... - Imam trideset i dve i potpredsednik sam banke - odgovorih, trudei se da ne zvuim nadmeno. - Odabrala sam dva jela i njih u namiti, da zna. Ako si primetio, nisam vie tvoja mala uenica, ve odrasla ena koja ne voli filozofiranja. Pogledala sam ga i u udu se upitala, ta je to u ovom oveku to me toliko razdrauje... A onda sam shvatila; u trenutku kad a sam videla da ustaje i pozdravlja me, bilo mi je jasno da je on glavni razlog zbog ko jeg sam pre deset godina otila iz Njujorka. Privlana ponuda Svetske banke bila je samo izgovor. Kao i moj deda, i Tor je istinski majstor u traganju za pravim grumenom gline koju bi oblikovao. Da li sam ja kriva to sam elela da budem skulptor svoga grumena, odnosno svoje sopstvene sudbine? Posle nekoliko ironinih opaski, sada me je posmatrao udnim pogledom koji nisam mogla da odgonetnem. - Da, dobro vidim - rekao je tajanstveno. - Preko puta mene stvamo sedi odrasla ena. Promene su vidljive, tako da u ponovo preispitati svoje planove. Koji planovi? Htela sam da ga upitam ta je mislio, ali sam se brzo ugrizla za jezik. Nisam elela da se istravam, niti da i zigravam neku naivku. Do kraja veere smo askali o svemu i svaemu uz ribu garniranu ukusnom teletinom i sitnim povrem, zatim sveu zelenu salatu i na kraju posebnu poslasticu za ovo doba godine - svee jagode sa gustim devonajr-kremom. Tor je sve vreme bio neobino utljiv. I ja sam se oseala prilino neprijatno pitajui se da li sam previe arogantna. No, drala sam se svoga kraja stola, pokuala da se usredsredim na hranu i utala. Iznenadila sam se kada mi je pmio kaiku punu krema. - Neu da me hrane - pokuah da se bunim. - Niti sam biljka, niti malo dete, nego... - To smo ve utvrdili - prekinuo me je odseno sipajui kafu iz malog posrebrenog bokala. - Poto smo ovde zbog posla, mislim da je vreme da preemo na stvar. Zato mi ne pokae svoju emu? Izvadila sam iz tane tanku fasciklu i utke mu je pmila. Paljivo je prouio svaku stranicu obraajui posebnu panju na dijagrame i proraune koje mi je arls pripremio. Prelazio je prstima preko linija koje su odslikavale rizik celog poduhvata. - Pobogu, ta je ovo? Dinosaurus? - upitao je, odmeravajui me zaueno. Zatim je iz depa izvadio siunu mainu, manju ak i od digitrona i poeo da rauna. Shvatila sam da je u pitanju tip depnog mikrokompjutera koji se uveliko najavljivao u tampi, ali koji jo uv ek nije stigao na trite. Ukucao je nekoliko brojeva i paljivo uporeivao rezultate. Neko vreme sam ga pratila ta radi, a onda mi je postalo zamorno, pa sam pozvala konobara i naruila karamel-krem sa prenim eerom i bademima. Zapanjeno me je pogledao. - Mislio sam da ne moe vie ni zalogaj - rekao je. - enina prednost je u tome to moe uvek da promeni miljenje - odvratih. Kada je desert stigao, pruio je ruku i kaiicom zahvatio penastu masu. - Uvek sam se potajno divio tvojoj sklonosti da uzme sve to ti padne na pamet - priznao je. Zatim je olovkom obeleio dijagrame koji su stajali pred njim. - Prema ovim podacima, za krau ima samo dva meseca, ni dana vie. Pri tom je maksimalni iznos koji moe da povue oko deset miliona - dodao je mirno, sipajui sebi jo kafe. - Pretpostavljam da ti moe bolje? - upitah sarkastino. - Oh, draga moja - odvratio je uz karakteristian osmeh. - Da li je traus poznavao valcere? E, ti si izgleda zaboravila sve to si nekada nauila pod dirigentskom palicom pravog majstora! Lagano se nagnuo napred, sve dok mu se lice nije potpuno pribliilo mome i pogledao me pravo u oi. - Mogu da ukradem milijardu dolara za dve nedelje - rekao je. Konobar je kruio okolo, brinui se da li je sve u redu i istei preostale mrvice sa stolnjaka. Tor ga je pozvao da donese raun, a zatim ispunio ek, dok sam ja utala u tiini . - Rekao si da e mi pomoi, ako ti pokaem plan - zaitala sam besno, im se mladi udaljio - i nisam oekivala da e mi priati ove prie. Pa to je jedini razlog zato sam ovde! - Ali ja tvoj plan upravo popravljam - odvratio je mimo, jo uvek se smeei onim makastim osmehom. - Iskreno mislim da tu ima mnogo problema i pokuavam da ti ukaem na njih. Zbog toga sam razvio sopstveni plan, odnosno superioran model, ako se tako moe rei. Vidi, uvek sam verovao da je mnogo lake ukrasti zaista velike svote novca uopte ne koristei kompjuter. - Oh, molim te! - odvratih ljutito, skupljajui svoje papire - Ne elim da sluam takve prie. - Ako misli da sam toliko glupa da ukradem milijardu dolara ne koristei kompjuter, onda si stvamo siao s uma.

- Ne budi smena - kazao je uhvativi me lagano za ruku i pokuavajui da me smiri. - Naravno da tako ne mislim, draga, a nisam ti ni sugerisao da sama uradi ovako neto. Kada sam to pomenuo, govorio sam prvenstveno - sebi. Stresla sam se od neke udne jeze i paljivo ga pogledala. Oi su mu grozniavo svetlele, a nozdrve podrhtavale, tako da me je u tom trenutku podsetio na punokrvnog konja koji se nervozno vrpolji oekujui starterov pitolj. - Kako to misli govorio si o sebi? - upitah zaueno. - Pa... voleo bih da ti predloim malu opkladu - odvratio je. - Oboje emo ukrasti istu sumu novca: ti - pomou kompjutera i ja - bez njega. Ja u biti kao Don Henri sa svojim malim, a ti njegov elini supamik. To je uvek aktuelno pitanje i veiti izazov: ovek protiv maine, dua protiv elika! - Vrlo poetino, ali nimalo praktino - priznadoh. - Ali, Don Henri je dobio opkladu - rekao je Tor zadovoljno. - I umro je zbog te pobede. - Svi mi umiremo ranije ili kasnije, draga; to je samo pitanje vremena - objasnio je. - Bolje je umreti u velikom stilu, nego se jadno ugasiti da te niko ne primeti. Slae li se sa mnom? - Iako sam svesna svoje smrtnosti, ne bih volela da sada razmiljam o sahrani - rekoh. - Sve je poelo kao nestaluk i igrarija, jer sam elela da pokaem da banini sigurnosni sistemi ne rade kako valja. Rekao si da e mi pomoi, ali sada mi se ini da sve hoe da pretvori u veliku internacionalnu prevaru. Milijardu dolara? Mora da si se potpuno izgubio. - Misli li da samo oni bankari sa kojima ti radi nisu dobri ljudi? - upitao je ozbiljno. - Ja sam svakodnevno sa bankarima, proizvoaima, trgovcima, ljudima sa berze. Znam takve stvari o njihovom ponaanju koje bi te naterale da se smrzne od straha. Najvea pomo koju ti mogu pmiti, draga uenice, jeste da ti proirim horizonte. A to upravo radim, da zna. Zatim je neoekivano ustao i pruio mi ruku. Prihvatila sam je bez pogovora, poto su nas posmatrale mnoge oi. Kada smo obukli kapute i poli prema izlazu, tiho sam upit ala: - Kuda idemo? - Da pogledamo kako izgledaju moje gravure - odvratio je misteriozno. - Hm, ini mi se da si ti devojka koja voli da bude u sreditu akcije. Dok smo sedeli u toplom taksiju i kretali se prema centm, Tor se okrete i odmeri me: - Hou da ti pokaem neto - rekao je mirno. - Mislim da e tek tada shvatiti koliko sam ozbiljan. - Ti zna da novac vraam nazad, zar ne? - upitah. - Neu nita ni pipnuti, ve u ga samo proetati okolo i staviti na neko skrovito mesto. Najvie od svega elim da vidim njihova lica kada ustanove da ne mogu da ga nau. ak i kada bih pristala na taj aavi predlog, ne vidim ta je u tome tvoj interes? - Moj interes? Pa, ne mogu tako armantno da objasnim kao ti, ali moti vi su nam veoma slini. Mada moram priznati da elim i neto vie. Ne samo da elim da im vidim lica, nego da ih na odreeni nain potpuno ponitim. - A ko su oni? - upitah pomalo sarkastino. - Nisi ni pomenuo odakle bi uzeo tu milijardu. - Stvarno nisam? - nasmeio se. - Pa, hajde da se ispravim, draga moja: udariu pravo na Upravni odbor svemone Berze, a tim e i na mnoge Amerikance.
Uvek se govorilo da izmeu genijalnosti i ludila postoji tanka i ponekad jedva vidljiva linija. U tom trenutku sam bila ubee na da ju je Tor preao. Ali, ako bih posmatrala sve stvari iz te perspektive, onda bih morala da priznam d a ni moj plan nije bio proizvod trezvenog razmiljanja. inilo se da sam poela da tonem sve dublje i dublje. Odvezli smo se do donjeg Menhetna, pravog lavirinta ogromnih nebodera izmeu kojih su automobili svetlucali kao ivahne, pokr etne take i probijali se kroz renu izmaglicu to je ispunjavala ulice, pa se inilo kao da se nalazite u nekom dubokom kanjonu iz kojeg ne moe da se vidi nebo. Ispred nas se nalazio zidani din od stakla i betona od jedno etrdesetak spratova, sa jasno obeleenim brojem 55 na ulazu. - Unutra su moje "gravure - ree Tor sa osmehom, neprestano trljajui ruke zbog hladnoe. - Ili moda da kaem rezbarije. Ali, ne treba da ti govorim u zagonetkama, zar ne? - Slaem se. Kakva je ovo zgrada? - Samo, polako, nita ne moe bez dobrog uvoda. Naime, koncept potie jo iz 1960. godine, kada su brokerske kue irom sveta bivale naprosto pretrpane papirima. Prebacivanje akcija i obveznica iz jedne ruke u drugu zahtevalo je toliko posla, da je odlueno da se to nekako zaustavi. Vrednosni papiri su zadrali takozvanu javnu oznaku, odnosno ime poslednje brokerske firme koja ih je prodala. Vlasnitvo je nadgledala ta ista firma, a fiziki instrumenti za to nalaze se ovde. Ovo je, naime, najvanija finansijska zgrada u Njujorku i zovu je Riznicom. U stvari, radi se o specifinom dinovskom magacinu. - Svi papiri od vrednosti iz cele Amerike nalaze se u ovoj zgradi? - Niko ba ne zna procenat koji je sauvan, jer su neke akcije i obveznice u rukama brokera, banaka ili privatnih lica. Ali, ve liki uspeh je sve ih smestiti na jedno mesto. Uostalom, to je i mnogo efikasnije. - Mislim da je u pitanju veliki rizik. ta ako neko baci bombu i uniti zgradu? - Problem je malo sloeniji, draga moja - dodao je, dok smo etali pored ogromne zgrade da bismo je bolje osmotrili. Sklonio mi je nekoliko pahulja sa lica i nonalatno me prigrlio. - Prole nedelje sam bio na jednom vanom sastanku. Pozvani su izvrioci iz velikih brokerskih firmi i monih banaka. Cilj skup a je bio da pomenute strunjake naue da koriste novi kompjuterski sistem koji je upravo ustanovljen, a koji e pratiti fiziko kretanje vrednosnih papira. - Zar oni dosad nisu kompjuterski praeni? - upitah iznenaeno. - Prodaja jeste, ali ne i mesto na kojem se fiziki nalaze. - Prema nekim podacima, veruje se da je lairano ili ukradeno pet do deset procenata akcija koje se nalaze po tavanima banaka, raznim kutijama i ormanima brokerskih kua, pa ak i u samoj Riznici. Ako uspeju da

ih ubace u kompjuter, lako e moi da vide da li su falsifikati ili pak imaju neki drugi nedostatak. ele da urade fiziki inventar i to hoe da obave odmah. - Zvui mi kao dobra ansa da neko pre toga napravi veliko spremanje - sloila sam se. - Zar ne? - dodade Tor podiui obrvu i fiksirajui me u polutami. - Mislim da si poela da razmilja na pravi nain. Naravno, geniju nije trebalo mnogo da sabere jedan i jedan. Dravna organizacija koja se ovim bavila nije posedovala niti jed nu banku, tako da nikoga nije mogla da natera da sprovede inventar, ak i ako oni obezbede ceo sistem. A nijedna od tih institucija nije elela da zna koji broj njihovih sopstvenih akcija je potpuno bezvredan! Bilo im je bolje da se pretvaraju da su sve sasvim ispravne, uvaj u ih za trgovinu ili ih upotrebe kao posrednika za druge stvari. Onoga trenutka kada se utvrde falsifikati - bingo - ostae im samo prazna torba. Odjednom sam shvatila koliko samo podlosti i osionog ponaanja ima u celoj finansijskoj industriji. Ba onako kako je Tor rekao. Iznen ada mi se smrklo pred oima. Ali, shvatila sam jo jednu stvar: strahovito sam potcenila Tora i zbog toga sam se grozno oseala. Zato sam bila tako strano nepravedna uobraavajui da sam jedina na svetu koja ima principe kojima se rukovodim? On je bio u pravu kada je kazao da tre ba da proirim svoje horizonte. Tako neto morala sam da uradim. Podigla sam glavu i istog trena susrela njegov pogled. Stajali smo obavijeni izmaglicom kroz koju su se probijale krupne pahulje snega. Tor se smeio onim starim, pomalo iskrivljenim osmehom, tako da sam ponovo postala sumnjiava. U tom asu mi se uinilo kao da je on unapred projektovao moju reakciju i sada bio zadovoljan to je dobio predvieni rezultat. - Znai, prihvata opkladu? - upitao je. - Nemoj toliko da uri - odvratih. - Ako se zaista radi o opkladi, a ne o duploj krai, zar ne bi trebalo da bude neke nagrade? - Nisam razmiljao o tome - pogledao me je iznenaeno, jer sam ga oigledno uhvatila nespremnog. - Ali... u pravu si. Ako treba da se pomuimo, red je da na kraju neto i dobijemo. Govorio je lagano, dok smo ruku pod ruku ili pustom ulicom traei taksi. Najzad je zastao, okrenuo se i stavio mi ruke na ramena. Taj pogled je nemogue protumaiti. - Setio sam se - rekao je, udno se cerei. - Ko izgubi, morae da ispuni najveu pobednikovu elju. - Zar? A ako tako neto bude nemogue? - Pretpostavljam da nee biti tako - odvratio je u istom tonu. - Znam pouzdano da e ti moju moi da ispuni.

OGRANIENO PARTNERSTVO
Ljudi tankog obraza i sa saveu koja ih stalno opominje nisu za poslovne krugove i bilo kakve pogodbe. Savest tu pristaje kao i kovau svilena kecelja. Nije u pitanju kako si zaradio sav svoj novac, ve ta radi sa njim. Bak Vajt KNJIGA O DANIJELU DRUU

Bilo mi je mnogo lake kada sam nakon ruka proetala Vol stritom. ak i posle duge etnje, nisam mogla da pojedem vie od etvrtine francuskih specijaliteta koje je te veeri Tor naruio. Naravno, glavna tema je bila opklada. Tor nije bio voljan da mi kae koju bi elju imao kao pobednik. Znajui ga, nisam ni elela da insistiram na tome. Bilo mi je vanije da preciziramo neke druge, znaajnije stvari. Pregovori su poeli ve kod lososa, a ne posle kafe. Trajalo je nekoliko sati. Iak o me je glava zabolela jo pre nego to je konjak serviran, ne seam se kada sam se u poslednje vreme tako zabavila. Naime, Zoltan Tor je uvek umeo da objasni svaku stvar sa zauujuom jasnoom i jednostavnou, mada je njegov stil razmiljanja bio pomalo udan, moglo bi se rei i nastran. Bio je pravi majstor za intrige i sloene probleme, a svaku situaciju voleo je da p osmatra iz razliitih uglova. Ovom opkladom je eleo ne samo da razbije dosadu, nego da izrazi i svoju ozlojeenost i revolt. Kao to sa m mogla da oekujem, obian ivot nije mogao da ga zadovolji, niti mu je predstavljao izazov. - Previe je lako - ree on mirei - jednostavno se izgubiti sa milijardu dolara; to moe da uradi svaki haker. Da bismo stvar uinili interesantnijom, ne treba da odredimo taan iznos sume koju emo uzeti. - Kako emo onda znati ko je pobedio? - upitah. - Odrediemo neki rok, recimo tri meseca ili tome slino, neki dodatak kako bismo planirali detalje. Zatim emo uzeti pare koje smo pozajmili... i uloiti ih! To e biti dodatni izazov i prinudie nas na razmiljanje. Na taj nain, pobednik nee biti onaj ko ukrade vie novca, ve onaj ko ga bolje upotrebi. Naravno, izabraemo neku jaku sumu. Ko god je prvi sakupi, pobedie. - Milijarda dolara je dovoljno jaka suma - prokomentarisah vie za sebe. On odmah poe da pritiska dirke svoje minijaturne maine. - Trideset miliona dolara! - ree glasno, gledajui me pravo u oi. - To je prihod koji od milijardu dolara moe ostvariti za tri meseca! Bio je toliko uzbuen da nije imao vremena da saeka moj odgovor. Izvadio je iz depa svoj mali kalendar i dodao. - Danas je dvadeset osmi novembar, draga. Za "pozajmljivanje e mi biti potrebne dve nedelje, a zatim tri meseca za investiranje. Sa nekoliko ekstra nedelja potrebnih za rasporeivanje i pripremu, mislim da u moi da zavrim do... do prvog aprila! - Prvi april, Dan ale? - nasmeih se. - Pretpostavljam da je vremena sasvim dovoljno. Ali... ta je sa mnom? arls je rekao da mogu pozajmiti samo deset miliona. Gde da ih investiram i napravim potrebnih trideset? - Nikad ne potcenjujem naeg dragog arlsa - odvrati on cerei se. - Pogledao sam sve ono to je uradio i mogu ti rei da si mu postavila pogrena pitanja. Koliko sam uspeo da vidim, htela si da zna koliko novca moe skloniti sa domaih elektronskih transfera. To je kap vode u punoj kofi, draga moja! A ta je sa novcem van Sjedinjenih Drava? Gospode boe, pa on je u pravu! Taj deo novanih transfera uopte nisam uzela u obzir. To sam potpuno smetnula s uma, iako sa m kontrolisala neke sisteme glavne Vladine prenosne mree. Moe se rei da sam bila neka vrsta posrednika, jer je taj novac n eprestano proticao kroz nau banku. - ini se da u ti ak biti zahvalna - priznala sam sa osmehom i uzela jo jedan gutljaj konjaka. - to se mene tie, moemo se odmah dogovoriti oko nagrade. Ceo dan sam razmiljala o tome i sada znam ta bih elela; hou da budem ef sistema obezbeenja u Federalnoj banci. elim taj posao, bez obzira to im je moj pretpostavljeni savetovao da me ne prime. Sigurna sam da si ti dovoljno moan i da m i moe pomoi da ga dobijem. Naravno, to neu traiti, ako ne pobedim. Pravedno i poteno, zar ne? - U redu - sloi se Tor uz, samo njemu svojstvenu, grimasu. - Ali, draga moja, jo pre dvanaest godina sam ti rekao da nisi za finansijsku instituciju. Ti ljudi ne razlikuju crveno od cmog, da zna. Oni misle da su zajmovi aktiva, a de poziti pasiva i to je sve. Ti pripada meni, da zna: puno sam investirao u tebe da bih sad gledao kako tvoj rad iskoriavaju bankari - gomila neznalica koja ne zna da ceni ono to ima. Ponos mi je bio povreen, pa prkosno odvratih: - Moj deda je bio bankar. - Ne ba, draga, ne ba. Ljudi o kojima govorim skinuli su mu i kou sa lea. Veraj mi da znam celu priu. Da li si se nekada upitala ta mu je nedostajalo? Sumnjam da je to inteligencija ili pak oseanje integriteta. Nisam elela da govorim o tome, pa on nastavi pomalo razdraljivo: - Vrlo dobro, u sluaju pobede e dobiti ono to hoe. Ali, ako ja pobedim, to mislim da e se i desiti, neu se ustezati da ostvarim ono to elim: ti e doi da radi za mene, kao to je trebalo da uini pre mnogo godina. - Kao tvoje savreno ostvarenje, ta li? - upitah sa osmehom, mada mi tog trenutka nije bilo do smeha. Pobegla sam od tog oveka pre deset godina, da bih se sada ponovo nala pred njim, licem u iice. ak i da izgubim, ne bi mi bilo drago da postanem rtva nj egove oholosti. - Na koliko dugo? - brzo sam dodala, elei da odmah razjasnimo stvari. Razmiljao je samo nekoliko trenutaka. - Na godinu i jedan dan - odvratio je tajanstveno, uopte me ne pogledavi. - Sova i makica! - uzviknuh. - Seam se te pesme: Uzee meda i dosta novca... A zavrie sa pet funti, dodao je, oigledno prijatno iznenaen. I otplovie na godinu i dan, dok srebro meseca uvae im san, zavrila sam. - Vidi kako se jedan iskusan bankar kakav si postala, rado vraa bajkovitim pesmicama, draga moja makice. Ali, ko zna? Moda e daleko vie uivati gubei ovu opkladu, nego je dobijajui. - Ne treba raunati na to - odvratih kratko.
Postojala je samo jedna stvar vezana za opkladu koja je stavljala Tora u nepovoljniji poloaj. Naime, da bi izvr io svoj deo posla, bio mu je potreban sauesnik. Iako je znao sve to se moglo znati o kompjuterima, nije imao prijatelja, niti se puno druio sa ljudima, to mu je trenutno oteavalo poloaj. - Treba mi fotograf - rekao je kratko. - Ali ne bilo kakav, ve pravi profesionalac. Sasvim sluajno sam poznavala jednog od najboljih fotografa u Njujorku. Pristala sam da ga zajedno potraimo ve sledeeg jut ra. - Reci mi bar neto o tom tvom prijatelju - zapitkivao je radoznalo, dok smo se tog tihog nedeljnog jutra vozili prema gornjem delu

grada. - Da li je u pitanju poverljiva osoba? Moemo li mu rei istinu o naim planovima? - Radi se o njoj, a zove se Dordija Dajmli. - To mi je najbolja prijateljica, mada je nisam videla ve nekoliko godina. Garantujem ti da se radi o poverljivoj osobi, ali ne treba da joj veruje ni jednu re. - Tako dakle... - odvratio je mrzovoljno. - Slika koju si dala nije mi ba najjasnija, ali uzmimo da ti verujem. Zna li ta dama da dolazimo da je vidimo? - To ne mogu da tvrdim sa sigumou. - Zar nisi rekla da si razgovarala sa njenom majkom? - Sa Lejlom? Naravno da sam razgovarala, mada to ne mora nita da znai. Samo me je odmerio i nije rekao ni re do kraja puta. Uvek mi je bilo teko da opiem Dordiju, iako smo se dugo poznavale. Kada nije putovala, boravila je u majinom apartmanu na gomjoj Park aveniji. Ali, ni tamo se nije dugo zadravala. Ila je sa mesta na mesto, nezavisna i neobuzdana, slina retkoj v rsti leptira koji hoe da sleti na to vie cvetova. Sto se njenih finansija tie, Dordija je i za mene bila velika tajna. Naime, niko nije mogao da zakljui koliko zarauje i da li moe sama da opstane. Kao fotograf, putovala je po celom svetu i otkrivala zanimljiva i udesna mesta za koja mnogi ljudi nisu ni znali da postoje. Uvek je ila u izbledelom dinsu i majici i nosila toliko zlatnih prstenova i namkvica, da mi se ponekad inilo da se potpuno stopila sa njima. Najvei deo onih koji su je poznavali mislili su da je neozbiljna, ekstravagantna, seksepilna i pomalo uvmuta osoba. Meuti m, ja sam znala da je ozbiljna i pametna devojka, ali istovremeno i briljantan menader bistrog uma. Kako je jedna osoba mogla izazvati tako razliita miljenja o sebi samoj? Vrlo jednostavno; bila je jedinstvena, izvanredna i originalna. Postala je fotograf da bi oblikovala svoj specifini svet u kojem je ivela po posebnim pravilima. Viala sam je veoma retko, jer smo ivele na razliitim stranama. Kada bismo se srele i provodile vreme zajedno, oekivala je od mene da usvojim njene modele, to mi nikako nije odgovaralo. Onoga trenutka kada sam pristala da predstavim Tora Dordiji, reila sam da se pomalo drim po strani. Njih dvoje su imali m nogo toga zajednikog: oboje su bili posesivni prema meni, znali su gde greim, ali su im se ideje kako da ispravim te greke sutinski razlikovale. Tor je eleo da me uvede u golu realnost, dok je Dorija htela da, recimo, odbacim veinu rei iz svog renik a i prihvatim njen nain izraavanja. Predvorje u Lejlinoj i Dordijinoj zgradi bio je kao izmiljen za neki auto-salon, nedostajali su samo kadilaci. Ogromni lusteri visili su sa tavanica, slini velikim smrznutim grozdovima; svuda okolo razbacane tamnocrvene pliane sofe pored kojih su, iz ko zna ko g razloga, postavljene mesingane pljuvaonice. Mermernih stubova je bilo vie nego u samoj Pompeji, a na svakom zidu nalazili su se gipsani ukrasi prevueni zlatnom bojom. Nad ogromnim crnim urnama pruala se duga od svilenog cvea, dok se iznad lifta nalazio rog izobilja prepun bogatih darova koji se, u jednom delu granao prema loama, dok je drugi, bogatiji i raskoniji, padao tano izmeu vrata. - Blagi boe! - promrmlja Tor zaprepaeno, dok smo prolazili ogromnim holom. - ta se desilo sa dobrim ukusom? - Saekaj dok ne vidi Lejlin stan - rekla sam kratko. - Njen stil je francuska dekadencija. - Zar nisi rekla da se radi o Ruskinji? - dobacio je kada smo stigli do lifta. - Da, ali u pitanju je bela Ruskinja odrasla u Francuskoj - objasnila sam. - Ne govori dobro maternji jezik, ali ni bilo koji drugi. Lejla pripada onim ljudima koji su pravi jeziki antitalenti. - Gospode, nije li ovo gospoica Benks? - povika Francis, simpatini liftboj uputivi mi ljubazan osmeh. - Koliko godina niste navraali? Baronesa e se odueviti! Da li zna da ste u gradu? To je bio Francisov diskretan nain da kae da je trebalo da se najavimo i obavestimo Lejlu da stiemo. Mi rno sam ga sasluala i rekla da produi dalje. Napokon smo se zaustavili na dvadeset i sedmom spratu. Francis je otvorio vrata i uljudno se naklonio, a mi smo stupili u mermerni hodnik zidova prekrivenih ogledalima. Ovde je bilo manje ukrasa nego u prizemlju, ali me je sve skupa podsealo na jeftinu kopiju Versaja. Kada je liftboj otiao da nas najavi domaici, Tor me uhvati za ruku i apnu: - Ko je baronesa? - Lejla - rekoh. - Mislim da je u pitanju njena fantazija, kao i tvrdnja da pripada lozi Romanovih. Uostalom, ko je taj ko moe rei da li je to tano ili ne? Dok smo ekali u holu, sa svih strana se ula buka: enski glas je pevuio neku ariju, dok se na drugoj strani ulo l upanje. Onda su se jedna vrata tako naglo zalupila, da je stakleni zid udno zazvonio. Najzad se vrata ispred nas otvorie i na njima se pojavi Lejla, odevena u dug atlasni kimono sa pletenim ukrasima od slame ko ji su se pokretali u ritmu njenih koraka. Iako je ve bilo podne, njena kosa boje meda bila je raupana kao da je ovog trenutka ustala iz kreveta. Pokretom ruke nas je pozvala da uemo, a zatim mi je prislonila obraz prvo na desnu, a onda na levu stranu lica, ba kako nalau francuski maniri. Tek posle toga me je zagrlila na ruski nain, srdano i vrsto, neprestano ponavljajui: - Darlink, darlink! Ba divno, divno, divno! teta to mora da eka, jer je ona nevaljalica Dordija danas zauzeta! U tih nekoliko reenica bilo je i iskvarenih francuskih rei, to me je podsetilo na Lejlin nain govora koji sam gotovo i zaboravila. Tu meavinu nekad je stvamo teko razumeti, pogotovo to je mogla da ponovi vae rei, ali na loem francuskom ili raskom jeziku . Cak je ime svoje kerke izgovarala nekako kao Zorione ili ori, to me je neodoljivo podsealo na neki italijanski desert. - Dovela sam prijatelja, doktora Tora koji eli da upozna Dordiju - kazala sam, kada smo se posle pozdrava malo stiale. - Kako je armantan! - uzviknula je Lejla na francuskom, paljivo odmeravai Tora bez ikakvog snebivanja. Graciozno mu je praila ruku i zamislite, taj avo ju je poljubio! - Ovaj divan ovek me podsea na savrenu bronzanu statuu, da ba tako... Veoma mi se dopadate - koketno je dodala na ruskom. - A tek odea! Hm, kroj u najboljem italijanskom stilu! - naglasila je, diskretno pipkajui Torov sportski mantil. - Uvek sam takvog prieljkivala za tebe, darlink. Ali, ti si samo radila i nisi imala vremena za mlade mukarce. Zato mi je drago to si sada dovela ovo g zgodnog...

- Ne treba da se brine za mene, Lejla - prekinuh je, jer vie nisam mogla da sluam takva naklapanja. Znala sam da je Dordija ponekad komplikovana za druenje, ali sam potpuno zaboravila kakva je njena majka kada se povede razgovor o mom privatnom ivotu. - Doktor Tor je moj kolega - dodala sam glasno. Lejla nije mogla da sakrije razoarenje. - Kakva teta - prokomentarisala je na francuskom, gledajui Tora kao ribu koja je iznenada pobegla sa udice. - Hoemo sa Dordijom da razgovaramo o poslu - objasnila sam, oslukujui umove koji su dolazila iza poluotvorenih vrata na sredini hodnika. - Sta se tamo radi? - upitah. - Ona stvara! - dobaci Lejla ljutito. - Nemogue, draga, nemogue! Oblai se kao voza kamiona, ali nadam se da e se presvui zbog gostiju! Ba strano dete! No, ta majka tu moe? Hajde, dragi moji, sedite i smestite se, a ja u pripremiti neto za jelo. Zorzione e uskoro stii. Lejla nas je smestila u Plavu sobu, poto je plavo bila njena omiljena boja. To je znailo da joj se Tor dopa o i da je imao njenu punu podrku. Inae, ona je i sve druga stvari delila po bojama koje su joj veoma vane. Ovla me je poljubila u obraz, odmerila T ora pogledom punim odobravanja i iezla. Nekoliko trenutaka kasnije, pred nas iskrsnu krupna, koata devojka koja je na posluavniku nosila bocu votke i dve kristalne ae. Tor lagano napuni obe, ali ja moju odgurnuh u stranu. On svoju ispi naiskap i pogleda me. - Stolinaja - ree, oblizujui usne. - Pun pogodak! - nasmeih se. - To je Lejlino kuno pie koje se dokazalo sigumo dva miliona puta. Ako popije jo jednu, postae ti previe toplo. - Votka se ovako pije, draga moja - ubeivao me je. - Osim toga, krajnje negostoljubivo je odbiti pie u ruskom domu. Kada se devojka vratila i rekla nam da madmoazel eli da nas vidi, Tor brzo iskapi i votku iz moje ae. Gazdarica, bez sumnje, nije elela da se uvredimo, pa je poslala devojku da nas doprati do tamnoljubiaste sobe koja se nalazila u dnu hodnika. Seam se da je to uvek bila muzika soba sa zidovima obloenim drvetom. Sve drugo ega sam se seala sada je promenjeno. Stari nemaki pijano bio je premeten u hodnik, dok su se boje tapaciranih sofa i stolica pored zida kretale od ruiasto-ljubiaste, preko boje breskve, pa sve do neobine pepeljasto -sive. Pod je sada bio prekriven tamnozelenom nepromoivom podlogom, a najvei deo ogromne prostorije sa visokom tavanicom zauzimala je konstrukcija slina skeli ili ogromnoj penjalici. Ispod te udne skulpture, na tri razliita ugla, stajale su manekenke obuene u atlas, ljokice i perje. Bile su u zamrznutim pozama i izgledale su kao da ne diu. Visoko gore, na nekoj reetki iznad same skele, stajala je Dordija sa aparatom oko vrata. Liila je na pauka u mrei koji s a visine kontrolie ta se dogaa. Stalno je silazila sa postolja, verala se po skelama i oigledno traila povoljne uglove. - Kukovi - uo se njen glas odozgo. Modeli se malo pomerie drei ruke na kukovima. - Naomi, ne vidim tvoja bedra, tako... tako. Sada je dobro, odlino! Brigit, na ovu stranu! Tako, odlino! Klik! - Pibi, ramena gore, tako! Klik! Jo jednom isto, devojke! Klik! Stajali smo u tami i tiho posmatrali. Videla sam da Tor prati svaki Dordijin pokret, ocenjuje je i sa zanimanjem slua kako kratko kontaktira sa modelima objanjavajui im ta eli da postigne. Bilo je interesantno posmatrati, jer je sve funkcionisalo kao sat. Modeli su reagovali na svaku Dordijinu re i Tor je bio fasciniran. - Odlina je - rekao mi je tiho. - Tiina tamo dole! - odmah nas je opomenula i nastavila da izdaje uputstva. Posle jedno pola sata, ova neobina predstava je zavrena. Dordija je zahvalila manekenkama, skinula aparat sa vrata i vet o, kao majmun, sila sa visoke skele. - Svetla! - naredila je i lagano protrljala oi. U prostoriju je ula dnevna svetlost i podsetila da je napolju pravi zimski dan. Manekenke koje su izgledale privlano i tajanstveno sada su podseale na groteskne i nakiene lutke. One nisu obraale panju na goste, ve su pourile da skinu sve maske i ukrase. - Blagi boe, pa ti si se vratila! - srdano je povikala Dordija, im je sila sa neobine skele. vrsto me je zagrlila i slatko poljubila u obraz. Nije obraala panju na Tora, ali mu se ipak okrenula i, jo uvek me drei u zagrljaju, mi rno rekla: - Ne brini za nas, drukane. Brzo se vraamo. Ve sledeeg trenutka, ponovo smo bile u Plavoj sobi. - Pobogu, mala! U kom kutku si pronala ovoga? Mada ne vaim za naroitog poznavaoca, moram priznati da je tip apsolutno seksi! Iako mi je bilo drago to je vidim, odmerila sam je sa negodovanjem. - Doktor Tor mi je samo kolega - rekoh. - Kada sam nekada radila ovde, bio mi je mentor - dodala sam pomalo ljutito, nezadovoljna to Lejla i Dordija posmatraju Tora kao grkog boga. - Volela bih da imam nekolicinu takvih kolega - dodade Dordija u ali. - Nego... da li ga je majka upoznala? - Naravno! - I... - I zamisli! Poljubio joj je ruku! - Tako znai? Sigurno je u kuhinji i pravi trudlu. Ovo su prilike koje ne sme da propusti. Sada eli da pokae da ti je prava suprotnost i oara gosta. To je ona Lejla koju svi dobro poznajemo, zar ne? - nasmei se Dordija odmeravajui moju slojevitu i dugu odeu. - Izgleda kao tenk u povlaenju, Veri. Pobogu, zar te nisam nita nauila svih ovih godina? Tebi nedostaje uzbuenje, draga mo ja! Drama! Rekla si da ti je pratilac doktor, zar ne? Kako se zove? Oseam da je neto seksi: Nikolaus ili M istislav! Oh, pretpostavljam da je tako! Tor, Tor! - Zove se Zoltan - rekoh. - Bila sam blizu, blizu! Kladim se da sada pravi piroke. - Ko to? - Moja majka - odvratila je Dordija. - A sada, hajde sa mnom, draga. Hou da vidi neto! Povukla me je kroz pravi lavirint prostorija, neprestano neto mrmljajui. To me nije iznenadilo, jer sam poznavala njenu nar av.

Uostalom, sve u vezi sa Dordijom bilo je neuobiajeno; njene izvajane ruke sa dug im gracioznim prstima, krupne plavo-zelene oi, iroke jagodice i kameleonsko lice koje je, u zavisnosti od trenutnog raspoloenja, imalo veseo ili pak potpuno tragian iz raz. Njene pune, senzualne usne otkrivale su dva reda pravilnih, savreno belih zuba. Da imam takve zube, govorila je Lejla esto, mogla bih da pojedem pola Evrope. im smo uli u njen budoar, videla sam da se nita nije promenilo. Soba pretrpana ipkama, sva u kockastom dezenu i prepuna porcelanskih ukrasa pre bi odgovarala ukusu estogodinje devojice. Bez rei me je postavila pred toaletni sto i poela da elja snanim energinim pokretima. - Jo ima drskosti da kritikuje moju odeu - rekoh mirno, posmatrajui njenu iscepanu majicu. - Te rupe su zaista efektne, draga. - Valjda me zna - odvratila je uz osmeh, stavljajui mi sjaj na usne i utapkavajui mi neke kreme za lice koje je veto birala meu mnogobrojnim boicama i kutijama. - Da ima malo drugaiji stil, mogla bi okolo da ari i pali. - Moda, ali ne znam kako bi zlatni lame i lakovane cipele proli u Svetskoj banci - odvratih energino. - Ja sam jedan od izvrnih direktora, a ne lan det-seta kao ti i ne mogu izgledati... - Izgled? - prekinula me je ironino. - Doavola sa uvenom bankom! Nemoj mi rei da se oko vas motaju pujuni koji paze kako ste se obukli! Uetala si se ovamo vodei tog sjajnog tipa koji je kod svih probudio seksualne fantazije i - nazvala ga kolegom! To ti je mentor! Hmm, on te ne posmatra kao uenicu kojoj bi rado objasnio sve o profitu neke korporacije, htela ti to da prizna ili ne. Hajde, reci mi iskreno kada si poslednji put skoila iz kreveta, irom otvorila prozor i rekla: Hvala bogu, iva sam! Poto sam tako srena, ba danas u uraditi neto neverovatno, neto to e mi promeniti ceo ivot! - Misli... pre kafe? - upitah sa smekom. - Ba si aava! - povikala je, razbaruivi mi kosu i pljesnuvi me po ruci. Ti zna da te volim i znam da se ne ljuti. Htela sam samo da prestane da hoda kro ivot tako promiljeno i bez uzbuenja. Krajnje je vreme da pone da osea. - A kakva je razlika? - To je glavna taka od koje se poinje - dobacila je napuivi usne i nestavi iza velikog plakara. Vratila se ve posle nekoliko trenutaka, odevena u ruiastu bluzu od paperjaste angore. Iako dreava, ova boja je dobro ila uz njenu kratku, srebmasto -plavu kosu. - Zar ga zaista ne privlai, Veriti? - upitala me je ozbiljno. Bilo je to pitanje koje sam izbegavala da postavim i samoj sebi. Tor jeste bio moj mentor, ak bi se moglo rei i Pigmalion, ali moja pria jo nikada nije ispriana. Kakve bu rne promene su se desile unutar linosti koja je postala savrena kreacija svoga tvorca? Sa svim tim problemima ve sam se susretala, kako u karijeri tako i u linom ivotu. Poto nisam bila spremna da ih razreim, nisam ni imala anse na uspeh. - Ako stvarno nisi zainteresovana - tre me Dordijin glas iz misli - bila bih veoma srena da ga preuzmem iz tvojih mku. - Sa zadovoljstvom - odvratih brzo i sama se udei to mi glas zvui tako tiho i nesigurno. - Ha, ha! - nasmeja se Dordija svojim avolskim osmehom. - Treba delovati brzo i efikasno, zar ne? Odjednom sam se gorko pokajala to sam je ohrabrila. Svaki put kada je moja prijateljica imala ovakav izraz lica, to je znailo da e se dogoditi neto strano. Nisam mogla da zamislim ta, ali nije slutilo na dobro. - Volela bih da se malo kontrolie - dodala sam ozbiljno. - On je moj kolega i nemoj da ga ubacuje u svoj uobiajeni cirkus. - Nema potrebe da brine o tome, draga - odvratila je tajanstveno. - Sasvim dobro znam gde su granice. Osim toga, jasno mi je da opet lae sebe, a to mi je i neka vrsta podsticaja; jedna od mojih glavnih osobina je da nateram ljude da izmene sliku koju imaju o sebi. Zagrlila me je i povela nazad, pevuei neku veselu melodiju. Bila sam veoma potitena, jer mi je sopstveno ponaanje liilo na ulagivanje. Kada smo stigle do polovine hodnika, ule smo jasne glasove iz Plave sobe. - Da li su ovo slike vae porodice? - pitao je Tor ba kada smo uli. - Ne - odvratila je Lejla na ruskom. - Sve su to moji dragi prijatelji: Paulina Trigere koja je pravila divne kostime i bila... kako vi ono kaete - kostimograf. Ovaj sjajni ovek je njen kolega, a ovo ovde je grofica... - Zato dosauje naem gostu, majko? - dobaci Dordija jo sa vrata. - Ah... to je Klod, moj dragi, dragi prijatelj. - Bilo je tako simpatino to je voleo svo to cvee. Ali, naalost... kako vi to kaete, slabo je video. Oh, seam se da sam ila po batama u ivemiju i govorila mu kako cvee izgleda. On je onda sve to prenosio na svoja p latna. Govorio je da sam ja njegov vid i da neprestano opaam i gledam za njega. - iverni? - ponovi Tor zaueno. - Pa to je Klod Mone! - Da, Mone - odvrati Lejla, enjivo posmatrajui fotografiju. - Tada je bio veoma star, a ja tako mlada. - Seam se da je bio jedan cvet koji sam strano volela i Klod mi je napravio njegov akvarel. Kako se zvao taj cvet ori? - Lokvanj, majko. Lejla odmahnu glavom. - Ne, nije. Oh, bio je to dugaak cvet, purpu nij - dodala je na iskvarenom ruskom. - Imao je boju onoga to vi nazivate groem. Purpuran... da, mislim da sam pronala tanu re. - Dugaak i boje purpura? - ponovih. - Moda je jorgovan? - Nema veze, draga - odvratila je Lejla nehajno. - Setiu se kasnije. - Majko - dodade Dordija nestrpljivo - ja se jo nisam upoznala sa naim gostom. - Naravno da nisi! - odvrati stara dama uvreeno. - Prvo si ih ostavila da ekaju i po tebi su mogli da sede ko zna dokle! Nisi se pozdravila ni sa manekenkama, pa su pole kroz vrata za poslugu, jadnice! Budi zahvalna to ima ovakvu majku koja se br ine za sve i ispravlja tvoje loe navike! - Da, znam - promrmlja ona suvo. - Svakog dana zahvaljujem bogu na tome. - Dordija, smem li da ti predstavim doktora Zoltana Tora - ubacih se da okonam raspravu. - On mi je davnanji blizak prijatelj, gotovo isto kao i ti. - Ne znam ta bi to stvamo trebalo da znai - dobaci Dordija veselo. - Istinu - ree Tor kratko. - Lepo reenu.

Ona se nasmei i okrete se prema Lejli. - Majko, Veri i njen prijatelj ele da porazgovaraju sa mnom o poslu. Zato bi bilo najbolje da nas ostavi. Razumljuvo ti je to ne elimo da nas neko ometa, zar ne? Lejla se odjednom snudi, ali to izgleda nije delovalo na njenu kerku. vrsto ju je uhvatila za ramena i gotovo izgurala iz sobe. Zatim se zaulo nekoliko otrih francuskih rei, ali Dordija se vratila sama i lagano zatvorila vrata. - Majka eli da uestvuje u svemu, to je ponekad nemogue - kratko je objasnila. - Mislim da je armantna - odvrati Tor sa osmehom. - Recite mi samo da li je ono zaista bio Klod Mone? Dordija klimnu glavom. - Moja majka poznaje toliko ljudi, ali samo zato to najvie voli da zabada nos u tue stvari. Spolja se ula glasna lupa potpetica, a onda tresak vrata. Dordija nas pogleda, spusti se na otoman i sa olakanjem odahnu. - ao mi je to smo vas ostavile samog - obratila se Tom ljubaznim glasom - Ali, Veri i ja se nismo videle toliko dugo. Znam da je stalno dolazila u Njujork, ali me nikada nije pozvala, jer je sasvim u biznis fazonu. Znate, u njoj postoje dve potpuno razliite linosti. - Dve linosti? - ponovi Tor zaueno. - Bojim se da poznajem samo jednu od njih - dodao je pomalo prekorno. - Verovatno zato to ste iskljuivo kolege. U stvari, ona uopte ne lii na onu osobu koja redovno dolazi u banku i tamo radi n e znam ni ja ta. Sve to je straan privid. Tor kratko klimnu glavom. - Oduvek sam sumnjao da postoji i neka dmga Veriti - sloi se brzo. - Znai, vi niste upoznati sa naim podvizima? - upita Dordija podigavi obrvu. - ivotom u haremu u Rijadu? Kama-sutra odisejom na Tibetu? Prodajom u belo roblje u Kamerunu ili putovanjem po Maroku? - Dordija... - poeh krguui zubima, ali me Tor prekide. - Samo nastavite - ree on Dordiji, a onda se okrete prema meni sa samo njemu svojstvenom pribranou. - Izgleda da postoje neke stvari koje si sakrila od mene - dodade. - Oseam da imam prava da se upoznam sa tvojom biografijom, pre nego to se upustimo u bilo kakav zajedniki poduhvat. Doavola i sa mojom biografijom, pomislih. Pogledah u Dordiju, ali se ona uopte nije obazirala na mene, ve je nastavila. - Tano tako - rekla je gledajui u Tora. - Ona je drueljubiva, ali je pravi licemer. Dobro se seam nae prve avanture. Bile smo jako mlade... - Koliko mlade? - upitah pakosno. Okrznula me je pogledom i nastavila svoju misao. - Pa, tada nismo imale novca, ali smo elele da idemo u Maroko. Jedini nain putovanja koji smo uspele da obezbedimo bio je neki strano stari brod koji je prevozio stoku, pun sitnih gmizavaca, kravljeg izmeta i naravno, muva. Morale smo da budemo u meu palubi i bilo je zaista strano. Ali, Veri je imala sree: svidela se kapetanu! Jedne noi siao je dole i video nas da spavamo nedaleko od stajnjaka. Zagledao se u Veri i povikao na nemakom: Oh, kakva divna ena! - Bio je Nemac? - upita Tor. Dordija klimnu glavom. - Visok, plav i velianstven - dodala je oduevljeno. - Kada malo bolje razmislim, pomalo mi liite na njega. - I ta je dalje bilo? - upita Tor nestrpljivo se naginjui napred i krei ruke. Primetila sam da me uopte nije pogledao. - Jednostavno ju je uzeo u naruje, odneo u kabinu i - bila je njegova. Drao ju je tamo tri dana, bez hrane i vode, a kada ju je pustio, moete pretpostaviti kako je izgledala. No, ona je volela da iskusi neto novo... A ja? Pogodite ta sam radila za sve to vre me? istila sam prokleti izmet! Dok je ona plaala na put pruanjem seksualnih usluga zgodnom kapetanu i njegovoj posadi mladih Adonisa... - I posadi? - ponovi Tor sa uenjem. - Pa mislim da nije bilo nikoga starijeg od dvadeset - odvrati Dordija. - Kupala se gola, plivala kao delfin, a mladi oficiri su je hranili papajom kao u Pobuni na brodu Baunti. - Strana tri stotine dvadeset i sedma - dodadoh, pitajui se da li e se ova tortura ikada zavriti. - Mislim da se jedino divila kapetanu - nastavi Dordija. - ena kao Veri ima potrebu da bude pokorena. Njemu se divila zbog drskosti i sposobnosti da... - Shvatio sam - prekide je Tor, s mukom se trudei da sakrije osmeh. - Ovo je neka vrsta lekcije, zar ne? - Pa, nema sumnje da ona uobraeno idui okolo i nazivajui vas svojim kolegom, prvo lae samu sebe. Ali, ne treba da vas obmane njeno hladno dranje i preozbiljna odea! Zatim je ustala, u dva koraka se nala iza moje stolice i raupala mi ve ionako razbaruenu kosu. - Kada maske padnu, odavde e pokuljati ogromna, jo uvek neostvarena strast - rekla je mirno. - Hvala to ste mi skinuli koprenu sa oiju - odvrati Tor, dok sam ja ljutito nametala kosu. - Draga moja Veri - dodade zatim okreui se prema meni - sada sam zavirio i na onu drugu stranu. - Koju stranul - grmnula sam. - Nema nikakve druge strane! Nego, hoemo li mi prei na posao? - Naravno - odvratio je, zainteresovano posmatrajui Dordiju. - Sada, kada smo mnogo iskreniji i otvoreniji, pretpostavljam da e ovo biti poetak jedne uspene i plodonosne saradnje. Iako je Dordija jo uvek stajala iza mene, mogu da se zakunem da su oboje zavereniki namignuli jedno d rugom. Ranije sam zaboravila da napomenem da je Plava soba jedno od sedam svetskih uda. Na prvi pogled se inilo da je mala, ali to je varljiv utisak. Seam se da sam se jednom prilino iznenadila njenim dimenzijama pomaui Lejli da je izmeri, jer je htela da namesti novi okvir kamina od lanog ruiastog kvarca, ukraen sa dva heruvima, granicama ipka i divljim labudovima. U sobi je bilo ni manje ni vie nego sedamnaest stolica, sofa, otomana, fotelja i rekamijea presvuenih u tamnoplavo, lakiranih i doteranih drvenih delova. Svi ovi komadi nametaja bili su u stilovima - od Luja XII do Luja XVII. Na stolove poreane po visini, natrpano je toliko ukrasa, porcelana i raznih nepotrebnih predmeta, da se inilo kako e svakog asa pokleknuti pod teretom.

Zidovi su bili dekorisani mnogobrojnim slikama, fotografijama i minijaturama iz Lejline kolekcije, ni centimetra praznog prostora. Svaki posetilac brzo je morao da skrene pogled od tog arenila koje je delovalo uznemirujue. To to smo Dordija, Tor i ja sedeli u sobi ve etiri sata, znak je nae izdrljivosti. A moda je pomogla i votka. Pred kraj treeg sata opruili smo se na podu i pevali Trojku. Iako nisam znala ruski, sa oduevljenjem sam pevala o saonicama koje jure kroz stepu pokrivenu snegom. Viku je prekinula sluavka koja je tiho ula i, paljivo preskaui naa tela, stavila na sto veliki posluavnik prepun hrane . - ta sam ti rekla! - dobaci Dordija trijumfalno. - Piroke! - I pravi bor! - dodade Tor, njuei vazduh kao pas ptiar. - Sa ruskim kiselim mlekom! im je devojka izala, lagano se podigao i paljivo nam napunio tanjire. Nisam bila svesna koliko sam gladna sve dok nisam os etila miris Lejline hrane. - Bor je odlian - dobaci Tor izmeu zalogaja. - Nemojte jesti previe, jer ete je ohrabriti - ree Dordija, jo uvek leei na podu. - Onda e hrana poeti da nam stie kao u arobnjakovom egrtu, samo da znate. Bolje reeno, biemo zatrpani hranom i neemo znati kako da se izvuemo iz sv ega. - Ne mari - odvrati Tor. - Voleo bih da umrem okruen hranom - dodade sa smekom i uze jo jednu veliku, zlatno -utu piroku. - Nego, kada smo ve prestali da pevamo, bio bi red da kaem zato smo ovde. - Oh, boe! Zar emo razgovarati o poslu? - dobaci Dordija stavljajui maleni jastuk pod glavu. - Veriti i ja smo sklopili malu opkladu - rekao je Tor lagano, jo uvek se ne udaljavajui od tanjira sa borem. - Ako ona izgubi, ispunie jednu moju elju. Dordija ga iznenaeno odmeri i istog trenutka ustade sa poda. Sela je izmeu nas i dobro me osmotrila. - elju? - ponovila je zbunjeno. - Hajde, sipajte i meni malo! A moe li se znati kakva je to opklada? - Jedna u kojoj i ti moe uestvovati - odvrati on osmehujui se. - Opklada za koju mi je potreban pomonik, odnosno odlian fotograf. Dordija se tek sada zbuni. - ta svako od vas dobija, ako ba on pobedi? - upitala je brzo. - Ako Veriti pobedi, dobie posao u jednoj dosadnoj finansijskoj instituciji koja je za nju izuzetno vana. U sluaju da ja pob edim, ona e doi u Njujork i radie za mene, moda i kao robinja, itavih godinu i jedan dan. Kao to vidi, tvoja mala pria dobija pouan karakter. Dordija ga je posmatrala zagonetno se osmehujui. Najzad mu je pruila ruku i on ju je prihvatio.

-Nema nita protiv ako te zovem Tohor? - upitala je. - Tohor? - ponovi Tor iznenaeno. - Mislim da to na staronordijskom znai zaverenika smrt - dodala sam.

DRUGI DEO

FRANKFURT, NEMAKA

JESEN, 1785.

Trideset godina pre onog jutra u Frankfurtu, kada j e u sobici u Jevrejskoj ulici Natan Rotild ekao goluba pismonou, dvoje ljudi je sedelo u zamku izvan grada i igralo ah. Naravno, nisu ni slutili da e ta partija oznaiti prvi korak bankarske dinastije Rotildovih koja e pustiti korene ba te noi. - Dakle, da li si posluao moj savet, Lendgrejve? - upita general sipajui konjak. - Kralj na E7 - odvrati Lendgrejv, lica crvenog od napomog razmiljanja. Uzeo je jo jedan gutljaj ne odvajajui oi od table. - Da, da, jutros sam poslao poruku - dodao je klimajui glavom, jo uvek paljivo prouavajui poziciju rasporeenih figura. - Imaju dozvolu da veeras dovedu Jevrejina iz logora i to nam savreno odgovara. Ali, poto se tamo kapije zatvaraju u sumrak, moramo ga drati ovde do jutra. - Sramota je to ih tako dre pod kljuem - odvrati general zamiljeno. - Sada bih kralja na G5. - To je zbog njihove sigumosti - objanjavao je Lendgrejv. - Zamisli do kakvog bi krvoprolia dolo kada bi se slobodno etali svuda okolo? Mislim da je ovo bolje reenje. Nego, hoe li jo malo konjaka? Stvarno je dobar, zar ne? Doneo sam ga iz Francuske i star je koliko i ja. Dodaj mi au, molim te. - Hvala - odvrati general utivo. - Ipak, mislim da je to sramota. Eto, uzmi samo za primer tog Mejera Amela, ovee. Momak je zaista briljantan. - Oh, znam to! Mnogi od njih su sjajni, ali ja to istiem samo onda kada doprinose optoj koristi. To je, recimo, trgovina, raz mena, umenost cenkanja - da ne nabrajam dalje. Ali, ti ljudi nemaju kulturu, Etorfe. I tebi je to dobro poznato. - Hm... bie iznenaen kada bude upoznao ovog momka, prijatelju. Stvamo je poseban. Uskoro e i sam moi da se uveri. - Hajde, to si takav, uzmi jo malo - ree Lendgrejv, pruajui svom prijatelju punu au. - Ako se napije, moda u ipak uspeti da te pobedim. - Samo uz boju pomo - odvrati general sa osmehom. - Pa to se nije desilo u poslednjih dvadeset i pet godina! Hajde, ti si na potezu! - Konj uzima topa - glasno najavi Lendgrejv. - Zna, generale, ja ne volim da poveravam svoje poslove Jevrejima, pa nemoj to ni oekivati od mene. Naravno, voljan sam da razgovaram sa momkom. Ako vidim da ima pametne i korisne ideje, neu oklevati da ga nagradim. - To je u redu, dragi moj. Ali, hteo sam da ti pokaem da je izvrstan u numizmatici, tvom omiljenom hobiju. Konj uzima pea ka na F7. - Prokletstvo! - odbrusi Lendgrejv ljutito - Taj potez uopte nisam oekivao! - dodao je i nervozno odmerio paa koji je uao u sobu. ta sada ti hoe, dovraga? Zar ne vidi da smo zauzeti? - Hiljadu puta se izvinjavam, gospodine. Ali, Jevrejin je na vratima i kae da treba da vam se javi. Rekao sam da ste zauzeti i napomenuo mu koliko je opasno to to je doao posle zabrane. On ipak insistira i ... - Dobro, dobro, u redu je. Uvedi momka ovamo. - Kako elite, gospodine - odvrati pa, lagano se nakloni i bez rei nestade. Posle nekoliko trenutaka ponovo je uao, otro zvecnuo potpeticama - glasno najavio: - Mejer Amel, Jevrejin! Lengrejv nije dizao pogled sa table. I dalje je smrknuto prouavao poziciju, a posetioca je odmerio tek kada je senka njegove figure zaklonila deo ahovske table. - Kako se ono momak zove? - glasno je upitao. - Mejer Amel - odvratio je general. - Izvinite, gospodine - ispravi ga mladi - ali ja sam uzeo prezime Rotild. - Ah, da, zaboravio sam - lecnu se general. - On je prihvatio prezime Rotild, a na osnovu boje grba koji se nalazi u njegovoj radnji u Jevrejskoj ulici. - Grba? - ponovi Lendgrejv izdiui obrve. - Gde e se to zavriti, fon Etorfe? Dakle, Rotilde, ti kao da si vitez, zar ne? Nego, sedi ovde i saekaj dok ne zavrimo! Ovako mi zaklanja pogled. - Izvinite, gospodine, ali ja bih radije stajao, ako nemate nita protiv. - Vidi li kako to ide, fon Etorfe. Prvo Jevreji imaju grbove, a onda dolaze i druge povlastice. Mladiu, ti nema prava na gr b, osim ako nema zvanje viteza. Isto tako nema prava da bude van logora posle vremena koje je za vas propisano. I sedi tu pored nas, inae u te uhapsiti zbog drskosti i neposlunosti! - Izvinite, gospodine, da li je to va potez? - Molim? - odvrati Lendgrejv zaprepaeno. - Jeste, Mejeru - ree general ije su oi vragolasto svetlucale - to je gospodinov potez, jer on igra cmim figurama. - U tom sluaju, gospodine Lendgrejv - odvrati Mejer Amel - potpuno sam uveren da moete osigurati pobedu u jedanaest poteza. - ta! - povika ovaj uvreeno. - Zar se usuuje da mi govori kako treba da igram ah? - Vilijame, Vilijame - dobaci general sa osmehom stavljajui ruku na rame svoga prijatelja. - Zato ne saslua ta ima da kae? Mene ba zanima ta teorija i rado u sa tobom odigrati jo jednu partiju, ako se ispostavi da mladi grei. - Da li si ti poludeo, fon Etorfe? ta misli da po Frankfurtu pone da se pria kako igram ah sa Jevrejima? Postao bih predmet opteg podsmeha. - Ali mi neemo igrati ah sa njim, pobogu! Samo emo posluati ta ima da kae. Uostalom, zato sam ga i doveo, zar ne? Kakva je razlika da li se savet odnosi na igranje aha ili na novac? - Ako stvarno misli da jedan Jevrejin moe da razume tako sloenu igru kao to je ah, onda u ja pozvati mog paa i traiti d a mi oita oena na latinskom!

Spazivi neslaganje na licu svoga prijatelja, Lendgrejv dodade: - Hajde, u redu, znam da ti ima dobro srce. A ti sa grbom, pazi se i imaj na umu da ovo nije igra! Ja u brzo oceniti tvoje sp osobnosti, da zna! U toku ove probne vebe Mejer Amel je bio tih i nenametljiv. Ruke je drao iza lea, a lice mu je bilo potpuno bezizraajno. - Jednostavna rokada - rekao je kratko. - Ali, ovee! To ostavlja moju kraljicu u domaaju njegove konjice! - Kraljice je konjica zarobljavala u prolosti - odvrati veselo general. - Ne zaboravi da su neke ak i preivele! Lendgrejv Ijutito odmahnu glavom lica crvenog kao bulka. General ga je posmatrao i neprestano se smeio, kao da prisustvuje n ekoj kolskoj vebi. - Dobro, Mejeru - rekao je najzad - koji potez mi predlae? - To sada nije vano - odvrati mladi - poto je Lendgrejv dobio partiju. Ovaj ga pogleda sa izrazom gaenja na licu i ljutito ustade sa stolice. Povukao je povei gutljaj brendija i uzdahnuo. General je oklevao nekoliko trenutaka, a onda uzeo svog kralja i pojeo protivniku kraljicu. - Oh, boe! Pa da! Lepo sam ti rekao! Uzeo mi je kraljicu! - vikao je Lendgrejv, dok mu se elo u momentu orosilo kapljicama znoja. Rukom se uhvatio za ivicu stola i gledao u tablu kao omaijan. - Smirite se, gospodine - dodade Mejer mimo. - Bez kraljice jo moe da se igra, zar ne? Najvanije je ta e se dogoditi sa kraljem. Ali, Vilijam Lendgrejv nije mogao da se smiri. Lice mu je bilo purpumo, dah isprekidan, a ruke su mu drhtale. U jednom trenutku se inilo kao da e ga udariti srana kap. Uplaen, fon Etorf ustade i sa stoia u uglu uze au i napuni je hladnom vodom iz bokala. Odmah zatim ju je pmio prijatelju, a onda se okrenuo prema Amelu i tiho ga upitao: - Jesi li siguran da moemo... - Naravno, samo nastavite - odvrati ovaj.

Za to vreme, Lendgrejv je ljutito gumuo au u stranu i potegao dobar gutljaj konjaka. - ta sada treba da rtvujem? - upitao je podrugljivo. - Ima li veliki ahovski majstor jo neku blistavu ideju? - Nita naroito - odgovori Mejer utivo. - Sada vi moete da date ah. Kao po komandi, oba igraa se zagledae u tablu. - Aha! - konano povika Lendgrejv, uze svog topa i energino ga povue po glatkoj povrini. - ah! Ovo je pravi ah, prijatelju! - Samo polako, gospodine - nastavi Mejer u istom tonu. - I sami znate da ah nije mat, mada je tano da sada imate odgovarajue protivoruje za svaku akciju koju preduzme protivnik. Zakoni aha su isto toliko lepi kao i zakoni univerzuma, ali su podjedn ako i kobni. Kako su igrai odmicali dalje pod budnim okom Mejera Amela, tako je Vilijam Lendgrejv bivao sve veseliji. Najzad je general uzdahnuo, pogledao u mladia, a onda potvrdno klimnuo glavom. Bilo mu je jasno da je izgubio partiju. - Dragi Rotilde - rekao je sa osmehom - ovo je najinteligentnija i najpounija partija aha koju sam ikada odigrao. Iako igram ah svakog dana, moram priznati da su tvoje misli bar deset poteza ispred mojih. Moda bi neke mogli jo jednom da analiziram o, jer verujem da bih mnogo toga nauio. I tako je Mejer sedeo sa dvojicom ljudi do sitnih jutamjih sati objanjavajui im odreene pozicije i pouavajui ih kako da se izvuku iz sloenijih situacija. Tek kada su prvi sunevi traci obasjali obale Majne, ustali su od stola i krenuli na spavanje. Lendgrejv je za trenutak zasta o na stepenicama i svoju debelu ruku spustio na rame mladog ahovskog majstora. - Rotilde - poeo je bez ikakvog uvoda - ako si u novanim poslovima vet onoliko koliko i sa ovim figuricama od slonovae, pretpostavljam da me moe uiniti bogatim. - Ali vi ste ve bogat ovek, gospodine - odvratio je mladi kratko. - Milou sudbine. No, ti si roen sa jednom izuzetnom vrstom bogatstva, a to je kvalitet koji e svet prepoznati i umeti da oc eni u sledeih sto godina. Ja nisam naroito pametan ovek, ali sam dovoljno bistar da prepoznam onoga ko zna vie od mene i - da ga iskoristim. - Sa takvom preporukom nee biti potrebno sto godina.

ZEN NOVCA
Novac, koji predstavlja ivotnu svakidanjicu i o kojem je u raznim kancelarijama teko govoriti bez pravdanja i objanjenja, ima odreena dejstva i zakonitosti ija se lepota moe porediti sa kraljicama cvea - ruama. Ralf Valdo Emerson

PONEDELJAK

30. NOVEMBAR

U osam ujutru, Tor je uao u njujorku Gradsku biblioteku i upitao gde se nalazi poslovno odeljenje. ena koja je stajala z a informacijskim pultom, enjivo je uzdahnula gledajui ga kako odlazi hodnikom. ovek takvog izgleda odavno nije uao u Grads ku biblioteku u Njujorku. U meuvremenu, on se ve popeo na sprat, dok su mu koraci odjekivali polupraznim hodnikom. Bio je odeve n u tamno karo odelo od italijanskog gabardena. Njegova svetlosiva kravata sa tamnim prugama bila je privrena za koulju tankom, pozlaenom iglom, a ista takva bila su i dugmad za manetne. Nekoliko ljudi zaueno se okrenulo za njim, nenaviknuti na takvu eleganciju. Uavi u odeljenje, on ljubazno pozdravi bibliotekarku i upita je gde moe da nae neke knjige i asopise koji su ga interesovali. ena ga odmeri sa interesovanjem i ljubazno mu pokaza police koje su se nalazile iza njenih lea. Samo je klimnuo glavom i ve posle nekoliko minuta, sedeo je za stolom iza velike gomile i oima umo preletao naslove. Kada je konano naao to je traio, zadovoljno je pucnuo prstima. Paljivo je osmotrio okolinu, a onda izvukao perorez iz depa i brzo secnuo stran u koja mu je bila potrebna. Odmah ju je savio i zajedno sa noiem stavio u dep. Zatim je sve vratio na policu, pozdravio bibliotekarku i brzo izaao napolje.
Neto kasnije, uao je u firmu brokera Luisa Strauba na Mejdejn Lejnu. Ulazei u hol, kroz stakl eni zid sa desne strane mogao je da vidi veliku prostoriju u kojoj su sedeli brokeri i, naslonjeni na svoje stolove, neprestano telefonirali. Mnogi od njih su skinuli sakoe i ostavili ih na naslone stolica, dok su oni nervozniji ve razvezali kravate i uzbueno mahali rukama. Nekoliko slubenika je ilo od stola do stola, skupljalo papire u velika kolica i ostavljalo razne porake klijenata. Moglo bi se rei da je u sali vladala prava pometnja. Devojka za prijemnim pultom u holu je u jednoj raci drala slualicu, a u dragoj boicu laka za nokte i neprestano je mukala. Kada je ugledala pridolicu, za trenutak je prekinula razgovor i upitala ga ta eli. - elim da otvorim novi raun - rekao je Zoltan Tor i nasmeio se svojim karakteristinim, iskrivljenim osmeh om. - Naravno, ako niste jako zauzeti - dodao je ironino. Ona se u trenutku zacrvene, spusti slualicu na sto i pritisnu dugme na interfonu. - Gospodine Ludvig, klijent za novi raun kod prijemnog pulta. - Nekoliko trenutaka je sluala, a onda se okrenula p rema Toru i dodala: - Bie ovde za minut. Molim vas da saekate. Luis traub je bio najvei i najuspeniji broker ija je firma posedovala ogroman broj vrednosnih papira i pruala usluge oni ma koji su tano znali ta da rade sa svojom novanom aktivom kao i hartijama od vrednosti. Pre pet godina, jedan mladi ovek po imenu Luis traub uvideo je da u zemlji postoji potreba za brokerskom kuom u kojoj e s e obveznice i akcije prodavati kao u supermarketu, pri emu e klijenti rei osnovne uslove, a brokeri postupiti po njihovim eljama. Izmeu klijenata i brokera nije bilo askanja uz kaficu, niti druge prie, osim razgovora o poslu. traub je bio izuzetno efikasan, tako da se broker esto nije seao ni kako klijent izgleda. To je razlog zbog kojeg je Tor doao ba ovamo. Gospodin Ludvig, onizak proelav debeljko priao je umim korakom. Bez razmiljanja je prihvatio Torovu ruku, mada ga estito nije ni pogledao. - Vi elite da otvorite raun, gospodine... - Dantes. Edmund Dantes - dodade Tor brzo. - Da, potrebne su mi vae usluge. Hou da ga otvorim i zatvorim. U stvari, eleo bih da kupim obveznice kao boini poklon za moju neaku. Evo, napravio sam listu onoga to elim. - Da li e transakcija biti u gotovom? Primamo kreditne kartice, obine ekove, pa kako se odlu ite - objanjavao je vodei Tora prema kancelariji sa desne strane pretrpanoj papirima. - Dau vam depozit u gotovom, pa emo izabrati ono to mi odgovara. Dok vi ne uradite va deo posla, vratiu se sa blagajnikim ekom. - Naravno, jasno vam je da ne moemo kupiti nita, sve dok nemamo novac ili otvorenu kreditnu liniju. Tor klimnu glavom i dade mu stranicu koju je doneo iz Gradske biblioteke. - elim ovo to je zaokraeno - dodade. - Vi zacelo imate mnogo roaka - odvrati Ludvig uz bojaljiv osmeh. - To radim svakog Boia, gospodine traub. Bolje rei, to umesto mene obavlja ovlaeni broker, ali sam sada zakasnio, a on je otiao na zaslueni odmor. Hm, imam zaista simpatine roake i ne bih ove godine eleo da ih razoaram. Ludvig je sa uenjem odmerio svoga sagovomika kao da se pita koliko su stare te neake i kakva je njihova prava veza sa gospodinom. U sledeem trenutku se ve pokajao zbog tih misli, pa se naglo okrenuo i umo poeo da pritiska tipke na svom kal kulatom. - I bez proveravanja na kompjutem, prilino precizno vam mogu rei ta je na raspolaganju, odnosno ta se moe kupiti i koja je stopa rekao je. - Po vaoj prii sam zakljuio da elite da se uklopite u sumu od pedeset hiljada to je prihvatljivo, gospodine... ah... - Dantes - priskoi mu Tor u pomo. - Odlino. Ako vam budem potreban, moja firma se zove Cristo Corporation i nalazi se na Park aveniji, broj 30. Bolje pogledajte listu koju sam vam dao, a ja u oko pola jedanaest doneti ek na pedeset hiljada. Hteo bih da mi se ispune zahtevi i zato, ne oklevajte! Ako bude potrebno jo novca, otvorite mi kredit ili javite, pa emo to odmah regulisati. - U redu - sloi se Ludvig. - Nego... nee vam smetati ako vas neto priupitam? ini mi se - nastavi on ne ekajui da Tor bilo ta kae da ste izabrali po jednu obveznicu i to od svih vrsta koje imamo, tako da je u pitanju dvanaest razliitih tipova vrednosnih papira. Pomislio sam da je jednostavnije da za vae neake uzmete isti broj obveznica, ali da ne budu sve razliite. U tom sluaju je i za men e sve jednostavnije. - Pa, ne znam da li bi Suzi htela iste papire kao i Meri - odvrati Tor i poe ka izlazu. Morao je da se poslui ovom lai, jer bi teko mogao da objasni zbog ega su mu potrebne pojedinane akcije svih vrsta. - Vidimo se za jedan sat - dodao je kratko i pourio kroz hol. Poto se banka otvarala tek u deset, uao je u oblinji restoran da popije kafu. Jedva je ekao da vreme proe i plan pone d a se ostvaruje.

Dok je Tor sedeo u kafeu na Vol stritu i ekao da se banka otvori, Dordija je upravo izala iz taksija i zastala pred ogromnom sivom zgradom u Bronksu. Oko celog betonskog kolosa pruala se mreasta ograda sa bodljikavom icom na vrhu, dok je na kapiji bila postavljena straa. Na otprilike svakih sto stopa du ograde, stajali su straari sa vujacima. Svi su imali pitolje za pojasom i s panjom su posmatrali Dordiju koja je prilazila. Ona je, pak, bila odevena na nain koji je ostavljao malo prostora za matanje: dreavo crvena i neverovatno kratka haljina o d jelenske koe, visoke crne izme i preko ramena prebaen elegantni ogrta od cme vune. - Zdravo! - ljubazno je pozdravila straare zaustavivi se pred kapijom. - Nadam se da nisam zakasnila za obilazak u deset? Ila sam podzemnom sve dok je to bilo mogue, pa sam onda uzela taksi. Oh, b a cvokoem od hladnoe! - Sve je u redu, obilazak jo nije poeo - odvrati jedan od straara. - Kree se sa glavnog ulaza, tamo preko. Moete ui u kuicu da se zagrejete, a ja u rei da dou da vas pokupe. Uvek ima nekoga ko eka na kapiji. - Oh, puno vam hvala - odvrati Dordija ulazei. Dok je straar razgovarao telefonom, ona skide mkavice sa likom Deda Mraza i protrlja ozeble prste. Pogledavi kroz stakleni zid kuice, videla je kako ostali straari neto komentariu i pokazuju u nje nom pravcu. U meuvremenu, uvar je zavrio razgovor i okrenuo se prema njoj. - Otkuda to da se jedna devojka kao vi interesuje za obilazak tamparije po ovakvom danu? - upita radoznalo. - Nisam imala pojma da e vreme biti ovako loe - odvratila je posmatrajui oblano nebo koje je obeavalo jo snega. - Ja sam iz Umetnikog udruenja studenata i ve dugo planiram da vas posetim. Moje kolege kau da imate daleko najbolje majstore gravere na celoj Istonoj obali. - To je stvamo tano, gospoice. U.S. Banknote je najstarija tamparija vrednosnih papira u zemlji. Imamo dosta komercijalnih gravera i studenti poput vas, rado obilaze ovo zdanje. Kada budete tamo, samo im se predstavite i kaite ta vas interesuje; bie sreni da porazgovaraju sa vama i pokau nekome ta rade. Ohoo! Evo dolaze kola, a ja vam nisam dao da se potpiete! - povikao je. - Samo napiite ime i adresu u ovaj protokol, ako nemate nita protiv - dodao je i pruio joj list sa tabelom punom potpisa. Dordija paljivo napisa: Zorijeta Hejer, a u rubrici ime kompanije napisala je Umetniko udmenje studenata. Bila je zadovoljna to nema vie vremena za razgovor, jer nije znala ni gde se pomenuto Udmenje nalazi. Mahnula je mkom straam i pourila do malih elektrinih kola koja su je ekala pored kapije. Trudei se da vidi neto kroz tamu bara i srui penu sa vrha krigle sa pivom, Dordija oduevljeno ree: - Stvamo nisam ni znala da U.S. Banknote tampa sve te stvari! Zaista sam zadovoljna to sam tako neto videla i upoznala va izvanredan rad, gospodo. Oko okmglog plastinog stola boje cigle, sedelo je pet majstora-gravera koji su halapljivo jeli sendvie sa kobasicama i ispijali svoje krigle piva. Posmatrali su je poudnim pogledom, ali i sa nekom vrstom strune radoznalosti kao da je u pitanju novi alat za graviranje. - ega sve tu nema! - nastavila je. - igovi za hranu, potanske marke, putni ekovi, akcije, deonice, obveznice, pa ak i knjige ukoriene koom! Zar se niste specijalizovali u neemu? Mislim... da li je svaki od vas st runjak za sve ili je neko bolji u, recimo, tampanju urezivanjem, dmgi u roto... roto... - Gravuri - dopuni jedan od njih, dok se ostali nasmejae. Ona se za trenutak lecnu, a onda se brzo pribra i odmeri ih sa divljenjem. - Svi smo mi specijalisti - rekao je jedan od majstora. - Veoma smo sreni kada studenti dolaze da se upoznaju sa naim radom. Ko zna, moda neki od vas ponu da rade ba na ovom mestu. Danas studenti, sutra poetnici, a posle nekog vremena pravi majstori . Ostali samo klimnue glavama urno zavravajui sendvie i uivajui u pivu. - Ali oblast za koju sam najvie zainteresovana - nastavi Dorija povremeno duvajui u penu - jeste foto-gravura. - Studiram fotografiju i elim da ispitam konkretne veze i uticaje fotografskih radova i gravura. Imate li ovde tako neto? - Ne mnogo - priznade jedan od majstora. - U toj oblasti primat dre Japanci; nihove litografije u boji i gravure su zaista neverovatne. Osim toga, bave se stvarima o kojima si ba sada priala. Treba da obie neke muzeje na Menhetnu i tamo vidi ono to te zan ima. - U tampariji se stvamo radi mnogo - dodade dmgi - jer smo se opredelili prvenstveno za vrednosne hartije, odnosno, stvari koje imaju gotovinsku protivvrednost. Tu se sve graverske ploe reu runo, proces je prilino komplikovan, a tampa je vrhunskog kvalit eta, tako da eventualni falsifikati gotovo da i nisu mogui. Ponekad, na primer, to zahteva primenu ak tridesetak raznih boja i nijansi n a samo jednom dokumentu. Hm... tvoje pitanje je interesantno, ali bojim se da ovde nee dobiti pravi odgovor. - A da li neko od vas zna ko bi mi to malo podrobnije objasnio? - Mislim da se jedan Japanac koji ivi u Rimondu bavi ba fotogravurom. Radi kod kue i vie je umetniki nego komercijalani t ip. Da li zna kako se on zove, Bobe? Sea se, to je onaj momak koji je pre nekoliko godina izgravirao plou za novanicu od jednog dolara i kasnije odtampane novanice izloio u galeriji? Bili su to tako dobri falsifikati, da je doao ak i FBI i sve mu oduzeo. Kako se zvao taj momak? - Pa, naravno! - povika drugi. - Sada sam se setio! Zove se Seii Kavabata.

UTORAK

1. DECEMBAR

Bilo je rano poslepodne kada je Dordija prela mosti i napustila feribot. Poto je jo uvek padao gust sneg, potpuno se uvila u svoj crni vuneni ogrta koji joj je davao pomalo boemski izgled. Zaustavila je prvi taksi koji se pojavio i dala vozau adresu odredita. Posle desetak minuta, automobil se zaustavio ispred velelepne, kitnjaste zgrade na uglu razravane u tri ulice. Dordija se iznenadila, jer je oekivala neto savremenije i elegantnije. Ula je kroz ogromno predvorje, popela se na prvi sprat i zazvonila. Posle nekoliko trenutaka, ula je korake koji su se pribliavali , a odmah zatim vrata su zakripala i jedno smeurano lice provirilo je kroz otvor. - Gospodin Kavabata? - upitala je. ovek klimnu glavom i nastavi znatieljno da je posmatra, ne otvarajui vrata niti se pomerajui u stranu. - Ja sam orijeta Hejer i telefonirala sam vam iz grada. Umetniko udmenje studenata, seate se?

Dordija mu uputi svoj najlepi osmeh, mada joj je bilo toliko hladno da je mogla da zaplae. - Oh, da! - odvrati gospodin Kavabata posle kraeg razmiljanja, otvarajui napokon vrata i pokazujui joj da ue unutra. Umetniko udruenje?... Tamo sam ranije esto drao predavanja. Ne znam da li sa studentima jo uvek r ade isti instruktori? Pretpostavljam da neke poznajem. Nego, jeste li za aj? Dok su askali i pili aj, Dordija je priznala gospodinu Kavabati da ne pripada Umetnikom udruenju. Rekla mu je da je profesionalni fotograf i da razmilja o bavljenju fotogravurom, ali ne eli da to sazna bilo ko od njenih konkurenata. lako je ak i njoj to objanjenje zvualo prilino jeftino, gospodin Kavabata ga je prihvatio. - Znate, gospodine - rekla je ljubazno - graveri iz U.S. Banknote su mi rekli da ste napravili savrenu novanicu od jednog dolara. Da li je to istina? - dodala je, dok ju je Kavabata vodio kroz stan koji se sastojao od mnotva soba i hodnika u viktorijanskom stilu. Svaka soba bila je neverovatno ista, sa runo islikanim papimim zastorima na svakom od visokih prozora i pastelnim upovima punim slikarskih etkica koji su stajali na svakom stolu kao eksponati na nekoj izlobi. - Tano je - odvrati Kavabata. - Vlada je zbog toga bila veoma ljuta na mene. im sam radove izloio u galeriji, doli su i pretresli celu kuu traei i druge ploe. Mislili su da sam profesionalni falsifikator, ali sam im objasnio da je to bio pokuaj umetnika da sam sebi dokae kako moe uspeti i u zapadnom svetu. Ako elite, mogu vam pokazati primerke iz te serije koje nis u uspeli da zaplene. Dordija je rado prihvatila predlog, pa ju je Kavabata poveo u sobu sa izlazom u malu orijentalnu batu i jedinu prostoriju iji prozori nisu bili pokriveni papirom. Bata se nalazila na krovu nieg dela zgrade i izgledala je zaista prelepo. Na s rcdini okrugao bazen sa fontanom, a staza poploana mrkim, glatkim kamenom delila je leje cvea od reda raznovrsnog bonsai -drvea. Pod sobe bio je prekriven asurama ispletenim od vrbovog prua, dok su se jastuii presvueni runo islikanom svilom nalazili svuda unaokolo. Na zidu je visila mala gravura od otprilike jedne stope u preniku. Pozadina je bila nena meavina sive i c rne, izvanredno postojana. U centru gravure bila je jabuka na stolu, a pored nje perfektno uraena novanica od jednog dolara. Izgl edala je kao da je tog trenutka zalepljena na sliku inei sa njom neobian kola; savrena boja, linije besprekorne. - Ovo je velianstveno - promrmljala je Dordija. Uzela je dolarsku novanicu iz tane i uporedila je sa umetnikovom tvorevinom. - To je foto-gravura - rekao je Kavabata blagim, jedva ujnim glasom. - Posebno sam fotografisao novanicu, zatim jabuku i sto, pa sam ih prak tino izmeao. Naravno, svaku plou sam radio posebno. Ako hoete, pokazau vam kako to izgleda! Poveo je Dordiju u sobu sa nekoliko manjih i jednom velikom tamparskom mainom. Rune maine nalazile su se na masivnim drvenim stolovima pored desnog zida, a ona velika tano preko puta. Pod je bio zatien debelom, nepromoivom tkaninom, a sa grede na tavanici sputala se velika kamera koja se mogla pokretati tamo-amo. Tano ispod nje ogroman sto pokriven belim papirom. Sve u prostoriji bilo je besprekomo isto. Dordija pomisli kako je to najurednija tamparija koju je ikada videla. - Hoete li da probamo neto? - upita Kavabata i pristisnu jedno dugme. Istog trena, kamera zazuji i on je povue dole. - Ako elite savrene gravure, morate da koristite kameru velikog formata da bi osigurali visoku rezoluciju. to je vei negativ, beleite mnogo vie detalja - ba kao u tampanju fotografija. Takav poredak detalja zahteva veliko strpljenje i izuzetnu mo zapaanja. Evo, uzmite ovu fotografsku lupu i jo jednom pogledajte dolarsku novanicu. - Kada posmatramo levu stranu dravnog peata - ree Kavabata - primetiete da je mistino masonsko oko koje lebdi iznad ovoga okmeno prirodno prikazanim starakim linijama. To je ona vrsta preciznosti kojoj moramo da teimo! - ta emo da odtampamo? - upita Dordija. - Pa, moemo i dolarsku novanicu, ako elite - odvrati Japanac sa osmehom. - A poto je ovo neka vrsta vebe, hajde da zamislimo da je dolar u vie boja, kao to je to sluaj sa valutama u d rugim zemljama. Kavabata je uzeo viebojni flomaster i zagonetno oko paljivo obojio u crveno, tako da se inilo da je negde provelo veoma burnu no. - Na ovaj nain u vam pokazati i prefinjenije graverske tehnike. Danas mladi ljudi esto hoe mnogo toga da ostvare na brzinu, ma da se deava da nisu sigurni kuda ih izabrani put vodi. Ali u ovom poslu ne sme da se uri. Graviranje vam je kao ceremonija pij enja aja: za svaki korak je potrebno odreeno vreme i kada se to ostvari, dobija se pravi rezultat. Samo na taj nain moete otkriti sve t ajne i spoznati pravu lepotu. Kavabata ju je zatim poveo u mranu sobu pored studija i pokazao joj kako treba da se odvi ja celokupan proces, korak po korak: od prekrivanja foto-ploa, premazivanja izgraviranih ploa fotosenzitivnom emulzijom, do pripremanja posuda sa kiselinom - sve u strogo odreenim vremenskim razmacima. Ceo postupak je podseao na proces tampanja ili ra zvijanja filma, ali je Kavabata naglasio da je najvanija preciznost i posveenost svakom detalju, jer se samo tako moe ostvariti uspean rad. - I meanje boja se mora uraditi na pravi nain - dodao je, dok su ispirali poslednju plou, a zatim je paljivo suili. - Nijansa se jednostavno mora osetiti. Cak i kada je crna boja u pitanju, ona mora biti stvamo crna. - A sada idemo u studio da meditiramo. - Da meditiramo? - ponovi Dordija zbunjeno.

- Pre pripreme boja, svaki pravi majstor mora da meditira i ostvari harmoniju spoljnih vibracija i samo njemu znanih unutranjih treptaja.
Kada su konano zavrili tampanje, Dordija shvati da je izgubila pojam o vremenu. Ona i Kavabata sedeli su sada u velikoj dnevnoj sobi u kojoj su pili aj kada je stigla u posetu. Bila je vie nego zadovoljna: lagano je pijuckala topli sake i u rukama drala savreno uraenu dolarsku novanicu crveno-zelene boje. Oseala se tako ponosno, kao da je upravo diplomirala na desetogodinjoj koli za graviranje. Bila je iscrpljena i pomalo pospana, jer je topli i slatkasti sake uinio svoje. - Gospodine Kavabata - rekla je sanjivim glasom - zaista vam ne mogu objasniti ta je ovo poslepodne za mene znailo. - Sada idem pravo kui i odmah u pokuati da isprobam ovo to ste me nauili. - Imate li odgovarajuu mainu? - Ne, ali u je nabaviti. Sigumo ih po novinama nude na prodaju. - Sve te nove maine imaju automatski mikser koji sam mea boje. On je veoma precizan ako elite tampanje kao na montanoj tra ci. Ali za umetnika poput vas, mnogo je bolje da uzmete stariju mainu, gde se sve moe runo kontrolisati i paljivo nadgledati. U tom sluaju, moete ostvariti zaista pravu, istinsku boju i svaku nijansu dovesti do savrenstva. - Ali, gde mogu da naem takvu mainu? - upita Dordija. - Ja ovde imam jednu koju vam mogu pozajmiti ili prodati, gospoice Hejer. Prilino je stara, ali je jo uvek u dobrom stanju. Kako ete ii kui? Mislim da ete moi da je ubacite u neki vei taksi. Nije tako teka, pa e je dvoje Ijudi moi spustiti sa prvog s prata. Ako moete dobro da obuhvatite jednu stranu... Telefon je zvonio dok je Lejla urno prevrtala jastuie na sofi pokuavajui da ga nae. Najzad je uspela da izvue slualicu i pritisne odgovarajue dugme. - Alo! Alo! - povikala je zadihano. Nekoliko trenutaka je utala, a onda nastavila na francuskom. - Oh, sranje, draga moja! Naravno, tu je. Evo sada u ga pozvati. Samo elim da ti kaem da si potpuno luda, keri. - ta se deava? - upitao je Tor koji se posle nekoliko trenutaka pojavio iz pravca kuhinje. Ruke su m u bile bele od brana, dok su se na prstima desne ruke videli ostaci testa. - Taman sam poeo da stavljam suvo groe u trudlu... - zastao je u pola reenice i, videvi Lejlino lice, upitao: - Neto nije u redu? Ona mu ljutito gurnu slualicu u ruku i dodad e: - ori trai da odmah doe po nju. -Doavola, pa gde je do sada? - upita, briui desnu ruku o kecelju koja mu je visila oko pasa. - Ve je pet, a ona je otila jo u podne. Da nije neto krenulo naopako? - Moda - odvrati Lejla na francuskom. - Ona je na pristanitu za trajekte i trai da doe po nju. - Zato ne uhvati podzemnu eleznicu? - Koliko sam razumela, jo uvek nije stigla na obalu. -Onda treba da sedne na trajekt, pa posle na podzemnu i... - Ne moe - prekide ga Lejla mirno - jer nema nikoga da joj pomogne. Kae da ne moe sama da ponese neku tamparsku mainu.

UDRUIVANJA

Novac ne moe nastati sam po sebi. Aristotel

PETAK

4. DECEMBAR

Do kraja nedelje nisam videla ni Dordiju ni Tora. Bili su tako tajanstveni i utljivi da je izgledalo kao da kuju pravu zaveru. Govorili su da e sve obelodaniti na zajednikoj veeri u petak uvee, pre nego to se vratim za San Francisko. Njujork je pun banaka i moj sekretar Pavel koji oboava da telefonira je izgleda zvao svaku od njih, ne bi li im nekako uao u trag. Naravno, moja poseta bankarskim odeljenjima za bezbednost bila je samo izgovor kako bih se sastala sa Zoltanom Torom. to se njega tie, vie mi nije bio savetnik, ve konkurent. To je znailo promenu svih pravila u meusobnim odnosima, ali i pojedinanih uloga svakoga od nas. Gospodin Pikok iz United Trusta bio mi je na dnu liste slubenih poseta. Poto nije imao nita novo da mi kae, nekako sam uspela da izvrdam zajedniki ruak. Trebalo mi je malo mira da o svemu dobro razmislim. Ali, kada sam krenula u poslednju planiranu posetu, doekalo me je veliko iznenaenje. U Njujorku sigumo postoji vie od sto hiljada ljudi ije ime je Haris, tako da sam se veoma iznenadila kada sam videla da je Haris, jedan od efova u City banci koji me je doekao, niko drugi do moj stari drugar Bobsi! Imao je i brata blizanca. Nisam ga videla ve deset godina i pamtila sam ga kao simpatinog i debeljukastog, uvek neuredne kose, leemo upasanih koul ja i sa pepelom od cigareta na stomaku. Kada je ustao iza masivnog stola od palisandrovog drveta i poao mi u susret, brzo sam sve snimila: urednu frizum i veto oiane srebrnaste zulufe, sako od kamira i elegantnu kravatu, kao i kolekciju skupocenih lula koja se nalazila iza njega na polici. - Harise! - povikala sam, dok je sa osmehom urio da mi stisne ruku. - Zaboga, ta ti radi ovde? Kada sam prole nedelje razgovarala sa arlsom, bio si u Centm za obradu podataka u... Brzo je stavio prst na usta i osmotrio okolinu. - Ovde me smatraju rukovodiocem, ali bie bolje da o tome kasnije progovorimo. ta misli da zajedno ruamo i na miru proaskamo o svemu? Poziv sam prihvatila bez oklevanja, jer sam znala da e van banke biti prijatnije. Moj prijatelj uze svoj elegantni kaput od kamilje dlake, prebaci oko vrata svileni al i poosmo. Bez ikakvog dogovora smo znali da se ide u etiri godinja doba, restoran u koji smo pre mnogo godina redovno odlazili. Kada smo posle ruka taksijem stigli pred zgradu Naunog centra za obradu podataka, shvatila sam da se za proteklih deset godina ovo zdanje gotovo nita nije promenilo. Bilo je samo tmurnije nego ranije i izgledalo kao da je njime protutnjao poar. Ne znam da li je to imalo posledice na bakarne ice u arlsovom jezgru, ali prozori su stalno bili otvoreni i kroz njih su u pro storije ulazili dimovi svih fabrika sa Kvinsa. Britanci kao braa Bobsi najee su se obraali jedan drugome po nadimku kako bi spreili zabunu, poto su imali ista imena. No, kao tekiji, oni su ovaj problem reili na sasvim drugaiji nain, obraajui se je dan drugome po brojevima. Recimo, Haris prvi, Haris drugi i... zabune nije bilo. Kada smo uli u zgradu, Haris prvi nam je stajao okrenut leima poslujui oko maine koja je punila i zatvarala koverte. Buka je stvarno bila zagluujua. Sama prostorija mi se inila malo istijom nego pre deset godina. Naravno, arls je bio u centru, krupan, demekast i srean - kao paa u svom haremu. Sada je bio neboplave boje, sa sportskom kapom bruklinskih Dodera na komandnom pultu. Iako malo izmenjen i preruen - odmah sam ga prepoznala. - Oho, nije li ovo Veriti Benks? - povika glasno Haris prvi, okrenuvi se da baci pogled na pridolice. - Pogledaj, arlse, dragi drue! Stigla ti je majka! - Smanji tu paklenu buku! - vikao je sada Haris drugi. - Ne mogu da ujem ni sopstvene misli! Haris prvi je iskljuio mainu i pridruio nam se. I on je izgledao prilino dobro u kombinovanoj jakni od tvida i koe i elegantnom demperu sa rol kragnom. Briljivo negovana bradica davala mu je otmen izgled. - Kao to vidim, obojica ste dobro - rekoh. - Izgledate odlino i, ako se ne varam, ovde ima mnogo vie maina nego pre deset godina! - Moram ti rei da smo se posvetili biznisu sa potom - poe da objanjava Haris dragi. - arls je predsednik kompanije, a nas dvojica smo potpredsednici. - Zna i sama koliko vremena je ovde protraeno i koliko noi smo proveli umirai od dosade. Proraunali smo da neemo nita izgubiti ako jedan od nas radi napolju. To je razlog zbog kojeg je Haris drugi prihvatio dnev ni posao u banci. Otvorili smo se za drage ideje, postali kreativniji i poeli sopstveni posao. U proteklih pet godina imali smo dosta uspeha. - Zvui odlino, mada je pomalo nelegalno - odvratila sam. - Na kraju krajeva, ovaj Centar nije va. - Pa i ti si u proteklih deset godina stalno koristila arl sa - naglasio je Haris prvi. - Nemoj zaboraviti da znamo da itamo protokole! Hou da naglasim da smo vie puta isticali da od svega ne bi bilo nita da ti nisi spasila ivot jadnom arlsu. Na odreeni nain, ba on nam je dao inspiraciju da preduzmemo neto konkretno. Dok smo razgovarali, ulo se kako u arlsovu korpu za tampanje padaju neki papiri. - ta se radi? - upitala sam radoznalo. - Popis pote i obrada drugih podataka koje radimo za naeg najveeg klijenta - poe da objanjava Haris drugi - a to je Konzorcijum svih univerziteta sa Istone obale. Oni su nam napravili neku vrstu rasporeda ta je vredno zadrati, a mi kontroliemo, preiavamo podatke i pravimo zasebne baze. - Dodajemo sve podatke koje u vezi sa temom ili linou moemo da dobijemo iz naih izvora, ukljuujui, kao to je to ovde sluaj, pokretnu i nepokretnu imovinu. Kada bismo hteli da prodamo samo ovu listu, pretpostavljam da bi vredela bar oko pola miliona. Dok sam ih sluala kako govore, bacila sam pogled na listu koju mi je Haris pruio. Na njoj nije bilo naznaeno samo ime i prezime, zanimanje i broj osiguranja, ve su navedena i politika opredeljenja, poslovne veze, sva pokretna i nepokretna imovina, dona cije date ustanovama i oslobaanja od poreza, lanstvo u odreenim klubovima. .. Odmah mi je bilo jasno da se radi

o pravom zlatu. Za njih je taj spisak moda vredeo pola miliona, ali meni je znaio mnogo vie. Zadovoljno se nasmeih. arls mi je jo jednom pomogao, a da to nije ni znao. Morau otvoriti hiljade lanih rauna kada se vratim u San Francisko, zar ne? To su rauni na koje bi trebalo uloiti novac, a zatim ga investirati i uzeti profit... Sve je moralo da se uradi majstorski, tako da niko nita ne posumnja: ulaganje, depoziti, kamate... Teko da sam mogla da se setim bolj ih imena od onih na ovom spisku. Videla sam da se pored broja osiguranja nalaze i podaci o kreditnom statusu. Sve jako vano i moglo je da mi olaka p osao. Ali, najinteresantnija od svega bila je injenica da su mnogi sa liste lanovi Vagabond kluba. Moda e ba njihova imena pomoi da sve takve nauim pameti! Vraala sam se u hotel veselo zvidei. Peta avenija naikana svetleim reklamama i raznobojnim lampionima podseala me je n a boino drvce. Miris zime ve se oseao u vazduhu, a ljudi su uurbano ili tamo-amo. Kada sam napokon stigla do hotela, ve je pao mrak. Odmah sam otila u sobu elei da se osveim i presvuem za veeru. Odloila sam tanu na sto i videla da svetluca crvena lam pica na telefonu. Nazvala sam recepciju i traila da mi prenesu poruke. Slubenica je kazala da su oba poziva iz San Franciska, jedan od Perl, a drugi od Tavia. Pogledala sam na sat: ovde je bilo pola osam, to je znailo da je u Kalifomiji pola pet posle podne i da banka jo nije zatvorena. Zato sam prvo naruila bocu erija, a onda otila da se istuiram. Kada sam, kose zavijene u pekir, petnaest minuta kasnije izala iz kupatila, posluavnik sa flaom i aama stajao je na stolu u trpezariji. Odmah sam napunula au, povukla dobar gutljaj i na zvala San Francisko. - Gospoa Loren vie nije na ovom broju - odvrati sekretarica ljubazno. - Ona sada radi za gospodina Karpa. Budite dobri i saekajte dok vas prebacim. Posle jedno pola minuta, zaula sam prijateljiin glas. - Zdravo, srce! - javila se Perl. - Stvamo je dobro to si nazvala, jer imam dosta toga da ti kaem. Na prijatelj Karp i tvoj ef Kivi skovali su neku vrstu zavere u tvom odsustvu. Poto mi je kancelarija odmah do Karpove, ako ono sobe uopte moe nazvati ka ncelarijom, sve ujem kroz zidove, draga. Zato ti predviam skoro putovanje preko okeana. - O emu pria? - upitah nestrpljivo. - Hoe da me otpuste, zar ne? - I gore od toga, eem - dodala je mrzovoljno. - Shvatili su da tvoj tim sa maksimalnom ozbiljnou prouava sigumosni sistem i to im izgleda ne odgovara. Zato su smislili da te, to je mogue pre, za isvesno vreme prebace u Frankfurt koji je u ovo doba godine zaista divan. Kada im vie ne bude smetala, uinie sve da ti marginalizuju projekat koji e ubrzo nestati, jer im ja i Tavi nita neemo moi. Uzgred, radi se o pravom Frankfurtu, u Nemakoj, i nije u pitanju nikakvo unapreenje. - Vidim, draga - sloih se brzo. - Nego, ve sutra u biti kod kue, pa emo popriati o svemu. Ne zaboravi da doe na aerodrom, a ako Tavi uzmogne, povedi i njega. I ja imam neke novosti za vas. - Poto sam sama, da te jo neto priupitam. Kakva je situacija na Menhetnu? - Trudim se, draga moja, trudim se - odvratih kratko. - Mislim da rezultati nee izostati. A sada te pozdravljam! Tavi nije bio u kancelariji, pa sam malo saekala dok ga telefonistkinja nije nala i prebacila vezu. Kada je podigao slualicu, mogla sam jasno da ujem buku. Zvualo je kao da neko premeta diskove u pozadini, uz zujanje klima ureaja. - Gde se nalazi? - upitala sam brzo. - U skladitu? Moe li slobodno da pria? - Ne ba - odvratio je kratko. - Ali zna ko je izuzetno zainteresovan za sve to je povezano sa tobom? Prati ta radimo bukvalno iz sata u sat. - Misli na Kivija, je li tako? ta si mu rekao? - Da ne radim za njega, nego za tebe. Ali, on je vrlo lukav i ve se sprijateljio sa svima iz tima. Zadovoljan sam to mogu da ti kaem da su ljudi korektni i da te niko nije izdao. Meutim, ubeen sam da je samo pitanje vremena kada e poeti da nam smeta. Dolazi li uskoro? - Sutra. Perl e da me saeka na aerodrom. Odgovara li ti da te pokupi kada krene, pa da doete zajedno? - Naravno. Malo smo diskutovali u tvom odsustvu i pokuali da te zatitimo koliko je u naoj moi... - Sada sam ba razgovarala sa njom - rekla sam. - Nego... da li ste uspeli da provalite neki fajl? - Bojim se da nismo, ali radimo na tome - odvratio je. - Nadam se boljim vestima sutra. Bila sam razoarana to nita nisu uspeli da deifruju. Ako ne budem mogla da uem u raun svakog klijenta, plan nee poeti da se ostvaruje. Razmiljala sam kako u iskoristiti sva ona uvena imena sa liste koju su napravili blizanci. No, ako se stvari drugaije posmatraju, to bi mogla da bude i srea. Po Tavievoj prii, Kivi ih je neprestano nadzirao i sta lno zabadao nos tamo gde mu nije mesto. Da j e moj krug provalio u odreeni fajl ili uspeo da savlada neku ifru, taj lisac bi shvatio o emu se radi i sigurno bi me prijavio menadmentu. Tako bi stekao slavu, a ja najverovatnije bila optuena. Nainila sam greku to sam dozvolila da krug pone da radi u mom odsustvu, a jo loija bila je procena da Taviu ne kaem punu istinu. Ako elim da mi pomogne, moram do tanina da ga upoznam sa svim planovima. Opasno je ako zubac na toku ne zna u koje m pravcu treba da se okree, jer to nikako ne moe izai n a dobro. Ali, najvea od svih greaka je ta to sam, makar i na nekoliko dana, okrenula lea oveku kakav je Kivi. Ako im zaista uspe da me poalju u Nemaku, svi moji planovi e propasti pre nego to su i poeli da se ostvaruju, a opklada e sigumo biti i zgubljena. Zato je dobro to se vraam ve sutra kako bih to pre pokuala da popravim situaciju. Sa uzdahom sam potraila veernju garderobu i brzo se obukla. Kritiki sam se pogledala u ogledalu, napuderisala lice i napra vila frizura. Zadovoljno sam odmerila svoju figura i pourila da uhvatim taksi. Uputila sam se kod Lejle, nestrpljiva da vidim kako napreduje protivnika strana. U ast Boia, hol zgrade ukraen je dinovskim raiastim drvetom od staniola, dok su bletavi crveni lampioni potpuno zasen ili lustere i gipsane korpe sa voem na zidu. Kao da je okraenje izmislila sama Marija Magdalena, pomislih sa uasom. - Ruiasti ampanjac za goste - ree sa osmehom liftboj Francis praajui mi plastinu au sa piem koje je jo uvek realo.

Devojka me je doekala odmah na ulazu, jedra i zdrava, sa malenim vencem zelenike u kosi. Iz velike posude na stolu pored vrata kutlaom je zahvatila pun i paljivo mi nasula punu au. Ostavila sam plastini ampanjac, uzela nekoliko kolaia sa sre bmog posluavnika i krenula niz hodnik. Sva vrata koja su vodila do crvene sobe bila su poluotvorena. - Veera je za pola sata - dobaci Tor, im me je ugledao sa kolaiima u rukama. - Pusti je da jede! - prekori ga Lejla. - Zar ne vidi da mora da se ugoji? Bila je udobno zavaljena u fotelju od crvene svile, stopala naslonjenih na koni otoman. Tor je stajao pored nje i drao au sa grogom. Na sebi je imao somotski sako boje burgundskog vina i svilenu koulju u breskvinoj nijansi. Vatra iz kamina davala je njegovim bakamim uvojcima udesan odsjaj. Izgledao je odvano i pomalo tajanstveno, kao ovek iz nekog dmgog doba. U tom izbom odee odmah sam prepoznala Lejline prste. Naravno, ona je zraila neuporedivo vie sedei ispred drvceta granica ukraenih manama od tamnocrveno g satena i debelim ukastim sveicama. Njen purpumo-crveni kaftan od brokata jo vie je isticao dvorednu ogrlicu od dijamanata koju je nosila oko vrata. Pomalo raupanu ukasto-smeu kosu zaeljala je unazad i ukrasila pozlaenim eljevima u tonu sa minuama. Kada sam se sagnula da je poljubim, mirisala je na karanfili i vanilu. - Oboje izgledate sjajno - rekoh tiho. - Gde je Dordija? - Priprema neto za tebe. U stvari, hoe da se iznenadi kada vidi ta je sve uradila za ovih nekoliko dana. Zatim je napuila usne i ozbiljno me ukorila: - Draga moja, zato si opet u crnom? Pa ovde niko nije umro! Nema potrebe da izgleda kao da si u alosti. Kada sam bila u tvojim godinama i etala uvenim pariskim ulicama, mladi ljudi su se zaustavljali samo da bi me videli. Poklanjali su mi cvee i nakit, obavezno ljubili ruku i odistinski patili ako ih ne bih primetila. - Vremena se menjaju, Lejla - brzo sam odvratila. - Savremene ene i devojke trae mnogo vie od cvea i nakita. - ta? - upitala je iznenaeno, visoko podiui obrvu. - A ta je to v i e? Zaista mi nije jasno, draga. Pa, vano je da postoji romantika. Oh, vidim da te stvari ne razume! Mora da si u ivotu - nastavi ona na francuskom - imala neki veliki promaaj. Zato i razmilja na pogrean nain. - Moram priznati da ovu poentu nisam razumeo - dobaci Tor sa osmehom. - Lejla kae da mi je neto nedostajalo... - zamucah - odnosno, da na odreenom polju nisam uspena... - Kakva hladnokrvnost - dodade Lejla kotrljajui simpatino svoje francusko r. Ti si teka o soba, draga! - To sam razumeo - prihvati Tor brzo. - Ocena je potpuno tana i vai na svim jezicima sveta. Eh, naa prijateljica se nije obukla u c rno zato to nekoga ali, nego zato to je u mnogim krugovima opteprihvaena injenica da je c rno boja moi. A to je upravo ono to ona eli mo i vlast! - ta je to mo? - odvrati Lejla uzbueno. - arm je sve. Ti si, na primer, izuzetno armantan gospodin, veoma drag i... - Utiv, sa lepim manirima - ubacih se i odmerih Tora sa osmehom. - Da, da - ponovi Lejla pomalo uvreeno. - Taj armantni ovek ima samo jedno na umu, da vodi ljubav sa tobom. A ti si prava budala i to ne vidi, nego pria o nekakvoj moi. Oh, valjda eli da bude mukarac! Sada se Tor nije smeio. - Zaista? - upitao je suvo i odmerio Lejlu hladnim pogledom. - Stvarno ne bih govorio o svojim eljama, niti o onome ta hoe ova dama u crnom. Idem da vidim ta je sa Dordijom - rekao je i za tili as nestao iz sobe. - Lejla, dovela si u nepriliku doktora Tora - rekoh. - Sve te kontinentalne mudrolije zabavne su samo do odreene granice. - Kaem da te on voli - proitala je ljutito. - Ti sada moe rei da sam stara i luda ena, ali sam uvek sledila pravilo da govorim istinu svima koji ele daje uju. Zna, veliki Mone je bio poluslep i ja sam mu pomogla da v i d i cvet, jer sam bila u stanju da ga opiem na odgovarajui nain. Ali za slepilo koje dolazi iz srca nema prave pomoi. Ba u tom trenutku, pojavila se Dordija u haljinici ne duoj od koulje, prekrivenoj miasto utim perjem koje je svetluca lo pri svakom njenom pokretu. - Doi u Ljubiastu sobu, brzo! Sve je pripremljeno! Na sredini ljubiaste sobe nalazila se velika maina za tampanje ispod koje je pod bio zastrt nepromoivom tkaninom. Na okol nim stolovima leale su kutije sa opremom, a na visokim skelama montirani su aparat za uveliavanje i ogromna kamera, upravljeni nadole, prema povrini najveeg stola. Tor je neto poslovao oko maine i nije nas ni pogledao. Iako nije pola sa nama, opazila sam da Lejla ve stoji na vratima - sva pretvorena u uvo. Pitala sam se da li uopte zna o emu se radi i je li ula neto o naoj opkladi... - Zar nije izvanredno? - upita me Dordija ushieno. - Zaista je impresivno - sloila sam se. - Ali, ta namerava sa svom tom opremom? - Falsifikovaemo vrednosne papire - odvrati Tor, jo uvek nametajui neke poluge. - Uradiemo ba ono to sam ti rekao. - To mi nikada nisi rekao - odvratih uvreeno. - Mislila sam da e opljakati trezor u Riznici i dokazati kako je to lako uiniti. - Ne ba - odgovorio je smeei se, tek tada me odmerivi onim prodornim pogledom. - Shvatio sam da nemam razloga da ih kradem. Stvar se moe udesiti i dmgaije. Da sam planirao najobiniju pljaku, nikada ne bih traio fotografa, zar ne? Konano je sve imalo smisla. Oni e kopirati akcije i obveznice, pri tom zadrati originale, a falsifikate pustiti u trezor. Kako da to ranije nisam shvatila? Pa ak i sada, kada sam otkrila ta smeraju, bilo je jo pitanja koja su traila odgovor. - Ako neete da opljakate trezor, kako ete zameniti originale fa lsifikatima? - pitala sam. - Nameravate da doete do papira pre nego to dospeju tamo? - Sama si odgovorila - osmehnu se Tor. - Pusti me da objasnim - odjednom se umea Dordija. Uzela je zatim papir sa stola i tutnula mi ga u ruke. Bio je oivien plavim i ispisan neobinim, talasastim slovima. Prevukla sam prstima po povrini i osetila da nije sasvim glatka. - Torove kopije razliitih vrsta obveznica kojima je trgovano ovog meseca. Moemo ih ovoga asa poslati u Riznicu. Uradili smo vie

kopija za svaku vrstu, a ovo je samo primer. - Vi ste ovo tampali? - upitah zaueno. Kada je ponosno klimnula glavom, brzo sam dodala: - Pa, zar obveznice nemaju serijske brojeve? - Da, kao i druge identifikacione oznake - potvrdi Tor. - Tu pojedinanu oznaku za svaku od obveznica ne moemo imati, sve dok fiziki ne vidimo original. A neemo imati prilike da ga vidimo dok papiri iz banaka i raznih posrednikih kua ne budu posla ti u trezor Riznice. - Naravno, imaemo samo toliko vremena da izgraviramo broj na ve uraeni primerak - dodade Dordija. - Zbog toga sam najvie i brinula, poto je posle graviranja potrebno odreeno vreme za suenje. Brzosuea mastila se esto mrve i pucaju, dok se dugosuea razlivaju. Ipak, uspeli smo da stvorimo besprekornu kopiju. - Ova zaista izvanredno izgleda - sloih se. - Jeste li konsultovali nekog eksperta? - Pa, nismo telefonirali u Riznicu i traili njihov savet, ako si na to mislila - odvrati Tor suvo, laktovima se naslanjajui na zid. Videla sam da postaje mrzovoljan, ali sam ipak nastavila: - A kako mislite da doete do originalnih papira? I ta je sa igovima? Imaju ih svi unovivi i prenosivi instrumenti plaanja, zar ne? Tu spada i gotovina, jer... - Mislim da neto moramo zadrati i za sebe - prekide me Tor uz smeak. - Na kraju krajeva, u ovoj igri smo neprijatelji. - Tako je! - dobaci Dordija oduevljeno. - Ovo je pravo takmienje! Od sada e nae usne biti neme. - U redu, mada mislim da ste potcenili moje znanje - dodah otro osetivi u istom trenutku neodoljivu elju da odem sa tog mesta. - Na primer, kladim se da uopte niste razmiljali o registraciji. - Kavoj registraciji? - upita Dordija zaueno. - Kada neko kupi deonicu, na njoj se odtampa ime kupca. ak i kada imaju takozvanu javnu oznaku, kompanija koja ju je prodal a prati njen trag i zna ko je trenutni vlasnik. Tor to veoma dobro zna, poto mi je objanjavao kako funkcionie ceo sistem. - Da li je to istina? - upita Dordija zaueno. - Naravno - odvrati ovaj tajanstveno se smeei. - Zato, moje pametno pilence, neemo falsifikovati deonice, ve obveznice na donosioca. A to je ve neto drago! Za vreme naeg razgovora, Lejla se povukla u sobu i zadremala. Nije se podigla ni kada je devojka dola da je obavesti da e uskoro servirati veeru. Zato smo poli da je probudimo. - Koliko je Lejla u svemu ovome? - upitala sam Dordiju. - Oh, zna i sama kakva je Majka. Ona naprosto svugde mora da zabode svoj nos. Rekla je da e pomoi u svemu, mada mislim da jo j mnoge stvari nisu jasne i da ne shvata da to nije samo igra. U stvari, nisam siguma ni u svo je sopstvene stavove. Ono to radimo zaista je protivzakonito, bez obzira na estitost i opravdanost naih motiva. Ako nas sluajno uhvate pre nego to vratimo novac, sigurno emo zavriti u zatvom. - Jo jedan razlog vie da Lejlu dri podalje od svega - sloih se brzo. - I sama zna kakva je. Tor se dosaivao iza nas, paljivo prouavajui slike koje su visile izmeu raskonih vrata sa ukraenim rozetama. - Ne mora to da radi - rekla sam prijateljici. - Poto je u pitanju moja ideja, mogu ti rei da mi je svega preko glave. Tor je taj koji je celu stvar pretvorio u cirkus, On oboava da me sluuje na taj nain i zato sam ga svih ovih godina izbegavala kao kugu. Izgl eda da nisam bila dovoljno pribrana, oprez je za trenutak nestao i... sada sam ovde. - Ako eli moje miljenje - odvratila je Dordija ozbiljno - on je neto najbolje to je moglo da ti se desi. - A ipak nisi nita uradila, znam to. - Nemoj tako olako da sudi. Pa ni ti me nisi videla godinama. Na neki nain sam ipak morala da se sloim. Da se Tor nije sam umeao, verovatno se ne bih ni upustila u tako ludaki pokuaj. Htela to da priznam ili ne, on me je podsticao, ali istovremeno i zabrinjavao. Uli smo u trpezariju, ali Lejla nije bila tamo. Masivan tamni sto bio je toliko izglancan da su se se be li narcisi koji su stajali u vazi sasvim jasno ogledali na povrini. Na jednom kraju stola nalazio se raskoan svenjak, a na dragom visoka srebmasta posuda sa ledom iz koje je virio ampanjac. Sve nas je obasjavao plamen svea koje su itavoj prostoriji davale neku sveanu atmosfera: mirisalo je na Boi. Ba kada smo hteli da zauzmemo mesta, Lejla ulete u sobu. - Nala sam reenje! - izjavila je trijumfalno. Tajanstveno se osmehnula i ispraila rake koje je prvo drala iza lea. U desnoj se nalazio fen za suenje kose u vidu revolvera. Pobedniki se smeila. Nekoliko trenutaka smo je posmatrali u tiini. - Majko, pa ti si genije! - najzad povika Dordija. - I sama je trebalo da se setim! A tako je jednostavno! - Ali se nisi setila - odvrati Lejla zadovoljno. - Napraviemo mu mali stalak, tako u moi da ga drim na jednom mestu i pomognem vam u suenju. Oh, oboavam to u i ja biti deo toga! - Naravno! - nasmeja se Tor i vrsto je zagrli. Kao i uvek na Lejlinim veerama, hrana je bila izvrsna: nekoliko sosova ukraenih argarepom, pihtije sa mladim povrem, gomoljika u eleu, peeni fazan sa sosom od ogrozda i kesten pire. Kada vie nismo mogli ni da z inemo, stigli su slatkii i kafa. Lejla nas je ponudila pravim cigarama, ali je prethodno uzela jednu, odsekla joj vrh i zapalila je na plamenu svee. inilo mi se da je Tor malo pripit i znala sam da je u tom raspoloenju izuzetno priljiv. Lejla ga je brino posmatrala i svaki as mu dolivala kon jak. - Ti zna - rekao mi je - da sam ve nekoliko godina razmiljao o to m problemu sa Riznicom. - Ali da se sama nisi pojavila sa tom luckastom idejom, sigumo nita ne bih pokuao. - Ne znam samo zato sam ti bila potrebna u svemu tome? - upitah. - Usredsredio si se na to da uzme nekoliko miliona dolara i pri tom malo eksperimentie. - Hm... bie teko uzeti milijardu i dokazati ono o sigurnosnim sistemima i obezbeenju - dodao je. - Ali, glavna stvar nije u tome, jer se tako neto moe uraditi. U pitanju je d ruga stvar od vitalnog znaaja. Potreba

da ih naui neemu. To je, u stvari, pravi razlog zbog kojeg sam eleo ovu opkladu. Korupcija, pokvarenost i pohlepa u potpunosti su zavladali u takozvanom finansijskom svetu, odnosno bankarskim i d rugim institucijama. Iako su bankari i ostali posrednici na razne naine osigurali novac koji su im drugi poverili na uvanje, ipak se prema njemu ponaaju kao da je njihov vlastiti. Igraju brzo i esto gube, mnogo stavljaju na kocku i ne razmiljaju o riziku, jednom reju, nisu vie obazrivi, mudri i promiljeni. Taj aavi rulet koji su nametnuli drutvu polako unitava celu civilizaciju. - Vidim - odvratih sa osmehom - da si preuzeo ulogu krstaa koji svetsku ekonomiju hoe da postavi na zdrave osnove. - Ipak, ne mogu iskreno da verujem u to, jer pripada onoj grupi ljudi koja nita nije uinila iz ovekoljublja. No, intimno sam mislila da je potpuno u pravu. Neto se stvamo moralo uraditi i to veoma skoro. Banke su lutale levo i desno, a monici koji su ih vodili odavno su izgubili ast i integritet. Na primer, greke koje su pravljene u mojoj banci kretale su se od najobinijih gluposti izazvanih neznanjem, pa sve do situacija koje su imale elemente prave krae. Naalost, niko nije ni hajao za to i cela maine rija se bez problema valjala dalje. - Kai mi - upitala sam - kako se naa mala opklada uklapa u celu tu stvar? - Savreno, verovala ti u to ili ne - odvratio je odmah i nasuo sebi jo malo konjaka. - Nain na koji hou da investiram e sigumo dovesti do onoga to elim. Ali, ideja je jo u obrisima, tako da u ti je objasniti malo kasnije. - Ne verajem da u moi da ekam - rekoh iskreno. I zaista, umirala sam od znatielje da ujem ta je smislio. - Ako se visoki finansijski kragovi budu ponaali dragaije, recimo, kao u vreme Rotildovih, stvari mogu postati sasvim draga ije. Oni su bili izuzetno pametni, ponekad moda i nemilosrdni, ali nikako podmitljivi i pokvareni. Pa, ti ljudi su maltene stvorili ovo intemacionalno bankarsko okruenje koje i danas funkcionie! Stabilizovali su dravne valute i izgradili svetsku ekonomiju tamo gde su ranije postoj ale samo meusobno suprotstavljene interesne grape i... - Kakva dosadna pria - prekide ga Lejla i odmahnu rakom. - Pa oni su...- nastavila je na francuskom - ah, ti ljudi su se enili iz svoje familije! A onaj... onaj stari je bio prava bubavaba! Svi smo bili iznenaeni njenom ljutitom reakcijom, jer je do tog trenutka gotovo dremala. Prevela sam Tora ono to je rekla, ali je Le jla frkui dodala: - Kakva svinja... - Majko, sada je dosta! - dobaci Dordija. - To su stvari koje su poznate... - Ne svima, draga, ne svima - prekide je Lejla. - Uostalom, ako ne znamo i ne govorimo istinu, istorija se moe ponoviti. Tvoj otac bi se prevmuo u grobu... - Mislim da je najbolje da prestane sa tim, majko! Oh, kako te samo dobro poznajem! Tor i ja smo zbunjeno utali, a onda Lejla trijumfalno dodade: - Visterija! - Molim? - upita Tor, zbunjeno je posmatrajui. - Visterija, divna puzavica sa grozdastim cvetovima plave, bele i ljubiaste boje - objasnila je. Shvatila sam na ta misli i pourila da objasnim jo uvek zbunjenom Tom. - Visterija je ime cveta koji je Lejla oboavala tamo, u Moneovoj bati u Ziverniju. - Ah, tako! - odvratio je kratko. - Priali smo o tome, sea se? - Naravno - pomirljivo klimnu glavom.

- eleo bih neto da ti pokaem - rekao je Tor kada je isterao kola iz garae i uputio se Petom avenijom. - Sada? - odvratila sam iznenaeno. - Gospode boe, zna li da je skoro pono i da ujutru imam let za San Francisko? Zar to ne moe da saeka? - Nema razloga da se plai - ubeivao me je. - Osim toga, neemo se dugo zadrati. Radi se o neemu to sam kupio i voleo bih da ujem tvoje miljenje. - Ako si ve obavio kupovinu, kakvog uticaja na sve moe imati moje miljenje? U pitanju je neto to se ne moe posmatrati sedei na sofi, je li tako? - Nee ti koditi da ga pogleda - smeio se - niti e tvoj integritet biti naruen. - Veruj mi, ova investicija je strano zanimljiva, na otvorenom je prostoru i zauzima nekoliko stotina jardi. - Nalazi se napolju? - upitah zaprepaeno. - I da je obilazimo po ovako hladnoj noi! Hej, hej, kuda si se u putio? Idemo prema mostu! - Tanije reeno, idemo na ostrvo... - Sada idemo na Long Ajlend? - prekinula sam ga sa nevericom. - Zna ti... Ovoga puta je on meni upao u re. - Ve znam ta hoe da kae, Veriti. U ovo doba godine, a posebno usred noi, tamo se nee uputiti nijedna normalna osoba. Ali, nas dvoje nikada i nismo preterivali u normalnosti, zar ne? Za trenutak je zastao, rukom mi rabaruio kosu i izaao da podigne r ampu kako bismo mogli da proemo. Osetila sam kako me hvata dreme... Kada sam se probudila, glava mi je bila u njegovom krilu. Promekoljila sam se i polako otvorila oi. Bila sam pokrivena njegovim kaputom i verovatno odremala bar sat vremena. Lagano sam ustala i pogledala kroz zamrznute prozore. uta kugla meseca ogledala se na tamnoj, blistavoj povrini okeana. Bar je meni u tom trenutku ta ogromna voda izgledala kao okean. U stvari, radilo se o jednoj vrsti jezera koje je u produetku bilo pokri veno ledom. Mnogobrojni brodii mirno su stajali bespomono okovani ledom. - Kako ljudi izvlae svoja plovila odavde? - odmah sam upitala. - Zar ih ne otete u tom prokletom ledu? - To je dobro pitanje - sloi se Tor. - Ali, ovde se ne radi o obinim, ve o maginim brodovima, ledolomcima i jedrilicama za led. Ona sa visokim crvenim jarbolom je moj a. - Znai, to je investicija o kojoj si priao? - Doi ovamo, sve u ti pokazati.

Izali smo napolje u naim veernjim toaletama i zagazili u kripav sneg. Vazduh je bio hladniji nego to sam mogla i da pret postavim, a vetar je podizao sneg i preko leda ga terao u kovitlac. To je celom jezeru davalo neku mistinu notu. U trenutku sam se setila bajke o Snenoj kraljici koja je siunim iglicama svoga daha ledila deija srca. - Kao to vidi - govorio je Tor pomaui mi da se popnem na dok gde je vetar duvao sve jae - brod je izuzetno lagan i ima jedro kako bi uhvatio povoljan vetar. U pitanju je zaista interesantna kombinacija. Ima dve velike skije... - Kao klizaljke Hansa Briknera - rekla sam. Otkljuao je vrata palube, izvadio savijeno jedro i poeo da ga die na jarbol. - Radi uglavnom kao jedrenjak: vetar ga tera napred, a poto klizimo po ledenoj povrini koja je glatka i ne prua otpor, uz ma nje vetra se mogu postii mnogo vee brzine nego kod klasinih jedrilica. - Ali zato to sada radi? - upitala sam ga. - Ne misli valjda... - Sedi tu - rekao je i posadio me na sedite. - Uzmi taj kai i zakopaj se. Uvebanim pokretima je povukao jedro i povukao neku polugu, tako da sam se vrsto uhvatila za kai. Odjednom mi je jezero izgledalo nekako pretee. Mogla sam sasvim dobro da zamislim ta bi se dogodilo kada bi brod poeo da juri po ledenoj povrini van kontrole, a mene obasuli sitni parii leda slini otrim zubima. Ili jo gore, kada bih kojim sluajem ispala i nala se u ledenoj arktikoj vodi... No, osim malo jaeg trzaja na polasku, nije se dogodilo nita strano. Jurili smo gotovo neujno, ali mi je ipak trebalo nekoliko trenutaka da se priberem i shvatim da se zaista kreemo izuzetnom brzo. Kada sam pogledala napred, odmah sam zamurila, jer me je zasuo sneg koji je prtao svuda okolo. Nisam se usudila da otvorim oi, vetar je bio tako hladan da mi se inilo kao da me po licu ibaju ledeni bievi. Pokuala sam neto da kaem, ali mi je glas zastao u grlu. - Kako okree ovu stvar? - najzad sam uspela da viknem. - Premestim teinu na drugu stranu ili usmerim jedro u suprotnom smeru. A ovde je poluga kojom se pokree kormilo - odvratio je mirno, tako da sam poverovala da je zaista verziran u ovim stvarima. Kako smo odmicali, brzina se poveavala, tako da sam pomislila da emo u jednom trenutku poleteti. Oseanje straha postajalo je sve jae, a grevi u stomaku sve bolniji. Igliasta susneica kombinovana sa ledenim kapljicama prosto me je zasipala, tako da sam mirkala sa velikim naporom. U udu sam se pitala kako Tor moe da gleda bez zatitnih naoara. Kada sam pustila kai da bih za tren obrisala oi, neznatno smo promenili pravac. Shvatila sam da strmoglavce jurimo prema ob ali u daljini i osetila kako me u grlu davi ogromna knedla. Linija smrznute trave, kamenja i dr vea pribliavala nam se velikom brzinom... Zatvorila sam oi i poelela da viknem iz sveg glasa. Komadii leda zasipali su me kao meci iz automatske puke, tako da mi je uskovitlani sneg za tren zaklonio vidik. Ipak, oseala sam da jurimo sve bre i bre. Kada sam napokon otvorila oi, u magnovenju sam ugledala drvee na stenovitoj obali i - sa uasom shvatila da nemamo vremena za okret! Mogla sam da osetim kako mi je krv jurnula u glavu, pred oima mi se zacrnelo, a u uima bubnjalo. Sedela sam na seditu kao zakovana i kroz sputene kapke videla crnu liniju obale koja je znaila sigurnu smrt. A onda se Tor munjevito bacio u stranu, tako da se brodi istog trenutka okrenuo pravei otm i elegantnu krivinu. Uinilo mi se da je vreme stalo, a u toj savrenoj tiini sasvim jasno sam ula otkucaje sopstvenog srca. Kada smo uhvatili pravac, navala adrenalina me je za trenutak paralisala. Nisam bila sposobna da govorim, niti uinim neki po kret. - Da li ti se svidelo? - upita Tor veselo, uopte ne primeujui u kakvom stanju se nalazim. Niz kimu su mi jo uvek prolazili trnci, a umesto nogu imala sam dva ledena tapia. Nikada ranije nisam osetila slian stra h. Sada je on poeo da prerasta u bes koji je svakog trenutka bivao sve jai. Pitala sam se da li bih mogla da ga ubijem i vratim se na obalu u jednom komadu... - E poto smo se malo zagrejali, probaemo neto stvamo uzbudljivo! - dobacio je. Duboko sam uzdahnula osetivi da jednostavno nisam sposobna za dalja uzbuenja. Ali, oamuena i potresena, nisam mogla da izgovorim ni re. Osim toga, pretpostavila sam da bi ak i najmanji znak slabosti ili straha sa moje strane samo produio ago niju. Tor je oboavao da me izaziva i testira moje nerve. I ne saekavi odgovor, on ponovo okrete jedro prema vetru i poe poveavati brzinu. Uskoro smo jurili tako brzo da mi se obala inila kao siuna mrlja koju sam jedva registrovala. Ali, sve dok smo imali vrstu, ledenu povrinu ispod sebe, bila sam donekle si gurna. No, kada je Tor odjednom otro okrenuo i zapoeo vonju po tamnoj vodi jezera, ogromno crno prostranstvo koje se pojavilo preda mnom podsetilo me je na peinu smrti koja je vrebala da me uvue u svoje grotlo. - Ovi brodii mogu da razviju brzinu i preko sto vorova - dobaci on iznenada, trudei se da mu glas bude jai od zviduka vetra. - A koliko je jedan vor? - upitah brzo, iako me tako neto uopte nije interesovalo. No, znala sam da e biti mnogo bolje ako razgovaramo, nadajui se da e tako zaboraviti ideju da treba da pokuamo neto stvamo uzbudljivo. - Nautika milja - odvratio je - iznosi preko sto kopnenih milja na as. - Mi smo ve stigli do sedamdeset. - Zaista uzbudljivo - rekla sam trudei se da tako i zvuim. Ali, moj glas nije znao da lae. Tor me istog trena ispitivaki odmeri. - Nisi valjda uplaena? - Ne budi aav - odvratih sa poluosmehom, osetivi kako mi biju damari u slepoonicama. Bila sam sigurna da u se svakog asa onesvestiti. - Odlino! - povika on veselo. - Sada dajemo sve od sebe i poleemo! Gospode boe, pomislih, sada u stvamo umreti... Samo sam videla da je pustio i drugo jedro i za nekoliko sekundi oba su se zategla do svoje probojne take, tako da mi se inilo da e svakoga trenutka prsnuti pod pritiskom. Poto je Tor ponovo skrenuo, nali smo se u pravom snenom tunelu. Ta belina koju sam videla oko sebe kombinovama sa nepojmljivom tiinom, najstranije je od svega. Na svu sreu, kovitlac se brzo izgubio i - moje srce je stalo. Bilo smo veoma blizu doka. Ispred nas su se pomaljali prazni brodovi slini monst rumima koji ekaju u zasedi. Kada smo udarili u njih, brodi se okrenuo na drugu stranu. Poto sam se u meuvremenu odvezala, ispala sam iz sedita i dobro lupila glavu. Okret je bio tako otar

da smo okrznuli jedan vei brod, a onda se prosto zarili u dok. Letela sam na jednu, pa na drugu stranu i pokuavala da doem do vazduha. Kada je buka prestala, shvatila sam da sam iva i da se brodi ispravio i sada stoji gotovo prilepljen za dok. Smrznuta, para lisana strahom i potresena, jedva sam stajala na nogama. Kada mi je Tor pruio ruku, nisam bila sigurna da li u moi da se pokrenem. lako sam se spotakla par puta, uspela sam da izaem na obalu. U istom asu sam osetila kako me obuzima vrelina slina nekoj snanoj, monoj energi ji koja je daleko od uzrujanosti ili histerije. Trebalo mi je nekoli ko trenutaka da shvatim o emu se radi. Bila je to euforija. - Ovo mi se svidelo - rekla sam glasno i sama iznenaena sopstvenim reima. - Voleo bih da jeste - odvrati on brzo. - Moe li mi rei zato? - Mislim da je u pitanju strah - izvalih bez razmiljanja, ponovo se udei sama sebi. - Tanije reeno, strah od smrti je potvrda ivota - poe on da objanjava. - Mukarcima je to poznato, ali enama ne. Veeras sam tako neto prvi put video kod tebe. Izgledala si kao izgubljeno dete, toliko uplaena da si gotovo pala u nesvest. Bila si bela kao kre i kada smo ovako gmbo pristali. Ali, ti strahovi koje si oseala nisu te zaustavili, zar ne? Kada sam ti p ruio mku, spremno si je prihvatila. Znai, suprotstavila si im se, bez obzira na sve. Pomogao mi je da se popnem uz nekoliko stepenika, privukao me k sebi i zagnjurio mi lice u kosu. Stajali smo tako blizu da sam kroz kaput osetila toplotu njegovog tela. Odjednom sam se uspaniila, mada ni sama nisam znala zato. - Zbog toga sam te izabrao - rekao mi je najzad. - Izabrao si me? - ponovila sam iznenaeno i odmakla se korak-dva da bih ga pogledala u oi. - Pobogu, ta bi to trebalo da znai? - Savreno dobro zna ta sam mislio - odvratio je. I sam je izgledao prilino potresen. ukasta meseeva svetlost davala je njegovom bledom licu srebrnu boju, dok mu se kosa prelivala u neobinim nijansama. Stavio mi je ruke na ramena i pogledao me pravo u oi. Nikada ranije nisam videla taj izraz. - Moda sam i sam previe oguglao - rekao je. - Uvek sam bio dosadan ljudima oko sebe. Ve dugo ivot mi nije pruio nikakve izazove. Zna da si mi nedostajala, draga. Veoma sam srean to si se napokon vratila. - Ja se nisam vratila - rekoh, oseajui udno stezanje u grudima. Jo uvek se nisam smirila i to je bilo sasvim oigledno. - Pored toga dodala sam - mislila sam da jedino ja imam istroene emocije, kako si i sam esto govorio. - Tvoje emocije nisu istroene, one su samo potisnute - odvratio je hladno. - Kako moe biti istroeno neto to nikada nije upotrebljeno? Pomalo ljutito se okrenuo na petama i poao prema automobilu. Posrtala sam urei za njim u svojim veernjim cipelama. Bilo je potpuno zauujue to su mi jo uvek na nogama. - Moje emocije su bile aktivirane! - povikala sam ljutito. Poto sam videla da je ve otvorio vrata, pourila sam ne obazirui se na sneg. - I kod mene je sada prisutna emocija koja treba da bude upotrebljena - rekao je gurajui me u auto. - Ona se zove ljutnja i ti je neprestano izaziva i podstie. udim se to ve nisam upotrebio neki jak bi! - dodao je i lupio vratima. urno je obiao kola, seo na sedite i navukao rukavice. Paljivo sam ga posmatrala dok je palio motor, a zatim nepomino sed eo ekajui da se auto zagreje. Videla sam kako moj dah magli prozore i grevito pokuavala da se setim ta bih mogla da kaem. - ini se da si dobro investirao - lupih najzad. - Misli li da zna ta je za mene lino dobra investicija? Da izgubim svoj mir? Ili da ipak kupim neki dobar bi? - Govorim o brodiu i to veoma dobro zna. Mislim da je stvamo interesantan... Zato mi se sada podsmeva? Zar me nisi zbog njega doveo ovamo? Obrisao je neto iz oka, ali nisam siguma da je u pitanju suza. - U redu, investicija je odlina. Bankar godine je udario peat i dao svoje odobrenje! Oh, ba sam zadovoljan to ti se dopada, draga! Moe da ga koristi kad hoe. - Ne budi smean - odvratila sam palei cigaretu. - Ja ne znam da ga koristim, jer nisam obuena za tako neto. Osim toga, ivim u San Francisku, gde nameravam i da ostanem. - Ti ivi u svojim snovima - promrmljao je tonom koji nikada ranije nisam ula.

Dao je gas i poterao malo bre, uspeno se probijajui kroz sneg koji nas je zasipao. Posmatrala sam taj namrgoeni profil koji se jedva razaznavao u polumraku. - Uopte te ne razumem - prozborila sam najzad. - Tako neto mi nikada nije uspevalo. Rekao si da eli da mi pomogne, ali mi se ini da nastoji da me poseduje. Ona Veriti koju si zadrao u svom seanju je potpuno drugaija od ove prave. Zar to ne eli da prihvati? Zaista ne razumem tako neto. - Ni ja - priznao je. - Ni ja ne razumem, draga. Neko vreme smo se vozili u tiini, a onda mi se uini da mu je na licu zatreperio osmeh. - Pretpostavljam da o tebi treba da razmiljam na isti nain kao i o brodiu - rekao je najzad. - Moda si i ti dobra investicija dodao je.

PREGOVORI
Prvo sam se sa seljakom cenkao za dobro ouvanu mainu koju je precenio i na kraju sam je dobio po najnioj ceni. Moda to zvui veoma udno, ali posle toga on je poeo da mi veruje. Rano sam nauio i dobro zapamtio sledee pravilo: ako nema meda u upu, onda ga sigumo ima u ustima. Bak Vajt KNJIGA O DANIJELU DRUU

Dok je avion nadletao San Francisko, vazduh je jo bio blistav i pun sunca, zaliv jo plav, a male kue na obalskim breuljcim a i dalje su bile ivih, pastelnih boja, dok je drvee eukaliptusa isto kao i pre podrhtavalo na blagom povetarcu. Perl i Tavi su me saekali sedei u njenom zelenom bombarderu, obueni u potpuno iste majice na kojima je stajao natpis K valitetna kontrola. Iako sam videla da se ba neemo lako smestiti u taj prokleti dvosed, nisam bila raspoloena da razmiljam o eventualnim nedostacima ovakvih kola na glasu. Ali, videla sam da je Tavi napravio potpuno prihvatljiv raspored. - Dozvolili smo Bobiju ovako neto - dobaci Perl iskaui iz kola i srdano me grlei. - I sama zna da su mukarci mnogo posluniji. - U kotskoj - mrmljao je Tavi podiui moje torbe - ene sve rade, a mukarci se povlae u najblii pab. Toliko od mene, kao doprinos diskusiji o radnoj snazi u drutvu. Iako sam jo uvek mislila na neto drugo, sa smekom sam odmerila Tavia koji je sa matematikom preciznou smestio u auto sav moj prtljag. Ostalo je taman toliko mesta da se izmeu svakog od nas troje stavi tanak tapi. - Postoji neto to oboje treba da znate - rekla sam dok je Perl jurila po autoputu postavljajui nove rekorde. - Nisam oformila poseban krug samo da bih proverila sistem obezbeenja i dokazala Kiviju i ostalima da gree. U stvari, planiram da opljakam banku. - To ti kae, eeru - osmehnu se Perl suvo. - Ali, niko ne veraje da rizikuje celokupnu karijera samo da bi dokazala svoju tvrdnju. Ako ti je ve toliko stalo, zato ne napie knjigu? - Stvari su se prilino zakomplikovale - odvratih joj kratko. - Vie ne dokazujem svoju tvrdnju, nego... Pa, prihvatila sam opklada i sad a to moram da uradim. - Sve zanimljivije i zanimljivije - promrmlja Tavi stenjen izmeu nas kao u sendviu. - Ti si se opkladila da e nekanjeno opljakati banku, a ja se kladim da emo zavriti u zatvora i to, kako vi Amerikanci kaete, ekspres i bez propusnice. Tebe je izgleda neto kvrcnulo u glavu, madam. - O, sranje! - ree Perl bacajui uznemiran pogled na retrovizor. - Izgleda da imamo drutvo, deice. Pazite, zaustavljamo se! Usporila je, a onda lagano skrenula na sporednu traku. im je zaustavila kola, prebacila se preko vrata i doekala na noge kao maka. Povukla je majicu nadole, popravila izrez i uputila nam osmeh koji je govorio ne brinite. U meuvremenu, iza nas se zaustavio policijski auto iz kojeg je izaao visok, zgodan i prilino mlad policajac. U jednoj ruci drao je notes, dok je drugu prineo kapi i utivo nas pozdravio. - Idem iza vas jo od aerodroma, gospoice - obratio se Perl i priao joj malo blie. Zatim je pogledao u mene i Tavia i pretpostavljam da smo ga u tom trenutku podsetili na sardine. - Poto je va auto dvosed, moram da zabeleim da imate jednog prekobrojnog putnika. Pored ovoga, imate jo nekoliko prekraja: prebrza i nesmotrena vonja, nepotovanje znakova, vonja uz samu ivicu puta, neposedova nje pojasa za vezivanje u autu... Svi ti prestupi moraju biti zabeleeni - izrecitovao je momak vano otvarajui notes. - Dov... o kako vam je privlana ova uniforma! - odvrati Perl fiksirajui ga svojim smaragdnim oima. Ve sledeeg trenutka, paljivo mu je pipkala jaknu. - Kakav divan materijal! - dodala je oduevljeno. - To su najnovije kreacije, zar ne? Zbunjen i iznenaen istovremeno, mladi brzo zatvori belenicu, a ona je zgrabi i hitro mu je stavi u dep. Uinilo mi se da je u trenutku pocrveneo, ali nisam mogla da budem sasvim siguma. Uostalom, jo ne sretoh policajca koji je izaao na kraj sa Perl. - Da... naravno - potvrdio je otegnuto. - Sada treba da pogledam vau vozaku i saobraajnu... - Divno su ih saili - nastavila je. - Vi ste vau jo malo prilagodili? Stoji vam kao salivena, da znate... Taman to je momak zinuo da neto kae, ona hitro nastavi: - Ja moram da vam se izvinim i kaem pravu istinu, policaje. Priznajem, imala sam prilino nevolja sa ovim kolima, jer mi je v eoma teko da kontroliem tako monu mainu. Ponekad takva snaga... ako shvatate ta hou da kaem... - Kako da ne - sloio se. - Ovo su kola sa izuzetnim performansama. Znam da je u pitanju lotus, ali ovakav model jo nikada nisam video. - Vi sigumo znate dosta o kolima - dodade ona sa divljenjem. - Ja sam lan Lotus kluba i mogu vam rei da ovakvih automobila ima svega pedesetak u celom svetu. To je jedinstvena i ograniena serija i veoma sam srena to ga imam. Ali, malo je ljudi koji mogu da ga prepoznaju iz prve. Zaista vam svaka ast, policaje. - Radio sam kao mehaniar u armiji - priznao je skromno. - Oh, u omanim snagama! - oduevi se Perl. - Izgledate mi tako mladi i prosto ne mogu da povemjem da ste bili i u vojsci! Moda ete moi da mi pomognete kod sledeeg servisa i kaete zato se maina ovako ponaa. - Podignite haubu za trenutak - rekao je utivo. - Voleo bih da bacim pogled na pravi lotus - dodao je zakopavajuu dep u kojem se nalazila belenica za kazne. - Oh, ne mogu vam opisati koliko sam vam zahvalna! - zacvrkuta Perl, uze ga za ruku i zajedno prioe kolima. U istom asu, Tavi i ja razmenismo osmehe.
Ruali smo meu mladim paperjastim palmama ispod staklenog lunog krova hotela Palas, uivali u specijalitetima, penuavom vi nu i izvanrednoj kafi. Kada su konobari prestali da se vrzmaju oko stola, ostali smo sami. - Izgleda da si izabrala pravog prijatelja koji e ti pomagati u pljaki - prokomentarisao je Tavi mirno. - Malopre smo imali prilike da vidimo kako madmoazel Loren kri mnotvo saobraajnih propisa, ali za to ne haje, ve pokuava d a podmiti policajca. I to svojim telom i armom! - To je obian saobraajac sa autoputa - ispravi ga Perl ustro. - Od svih amerikih drava, Kalifornija ima najnaivnije saobraajce. ta mogu kada preda mnom padaju kao krake. Oseam se kao lovac na sezonsku divlja. Restoran je bio skoro prazan, a osoblje je brzo i tiho uklonilo nered koji je ostao posle ruka. Sada su ponovo doli do izraaja tepisi boje zlata i breskvinog ploda, sjajni mermemi stubovi koji su se sijali meu palmama, utirkani beli stolnjaci sa ipkom koji su celom mestu davali odreenu otmenost i eleganciju. Bilo je vreme da se pree na stvar. - Hou da porazgovaramo o svemu - rekla sam im. - Kao to znate, imala sam dobar posao, rakovodee mesto u banci i saraivala sa

federalnim finansijama i jo tota. Trudila sam se da popravim efikasnost rada koliko god sam mogla, odnosno u onom delu za koji sam bila zaduena. Napredovala sam, to je tano, ali sam u jednom trenutku dola do kraja: nisam mogla na vie, odnosno najvie p ozicije, savreno svesna toga. Znala sam da nema ena starijih potpredsednika banaka, niti ima onih koje su lanovi upravnih odbora. inilo mi se da neu realizovati ciljeve koje sam zacrtala. A onda se pojavila ansa da odem kod federalaca... - I ta se dogodilo? - nestrpljivo upita Tavi. - Sta misli? Kivi je sabotirao celu stvar, drakane. A zna li zato? - Mogu samo da pretpostavim. Znam da si reila da mu slomi vrat i osveti se za sve to je radio, a nije trebao ili nije smeo. - To je prava vendeta, ili krvna osveta - dobaci Perl sa osmehom. - Ti hoe da ti pomognemo i provalimo ceo sistem da bi dokazala kakav je on tikvan. - Tako je cela stvar i poela - priznala sam. - Ali, od tada sam poneto i nauila. Naime, shvatila sam da je Kivi samo vrh ledenog brega. Sada hou da ih uhvatim sve i zato mi je potrebna vaa pomo. - Saekaj malo, da razjasnimo celu stvar - odvrati Tavi sipajui kafu. - Znai, mi treba da raskrinkamo nepotene bankare i nateramo sve koji rade u finansijskom svetu da se ponaaju kao dentlmeni. I to emo uraditi provaljujui u bezbednosni sistem ovde, u Svetskoj banci? Bio je prilino cinian, mada mi nije promaklo da je rekao mi. Nisam odmah odgovorila, ve sam se samo nasmejala. - Slaem se sa ovim namorastim kotom - dodade Perl mimo. - Mislim da nemamo anse i da e nas oduvati prvi vetar, draga. Ipak jo uvek nije kasno da se cela stvar zaustavi. ao mi je to ti nisam rekla preko telefona, ali nas dvoje smo u tvom odsustvu uradili neto to moe da izmeni planove o kojima govori. - Da, upravo tako - potvrdi Tavi. - Nismo shvatili da si ozbiljna u vezi sa tom suludom idejom pljake. Bojali smo se da e te usred zime poslati u Frankfurt, a nas baciti da radimo za Kivija, Karpa ili njima sline... - Oh, ne! - zavapila sam, dok mi je srce uzbueno tuklo. - Preskoite uvod i odmah mi recite ta je u pitanju! - Poslali smo zvanini izvetaj Upravnom odbora menadera i preporuili da "poseban krag vie ne bude pod tvojom kontrolom... Bila sam ljuta kao ris; morali su poto -poto da me smire, pa su mi brzo naraili pie. Uloila sam toliko trada da ceo plan dobije neke jasne obrise i ta?... Sada se sve vratilo, takorei na poetak. Ako se krag raspadne, a za kratko vreme ne smislim neto bol je - ne gine mi posao kod Tora u Njujorku. Oboje su poeli da se izvinjavaju i da me tee, a onda su pokuali da me uvere u opravdanost svoga postupka. Kada sam se malo smirila, bili su u prilici da mi sve potanko objasne. - Nismo otvoreno rekli da tim oformljen za krag ne treba da radi za tebe - uveravala me je Perl. - Znali smo da Kivi planira da prigrabi grupu za sebe ili je ak ustupi Karpu, ali i da bude siguran da na pritisak nee uticati na sektor za koji je on zaduen. Ti si planirana za Frankfurt, a mi bismo ostali sami... - Zato smo predloili - nastavio je Tavi spremno - da zbog osetljive prirode posla tim ne daje izvetaje o svom radu niti jednom od menadera zaduenom za gotovinski kliring sistem, to jest, obraunavanje izmeu banaka. Na kraju krajeva, to su sistemi koji bi trebalo da budu na udara, zar ne? - Mislili smo da e Kivi odustati od ideje da te poalje u Evropu, ako tim ne bude pod tvojom direktnom ingerencijom - nastavila je Perl. - Misli da smo pogreili u proceni? - Moda i niste - rekoh iskreno. Interesantno, ali vie nisam bila ljuta. Shvatila sam da su oboje imali najbolje namere i odmah sam se oseala bolje. - Da li znate ta su nameravali sa timom? Ne mogu ga dati Karpu, jer je i njegov sektor direktno vezan za novac. No, kada sam malo bolje razmislila o tome, bilo mi je sasvim jasno da u banci ne postoji dovoljno savestan ovek koji bi p rihvatio odgovornost za koordinaciju rada ovakve grupe bez zanemarivanja ili razvodnjavanja nje- nog osnovnog cilja, to bi na kraju izgubilo svaki smisao. - Predloili smo da ne podnosimo izvetaj nikome, to jest, bar ne prvoj liniji menadera. Pretpostavljamo da emo biti daleko iznad njih. - Moraju vas negde smestiti - rekoh odluno. - Vi niste lutalice ili neki slobodni strelci, ve zvanini tim sa jasno utvrenim zadatkom iji je rad odobrio najvii organ banke. Poto jo uvek nita nije odlueno, poverovala sam da stvar nije izgubljena. - ta ako se prijavim da radim u timu kao koordinator? Perl se namrti i prijateljski mi stisnu ruku. - Razmisli kako e se to odraziti na sve ostalo, eeru. ta ako se odjednom nae na dnu? Jesi li svesna koliko ti treba vre mena da izae iz mraka i ugleda svetlo dana? - ini sve to samo da bi pokazala da moe da opljaka banku? - dopuni Tavi sa druge strane. - Mora da si skroz poludela! - Ve sam vam rekla da sam sklopila opkladu - odvratila sam sa osmehom. - Zanemarimo bankare, sada je u pitanju lopovska ast! Gospodin sa kojim sam se kladila tvrdi da je bolji lopov od mene. Ponos mi nalae da mu dokaem suprotno, zar ne? - Moda je ceo svet poludeo - filozofirao je Tavi. - Kad samo pomislim da sam do prole nedelje mislio da mi je Karp najvei problem u ivotu! - Ozbiljno me je odmerio i sklonio plavi uvojak sa ela. - Dakle, ko je taj tvoj prijatelj koji tvrdi da moe ukrasti vie novca? - Da li ste nekada uli za doktora Zoltana Tora? Oboje u trenutku prebledee. - Mora da se ali - dobaci Tavi zapanjeno. - On je jo uvek iv? - Naravno. Sino smo zajedno veerali - rekoh. - Inae, poznajemo se gotovo dvanaest godina. - Oh, proitao sam sve njegove knjige! - odvrati momak uzbueno. - On je genijalac, pravi arobnjak! Zbog njega sam i odluio da se posvetim kompjuterima... Blagi boe, kako bih voleo da upoznam tog oveka! Samo... sigumo je ve senilan, zar ne? - Ni najmanje, dragi moj, ni najmanje. Ima trideset devet godina i odlino se dri. Eto, pitao si sa kim sam se kladila... Stvar je ve

uinjena i treba se dobro drati. Samo, bojim se da je ovo njegova omiljena igra. Doao je trenutak da im ispriam sve po redu, pa sam to i uinila. Sluali su me gotovo bez daha, a kada sam zavrila, Perl g lasno uzdahnu. - Zagrizla si kola do kraja, eeru - rekla je. - Ja sam te godinama kritikovala zbog utogljenog dranja i apsolutne predanosti poslu. Sada ne znam ta da kaem... Izgleda da nisi tipian bankar u sivom, ako si spremna da odbaci sve zbog jednog izazova. - Nije u pitanju samo izazov - odvrati Tavi stajui u moju odbranu. - Radi se o osnovnom principu kojeg se ovek dri i koji eli da sledi. Zato mislim da je Veriti u pravu i iskreno alim to smo poslali ono pismo. No, nadam se da ono nee mnogo toga promeniti. Pomoi u koliko god mogu da dobijemo tu opkladu. - Drago mi je to tako misli - rekla sam. Poto sam videla da se Perl smei, upitah: - Sada smo tim, zar ne? Oboje stavie ruke preko moje, te tako zapeatismo dogovor. - Pa, krenimo da naemo kopiju onog pisma, kako bih mogla da ga proitam. Pretpostavljam da e u ponedeljak biti guve. Ponedeljak, 7. decembar, bio je poetak tree nedelje posle one uvene noi u operi. Meni su te dve nedelje izgledale kao venost. im sam otvorila prva vrata, ugledala sam Pavela kako stoji na vratima moje kancelarije i dri olju kafe u rukama. Onako s nogu predala sam mu poklon koji sam donela iz Njujorka. Bio je u neboplavoj tifani -kutiji, vezan belom svilenom manom. Ostavio je olju i krenuo za mnom, dok mu je na licu blistao osmeh. - Boanska Sara! - povikao je ugledavi fotografiju Sare Bemar u sreb rnom ramu koju sam dobila od Lejle. - Pa ovo je scena iz Vajldove Salome! Stvarno je divna, nema ta! Okaiu je u spavaoj sobi, odmah iznad toaletnog stoia... Podigao je pogled i videvi moj osmeh, odmah se uozbiljio. - U svakom sluaju, hvala ti - dodao je. - Sigurno oekuje da ti kaem ta se deavalo za vreme tvog odsustva? Hm, njegovo velianstvo, Vilingli, bio je u pravoj hibernaciji. Nadurio se i onda... zna ve njegov uobiajeni repertoar: tamne naoare u kancelariji, sputeni zastori, natpis ne smetaj na vratima... Da, rekao mi je da doe kod njega im stigne. - Jo nisam tu - odvratila sam pospano uivajui u prvim gutljajima kafe. Ali, ovo jutro je ba moralo da pone d rugaije. Pavel zabrinuto odmahnu glavom. - Imamo jo jedan gori problem. - Maloas je zvao Lorens i rekao da hitno doe do njega. Neko te je video da si ulazila, pa... zna ve kakvi su ovdanji dounici. Izgleda da su lavovi poeli da ree zbog neega. Zato pazi, svi su neto besni. Kancelarije Lorensovog odeljenja nalazile su se na poslednjem spratu. Bile su velike, sve odvojene staklenim zidovima i sa boanstvenim pogledom na grad. Mene su neodoljivo podseale na vrh nekog srednjovekovnog utvrenja. U bankarskim poslovima, mo se, pored ostalog, prepoznavala i po duini tepiha i staza koji su postavljeni u odreenim prostorijama. U Lorensovom

sluaju, to je maksimalno iskorieno, jer su svi dugaki hodnici i kancelarije zastrti tepisima iste boje. Po slobodnoj proceni, trebalo mi je bar desetak minuta da stignem do glavnog efa. Nisam se izgubila, niti zalutala kako se to mnogima deavalo. Ovamo sam nekoliko puta dolazila na razne sastanke, tako da sam zapamtila put uspevajui da izbegnem sve zamke bezbrojnih hodnika. Od mnogih predstavnika izvrne vlasti u Svetskoj banci, Lorens je jedan od retkih koji se nikada nije bavio politikom ili intrigama, niti su o njemu kolali traevi. On nije verovao u kojekakve zavere usmerene prema raznim protivnicima, ve u nadmo zarade i dobitka nad svim stvarima. Bio je predstavnik one vrste ljudi ije bi se delovanje u bankarskim uslovima moglo opisati kao Kreni Prema Drugima i Zavri Posao, Pre Nego Oni Krenu Prema Tebi. Njegova kancelarija je u svemu imala kljunu ulogu. U njoj je voleo da odrava sastanke kad god je to mogue. Odsustvo detalja u bojama bilo je veoma uoljivo, tako da je ceo prostor podseao na polje posle bitke izgubljeno u izmaglici. Sve neutralno, odnosno, u najrazliitijim varijantama sivog, tako da ste gubili tlo pod nogama, niste znali gde se ono uopte i nalazi. U samoj prostoriji nije bilo uobiajenih sitnica koje su osveavale svaki prostor i davale mu peat: sto bez papira, zidovi b ez slika, uramljenih diploma ili drugih linih stvari kao to su, recimo, fotografije lanova porodice. To je izgledalo kao kada bi vam nekim neutralizujuim orujem delovali na linost i psihu, umanjili razne detalje do maksimuma - da biste na kraju i sami nestali. To jest, ne biste razmiljali ni o emu, sem o Lorensu. Nasuprot svoj toj praznini, njegova linost je bila slina upomom i jednolinom plamenu. Odmeren i jednostavan ovek, bez ikakvih smenih dodataka ili preteranih emocija koje bi podupirale izreene stavove. Imao je etrdeset godina, bio je vitak, zgodan i smrtonosan. Kada sam ula u kancelariju, bio je u elegantnom sivom odelu i nosio naoare sa zlatnim ramom. Njegova pepeljasto -plava kosa, srebmkasta na slepoonicama, svetlucala se na suncu koje se prelamalo kroz staklene zidove i obasjavalo deo prostorije. Odm ah je ustao odmeravajui me kao pauk koji vreba insekta kojeg eli da uhvati u mreu, bez obzira na to da li je vreme za obrok. Lor ens je bio roeni predator i to ne onaj obini, svakodnevni. On je pripadao posebnoj vrsti koja ubija instinktivno, ali ne da bi opstala: jednostavno, takav mu je bio uroeni mehanizam. - Veriti, ao mi je to sam te ovako hitno pozvao. Nadam se da ti nisam poremetio planove... Lorens je voleo da se obraa ljudima po imenu i linim, gotovo prijateljskim tonom, sugeriui pri tom svakome da mu je ovo drugi dom, najbolje mesto na planeti i da treba da bude srean to je on, Lorens, ba danas dobre volje. Ovakav uvod bio je samo poetak manifestacije njegove snage i moi. ak je i nametaj bio rasporeen tako da se vidi ko je vladal ac, a ko potinjeni. Naime, njegov masivni sto od jasena bio je toliko dug, a stolica na kojoj je sedeo via od ostalih, tako da va m je raspored snaga odmah ulivao oseanje nie vrednosti i izgubljenosti. - Da sednemo ovde? - upitah pokazujui na dve udobne fotelje pored prozora. Naravno, to sam namemo uradila ne elei da se naem u poloaju aka koji mirno sedi i die pogled prema profesora na katedri. - Tako moemo na mira da razgovaramo - dodala sam ljubazno. Iznenaeno me je pogledao, ali je ipak klimnuo glavom. Kada smo seli, okrenuo mi je profil, ali sam ja pomerila stolicu elei da ga gledam pravo u oi.

- Koliko sam razumeo, upravo si se vratila iz Njujorka? Oh, samo da zna da ti zavidim! Prvih deset bankarskih godina proveo sa m na Menhetnu i to se nikada ne zaboravlja. Reci mi, kako si se provela? Da li si ila u pozorite? Naravno, mene ove ljubaznosti nisu mogle da zavaraju. Veoma dobro sam znala da se predatori esto drae i lepo igraju svojim plenom pre nego to ga pojedu. - Nisam imala vremena za takve stvari, gospodine - odvratila sam krotko. - Ali, posetila sam mnoge dobre restorane. Uostalom, to ete videti po raunima koje sam priloila. - Ha-ha-ha! Ima smisla za humor, Veriti. Lorens je jedina osoba na svetu koja je mogla da se smeje bez osmeha. - Verovatno si obavetena da sam za vreme tvog odsustva dobio dopis od tima iz posebnog kra uga za koji si sama nadlena. - Znam, gospodine. Na osnovu mog saveta taj dopis je i poslat - slagah glatko, jer sam se tako dogovorila sa Perl i Taviem. - Da li ti je jasno da se tim dokumentom predlae da rad posebnog kr uga ne kontrolie niko ko je zaduen za odreene sisteme? Jo tanije, oni koji neposredno upravljaju baninim resursima?... - Proitala sam dopis i ceo priloeni izvetaj. Znala sam da se udi kako je mogue da sam proitala svih tridesetak stranica kada sam dola kod njega odmah po ulasku u zgradu. Iako mu neke stvari nisu bile jasne, lisac njegovog kalibra nije dozvolio da mu se to proita na licu. - Znai, predlae da tim koji si sama formirala odjednom bude izuzet iz tvoje nadlenosti? Pogledala sam ga pravo u oi; nije bilo prijatno, ali sam izdrala. Oseala sam se kao da silom gutam otre ledene iglice. - ini mi se da to nije jedina altemativa koja proizilazi iz pomenutog predloga - rekla sam. Videla sam kako su mu se zenice suzile, a kapci za tren zadrhtali. - Zaista? Moda ti ima neko drugo tumaenje? - To jednostavno znai da kontrolori i revizori moraju biti odvojeni od onoga to kontroliu - odvratila sam kratko. - Imate li neke primedbe, gospodine? Zenice mu se ponovo opasno suzie. Osetila sam da sam u prednosti, ali samo za trenutak. Ova igra je bila slina lovu: nisam s mela da pokaem strah, milost, niti da dozvolim drugome da prati trag koji sam sama pronala. A Lorens nije bio niija budala. Osim toga, odlino je poznavao posao. - Dobro, hajde da vidimo da li sam razumeo - rekao je. - Hoe da kae da ne preporuuje da preuzmem tim umesto tebe? Hm... mislim da smo otili suvie daleko. Osnovala si grupu koja e izvriti kontrolu sigumosnih sistema . Zatim si se obratila Odboru za sredstva, a nisi obezbedila podrku svog sopstvenog menadmenta... Bio je ovo prvi nizak udarac, ali sam odutala i ekala ta e biti dalje. - Putovala si u Njujork da obezbedi podrku ostalih banaka? Znai, ve smo dobro z agazili sa ovim poslom? - Jesmo, gospodine. - Ti si odsutna, a ja dobijam izvetaj koji je, kako sama tvrdi, poslat pod tvojim pokroviteljstvom, u kojem se trai da se u rad tima ne meaju menaderi koji kontroliu glavne novane tokove. - Tano tako. - Pretpostavljam da je to zbog mogueg konflikta interesa i nastojanja da tim bude nepristrasan. Meutim, ne mogu da se otmem nekom dmgom utisku, Veriti. Cini mi se da polako pere ruke od posebnog kruga koji si sama stvorila? - To je samo jedna od mogunosti, gospodin e. - Ti si, ini mi se, osoba sa mnogostrukim mogunostima. Modaje jedna od njih da se odrekne svoje direktorske uloge. - I tako neto se moe razmatrati - sloila sam se. Za trenutak je zautao. Nisam bila sigurna, ali mi se uinilo da sam mu u oima spazila potovanje. Meutim, ve u sledeem trenutku to se pretvorilo u neto to je liilo na naobinije kalkulisanje. Usledio je jo jedan nizak udarac... - Da li prepomuje da odobrim ovaj predlog, Veriti? Sranje. Mogla sam da vidim kako stie. Ako kaem da, bez ijedne obaveze koje bi iz toga proistekle, ispau smena. Ako kaem ne, smatrae da nisam normalna, jer je predlog nainjen pod mojim patronatom. Tako sam bar predstavila celu stvar. Sada je mnogo toga zavisilo od njega. Ako nas vrati u svoj sektor, a to bi znailo i pod Kivijevu komandu, bili bismo stvamo za aljenje. Zato sam vratila loptu u njegovo dvorite i prepustila mu da donese odluku. - Gospodine - upitah ljubazno - ta bi bio va interes u vezi sa ovim predlogom? Izbeio se u mene, mirnuo nekoliko puta, a zatim iroko otvorio oi. - Da li igra ah, Benksova? - odgovorio je pitanjem, uopte me i ne pogledavi. - Vrlo slabo, gospodine - odvratila sam utivo. - Pre bih rekao da esto to radi i da si veoma dobar igra. Reci mi iskreno ta eli. - Izvinite? - ta ti oekuje iz svega ovoga, Veriti Benks? - upitao je glasno i uneo mi se u lice. - O emu si razmiljala kada si dolazila ovamo? Koji cilj si htela da postigne? - Vi ste me pozvali, gospodine. - Zvanino je tako - odvratio je nestrpljivo. - Ali, sigumo si oekivala da donesem neke odluke, inae ne bi ni poslala to prokleto pismo. Dakle, do neega ti je vie stalo: poseban krug ili novani transferi? Jasno ti je da ne moe imati oba. Vie nisam znala da kaem ta mi je jasno a ta ne. Strpljivo sam ekala da saopti hoe li poseban krug staviti direktno pod svoju kontrolu. - Gospodine, ne mogu ni da pretpostavim... - poela sam neodluno. - Ne mora nita da pretpostavlja, ja ti kaem - prekinuo me je nestrpljivo. - Oito je da me je tvoje pismo stavilo u prilino neodrivu poziciju. Ako ne odvojim krug od silnih efova i kontrolora, znam da e ih stalno uznemiravati i od kvalitetnog rada nee

biti nita... Zato sam reio da od danas tim odgovara iskljuivo meni. Da li i ti prelazi da radi u ekipi ili ostaje u transferima sa Vilinglijem? Samo da ti napomenem da on nije ba zgodan za saradnju kada ga neko nagazi. A ti si to uradila par puta samo u t oku ovog meseca. Nisam bila sigurna, ali pretpostavljam da ga je moj izraz lica naterao da se nasmei. - Sigurno misli da ni ja nisam mnogo bolji od Vilinglija, zar ne? Ali, ako bude elela da pree ovamo, obeavam ti da nee za sobom morati da spali sve mostove. - Sa dunim potovanjem, gospodine - odvratih utivo - sa sigumou tvrdim da su se neki mostovi ve sruili sami od sebe. Zato u potraiti ansu sa vama. Ustala sam i on me je utke dopratio do vrata. - Veriti, moram da ti kaem da jo nikada nisam sreo tako vrstu i odlunu enu koja zna ta hoe. Samo se nadam da e imati meru, jer svako preterivanje moe da bude veoma bolno. Trenutno nemam vremena, ali u malo kasnije narediti da se za tvoju grupu isprazne kancelarije na zapadnoj strani. To znai da u toku dana moe gore da prenese svoje stvari. U vezi sa tim, zamolio bih te da bar jo sat -dva izbegava Vilinglija, jer hou lino da mu saoptim ta se deava. Utivo mi je pruio ruku koju sam srdano prihvatila i malo due je zadrala u svojoj. - Uz svo potovanje, gospodine... - Da? - Istona strana ima divan pogled na zaliv. Dok sam liftom silazila dole, ponovo sam estitala sebi na manevru oko izvetaja, to je, mislim, zaista iznenadilo Lorensa i nateralo ga da me posmatra drugaijim oima. Zvidukala sam veselu melodiju iz svog omiljenog crtanog filma uivajui u osea nju nepobedivosti. U mislima sam jo uvek bila kod Lorensa, tako da nisam videla kako mi Pavel uzbueno mae, upravo izlazei iz moje kancelarije. Poto je ostavio odkrinuta vrata, odmah sam prepoznala Kivijev kretav glas. - Izmisli za dva minuta hitan poziv - apnula sam mu i produila. Kivi je ve sedeo za mojim pisaim stolom sa obinim naoarima na nosu, to me je prilino iznenadilo. Jo pre vie od deceni je, Tor me je nauio kako treba da postupam sa menaderima koji mi vie nisu potrebni. Samo, sve se moralo odigrati pametno i na vreme. - Zdravo, Kivi! - pozdravila sam ga veselo i odmah razmakla draperije kako bi svetlost ula u sobu. - ta ima? - ta ima? - ponovio je ljutito. - To bih ja tebe trebalo da pitam!- zakretao je ljutito, ali za to vie nisam marila. Privukla sam drugu stolicu i na kompjuteru poela da proveravam prispelu potu. Bila sam potpuno mirna i ponaala se kao da sam sama. - Moda mi moe objasniti na ta misli - odvratih nonalantno. - Bila sam nedelju dana u Njujorku i ... - ...kovala zaveru protiv mene i ovde i tamo! - dobacio je ljutito. - Nemoj ni pokuavati da glumi Pepeljugu, draga moja, jer te veoma dobro poznajem! Iako je ovoga puta njegova uznemirenost imala realne razloge, nisam dozvolila da me izvede iz takta. - Zar ne misli da malo preteruje? - upitala sam ga mirno. - Zato napokon ne kae ta ti smeta, pa da prestanemo sa ovim igrarijama? - Ti si ta koja treba da govori i objanjava! - povikao je, sada ve potpuno van kontrole. - Ako si toliko iskrena i naivna, zato ne prizna ta si ranom zorom radila kod Lorensa? Nisi ak ni kafu popila, zar ne? Gospode boe, ovaj je svuda imao svoje pijune! Ba u tom trenutku, zauo se moj interfon. - Hitan poziv, gospoice Benks - rekao je Pavel. - Molim vas, uzmite liniju broj est. - Izvini me - dobacih Kiviju utivo. - Na jedvite jade se podigao iz fotelje, tako da sam mogla normalno da sednem i odgovorim na poziv. Na moj uas, nije ustao ili izaao, ve se premestio na stolicu preko puta. - Zdravo, draga prijateljice, pogodi ta mi radimo? - zaula sam Dordijin promukli glas. Gospode boe, pa ovo je bio stvaran poziv! - A ta radite? Za trenutak sam pogledala u Kivija. Iako je mirno sedeo, jo uvek je bio crven, a telo mu se treslo od besa. - Zvui rasejano - dodade Dordija. - Da pozovem neto kasnije, draga? - U situacijama kao to je ova, stvari bi trebalo da se posmatraju sasvim nezavisno - rekoh. - ta ti to, kog avola, govori? Aha, neko je verovatno tu, pored tebe? - Upravo tako - odvratih. - Veoma mi je drago to razumete postojee probleme koji moraju zajedniki da se ree. - Neko je tamo, ali ti ne eli da prekinem vezu - zakljui Dordija. - A ta onda da radim? Nadala sam se da e razumeti poruku, pa sam odvratila: - Poto imate vremena, tano mi objasnite dokle ste stigli. Potrebne su mi sve raspoloive injenice, tako da u cel u situaciju prezentovati efu koji sedi ba preko puta mene. Ovo sam rekla vie zbog Kivija, poto nijednom gestom nisam elela da pokaem kako znam da mi vie nije ef. Namerno sam se namrtila, tako da je izgledalo kao da sa nekim razgovaram o ozbiljnom poslovnom problemu. - Tvoj ef? - ponovi Dordija iznenaeno. - Nadam se da nisi u nekoj nevolji, draga? Hm, oseam da je u pitanju pijun i intrigant. Jesi li siguma da ne moe da me uje? - Ubeena sam da emo preduzeti sve mere predostronosti kako se tako neto ne bi dogodilo - odvratih. Dobro smo se razumele i Dordijin glas postade slian apatu. - Tor je cele nedelje ovde - rekla je. - Ili je obigravao oko maine i kontrolisao ta tampam, ili je sa majkom pravio razne akonije.

- Preite na stvar - uzvratih slubeno. - Kako napreduje va projekat? - Sino sam napravila neto zaista dobro - rekla je ponosno. - Naime, dola sam na ideju da, koristei glicerinsko ulje, odtampam vodene igove na kvalitetnom papim. Kada se dobro osmotri na svetlu, poluprovidan je kao i pravi vodeni ig. Caka se moe otkriti samo pomou X-zraka, ali nadam se da nee biti ba toliko sitniavi. Kivi je nestrpljivo listao neki asopis, jo uvek ne mogavi da obuzda svoje uzbuenje. - U meuvremenu - nastavila je Dordija - Tor je razmestio okolo svu moju opremu za koju u ali kae da je deo industrijskog inenjeringa. Sada na jednoj foto-ploi moemo dobiti osam potvrda. Ako hoemo da odtampamo sto pedeset hiljada obveznica, za fotografisanje e nam trebati skoro milion zelembaa! Zamisli samo! Koncentracija je poela da mi slabi, jer je Kivi ustao i poeo nestrpljivo da etka okolo. Prvo je napravio nekoliko velikih krugova, a onda preao na sve manje i manje, oigledno elei da mi se priblii i natera me da prekinem. Ali, nisam bila reena da popustim. - I... ta se deava? - upitala sam Dordiju. - Jeste li napravili definitivan raspored? - Naravno, draga. Sledee nedelje, a moda i ranije, biemo spremni za narednu fazu. Sranje. To je znailo da strano kasnim, poto nisam ni provalil a u fajlove. - Priznajem - uo se Dorijin apat sa druge strane ice - da me pomalo hvata panika, Veriti. Znam da je ovo nezakonito i bie glupo ako nas uhvate pre nego to uradimo ono to smo naumili. Kako se ti osea? - Isto kao i ti. - Znam da neemo zadrati pare, ali ipak... Jedino opravdanje je da su nam namere asne i potene. - Svakako. - Naravno, tu je i onaj ukus avanture. Kada mi je Zoltan prvi put rekao za opkaldu, mislila sam da je u pitanju neozbiljno kockanje. Ali, kada mi je sve objasnio... Pomisli la sam da nije loe, ako bi uinili neto neuobiajeno i nesvakidanje. - Tano - rekoh i za tren se okrenuh prema Kiviju koji je skinuo naoare i streljao me besnim pogledom. - U svakom sluaju, sav profit bi mogli da poklonimo Majci Terezi ili nekoj drugoj h umanitamoj organizaciji. Pa, ako nas posle toga i uhvate, neu se oseati tako loe. -Ni ja. Bio je to kraj Kivijevog strpljenja. - Svakako, naravno, tano! Kakva ti je to konverzacija? - povikao je ljutito. - Izvini, Dordija - rekoh u slualicu. - Neto hitno treba da razreim. Saekaj samo trenutak, molim te! Okrenula sam se prema Kiviju oseajui kako me polako hvata bes. - Kao to vidi, sada razgovaram telefonom. Moemo li da se naemo kasnije? - Mi ba sada razgovaramo, Benksova - dodao je lica crvenog od gneva. - I da zna, niko iv me nee isterati odavde dok sve ne razjasnimo! Zato zavri taj razgovor to bre! - Izvinite, gospodine Vilingli - zauh Pavelov glas s vrata, a odmah zatim moj sekretar bojaljivo kroi u sobu. - Na telefonu je gospoa Harbinger i kae da njen ef eli odmah da vas vidi. Inae, gospoa Harbinger je Lorensova sekretarica. Zadovoljno sam se nasmeila gledajui kako Kivijev bes ustupa mesto iznenaenju i neodlunosti. - Kai joj da u ovde brzo zavriti - promrmljao je. - Moda bi bilo najbolje da joj to kaete sami, gospodine - odvrati Pavel mimo. - Upravo je na liniji i kae da vas trai celo jutro, ali da vas nikako nema u kancelariji. - Gospodin Vilingii je itavo jutro u mojoj kancelariji - dobacih nehajno. Kivi me ljutito odmeri. - Znam - ree Pavel slubenim glasom. - Gospoa Harbinger je odahnula to ga je pronala. - Onda se okrenuo prema Kiviju. Mislim da je veoma hitno, gospodine. - U redu, u redu - promrmljao je ovaj i poao prema vratima. Ali, pre nego to je izaao, okrenuo se i do bacio: - Bilo bi ti bolje da bude tu kada se vratim, Benksova! Demonstrativno se okrenuo i izaao jo uvek crven od gneva. Pavel i ja smo razmenili osmehe, a onda sam se vratila Dordiji. - Do vraga, Veri? Kakva je to guva kod tebe? ta se deava? - Ah, dojurili su divlji konji i odveli moga efa u nepoznato - naalih se. - Stvamo? Izgleda da ivot u banci nije onako dosadan kakvim sam ga zamiljala? - Ovo se dogaa samo ponekad, ali je osveavajue - odvratih. - Htela sam da progovorimo jo koju, jer u uskoro mo rati da pozovem svoje ljude i krenem sa njima put veih visina. Hm, kancelarija mi sada nee biti na trinaestom, nego na tridesetom s pratu. - O emu ti pria,Veri? Nisam siguma da sam te najbolje razumela. - Ma... to ja vie za sebe. Nego, moe li mi rei do kle ste stvamo stigli? - Odtampala sam kopije svih vrsta obveznica koje mi je Tor dao. Ono to mi je potrebno je original da bih mogla da krenem i ravnam se prema nekom serijskom broju. Mislim da u ga uskoro imati, tako da mogu poeti svakog trenutka. Da.. . sada sam sama, poto je Tor otiao da trai posao. - Kakav posao? Pa zar on nema svoju kompaniju? - On hoe ba ovaj posao, draga. ekaj samo da ti objasnim...

OSVAJANJE AKCIJA
Bio sam mlad. A to je vreme za poetak. Rano seje, rano anje. U tom periodu, uvek sam bio u pokretu i nikada nisam lenario. Moj moto je bio: bolje izlizane cipele nego rasklimatan leaj. Samo ranoranilac uiva u sveini rose. Bak Vajt KNJIGA O DANIJELU DRUU

UTORAK

8. DECEMBAR

Dimi Djuk zvani Knez otkopao je lic pantalona i pomokrio se u svom omiljenom prolazu na Treoj aveniji. Zatim je povukao nadole svoj zakrpljeni demper od kamira koji je dobio od Lige spasa. Demper je bio fine izrade, boje burgundskog vina i savreno se slagao sa jaknom od tvida koju su mu poklonili svetenici iz oblinje parohije. Lagano je krenuo prema Junion skveru, njegovom omiljenom mestu u gradu. Tu su sve zgrade imale prostrane, tople ulaze gde je mogao neopaeno da se zavue i na miru dorukuje. Ali, ovoga jutra je napolju bilo mnogo hladnije nego to je oekivao. Dok nije stigao do Skvera, ruke su mu se gotovo smrzle, iako ih nije vadio iz depova. Lepo je mogao da oseti vlagu na prstima, jer ga novine u pohabanim cipelama nisu dovoljno zatitile od vlanog snega. Za trenutak je unuo pored zida i skinuo cipelu pitajui se kako da se sauva od vlage. Dok je razmiljao o moguim reenjima, primetio je oveka koji je stajao nedaleko odatle i paljivo ga posmatrao. Dimi Knez zamiri: bilo je neto neobino i nelag odno u tome oveku to ga je razlikovalo od mnogobrojnih ljudi koje je viao u velikom gradu. Jo jednom ga je kratko odmerio, a onda shvatio da su u pitanju neznaneve oi. Dimi Knez nikada u ivotu nije video takve oi, osim kod neke make. Poto mu je ovek priaojo blie, ljubazno gaje pozdravio. - Dobro jutro, gospodine. Ba steglo, zar ne? - Zdravo - odvrati Tor ljubazno. - Hladnije je nego to su prognozirali. Ti mora da si se smrzao, zar ne? - Da znate da ste u pravu. Ba sam razmiljao o boci cmog vina koja bi zagrejala ove promrzle kosti. - Pitao sam se hoe li da porazgovaramo za trenutak? Dimi paljivo namesti hartiju, obu cipelu i ponosno se ispravi. - Nema problema, gospodine. Nadam se samo da neete da me opljakate. Ako je tako, izabrali ste pogrenog. Nemam ni centa u depu. Tor se nasmeja i paljivo ga odmeri od glave do pete. - A hoe li da zaradi neto? - Zavisi - odvrati Dimi oprezno. - ini mi se da obojica nosimo isti broj, drugar? Kako bi bilo da mi proda odeu koju ima na sebi? Mislim na ovo gore, bez donjeg rublja - dodao je brzo. Na licu mu se nije pomerio nijedan mii, iako je jasno oseao snaan, kiselkasti zadah odee koja je vapila za pranjem. - Hm... ne znam koliko biste platili - lukavo zakilji Dimi. - Ovo je, takorei, deo porodinog naslea i ne mogu ga dati jeftino. - Pedeset dolara - odvrati Tor ne trepnuvi. - Zvui sasvim razumno. Ali, ta u onda obui, gospodine? Tor se tre. Morao je da prizna da o tom detalju nije razmiljao. Osim toga, sada mu se nije ilo u prodavnicu da trai odeu za ovu skitnicu. - A kako bi bilo da se samo promenimo? - predloi Dimi Knez. - Ovo odelo je prilino skupo. - Savreno bi mi odgovaralo. Hm... ne zovu me uzalud Dimi Knez. Uvek sam znao da prepoznam ta valja. Prijemna kancelarija za kurire na junom Menhetnu bila je prepuna oznojenih i bu nih ljudi. Konstantno brujanje glasova je podsealo na zujanje ventilatora, a utihnulo bi samo kada bi slubenik za stolom ispred njih glasno proitao odreeni broj. Tor se lagano probio iz pozadine kada je zauo svoj broj. Dok je koraao kroz gomilu, ose ao je intenzivan miris sredstava za ienje i dezinfekciju koji se irio svuda okolo. Ali, ini se da to nikome nije smetalo. utke je iao za slubenikom do velike prostorije u stranjem delu pretrpanoj stolovima. - Gospodin Djuk? - upita slubenik estito ga ni ne pogledavi. - Da, Dimi Djuk - odvrati Tor savlaujui osmeh. - Mislim da je na spisku pisalo Dejms? Ili sam neto pobrkao. - Niste, gospodine. To mi je pravo ime, ali me svi zovu Dimi. - U redu, u redu... Da li ste ispunili upitnik koji vam je podeljen? Dajte ga ovamo! Posmatrao je papir nekoliko trenutaka i zadovoljno klimnuo glavom. - Znai, ve ste radili slian posao? - Pa, moe se tako rei. Raznosio sam robu iz bakalnica... - Dobro i to je neto. A sad u da vam objasnim ta ovde treba da radite. Mi saraujemo sa posrednikim firmama ili pak sa samom Berzom. Kako doete na red, upuujemo vas na naznaenu adresu. Tamo vas eka torba sa sloenim vrednosnim papirima. Sa njima sve zajedniki proverite i potpisujete priznanicu o prijemu. Taj papir ostavljate tamo, a od njih uzimate potpisanu otpusnicu koja nam je neophodna za pravilan obraun. - I onda? - Onda ih nosite u onu zgradu koju svi zovu Riznica. Tamo e biti registrovane i klasifikovane po vrednosti i vrsti. Od njih dobijate priznanicu o prijemu i to sve vraate ovamo. Za svaku isporuku plaamo deset dolara, plus deset dolara po satu. Ah, da! S obzirom da su sve institucije ovog tipa smetene u jednom delu grada, nee vam biti potrebno mnogo vremena. Osim toga, za sva kog kurira je obezbeen bicikl. Eto, to je sve to sam imao da vam kaem. - Odlino - odvrati Tor kratko. - Kada poinjem? - Obino imamo period provere koji traje dve nedelje. Ali, ovde vidim da nemate dosije u policiju i da ste ovek iste prolost i. Zato nema nikakvih smetnji da odmah ponemo... Dimi. Ostalu papirologiju emo srediti po uobiajenoj proceduri, a to je za otprilike dve nedelje. Dakle, sutra u osam, u prijemnoj kancelariji. - Odlino, gospodine. Dovienja, do sutra. Dok je izlazio, Tor se jedva primetno smeio. Znao je da za dve nedelje nee biti tu. Tada e kompletna pljaka ve biti zavrena.

SREDA

9. DECEMBAR

Bilo je devet sati ujutro kada je kurir uao u firmu Merril Lynch. Na sebi je imao izlizani sako od tvida, demper boje burgundskog vina, dok su mu nogavice na pantalonama bile skupljene takozvanim tipaljkama za bicikl. Patike su mu bile poprskane blatom, a u rukama je drao neku fasciklu i veliku torbu od impregniranog platna. u rnim korakom je priao slubenici za prijemnim pultom. - Prikupljanje poiljki za Riznicu - rekao je. - Ti si kurir? - upitala je. Poto je Tor klimnuo glavom, ona kratko dodade: - Prvi sprat. Kada je izaao iz lifta na prvom spratu, on pred sobom ugleda dugaak hodnik na ijem se kraju nalazio alter sa natpisom ISPORUKA. Kucnuo je rukom na staklo kako bi probudio slubenika zadubljenog u prouavanje nekog asopisa. Podigao je glavu i lenjo otvorio stakleni prozori. - Poiljke za Riznicu - ponovio je Tor utivo mu klimnuvi glavom. - Ovde su - odvratio je lenjo, a onda ispitivaki odmerio Tora. - Hajde, prii ovamo! Nemamo ceo dan pred sobom! Samo da proverim ta ima od A do G... Ovo je u redu. Zatim idemo do M, pa sve do Z... Pregledao je veliki hrpu papira koju je izvadio na pult i uporeivao njihov redosled sa spiskom koji je drao u rakama. - U redu je, sve sam proverio - dobacio je. - Sada gledaj samo ove brojeve, a ja u proitati ta imam na spisku. Brzo su zavrili i ovu provera, tako da je Tor sve mogao da stavi u tanu. - Klasifikujete ih po abecednom redu? - upitao je toboe nehajno. - Da - odvrati ovek kratko. - A ta to tebe zanima? - Ma, nita... Poto sam nov, pomalo imam tremu. ta bi se desilo ako bih neku zaturio, pa ponovo naao? Morao bih da je vratim ovamo? - Ne, nego na drugi sprat. Tamo je prijem svih vrednosnih papira. Samo, nemoj ni da razmilja o tome. Ako bude paljiv, nita se nee dogoditi. - Hvala - odvrati Tor promrmljavi kako se igra ozbiljno zahuktava. - Neto si rekao? - upita ovek iza stakla. - To je samo moja molitva - dobaci novopeeni kurir i mahnu rukom u znak pozdrava. Naravno, nikakva molitva nije trebala Tom da shvati nain na koji se postupa sa hartijama od vrednosti. Ako se prijem i otprema ovih papira obavlja na toliko razliitih mesta, veoma je teko utvrditi tanu b ruto sumu dolara na koje glase sve hartije od vrednosti sa kojima se posluje. Lagano je zatvorio velika ulazna vrata i nasmeio se. Ulice su bile pune raskvaenog snega i vode. Tor je stavio torbu u veliku korpu ispred volana, otkljuao bicikl i nastavio da lje kroz betonsko-elinu dunglu Vol strita. Jedan sat kasnije, korpa je ve bila puna, a bicikl se teko probijao prema ulazu u podzemnu eleznicu. Stigavi konano do table sa natpisom TSTOK 2, Tor odahnu. Lagano je izvadio nekoliko punih torbi i stavio ih na rame, a zatim zakljuao bicikl za poprenu ipku na gvozdenoj ogradi. Dva minuta kasnije, ve se izgubio u guvi na stepenicama. Lejla je brzo izala u hodnik, im joj je devojka javila ta se deava ispred ulaza. - Oh, boe, ta je ovo? - povikala je na nemakom. - Blato! Toliko blata! ta ti se dogodilo, dragi moj? - dodala je na francuskom. - Ne putaj ga unutra, Nanoka! - dobacila je odmah potom. - Unitie moje divne tepihe! - Lejla, najarmantnija moja damo - rekao je Tor briui prljavtinu sa kapaka i ela. - Zar me ne prepoznajete? - O, dragi moj!- uzviknu Lejla na francuskom. - Pa ta su ti to uradili? Kao da su te namerno prskali blatom! I kakvo ti je to odelo, pobogu? - To je uobiajena kurirska odea, draga. Stvamo ne bi bilo prikladno kada bih se meu agentima koji se bave prenosom pote pojavio u italijanskom odelu. Mislim da im za te poslove najvie odgovaraju skromni, gotovo neugledni ljudi. - Ipak mora da skine to sa sebe, zar ne? Sada u rei Nani da ti pripremi toplu kupku. Videe da e se posle toga oseati.. . - Nemam vremena za kupku, draga - prekinu je blagim glasom. - Gde je Dordija? Treba odmah da se prihvati posla. Dordija je bila u ljubiastoj sobi, gde je sortirala neke papire i istila opremu. Poto se Lejla prihvatila da pomogne, To r joj je dao kratka uputstva, a zatim su oboje uneli torbe u hodnik. Izv adili su papire iz svake i proverili spiskove u kojima je naznaen pojedinani sadraj. Sve hartije od vrednosti paljivo su stavili na gomilu, a Lejla je zabeleila nominalnu vrednost svake o bveznice izdvojene za tampanje. Dordija je u meuvremenu ula i iznenaeno posmatrala uigrani duet ispred sebe. - Bilo bi bolje da prvo opere ruke, inae e isprljati sve te papire - dobacila je Toru. - Vidi da se majka odlino snalazi. - Ako neko pravilno obavlja svoj posao - odvrati on smeei se i stvarajui neverovatan kontrast izmeu zuba savrene beline i lica isprskanog blatom - nikada nee uzmai ili se plaljivo osvrtati iza sebe. - Gospode! To je to! Mislim da je to ono pravo! - dodade Dordija ushieno. - Ne znam ta podrazumeva pod reju to, niti imamo vremena za razgovor te vrste. Ovde imamo unovive i naplative obveznice sa kojih moramo preuzeti serijske brojeve i izgravirati ih na nae papire. Nemoj mi rei da u ovom trenutku razmilja o neem drugom? Dordija ga je zbunjeno posmatrala. - Hajde! Hajdemo, narode! - ubaci se Lejla. - ta stojite, treba raditi!? - dodala je meajui nemake i francuske rei. - Veliki posao je pred nama i nema mesta za sanjarenje! Ti poni da fotografie, a ja u skoknuti u kuhinju i napraviti ukusnu orbu za

Zoltana. Treba mu neto da se ugreje i povrati snagu. - Pobogu, majko, zar ti u svakom trenutku razmilja o hrani? - Naravno - odvrati stara dama ustajui. - Dobra hrana znai pola obavljenog posla, draga. Za to vreme, Tor je paljivo pregledao papire na gomili, odvajaju i neke od njih na stranu. - Imamo samo dvadeset - rekao je i pogledao prema Dordiji. - Dvadeset, ega? - Dvadeset obveznica koje moemo da upotrebimo, jer pripadaju dvema vrstama za koje smo spremni. Nego, ako sve hartije do kojih budemo doli budu vredele samo pet hiljada dolara po komadu, trebae nam dosta... - Ja sam ceo vikend pripremala ploe ba za takve uzorke - prekide ga Dordija razoarano. A za ovih nekoliko koje si izdvojio trebae mi ceo dan. - Ali, mi nemamo ceo dan na raspolaganju - promrmlja Tor. Nekoliko trenutaka je jo jednom paljivo pregledao sve izdvojene obveznice. - Samo deset miliona - dodao je razoarano. - Pa ta je loe u tome? - upita Dordija. - Opkladio si se sa Veri ko e prvi ukrasti trideset miliona, zar ne? Mislim da smo dobro poeli, s obzirom da nam je ovo prvi ulov. Tor uzdahnu. - Ne ko e prvi ukrasti, ve ko e prvi zaraditi trideset miliona - objasnio je strpljivo. - To je nusproizvod od milijardu dolara, draga moja. - Onda treba pozajmiti obveznice koje glase na vee sume - zakljui Dordija rezignirano. - inim sve to je u mojoj moi - ree on paljivo naglaavajui svaku re. - Uao sam u sistem i savladao sve pojedinane poslove sa papirima, dok ti treba da odradi drugi deo, draga moja. Zato tvrdim da, pod ovakvim okolnostima, ono to sam zamislio ne moemo zavriti pre juna sledee godine! - Ali, ti ne razume - odvrati Dordija planim glasom. - Konstruisala sam potpuno novu plou koja radi gotovo savreno. Meutim, sam proces je komplikovan, jer se svaki pojedinani postupak sastoji iz vie etapa... I on se ponavlja kod svake proklete obveznice koju mi donese! Osim toga - dodala je uzimajui mu obveznicu iz ruke - polovina brojeva na tim glupim papirima nije ak ni izgravirana, nego jednostavno odtampana u uglu, tako da mi nije jasno zbog ega ulaem toliki trud i ... - ta si rekla? - prekide je on uzimajui joj papir iz ruke i i ponovo ga paljivo zagledajui. Ali, pre nego to je zbunjena Dordija uspela bilo ta da kae, na njegovom licu se pojavi onaj karakteristin i, krivi osmeh. - Moja mala, lakomislena genijalko. Mislim da si nam upravo sauvala glave. Dok je zavravao drugu iniju izvrsne Lejline orbe, Tor je objanjavao Dordiji svoj plan vezan za tampanje. - Pre nego to dobijemo ove originale u ruke, moemo da odradimo dobar deo posla. Okvimi dizajn dokumenta, rubrika za naziv izdavaoca i za serijski broj nikada se ne menjaju, bez obzira na tip i seriju samih obveznica. - Tano tako - sloi se Dordija. - Mnogo toga se moe uraditi pomou kamere, aparata za uveliavanje i tamparske maine, a bez rada na ploama za graviranje. Mislim da samo nominalna vrednost treba da bude izgravirana, a ne da se tampa na svakoj v rsti obveznice. - Molim te, prevuci prstima preko ovog broja - dodade Tor brzo. - On je izgleda izgraviran, ali je mastilo samo malo deblje nego na onim obveznicama na kojima je jednostavno odtampan. Dalje, vidi da se naziv nalazi tano u centru dokumenta... Ako je ok vir izgraviran, a to e najlake osetiti kada ih sortirajui dodime, teko e primeti ti da li je kitnjasti broj u sredini izgraviran ili jednostavno odtampan. - Naravno, ta neznatna ispupenja se vremenom smanjuju - potvrdila je Dordija. - Imam ve pet primeraka na foto-negativima i mogu tampati pravo odatle. To je mnogo lake nego da prvo fotografiem, a onda pripremam ploe. - Voljan sam da preuzmem rizik, ako si i ti sposobna za tako neto. Na kraju krajeva, dajem glavu da emo proi kontrolu. - Naravno - osmehnula se Dordija. - Ipak sam nervozna i pomiljam ta e biti ako stvari pou naopako... Hm, ini mi se kao nona mora... - Nemamo vremena za none more i ostale matarije - dobaci Lejla sklanjajui iniju. - Bolje bi bilo da se bacimo na posao, jer ono to moe da se uradi danas, nikada se ne ostavlja za sutra. - U redu, majko - odvrati Dordija uz osmeh. - Donesi fen za kosu, izgleda da posao poinje. Bilo je dva i trideset kada je Lejla ula u starinski foaje Jaht -kluba na Istonoj obali nosei u ruci veliki koverat u kojem se nalazilo dvadeset kompletiranih obveznica. - Izvinite, gospoo - zaustavio ju je portir - ali ne moete ui unutra, ako niste u drutvu nekog od lanova. - Ali, gospodin Tor me oekuje - odvrati ona vano. - Samo da znate, stvar je veoma hitna. - Moda je spreen, draga gospoo. Nisam video da je danas dolazio. Lejla stade i zamisli se. Ispod oka je spazila da ovek za pultom prati svaki njen pokret, dok mu ruka klizi prema mestu gde se nalazilo dugme za alarm. Taman je htela da protestuje i objasni mu situaciju, kada se na stepenicama pojavi Zoltan Tor. Bio je isprskan blatom, odeven u one iste smene pantalone, sako od tvida i demper boje burgundskog vina. Odmah je uzeo Lejlinu ruku i prineo je usnama, pazei pri tom da ne isprlja njen kaput od krzna. - Hvala to ste malo saekali, draga - rekao je ljubazno, a onda se okrenuo prema iznenaenom oveku za pultom. - Dorde, ovo je baronesa Dajmli. Popiemo aj u maloj trpezariji, da zna. Ne brini, sve je ve rezervisano. Da... poalji mi onaj crveni klaret, hoe li? Zapanjeni ovek je samo klimnuo glavom trudei se da ne gleda u Torov "kostim. Naravno, nije nita pitao, jer je nauio na este ekstravagancije lanova kluba. Samo je ispod pulta izvadio pomonu kravatu sa znakom kluba i pruio je Toru, jer su pravila o

odevanju morala da se potuju. On je bez rei stavio crnu kravatu i ponudio Lejli ruku. - Dorde - dobacio je preko ramena - pripazi malo na moj bicikl, molim te! Tu je, odmah na ulazu. - Svakako, gospodine. - Klaret je zaista izvrstan - ree Lejla sedei u fotelji pored kamina. - A ovo je odlino uraeno - odvratio je Tor, paljivo razgledajui materijal koji je izvadio iz koverta. - Sada emo ih vratiti u torbe i bie spremne za isporuku. Evo, ovde su nove koje sam pribavio, dok ste ti i Dordija uveliko radile. Draga moja damo , sada je petnaest do tri. Misli li da se moe vratiti do stana, kopirati ih i vratiti do pet, kako bih mogao da ih odnesem u Riznicu? - To e biti teko - odvrati Lejla na francuskom. - Mada je ovaj sveanj bio gotov za manje od jednog sata, ali isto toliko mi je trebalo da podzemnom stignem ovamo. Za taksi bi mi trebalo i vie, poto je svuda uasna guva. - Sada mi je neto palo na pamet... - dodade Tor zamiljeno. - Kako bi bilo da te saekam na stanici, moja damo? Inae, drago mi je to si pristala da bude kurir. Naravno, pretpostavljam da zna da je ceo poduhvat pomalo rizian? - ta je ivot bez rizika i neizvesnosti? - ree Lejla i prihvati se klareta. Tor klimnu glavom i baci pogled na falsifikovane obveznice koje je izvadio iz koverta. Lagano je preao prstima preko reljefnih, pomalo kitnjastih cifara koje su oznaavale vrednost i redni broj. Bile su savreno odtampane i samo bi neki ekspert mogao da uoi razliku. Ali, panju mu je privukla kratka napomena pri dnu papira: Obezbeeno pravo prvenstva otkupa. Duboko je uzdahnuo shvativi da su falsifikovali obveznice koje se mogu ranije povui, ako izdavalac eli da ih isplati... Kako to ranije nije primetio? Naravno, sada nije mogao nita da uini. Verovatnoa da se tako neto dogodi bila je veoma mala. Uostalom, Lejla je bila u pravu: ta je ivot bez rizika i neizvesnosti? Pod svodovima etrdesetospratnice koju su svi zvali Riznica uvano je na stotine hiljada vrednosnih papira, slinih onima koj e je Tor nosio u svojoj kurirskoj torbi. Gotovo sve isporuke su primane u prostorijama desno od ulaza, tamo gde se nekada nalazila Hemijska banka. Meutim, predaja vrednosnih papira vrila se u zadnjem delu zgrade broj 55, iza debelih elinih vrata kroz k oja se ulazilo u prostrani hol. Tu je bilo desetak otvorenih altera sa slubenicima koji su primali kurire i sa njima obavljali neophodne formalnosti. Uurbani kuriri koji su donosili vrednosne papire najrazliitijih vrsta mogli su da dou samo do altera i bace pogled na dugake, prostrane hodnike poput lavirinata. Oni su se granali na sve spratove, ak do posebno zatienih prostorija i trezora. Kamere su se nalazile svuda i registrovale svaki pokret. Tano u etiri i pedeset tog devetog decembra, ovek odeven u smene pantalone, sako od tvida i demper boje burgundskog vina uao je unutra nosei nekoliko velikih torbi. Patike su mu bile isprskane blatom, to nije nimalo udno, jer je vozio bicikl po lapavici probijajui se kroz haos njujorkog saobraaja. Proao je kroz elina vrata, a zatim su ga pregledali ljudi iz obezbeenja. Lagano je priao prvom alteru i predao slubeniku svoj teret. Ovaj ga je samo ovla odmerio i poeo paljivo da pregleda poiljku. Iz svake torbe je izvadio zbi rnu listu i uporeivao je sa pojedinanim papirima kontroliui da li se sve slae. Onda je uzeo etvorostruku prijemnicu, itko je ispunio i jedan primerak odmah priloio uz obveznice. Drugi je uz potpis zadrao za sebe, dok je dva primerka vratio kuriru, utke klimnuvi glavom. T o je znailo da je primopredaja zavrena. Izlazei napolje, Tor je pogledao na sat. Bilo je tano pet, mada se nebo crnelo. Lagano je obiao zgradu i otiao do prednjih vrata, jer je tamo ostavio bicikl. Bacio je jedan pogled na betonskog dina pred sobom. Svetleo je u punom sjaju. Bio je zadovoljan, trio je obavio dobar posa o. Naime, izraunao je da su u toku dana inkasirali trideset miliona u obveznicama koje su sada posedovali. Njihovi duplikati bie smeteni na nekim policama Riznice, zakljuani iza sedam brava. I niko ih nee pogledati, niti proverati da li su prave.

PETAK, 18. DECEMBAR

UTREHT, HOLANDIJA

U poslednji petak pre Boia, Vinsent Virbum, direktor Rabo banke, sedeo je u svojoj kancelariji, ispravljao neke beleke i povremeno gledao napolje. Kroz prozor je imao pogled na najruniji, izmaglicom obavijen deo Utr ehta: sneg je na sivim neuglednim zgradama izgledao kao tanki, svetlucavi veo i jo uvek lagano sipao iz tamnog nebeskog svoda. Na vratima se zaulo tiho kucanje, a odmah zatim njegov pomonik ue u kancelariju. - Da? - nakaljao se, nervozan to ga ometaju u pretprazninom sanjarenju. - Izvinite, gospodine - ree mladi bojaljivo. - Znam da se pripremate za odlazak na odmor, ali - napolju je baronesa Dajmli koja trai da je primite. - Nisam ovde - odvratio je kratko. Vreme za polazak se pribliavalo; banka je trebalo da bude zatvorena za etvrt sata i on je celo poslepodne razmiljao o tome kako e provesti vee. ena je sa decom ve otputovala u njihovu planinsku kuicu u Cermatu, a on je planirao da im se pridrui tek sutradan. Jedva je ekao da izae odavde i pridrui se svojoj ljubavnici, zanosnoj Uli koja ga je oekivala u njihovom toplom gnezdacu u predgrau. - Gospodine, baronesa tvrdi da je stvar od najvee hitnosti. U pitanju je znaajna transakcija koju gospoa eli da obavi pre zatvaranja banke. - I to mora ba sada, u predveerje praznika? - proitao je ljutito. - Ne, nikako, tako neto je potpuno apsurdno! Kai joj da doe kada se banka ponovo otvori. - Ali... i sami znate da e banka biti zatvorena nedelju dana - dodade mladi ovek znaajno. - Osim toga, baronesa veeras odlazi u Baden-Baden. - Oh, boe, ko je uopte ta baronesa Dajmli? Prezime mi zvui poznato... Pomonik mu prie i apnu mu neto na uho, kao da neko stoji odmah iza vrata. - Aha, tako znai - ree kratko Verbum. - Mrzim da poslujem sa tim nadmenim i histerinim Nemicama. - Baronesa je po roenju Ruskinja. Nekada davno je morala da napusti svoju zemlju. Nadam se da razumete. - Da, da, upravo sam se prisetio neega. Zna, u ovakvim situacijama ovek treba da se uva greaka. Nego, kako se zove ta baronica, Peter? - Lejla, gospodine. Zove se Lejla Marija fon Dajmli. Poto mu je Verbum dao odgovarajui znak, mladi se izgubi, a odmah zatim Lejla ue u kancelariju. Bila je odevena u bundu od belog krzna i nosila je visoke, svetle izme od guterove koe. im je ula, povukla je dole krzneni okovratnik, tako da se lepo mogla videti divna dijamantska ogrlica. Verbumu je pogled na ove dijamante oduzeo dah. Brzo je ustao i prihvatio ponuenu ruku. - Lejla, kako je lepo to te ponovo vidim! - srdano ju je pozdravio. - Moram priznati da izgleda blistavije nego ikada; kao da si jo uvek ona mlada devojka koje se seam. Koliko je vremena prolo od tada? ini se da su u pitanju godine i godine, mada pon ekad izgleda da je sve prolo kao tren. Lejla koketno zatrepta oima. - Za mene vreme nije relativno, ve uvek tano i precizno odreeno - odvratila je, paljivo odmeravajui ovog udnog oveka. Bila je siguma da ga nikada nije videla i sada... Oh, bankari su uvek tako uobraeni! Poto ju je ljubazno ponudio da sedne, Verbum nastavi: - Moda vam je moj pomonik rekao da veeras idem na jedan vaan skup, gospoo. Zbog toga mi je vreme stvarno ogranieno. Ali, moda budemo imali sree i va problem razreimo od prve! ta je to tako hitno to vas uoi praznika dovodi u Rab o banku? - Novac - odvrati Lejla kratko. - U stvari, nasledstvo mog poslednjeg mua. Znate, ostavio mi je poprilinu sumu kako bih mogla da brinem o naoj jedinici. Deo tog novca bih htela da uloim u vau banku. Da li je to mogue? - Naravno, kako da ne. Zadovoljni smo to je izbor pao na nas i stojimo vam na usluzi u svakom pogledu. elite li da postupite kao staratelj, odnosno da uloite u njenu korist? - Ne, nipoto... Znate, ona dolazi da ivi u Evropu i htela bih da ima sve to joj je potrebno. Ipak bih vol ela da... da to bude... moja lina investicija... koju neu pretvoriti u gotovinu. - Jasno mi je - odvrati Verbum. - To znai da moete uloiti jedan deo sa kojeg e se skidati novac, i deo koji e biti neka vrsta osiguranja. Na taj nain nita neete morati da unovavate i tako izgubite kamatu, ve ete ga jednostavno koristiti za obezbeenje svojevrsne kreditne linije. U redu... a na ije ime elite da otvorite raun? - Samo na svoje - odvrati Lejla odluno. - I elim da mogu da podiem sredstva kad god mi se prohte, ak i sada. - Ah, tako znai... - odmeri je Verbum. - To je neto sasvim drugo. Vi ne elite samo kreditnu liniju, ve i otvoreni saldo koji e u svakom trenutku pokazivati celokupno stanje. Ako sam dobro razumeo, vaa kerka e moi da uzima ekove i zadovoljava sve svoje potrebe, ali ete vi ipak zadrati kontrolu nad novcem i imati sva ovlaenja. Prilino mudro, nema ta. - Da li tako neto moe da se izvede? - Nita jednostavnije, draga moja gospoo. Kolika je osnovna suma? - Hmm, to je razlog zbog kojeg sam insistirala da razgovaram ba sa vama, gospodine. Znate, suma je dosta visoka. - Pa kolika, baroneso? - upita Verbum utivo. - Dvadeset miliona amerikih dolara, gospodine Verbum. Debeljukasti bankar zapanjeno zatrepta oima. - A... a koliko bi bila ona druga suma? - Da li je etrdeset miliona dovoljno? - zacvrkuta Lejla uz osmeh. - etrdeset miliona!! - ponovi Verbum pitajui se da li je dobro uo. - Naravno, naravno, sve se moe srediti, draga moja baroneso... Samo, morate razumeti da je pretprazniko raspoloenje i da se banka uskoro zatvara. Neke papire moete potpisati ve

sada, a onda emo se uti za nedelju dana. Pozvau vas u Baden-Baden ili gde ve budete bili i... - To nee biti mogue - prekide ga Lejla. - Veeras e mi trebati nekoliko miliona, dragi moj gospodine. Upravo zbog toga sam donela ove vrednosne papire kojih e, nadam se, biti dovoljno za osiguranje ili nekakvu garanciju. Odmah zatim, ona otvori torbu koju je odloila na stranu i poe da vadi iz nje originalne deonice, obveznice i akcije n a donosioca svih vrsta ije su kopije amile izmeu betonskih zidova njujorke Riznice. Verbum se odjednom ukoi. Jednostavno nije mogao da veruje da se to ba njemu deava. Upravo u tom trenutku, u kancelariju ue njegov posluitelj. - aj za gospou - prenu se bankar gledajui ispod oka papire koje je Lejla poreala po stolu. Bio je okiran i oseao kako mu se grlo sui. - Donesi mi jedan brendi - promrmljao je. - Ne, bie bolje da donese celu bocu! Gospoo, da li biste mi se pridruili? Lejla samo klimnu glavom i ljupko se nasmeja. - Hanse, saekaj! - viknu Verbum, dok je posluitelj lagano zatvarao vrata. - Reci Piteru da gospodi sa kojom je trebalo da se sastanem u est kae da u zakasniti. U redu? Mnogo ti hvala!

FINANSIRANJE
Jo u neprivrednom sistemu, pre pojave mainske industrije, profit od ulaganja i investicija je, ini se, bio obraunavan kao opravdana dobit. Torsten Veblen VREME MAINA

U nedelju, dvadesetog decembra, navrilo se skoro mesec dana od one sudbonosne noi u operi. Sada sam gledala priu o Francuskinji Menon, devojci koja je pokuala da pronae svoju sreu. Sama tema mi se inila kao dobar uvod za jedno zanimljiv o, inspirativno vee. Ovde mi se naroito dopadala scena u kojoj Menon odbacuje ivot kraljice Pariza i, dok joj se dijamanti sa ogrlice rasipaju po zemlji, uri do svog biveg ljubavnika koga iskuava i zavodi, vee uoi njegovog prelaska u svetenike. U stvari, Menon je devojka koja bira izmeu ljubavi prema novcu i ljubavi prema oveku. Kao to je uobiajeno u operi, novac na kraju pobeuje. Dok naputena i usamljena umire u krajnjem siromatvu, sjaj zvezda na nebu podsea je na dijamante koje je ta ko lako odbacila. Dola sam kui raspoloena, ali ne samo zbog muzike u kojoj sam uivala. Na neki nain sam bila zadovoljna to je stradala Menon, a ne ja. Magla je, poput bele arape, obavijala zgradu i bila potpuno neprozirna. Izala sam na terasu, odsekla nekoliko velikih zimsk ih orhideja i unela ih unutra. Telefon je zazvonio ba kada sam pristavila aj. - Dobro vee, draga - zaula sam blag i prijateljski glas. - Pomislio sam da hoe da mi estita roendan. - Danas ti je roendan? -upitah iznenaeno. - Znam da je Betovenov... - Umni Ijudi uvek imaju neto zajedniko - sloi se Tor. - Danas imam jo razloga za slavlje: napredujemo tano po rasporedu. Prokletstvo! Znai li to da ima sve papire koje je eleo i da sada moe prei na fazu dva, a to je investiranje? A ja nisam bila ak ni na prvoj bazi... Ako Tavi i drutvo uskoro neto ne urade, nije mi se dobro pisalo. Odjednom mi se sve to se dogaalo oko opklade uinilo potpuno depresivnim. - ta sada radite? - ipak sam ga upitala. - Slavite roendan ili ste u poslu? - Naravno, Dordija i ja jo radimo, draga. Pretpostavljam da emo ove nedelje zavriti tampanje. Lejlu smo poslali u Evropu, da nam malo "pripremi teren. Dakle, ula sam jednu dobru i naslutila lou vest. Dobra je, naravno, ta da ipak nisu zavrili, tako da sam jo imala vremena da uhvatim prikljuak. A loa? Pretpostavila sam da u je uskoro uti... - Poslao si Lejlu samu? - upitah iznenaeno. - Nadam se da zna ta radi. Kao da mi je proitao misli, Tor odvrati: - Siguran sam da nee zapasti u nevolju - uveravao me je. - Odnela je sve one originalne papire i pokuae da uspostavi kreditne linije u odreenim bankama na kontinentu. Naravno, niko nee pitati odakle eni njenog porekla i titule velike svote novca, p ogotovo to nee podizati gotovinu. To je neka vrsta pripreme da bi nam novac bio na raspolaganju kada doe vreme za to. - Samo pazi da se ta priprema terena ne pretvori u poar koji e vas oduvati - upozorila sam ga. - Ja poznajem Lejlu mnogo due nego ti i znam da voli da tera po svome. - Pusti da ja brinem o tome - odvratio je bezbrino. - Uostalom, morali smo da delamo. Poto emo ovo sa obveznicama raditi do kraja nedelje, posle toga ne bismo imali vremena za posetu bankama i otvaranje rauna. Pribliava se Boi i u Evropi e sve biti zatvoreno bar nedelju dana. Da nismo krenuli u akciju, mogli bismo neto da uradimo te k prvih dana januara. Gospode boe, pa on je u pravu! O tome uopte nisam razmiljala. Za etiri dana, ba na samo Badnje vee, svi sistemi u banci bie zatvoreni zbog godinjeg pregleda i eventualnih popravki. Ako za ovih par dana ne uradim to sam zamislila, morau ekati do prvih dana januara. Biemo nedeijama iza Tora, a uz to emo se nai u strahovitoj guvi, jer su krajem godine transferi naju estaliji. Oh, kako sam mogla da budem takva budala? - A kako ide tvoja kraa? - upita Tor, kao da mi je itao misli. - Odlino - lagala sam, psujui sebe zbog ovog stranog previda i grevito razmiljajui ta bi najpre trebalo da preduzmem. Onda je ajnik poeo da zvidi. Rasejano sam ga povukla i gotovo prosula kljualu vodu po nogama. Prethodno sam tako naglo poskoila, da mi je telefon pao na pod. Ljutito sam podigla slualicu i spustila se u fotelju. Sa druge strane se uo razgovetan smeh. - Izgleda da ti ide savreno - cerekao se. - Znai, stvari stoje toliko loe? Zna ta, draga, mislim da je tvoj stav potpuno pogrean. Trebalo je sve ove godine da ostane u Njujorku i radi za mene kao pravi tehnokrata, poto si za tako neto i stvor ena. Zato ne odustane i prizna da si izgubila opkladu? - Zna li kako proe petao koji prerano zakukurie? - upitala sam briui pod arapom koju sam nekako svukla sa noge. Ubeena sam da ni sam ne eli tako brzu pobedu. Uostalom, i ne ide mi ba tako loe. - Uvek sam se divio tvojoj upomosti da istraje do kraja. Ali, jasno mi je da nisi provalila u sistem, zar ne? - To sada nije tvoja briga, poto sam ubeena da e sve biti u najboljem redu. ak i ako izgubim opkladu, ispuniu deo dogovora i raditi za tebe godinu dana. Samo, ubeena sam da to nije moja sudbina, ve obian dug koji u morati da vratim. Nee ti usp eti da me zatvori u kavez. Tor je nekoliko trenutaka utao, a onda mimo odvratio: - Nikada nisam eleo da te strpam u kavez, draga moja. Poto si se ogradila visokom zidovima, matao sam o tome da ih sruim i podarim ti slobodu. Ne znam kako da te ubedim u to, ali veruj mi da je prava istina. - I zato si me namamio u ovu opkladu? Da me oslobodi tereta koji mi predstavlja ovakva karijera? - Moe da bude ljuta i nepoverljiva, ali je zaista tako. Shvatie to pre ili kasnije. A poto si strano tvrdoglava, svako o staje na svojim pozicijama i tera dalje - zakljuio je mirno. - A sada, ako nema nita protiv, odoh da otvonm slavljeniki ampanjac! Kada smo prekinuli, jo neko vreme sam sedela u mranoj sobi i razmiljala o svemu. Mrzelo me da spremam jelo, pa sam bez veere otila na spavanje. Sada mi je bilo jasno da u dobiti ovu opkladu, bez obzira ta se dogodilo. Ipak, nisam ni ni sanjala da e biti ovako napomo. Rano sledeeg jutra, Tavi je uao u moju staklenu kancelariju na tridesetom spratu. Nervozno je upkao plave uvojke i, drei olju sa kafom, spustio se na stolicu preko puta.

- Razmiljao sam o neemu, pa sam doao.da vidim ta ti kae - rekao je. - Ako hou da pristupim sistemu za obradu, a kompjuter ne prepozna moju ifm, posle treeg pokuaja se iskljuujem, a moj ter minal biva zatvoren. Da li sam u pravu? - Jesi. To je nain na koji obezbeenje spreava neovlaene ljude da pristupe sistemima i naprave dar -mar. - U redu, tako sam i mislio. A kada bih bio ovlaeno lice i sluajno zaboravio ifru? ta bi u tom sluaju pred uzeli? - Dali bi ti novu ifru - odvratila sam bezvoljno. - Samo... nije mi jasno kako e to razreiti problem koji imamo. Bilo koja draga ifra koju bi ti dali omoguila bi ti pristup u samo jedan deo sistema. Sigumo ne bi mogao da provali u zatiene zone, to je na prevashodni cilj. - Tano - potvrdi on uz osmeh. - Ali, da sam osoba iz bezbednosnog sistema, ifra bi me uvela u sve zone, nije li tako? Gledala sam ga bez rei. - Zove se Len Mejz - rekao je - sa brojem terminala tri jedan nula. Kancelarija mu je na jedanaestom spratu, a u petak je otputovao za Taho i vratie se tek posle praznika. Osetila sam kako mi srce uzbueno lupa. -I kako misli da dobije ba njegovu novu ifra? - Pokuau tri puta, kao da idem sa njegovog terminala. Kada me iskljue i zatvore, predstaviu se kao Len Mejz i traiti da mi, zbog nekih problema, dodele novu ifra. Da bi ta ifra mogla da funkcionie u sistemu, potrebna je dozvola koju potpisuje potpredsednik. Poto je, na nesreu, njegov ef takoe odsutan, ti stupa na scenu i stavlja svoj potpis tamo gde je potrebno. - Zato mi nisi doneo to to ljubo rnomo uva u olji? - upitah toboe ljutito. - Prijala bi mi jo jedna kafa, da zna. I... kad ve izlazi napolje, narai formular koji si pominjao. Izgleda da e Lenu Mejzu biti potrebna nova ifra. Kraj godine je vraki nezgodno vreme za bankarske poslove. Ali, Svetska banka je imala sopstveni moto koji je glasio: Ne zatvaramo vrata, sve dok novac ulazi unutra. Tako smo ovih pretprazninih dana radili vie nego obino, kako sitne poslove, tako i velike novane transfere zajedno sa svim ostalim uslugama. Svugde u svetu sumirali su se rezultati, zaostala plaanja i ulaganja koja utiu na smanjenje poreza nisu s e smela odlagati... To bankarsko ludilo uopte nije godilo mojim planovi ma. Sada su sistemi za obradu radili gotovo dvadeset i etiri sata i zaradili vie novca nego u bilo koje doba godine - novca koji u izgubiti ako ne uspem da prodrem u sistem i nekako ga se doepam. Znala sam da e se na Badnje vee sistem za ispitivanje zatvoriti. To je znailo da e i ostali markirani i specifini programi kao to je, na primer, moj, biti rasporeeni ba tamo, gde se poslovalo sa gotovinom. Znai, morala sam proi kroz ta vrata, pre nego to se zatvore. Ali, iako je Tavi ba uoi Badnjeg dana uspeo da provali u sistem, nije mu polo za rakom da deifraje mali, prilino specifian program pomou kojeg bi se dekodirali svi ti silni novani transferi, a mi mogli da oslobodimo gotovinu i deponujemo je na ra zne raune. Pored toga, teko bih mogla pronai ili otvoriti veliki broj rauna iji je trenutni saldo nula, jer bi to bilo vie nego sumnjivo. Bila sam strano nervozna, pa sam od muke poela da grickam nokte. Kroz stakleni zid kancelarije gledala sam u mnogobroje zidne satove u holu koji su prikazivali trenutno vreme u razliitim krajevima sveta. Posmatrala sam kako kazaljka lagano i upomo napreduje, svesna da i moje vreme polako otkucava. Doao je i Badnji dan, a stanje je jo uvek bilo isto. Pavel je ve otputovao da bi izbegao gradsku ludnicu, tako da sam sama podigla slualicu. - Darlink - uo se Lejlin priguen glas - sluaj dobro... Stvar je hitna! Oh, tako sam nesrena, mila! A ti - jo danas mora doi ovamo! - Uspori, Lejla, molim te. Gde da doem? Mislila sam da si u Evropi. - Da, ja sam u Evropi. Ali sada sam ovde, u svojoj spavaoj sobi. Uzdahnula sam i prisetila se da u kriznim situacijam za Lejlu postoji samo jedno glagolsko vreme. - Dobro, draga - odvratih mirno - hajde da idemo korak po korak. Ti si bila u Evropi i sada si se vra tila kui. Gde su Dordija i Tor? Ima li nekog pored tebe ko moe da mi objasni o emu se radi? - Oh, boe, ja tako greim! - dodala je Lejla meajui pri tom ruske i francuske rei. - ori je umesto mene otila u Evropu, a Zoltan... nee ni da razgovara. Zna, darlink, oboje su ljuti na mene. - Zato, Lejla? ta se dogodilo? Zbog ega je Dordija otputovala umesto tebe? Zato mi Tor nije telefonirao, ako se pojavio neki problem? - Tamo gde je on sada nema telefona. Hm... ak i iz zatvora moe da se telefonira , zar ne? Pa, zaista ne znam gde bi mogao da bude... - A da li on zna da si tu? Ovoga puta njen odgovor na francuskom nisam razumela, ali sam shvatila da je ponovo pomenula spavau sobu. - Lejla - odvratih ve pomalo iznervirano - nisam mislila na spavau sobu, nego na Njujork. Zna li on da si se vratila? Ali, to ne bi bila Lejla kada ne bi terala po svome. - On je blizu, draga moja, ali nije u mogunosti da razgovara sa tobom. eli da danas doe u Njujork, kako zna i ume - dodala je na francuskom. - Karta e te ekati na aerodromu, draga. Kada doe, sve u ti objasniti. - Kada doem? - ponovih zaueno. - Lejla, da li ti je jasno da ovde imam posla preko glave i da ne mogu da dolazim u Njujork? Slobodno kai Toru da me pozove, ako ima neto da mi kae. Ne znam o emu se radi, ali ti otvoreno mogu rei da sam iznenaena to te je umeao u sve ovo. - Oh, darlink, ubola si me u srce! - povikala je uvreeno. - Zato mi ne veruje? Kaem ti da treba da doe, a onda u ti sve objasniti. - Sluaj, Lejla - odvratih nervozno - sada ve poinjem da se nerviram. - Telefonirau Toru i ostaviti mu poruku. Ako je tako

hitno, sigumo e me pozvati. I nemoj da se ljuti to ovo kaem, ali on e moi sve da mi objasni na engleskom. - Zar mene nisi razumela? Nisam elela da se raspravljam preko telefona. Zato sam je kratko pozdravila, poslala joj poljubac i prekinula vezu. Odmah potom videla sam da mi druga linija svetli, pa sam mahinalno podigla slualicu potpuno zaboravljajui da mogu ponovo zauti Lejlin glas. Ali, poslednja stvar koju sam oekivala bila je poziv od Petera Paula Karpa, Tavievog biveg pretpostavljenog i sadanjeg efa moje prijateljice Perl. Gospodin Karp me je pozivao na ruak. Po njegovom izbom, sastali smo se u restoranu francuskog naziva, koji bi, preveden na engles ki, glasio Troi koliko moe. Znala sam da je u pitanju mesto na kojem vas, u skladu sa najboljom francuskom tradicijom, konobari slue dva do tri sata i skau na svaki va mig. Karp je zakasnio petnaest minuta, a kada je uao, pozdravio se sa svim konobarima, ali i efom sale koji je odnekud iskrsnuo. Tek tada je priao stolu za kojim sam ga strpljivo ekala. Naravno, nije odmah preao na stvar, ve je askao o vinu i meniju, sve dok nismo izabrali i naruili jelo i pie. Pogledao me je i izvetaeno se nasmeio. - Upravo sam se vratio iz Nemake i uo da si premetena - rekao je. - Upravo tako - odgovorih. - To je odlino mesto, Benksova. Ne treba biti brzoplet i protraiti priliku. Ja znam da cenim svaki posao, jer su Nemci takvi po prirodi. Moji preci su doli ovamo meu prvima... - Zaista? - nadovezah se brzo. - Kakva koincidencija! I moji su bili meu prvim doseljenicima. Slaem se da nikada ne treba da zaboravimo svoje poreklo. Jo smo malo proaskali, a onda je morao da pree na stvar. - Pozvao sam te da te upozorim, Benksova - rekao je naslanjajui se na lakat. - Shvati ovo kao prijateljski razgovor dvoje kolega. Nevolju koju si izazvala teko je opisati, jer je talas ve krenuo i preplavie ceo sistem. Naime, prole nedelje me je zvao Vilingli rekavi da je veoma hitno. Kada sam otiao do njega, rekao mi je: Benksova se ne ali, ovo nije igra. Zna na ta mislim? Na ig ru sa mukarcima u poslovnom svetu. Moda ba zato to sam Nemac, najbolje razumem koliko su ene razliite od nas. Shvata ta hou da kaem? - Ne ba - odvratila sam razmiljajui kako bih rado preskoila ovaj kurs iz biologije. - Znaj da je Vilingli veoma blizak Lorensu, tvom efu. On ga je ak preporuio i za lana Vagabond kluba! Zamislite Vilinglija u tom dmtvu! Izgleda da e uskoro biti pr imljen! -I ta ja tu da uradim? Da ronim suze, ili spreim njegov prijem? To zaista nije moja briga. Kivi je srean zbog toga, Lorens se osea vanim i - svi su zadovoljni. - Svi osim mene - dobaci on natmureno. - Evo, dao sam ti odreene informacije i zbog toga bi trebalo da mi se odui. - ekaj samo da raistimo neke stvari, Karpe - odvratih brzo. - Ne dugujem ti nita, ali obeavam da u te pozvati na ruak, ako ovoga puta bude astio. I da te razoaram: sve ovo mi je rekao sam Kivi, tako da nisam ula nita novo. - A da li si znala - nastavi on uz lukav osmeh - da e Vilingli uskoro biti postavljen na Lorensovo mesto? I to vrlo skoro, Benksova, im se Lorens ustolii na vrhu. - Na vrhu? - ponovih mehaniki. Pokuala sam da glumim ravnodunost, ali sam lepo osetila kako su mi se vilice opustile. Na vrhu ega? Bila sam siguma da ni lanovi Odbora sa svim svojim loim osobinama nisu toliko naivni da postave za predsednika banke jednog beskrupuloznog tipa k ao to je Lorens. To je kao da izaberete lisicu da vam uva kokoinjac. Lukavi Karp je primetio moju zbunjenost. - Sada mi zaista duguje uslugu, jer ovo stvamo nisi znala. Kao to vidi, tvoji dani su odbrojani. Opet e se vratiti na Kivi jev teren, gde e on prvi ponuditi loptu. - Misli servirati - ispravila sam ga nervozno. Bilo mi je jasno da sam gotova i da mi nema ivota sa novim-starim efom. Vie nije bilo smisla pretvarati se pred Karpom: on je o onome ta e se desiti moda znao i vie od mene. No jedno je jasno: sa Kivijem iznad sebe, mogla sam se pozdraviti sa kraom koju sam planirala, zaboraviti opkladu, a to je najgore, i posao koji sam imala. - Dakle, ta je to to si ti eleo? - pitala sam. - Bolje je da kae sada, jer, kako stvari stoje, moda neu jo dugo biti u poziciji da inim usluge. On se nae jo blie i proapta: - Mora je se nekako otarasiti, Benksova! Pouzdano znam da hoe da me uniti! Hoe moj posao i to svi vide. Umreu od ira na elicu, ako budem ekao da mi Vilingli skloni tu napast s vrata. A siguran sam da e tebe posluati. Jedino ti je moe nagovoriti da ode. - Misli li na Perl? - upitala sam, jedva suzdravajui osmeh. - Da, na crnkinju - proita Karp ljutito, izgovarajui re crnkinja na nemakom. - Rad sa njom je daleko od svake saradnje. Ta ena me zaista izluuje i dovodi do usijanja, a ini mi se da me prati ak i u toalet! I sama zna da se niko striktno ne dri pravila, jer nemamo vremena za sve te zakoljice! Ali, ako se u odeljenju naini i najmanji propust, ona je ve tu i obavetava me o svemu . Ubeen sam da je pravi pijun! Od silnog uzbuenja vene na nosu su mu toliko iskoile, da sam se od - mah setila Tavieve prie o njegovoj navici da mre kokain. Ali, istovremeno sam se setila i neeg drugog: njegovog ilegalnog saobraaja kroz kompjuterske sisteme. - A ta je u vaem poslu tako neobino - upitah naivno - da privue jednog pijuna? - Zar misli da ne znam kako si saznala za Frankfurt i na vreme se spasla? - odgovorio mi je pitanjem. - Kako to da se cela stvar zavrila tvojim prelaskom kod Lorensa? Ne misli valjda da Vilingli i ja nismo shvatili ta eli da postigne posebnim krugom? Znamo da hoe da provali u sistem, dekodira ifre i ima slobodan pristup elektronskim transferima. Na taj nain eli da pokae da je njegov, odnosno ceo bezbednosni sistem, najslabij a taka u banci!

Karp je rekao vie nego to je hteo. Ovo je zaista grozna vest. Shvatila sam da mi je Kivi bukvalno za petama, da zna ta rad imo, mada ne i zato. Karp nije bio sposoban da tako neto otkrije, jer je kokain inio svoje. Morala sam odmah da reagujem. - Peter Paule - rekla sam ljubazno - ja nisam tako bliska sa Perl koliko se tebi ini, ali mislim da mogu pronai nain kako da je udaljim iz tvog odeljenja. ta bi rekao kada bih joj odmah pronala novi posao? - Bio bih ti beskrajno zahvalan, Benksova. Tvoj odani rob. - Uiniu sve to mogu - odvratih pitajui se kako da se to bre izvuem iz ovoga. No, znala sam da neto moram traiti za uzvrat. - Ako odrim obeanje, ti i Kivi ete prestati sa zaverama i spletkarenjem. Rat izmeu ode ljenja treba da se zaustavi, bar dok ne zavrimo ovaj projekat. Naravno, do tada ne moe povratiti ni Tavia. U redu? - Apsolutno - odvratio je iskreno. - Veruj mi da na njega nisam ni pomislio. Malo sutra!, pomislih u sebi, ali glasno odvratih: - Potpuno ti verujem, Karpe. Odmah posle ruka, pozvala sam Tavia u kancelariju. Izgledao je prilino turobno. - elim da posebno oznaite sve ifre pomou kojih ste pristupili odreenim programima i fajlovima - rekla sam. - Kivi i Karp su nekako prokljuvili ta radimo, ukljuujui i samu Perl i njene namere. Ne znam, zaista... Ako nisu podmitili nekoga u timu, onda nas prate na nekom od programa. - Odmah u to uraditi - odvrati Tavi spremno. - Samo... pre toga bih eleo neto da ti kaem. Zna... danas me je Kivi izveo na ruak. Iznenaeno ga odmerih. - Znai, u pitanju je strategija - promrmljala sam. - Mene je Karp pozvao na ruak i traio odreenu uslugu. ta je hteo ovaj prokletnik? - Ponudio mi je posao. U stvari, "ponuditi nije prava re, jer mi je otvoreno pretio. - Pretio? - ponovila sam zapanjeno. - ta podrazumeva pod tim? - U trenutku kada nam uspe i proemo i najkomplikovanije ifre, Lorens e traiti zvanian izvetaj o svakom koraku koji smo napravili. Naravno, grupa e se odmah raspasti, a ja... Kivi je rekao da mogu da preem kod njega, a ako ne elim, biu smesta vraen kod Karpa. Oh, kakva nemogua situacjja! - Nemoj ni da razmilja o tome - pokuala sam da ga umirim. - ak i ako se tim stvamo raspadne, moe ostati ovde i raditi sa mnom na sledeem projektu. - Mislim da za tebe nee biti sledeeg projekta, Veriti. Ovoga puta su se ba zainatili i odluiii da te se ree. Koliko sam shvatio, i Perl treba da ti se pridmi. Divno. Ta dva dripca se ba ne ale. Prvo trae da im izmim Perl, a onda sam ja na redu. A iza svega je staj ao Lorens, jer bez njegovog blagoslova, Kivi ne bi smeo tako da se ponaa. Kakvo kopile! - U stvari - rekoh to sam mimije mogla - ve radim na neemu drugom. Priala sam ti ve o svojoj opkladi sa doktorom Torom, ali ti nisam pomenula kakvi su ulozi. - Voleo bih da nikada nisam ni uo za tu prokletu opkladu - odvratio je turobno. - Koga je briga za vae uloge? Sve je to tako daleko od mene. Najvie od svega se plaim da u zavriti u zatvom, ili e me, kao nepoeljnog stranca, deportovati iz Amerik e. Sve to sam do sada uinio bie nevano, optuie me da sam hteo da opljakam banku! - Iz toga se moe izvui kad god zaeli - ubeivala sam ga. - Ja ipak neu odustati, jer sam dala re: ako Tor izgubi, obezbedie mi posao kod federalaca i to ba onaj koji mi je izmakao zahvaljujui Kiviju. U sluaju da izgubim, morau da radim za Tora godinu dana. Mladievo lice se iznenada razvedri. - Da radi za Tora? - upita sav oduevljen. - Oh, to mi se ne ini kao neka kazna! Samo kada bih bio u situaciji da ga sretnem, stisnem mu ruku i porazgovaram sa tim genijem! ini mi se da posle toga ne bih alio da umrem i odem pravo u raj. ekao sam pogodan trenutak da te pitam da li bi, poto ste dobri poznanici, tako neto moglo da se uredi... - Nije iskljueno - odvratih. - Samo, prvo mora da ode tamo i razbije tu prokletu ifru. Perl je ula u kancelariju oko pet, besna kao ris. - Dakle, ta ti je rekao onaj beskimenjak? - Traio je da te sklonim to dalje od njega i naem ti d rugi posao. - Da me skloni? A gde? - Bilo gde! I u Sibir ako treba! To mu je najmanja briga, veruj mi. Kae da ga izluuje i prati ga ak do toaleta. - To je prokleta la! - ljutnu se Perl. - Moda sam jednom ili dvaput samo ekala ispred mukog toaleta, ali... - I bie sklonjena - prekinuh je sa osmehom. - Morala sam da se sloim sa njegovim zahtevom i obeam da u te povui. Naravno, to je samo zakratko, jer nismo u situaciji da se preganjamo sa Karpom i Kivijem. Vreme nam bukvalno istie. Ako vee ras ne provalimo ifru, sigumo gubim opkladu. Ne znam kako, ali e T or odmah znati celokupnu situaciju i - gotova sam. Moda u moi da sklonim neto para sa strane i pokaem Kiviju i Karpu da sistem ima rupa, kao to sam prvobitno i zamislila. Ali, onda e cela banka skoiti na mene i svi e se utrkivati da mi to pre slome vrat. Nee im trebati dugo da shvate i ostalo... Ako do tada ne budem imala keca u rukavu, morau poto-poto da napustim grad. - Veeras? - ponovi Perl zaprepaeno. - Zaista ne mogu da verujem, eeru. Treba nam bar jo dve-tri nedelje rada. Ne znam... ali o tome sam stalno mislila kao o nekoj igri. Tek sada mi je jasno koliko je sve ozbiljno. Ti nikada ne odustaje, zar ne? - Da se kladimo? - dobacila sam uz usiljen osmeh. Bila sam nervozna, jer me je za manje od mesec dana ta glupa opklada bacila u pravi haos. Kako je Tor uspeo da me ubedi u to za

samo dvadeset i etiri asa? Pre samo mesec dana, bila sam na najviem poloaju koji je neka ena zauzimala u najveoj banci na svetu. Sav ivot sam provela uei se bankarstvu, dobro sam savladala tehnologiju i imala dvanaestogodinje iskustvo. Sve je garantovalo izuzetno uspenu karijeru. A sada, tek neto malo pre ponoi, morala sam ili da opljakam banku, ili budem u avionu za Njujork spremajui se da nekome sluim. I to sve zbog Tora koji je moj prkos i elju za revanom zaas preobratio u meunarodnu osvetu! Blagi boe, da li sam uopte pri svesti! Prenulo me je lagano kucanje na vratima. Kroz stakleni zid se nita nije moglo nazreti, jer su gotovo sva svetla u hodnicima bila pogaena. Banka je zatvorena, a ljudi su slavili praznik u krugu svojih porodica. Perl i ja smo se zagledale u nejasnu senku koja se pomerala. - ta emo rei ako je Karp na vratima? - upitala me ja apatom. - ta ovde radimo tako kasno? - Razgovaramo o tvom novom poslu - promrmljah jedva ujno. Klimnula je glavom i polako otvorila vrata. Na pragu je stajao Tavi, ruku punih papira sa odtampanim ciframa i znacima. utke je uao u kancelariju i spustio gomilu na pisai sto. Odmah sam naslutila ta je u pitanju i srce poe uzbueno da mi kuca. - Deifrovali smo sve posebne zatite, madam. Otvorili smo i nekoliko rauna, tako da neki znaajniji depoziti mogu biti prebaeni ve noas. Perl mi prui ruke i ja ih snano stegoh. - Sudbina - kazala sam kratko. Duboko sam uzdahnula nadajui se da nismo zakasnili. Telefonirala sam u cvearu i naruila simfoniju u belom: hrizanteme, ljiljane, narcise, bele zumbule, kao i jednu granu trenje u cvatu. To je moje meseno sledovanje, pa je ovek u cveari bio prilino zbunjen. Istina, veoma retko sam pozivala ljude u svoj dom, u svoju kulu u oblacima u kojoj sam nalazila mir i oslobaala se svakodnevnih pritisaka i stresova. Ali, pomislila sam da e biti bolje ako Perl, Tavi i ja doemo ovamo, nego da ostanemo u praznom Centr u, uz hladnu picu i stalno mislei na to ta e se dogoditi ako nas neko otkrije. Nazvala sam zatim prodavnicu pia i naruila hladan ampanjac, a iz restorana Seuan nekoliko specijaliteta koje je vlasnik , gospodin Hsu, posebno preporuio za praznik. Kada sam napokon stigla kui, paket iz vinarije i korpa sa cveem ve su bili pred vratima, dok je gospodin Hsu sedeo pored velike kutije na stepenitu. im me je ugledao, ustao je i ljubazno se osmehnuo. - Gospoice, lino sam doneo narudbinu, poto sam upravo krenuo kui. -Veoma ste ljubazni - odvratila sam otkljuavajui. - Da li ste raspoloeni za au ampanjca? - Ne, hvala. ena me eka, a ve kasnim. Samo, pre nego to krenem, eleo bih neto da vas pitam i nadam se da mi neete zameriti. Koliko osoba ete imati na veeri? - Jo dve - odvratih. - A zato pitate, gospodine Hsu? - Upravo sam tako neto i rekao eni: gospoica Veri naruuje za trideset, ak i kada ima deset puta manje gostiju. A ona je luckasta i nee da mi poveruje. Kada jedanput doete u restoran, morate joj objasniti svoju filozofiju. Meni se to dopada, tako je ameriki. - Mislite, bolje je da bude previe nego da nedostaje, zar ne? - Da. Ta amerika deviza mi se veoma dopada. Ako se budem rukovodio njome, jednoga dana u stvamo biti bogat. Nisam elela da objanjavam Kinezu kako svi kompjuterski zaluenici i ljudi slini meni imaju svoje mane i razloge za ovakvo ponaanje. Lepe je bilo da ga u ovo praznino vee pustim da ve ruje u svoj kapitalistiki san. Utiv kao i svi njegovi sunarodnici, pomogao mi je da unesem pakete u sta n, poeleo mi srean praznik i otiao. Imala sam samo toliko vremena da stavim cvee u vaze, izvadim ampanjac i stavim jelo da se podgreje. Gotovo na juri sam se istuirala, stavila omiljenu kolonjsku vodu i navukla meki kamirski demper u kojem sam se najprijatnije oseala. Ba u tom trenutku, zaulo se zvono na vratima. Znala sam da su to Perl i Tavi i pourila sam da otvorim. Ona je nosila plameno-zeleni demper od angore koji me je podseao na mantil za kupanje, dok je Tavi bio u majici na kojoj je pisalo Pravi ovek Jede Samo Beluga Kavijar. Odmah smo otvorili ampanjac, postavili sto, a inije sa hranom poreali po sredini. Trebalo je prezalogajiti neto i opustit i se, pre nego to ponemo odlunu kompjutersku bitku. - Sedei na vrhu ove zgrade, okruena cveem, ampanjcem i lepim jelima, ne mogu, a da se ne osv rnem na svoj ivot i karijeru uopte - ree Perl tiho. - Iz ove perspektive mi se onaj gmizavac Karp ini tako beznaajnim. - Moda - odvrati Tavi zamiljeno. - Ali, modema tehnologija je pravo udo. Da te sada pozovu iz banke, vratila bi se u stvamost bre nego to i pomilja. Nije ni slutio koliko je u pravu. Jedan telefonski poziv oveku zaista moe da izmeni ivot. Oko devet smo bili u mojoj radnoj sobi. Tavi je sedeo za kompjuterom, sav napet i uznemiren. Perl i ja smo pravi umor i omamljenost izazvanu ampanjcem presecale jakom crnom kafom i s vremena na vreme posmatrale ta on radi. - Ovaj kompjuter kojeg zove arls je zaista poseban, Veri - iscerio se. - Upravo sada mi je saoptio kako oekuje da bude plaen za svoj prekovremeni rad. Naime, neto ranije sam se dogovorila sa blizancima da ostave arlsa malo due u radu, kako bismo preko njega mogli da proverimo neke stvari u baninim sistemima i otvorimo nove raune. Poto je banka svakodnevno primala klijente, standardne procedure otvaranja rauna su bile uobiajena stvar, tako da nije postojala opasnost da u tom delu privuemo sumnju.

Sada smo morali doi do tog novca od elektronskih transfera, im nae programske promene budu prebaene u ive operacije. S obzirom da do pet sati, kada je probijena ifra, nismo znali koji e to programi biti, urili smo da ubeleimo sve promene, o bavimo kancelarijske formalnosti i obavestimo Centar da one veeras stupaju na snagu. S druge strane, mora se priznati da je ovo bilo najpovoljnije doba u godini za ubacivanje promena u poslednji as. Svaki sistem sadri ogroman broj komponenti koje je gotovo nemogue pratiti. Ni sistem za elektronski prenos novca nije izuzetak, pa sam s e nadala da emo uspeti da iskoristimo izmene i ubacimo ifre pre ponoi, a zatim presretnemo novane transfere i razbacamo novac na razliite raune. Ali, oko deset je sve krenulo naopako. Iako je napolju bila magla, Perl i ja smo stajale na terasi i pokuavale da se rashladimo. Dan je bio naporan i reklo bi se histerian, tako da smo se nalazile na kraju snaga. Tavi je jo uvek radio za kompjuterom. Ba je dao arlsu dozvolu za povlaenje i kop irao listu koju je upravo dobio iz Njujorka... Odjednom smo zauli njegov ljutit glas. - Prokleti bili! - vikao je. - Prokleti bili! Utrale smo unutra i ugledale ga kako nepomino sedi i gleda u ekran. - ta se dogodilo? - upitah, dok sam obilazila oko stola kako bih videla ta ga je razljutilo. Samo je odmahnuo mkom i pokazao na kmpna, zelena slova koja su svetlucala ispred naih oiju. Nestrpljivo sam proitala kratak tekst napisan u etiri reda. OVAJ PROGRAM SVETSKE BANKE SADA SE ZATVARA. ELIMO VAM SREAN BOI I PRIJATNE PRAZNIKE! -Doavola! - zavapio je. - Nismo stigli da ubacimo sve to je potrebno i sada e nam propasti sav trud! Prokleti bili, zatvorili su dva sata ranije! - Sranje - promrmljah, jo uvek ukoeno posmatrajui ekran. Jednostavno nisam znala ta da kaem ili preduzmem... ini mi se da se nikada u svom ivotu nisam oseala tako bespomono. - A mi bazamo okolo, pijemo ampanjac i astimo se kineskim specijalitetima - dodade Perl razoarano. - Mogli biste da mi kaete ta to, u stvari, znai? ta se dogaa? - Sa mesta na kojem si, moe uti snove svoje - ree Tavi. - Strah i strava, i beg i pad i mnotvo snova... -ta to treba da znai? - prekide ga Perl nestrpljivo. - O emu govori? - To je Dilan Tomas, draga moja - odvrati on turobno. - Znai da je na sistem gotov, na projekat mrtav, a ni nama se bolje ne pie. Potpuno smo ugasili... Ustao je i kao u transu izaao iz sobe, uopte nas ne pogledavi. - Da li je to tano? - upita me Perl. - Zar zaista nita ne moemo da uradimo? - Ne znam - odvratih kratko, jo uvek gledajui u ekran. - Zaista nita ne znam. Bilo je ve jedanaest sati i Perl je kazala Taviu da e ga gaati aom za ampanjac ako jo jednom pone reenicu reima: Da smo samo imali... Upravo tada mi je sinula ideja. Moda je liila na zrnce peska odneto vetrom koje sada treba pronai, ali ako... Bila sam reena na sve, sedenje izmeu etiri zida, nerviranje i ekanje da prou praznici. -Bobi, ume li da pie objektni kod? - upitah Tavia. -Neto malo, mada mi je to nekada bio hobi. -ta je objektni kod? - odmah se ubaci Perl. - Mainski jezik - odvrati on spremno. - To je ono to drugi programi pretvaraju u bite i bajte ili, ako hoe preciznije, inst rukcije za izvrenje i nareenja koja maina moe da razume i odradi ih. -I ta si sada smislila? - nestrpljivo me upita Perl, iako jo uvek nisam skidala pogled sa Tavia. - Moe li da skine objektni kod sa programa koji si napisao i ubaci ga u ovu, ve postojeu datoteku sa izvo rnim kodom? Naravno, sve bi trebalo da izgleda kao da je kompilacija ve spremna i eka samo da se ukljui u rad... Sve se moe srediti, madam - odvratio je cinino. - Ali, u tom sluaju, moramo otii ba u odeljenje za programiranje, oboriti program elektronskih transfera koji neprestano radi i ubaciti sve to je potrebno. Samo, nisam siguran da e nas tamo doekat i rairenih mku, pogotovo kada im kaemo da smo doli da spustimo ceo sistem, jer imamo nameru da izvrimo neke promene i ba veeras opljakamo banku. - Nisam to mislila - rekoh, ne obraajui panju na njegov ton. - Htela sam da znam da li sada, dok sistem radi, moe da ubaci sve te promene? Odmerio me je zapanjeno, a onda poeo da se smeje. - Ti se, naravno, ali, zar ne? -Prevod, molim! - upade Perl nervozno. - Zaista ne mogu da vas pratim! - To je prava ludost! - dodade Tavi jetko. - U pitanju su virtuelne maine sa stotinama aktivnih perife rnih ureaja koji rade u sklopu sistema, milionima podataka koji se upravo obrauju, raznim pregradama i odeljcima, prebacivanjima stranica programa izmeu glavne i pomone memorije i... - Hej, zaustavi se! - prekide ga Perl otro. - Mislila sam da mi objasni jednostavnim, narodski razumljivim jezikom. - Pa... recimo - nastavio je razdraeno - to je kao da neki koarkaki tim odjednom baca milione lopti koje se kreu brzinom svetlosti. Unos promena u ovakve maine za vreme njihovog rada poredio bih sa hi rurgom koji sloenu operaciju obavlja trei.

- Izvanredno poreenje - pohvalila sam ga. - Nego, da budemo malo ozbiljni. Moe li ti to da obavi ako te odvedem do glavnog kompjutera? Mladi odluno odmahnu glavom. - Ja jesam lud, ali ne toliko - rekao je mirno. - Osim toga, ne postoji nikakva ansa da uemo u sistem sa terminala ovog tipa. - Znam, i tako neto nisam ni predlagala - odvratih sa osmehom. - Mislila sam da to obavimo lino. - Misli, u sali za programiranje? - dodade Perl zapanjeno. Tavi ljutito poskoi, zguva neki papir i baci ga na pod. - Ne, ne i jo jednom ne! - povikao je. - To je apsolutno nemogue! - dodao je histerino i moram priznati da sam ga razumela. Situacija je bila izuzetno osetljiva. Ako bismo u naem poslednjem pokuaju da neto uradimo napravili i najmanju greku, ceo sistem bi se jednostavno sruio, to bi bila prava nona mora i velika tragedija. Naravno, to ne znai samo unitavanje maina, ve i celokupnog prometa kao i svih moguih transakcija koje se obavljaju u Svetskoj banci. I na kraju, ako bi se neto slino dogodilo, ne bismo mogli da promaknemo deu rnim slubenicima i uvarima i - sve bi bilo gotovo. Upali bismo u zamku koju smo sami napravili, bez anse da se izvuemo. - U pravu si - rekoh kratko Taviu. - Ne mogu traiti da pokua neto tako opasno. Luda sam to sam uopte na to i pomislila. - Mislim da te je opklada u potpunosti zanela - nastavi Tavi mirnije. - Naravno, da je kojim sluajem tu tvoj genijalni prijatelj doktor Tor, sve bi moglo biti drugaije. Hou da kaem da bi on mogao da uradi ono to eli, jer je ba toj temi posvetio jednu od svojih knjiga. Divno! A ja nisam posluala njegov savet i otila sam! Dodue, ostavila sam mu poruku na sekretarici, ali... Uostalom, bilo j e teko poverovati da bi Tor seo u avion i do leteo ovamo da mi pomogne. Povrh svega, mi smo konkurenti, kako je rado voleo da istie. Ba tada je zazvonio telefon. Iako nisam elela da preterujem, imala sam udan oseaj, odnosno slutnju ko bi eventualno mogao biti... Zato sam Taviu dala znak da se j avi. - Neki momak po imenu Lobaevski - rekao je pokrivajui akom donji deo slualice. - Kae da je vrlo hitno. Osetila sam kako mi se grlo sui i krenula prema telefonu. Nisam znala kako, ali je Tor na udaljenosti od tri hiljade milja o setio da je dobio opkladu. Jer, ovo je jedna od njegovih predstava... - O, Nikolaje Ivanoviu - pozdravila sam ga, znajui na kog Lobaevskog je mislio. - Zaista je lepo to vas ponovo ujem! Nismo se videli - igrala sam malu ulogu - jo od one rasprave o Euklidovoj matematici, zar ne? Samo... ne mogu da se setim da li je to bilo 1850? - Ne, nego 1832 - odvrati on suvo i bez elje da nastavimo. - Zar ti ne ume da se javi? - upitao je prekorno. - Ostavila sam poruku na sekretarici - rekoh isto tako kratko i odseno. - Osim toga, imala sam puno problema. - Poslao sam ti hitnu poruku i oekivao da bude toliko uviavna da vidi ta je u pitanju. Bar to si mogla da uini. - Ne znam da li je ba tako. Traio si da bez rei ostavim sve, sednem na avion i bre -bolje doem u Njujork. Naravno da sam se pobunila. Izgleda da si zaboravio da imam posao i da radim? Opkladu da ne pominjem... Tavi me je posmatrao irom otvorenih oiju, poto je na osnovu razgovora shvatio o kome se radi. - Kao to sam rekao, od tebe sam se tome najmanje nadao - ponovi Tor osorno. - Konano, da li se mogu izvui iz ove strane magle i popeti se gore? Naravno, pod pretpostavkom da tvoj gost ili gosti nemaju nita protiv. ini mi se da sam u sekundi prestala da diem. - A gde si ti? - upitah jedva ujno. - Kod kioska za novine nedaleko od zgrade - rekao je kratko. - Nikada ranije nisam video ovaj grad, a ini mi se da neu ni ovog puta. Jesi li sigurna da se oko nas nalazi ba pravi grad? Od aerodroma dovde nije se video ni prst pred okom, da zna. Nije mi jasno kako se avion uopte prizemljio. Za trenutak sam zatvorila oi i rakom prekrila slualicu. - Hvala ti, boe! - proaputala sam i namignula Taviu koji me je netremice posrnatrao. - Kakva sluajnost - rekoh sklanjajui ruku. - A moda je u pitanju telepatija, poto smo upravo raspravljali o fenomenu koji si jednom opisao. Zato te oekujemo sa nestrpljenjem. Nikada u ivotu me neiji dolazak nije radovao kao tog puta. Kada sam zaula zujanje interfona i njegov glas, pritisnu la sam dugme i pourila do ulaznih vrata. Nestrpljivo sam ekala da se lift zaustavi i - konano sam ga ugledala. Na sebi je imao elegantni zimski kaput od kamira, dok su mu se uvojci boje bakra udno presijavali na svetlosti neona. Srdano smo se zagrlili, a onda sam mu uzela kaput i povela ga u sobu. Posle upoznavanja, Tavi je jo uvek nepomino stajao, fasciniran toliko eljenim susretom sa svojim idolom, koga je Perl jedva primetno odmeravala ispod oka. Predloila sam im da preu u dnevnu sobu, gde su na miru mogli da askaju sa Torom i ispriaju mu ta nam se desilo. Ja sam se uputila u kuhinju, reena da isteram stvari do kraja. - armantno mesto - ula sam Zoltana iza svojih lea. - Devianski belo... podsea me na istoimeni odeljak u Mobi Diku. Savreno odgovara tvojoj linosti, draga. Bez obzira na njegov cinini smisao za humor - i to uvek na moj raun - znala sam sledee: ak i da nije bio moj mentor sve ove godine, da me nije uhvatio u mreu glupe opklade koja me je preokupirala, da nije traio da sve ostavim i dojurim u Njujork z bog neega... znala sam da me nikada ne bi ostavio u nevolji slinoj ovoj veeranjoj. To je velika stvar, jer je zbog svog fascinantnog znanja i sposobnosti mogao otvoreno da trijumfuje. Zato sam se ponadala, jer se njegovim dolaskom sve promenilo. Sada je ta neizvesnost koja je strujala svuda okolo bila zaista magina i Tavi i ja smo je dobro osetili. U kuhinji sam na miru pregledala sve brojeve saradnika, operatera kao i drugih ljudi iz najbliih odeljenja sa kojima sam saraivala. Na kraju sam nala kuni broj efa svih operatera kog smo mogli pozvati u svako doba, ako bi dolo do nekih ozbiljnijih problema u radu kompjuterskog sistema. Znala sam da ak Gibs ima enu i petoro male dece koji su najvie od svega bili eljni

njegovog prisustva. Zbog toga sam znala da sada, na Badnje vee, nee biti oduevljen veu o tobonjim problemima koju sam elela da mu serviram. - ak, ovde Veriti Benks iz Elektronskih transfera - rekla sam, im se javio na telefon. - Neprijatno mi je to moram da te zovem ovako kasno i uznemiravam na praznino vee, ali ini mi se da je dolo do problema u radu. Na drugoj strani je zavladala tiina, tako da sam mogla da ujem veselu deiju galamu u pozadini, ali i zaprepaeni glas nje gove ene koja je sigurno bila u blizini. - Ne mogu da verujem - kazala je ljutito. - Pa zar na Badnje vee! - U redu je - odvrati ak sa uzdahom. - Uzmimo da su to negativne strane profesije, zar ne? - dodao je trudei se da mu glas zvui ravnoduno. - Da li problem moe da razrei neko od operatera? Naravno, mislio je na deume operatere u Centru, to je sasvim normalno. Znala sam da je stanovao na d rugoj strani zaliva, u Valnut Kriku, vie od sat vremena vonje. - Naalost, mislim da je u pitanju neto komplikovanije - odvratila sam. - Izgleda da jedna od tehnikih jedinica ne radi dobro, ali ne moemo da oborimo sistem i pokuamo da je zamenimo. Zna i sam da je zbog kraja godine prava ludnica i da je atmosfera prilino usijana. Ako ponemo da iskljuujemo pojedine periferijske j edinice, moemo izazvati krah celokupnog sistema. Isto tako, nismo sigurni ta bi se desilo ako doe do sluajne greke... Naravno, operateri bi uspostavili predanje stanje, ali u meuvremenu... - To su loe kombinacije - prekide me ak nervozno - jer nije nimalo lako uspostaviti preanje stanje. Prokletstvo! To je ono to sam elela da ujem! Ako uspemo u svom naumu i malo skrenemo novane transakcije ubacujui promene koje smo spremili, trebae im nedelje, a moda i vie od mesec dana da uspostave redovno stanje. Ako bi ak morao sve da zaustavi, banka bi izgubila desetine hiljada dolara, a vest bi se katastrofalno odrazila na ugled institucije i sve ono to je predstavljala u finansijskom svetu. - Izgleda da treba angaovati nekog inenjera odravanja - rekoh, jer je to aku ilo na ruku i na neki nain ga oslobaalo odgovomosti. - Mislim da situacija zahteva i prisustvo nekog od direktora, jer stvari mogu da se iskomplikuju. -Slaem se - odvratio je tiho, dok se iz pozadine mogao uti ljutiti glas njegove ene. - Ti sada nee ii tamo i taka! Da sedne u kola i ostavi porodicu za praznik! To neu dozvoliti, da zna! Sada je bio trenutak da bacim udicu... -Zna ta - rekla sam - palo mi je na pamet da odem tamo umesto tebe. Poto ivim na pet minuta od banke, to nee biti nikakav problem. Osim toga, nemam malu decu koja oekuju da se Deda Mraz spusti kroz dimnjak i donese im boine poklone. Naravno, ako bude neto ozbiljno, morau ponovo da te pozovem. -Oh, to bi bilo sjajno! - ula sam ga. - Zaista bi to uradila, Veriti? -Naravno da bih. Pretpostavljam da bi i ti meni pomogao u slinoj situaciji. Znai, imam tvoju dozvolu da povedem inenjera sa sobom? - Naravno. Martineli je noas ef smene i nee biti nikakvih problema. Odmah u mu telefonirati o objasniti o emu se radi. I d a zna da veoma cenim to si uskoila umesto mene, Veriti. -Nema problema - odvratih. - Nadam se da e sve biti u redu. Sa olakanjem sam spustila slualicu i krenula u dnevnu sobu. Tor je askao sa mojim prijateljima i smeio se. - Tvoje kolege su mi upravo objasnile situaciju, draga - rekao je, im me je ugledao. - Po tome zakljuujem da ste me doekali rairenih mku. Izgleda da je sudbina genija da mora neprestano da se dokazuje, zar ne? Ne mari, zna da sam uvek na usluzi. A li ne zaboravi, pilence, da mi u tom sluaju duguje veliku uslu gu. Nisam bila raspoloena za beskorisna nadmudrivanja, jer nam je vreme isticalo. - Onda hajdemo - rekoh kratko. - Maine nas eljno oekuju. Bilo je interesantno videti kako jedan telefonski poziv moe sve da razrei i otvori put do najskrovitijih mesta. Poto smo, u sluaju da nam zatrebaju, ostavili Perl i Tavia u stanu, pourili smo do banke. Tor je iao iza mene malo pognute glave i nosei u rukama tanu sa papirima i objektnim kodom koji smo morali da ubacimo u program. Na sebi je imao pohabani trenkot koji smo pozajmili od Tavia, kako ne bi liio na tekija, ve na obinog, pomalo smuenog inenjera odravanja. Poto je ak sve sredio telefonom, bez problema smo se popeli do osvetljenih prostorija Centra. - ef kae da ima nekih problema - obratio nam se Martineli koji je vodio nonu smenu. Bucmasti Italijan sa tipino vojnikom frizurom, obuen u dins, nadgledao je celokupnu tehniku opremu milionske vrednosti koja je zauzimala hiljade kvadrata i cela tri sprata zgrade Svetske banke. Videvi Tora kako seda za sto i otvara torbu, on dodade: - Mi smo sve proverili, ali nismo nali nita sumnjivo. Sada je trebalo ostati hladnokrvan. - Dobili smo poruku o greci kada smo pokuali da se prikljuimo na drajv sedamdeset - rekoh mirno. - Moda ste ipak neto prevideli. Odmah se naroguio i ponovo se zagledao u list koji je drao u mkama. - Mislim da u naem sistemu nemamo takav drajv - rekao je. - Na ovoj listi treba da su sve posebne jedinice. Trudila sam se da glumim zauenost, mada sam znala da je u pravu. Moj je dini cilj je bio da Tom obezbedim pristup sistemu i nekako preem ovog nadobudnog Italijana. - Mora biti da je u pitanju neki problem - rekla sam samouvereno. - Mislim da je zapelo kod novanih transfera koje program prihvata, ali nakon toga nekako nestane adresa mesta na koje taj novac treba da stigne. Da li su operateri iskljuivali perifeme ureaje?

- Niko ne sme da se igra sa sistemom - odvrati on ozbiljno, tapkajui prstima po najbliem proceso ru. - Ovde se nalazi centralna jedinica koja je ujedno i glavna datoteka sistema za elektronske transfere. Koliko se ja razumem, sve je apsolutno pouzdano, ispravno i u potpunosti osigurano. - Osim ako neko nije odluio da nam napravi smetnje koje kasnije mogu stvoriti pravu zbrku - prozborih zamiljeno. - Zato sam angaovala ovog inenjera koji ne bi trebalo da sedi i gubi vreme. Dajte mu dozvolu da pristupi detektoru kvara i izvri detaljnu kontrolu. Detektor kvara je dijagnostiki program koji radi na principu kompjuterskog lekara: za vreme rada raznih programa bi o je prisutan u mainama i lagano ispitivao ima li obolelih mesta. Ali u proceduri pristupa postojao je takozvani supervizor, iju je dozvolu morao dobiti svako ko je eleo da aktivira detektor kvara. Upravo takvo odobrenje sam traila od Martinelija, jer mi je Tor rekao da mora imati slobodan pristup. Ostalo je bio posao genija. Mrmljajui neto o enama i privlanim poslovima na brodovima, Martineli otvori jedan pretinac, izvadi karticu iz posebne kut ije i lagano je provue kroz leb na staklenim vratima sa desne strane. U osvetljenoj prostoriji nalazio se veliki komandni pult. - Zahvaljujem, u redu je - ljubazno ree Tor koji se tu naao gotovo u dva koraka. - Imate li moda cigaretu? - namerno upitah Italijana, jer je sam bio strastveni pua. Htela sam da ga podsetim na to, dobro znajui da je ovde, zbog neprestane kontrole temperature i sastava vazduha, puenje najstroe zabranjeno. - Sva ova uzbuenja su me ba iscrpla. Nije nita govorio, ve je za trenutak bacio pogled prema Tom. - Pustimo tog tipa da zaradi svoju dnevnicu - rekoh. - Ionako je prilino skup. Oh, sve bih dala za kafu i cigaretu! Martineli nije nita rekao, ali je poao sa mnom do ajne kuhinje odmah tu, na dmgoj strani hodnika. Pokuala sam da ga zadr im priom i ulagivanjem, pa sam bez mere hvalila i cigarete koje je puio. Poto su zidovi bili od stakla, krajikom oka sam mogla da vidim da se Tor zadubio u posao. Zamiljala sam njegove tanke prste kako lete preko tastature i jedva ujno odahnula. Nisam n i elela da pomislim ta bi se desilo da sluajno pogrei i sve odjednom krene naopako. Martinelija sam zadrala najdue to sam mogla. Podsticala sam ga da govori o svemu i svaemu, tako da sam ula i najnoviji izvetaj o meubankarskom takmienju u kuglanju. Kafa je bila grozna, ali popila sam je za dobro nae stvari. Kada smo se najzad vratili, Tor je jo uvek radio. Bila je srea da se Martineli zadrao u razgovoru sa nekim operaterom, tak o da sam mu brzo prila i lagano ga dodimula po ramenu. - Dakle, Abelarde - upitala sam glasno. - Kako ide? - Zavravam, Eloiza - odvratio je oholo. Posmatrajui ga iz profila, primetila sam da mu je lice blee nego obino, a elo oroeno jedva primetnim kapljicama znoja. Pomolila sam se da sada, pri kraju, sve bude u redu. Ovla sam pogledala gusto ispisanu listu pred njim. Bio je to papir koji mu je veeras dao Tavi i koji ranije nije video sa gusto iskucanim heksadecimalnim brojevima ifara, koji su za mene bili panska sela. Tor je na marginama crvenim mastilom navrljao neke primedbe. Iako bi veina ljudi pomislila da je u pitanju puko krabanje, dobro sam znala da od stopostotne tanosti tih napomena zavisi moja dalja sudbina. - Jeste li pronali ta je u pitanju? - upita Martineli prilazei. - Mi smo eljali sve po redu, ali nismo nali nita sumnjivo. ta ste utvrdili? - Elementame stvari, dragi moj - odvrati Tor, dok je, na moje veliko olakanje, zatvarao sistem. - Promenio sam neke oznake na ureajima i pojaao sumnjiva mesta. - Nemogue - odvrati Martineli. - Mislim... to ste uradili, a... program je nesmetano funkcionisao? - Nita naroito, prijatelju. Ako bude potrebno, pozovite me u bilo koje doba! Jedva sam ekala da se naemo u liftu i spustimo se dole u garau. Tek kada je trebalo da sednem u kola, shvatila sam da mi s e tresu i rake i noge. Pre nego to sam upalila motor, duboko sam udahnula pokuavajui da se smirim. Bila sam toliko napeta, da sam svakog trenutka oekivala da kompjuteri polude, ovi gore shvate prevar u, a mi zaujemo alarm i ispred kola ugledamo sputenu rampu. Ali, nije se dogodilo nita od toga. Poto se rampa lagano podigla, isterala sam kola na ulicu. Tokom celog puta, Tor je bio utljiv. U trenutku mi se uinilo da glumimo u nekoj sceni kriminalistikog filma, jer su uzbue nje i neizvesnost dostigli vrhunac. Pitala sam se da li j e i on uplaen koliko i ja. Nadam se da prokleti sistem nee prestati da radi, na primer, u tri ujutru - rekoh, vozei kroz maglu gustu kao testo. - To se zove zahvalnost - odvrati on kratko. - Podseam te da sam preleteo hiljade milja, draga moja. Onda si me usred noi odvela da ti pomognem, a sada si jo i nepoverljiva. - Kada doemo u stan, pokloniu ti omiljeno pie. - Mi ne idemo u tvoj stan koji me, iskreno reeno, podsea na klopku u belom. I ovaj magloviti metropolis me uasava, da zna. Mislim da ti jo uvek pripada Njujorku, draga. - I mislio si da veeras odemo tamo? - dobacih zaueno, tradei se da se usredsredim na vonju, jer su se ulice jedva nazirale. - Tako sam planirao - odvratio je mirno - ali poslednji avion je upravo uzleteo. - Vozi samo pravo, dok ne izbijemo na obalu zaliva. Ne brini nita, prostudirao sam celu kartu za vreme leta. Idemo do mesta koje se zove Ribarski kej. - Verujem ti da si prouio mapu, ali ne poznaje lokalne obiaje. Sada je jedan sat posle ponoi i ako si mislio da odemo u nek i restoran, znaj da se sve u San Francisku uskoro zatvara. - Odvratni primitivci - promrmlja Tor iji je rodni grad, slino kao i Las Vegas, iveo cele noi. - Ipak ti vozi kako sam ti rekao. Ubeen sam da e nam mesto na koje te vodim biti na raspolaganju onoliko dugo koliko mi to budemo eleli.

Nije mi ba bilo pravo, ali nisam mogla da mu protivreim. Dugovala sam mu ne samo uslugu, ve i sopstveni ivot. Sumnjala sam da postoji mnogo takvih ljudi koji bi za drugoga uinili ovo to je on uinio za mene. I ako je eleo da vidi taj prokleti Kej, zato da mu ne uinim po volji? Zaustavili smo se blizu doka sa, u ovo doba noi, mnotvom slobodnih mesta za parkiranje. Niam bila raspoloena za priu, ni ti za bilo kakvo askanje. Tor me je uhvatio za ruku i krenuli smo. Obala je bila naikana prodavnicama, bistroima i restoranima, ali se nigde nismo zaustavili. Onda su zgrade iezle i ugledala sam amce koji su se ljuljali na talasima, kripali i lupkali, poput usamljenih duhova pritisnutih maglom. - Ovaj e biti dobar - ree Tor pokazujui na omanji motorni amac koji se jedva nazirao. - Vodi me u vonju amcem? - upitah zapanjeno, ne mogavi da sakrijem histeriju koja me je obuzimala. Da se vozimo zalivom u ovo doba noi? On mirno privue amac i paljivo se spusti dole. - Da vidimo, da vidimo... gde je klju svega - ula sam njegov glas kroz maglu. - Sada, draga moja devojko - dodao je, a odmah zatim iz tame se pojavila njegova ruka koja me je traila. - Uostalom - dodao je ozbiljno - da li sam ti ikada priutio neko iskustvo u kojem nisi uivala? - Izgleda da e ovo biti prvo - odvratih nevoljno, i to je sve to sam mogla da uinim. Prihvatila sam pmenu ruku i hrabro zakoraila. ini mi se da smo se udaljili od obale lako i brzo, za treptaj oka. Poto smo dovoljno od makli, mogli smo da posmatramo vodu kako svetluca na meseini. Zgrade San Franciska izranjale su iz magle koja ih je obavijala u belim pramenovima nepravilnog ob lika, pa se inilo da u trenutku rastu i ponovo se smanjuju. Pun mesec je svaki as nestajao i pojavljivao se, jer su paperjasti oblaci urno jezdili nonim nebom. Zaista, nikada u ivotu nisam videla neto tako velianstveno. - Ovo je udesno - apnula sam Toru. - Nikada nisam posmatrala zaliv sa vode. Pogotovo nou... - To je samo jedno od iskustva koje e doiveti u bliskoj budunosti - dodade on samouvereno. - ta? Gde me sada vodi? - upitah radoznalo. Poto nije odmah odgovorio, ipak sam pomislila da emo se vratiti u neki restoran. Uostalom, rekao je da e mesto biti otvoreno onoliko dugo koliko mi to budemo eleli. - Idemo na ostrvo - rekao je najzad - nae ostrvo, draga. Onda je progunao jedva ujno: Nasred mora, tamnog kao vino...

NEVOLJNA PRIMOPREDAJA
Na obed ne zavisi od dobre volje pekara ili pivara, ve od njihovog interesa. Zato ne treba da apelujemo na njihovu ovenost, ve na samoljublje i nikada ne razgovaramo o naim potrebama, ve o njihovim preimustvima. Adam Smit

Za deset godina ivota u San Francisku, nisam ila ni za jedno drugo ostrvo u zalivu osim Alkatraza, mada ni tamo nikada nisam kroila. Iako je tog popodneva napustio Njujork, Tor je znao za jo jedno i odveo me pravo tamo. Inae, voleo je da impresion ira ljude tom vrstom svemoi u kojoj je uivao. Ne mogu rei da sam ba volela tu njegovu osobinu. Ipak, ovo je bilo neto izuzetno. Malo ostrvo, dugako moda stotinak jardi, sa stenovitom obalom i jo uvek zelenom travom, obasjano svetlima Berkli sa jedne strane i San Franciska sa druge, izgledalo je kao neka vrsta teko vidljivog utoita od gradske vreve i buke. - Kako si, uopte, pronaao ovako neto? - upitah ga. - Na isti nain na koji sam pronaao tebe - odvratio je. - Magijom i intuicijom. Bilo mi je svejedno ta je rekao, jer mi se svidelo na prvi pogled. Lagano smo krenuli preko travnjaka drei se za ruke. Pod igla sam glavu i na dvadesetak koraka ispred sebe ugledala simpatinu dvospratnu kuu sa osvetljenim prizemljem. Kada smo stigli d o ulaza, Tor je ispod upa sa gardenijama izvukao klju i lagano otkljuao vrata. - Veoma sam umoran - rekao je kada smo uli. - Za mene je, u stvari, blizu pet asova ujutru, draga. Da smo na Menhetnu, ve bih sluao vrapce-ranoranioce. Zaista mi je potrebno oputanje. - Nee valjda da spava ovde? - upitala sam iznenaeno. - Ako si mislila da u no provesti u onoj kutiji koju naziva st anom, grdno si se prevarila. Potrebni su mi prostor i vreme da sredim misli i vratim se u normalu. Iskreno se nadam da je preda mnom miran dan i to najvie zahvaljujui tebi. Osim toga, bi lo bi divno probuditi se na ovakvom mestu. - Sluaj me dobro... - poela sam - ali sam morala da stanem, jer me je uhvatio za ruku i neno smestio na fotelju u dnevnoj sobi. - A sada ti sluaj mene! - rekao je ljutito. - Poznajem te dvanaest godina i ne moe rei da sam nekada bio grub ili pokuao da te iskoristim! Zato su strahovi koji te obuzimaju potpuno bezrazloni, - Ali... nikada nismo bili tako sami i udaljeni od ostalog sveta... Liim li ti ja na nekog praznoglavog trgovakog putnika? - progunao je nervozno i priao velikom sanduku pored kamina na kojem se nalazila gomila sloenog rublja i pekira. - Ovde je sve to je potrebno za no - dodao je mirnije. - ekaj samo da izvadim i ebad. Osim toga, gore ima bar pet-est spavaih soba, tako da e imati sve pogodnosti. Ne znam - kazao je zamiljeno - koji drugi ovek pri istoj svesti bi sebi na ovaj nain komplikovao ivot, samo da ti osigura sve to je potrebno. to ne ode i izabere sobu, ka ko bismo najzad mogli da se odmorimo? Posle ovih rei, sama sam sebi izgledala smeno. Ali, to me sada nije brinulo. Bilo je jasno da je u pitanju neto drugo, a to drugo se zvalo strah - ogroman strah, jai od one prestraenosti koja me je pre sat vremena obuzela u banci. Ovde je jedina opasnost bila... oh, apsurdno je ak i pomisliti na to! Znala sam da me nita ne ugroava i da nema potrebe za tolikom nervozom. Bez rei sam uzela spavaicu iz njegovih ruku i pola gore da pronaem sobu. Ostao je dole i dok sam se penjala, ula sam ga kako pretura po kuhinji. Malo kasnije, uao je u sobu nosei flau konjaka i dve ae. Naslonio se n a umivaonik od hrastovine nedaleko od kreveta, sipao mi pie i rekao: - Popij ovo, draga, zasluila si. Kasnije u doi da te pokrijem. - Ne treba da brine - odvratih brzo. - Nala sam sve to mi je potrebno. Samo se nasmeio i gotovo neujno izaao iz so be. Znala sam u emu je stvar i pokuala nekako da se zatitim. Odmah sam se skinula i brzo navukla debelu flanelsku spavaicu. B ila sam svesna da me njegovo prisustvo ini slabom i oduzima mi snagu. Na taj nain me je sve dublje i dublje uvlaio u svoje k olo, a da ni prstom nije mrdnuo. Kao uspena poslovna ena borila sam se protiv toga koliko sam mogla, ali slaba vajda... Sada sam se do vrata za glibila u movaru i nisam znala kako da se iskobeljam iz svega. Ali, ovde se radilo o neemu drugom, mnogo gorem od moje line sklonosti da prekomerno rizikujem. Iako na razliit nain od dragog dede Bibija, jedino je jo Tor mogao u meni da izazove oseanje naputenog deteta kome je preko potrebna zatita. Mada ga nisam elela, to oseanje se pojavljivalo samo i obuzimalo me, ruei sve otpore. Nemo koju sam tada oseala nagnala bi me da uhvatim njegovu pruenu ruku koja je uvek bila tu. Oekivao je da mu se bez pogovora prepustim, divei se, kao Tavi i ostali, superio rnosti njegovog intelekta. To me je izluivalo, pa sam na sve naine pokuavala da mu se oduprem. Ali, on je tada udvostruavao svoje napore i pokuavao da mi ukrade duu. Sipala sam vodu iz bokala u lavor, ispljuskala lice i pogledala se u ogledalu. U bezoblinoj spavaici, sa bledim licem i raupanom kosom, podseala sam na izviaa koji je spavao pod atorom. Teila sam samu sebe da nikome ne bi ni palo na pamet da zavede osobu koja ovako izgleda. Namrtila sam se i isplazila jezik onoj u ogledalu na koju sam bila strano ljuta. Ba tada se Tor vratio u sobu. Na sebi je imao plavu pidamu, a u rukama nosio dva jorgana. - to se eka po sobi tako bosa? Nee valjda da se prehladi? Hajde, odmah u krevet! im sam legla meu hladne arave, paljivo me je pokrio sa oba jorgana vodei rauna da budem dobro uukana. Zatim je ugasio svetlo i upalio sveu koja se nalazila na nonom stoiu. U sobi je odjednom zavladala tama; samo su maleni krugovi od plamika svee nemimo igrali po zidu. Savrenu tiinu remetili su jedino talasi koji su ravnomemo i skla dno zapljuskivali obalu. Tor je lagano priao i seo na ivicu kreveta. U oima mu je bio onaj plameni odsjaj koji sam tako dobro poznavala. - Zato si seo na moj krevet? - upitala sam. - Zato to hou da ti ispriam priu za laku no - odvratio je sa osmehom. - Mislila sam da si premoren i da jedva eka da legne. - Ne sasvim - odvratio je. - Ovo je neto to sam dugo prieljkivao. Nadam se da to nee pogreno shvatiti. Naslonio se rukom na drugu stranu kreveta, tako da me je na neki nain zagradio. Iako sam bila pokrivena, dobro sam mogla da osetim taj pritisak. Umirila sam se i utke ekala da pone. - Nekada davno, ivela je mala devojica - rekao je najzad. - Ta devojica je bila veoma nezadovoljna. - U kom smislu? - Mislim da je elela da bude deak. Iako mala, bila je veoma nezavisna. - ta je tu loe? Pre bi se moglo rei da je bila samosvesna...

- Ako bude prekidala pripovedaa, nee uti kraj - opomenuo me je. - U redu. ta se dalje dogaalo? - Pa... imala je upravo ono to je i zasluila - odvratio je mekim, blagim glasom i znaajno me pogledao. U istom trenutku osetila sam kako me, kao i toliko puta ranije, obuzima neka jeza koja se javljala uvek kada je priao na taj nain. - A ta je zasluila? - dobacih nestrpljivo, mada sam mu maloas obeala da u utati. Osim toga, nisam siguma da sam elela da ujem njegov odgovor, ali sada je bilo kasno. - Zasluila je i dobila upravo ono to je i traila. Da li zna ta je to? - Ne. - Ne verujem da ne zna - osmehnuo se. - Kako bih, doavola, znala ta ona eli? - upitah. - Zato to si ti mala devojica - kazao je. - Zar? Pa to onda nije nikakva pria - prokomentarisala sam razoarano. - Jeste, kako da nije. To je tvoja pria i samo ti zna njen kraj. I ja u njoj uestvujem, samo jo ne znam u kojoj ulozi. - A koju bi ulogu ti voleo? - upitala sam, shvatajui da hodam po veoma tankom ledu i da svakoga asa mogu propasti. Nastavio je da me posmatra u tiini koja nas je okruivala, dok su mu oi grozniavo svetlucale, a kosa boje bakra pri svetlosti svee dobila udan odsjaj. Oseala sam se nekako tue i bespomono znajui da u tom trenutku nisam u stanju ni da se pomerim. inilo mi se da njegov pogled ispituje i trai skrivena mesta u mojim oima, mesta u kojima sam pokuala da sakrijem ono neto. Preao je rukom preko jorgana i zaustavio aku iznad mog stomaka. - elim da vodim ljubav sa tobom - izustio je jedva ujno, kao da ga je kotalo mnogo napora da progovori glasnije. - Ne moe ni zamisliti koliko to elim... - dodao je u istom tonu. U tom trenutku sam mogla da ujem zidni sat negde u hodniku kao i talase koji su u istom ritmu zapljuskivali kamenitu obalu. Oseala sam kako se u meni neto rui i raspada u hiljade komadia. Bez daha sam posmatrala Tora koje je, zagledan u plamen svee, jo uvek nepomino sedeo na ivici kreveta. U asu me je podsetio na mumiju, pa sam se zapitala da li je zaista neto rekao ili je to plod moje mate. Ni sama nisam znala koliko smo tako sedeli u tiini, nepomini i nemi, kao lutke u nekoj udnoj, uzbudljivoj igri. inilo mi se da je prola venost kada je, najzad, duboko uzdahnuo i pogledao me. - Dakle? - upitao je kratko. - Sta, dakle? - ponovila sam zbunjeno. - Upravo sam ti rekao da elim da vodimo ljubav. - ta bi trebalo da kaem? - upitala sam glupo. Bila sam uzdrmana do kraja i oseala kako mi se odlunost topi kao led na suncu. Jednostavno nisam znala ta da uradim. Tor ustade. - Nikada ovako neto nisam rekao nekoj eni, samo da zna. Niti mislim da u to ponovo uiniti, pogotovo ne sa ovoliko iskrenos ti. - ta sada oekuje? ta eli da uradim? - dodala sam, podiui se u tom prokletom krevetu. Bila sam sama na otvorenom prostoru i nigde nisam videla zaklon. - Boe moj, pa ti si zaista nemogua! - povikao je, sklonio pokrivae i vrsto me epao za ramena. Kao pomahnitao, drmusao me je tako nekoliko trenutaka, a onda me odgurnuo na jastuk, ljutito ustao i poao prema vratima. - Kuda si poao? - povikala sam. - Da ti neto donesem - odvratio je ne osvrui se. - Ostani tu, odmah se vraam. Moda je u pitanju samara, pomislila sam gorko, oslukujui urne korake u hodniku. inilo mi se kao da u stomaku imam kamenje, dok su mi kroz noge prolazili neprijatni trnci. Brzo sam ustala iz kreveta i poela da se etam po sobi. Hiljade misli mi je prolazilo kroz glavu - i gotovo sve su bile neprijatne. ta sam, za ime boga, uopte radila ovde? Kako je tako neto moglo da mi se dogodi? Bila sam strano zbunjena. ta da radim? Vreme je prolazilo, a Tor se nikako nije vraao. Najzad se pojavio nosei u ruci posluavnik i dve olje. - ini mi se da sam ti rekao da ostane u krevetu - progunao je sputajui posluavnik. - Hoe li da dobije upalu plua? Napolju je veoma hladno. - Zvui kao moja baka - odvratih. Dok sam se posluno vraala u krevet, osetila sam olakanje to se vratio. - Ali ja nemam nameru da se ponaam kao tvoja baka. Hajde, pomeri se malo! I ja u pod pokriva! - ta je u oljama? - upitah zbunjeno i trudei se da sakrijem nelagodnost to emo oboje biti u istom krevetu. - Neto to koristiti tvom zdravlju, ali i raspoloenju, draga moja. Samo da zna, veoma mi je vano da bude dobre volje. Paljivo mi je dodao olju, pa sam lagano srknula. - Oh, ovo je stvamo dobro! - rekoh oduevljeno. - Ne mogu da odgonetnem ta je, mada mi ukus savreno odgovara. - Afrodizijak - odvratio je kratko. - Pomeao sam toplo mleko, med i brendi i napravio napitak za zavoenje mladih deaka. Iskreno se nadam da e delovati i na tebe. Dok sam pila, malo mi je podigao jastuke i napravio naslon. Napitak je imao dejstvo blaenog melema, pa sam poela polako da se oputam. - Imam drugu priu za tebe - rekao je tiho. - U redu. Da je ujem! - Nekada davno, ivela je mala devojica koja je najvie od svega elela da postane deak... - To mi zvui poznato - prekidoh ga. - Moda. Ipak, u pitanju je moja, a ne tvoja pria. Mogu li da produim? - Izvoli. - Naravno, nije bila u pravu. I - mada su mnogi pokuali, niko nije uspeo da je ubedi koliko je lepo biti ena. - I... pretpostavljam da si zbog toga doao pod pokriva?

- Noge su ti hladne kao led - rekao je. - Pa nisam ti uzalud rekao da ostane u krevetu. Osim toga, prestani da se vrti i odmie. Nisam panski inkvizitor i ne pripremam ti nikakvu torturu! - Hajde da ujemo kraj prie - podsetih ga. Samo se nasmeio i utke klimnuo glavom. - Devojka je imala prijatelja koga je poznavala dugo godina. Bili su pravi dr ugovi i ponaali se uljudno jedno prema drugom. Ali, ni on ni ona nisu bili svesni da ele da vode ljubav jedno sa drugim. Tek kada su se jedne noi nali u kui na usamljenom ostrvu.. . - Ja nisam rekla da elim da vodim ljubav sa tobom - dodala sam brzo, najvie zbog toga da ubedim samu sebe. - Jesi, draga moja, mada se nisi izrazila reima. Poznate su mi mnoge stvari i sitnice za koje misli da se ne primeuju. Vidim da si zbunjena, poznajem taj tvoj izraz... Osim toga, u oima ti sve pie. I veruj mi, dobro znam ega si se plaila svih ovih godina. utke sam ga odmerila. Svetlost svee koja ga je obasjavala pravila je oreol koji mu je treperio oko glave. Onda sam osetila k ako me je ponovo kao bujica zapljusnuo strah. A znala sam da je on tek poeo. - Uplaena si, jer gubi kontrolu - nastavio je blagim, gotovo nenim glasom. - Samo, ni kontrola sopstvene due ne znai nita, pogotovo ako si podigla zidine da je zatiti. Ima sopstveni sistem vrednosti koji ti je najvaniji i ne uvaava ostale. Ip ak mislim da se veeras mora odluiti. elela sam odmah da promenim temu, jer nisam smela da razmiljam o njegovim reima. - I... kakav je kraj prie? - upitala sam izvetaeno veselim glasom koji se i meni samoj inio tu. - ta se desilo sa starim prijateljima? - Vodili su ljubav, opljakali banku i posle toga iveli sreno - odvratio je sa osmehom. - Moja pria se tako ne zavrava. Pogledao me je kao da je hteo da kae da mi je vreme isteklo. Lagano mi je uzeo olju iz ruke i ostavio je na noni sto. Zati m se okrenuo, tako da su nam se usne skoro dodirivale. Imao je ponovo onaj sjaj u oima. - elim te - rekao je tiho. - Moja pria je sa manje seksa i vie akcije - odvratih. - elim te - ponovio je. Jo malo se pribliio i zagnjurio mi lice u kosu. Dah mu je bio topao i mirisao na mleko, brendi i med. Neno mi je provlaio prste kroz kosu kao da miluje najfiniju svilu. - elim te - apnuo je ponovo. Jo jednom me je pomilovao po kosi, a onda lagano odvezao vrpcu na mojoj spavaici. - ta to radi? - pokuala sam da kaem. - Zavodim te, draga - dodao je uz osmeh. - Oh, boe! - promrmljala sam. - Suvie je kasno za priu. Prepusti se. Sklonio mi je kosu sa ramena i ve sledeeg asa osetila sam topao dah i dodir usana na vratu. U trenu sam zatvorila oi, a o nda je sledio ok: inilo mi se da me je neko ubo hladnom, otrom iglom. Pre nego to sam se osvestila i shvatila da me je ujeo za vrat, poeo je neno da mi ijubi povreeno mesto. U meuvremenu je odvezao i vrpcu sa druge strane, tako da mi je tkanina jednostavno kliznula sa r amena. Zadrhtala sam kada me je neno pomilovao po bradi i zagledala se u pravilne crte njegovog lica, kosu boje bakra koja se na svetlosti svee presijavala u raznim bojama. Bio je divan i to nisam mogla da poreknem. Oseala sam kako se moja odbrana rasprskava u hiljade komadia koji se tope poput delia leda u pustinji. Stavila sam mu ruke na ramena i poela, jedno po jedno, da otkopavam dugmad na njegovoj pidami. Posmatrao me je gotovo bez daha i kao u nekom transu. Kada sam mu pomogla da se oslobodi pidame, uzeo mi je ruku i njome lagano preao preko svojih nagih, miiavih grudi. Ve u sledeem trenutku, neno mi je ljubio prste na aci. - Ti, laljivice - proaputao je. - Ovo si elela koliko i ja, zar ne? - enina privilegija je da svoje elje obavije velom misterije - rekoh, smejui se sebi zbog ovakvog razmetanja. Nekoliko asaka me je posmatrao sa meavinom uenja i divljenja, a onda vragolasto namignu i ree: - A privilegija mukarca je da taj veo pocepa. Odlunim pokretom je povukao moju spavaicu nagore i ve u sledeem trenutku ona je leala pored kreveta. Onda se izdigao iznad mene i strasno me poljubio. Jo jednom mi je prstima proao kroz kosu, a zatim rukama obuhvatio moje nago telo koje je treper ilo kao list na vetru. Brzo se oslobodio donjeg dela pidame i legao preko mene. Osetila sam toplotu i snagu tog tela ija vrsta bedra mi nisu dozvolila da se pomerim. Bila sam napeta i uzrujana, poput strune koja svaki as moe da pukne. Dodirivao me je na nain koji je u meni izazivao enj u i sladak, uzbuujui bol. Sve se deavalo tako brzo, da ovako nisam mogla dugo... ini se da je i on to naslutio, pa se za tren odvojio da me pogleda. Kosa mu se razbaruila, iako ju je jo uvek krasio oreol stvoren igrom plamena, a oi su mu sjale tamnim, uzbuujuim sjajem. estina njegove strasti izazivala je u meni nepodnoljivu, bolnu enju u koju sam elela da se utopim. Ipak, jedan deli mene je jo uvek bio uzdran. Neno mi je otvorio ake koje sam nesvesno stisnula u pesnice i poljubio nadlanice sa bezmernom nenou. - Opusti se, ljubavi - apnuo mi je na uho. - Mora sruiti i taj poslednji zid... Hajde, samo me prati. - Plaim se - izustila sam jedva ujno. Tada me je zagrlio i privukao k sebi. Osetila sam kako me je progutala tama i kako neto silovito i jako pulsi ra mojim venama. Plakala sam, sve dok sam neto oseala. Plakala sam zbog godina dosade i ljutnje, godina razoarenja borbe i sumnje. Plakala sam zbog svega to sam oseala ili skrivala i nisam mogla da se zaustavim. Taman kada bih pomislila da je prolo i da mogu da se kontroliem, novi talas plaa eksplodirao bi kao pobesnela reka koja rui sve pred sobom. Plakala sam zbog stvari za koje nisam ni znala da oseam, da su tu, u meni. Vrele suze su mi se slivale niz lice, kvasile vrat i telo i naprosto me guile. Najzad sam zagrlila Tora pokuavajui da se oslobodim jecaja koji su me i dalje potresali. inilo mi se da je prola itava venost dok se nisam smirila, a suze najzad presahnule. On me je teio, milovao po kosi i bri sao mi suze. Neno me je poljubio u elo, a kada sam podigla glavu - videla sam da je i njegovo lice vlano od suza. Da li mojih ili njegovih, nisam

znala. - Zajednikih - rekao je neno, kao da mi je itao misli. Ja sam lebdela negde izmeu udne praznine i prijatne obamrlosti, oseajui se kao amac koji se ljuljuka tamo-amo na talasima pod blagim povetarcem. - Neverovatno - apnuo je - ali, jo uvek te elim. Ne opet, nego jo uvek. - Mislila sam da sam obuzdala tvoju strast - odvratila sam uz osmeh. - Stvamo? - osmehnuo se provlaei mi prste kroz kosu. - Draga moja, ve smo videli kakva si laljivica! - dodao je, privukao me k sebi i poeo da me ljubi s takvom udnjom, kao da su moje usne izvor sa kojeg ne moe da se napije. Kada se napokon odmakao, jo uvek mi je drao lice meu rukama. - Mora da smo ludi kada smo na ovako neto ekali punih dvanaest godina - kazao je tiho. - Ti si bio taj koji se drao na distanci. - Zar? Oh, ubiu te zbog ovoga. Zna da je istina malo drugaija. No dobro, neemo o tome. Zna da mi se ini kao da si ubila n eki deo mene. - Stvamo? A koji bi to deo trebalo da bude? - upitah, milujui ga ispod pokrivaa. - Taj nije - odvratio je sa osmehom. - Kao to vidi, veoma je ivahan. - Onda je u pitanju neki drugi - nastavila sam smejui se. Uzeo mi je ruku i neno poljubio vrhove prstiju. - Teko je to objasniti, draga moja. Uvek sam verovao da strast zajedno sa intelektom predstavlja opasnost, nepouzdanu kombinac iju koju je teko kontrolisati. Strast treba neprestano hraniti, jer ona narasta i trai svoje. To je kao kada ima gladnu ivotinju koju treba da dri pod kontrolom. Mislim da je to deo koji si ubila u meni. U svakom sluaju, jedna stvar je sigurna: ne elim vie da sputavam oseanja koja gajim prema tebi. - A zbog ega bi eleo da kontrolie svoju strast? - upitala sam. Lagano me je uhvatio za bradu i pribliio moje lice svom. - Ako ne prestane da me izaziva, suoie se sa talasom strasti koji e ti pokazati neto za ta nisi verovala da postoji. - Ba me zanima kako to izgleda. - Ludice jedna, ta da radim sa tobom? - Htela sam da ti predloim nekoliko... - To ostavi za kasnije - prekinuo me je, a ve u sledeem trenutku osetila sam njegove usne na svojima. Probudilo me je graktanje galebova i drugih morskih ptica ispod prozora. Nebo je bilo bletavo belo, gotovo bez ijednog obla ka. Izmeu pramenova magle za trenutak sam spazila tri pelikana koji su se lagano geguckali obalom. Tor nije bio u krevetu, ali sam ula kako neto posluje u prizemlju. Leei ispod pokrivaa, pokuavala sam da shvatim meavinu najrazliitijih oseanja koja j e u meni izazvala minula no. Zadovoljno sam se osmehnula kada sam shvatila da je, bez obzira na ono to e se dogoditi posle svega, ovo bio najlepi boini poklon koji sam ikada dobila. Dorija i Tor su bili u pravu kada su me nazvali laljivicom i licemerom. Moja tvrda glava kriva je za sve to mi se desilo i to je sada jasno. Nisam mogla pobei od svojih oseanja prema Toru, a tako neto mi nije ni trebalo. To je sud bina. Ba u tom trenutku, on se pojavio na vratima. Kada me je ugledao kako sedim u iscepanoj spavaici, na licu mu zatitra jedva primetan osmejak. - Probudila si se, draga? Hajde, ustaj! Imam iznenaenje za tebe! - ta se desilo sa tvojom pidamom? - Isprljao sam je. Nego, hajde! Ustani, lentino! Samo da zna, odea ti nije potrebna. Pogledah ga zaueno. - ta ima na umu? Prvo treba da popijem kafu, a onda... - Mani kafu - prekinuo me je odluno. - Idemo na plivanje. - Na plivanje? Negde ima zagrejan bazen? - Ne budi smena. Nalazimo se na ostrvu i sa svih strana smo okrueni vodom. Malo emo se zamoi ti u more. - ta? Ne misli valjda ozbiljno? Ako si zaboravio, moram te podsetiti da je Boi. Moda ti eli da se zamoi u zaliv, ali j a ne nameravam da umrem od upale plua. - ekaj malo, draga. Nije ba sve tako kako ti se ini. Uveravam te da se nikada nee oseati bolje i zdravije. Ve godinama se svakog boinog jutra kupam u severnom Atlantiku i nita mi ne fali. ak i ovu jutarnju maglu posmatram kao isparenja posle tropskih kia. Ako tako gleda na stvari, sve e biti u redu. Nisam imala vremena da mu odgovorim, jer je ve priao krevetu, zbacio pokrivae, snano me zgrabio i prebacio preko ramena. Iako sam glasno protestovala i udarala ga nogama, nita mi nije pomoglo. Sili smo niz stepenice, preli preko travnjaka i doli d o mesta na kojem je bio privezan brodi. U trenutku kada sam mislila da e me spustiti na zemlju, napravio je odluujui korak i oboje smo bunuli u vodu. ok izazvan hladnom vodom bio je takav da sam jednostavno ostala bez daha. Stekla sam utisak da mi kroz krvotok prolaze iglic e leda, a da u stomaku imam veliku snenu grudvu. Da bi bio siguran da neu potonuti, Tor me je uhvatio ispod pazuha i povukao prema go re. - Duboko udahni i lagano izdahni ula sam kako govori. - Samo se opusti i videe da e sve biti drugaije. Moda ti se ini da je u pitanju suvie nasilan nain ulaska u vodu, ali ovako se bre privikne. Kako ti je sada? - Sadisto - promrmljala sam, jo uvek se grei u vodi. - Tvoj nain razmiljanja je aav, a ovo... ovo je najgora stvar koju si mi ikada uradio! - dodadoh besno, s mukom zadravajui cvokotanje zuba. - Jo si suvie napregnuta - rekao je mirno. - Prepusti se i uivanje e doi samo. - Nadam se da e umreti od upale plua - progunala sam. - Zaplivaj malo i brzo e se ugrejati. - Hvala na savetu. Moe slobodno... Nisam zavrila, jer me je uhvatio za glavu i potopio u hladnu vodu. U trenutku me je oblila takva studen da mi se uinilo kak o mi je voda

prodrla u sam mozak. Energino sam se podigla prskajui svuda oko sebe, a onda iznenada osetila kako me obliva to plina. - Hej, ta se deava? - upitah iznenaeno. - Odjednom sam osetila toplotu, a sada ve gorim! - Hipotermija - odvrati Tor. - To je prva faza oka, samo malo pre nego to se na smrt smrzne. - Vrlo duhovito. - Zaista ne smemo ostati dugo i obavezno moramo da plivamo. Inae emo se zalediti. Otplivali smo krug oko malog ostrva, a onda pourili na obalu. Dok smo trali prema kui, oskudna nona odea nam se lepila z a telo, a studen nas obavijala svojim monim dahom. - Ulazi, brzo! - dobacio mi je Tor drei me za ruku i prosto me uvlaei unutra. Protrali smo kroz hodnik u prizemlju, pa na stepenice i tek kada smo uli u sobu, shvatila sam odakle je dopirala sva ona jutronja buka. Bila je to druga spavaa soba, mnogo prostranija od moje, sa gamiturom za sedenje i ogromnim krevetom u sredini. Veliki prozor gledao je pravo na puinu, dok se na suprotnom zidu nalazio starinski kamin. U sobi je bilo toplo, a ogromna cepanica lagano je puck etala na eravici, dok je jo nekoliko komada lealo sloeno na postolju. Tor je sva ta drva dovukao gore i odmah sam pomislila koliko vremena i snage mu je trebalo za tako neto. Tor je zbacio sa sebe mokru pidamu, pomogao mi da skinem spavaicu i poveo me kroz otvorena vrata koja su mi se nalazila iza lea, u ukusno ureeno kupatilo sa kadom punom vrue vode koja je mirisala na ruzmarin. Lagano me je gumuo unutra, a odmah zatim uao i sam. Kada sam dodimula vodu, koa je poela neizdrivo da me pecka, a ve sledeeg trena uinilo mi se da gorim. Emajlirana kada sa lavljim apama umesto nogu bila je duboka i prostrana. Zagnjurila sam se oseajui kako mi voda lagano ulazi u nos, ui... - Da li uiva? - upitao je sa osmehom. - Svia mi se - priznala sam i ponovo se zagnjurila elei da isperem sitne kamenie i morsku travu iz kose. - Sada sam mrtva-gladna rekoh kada sam se ponovo pojavila na povrini. Tek tada sam se setila da nisam popila ak ni kafu. - Ne brini, brzo u spremiti neto za jelo, draga. Naredio sam da u ostavi bude sve to je potrebno, a pre polaska iz Njujorka jo jednom sam proverio. Vlasnici su mi ponudili da budu ovde i nau se, ali nisam to prihvatio. eleo sam da bar neko vreme budemo sami , sedimo i razgovaramo. - Razgovaramo? - ponovih vragolasto. - Hm, jo uvek se seam sinonih razgovora. - Sada sam ozbiljan - uveravao me je. - U stvari, ni sam nisam znao kako e se stvari odvijati i da li e, s obzirom na sve to se deava, skoiti na mene odmah s vrata ili e pria krenuti drugim tokom. Mada, moram priznati da sam na ovako neto pomiljao vie pu ta i da su mi misli prelazile dozvoljenu granicu. Pored toga, istina je da sam doao ovamo da te vidim i zamolim te za pomo. Da li ti je Lejla rekla ta je uradila? - Ne. Samo je kazala da ste Dordija i ti ljuti na nju, ali nije rekla zato. - Onda je bolje da ti objasnim. Ve zna kako i zato je otila u Evropu, zar ne? Ali, nije ustanovila kreditne linije onako kako smo se dogovorili, ve je umesto toga sve definisala kao zajmove. - Pa to je skoro isto - odvratila sam. - Sve izuzev kamate - sloio se. - Jo uvek se nismo pripremili za investiranje, a zahvaljujui Lejli, moramo odmah da ponemo isplate. Ali to nije sve, jer je pristala na izutetno nepovoljne uslove. Mi smo sasvim drugo isplanirali, poto smo eleli da osiguram o velike kamatne stope. A Lejla je stavila potpis na ugovore u kojima se kazneni penali plaaju unapred! Morala sam da priznam da je ono to sam ula zvualo veoma loe. Ovakav dogovor ga je onemoguavao da vrati novac i kae da j e sve bila greka. Ni raniji povraaj novca nije dolazio u obzir, kao ni bankrot, odnosno pokuaj angaovanja preostalog dela. Uostalom, svaki od dva naina bio je prilino rizian i nesiguran. - Samo jedno mi nije jasno - dodao je zamiljeno, trljajui grudi sapunom. - Nije mi jasno zbog ega je Lejla uinila tako neto. Kada sam je pitao, nije mi odgovorila. Samo je ponovila tako emo im pokazati, tako emo im pokazati. Nisam je razumeo, ali mi se uinilo da hoe nekome neto da dokae. - Oh! - izustih, pravei mehurie na povrini i gurajui ih prema njemu. - Oh? - ponovio je. - Ne znam ta bi to trebalo da znai, ali ako neto zna, kai mi, molim te. Veruj mi da me od nje vie nita nee iznenaditi. - Mislim da su u pitanju Rotildovi - rekla sam. - Sea se kako je bila ljuta kada si priao o njima one noi? I ne samo o Rotildovima, nego o svim nemakim bankarima, odnosno, bankarima uopte. Zna da su i Dajmliovi bili nemaki bankari i da mi je jo deda priao o njima? Lejlin mu je bio crna ovca u porodici, jedan od onih koji su pokuali da napuste zacrtani put i urade neto drugo sa svojim ivotom... Za trenutak sam zastala kolebajui se da li da nastavim ili ne. Tor se iroko osmehnuo, verovatno zato to sam pomenula dedu koji je bio pametan ovek, ali za dananje pojmove neuspean bankar na koga sam se esto pozivala kada sam govori la o tradiciji. - Dakle, Dajmli je krenuo svojim putem - nastavila sam. - Ali kada se teko razboleo, Lejli su bile potrebne pare za leenje. Uprkos muevljevom savetu da to ne ini, tajno je otputovala u Nemaku i traila od njegove porodice da mu pomogne. - Nisu je valjda odbili? - dobaci Tor nestrpljivo. - Jesu, mada je pria mnogo dua. Uglavnom, morala je da zaloi svoj nakit koji nikada nije povratila. Znam da ni ona ni Dord ija nikada nisu volele bankare i zato sam bila za to da kerku ubacimo u posao. Ali, jo u Njujorku sam joj rekla da nije dobro da se Lejla mea u sve... - To bi znailo da joj je elja da ona lino bude bogata, pa makar i jedan jedini dan - dodao je upitno podiui obrvu. - Moda je tako neto razlog za njeno budalasto rasuivanje, ali to ne reava moj problem. U inostranstvu imam milione u obveznicama i osiguranim zajmovima, ali na njeno ime. Sada kao kobac treba da bdim nad njima dok se ne isplate, ili se ne desi da budu pozvane... - Pozvane? - ponovih iznenaeno. - ta to treba da znai? - Kada smo tampali papire, veoma smo urili, tako da sam napravio jednu greku. Naime, napravio sam propust, pa su meu ove obveznice ubaene i neke na poziv. Poziv znai da mogu biti povuene onoga trenutka kada izdavalac rei da ih isplati. U tom sluaju,

donosilac ili vlasnik imaju odreeni broj dana da ih otkupe u njihovoj nominalnoj vrednosti. - Plai se da e ih vlasnici povui iz trezora, jer ele da ih isplate i da e onda videti da se radi o falsifikatima. Kratko je klimnuo glavom. - Ali to nije sve, draga moja - dodao je. - Dok god nae originalne obveznice osiguravaju Lejline zajmove, te banke u Evropi e oekivati da im uplaujemo odreena sredstva i moda planirati da ba one otkupe te obveznice. Da bismo to izbegli, moramo da otplatimo zajmove uz velike kaznene takse ili nabavimo nove vrednosne papire kao osiguranje. No, takvih obveznica vie nemamo, sem ako ne opljakamo banku. - Oh, ne, nikako! - odvratih brzo. - Dok na lanim raunima i pod razliitim imenima unutar banke drim novac sa skrenutih transfera, ja, tehniki gledano, ne radim nita protivzakonito. Ali, ako taj teko zaraeni novac pokrenem i plasiram ga u drugu zemlju kako bih otplatila odreeni zajam - kucam na vrata Federalnog zatvora. Bolje reeno, jednom nogom sam ve unutra! - Tvoj teko zaraeni novac? - upitao je, jedva skrivajui vragolasti osmeh. - Izgleda da si zaboravila na sinoni "randevu u Centru? Ko je spasao tvoje slatko, simpatino dupence? - Veito sam zahvalna i ljubim vam kolena - rekla sam veselo i zaista poljubila njegova kolena koja su provirivala iz vode. - Dae mi listu ugroenih obveznica, pa emo ih kompjuterski pronai i videti kakvu podrku moemo da pruimo. Naravno, to u uraditi sa najbliim saradnicima koje si sino upoznao. Ba me interesuje hoe li biti spremni da rizikiju... Nego, ta planira sa svim tim novcem, ako se sme znati? - Poeu u nekom poreskom raju kao to su Bahami ili Monako. Tamo rade svi koji ele da oslobode svoje investicije i poslovne transakcije ogromnog poreskog tereta koji propisuje veina drava. Profit kojem se nadam bie u naoj valuti, a sve e se raditi legalno i po zakonu. - A koje zemlje ima u vidu? - Ne znam ni sam, ove dve su mi prve pale na pamet. Htela sam da ga pitam jo mnogo toga, ali je odmahnuo rukom, rekao da emo razgovarati kasnije i izaao napolje. Protegla sam se nekoliko puta u kadi, isprala kosu i brzo se istuirala. Zavila sam se u veliki meki pekir i sela pored vatre. ula sam ga k ako lupa po kuhinji i zadovoljno se nasmeila. No, ve posle nekoliko trenutaka on je bio tu, drei posluavnik sa kafom i sveim pogaicama koje su privlano mirisale. Odloio je posluavnik na sto i lagano mi priao. - Oseam se kao vodeni pacov - rekoh trljajui kosu. Onako visok i nag stao je uz mene i utke me posmatrao. Onda mi je priao i neno me uhvatio za bradu. - Bako, ala ima velike oi! - nasmejah se. Uzeo me je za ruku i poveo prema krevetu. Energinim pokretom mi je skinuo pekir i bacio ga na pod. - Da te bolje vidim, draga - promrmljao je i poeo lagano da me miluje po telu, kao da eli da mu svaki deli ostane zacrtan u seanju. - Bako, ala ima velike ruke - nastavila sam da se alim, dok me je obuzimala prijatna slabost. - Da te bolje osetim, draga - apnuo je tiho. - Da li si zabrinuta zbog onoga to sledi? - dodao je sa smekom. - Ne laskaj sebi, nije ba tako velik. - Ipak je dovoljno velik, zar ne? - nasmejao se gurajui me na jastuke. - Bako - rekla sam oklevajui - mislim da postaje jo vei. - Bo-lje-bi-ti-bi-lo-da-zna-ta-e-sa-njim - dodao je i bacio se na mene svom snagom. - Ali ti nisi moja baka! - povikala sam smejui se. - Pa da si radila ovakve stvari sa svojom bakom, srce, bolje bih razumeo tvoju zbunjenost. - Ja uopte nisam zbunjena, dragi! Tano znam ta gde pripada. - To vidim. A, ta sada radi? - Ispitujem ostale delove - rehoh veselo, dok mi je jezik klizio preko njegovih snanih grudi. - Imaju ukus mora - dodala sam kratko. - Daje mi izvetaj? - Da, samo jo nisam sve ispitala - promrmljala sam sputajui se sve nie. - Oh, boe... kako je lepo. Pa ta ti... - aptao je zadihano, a onda se potpuno uutao. Osetila sam njegove ruke oko svojih ramena, a onda me je snano privukao i strasno poljubio. Kada sam se odmakla, mimo je le ao na jastuku, dok mu je u oima goreo plamen udnje. Lice mu je bilo neobino bledo na, oskudn oj svetlosti maglovitog jutra koje se probijalo kroz prozore. - Kako se neko moe eleti do boli? - upitao je. - Moda e mene boleti mnogo vie - rekoh. - Ipak, nemam nameru da stanem. Nastavila sam da ga ispitujem usnama i kada sam se spustila do stomaka, lagano je zadrhtao. Kretala sam se preko njegovog tela kao da je u pitanju skulptura, uivajui u svakom pokretu i dodiru. Osetila sam kako se pomera pod mojim usnama, ali sam nastavljala sve bre i bre. U sledeem trenutku je zajeao od zadovoljstva, dok mu je telo zadrhtalo, ukoilo se, a zatim se sruilo na postelju. Leala sam pored njega i posmatrala to snano etvrtasto lice, sklopljene oi i slepljene uvojke bakamo -crvene kose najastuku. Najzad je otvorio oi i pogledao me. - Pobogu, ta si to uradila? - upitao je jedva ujno. - Bilo je oaravajue. - Kao cvet - procedila sam oduevljeno, ali videvi njegov zaueni pogled, brzo sam dodala: - Mirie na cvet, dragi. - Koji cvet? - Na onaj iz Moneove bate u iverniju. Lice mu odjednom poprimi ozbiljan, ak pomalo zabrinut izraz. - ta nije u redu? - upitah zbunjeno. - Postoji jo neto to bi trebalo da ti kaem - dodao je, pomno me posmatrajui. - Bojim se da je to daleko sloenije od problema sa

Lejlom i obveznicama i to je mnogo gore - nije uopte deo mog poetnog plana. Sela sam na krevet oseajui kako me hvata nervoza. - Verovatno je neto opasno? - Veoma - potvrdio je. - Volim te, draga.

KRETANJE NOVCA
Nigde ljudi nemaju tako razvijeno bogatstvo kao u svojim gaama. Ezra Paund PESME

PETAK
Said al-Arabi ove godine nije iao u Meku.

25. DECEMBAR

On je radio kao operater u Odeljenju za transfer novca Nacionalne komercijalne banke u Rijadu, Saudijska Arabija. Dvadeset i petog decembra posle podne bio je sam u prostoriji sa teleksom i amerikim bankama slao uplate koje su se odnosile na hipoteke vezane za saudijsku nepokretnu imovinu u Sjedinjenim Dravama. Said al-Arabi je seo za kompjuter koji je imao kompletan program za teleks i lagano ukucao potrebnu ifru. U uglu su zasvetlele zvezdice, to je bio znak da je ifra prihvaena i on zadovoljno klimnu glavom. Paljivo je nastavio da popunjava sve podatke koje je teleksprogram zahtevao. Poiljalac: Nacionalna komercijalna banka, Rijad, Saudijska Arabija Broj rauna: XXX Primalac: Svetska banka, San Francisko, Kalifomija, SAD Plaanje po nalogu: pravosnaan ugovor, broj rauna XXXX Iznos: 50.000 dolara Datum: 25. decembar 19xx Poruka: plaanje hipoteke na nepokretnost, jezero Taho, Kalifomija Kraj. Said al-Arabi je pritisnuo odgovarajue dugme i teleks je poslat. Ne okreui glavu, uzeo je sledei papir sa povee gomile na radnom stolu.

PONEDELJAK

28. DECEMBAR

U osam i trideset ujutro, Suzan Eldbrid je ula u Odeljenje za transfere Svetske banke. Ona je prvi operater koji je doao n a posao posle boinih praznika, tako da je prostorija sa teleksima jo uvek bila zakljuana. U sebi je proklinjala svoje kolege to su zakasnili, poto je sada morala da sie u prizemlje i od slubenika obezbeenja uzme klju. Ukljuila je svoj terminal i dok je ekala na dozvolu da pone, izvadila je depno ogledalce i paljivo popravila ru. Posle nekoliko minuta, mogla je da prihvati prvi transfer toga dana: Poiljalac: Nacionalna komercijalna banka Rijad, Saudijska Arabija Broj rauna: XXXX Primalac: Svetska banka, San Francisko, Kalifomija, SAD Plaanje po nalogu: Frederik Filmor, broj rauna XXXX Iznos: 800 dolara Datum: 25. decembar, 19xx Poruka: nema Kraj. Ba udno, pomisli Suzan. Koliko se seala, Saudijska banka je pre jedno mesec dan izmirila sve obaveze vezane za plaanje hipoteka u Kaliforniji. Pored toga, inilo joj se da je svaka od tih suma daleko premaivala osam stotina dolara, a bilo je neobino i to to su uopte prebacivali toliku sumu, jer su trokovi transfera iznosili devet dolara. Ali, ko e uopte znati te Arape? Puni su para i samo neto kombinuju. Sve ifre su prihvatile dostavu, to je znailo da je transfer ispravan. Suzan je otkucala podatke kako bi pripremila kreditn u listu, odnosno listu zaduenja, sve to je odtampala, a zatim stavila u koverat i frankirala. Tako je poiljka bila spremna za predaju kuriru koji e je proslediti dalje. - Nije moje da pitam zato - progunala je, pre nego to je prela na sledei transfer. Oko deset sati, u kancelariji za transfere ve je bila guva, tako da je kurir koji je gurao kolica samo zastao na vratima i upitao: - Ima li poiljki, Suzi? Suzan je uzela svoje uredno sloene koverte, prila vratima i stavila ih u korpu. - Nita naroito - odvratila je sa osmehom. - Veina ljudi se jo uvek odmara. - U pravu si - odvrati mladi. - Hajde, potpii ovde. Poto je Suzan stavila svoj potpis u odgovarajuu rubriku, on gu rnu vrata i lagano krenu prema teretnom liftu. U Odeljenju za obraun i knjienje, knjigovoa Doni Henks je otvarao poiljke koje su mu dopremljene internom potom u deset. Trebalo mu je gotovo pola sata da sve pregleda i proveri, a onda prosledi u prilino bunu mainu za knjienje. Zbog toga je Doni imao oko struka mali vokmen, a na uima slualice, kako bi, umesto jednolinog udaranja i zujanja, sluao svoj omiljeni hevi-metal sastav. Kada je maina obavila svoje, sakupio je dokumente, ponovo izvrio proveru, a zatim ih obmotao elastinom trakom. Paljivo ih je odloio u kurirska kolica i uzdahnuo. Pomislio je na to kako je iznos svih transfera neuobiajeno mali. Te devojke gore mora da spavaju, pomisli, jer je ukupna proknjiena suma bila ispod tri miliona. U trenutku je osetio kako ga hvata bes. Mi ovde dolazimo prvi i trpimo buku ceo dan, dok one sede pred kompjuterima i lakiraju nokte, ljutnu se Doni Henks pojaavajui dugme za ton na vokmenu. Sledila je njegova omiljena pesma.

Duboko u utrobi neugledne zgrade u Trgovinskoj ulici nalazio se ogroman, hermetiki zatvoren podrum povrine etiri jutra. Nj egove, u zemlju ukopane i luno zasvoene odaje bile su otporne na poar, zemljotres, pa ak i bombe svih vrsta. U njima je, od zida do zida, postavljena najsavremenija tehnika oprema milionske vrednosti. Na ulaznim vratima stajao je veliki natpis: KOMPLETNA OBRADA PODATAKA. Bilo je to srce banke gde su se iz celog sveta slivale informacije o novcu i novanim transakcijama. Svakoga dana, u tri posle podne, ovaj deo bi oiveo. 28. decembra je do ponoi tu bila prava ludnica: uurbani ljudi i papiri leteli su na sve strane, krajnji rokovi za odreene transakcije i uplate su se bliili i svi su urili da zavre ba toga dana, jer je u bankarskim stvarima vreme zaista znailo novac. U Kompletnoj obradi posao nikada nije prestajao. Nikakva greka, kvar, iznenadni poar ili kakva nepogoda ukljuujui i zemljotres nisu mogli da nakode sistemu i zaustave ga. Naravno, tu su postojali zatitni i pomoni programi, kao i rezervno napajanje strujo m. Ipak, na svakom zidu visila su vidna uputstva zaposlenima ako i pored svih mera, doe do neke vanredne situacije. Prvo zavri i osiguraj dokument. Svima je bilo jasno da dokument ili papir znae novac, on je ovde najvaniji. Deset minuta posle ponoi, kroz mainu za sortiranje i uparivanje prola je nova grupa dokumentacije praena kreditnom i knjigovodstvenom karticom vezanom za jutronju poiljku novca iz Nacionalne komercijalne banke u Saudijskoj Arabiji. Pre nego to je stigao ovamo, transfer je prethodno pregledan i odobren ve na etiri mesta. Kartice su se sada stavljale u ita a informacije o tran sferu ispisivale na magnetnoj traci. Kada je traka popunjenana, operater ju je izvlaio, zalepio na nju posebnu oznaku i ostavio je u pretinac. Nekoliko minuta kasnije, doao je dispeer, stavio trake u k olica i okrenuo se prema operateru. - Ima li ih jo u ovoj seriji? - Nekoliko, to znai jo petnaestak, dvadesetak minuta posla. ovek samo klimnu glavom i gurajui kolica izae u hodnik, kako bi uhvatio lift za donji nivo. Tu su ljudi paljivo slagali i stavljali pored zida kutije sa trakama i diskovima. Dole, kod elinih vrata, kamiondije su jo jednom prebrojavale kutije sa oznakama, uporeivali

ih sa svojim teretnim listovima i slagali po etiri u poseban valjak, kako bi se lake utovarile u kamion. - Ako malko priekate, momci - dobaci dispeer koji je odobravao polazak i javljao kolegama da podignu rampu - sve e biti gotovo, tako da neete morati da se vraate. Oni samo klimnue glavama i izaoe napolje, jedva doekavi da zapale cigaretu. Oko jedan sat kasnije, na drugoj strani grada, ovek je zaustavi o kamion ispred jednog od teretnih ulaza u Svetsku banku. Iako je teret pregledan ve dva puta, voza je slubeniku obezbeenja na istova rnoj rampi ponovo pokazao sve potrebne papire i lagano skrenuo udesno. Dok je ekao da ovek iz magnoteke ispuni prijemnicu, lagano je istovario kutije i stavio ih na plato. - Boe - obrati mu se ovaj ugledavi kutije. - Ovo nikada ne prestaje!! Zatim je uzeo mikrofon i pozvao radio-vezom svoje kolege. - Pripremite se za posao, momci! Upravo sam primio trideset i sedam fajlova. Iz prostorije zatvorene staklenin vratima dopiralo je jednolino zujanje maina. Upravo kada je ispunuo i potpisao dokument o prijemu, zazvonio je telefon. Bio je to Martineli, ef none smene. - Kai onom vozau da ni sluajno ne pui na platou kao proli put! Nema ni pauze za kafu, jer sve treba da odradimo do kraja smene! Odmah zatim veza se prekinula, pa ovek pogleda vozaa i nasmei se. - Sve ste uli, zar ne? - upitao je kratko. - A sada je bolje da pourim - dodao je i hitrim pokretima poeo da tovari pakete u kolica.

UTORAK

29. DECEMBAR

U devet sati ujutro, mladi plavokosi programer razbaruene kose sedeo je ispred jednog terminala u Centru za obradu. Na sprat u nije bilo skoro nikoga i on se jedva primetno nasmei. Izvukao je iz depa izguvani papir , proverio brojeve i posle nekoliko trenutaka pristupio datoteci sa privatnim raunima klijenata. Prvo je otvorio novi raun na ime Frederika Filmora i proverio saldo koji je pokazivao taan iznos od od osam stotina dolara. Tavi se ponovo nasmeio, a zatim jednog po jednog, munjevito nastavio da prelistava i ostale. Stotine rauna prema kojima je usmerio presretnute novane transfere pokazivali su sumu neto veu od milion dolara. Tridesetog decembra ujutro, Said al-Arabi je otkljuao svoju kancelariju koj a se nalazila u Nacionalnoj komercijalnoj banci u Rijadu. Odmah se prikljuio na terminal da proveri nije li neto stiglo tokom noi. U odeljku za prispelu potu nalazila se poruka. Poiljalac: Svetska banka, San Francisko, Kalifomija, SAD Primalac: Odeljenje za novane transfere, Nacionalna komercijalna banka, Rijad, Saudijska Arabija Poruka: odnosi se na va transfer u dolarima od 25. XII. Transakcija nije obavljena. Loe veze uzrokovale prekid. Stop. Trans fer neitljiv. Molimo, probajte ponovo. Stop. Kraj poruke. Said al-Arabi uzdahnu. Problem je bio u tome to su veze u Saudijskoj Arabiji izuzetno loe. Peane oluje u pustinji stalno su kidale i zatrpavale telefonske ice... Kako su oekivali da banka obavlja poslove sa svetom, kada su majstori za odra vanje opreme do nekih mesta mogli da stignu jedino na kamilama? Jo jednom je sve proitao, a onda otkljuao fioku i iz nje izvadio teleks poslat Svetskoj banci u San Francisku pre puna et iri dana. Prisetio se da su amerike banke verovatno bile zatvorene za vreme boinih praznika i zadovoljno klimnuo glavom. Ako odmah ponovi transfer, sigumo nee biti kanjenja, niti plaanja zateznih kamata. Udobnije se namestio u stolici spremajui se da poalje poruku. Izgleda malo verovatno da e novac biti brzo dost avljen, pomislio je. Zbog velike vremenske razlike, sada, u devet ujutro po saudijskom vremenu, banka u San Francisku je ve bila zatvorena.

AUKCIJA

Zlato je zaista divna stvar! Ko god ga poseduje, moe da ispuni sve elje i svojoj dui obezbedi put u raj. Kristifor Kolumbo

Kada sam u ponedeljak ujutru ula u kancelariju, Perl je sedela za mojim stolom prekrtenih nogu i kroz prozor posmatrala tirkizni zaliv obasjan suncem iznad kojeg su se belasale srebnaste konture vitkog mosta iji se kraj gubio u plavoj izmaglici. - Oho, ho! - dobacila je znaajno, im sam spustila stvari i pola da proverim potu. - Deset i trideset je kasno ak i za tebe, zar ne? Ovoga vikenda nisi bila kod kue, proveravala sam... - Da ti nije ta haljina previe dekoltovana? - upitah brzo. - Ili si moda pronala novi nain za brzo napredovanje u slubi? - Ako je iko poeo neto novo ovoga vikenda, onda si to upravo ti, draga - dodala je smeei se tajanstveno. - Romantika neospomo utie na ten, eeru, pogotovo to izgleda kao da si bila na nekom tretmanu podmlaivanja. - Mislim da ovaj razgovor nije primeren situaciji u kojoj se nalazimo - odvratila sam otvarajui prvi koverat. - A gde bi to trebalo da se naemo? Na vrelom pesku ili pak u nekoj sauni? I ta ima loe, u komplimentima? - Vikend sam provela u dubokoj meditaciji - pokuala sam da je ubedim. - Naravno, draga, jo malo pa da ti povemjem - osmehnula se. - Nego, Tavi mi je rekao da si one noi dola pravo ovamo, u Centar. Dodao je jo da su izmene odraene bez greke i da sistemi funkcioniu odlino. Hm... pretpostavljam da si bila previe zauzeta da nam se javi? - Hoe li stvamo da uje ta sam radila prolog vikenda? - upitala sam i lagano zatvorila vrata. - Mislim da bi trebalo, s obzirom da to moe uticati na celu tvoju karijeru. - Koju karijeru? - dobacila je pomalo zajedljivo. - Posle tvog prolonedeljnog susreta licem u lice sa Karpom, moja karijera je potonula u mrak iz kojeg e se teko izvui. Izgleda da moj dragi ef misli da je sve zavreno: ti e mi nai drugi posao za as i ja u, ne trepnuvi, odleprati iz banke. - Sve sam ti to ve objasnila - rekoh sedajui preko puta, jer mi je uzurpirala stolicu. - Nije u pitanju nikakva ala i stvar e biti sreena. Pored toga, svi emo otii iz banke, pre ili kasnije. Pitanje je samo kada, zar ne? - Razumela sam te, draga. Ali, ima li ivota izvan bankarstva?- pitam te. - Stvar je u tome to jo nisam spremna da prekinem... A ta si ti, uostalom? Moj savetnik i staratelj? - Ovog vikenda sam sklopila sporazum sa Torom - odvratila sam mirno. - Kada sam sa njegove strane malo bolje sagledala opkladu, ispostavilo se da je stvar mnogo sloenija. - Mogu da zamislim - dobacila je ironino. - Nekad otar jezik nije od pomoi - prekinula sam je. - Zato me prvo pusti da kaem. Zoltan ti je naao odlian posao: neto kao stvoreno za osobu tvojih sposobnosti. - Zaista? - i dalje se neozbiljno smejuljila. - Rado u mu pokazati svoje sposobnosti, ako mi on pokae svoje - No, kada je videla da mi se nije svidela njena ala, dodala je mnogo ozbiljnije: - Moe li mi precizirati kakve su sposobnosti u pitanju? - Naravno. Prva stvar je devizna kontrola, jer si izuzetan strunjak za rad sa stranim valutama. Poznaje finansijske zakone mn ogih zemalja i verujem da ti tu nema premca. - A druga stvar? - dobaci ona nestrpljivo. - Troenje novca - odvratila sam kratko.
***

To je bilo zaista udno. Poznavala sam Tora dvanaest godina, bolje od ikoga, ali, posle samo jednog zajednikog vikenda, shva tila sam da je ono to sam znala o njemu - samo vrh ledenog brega. Ba kao i ja, on je deo svoje linosti uvao duboko u sebi, daleko od radoznalih i ljubopitljivih. U tom stilu mu je bila i o na tajna kancelarija, svojevrsno sklonite koje je jo pre dvanaest godina napravio u Njujorku. A ta je taj ovek skrivao? On je govorio da je to strast, ali sam ja dobro znala da time ne misli samo na fiziko voenje ljubavi. Za ova tri dana mnogo toga se promenilo, ne samo izmeu nas dvoje, nego i u nama samima. To je izgledalo kao da nas je ci klotron okretao u svojoj utrobi, preuredio nam molekule, tako da smo dobili novi, potpuno drugaiji oblik. Bili smo kao dve polovine ophrvane nepodnoljivom udnjom za onim drugim delom. Da li je to u vezi sa Platonovom definicijom ljubavi? enja due za izgubljenim delom koji je zalutao negde u praiskonskoj izmaglici vremena? Odjednom sam se osetila jakom i potpuno sposobnom da se posvetim poslu. Jo uvek sam stajala pored prozora i uivala u lepoti zaliva, kada mi je Peter Paul Karp banuo u kancelariju. - Nije valjda da gleda kroz prozor, Benksova! - dobacio je iznenaeno. - Da li ti se neto desilo? - Neto se jeste desilo, ali ne meni - odvratih i brzo prioh stolu. Nekoliko trenutaka sam ga utke posmatrala i razmiljala kako je ovaj smutljivac bio poslednje na svetu to bih poelela u ovom trenutku. No, kada je ve tu, trebalo je delovati to bre. - Sea se naeg poslednjeg razgovora o onom tvom problemu? - upitala sam. - Mislim da imam reenje. - Nije valjda? - gotovo je povikao. - Preporuila sam Perl za seminar Udruenja biznismena specijalizovanih za devizne poslove - odvratila sam. - To su tradicionalni kursevi koji se odravaju svakog prolea i traju tri meseca. Dae joj dozvolu za odsustvo, tako da e joj biti plaeni trok ovi boravka. - Dozvolu za odsustvo? - upitao je iznenaeno. - To znai da se banka obavezuje da joj, po povratku, obezbedi posao? - Da, ali ne mora u istom odeljenju. Inae, seminar poinje sledee subote u Njujorku. Evo, ve sam pripremila papire i moe o dmah da potpie. - Naravno, Benksova - odvratio je uzbueno, potpisujui se na mesta koja sam mu pokazala. - Zahvaljujem ti se to si odrala obeanje i oslobodila me te ene. Tek sada vidim da Vilingli strano grei kada onako govori o tebi. Iako sam bila radoznala da ujem najnovije Kivijeve gadosti, nisam reagovala, svesna da je u ovom trenutku pametnije drati jezik za zubima. Uostalom, Karp je sitna riba u odnosu na "kapitalce koje sam htela da uhvatim u svoju mreu. - Imam jo jedno iznenaenje za tebe, ali mi mora obeati da e to ostati meu nama - dodadoh, trudei se da mi glas zvui prijateljski.

- Pri kraju sam sa svojim projektom, tako da u ti za nekoliko nedelja vratiti Tavia. - Oh... pa to je vie nego to sam se mogao nadati... - promucao je Karp zbunjeno. - Pa dunik sam ti, zar ne? - dobacih brzo. - Nisam zaboravila da si mi dao korisne informacije i umem to da cenim. Obeavam ti da u se potruditi da vratim mladia, iako Kivi pokuava da ga ukrade od nas i... - ta si rekla? - povikao je ljutito, dok su mu na licu izbili crveni peati. - Doavola, pa mislila sam da zna - odvratila sam naivno. - Kivi ga je prole nedelje izveo za ruak i ponudio mu da radi za njega, a ne za tebe. Karpovo lice se toliko zacrvenelo, da sam u trenutku pomislila da e eksplodirati. - Znai, Vilingli igra na dva koloseka - proitao je ljutito. - Hm, nikada ne bih pomislio da e biti na mojoj strani, Benksova. Veliko ti hvala to si mi kazala - dodao je i lagano se podigao. - Videemo se uskoro, zar ne? Taman kada se uhvatio za kvaku, toboe nemarno sam dodala: - Upozorila sam te i sada zna kakav ti je Kivi prijatelj, Karpe. Osim toga, hou da ti kaem da slanje Perl u Njujork treba da bude tvoja ideja, poto si joj glavni pretpostavljeni. Sve treba da izgleda zvanino i, za nae dobro, ne sme da se zna da smo nekome radili iza lea. Zadovoljno je klimnuo glavom, a onda dodao: - Ona odlazi krajem nedelje, zar ne? - Naravno - odvratila sam odreito - sve je dogovoreno. Izaao je bez rei, a ja sam se zadovoljno nasmeila. Znala sam da e seme sumnje koja sam posejala naii kod Karpa na pogodno tlo, posebno kada se radi o Kiviju. A to mi je odgovaralo i savreno se slagalo sa planovima koje sam imala. Dok sam te veeri silazila u garau, veselo sam pevuila ratni pokli valkira iz svoje omiljene Vagnerove oper e. Perl me je ekala kod automobila. - Kakva je to melodija, eeru? Podsea na neku vudu -pesmu. - To je mantra za tvoj srean put - odvratih veselo. - Da zna, danas sam sve dogovorila sa tvojim efom. - Nadam se da si mogla da izae na kraj sa tim tipom - odvratila je ulazei u kola. - Oh, kakav je to gmizavac! Toliko je dvolian, da ponekad pomislim da su u pitanju sijamski blizanci. Znala sam da se neto dogodilo, jer se celoga dana cerio kad god bi me ugledao. Dolo mi je da zgrabim neto i natrljam mu nos, ne mogu da podnosim tu zluradu facu. Da ujem, ta ste se dogovorili? - Nema razloga za brigu. Odeljenje e platiti sve trokove tvog boravka u Njujorku i tu se nije bunio. Ali, mislim da e biti veoma iznenaen kada sazna da nisam naivna kao to misli. - Smestila si mu neto, zar ne? - Naravno. Bio je toliko uzbuen to e te se osloboditi, da je pored odobrenja trokova za seminar potpisao sve to sam mu pot urila. Naime, svojim nepromiljenim aminovanjem priznao je da je troio banin novac i davao ga dilerim a kokaina koji su mu dopremali drogu iz Hong Konga. Tako sam se osigurala da bude uz mene i ne radi nam iza lea. Ako, pak, bude pokuao, sledi veliko iznenaenje. Perl se nasmeja. - Drago mi je zbog toga. Samo, jedna stvar mi nije jasna, duo. Ako nema nameru da me poalje na taj prokleti seminar, ta u onda da radim? Htela si da o tome razgovaramo za veerom? - Naravno. elela sam da ti ispriam kakav e ti biti novi posao - odvratila sam sa osmehom setivi se svog i Torovog plana. - Odmah da ti kaem da ne brine, jer je u pitanju probrano drutvo. - Da nisu ove bankarske face u sivim odelima? Oh, zna da ih ne volim i da... - Evropsko plemstvo u francuskoj varijanti - dodala sam brzo. - Moi e da govori svojim maternjim jezikom i naui sve o jednom specifinom poslu. - A to je? - U pitanju su aukcije - odvratih kratko.

NEDELJA

10. JANUAR

Tano u jedan sat posle podne, velika cma limuzina lagano je izala iz podzemne garae zgrade sa apartmanima na gomjoj Park a veniji. Na zadnjim seditima luksuznog automobila sedele su dve ene obuene u skupu odeu i tako nakiene, da su podseale na ljubavnice tekih bogataa. Uputile su se pravo u Vesterbi-Lon galeriju na Medison aveniji, gde se odravala velika aukcija. - Reci mi ta je sa Dordijom, tvojom kerkom? - upita Perl Lejlu. - Gde je ona sada? - Oh, ori je sada u Francuskoj, darlink. Planiramo da idemo u Grku na prolee - odvrati Lejla, izgovarajui re prolee na francuskom. - Ako ti je lake, moemo da razgovaramo na francuskom - dobaci Perl uz osmeh. - Ne, ne, nikako! - kategorino odbi Lejla. - Na engleskom ipak najbolje priam - dodala je, nesvesno izgovarajui poslednje rei sa francuskim naglaskom. - Vidim - odgovori Perl kratko, shvatajui da e se sa Lejlom teko sporazumeti na bilo kom jeziku. - ime se Dordija jo bavi u Francuskoj, osim to trai aranmane za putovanja? - Poseuje banke, draga moja, da, da... Treba da obie Poljoprivrednu, Nacionalnu parisku, Lionsku banku... ko bi ih se svih setio! ori treba neto da investira i pripremi na put u inostranstvo. Skrenite desno! - obratila se vozau tapkajui ga po ramenu. - Ve smo stigli? - upita Perl iznenaeno. - Oh, kako sam uzbuena! - I ja takoe - sloi se Lejla. - Toliko dugo nisam bila na nekoj aukciji. Voza je lagano zaustavio limuzinu, otvorio im vrata i utivo ih pozdravio. Prolaznici su ih radoznalo posmatrali, odevene u dugake raske kapute optoene krznom i sa raskonim mufovima u istom tonu. Poto im se vratar na ulazu duboko naklonio, Lejla se okrete prema Perl i meajui francuski i engleski, proapta: - Sada moe da oseti kako se siromani ophode prema bogatima, draga moja - promrmljala je jedva ujno. - Vidi, ak su i ovi u hodniku prestali da priaju. Izgleda da delujemo na pravi nain, iako je to daleko od istine. Perl uze Lejlu za ruku i proapta: - Ali, zar ti ne pripada bogatima, Lejla? Ima predivan apartman, limuzinu sa oferom, skup nametaj i savrenu garderobu. Por ed toga, tvoj nakit je naprosto savren. - Iznajmljeno, draga, iznajmljeno - ponovi Lejla na francuskom. - to moe da se proda, prodato je. Nakit - savrena imitacija. I oni manji komadi koje sam imala otili su jo pre nekoliko godina. to se tie ofera, sve izgleda glamurozno, ali je cena usluge dve stotine franaka na sat. Eto, tako stoje stvari. I zapamti, draga, novac je snaga i mo: ako ga nema, niko te ne potuje. Eto - sada si upuena u moju veliku tajnu koju ne zna ak ni ori... - Ali, kako uestvujemo na aukciji ako nemamo para? - upita Perl. - To je kao magija - odvrati Lejla uz osmeh. - Mi pozajmljenim parama kupujemo jedno imanje i posle toga postajemo bogati. - Kupujemo imanje? - upita devojka zbunjeno. - A ta bi to trebalo da bude? Moda zgrada, ran ili neto slino? Lejla stavi prst na usne i nastavi sveanim, pomalo tajanstvenim glasom: - Ne, draga, ne radi se o ranu. U pitanju je malo ostrvo na kojem emo iveti. Pravo, pravcato! - dodala je na francuskom. - Kupujemo ostrvo u zemlji Nedoiji? - Kupujemo ga, ali na odreenom mestu, draga. Nadam se da voli Mediteran? Lajonel Brim nije mogao da veruje svojim ooma kada je meu publikom koja je sedela u sali ugledao Lejlu fon Dajmli. Iako je na listi prisutnih posetilaca video prezime Dajmli, nije mu palo na pamet da bi to mogla biti Lejla. Poto se nisu videli godinama, j edva je uspeo da sakrije iznenaenje i zbunjenost. Nekada davno, kada je bio sasvim mlad, Lejla je presudno uticala na njegovu karijeru i obezbedila mu ugled u svetu akcionara. Iako to niko nije znao, Lajonel Brim tako neto nije zaboravio. Tada ga je Lejla posetila u tajnosti i upoznala ga sa svojo m izuzetnom kolekcijom nakita. Traila je savet u vezi sa procenom i prodajom, odluno dodavi da nikada ne bi mogla da posluje sa nekim ko nije to liko simpatian. Pomalo plaljiv, ali i oaran njenom lepotom, Lajonel se nije usudio da pita kako je dospe la u takvu situaciju da mora da nudi nakit na prodaju. Iako neiskusan, imao je nepogreivi instikt i odmah procenio da se radi o izvanrednim primercima velike vrednosti. Neki su ak poticali iz kolekcije Romanovih i verovalo se da su netragom nestali u burnim dogaajima posle revolucije. Lajonel se hrabro suoio sa ovim izazovom, ozbiljno pristupivi velikom zadatku, mada nije znao gotovo nita iz Lejline prolosti. Prolazilo je vreme i na njegove aukcije su, iz najvee diskrecije, stalno stizali predivni komadi nakita koji su izazivali sveoptu panju. Lejla nije elela da se sazna da je ona izvor te reke izvanrednih primeraka izuzetne lepote. Povrh svega, za to nije smeo da sazna ni njen mu koji je tada bio teko bolestan. Lajonel je pretpostavljao da ona sve to ini zbog njega, ali je smatrao da ne treba da zabada nos u tue probleme, pogotovo to je ovo za njega pravi dar sa neba. Bio je svestan da je kao mlad strunjak bez mnogo iskustva dobio a nsu kakva se nekome ne prui tokom celog radnog veka. Posle muevljeve smrti, Lejla je jednostavno nestala iz njegovog vidokruga. Povremeno bi njeno ime uo tu i tamo, ali je vie nik ada nije video niti pokuao da je potrai, jer je pretpostavljao da bi joj bilo neprijatno da se prisea tekih vremena oskudice i neizvesnosti. Sada, kada ju je ponovo video u publici, odmah se prisetio trenutka kada ju je prvi put ugledao. Bila je toliko lepa da je svojom pojavom oaravala ljude i ostavljala ih gotovo bez daha. Mlad i neiskusan, odmah se zaljubio u tu lepoticu kod koje su se tragino i veselo sjedinjavali na neverovatan nain, tako da se nikada nije znalo kako e reagovati, a svaki susret sa njom bio je neka vrsta slatkog iekivanja. Dobro se seao naina na koji ga je posmatrala i tada mu se inilo da samo njih dvoje dele neto tajanstveno i magino, neto to ih odvaja od ostalih. Jednom reju, Lejla je imala sve to je u ono romantino doba mlad ovek eleo i traio kod ene: neku skrivenu t ugu, dramatiku i neverovatnu lepotu. Primetio je da ga Lejla paljivo posmatra sa svog mesta u publici. Oima mu je dala onaj isti, tajanstveni i samo njima svojstven znak i on shvati da ga je prepoznala. Bio je ubeen u to, iako je u meuvremenu ostario mnogo vie od nje, potpuno sede kose i kratk e bele bradice. Seanja mu iznenada navree takvom snagom, da je jasno video sebe kako sedi u njenom egzotinom stanu, pije pravi ruski aj i slua

Skrjabina koga je sa uivanjem svirala na klaviru. Nije vie mogao da stoji na podijumu, ve je ne razmiljajui siao dole i pourio da je pozdravi. - Lejla - rekao je kratko, uzimajui joj ruku i prinosei je usnama. Video je da na desnoj ruci nosi kopiju ogrlice sa Falkonijevim rubinom okruenim safirima i dijamantima iji je original prodao Randolfu Herstu jo 1949. godine. - Ne mogu da verujem da si ponovo ovde - dodao je jednostavno. - Veruj da si nam nedostajala. - Oh, dragi moj Lajonele - odvratila je Lejla Ijupko, izgovarajui njegovo ime na francuski nain - i ja sam takoe srena, srena, veoma srena. Dola sam da vidim kako dri ovu aukciju i odmah da ti kaem da je sve savreno. Nikada ranije nisam prisustvovala ovakvom dogaaju i veoma sam uzbuena! To je istina, pomisli Lajonel. Ona nikada nije prisustvovala aukcijama na kojima se prodavao njen nakit, niti osetila ono uzb uenje i strepnju koja vlada meu potencijalnim kupcima zainteresovanim za neku stvar. Samo joj je javljao kada e joj novac biti uplaen na raun i to je bilo sve. Tim pre ga je njen sadanji dolazak strano iznenadio. Priao joj je jo blie i tiho upitao: - A ta radi ovde, draga? Zna li da je ovo prilino neobina aukcija? Mnogi od posetilaca diskretno su se osvrtali i zainteresovano posmatrali enu zbog koje je Lajonel Brim siao sa podijuma i lino je pozdravio pre zvaninog poetka. Iako je bio siguran da niko o d prisutnih ne moe da prepozna enu sa kojom je razgovarao, Lajonelu nisu mogli da promaknu pogledi koji su odmeravali Lejlinu ogrlicu od Fabereovih smaragda, kopiju one koju je 1947. godine prodao egipatskom kralju Faruku. Ljupko se smeei i neprestano ga streljajui onim pogledom, Lejla odvrati sa samo njoj svojstvenom meavinom engleskog i francuskog: - Najdrai Lajonele, imam ast da ti predstavim svoju divnu prijateljicu, gospoicu Loren. - Poastvovan sam - ree i odmeri Perl sa osmehom. - Gospoice Loren - dodao je potom - mislim da imate jedinstvenu privilegiju i budete prijateljica jedne od najveih dama ovog veka. Nadam se da negujete to prijateljstvo na pravi nain, kao uostalom i sv i mi koji je poznajemo. Perl mu uzvrati osmeh i lagano klimnu glavom: po nainu na koji su ljudi posmatrali Lejlu i gospodina Brima, oseala je da se neto dogaa, ali nije bila siguma ta. Ve u sledeem trenutku, Lejla se podigla sa stolice, zagrlila svoga prijatelja i neto mu apnula. Perl uzdahnu i sklopi oi , sluajui kako se ljudi u redu iza njih nervozno mekolje. - Ti zna da u za tebe uiniti sve - ula je Lajonelov prigueni glas. - Samo se nadam da sada, kada si se posle toliko vremena konano pojavila, nee ponovo nestati bez traga i glasa. Cvrsto ju je stegao za ruku, a zatim se okrenuo, urno vratio i poeo aukciju tano u minut. S vremena na vreme bacio bi pogled prema Lejli i jedva primetno se osmehnuo. Izgledalo je kao da opet, posle mnogo godina, dele onu, samo njima poznatu tajnu za koju ne zna ostatak sveta. Aukcija je trajala ve skoro pet sati. Kada je poeo da pada sumrak, publika se proredila, pa je ostalo samo dvadesetak najup ornijih. Meutim, Lejla je jo uvek sedela prava kao svea, dok joj se na licu nije mogao primetiti ni najmanji znak umora. Gledajui je, Perl nije krila iznenaenje da se ena njenih godina tako dobro dri. to se nje same tie, toplota u sali ju je inila pospanom, a jednolian glas voditelja aukcije iao joj je na ivce. Onda se odjednom prenula osetivi da se u prostoriji neto promenilo. Kada se okrenula prema Lejli, shvatila je da je njeno dranje dmgaije, mada nije mogla da definie na koji nain. Paljivo ju je posmatrala nekoliko asaka i onda shvatila: Lejla je vidljivo ivnula, dok joj je pogled bio prikovan za el egantnog gospodina na podijumu. Njegove oi arale su tamo -amo i reagovale na svako dizanje mke koje je obino znailo novu, viu cenu. Ali, posle svake ponude, pogled Lajonela Brima ponovo se vraao Lejli. U tom deliu sekunde kada bi im se pogledi sreli, mogao se opaziti munjevit treptaj koji se ponavljao na razliite naine i Perl shvati da oni komuniciraju na neki samo njima razumljiv nain. Znala je da Lejla hoe da kupi nekretninu koja se nudila i radoznalo je ekala razvoj dogaaja.

Bila je to ponuda broj sedamnaest koja se odnosila na jedno od malenih ostrva pored mediteranske obale Turske, povrine oko trideset kvadratnih kilometara, sa kamenim stenama kupastog oblika po obodu rvelikom zaravni tano u centru. Gospodin Brim priao je o tome kako je pre hiljadu godina na tom mestu postojao vulkan od kojeg i potie neobian ostrvski reljef. Sluajui ga, Perl duboko uzdahnu. Videla je na panou sliku stenovitog predela sa retkom vegetacijom i prilino se razoarala. Poela je da sumnja u svrsishodnost svega to rade, ali nije reagovala, ve nastavila da slua priu Lajonela Brima. Ostrvo se zvalo Omfalos Apolonius, odnosno Apolonov pupak. Kako je Brim objasnio publici koja se kikotala, tako se zvala i kamena duplja u Delfima, ali i svako drugo mesto gde j e postojalo prirodno udubljenje i proroite. Perl je bila ubeena da je Lejla opsednuta nekim mutnim vizijama, im uestvuje u nadmetanju za to grozno pare kamena izgubljeno negde u moru. ak i sada, dok je sedela pored nje, inilo joj se kao da je Lejla u nekom mistinom transu i ne shvata da se cena ve popela na pet miliona dolara! Zato ju je na tren uhvatila za ruku i upitno pogledala. Ona je samo klimnula glavom i vrsto joj stisnula ruku, to je otprilike znailo da nema razloga za brigu. Zatim se ponovo vratila Lajonelu. Nemajui kud, Perl se umiri i nastavi da ita podatke na velikom panou iza voditelja aukcije. Ostrvo o kojem se jo uvek prialo imalo je negde oko sto sedamdeset stanovnika koji su se uglavnom bavili ribolovom i pravljenjem jedara. Jedino naselje se takoe zvalo Omfalos i lealo je na zapadnoj strani, okrenuto prema Grkoj. Na pustoj i kamenitoj obali nije bilo niega, osim nekoliko ruevina iz mletakog perioda. Proitala je, dalje, kako je cela ta grupa stenovitih ostrva bila vlasnitvo biveg jugoslovenskog brodskog magnata koji ih je na ko zna koji nain dobio odmah posle Drugog svetskog rata. Naime, tokom konfuznog stanja vezanog za teritorijalna razgranienja meu zemljama, i grka i albanska vlada su istakle pretenzije na ostrva: poto su se nalazila izmeu grkih i turskih teritorijalnih voda,

Turska je traila da pripadnu ba njoj. to se tie njihovog strategijskog i turistikog znaaja, ostrva su potpuno bezvredna . Njihov vulkanski sastav i neravan teren onemoguavali su izgradnju bilo kakve putne mree, a nepristupanoj obali sa mnotvom hridina moglo se prii samo brodiima i amcima. Telefonske linije bile su loe, prekidi struje esti, tako da su uslovi za ivot prilino nepovoljni. Ono malo ravnice je neplodno, tako da se i veina hrane dovozila sa obale. Meutim, svaa izmeu tri nacije se brzo stiala, jer su mogunosti ostrva objektivnije sagledane. Jo kada je velikoduni ma gnat izdano astio zvaninike koji su se bavili ovim pitanjem, interes za ostrva se potpuno i zgubio. Nema ta, inteligentan ovek, zakljuila je Perl. Svoju rezidenciju za odmor napravio je na najveem i najpitomijem ostrvu, d ok je ostala dao na prodaju, znajui da e bogati Njujorani odvojiti gomilu para i za stenje, samo da postanu sastavni deo Egeja i njegovih prelepih pejzaa nad kojima je lebdeo duh antikih vremena. Interesovanje za ovo ostrvo nije bilo veliko, ali se nadmetanje nekako oduilo. Jo dva ponuaa su ostala u trci sa Lejlom, a cena je lagano ila nagore. Kad god bi pogledala Lejlino uzbueno lice, Perl je bivala sve zabrinutija. inilo joj se da staru damu obasjava neka posebna, nedokuiva unutranja svetlost koja joj tera rumenilo u obraze, a oima daje mladalaki sjaj. Da stvar bude gora, cena je sada iznosila ve deset miliona. Iako je to nia suma od iznosa datih za tri prethodno prodata ostrva, Perl je i dalje mislila da je to samo dobro pare kamenja i pitala se odakle bi Lejla nabavila novac. Osim toga, s vremena na vreme bi bacila pogled na gospodina Brima ije je lice sve vie poprimalo napregnut izraz. U stvari, Lajonel je postao zabrinut onoga trenutka kada je ugledao Lejlu u sali, ali je to pokuao da prevazie. Sada je briga ve prela u uznemirenost i on se s tekom mukom savlaivao. Lejla se nije nalazila na zvaninoj listi pozvanih, tako da nije priloila nikakva dokumenta o svom finansijskom stanju, to je jedan od uslova za uee na aukciji. Sada, kada je ovo nadmetanje ve uzelo maha, mogao j e samo da se nada da njegova stara prijateljica zaista raspolae novcem koji ovde nudi. Pored svih tih nedoumica, uznemiravala ga je i injenica to je u blizini bio jo neko ko je znao sve o Lejli fon Dajmli. Taj ovek se zvao Klod Vesterbi. Pre mnogo godina, jo kada je preuzeo odgovomost da proda Lejlin nakit, morao je bar da se posavetuje sa nekim i potvrdi tanost svojih procena. Iako mu nije odao izvor, odnosno vlasnika ponuenih dragocenosti, mladi Vesterbi mu je iskreno pomogao. On je potvrd io da se radi o izuzetnim primercima velike vrednosti i kazao Lajonelu da je pravo udo kako je dospeo da doe u posed najreih primeraka iz najuvenijih svetskih kolekcija. Iako nikada nisu otvoreno razgovarali o tome, Lajonel je slutio da je Klod Vesterbi posle iz vesnog vremena shvatio ko je prodavac, ali mu to nije ak ni natuknuo. Sad je krajikom oka mogao da vidi direktora Kloda Vesterbija kako sedi u kontrolnoj sobi sa desne strane i na ekranu prati t ok aukcije. Po izrazu lica shvatio je da je i on zabrinut razvojem dogaaja. Ali, na Lajonelov upitni pogled samo je odmahnuo mkom, to bi znailo da nadmetanje treba da se nastavi i stvar dovede do kraja. Prekidanje aukcije zbog njihovih slutnji nije dolazilo u obzir, a uvena kua kao to je njihova tako neto nije mogla sebi da dozvoli. Lajonel je mirno nastavio svoj posao osetivi uskoro da e sve brzo biti gotovo. I zaista, ostali konkurenti su u veoma kratkom roku odustali, tako da je Lejla izala kao pobednik. Odahnuo je sa olakanjem kao da mu je ogroman teret pao sa plea. Lagano je lupio ekiem o drveni pult i slubeno objavio: Prodato gospoi fon Dajmli za trinaest miliona dolara. estitam, gospoo, postali ste vlasnik egzotinog i mi rnog ostrva! Lejla uini blagi naklon, a onda se, sa Perl pod rukom, lagano uputi ka izlazu. Meu nekolicinom ljudi koji su je posmatrali sa meavinom uenja i divljenja, bio je i Klod Vesterbi. Iako mu nije pokazala slubenu pozivnicu, portir koji je stajao na ula znim vratima sale propustio ju je u hol. Video je da razgovara sa gospodinim Lajonelom i pretpostavio da je njegova prijateljica. - Kuda sada idemo? - proaputa Perl, jo uvek je vrsto drei za ruku. - Do blagajne, draga - odvrati Lejla veselo. - Kada zavri ukusni obrok, mora platiti uivanje - dodala je na francuskom. - A, tako... - odvrati Perl iznenaeno. - Prokletstvo, nije mi jasno kako e platiti taj raun? - Naravno, ekom! - osmehnu se Lejla. Iako se osmehivala, Perl shvati da je njena prijateljica umoma i iscrpena. Ipak se nadala da e sve proi u redu, jer Lejla nije od jue. - Moje estitke, madam! - zau se glas Kloda Vesterbija koji ih je upravo sustigao. Ne ekajui, on je uhvati pod ruku i lagano poe sa njima. eleo je da bude blizu i reaguje na odgovarajui nain, ako neto krene kako ne treba. Posle nekoliko koraka, Lejla zastade i radoznalo ga odmeri. - Ne seam se da smo se ikada upoznali, gospodine - odvratila je zvanino, naglaavajui pri tom svaku re. - Ja sam... - Znam ko ste, draga moja - prekide je on ljubazno. - Vi ste Lejla fon Dajmli, zar ne? Iako sam se ja mnogo promenio otkako ste me poslednji put videli, za vas se slobodno moe rei da ste jo uvek meu najlepim enama u Njujorku. Lejla mu uputi blistav osmeh, a oi joj zasvetlee. - Ja sam Klod Vesterbi, gospoo - nastavi on u istom tonu. - Vi ste danas dobro uloili novac, samo da znate. Moda e se prethod ni vlasnik ljutiti to nismo ostvarili vie, ali se ipak nadam da emo se svi uklopiti. Drago mi je to ste ba vi postali vlasnik ostrva, gospoo! A biu jo zadovoljniji, pomisli on u sebi, ako budete imali da platite. Kakvi e problemi nastati, ako se ispostavi da je to nemogue! - Ovde je naa blagajna dodao je utivo. Ostaviu vas da ovaj neprijatniji deo posla obavite sami, ali u biti blizu, ukoliko vam bude potrebna pomo. Mogu da kaem da sam izuzetno zadovoljan to smo se, posle svih ovih godina , i formalno upoznali. - Hvala, gospodine - odvrati Lejla na francuskom. Rekla je to jedva ujno, dok joj je glas podrhtavao, to je na njega delovalo udno i pomalo uznemirujue. U trenutku mu se uinilo da su oboje mladi i da njen glas podrhtava od uzbuen ja zbog prvog susreta... - Hvala vam za... - nastavi Lejla tiho - za ono u prolosti, znate. Bili ste veoma diskretni u vezi sa mojim... mojim nakitom. Znam da ste bili Lajonelov saradnik i da ste se okolo raspitivali o meni. Oh, ja sam kao slon, verujte. Im am savreno pamenje, a naroito za pozitivne stvari i dogaaje. Jo jedanput, hvala za sve, dragi moj Klode! Iznenaeno je pogledao, oseajui istovremeno kako mu srce divlje lupa. Bila je jo uvek lepa, jer je njena lepota dolazila i znutra. Ubeen da je zanosnija nego pre etrdeset godina, toliko se radovao to je kupila ostrvo, da mu je postalo potpuno svejedno moe li da ga plati ili ne. U trenutku je poeleo da ga kupi sam i odmah joj ga preda kao poklon. Neno joj je pustio ruku, osmehnuo se i urnim korakom se vratio na aukciju.

TREI DEO

FRANKFURT, NEMAKA

JANUAR, 1810.

Na poetku 1810. godine, Mejer Amel Rotild je jo iveo u Frankfurtu, iako su mu deca ve poodrasla, a njegov mezimac, Natan, odselio se u inostranstvo. - Noas sam sanjao jedan san - ree Mejer Amel svojoj eni Getl, dok su dorukovali suv hleb natopljen mlekom. - San? - ponovi Getl upitno, jer je to za nju bilo neto sasvim novo. Njena kosa je, kako vera nalae, bila kratko podiana i prekriv ena perikom iji je najvei deo zaklanjala utirkana pamuna kapa ukraena holandskom ipkom i vrpcama od tafta. - Kakav san? - upita ona svoga mua, lagano prelivajui hleb mlekom. - Da li je u pitanju neki srean dogaaj? Mada... moram da kaem da smo u ivotu imali vie sree, nego to sam i u molitvama mogla da poelim. Zbog toga ponekad pomislim da e nam se ipak desiti neto loe - dodala je i lupila kaikom nekoliko puta po stolu, ne bi li oterala avola, ako se moda nalazio u blizini. - Bio je to udan san - odvrati Mejer Amel zamiljeno. - Video sam kako nam vatra i voda opsedaju kuu i iskuavaju je, ba kao to se u Knjizi kae da emo i mi biti iskuani kada jednoga dana stanemo pred Boga. Nai sinovi su je branili i slono se borili za isti cilj i, slino Judi Makabejskom, hrabro se suprotstavljajui snazi prirode. - To svi treba da imamo na umu - odvrati Getl klimajui glavom. - Uostalom, nai sinovi znaju da je jednu granicu najlake slomiti. Ali, ako nekoliko njih stoje skupa, nije ih jednostavno savladati. - Ovaj san mi govori da e se desiti neto veliko, neto zaista izuzetno - zakljui Mejer Amel. - A to e uticati da kua Rotildovih ivi jo desetinama i stotinama godina. Videe, draga - uskoro e se desiti neto znaajno. Kao to je Mejer Amel i predskazao, te iste godine je njegov sin Natan smislio izuzetno odvaan i rizian plan koji je mogao da kota sree itavu porodicu i ak joj oduzme slobodu koju je uivala. Natan je iveo u Engleskoj ve dvanaest godina i tamo se izuzetno dobro snaao. Poeo je jo 1798. godine u Manesteru i vrednim radom poao stepenicama uspeha. Izvozio je pamuk na kontinent, a otac i braa su preuzimala robu i prodavali je po Evropi. 18 09. godine je postao naturalizovani Englez i neto kasnije otvorio sopstvenu banku. Iako srednji od petorice Rotildovih sinova, bio je najupomiji i najenerginiji. U martu 1810. godine, Natan je pisao ocu u Frankfurt i zatraio da najmlaeg sina, Dejmsa, poalje u Pariz i izdejstvuje mu slobodu kretanja, kako po Francuskoj, tako i po paniji, Italiji i samoj Nemakoj. Mejer Amel se zbunio. Kako jedan Jevrejin moe da dobije takvu privilegiju? Znao je da je posebno komplikovano dobiti dozvolu za boravak u Parizu, s obzirom da Rotildovi nisu samo jevrejskog, ve i pruskog porekla. Ali, verujui da se njegov san o uspehu mora ostvariti, Mejer Amel nije poklekao. Obukao je svoje najbolje c rno odelo, finu koulju sa ipkastim aboom, stavio svileni eir i krenuo. Uputio se do svog prijatelja, princa od Tiringije, ijoj su porodici Rotild ovi pozajmili velike sume novca u nekoliko poslednjih godina. Sada je moda stiglo vreme za vraanje dugova, ali na neki d rugi nain. - Zdravo, Rotilde - pozdravio ga je princ ljubazno. - Danas si se ba doterao, zar ne? Po licu ti se vidi da nisi doao u obinu posetu. Da se odmah razumemo, uiniu sve to je u mojoj moi da ti udovoljim. - Vae visoanstvo je, kao i uvek, veoma razborito - odvrati Mejer Amel. - Ovo mi je izuzetno vano, poto su u pitanju porodini razlozi. - Poto su tvoji porodini razlozi najee vezani za sticanje bogatstva, dajem ti re da u ti pomoi koliko god to bude mogue. Hajde, reci o emu se radi! - U stvari, ja ve imam mogue reenje... - skromno potvrdi Rorild. - Naime, ako bi moj sin mogao da se ubaci u zvaninu pratnju nekog plemia, nekoga za koga Vae visoanstvo zna da uskoro putuje u Pariz, moda bismo tu osobu mogli da nagovorimo... - Uskoro e pola Evrope da putuje u Pariz, dragi moj - prekide ga princ jedva primetno se namrtivi. - Verujem da i ti zna zbog ega, tako da ne treba da traimo povod. - Vi verovatno mislite na kraljevsko venanje? - upita Mejer uzbueno. - Ako tako naziva venanje tog korzikanskog bezbonika i skorojevia, onda je moj odgovor potvrdan - proguna princ. - Gospode, pokojna ena mu se jo nije ni ohladila, a on ve prireuje drugo venanje! Tako neto mi ledi srce, Rotilde! Iako se ne zna da li e kardinali biti prisutni, evropsko plemstvo se uurbano sprema kao da je u pitanju borba petlova! Dobro, ta da ti kaem... Ako ba eli sina u takvom drutvu, neto emo pokuati. Samo, da budem iskren, meu svojim poznanicima ne vidim nikoga ko bi u pratnju uzeo sina jevrejskog trgovca, pogotovo kada se radi o ovakvom dogaaju. Ne mogu ti garantovati uspeh, razume? - Da, Vaa visosti. Treba da naemo nekoga ko eli da prisustvuje venanju Napoleona i nadvojvotkinje Mari -Lujze, ali... ja imam i neke druge razloge. Naravno, spreman sam da platim koliko god... - Ah, Rotilde! - prekide ga princ brzo. - Znao sam da ovamo nisi doao bez plana! Ja sam ti samo sr edstvo, a ne krajnji cilj, zar ne? dobacio je mirei. - Hm, mudar si ti ovek, nema ta! Princ je zaista bio iskren. Kao naelnik zaduen za sve pote i transporte poiljki u centralnoj Evropi, vie puta je bio u p rilici da, zajedno sa Rotildom koji mu je pomogao, zaviri u poneko slubeno pismo, od ega su obojica imala velike koristi. Ali, sada nije mogao da razmilja o tome. Dva puta je snano lupio dlanovima i na vratima se pojavio autant. Brzo mu je izdiktirao nekoliko imena i dodao: - Idi na potu i uzmi sve to se odnosi na ove ljude. Hajde, pouri! Imamo jo dosta toga da uradimo! Ne elim da ti dajem lana obeanja - nastavio je okreui se prema svom gostu - ali mislim da emo do sutra uvee razreiti taj problem. - Vae velianstvo je veoma milostivo - odvrati Mejer Amel utivo - i ima reenje za svaki problem. Veliki vojvoda od Dalberga nije eleo da ukljui mladog Dejmsa Rotilda u svoju pratnju koja se spremala za put u Pariz. Kad a se malo bolje raspitao o vojvodinoj finansijskoj situaciji, princ od Tiringije mu je poslao drugu ponudu koju je vojvoda odmah prihvatio. Naime, Mejer Amel je bio duan da plati opremanje koija, sveana odela za ljude iz pratnje i svima obezbedi desetak dana boravka u Parizu. Za uzvrat, Rotildovi su dobili ne jedan, ve tri pasoa za lanove porodice, uz dozvole za slobodno kretanje po zemlji i inostranstvu. U martu 1811. godine, Karl i Solomon Rotild su otvorili firme u Francuskoj, dok je najmlai, Dejms, sedeo u radnoj sobi gos podina Molina, francuskog ministra finansija. Bilo je jutro i stidljivo proleno sunce probijalo se kroz prozore, dok se miris upravo posluenog

peciva meao sa zanosnim mirisom zumbula donetim iz bata u Tiljerijima. - Gospodine Rotilde - rekao je gospodin Molin, paljivo briui ostatke krema sa gornje usne - upravo sam pisao caru i savetovao mu ono to ste mi rekli. - Ipak, ak i sada ne mogu da poverujem da imamo takvu sreu. - Sada se vi alite sa mnom, gospodine - odvrati Dejms mirno. - Nije valjda da francuski ministar finansija oekuje od mene da verujem da su Englezi u finansijskim stvarima mudriji i bolji od Francuza? - Oh, ne! To sigurno ne! Ti Britanci su prave budale! Svi ih tako i gledaju. Samo sam eleo da kaem da je teko poverovati da e ministri u Londonu, sem ako nisu izdaj nici, zaista devalvirati funtu za deset procenata, a gvineju za vie od trideset! Ratno je doba i nije mi jasno kako e regulisati smanjenu vrednost svih ostalih hartija? - Ali, i sami ste videli pismo, gospodine? - dodade Dejms hladnokrvno. - Da, da, naravno. Pa ak i da nije tako, careva namera je da iscrpi Englesku na sve naine i dovede je do toga da potroi svoje rezerve zlata i srebra. Mi znamo da se vojska ne moe boriti praznog stomaka, gola i bosa. Takoe nam je poznato pod kakvim je pritiskom njihov general Velzli tamo, na poluostrvu. Rat e uskoro biti gotov, verujte mi kad vam kaem. Uhvatili smo jedno Velzlijevo pismo u kojem od vlade u Londonu trai hitnu pomo za svoje trupe koje e, u protivnom, biti teko poraene ili ak rasputene. Oh, znate da su Englezi uvek voleli da istiu kako oni kontroliu more i neka im! Ali, zato Francuzi kontroliu kopno! Dokle god ih budemo drali dalje od zlata, nee moi da se organizuju i poalju Velzliju neku veu poiljku. Izloivi svoje vienje trenutne situacije, francuski ministar se zadovoljno osmehnu i uze jo jednu pogaicu sa okoladnim kremom. - Prava je srea to Francuska ima takvog cara - odvrati Dejms utivo. - I sam bih bio strano nezadovoljan da se napravi neki propust i to britansko zlato zavri u Nemakoj. I ovako nije bilo lako, jer sam putovao kroz ravnicu i preturio preko glave dosta toga. Toliko puta sam morao da platim mito, da ne znam je li sve vredno tog truda. Ali, otkako ste mi dozvolili da prolazim kroz Denkerk, stvari su drugauje, a francuska vlada je na dobitku. Izuzetno cenim vau promiljenost i dalekovidost, gospodine. - I ja sam zadovoljan - odvrati Molin - jer mislim da odlino poznajem i sagledavam ljudski karakter. I ovde, u Francuskoj, vlada miljenje da su Jevreji vie zainteresovani za profit i uspene poslove, nego za nacionalne saveze. Na neki nain, vi ste ljudi bez domovine, zar ne? Moda nee biti jeftino iupati ovo zlato od imperije na izdisaju, ali to emo znati da cenimo. Sada je svaki va gu bitak dobitak za nau dravu, nije li tako? No, kada Napoleonovi zakoni ponu da vae i u Nemakoj, Jevrejima u Frankfurtu bie dozvoljena slobodna trgovina, a moi e da imaju i svoja vlastita imanja, mislim... prvi put za poslednjih hiljadu godina. - Naa je srea to stvari sagledavate na taj nain, gospodine Molin - saglasi se Dejms. - Istorija e vas zbog toga itekako pominjati. Ve dve godine Natan je boravio u Londonu i kupovao zlatne poluge od najvee engleske kompanije u Indiji. Dok je on redovnom kupovinom neprestano uveavao svoj imetak, engleska vlada je bila preterano oprezna i jo ekala pad cena. Natanu to nije trebalo, jer je bez problema mogao da isplati pun iznos. Vreme je prolazilo, cene nisu padale i u prolee 1811. godine, kada su britanski trezori vapili za zlato m kako bi finansirali svoju armiju, Natan je mogao da im proda poluge ispod trine cene i jo uvek ostvari odreeni profit. Kao pravi poslovan ovek, on je vero vao u dela, a ne u pusta obeanja. Poto je Engleska bila jedina evropska zemlja u kojoj su graani, bez obzira na veru i naciju, imali prava na linu imovinu, nije razmiljao kako da se postavi prema svemu to ga je okruivalo. Osim toga, video je da se u tom smislu, u zemlji u kojoj je iveo nita nee menjati, pa je to shvatio kao potvrdu ispravn osti svoga stava. - Gospodine Herise - obratio se Natan glavnom direktoru trezora dravne banke - sada, kada smo na posao zavrili na opte zadovoljstvo, mogu li biti toliko slobodan i pitati vas ta nameravate sa svim tim zlatom? - To je veoma smelo pitanje, gospodine Rotilde - odvrati Heris oprezno. - Kao to i sami moete da zakljuite, nalazimo se u gadnom kripcu. Znate i sami kakva je situacija na Iberijskom poluostrvu, zar ne? Pored toga, onaj prokleti Korzikanac je nae saveznike venanjem pridobio na svoju stranu i sada njihove roake postavlja na vlast u svim okolnim zemljama. - Zato elite da opremite momaricu koja e tititi engleske obale? - Vi ste pametan ovek, Rotilde - dodade Heris neoekivano. - U stvari, najpametnija ste osoba koju znam, ali i najvidovitija. Znate da je lord Velington u velikim problemima i da njegovoj armiji zlato nije dopremljeno ve mesecima. to je jo gore, uopte ne znamo nain na koji bismo mu pomogli. Osim toga, celokupna ekonomija je u krizi, a iz amerikih kolonija stiu uznemirujue vesti. Po svoj prilici, i tamo e uskoro biti obnovljeni sukobi. Iskreno govorei, kralj je isuvie bolestan da bi bio od neke koristi, a predsednik vlade s vaki dan govori neto drago i time samo razjaraje ljude. Poverljivo vam kaem da je stanje nae nacije veoma blizu opte konfuzije koja e se, u sluaju Velingtonovog poraza, izroditi u neto mnogo gore. - Razumem - odvrati Natan kratko, jer je stanje u trezoru poznavao bolje i od samog Herisa. Samo prole zime, on je po izuzetno niskoj ceni kupio menice koje je po savetu Herisovog prethodnika, lord Velington pretvorio u zapise dravne blagajne kako bi pomogao finansiranje rata. Papire je otkupio od bezobzimog sicilijanskog finansijskog bloka, vrsto povezane i razgranate mree ljudi koji su svoje bogatstvo stekli ilegalnim radnjama i krijumarenjem. Sicilijanci su, u stvari, bili leinari evropske finansijske zajednice i pri kupovini nikada za neku stvar nisu plaali vie od etvrtine njene nominalne vrednosti. Da su pap iri ostali kod njih, jedino bi ih oni mogli prodati Velingtonu, kako bi iz trezora podigao odreena novana sredstva. Ta injenica je vie od ma kojeg finansijskog izvetaja, pokazivala jainu Natanove pozicije i njegovu stvamu mo. - Znai, ovo zlato mora stii do lorda Velingtona - dodade mladi Rotild zamiljeno. - Tome je namenjeno - odvrati Heris tuno - mada mislim da nema nikakve nade na uspeh. Slanje morem ne dolazi u obzir, poto su nam u poslednjih nekoliko meseci potopili ve tri broda. A put kroz savezniku teritoriju bi trajao suvie dugo, uz sve mogue opasnosti i prepreke. Bojim se da e, dok ne pronaemo pravi nain, rat biti zavren. - Moda ja mogu da pomognem. - Svaka pomo je dobrodola, ako su nam ciljevi zajedniki, gospodine Rotilde. Voleo bih da je drugaije, ali mislim da je sve izgubljeno. - Moda i nije. Postoji jo jedna mogunost sa kojom elim da vas upoznam. Ako hoete, ja u dostaviti zlato Velingtonu, a vi ete mi

platiti za uslugu. Naravno, obezbedio sam vam i odgovarajue garancije. - Vi? - ponovi Heris zapanjeno, dok mu je na licu lebdeo neki nedefinisani osmejak. - Dragi moj Rotilde, vi ste briljantan finansijer, ali teko mogu da poverujem da ste u stanju da uinite udo. Ovaj... kakva je ta vaa garancija? - Sve to ne stigne do odredita nadoknadio bih vam od svoje imovine - odvrati Natan mirno. - Ali kako ete prei tako teak put? - Ostavite to meni. Dok je ministar Molin sam sebi estitao na pismu poslatom cam u kojem je opisao uspenu pljaku britanske kase, Dejms je na novanim tritima u Parizu na ve uobiajeni nain i bez urbe trgovao zlatom, a zatim, sledei Natanove inst rukcije, pretvarao pare u menice koje je povlaio u panske banke. Njegova braa Karl i Solomon bili su neprestano u pokretu nosei menice na relaciji Pariz - Pirineji. Pri prelasku u paniju, na nekoliko dana bi im se gubio svaki trag, a onda bi se vraali sa pismenim priznanicama vojvode od Velingtona. Francuzi nikada nisu saz nali da je zlato koje su Rotildovi sa njihovom dozvolom prokrijumarili u Francusku na legalan nain dospelo u paniju, odnosno, da je novac od njegove prodaje iskorien za snabdevanje Velingtonove vojske. Sa spremnom armijom i obnovljenimn rezervama, lord je uskoro izvojevao veliku pobedu protiv Francuza i ubrzo uao u Madrid. Natanov otac, Mejer Amel, jo uvek je bio u Frankfurtu i sa najstarijim sinom, Amelom u centralnoj gradskoj poti nestrpljivo ekao svaku novu vest u vezi sa ratom, da bi je kasnije preneo ostalima. Kao starom oveku jedina dnevna dunost bila mu je da brin e o kavezu punom golubova koji mu je Natan poslao iz Londona. U septembm 1812. godine, dok se Napoleon tukao sa Rusima u Borodinu, Mejer Amel je zaspao poslednjim snom. Tri dana kasnije, ruski general, grof Rostopin zapalio je Moskvu, ostavljajui Napoleonove armije da kroz rusku zimu mariraju nazad - u konaan poraz. Bio je to kraj jedne ere.

FEDERALNE REZERVE
Po Ustavu, pravo i dunost Kongresa je da stvara novac. U stvari, sve je preputeno Kongresu koji je tu mo ustupio bankarskom sistemu. Moglo bi se rei da su, po Zakonu, Federalne rezerve neka vrsta miljenika. Rajt Patmen

Kada se posle prvog januara malo slegla slavljenika praina, Tavi je pogledao kako funkcionie program koji smo izmenili on e noi uoi Boia i malo doterao neke sitnice. injenino stanje bilo je veoma zadovoljavajue. Naime, uzimali smo znaajne procente od svakodnevnih novanih transfera odsecajui od njih delie kao od pareta salame i razbacujui sume na lane bankarske raune koje smo otvorili pod imenima uzetim sa lis te Bobsijevih. Novac na tim raunima nije stajao due od etrdeset osam asova, tako da niko nije mogao neto da posumnja. Po isteku vremena, uzimali smo pripadajuu kamatu, a novac vraali nazad. Poto su te pozajmljene sume iznosile na stotine miliona, na prihod se svakoga dana nezadrivo uveavao. Tor je sa svojim timom, ukljuujui i Perl, bio u Evropi i inilo se da se stvari za obe strane povoljno razvijaju. Tako sam bar mislila, sve dok Tavi jednog petka ujutro nije uao u moju kancelariju. Bilo je to neposredno po sle Nove godine. - Imam dobre i loe vesti - rekao je odmah. - Hajde da ponemo sa dobrim - odvratila sam. - Pratio sam Torove obveznice sa liste koju si mi dala i za sada je sve u redu. Niko nije pokuao da ih otkupi ili isplati, tako da jo uvek ne treba da se brinemo oko onih zajmova u Evropi za koje ti papiri garantuju. to se tie sistema, podesio sam ga mnogo bolje, tako da sada moemo da uzimamo jo vee zalogaje. Na taj nain emo doi do tri stotine miliona dolara koje bismo mogli pametno da investi ramo. - Odlino - pohvalila sam ga. - A sada mi kai ono loe. - Prouavao sam sve podatke i obraune koje ti je poslao arls, Veriti. Traila si od njega da ti izrauna koliko novca mora d a pozajmi i investira, kako bi do prvog aprila zaradila trideset miliona, zar ne? To su samo etrdeset etiri bankarska dana, da zna! Tvoje brojke su pogrene i tako neto jednostavno nije mogue. Sve sam proraunao s obzirom na proseni protok novca i opet je malo . Ne moemo da zaradimo toliko koliko smo isplanirali. Osim t oga, tu je i jedan mnogo ozbiljniji problem. Ako budemo morali da pokrijemo i one zajmove doktora Tota, pitanje je da li emo uopte ostvariti neku zaradu! Bila sam zapanjena. Kako je mogue da nee biti dosta novca i da je predvieni profit nemogu? Ni sa ma ne znam koliko sam puta sve proveravala i obraunavala... - To je zato - prekide me Taviev glas iz razmiljanja - to si uzimala u obzir sve transfere koji se realizuju, odnosno koji prou kroz banku. Planirala si da dobro secnemo od svake transakcije, n e vodei rauna o kome se radi. - Naravno - sloih se brzo. - Dakle, ta je onda problem? - To to se veliki broj transfera odnosi na Federalne rezerve, a tu ne smemo da se meamo. Tano. Nisam razmiljala da u igri nije samo naa banka, ve da je u pitanju i neto mnogo gore. Naime, vlada SAD je osnovala posebnu kompjutersku mreu za transfer svog novca koju su svi zvali Federalna mrea i koju niko pametan ne bi napadao na bilo koji nain. Mogu samo da pretpostavim ta bi se desilo ako bi im trpnuli deo plena . - Ali sada dolazi jo gori deo - dodao je Tavi. - Pre nekoliko minuta, u liftu sam sreo Lorensa i on ti je poslao ovaj memorandum. Nekako je saznao da smo provalili sigurnosni sistem, tako da se ne moemo nadati da e dugo uvati tajnu. Pretpostavljam da e kontrolori sada od cele grupe traiti neku vrstu izvetaja. Da, jo je poruio da veeras odlazi na slubeni put i da oekuje da prekine mo projekat, podnesemo izvetaj i do njegovog dolaska, vratimo sistem u prethodno stanje. Ako, pak, budemo eleli da mu pojaamo aktivnost i ugradimo neke novine, dobiemo za to jedno desetak dana. Eto, to je otprilike sve - zavrio je skrueno. - I ta sada da radimo? Uzdahnula sam i spustila ruke na sto. - Izgleda da emo krenuti na federalce - odvratih mimo.
Zgrada Federalnih rezervi nalazila se na samom kraju Trgovake ulice. Zdanje je na prvi pogled podsealo na umu stubova od ruiastog mermera iznad kojih su se dizali reetkasti kameni lukovi koji su dobrim delom sakrivali dugu, savreno glatku fasadu. Kao to nije menjala ni arhitekturu, ova ustanova, osim uvoenja kompjutera, nije menjala ni tehnologiju niti jednom usvojen metod rada. S vojim spoljanjim izgledom vie je podseala na Partenon, a takva je u biti i bila: okotala, tradicionalna i nedodirljiva. Sve banke sa predznakom federalna bile su lanice Federalnih rezervi i tu su morale da dre i osiguravaju svoje depozite. Svaki finansijski posao koji je Svetska banka obavljala sa Rezervama podrazumevao je posebne uslove i sasvim drugaiju dokumentacij u. Svake srede, proveravani su i sravnjivani iznosi zaliha za prethodnu nedelju, kako bi se utvrdilo da su iznosi tani, odnosno u zak onski dozvoljenim granicama odstupanja. Banke koje su dve nedelje uzastopno bile negativne, dobijale su packe od Federalnih rezervi. Bankarima ne ide u prilog da im novac lei na federalnom raunu i ne vue nikakvu kamatu ili drugu vrstu prihoda. To je znailo da je svaka akti vnost strogo omeena jasnim zakonima i mnotvom odredbi koje su propisivale sve i svata. Jo bolje za mene, pomislih. Kada banka kao to je naa eli da povea ili smanji svoj saldo na federalnim raunima, onda ona, zavisno od opredeljenja, povlai ve postojei ili ulae dodatni novac. Tada nae rezerve moemo prodati i nekoj drugoj banci, posebno oznaene i pod odgovarajuim uslovima. Sve ove transakcije se obavljaju putem Federaine mree, to je znailo da novac putuje na desetine i desetine razliitih loka cija. Ako se snaem u svemu tome, postau najcenjeniji strunjak za bezbednost u bankarstvu. - To je stvar stava - komentarisao je Tavi kada smo tog poslepodneva sedeli u mojoj kancelariji i prouavali meusklopove Federalne mree. - Mislim, kada je u pitanju ta kraa - pojasnio je. - Jedna greka i u blatu si do gue. Ipak, nepobitna je injenica da moemo da provalimo u Rezerve, jer je njihov sistem lo kao i na. - Mali korak za zloin, ali veliki za krivino delo - sloih se. - Naravno, mi emo postati kriminalci samo ako nas uhvate. U sluaju da stvar uspeno izvedemo do kraja, ukloniemo sve ifre i izbrisati diskove, tako da niko nee moi da utvrdi kako smo sve to uradili. Takoe nee moi da dokau da milioni na raunima tamo i ne pripadaju. Bila sam vrsto reena da ostvarim ono to sam zacrtala, da sam odjednom zaboravila na kolebanje i nesigumost. Pomi slila sam kako bi se Tor i Bibi sada ponosili mnome, jer sam sposobna da se penjem uz stepenice, a da me pri tom niko ne gura. Bila sam sasvim sigurna da smo uradili pravu stvar. Izloila sam Taviu svoj prilino komplikovani plan koji je podrazumevao da koliko god je mogue, usporimo revizore i uradimo sve to se moe. Kada sam zavrila, nervozno je proao prstima kroz svoje plave uvojke i iznenaeno upitao:

- Hoe da pozajmi milijardu dolara za manje od dve nedelje? Zar ne misli da e u Rezervama to od mah evidentirati? Da im odjednom nestane toliki novac? - To je novac nae banke, dragi moj - ispravila sam ga. - Trenutno je tamo vie od osam milijardi i mi po zakonu imamo pravo da povuemo odreeni procenat od celokupne aktive. U Rezervama ne moraju da znaju da li smo te iznose zadrali ili smo ih prosledili dalje. Uostalom, ak i ako primete odreeni nesklad, trebae im meseci da uu u trag bezbrojnim transakcijama koje emo izvesti po o vom planu. - Znatno si popravila tehniku - sloi se Tavi - i pretpostavljam da emo uspeti. Znai, salama od koje emo secnuti ne nalazi se ovde! Ipak emo joj doi glave! - Dakle, Benksova - obratio mi se Lorens ulazei u kancelariju i nosei u ruci veliku torbu - zar ne misli da je kasno za neobavezan sastanak? Moram da stignem na avion i ne nameravam da se zadravam. - Dobila sam tvoju poruku - odvratih brzo. - Koliko sam shvatila, treba da zavrim projekat pre nego to se vrati. To bi bio brzoplet i nepromiljen korak. Pripremiu jo jedan predlog u kojem e biti naznaeno kako je mogue reti probleme koje smo uoili i... - Mislim da je dosta predloga i ponuda - prekinuo me je otro. - Samo napii ta ste utvrdili, a ja u se pobrinuti da to doe u prave ruke. Koliko znam, nee mi biti potrebna za sledei projekat, tako da u te za dve nedelje vratiti kod Vilinglija. Ipak on nije tako lo ovek, zar ne? teta samo to se vas dvoje ne podnosite, ali ta ja tu mogu? Jake ste linosti i mislim da je u tome problem. Posmatrala sam to kopile kako se smei potpisujui mi smrtnu presudu. Poto mi je Tavi ve neto natuknuo, uspela sam da ostanem potpuno mirna. Trebalo mi je vremena i morala sam da igram na tu kartu. - U tom sluaju - odvratila sam bezbojnim glasom - potpii odobrenje za moj prelazak u staro jato. I Bobija Tavia u vr atiti Karpu koji mu je ranije bio ef. Bilo je nekih nagaanja u kojem odeljenju e momak raditi, ali ja sam se sa Karpom dogovorila o svemu. - Mora biti malo vra sa tim tekijima, Benksova - dodao je uobraeno, poto je navrljao svoje ime na formularu k oji sam mu pruila. - Veruj mi, nee stii daleko ako ih bude toliko mazila i sluala sve njihove izmiljene albe. Ako si zavrila projekat, ota rasi se te proklete grupe. Veruj mi na re da sav tvoj trud nee ostati nenagraen. - U redu - odgovorila sam utivo. - Cenim datu re i nadam se da e biti ispunjena. Lorens me kratko odmeri, poele mi prijatno vee i umo napusti kancelariju. Odmah zatim, pozvala sam avio-kompaniju i rezervisala kartu za Njujork. Potom sam javila personalnom direktom da je Tavie v prelazak u Karpovo odeljenje odobren, a to isto sam saoptila i Peter -Paulu. Kako sam i oekivala, taj ovek je bio toliko euforian i neprestano mi zahvaljivao, da sam ga se jedva oslobodila. Naposletku sam pozvala Tavia. - Da li su zagrizli mamac? - odmah je upitao. - Sve do kraja udice - uverila sam ga. - Prolo je bez problema i mislim da se niko nee preterano iznenaditi kada u ponedeljak vidi tvoju ostavku. Da, Karp e malo da besni, ali nema veze. On ionako sve tee shvata. - Voleo bih da moe sa mnom - odvratio je potiteno - mada znam da neko mora ostati tu i "paziti na radnju. Misliu na tebe u Njujorku. - Pozdravie arlsa i Bobsijeve rekoh veselo, s obzirom da smo se dogovorili da Tavi ode u Njujork i preko arlsa prati nae operacije. Poto je kompjuterski strunjak, Bobsijevi e mu biti zahvalni to e im pomagati, tako da e, makar i privremeno, doi do daha i imati malo vie slobodnog vremena. - Ako uje neto o Perl i Toru, puno ih pozdravi i reci da nameravamo da pobedimo! Kada sam spustila slualicu, osetila sam kako me obuzima neka ledena jeza. Ostala sam potpuno sama, okruena huljama i podlacima i ko zna koliko dugo e tako biti! O Toru nita nisam ula nedeljama, otkako je otputovao u Evropu. Pogledala sam u zidni kalendar: prvi februar, navravalo se tano dva meseca od one noi u operi. U protekla sedamdeset i dva dana, ojadila sam dve od nekoliko najveih finansijskih institucija (ako raunamo Torov poduhvat, onda tri) i sve u ivotu okrenu lo mi se naglavake. Izgleda da jo nisam mogla da prihvatim istinu. Ponovo sam osetila hladnou koja mi se uvlaila u kosti. Imala sam trideset i dve godine i bila uspena po vaeim standardima. Ipak, sve je gumuto u zapeak, jer sam izgubila bitku sa sistemom. To je razlog zbog kojeg sam se po bunila i poela da radim sve ovo. ini mi se da sam uspela i da je sistem poeo da se rastae... Ali, da li je ba tako? Naravno, Tor je to znao sve vreme. Jednim spretnim manevrom potpuno me je promenio i omoguio mi da sagledam pravu stvamost. Ne onu vrstu realne stvamosti iju je sliku davao sistem, drutvene stmkture i opteprihvaena pravila, ve neto jae, istinitije i d rugaije. On je eleo da mi omogui drugaiji, sveobuhvatniji pogled na sopstveni ivot u kojem bih prestala da igram razliite igre , glumim sama pred sobom i ponem da ispoljavam svoju linost na pravi nain. Znala sam ta je hteo da mi pokae tek kada sam se okrenula i iza sebe ugledala troan naheren most koji je svakog trenutka mogao da padne. Taj most je moj ivot, njegova iskrivl jena konstrukcija. Sedela sam u svojoj staklenoj kancelariji i posmatrala uvenule orhideje u vazi. Nekoliko braonkastih latica je otpalo i sada tuno lealo na stolu. ula sam Torov glas kako mi neno apue na uvo: - Podesi svetlost, draga. U ponedeljak, na dan Lorensovog povratka, jo uvek nisam razreila dilemu. Razmiljala sam ta da radim i kako da postupim. Za to vreme, zajedno sa Taviem zavrila sam prenos nadzora naih operacija u Njujork. Sada je sve bilo u arlsovoj nadlenos ti, mada je to znailo da e moj provereni prijatelj morati da radi i dvadeset etiri asa dnevno, jer je starom kompjute ru za neke stvari trebalo vie vremena. Bez obzira na to, ovde sam jo uvek morala da budem na oprezu i pazim da neko ne pone previe da njuka. Nezadovoljna i prilino natmurena, lagano sam prola kroz hodnik uputivi se pravo u Lorensovu kancelariju. Iako mi je Tor uvek govorio da je pravovremeni napad najbolja odbrana, nisam bila sigurna da u moi da zaustavim tokove kola koja su ve krenul a nizbrdo. Ipak sam morala da pokuam i dam sve od sebe. Lorens me je pozdravio ne diui se od stola pretrpanog papirima i diskovima, te me je za trenutak podsetio na ratnika u dobr o utvrenom rovu. utke sam stajala nekoliko trenutaka i posmatrala ga. Izgledalo je kao da izmeu nas postoji neki nevidljivi zid koji e on svakoga asa sruiti svojim dahom. - Hajde da pogledamo taj rezime! - dobacio je pruajui ruku.

Uzeo je izvetaj i preleteo preko nekoliko prvih strana, dok je ostatak pregledao paljivije nego to sam se nadala. Pomislila sam da je sve gotovo i da su mi sati ovde odbrojani. Sedela sam preko puta njega skupljenih nogu i gledala zaliv prekriven maglom. Ako bude sree, imau ansu za protivudar i iskoristiu je najbolje to mogu. Za trenutak sam zatvorila oi, pokuavajui da zamislim ta sledi. - Benksova - obratio mi se najzad gledajui me pravo u oi - ini mi se da die nepotrebnu uzbunu. U izvetaju kae da na sistem moe biti napadnut... - On je ve bio napadnut - ispravih ga. - I to vrlo uspeno. - Ali, stanje bezbednosti ipak ne bih nazvao labavim, jer to moe da se protumai na razliite naine. Moda sve ba nije idealno, ali... - Izvetaj je precizan i zasnovan na podacima... - Dobro, dobro, znam to. Mogu ti rei da polako gubim strpljenje to se tie raznih projekata, istraivanja i ispitivanja. Mislim da vie neemo odobravati pare za to, a ja ne elim da preuzimam na sebe takvu odgovomost. Dakle, tvoj zahtev za nastavak projekta se odbija. - Ali, ja nisam traila da vi finansirate poboljanja u sistemu bezbednosti, niti da u to meam Upravni odbor - rekla sam i duboko uzdahnula. Sada je trebalo skupiti snagu i nastaviti. Sada ili nikada! - Hou da kaem da sve nae nalaze sada ustupamu Odeljenju za kontrolu i reviziju - nastavila sam. - Nihov posao je da osiguraju ugraivanje dodatnih mera u sistem, zar ne? Sada, kada je Tavi otiao, jedino ja mogu da im kaem gde su najvee rupe u obezbeenju i kakve smo sve nedostatke primetili. U izvetaju smo napisali samo najvanije, mada sitnica ima na pretek. Naravno da nisam elela da kontrolori ba sada izvre inspekciju sistema, ali sam isto tako bila siguma da znaju da smo savladali sve zatite i izvrili upad (nadam se da nisu znali zato?). Sada jedva ekaju da vide izvetaj posebnog k ruga i to je razlog zbog kojeg je Lorens traio da odustanemo od daljeg rada. S d ruge strane, kada bih radila sa njima, imala bih dvostruku korist: ostala bih u toku zbivanja i na izvoru informacija, ali i van Kivijevog domaaja. No, Lorens mi je odgovorio onako kako ni u snu ne b ih oekivala i doveo me u potpunu nedoumicu. Pretpostavila sam da e prihvatiti moj predlog ili me vratiti kod Kivija, kao to je i najavio. Umesto toga, jo uvek je mi rno sedeo sa izvetajem u rukama i utao. A onda, posle nekoliko dugih i neprijatnih minuta - on se nasmejao! - Kontrolori? - ponovio je upitno, visoko podiui obrvu. - Uopte ne razumem zato oni moraju da se meaju u sve ovo. Lo odgovor za tebe, zakljuih, poto sam se pribrala. Moe te prilino skupo kotati, dragi moj. Kao direktor najveeg odeljenja u banci morao je da pozove kontrolore odmah i bez razmiljanja. To bi bio pravi i jedini mogui odgovor. On je taj koji je morao da raiava nedostatke, a ne gura ih pod tepih. On je taj koji je trebao da okrene telefon i pozove momke u plavom, ne ja. injenica da nije uradio nita od toga ukazivala je na jedno: prokletnik je neto krio. Ali, kako saznati ta? - Ne nameravam da se bakem sa kontrolorima, Benksova - rekao je. - Zbog ega to da radim, ako sami moemo da ponudimo odgovarajue reenje? Sada u ti rei neto. Odvoj neko vreme... mesec ili koliko ti ve treba i pregledaj sve nae sigu rnosne sisteme. Ako smatra da je potrebno, budi nemilosrdna. Ko zna? Krenimo od manjih nedostataka, moe se desiti da stvorimo potpuno novi sigu mosni sistem po kojem emo postati poznati. Zbog malo vie troka, niko nee praviti pitanje. Ti me obavesti da li ti je potrebna pomo. - U redu - odvratila sam zbunjeno. - Napisau plan koji e do sutra biti na tvom stolu. - Ne uri - rekao je pratei me do vrata. - Tu stvar treba obaviti bez greke. Ila sam dugim, staklenim hodnikom i razmiljala o ovom preokretu. Isti ovek koji mi je prole nedelje rekao da prekinem pro jekat i raspustim ljude, i pre nekoliko minuta mi saoptio da je sit planova i raznih studija, odjednom se zaustavio i nastavio u sasvim suprotnom smem. ak je kazao da ekstratrokovi nee biti nikakav problem! - Da li si jo zaposlena? - upitao je Pavel kada me je ugledao. - Dodue, vidim da si u jednom komadu, tako da pretpostavljam da nije bilo strano? - Ne, nije - odgovorila sam odsutno posmatrajui uredno spakovane kutije na gomili. - Ovo ponovo raspakuj, dok se ja malo ne sredim. Izgleda da ostajemo jo neko vreme. Ula sam u kancelariju i zatvorila vrata. Desetak minuta sam se nervozno etala, a onda stala pored prozora i posmatrala pramenove magle kako se kovitlaju iznad zaliva. Videla sam kako se jedan putniki brod lagano probija kroz beliastu neprozimu masu. Posmatra la sam ga sve dok nije proao ispod mosta. Podsetio me je na vikend sa Torom na ostrvu, pa sam se do kraja oneraspoloila. Sada mi se to inilo tako daleko i nestvamo. Gde je on sada? I zato me uopte nije pozvao? Tako mi je bio potreban neko ko zna da analizira ljude i na pravi nain objasn i njihove motive i postupke. Ja nisam pripadala toj vrsti. Dok sam sedela u svom staklenom kavezu i buljila u maglu, bila sam vie nego sigurna da Lorens ne mari za sigumosni sistem u banci niti za nalaze interne kontrole. Tog oveka nije ni najmanje interesovala moja sudbina. Brinuo je samo o sebi. Lorensove raune pregledala sam skoro do kraja februara, ali nisam pronala nita neuobiajeno. To me je izluivalo. Izgledao je da je ist kao poetnik, mada sam znala da je to nemogue. Pa taj tip je samo za Boi svake godine dobijao oko pola miliona u povlaenim deonicama! A toliko godina je plivao u ovim vodama... Moda i nije nita radio sam, ali sam pretpostavljala da je u neto umean. Samo, nisam pronalazila nain da saznam ta je to. ak sam u jednom momentu htela da poaljem Pavela da mu potajno zaviri u rokovnik, ali sam iz dobro obavetenih izvora ula da taj prepredenko gotovo nita ne zapisuje. To mi je govorilo da sam u pravu, pa sam nastavila da istraujem. Najzad sam se setila da postoji korespondencija koja se ne nalazi u fiokama sto lova, ali je ipak negde zabeleena. Bila je to datoteka elektronskih poruka koju su koristili svi inovnici u banci kada su slubenu po ruku eleli da poalju elektronskom potom. Poto sam na osnovu Lorensovog ponaanja shvatila da je prilino nervozan, sigumo je postojalo neto to je uskoro planirao da uradi. Dala sam se na posao i posle dve stotine dosadnih pomka - ipak sam nala ono to sam traila. Bio je to dopis Upravnom odbom i glasio je: Pokrie za uloena sredstva. Tema dopisa - parkiranje, ali ko god bi paljivo itao izmeu redova, shvatio bi da nema nikakve veze sa automobilima. Naravno, tema je ponovo novac, samo se ovde radilo o nedozvol jenim stvarima. Bez obzira na zakon, sve banke su to radile, veto se kamuflirajui, dok ne budu otkrivene .

Naime, na kraju svakog radnog dana, inostrani profit je sklanjan u neki poreski raj kao to su, recimo, Bahami. Tamo su ve ranije pripremljene firme otkupljivale pomenuta sredstva, tako da su se ona gubila odavde pre nego to je na njihovo sticanje plaen odgovarajui porez, odnosno, pre nego to su i registrovana. No, da li je puka sluajnost da se taj dopis odnosio ba na onu vrstu investicionog plana koji je uspostavio moj mentor, doktor Zoltan Tor? Ni sama ne znam koliko bih jo istraivala taj predmet, da nisam dobila neoekivanog gosta. Bio je to Li Dej traus, direktor Inteme kontrole. U stvari, Li Dej je mnogo vie od efa svih kontrolora i revizora. Njegov dodatni zadatak je razreavanje svih neslaganja ili uoenih nedoslednosti koje se odnose na banine depozite u Rezervama. Niija poseta me ne bi iznenadila toliko koliko njegov dolazak. Osetila sam laku uznemirenost znajui da je neto krenulo kako ne treba. - Dobar dan,Veriti - rekao je. - Mogu li tako da te zovem? - brzo je dodao posmatrajui me tunim, pseim oima iza okruglih naoara. Kazala sam mu da je to sasvim u redu. - Prvo, ovo je nezvanina poseta, Veriti. Naime, ini mi se da u poslednjih mesec dana imamo problem sa naim pozicijama u Federalnim rezervama. Siguran sam da se to moe lako objasniti, jer su verovatno u pitanju neka nepredviena talasanja u novanim tokovima. Nasmeio se zbog svoje slikovite dosetke i upitno me pogledao. - Bojim se da ne znam mnogo o Rezervama - odvratih. - Ne znam ni koliko novca im aljemo svakog meseca. - Svakoga dana - ispravi me Li ozbiljnim glasom. Pri tom je otvorio notes i izgledao kao da e svakog trenutka poeti da mi ita precizne podatke vezane za predmet naeg razgovora. Naravno, nije mi bilo ni na kraj pameti da sluam neku suvopamu statistiku. - Znai, peljee nas dnevno, zar ne? - Ne bi trebalo da se rugamo - dodao je ozbiljno. - Rezerve nam pruaju razliite usluge i obezbeuju neke povlastice za koje veliki broj banaka mora da se bori. Zamisli kako je bilo na finansijskom tritu pre nego to je ustrojen bankarski sistem! - To je period o kojem ne razmiljam - odvratih iskreno. - Dakle, ta mogu da uinim za tebe, Li? - Ne znam ni sam, ali rei u ti u emu je problem. Negde od kraja januara na novac odlazi iz Rezervi, a mi ne znamo kuda. - Pa, kod mene sigumo nije - rekla sam sa osmehom. - Naravno, znam da nije - dodade Li zbunjeno. - U stvari, mi znamo kuda je otiao, ali to nikako ne moemo da objasnimo. Po svim pokazateljima sliva se ba ovde, u nau banku u San Francisku. - Pa u emu je onda problem? Zar ne moete da ga vratite tamo gde pripada? - To nije ba tako jednostavno, Veriti - odgovorio je oprezno, verovatno razmiljajui kako da mi objasni itavu tehniku. Naravno, meni takvo objanjenje ni najmanje nije trebalo, poto sam sve sama zakuvala. Vidi - nastavio je Li - novac koji se povlai iz Rezervi, povremeno se prodaje drugim bankama, ali samo pod odreenim okolnostima. Naime, to inimo kada hoemo da smanjimo sopstvene rezerve, a drugi ele da poveaju svoje. No, ovo nije takva situacija, pa ne mogu da razumem zato novac krui unaokolo. Umomo je uzdahnuo i pruio mi papir na kojem je zabeleena viestruka transakcija sa etiri razliite banke. Pogledala sam papiri nastojei da sakrijem smeak koji mi je zatitrao na usnama. - To je samo jedna transakcija - dodao je brzo - i trebalo mi je gotovo nedelju dana da joj uem u trag. Kada sam to konano i uinio, novac je vraen u Rezerve! Mislimo da takvih pojava ima vie i da su izazvane nekim poremeajima u naem sistemu. - Kakvim? - upitah zainteresovano, kao da tako neto prvi put ujem. - Neki meuspoj je otetio Federalnu mreu i poremetio deo novanih transfera. - Izgleda - sloila sam se. - Naalost, vie nisam odgovoma za te poslove. Kao to zna, ovde sam ve nekoliko meseci. - To mi je poznato, Veriti - odvratio je mimo. - Ali, koliko sam uo, upravo si zavrila izvetaj o sigumosti naih glavnih sistema, pa smo mislili... U stvari, ja sam pomislio da si dola do nekih zakljuaka koji bi pomogli da se ovo klupko razmrsi. Kakva ironija! Moj izvetaj o stanju sigurnosti e, po svoj prilici, ostati u Lorensovom stolu. Sada sam morala da budem paljiva i gledam samo svoje interese. - Bojim se da ti ne mogu pomoi, jer nisam ovlaena da dajem takve informacije. Ima li predstavu koja suma novca je u opticaj u? - Od poslednje nedelje januara, negde oko pedeset miliona. To je samo gruba procena, poto je stvar prilino komplikovana. Moda je suma i mnogo vea. Zna i sama da kroz te korespondentske raune proe i do hiljadu transakcija na dan. Kako sve to pregled ati i utvrditi tanu sumu? - Moje simpatije su na tvojoj strani, ali zaista ne znam kako da ti pomognem, Li. Mada... saekaj, mislim da sam ipak nala re enje! Tano je da nisam ovlaena da informiem d ruge o zakljucima iz izvetaja, ali nigde ne pie da kao privatno lice ne mogu da iskoristim odreena saznanja i doprinesem reavanju problema. Obeavam ti da u uiniti sve to je u mojoj moi. Uostalom, moda je gre ka u njihovoj mrei i mi sa tim nemamo nikakve veze. Pokuaemo da saznamo u emu je stvar. - Jupiii, to bi bilo odlino! - odvrati Li oduevljeno. - Tako emo utedeti sate i sate rada na otkrivanju uzroka problema. Sav ozaren, ustao je i pruio mi mku. - Biemo u vezi, Veriti. - Naravno. Nego... samo neto bih elela da znam, Li. Da li si nekome pri ao o ovome? Mislim prvenstveno na gospodina Vilinglija, mog biveg efa... - Ne, nisam - odgovori on sa dozom opreza. - Ti si prva osoba sa kojom sam razgovarao. - Mislim da je tako mnogo bolje. Ne treba da diemo uzbunu pre vremena, poto ne znamo o emu se tano radi. Neka to zasad ostane izmeu nas. Znala sam da e posejano zrno sumnje vezano za Kivija nai u odeljenju za kontrolu plodno tle i bilo mi je drago zbog toga. Kontrolori su po prirodi uvek sumnjiavi, zar ne? Inae ne bi bili to to jesu. Kada budem spremna, rei u mnogo toga simpatinom Li trausu. Ubeena sam da kontrolori rade najbolje kada podstaknete njihovo prirodno nepoverenje u ljudski rod; ono tada samo raste - poput gljiva u tami podruma.

DEVIZNA KONTROLA
Deset centi u banku, peni za troak. Don D. Rokfeler

SREDA

3. MART

Perl je bila u redovnoj jutamjoj etnji du keja u Omfalosu. Preko mora se sasvim lepo videla sunana obala Turske. Ostrvo ko je su kupili u stvarnosti je izgledalo mnogo bolje nego u katalogu. Tirkizna voda s vetlucala je na suncu i na njoj su se ljuljukali mali drveni amci i barke ivih boja. Lepukasti grki mladii istili su svoje mree na pristanitu dovikujui se. Dok pre est nedelja nije ovamo stigla sa Lejlom, Perl praktino nije ni bila umeana u ovaj "poduhvat. Osim moralne podrke koju je pruala Veriti i upozorenja da moe upasti u velike neprilike, nije obavljala nikakve konkretne poslove. Ali, poto je prihva tila Torovu ponudu i posle kratkog vremena stigla na ostrvo, postala je punopravni sau esnik. Sada je imala poseban pristup svemu i na sve gledala drugaijim oima. A ono to je videla bilo je takorei, neverovatno: naime, cela ova operacija uopte joj se nije inila prot ivzakonitom! U redu, nezakonito je falsifikovati obveznice. Ali, ni ti falsifikati, a ni originalni papiri nisu nijednom prilikom pretvoreni u novac! U sutini, korienje obveznica kao sredstva je isto kao, na primer, korienje vaeg automobila kao osiguranja za uzeti zajam. Ko je mogao da zna da ste taj auto ba jue slupali? Jo uvek posedujete sve valjane isprave koje kau da ste vi vlasnik. Ako zajam koji ste uzeli isplatite sa odgovarajuom kamatom, svi zadovoljni i niko mudriji od vas! Tako su i oni kupili komad stene na koji nijedna drava nije polagala pravo ve pede set godina. U ostrvcu bez suvereniteta videli su svoju priliku. Naime, Tor je utvrdio da ne postoji nijedan meunarodni sud kojem bi mogao da se podnese zahtev za proglaenje suvereniteta za komad zemlje koji niko ne trai. Vlasnici su sada reili da ga pr etvore u poreski raj. Perl je zaduena za celokupnu organizaciju, pa je zahtevala da svaki obavljeni posao mora biti izraen u lokalnoj valuti, ako se eli oslobaanje od poreza. Zatim bi sama odredila stopu kretanja valute u odnosu na ostale i uzimala profitnu maru koju je mogue ostvariti na tritu. Slino kao kod prodaje na malo: kada promenite pare na aerodromu, njihova taksa je ve uraunata u devizni kurs. Tako je svak odnevno radila i sama Perl i sa ostvarenim profitom od taksi zauzimala pozicije na tritu svetskih valuta, kako bi poveala zaradu. Radilo se, u stvari, samo o drugoj strani istog novia. Sem falsifikovanja obveznica na poetku, ostali poslovi nisu bili protivzakoniti. Pored toga, sve dok su falsifikati leali u trezoru i svi verovali da su pravi, njihovi vlasnici su imali koristi od njih kao da je sve u najboljem redu. Pridruujui se operaciji, Perl je znala da ovde moe da se ostvari mnogo vie nego kada bi ceo ivot provela u nekoj svetsko j finansijskoj instituciji. Sada se trudila da organizuje celokupan ekonomski sistem za jednu dravu, apsolutno profitabilan. Ona je bila sve i svja: trezor, banka rezervi, kovnica novca... inilo se da ne mora teko da radi, ali je sama tako elela. Ako bi ovaj ostrvski posao potrajao dovoljno dugo da vrate sve zajmove sa kamatom, nije videla razlog zasto ne bi ostali jo mesec -dva due i zgrnuli jo pokoji milion za svakoga, ne nanosei nikome tetu! Zastala je za trenutak i posmatrala pejza kao i svakog jutra. Duboko je udahnula opojan morsk i vazduh i kamenim stepenicama se spustila do luke. Mladi ribar joj je veselo mahnuo. Produila je skroz do doka, poto je upravo prispeo juta rnji brodi sa kopna. Uzela je svoj redovan paket dnevnih novina i ubacila ga u pletenu tanu koju je nosila preko ramena. Produila je dalje uz obalu, sve do ribarskog restorana gde je svako jutro pila kafu. Ispijalaje ve drugu olju i prelistavala tree novine, kada je pronala ono to je traila. Nekoliko trenutaka je sedela kao bez daha, a onda izvadila crveni flomaster i energinim pokretom zaokruila oglas. Tiho gunajui nerazumljive psovke, brzo je savila novine, bacila sitni na sto i pourila napolje. Popela se uz brdo i uglaanom kaldrmom produila do kamene zgrade sa znakom jedra na ulazu koju je Tor kupio im su stigli i nazvao je svojim glavnim tabom. Uavi u hodnik, samo je klimnula glavom mladom Grku koji je bio neka vrsta recepcionara i portira i popela se na prvi sprat. Bez kucanja je otvorila prva vrata sa leve strane. - Proitaj ovo i plai - dobacila je iznenaenom Toru, stavljajui ispred njega Vol strit urnal star dva dana. Pri tom je prstom pokazala na zaokrueno mesto, On prelete oima preko teksta i lice mu se uozbilji. - Izgleda da ele da unove obveznice - rekao je kratko. - Pretpostavlja li koja je nominalna vrednost onoga to smo zadrali iz ove emisije? I koliko je banaka ukljueno? - Pridri se za eir, dragi moj - odvratila je. - Da bi ih pokrili, treba nam oko dvadeset miliona. U pitanju je nekoliko banaka u Francuskoj i jedna u Italiji. Mislim da smo ba tim parama kupili ovo divno ostrvo. Dakle, ako ne pokrijemo zajmove, a ti pametnjakovii ustanove da u trezorima lee falsifikati njihovih papira, ne gine nam dugogodinja robija. Tamo emo imati dov oljno vremena da se seamo lepih dana koje smo ovde proveli. - udi me to ve nisi zaradila toliko, draga moja - nasmei se Tor. - U ovom poreskom raju trguje valutama ve est nedelja, zar ne? Osim toga, jedan si od vrhunskih specijalista za tu vrstu posla. - Ko ti je to rekao? - upitala je ljutito. - Jednostavno znam, draga. Sada u ti rei da sam predvideo i ovakvu mogunost. Savreno dobro znam kako se moe uveati zarada , a da ne stavljam na kocku niiju slobodu, ili da pitam nae prijatelje iz Kalifomije koji im je sledei potez. Ako se budemo drali toga, ne samo da neemo bankrotirati, ve e ostati i poprilino gotovine, tako da u moi da dobijem opkladu. - Ako misli da toliki novac mogu zaraditi trgujui... - Jo nisam zavrio - prekide je on mimo. - U pitanju je neto veoma pragmatino, mada ne znam koliko e ti se dopasti. Ta mogunost je deo plana jo od samog poetka. Promeniemo raspored za nedelju -dve i sve e biti u redu. Draga devojko, dolo je vreme da prodamo nau malu dravu.

PETAK

12. MART

Na ivici jednog breuljka iznad zaliva San Franciska, nalazio se klub Vagabond . Obrasla brljanom i okmena vrtom, kitnjasta zgrada je svojim izgledom budila nostalgiju za davno prohujalim vremenima. Odmah iznad mermernog ulaznog hola ukraenog harlekinima, nalazila se prostrana itaonica iji su visoki prozori gledali na raskrsnicu puteva koji su se u nekoliko pravaca sputali prema gradu. U tiini velike prostorije zastrte debelim tepisima, obloene lamperijom od tamnog drveta i pune masivnog nametaja u kojoj se oseao miris francuskih ulja - jo uvek je iveo duh San Franciska devetnaestog veka. U prizemlju se nalazila crvena soba, odnosno trpezarija u koju je moglo da se smesti stotinak ljudi: u blistavim Vaterford sv enjacima gorele su svee ija je nejasna, romantina svetlost obasjavala kineski porcelan i predmete od slonovae u vitrinama, a grozdovima tamnocrvenih ma razmetenim po kristalnim vazama na stolovima davala pomalo tajanstven izgled. U sobi pored nje, iza tekih duplih vrata, gospoda u cmim odelima su tiho askala uz koktel i ekala da se objavi veera. Bili su to ljudi najrazliitijih zanimanja i iz svih krajeva sveta, a sve su ih vezivale dve stvari: lanstvo u Vagabond klubu i ubeenost svakog da je lanstvo apsolutno zasluio. Naime, neki su ga dobili zbog svog bogatstva , drugi zbog porodinih veza, a trei zbog line moi i prestia u drutvu. Uglavnom, svaki lan je svoje pravo debelo platio. Najzad su se masivna vrata otvorila, pa gospoda lagano uoe i smestie se na svoja mesta. Sve je pripremljeno sa uobiajenom diskrecijom, poto su mesta postavljena po strogo odreenoj hijerarhiji: oni sa zvunijim titulama i debljim bankarskim raunima smeteni su za velike stolove odmah pored podijuma, dok su drugi morali da se zadovolje mestima u pozadini. Veera je bila u tradicionalnom klupskom stilu. Bilo je tu lososa, nadaleko poznatih peenih patki, raznovrsnih predjela i salata, ali i uvenih sireva koji su slueni nakon slatkia... Kada je stigla i poslednja kafa, drugi spiker veeri, inae britanski bankar, lagano se popeo na podijum. Poto je saekao da se agor stia, uzeo je mikrofon i obratio se prisutnima. - Gospodo, ovo je zaista vana prilika - poeo je. - Kao to znate, tradicionalno i nepisano pravilo naeg Kluba je da pod ovim svodovima nikada ne pominjemo svetske afere, politike dogaaje, poslovne probleme ili uspehe. Mi smo pravi vagabondovci i ponosni smo na to, pogotovo to su mnogi nai lanovi ambasadori, predsednici velikih korporacija, lanovi kraljevskih porodica, pa ak i predsednici SAD. Imamo ljudi plave krvi vie nego bilo koja druga privatna asocijacija u svetu! - Dakle, drei se neprikosnovenih pravila kluba da se nikada ne diskutuje o banalnom, predlaem da ne nazdravimo samo tome, ve hou da najavim neto to e svi pozdraviti i to e moda prome niti... - ta pokuava da kae, Pole? - prekinu ga sa osmehom jedan za prvim stolom. - Hou da kaem da treba da nazdravimo naem novom poduhvatu - odvratio je bankar raspoloeno. - Zato popijmo u to ime! Zaulo se zveckanje kristala sa svih strana, a konobari su uurbano prilazili i punili ae. Posle Britanca, na podijum se popeo prvi spiker veeri, petrolejski magnat Livingston. - Dobro vee, dragi prijatelji - rekao je raspoloeno. - Verujem da me svi poznajete, jer sam lan Kluba jo od svoje dvadeset i pe te, a sada sam jedan od najstarijih. I otac i deda su mi bili vagabondovci, tako da je to duga porodina tradicija. Mukarci u naoj porodici smatraju Klub svojom drugom kuom, otvorenom i prijateljski raspoloenom. Najvei deo prisutnih paljivo je sluao, dok su se neki jedva primetno podgurkivali ili poluglasno smejuljili. - Svih ovih godina svog lanstva - nastavljao je govomik vatreno - nikada se nisam oseao ponosnim kao sada, dok stojim pred vama. Biete svedoci jednog smelog poetka, jedne nove ere u ivotu naeg Kluba. Puni smo entuzijazma i nadamo se da e nam sudbina biti naklonjena. Ako ne uspemo, pokolenja e nas kritikovati. Ali, ako ostvarimo uspeh, biemo ovenani slavom i uspehom koji e s e na njih preliti kao talas. Zato ovaj potez nije samo novi poduhvat, ve ima ukus prave avanture. Zato treba da istrajemo, a bratstvo ovog Kluba bie ponosno na nas, jer e nam imena zlatnim slovima biti utisnuta u istoriju stvaranja novca. Svi su bili na nogama, oduevljeno pljeskali i uzbueno vikali: - Da ujemo! Da ujemo! Livingston se zadovoljno smeio i ravnomemo klimao glavom, a onda podigao rake molei za tiinu. - Ljudi koji su sve ovo pripremili i kreirali su tu, meu nama - nastavio je. - Ali, ako krenemo da im pojedinano nazdravljamo, niko iz sale nee izai trezan. Zato bih zamolio gospodu da ustanu, kako bismo mogli da ih pozdravimo. Dvanaestoro ljudi se lagano podiglo sa stolica, dok se prostorijom prolamao gromoglasan aplauz. Kada se uzbuenje malo stial o, a oni vratili na svoja mesta, Livingston je dodao: Sada znate ko su i nadam se da e imati nae zdune pohvale. Ili - dodao je namigujui - znaemo koga da krivimo ako stvar ne uspe. Poto je ispred sebe ugledao nekoliko kiselih osmeha, govornik bre -bolje nastavi: - Sutra na predstavnik putuje u Pariz, na poslednju rundu pregovora. Ako sve bude u redu, brzo e vas rasteretiti vaeg, teko zaraenog novca. Kada se pregovori okonaju, na upravljaki tim e otii u Grku i preuzeti kontrolu od evropskog Konzorcijuma koji je zaetnik samog posla. Dakle, gospodo, sledee nedelje emo, uz boju pomo i neto zajednikog novca, imati privatnu, samo nau dravu! U sali je zavladao pravi umebes: ljudi su ponovo ustali, aplaudirali, zvidali i smejui se dizali ae. Kada se buka stiala, veera je nastavljena uz razdragano askanje, a onda su svi krenuli na spart, na konjak i kafu kao i uvek posle obeda. Meu poslednjima iz sale su izala dva gospodina od kojih je jedan pripadao grupi koju je Livingston predstavio ostalima. - Dakle, Lorense - rekao je elegantni gospodin sa bradicom - moram priznati da je sve ilo brzo i bez veih problema. Ako uspeno okona pregovore, mogu slobodno da tvrdim da emo uskoro biti jo mnogo bogatiji. - Profit je arobna re, dragi moj - odvrati Lorens sa osmehom. - Slaem se s tobom. Nego, uo sam od Livingstona da si ba ti predloio da pritisnemo te Evropljane. Iako me ne interesuje ko su, ipak se pitam nee li se u odlunom trenutku predomisliti, a ostrvo nam iskliznuti iz aka? - Nita ne brini, imamo i mi svoje metode, edvik. U meuvremenu smo istraili neke stvari, tako da im pripremamo iznenaenje. Traili su celih trideset miliona, uzimajui u obzir i vrednost tamo razvijenih poslova. Ali, mi smo svojim kanalima uspeli d a utvrdimo da je ceo poduhvat Ostrvo finansiran mnogobrojnim zajmovima podignutim u raznim evropskim bankama. I - do jue smo sve uspeli da ih potkupimo.

- Misli, sada smo mi, to jest... klub je njihov poverilac? - Tehniki reeno - odvrati Lorens nadmeno - mi smo sada vlasnici njihovog dobra. Ako propuste samo jednu uplatu - nai su. Elegantno emo im izvui tepih ispod nogu i nee imati kud. Imajui u vidu sve te okolnosti, mislim da je davanje trideset mi liona dolara koje oni trae, sada potpuno nepotrebno. - Sjajno, zaista sjajno uraeno. Znai, tvoj razgovor u Parizu e ii u tom smeru. elim ti mnogo uspeha, Lorense. Uzgred, ta je sa onim kandidatom koga si preporuio za lana, gospodinom Vilinglijem? Pretpostavljao sam da e i on veeras biti ovde. - Razmiljam da ga povuem sa liste kandidata - ree Lorens kratko. edvik ga iznenaeno pogleda. - Neko bi sigumo glasao protiv, pa elim da ga spasem neprijatnosti - dodao je. Njegov sagovomik se lecnu. Iako je Lorens nosio naoare, ledena hladnoa koja je izbijala iz njegovih oiju bila je skor o opipljiva. Ipak je upitao: - Zato si odjednom promenio miljenje? - On zaista nije jedan od nas.

SREDA

17. MART

U uliicu Beri skretalo se sa irokog bulevara oivienog drvoredima. Bila je to mi rna oaza nedaleko od Trijumfalne kapije. Na vrhu trospratne zgrade banke na kraju ulice, nalazio se ekskluzivni klub. U uglu glavne sale zastrte zelenim tepisima, sedeo je Tor i ispijao neko penuavo pie. Iako nije bio nervozan, svaki as je bacao pogled kroz prozor i prstima jedva ujno dobovao po stolu. Tano preko puta, pored kestena ije su grane neprestano lupkale po staklu starinskih prozora, nalazila se tabla na kojoj je pisalo Pikasov pariski studio. Zlatno popodnevno sunce obasjavalo je prozore od mutnog stakla koji su svetlucali poput dragog kame nja. Tor uze jo jedan gutljaj i pogleda prema vratima na kojima se upravo pojavio ovek u golubijesivom odelu i, ugledavi ga, priao stolu urnim koracima. - Izvinite to sam zakasnio... samo vi sedite - dodao je, kada je Tor pokuao da ustane. - ta pijete? - Sodu. - Ja u kotski viski - dobacio je konobaru koji im je odmah priao. - Skoro sve je gotovo - kazao je, im se mladi udaljio. - Samo treba da potpiete i transfer je zavren. - Ne ba - odvrati Tor, posmatrajui odsjaj sunca koje se poigravalo na naoarima sa pozlaenim ramom. - Tu je i pitanje isplate, zar ne? - Plaim se da nije tako - odvrati Lorens hladno. - Evo pogledajte, imamo sve papire koji pokazuju da su vai zajmovi praktino u naim rukama. Tehniki reeno, mi ve posedujemo ostrvo, a cela operacija j e dovedena do kraja. - Vidim - kazao je Tor i za trenutak se okrenuo, jer mu je svetlost koja se prelamala na okvira naoara ila tano u oi. Saekao je da konobar ostavi pie na sto i udalji se. - A ta je sa cenom? Da li pristajete na trideset miliona? Na kraju krajeva, vi kupujete i uspeno razgranat posao, a ne samo stenovito ostrvce u moru. - Ponovo smo razmatrali sve aspekte ponude - poe Lorens oprezno. - Na kraju krajeva, treba biti otvoren i rei da vam zakonitost poslovanja nije jaa strana. Osim toga, neka od okolnih drava u svakom trenutku moe da zatrai ostrvo pa to utie na njegovu vrednost. Znamo da je u prolosti bilo takvih zahteva, ali bez upo rnosti koja je, recimo, pokazana u vezi sa Kiprom. Kao kupci, nemamo niije obeanje da e se ostrvu dozvoliti samostalan razvoj. Ipak, imamo dobru volju i kao vai poverioci, daemo vam milion dolara u gotovom, kako bismo izbegli eventualno pojavljivanje na sudu, odnosno publicitet koji bi tetio obema stranama. Pored toga, voljni smo da se zaboravi na onu odredbu o plaanju penala unapred na koju ste, ni sam ne znam zato, pristali prilikom podizanja zajmova. - Jedan milion umesto trideset - odvrati Tor ledeno, dok mu je brada podrhtavala od besa. - To je daleko od pogodbe koju ste sklopili. Mogu samo da kaem da je takva ponuda apsolutno neprihvatljiva. - To nije ponuda - ree Lorens ispijajui viski. - To je konaan stav od kojeg ne odstupamo. Pod ovim okolnostima i jedan milion je mnogo; mi od vas ne traimo nita, samo normalnu primopredaju. Tor se gorko osmehnu. - ao mi je, gospodine, jednostavno nemam ta da kaem. Trebalo je ranije da me obavestite o ovome. Smatrao sam da ste astan ovek i da emo se drati onog to je dogovoreno. Ja sam u odnosu na takvu situaciju dobio punomo, poto investitori koje predstavljam nisu ni pomislili da neete odrati zadatu re. - To nema nikakve veze sa au. Najprostije - radi se samo o poslu. Moje kolege oekuju da e moi kontrolisati vae operacije za jedno nedeiju dana. Dotle morate sakupiti svoje investitore i zau zeti neki stav. U protivnom, izveemo vas na sud, im sa zajmovima napravite jedan pogrean potez u bilo kojoj evropskoj banci. Tor je znao da nita ne bi znailo ako bi isticao da zajmovi nisu u neposrednoj vezi sa kupovinom ostrva i poslovima koji se tamo obavljaju. Lorens nije budala i sigumo je primetio da su tu obveznice jedna vrsta zaloga, ali do sada nije bilo nikakvih naznaka da bi one mogle biti otkupljene. U skladu sa njegovim zahtevom da se ova pogodba to pre okona, ak i slep ovek je mogao d a vidi da oni ne mogu pokriti sve zajmove bez prodaje. Zato je Tor grevito razmiljao, pokuavajui da dobije u vremenu. - U pitanju je samo jedna osoba koja je i nalogodavac i direktor nae uspene firme - odvartio je uz svoj karakteristini osmeh koji je kod Lorensa izazvao odreenu nelagodnost. - Ako odloite svoj put do... recimo, trideset i prvog marta, mislim da u imati vremena za razgovor sa svojim nalogodavcem. Predoiu mu ove izmenjene okolnosti i uiniti sve da dobijem potrebnu saglasnost. - Prihvatam - odvrati Lorens klimajui glavom. - Pristajem na trideset prvi, ali ni trenutak due! Nego... ako nisam indiskretan, moe li se znati ko je taj tajanstveni nalogodavac? - Baronesa fon Dajmli, gospodine. Moda e pristati na vae uslove, a moda ete jo j postati izazov. A onda, ko zna?

OBRAUNATA SREDSTVA
Novac je slian ugledu - lake se zaradi nego to se sauva.

Semjuel Batler PUTEVI POHLEPE

Upravo sam stigla kui i presvlaila se kada je zazvonio telefon. Tavi je zvao iz Njujorka. - Zdravo, bivi efe - pozdravio me je veselo. - Kako je u banci? Sve isto ili ima nekih spektakulamih obrta? - Smatraj sebe pravim srenikom - odvratila sam. - Kako se arls dri? - Prati sve investicije i moe se rei da dobro odrauje posao, Veri. Nisam ti rekao, ali sam prole nedelje na zvaninoj listi video da su neke od Torovih obveznica aktivirane. Ipak, nisu nas zvali, niti traili pomo. Pretpostavljam da imaju rezervni plan. - Kako zna? - upitah uzbueno. Prolo je skoro deset nedelja otkako nisam ula ni rei o Torovoj ekipi. inilo se kao da su propali u zemlju. - Kao i obino, doktor radi pod velom misterije. Nego, hou da ti kaem da sam upravo dobio neku vrstu tajnog dopisa od Perl. N aime, nema mogunosti da joj odgovorimo ili neto poruimo. Putuje u Grku, pa... - Molim? - prekinula sam ga zaprepaeno. - O emu se, zapravo, radi? - arls je upravo primio ceo paket informacija vezanih za raspored putovanja, tana vremena, kao i mesto gde ti je ostavljena rezervacija. Sve u ti noas proslediti, tako da e imati dovoljno vremena da se pripremi i isplanira poteze. Koliko sam video, polazi sledeeg petka. Zato nemoj da se ali da ne ide na godinje odmore! Ne znam kako e se ovo zavriti, ali nadam se da e kra j biti onakav kakav smo prieljkivali. arls i ja emo ovo doterati do kraja i ti nam uopte nisi potrebna. Ako mi ustreba neka pomo, tu su blizanci. to se mene tie, ve sam dobio vie nego to sam se nadao i u najsmelijim snovima! Naime, u poruci koju je poslao, doktor Tor mi je ponudio posao u svojoj firmi! Napisao mi je da nam je one noi u Centru moj sjajan program svima spasao glave! Zamisli! Moj ivotni san je pos tao stvarnost, a za to prvenstveno mogu da zahvalim tebi, Veriti. - Oh, hvala ti na lepim reima, Bobi! Dobro poznajem Tora i kaem ti da je mislio sve to je napisao. Prema tome, zasluga je iskljuivo tvoja i zato ti estitam. Samo... zato sada alju po mene? - dodala sam u neverici. - Kako se nisu javljali vie od dva meseca, tako su mogli da priekaju i ovih nekoliko nedelja. Verovatno bi tada Tor sveano saoptio da je dobio opkladu. No, mislim da to sada i nije najvanije, s obzirom u ta smo se upustili, zar ne? Moramo da budemo pamet ni, ako elimo bezbedno da proemo kroz sve to. - Ko zna zbog ega te zovu - nagaao je i Tavi. - Moda su ve ispunili kvotu i pobedili. Nisam elela da mislim na to, mada je i takva mogunost dolazila u obzir. Kao to je Tavi rekao, ovde sam bila potpuno besko risna. Osim onog dopisa vezanog za tobonje parkiranje, protiv Lorensa nisam uspela da pronaem nita vie. Pored toga, nisam imala dokaza da je ba on podsticao banku na takve ilegalne operacije, niti sam znala kako da ih pronaem. U toj situaciji mi je Torova pomo oajniki trebala, ali do njega je bilo nemogue doi. Zato sam zahvalila Taviu to e mi poslati sve instrukcije i prekinula vezu. Namerno sam ugasila sva svetia u stanu i lagano se spustila u fotelju. Oseala sam u poslednje vreme sve veu uznemirenost. Manje od etiri meseca posle one noi u operi, bila sam potpuno sama. Se dela sam u mraku i sagledavala svoj uniteni ivot. Opljakala sam banku, bavila se ilegalnim operacijama i dovela u pitanje sigurnosn e sisteme u mnogim finansijskim institucijama. Ali, to nije sve: unitila sam svoju karijeru, spavala sa najboljim prijateljem, men torom i glavnim konkurentom koji je pre dva meseca nestao bez traga. inilo mi se kao da sam gurnuta u samu utrobu ivota iz koje neuspeno pokuavam da se iskobeljam. Ako je ovo uzbuenje o kojem je Dordija uvek govorila, onda priznajem da eznem za svojim preanjim nainom ivota, za svojim mauzolejom - kako je Tor podsmeljivo nazivao moj stan. On mi je izgledao kao jedino sigurno i zatieno mesto. Ali, sada je bilo suvie kasno za povratak i mogla sam samo napred. Nisam znala kako e se klupko odmotati i ta e se desiti kada stignem tamo. inilo se da sam, uprkos svoj pomoi koju sam dobila, ipak izgubila opkladu. Tavi mi je rekao da je Tor imao neprilika sa deonicama, ali nije traio pomo. Znajui ga, pretpostavljam da nije hteo da se saginje, ve je smislio neto drugo. Tako ni ja nisam mogla da ga molim za bilo ta, ve sam morala sama da se izvlaim iz blata. Ali, najtee od svega bolelo je saznanje da sam zbog proklete opklade izgubila ba sve. Moj ivot je potpuno upropaten i od njega mi je ostao samo Tor i avionska karta za Grku. Dugo sam sedela u tami, bez ikakvih naroitih misli. Onda sam ustala i iz kristalne kutije na stolu izvadila drvce ibice. Do k sam posmatrala kako lagano gori u mraku, pomislila sam na most i osmehnula se.
Brodi je s naporom brektao i lagano sekao tirkizne, kristalno iste talase. U daljini se naziralo mnotvo ostrvaca koja su podseal a na takastu, vijugavu manu iji su se krajevi gubili negde u daljini. Omfalos se video veoma jasno, dinovska kupa odstranjenog vrha. Tamna boja njegovih vulkanskih stena bila je u potpunom kontrastu sa tirkizno plavom vodom kojoj su sunevi zraci darivali raskonu svetlucavost. Velianstveno zelenilo empresa du obale jasno je odudarala od belih kuica sa crvenim krovovima koje su liile na bukete cvea razbacane po stenama. Mali kameni molo polukrunog oblika bio je gotovo prazan, osim dva privezana ribarska amca koja su se spokojno ljuljukala na talasima. Kada se moj brodi sasvim pribliio obali i bacio sidro, ugledala sam L ejlu koja je sedela na kamenom zidu u blizini. Nosila je cvetnu muslinsku haljinu irokih rukava, a blagi povetarac mrsio joj je zlatno -smee uvojke. Pored nje, na zidu, stajala je pletena korpica puna raznobojnog cvea. Prizor je bio tako velianstven, pun spokoja i neke jednostavne lepote, da mi je dolo da zaplaem. - Darlink! - povikala je irei ruke i urno mi pola u susret. - Oh, tako mi je drago to si dola! Bila sam zabrinuta da se nije desilo neto loe. - Nije se nita desilo, Lejla - odvratila sam blago, duboko udiui miris cvea iz njene korpe. elela sam da vidim Tora. - Tako si bleda, darlink - dobaci Lejla zabrinuto. - Ali, ovaj vazduh je udesan i brzo e se oporaviti. - Gde su ostali? - upitah. - Svi neto rade, da, da. I to po celom svetu - dodala je na francuskom. - ori fotografie negde u okolini. Kae da ne moe da odoli lepoti ostrva i eli da napravi celu seriju. Perl, kao i obino, zarauje novac, jer je u tome nenadmana. A dragi Zoltan, e, on je u Francuskoj. - U Francuskoj? - ponovila sam iznenaeno, prosto ne verujui da me je Tor naterao da prevalim ovoliki put i sada ga ne naem. - Pa, dobro - dodala sam razoarano. - Samo da uzmem tane, pa da krenemo do hotela. Uh, jedva sam ekala da vas vidim! - Ovde nema hotela, draga - odvrati Lejla uzimajui me za ruku. S tekom mukom sam pratila njen ivahni korak, jer su mi tikle stalno

upadale u razmak izmeu kamenih kocki kojima je bio poploan ceo kej. - Imamo pravi dvorac, draga. I da zna, sama sam ga uredila. Zaista je jedinstven. I bio je jedinstven. Ali, stii do njega bez sumnje je predstavljalo jedinstveno iskustvo. Napustili smo seoce u zagrljaju mirisnih limunova i poeli da se penjemo zaobilaznom, pranjavom stazom koja je neprestano vi jugala. Koata mazga koja je vukla zaprena kola znala je put i hodala istim, nepromenjenim tempom, nezainteresovana za svet oko sebe. Prolazili smo kroz srebrnaste, hladovite maslinjake, ali i polja obrasla divljim perunikama svih boja i divili se usamljenim empresima . Na vrhu stene, odnosno, na samoj ivici vulkana, sa visine koja premauje dve stotine stopa, mogla se videti druga strana koja se u velikom nagibu sputala prema moru i ogledala u vodi koja me je podsetila na akvamarin. Na sredini zaobljene vulkanske ivice koja se sputala prema moru i koju su vetar i voda glaali stotinama godina, nalazilo se nae boravite. Ugledavi ga, shvatila sam da Lejla uopte nije preterivala nazvavi ga zamkom. Sagraen od utog kamena, bio je okruen visokim zidom sa pukarnicama pri vrhu. Lejla mi je rekla da su ga sagradili Mleci oko 1500. godine, kako bi se od Turaka odbranila naseljena grka ostrva, tada pod vlau Venecije. Iako je daleka prolost zakopana pod arobnom prainom vekova, Lejla je vr sto verovala da je moni mletaki dud Grimani proveo svoje godine egzila ba na ovom mestu. Konano smo stigli do kapije, pa sam lepo mogla da vidim podrume zamka uklesane u stenu koja se okomito sputala u more. Uzel a sam svoje kofere i pomogla Lejli da skine korpu sa namirnicama. im smo to uradile, mazga se kao po komandi okrenula i istim, lenjim korakom pola nazad. - Fantastino, zar ne, darlink? - nasmeila se Lejla. - Istreniran je kao golub! Zamisii, sada e se bez problema vratiti kui! Kui? uvi tu re, osetila sam se strahovito usamljenom. inilo mi se d a sam na ivici neke provalije i da me samo korak deli od tamnih, preteih dubina. Lejla je sijala od zadovoljstva stvaljui veliku iniju sa jagnjeim pilavom na uglaanu povrinu kamenog stola. Perl je post avljala sto, dok je Dordija, okrenuta leima, sedela na kamenom zidu i fotografisala zalazak sunca. Glineni upovi na zidu bili su puni cvea, dok su se u starinskom svenjaku epurile votanice. Iako u zamku nije bilo struje, zahvaljujui velikom broju svenjaka i Lejlinoj upomosti, sve okolo je bletalo. Ispod nas je umelo more koje se u oskudnoj ramenoj svetlosti prelivalo u hiljadu nijansi. to je crvena kugla vie tonu la u tamno plavetnilo, to su boje bile jae i istije. Sa mora je dopirala veemja sveina, ali upaljene svee na stolu stvarale s u nevidljivi obru toplote koja je svima prijala. Prebacila sam demper preko lea i uputila se prema Dordiji. - Sve je tako lepo - rehoh tiho. - ini mi se da bih tu mogla ostati zauvek i zaboraviti sve to se desilo pre ovog trenutka. - Brzo e se povratiti dobaci Perl. - Kada pokua da se okupa i shvati da nema vodovoda, odmah e poeleti blagodeti civilizacije. - IIi krene u toalet - dodade Dordija. - Moram priznati da mi je ve muka da uim... - Molim vas, moje dame! - prekide ih Lejla ljutito. - Takva diskusija uopte ne odgovara ovom mestu! A ti bi mogla da prestane, gospoice fotograf! Zar ne vidite da je veera na stolu? Dordija utke sie sa zida i tek tada sam videla koliko je raskoan njen vezeni kaftan. Lejla je nosila isti takav, ali neb oplave boje, dok je Perl, razume se, bila sva u smaragdnozelenom. Sele smo za sto i Lejla nam je sipala vino u starinske ae sa drkama od dr veta. Zahvatajui kaikom povre, Perl se okrete prema meni i ree: - Sutra ujutru e poi sa mnom da vidi ta rad imo, Veri. Tor je trebalo da stigne danas oko deset, ali mi je telefonirao u kancelariju i rekao da je dolo do nekog problema koji odmah mora da razrei. - U Parizu? - upitala sam. Bila sam strano ogorena, poto sam prela vie od osam hiljada milja, im je on pucnuo prstima. Nisam ni sanjala da me nee doekati i objasniti mi ta se deava. Ali, Perl je pogreno protumaila moj ton mislei da se brinem zbog onoga to se dogaa u Pariz u... - Sigurna sam da nije nita ozbiljno. Radei sa njim ovih nekoliko meseci, shvatila sam koliko je temeljan i sistematian. U stvari, moram ti zahvaliti to si me odvojila od one trivijalne sredine u kojoj mi se svaki rad inio besciljnim. Na najbolji mogui nain sam stekla ogromno iskustvo - i to za svega nekoliko meseci. To mi je promenilo ivot, Veriti. Kada se vratimo, moi u da radim ta budem elela, a to je velika stvar, zar ne? Takvu ivotnu ansu dobije malo ljudi. - Znai, ti planira da se vrati? - upitah sarkastino. - Mislila sam da je ovde tako idilino, da ete svi poeleti da ostanete zauvek! - Nije sve tako sjajno - odvratila je tiho izmenjavi sa Lejlom pogled pun razumevanja. - Pored toga izgleda da emo morati da se suoimo sa stvarnou malo ranije nego to bismo eleli. Dordija me je probudila u zoru. To je njeno omiljeno vreme, ali ja nisam spadala u ranoranioce. Poela je da me gura sa slamnatog dueka na kojem sam spavala i u dva poteza mi prebacila kaftan preko ramena. Iako jo uvek nisam otvorila oi, uzela me je za ruku i povela niz stepenice. - Rano je... kafu - mrmljala sam nepovezano, tapkajui po stepenicama i pridravajui se za drvenu ogradu. - Nee ti trebati - odvratila je autoritativno, izvlaei me na bletavu svetlost dana. - Pogledaj! - povikala je oduevljeno. - Vidi kako je velianstveno! Zar ti srce ne zakuca bre kada shvati da si okruena bezmemom lepotom koju samo priroda moe da stvori? - Kafa bi me jo vie usreila - odvratila sam zamuckujui. - Ne mogu da naviknem oi na to bletavilo... Oh, oseam ga i kroz zatvorene kapke! Ne znam kako misli da mogu sve ovo da vidim pre doruka? - Odveu te na neko drugo mesto i onda se vie nee izvlaiti - odvratila je zapovedniki. Kada Tor doe sa kopna, sigumo emo imati pune ruke posla. Tada nee biti vremena za odmor. Uzela me je za ruku i povela stazom koja je presecala padinu i onda se gotovo okomito sputala prema moru. Na moje veliko iznenaenje, ugledala sam u podnoju izvor tople vode koji je svojim ravnomernim klokotanjem naruavao jutarnju tiinu. Poput malog potoka, voda je punila vulkansko udubljenje i tako formirala pravo jezerce, a zatim se, poput bunog vodopada, survavala u more. Prizor je stvamo bio fascinantan. Okolne stene obrasle divljim cveem svih boja kao i razne vrste puzavica ostavljale su utisak da se n alazite u tropskoj dungli, a ne na mediteranskom ostrvu.

Dordija je bez rei odbacila svoj prugasti, purpumo -uti kaftan i skoila u vodu. Lice joj je bilo ozareno i sreno, a bezbrojne kapljice na njenoj kosi izgledale su kao niz najlepih i najsjajnijih bisera. Sa tirk iznom morskom vodom u pozadini i tamnim obrisima turske obale u daljini, podseala je na sirenu koja svojom lepotom mami mornare sa brodova. Meutim, ja sam jo uvek nepomino stajala na gornjoj stazi. Ni sama ne znam zato, ali sam iznenada osetila ogroma n strah. Pred sobom sam videla banku, fluorescentna svetla, staklene zidove i beskrajne hodnike, obezbeenja na ulazima, ifrovane kartice. .. Zar to nije neka vrsta zatvora? I kako sam mogla tako da ivim vie od deset godina? Zar nisam znala da postoji ovako neto? - Prestani da sanjari, lenjivice! - doviknu Dordija veselo. - Hajde, ulazi unutra! Zamisli koja je ovo blagodet! Kupala sam se i po ledenoj kii i mogu ti rei da je zaista uzbudljivo. Hajde, nee verovati koliko je toplo! - Sigumo si napravila dobre fotografije - odvratih paljivo kvasei noge. - Jo davno sam nauila da se magija ne moe ovekoveiti aparatom. Trenutak lepote da, ali ovo... Na fotografiji se to ne moe osetiti, zar ne? Poto nisam odgovarala, ona zamiljeno dodade: - U tome i jeste tvoj problem, draga moja. Hoe da sve bude perfektno, jasno i uredno. I da se onda vie ne menja... Kao kad stavi stvar u zamrziva ili skuva jelo u aspiku. A nita u ivotu nije tako, draga. Zato smo se Tor i ja sloili da te prodrmamo i konano oslobodimo tih nevidljivih okova. - Zaista? - upitah pomalo nervozno, bacih koulju na kamen i skoih u bazen. -1 ta ste to vas dvoje zakuvali? - Zato ne pita njega lino? Eno, upravo silazi niz padinu. Brzo se okrenuh na tu stranu elei da se uverim da li me Dordija samo iskuava. Odmah sam ugledala Tora kako ide stazom, obuen u elegantno odelo i nosei svoje italijanske cipele u rukama. - Dolazim odmah, gracije! - doviknuo je. - Tek sada vidim kakva je srea to postoji ovo mesto - dodao je i pogledao u mene. - Lejla ga je pronala na jednom od svojih mnogobrojnih izleta, ali je vredelo truda. Zaista imam boanstven vidik! - dodao je i ponovo skrenuo pogled prema meni, tako da sam i nehotice pocrvenela. Posmatrajui ga kako se lagano pribliava, morala sam da p riznam da izgleda bolje nego pre dva meseca. Bio je preplanuo i nasmejan, a njegova bakamocrvena kosa bila je u savrenom kontrastu sa belim svilenim eirom. Kravatu je upravo razvezao i stavio je u dep. - Pridruiu vam se, ako obeate da neete viriti - dobacio je zaustavivi se na ivici. - S druge strane, dajem re da u biti pristojan, iako su oko mene dve divne dame. Dordija se nasmeja i prekri lice rukama, a ja se okrenuh na drugu stranu. Nekoliko trenutaka kasnije, ule smo ga kako ska e u vodu. Gledajui negde put horizonta, pitala sam se da li je Perl rekla neto Dordiji i Lejli vezano za promene u naim odnosima. Ve dugo su zajedno, a ja potpuno sama, to znai da su mi radile iza lea. - Vidi ta sam naao, dok sam dolazio ovamo - ree Tor prilazei. Tek kada se zaustavio i pruio mi ruku, videla sam da na dlanu dri malu divlju orhideju. Pre nego to sam uspela neto da kaem, nenim pokretom mi je stavio u kosu. - Zaista je divna - rekoh jednostavno. - Tu vrstu nikada ranije nisam videla. Poneu je kada budem pola kui i pokuati da je uzgajim. Tor upitno pogleda Dordiju, a onda njegovo lice dobi pomalo podsmeljiv izraz. - Ona misli da e se vratiti kui, a ti je puta da veruje u to! Zar naa goa ne zna da je kidnapovana? - Ti treba da se razrauna sa logikom sivih odela - dobaci Dordija nonalantno. - Osim toga, okreni se i nemoj da viri, poto izlazim iz ovog vrelog bureta. Oboje smo se okrenuli kao po komandi, a ve posle nekoliko trenutaka, uo se njen veseli glas sa staze. - Nemojte raditi nita to ja ne bih radila! - dobacila je sa osmehom i izgubila se iza stene. - Sta to Dordija ne bi radila? - upita Tor smeei se. - Ko to zna? - rekla sam iskreno. - Bilo bi bolje, ako kaemo da bismo radili isto to i ona. Ali, kako to definisati? Moda bi ceo dan mogli da se etamo i priamo o seksu. ta kae? Osmehnula sam se kako bih sakrila uznemirenost koju sam oseala. Bolje rei, bila sam potpuno pometena. Posle svojevrsne izol azije u kojoj sam se nalazila, ovako nagla promena traila je od mene mnogo truda. Jo kada sam ga ugledala kako se pribliava stazom... Moje emocije su se oslobodile poput pree na klupetu baenom niz strminu. Sada sam potpuno razumela zato. Naime, ve punih dvanaest godina kako se poznajemo, imali smo tako jaku duhovnu i mentalnu veza da se, kao to je Tor jedanput rekao, inilo kao da smo vezani pupanom vrpcom. Zatim su sledila dva takmiarska meseca puna opasnosti i neoekivani Ijubavn i vikend, toliko velianstven, da se esto nisam ni usuivala da mislim na njega. I onda - nita: ni telefonskog poziva, pisma ili bar aljive karte kojom bi me obav estio gde se nalazi ili napisao da bi voleo da sam sa njim. Apsolutno me je odbacio i prepustio da se kuvam u orbi koju smo oboje zakuvali. Bez rei je otiao u svoju avanturu i ponaao se kao da nikada nisam ni postojala. Onda mi je preko tree osobe poruio da doem i ja sam to uinila. Ali... zar nije razumeo? Kak o je mogao da oekuje da mu se bacim u naruje kao da se nita nije dogodilo? Bila sam ljuta na samu sebe to sam ga tako slepo posluala. - ao mi je to nisam bio tu kada si stigla - rekao je kao da mi ita misli. - Vie od svega na svetu sam eleo da te saekam, veruj mi. No, iskrslo je neto vano... U meuvremenu mi je priao sasvim blizu, neno me pomilovao po o brazu i provukao mi prstima kroz kosu. Dok sam stajala kao ukopana, blago me je milovao po leima. - Koa ti je kao svila - apnuo je. - Ne mogu da izdrim, a da te ne dotaknem. Podsea me na glatku, zlatnu jegulju... - Jegulju? - ponovih sa osmehom. - Poreenje ba nije privlano. - Iznenadila bi se kada bih ti ga malo podrobnije objasnio. - Nema potrebe. Nego, ta se tako vano dogodilo u Parizu? - Ova voda je zaista topla - odvratio je zatvarajui oi. - udno, odjednom mi je glava potpuno prazna. Sve misli kao d a su isparile. - U tom sluaju, najbolje je da izaemo napolje. Nai emo neku stenu obraslu mahovinom i slobodno se ispruiti. - Da li si ikada vodila ljubav u bazenu? - upitao je, uopte ne obraajui panju na moje rei. Blagim i nenim poljupcima mi je oba suo

vrat, sputajui se lagano sve nie. - Ne - odvratila sam oseajui kako me, uprkos svim naporima da ne pokleknem, obuzima slatka i oaravajua slabost. - Mislim da bi tako neto bilo teko, neudobno i opasno. Mogla bih se i udaviti, zar ne? - Ni sluajno, draga - promrmljao je, grlei moje uzdrhtalo telo. Vlanim rukama sam mu mrsila kovrde oseajui kako me lagano naputa sva snaga. - Ti si kao stvorena za to - dodao je. Iako smo ili prema kui, Torova koulja je jo uvek bila raskopana, nogavice na pantalonama podignute, kravata u depu, a sako prebaen preko ramena. - Bosonoga, raupana i mokra... - dobacio je uz osmeh - ko bi rekao da potpredsednica banke moe da izgleda ovako zanosno? Nasmejala sam se. - Zaista tako misli? Znala sam da misli ono to j e rekao i bilo mi je strano drago zbog toga. Oseala sam se savreno sreno i spokojno. Moda je udno, ali jo nikada u ivotu nisam nala takav mir. Kada smo stigli do kue, mogli smo da vidimo Dordiju, Lejlu i Perl kako lee i sunaju se na irokom zidu. Bile u kupaim kostimima i uz pie uivale na suncu. Sve tri su se podigle, im su nas ugledale na stazi. - Oh, svi moji pilii su se okupili ba za doruak! - uzviknula je Lejla na francuskom. - Znai, moemo odmah da ponemo! Zatim je iz velike korpe izvadila arav i na njega poela da rea sendvie. U stvari, bili su to hrskavi bageti filovani tunom, maslinama, crvenim lukom, paprikom i ponekom krikom junog voa. Ukus im je bio fantastian, tako da smo jedno vreme svi jeli u tiini. - Lejla sama pee hleb - dobaci Perl okreui se prema meni. - Otkrili smo zidanu pe ispod stepenica, malo je oistili i - evo. Ah, ona bi mogla da kuva po ceo dan! Ako nastavimo da jedemo ovim tempom, brzo emo se ugojiti. Iako se zadovoljno smekala, Lejla podie ruke i dodade ozbiljnom glasom: - Ali, sada emo da priamo o drugim stvarima - rekla je na francuskom i okrenula se prema Toru. - ta je sa ljudima koji hoe da kupe na posao? Da kupe njihov posao? To je, dakle, nain na koji misle da pobede! Tako mogu da isplat e zajmove, ostvare zakonski profit i vrate nazad obveznice, a da niko ne sazna kako su upotrebljene. Posmatrajui stvari na taj nain, oni nisu ukrali nita: samo su pozajmil i novac iz banke i vratili ga nazad. Niko nikada nee saznati da su papiri iz Riznice pozajmljeni na tri meseca. Profit koji je ostvaren u meuvremenu ista je i apsolutna dobit. - A ko su kupci? - upitah im sam se pribrala. - Tajanstvene linosti - apnu mi Dordija. - Niko osim Tora ne zna ko su niti odakle dolaze. Iskreno da ti kaem, sve me pomalo plai. Odjednom se pojavljuju neki ljudi koji hoe sve ovo. Moda hoe da nas uklone i... - Mogu li da se umeam u razgovor? - prekide je Tor ljutito. - Ja sam ipak lino vodio pregovore i mogu da dam odgovarajue objanjenje. Dordija u trenutku htede da nastavi, ali se ipak predomisli i zauta. - Ve neko vreme - nastavio je - pregovaram sa grupom svetskih biznismena. - Koje je to vreme? - upitah nervozno. - Pa, prve korake sam napravio na intemacionalnom skupu bankara vezanom za projekat usavra vanja poslova sa vrednosnim papirima... - Projekat SEC? - ponovo sam ga prekinula. - Koliko znam, to je bilo pre nego to si kupio ovo ostrvo i uao u posao sa obveznicama! Tano se seam toga skupa! Pa tada nisi poznavao ni Dordiju, ni Lejlu ni Perl! - vikala sam. - Bilo je to ak i pre nae proklete opklade! - Tano tako - odvratio je mirno, uz svoj karakteristian iskrivljeni osmeh. - Ali ja planiram, draga. Tano sam znao kada e se pojaviti. Od besa sam stisnula ake u pesnice, sve dok me prsti nisu zaboleli. To kopile je igralo nefer! Sve je isplanirao i zamislio pre nego to smo i poeli! Ako je mislio da u se predati i biti njegov rob godinu dana, onda je na umu sigurno imao i neto drugo! - A ko su ti tipovi i kako si ih pronaao? - upita Perl, prenuvi me iz sumornih misli. - Mnogi od njih su bogati veleposednici i bankari i dobro su povezani sa monim finansijskim krugovima. Samo, to im nije jedina zajednika osobina. Njihova imena pronaao sam na dokumentu koji je imala i Veriti, odnosno na arlsovoj listi. - Nije valjda! - uzviknu Perl. - Kako se toga ranije nismo setili? - Sada mi je sve jasno! - odbrusih ljutito. - Znam ta, osim socijalnog i drutvenog statusa, povezuje ljude o kojima priamo. Svi oni su lanovi Vagabond kluba, zar ne? - Tako je, pametnice - odvrati Tor veselo. - Bio sam siguran da e pogoditi. - To znai da je i Lorens meu njima? - Plaim se da je tako, draga. To je problem sa kojim sam se susreo u Parizu. Vidi, posle etiri meseca pregovora, ta armantn a gospoda ne ele da nam plate. Znai, onaj sumnjivi memorandum o tobonjem parkingu odnosio se na ove poslove! Novac koji je oticao iz banke uvan je na sig urnom mestu kako bi bio iskorien za kupovinu njegovog linog poreskog raja! Koristio je svoju mo i poloaj za sticanje line d obiti, ne prezajui ni od ega. Gorko sam se osmehnula, poto je u celom sluaju bilo neke tune ironije. Slutila sam da im je Lorens doskoio na prljav nain i sada sigumo ucenjuje Tora. Beskrupuloznost njihovog ponaanja ila je po uhodanoj emi. Naime, isto to se desilo mome dedi pre skoro dvadeset godina. Prvo se ukrade neija izvanredna ideja i po bilo koju cenu se pone razgovor sa njim. U meuvremenu, rovari mu iza lea, trai slabe take i radi sve da bi mu poziciju uinio to nesigumijom. U odlunom trenutku, stavlja ga pred svren in i ako ne ispuni tvoje zahteve, izvlai mu tepih ispod nogu.

Iako sam bila ljuta, odmah sam poela da razmiljam o moguoj osveti. - Ta zmija - dobaci Perl ogoreno, poto nam je Tor ispriao kako je protekao razgov or sa Lorensom. - Ako za dve nedelje ne isplatimo obveznice, otkupie ih on kao na poverilac. A onda smo stvamo gotovi. - Izgleda - konstatova Lejla zabrinuto. - Kao kada grabljivice ekaju da zgrabe plen. - Majko, nije sve ba tako cmo - pokua Dordija da je utei. - Ali je prilino blizu - dobaci Tor suvo. Sad treba biti konstruktivan - dodala je Perl i okrenula se prema meni. - Moramo izbaviti obveznice iz njegovih ruke, pre nego to shvati o emu se radi. Da li ste ti i Tavi zaradili dovoljno novc a da moete da pokrijete na zajam, Veri? Nisam odmah odgovorila, iako sam veoma dobro znala ta me pita. U stvari, pretpostavila sam da e doi do ovoga, im je Tor poeo da izlae problem. Samo - ta varijanta je bila izuzetno opasna. Ukrasti novac iz banke i nji me pokriti lini dug u stranoj zemlji daleko je rizinije od "pozajmljivanja obveznica da bi osigurao zajam koji se relativno brzo vraa. Ako me uhvate pre nego to vratim novac, tretirali bi me kao meunarodnog kriminalca najgore vrste. - To ne mogu da prihvatim - dobacio je Tor i tako me spasao muka. - Na kraju krajeva, ja se takmiim sa njom, a ne neka od vas tri. Koliko znam, nadmetanje jo uvek traje. Zato ne mogu da prihvatim novac, jer bih na taj nain automatski izgubio opkladu. - Ali, pre nekoliko trenutaka si rekao da moe izgubiti ak i koulju s lea? - pobunila sam se. - Zato ne prizna da je sve zavreno? Ta prokleta opklada me je ionako suvie kotala: izgubila sam posao, karijeru, a verovatno i nezavisnost - sve one stvari za koje sam radila itavog ivota. - Moda bi volela da uje za koje vrednosti sam ja radio? - dobaci on sa gorinom. - To su potenje i nezavisnost, iskreni dogovori i dostojanstvene nadnice, pravinost na tritu na kojem bi bili cenjeni poteni i obrazovani ljudi, a oni bez morala i dostojansta ismejani i izopteni! Zastao je za trenutak i odmerio me sa takvim ledenim prezirom, da sam i nehotice uzdrhtala. - A ti, ta je sa tobom, draga? Ti si radila za tog istog Lorensa! - dodao je i besno okrenuo glavu. - Ovo to si rekao je zaista okrutno - uspela sam da kaem. Ali, od toga mi nije bilo bolje. Naprotiv, osv rnula sam se na svoj put iroko otvorenih oiju i shvatila da je Tor potpuno u pravu. Uostalom, zato sam tako upomo odbijala da radim za njega? Kakvu sam to nezavisnost mogla da izgubim i koju slobodu sam uopte imala? Zar je zadovoljstvo igrati se make i mia sa ljudima kao to su Lorens, Kivi i Karp, uivajui u smenim trijumfima i sitnim prevarama? Na taj nain sam samo gubila energiju i, kao to je Tor ranije rekao, svoju sposobnost da stvorim neto kvalitetno. Bila sam jedan od najpametnijih pacova u lavirintu. I ta sam imala od toga? - Nikakva pobeda me vie ne zanima - rekoh, gledajui svoje tri prijateljice kako nepomino sede i bespomono nas posmatraju. Opkladu sam prihvatila iz istih razloga kao i ti: da pokaem koliko su varalice, laovi i rasipnici prisutni u celokupnom finansijskom svetu. I bez obzira kako se ona bude okonala, znaj da se neu vratiti u banku. Ostau ovde i pomoi ti da nadmudri one ljigavce. Da li da ti prebacim novac koji ti je potreban za pokrivanje zajma ili... - Suvie je kasno za to - prekinuo me je. Sada nisam smela da odustanem. - Ne elim da mi prijatelji zavre u zatvoru, ako imam naina da im pomognem - odvratila sam odluno. - Uostalom, i ti si meni pomogao kada je bilo potrebno. - Stvarno? - pitao je sa gorinom. - Zaista tako misli? Moda sam uradio ba suprotno! - dodao je, ljutito ustao i umim koracima napustio terasu. Perl i ja se iznenaeno pogledasmo. - ta ovo treba da znai? - upita Dorija iznervirano. - Veri nudi da nam spase guzice, a on odbija zbog neke dentlmenske opklade. Sada je naao da bude otmen! - To je zbog toga to nemate sluha da ujete glas njegovog srca - dodade Lejla mimo. - Oh, divni i iskreni Zoltan! Sada mu je jasno da je pogreio uvlaei Veriti u opkladu, a jo vie kada joj je pomogao da nastavi, iako je ve izgubila. Da joj tada nije pomogao, ne bi se uplela u sve ovo. A mi - mi smo njene prijateljice, pa se deo krivice koji osea odnosi i na nas. Sada m oramo reagovati i ubediti ga da smo dovoljno odrasle i samostalne i da je sve to smo uradile iskljuivo na izbor. Naravno, iskusna i mudra Lejla je bila u pravu: to je objanjavalo Torovu frustraciju i ljutnju, ali nije reavalo problem. Z ato sam ustala i pola da ga naem. Posle vie od pola sata tumaranja po stenama i maslinjacima, ugledala sam ga kako sedi na jednoj kamenitoj izboini iznad mora. Jo uvek je imao onu elegantnu koulju i podavmute italijanske pantalone. - Dakle, ti ba ne prestaje da se nadmee - rekla sam tiho i spustila mu se u krilo... - Suvie ponosan da prihvati i cent od mojih para. - Da su to stvamo tvoje pare, mislim da se ne bih dvoumio - rekao je, ali ovoga puta ne tako ubedljivo. - Ali, poto tom pomou rizikuje dvadeset godina zatvora, zaista se pitam treba li prei crtu. Misli li da sam suvie otar? - Ne znam, stvamo ne znam. Pretpostavljam da ima argumente i za jednu i za dragu opciju. Kakav je sledei korak? - Proklet bio, ako znam - odvratio je tiho, neno mi Ijubei zglo bove na rakama. - Razne stvari mi padaju na pamet i svaka je veoma rizina. Mogunost zatvora stalno visi u vazduhu. Ah, nikako ne mogu da shvatim zato nisam uspeo da prozrem tu prljavu, dvolinu igru! - Kako e se izvui iz svega? - Odglumio sam koliko sam mogao, izgovarajui se da moram da se konsultujem sa nalogodavcem. Oni dolaze za dve nedelje i oekuju da potpiemo, inae e celu stvar predati sudu. - I ranije sam znala da je Lorens varalica - rekoh tiho - ali to ne mogu da dokaem. - Imam samo neki sumnjivi memorandum, no on ne prua nikakve jasne dokaze. Ta bitanga je doktor za papirologiju i sigumo je dobro zatitio svoju guzicu. Ipak, dve nedelje je bolje nego nita i moramo se potruditi da smislimo reenje. Ako bude trebalo, primie moju pomo, jer s e ne smemo pojaviti na sudu. Osmotrio me je svojim neverovatnim oima u kojima su sjale crvenkasto -zlataste iskrice. - Ako stvarno misli ono to si rekla maloas na terasi, pomozi mi da ih unitimo kako zasluuju.

LONDON

SEPTEMBAR 1814.

Tano dve godine posle smrti Mejera Amela Rotilda, najmoniji evropski vladari sastali su se u Beu. Tiranin sa Korzike poraen je i proteran na Elbu, pa su mogli na miru da se dogovore kako da podele kontinent. Za to vreme, u Londonu, Natan Rotild je u svojoj kui ugostio drugu uticajnu linost, oveka koji je znaajno doprineo Napoleonovom sumraku. - Lorde Velingtone - rekao je Natan utivo - potpuno vas razumem. Ostvarili ste veliki zadatak i ispunili elje svih. Zato ste i dobili dozvolu da se povuete iz prvih redova veite borbe koja se zove ivot. - Tako je - potvrdi Velington kratko. - Ubeen sam da svako ko je bio u pravoj borbi, posmatrao je iz dana u dan, ili je video makar i na tren, ne bi vie nikada poeleo takvo iskustvo. Ipak, kada zna da je dunost na prvom mestu, ovek moe sve da savlada. - Vi ste svoju dunost ostvarili na briljantan nain, lorde. Niste gledali ta volite ili ne volite, poto vam je ispunjenje za datka predstavljalo jedini cilj. - Hvala na komplimentima, ali mislim da ste vi ivi primer odgovomog oveka, Rotilde. Naravno, svi priaju da volite pare vie od svega na svetu i da ste jedan od najbogatijih i najmonijih ljudi uopte. Ali, vi ste spasli Britansku imperiju propasti i na posredan nain celu Evropu sauvali od ape tiranina. Natan blago klimnu glavom. - Novac nam je kupio slobodu i omoguio onakav nain ivota, kakav moj otac nije mogao da zamisli ni u svojim najsmelijim snovi ma. Mo bogatstva nikada ne treba potcenjivati, bez obzira u koje svrhe e ono biti upotrebljeno. - Evropa je sada slobodna, pa vi i vaa braa moete poeti neto novo, neto to e vas uiniti jo monijima. Ve ste mi neto napomenuli, zar ne? - Da. Radi se o jednostavnoj ideji, gospodine. U pitanju je usluga koju su finansijeri i ranije neformalno pruali, ali mi hoe mo da sada sve bude zvanino i da se obavlja na jednom mestu. Obraunavaemo meubankarska potraivanja i biti na usluzi svima iz sveta finansija. - Radiete finansijske poslove za krunisane evropske glave? Da li je to u pitanju? - To i mnogo vie, dragi moj lorde. Do sada su banke bile skoncentrisane na kamate od uloga, ali mi elimo da idemo dalje. Hoemo da stvorimo stabilno trite i menjamo novac na osnovu jednog postojanog i utvrenog odnosa. Tako emo dobiti vrste valute ije vrednost nee opasti ni u ratno doba, na ta se uvek moralo raunati. Poto emo raditi meubankarske obraune, moi emo da kontroliemo vrstinu valute. - To e biti prava blagodet za evropsku ekonomiju koja se, ubeen sam, mora ustrojiti. Oh, priznajem da nikada nisam bio tako iznenaen kao kada sam posle pobede nad Francuzima naputao paniju. Znate da smo uli u zemlju kako bismo doekali francusku vojs ku koja se posle poraza vraala iz Rusije. Sukobi su bili jai nego to smo oekivali, ali sada ne bih o tome. Znam da je zlato koje sam dobio od vas stiglo preko Francuske i to u francuskim kovanicama! Prosto neverovatno! Kako ste uspeli da ostvarite to udo? - Vrlo jednostavno. Nagovorili smo britansku vladu da pusti glasine kako se London sprema da devalvira svoju valutu. To je upalilo i Francuzi su nam dozvolili da unesemo britansko zlato u njihovu zemlju, verujui da na taj nain onemoguavaju snabdevanje nep rijateljske, odnosno vae vojske. Angaovao sam oba brata koji su iskoristili priliku i pokupovali kreditna pisma i menice pa nske banke. Nikome nisu bili sumnjivi i lako su proli kroz zemlju, a kada su se dokopali panske granice, sve je ilo mnogo lake. Da, da, dragi moj Velingtone, jednoga dana vlada e shvatiti da je vredno truda obezbediti pune bankarske kese. Uostalom, ona je ta koja mora da podrava slobodnu ekonomiju. - Dragi moj Rotilde, vi ste genijalan ovek sa izuzetnim ambicijama. Ja sam samo obian vojnik kome je dosta rata i smrti. Jedino to elim je da sauvan svoju titulu i uivam u zasluenoj penziji. Sutra odlazim na svoje imanje u Irskoj da uivam u miru i tiini. Mudri Volter je jednom rekao da svako od nas treba da ima batu i posveti joj se svim srcem. Nameravam da posluam taj savet. Pored toga, nadam se da za naeg ivota vie nee biti velikih ratova. Dragi prijatelju, ono to je vas uinilo bogatim, od mene je stvorilo umornog i zasienog oveka. - Moj savet vam je da se odmorite i oporavite - odvrati Natan. - ovek nikada ne zna ta mu budunost moe doneti. Sigumo znate da je moj otac izvanredno igrao ah. On je imao obiaj da kae da najbolji igra nije onaj ko moe da vidi unapred, mada je i to vano. Po njegovom miljenju, najbolji je uvek onaj ko moe da prilagodi svoju strategiju trenutnom stanju, odnosno rasporedu figura u datom momentu. To je zaista tano i vai za mnoge druge situacije koje sa ahom nemaju veze. - To se savreno moe primeniti na bitku - sloi se Velington. - Va otac je bio mudar ovek, Rotilde. - Ali, neu vie da govorim o ratu. Doao sam ovamo, jer sam eleo da se pozdravim sa vama pre nego to odem u Irsku. Hteo sam da vam donesem poklon kao znak duboke zahvalnosti za sve to ste uinili za mene i za Britaniju, ali... ta pokloniti tako bogatom i monom oveku? Ve imat e titulu kojom se ne koristite, dragi moj. Molim vas, recite mi da li postoji neto to bismo eleli, a to bih ja mogao da vam obezbedim? - Moglo bi se rei da postoji - ree Natan kratko. - Voleo bih da prihvatite poklon koji sam vam spremio. - Poklon od vas? Pa, to je neverovatno! Ve ste nam toliko pomogli... - Dragi moj Velingtone, ne zaboravite da je poklon bogatog oveka specifian i da uvek sadri neto posebno. Inae taj ne bi ni bio bogat... - O emu se radi? - upita lord nestrpljivo. - Sada ste zagolicali moju radoznalost. - Evo, to je mala korpa koja e stalno ostati kod vas. Ali, molim vas, nemojte je odmah otvarati! Unutra ete nai nekoliko sivih ptiica i sada u vam objasniti ta bih voleo da uradite sa njima...

ISPLATA
Novac je ishodite svake civilizacije. Vil i Arijel

Sledeeg jutra, krenuli smo peke preko brda, dok su Lej la i Perl sedele u dvokolici. Liili smo na malu bateriju koja se priprema za odluujuu bitku. Poto su vagabondovci stizali za dve nedelje, neko je morao da im demonstrira poslove koje su kupili zajed no sa ostrvom. Kako ni ja ni Perl nismo dolazile u obzir, izbor je pao na Dordiju. Danas je bio prvi dan njenog treninga, pa se vrlo unervozila. - Jedini brojevi s kojima baratam oznaavaju otvor blende na kameri - alila se. - Nemoj da si takva, draga - umirivala sam je. - Osim toga, ako je Perl savladala tehniku i zaradila milione za svega nekoliko meseci, garantujem da onda moe i ti. Okrenula sam se i ispod oka odmerila Perl koja mi jedva primetno klimnu glavom. Poeli smo da se sputamo niz strminu i morala sam da gledam ispred sebe. Kada smo stigli u seoce, urno smo proli kroz uzane uliice koje su inili nizovi kua sa fasadama od gipsanog maltera obojenih u belo, plavo i uto. Mnotvo raznobojnog cvea ukraavalo je balkone od kovanog gvoa i davalo celom kraju poseban arm. Na kraju ulice stajala je dugaka dvospratna zgrada sa crvenim krovom slina ambaru. - Tu se nalazila radionica za pravljenje jedara - objasnila mi je Perl. Pored ribolova jedina organizovana delatnost na ostrvu. Poto su nam trebale prostorije za posao, ubedili smo ih da nam prodaju sve za dobre pare i sebi izgrade neto savremenije. Bila je to prostrana, tamna zgrada ija je unutranjost blago mirisala na more i plesan. Tavanica u prvoj prostoriji bila je visoka i zasvoena, a na sredini su se nalazile stepenice koje su vodile na sprat. Na velikom stolu pored ulaza koji je liio na prijemni pult, ugl edala sam uredno sloene formulare sa imenima razliitih firmi. - Evropski klijenti? - upitah Tora, dok smo se svi penjali na sprat. - Poneki - odvratio je kratko. - Ima ih dosta sa srednjeg istoka, iz orijentalnih zemalja. Dobrodoao je svako ko eli da izbegne poreze i igra po naim pravilima. Na spratu se pruao dug i mraan hodnik na ijem kraju se nalazio maleni prozor sa reetkama. Sa obe strane bilo je mnotvo vrata, tako da smo za trenutak zastali. Tor je umo otvorio ona prva sa leve strane i propustio nas unutra. Perl je odmah prila velikom stolu na sredini sobe na kojem je stajala starinska stona lampa, a pored nje mnotvo papira. Na stoliu iza ovog velikog, stajao je telefon, a umesto standardne bankarske opreme neophodne za rad, na zidu je visila kolska tabla. U malom valovu pri njenom dnu nazirali su se komadi krede. Dok smo postavljali stolice tako da budu okrenute prema tabli, Perl je ispisivala najnovije podatke vezane za vrednost valuta sa kursne liste. - Dakle, dragi prijatelji - obratila nam se kada smo posedali - radi se o trgovini vrstim valutama kako mi bankari kaemo. Ovaj posao ima svoj specifian jezik koji je interno prihvaen od svih i olakava nam komunikaciju. Dordija, kada dou ti prokleti kupci, tebe emo predstaviti kao naeg profesionalnog trgovca devizama. Prva stvar koju treba da im objasni jeste kako pravimo novac. Sluaj me dobro, sve je vrlo jednostavno: pokazae im koje stope koristimo i dati im nekoliko najvanijih detalja. Na primer, rei e im da svako jutro zove velike finansijske centre u svetu i proverava dnevnu stopu i zatim je poredi sa naom noseom valutom koja... - ta je to nosea valuta? - upita Dordija nestrpljivo. - Ona u odnosu na koju odreuje i prati sve ostale, eeru. - Evo, ja u objasniti - dobaci Lejla na francuskom, uzbueno podiui ruke. - Duo, ne moe menjati dolare za franke, pa franke za marke, a onda marke za funte sterlinga. To je suvie komplikovano, zar ne? Zato izabere jednu valutu u odnosu na koju e odreivati i pratiti vrednost ostalih. - U redu - odvrati Dordija pomalo zbunjeno i okrete se prema Perl. - Nastavi. - Znai, kada im objasni kako uspostavljanju osnovnu stopu, onda... - Stani! - ponovo je prekide Dordija. - Kako uspostavljamo tu... osnovnu stopu? - Tako to na deviznom tritu prikupimo podatke za PKP. Pokazau ti formulu po kojoj... - A ta je PKP? - upita Dordija, zvuei krajnje obeshrabreno. - Procenat kamatnih poena - odvrati Perl, jedva se uzdravajui. Pogledala je prvo u Tora, a onda u mene kao da se pita da li da nastavi... - Zato ne pone sa terminologijom? - priskoih joj u pomo. - Mislim da e posle toga biti daleko lake. - Dobra ideja - sloila se. - Dakle, treba znati da svaka valuta ima svoj nadimak. Naravno, ti nazivi nisu zvanini, ali ih u meusobnim poslovnim razgovorima koriste svi trgovci devizama. Na primer, za italijansku liru naziv je pageti, za funtu sterlinga konopac, za saudijsko-arabijski rijal saudi, dok je Pariz drugo ime za francuski franak. Kada se trguje, postoje posebni izrazi za odreene sum e kao to su, na primer, siuan ili dvorite. Tako e se za milion lira rei dvorite pageta. - Ne mogu da poverujem da i taj argon moram da nauim za manje od dve nedelje - ree Dordija tiho. - Jedva da sam zapamtila ta je konac... - Konopac... - ispravi je Perl, ve prilino iznervirana. - No, ne brinu, dau ti listu najvanijih izraza i nee biti problema. Bitan je princip po kojem ovaj posao funkcionie. Tu praktino ima dva trita: trenutno i pretpostavljeno, odnosno budue. Kod ovog prvog vae dananje vrednosti i odnosi, dok ti je kod drugog neto komplikovanije. Razlika izmeu njih je kao razlika izmeu brzih i istih transakcija i zatienih od gubitka i pekulacija koje sa sobom nose razliite mogunosti. Evo, sada u dati praktian primer - dodade Perl uzimajui kredu. - Vidi, draga - ponovo se umea Lejla - kada malo bolje razmili o tome, stvar je veoma jednostavna. Danas novac ima jednu cenu i tano zna koliko e dobiti ako proda odreenu sumu. Ako pak eli da eka do sutra ili prekosutra, mora biti siguma da t i je odluka zasnovana na dobrim pokazateljima. Ukoliko nije, prekosutra moe izgubiti, a to ti nije u interesu. Postoje razliiti naini... - Oh, ovo je ve previe! - povika Dordija i ljutito ustade sa stolice. - Jasno je da se ak i majka bolje razume u ove stvari! - To je potpuno tano - dobaci Perl mimo. - Lejla, da li bi elela da zameni svoju kerku i predstavlja naeg strunjaka za devize? - Oh, kako da ne! - uskliknu Lejla. - Zaista sam srena, srena, srena to u raditi tako vanu stvar za sve! Jedini problem - dodala je ozbiljno - moe biti moj engleski koji ponekad svima vama zasmeta. Da, da, vi ste zlatni i ne opominjete me, jer zaista znam da zastranim. - Sve je u redu, eeru - osmehnu se Perl i srdano je zagrli. - Zajedno emo sve prei, nita ne brini. Osim toga, videla sam da se stari

majstor kao to si ti teko moe zbuniti. Ako ba negde zagusti, moe govoriti i ruski. Pretpostavljam da e se i tada gospoda praviti da odlino razumeju. Svi smo se nasmejali, a Perl nas je zamolila da izaemo i ostavimo je samu sa Lejlom. Sva srena, Dordija je odjurila da trai pejzae za snimanje, dok smo Tor i ja polako krenuli nazad. Imali smo vremena da pripremimo ruak i razgovaramo o svemu, a tek pred kraj dana morali smo da zovemo Tavia u Njujorku. - Znam da je Lorens varalica - rekla sam Toru. - U elektronskoj arhivi sam nala njegov sumnjivi dopis o parkiranju i pretpostavila da je u pitanju neto ilegalno. Ta hulja je ovu stvar planirala veoma dugo. Samo kad bih mogla neto da dokaem, pre nego to pr okljuvi sve o nama! - Nisam ba previe zabrinut zbog svega to se dogaa - odvratai Tor kada smo stigli na vrh brega. - Ne verujem da e bilo ko od nas ii u zatvor ili morati da se pojavi pred sudom. Mislim da ni ne pomiljaju da iznesu sluaj u javnost, jer bi na taj nain skrenuli panju i na sebe. Kladim se da pokuavaju da prebace ovamo svoje firme i od ostrva stvore sopstveni poreski raj. Kao to si i sama naglasila, tu protivzakonito nije samo njihovo izbegavanje poreza, ve i zloupotreba slubenih poloaja u cilju line finansijske dobiti. P ored toga i ostalim bankarima poput Lorensa zakonski je zabranjeno da se privatno bave poslovima koji se obavljaju u institucijama u kojima su zaposleni! Draga moja, oni su u dvostrukoj opasnosti. ele da zatakaju svoje prestupe, a sunjam da e moi da dokau nae, j er opipljivi dokazi praktino i ne postoje. To je tano. Iako se u trezoru Riznice nalazilo dosta falsifikovanih deonica, veoma je teko utvrditi odakle su one dospele, ili pak saznati gde su otili originali. Iako je Lorens isplatio Torove zajmove i praktino stavio obveznice u optic aj, malo je verovatno da je sumnjao da negde postoje njihovi duplikati. Na kraju krajeva, mi smo posedovali originale, a kontrolu nad obveznicama povratili bi onog trenutka kada bismo potpisali njihov predlog ugovora o preuzimanju ostrva. Pored toga, imali smo dovoljno vremena da neto uinimo do datuma njihovog dospea. to se tie mene i Tavia, mogli smo u sluaju opasnosti brzo izbrisati sve kompjuterske programe kojima smo se sluili. U ra du smo bili veoma oprezni, tako da nismo koristili ni prepoznatljivu ifru, niti otvorili neki raun na moje ili njegovo ime. To je znailo da niko nije mogao da dokae da smo ba nas dvoje imali neku korist od nezakonitih postupaka. tavie, nije se moglo utvrditi da smo uestvovali u ma kakvom nelegalnom poslu. Dakle, postojala je realna mogunost da se sve okona uspeno i bez problema. Ali, mene to nije zadovoljavalo, jer sam elela mnog o vie. Na kraju krajeva, izgubila sam etiri meseca ivota u potpunosti se posveujui celoj stvari i svaki mrav rezultat sma trala bih ogromnim neuspehom. Htela sam da uradim jo toliko toga... Upravo smo prolazili kroz umarak procvetalog narandinog drveta ije su opale latice potpuno prekrile stazu. Nisam ni znala da naranda ima tako bogat i jak miris koji na trenutke naprosto gui. Tor je zastao, otkinuo jedan svee procvetali pupoljak i stavio mi ga u kosu. Zagrlio me je, pa smo utke hodali kroz ovaj udesan pejza. Posle minut-dva, nabasali smo na grupu deaka koji su se vraali u selo nosei cvetne granice u rukama. Tor se nasmeja, mai se depa i baci meu njih pregrt novia. umo su ih pokupili, promrmljali neto kao zahvalnost i uz ciku i vrisku produili dalje. - To je mediteranska tradicija koja potie jo iz antike - objasnio mi je kratko. - Neto pre Uskrsa, mlai momci sami pletu drvene korpe, kite ih cveem, a onda idu od kue do kue, pevaju i sakupljaju novie. Obiaj se pominje u najstarijim pisanim legen dama. - Veoma simpatino - sloila sam se. - Divna je ta njihova radost koja uz rasko boja deluje gotovo udesn o. - To me podsea na bajku o ptici u zlatnom kavezu. Ptica je, isto kao i ti, stalno eznula za slobodom, jer je jedino tako mogl a da peva. Zna koliko sam puta pomislio na to ovih nekoliko meseci? Bilo mi je gotovo nemogue izdrati tako daleko od tebe posle svega to se dogodilo meu nama. Teko sam podnosio to ne mogu da ti ujem glas i svake noi dolazio u iskuenje da ti telefoniram. Ujutr u sam zamiljao da si tu i eznuo za jutrima kada e se buditi pored mene. Ali, znao sam da e ma koji gest koji uinim protumaiti na najgori mogui na... - ta? - povikah zabezeknuto, zaustavljajui se se nasred staze. Posmatrala sam ga kao da ga vidim prvi put u ivotu i nisam verovala svojim uima. Onda sam eksplodirala i poela grohotom da se smejem. Tako sam dala oduka svojim mesecima potiskivanim oseanjima najrazliitije vrste. Tor je takoe zastao i u udu me posmatrao. Ali, ja nisam prestajala da se smejem... Posle nekoliko trenutaka, taj smeh mi je izmamio suze koje su mi se kao kia slivale niz obraze. On je liio na kamenu statuu. Nije nita rekao, niti preduzeo. Samo je stajao i ekao. - Ne znam da li tera egu sa mnom - kazao je najzad. - Izgleda da te zabavlja to te posle svega jo uvek elim - dodao je nervozno. - Nije to u pitanju - odvratih kada sam se malo smirila i obrisala lice od suza. - Izgleda da ne razume ono najvanije: moe li zamisliti kako mi je bilo kada si nestao na onakav nain? Strano si mi nedostajao, jer si samo ti mogao da me posavetuje. Oseala sam se jadno i bedno, neprestano se pitajui zato me nisi bar koji put pozvao, poslao poruku ili me bar obavestio ta se deava. I sada ima hrabrosti da kae da si, u stvari, hteo da me usrei dajui mi slobodu! Tor me je utke posmatrao, dok mu je u oima goreo onaj udni crvenkasti plamen. Izgledalo je da se tog trenutka meu nama utvrivalo ono ega smo oboje bili svesni. Na licu mu je zaigrao osmeh i sve je nekako postalo drugaije. - Zaista je udno da je nama dvoma, koji smo uvek na istoj talasnoj duini i koji se tako savreno fiziki dopunjujemo, potreban prevodilac da bismo razjasnili meusobna oseanja... - Mislim da ti sasvim dobro razume ono najvanije - odvratih lagano. - A kada bolje razmislim, i sa mnom je isti sluaj. Volim te dodala sam tiho. Gledao me je nekoliko asaka kao da nikada u ivotu nije uo tu re. Onda me je neno zagrlio i zagnjurio mi lice u kosu. - Verujem da smo stigli - proaputao je. Iako je na odnos sada imao romantian oreol i bio bez ikakvih nesporazuma i nedoumica, okolnosti u kojima smo se nalazili ni su nimalo ohrabrivale. Kako je vreme prolazilo i dan dolaska novih vlasnika se pribliavao, moje raspoloenje se kretalo od stvamog besa (kako je to Lejla nazivala onog koji zahteva krvnu osvetu), preko reenosti za borbu, beskompromisne odlunosti i pravdoljubive ozlojeenosti - sve do

bespomone fmstracije i beznadenog oseanja umora. Iako sam svakodnevno razgovarala sa Taviem i neprestano razmiljala o moguim reenjima, nisam uspevala da smislim kako se izmigoljiti ispod apa varalica iz Vagabond kluba koje su se lagano sputale na sve nas, zajedno sa ostrvom. Kada smo razmiljali o svemu, najvie nas je bolela injenica da smo ba zbog takvih ljudi i sklopili opkladu, jer smo, na odreeni nain, te finansijske meetare hteli da nauimo pameti. Zbog nj ih smo dosta rizikovali i, izgleda, sve izgubili. To je ista ona vrsta ljudi koja je nekada izbacila Bibija iz njegove banke, banke koju su sitni investitori stvorili na svome znoju i muci, ubeeni da e bankari uvek drati datu re, tititi njihove uloge i poveavati aktivu. Naravno, nisu ni pomislili da e se njihov novac plasirati u neispktive zajmove za pajtae i prijatelje ili iskoristiti kao mito za politiare. Te ljude bi trebalo izbievati na gradsk im trgovima, a ne pozivati u Belu kuu na veem. Naalost, stavari nisu tako funkcionisale. Po meni, najgore u svemu tome bio je ba taj klub. Ali, nije se radilo samo o Vagabond klubu, ve o svim ostalim klubovima te vrste. Svrha njihovog postojanja nije bila da poprave ili poboljaju neto na ovom svetu. Nisu vrili nikakve usluge niti obavljali neke poslove. Nisu ak, to bi bilo veoma logino, radili na poduavanju, savetovanju i obrazovanju lanstva kako bi svaki njihov lan obez bedio za sebe bolje mesto u dmtvu. Takvi ljudi su se skupljali po klubovima, ba zato to su verovali da su oni ve zasluili najpovlaenija mesta u drutvu. Drugi ih nisu nimalo zanimali i za njih su vrata bila zatvorena. Koga bi se ticalo da su se u Vagabond klubu prosto druili? Ali, to takozvano bratstvo bilo je propusnica za razne privilegije izvan klupskih zidina. Na primer, tri poslednja znaajna direktora u Svetskoj banci izabrana su u sobama privatnih klubova kao to je ovaj. Naravno, oni nisu izabrani na osnovu svoje inteligencije, strunog znanja i menaderskih sposo bnosti, niti po preporuci ljudi koji su radili sa njima i mogli da daju struno miljenje. Ne, oni su izabrani samo zato to su lanovi nekog kluba! Trebalo je okonati sa tom avetinjskom vladom koja upravlja amerikom ekonomijom. No, vreme je isticalo, a situacija se krajnje zakomplikovala. I kao to to to biva u ivotu, na ostrvo se najzad spustila i ta sudbonosna no uoi njihovog dolaska. Posled nji put sam nazvala Tavia kako bih proverila nije li naao neto da natovarimo Lorensu i tako ga spreimo da uini ono to je planirao. U toku ovih etmaest dana bila sam toliko razoarana, da sam traila od Tavia da se o Lorensu raspita kod svojih tekija i pajtaa koji s u znali sve bankarske traeve. No, uzalud, izgubila sam svaku nadu. Veeras je Taviev glas bio sumoran, ba kao i moje raspoloenje. Znali smo da e sutra oko deset, im brodi stigne na ostrvo - biti kraj. Nismo mogli nita da uradimo. - Mada ti ova vest nee pomoi, ipak e ti biti drago da je uje, Veri - govorio je Tavi svojim barunastim altom. - Jue sam razgovarao sa tvojim sekretarom koji uvek zna najsveije traeve i skandale. I zamisli ta sam uo? Tvoj bivi ef Kivi je strano oaloen, jer ga nisu primili u Vagabond klub! - Nije valjda! - iskreno se iznenadih. - Kako je tako neto moglo da mu se desi? - Pavel kae da je od poetka bilo problema, jer je neko traio da se skine sa liste. Kada to, zbog poodmakle procedure nije u injeno, dolo je do glasanja, ali jedan glas je bio protiv. Po Pavelovoj prii, sve ukazuje na Lorensa. - Nemogue! Pa, sama sam ula da mu je Lorens pokrovitelj i da ga je on predloio za to drutvance! - Uprkos tome, ak i Kivi veruje da je Lorens - ravnoduno je Tavi nastavljao. - Moe samo da zamisli kako se nakon toga ponaao! Pavel kae da nije skidao tamne naoare i da je danima bio zakljuan u kancelariji. Penio je od besa, ali mu nita nije pomoglo. Sada niko ne zna da li je jo uvek u kombinaciji da doe na Lorensovo mesto. Ah, jedina stvar koja bi me vie razveselila, bila bi Karpovo deportovanje u Nemaku! Oboje smo se nasmejali i ubrzo prekinuli, pretvarajui se da smo raspoloeni. Rekla sam Taviu da u ga zvati sutra kada se sve zavri i kada budem znala kakva nam je dalja sudbina. Ali, ako je Kivijev drutveni poraz jedina novost iz banke koju je mogao da mi saopti, unapred sam znala da nam se crno pie. Sunce je tog uasnog jutra bletalo vie nego ikad, stvarajui na vodi svetlucave i iskriave oblike koji su se neprestano me njali. Ta slika ute kugle ispod koje vrckaju fantastini pokretni dijamanti, podsetila me je na staru priu o svinjama i biserima. Iako ti prokletnici jo nisu stigli, moram priznati da su neki od nas jo pre silaska u selo izgledali kao da su im sve lae potonule. Perl i ja smo ostale u zamku, jer Lorens ni u kom sluaju nije smeo da nas vidi. Leala sam na bedemu proaranom suncem i sa oseanjem zbunjenosti i nemoi posmatrala leptire kako, poput srebmih i zlatnih listia obleu oko Lejlinog cvea. Uprkos svemu, jednostavno nisam mogla da prihvatim injenicu da je doao kraj. Naprosto mi se inilo nemoguim da posle silnog planiranja i ogromnog rada uloenog u ceo poduhvat, naputamo utakmicu pognute glave, bez ijednog postignutog gola. Perl je otila da se kupa u vulkanskom bazenu sa toplom vodom. Videla sam da je i ona nervozna i neraspoloena, pa pretpostavljam da je htela da bude sama i izbegne situaciju u kojoj bismo se obe satima bespomono vrtele i ekale ono to nam je namenila sudb ina. I tako sam sedela sama, posmatrajui leptire koji su leprali okolo bez nekog vidljivog cilja, ponekad udarajui u sam zid, a zatim se naglo dizali gore - da bi se opet vraali do cvea i nezainteresovano ga dodirivali. Pitala sam se zato ovek ponekad ne moe tako da se ponaa i zbog ega za sve treba da postoji objanjenje... Eto, na primer, Lorens. Potpuno sam siguma da nije uao u ovo bez debelog razloga. U to nisam sumnjala nijednog trenutka, iako nisam mogla da dokaem da je radio neto protivzakonito i ilegalno. Razlog zbog kojeg je dovodio delegaciju sa sobom bio je taj to je eleo da kupi ostrvo i tu plasira svoj novac. Razlog zbog kojeg je predloio Kivija za lanstvo u Vagabond klubu bio je... Sada sam sedela u naslonjau i paljivo posmatrala jednog uto -cmog leptira. Moda su ti lepravi, toboe besciljni pokreti ipak samo kamuflaa, ili pak dobro smiljena taktika? Koji su Lorensovi motivi da predloi Kivija za lanstvo u Vagabond klubu? Ako je tip kao to je Lorens to ipak uradio, verovatno je obavio sve potrebne pripreme, tako da je Kivi bez problema prihvaen i stavljen na listu moguih lanova. Ako je doao dotle, sam in glasanja je trebalo da bude puka formalnost. Dakle, jedino je Lorens mogao da stavi klip u tokove i sprei da se stvar obavi do kraja. No, nikako nisam mogla da dokuim zato... Crno-uti leptir konano je odleteo i lagano sam sklopila oi. Onda sam videla munju zaslepljujueg bleska i - konano mi je sve postalo jasno. Odjednom su se kockice u mozaiku sloile i sve sam razumela. Pitanje koje je trebalo da postavljam nije zato, ve kad a. Kada je Lorens predloio Kivija za lanstvo u Vagabond klubu? Odgovor: Tano kada je poeo moj projekat sa posebnim krugom.

Kada je Lorens izdejstvovao da samo njemu direktno odgovaram za ono to je uraeno? Odgovor: Kada su Perl i Tavi predloili da o rezultatima obavetavamo direktno Upravni odbor ili Odeljenje za kontrolu i reviziju. Kada je Lorens nenadano odluio da se projekat nastavi, iako mi je reeno da dostavim izvetaj i da se sve prekida? Odgovor: Kada sam zapretila da u se okrenuti Kontroli. Kada Kivi nije izabran za lana Vagabond kluba, iako je bio na listi? Odgovor: Nedelju dana poto sam zavrila projekat i otila na godinji odmor. Poslednje pitanje: Ako je Lorens radio sve to samo da bi me se otarasio kako bi uradio neto sa baninim kompjuterskim sist emima, kada bi bilo najbolje vreme da uradi tako neto? Sada! Ba sada! Upravo sada! Kako sam mogla da budem takav idiot i ne vidim to na vreme? A on mi je stalno bio pred oima! Sabotirao je prvu ponudu projek ta koju sam poslala, namerno mi upropastio anse za zaposlenje kod federalaca, ali i pokuao da me ekspeduje u Frankfurt preko zime. Izgleda da niko od nas nije na pravi nain procenio Lorensa ukljuujui i sirotog Kivija koji se sada oseao strano povreen im. U neku ruku, nije ni bilo vano ko je glasao protiv njegovog prijema u drutvo odabranih. Sama ta injenica znaila mi je mnogo vie od obine vesti zbog dve stvari: to se desilo kada ja nisam bila u banci, odnosno, dok se Lorens spremao da doe ovamo. Jednom reju, t aj gad je izabrao najpogodnije vreme da uradi ono to eli. Zato sam morala da se doepam telefona i to je mogue pre pozovem Tavia. Skoila sam kao oparena i pourila unutra proklinjui Perl to me je ostavila samu. No, nije bilo vremena da idem do bazena, mada bi mi u ovom uzbuenju njen izuzetni um itekako koristio. Isto tako, nisam znala gde bih u zamku mogla nai neto za preruavanje, pa sam poela da preturam po svim sobama. Otvarala s am ormane, drvene sanduke i zavirivala u kutije, ni sama tano ne znajui ta traim. Na kraju sam pronala stari cmi bumus sa velikom kapuljaom pogodnom da mi sasvim prekrije kosu. Brzo sam ga obukla i iz kutije izvukla jednu od velikih svilenih maramica. Nj ome sam paljivo prekrila donji deo lica i pourila do starinskog ogledala u hodniku. Sama sebi sam liila na francuskog monaha sa neobinom hirarkom maskom, ali za neto drago nije bilo vremena. Ipak sam se nadala da e ovo posluiti svrsi. Paljivo sam savila mar amicu, zgrabila Lejline kone sandale i pourila niz padinu. Uputila sam se preicom koju mi je Tor pokazao, znajui da je vreme sada najvanije od svega. Ipak, crvene krovove sela ugledala sam tek posle pola sata. Kada sam sila na obalu, jo vie sam ubrzala, dok mi je srce tuk lo kao kod ptiice koju su pustili iz kaveza. Bila sam umoma, ali mnogo vie prestravljena, jer me je pomisao da sam zakasnila dovodila do ludila. Kada sam stigla do ulaznih vrata, podigla sam kapuljau i prekrila lice maramicom, tako da su mi se videle samo oi. Izgledal a sam kao svaka islamska ena u tradicionalnoj odori. im sam ula u hodnik, gotovo da sam naletela na tamnoputog oveka u elegantnom odelu koji je upravo siao niz stepenice. Bilo je oigledno da je arapskog porekla, tako da sam u trenutku uzdrhtala plaei se da bi me mogao prozreti. No, on je odmah spustio pogled i uz pozdrav Alah karim, proao pored mene u velikom luku. Samo sam spustila pogled i zadovoljna to je sve dobro prolo, pourila gore. Obuzeta jednom milju, bez kucanja sam otvorila vrata kancelarije u kojoj se nalazio telefon. Kako sam ih iroko otvorila, tako sam stala kao ukopana! Lejla je stajala ispred table i neto objanjavala drei kredu u rakama. Tor i Dordija su sedeli malo napred, dok su iza njih, poput aka u koli, u nekoliko redova sedeli elegantni i utogljeni lanovi Vagabond kluba! Njih otprilike desetak... Lejla se za trenutak ukipila. Do tada paljivi sluaoci kao po komandi su se okrenuli prema vratima. Na svoj uas, ugledala s am Lorensa kako se lagano die iz poslednjeg reda! Bio je udaljen od mene svega nekoliko ina! Sklonila sam se to sam bre mogla, urno povukla vrata i vratila se u hodnik. Ali, Tor je bio bri. im me je spazio, u neko liko koraka se stvorio u hodniku. - ta, pobogu, radi ovde? - apnuo je sav izbezumljen. - Da li si potpuno izgubila razum? ta e se desiti ako te prepoznaju? - Telefon... - promrmljala sam uspanieno, nesvesna da mi se glas jedva uje ispod svilene tkanine. - Moram... obavezno... moram da telefoniram. - ta se deava sa tobom? - dodade on iznervirano. - Ima knedlu u grlu? Videvi da se oajniki borim za vazduh, skinuo mi je kapuljau i sa osmehom pogledao drugi deo moje opreme. - Maramica, je li? Ba armantno! Moram da priznam da mi se vie dopada ovaj tvoj novi luk! Hm, lepo je matati da moda ispo d ne nosi nita... Da vidim... sa kapuljaom si zaista tajanstvena. Upravo u tom trenutku, pritvorena vrata su se odkrinula. Opet sam ugledala Lejlu ija je ruka kao zaarana ostala u vazduhu, dok se Dordija nekako neprijatno stresla. Drugi su poeli da se okreu i radoznalo zure u mene i Tora. Mislila sam da je doao kraj, ali on se brzo snaao. Uhvatio me je pod ruku i nasmeio se. - Oprostite, gospodo - rekao je nakaljavajui se. - Mogu li da vam predstavim madam Rahadzi, suprugu naeg najvanijeg klijenta iz Kuvajta? Izvinite me za trenutak, jer moram da joj pokaem sobu gde e moi da se smesti kako bi saekala da sa njenim muem zavrimo neke poslove. Nadam.se da ete me razumeti i... - Naravno, naravno! - upade mu u re Lejla koja se prva snala. - Saha, madam Rahadzi - dodala je teatralno, onako kako samo to ona ume. Dok je Tor ovoga puta mnogo paljivije zatvarao vrata, ula sam je kako govori - A sada, da nastavimo, draga gospodo! Tor me je utke povukao kroz hodnik i brzo otvorio mala vrata koja su se nalazila sasv im na kraju. Gotovo me je uvukao u jednu praznu dobu, blago gumuo uza zid i poto mi je skinuo kapuljau i veo, poljubio me je tako snano da sam jedva ostala na nogama. - Madam Rahadzi - apnuo je kada smo ponovo doli do daha - da li bi se va mu bunio, ako bih proverio ta nosite ispod tog bumusa? - Ovo je ozbiljno! - odvratih besno i sama pokuavajui da se usredsredim na ono zbog ega sam dola. - Naravno da je ozbiljno - sloio se. - Ne mogu da budem blizu tebe, a da te ne dodimem, niti da trezveno razmi ljam o neem drugom! - dodao je i ponovo me poljubio. Zaboraviia sam na Ijutnju i uzvratila mu svom snagom. - Madam Rahadzi, ne znam ta e se dogoditi kada se va mu vrati. Kako bi bilo da ipak zakljuamo vrata i pretvaramo se da niste udati? Duboko sam udahnula i lagano ga odgurnula od sebe. - Moram pozvati Tavia kako znam i umem! - rekoh ozbiljno. - Shvatila sam ta je Lorens uradio, samo sada to treba i da dokaem. U njegovim oima blesnu onaj udni, crvenkasti plamen:

- Hoe da kae, neto to do sada nismo znali? - Mislim da je on njihov bankar i osoba direktno zaduena za finansije. Pa, gde bi drugde mogli da dobiju stotine miliona dolar a i otkupe sve zajmove? Ubeena sam da je u poslednjih par nedelja obavio neku mutnu finansijsku transakciju. - Koja nije ni videla kreditno odeljenje, zar ne? - On je bio na visokom poloaju i imao uvid u gotovo sve to se deava. Ako smo mi provalili u sistem i uzeli novac, zato i on to nije mogao da uini? Uzeo je neto kratkorono i pod povoljnijim uslovima, a... - Poto je sebi obezbedio monopol, sada moe da nas ucenjuje - sloio se Tor. - ekaj, neto mi je palo na pamet. Jedino mesto odakle moemo da telefoniramo je soba u kojoj se oni sada nalaze. Ostani tu, a ja u izvui Lejlu i predloiti joj da ih pozove i pokae im ostrvo. Ona je spretna u tim stvarima i pretpostavljam da e se snai. Nemoj da panii, dokopaemo se kancelarije po svaku cenu! - Zar nisi mogla da me pozove u neko pristojnije vreme? - progunao je Tavi sanjivo. - Ima li uopte predstavu koliko je sati? - Stvar je hitna i nemoj da kuka - rekoh brzo. - Ustaj, umij se hladnom vodom ili skuvaj jaku kafu! Uradi bilo ta, samo se osvesti. Mora se odmah povezati sa bankom u San Francisku i proveriti svaki fajl, dok ne pronae ono to traim. - A ta to trai tako hitno? - Novac. Velike, ogromne sume novca... Verovatno se radi o nekih etiri stotine miliona dolara u kratkoronim zajmovima, uz mal e kamate i bez kaznenih penala. - Radi se o nekome koga znamo? - upita on zainteresovano. - Vreme e pokazati, dragi moj. Nadam se da e uspeti. Ali, dva sata kasnije, bila sam manji optimista. Svakih dvadesetak minuta sam se ula sa Taviem, ali napretka nikakvog. Tor i Lejla su mi ostavili poruku da su odveli goste u dui obilazak ostrva, posle kojeg sledi koktel u zamku. Dobro sam znala da e uiniti sve da ih zadre to due. Ipak, vreme je neumitno proticalo. Sedela sam na drvenom podu prostorije sa starinskim telefonom na krilu i ekala. - Proverio sam svaki prokleti kratkoroni zajam u banci - rekao je Tavi kada sam ga pozvala. - Za svaki sluaj, pregledao sam i zajmove za kupovinu automobila, amaca i rekreativnih vozila, pa ak i razne stipendije za obrazovanje i usavravanje. I to sam proao, iako znam da niko za studije ne moe dobiti tolike iznose. - Ali, ubeena sam da ipak postoji neto - naglasih uz glasan uzdah. - Pretpostavljam da ih nema mnogo, jer svako bratstvo ima ogranien broj lanova. I koliko je njih koji uivaju potpuno poverenje da mogu da obavljaju tako delikatne stvari? Da li je to dvadeset, pedest ili moda sto? Iako meu lanovima ima i strano bogatih naslednika, vei broj se nalazi na vodeim poloajima u velikim kompanijama i institucijama. Takvi, bez sumnje, dobro zarauju, ali ne toliko dobro da dre ogromne iznose novca na linim raunima. Novac mora da pristie iz nekog izvora, a to je upravo Lorens. Zbog ega bi se, inae, tako grevito trudio da me skloni i kolik o god je mogue, izbegne kontrolu? - Impresioniran sam - odvrati Tavi ozbiljno. - Teorija ti je sasvim logina, ali mi ne pomae, poto ne znam u kojem pravcu da nastavimo. A ti bi trebalo da se podseti da ovi razgovori idu preko satelita i da e krajnji raun... - Probaj sa datotekom ifri - prekinuh ga nestrpljivo. - ta god da je taj gad uradio, imao je svoju linu ifru. - Ne misli valjda ozbiljno? Pa ovde ima bar pedeset hiljada ifri! Mogao je da upotrebi bilo ta! - Probaj sa Lorens - predloila sam. - Molim!? - Lorens! - ponovih nervozno. - L-o-r-e-n-s! A pokuaj i sa Lari ili neim slinim. Moda e nam se posreiti. - Ne budi smena, Veriti - odvratio je sa omalovaavanjem. - Niko sa imalo pameti ne bi za ifru upotrebio svoje lino ime, datum roenja ili ime nekog od roditelja. Pa to su prve stvari koje padnu na pamet svakom lopovu poetniku ili hakeru koji posluje po mrei! - Nemamo ta da izgubimo - dodadoh tvrdoglavo. - Uostalom, moda je lisica ba na to i raunala. Bilo bi dobro kada bismo mogli da je ubijemo jednim metkom. Sluala sam ga kako nezadovoljno mrmlja, ali me je ipak posluao. Nekoliko trenutaka je vladala tiina, a onda sam zaula jedno nemogue, da bi me odmah zatim protresao vrisak oduevljenja. - Hej, Veri - vikao je Tavi - zaista postoji ifra Lorens! Zamisli! Prosto ne mogu da verujem! - Gospode boe, ovo je najgora i najpodlija prevara koju sam ikada video! - ta je u pitanju? - i sama sam vikala. - Reci, ta se desilo, Bobi? - arls e odmah sve odtampati, a kasnije emo praviti kopije. Tebi u ispriati samo ono glavno, slae se? Nadam se da ima olovku i papir pri ruci? - Imam, imam - ponovila sam nestrpljivo, arajui olovkom po nekoj belenici koju sam zgrabila sa stola. - Sada kai ta si naao! - Deonice, draga, tri stotine miliona u bankarskim deonicama. Sve su, bez izuzetka, prebaene u toku dve poslednje nedelje. - Bankarske deonice? Misli na deonice Svetske banke, zar ne? - Sada ne mogu da utvrdim odakle su stigle, Veri. To u probati da saznam kasnije. Ali, ako te interesuje, mogu ti izdiktirati sve ostale podatke koji se odnose na ime, rang, serijski broj... Sada mi je sve bilo jasno. Znala sam odakle potiu te pro klete deonice koje su najpogodnije za ovakve manipulacije i zadovoljno se osmehnula. U stvari, one su bez problema mogle biti prebaene na drugo mesto, a da uopte ne napuste komjuterski sistem Svetske banke. Penzioni fond zaposlenih najsurovije je opljakan! Bilo je kasno posle podne i ve se bliilo vee kada sam stigla do teko pristupane, stranje strane zamka. Tamo se nalazila itava mrea raznih ulaza i vertikalnih otvora za stepenita kojima se bez problema moglo stii na vrh kule. Znala sam da se glas savreno prenosi uzbrdo, pa sam zakljuila da je pametnije da se prvo popnem na osmatranicu i oslunem ta se deava na koktelu. Kada sam se nala gore, nestrpljivo sam provirila kroz prozor-pukarnicu i na svoje uenje ugledala samo Tora, Lejlu i Lo rensa. Stajali su rasporeeni u trougao, pijuckali ampanjac i razgovarali. Glasovi su im se razaznavali tako isto i jasno kao da su na kor ak od mene.

- Baroneso Dajmli - ula sam Lorensov lano ljubazni glas - doktor Tor mi je rekao da ste vi generalni direktor i glavni nalogodavac u Konzorcijumu. Nadam se da se neete ljutiti ako izrazim svoje sumnje u vae iskustvo u svetskom biznisu i upravljanju finansijama. Vaa oekivanja vezana za iznos od trideset miliona dolara su potpuno neodriva. - Zaista? - upita Lejla slatko. - A kako to da ste taj iznos prihvatili na poetku pregovora? - Ne samo da je ovo pare ugaenog vulkana gotovo bezvredno - nastavi on ignoriui je - nego nemamo nikakvih garancija da emo ovde moi da poslujemo onoliko dugo koliko budemo eleli. Geografski reeno, ostrvo se nalazi izmeu grkih i turskih teritorijalnih voda i za sada nikome ne pripada. To je dobro, jer je pretvoreno u poreski raj. Ali, za koliko dugo? Ako se obe zemlje dogovore i ree da ga podele kao Kipar, ta emo onda? - I pored svega toga elite ba ovo bezvredno ostrvo i na neuspeni biznis - odvrati Lejla sa osmehom, posebno naglaavajui rei bezvredno i neuspeni. - Ako mi dozvolite, rekla bih da to ba i nije korektno, gospodine. - Realni svet finansija i biznisa ne poznaje korektnost kao kriterijum, gospoo. Prema tome, ako ne potpiete ugovor o prodaji ostrva na sumu od milion dolara, uveravam vas da emo prema vama i vaim prijateljima preduzeti nekorektne mere, bez obzira na posledic e. Uputajui se u ovaj poduhvat, svi smo preuzeli odreeni rizik, ali to je proraunati rizik, gospoo. Kalkulacije koje smo obavili dale su nam za pravo da zakljuimo da smo otkupljivanjem zajmova kojima ste se finansirali, sasvim dovoljno rizikovali i da sada treb a da idemo na sigurno. - Teko bi se moglo rei da je u pitanju rizik - dodade Tor mirno i svima doli po jo malo ampanjca. - Nema rizika kada ovde deponujete aktivu svoje banke, korporacije u kojoj radite ili, odmah po preuzimanju, ovamo sklanjate sve ugovore koji podleu porezu. -Vi sigumo znate da je zakonom kanjivo da banke i drage korporacije deponuju sredstva na ovakva mesta - odvratio je Lorens hladno. - A vi sigumo znate da, bez obzira na zakon, svi to ipak ine - dobaci Tor sa osmehom. - Kako bi Odbor vae banke reagovao kada bi saznao da ste napravili transakciju od koje ste, kao nalogodavac, imali linu korist? - Ne znam odakle dobijate informacije, ali sam ubeen da sud nikada nee prihvatiti takve neosnovane tvrdnje - nastavio je Lorens u istom tonu. - Ne radi se ovde o sudu, nego o odreenim nagovetajima koji itekako mogu uticati na neiju reputaciju, gospodine. Verovatno se Tor kao i ja udio Lorensovoj hladnokrvnosti. Naime, taj prevarant uopte nije izgledao zabrinut za svoju reputa ciju u banci. Ako preuzmu ostrvo, bilo bi logino da prvo zatite sebe, zar ne? Meutim, inilo se da on uopte i ne razmilja o tome. Da l i je mogue da su moje procene pogrene i da je u banci imao mnogo vei uticaj nego to sam mogla i da pretpostavim? A onda je preda mnom iskrsnula celokupna slika ovog udnog mozaika i istog asa mi je pao mrak na oi. Lorens nije ukrao deonice iz penzionog fonda - on ih je posedovao! I nije se radilo samo o kratkoronom preuzimanju naeg ostrva i posla uopte. Oni nisu eleli da naprave mali poreski raj i sklone ovamo aktivu vezanu za odreene poslove. To prepredeno dratvo je elelo svoju sopstvenu dr avu. A sada sam znala i zato! Lorens prezrivo odmeri Tora. - Vi izgleda ne znate sa kim imate posla, gospodine. - Ali ja znam! - doviknuh sa prozora, poto vie nisam mogla da izdrim. Sve troje se okrenue i pogledae prema zalazeoj kugli Sunca ije je ramenilo poput velikih kapi padalo na kulu. Videla sam kako se Tor nasmeio. - Ah - rekao je utivo - izgleda da je naa utljiva partnerka ipak progovorila. - utljiva partnerka? - ponovi Lorens u udu. Strala sam niz stepenice to sam bre mogla i usput zbacila plat koji mi vie nije bio potreban. Vreme sakrivanja je prolo i sada smo morali da se pogledamo u oi. Kada sam se pojavila na terasi, Lorens se zaprepastio. Sigumo sam poslednja osoba na zemaljskoj kugli koju je oekivao da ugleda u ovom trenutku. Kada se malo pribrao, obratio mi se ledenim glasom: - Moda bi mogla da objasni ta uopte radi ovde, Benksova. - Radije bih objasnila ta ti radi ovde, gospodine - odvratih, pokuavajui da kontroliem bes koji me je obuzeo. - Kukini sinovi, preuzeli ste banku! Videla sam kako se Tor izbeio u mene, dok se Lejla uz dubok uzdah, uhvatila za g rudi. Vrh brega sam pogodila, ali nisam videla da se sam breg i malo zaljuljao. Lorensovo lice se krilo iza bezizraajne maske. Lagano je ostavio au na zid i izvadio sveanj pa pira iz prednjeg depa. - Moglo bi se tako rei - odvratio je vano. - Sada je suvie kasno i mislim da ne moete nita uiniti. Zato prihvatite ono to vam je najpametnije u ovoj situaciji: potpiite ove papire i dobiete milion dolara. Kaite ko od vas ima punomo i stvar e biti okonana zaas. - Moda bi pre toga neko mogao da mi objasni ta se dogaa? - dobaci Tor nestrpljivo. - Pretpostavljam da su ovo planirali godinama - rekla sam mimo. - Poseduju stotine miliona baninih deonica koje su uzeli po povoljnoj ceni, ali su ih kupili sopstvenim novcem. Onog trenutka kada postanu vlasnici ostrva, osnovae ovde matinu kompanij u i - imae uz sebe Svetsku banku! - Precizan rezime - sloi se Lorens, jo uvek drei ugovor u raci. - Planirali smo da se stacioniramo u Lihtentajn, Luksemburg ili Maltu, a onda se pojavila ova mogunost. Poto nas je sve to kotalo i novca i vremena, mislim da je krajnje vreme da se stvar okona. I sami vidite da nas nita ne moe zaustaviti. Praktino reeno, ve posedujemo i ostrvo i banku. Najgore od svega je bilo to sam znala da je u pravu. Pored toga, pretpostavljala sam ta e se dogaati kada preuzmu kontrolu i ponu da deluju. Ti tipovi nisu proli sav ovaj put da bi poboljali upravljanje, unapredili usluge ili poveali korporativne aktiv e za druge akcionare. Kada stave apu na neki posao, samo e gledati svoj interes i to nee biti dobro ni za koga s kim budu poslovali. Radie isto ono to su nekada uradili Bibiju, ali to e u njihovom aranmanu biti neverovatno brzo i surovo. A zahvaljujui injenici to em o im predati ovo ostrvce, sve to urade bie sagledavano kroz parametre koje sami odrede i u skladu sa zakonima koje sami napiu!

Najvea greka koju sam napravila u svemu jeste to nisam prepoznala pravog, autentinog avola koji je stalno bio u blizini, a ponekad mi se ak i kezio u lice. Kruila sam oko Lorensa kao maka oko slanine pokuavajui da dokaem da sistem bezbednosti u banci nije savren. Kakva sam samo budala ispala! Pa, korupcija, sama po sebi, uvek poinje od vrha! Njeno izvorite nije kompjuterski s istem ili neko upravno telo, ve bolesno izvitoperena i gladna moi svest odreenog pojedinca! Moda sada nemam snage ni naina da ih zaustavim, ali isto tako neu da im pomognem da nastave dalje... Iznenada mi Tor prie u dva koraka i gotovo na silu mi strpa u ruku au sa ampanjcem. Ono to je usledilo, bilo je pravo iznenaenje. - Draga moja Veriti - rekao je sa osmehom - hajde da nazdravimo i ublaimo na neuspeh sa ovih milion dolara koliko nude. Sve u svemu, dobro smo se borili, ali nismo uspeli. Zna i sama da u ivotu ne postoje samo pobede. Netremice sam ga posmatrala pokuavajui da shvatim, ali... jednostavno mi nije polo za rukom. Znala sam da nikada nije odustajao bez borbe i da je bio ovek kome tako neto nije u prirodi. Setila sam se njegove upornosti kada mi se udvarao, nemoguih stv ari koje je inio... samo da bi na kraju uspeo. Sa osmehom je podigao au i rukom pozvao Lejlu da nam prie. Pratile smo ga i zbunjeno se zgledale, poto nam u tom trenutku i nije bilo do zdravice. - Pijmo, drage moje! - rekao je veselo. - Za Lorensa i njegove saradnike koji jo razgledaju ostrvo! Prava teta to sada nisu ovde i ne mogu da budu svedoci nae kapitulacije. Ali, sigumo e biti jo sreniji kada se vrate i vide da su svi ugovori potpisani, za r ne? - dodao je, srknuo jo jedan gutljaj i uhvatio me za miicu. - I za Veriti, nau utljivu partnerku koja je majstorski obavila svoj deo posla! Iako nagrada nije onakva kakvu si oekivala, nadam se da e ovaj milion koji smo zaradili biti nadoknada za t rud, jer si u ovih nekoliko meseci uspela da investira vie od milijardu i... - ta? - prekide ga Lorens iznenaeno. - Zar je Benksova raspolagala tolikim kapitalom? Mislio sam da je baronesa glavni jemac? Lejla se zavereniki osmehnu. - Ja sam samo isturena figura, gospodine - dodala je trepui. Oigledno da su svi osim mene znali ta se deava... - Baronesa hoe da kae - pokuao je Tor da objasni - da je njeno gospodstvo zaista obavljalo sve poslove vezane za investiranje, kupovinu obveznica, razmatranje dobiti od finansiranja, pa ak i kupovinu ovog ostrva. Ali, na mozak iz pozadine koji je sve smiljao i, ako hoete, pravi finansijski aneo je - Veriti Benks. - To je potpuno apsurdno! - odvrati Lorens otro. - Gde je Benksova mogla da stekne takav ogroman kapital? Vi govorite o obveznicama iji iznos premauje milijardu dolara! Uprkos snanom glasu, videlo se da je pokoleban. Stvari se ocigledno nisu kretale onako kako je predvideo. to se mene tie, jo uvek sam bila na tankom ledu... - Moda bi trebalo da mu objasni to u vezi sa kapitalom, Veriti - dodade Tor i jo vre me uhvati za ruku. - Zaista mu reci kako si dola do milijardu dolara, draga prijateljice. Naravno, u najkraim crtama! Tek tada sam shvatila Torove namere i ljupko se nasmeila. - Ukrala sam ih - odvratila sam umiljatim glasom i natenane ispila ampanjac koji se mrekao u ai . Mirno sam prila stolu elei da natoim jo malo. - Molim?! - upitao je zgranuto glasom koji je udno podrhtavao. Kada sam ga pogledala, videla sam da su mu se zenice za trenutak izgubile u tankim, jedva primetnim prorezima. Onda je zgrabio naoare i poeo da ih brie, kao da e mu to pomoi da bolje uje vesti. - Da li sam bila nerazumljiva? - upitala sam utivo. - Ukrala sam milijardu dolara iz banke koristei elektronske transfere. Oh, umalo da zaboravim, neto sam uzela i iz Rezervi. Novac smo iskoristili na razne naine, ali smo planirali da ga vratimo im zaradimo trideset miliona. Poto se situacija tako drastino promenila, to sada nee biti mogue. Lorens je nepomino stajao izmeu nas. - Moda to sada i nije vano - dodadoh nemamo - ali ukradeni novac nema veze sa mnom. Nikakav trag ga nee dovesti do mene, poto nigde nisam otvorila raun na svoje ime - pojasnila sam. - To nije sluaj kada su u pitanju pokradeni penzioni fondovi, zar ne? Tragovi e stii tano do tebe i tvojih dragih prijatelja. Na samoj teresi i svuda okolo vladala je takva tiina da mi se uinilo kao da lebdimo u nekom bezvazdunom prostoru. Lorensovo lic e bilo je belo kao kre, a oi neprirodno iskolaene. Snano je stezao au pa je izgledalo da e mu se svaki a rasprsnuti meu prstima. Shvatio je da na svetu ne postoji sudija koji e mu poverovati da nije znao niti imao pojma kako je iz, sada njegove banke, j ednostavno nestalo milijardu dolara... Iznenada se prenuo, besno zavitlao au i bacio je pravo na mene. Da me Tor u posled njem trenutku nije gumuo malo u stranu, pogodio bi me tano u glavu. Zauo se prasak stakla koje je udarilo o kamen i rasprslo se u najsitnije komadie. - Ti, prokleta, pokvarena kuko! - povikao je razjareno i poeo nekako neobino da mlati mkama. - Ti... ti... Uspela sam da se povratim od oka, ali jo uvek nisam mogla ni da se maknem. Ve u sledeem trenutku, Tor je bio pored njega pokuavajui da ga uhvati za ruke i smesti u naslonja. Ali, on je tako strano vikao i kolutao oima, pa je Tor morao da upot rebi svu snagu i primora ga da sedne. Ba tada su se pojavile Dordija i Perl sa ostalim "vagabondovcima, pa je nastala opta zbrka. Svi su govorili uglas, zbunjeno se osvrtali ili prosto posmatrali Lorensa koji je nerazgovetno mrmljao i buljio u jednu t aku. Na kraju je Lejla uzela kaiku i zveckajui njome o ivicu ae, uspostavila kakav-takav mir. - Draga gospodo - obratila im se sa osmehom - predlaem vam da sednete. Na as jo nije gotov, jer imamo da vam ponudimo neto na potpis. Odmah da znate, nije u pitanju ugovor. - ta se deava ovde, baroneso? - dobaci jedan od bankara, ne skidajui pogled sa zapenuanog Lorensa. - Pa, izgleda da emo zavriti predavanje na potpuno drugaijim pozicijama - odvratila je Lejla ljupko i nalila sebi jo malo ampanjca. - Da li ti se dopada? - upita Tor, paljivo me posmatrajui pri svetlosti svea. - Ovo je neto najodvratnije to sam ikada okusila - rekla sam i ispljunula tenost preko zida. - Mene strano podsea na iarku - dobaci Perl.

- Ne znam tano, ali odmah sam pomislila na hlor koji se ubacuje u bazene - namrtila sam se. - To je borova smola - objasnio je Tor. - Antiki Grci su esto odlagali vina u borovu burad, kako bi obeshrabrili Rimljane da im kradu omiljeni napitak. - Bolje da svaki dan uzima liker od pelena - dodala je Dordija koja je stajala na zidu i njihala se u ritmu muzike, obuena u tamnocrveni kaftan, podseajui na neku pokretnu starinsku figuru sa nebom i morem u pozadini. Svee su svojom blagom svetlou obasjavale deo zida, dok su plameni odsjaji svaki as pravili na kamenu nove senke. Muziari su sedeli oko nas poreani u blagom luku, a tiho zveckanje aa mealo se sa zanosnim zvucima buzukija. Tor je poduavao Lejlu sloenim koracima plesa, dok smo Perl i ja sedele i posmatrale kako svee lagano dogorevaju. - Mala flauta se zove flogera, a taj neni bubanj je defi - poduavala me je Dordija. - Pre nego to si dola, svake nedelje smo ih sluali dole, u luci. Oh, mrzim i samu pomisao da u morati da napustim ovo mesto! Zaista je prava srea to smo mogli da ostanemo jo nedelju dana, dok Tor sa "vagabondovcima nije otiao u Pariz, vratio nae obveznice i pozavravao poslove. Morate priznati d a je bilo pravo uivanje... Oputene i bez brige... - Mislite li da e Lorens ikada napustiti taj sanatorijum u Lur du? - upita Perl radoznalo. - Ja nisam optimista i ini mi se da je ta vrsta emocionalne zatvorenosti pogubna za njegov mozak. Izgleda da ivi u nekom svom svetu. - ovek je otkaio i tu nema ta - sloih se bez razmiljanja. - Na drugoj strani, njegovi prijatelji su pokazali volju za saradnjom i postupili krajnje razborito. Vratili su nam sve obveznice i izvrili tobonju primopredaju baninih deonica, tako da je sve u preanjem stanju. Bez mnogo opiranja su potpisali i priznanje o prevari koju su nameraval i da izvre. Tek onda smo ukradeni novac vratili tamo gde i pripada, jer je dogovoren ba takav redosled. Bilo je nekih natezanja oko taksi i poreza, ali sam siguma da je sada sve u red u. Oni su se zajedniki okrenuli protiv Lorensa, ali taj jadniak vie ne moe ni da govori. - Tu je i na mali doprinos sluaju - dobaci Dordija smeei se. - Dok ste vi ovde razgovarali, Perl i ja smo ih odvele do naeg toplog bazena da se malo okupaju i opuste. Zna da imam odlian polaroid i moram priznati da su fotografi je ispale sjajno. ekaj, draga, sada u ti pokazati... Iz pletene torbe je uzela pregrt fotografija u boji i stavila mi ih u krilo. Bila sam zapanjena. Stvamo izvanredni snimci, s amo... Na svakoj od desetak fotografija videli su se goliavi vagabondovci kako se prskaju u vulkanskom bazenu i zasipaju Perl ampanjcem! Stavila sam raku na usta kako bih spreila krik. Ovako neto stvarno nisam oekivala. - Mislili smo da bi bilo dobro, ako se stvari otmu kontroli... Ucena je uvek efikasan metod - smejuljila se Dordija. - Pogledaj tu rezoluciju, draga! Vidi se svaka kapljica ampanjca na njenim gradima! Dok sam fotografisala, malo sam se izgrebala u bunju, ali trad se isplatio, zar ne? Morala sam da se nasmejem. - Zaista ste okratne. - Prema takvima, da. Koliko se seam, ti si me tome uila, Veri. Negde oko ponoi, kada su muziari otili, a svee se pogasile, sedeli smo u mrklom mraku i posmatrali procesiju sa bakljama koja je poela da se kree uz brdo. Bilo je uzbudljivo gledati plamike koji su se lelujali u daljini, sluati tihu pesmu ljudi ije su se figure samo nazirale u tami. Izgledalo je kao da su iz mora krenuli u nebo, tihi, nestvami, posveeni pesmi i onome u ta su verovali. - Pesma posveena Akahistosu - apnu Tor zagrlivi me. - To je jedini svetac ije su moti ostale netaknute. Napisao ju je patrijarh Sergej, u slavu osloboenja Konstantinopolja od Persijanaca. To je, u stvari, neka vrsta himne - zahvalnice koja se izvodi svaku no uoi Uskrsa. - Divna je - promrmljala sam. Lejla ustade sa stolice. - Idemo da se pridraimo slavlju, deco - rekla je kratko. Taman kada sam htela da ustanem, Tor me povue za raku. - Ne nas dvoje - apnuo je, a onda se okrenuo prema damama. - Mi imamo svoja nedovrena posla. Jo neko vreme smo sedeli u tiini i sluali divno, ujednaeno pojanje. Kada su se takasti svetlaci baklji izgubili iz vidokraga, Tor se okrete i pogleda me. - Danas je poslednji dan nae opklade, zna li to? Mislim da si ti pobedila. U stvari, pretpostavljam da si blia sumi od tride set miliona koju smo odredili kao gornju granicu zarade. Hteo bih da porazgovaramo o tome, draga. Ali, pre svega bih eleo da popriamo o nama. - Ne znam da li sam sposobna i da razmiljam o tome - odvratih iskreno. - Oseam da mi je prethodni ivot poput lista hartije iscepkan na komadie i oduvan sa prvim vetrom. Ovaj novi koji je doao na njegovo mesto jo mi je nekako stran i u njemu se ne oseam udobno. Siguma sam da elim da budem sa tobom, mada pre etiri me seca nisam ni pomiljala na neku vezu. Odjednom je iza oblaka izronio mesec i sve okolo je dobilo jasnije obrise. - Ni ja ne elim vezu sa velikim V - ubeivao me je Tor. - ta kae da ponemo sa malim v, draga? - A ta ako naem odnosu ne damo nikakvo ime? Moda tako sauvamo postojeu lepotu i izbegnemo svaku trivijalnost? Uhvatio me je za mku. - Slaem se. Samo, ako ti obezbedim posao kod federalaca, radie u Vaingtonu, a ja u biti u Njujorku. Zar proteklih godina n ismo bili dovoljno razdvojeni? Reci mi, molim te, koliko ti je tano godina? - Pa... - oklevala sam - i dvadesete imaju svoje nalije, zar ne? Ja se nalazim ba tu, dragi. A zato pita? - Zato to si dovoljno odrasla da zna da mali broj ljudi ikada doivi ovo to nas dvoje imamo. Hou jo podrobnije da ti razja snim i drugu stvar, samo... Saekaj me za trenutak! Odmah do lazim! Pourio je unutra, a ja sam ostala da sedim na zidu pored boce konjaka i dve ae. Sipala sam sebi pie, povukla dobar gutlja j i obazrela se. Sve je bilo savreno mirno i tiho, sve osim oblaka to su klizili preko ute kugle meseca i ujednaenih talasa koji su se neprestano vraali

kamenoj obali. Kada se Tor vratio, nosio je konu torbu za spise u rukama. im je stao pored mene, izruio je sadraj torbe na kamen i odmah potom zapalio ibicu. Na svetlosti vatre njegova bakarna kosa dobila je zlatasto -crveni odsjaj, pa je u tom trenutku izgledao fascinantno. Tek kada je podigao jedan od papira da ga baci u vatru, shvatila sam o emu se radi. - Hej, ta to radi? - povikah uzbueno. - Pa u pitanju su obveznice! I to ba originali! Baca u vat ru vrednosne papire koji vrede milijardu dolara! Jesi li stvamo poludeo? - Moda - odvratio je mirno s crvenim plamicima u oima. - Kada sam bio u Parizu, obavestio sam Riznicu o serijskim brojevima falsifikovanih obveznica koje im se nalaze u trezom. Ubeen sam da je bolje unititi svaki trag o tome kako su tamo dospele i zato moramo "spaliti sve mostove. Ne smemo dozvoliti da jednoga dana vagabondovci to upotrebe protiv nas, kao to smo mi njihove grek e okrenuli protiv njih. No, bez obzira na to, znaj da smo postigl i cilj! Razni nadobudni posrednici i bankari imae problema da objasne kako su se tamo nali falsifikati, ali to ve nije naa briga. Pobogu, draga, smiri se i sedi! Izluuje me kada tako nervozno cupka, da zna! Ja ga izluujem! Pa, dobro, sela sam na i vicu stola i gledala gomilu koja je dogorevala. Kada je nestao i poslednji crveni odblesak, pred nama je bila hrpa pepela koju je povetarac odmah poeo da raznosi po terasi. Do jutra e tragovi o milijardu dolara biti razv ejani po okolini. Da li e sledee trideset i dve godine moga ivota biti ovakve? Kao da mi ita misli, Tor me je ve sledeeg trenutka zagrlio i zagnjurio mi lice u kosu. - Moram da idem kui, zalijem svoje orhideje i jo jednom razmislim o svemu - rekoh grlei ga. - Kada sam prihvatila opkladu, nisam ni sanjala da u na kraju biti sasvim druga osoba. Nisam dalekovida kao ti. - Naravno - promrmljao je ljubei me u vrat. - Ali, ostavi sada prolost i budunost, draga. ta je sa sadanjou? Imam utisak da je neto ostalo nedovreno. - Nedovreno? - ponovih iznenaeno. - ta bi to trebalo da znai? - Mi smo u poslednjem trenutku spreili ovo klupsko drutvo da urade ta su naumili, ali to ne znai da drugi nee pokuati neto slino, sa ili bez sopstvene drave. Isto tako, svaka banka e lako moi otkupiti drugu, dobrim delom koristei i precenjene akcije. U meunarodnom ekonomskom sistemu praktino ne postoji jedinstven i pouzdan nain koji e omoguiti da bankarska imovina bude p ravilno vrednovana ili dobro osigurana. Jednom reju, pohlepno kopile koje je pokualo da nas nasamari danas, isto to moe da proba i sutra, prekosutra... - A kakve to ima veze sa nama? - Kada pone kod federalaca, ispitivae njihove rezerve i likvidnost aktive - dodao je i nasmeio se onim opakim pogledom koji je na meseini delovao gotovo nestvamo. - Ja bih radio uz tebe, analizirao kako posluju, ostvaruju dobit i na koji nain postupaju sa dravnim hartijama. Sve u svemu, bili bismo odlian tandem, zar ne? Ima iskustva i zna da e se tamo nagledati svega, bez obzira t o se radi o instituciji federalnog tipa. Evo, kladim se da u za godinu dana spreiti vie nezakonitih integracija i raznih mitom inicira nih primopredaja nego ti, mali moj konkurentu. ta kae na ponudu? Prostrelila sam ga gnevnim pogledom, ali ta tobonja ljutnja nije mogla dugo da traje. Poela sam da se smejem. - U redu, a kolika je vrednost opklade? - upitah.