MILAN BEKO U RALJAMA POLITIKE | INTERVJU: ISIDORA EBELJAN

BiH 3.50 BAM; Hrvatska 19 HRK; Makedona 150 MKD; Crna Gora 2.00 EUR; Slovena 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF

cena 200 rsd

broj 1191

31. oktobar 2013.

NEISPRIANA PRIA IZ DRUGOG SVETSKOG RATA

Hitlerova osveta Mladoj Bosni

BROJ 1191 31. oktobar 2013.

izdava NP VREME d.o.o. Trg Republike 5, Beograd

04 Nedelja 06 Zoom: S neba na prugu 08 Sra Popovi:

direktor Stevan Risti pomonik direktora Vojislav Miloevi nansijski direktor Daniela Vesi glavni urednik Dragoljub arkovi odgovorni urednik Filip varm pomonik glavnog urednika Aleksandar iri sekretarijat Mirjana Kalezi redakcija Dejan Anastasijevi, Aleksandar Ani (foto), Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi, Sonja iri, Zora Dreli, Jovan Dulovi, Slobodan Georgijev, Jovana Gligorijevi, Neboja Grujii (kultura), Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi, Zoja Jovanov, Tatjana Jovanovi, Slobodan Kosti, Jasmina Lazi (meuvreme), Zoran Majdin, Radmilo Markovi, Saa Markovi, Ivana Milanovi Hraovec, Milovan Milenkovi, Milan Miloevi, Tamara Nikevi, Teol Pani, Saa Rakezi, Mirko Rudi, Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi, Tanja Topi, Momir Turudi, Biljana Vasi, Milo Vasi, Marija Vidi, Ljubomir ivkov dokumentacija Dragoslav Gruji (arhiva) Jelena Mra (foto) tehnika redakcija Ivan Hraovec (ur.), Vesna Srbinovi, Tanja Stankovi, Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi; korektori: Ana uk, Marija Halupka, Stanica Miloevi; lektori: Katarina Panti, ivana Rakovi, Ivana Smolovi; daktilograf: Zorica Nikoli internet izdanje www.vreme.com Marija Vidi (urednica) Marjana Hraovec prodaja i pretplata Nikola ula, Milan Radovi raunovodstvo Slavica Spasojevi marketing Aleksandar Aleksi (direktor) e-mail: redakcija@vreme.com telefon redakcije: 011/3234-774 telefaks: 011/3238-662 tampa Rotograka, Subotica

Odlazak pravnika, stoika i advokata 12 Aleksandar Tijani: Novinar umire na nogama 16 Portret savremenika: Aleksandar Vulin 20 Milan Beko u raljama politike: Teke rei i ublaena poniznost 23 Obrazovanje za XXI vek: Burna godina za prosvetu 32 Genetski modifikovana hrana: Plaenje i hrabrenje naroda 36 TV serija Ravna gora: Dve rei koje su pobedile 37 Nuspojave: Lice Anti ili greka Oliver 38 Ljudi i vreme 41 Lisica i dral: Sva moja bankrotstva KULTURA 42 Pria o jednoj fotografiji: Srean roendan, gospodine Hitler 50 Lektira: Njegoev grob Milo Crnjanski 52 Intervju: Isidora ebeljan 58 In memoriam: Lu Rid 61 Sajam knjiga: to kolijevka odnuna... 63 TV manijak: Lutka i leptirica SVET 64 Italija: Franko Fratini, savetnik Vlade Srbije 67 Turska: Balkanska igra 68 Makedonija: Zbogom, demokratijo 69 Velika Britanija: Prvi srpski investicioni forum Povodom iznenadne smrti generalnog direktora RTS-a, nekadanjeg glavnog urednika i kreatora nekoliko televizija, ministra informisanja, savetnika predsednika drave, novinara
pie: milan miloevi

Srino nervozno i osetljivo krleijansko moraliziranje umelo je da ga dovede u sukobe sa ljudima inae njemu bliskima, ali je njegovo moralno ulo bilo previe izotreno za nae uobiajene pragmatine nijanse
pie: milo vasi

Franko Fratini kandidovao se za mesto generalnog sekretara NATO-a naredne godine. anse su mu dobre: kompletna vlada u Rimu stala je iza njega, podrao je ratove u Avganistanu i Iraku i tako stekao naklonost amerike administracije... U meuvremenu e pro bono da savetuje Vladu Srbije
pie: enzo mangini
Na naslovnoj strani: Adolf Hitler pored spomen-ploe Gavrilu Principu foto: Heinrich Homann, 20. april 1941.

ISSN 0353-8028 COBISS.SR-ID 16907266

70 Vreme uivanja

MEUVREME
4

Dan Orijen, izraelski diplomata i pisac deje literature, ija je knjige "Kad tata poraste" promovisana na Beogradskom sajmu knjiga, izvodi svoj tradicionalni skok "neu nikad da odrastem" ispred kule Neboja na donjem Kalemegdanu. foto: A. Ani

PROGNOZA VREMENA ZA PERIOD 31. 10. 2013 6. 11. 2013.

minC maxC . etvrtak petak subota nedelja ponedeljak utorak

30/10/13 www.meteos.rs

sreda

Beograd 12 Vojvodina 9 centralna i juna Srbija 9

17 11 16 9 19 8

19 10

18 8 20 8

20 12 19 10 22 9 22 11 16 10 15 8 18 8 18 11 21 10 17 8 19 8 24 11

19

18 21

Vei deo perioda povoljna biometeoroloka situacija uslovie izostanak tegoba kod veine meteoropata. Nepovoljno sa moguim tegobama bie u nedelju.

31 X 13 VREME REME

NAVIGATOR

NOVOGOVOR
5

Beko i Savle
Nije za telefon, to je reenica koju ujem najmanje jednom dnevno. Ponekad se radi o stvarima koje je bolje raspraviti oi u oi, ali ee mi sagovornik time sugerie da se sve slua, a telefoni naroito. Do prole nedelje bio sam sklon verovanju da se radi o tradicionalnoj (srpskoj) paranoji, ali nakon objavljivanja vesti da su amerike slube sluale mobilne telefone 35 svetskih lidera, meu njima i nemaku kancelarku, uz jo desetine miliona drugih razgovora, malo sam se prestrojio. Bie da je paranoja na drugoj strani. Prvo pitanje onih koji se bave elektronskim komunikacijama bilo je kakve to telefone koriste tako znaajni dravnici kada neka strana sluba moe tako lako da im pristupi? Hm, recimo da oni vole sve to vole mladi, a oni najhip telefoni su obino najneniji. Razni su pristupi za prislukivanje, od presretanja poziva pa do softvera koji se aktivira na fensi smart telefonu uz neku igricu. Zbog toga postoje kvalitetniji servisi za ifrovanje razgovora, koji spreavaju bilo kakvo kopiranje (digitalni razgovori su fajlovi koji putuju mreom do sagovornika, tanije razmenjujete ih u obliku paketia podataka koje je mogue neprimetno iskopirati i poslati na neku adresu). To sada u ivot vraa blekberi telefone, sa kojima smo se gotovo oprostili u ovoj rubrici pre nekoliko nedelja. Njihov poslednji model Z10, izuzetan ali sa nepopularnim operativnim sistemom za koji retko ko danas pravi aplikacije, pokazao se najotpornijim na prislukivanje. Nemaka kancelarka smesta je prela na taj model, dodatno armiran nemakim so verom za zatitu. Oekuje se da je sledi veina svetskih lidera, a ako se telefon pokae ba uspenim, u zemljama poput Srbije gde svi vole da veruju da ih neko slua, prodae ih na milione. Meutim, nekima je stavljanje na mere sasvim nepotrebno jer sami preglasno priaju mobilnim kada su na javnom mestu. Od svih ljudi na svetu to je uradio ba bivi ef cia-e i nsa Majkl Hajden koji je nedavno vodio poverljivi razgovor sa nekim novinarima, telefonom, u vozu izmeu Vaingtona i Njujorka. Bio je toliko glasan i nedvosmislen (samo napii da si ovo uo od anonimnog izvora) da je jedan od putnika poeo o tome da tvituje. Nekoliko minuta kasnije neko iz cia je pozvao biveg efa, po sistemu jednom sluba uvek sluba, da ga upozori da je postao trend na tviteru. Obavetajac je iskusno prekinuo razgovor i ak potraio tviteraa (tommatzzie) koji je sedeo par redova ispred njega, kako bi napravili zajedniku fotograju. Jo mu je ponudio i intervju. To se zove iskusno vaenje tete. A da snaga drutvenih mrea nije nepoznata ni srpskim politiarima pokazuje i najnoviji primer rasprave sps-a i Milana Beka. Nakon Bekovog televizijskog intervjua koji ih je oito pogodio, sps mu je odgovorila anonimnim blogom na svom sajtu, dok je Bekova replika usledila na sajtu Luke Beograd. U viteka vremena obe strane bi morale da pronau prijateljsku redakciju koja bi im objavila prepisku. Danas otvorena pisma objavljuju u sopstvenoj digitalnoj avliji, samo je potrebno da preko tvitera ili fejsbuka malo izreklamiraju da je neko tu sneo novi blog. I svi itamo. To malo umanjuje znaaj medija, ali kada su ovakve stvari u pitanju, to i ne mora da bude tako ravo. Tekstove u novinama mora neko da potpie, makar i M. arenac, dok blogovi na partijskim sajtovima oito mogu da ostanu i nepotpisani. teta to taj internet nije postojao pre 25 godina, neki bi mediji sauvali svoj ugled. I od blogera i od komentatora, dakako anonimnih.
ZORAN STANOJEVI
VREME 31 X 13

Spojlovanje
Drugari, nema spojlovanja... Prozivke, uvrede, sve moe, ali izbegavajmo spojlovanje. 'a ti je to spojlovanje? Odavanje preokreta u zapletu lma. I, eto, sad znate: spojlovali smo reenje prie o novogovorskom spojlovanju pre nego to je italac poeo da se za to interesuje. Pa, pitanje: da li ljudi koji proitaju, na istom ve citiranom internet mestu, da je lm spektakularno tragian, to je kljuno za celokupan utisak: Leon gine na kraju, ali ne pre nego to raznese Gerija Oldmana u ulozi ivota i najveeg upka u istoriji korumpiranih snaga reda ne idu u bioskop? Ne, obrnuto, krenu da ga vide. Uvreeno je miljenje da stvari itamo i/ili gledamo ne elei da unapred znamo njihov kraj. Kao, ba priam vic i neka budala u ovom sluaju spojler odmah saopti poentu (A za beganje baterije ima!). Ili oni koji na treini lma odustaju od gledanja ako procene da radnja vodi hepiendu ili traginom raspletu, oekivanom i poznatom kraju, pa izau iz prie. Meutim, ima i druga strana: oni koji u knjizi prvo proitaju poslednju stranicu, pa tek onda poinju da itaju, sa uivanjem. Dakle, spojleri ne spojluju prie, ve pojaavaju uivanje u njima. Bar tako kae jedno novo psiholoko istraivanje Kalifornijskog univerziteta. Ispitanicima je na itanje ponueno 12 kratkih pria koje su potpisali i likovi klase jednog Dona Apdajka, Antona Pavlovia ehova, Agate Kristi ili Rejmonda Karvera sa ili bez uvodnog pasusa sa informacijom o zapletu i raspletu. Pokazalo se da itaoci vie vole prie iji im je kraj unapred saopten. Samo je ehovljeva Opklada izdrala probu: vie su uivali ne znajui njen kraj. Kao ni vi i ja, uostalom. Istraivanje se nije bavilo razlozima zbog kojih ljudi vie vole da znaju kako e se neto zavriti, ali su istraivai skloni neobaveznom zakljuku da je u umetnikom stvaranju zaplet pitanje zanata, a stvarna vrednost prie u pripovedakoj moi autora. Kolateralna potvrda ovog otkria je injenica da se poznate prie itaju i proitavaju s nesmanjenim zadovoljstvom, kao to se omiljeni lm moe ponovo gledati s istim tim, nesmanjenim zadovoljstvom. Apokalipsa sad, na primer. Ko e da mi unapred ispria kraj lma?
ALEKSANDAR IRI

ZOOM DRAGOLJUB ARKOVI

6

S neba na prugu: Od Abu Dabija do Priboja krai je put nego to mnogi misle. Da li je socijalizam umro otkad su naprednjaci na vlasti?
Aleksandar Vui nije kriv to o njemu piu, izvetavaju i prikazuju ga kao Velikog i Nepobedivog. Kriv je to mu to ne smeta i to pothranjuje takvu vrstu udvoritva

ah-mat: vui na nebu i zemlji

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vui, na promotivnom letu za Abu Dabi, na visini od deset hiljada metara, pobedio je novinare sa tri prema nula u ahu. Kad je to uo Aleksandar Tijani je reio da napusti ovaj svet. Pojma nemam ko je nastupao za novinarski tim, niti me, pravo da vam kaem, zanima. Moj kolega Milo Vasi inae ima tezu da redakcije u kojima se po tabli pomeraju drvca propadaju same od sebe. Ali, eto nama velemajstora koji ne zna za poraz. Da je igrao i protiv Mlae Dinikia, takoe putnika na ovom promotivnom letu, bilo bi pet prema nula za Vuia, jer bi prvopomenuti pristao da izgubi jednu partiju s dva poena razlike. Vui je, kako javljaju komercijalne televizije, na promotivnom letu o dravnom troku, pokazao da je nepobediv. Da je, ne daj Boe, pilotu pozlilo, on bi, u pauzi izmeu sicilijanke i kraljevske indijske odbrane spustio avion i smireno i elegantno rekao: Ko je pitao ima li pilota u avionu? Ja mislim da Vui nije kriv to o njemu piu, izvetavaju i prikazuju ga kao Velikog i Nepobedivog. Kriv je to mu to ne smeta i to pothranjuje takvu vrstu udvoritva. Dok je bio u tim nebeskim visinama, pobeujui novinare u ahu, ovde, na zemlji, u Srbiji, odigravala se i jo se odigrava brutalna topovska zavrnica. Radnici pribojskog fapa, srodne kompanije i graani, nesretno rasporeeni na ahovskoj tabli u slepom crevu Srbije, blokirali su prugu BeogradBar i trae nekakve pare. Ljudi su uplaeni posle najave da e preduzea u tako-

zvanom restrukturiranju biti dekonstruisana zauvek. S udobnog vieseda eika, brata, iz Abu Dabija, Vui je poslao poruku da e doi u Priboj ukoliko se ti nevoljnici srpske tranzicije sklone s pruge, ali ovi nemaju nita drugo nego tu vrstu oaja i, kako stvari stoje, u trenutku nastajanja ovog teksta, nee da povuku potez u iznudici i veruju da je njihov oaj jai od Vuieve ucene. trajkaki odbor doneo je, javljaju mediji u utorak, odluku da e prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vuia ipak saekati na pruzi gde je zapoeo trajk. To je izjavio Tanjugu predsednik trajkakog odbora Milorad Draga. On je dodao da je veina donela takvu odluku i da e se ponaati u skladu sa njom. Vui je poruio radnicima da e, ukoliko obustave trajk i odblokiraju prugu, u etvrtak doi u Priboj. O tome su radnike obavestili Draga i predsednik pribojske optine Lazar Rvovi, koji je rekao trajkaima da ga je iz Abu Dabija zvao Aleksandar Vui i saoptio mu da e on doi u Priboj u etvrtak da odgovori na zahteve radnika fapa, ali samo pod uslovom da odmah prestane blokada pruge. Rvovi je radnicima rekao i da e podneti ostavku ako prvi potpredsednik vlade ne doe u etvrtak u Priboj. Nije, u trenutku nastajanja ovog teksta, mogue predvideti ishod ovog ahovskog mea. Pribojska pobuna u ovom trenutku lii na ono narodno opaanje o obaninu koji se naljutio na selo pa odsekao sebi onu stvar, ali bes, oaj, beda i neverica vode ka iznuenim potezima i vlast e se opet nai u banalnoj dilemi daj im neku crkavicu da ne crknu ili nek crknu dajui im neku crkavicu.
31 X 13 VREME

uloga savetnika: crkavica i socijalni mir

Tu ni od kakve pomoi nije savetnik ministra privrede Duan Pavlovi, koji je poruio radnicima fap-a da izvre pritisak na upravu da dostavi realnu linu kartu preduzea Ministarstvu privrede. Oni su dostavili linu kartu, ali je to nedovoljno i ne odgovara stvarnom stanju. Tamo pie da fap u zalihama ima est milijardi dinara, to ne odgovara istini, ukazao je Pavlovi. Dodao je da e konanu odluku doneti Vlada Srbije jer, kako je ocenio, fap je problem cele vlade, a ne samo Ministarstva. Pavlovi je dodao i da Ministarstvo privrede i dalje ostaje vrsto pri odluci da nee isplaivati subvencije, jer taj novac se ne dri u sanducima, to je novac poreskih obveznika. Upitan kako e odgovoriti na zahteve radnika da im drava obezbedi posao, isplati zaostale zarade i overi zdravstvene knjiice, on je, gostujui na rts-u, rekao da je prolo vreme u kome je drava obezbeivala poslove za fabrike, i da je to bilo mogue, socijalizam nikada ne bi propao. Najmanje to bi duebrini savetnik mogao da uradi jeste da podnese ostavku kad shvati da ovo nije pitanje socijalizma ili kapitalizma, odnosno da je u pitanju politika i da e pare poreskih obveznika otii u Priboj. Uostalom, ko njega pita i ko pita i njegovog efa. Vlast kojoj je tako dobro kreVREME REME 31 X 13

nulo nee hteti da slomi zube na Priboju. Toj sirotinji bilo je dovoljno 20 miliona dinara meseno da ne blokira prugu, a to je mala cena za pobednika u svakoj drutvenoj igri, tim pre to pare nisu njegove. Savetnici, inae, slue da govore, kad ih puste to da rade, ono to niko iz sveta praktine politike ne bi nikada rekao.

roendan: nae vreme tek dolazi

U danu kada je objavljeno da je umro Sra Popovi, ugledni pravnik i borac za ljudska prava, ovek s velikom reputacijom u domaim i meunarodnim krugovima, jedan od osnivaa i nekadanji veinski vlasnik nedeljnika Vreme, tiho i skromno proslavljen je dvadeset trei roendan Vremena. ivot i smrt ponekad se grubo poigraju, nameste nam zamku je ine simbolike lakih paralela i, to je ovde uobiajeno, kratkoronih prognoza o trajanju neijeg ugleda i dela. Institucije, na sreu, ako vrede, preivljavaju tvorce i pokretae, pa i izvrioce s prvoborakim staom. Ovi mladi kau da nam nikad nije bilo tee, ali, verujte mi, oni pojma nemaju. Nama je uvek bilo teko, ali smo iz povremenih gubitaka izlazili uvek jai.

In memoriam: Sra Popovi (19372013)

Odlazak pravnika, stoika i gospodina advokata

Srino nervozno i osetljivo krleijansko moraliziranje umelo je da ga dovede u sukobe sa ljudima inae njemu bliskima, ali je njegovo moralno ulo bilo previe izotreno za nae uobiajene pragmatine nijanse

dvokat, moralista u najboljem krleijanskom smislu nervozan, osetljiv, beskompromisan, intransigentan, nesklon bilo kakvom kompromisu kada su pitanja potenja i elementarnog morala u igri, do kraja odbijajui izbor izmeu dva zla, jer su oba zla zlo stoiki lozof, dakle, bio je pritom i gospodin od glave do pete, briljantan pravnik (osim to je bio i advokat, to nije isto), logiar od ije su se pameti tresli sudovi i tuilatva do pre nekih mesec dana, do kraja posveen pravdi i vladavini prava, Sra Popovi ostavio je od 1967. do danas trag komete na naem mranom pravosudnom, ali neizbeno i politikom nebu. Godinama su mlai advokati pred ogledalom uvebavali Srinu koreograju: ustaje u sudnici sa lukavim osmehom i usput zakopava sako od tvida; sledi cirkus. Upoznao sam ga 1968. u jesen kada nam je, klincima esetosmaima, objanjavao da postoji Amnesty International i zato je to vano. Taj mladi, zgodni i nadasve armantni advokat ubrzo je opevan: Zidovi, zidovi, zakljuana vrata, zovite mi zovite, Sru advokata. Njegova trotomna zbirka politikih odbrana i sluajeva Poslednja instanca (Helsinki odbor Srbije, Beograd 2003) pokriva period od 1968. pa do 1989. i prava je enciklopedija politikih progona, udbakih intriga i pravosudnih izmotancija i prenemaganja, ponekad tragikominih. Branei sve mogue optuenike, ali i novinske redakcije pod pretnjom zabrane, Sra Popovi uvek je ostajao advokat: Vlada Mijanovi, Voja eelj, Franjo Tuman, Andrija Artukovi, Mihajlo Markovi, Vlado eks, Brigite Monhaupt (nemaka Frakcija Crvene armije, raf) svejedno. Sra Popovi nastupao je s take gledita advokata u datom pravnom sistemu, iznutra na uas

Foto: Dragan Kujundi

pravosua. Njegova je kritika, dakle, imanentna, iznutra, s take gledita proklamovanog i uspostavljenog pravnog sistema, to je bolelo jako: on je njih suoavao sa njihovim zakonima i pitao zato ih ne sprovode kako su napisani. Sedeo sam na nekoliko suenja gde je Sra bio branilac. Bio je to spektakl. Za razliku od kojekakvih arijskih advokatskih zvezda, tu nije bilo latinskih citata, izmotavanja i cirkusa. Ne: Sra Popovi govorio je smireno, logino, tiho i razorno. Naravno da nije odoleo izazovu

da brani Andriju Artukovia 1986, kada je ministar unutranjih poslova ndh konano izruen Jugoslaviji. Do kraja su mu to zamerali, ali je tokom suenja celo hrvatsko (i ne samo hrvatsko) pravosue sedelo kao aii u klupama i hvatalo beleke. Kad je neko advokat, onda je advokat; to mu je posao, pa bila re o Artukoviu, o eelju, o Paragi, o ogu ili o eksu. Ono to je vano, to je da li se potuje pravo. Sra Popovi sin je Miodraga Popovia, uvenog beogradskog advokata koji je 1933. otvorio kancelariju i koji je takoe
31 X 13 VREME REME

Vreme prava

branio sve mogue politike optuenike, ukljuujui i komuniste. Posle osloboenja naao se iz nekog razloga na mestu predsednika Drutva jugoslovensko-sovjetskog prijateljstva, pa je 1948. dopao kratkotrajnog pritvora, ali je neko bio dovoljno pametan da ga pusti; nastavio je advokatsku karijeru. Sra diplomira pravo 1961, polae pravosudni ispit i pridruuje se porodinoj kancelariji kao mlai partner. Uskoro se posvetio kriviarskoj karijeri, jer je kancelarija donosila dovoljne prihode na planu privrednog prava, zatite patenata i robnih marki, zastupajui pritom i izvestan broj ambasada velikih sila. Mogao je Sra Popovi veoma udobno i bez trapaciranja da ivi od pomenutih lukrativnih poslova, ali je bio drugaiji ovek. Rekao sam: stoiki lozof, duboko uznemiravan do kraja ivota nepravdom, nepotenjem, nemoralom. Ako sam ve advokat, rezonovao je, onda u to biti do kraja. I posle se neki ude i zameraju mu da se petlja u politiku. Pa naravno da se petljao u politiku jer su iz politike sva ta nepravda, nemoral, nepotenje i kriminal izvirali prirodno, uzrono-posledino i logino. U predgovoru Srinoj monumentalnoj zbirci lanaka i ostalih spisa One gorke suze posle (Peanik, 2010; peanik.net), Dubravka Stojanovi postavila je inteligentnu paralelu izmeu poziva istoriarskog i poziva kriviarskog: Sra, kae ona, ide kriminalistiki unazad, od posledica ka uzrocima i tako do kraja, do prauzroka od kojega je sve poelo i dalje se logino i neizbeno razvijalo sve do eto, da kaemo sloma, atentata na inia i stanja sadanjeg. Istoriari bi trebalo da rade isto, veli Dubravka; itd., razumete poruku. U toj istoj knjizi Sra e rei i sledee, krajem januara 2008, devet meseci pre formiranja Srpske napredne stranke: pod podnaslovom Ako Toma doe na vlast..., on pie da ako se u Srbiji ve vodi radikalska politika, zar nije bolje da oni za nju postanu i saodgovorni? Kratkorono, to bi svakako bilo vrlo neprijatno, ali dugorono bi moglo biti vrlo korisno da se Toma Nikoli istera iz dubokog opozicionog zaklona. Nepogreivim kriviarskim ulom Sra je Popovi odmah nanjuio da neto oko inievog ubistva smrdi i
VREME REME 31 X 13

Podsetnik za nove poslanike

anas ili sutra see u skuptinske klupe novi poslanici, novi zakonodavci. Mnogi od njih tokom svojih predizbornih kampanja obeavali su nam vladavinu prava. Nismo sigurni da su njihovi birai, a ponekad i oni sami, znali ta time obeavaju. Mislimo da nije zgoreg da i jedne i druge na to podsetimo. Pre svega, obeali su nam, jer vladavina prava ba to znai, da e svoju vlast, a naroito svoju zakonodavnu vlast ograniiti potovanjem skupa naela, koja zajedno sainjavaju ideal vladavine prava. Navodimo, gotovo bez komentara, listu tih naela, sadrinu datih nam obeanja: Pre svega, nova vlast nam se obavezala da e potovati naelo zakonitosti; prinuda se moe narediti samo na osnovu zakona; Zakoni koje e donositi bie formulisani kao opta, apstraktna pravila koja se stvarno odnose na neizvesnu klasu buduih sluajeva (ne mogu biti retroaktivna); Zakoni e biti poznati i izvesni, nee vie biti tajnog objavljivanja i posebnih glasila, a zakoni e biti jasni i odreeni, tako da svako moe pretpostaviti sve odluke sudova; Zakoni e se odnositi na sve jednako, to znai da se u samim zakonima nee praviti razlike koje nisu bitne za postizanje svrhe zakona. (Neemo, recimo, imati, kao sada, tri razliita reima u zatiti zikog i moralnog integriteta srpske ene, u zavisnosti od toga da li je siluje mu, sunarodnik ili pripadnik drugog naroda); Imaemo, kau nezavisno sudstvo koje ne haje za promene vlada, a poslanici nee prenositi svoja zakonodavna ovlaenja na izvrnu vlast; Zakonima e se postaviti jasna pravna ogranienja diskrecionih ovlaenja uprave u celini, pa se nee vie nikad dogoditi da, recimo, o naem pravu na putnu ispravu odluuje neka budua policija po svojoj slobodnoj oceni toga koliko smo opasni za bezbednost i, uopte, uprava nee imati nikakvih diskrecionih ovlaenja kada zadire u oblast linih sloboda, a nad time e bdeti sudovi koji nee samo (kao do sada) ispitivati formalnu stranu odluka uprave, ve e biti ovlaeni da ispituju i njihovu sadrinu; Novi zakonodavci rukovodie se naelom da prinuda (ni snagom zakona) ne moe biti upotrebljena za postizanje odreenih ciljeva tekue politike, jer su ti ciljevi promenljivi; Obeano nam je, takoe, da e postojati u zakonima prezumpcija line slobode, odnosno, da e biti dozvoljeno pojedincu sve to nije izriito zabranjeno, jer se potpuna lista ljudskih sloboda ne moe sainiti; postojae, dakle, u pravnom sistemu pretpostavka generalne klauzule protiv uplitanja drave u privatnu sferu; Obeali su nam, obeavajui vladavinu prava, da se vanredna stanja mogu proglaavati samo (a) izuzetno, (b) u jasno, zakonom i ustavom denisanim sluajevima koji ne podleu arbitrarnim ocenama, (c) s tim to ocena o postojanju uslova za proglaenje vanrednog stanja podlee automatskom sudskom preispitivanju i to (d) u tome sudskom postupku vlada zakonska opta pretpostavka da uslovi nisu postojali, a (e) sud je ovlaen da u sluaju neopravdanog proglaavanja vanrednog stanja svima oteenima dosudi najviu kompenzaciju (nema eksproprijacije bez pune kompenzacije); Konano, obeali su nam da e nam u postupku primene ovakvih zakona biti date najpunije proceduralne garancije, obeali su nam, daklem potovanje pravnih normi koje obezbeuju da se odluke donose prema pravilima, a ne prema relativnoj poeljnosti odreenih svrha i vrednosti. Mnogo su nam obeali. Skoro da nieg od toga nikada nismo imali. Da nam to prostor dozvoljava, mogli bismo, poreenjem ovih naela sa naim zakonodavstvom, mnogo ubedljivije pokazati ovu tvrdnju. I to bi vredelo uiniti, jer se puni smisao ovih naela tek tako moe potpuno i razumeti. Mnogo su nam obeali, moda i vie nego to su znali, moda i vie nego to su hteli, a moda i vie nego to mogu. To je, ipak, dobro, jer emo uz vlast dobiti i opoziciju, a njena dunost je da nove poslanike dri za re.
SRA POPOVI (Vreme broj 7, 10. decembar 1990)

10

DRUGI SLEVA: Poetak Vremena, 29. oktobar 1990.

Foto: Goranka Mati

odakle. Kao zastupnik oteenih, porodice ini, to jest, on e od samog poetka procesa u Ustanikoj uporno, tvrdoglavo, pakosno i povremeno veoma duhovito insistirati na nerazjanjenim detaljima i na onome to se zove politika pozadina. Postao je nona mora sudijama i tuiocima, sve traei da se proveri ovo i ono, da se sasluaju ovi i oni koji bi se, po prirodi predmeta, morali sasluati. Sve je to lepo sabrano u knjizi Nedovreni proces iz 2007, kao i u pomenutom zborniku One gorke suze.... Sra je na sudu lepo pitao, traio, zahtevao da se neke stvari provere, ali njima je to bilo neprijatno iz raznih razloga u koje sada neemo ulaziti, inae bi se ta nesrena politika pozadina mogla opet pojaviti kao bolna i delikatna pria koju je, konsenzualno, najbolje zaboraviti. Nata Mesarovi zabranjivala mu je serije pitanja; valjda zato to su bila politiki neprijatna. Uspeo je ak da uvenog legalistu Kotunicu dovede dotle da unapred odbije svako pojavljivanje na sudu u svojstvu svedoka i

da u tome dobije plebiscitarnu podrku svoje legalistike stranke i itave jedne galerije nacionalno odgovornih likova sa nacionalistike desnice i iz beogradske slavsko-reakcionarne arije. Srino nervozno i osetljivo krleijansko moraliziranje umelo je da ga dovede u sukobe sa ljudima inae njemu bliskima, ali je njegovo moralno ulo bilo previe izotreno za nae uobiajene pragmatine nijanse. Polemisao je, teke ruke kao i inae, sa svojim bliskim prijateljem Miroslavom Isakoviem, ovekom smirenim i pametnim, oko manjeg zla (izai na izbore ili ne); polemisao je s nama iz Vremena oko raznih stvari, poslednji put odbijajui da prihvati moju linu procenu da u politici ne treba rasterivati svoje prirodne saveznike. Mi, kao ljudi-taktiari, bili smo skloniji kompromisu; on nije, ni po koju cenu i nikako; do dana dananjeg ne znam ko je tu bio u pravu. E, sad: negde u februaru 1990. mene je u nin-u ve bila marginalizavala ekipa Miloevievih janiara i svela me na platu

istaice, ne dajui mi da radim. Odem kod Sre, mog venanog kuma izmeu ostalog, sa idejom da Politiku tuimo, barem zabave radi; ionako su gubili sve radne procese stalno. Sra me saslua i kae mi sledeu reenicu: Ma pusti Politiku, imam ja bolju ideju: da mi napravimo nae novine. Opa, kaem ja, na ta misli? Onda mi Sra objasni da je ve u razgovorima sa Stojanom Ceroviem, Zoranom Jeliiem i Lazom Stojanoviem; da bi oni pokrenuli jedan tako nedeljnik. Ja pristanem glavake, kao i jo neki drugi ljudi vrlo uskoro, pa smo tako na zalet i oduevljenje skrpili do septembra 1990. nedeljnik koji e tajnim glasanjem biti nazvan Vreme. Prvi broj izaao je 29. oktobra 1990. tano 23 godine pre Srine smrti, u dan. Ostalo znate. Ovaj tekst nastao je, dakle, 23 godine posle prvog broja Vremena, ispisan u tuzi i oajanju. Takvog gospodina, advokata i moralistu, plaim se, neemo vie imati. Ili hoemo?
MILO VASI
31 X 13 VREME REME

THE SPARKLING EXPERIENCE

Hotel Park is located at the heart of the city, on the Hotel Park nalazi se u samom centru grada, na uglu najlepih beogradskih ulica. corner of the most beautiful Belgrade streets. Svojom atraktivnom lokacijom i odlinom Its attractive location and excellent position pozicijom, okruen zelenilom i izolovan od buke, surrounded by greenery provides isolation from the omoguuje sve ono to nudi i pravi park odmor, city noise and offers the same key elements as the mir is i relaksaciju. real park does rest, relaxation and peace. Hotel Park is Belgrade's three-star hotel on n Hotel otel Park Belgrade's three-star th r hotel on surrounded the attractive, central location sur rounded d the attractive, ttractive, central location surrounded d Renoviran 2012, s ponosom istiethe svoje Renovated in 2012, Hotel Park proudly wears the by greenery that provides isolation n from th he its by greenery ery that provides isolation from e tri zvezdice excellent po internacionalnim standardima i three star by international standards and and city noise. Hotel is refurbished in 2012, 2 an nd city y noise. n otel is refurbished in 2 ndodlian kvalitet Hotel 2012, and quality of service of each of its segments. svakog segmenta usluge. Posebnu dragocenost its modern style provides complete comfort comfor rt its modern moder dern style e provides complete comple comfort comfo mfort The special values of Hotel Park are its staff and for our Hotela Park ini ljubazno osoblje i visok nivo for our guests. gues guests. high quality services that give guests a reason to servisa koji e gostima pruiti ugodan boravak i come back and honestly recommend Hotel Park. razlog da ponovo posete prestonicu Srbije. pa has - The same key elements tha The same key elements that the real park that the real park has n the relaxation and peace, are easy to find in relaxation and peace, are easy to find in the th Brand new Park. Brand new Park. B

Njegoseva 2, 11000 Belgrade, Phone: +381 11 3640-383 e-mail: reception@hotelparkbeograd.rs www.hotelparkbeograd.rs

Welcome to the Brand New Park

12

Lino seanje: Aleksandar Tijani (19492013)

Poslednja urnalistika lekcija: novinar umire na nogama

Povodom iznenadne smrti generalnog direktora RTS-a, nekadanjeg glavnog urednika i kreatora nekoliko televizija, ministra informisanja, savetnika predsednika drave, novinara

onedeljak 28. oktobar bio je poslednji radni dan generalnog direktora rts-a Aleksandra Tijania. S posla je otiao kui, kau, u relativno dobrom stanju s obzirom na bolest koju je vukao poslednjih meseci i na stresnu atmosferu koja prati raspravu o novim medijskim zakonima i o statusu javnog medijskog servisa u koju se bio ukljuio sa sebi svojstvenim arom i reitou. Ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao, u Bulevaru Mihaila Pupina na Novom Beogradu, pozlilo mu je. Komije su pritekle u pomo. Hitna pomo je primila N.N. poziv neto posle 17 asova, i u 17.10 ispred ulaza u zgradu u Bulevaru Mihaila Pupina zatekla Aleksandara Tijania u besvesnom stanju, pokuala reanimaciju, ali bez uspeha. Smrt je konstatovana u 17.48. Aleksandar Tijani je roen 13. decembra 1949. godine u akovici. iveo je u Podujevu, Pritini i Beogradu. Malo se zna o tome da je u mladosti, s kosom do preko ramena, organizovao rok koncerte pa i prvo gostovanje Bijelog dugmeta u Beogradu. Kao mladi igrao je koarku, koje se nije odrekao i kad je zahvaljujui i svom temperamentu prekinuo sportsku karijeru. Studirao je urnalistiku na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, odakle ga je osniva urnalistike katedre profesor Sergije Luka, kao talentovanog studenta, pozvao u nedeljnik nin u vreme kada je tadanji glavni urednik nin-a Dragan Markovi okupio za to vreme uspenu novinarsku generaciju. bilo jednom Sa Saom Tijaniem radio sam u toj redakciji 15 godina i bio svedok kako se

razvijaju njegov talenat i njegova kreativnost. Njegov uspon u novinarstvu je klasian, poinje odozdo sa najnie stepenice. Poto se u trenutku njegovog dolaska ukazalo jedino slobodno mesto u dokumentaciji posle odlaska jednog markantnog starog dokumentariste, predratnog pukovnika Miloevia, prihvatio se tog posla i naravno odmah poeo da pie. Kad je za glavnog urednika nin-a doao pokojni Kira Simi, ugledni i iroko obrazovani novinar, po psihologiji pomalo cinik, nazvao ga je gorostasom srpskog novinarstva zbog Saine koarkake visine i korpulencije. Neki su taj nadimak prihvatili sa sarkazmom, a on, ini mi se, sa meavinom samouverenosti i autoironije. Kao mlad novinar pisao je lukaevski lepravo, matovito i nekonvencionalno, najpre tekstove iz oblasti koje se novinarskim argonom svrstavaju u rubriku drutvo u irokom opsegu interesovanja, od sporta, preko rok muzike i duha generacije u postesetosmakoj seksualnoj revoluciji, do socijalnih tema. Oito uivajui dok pie, koristio je metafore ponekad koloritnije i neobuzdanije od vlastitog temperamenta. Jednom se naljutio zbog toga to je jedan urednik njegov izraz kripa koju proizvode konjska dlaka i uvijeno maje crevo zamenio izrazom zvuk violine. Kasnije je postao politiki kolumnista i nezgodan polemiar. Izgleda da je iza te ratoborne polemike poze stajalo meko srce. Pred kraj ivota je konstatovao da je svaki put kada je dizao pero na nekoga, zapravo dizao ruku na sebe. U zaboravljenim bitkama koje smo u to vreme vodili za profesionalne standarde i za samostalnost redakcije nin-a, drao

se vrsto i pokazivao je svoj uroeni ar i estinu. Godine 1991, mesecima poto je grupa nas otila iz te redakcije, nin je tokom trajka u Politici proglasio da je osloboen. Tijani je tada kao lan Foruma novinara nin-a za Vreme (Dogaanje novina, Vreme 1. april 1991) govorio o ikaniranju otpisanih novinara koje je ilo dotle da su im portiri zabranjivali da ulaze u redakciju posle radnog vremena, kao da redakcije mogu imati radno vreme i o tome kako su umesto crvenih dovedena bela krvna zrnca, beznaajni tipovi koji su poloili samo jedan test: odanost jednoj jedinoj formi vlasti i spremnost na saradnju sa autoritetima bilo koje vrste.... ex yu Ako je u pakvilama i potrebnim i nepotrebnim polemikama prelazio crvenu liniju, nikada nije zagazio u nacionalistiku jeres. Neki ga smatraju poslednjim bardom jugoslovenskog novinarstva, jer je stekao popularnost irom nekadanje Jugoslavije. Objavljivao je politike kolumne u splitskoj Slobodnoj Dalmaciji, zagrebakom Danasu, Startu, ljubljanskoj Mladini, sarajevskom Osloboenju. Godine 1991, bio je koautor emisije Umijee ivljenja zajedno sa Mirjanom Bobi Mojsilovi i Draganom Babiem, a uivo je emitovana iz sarajevskog Teatra Obala. U emisiji su gostovali tadanji vieniji politiki akteri, kao i disidenti poput Milovana ilasa. U maju 1991. emisija je prekinuta kada je masa ekstremista napala njene autore zato to je u njoj intervjuisan Vojislav eelj. Iz guve su se izvukli i zahvaljujui jednom policajcu muslimanu, a kad se s njim nakon ratnih
31 X 13 VREME REME

13

Foto: Goranka Mati

godina sreo u Beogradu, Tijania su ovde bezmalo medijski linovali. U Politikonoj kui Tijani je bio glavni urednik revije Autosvet, zatim dvonedeljnika Intervju i dnevnika Sportski urnal. Kad je Tijani bio glavni urednik tv Politike na svim programima vrtela se poruka Poteno tada opozicione Demokratske stranke. Struja Anti, u to vreme direktor Politike, kasnije, kada je ds bio na vlasti, u jednom intervjuu poeo je da pria kako mu je Tijani pravio probleme. Kakve probleme?, pitao je voditelj, oito tragajui za jo nekim kompromitujuim detaljem. Struja je objasnio da su se Sloba Miloevi i Mira Markovi ljutili zbog toga to Tijani na tv Politici podrava opozicionu Demokratsku stranku. O tome, kao i o injenici da su drugosrbijanci snano aplaudirali njegovim govorima 19992000. u bioskopu Reks, nije se mnogo govorilo u vreme kada je on uao u klin s delom pripadnika tzv. Druge Srbije nakon kritikih opservacija na raun inievih naslednika. Sudio se s jednom od organizacija iz tog kruga koja je izdala pamet knjigu Sluaj slubenika Tijania. Dobio je odtetu na sudu. novinar i vlast Od 28. maja do 17. decembra 1996. Tijani je bio ministar informisanja u rekonstruisanoj srpskoj vladi Mirka
VREME REME 31 X 13

Marjanovia. Podneo je ostavku pet meseci nakon to je izabran, praktino kad su poeli protesti zbog izborne krae 1996. Posle njega na to mesto dola je Radmila Milentijevi, a posle nje Aleksandar Vui. Godine 1997. pokrenuo je dnevni list Graanin, koji je kratko izlazio. Od 1998. do 1999. godine pisao je u uruvijinom Dnevnom telegrafu i u nedeljniku Evropljanin. Prialo se da je bio koautor uruvijinog otvorenog pisma Slobodanu Miloeviu 1998. u kome su nabrajane mane tadanjeg reima. Posle su mu vie pamtili to je bio na promociji knjiga Mirjane Markovi. Posle oktobarskih promena (2001 2004) bio je i savetnik za informisanje predsednika srj Vojislava Kotunice. Na kraju je napisao tekst u kome je konstatovao da je Kotunica imao snagu erdapa, ali da ju je sveo na snagu kiljave petrolejke. Kau da je Kotunica, jo na mestu predsednika srj, itajui taj tekst mirkao na nain koji otkriva njegovo neraspoloenje, ali za generalnog direktora rts-a Aleksandar Tijani je izabran 2004. godine, za vreme prve Kotuniine vlade. Drugi mandat na elu rts-a, koji nije zavrio, obeleile su njegove polemike s dva predsednika, s Borisom Tadiem (po njegovom silasku s vlasti) i s aktuelnim predsednikom Tomislavom Nikoliem, koji je pre izbora obeavao da e

ga smeniti, a posle osvajanja vlasti, prilikom gostovanja na rts-u, rekao da je lake smenio svog prethodnika Tadia nego Tijania. Za njegovog prvog mandata obnovljen je tv toranj na Avali. Isti je kao to je bio pre nego to je sruen bombama nato-a 1999. Dok su trajali radovi voleo je da, ne bez njemu svojstvenog narcizma, pria da e insistirati da bude vii za jedan milimetar, koji je nazivao milimetar Aleksandra Tijania. milimetar a.t. kolovan kao novinar tampanih medija u nin-u sedamdesetih, on je odnekuda pokupio znanje o televiziji i u svakoj u kojoj je radio ostavio je jak autorski peat. Bio je jedan od osnivaa Televizije Politika i njen prvi direktor, a od 1994. godine i direktor Karieve bk televizije kojoj je denisao prol. Uestvovao je i u ustanovljavanju Treeg programa Crnogorske televizije. U rts-u, kui od 8000 ljudi koja je u trenutku njegovog stupanja na dunost jo liila na onu ruevinu bombardovane zgrade u Aberdarevoj koja i danas stoji, podigao je novinarski standard ozbiljno uruen devedesetih, bez velikih potresa raiavao nagomilane socijalno-profesionalne probleme i dobijao bitku gledanosti s komercijalnim televizijama, farmama i velikom braom.

14

Iz linog ugla: ta sam rekao studentima

Prva lekcija novinarstva

Tabloidna politika neminovno raa tabloidnu ekonomiju, potom tabloidnu umetnost, onda tabloidno novinarstvo i, konano, tabloidni ivot sa deset sati dnevnog omamljivanja televizijskim programom
Pisao: Aleksandar Tijani

o ste, bre, vi ljudi? ta je vaa generacija? Koja je vaa pesma? Slogan? ta pie na vaem bedu? Kome verujete? emu kliete? Protiv ega ste, za ta jeste? ta menjate? Koje su knjige vae? emu se radujete? Ko su vai budui klasici? Koji je razlog vaeg postojanja? Zato ste na ovom svetu? Zar se mirite sa sudbinom generacije proizvedene u trominutnom aritminom susretu nesrenog spermatozoida i uplakane jajne elije? Kome i ta otplaujete ovakvom sudbinom? Zato su vai dugovi kad ih niste napravili? Zar je u vaoj generaciji e ubio Fidela? Hoete li da generacijski budete prokleti, beznaajni, kusur istorije? Da liite na nas? Zar je pogled na celulit Kim Kardaijan va krajnji horizont? Vai hiperpalevi razvijeni esemesom, va Veliki brat, Pahomije i Preljubnici, medijski natureni idealno-tipski idoli sa istim brojem pajih usana i identinim vimenima, pazarenim sa monotone Ikea police; zar je to sve to generacijski moete? to smete? Ovi posleratni, pre vas, videli su Bitlse, Kenedija, Vijetnam, Muhameda Alija, ezdesetosmu, Vudstok, decu cvea, crnu brau, Branda, pozu 69, Selindera, nau Zlatnu palmu, nobelovca Andria, sletanje na Mesec, Olimpijadu na Jahorini, tranzistor, Bila Gejtsa, tv u boji, Merilin Monro, raunare komodor, Dilana, kraj sssr-a, Zorana Radmilovia, more, Maratonce, ona Konerija, Zvezdu kao prvaka sveta, smrt Tita, daljinski upravlja, kraj aparthejda, nau zlatnu u koarci, Dajia, Konkord, Pikasa, prvi deo Kuma, ce-de, pad Berlinskog zida, Arsena Dedia, otvaranje Kineskog zida, Bugarsku u Evropskoj uniji, pokriveni Hram Svetog Save, graanski rat i raspad Jugoslavije. Vidite li razliku? Zato na nju pristajete? Zato ste, neopisivo mlitavo, pristali da posle prethodne, silicijumske generacije budete mutavi silikonski narataj? Uteno. Za sada. Niste krivci to ste takvi. Niija genetika nije toliko loa. Vas su preparirali. Vi ste eksponati. Zamorii. Najpre, komunizam i dugotrajna tranzicija unite generacijski i pojedinani integritet. Bez integriteta nema linosti. Bez linosti, nema graanske hrabrosti i odgovornosti. Bez graanske hrabrosti i odgovornosti, nema demokratije. Finalno, manjak integriteta i manjak pismenosti daju ovakvo srpsko novinarstvo. Srpsko novinarstvo se onda entuzijastino ukljuuje u dresuru srpskog javnog mnjenja doprinosei atmosferi u kojoj je sve mogue. Ljudi, usled radikalnog gubitka svesti, ak i o linom interesu, veinski pristaju i da Srbija, povremeno, zakljuava kapije iznutra. Pristaju da svoju decu daju drugima

da ih troe kao da im nisu roaci. Pristaju da se od Srbije otima kao da je ve mrtva. Pristaju ili muki ute kad se pomou krupnih drutvenih distorzija i lomova, svakih desetak godina, obavlja prinudna socijalna promocija neukih, neupitanih a poslunih. ta je tu nejasno? Tabloidna politika neminovno raa tabloidnu ekonomiju, potom tabloidnu umetnost, onda tabloidno novinarstvo i, konano, tabloidni ivot sa deset sati dnevnog omamljivanja televizijskim programom. Kakav god da je, da Srbiji nema rtsa, sve erke bile bi kao Stoja a svi sinovi kao zatieni svedoci. Nije sluajnost. To je neiji politiki projekat da se sve u Srbiji svede na vene neproduktivne sukobe i iskonski rat naeg ojia i njihovog sultana Sulejmana. Kismet, valjda. Moete se spasiti samo pojedinano. Talentom ili rmbaenjem, svejedno. Budite bolji od drugih. Bolji od nas. Iskoristite ovaj haos. Proniknite u sutinu drutvenog dirigovanja, opsenarstva, ukidanja svake spontanosti ili sluajnosti. O tome vam glasno ute. Paradoksalno, nikad lake nije bilo napraviti karijeru u medijima. Odvojte sebe od mase pismenou i integritetom. Sve pod uslovom da niste mrzovoljni. I da ste pismeni. I da ne dirate sutinu sistema. Nije lako. Izabrali ste poslednju robovlasniku profesiju na svetu. Uvek zavisite od nekog urednika koji na vama lei sve komplekse svog, takoe, jadnog ivota. Naravno, ima i drugaijih u ovom poslu. Neki su mrtvi. Ubijeni, jer su bili drugaiji. Drugi se tvrdoglavo dre svoje sujete; zbog sebinosti, bolesne elje da se izdvoje, da budu uoeni, pamtljivi, uticajni nemilice ugroavaju mir, ziku sigurnost i nansijsku stabilnost svojih porodica. Da biste razumeli kako funkcioniu stvari o kojima ete pisati, poeljno je bar da ih jasno vidite. Na Balkanu, svako bogatstvo je, uglavnom, plod snalaenja, nevaljalstva, korupcije, Alchajmerove bolesti (ne seam se odakle mi pare) ili dravne milosti. U sreditu obrnute drutvene piramide, koju na glavi dre gubitnici tranzicije i pokojna srednja klasa, funkcionie novac. Veliki. Desno od novca su stranke i drava. U tom delu, gotovo svaka grupacija, tokom mandata, uradi za sebe vie nego za Srbiju. Levo od novca su kola, crkva i mediji. Desni odravaju postojei poredak i strah. Levi proizvode inerciju, drutveni konsenzus te iluziju kretanja ka boljem. Koje tek to nije. Korupcija, ispod koje viri maja, povezuje poput otrovnog brljana sve spratove piramide. Ova ema vai za
31 X 13 VREME REME

15

sva vremena, sva drutva i sve sisteme. Samo je pitanje gustine otrovnog brljana i sposobnosti sistema da sebe odbrani potkresujui, jako povremeno, to ukrasno bilje. Eto, sad znate zato svima ide tano kako nam jeste. Sad znate da vam roditelji nisu krivci. U najgorem sluaju samo su sauesnici. Ili bar svedoci. Ili, slutim, rtve. Nemojte snobovski odbacivati vanost printanih tabloida ili teletabloida za mentalno zdravlje Srbije. Oni skupljaju ubre po Srbiji i stavljaju ga na ekran ili ga uvijaju u papir. Za razliku od mnogih, voleo bih da svaki bogata ima sopstveni tabloid. Naime, urednici tabloida su poteni ljudi. Oni napadaju samo osobe koje su uplaene, tipovane i naruene od gazda. Tek tada, u sveoptem medijskom ratu monih, gde svako svog protivnika cinkari javnosti i policiji, saznaemo sve o svima. Dajte nam jo tabloida, ako mislite dobro Srbiji. U njima je, dakle, istina. Deli po deli, pa sami slaite lego-kocke otkrovenja. A sad klie: novinari nisu umetnici, jo manje istoriari. ta bi neki budui analitiar naeg vremena mogao da sazna o dananjoj Srbiji i nama prouavajui ovdanje novine? ta bi zakljuio o naoj kulturi, ekonomiji, pismenosti? Verovae da smo sekta, pleme koje je radilo sebi o glavi, sve dok nam to nije polo za rukom? Mi smo ate, pisari sadanjosti. Zato, uz retke izuzetke, ivimo u svom vremenu i ieznemo sa njim. Nepovratno, jer tako treba. Neka digne ruku svako od prisutnih koji je uo ne itao, uo za Veselka Teneru. Niko? Dobro. Bio je najbolji novinar svog vremena, sedamdesetih, u velikoj Jugoslaviji. Da vas pitam ko je itao Tirketa, javie se vas desetak. Ima li smisla da vas pitam za Vinavera? Nema? Ne usuujem se da kaem ima li ikoga, da je prisutan, a da je proitao neki moj teksti? Siguran sam da nema, jer bismo se prepoznali po obostranom neadekvatnom izgledu, ponaanju i dizajnu. Zato sam, tokom tri decenije, svoen na izlobeni uzorak jako loeg primera. Zato sam danas ovde. Da vi ne budete ovakvi. Moram da priznam, nalni udarac zadat mi je nedavno. Naime, neopozivo je odbijena moja molba da postanem lan Fejsbuka. Kolege, moda sam vam ovim razgovorom ubrzao sazrevanje. Moda sam vas zaplaio. Ali, nisam vas lagao. Nisam povlaivao. Iskreno, voleo bih da me generacijski demantujete u svakoj tvrdnji. Neki meu vama znam da hoe. Talenat je nesavladiva prirodna sila. Uprkos urednicima, brljanu, obrnutoj piramidi i tranziciji. Ili ete uspeti, ili vas nee biti. Nemojte da budete upadljiva generacija, jer stojite na planini neproitanih knjiga. Hvala vama, hvala Nedi, to ste me pozvali da govorim u koli iji sam student i danas.
(Tekst pripremljen, potom improvizovan i delimino proitan studentima druge godine fpn-a. Autor je novinar)
VREME REME 31 X 13

Foto: Goranka Mati

Poslednji put se pojavio u javnosti 23. oktobra na raspravi o javnim medijskim servisima, nakon to je razmenio nekoliko otvorenih pisama s aktuelnim ministrom informisanja Ivanom Tasovcem. Ta polemika se nije ticala Tijanievog drugog mandata, ija je druga polovina poslednje etvrtine isticala u maju 2014, ve dalekosenijeg pitanja statusa javnog informativnog servisa i medijske krvne slike u Srbiji. Godinu dana pre toga, na Fakultetu politikih nauka (iji sam student i danas) odrao je provokativan govor o tabloidnom duhu vremena koji mnogi nisu hteli da razumeju: Tabloidna politika neminovno raa tabloidnu ekonomiju, potom tabloidnu umetnost, onda tabloidno novinarstvo i, konano, tabloidni ivot sa deset sati dnevnog omamljivanja televizijskim programom (Prva lekcija novinarstva, Vreme, br. 1140, 8. novembar 2012, vidi ovde). Iza sebe je ostavio suprugu, erku Zaru, sina Stefana i dvoje unuadi, to je sigurno vanije od efemernog novinarstva. Kontroverze kroz koje je prolazio pokazuju da je verovao da je novinarstvo ipak vana profesija i da je veoma povezano s duhom vremena i pravcem kojim se jedno drutvo kree. Nije verovao i da hoe da samelje i ljude jake zike konstitucije. U ideolokoj politikoj konfuziji u poslednjih dvadeset godina nalazio se na raznim stranama, ali je na svemu to je radio ostavio lini peat. Stekao je mnogo protivnika, ali, kako je neko rekao, i uvaavanje onih koja ga nisu voleli, a kojih nije bilo malo. Bio je ovek koloritne individualnosti i novinar upeatljivog stila. Njegovim preranim odlaskom srpsko novinarstvo izgubilo je znaajnog, autentinog autora.
MILAN MILOEVI

16

Portret savremenika: Aleksandar Vulin

Politika po principu sve je dozvoljeno

Okruni sud u Kosovskoj Mitrovici izdao je nalog za privoenje Aleksandra Vulina, ministra bez portfelja zaduenog za Kosovo i Metohiju, zbog ranijeg ilegalnog ulaska na Kosovo. Da li e Vulin na Kosovo ipak doi sa potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vuiem, kome je poseta odobrena, znae se u etvrtak 31. oktobra, kada ovaj broj Vremena ve bude u prodaji, ali je put kojim je Vulin stigao do mesta na kome je danas prilino zanimljiv

a poetku karijere Aleksandra Vulina malo ko je mogao da pretpostavi da e on biti prvi srpski politiar koji je dobio sudsku zabranu ulaska na Kosovo, iako je rano uao na politiku pozornicu. Roen 1972. u Novom Sadu, gde je zavrio Pravni fakultet, jo kao osamnaestogodinjak je 1990. godine sa generalom Stevanom Mirkoviem bio jedan od osnivaa Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju (sk-pj). Dugom kosom i hipi stilom izdvajao se u generalskoj partiji, ije proklamovane leviarske ideje je malo ko tada ozbiljno shvatao. Borac za prava radnika i opstanak Jugoslavije delovanje je nastavio u partijama koje su uinile da svaki poten rad na ovim prostorima izgleda besmislen, a svojim trudom svojski doprinele rasturanju zemlje. Uestvovao je 1994. godine u osnivanju Jugoslovenske udruene levice (jul), koju je predvodila Mirjana Markovi, supruga Slobodana Miloevia. U toj partiji, omraenoj ak i meu Miloevievim socijalistima, Vulin je portparol, predsednik Jugoslovenske revolucionarne omladine, ta god to bilo, da bi dogurao do zamenika predsednice stranke. Vatreno je branio sve poteze vlasti, od ratova do sukoba sa demonstrantima na ulicama srpskih gradova, uz objanjenja o pravednoj borbi, to klasnoj, to nacionalnoj. Promocija leviarskih ideja nije ila uz kartelsku prirodu jul-a, u kome su se skupili novobogatai koji su shvatili gde je prava mo, no to Vulinu nije smetalo. Uz politike aktivnosti, pisao je kolumnu u tabloidu Svet, delu medijske imperije Roberta obana. Kolumnu Levo od raja obino je poinjao citatima pesama Donija tulia. oban je kasnije u intervjuu Plejboju rekao da je injenica da

je Vulin, sa kojim je i danas prijatelj, u jul-u bio na visokoj funkciji tada predstavljala izvestan kiobran, neku zatitu... od svih sitnijih, potencijalnih neprijatelja. Mada se govorilo da je ovek od poverenja Mirjane Markovi, Vulin je 1998. podneo ostavku na sve funkcije u jul-u i napustio stranku. U to vreme Naa borba prenela je glasine da je to uinio zbog protivljenja koaliciji sa Srpskim pokretom obnove, ali i ljutnje to je posle republikih izbora morao da prepusti mesto u parlamentu profesoru Vladimiru tambuku, iako je na listi bio bolje plasiran od njega. Od kada se prole godine vratio na veliku politiku scenu, vie puta je izjavio da je jul napustio zato to je ta stranka izneverila svoj program i postala maska za bogatae koji su sedeli u njoj, dodajui da se raziao sa strankom i napustio vlast iz principijelnih razloga, to i nije ba uobiajeno u domaoj politici. S obzirom na to da su Miloevii, sps, jul i pratei saradnici pali sa vlasti 5. oktobra 2000. godine, bie da je Vulin imao dobar politiki instinkt, jer prilikom tog pada nije bio u prvim redovima. Na politiku scenu vratio se 2000, iz potrebe da se suprotstavim onome to je usledilo nakon toga to je Srbija postala plen. Tada je osnovao Partiju demokratske levice (pdl), no ta partija se zajedno sa Demokratskom socijalistikom partijom, jo jednog kontroverznog leviara, Milorada Vuelia, kolektivno utopila 2002. godine u Socijalistiku partiju Srbije (sps). Uz politiku, bavio se i drugim poslovima. Bio je pomonik direktora marketinga u rmi Super pres od 2000. do 2002, direktor marketinga u rmi Color press od 2003. do 2007, zamenik generalnog

direktora Color media internacional od 2007. do 2012, a u izdanju Alan Ford Color media pressa potpisivan je kao recenzent. Sve ove rme pripadaju medijskoj imperiji Roberta obana. Aktivan je bio i u novinarskom svetu. Uz Milorada Vuelia bio je odgovorni urednik i perjanica nedeljnika Peat, kolumnista Pravde, koja se po ariji vezivala za radikale, naroito Aleksandra Vuia. Na Vulinovoj slici uz kolumnu u Pravdi u pozadini se video poster e Gevare. Objavio je i romane Opadanje, Mrak i Lepota, kao i politike studije Polit art, ali kao pisac nije postao preterano zapaen. to se tie politike, u krilu sps-a Vulin je proveo etiri godine, od 2002. do 2006. Bio je meu onima koji su 2003. pokuali da spree hapenje Veselina ljivananina i sukobili se sa policijom, zbog ega je bio i u pritvoru. Kada je meni policija prilikom hapenja ljivananina rekla da se pomerim, ja to nisam uinio. Jesu li pucali gumenim mecima? Jesu. Jesu li me polivali vodom iz mrkova? Jesu. Jesu li me tukli? Jesu. Jesam li se alio zbog toga? Nisam. Ne ide se u revoluciju a da ne dobijete nijedan amar. Ja sam tokom protesta devedesetih jasno pozvao graane da ne napadaju policiju, a policiju da ne reaguje na nain na koji je to inila, i osudio svako nasilje, izjavio je prole godine Vulin. Sa sps-om se raziao 2006. godine posle afere Kofer. Danas kae da je to uinio jer je bio protiv koalicije sa Demokratskom strankom, koja se oseala u vazduhu, iako je imao najvie glasova za potpredsednika stranke. Novu partiju nazvanu Pokret socijalista (ps) osnovao je 2008. sa profesorom Mihajlom Markoviem i jo nekim nezadovoljnim
31 X 13 VREME REME

17

socijalistima iz drugog partijskog ealona, i postao njen predsednik. Kao ideologija ps-a navedeni su socijalizam, nacionalizam, evropeizam, kao politika pozicija levica, a slogan je Odaberi borbu. Ta borba podrazumevala je i borbu protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju. Protivnici su mu bili i bivi politiki saborci, poput Ivice Daia. Posle izbora 2008. izjavio je: sps ima nesreu da su se nakon 18 godina postojanja u njemu skupili nikad manji ljudi, nikad udaljeniji od partijskih ideja. Za njih je socijalna pravda podela plena. To su ljudi koji smatraju da je potpuno opravdano lagati. S obzirom na proklamovana ubeenja, na prvi pogled je mogla iznenaujue zazvuati vest iz novembra 2010. godine da je Pokret socijalista napravio koaliciju sa Srpskom naprednom strankom, Novom Srbijom i Pokretom Snaga Srbije. Em su u sns-u bili oni koji su se tek otcepili od eeljeve stranke, desniari i deklarisani etnici, po deniciji neprijatelji leviara, em je Vulin 2004, dok je jo bio u jatu socijalista, grmeo protiv Bogoljuba Karia, osnivaa Pokreta Snaga Srbije, tvrdei da je Kari jo jedna velika greka sps-a za koju nas svi mogu slobodno kritikovati. Kao i Miroslav Mikovi, kao i Miodrag Kosti, koji je zaradio prve pare u nae vreme. Nije greh biti bogat, jeste obogatiti se na raun drave i naroda. Kad se razgrnu prie o principima, saradnja je logina. Isti injel iznedrio je profesionalne patriote, i leviarske i desniarske, kojima su godine lagodno prolazile na dravnim jaslama, dok su druge prosipanjem krupnih fraza nagovarali da se bore i ginu. Jeste da su se povremeno i sukobljavali, ali neka prijateljstva su ostala. Pominjui svoje prijateljstvo sa Vuiem, Vulin kae da je ono poelo 1993, kada su posle tv duela na Studiju B otili na pie. On je tad bio u srs-u, a ja u Savezu komunista. I tu se nekako ljudski prepoznamo. Razliite ideologije, razliita shvatanja sveta, ali neke ivotne stvari potpuno iste. I ponemo da se druimo. I od tada ni Vui ni ja nismo hteli da izaemo na tv duel. Zato to ne bismo mogli sa strau koju dugujemo svojim partijama da branimo stavove. I nikad, bez obzira na uspone ili padove, to prijateljstvo nismo prekinuli. Prijateljstvo je lako preraslo u saradnju.
VREME REME 31 X 13

Vulin je izmenjao brojne politike oeve, od generala Mirkovia, preko Mirjane Markovi
Mada pominje da je jul napustio i zbog toga to je smatrao da je koalicija sa radikalima neprincipijelna, da je uvek imao problem sa eeljem iju politiku nikad nije mogao da razume ili prihvati, Vulin kae da je, kad su Nikoli i Vui napravili sns, ve sutradan otiao kod njih i rekao da u njemu imaju saveznika. Prelazak u naprednjako jato se isplatio. Posle majskih izbora 2012, sa liste Srpska napredna stranka Tomislav Nikoli Pokrenimo Srbiju Vulin je izabran za odbornika u optini Rakovica i u Skuptini grada Beograda, kao i za narodnog poslanika u Skuptini Srbije. Dodue, morao je da pogazi svoje principe da izbori ne bi smeli da budu stvar matematike, niti da je u politici sve dozvoljeno. U vladi je sa Ivicom Daiem i socijalistima koje je prozivao za raznorazna nedela ak i kada su rezultati izbora objavljeni, ali to je opet zbog dobra drave. Ovo nije vlada ljubavi. Nije ni vlada partija koje imaju istovetne programe. Nije ak ni vlada nacionalnog jedinstva. Ovo je vlada nacionalnog spasa, kae Vulin. Saradnja sa naprednjacima cveta, pa esto deluje da je Vulinova partija u stvari integralni deo sns-a. Na kongresu Pokreta socijalista u Sava centru 24. marta ove godine jedan od gostiju bio je i Aleksandar Vui, koji je izmeu ostalog poruio da e sns uz pomo stranke na ijem je Vulin elu vratiti ponos i dostojanstvo narodu Srbije. Reavanje sudbinskih pitanja zemlje Vulin je nastavio na mestu direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, na koje je izabran u avgustu 2012, sa novim imidom, stalno u crnom odelu nalik na uniformu, uz veito zabrinut i namrgoen izraz lica, primeren tekoj situaciji. Aprila 2013, nakon to je Srbija u Briselu pararala sporazum sa Pritinom, Vulin je najavio ostavku. No, mesec dana kasnije, saopteno je da Vulin ostaje na elu Kancelarije na zahtev Srba sa severa Kosmeta. Nakon rekonstrukcije Vlade postao je ministar bez portfelja zaduen za Kosovo i Metohiju, a uprkos protivljenju briselskom sporazumu postao je predsednik novoformiranog Odbora za njegovu implementaciju. Da se Srbi sa Kosova nisu organizovali i potpisali peticiju (za njegov ostanak u Vladi, prim. nov.), koja me je iskreno dirnula, i da Vui nije traio od mene da prihvatim i glas
VREME REME 31 X 13

19

i Ivice Daia, ali ini se da nijednom nije bio toliko posveen kao sadanjem politikom patronu, Aleksandru Vuiu
tih Srba i vlade, ne bih nastavio to da radim, obrazloio je novo stanje Vulin. Pria oko Vulinove ostavke podsea na 1999. godinu. Tada su radikali, u ijim su redovima bili i Vui i Nikoli, rekli da e napustiti funkcije u Vladi ukoliko se potpie Kumanovski sporazum kojim je prekinuto nato bombardovanje. Reeno uinjeno, ostavke su podnete, no vlada ih nije prihvatila, pa su radikali, zbog dobra Srbije, ostali na poloajima. Zlobni glasovi su tvrdili da su ostanku kumovali i slubeni stanovi elnika radikala iji otkup jo nije bio zavren. Vulin je od poetka politikog delovanja izmenjao brojne politike oeve, od generala Mirkovia, preko Mirjane Markovi i Ivice Daia, ali ini se da nijednom nije bio toliko posveen kao sadanjem politikom patronu, Aleksandru Vuiu. Posveenost kojom brani njegovu misiju voenja Srbije u bolju budunost nije zabeleena na ovim prostorima jo od uspona Slobodana Miloevia. Dodue, u tome se ne razlikuje od velikog broja oboavalaca Vuievog lika i dela. U sadanju vlast se lako uklopio jo jednom osobinom. Deluje kao da se u svaki posao unosi sa strau, mada ta strast uglavnom izgleda kao gluma u kolskoj predstavi, kao kada objanjava da dodeljivanje pozivnog telefonskog broja Kosovu nije priznavanje elementa dravnosti, ve je taj broj alociran. Dok ubeuje Srbe na Kosovu da izau na lokalne izbore na Kosovu 3. novembra i glasaju za dravnu listu, u Vulinovim reima sve prti od istorijskih dana i odluka. Ovo su istorijska vremena. Ovo jeste poetak ili kraj Srbije na Kosovu... Bojkot je izdaja, bojkot jedino odgovara Haimu Taiju; Drava je potpisala Briselski sporazum koji mora biti sproveden. E, od toga kako e biti sproveden zavisie budunost i Srba i Srbije na KiM. Mada tvrdi da nee nikoga da ubeuje, Vulin sve otrije verbalno iba po onima koji ne bi na kosovske izbore i onima koji misle da Graanske inicijative srpske nije jedino reenje. Problem su Srbi koji nee Beograd, koji smatraju da ni Beograd ne treba nita da se pita na Kosovu. Oni su protiv izbora. Oni nee da sluaju Srbiju. Ali su im usta puna Srbije... A te iste ljude niko ne sme da pita odakle im tolika imovina... To su ljudi koji misle da oni bolje znaju ta je dobro za Srbiju nego Vlada Srbije; Ako od drave hoe da dobije posao i kad nema posla, hajde onda, posluaj svoju dravu... Dravu Srbiju mora da volite, ali i da sluate. Na Kosovu se uju glasovi da Vulin kosovske Srbe deli na lojalne i nelojalne, da vodi kampanju samo u ime Graanske inicijative srpske, da otvoreno preti da od naina na koji e glasati zavisi da li e Srbija nastaviti da izdvaja sredstva za Srbe na Kosovu. ta e sve to doneti u kosovskom provizorijumu od ivota, videe se posle 3. novembra. Na pitanje novinara Politike osea li balast poto je njegovo ime u delu javnosti ostalo jedan od simbola devedesetih, Vulin kae: Ma kakav balast? ta sam ja to loe uradio devedesetih? Imao bih balast da sam bio u nekim kriminalnim aktivnostima. Petog oktobra, da sam imao zrno peska na vajcarskom raunu, ja bih robijao do dana dananjeg. Jedina robija koju sam doiveo jeste kad me je hapsio dos zbog uea u demonstracijama. Ne da nema balasta, ve naprotiv. Taj balast bi trebalo pre da oseaju petooktobarci, a ne mi koji smo branili zemlju tih tekih devedesetih. Ma koliko rei o odbrani zemlje iritirale one koji ne misle kao Vulin, iz njegove perspektive i njegovih ondanjih saboraca rezultati prethodnih decenija moda i nisu tako katastrofalni. U svetu neodreene ideologije u kojoj je pomeano sve, od e Gevare do vojvode ujia, veito prisustvo na politikoj sceni, uvek za dobro drave i naroda, bezbedno ratovanje po Skuptini uz ljude sa misijom koji imaju moi i para, mnogi su cv napunili funkcijama i lanstvom u partijama, lagodno preiveli olovne devedesete i tako ive teke dvehiljadite.
MOMIR TURUDI

20

Teke rei i ublaena poniznost

Milan Beko u raljama politike

Sporedan, ali komian detalj u ovoj Vuievoj reakciji prema Daiu, povodom Beka, jeste u tome to je ona lansirana preko izjave predsednika Narodne skuptine Srbije Neboje Stefanovia, koji oigledno ima malo osnovnog posla, pa slui kao portparol stranke gde god to zatreba

ato je Milan Beko, najvei nansijski meetar Srbije i velemajstor uvek pravilne politike orijentacije u protekle dve decenije, u poslednje vreme prinuen da izae iz duboke senke, u kojoj je obavljao sve svoje kljune poslove, i oajniki se, javno, bori za opstanak, na televiziji i putem otvorenih pisama javnosti, i zato je najnoviji, prolonedeljni dvorski zaplet oko jednog njegovog tv intervjua bacio u zasenak sve ostale drutvene dogaaje i izazvao ogroman medijski publicitet? Oni koji smatraju da je odgovor na ova pitanja jednostavan to jest, da je Beko pre pravog trenutka i sa vikom stilskih gura, posvaao vodee lidere vodeih politikih stranaka vladajue koalicije, nisu potpuno u pravu. Jer,

ti lideri su ve bili dobrano posvaani i pre Bekovih tekih rei u emisiji tv Pinka, Teka re (u nedelju, 20. oktobra), pa je teko pretpostaviti da je on u tom razgovoru sa nominalnim urednikom tabloida Informator (gle sluaja), rekao bilo ta to se nije oekivalo da e tu rei i zbog ega je, uostalom, i pozvan na Pink televiziju. Poenta ove prie i nije u nekoliko udvorikih metafora koje je Beko uputio prema novom nacionalnom i reformskom junaku Srbije Aleksandru Vuiu (takve izjave su ve davali i bolji od njega), pa ak ni u njegovom dosta grubo formulisanom pozivu upuenom premijeru Ivici Daiu da se vrati na svoje prirodno mesto (valjda u neki drugitrei red), gde bi i njemu laknulo, to jest

da volan izvrne vlasti prepusti srpskom umaheru, to jest Vuiu, nego je poenta u tome to je Beko, taj navodno hladnokrvni meetarski tehnokrata, ve posle prve Daieve hazarderske reakcije na ove njegove tv prie, preko navodno anonimnog bloga na sajtu sps-a, u kome je Beko nazvan olienjem nesree, uvukao rogove i uputio mu, objektivno reeno, takvo objanjavajue pismo koje se ne moe shvatiti drugaije nego kao izraz tek ublaene poniznosti (za svaki sluaj), prema sps-u kao stranci poznato tolerantne i umerene retorike. neuspeno vaenje U stvari, posle tog otvorenog pisma Daiu, sa naivnim objanjenjima (da se nije alio na njega kao premijera i
31 X 13 VREME REME

21

NEOEKIVANO IZMEU DVE VATRE: Milan Beko i drugovi

Fotograje: Fonet, A. Ani, Fonet

ministra policije, nego na neke usamljene druge grupice u mup-u, koje ga proganjaju), a koji je u meuvremenu pred televizijskim kamerama izjavio da ga je ba briga ta misli Beko; da je dobro to sada sav svet posle dvadeset godina vidi da taj tajkun nije (vie) njihov; te da mu je dosta (Vuievog) stalnog prozivanja, pa ako je vreme za raskid koalicije, onda je kraj dolazimo, moda, i do dalekosenije poente, koja je, mogue, i glavni razlog irokih medijskih odjeka cele ove salonske melodrame. Naime, ak i najgori mediji uvek dobro osete kada je neka krupna gura potroena i uvek su spremni da se pridrue slavlju u ast sloma neke javne linosti, koja je ranije izgledala suvie mona i ohola, suvie bogata i umiljena, mada je u sutini bila ista kao i najvei deo tog lelemudskog pohlepnog udruenja, koje se naziva politika i ekonomska elita Srbije. Kad je Beko u spomenutom pismu zavapio da Dai javno potvrdi da on od njega nikad nije traio zatitu, svi su to razumeli, obrnuto, kao konaan vapaj za zatitom, povodom nekih ranijih zasluga (valjda uinjenih Miloevievom spsu) i istovremeno kao samoopravdavanje
VREME REME 31 X 13

to prelazi na novu stranu (uvek prema najjaem). A kada neko javno povlai re u Srbiji, jasno je da je ve gotov. Ovde nema hepienda. Taj utisak da je Milan Beko napokon stao na trulu dasku, mada su ga oni, koji su veito bili van glavne igre i veito sa nekim slabo skrivenim kompleksom prema uvek ozbiljnom i stalno zamiljenom meetaru, doivljavali kao prepametnog i udotvornog majstora tajanstvenih meunarodnih nansijskih operacija pojaala je i ekspresna Vuieva reakcija, ne na Bekov intervju, nego na Daievo saoptenje, ne u korist Bekovih pohvala, nego protiv Daievog bezobrazluka valjda to se usudio da pripreti Vuiu politikim rastankom i tuom na izborima, kad se ve nema kud na neku drugu stranu. Tako Beko nije uzet ni u deklarativnu zatitu ni sa Vuieve strane, poto se, valjda, polo od pretpostavke da se oni koji su se konkludentno deklarisali kao raspoloiva sledbenika snaga, ni ne moraju braniti kao autonomne linosti. Sporedan, ali komian detalj u ovoj Vuievoj reakciji prema Daiu, povodom Beka, jeste u tome to je ona lansirana preko izjave samog predsednika

Narodne skuptine Srbije Neboje Stefanovia, koji oigledno ima malo osnovnog posla, pa slui kao portparol stranke gde god to zatreba (od Beograda do Beka). ko je iji i vladimir putin Bekovu nevolju u ovom sluaju verovatno uveava i okolnost da je on do sada vie radio sa dananjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikoliem, ne oekujui (kao i veina drugih) da e mali Vui postati ovde kljuni gospodar. No, Nikoli (koga je Beko brino obilazio jo uoi prologodinjih izbora, tokom trajka glau) sve manje mu je, tako se ini, od koristi. Ne toliko zato to je Nikoli moda izolovan (a jo nije) od uticaja meu naprednjacima, nego verovatno vie zbog toga to je ruski sud, jo decembra 2012. godine, zatraio od naeg pravosua da stavi zabranu na raspolaganje i otuenje imovine rmi koje je Beko na neki nain ovde vodio mlekare Imlek, Subotike mlekare, fabrike mineralne vode Knjaz Milo, kompanije Bambi Banat i jo tri rme iz takozvane Dunav hrana grupe, iji je nominalni vlasnik Salford fond zbog toga to sumnja da su sve te rme u stvari u

22

Najuveniji evropski prevrtljivac

Iako mnogi naivni ljudi u Srbiji smatraju da je menjanje tima i kapitena u politici neka vrsta nacionalne izdaje, osim u sluaju ako se ne prelazi kod najjaeg kapitena, to je, kako kau, uvek u interesu majke Srbije, valja ih sve podsetiti da je politikih vrdalama i probitanih udvorica vlasti, i u politici, i u privredi Evrope, tokom istorije, bilo veoma mnogo, a mnogi meu njima bili su i neuporedivo vei majstori od Milana Beka. Evo, samo u najkraem, jednog od najuvenijih primera Benamina Konstana, oca francuskog, a i kontinentalnog liberalizma. Ovaj veliki francuski intelektualac prvo je bio za Napoleona, a zatim mu je bio opozicija i kad je bio na vlasti, i kad je oteran u progonstvo. Do te mere da je, na glas da se Napoleon izvukao iz progonstva na Elbi, napisao uveni lanak u Journal des Debats, sa poznatom reenicom: Ja neu, kukavni begune, da se vuem od jedne vlasti drugoj vlasti. Ipak je Konstan uskoro napustio monarhiste i pomogao Bonaparti da nakratko obnovi vlast, a svoju prevrtljivost je lakonski objasnio: Dvadesetog marta (na dan bekstva Luja xviii iz Pariza), ja sam podigao oi i opazio da je presto iezao, a da je Francuska ostala. Mada Konstan posle Vaterloa vie nije menjao politiku stranu, on se od podsmeha za prevrtljivost branio tako to je objanjavao da je Bonaparti pomagao da ga ne bismo primorali da ostane diktator i da se ponovo vrati u despotizam iz 1812. Kad je napokon pristao da mu novi kralj Luj Filip plati kockarske dugove, on je ipak ostao u opoziciji tom kralju, pa se govorilo: On se prodao, ali se nije predao. Ponavljamo, bilo bi neumesno uporeivati Milana Beka sa Benaminom Konstanom, jer su iza ovog liberala ostali neki i danas uveni slogani: Demokratija je samo jedna re, ako ne znai suverenost individue; Ima jedan deo ljudske linosti koji neophodno ostaje lian i nezavisan. Kad pree preko te linije, drutvo postaje nasilnik, a veina odmetnik, itd. Iza Konstana su ostali rukopisi, ali i iza Beka, ak i ako loe proe sa velikim poslovima, ostae mnogo toga i njemu i njegovoj porodici, ali je teko poverovati da e ponovo biti primljen za sto gde se igraju najskuplje igre. vlasnitvu uvenog ruskog odmetnutog, a sada ve mrtvog tajkuna Borisa Berezovskog. Kako se Nikoli pokazao kao ef Srbije koji se plai da dira u ozbiljne stvari kad su Rusi u pitanju, teko je verovati da u ovom sluaju moe pomoi Milanu Beku kao navodnom agentu zaostavtine Berezovskog u Srbiji. Iako je, jula ove godine, Vii sud u Beogradu prihvatio spomenuti ruski zahtev i doneo reenje o zamrzavanju navedene imovine, to reenje je, navodno, brzo poniteno na Apelacionom sudu jer vlasnitvo zatvorenog fonda, kakav je Salford, nikada nije javno nominovano i on je zaseban poslovni subjekt, koji sa bilo kim moe da zasnuje odnos agenture, pa i da kupuje samo pravo upravljanja, dok vlasnitvo fonda pluta svojim skrivenim putem. A Bekova uloga i u ovom sluaju je ostala mutna, neki smatraju da je u Salfordu imao samo relativno skroman udeo, dok drugi tvrde da je bio samo njegov menader u Srbiji. Jedino to se zna u naim poslovnim krugovima je da je Beko poslednjih meseci na sve strane traio kupca, bar za Knjaza Miloa (a najradije bi prodao sve) ali nije majka rodila junaka koji bi u ovakvoj pravnoj dravi Srbiji sada imao petlje da kupi ono to Putin trai od Nikolia. Drugi veliki problem Milana Beka danas je nekada uspena akvizicija beogradskih Veernjih novosti, koju je, po sumnjivoj prii, izveo, uglavnom, sa parama Stanka Subotia Caneta (pa i nemakog vac-a, kako su oni pokuali da ustvrde, ali nisu uspeli da dokau na sudu), a koja je izvedena sa nekim pravnim felerima, koji se uvek mogu aktuelizovati kada se za to ukae trenutak. Pritom, i ova kompanija izgleda da vie nije toliko protabilna kao to je bila, to verovatno izaziva razoaranje kod itavog crnogorskog nansijskog lobija povezanog sa najviom tamonjom vlau, koji

je celu spomenutu operaciju navodno posmatrao sa simpatijama, a verovatno i pomagao neim vrim. Na stranu, to je Beko, izgleda bez dioptrije za politike nese, posle odlaska Manje Vukotia, na elo lista doveo prilino pohabane antivatikanske patriote iz vremena raspada sfrj, to je danas prilino demodirano, u svetlu trenutne Vuieve proevropske politike. kraj saradnje po pozivu Ipak, svi ti problemi bi moda bili savladivi da je Beko, u kompaniji sa Mikoviem, uspeo na vreme da aktivira poslovno stambeni projekat Grad na vodi, to jest da je uspeo u potpunoj legalizaciji kupovine Luke Beograd. Meutim, tu se zaglibio sa znaajnim mrtvim kapitalom i u meuvremenu se raziao sa Mikoviem, kako je navodno sam izjavio prilikom ovogodinjeg informativnog sasluanja u mup-u. Narod bi rekao, Luka je u poziciji ni sebi, ni svome to je u ekonomiji najskuplje. Jo jednostavnije reeno, Milan Beko se naao u neprihvatljivoj poziciji za jednog meetara, to jest veleposrednika uao je sa znatnim tuim parama u velike poslove, a iz njih ne moe da izae, toboe iz dravnih i meunarodnih razloga, da bi vratio ta je duan i sa velikom pikslom krenuo u neku novu svetliju budunost. Moda su njegovi papiri isti, kako tvrdi kao diplomac Saobraajnog fakulteta koji je bio prinuen da se uz rad obui i za vetog pravnika ali ovde pravni argumenti malo vrede ako ne steknu najviu politiku overu. To je Beku ranije uvek uspevalo da isposluje, pa verovatno ne shvata zato sada ne uspeva. Kao da ne razume da je on za Vuieve pristalice klasni protivnik, ije pare bi trebalo upotrebiti za obnovu srpske slave i veliine. Zapravo, sve do Vuia uspevao je da njegova saradnja sa vodeim politiarima iniem, Miloeviem, Mirom Markovi, Kotunicom, Labusom, Dinkiem i Nikoliem dobije oblik diskretne saradnje po pozivu, to mu se zaista mora priznati kao arobna virtuoznost. Kada se sticajem istorijskog materijalizma naao u poziciji da on sam mora da nudi saveznitvo i trai pomo, u ime pravne drave, arolija je nestala.
DIMITRIJE BOAROV
31 X 13 VREME REME

Obrazovanje za XXI vek

23

Foto: Drako Gagovi

Burna godina za prosvetu

Po svemu do sada najavljenom, iako je tek poela, kolska 2013/14. bie, najblae reeno posebna. Kada je u Srbiji zapoeta reforma polaganja zavrnih ispita za osnovne i srednje kole, najavljeno je da e u ovoj kolskoj godini mala matura dobiti svoj konani oblik. To se, meutim, nee dogoditi, a kako e se stvari dalje odvijati, gotovo da nije mogue predvideti. Takoe, kolska 2013/14. poslednji je rok za veite studente ukoliko ele da okonaju studije po programima po kojima su ih upisali. Mogunost da taj rok bude produen postoji, ali
VREME REME 31 X 13

zahteva zakonske promene. Ima i dobrih vesti. U okviru Tempus programa, Evropska komisija e ove godine nansirati 18 projekata u kojima uestvuju obrazovne institucije iz Srbije. Beogradska kancelarija Tempus programa je objavila da je za ovogodinje projekte odvojeno preko deset miliona evra. Od odobrenih projekata, ak 13 vode univerziteti i visoke kole iz Srbije po emu je naa zemlja meu prve etiri po broju projekata kojima koordiniraju domae institucije. Ispred Srbije su Nemaka, panija i Italija.

24

Obrazovanje za XXI vek

Mala matura

Foto: Drako Gagovi

Lagano i neoptereujue
Otkad je reforma mature zapoeta, sadanji osmaci su pripremani na to da e je polagati na ovaj nain. Prvi probni kombinovani test oni su polagali kada su bili esti razred, a drugi put prole godine, kao sedmaci. Meutim, test oigledno nee izgledati tako

inistar prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Tomislav Jovanovi razreio je u utorak, 29. oktobra, sve dileme koje su do tada postojale u vezi sa nainom na koji e uenici osmog razreda na kraju ove kolske godine polagati malu maturu. Na sednici skuptinskog odbora za obrazovanje rekao je da bi na zavrnom ispitu za osnovce sledee godine osmaci trebalo da polau test iz srpskog ili maternjeg jezika, matematike i testa opteg obrazovanja, odnosno orijentacije. Jovanovi je na sednici skuptinskog odbora za obrazovanje kazao da bi trei test trebalo da lii na pisa test. Trei test je sutinski prilika onim acima koji nisu dobri u matematici i maternjem jeziku da sakupe dodatni broj bodova za upis u eljenu srednju kolu. Trei test, koji je izazvao brojna negodovanja u javnosti, kako kae Jovanovi, po obimu e biti manji od onih iz matematike i maternjeg jezika: Nastojaemo da taj test ne bude zbunjujui, optereujui i prilagodiemo ga uzrastu uenika,

rekao je Jovanovi i dodao da e se ubudue testovi za zavrni ispit tampati u osnovnim kolama, kako bi se smanjila mogunost zloupotrebe. Na sednici skuptinskog odbora za obrazovanje lanovi odbora upoznali su se sa detaljima o tome kako i koliko predmeta e se polagati na maloj maturi. Nacionalni prosvetni savet je poetkom septembra usvojio predlog programa zavrnog ispita, iji je tekst pripremio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i uputio ga ministru prosvete koji daje poslednju re. U oekivanju odluke ministra, koji je prole sedmice odrao sastanak s direktorima kola o predstojeoj maloj maturi, u predlogu nps-a stoji da e na zavrnom ispitu biti tri testa: iz srpskog (maternjeg) jezika, matematike i kombinovanog testa (pitanja iz pet predmeta biologije, geograje, istorije, zike i hemije). Testovi su sastavljeni od neobjavljenih (nepoznatih) pitanja i sadre od 20 do 40 zadataka razliite teine i tipa, navodi se

u predlogu. U meuvremenu, u javnosti je nastala dilema, jer se umesto kombinovanog pominje test opte kulture. Ovu zabunu razreio je ministar Jovanovi na sednici Odbora za obrazovanje: Uiniu sve da pitanja budu maksimalno lagana, neoptereujua, opteg tipa, pitanja koja e pokazati snalaenje uenika, inventivnost, a ne neto to predstavlja zbir podataka koje e da naue samo tada i vie im nisu potrebni, rekao je Tanjugu ministar. Pre toga je na sastanku interresorne radne grupe zaduene za organizaciju zavrnog ispita dogovoreno da e testovi biti distribuirani elektronskim putem do kola gde e se i tampati neposredno pre polaganja ispita. Otkad je uvedena mala matura (od kolske 2010/11. godine), obavezna je za sve osmake, bez obzira na to da li ele da nastave kolovanje. Nije odreen prag znanja koji se mora postii da bi se ispit poloio, dovoljno je izai na test i biti miran, jer jedini nain da uenik padne zavrnu proveru znanja jeste da zbog
31 X 13 VREME REME

25

Pod okriljem EU
Projekat Podrka osiguranju kvaliteta sistema zavrnih ispita na nacionalnom nivou u osnovnom i srednjem obrazovanju nansira Evropska unija, a realizuje konzorcijum koji sainjavaju belgijski ibf International Consulting, slovenaki Nacionalni zavod za kolstvo i Dravni ispitni centar i lokalni partner, kompanija Halifax Consulting. Projekat je poeo u septembru 2010. godine i trajae dve godine. Cilj ovog projekta je podrka razvoju savremenog obrazovnog sistema u Srbiji, koji e ekasnije doprinositi ekonomskom razvoju u skladu sa politikom Evropske unije iznetoj u Lisabonskoj strategiji. Konkretne aktivnosti su usmerene na uspostavljanje i sprovoenje sistema za osiguranje kvaliteta opteg i strunog obrazovanja. Osnovni prioritet je razvoj sistema zavrnih ispita na nacionalnom nivou i jaanje kapaciteta Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja i drugih institucija relevantnih za sprovoenje ovog sistema. Sve projektne aktivnosti grupisane su u etiri komponente: osnovno obrazovanje, srednje opte obrazovanje, srednje struno obrazovanje i nacionalni okvir kvalikacija. Srbija ne moe pohvaliti znaajnijim rezultatima, u grupi od 74 zemlje nalazimo se na 47. mestu, neuee u pisa 2015 za rezultat e imati nedostatak informacija o efektima i rezultatima kakve postie domai obrazovni sistem, ali i podacima kakvo je uopte znanje srednjokolaca iz Srbije. Srbija je za pisa 2015 trebalo da se prijavi krajem 2012. godine, ali to nije uinjeno, a Ministarstvo prosvete je prethodnih dana oecd-u poslalo zahtev, uz molbu da se naoj zemlji izae u susret i omogui uestvovanje u testiranju. Dodatni problem stvorili su i neizmireni dugovi prema oecd-u za 2012. godinu. Oni su, u meuvremenu, izmireni, ali nije obezbeen novac za 2015, a ostao je i dug za neisplaene honorare iz 2012. zaposlenima Instituta za psihologiju, koji su u Srbiji sprovodili istraivanje.
J. G.

ODUSTAJANJE OD REFORME: Osnovci (levo) i ministar prosvete Tomislav Jovanovi

Foto: V. Ani

prepisivanja ili neprimerenog vladanja bude udaljen sa testiranja. Do sada je mala matura bila u prelaznim oblicima, iz godine u godinu smanjivao se broj poznatih zadataka, a uveavao broj nepoznatih. Prvi put kada je uveden, 2011. godine, zavrni ispit nije se razlikovao od onog prethodnih godina. Druga generacija uenika koja je polagala zavrni ispit na kraju kolske 2011/12. polagala je ispit iz maternjeg jezika i matematike, ali uz odreene izmene. Testovi su sadrali 25 odsto potpuno poznatih zadataka, 25 odsto delimino poznatih i 50 odsto zadataka iji su sadraji i reenja potpuno nepoznati. Trea generacija ili generacija 2012/13. trebalo je da polae dva testa, iz srpskog i matematike, ali sa sledeim modikacijama: testovi zavrnog ispita predvieni su sa 25 odsto delimino poznatih zadataka i 75 odsto potpuno nepoznatih zadataka. Poznatih zadataka nije trebalo da bude. No, kao to je javnosti ve dobro poznato, zadaci sa ovog testa provaljeni su, te je on poniten. Pred poetak kolske godine, test je ponovljen (uz veoma slab odziv uenika), ali nije bodovan prilikom upisa u srednje kole. Finalni model male mature trebalo je da bude polagan kolske 2013/14. godine. Ideja je bila da zavrni ispit ima sledeu strukturu i sadraj: na ispitu e se polagati test iz predmeta srpski jezik, odnosno maternji jezik, i matematika, i jedan kombinovani test iz nastavnih predmeta:
VREME REME 31 X 13

istorija, geograja, biologija, zika i hemija. Zastupljenost pojedinanih predmeta u kombinovanom testu (broj ili procenat zadataka) trebalo je da bude strukturirana prema procentu zastupljenosti u nastavnom planu od petog do osmog razreda. Testovi zavrnog ispita trebalo je da se sastoje samo od nepoznatih zadataka. Otkad je reforma mature zapoeta, sadanji osmaci su pripremani na to da e je polagati na ovaj nain. Prvi probni kombinovani test oni su polagali kada su bili esti razred, a drugi put prole godine, kao sedmaci. Meutim, test oigledno nee izgledati tako. Zakon nalae da program zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju donosi ministar, na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta, koji je, dodue, iz drugog pokuaja, dao zeleno svetlo da se ovogodinja matura za osmake realizuje po utvrenom planu: da aci polau maternji jezik, matematiku i kombinovani test iz pet predmeta. S obzirom na to da ministar prosvete najavljuje kako e novi, trei test biti slian pisa testu, valja podsetiti da Srbija, po svemu sudei, nee uestvovati u pisa testiranju 2015. godine. To je potvrdila i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (oecd), koja sprovodi ovo istraivanje i koja uveliko s dravama uesnicama radi na pripremi narednog ciklusa testiranja. Iako se na dosadanjim pisa testovima

26

Obrazovanje za XXI vek

Veiti studenti

Poslednji rok
Oko 8000 studenata koji su fakultete upisali pre 2006, 1. oktobra je zapoelo kolsku godinu u kojoj studiranje moraju da okonaju. Neto dui rok imaju samo studenti medicine. Za to vreme i EU mui muku sa velikim brojem veitih studenata i onih koji od studija odustaju

ko ne diplomiraju do 30. septembra sledee godine, stari akademci izgubie pravo na kolovanje na budetu. Morae da se upiu na nove, bolonjske programe, polau razliku i plate svaki ispit. Za oko 8000 studenata koji su fakultete upisali pre 2006, 1. oktobra je poela kolska godina u kojoj studiranje moraju da okonaju. Neto dui rok imaju samo studenti medicine, koji diplomu mogu da steknu do septembra 2015. Za odluku o eventualnom novom prolongiranju tog roka, bie potrebni vrsti argumenti. Mogunost da se rok za diplomiranje starih generacija studenata ponovo prolongira postoji, ali su za to potrebne odgovarajue izmene Zakona o visokom obrazovanju, ali i ubedljivi argumenti studenata. Za studente kojima je ostao jedan, dva, tri ispita do kraja, mislim da tu nee biti problema i da e drava taj rok hteti da produi. U krajnjem sluaju, mi emo se zaloiti kao studentska organizacija za njih. Dok za veite studente koji su jo na prvoj ili drugoj godini mislimo da nema svrhe vie produavati taj rok, rekao je za Radio-televiziju Srbije Bojan Vojinovi, predsednik Studentske unije Srbije. Dodatnih ispitnih rokova nema. U tom pogledu, fakulteti su zakonski limitirani. Ipak postoje naini da se studentima kojima rok za diplomiranje istie, na neki nain olaka. Smanjenje obima gradiva, mogunost da se promeni ispitiva, dopunski asovi ili polaganje putem testa, olakice su koje bi pomogle onima koji su na korak od diplome. Nadam se da e dekani na svojim fakultetima sprovesti odreene mere da se pomogne studentima kojima ako je ostao samo jedan ili dva ispita da u toku sledee kolske godine i diplomiraju, rekao je Vladimir Bumbairevi, rektor

MODA NIJE KRAJ: Ekonomski fakultet u Beogradu

Foto: Vreme

Univerziteta u Beogradu. Ukoliko do zakonskih promena ne doe, studenti koji do septembra 2014. ne okonaju studije moi e da nastave kolovanje po Bolonji, ali bi u tom sluaju imali mnogo vie ispitnih obaveza. Mogli bi da upiu fakultet koji nije srodan onom koji su studirali ili isti fakultet na drugom univerzitetu. Postoji i mogunost da studije nastave na nekom od privatnih fakulteta. I svakako, studiranje bi morali da nastave o svom troku. Kada je re o proseku trajanja studija u Evropskoj uniji, Evropska komisija nedavno je objavila statistiku prema kojoj previe studenata u eu naputa studije pre zavretka visokokolskog obrazovanja. To je problem irom Unije, budui da je uspeh u visokom kolstvu neophodan za radna mesta, socijalnu pravdu i ekonomski rast. Najuspenije zemlje eu prema stopi zavretka visokokolskog obrazovanja

su Danska, Velika Britanija i Nemaka. U Danskoj, kao najuspenijoj, studije zavri 80 odsto studenata. Najneuspenije zemlje su Italija, Maarska i Poljska, gde najmanji broj studenata zavri studije. U Italiji je to samo 46 odsto studenata. Studenti koji dolaze iz porodica nieg socioekonomskog statusa najee odustaju od studija. Takoe, to su studenti koji nekoga izdravaju, meu njima posebno ene, i koji pokuavaju da usklade obaveze sa studijama. Ipak, u ukupnom zbiru, mukarci ee odustaju od studija nego ene. Oni esto studiraju prirodne ili tehnike fakultete gde je stopa odustajanja najvea. Najpodloniji odustajanju su mukarci iz radnikih porodica i mukarci iz siromanih geografskih podruja. Uspene politike za smanjenje broja studenata koji odustaju od studija, po preporuci Evropske komisije, obuhvataju sledee inioce: priznavanje da su faktori koji dovode do odustajanja od studija prisutni odranije u ivotu i treba ih rano reavati, nansijsku pomo studentima, ciljane dopunske programe, bolji nadzor i praenje odustajanja od studija i zavravanja studija, priznavanje ivotnih vetina koje su studenti ve usvojili i dodatnu akademsku podrku studentima u nepovoljnom poloaju. Evropska komisija ipak napominje da u eu nema doslednih podataka o upisima ili o zavretku studija i odustajanju. Zemlje u razliitoj meri prikupljaju te podatke, pa su takoe potrebni pouzdaniji i uporediviji kvalitativni i kvantitativni podaci o tome koliko je meu studentima koji ne dovedu fakultet do kraja onih koji su odustali i zbog ega. Takoe, smatra ek, Uniji su potrebne zajednike denicije o tome ta tano znai odustajanje od studija, kako bi poreenje podataka meu zemljama bilo ekasnije.
31 X 13 VREME REME

27

Tempus program

Srbija meu prve etiri

Od zemalja Zapadnog Balkana, partnerskog regiona Tempus programa, Srbiji je namenjeno najvie novca, oko sedam miliona godinje, a izuzetak je 2013. godina za koju je planirano 10 miliona evra. Srbija je ove godine meu prve etiri zemlje po broju projekata koje koordiniu domae institucije. Ispred Srbije su Nemaka, panija i Italija

okviru Tempus programa, Evropska komisija e ove godine nansirati 18 projekata u kojima uestvuju obrazovne institucije iz Srbije. Beogradska kancelarija Tempus programa objavila je da je za ovogodinje projekte izdvojeno preko deset miliona evra. Od odobrenih projekata, ak 13 vode univerziteti i visoke kole iz Srbije, to nau zemlju svrstava meu prve etiri zemlje po broju projekata koje koordiniu domae institucije. Ispred Srbije su Nemaka, panija i Italija. Za etvrtak 31. oktobar, u Sveanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu, zakazan je Info dan u okviru komponente Tempus projekata huton (pun naziv: Assisting humans with special needs: Curriculum for Human-Tool interaction Network). huton ima za cilj razvoj interdisciplinarnog i multidisciplinarnog programa i mree za obrazovanje koja e omoguiti optimalno korienje tehnologija radi unapreenja kvaliteta ivota osoba sa posebnim potrebama. Poseban naglasak u projektu je na razvoju novog interdisciplinarnog i multidisciplinarnog programa koji e biti akreditovan na tri univerziteta u Srbiji, a koji vodi ka zvanju master iz oblasti tehnologija za ljude sa posebnim potrebama, formiranju mree za trening u Republici Srbiji u domenu mehatronike u rehabilitaciji i neurorehabilitaciji koja e obezbediti dugotrajnost i kvalitet obrazovanja prema programu koji razvije huton. Takoe, bie organizovan i trening koji e omoguiti bolji radni efekat i stvoriti nove mogunosti zapoljavanja u oblasti zikalne medicine, rehabilitacije i nege ljudi sa posebnim potrebama. Tempus (akronim od Trans-European mobility scheme for university studies)

je program Evropske unije koji pomae reformu i modernizaciju visokog obrazovanja u partnerskim zemljama i jedan je od najstarijih i najuspenijih programa saradnje eu. Cilj je da obrazovni sistemi partnerskih zemalja ostvare nenametnuto prihvatanje trendova razvoja visokog obrazovanja eu koji proistiu iz Lisabonske agende i Bolonjskog procesa. Program nansira projekte u kojima uestvuju institucije visokog obrazovanja iz eu28 i 26 partnerskih zemalja. Partnerske zemlje u Tempus programu su drave Zapadnog Balkana, Istone Evrope, Kavkaskog regiona, Centralne Azije, Severne Afrike i Srednjeg istoka. Od zemalja Zapadnog Balkana, partnerskog regiona Tempus programa, Srbija je zemlja kojoj je namenjeno najvie novca, oko sedam miliona godinje, a izuzetak je ova 2013. godina za koju je planirano 10 miliona evra, rekla je direktorka Tempus kancelarije u Srbiji Marija Filipovi-Oegovi. Ove godine je bilo vie od 100 prijava, to je 50 odsto vie nego u prethodnim konkursnim rokovima kad ih je bilo 50 ili 60, navela je ona i dodala da su visokokolske ustanove iz Srbije meu najuspenijima, zbog ega je Srbija uglavnom trea ili etvrta zemlja po broju odobrenih projekata koje vode visokokolske ustanove, a meu 54 zemlje koje konkuriu. Realizacija projekata trebalo bi da

pone 1. decembra 2013. godine, a teme koje e se obraivati tiu se, izmeu ostalog, unapreenja sistema doktorskih studija u Srbiji, modernizacije studijskih programa u oblasti turizma, jaanja studentskog preduzetnitva i menadmenta inovacija, kao i jaanja kapaciteta u oblasti veterine, poljoprivrede i socijalnih usluga. Znatna sredstva e biti uloena i u internacionalizaciju visokog obrazovanja, s ciljem da se izgrade kapaciteti za prijem veeg broja stranih studenata. U sledeem budetskom periodu Evropske unije, 20142020, program Tempus e biti deo programa Erazmus+ to je novi program eu za saradnju u oblasti obrazovanja, mladih i sporta. Novi program e naslediti tri programa za obrazovanje u kojima je Srbija do sada uestvovala Tempus, Erazmus Mundus i Program za celoivotno uenje, kao i program Mladi u akciji. Inae, prva faza Tempus programa trajala je od 1990. do 1994. Program je ojaan i obnovljen za periode 19941998. i 19982000. a onda ponovo za period 20002006. Uobiajeno je da se ovi periodi programa nazivaju Tempus I, Tempus ii, Tempus ii bis i Tempus iii. Trenutno se odvija Tempus iv faza programa ija je implementacija planirana za period 20072013.
M. RUDI

VREME REME 31 X 13

28

Obrazovanje za XXI vek

Strategije

Region za nauku
Ministri sedam zemalja regiona saglasili su se da e Regionalna istraivako-razvojna strategija za inovacije doprineti poboljanju istraivake osnove i uslova za istraivaku izuzetnost, pospeivanju saradnje nauke i industrije i transfera tehnologije, omoguavanju poslovnih ulaganja u istraivanje i inovacije, kao i osnivanju start-up preduzea, i jaanju upravljake uloge nacionalnih istraivakih i inovacionih politika

petak 25. oktobra u Zagrebu, na sastanku ministara Zapadnog Balkana, usvojena je Regionalna istraivako-razvojna strategija za inovacije. Uvodnu re na ministarskom sastanku, odranom u Hrvatskoj akademiji znanosti i umjetnosti, dao je akademik Zvonko Kusi, predsednik hazu, dok je sastanak sveano otvorio eljko Jovanovi, ministar nauke, obrazovanja i sporta Republike Hrvatske. Organizatori ovog susreta bili su Vlada Republike Hrvatske, Svetska banka, Evropska komisija i Regionalni savet za saradnju. Sastanku su osim ministara regiona prisustvovali i visoki zvaninici ministarstava zaduenih za istraivanje i razvoj zemalja Zapadnog Balkana, visoki predstavnici Evropske komisije, Svetske banke i Saveta za regionalnu saradnju. Deklaracija koja je usvojena na sastanku ministara predvia da drave nastave sa jaanjem kapaciteta, kako bi ispunile obaveze prema Evropskoj uniji u oblasti istraivanja i inovacija i na najbolji nain iskoristile mogunosti koje ona prua. To ukljuuje: ispunjavanje uslova Poglavlja 25 eu, poboljanje apsorpcije sredstava iz programa Horizont 2020 i postepeno ostvarivanje ciljeva u oblasti istraivanja i inovacija postavljenih u Strategiji 2020 Jugoistone Evrope. Ministri regiona saglasili su se da e Strategija na regionalnom nivou doprineti: poboljanju istraivake osnove i uslova za istraivaku izuzetnost, pospeivanju saradnje nauke i industrije i transfera tehnologije, omoguavanju poslovnih ulaganja u istraivanje i inovacije, kao i osnivanju start-up preduzea i jaanju upravljake uloge nacionalnih istraivakih i inovacionih politika.

ZA INOVACIJE: Ministri nauke iz regiona

Foto: Min. nauke CG

Posebna panja bie usmerena na saradnju sa naunom dijasporom i na podrku mladim naunicima i istraivaima, na razvoj mrea izuzetnosti, podrku transfera tehnologije i razvoj start-up preduzea zasnovanih na znanju. Hrvatski ministar prosvete eljko Jovanovi potpisivanje Deklaracije i usvajanje Strategije ocenio je kao najznaajniji trenutak za oblast nauke u novijoj istoriji ovog regiona. Izrada Regionalne strategije inicirana je na sastanku ministara Zapadnog Balkana zaduenih za resor nauke, odranog 24. aprila 2009. godine u Sarajevu. Ministri su na tom sastanku usvojili deklaraciju kojom podravaju regionalnu naunu saradnju i izradu regionalne strategije u ovoj oblasti. Zajedniku izjavu potpisali su ministri Zapadnog Balkana nadleni za nauku i istraivanje, komesar eu za

nauku i istraivanje i predsedavajui Saveta eu iz Republike eke, pod pokroviteljstvom generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju. Evropska komisija (ek) potpisala je u junu 2011. godine sporazum sa Svetskom bankom o pruanju tehnike podrke za izradu Strategije i odobrila sredstva za realizaciju iz viekorisnikih ipa fondova. Projekat izrade Strategije realizovan je od decembra 2011. do oktobra 2013. godine, pod zajednikom koordinacijom Regionalnog saveta za saradnju, Evropske komisije i predstavnika Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije i Srbije. Ovom timu su se pridruili i predstavnici vodeih univerziteta, istraivakih instituta i privrede, koji su se sastajali da bi razmatrali i razvijali Strategiju i odgovarajui akcioni plan za regionalnu saradnju.
31 X 13 VREME REME

29

ZA JAANJE ISTRAIVAKIH KAPACITETA: Ministarska konferencija u Zagrebu

FOTO: Min. nauke CG

Strategija ima za cilj jaanje istraivakih kapaciteta u regionu, unapreenje regionalne saradnje, podsticanje saradnje sa privrednim sektorom, pronalaenje mogunosti nansiranja istraivanja i razvoja iz ema nansiranja eu i drugih eksternih izvora i pomo u integraciji regiona u Evropski istraivaki prostor (era) i Inovativnu uniju. Regionalna strategija istraivanja i razvoja za inovacije koju je potpisalo sedam ministara nauke predvia da se u sledeih sedam godina za istraivanje i nauku iz evropskih fondova povue 200 miliona evra. Domain skupa, hrvatski ministar nauke, obrazovanja i sporta eljko Jovanovi, rekao je da su ciljevi projekta vea konkurentnost, ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta. On je najavio da e se u sledeih sedam godina zajednikim nastupom prema fondovima Evropske unije udvostruiti ulaganja u znanost u dravama regiona. Mislim da e to biti nain kako emo osigurati da znanost, obrazovanje i istraivanje osiguraju bolje uvjete ivota u zemljama regije, kazao je Jovanovi. Ministar nauke Bosne i Hercegovine Sredoje Novi rekao je da je dan potpisivanja Deklaracije znaajan za Bosnu i Hercegovinu, koja vrsto podrava put prema Evropskoj uniji: Kod ove deklaracije je karakteristika da je Bosna i Hercegovina postigla puni konsenzus i to smo duboko uvjereni da e implementacija ovog dokumenta sigurno biti provedena, konstatovao je Novi.
VREME REME 31 X 13

Jedan od naina da se borimo s izazovima jeste da se udruujemo, poruila je posle potpisivanja crnogorska ministarka nauke Sanja Vlahovi: Zato je ovaj oblik saradnje sigurno jedan dobar instrument i put barem kako ga Crna Gora vidi prema prevazilaenju izazova koji nas zajedniki tite. Srpski ministar prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Tomislav Jovanovi rekao je da je potpisivanjem Deklaracije dat nemerljiv doprinos nauci u Srbiji: Dananja deklaracija predstavlja potvrdu svima onima koji sada rade sa znaajno malim sredstvima koje drave ulae u nauku da se imalo za ta boriti, ocenio je Jovanovi. Sastanak ministara Zapadnog Balkana bio je prilika i za niz bilateralnih susreta sa ministrima zemalja regiona, sa kojima Crna Gora ima potpisane bilateralne sporazume, i to s Hrvatskom, Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Albanijom. Obrazovanje i nauka moraju biti mostovi meu susedima, zajednika je poruka iz Zagreba sa potpisivanja sedmogodinjeg projekta regionalne strategije istraivanja i razvoja za inovacije sedam zemalja jugoistoka Evrope od Hrvatske do Albanije. Uz ve navedene ministre, Strategiju su potpisali i ministri nauke Lindita Nikola iz Albanije, Rame Buja s Kosova i Spiro Ristovski iz Makedonije. Ve je dogovoreno da e sedite ove inicijative biti u Zagrebu, a da e predsedavati ministar nauke iz Srbije.

Hrvatski i srpski ministri nauke i obrazovanja osvrnuli su se i na temu hrvatskih udbenika istorije, za koje je, prilikom susreta sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipoviem, predsednik Srbije Tomislav Nikoli rekao da Srbe tretiraju kao okupatore i etnike, na ta mu je hrvatski ministar eljko Jovanovi odgovorio da lae i poslao mu komplet udbenika kako bi ga razuverio. Isti takav komplet poslao je i svom srpskom kolegi, ministru prosvete i nauke Tomislavu Jovanoviu. Odgovora od Nikolia jo nema, jer on tek treba proitati udbenike, rekao je hrvatski ministar Jovanovi: Vjerujem da e gospodin Nikoli, kada proita dio udbenika koji se tie povijesti, vidjeti da su nai udbenici utemeljeni na injenicama, na istini. Jer uporno ponavljamo i kolega Tomislav Jovanovi i ja neke razlike koje imamo trebaju nas spajati, a ako elimo da u budunosti ivimo svi bolje i kvalitetnije, onda uvijek u prvom planu mora biti argument rijei, a ne argument sile, konstatovao je hrvatski ministar. Srpski ministar Jovanovi je svoj komplet proitao i nema primedbi, a to se Nikolieve izjave tie, on je izjavio da je to moda bilo pitanje izvora. Ono to sam ja uspeo da vidim a to je poklon od kolege Jovanovia tu nema nieg spornog! Ja sam ubeen da je predsednik Nikoli dobio jedne podatke, a ja imam potpuno drugaije podatke. I mislim da kada se predsednik Nikoli uveri u to da e izneti podatke koji su merodavni i relevantni, zakljuio je Tomislav Jovanovi.

30

Obrazovanje za XXI vek

900 inenjera, to je manje nego prethodnih godina. to se tie naih diplomaca, mladih generacija, to ide zaista ohrabrujuim putanjama. Drastino se smanjio odliv te dece put inostranstva i ovde dobijaju posao posle nekih dva do tri meseca traenja i ekanja. Svi hoe mlade inenjere, niko ne bi hteo inenjera mojih godina, kae dekan Mainskog fakulteta Milorad Milovanevi. Prorektor Univerziteta u Beogradu Miodrag Popovi rekao je da je poslednjih desetak godina, s obzirom na propast mainske industrije, i Mainski fakultet bio u krizi, ali je u poslednjih nekoliko godina uz veliki napor kolektiva izmenio svoje studijske programe i osavremenio ih.

Studije slovenskih jezika u Pritini

Na Univerzitetu u Pritini od sledee godine bie otvoreno odeljenje za studije slovenskih jezika. Zamenik ministra obrazovanja Kosova Nehat Mustafa kazao je za Radio Slobodna Evropa da se o ovoj inicijativi razgovaralo sa predstavnicima Hrvatske, Slovenije i Makedonije, dok se oekuje da e se sa zvaninicima Srbije na tu temu razgovarati tokom razgovora u Briselu. Na je stav da uprkos tome to postoji Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici na srpskom jeziku, i u okviru Univerziteta u Pritini Srbima sa Kosova treba ponuditi mogunosti da studiraju, rekao je on i dodao da tek treba da bude odlueno da li e se odeljenje zvati departman za balkanske ili za slovenske jezike. Mustafa je dodao da je jedan broj intelektualaca iz Srbije pokazao interesovanje za otvaranje odeljenja za studije na srpskom i da su u vezi s tim kontaktirali s kosovskim Ministarstvom obrazovanja. Rektor Univerziteta u Pritini Ibrahim Gai izjavio je da je sve spremno za otvaranje odseka za balkanistiku u okviru tamonjeg Filolokog fakulteta, ali je takoe naveo da za to ne postoje interesovanje i spremnost predstavnika Srba sa Kosova. Preko predstavnika srpske zajednice u institucijama, zatraio sam da mi se zakae sastanak, ne govorim o severu, ve u drugim optinama gde ivi srpska zajednica, da razgovaram sa intelektualcima i studentima na ovu temu, ali nisam dobio odgovor, rekao je Gai.

Foto: BETAPHOTO

U Petnici ugroeni i programi za 2014.

Programi za 2014. godinu u Istraivakoj stanici Petnica bie ugroeni ukoliko Ministarstvo prosvete ne odredi barem rok u kom e uplatiti novac Petnici. U Petnici s nestrpljenjem ekaju sednicu skuptinskog Odbora za obrazovanje, zakazanu za 29. oktobar, kada bi nadleni iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja trebalo da ponude makar rok u kojem e uplatiti planiranih 28 miliona dinara neophodnih za osnovno funkcionisanje Istraivake stanice. Ministarstvo je na potezu jer je od Vlade Srbije dobilo novac namenjen Petnici. Ovo nije prvi put da se novac uplaen odreenom korisniku preusmeri negde drugde umesto onome kome je Vlada odredila. Ministar Tomislav Jovanovi je prole nedelje najavio da e novac biti uplaen, a sada oekujemo da ujemo i kada e se to desiti, rekao je za Blic Vigor Maji, direktor Petnice. Maji napominje da je u Petnicu stigla manja grupa istraivaa, ali da je veina jesenjih seminara otkazana. Ukoliko novac koji nam je odreen ne bude uplaen, to e ugroziti i sistem prijavljivanja talentovanih aka za narednu godinu, jer nemamo novca za tampanje materijala neophodnih za prijave. U tom sluaju, sve prijave emo morati da primamo iskljuivo elektronskim putem, ali to e automatski iskljuiti talentovane uenike iz kola u unutranjosti, koji jo nemaju mogunosti da se onlajn prijavljuju, navodi Maji.

Mainski ponovo u modi

Vie kandidata nego slobodnih mesta bilo je, posle dueg vremena, ove godine na Mainskom fakultetu u Beogradu. Bez posla je trenutno oko 900 inenjera, to je manje nego prethodnih godina, prenose beogradski mediji. Na studijama je sve vie devojaka, a nastava se obavlja i na srpskom i na engleskom jeziku. Trenutno je 65 stranaca, a jo stotinu bi trebalo da im se pridrui tokom novembra. Saradnik u nastavi Mainskog fakulteta Kristina Vlajkovi rekla je da se dosta vodi rauna o studentima, koji su maksimalno povlaeni na tom fakultetu. Mislim da imaju sjajne uslove da budu sjajni inenjeri i nadam se da e generacije koje mi odkolujemo ovde moi da uspeju, kae Vlajkovieva. Fakultet ima i dve meunarodne akreditacije nemake referentne agencije i Britanskog kraljevskog drutva inenjera brodogradnje. Bez posla je trenutno oko

Prilog Obrazovanje za 21. vek je specijalno izdanje nedeljnika Vreme; br. 45; oktobar 2013; Ureuje: Jovana Gligorijevi, Fotograje: Vreme. Projekat je realizovan uz podrku Fondacije za otvoreno drutvo

31 X 13 VREME REME

Intervju: prof. dr Rajko Hrvaevi, generalni direktor kompanije FMC Srbija

31

Da pacijent ima pravo izbora

Nai dijalizni centri su u poslednje tri godine na prvom mestu u Evropi po kvalitetu tretmana, a nemamo mogunost da leimo pacijente u onoj meri u kojoj bismo mogli

rajem septembra, u Tehnolokom parku u Vrcu, kompanija Fresenius Medical Care (fmc) poela je gradnju fabrike za proizvodnju opreme za dijalizu. Fabrika e se prostirati na 15.500 kvadratnih metara, ukupna vrednost investicije je oko 16,4 miliona evra, a kada fabrika dostigne pun kapacitet, upoljavae 1150 novih radnika. Prvi razlog je tradicija, objanjava prof. dr Rajko Hrvaevi za Vreme razloge zbog kojih je nemaka kompanija odluila da ba u Srbiji gradi novu fabriku, a ne negde u okolnim zemljama regiona. Saradnja Srbije sa Fresenius grupom datira jo iz 1979. godine, a ve 1982. godine je krenula proizvodnja u Srbiji. Drugi razlog proizilazi iz prvog na osnovu tog dugogodinjeg iskustva pokazalo se da Srbija raspolae vrhunskim ljudskim resursima. Trei razlog je to Srbija, po mom dubokom ubeenju, sa svojom pozicijom inklinira prema nekome ko bi mogao biti vodea zemlja u ekonomskom i svakom drugom smislu u ovom regionu, kae prof. dr Hrvaevi, generalni direktor kompanije Fresenius Medical Care Srbija. VREME: Koja oprema e se proizvoditi u novoj fabrici? RAJKO HRVAEVI: Proizvodie se to i do sada dijalizatori, arterio-venske (av) linije, rastvori za dijalizu samo u veoj koliini i sa novim tehnologijama, a bie i dodatnih proizvoda poput kasetnih sistema, to je neto najsavremenije to se pojavilo na tritu hemodijalize. Ogromni deo materijala koji e se proizvoditi bie izvozno orijentisan. Mi smo ve u 2013. godini od nae ukupne proizvodnje izvozili 67 odsto, a nakon poetka rada fabrike izvoz e biti udvostruen 150.000 pacijenata u svetu bie snabdevano naim av linijama, praktino emo postati vodei proizvoa av linija u svetu. Jo jedan deo nae aktivnosti u vezi je sa pruanjem usluga dijalize. Fresenius je vodei provajder tih usluga, u tim centrima se dijalizira 250.000 pacijenata,

a to je jedna petina od ukupne dijalizne populacije u svetu. Da li se time bavite i u Srbiji? Od 2008. godine, zahvaljujui podrci naeg principala i dravnih institucija, odluili smo da uemo i u taj segment biznisa, tako da smo otvorili pet dijaliznih centara, po jedan u Novom Sadu i Niu, i tri u Beogradu. Re je o centrima opremljenim najsavremenijom tehnologijom, i uz iskljuivu upotrebu najsavremenijeg oblika hemodijalize, hemodijaltracije, za koju su studije pokazale da ne samo da pacijentima obezbeuje vei

kvalitet ivota nego i due preivljavanje. Stopa smrtnosti je i do 30 odsto manja ako se pacijent lei hemodijaltracijom. Za razliku od nas, gde se iskljuivo primenjuje ova metoda, u dravnim centrima je samo 20 odsto pacijenata na toj savremenoj dijalizi. Naalost, bili smo skoro prisiljeni da dva od tih pet centara zatvorimo, zbog, kako kau, nedostatka pacijenata. Vano je znati da se primenom ove metode mogu ostvariti i znaajne ekonomske utede jer je broj komplikacija koje zahtevaju dodatni tretman i nansijska sredstva kod primene ove terapije znaajno manji. Ono to je za nas kao kompaniju bilo najdrastinije i najbolnije jeste zatvaranje najsavremenijeg dijaliznog centra u Evropi i prve grinld investicije Nemake u srpskom zdravstvu centra u Niu. Centar je radio sa vrlo malim brojem pacijenata i ubrzo je u potpunosti zatvoren

uz obrazloenje da je kapacitet u kc Ni dovoljan, iako se tamo pacijenti dijaliziraju u tri smene i vikendom, to svakako negativno utie na kvalitet dijalize i ivota pacijenata. Kako sistem prijema pacijenata u vae dijalizne centre funkcionie? U privatnim dijaliznim centrima, u skladu sa Odlukom i Ugovorom sa rfzo-om, lee se samo pacijenti koji nemaju mesto u dravnim centrima. Mi ne moemo dobiti pacijenta ako postoji slobodno mesto u dravnom centru. Pacijent po zakonu ima pravo da bira ustanovu u kojoj e se leiti, ali mu je to pravo oigledno uskraeno iz nekih nepoznatih razloga, tim pre to smo mi u razgovoru sa relevantnim dravnim institucijama Ministarstvom zdravlja i rfzo-om nudili da cena nae, najsavremenije dijalize bude ista kao cena foto: A. Ani dijalize u dravnim centrima. I nismo naili na razumevanje zatvorili smo centar u Niu, zatvorili smo jedan centar u Beogradu, jer je veliki broj pacijenata upuen na leenje u Lazarevac to je takoe Beograd, pa poto ima mesta u Lazarevcu, onda su upueni tamo. Iako svi kau da je to jedna drastina i nepotrebna odluka, ona je i dalje na snazi. Ipak, nadamo se da emo kroz razgovore sa institucijama i te probleme polako reavati. Mi ne traimo od drave da nam odlukom dodeli neki broj pacijenata, mi samo traimo da se pacijentima da pravo da oni biraju gde e se leiti, a mi smo spremni da se za pacijenta borimo iskljuivo kvalitetom leenja i prihvatljivom cenom tretmana. U takvoj situaciji, pored ve uloenih devet miliona evra u ovaj biznis, naa kompanija bi bila spremna za dodatna ulaganja.
R. MARKOVI

VREME REME 31 X 13

32

Plaenje i hrabrenje naroda

Genetska paranoja
Jedino Benin, Zambija i Srbija potpuno zabranjuju genetski modikovane organizme kako za ljudsku tako i za stonu ishranu, njihov promet, uzgajanje i proizvodnju

ovi zakon o genetski modikovanim organizmima o kojem se, evo, ve nedeljama preklapa i naklapa, u stvari i nije nov ve smo ga imali: donesen je jo 2001. godine, dopunjen 2005. i identian je ovom koji se sad najavljuje. Jedina razlika izmeu onda i sad je podela uloga: onda su, naime, najvei protivnici tog zakona bili ovi koji ga sad predlau, a izglasali su ga isti ovi koji su sad protiv, uz prikljuenija u meuvremenu izniklih partijica i organizacijica kojima su srbstvo, ziko i duhovno zdravlje naroda, razotkrivanje zavera protiv tog istog naroda i ukazivanje na izdajstvo izroda koji zemlju vode, jedini motivi za drutveno-politiki angaman. Tim dopisivanjem 2005. godine, tretman genetski modikovanih organizama (gmo) uzgajanje i promet samo je upodobljen evropskom zakonodavstvu: nita nije apriori zabranjeno, ali je stavljeno u reim dozvola, kao uostalom i sve drugo seme i hrana za svaki sluaj ponaosob razmatralo je ovlaeno telo, u ovom sluaju Savet za bioloku sigurnost, koje je donosilo konanu odluku, moe ili ne moe. Neka ostane zabeleeno: samo jedna dozvola je izdata i to za nekoliko strukova kukuruza u zatvorenom prostoru za nauno istraivanje. Svi ostali zahtevi su odbijeni. Jedino to je imalo prolaz jeste gm sojina sama. Kako god, donoenje ovog zakona bio je dovoljan razlog da se digne dreka do neba: otrov u tanjiru, sluge Zapada, plaenici multinacionalnih kompanija, izdajnici... Tadanja ministarka poljoprivrede Ivana Duli Markovi svakodnevno je verbalno kamenovana, vuena kroz blato jer, eto, truje nau decu, a kad se zapoelo sa unitavanjem nelegalnih zasada, opet je dobila isto, jer time, kao, unitava srpskog seljaka-domaina. Ovaj zakon stavljen je van snage 2009. godine i proglaen je moratorijum na uzgoj, ali i na promet genetski

modikovanih organizama, uz klauzulu da ako neki proizvod sadri manje od 0,9 odsto toga neega genetski modikovanog, to se ne broji. Zbog ovog poslednjeg, da ako je mala genetska modikacija kao da je nema, odmah po usvajanju zakona oglasio se Savet za bioloku sigurnost i upozorio da se pod krinkom moratorijuma u stvari gm proizvodima vrata irom otvaraju. Bez efekta. nauno i politiko delo Cela pria se sad ponavlja: opet plaenici, opet trovai, ali i prevrtai. Protivnici izmene zakona, mada bi upristojavanje bilo bolji izraz, zameraju aktuelnom ministru poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva dr Draganu Glamoiu da je naprasno promenio miljenje: pre osam godina je u jednom autorskom tekstu iskazao zabrinutost zbog nedovoljno ispitanih efekata genetski modikovane hrane na zdravlje ivotinja i ljudi i zaloio se za tada ve najavljivan moratorijum, a sad je okrenuo plou. Pitamo ministra Glamoia kako je mogue da jedan naunik tako drastino promeni svoj stav. Kad je dokazana bezbednost gmo i kad je gm hrana prestala da predstavlja ekonomski i socijalni rizik za nae farmere?, insistiraju Zeleni uz sasluenje Dveri. Inae, re je o tekstu trojice autora (Glamoi je jedan od njih) Genetiki modikovane biljke u ishrani ivotinja da ili ne?, objavljenom u asopisu Savremena poljoprivreda (vol. 55 3-4, str. 81-86). U tekstu su izneti rezultati nekih istraivanja po kojima je kao neprikladan za ishranu ivotinja oznaen tzv. Bt kukuruz, koji je ve tad bio na crnoj listi u mnogim zemljama sveta, a da kad je re o gm soji, odnosno sami za ishranu ivotinja nije dokazana tetnost, kako za ivotinje tako i za ljude. Ipak, u zakljuku se navodi da za iru primenu genetski modikovanih biljaka u ishrani domaih ivotinja, neophodna su daleko opsenija fundamentalna istraivanja,

koja e predstavljati garanciju i zatitu zdravlja domaih ivotinja i ljudi, te da je dotle neminovno zavesti moratorijum na sva istraivanja vezana za genetski inenjering i dalju primenu ovako modikovanih biljaka i organizama u ishrani domaih ivotinja. Koga zanimaju detalji, ceo tekst moe da nae na sajtu ovog asopisa. Iskreno: ta poslednja reenica odudara od svega prethodno napisanog. Zato je i ona napisana, samo Glamoi moe da kae. S obzirom na veoma brz i dinamian napredak savremene nauke i biotehnologije, kao i obilje novih naunih istraivanja u ovoj oblasti, podaci kojima danas raspolaem, sa naih njiva, iz prodavnica, a istovremeno i informacije o ureenju ove materije iz eu koja pre svega vodi rauna o zatiti svojih graana, uveravaju me da moratorijum ne bi bio
31 X 13 VREME REME

33

STRAH: ta jedemo u hrani

reguliemo u skladu sa standardima koji vae u eu i naem okruenju. Prva genetska modikacija biljke napravljena je u Americi poetkom osamdesetih; krajem te decenije bio je obavljen i prvi eksperiment u polju, a ve sredinom devedesetih uvedene su u komercijalnu proizvodnju. Zbog kost beneta, narodskim jezikom reeno je inije proizvodnje, vie od treine povrina u svetu danas je zasejano genetski modikovanom sojom, najvie u sad, Argentini, Brazilu i Kini. Uzgajanje genetski modikovanih ratarskih kultura opravdana je tamo gde ima obradivog zemljita napretek u odnosu na broj poljoprivrednika, gde mali broj radnika obrauje velike povrine, naravno uz pomo adekvatne mehanizacije. Naime, genetska otpornost ovih biljaka na totalni herbicid pojednostavljuje proizvodnju sa manje prolaza mehanizacije ostvaruje se ista njiva, time i zadovoljavaju prinos, istina nita bolji od prinosa u klasinoj obradi/zatiti useva, ali sa manje ulaganja. seenje uiju za krpljenje... Sa druge strane, tamo gde vika zemljita nema, gde je prosena parcela daleko manja nego u zemljama sa obiljem poljoprivrednog zemljita, nestaje svaka prednost koju genetska modikacija donosi. U naim parama gledano, uz-

Neznanje
injenica je da se o posledicama korienja gmo u ljudskoj ishrani nedovoljno zna, a neznanje je uvek izvor straha. Ne treba, meutim, zaboraviti da, zahvaljujui biljkama koje su sa jednog podneblja zapaene na drugom paradajz, krompir i kukuruz, na primer mi danas nismo gladni. Neke od tih biljaka su dugo smatrane otrovnim da bi se kasnije pokazale kao vrlo korisne. Vrlo esto se, takoe, pominje mogunost da gen vetaki ugraen u biljku moe izazvati mutaciju ljudskog genoma, odnosno postavlja se pitanje da li je novi genetski materijal unesen na ovakav nain stabilno integrisan u genom biljke, ili moda postoji mogunost da on, ve nekako, bude iupan i pone slobodno da vrlja i da doe do razmene tog materijala sa, recimo, mikroorganizmima. dobro reenje, jer je neodriv, odgovara Glamoi. On dodaje da bi potpuni moratorijum na gmo znaio i zabranu korienja genetski modikovanih bakterija, koje se koriste u proizvodnji velikog broja lekova za humanu i veterinarsku medicinu i da to niko odgovoran ne moe da uradi. Najbolje to u ovom trenutku moemo da uradimo jeste da ovu oblast
VREME REME 31 X 13

gajanje gm soje recimo, je inije je od one obine za svega nekoliko hiljada dinara po hektaru. Postizanje dobrog prinosa sa manje ulaganja zvui primamljivo, te nije udo to su se gm usevi naglo proirili. Meutim, ta manja ulaganja poveala su ukupnu proizvodnju, ponuda je porasla a cene su, logino, pale, tako da farmeri

koji su to seme posejali, na srednji rok gledano, nisu postigli naroit nansijski efekat: od celog projekta vajdu je video samo proizvoa semena, vlasnici patentnih prava, dve amerike kompanije. Otud i otpor, pre svega razvijenih evropskih zemalja, primeni te naizgled revolucionarne tehnologije, ne zbog toga to je modikovani usev (eventualno) tetan, ve zato to zaostaju u genetskom inenjeringu za svojim severnoatlantskim partnerom. Rezultat tog otpora je via cena nemodifikovanog ratarskog proizvoda od modikovanog. Nije dakle pitanje da li su genetski modikovane ratarske kulture tetne ili korisne, jer to ionako niko sa sigurnou ne zna, ve je pitanje kojom kulturom moe da se ostvari vea dobit. U veini evropskih zemalja, ne samo lanica Unije ve i onih koje to nisu, na osnovu direktive Evropske komisije 2001/18/ec, proizvodi koji sadre ili se sastoje od gmo a koji se uvode u ivotnu sredinu ili iznose na trite, obavezno moraju da prou proces kontrole i procene eventualnih rizika, kako po zdravlje ljudi i ivotinja tako i po ivotnu sredinu. Sistem kontrole ukljuuje i potrebu da se hrana koja sadri gmo odvoji od one koja ne sadri gmo, kao i da se jasno oznai. Granica za obeleavanje je onih 0,9 odsto, ali ne i za proceduru provere i verikacije ega ima unutra. Postojei Zakon o genetski modifikovanim organizmima nije bezbedan i neophodna je njegova izmena, tvrdi dr Aleksandar Tarasjev, predsednik Strunog saveta za bioloku sigurnost. Neophodno je podizanje nivoa zatite ljudi i ivotne sredine i ponovno uspostavljanje sistema bioloke sigurnosti, za ta je neophodna promena zakona o gmo. Predsednik Udruenja agrarnih ekonomista prof. dr Miladin evarli kae da e Vlada pogreiti ako bude donosila odluku za ili protiv gmo samo na osnovu stavova genetiara, jer to nije pitanje samo genetike nego i prehrambene bezbednosti zemlje i njenog ekonomskog porobljavanja. To e naneti tetu naoj poljoprivredi, jer za toliki deo nai proizvoai nee imati plasman na sopstvenom tritu, a izgubiemo i marketinku prepoznatljivost da je Srbija zemlja bez gmo.
ZORAN MAJDIN

34

Intervju: Branko Trkulja, direktor kompanije Farley Investors

Ima nade za graevinarstvo

Srpski graevinari su se potvrivali na najkompleksnijim, najzahtevnijim projektima irom sveta, tamo gde drugi nisu hteli niti da konkuriu, u najsloenijim uslovima, i taj ugled nas i danas prati u svetu. Kao radno ekstenzivna delatnost, graevinarstvo zasluuje status strateki vane privredne grane zbog svog potencijala u reavanju nagomilanih socijalnih problema i, vezano za ovaj potencijal, u reavanju problema neravnomerne regionalne razvijenosti

ako se esto konstatuje da su graevinarstvo i srpsko trite nekretnina kliniki mrtvi, deluje da se svako malo otkrije novo duplo dno, te da jedna od najvanijih industrijskih grana i dalje nezadrivo tone. U prilog tome govori i najnovija lista Svetske banke Doing business, na kojoj e Srbija ponovo biti meu poslednjima na svetu kada je re o brzini izdavanja graevinskih dozvola. Slinu poruku alje i nova Bela knjiga Saveta stranih investitora (fic), prema kojoj u oblasti graevinarstva nije bilo napretka u poslednjih godinu dana. Stratezi privrednog oporavka Srbije kao da su zaboravili na graevinarstvo. Sluamo da su prioriteti u razvoju poljoprivreda, energetika, infrastruktura i it sektor. Zaboravlja se da smo dobar ugled na meunarodnom tritu sticali, poev od ranih 70-ih godina prolog veka, najvie zahvaljujui graevinskim projektima. I danas su trita mnogih zemalja u razvoju otvorena naim graevinarima zahvaljujui uspeno zavrenim projektima i steenom dobrom ugledu, kae u razgovoru za Vreme Branko Trkulja, direktor kompanije Farley Investors. Dok smo u industrijskim delatnostima bili, u dugom vremenskom periodu, oslonjeni na trite biveg sssr i, u sistemu klirinkog plaanja, poprilino izolovani i zatieni od zakona slobodnog trita, nai graevinari su vodili mukotrpnu borbu sa otrom konkurencijom na otvorenim tritima irom sveta. Posledice takvog rada su danas oigledne u industrijskim delatnostima izgubili smo konkurentnost i bez direktnih stranih ulaganja i neposredne organizacije i upravljanja od strane inostranih investitora, ne moemo se nositi sa konkurencijom na globalnom

Branko Trkulja, Farley Investors

Foto: Rade Kova

tritu. S druge strane, sva znanja i sposobnosti koje su nai graevinari stekli irom sveta, a pre svega sposobnosti vezane za ekasnu, produktivnu organizaciju rada i kontrolu kvaliteta usluga koje pruaju, preputamo zaboravu, kae Trkulja. vreme: Da li je zakonska regulativa ono to koi graevinsku industriju i pravi usko grlo? Mnogi smatraju da ni poslovne banke ne pomau svojim preskupim kreditima. branko trkulja: Ne samo da graevinarstvo nije prepoznato kao strateki vana privredna grana i stimulisano odgovarajuim merama ekonomske, a pre svega skalne politike, ve nai zakonodavci direktno uruavaju poziciju ove grane nerazumnim odlukama i zakonskim reenjima. Najsveiji primeri za to su Zakon o prostornom planiranju i Zakon o pdv-u. Ovim zakonima glavni izvoai radova, dakle nosioci graevinske delatnosti, velike graevinske organizacije, dovedene su u poziciju kreditora dravnog budeta, budui da ne mogu da

fakturiu svojim poslodavcima, investitorima, trokove pdv-a, ve moraju da ekaju povraaj istog obraunatog na fakture njihovih podizvoaa koje moraju da plate. To praktino znai da za iznose pdv-a plaenog na osnovu faktura njihovih podizvoaa, glavni izvoai radova moraju da ekaju povraaj iz dravnog budeta najmanje 45 dana i da za taj period oni kreditiraju dravni budet beskamatno. Ovakva zakonska reenja direktno ugroavaju likvidnost i konkurentnost graevinara. Kada je re o domaem tritu, poseban problem za graevinare predstavlja odnos bankarskog sektora prema investitorima u segmentu projektnog nansiranja. Komplikovane i skupe procedure odobravanja kredita i povlaenja trani, neracionalan gubitak vremena i energije, skupi krediti, sve to mnogo oteava donoenje odluke od strane investitora da, uopte, uu u projekte, a kada i zaponu aktivnosti, zbog svega pomenutog rokovi za zavretak se produavaju, pa tako i projekti postaju skuplji. To doprinosi daljem smanjenju i inae nedovoljne
31 X 13 VREME REME

35

West 65

investicione aktivnosti na lokalnom tritu. Za graevinare to znai neuposlenost kapaciteta, a na dui rok, naalost, to uzrokuje pad kvaliteta usluga i smanjenje konkurentnosti. Kaete da se graevinarstvo pre tri ili etiri decenije izborilo za svoje mesto na svetskom tritu. Kako ocenjujete razvojni potencijal ove grane danas, kada je pala na niske grane? Ako se rukovodimo ekonomskom logikom, koja nalae da prioritet u razvoju dajemo privrednim granama u okviru kojih moemo da realizujemo nae komparativne prednosti, graevinarstvo je idealan kandidat. Ne samo da imamo bogata iskustva i znanja steena na globalnom tritu, ve na sistem visokog kolstva i dalje proizvodi kvalitetan inenjerski kadar, a na poslovini inat, kao fenomen naeg mentaliteta, u ovoj delatnosti je nebrojeno puta doao do punog izraaja srpski graevinari su se potvrivali na najkompleksnijim, najzahtevnijim projektima irom sveta, tamo gde drugi nisu hteli niti da konkuriu, u najsloenijim uslovima, i taj ugled nas i danas prati u svetu. Kao radno ekstenzivna delatnost, graevinarstvo zasluuje status strateki vane privredne grane zbog svog potencijala u reavanju nagomilanih socijalnih problema i, vezano za ovaj potencijal, u
VREME REME 31 X 13

reavanju problema neravnomerne regionalne razvijenosti. Takoe, graevinarstvo bi trebalo da d znaajan doprinos unapreenju izvoza, ukoliko nai zakonodavci pokau dovoljno sluha i merama skalne politike olakaju im poslovanje. Po vama, postoje i svetle take na srpskom tritu? Trite nekretnina u Srbiji trpi posledice viegodinje ekonomske krize. Smanjena potranja za trajnim investicionim dobrima je direktna posledica pada ivotnog standarda. Meutim, ako tritu nekretnina pristupimo analitiki i selektivno, videemo da u odreenim segmentima ima nezadovoljene tranje i prostora za rad. Tu pre svega mislim na trite kvalitetne stanogradnje. Ne samo u graevinarstvu ve i u svim drugim delatnostima, kvalitet se uvek prepoznaje i nagrauje. U moru osrednjosti i niskog kvaliteta, na koje su domai kupci naviknuti poslednjih decenija kada je re o stanogradnji, izdvaja se segment kupaca koji ima slobodna sredstva koja eli da uloi u kvalitetne stanove, a nema dovoljno adekvatne, kvalitetne ponude. To je ansa za graevinare da se vrate na pravi put i da kvalitetom svojih usluga povrate poljuljani ugled i poziciju srpskog graevinarstva na tritu. Kao dobar primer izdvojio bih projekat West 65 na Novom Beogradu. Zavrena je prva etapa ovog

vienamenskog kompleksa u okviru koje je tritu ponueno 150 luksuznih stanova, 19 maloprodajnih lokala i 230 parking mesta. U toku gradnje prodato je 80 odsto stanova, to, u naim uslovima, predstavlja svojevrstan fenomen. Zato? Pa zato to su arhitektonska reenja savremena, uraena po najviim svetskim standardima, zato to su korieni najkvalitetniji materijali, zato to su primenjene savremene tehnologije orijentisane na utedu energije i zatitu ivotne sredine, kao to su geotermalne pumpe za hlaenje i dogrevanje kompleksa, gasna instalacija i tako dalje. Na ovom projektu se do sada oprobalo 30-ak podizvoaa razliitih prola. Potvreno je, jo jednom, da srpski graevinari mogu da urade ovakve najsloenije i na svetskim standardima zasnovane projekte. Ovaj projekat se nastavlja. U okviru njega bie izgraeno ukupno 512 luksuznih stanova, stotinak maloprodajnih objekata i vienamenska poslovno-hotelska kula, ukupno 152.000 kvadratnih metara. Potencijalni kupci se ve raspituju za stanove koji se grade u drugoj etapi, ija realizacija poinje ovih dana, i preteno rezerviu vee, trosobne stanove povrine oko 75 m2. Ovo je potvrda da je trite nekretnina u Srbiji ivo, samo mu treba pristupiti analitino i sistematski. Ima nade.
R. V.

36

televizijska serija ravna gora

Dve rei koje su pobedile

Kako izgleda prva epizoda Ravne gore? Kamera Predraga Joia vanserijski je dobra, takoe i jo mnogo toga drugog, a Rado Baji nije bez razloga ovek koji ume da pravi serije rekordne gledanosti

a me interesuje da li je Baji uspeo da prikae duh tog vremena jer sam ja iz tog kraja, blizu Ravne Gore, poinje razgovor stariji gospodin sedei pored reportera Vremena u bioskopu Roda na Banovom brdu. On nije radio na lmu ve ga je doveo urak koji je jedan od glumaca iz Selo gori, a baba se elja. Dok on objanjava kako je, eto Montevideo uspeo u tome da uhvati duh vremena, sala se puni. Pozadi, u vip seditima, sedeli su Vuk Drakovi, Dragan utanovac, Radmilo Armenuli, Duan Petrovi, Matija Bekovi, Duan Kovaevi... U sredinjem redu glumci, a nasred tog reda stajao je Rado Baji i mahao rukama: Marko, molim te, stigao je Nikola Mirkov! Neka ga neko saeka. Igore, nisi ostavio mesto za Tita! Voditeljka je izala na malu pozornicu pa je program radne projekcije prve epizode prve sezone trilogije 19411945 poeo minutom utanja zbog iznenadne smrti idejnog tvorca ove televizijske serije Aleksandra Tijania. Ovo je jedan od najambicioznijih i produkcijski najzahtevnijih projekata srpske nacionalne televizije od njenog nastanka pa do danas. U deset jednoasovnih epizoda se bavi dramatinim dogaajima u prolee 1941. godine, napadom faistike Nemake i slomom Kraljevine Jugoslavije, objasnila je voditeljka pa nabrojala glumce meu kojima su Neboja Glogovac, Dragan Bjelogrli, Lazar Ristovski, Milorad Mandi, Radko Poli. Deda koga je u bioskop doveo urak nije video mnogo Ravne Gore u toj prikazanoj epizodi. Govorilo se o 5. i 6. aprilu 1941. godine. Na Ravnu Goru, i u porodicu Tarali, kroz iju e se istoriju priati pria o Drugom svetskom ratu, gledaoci e biti uvedeni tek u nastavku serije koja e poeti da se emituje na rts-u od 10. novembra. Kad su se popalila svetla, tokom dugog aplauza, Baji je jo sedei digao obe ake, skupljene u pesnicu; hladnog, kamenog lica primio estitke od Lazara Ristovskog, a onda zagrlio suprugu. Dok je iao prema mikrofonu, neko je viknuo: Bravo, Bajo! Prvo se prisetio poetaka: Kada sam pre etiri godine, suoen sa ogromnom odgovornou, delikatnou i teinom zadatka koji sam prihvatio, kada sam na belom papiru prvi put napisao te dve rei, nisam ni slutio koliko e biti teko. Unapred osumnjieni i unapred osueni za delo koje nismo uinili, krenuli smo hrabro i smelo, kurano i snano. Sa mnom je krenula i moja sjajna ekipa i mogu da kaem da smo pobedili. Baji je jo rekao da e Ravna Gora krenuti pobedonosnim putem prema milionima naih gledaoca, kako u naoj zemlji tako

i irom sveta, gde god se srpski jezik razume (...) Uveren sam da e Ravna Gora doprineti da se srpski narod prepozna makar delimino. Da bude lepi i bolji i da vie potuje i voli svoju prolost zarad sadanjosti i budunosti, rekao je on. Nakon toga je oprostio onima koji su trebali da pomognu u realizaciji projekta, a nisu, zahvalio se sjajnoj ekipi, sponzorima, partnerima. Na prvom mestu je zahvalio rts-u: Moda pre svih, eleo bih da zahvalim oveku koga naalost, vie nema meu nama; da se zahvalim oveku koji me je decembra 2009. godine pozvao u svoj kabinet i pitao me: ta je to to e Rado Baji raditi posle Selo gori; da se zahvalim oveku sa kojim sam sedeo pre sedam dana, takoe u njegovom kabinetu, i razgovarao o tome kako e izgledati dananji dan, ko e biti gosti, kakav je media plan za nastup Ravne Gore i kako emo i kada sledee godine nastaviti na projekat. Moj duboka zahvalnost i neka je vena slava i hvala Aleksandru Tijaniu. Zatim je pomenuo gradove Kragujevac, Vrac, Panevo, Mali Zvornik, Ljuboviju, Obrenovac, Autonomnu pokrajinu Vojvodinu. Zahvalio se i mup-u na pomoi i Ministarstvu odbrane na iskazanoj nameri da se pomogne. Posle je za nedeljnik Vreme jo rekao ono to je priao tokom svih meseci medijske fame koja je obavijala njegovu novu i najveu televizijsku seriju iao je do kraja, duboko, iskreno, sa verom, uz konsultacije sa strunjacima, ne da bi bilo kome drao lekcije... Ne samo osnaen i okuraen dananjim dogaajem, ja oekujem i spremno ekam neto to se zove veliki dogaaj u Srbiji. Svi se interesuju za Ravnu Goru. Svi pregovaraju. Evo ovde nam je doao ovek iz Engleske, koji se bavi prodajom televizijskog igranog programa. Interesuje se i bbc i mnoge velike televizijske kompanije. Vuk Drakovi, koji je na projekciji bio u drutvu svoje supruge, rekao je za Vreme da Bajieva Ravna Gora deluje uverljivo: Prikazana je sva naivnost i nespremnost Srbije u tom istorijskom trenutku. A kako ta prva epizoda Ravne Gore stvarno izgleda? Moda bi se moglo diskutovati o ponekim detaljima, ali uz stalnu svest da Rado Baji zna da napravi ono to je Aleksandar Tijani brendirao kao seriju rekordne gledanosti. Uz to, kamera, koju potpisuje Predrag Joi, izgleda nesvakidanje dobro za dosadanje televizijske serije u Srbiji i regionu. Kostim, minka i scenograja takoe. Na kraju, ne treba zaboraviti ni koliki je, uopte, uspeh privesti kraju pravljenje televizijske serije u Srbiji.
M. R.
31 X 13 VREME REME

NUSPOJAVE TEOFIL PANI

37

Lice Anti ili greka Oliver

udna je i teka ova miholjska nedelja varljivog leta nad Srbijom (kasno leto, kraj oktobra, kako peva Darkvud Dab), odlaze nam ljudi, i zapravo je teko misliti na bilo ta drugo u ovakvom danu, ali hajde, neko mora i da bude deurni. Makar tek zato da vidimo s kim nam je to ostajati to jest, ako se Manitu sloi da se ostaje na Zemlji i u ovoj zemlji, i kako uopte opstati uz takve i sa takvima. Evo, recimo, Anti Oliver, linost znamenita i predobro nam poznata iz Najmranijih Devedesetih kao jedan od Miloevievih i eeljevih univerzitetskih gaulajtera; ne ini li vam se da ovaj draestan lik ogromnih zasluga prolazi nekako odve nezaslueno ispod radara javnosti? A ovek je nita manje nego savetnik predsednika drave; ej, aputati pravne savete prvom oveku u dravi, malo li je?! Ta, pogledajte samo dokle je kardinal Rielje dogurao od te take... Pa dobro, ali otkud mi sad ba Anti na svu ovu nau muku? Tjah, eleo bih da verujem da je samo to to je javnost preokupirana iznenadnim odlascima nekolicine izuzetnih ljudi zasluno to ovih dana ba taj Anti Oliver nije na svim naslovnim stranama, uz prigodni hedlajn: ko je bre vreai grba i himne dovedeni u neravnopravan poloaj, ne umem da objasnim). Krasno, samo ima tu nekih problemia. Recimo, ovaj: ko to i kako vrea predsednika drave, a na nain koji bi zavreivao nita manje nego krivino gonjenje, uz pretnju petogodinjom robijom? Ili e ipak biti da Nikoli Tomislav, po prirodi svojeg poloaja, mora da istrpi ono to trpe i drugi predsednici i premijeri po demokratijama, ljudi poput Obame, Kamerona, Olanda ili Merkelove, a o kojima se takoe svata govori i pie (pa ni to pas s maslom ne bi izeo), i kod kue i po svetu? Ili je Anti moda blii putinovskom shvatanju demokratije, gde se za vreanje Njegovog Kremaljskog Velianstva moe i u kanjeniku koloniju? Ako jeste, neka lepo kae! Pardon, nema potrebe: ve je rekao. Ali neka sada Nikoli lepo kae je li on zaista solidaran sa pogledima svog savetnika, a ako ree da nije, neka onda objasni zato ne zameni aktuelnog savetnika za neki model koji je apdejtovan i nakon 1953?! Ovo sa zastavom i predstavom jo je smehotresnije i zlokobnije istovremeno. Da se ne prenemaemo, jasno je da aluzija ide na predstavu Zoran ini Olivera Frljia

Savetnik predsednika drave ne krije zaljubljenost u putinovsko shvatanje demokratije; bilo bi korisno znati da li ga je preneo i na predsednika
taj ovek i ta on uopte hoe od nas?! V jom djelo, to bi rekao Basara na najdraem jeziku Antievog poslodavca? Dao je Anti pozamaan intervju Politici (27. 10. 2013) i svata je zanimljivo tu izgovorio, no najljupkiji je ipak sam kraj razgovora. Nakon to se poalio da na Boanstvenog Vuia eono i bono udaraju bezbrojne ale i vrane zbog njegove neodustajne borbe protiv korupcije (i ostalo naprednjako tra-la-la, da ne gnjavim), i priupitan od valjda ve ozbiljno zabrinute novinarke da li je o toj uasnoj i nedopustivoj bonoudarnoj situaciji razgovarao i sa predsednikom drave, Anti odgovara: Jesam, on kae da se i protiv njega svata pie. Mora se znati granica i mera kada to nije samo neukus nego kada prelazi na teren krivinog prava. A po Ustavu simbol Republike Srbije su predsednik, zastava, grb i himna. Kod nas se predsednik izvrea i ne reaguje tuilatvo, a isto tako u pozorinoj predstavi se na najvulgarniji nain zloupotrebljava zastava Srbije i ta predstava dobije nagradu. A to je krivino delo za koje moe da se izrekne kazna do pet godina zatvora. Tuilatvo mora da razmisli ta radi. Ono ne moe da ocenjuje da li je politiki neto zgodno goniti ili ne. Da vidimo, ta smo ovde imali? Anti je kanda reio da d svoj obol borbi protiv kriminala, korupcije i ostalih poasti tako to e uiniti sve to je u njegovoj savetnikoj moi ne bi li dao prihapsiti one koji vreaju predsednika i zastavu Srbije, kao Ustavom zatiene simbole drave (zato su
VREME 31 X 13

(Atelje 212), nedavnu pobednicu Bitefa. U toj predstavi, na njenom kraju, ima i scena gde glumica povraa na zastavu Republike Srbije. Postupak je umetniki opravdan u celokupnom kontekstu predstave, a gledati na taj teatarski in kao da uvredu simbola drave i stvar za robiju bilo bi, to svojevremeno ree rediteljka Tanja Mandi Rigonat, isto kao da uhapsite nekog glumca jer je nekoga ubio u predstavi, bez obzira na to to je taj ubijeni ve uveliko u pozorinom bifeu, eno ispija trei pricer. To je, dakle, shvatanje teatra dostojno nekog uroenika, ali vanije od toga je to je to shvatanje graanskih sloboda dostojno pristalica despotije. U demokratijama dravna zastava i slino odavno nemaju u praksi takav sakrosanktni status ak ni na ulici, kamoli u kontekstu umetnikog ina. Anti Oliver bi, megjutoa, da apsi, da sudi i da alje na petogodinju robiju, i jo namiguje da je i predsednik drave blizak tom gleditu, i po vrhu jo i diskretno pretee proziva tuilatvo zbog nebudnosti, to je ve preko jego ak i za nareenog giganta pravne misli. Ovaj je skandal, dragi moji, moj predlog za utisak nedelje. Ali, pravi e skandal tek nastati, onog trenutka kad nam postane jasno da e Anti Oliver i nakon njega ostati savetnik predsednika drave, i sve to uz to ide. Tog trenutka svaka pria o Antiu zauvek prestaje, a ostaje samo pria o njegovim poslodavcima, ljudima koji su ga doveli u poziciju da preti svima, od glumaca do tuilaca. Ako on nije njihova greka, onda je on njihovo pravo lice.

LJUDIIVREME
38

izjava nedelje

Ako su udovici Josipa Broza, kako sada mnogi tvrde, posle smrti supruga bila ugroena graanska prava, ta onda rei za Jelicu Mihajlovi?
Saoptenje SPO, povodom dravnih poasti uz koje je sahranjena udovica Josipa Broza Tita, u kome se trai od drave da se odui i supruzi Drae Mihajlovia
(Veernje novosti)

Vesna Zmijanac,
pevaica, na pitanje da li ikada poeli da je mukarac, kae: U osamdeset odsto sluajeva, kada je re o situacijama iz mog ivota, oseam se tako. Barem jednom dnevno ao mi je to nisam muko, po mogunosti Arkan, Gika ili enta, da objasnim neke stvari.
(Story)

Sneana Beri,
pevaica, predava na Fakultetu za kulturu i medije Univerziteta Megatrend, i pesnikinja, predstavila je svoju etvrtu knjigu poezije, I to e proi. Na promociji je iznenadila prisutne informacijom da e knjigu prevesti na kineski, iz vie razloga. Evo prvog: Ljudi smatraju da se odnosi Srbije i Kine svode samo na trgovinu i ekonomiju. Ovim sam htela da skrenem panju na fenomenalnu kulturu i tradiciju jedne zemlje. Kina je zaista jedna posebna zemlja i njen jezik je divan i nepravedno zapostavljen. (Blic) Drugi razlog: Da svaki deseti ili stoti graanin drave Kine kupi knjigu, onda emo mi zaraditi. (Bulevar, B92)
foto: M. Milenkovi

Dragana Kati,
tv voditeljka, veliki je ljubitelj ivotinjske dlake na sebi: Na sebi najvie volim ianog vizona ili liju, a inila mi je neostvaren san. Sanjam da ga kupim i nemam nita protiv ljubitelja ivotinja nije da ih ne volim, ali vie volim sebe i znate, ja sam pravi esteta, nikada ne bih nosila vetako krzno. Uostalom, ne treba preterivati, a ti ljubitelji ivotinja u svetu su postali ba agresivni. ta sad? Niko od nas ne voli manijake i ubice, pa ne idemo da ih kamenujemo i linujemo. Postoji valjda civilizovan nain da ljudi pokau ta im smeta. Nemam nita protiv njih ali imam svoj stil. A nisam ni vegetarijanac, daleko bilo! Bez mesa ne mogu da zamislim ivot!

Boris Popovi,
gradonaelnik Kopra ve trei mandat, inae poreklom iz Berana, kae da je njegov tajni adut kao uspenog politiara ljubav koja ga pokree, tako da sve ono to govori zvui kao bajka: Ja volim ljude. Sve ljude. Ne moe biti politiar neko ko mrzi narod, ko se krije u limuzini sa zatamnjenim staklima i koga prati silno obezbeenje. Taj nije politiar, taj je kriminalac. Svaki dan sam na ulici meu graanima, oni znaju uvek gde me mogu nai, sasluam koliko i koga god mogu, pokuavam da pomognem... I naravno, uz odlian tim ljudi koji smo okupili iz dana u dan inimo sve da Kopar bude prosperitetniji. ta smatra najvanijim u borbi za jedan grad: istoa je preduslov da moemo priati o bilo emu drugom. Kako u odnosima meu ljudima tako i u razvoju grada. Kao to se neete zaljubiti u nekoga ko je trokav, tako ni grad ne moemo uspeno voditi ako neemo prvo da ga oistimo i uljudimo. O Beogradu, u koji esto navraa: Posle Londona i Istanbula, Beograd ima sve geostrateke potencijale da bude trei nansijski i poslovni centar Evrope. Naravno, ima i odline adute za turizam. Sa malo ulaganja, dobrim idejama i organizacijom, Beograd moe da se preporodi. (Alo)
31 X 13 VREME REME

Jelena Tinska,
balerina i aktivistkinja za zatitu ivotinja, o ljubiteljima krzna: Ogrtanje krznom je primitivno i degutantno i tipino za ljudsku rasu koja unitava sve pred sobom. ena u bundi po pravilu je runa kao akrep ili njenom muu neto fali u gaama, ili je prosta i nakinurena, ak verujem sumnjive istoe. Ako mene pitate, leteli bi kroz prozor i mukarac i bunda koju je doneo. Ali, guske su uvek volele da se koopere. (Svet)
foto: Vesna Ani

39

Aleksandar api,
generalni sekretar ds-a, ranije najbolji vaterpolista na svetu, aktivan tvitera, zabavio se nainom na koji trenira ministarka energetike i rezultatima koje postie, tj. uradio je ono to se ne radi komentarisao je njen izgled: Ministarka Zorana Mihajlovi kae da trenira tri puta nedeljno. Savet za trening manje optereenje, poveati ponavljanja. Rad na deniciji, ne masi!

Irina Galkina,
profesorka ruskog jezika u penziji, radila je u zemunskoj gimnaziji i bila razredni stareina generacijama uenika, ali je u novine stigla tek kada je otkriveno da je i Aleksandar Vui, lider sns-a, potpredsednik Vlade, bio njen uenik. Po emu pamti ovog aka: Poslednji as uvek je bio ruski, a Aleksandar me je esto molio da ga foto: M. Milenkovi pustim kako bi stigao na utakmicu. Poto sam bila veoma stroga nastavnica, putala sam ga, ali uz njegovo obeanje da e nadoknaditi gradivo. Nikada me nije izneverio i uvek bi na sledeem asu briljirao. To sam posebno cenila, tako da sam imala razumevanja za njegovu koarku, koju je najvie voleo. Bio je dobar za drutvene predmete, dok ga matematika i zika nisu mnogo interesovale, pa je koliko se seam iz tih predmeta imao trojku. O Vuievoj politikoj karijeri: Njegov uspeh u politici ne moemo da pripiemo ni gimnaziji, ni razrednoj, niti drugim profesorima. Jednostavno, neko je roen za politiku, mada sam uvek mislila da e se baviti advokatskim poslom ili da e biti sudija. Jednom prilikom smo se sluajno sreli u trnom centru. Tada je bio na studijama i pohvalio se da mu odlino ide. Posle toga ga nisam esto viala, osim na televiziji. Kada se kandidovao za gradonaelnika, zamerala sam mu to je mnogo tvrd i nisu mi se dopadali ni stavovi njegove stranke. Sada je to popravio i veoma sam zadovoljna njegovim angamanom.

Zorana Mihajlovi,

foto: A. Ani

ministarka energetike, kae da je komentari na njen raun nikad nisu pogaali, ali kada ve pitaju ta misli o apievom gestu, kae: U Demokratskoj stranci su ve nekoliko puta pokazali kakvi su dentlmeni, tako da me, naroito od apia, ne udi to se bavi sporednim temama. Moda ne bi bilo loe da se i on bavi vebanjem, ali mozga... Na primer, pojmovima iz geograje, mozgalicama... U njegovom sluaju masa nije presudna za reavanje zagonetki i logikih zadataka. U njegovom sluaju je vanije koliko mu je vremena potrebno da ih rei.

Aleksandra Jankovi,
psiholog, na pitanje ta znai kada mukarac na bilo koji nain komentarie izgled neke ene, objanjava da je re o opsesiji: Ovakvi komentari se piu samo ukoliko vas je neko pitao, pa postoji smisao da o tome govorite, ili ukoliko imate visok stepen bliskosti sa osobom koju komentarifoto: M. Milenkovi ete. Ova apieva izjava je, pre svega, agresivna i cinina na raun ena, i nije viteka. Komentar prekorauje distance, glup je i nema nikakvu poentu. (Kurir)

Dragan Jorgovi,
profesor zike u penziji, otkriva nove detalje iz potpredsednikovih kolskih dana: Seam se Vuia iz kolske klupe. Bio je pristojan mladi i mnoge devojice su bile zaljubljene u njega, ali on je najvie voleo koarku. Mnogo uspenih je zavrilo gimnaziju u Zemunu, tako da ne bih izdvajao Vuia. U to vreme on je bio isti kao i svi drugi. Nosio je zvanje gimnazijalca, to podrazumeva da je pristojan, da se dobro vlada i da mora mnogo da ui.

Zlata Hajman,
profesorka istorije u zemunskoj gimnaziji, upitana da li se sea Dragana ilasa, predsednika ds-a, koji je bio njen ak, kae: On je u naoj gimnaziji bio dve godine i nije ostavio neki specijalan trag u mom seanju. Kao kroz maglu seam se povuenog i utljivog deteta, i da je bio sjajan matematiar i ziar. Obino se pamte najbolji i najloiji aci, a on nije bio ni u jednoj od tih grupa. Kasnije kada se pojavljivao na televiziji, kolege su me podsetile da je u gimnaziji proveo dve godine! (Nae novine)

VREME REME 31 X 13

 Slobodna zona
Filmski festival od 7. do 13. novembra Dvorana Kulturnog centra Beograda Dom omladine Beograda

KNJIGOM U REFORME

Nije narod sapun da se potroi

NAVALI NARODE!
Svedoci smo da je u novinama sve manje ljudi koji su sposobni da piu pametno i duhovito, prepoznatljivo i ubedljivo. Nikada ih nije bilo previe, ali stariji meu nama pamte koliko su, recimo i davno bee, bili potovani i itani Duan Savkovi ili ika ivulovi Seram, na primer. Na njihovom tragu, ali znatnije i znaajnije, ispisuje svoju crnohumornu hroniku Srbije Dragan Todorovi Todor. Zbog njega mnogi od nas kupuju Vreme i urno ga prelistavaju tragajui za novim Todorovim prilogom. Zbog njega i njegovog neponovljivog stila, mnogi od nas e voleti i ovu njegovu knjigu i esto je uzimati u ruke. vasa pavkovi

Novo predstavljanje nj Dragana Todorovia a

Cena: 700 rsd ili 17 usd Uplatni raun za rsd: 160-302538-91 Nakon uplate knjiga se preuzima u Redakciji ili alje potom. Detalje moete saznati telefonom na broj 011/3234-774 ili na naem sajtu www.vreme.com/prodaja

LISICAIDRAL LJUBOMIR IVKOV

41

Sva moja bankrotstva

Steaj, steaj, ko ga ne zna skupo bi ga platio. Zadesi me ova studija u selu, daleko od interneta, renika i enciklopedija, te ne mogu da otponem tekst na moj omiljen nain, kako je nastala re, kako se menjala kroz vekove, kako se ista neprilika zove na nekom od stranih jezika kojima imam kakav-takav pristup. Nita. Steaj, svak znade to je, i niko nije pametan to je, samo ime kao da mu protivurei, a moda mu i ne protivurei: sticati, tei, tecigazda, teevina, tekovina, sve to vodi dobru, napretku i uveavanju onoga od ega se poelo, a Brena, ali mislim da ono nije postalo predmetom pljake), ali do dana dananjeg za poiniocem ove za nas pljake stolea organi gonjenja uporno i bezuspeno tragaju, a ja se seam kako sam upitao otkad mi imamo ovaj mikser, a mati e: Pa to smo kupili pre, dok nismo Nije imala srca da kae osiromaili, moda ak i propali, ali e zato sa kuhinjskog otomana ovek za koga se smatralo da drema ili makar da ne prati na small talk uskoiti kao da je uesnik recitala: pali pod steaj.

Kleti steaj doiveo sam na linom, porodinom, a sad evo i na bankarskom, bankovnom, kak se veli planu
onda se, trite je udo, sve posuvrati i onaj ko je radio, smiljao, grabio, odjedared mora priznati da vie nije dorastao igri, leti napolje, a njegovi dotadanji partneri, ortaci, muterije, klijenti, gledaju da od njega, netom otpisanog i ve prealjenog, izvuku ta se izvui moe.

Sin im se bee posvetio prodaji sladoleda u Filadelji gde su ga zajedniki udesili zla srea, posvemanje njegovo nepoznavanje engleskog jezika, kvarta koji mu je dodeljen, sladoleda kojeg je bilo bezmalo dve stotine vrsta, kao i presporo shvatanje da zaposleni u kapitalizmu imaju kratke pauze za ruak nakon kojih je nemogue prodati im bilo ta. Sladoled se na pensilvanijskim farenhajtima topio dok je amater po friideru grozniavo traio sortu na kojoj su maloletni kupci, ali ve klasno osveeni kao potroai, insistirali Po ugovoru kupuje pun veliki kamionski friider sladoleda i drugih slatkia, eststo dolara poloi unapred, kamion plaa 43 dolara dnevno, troi desetak dolara za benzin, sladoled je u maloprodaji otprilike dvaput skuplji nego to si ga ti platio, ali da bi ti bio u plusu, mora dnevno da pazari koliko? Sto dolara zvui dobro kao dnevni promet, ali si pedeset ve dao za sladoled, pa kamion i benzin, opa ti si na gubitku tri dolara, a vozio si deset ili jedanaest sati. Dvesto dolara behu moj san, ali to za nekoliko meseci nisam nijednom dostigao (sto dolara sladoled, pedeset tri kamion, for my pocket it is $47, good!). Promet se drao stotke, krajnje vreme da se kontrakt raskine: menader ti oprosti zakup kamiona dva dana, okai tablu da zavrava sezonu i prodaje sa kraljevskim popustom mrske zalihe, doneo sam na kraju kui dosta sladoleda, meu bombonama su se nale i jedne zvane Cry baby; nisam ih ni prodavao ni probao, uzmem jednu i zaprepastim se koliko je ljuta, paprena i kisela istovremeno, naziv krasno ide uz moj biznis, uh, imam jo malo mesta za moju dragu banku: zlokobno zgusnute rebraste zavese na svim izlozima, ka ulici okrenuti slepi ramovi bez slika i bez rei, steaj, zaostala je jedino reklama gde ti predaje valjda skalne raune, i onda se dvaput godinje dodeljuje beli jat, slogan je Rauni nai, nagrade vae: dok je banka radila nisam tu priliku da doem do novog automobila ni primetio.

Kao to se mlado vino uzmuti kad vinograd u prolee krene, te izgleda kao da postoji tajanstvena veza izmeu loze u vinogradu i njenog potomka u hrastovoj i dudovoj buradi, tako smo i moji roditelji i ja pali pod steaj istovremeno, iako je meu nama leao Atlantik i nekoliko lanica eu: nekad prepuna tala, u koju je moj otac bez milosti vodio sve goste, kao direktor naprednog kombinata, postala je preveliki napor, doao bio vakat da se marva mic po mic prodaje, eto i kupca iz June Srbije, doveo ga moj sinovac sa kojim se na brzu brzinu trgovac sprijateljio, kupio neznanac kravu i platio u gotovom, nasuprot seoskoj zadruzi kojoj uvek duguje, za seme, vetako ubrivo, ona tebi duguje za mleko, tu se retko, u povremenim prebijanjima (kakva re), pojavljuje zveei novac, e, sin Juga platio je u gotovom i ostavio izvanredno lep utisak u selu. Sledei put se pojavio u istoj pratnji, sad mu treba vie stoke, ali e platiti tek za dve nedelje, moji mu punonadeno dadoe dve krave i jednu junicu, ali im je to bio poslednji susret i sa marvom i sa homo sapiensom koga su poastvovali veresijom, zemlja ve bee data u zakup, ostalo je bilo samo neto ivine i svinja, ali je vievekovna tradicija, gle, okonana ordinarnom, grubom prevarom; teismo se da nismo jedini nagraisali, pola Farkadina bilo je opljakano od istog lica, i sva okolna sela, bee to potkraj veka, policija begunca ne mogade uhvatiti iako je stado njegovo poprimilo bilo biblijske razmere i ne bi ga mogao ni sakriti, ni napasati, ni prodati, a da ne izazove pozornost, a zato ne i sumnju. Prijavljivali ljudi to cenjenom sup i asnom sudu, moj stric Kari i ja ili smo u Zrenjanin, u sud, da potpiemo ta smo dali i kako su izgledale nae rumenke i rue (jednom teletu je moj otac dao ime
VREME 31 X 13

KULTURA
42

Pria o jednoj fotograji

Tri dana po kapitulaciji Jugoslavije, 20. aprila 1941. godine Adolf Hitler je proslavio svoj 52. roendan. Ceremonija je odrana u specijalnom vozu u kome se nalazio Firerov glavni tab Jugoistok (Fhrerhauptquartier Sdost) iz koga je pratio napad na Jugoslaviju i Grku, a koji je bio stacioniran na izlazu iz eleznikog tunela kod mesta Menihkirhen u tajerskoj, pedesetak kilometara od jugoslovenske granice. Meu roendanskim gostima, pored vojnog i partijskog vrha Nemakog Rajha, bili su i grof ano, admiral Horti i bugarski kralj Boris kao leinari okupljeni oko trupla Jugoslavije, a proslava je poela koncertom odranim ispred voza. Tada je Hitleru uruen i prigodni roendanski poklon, jedini ratni trofej iz raskomadane Jugoslavije spomen-ploa Gavrilu Principu doneta iz okupiranog Sarajeva. Fotograju uruenja ovog poklona nainio je njegov slubeni fotograf, Hajnrih Hofman. Bez uzimanja u obzir ove fotograje, koju Vreme premijerno objavljuje, sve polemike i analize o poetku Prvog svetskog rata, o istorijskoj teini Sarajevskog atentata, Mlade Bosne i Gavrila Principa, o karakteru jugoslovenske ideje, o Drugom svetskom ratu kao nastavku nezavrenog Prvog, vie se ne mogu smatrati potpunim. Fotograja sama po sebi ima udesnu i sugestivnu magiju, ali takva je i pria koja se oko nje ispreplela, a u kojoj se dotiu sudbine Ive Andria i Kurta Valdhajma, Eve Braun i Rodoljuba olakovia, panskog kralja Alfonsa XIII i Murata Kusturice, Gavrila Principa i Adolfa Hitlera... Fotograja je po sebi reita: Firer je bio srean to mu je njegova vojska iz dela sveta koji nije vredan kostiju ni jednog jedinog pomeranijskog grenadira uspela da mu na dar donese jedinu stvar iz te ubijene zemlje koja mu neto znai: plou kojom su u Sarajevu odali poast Gavrilu Principu. Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova ploa koju su u Sarajevu podigli da slave svoju slobodu i nemako ponienje sada je nadgrobna ploa njihovoj zemlji i njihovim snovima

SREAN GOSPOD
31 X 13 VREME REME

43

foto: Heinrich Homann / Bildarchiv

N ROENDAN, INE HITLER

VREME REME 31 X 13

44

otografija je, kako je i red, crno-bijela. Snimljena je 20. aprila 1941. godine u vagonu specijalnog voza Amerika koji je u to vrijeme stajao na slijepom kolosjeku pruge Be-Grac, uz sami ulaz u tunel u blizini mjesta Menihkirhen. U prvom planu na fotograji vidimo prol uredno oeljanog mukarca i plou oslonjenu na ruke i naslon fotelje. Mukarac stoji, prekrstio je ruke na grudima i zadovoljno posmatra plou. Mukarcu je ime Adolf Hitler. Tog dana mu je roendan, pedeset drugi. Ploa je roendanski poklon. Na ploi je natpis na srpskohrvatskom jeziku, ispisan irilicom, ijekavskim narjejem. Hitler niti zna srpskohrvatski niti ita irilicu. Ipak, sluti da dvije rijei ispisane najveim slovima predstavljaju ime i prezime mladia koji je mrtav ve skoro etvrt vijeka. Shvata i da broj 28 oznaava datum u mjesecu junu. Posljednja etiri znaka na tabli su etiri brojke: jedan, devet, jedan, etiri. Dobro pamti tu godinu. Razmilja: ako samo pretposljednja i posljednja cifra zamijene mjesta, ako bi stajalo jedan, devet, etiri, jedan, to bi oznaavalo tekuu godinu, godinu njegovog pedeset drugog roendana, godinu njegovog trijumfa i osvete nad mrtvim mladiem. Vratio je stvari na svoje mjesto, unitio je zemlju koju je mladi sanjao, koju su od njegovih snova napravili. Dvojica estitara, dva uniformisana ocira iz drugog plana gledaju u Hitlera, gledaju da li se Firer, ovjek koji ima sve, kome su svijet i Evropa pod nogama, raduje poklonu. Za razliku od Hitlera oni stoje s rukama uz tijelo, u stavu mirno, kao na mrtvoj strai. Na sva tri lica nasluuje se zaetak blagog osmijeha. Hitler se smijei jer je sretan zbog poklona, ociri su zadovoljni jer je voa sretan. U kadru je jo jedna fotelja, rub radnog stola s gomilom papira i jedna upaljena lampa. Fotograja je znalaki kadrirana. Vidi se ruka majstora.

1. fotograf Fotograju je snimio Hajnrih Hofman, Hitlerov lini prijatelj i slubeni fotograf. Riard Murhaus1, engleski istoriar mlae generacije (roen 1968. godine), kae da je Hofman jedan od najvanijih fotografa dvadesetog vijeka. Hajnrih Hofman je roen drugog septembra 1885. godine, u Firtu nadomak Nirnberga. Kao dvanaestogodinjak postaje egrt u fotografskoj radnji svog oca u Regensburgu. Hofmanov otac bio je slubeni dvorski fotograf nekoliko onovremenih aristokratskih evropskih vladarskih kua, od porodice kralja Bavarske do famili1

Jo kao student Murhaus je radio kao istraiva za Normana Dejvisa, jednog od najslavnijih istoriara naeg vremena. Prva njegova samostalna knjiga Ubiti Hitlera (s podnaslovom Trei rajh i urote protiv Firera) bavi se svim poznatim pokuajima atentata na Hitlera, od najpoznatijih (kakvi su Kanarisov i fon traufenbergov) do nekih mnogo marginalnijih. Zakljuak njegove knjige, meutim, predstavlja razmatranje pitanja o smislu tiranoubistva. Kad su u septembru 2011. godine, snimatelji CNN-a uli u kancelariju Sadija Gadaja, treeg Pukovnikovog sina, na radnom stolu su, izmeu ostalog, snimili i pomenutu Murhausovu knjigu. Pretpostavlja se da ju je itao neposredno prije bijega.

je vojvode od enove. Nakon egrtovanja je neko vrijeme ivio u Londonu, a po povratku u Njemaku, 1910. godine, u Minhenu otvara vlastiti fotografski studio. Godinu dana kasnije oenio je Terezu Bauman s kojom e imati dvoje djece. Drugog augusta 1914. godine, Hofman je u Minhenu snimio glasovitu fotograju na kojoj se vidi gomila koja proslavlja poetak Prvog svjetskog rata. Godinama kasnije na fotograji je prepoznat i Hitlerov lik. Hofman i Hitler tada se nisu poznavali. Upoznae se tek poslije rata, obojica kao veterani. U Nacionalsocijalistiku partiju Hofman se upisuje ve 1920. godine. Uskoro ga Hitler imenuje svojim slubenim fotografom. U iduih etvrt vijeka Hofman je snimio vie od dva miliona Hitlerovih fotograja. Nije, meutim, njihov odnos bio samo sluben. Bili su bliski, prijatelji u pravom smislu rijei. Mada je lino bio asketski nastrojen, Hitleru nije smetala Hofmanova sklonost duhanu, alkoholu i drugim porocima. Hofman i njegova druga ena Erna (Tereza je umrla nakon Prvog svjetskog rata) upoznali su Hitlera sa Evom Braunom,

DVE FOTOGRAFIJE HAJNRIHA HOFMANA: Minhen, 2. avgust 1914, Hitler u gomili koja slavi poetak rata...
31 X 13 VREME REME

17. APRIL 1941, SARAJEVO: Kadrovi iz nacistikog foto-urnala u kome je prikazan ulazak Vermahta u Sarajevo i skidanje spomenploe Gavrilu Principu sa mesta na kome je izvren Sarajevski atentat

njegovom ljubavnicom i kasnijom suprugom. Hitler ju je upoznao kao sedamnaestogodinjakinju, dok je radila kao asistentica u Hofmanovom studiju. Prema nekim izvorima, Hitler je preko Hofmana upoznao i Teodora Morela, svog linog lijenika, koji e imati veliki uticaj na tijelo i duh svog najuvenijeg pacijenta. Morel je, kau, Hofmana lijeio od gonoreje. Tokom rata Hofman putuje s Hitlerom i neumorno fotograe. U slikama koje je snimio ogleda se Drugi svjetski rat iz Hitlerove vizure. Amerikanci su uhapsili Hofmana 10. maja 1945. godine, dan nakon to je Njemaka bezuslovno kapitulirala. Osuen je na etiri godine robije. Iziao je iz zatvora 1950. Ostatak ivota je proivio mirno, na selu. 1955. godine, objavio je memoarsku knjigu Hitler je bio moj prijatelj. Umro je jedanaestog decembra 1957. Danas ga pojedini istoriari smatraju pionirom foto-urnalizma. U novije vrijeme, Hofman je panju masovnih medija privukao krajem 2011. godine, nakon to su objavljene dotad nepoznate fotograje Hitlerove snimljene tokom njegovog uvjebavanja javnih nastupa. Dva

miliona puta je Hajnrih Hofman okinuo okida svog foto-aparata sa Adolfom Hitlerom u kadru. Ne preputajmo se, meutim, magiji velikih brojeva. Kao igla u plastu sijena, kao drvo u gustoj umi, jedna od dva miliona fotograja saima u sebi duh vremena, zeitgeist takorei, a usput i jo mnogo vie. 2. slavljenik Od 1933. godine, od dolaska nacionalsocijalista na vlast, uvrijeio se obiaj sveane proslave Hitlerovog roendana. Dvadesetog aprila te godine obiljeen je etrdeset etvrti roendan Firera njemakog naroda i kancelara Njemakog Rajha. Od 1933. do 1939. godine, meutim, te su proslave, mada sveane i javne, sa zakonske take gledita bile poneto neformalne. Ipak, sedamnaestog aprila 1939, samo tri dana uoi jubilarnog, pedesetog Hitlerovovog roendana, 20. april, dan Firerovog roenja, proglaen je nacionalnim praznikom. Od 17. do 20. aprila, njemake novine opirno piu o pripremama za proslavu novog praznika. Ovo je spisak zemalja koje su uputile delegaciju

na proslavu Hitlerovog pedesetog roendana: sad, sssr, Francuska, Poljska, Italija, Japan, panija, Maarska, Belgija, Bolivija, Brazil, Bugarska, Estonija, Finska, Grka, Velika Britanija, Jugoslavija2, Letonija, Litvanija, Holandija, Norveka, Portugal, Rumunija, vedska, Sijam, Slovaka i Turska. U noi devetnaestog aprila, Hitler i Albert per su otvorili Osovinu istok-zapad, bulevar sedam kilometara dugaak na kojem je Brandenburka kapija. Sutradan, izmeu jedanaest sati prije podne i pola etiri poslijepodne, na pomenutom bulevaru je odrana sveana roendanska vojna parada. Uestvovalo je est divizija u marevskoj duini od 45 kilometara. Paradiralo je 1500 ocira, 40.000 posada, skoro 10.000 vojnih vozila. Oko stotinu i trideset dana dijelilo je
2

Jugoslaviju je predstavljao novi kraljevski jugoslovenski poslanik u Berlinu doktor Ivo Andri. Zanimljivo je da je akreditivno pismo doktor Andri predao Hitleru u zgradi Novog kancelarstva samo dan ranije, tj. 19. aprila 1939. Procedura je bila bra od uobiajene upravo zbog potrebe da i jugoslovenski poslanik prisustvuje sveanoj proslavi Firerovog roendana. Istog dana, Kancelaru Rajha akreditivno pismo je predao i slovaki poslanik Matus ernak.

ESTETIKA NACIZMA: Hitler na paradi u Berlinu 6. juna 1939.

Hitler veba za nastup 1929.

VREME REME 31 X 13

46

svijet od poetka Drugog svjetskog rata. Ima istoriara koji pedeseti Hitlerov roendan smatraju vrhuncem njegovog ivota. Navedimo ovdje sugestivnu ocjenu jednog hroniara: Da je Hitler umro toga dana, uao bi u istoriju kao najvei Nemac. Sudbina mu nije bila naklonjena i imao je da poivi jo est punih godina, a za to vrijeme e voditi najvei rat u istoriji oveanstva. Taj rat je poeo 1. septembra 1939. godine, a prije svog pedeset i prvog roendana, 20. aprila idue godine, Hitler je osvojio Poljsku te pokorio Dansku i Norveku; kratko poslije roendana osvaja i Francusku, Belgiju te Holandiju. Kad se u julu mjesecu 1940. godine vrati iz okupiranog Pariza, njegova popularnost u njemakom narodu je na vrhuncu. Cijela Evropa je praktino njegova. I oni djelii koji formalno nisu, de facto mu pripadaju. 25. marta 1941. godine, u bekom dvorcu Belvedere, odvija se formalizacija jednog takvog pripadanja; Jugoslavija slubeno pristupa Trojnom paktu. U prethodna etiri mjeseca, prije Jugoslavije, Trojnom paktu su pristupile Maarska, Rumunija, Slovaka i Bugarska. Protokol su s jedne strane potpisali predstavnici Italije, Japana i Njemake (Ribentrop), a s druge predstavnik Jugoslavije (Cvetkovi). U lanstvu jugoslovenske delegacije bio je i Ivo Andri. Dva dana kasnije, kad u Beogradu izbiju demonstracije (gdje masa izvikuje asonantno rimovane slogane Bolje rat nego pakt i Bolje grob nego rob) i pu, Hitler isprva nee vjerovati da se to zaista desilo. Kad povjeruje bie bijesan kao rijetko kad u ivotu. Mahao je telegramom iz Beograda viui kako je izdan na poniavajui nain i kako e da uniti Jugoslaviju, bez obzira na to ta e mu eventualno obeati nova jugoslovenska vlada. Dana 27. marta, Hitler je imao zakazan sastanak sa japanskim ministrom vanjskih poslova Josuke Matsuokom. Sastanak je odgoen za nekoliko sati, a ak je i Ribentrop morao prekinuti ve zapoete razgovore sa svojim japanskim kolegom. U jedan sat poslijepodne, pred skupinom ocira iz vojske i vazduhoplovstva te pred svojim najbliim saradnicima, Hitler nareuje da se Jugoslavija vojno napadne te da se uniti kao drava, da se izbrie sa mape svijeta, i to hitno, to je prije mogue. Oekuje podrku Hrvata, a zauzvrat e im dati

FIREROV ROENDAN: Gering, Kajtel, Himler i Hitler ispred voza u Menihkirhenu, 20. aprila 1941.

autonomiju. Oekuje takoe podrku Talijana, Maara i Bugara, pa e i njih teritorijalno da nagradi. Zbog napada na Jugoslaviju, odgodie se napad na sssr, ali ne due od etiri sedmice. Vojska i vazduhoplovstvo trebaju Fireru dostaviti taktike planove za napad jo iste veeri. Diskusije nije bilo. Za poetak napada odreen je esti april, u pet sati i dvadeset minuta ujutro. Atmosfera u ministarstvu propagande je bila uarena. Gebels je predloio, a Hitler prihvatio, da zvanine radijske fanfare koje e pratiti napad na Jugoslaviju budu tonovi s poetka trausovog mara Princ Eugen. U jedan sat poslije ponoi, u noi izmeu petog i estog aprila, Hitler i Gebels su raspravljali koliko e im vremena trebati da osvoje Jugoslaviju. Hitler je mislio dva mjeseca, Gebels pak da nee ni toliko. Hitler je naredio da u bombardovanju Beograda i napadu na Jugoslaviju ne treba imati nimalo milosti. ekajui pet i dvadeset ujutro i poetak napada, Hitler i Gebels su pili aj. Nisu se bavili samo vojnim temama. Hitler je imao opsesiju da od svog zaviajnog Linca napravi kulturnu metropolu vaniju od Bea. Gebels je predloio da u Lincu za poetak bude smjetena lmska
3

industrija Rajha, da tamo, takorei, bude njemaki Holivud. U pet i dvadeset, kad je napad poeo, Hitler odlazi na spavanje, a Gebels na radio da proita proklamaciju koju mu je izdiktirao lino Firer. Bombardovanje Beograda i napad na Jugoslaviju u toj se proklamaciji proglaavaju odmazdom protiv srpske zloinake klike koja je, kao i 1914. godine, opet izazvala rat na Balkanu. Desetog aprila uvee, Hitler odlazi u svoje istureno komandno mjesto, u specijalni voz Amerika, stacioniran uz ulaz u tunel blizu Menihkirhena. No prije, Britanci su bombardovali Berlin, najtemeljitije dotad, uspjevi ak i da pogode zgrade Dravne opere, Univerziteta i Nacionalne biblioteke u ulici Unter den Linden. Hitler je bio gnjevan na Geringa jer ih njemako vazduhoplovstvo nije uspjelo zaustaviti. U vozu Amerika Hitler je proslavio svoj pedeset drugi roendan. Jugoslavija je kapitulirala tri dana ranije3. Meu estitarima u Menihkirhenu bili su bugarski kralj Boris, maarski regent, admiral Horti, te grof ano kao leinari okupljeni oko trupla Jugoslavije, kako biljei uveni Hitlerov biograf iju hronologiju pratimo. Ispred voza je odsviran koncert, a Gering je odrao govor u kojem se divio Hitlerovom vojnikom geniju. Teritorija Jugoslavije Hitlera nije interesovala. U mislima on se ve odavno bavio samo napadom na Ruse. I bio je sretan to mu je njegova vojska iz tog dijela svijeta koji nije vrijedan niti kostiju jednog jedinog pomeranijskog grenadira uspjela donijeti poklon koji ga je razveselio, valjda i jedinu stvar iz te ubijene zemlje koja mu neto znai: plou kojom su u Sarajevu odali poast Gavrilu Principu. Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova ploa koju su podigli da slave svoju slobodu i njemako ponienje sada je nadgrobna

Kapitulacijom Jugoslavije, Nijemci su pod kontrolom imali 344 000 jugoslovenskih vojnih zarobljenika. Ukupni njemaki gubici tokom invazije na Jugoslaviju bili su: 151 mrtav, 392 ranjena i 15 nestalih vojnika i ocira. Zanimljivo je usporediti istovremene njemake napade na Jugoslaviju i Grku. Cilj napada na Jugoslaviju bio je odmazda, dok je napad na Grku imao za cilj strateku pomo Talijanima. Hitler je izriito naredio da se Beograd sravni sa zemljom i da prema Srbima ne bude milosti, dok je jednako izriito naredio da se Atina uopte ne bombarduje, alei, kako je priznao Gebelsu, to uopte mora da ratuje protiv Grke. Kad se osam dana poslije svog 52. roendana vratio u Berlin, bio je to posljednji pravi pobjedniki povratak u glavni grad Rajha. Kad je rije o tezi da je odgoda napada na SSSR zbog neplaniranog napada na Jugoslaviju odigrala kljunu ulogu u njemakom neuspjehu da pokore Ruse prije zime, miljenja o njenoj utemeljenosti se razlikuju. S jedne strane, sam Hitler je vjerovao u to. S druge pak, meteoroloki izvjetaji pokazuju da je zbog vlanog, zlog i hladnog proljea 1941. invazija na SSSR teko mogla poeti mnogo prije 22. juna, ak i da nije bilo napada na Jugoslaviju. Postoji, meutim, jo jedan detalj koji se tie uticaja balkanske invazije na Operaciju Barbarosa, a koji se ne tie tajminga. Naime, tokom napada na SSSR, njemaki tenkovi imali su neuobiajeno este mehanike kvarove. Po jednom od uvjerljivijih tumaenja, razlog za to bila je istroenost zbog skoranjih dugih vonji po loim balkanskim drumovima.
31 X 13 VREME REME

47

ploa njihovoj zemlji i njihovim snovima. 3. poklon Suprotno rasprostranjenom uvjerenju, spomen-ploa Gavrilu Principu na mjestu Sarajevskog atentata nije otkrivena ni 1924. ni 1934. godine, odnosno ni na desetu ni na dvadesetu godinjicu ovog slavnog ina. Nije to jedini podatak u vezi otkrivanja ovog spomenika koji se suprotstavlja uvrijeenim predrasudama. Ploa, naime, nije uopte otkrivena na Vidovdan. Datum je bio 2. februar 1930. godine, a povod sutranja petnaesta godinjica pogubljenja Danila Ilia, Mika Jovanovia i Veljka ubrilovia. Po rijeima komentatora sarajevskog lista Veernja pota datum je dosta proizvoljno odreen. Isti komentator je 31. januara, dva dana uoi otkrivanja, najavio da e dogaaj biti skroman i bez posebne sveanosti. Tako je i bilo; ne samo da otkrivanju nije prisustvovao nijedan, ak ni najnii, funkcioner vlasti niti izaslanik Nj. V. Kralja, nego je i sveana akademija koja je bila planirana u Narodnom univerzitetu poslije otkrivanja spomen-ploe naprasno otkazana. Prema dopisniku londonskog Tajmsa, jugoslovenske vlasti su u internoj diplomatskoj komunikaciji sa zapadnim silama insistirale na informaciji da plou ne podie ni drava, pa ak ni Narodna odbrana, nego iskljuivo pojedinci: prijatelji atentatora i lanovi njihovih porodica. Razlog za to po svoj prilici je ekonomska depresija i sve vea ovisnost zemlje od novca iz inostranstva. Deutsche Algemeine Zeitung istog tog februara, meutim, pie da je postavljanje ploe monstruozna provokacija koja se ne smije tolerisati, a neprisustvovanje predstavnika vlasti sveanosti otpiVREME REME 31 X 13

suje kao puku trivijalnost. Na naslovnoj stranici Politike od 3. februara 1930. godine, pod naslovom Otkrivanje spomenploe Gavrilu Principu, sarajevski dopisnik ovog lista ovako opisuje sam in otkrivanja: Na tribini koja je bila okiena zelenilom i palmama, kao simbolom mira, uzela je mesto majka pokojnog atentatora Ilia. Do nje je bila Jovanka ubrilovi, supruga pokojnog atentatora ubrilovia. Potom sestra Tri a, Milena Grabe, sestra Mika Jovanovia Mara. U jedanaest asova na tribinu se popeo gg. Vasilj Gri, Milan Boi, Savo Ljubibrati, Hamdija Niki i Borivoje Leonti. im se na tribinu popeo Vasilj Gri okrenuo se sakupljenom narodu i neobino vrstim glasom uputio na sakupljeni narod sledee rei: Narode, sastali smo se da odamo potu najveem od nas. Danas, danas najdostojnije se odaje pota utanjem. Sam g. Vasilj Gri pognuo je glavu i ostao tako dva minuta, a zatim je ponovo visoko podigao glavu i burno povikao: Slava heroju Gavrilu Principu! Narod je prihvatio i na ovom istorijskom mestu zaorilo se burno trokratno: Slava, slava, slava! U isto vreme mladi nacionalista Hamdija Niki koji je za vreme rata bio zatvoren kao veleizdajnik digao je belo platno sa spomen-ploe. Zatim je na g. Vasilja Gria g. Borivoje Leonti, izaslanik dalmatinske omladine uputio sledee rei: Prilaem ovaj venac na spomenik heroju kao skroman znak priznanja mlade Dalmacije velikom heroju. Posle njegovih rei zaorilo se opet trokratno: Slava mu! Primajui srebreni lovorov venac rekao je g. Vasilj Gri: Neka je hvala uvek patriotskoj Dalmaciji. Time je ova sveanost zavrena. Na ploi koja je naraena u crnom mermeru uklesane su

zlatnim slovima sledee rei: Na ovom istorijskom mestu Gavrilo Princip navijesti slobodu na Vidovdan 15/28 1914. godine. Pre nego se narod raziao potrgao je zelenilo sa tribina da ga zadri kao uspomenu na dananji dan, a zatim su se svi u miru razili.4 (Usput, dok u Sarajevu traje sveano otkrivanje spomen-ploe Gavrilu Principu, Kralj Aleksandar se priprema za sveani ruak sa studentima koje je Univerzitetski Savet nagradio nagradom Nj. V. Kralja. Ruak je poeo tano u podne tog drugog februara, a prisutni su bili rektor, prorektor i sekretar Univerziteta u Beogradu, ministar prosvete, svi dekani fakulteta te nagraeni studenti.) Ne zaboravljajui, naravno, Ilievu majku, ubrilovievu udovicu, sestru Grabeovu i sestru Jovanovievu, kao ni Milana Boia i Savu Ljubibratia, fokusirajmo se ovdje na glavne protagoniste sveanog otkrivanja spomen-ploe: Vasilja Gria, Hamdiju Nikia i Borivoja Leontia, kao i na onoga koji nam je ovaj dogaaj opisao, Politikinog sarajevskog dopisnika potpisanog inicijalima A. K. Prvi je odrao govor, drugi otkrio plou, trei ju je prvi okitio vijencem, a potonji nam je cijelu priu ispriao. Sama spomen-ploa uzidana je jo 1928, no sveano je otkrivena tek dvije godine kasnije. Vasilj Gri, koji je na otkrivanju govorio, zapravo je i autor teksta ugraviranog na plou. Roen je u Gacku 1875. godine, osnovnu kolu zavrio u rodnom gradu i Mostaru, gimnaziju u Sarajevu, Filozofski fakultet u Gracu i Beu. Godine 1910. biran je za poslanika Bosanskog Sabora. Bio je prvooptueni na Banjalukom veleizdajnikom procesu (1915-1916) na kojem se sudilo stotinu pedeset estorici ljudi. Bio je jedan od njih 16 koji su osueni na smrt. Meutim, zalaganjem panskog kralja Alfonsa xiii, ovi osue4

Istini za volju, u Politikinom lanku natpis na ploi nije sasvim korektno prenesen; najprije isputeno je ime mjeseca juna, datumi po starom i novom kalendaru odvojeni su kosom crtom, dok na ploi postoji zagrada, dodata je rije godine na kraju koje na ploi nema, rije Vidovdan na ploi je ispisana kao polusloenica (Vidov-dan), dok u tekstu stoji Vidovdan, a takoe fraza Na ovom istorijskom mjestu koja je na ploi ispisana ijekavski, u tekstu je citirana ekavski. (Savremeni komentator sklon nepotrebnoj ironiji u tom smislu bi mogao pronai kontinuitet u jezikoj politici ovog lista, ali ovdje tome nije mjesto.) Navedimo ovdje doslovno natpis sa spomen-ploe: Na ovom istorijskom mestu Gavrilo Princip navijesti slobodu na Vidov-dan 15. (28.) juna 1914.

48

nici su pomilovani. (Iz zahvalnosti ovom panskom kralju, jedna ulica u centru Banjaluke i danas se zove po njemu.) Poslije Prvog svjetskog rata, biran je u parlament Kraljevine shs. Umro je tri i po godine nakon sveanosti otkrivanja spomen-ploe Gavrilu Principu; 26. oktobra 1934. u Beogradu. I Hamdija Niki je bio tuen i osuen od strane Austro-Ugarske za vrijeme Prvog svjetskog rata. On je bio jedan od optuenih na Travnikom procesu protiv pripadnika srpsko-hrvatske omladine. Optunica ih je teretila zbog zalaganja za kulturno i politiko ujedinjenje Junih Slovena u jednu dravu. Hamdija Niki je osuen na dvije godine robije. Ime Hamdije Nikia pronalazimo takoe u knjizi Sarajevo u revoluciji (s podnaslovom Komunistika partija Jugoslavije u pripremama i organizaciji ustanka) gdje se u uvodnom dijelu pravi razlika izmeu dijela muslimanskog stanovnitva koje je bilo lojalno nacistima i ndh i onih koji se noeni iskrenim patriotskim tenjama veu za partizanski pokret i Narodni front. Meu potonjima, neki od najistaknutijih su bili dr. Zaim arac, profesor Husein Brki, Sulejman Filipovi, Hasan Ljubuni, Hamdija Niki, porodica Karahasanovi i drugi. Ime Borivoja Leontia pak pronalazimo na spisku jugoslovenskih boraca u panskom graanskom ratu. (Nismo sigurni da li je stanoviti Boro Leonti, pukovnik jugoslovenske tajne slube u drugoj polovini etrdesetih godina i kratkotrajni naelnik beogradskog Vojnog muzeja ista ta osoba, ali je zavodljivo misliti da jeste. Naime, nakon to su u Jugoslaviji jo 1947. godine postali svjesni da je visoki i tihi saradnik austrijskog ministra vanjskih poslova Grubera, koji je uestvovao u diplomatskim razgovorima s jugoslovenskim delegacijama u Londonu i Moskvi, u stvari Kurt Valdhajm koji je osnovano osumnjien za ratne zloine u Jugoslaviji, predstavnici tajnih slubi sssr-a kazali su Leontiu, poetkom 1948. godine, da su regrutovali Valdhajma da radi za njih te da Jugosloveni ne trebaju da se mijeaju u taj sluaj. Sredinom iste godine dolazi do glasovitog raskida izmeu Tita i Staljina. Od poetka 1972. godine, pa sve do kraja 1981. Valdhajm je generalni sekretar Ujedinjenih nacija. 1986. godine izabran je za predsjednika Austri-

je. Tek u to vrijeme, njegova nacistika prolost postaje optepoznata. Alan Levi, autor koji se bavio ovom problematikom, izvjetava da pokuaj lociranja Leontia 1986. godine nije uspio. Poznato je da je panski borac Leonti umro u Beogradu 1980. godine. Ako je rije o istoj osobi, jasno je zato nije mogao biti pronaen est godina kasnije.) Kao u nekoj stereotipnoj prii o Sarajevu, Bosni i Jugoslaviji, imamo tri osobe koje su istog roda, a porijeklom pripadaju trima razliitim vjerozakonima. Nedostaje jo samo neki Jevrej, kazao bi vjerovatno kakav cinik. Tu je, meutim, i Jevrejin. Iza inicijala A. K. sarajevskog dopisnika Politike krije se ime Abrahama Koena zvanog Abo. Ne usuujemo se ovdje da dublje ulazimo u porodino-kohanitske veze ovog Abrahama Koena sa drugim Koenima, ali emo ispriati saetak njegove sudbine. Nakon to je Hitlerova vojska ula u Sarajevo i nakon to su sa zida skinuli plou o ijem je otkrivanju pisao u Politici, Abo Koen i njegova porodica uspjeli su izbjei smrt ili deportaciju u neki od koncentracionih logora zahvaljujui Koenovom kolegi-novinaru po imenu Rudi Roter. Roter je rodom bio iz sela Potomje na poluostrvu Peljeac. Odlazei iz Sarajeva u zaviaj, Roter ubjeuje Koena da zajedno s porodicom poe s njim dolje, na jug. Neko vrijeme, Koeni se kriju u Potomju kod Rotera, a kasnije prelaze u Trpanj te se napokon, poslije talijanske kapitulacije, pridruuju partizanima. U skladu sa svojom novinarskom profesijom, Abo Koen poinje da radi za sektor za informisanje zavnoh-a (Zemaljsko antifaistiko vijee narodnog osloboenja Hrvatske), i to na mjestu tehnikog urednika Vjesnika. Po sjeanjima kolege, poznatog partizanskog novinara Mahmuda Konjhodia, Koen je u to vrijeme ve stariji ovjek i slabo pokretan. U maju mjesecu 1944. godine, kad se etnici napali partizansku bolnicu u selu Kreani u Lici, zaklali su i Abrahama Abu Koena, koji je, eto, izbjegao smrt od nacistike i
5

KULTURA SEANJA: Tri spomen-ploe Gavrilu Principu u Kraljevini Jugoslaviji, SFRJ i BiH

ustake ruke da bi skonao od etnike. Godine 2004, Rudi Roter je od strane Memorijalnog centra Jad Vaem u Jerusali-

Zeughaus (stari Arsenal) je najstarija graevina u berlinskoj ulici Unter den Linden. Izgraena je poetkom osamnaestog vijeka, a od 1875. godine u njoj je vojni muzej. U ovoj zgradi je 1943. godine Rudolf fon Gersdorf neuspjeno pokuao ubiti Hitlera. Krajem Drugog svjetskog rata, zgrada je u bombardovanjima veoma oteena. Kasnija sudbina konkretnog eksponata, spomen-ploe Gavrilu Principu, roendanskog poklona Adolfu Hitleru, nam je nepoznata. Podjelom Berlina, Zeughaus se naao u DDR-u. Godine 1952. u ovu zgradu je smjeten Muzej njemake istorije, koji je svojom postavkom interpretirao modernu njemaku istoriju iz komunistike perspektive. Institucija koja je tamo smjetena danas, poslije ujedinjenja dvije Njemake, nosi drukije, ali slino ime: Njemaki istorijski muzej.
31 X 13 VREME REME

49

mu proglaen Pravednikom meu narodima. Nacistika vojska ula je u Sarajevo 17. aprila 1941. godine. Trenutak skidanja spomen-ploe Gavrilu Principu sa zida zabiljeen je kamerom i ukljuen u jedan lmski urnal (dostupan na internetskoj adresi h p://www.youtube. com/watch?v=QhLeaqhpxvu). Snimke ulaska nacistikih tenkova u Sarajevo, mase koja ih veselo pozdravlja i podizanja njemake zastave oito su manje vane, jer najdui dio ovog urnala prati skupinu mukaraca koji uz pomo merdevina paljivo skidaju plou i predaju je vojnicima Vermahta koji uz nju teatralno poziraju. Sve ovo prati glas spikera koji na njemakom izgovara nekoliko reenica. U prevodu one glase ovako: Invazija u bosanski grad. Podie se njemaka ratna zastava. U Sarajevu; ovdje je 28. juna 1914. austrijski prestolonasljednik postao rtvom kukavikog atentata srpskog studenta. Ti pucnjevi su dali signal za svjetski rat. Njemci skidaju mramornu tablu i predaju je Vermahtu. Na tabli stoji: Na ovom istorijskom mjestu se Gavrilo Princip izborio za slobodu Srbije. Firer je tablu predao Berlinskom Zeughausu5. Autor citiranog teksta oito je imao pouzdanog prevodioca sa srpskohrvatskog. Natpis na tabli zbilja poinje frazom Na ovom istorijskom mjestu koja je u lmskom urnalu na njemaki doslovno prevedena (An dieser historischen St e). Nigdje se, meutim, na tabli ne pominju ni srpstvo ni Srbija. Iz ove lapidarne interpretacije anonimnog njemakog lmskog radnika, razvie se, i u nae vrijeme, brojne publicistike i scenske vizije Principovog ina. Na dan 21. aprila, agencija Asoijeted pres javlja iz Berlina kako je iz nacistikog taba na Balkanu stigla informacija da je spomen-ploa kojom se komemorira Sarajevski atentat jue predana Hitleru i to od strane jednog od prvih njemakih vojnika koji su uli u taj jugoslovenski grad. Objavljeno je i da e ploa biti javno izloena u muzeju kao dokaz srpske zloinake krvave krivice za Svjetski rat. Prvog jula iste godine, a povodom poklanjanja spomen-ploe Adolfu Hitleru, komentator ndh-ovskog Sarajskog novog lista trijumfalno pie: Sarajvo je opralo
VREME REME 31 X 13

Politika, 3. februar 1930.

sa sebe vidovdansku ljagu. (Oblik Sarajvo ovdje nije tamparska greka. Prvih mjeseci okupacije ustae su ime grada formalno promijenili u Sarajvo, no uskoro je vraen naziv Sarajevo.) Nepune etiri godine kasnije, estog aprila 1945. godine, partizani oslobaaju Sarajevo. Ve sedmog maja, jo prije kapitulacije Velikonjemakog rajha, otkriva se nova spomen-ploa Gavrilu Principu. Sveanost prati veliki manifestacioni miting kojem prisustvuju pretsjednik Narodne skuptine Bosne i Hercegovine dr Vojislav Kecmanovi, lanovi Narodne vlade Bosne i Hercegovine na elu sa svojim pretsjednikom drugom Rodoljubom olakoviem, lano6

vi Narodne skuptine, pretstavnici Zemaljskog i mjesnog usaobiH-a, omladinski delegati pokrajina,i delegati omladine Grke i bratske Bugarske. Izvjeta Osloboenja dalje pie: Miting je otvorio drug Braco Kosovac i predao rije drugu Dragoslavu Ljubibratiu, jednom od Principovih saradnika i lanu revolucionarne organizacije Mlada Bosna i podvukao vanu ulogu bosansko-hercegovake omladine Principove omladine, nadahnute idejama bratstva i jedinstva svih naroda Bosne i Hercegovine, svih naroda Jugoslavije i istakao njihovu borbu protiv tadanjih reakcionarnih politiara, koji su zagovarali kompromis sa Beom. Svoj govor zavrio je rijeima: Po svojim idejama Gavrilo Princip pripada dananjoj mladoj generaciji, koja je ostvarila konano i potpuno one tenje, koje je Gavrilo Princip zapoeo u ono doba. Poslije druga Ljubibratia govorio je drug Cvijetin Mijatovi, zatim omladinac Hrvat Mile ai i omladinka muslimanka Naa Biser. Samu spomen-plou otkrio je Borko Vukobrat omladinac iz Bosanskog Grahova. Na ploi je zlatnim slovima stajalo: U znak vjeite zahvalnosti Gavrilu Principu i njegovim drugovima borcima protiv germanskih osvajaa, posveuje ovu plou omladina Bosne i Hercegovine Sarajevo 7. maja 1945. godine. Nije na ovoj ploi, to je na zidu stajala, po svoj prilici, desetak godina, bilo rijei sloboda. Kad je onaj koji biljei ovu priu, osamdesetih godina prolog vijeka, prvi put bio na mjestu Sarajevskog atentata, na novoj spomen-ploi ponovo je prizivana sloboda6. No ni te ploe, kao ni one stare od crnog mermera, kao ni slobode, danas vie nema.
MUHAREM BAZDULJ

Na ploi koja je stajala na mjestu Atentata do 1992. godine pisalo je (irilicom): Sa ovoga mjesta 28. juna 1914. godine Gavrilo Princip svojim pucnjem izrazi narodni protest protiv tiranije i vjekovnu tenju naih naroda za slobodom. Razlono je pretpostaviti da je ona postavljena 28. juna 1953. godine, kad je ondanji gradonaelnik Sarajevo Dane Olbina na istom mjestu otvorio Muzej Mlade Bosne. Zapadni novinari koji su za vrijeme socijalistike Jugoslavije dolazili u Sarajevu obino su bivali neprijatno iznenaeni ovakvim odavanjem poasti Gavrilu Principu. Analiza tih napisa zavreuje posebno ozbiljnije istraivanje. Zanimljivo je da u broju od 28. juna 1964. godine, o pedesetogodinjici atentata, New York Times objavljuje ak tri teksta tim povodom. Jedan od tih tekstova je reportaa sa lica mjesta iz pera Dozefa Berija. U podnaslovu njegovog teksta istie se kako e putnik namjernik u Sarajevu otkriti da se mladi ludak iz 1914. pamti kao nacionalistiki heroj. Vrijedi ovdje barem kratko notirati signikantan detalj iz njegovog teksta. Jedan od Berijevih sarajevskih sagovornika, ovjek koji mu je govorio o vezi koja postoji izmeu sarajevskih atentatora i partizanskih revolucionara iz Drugog svjetskog rata, bio je komunistiki sekretar za informacije, prijateljski nastrojen tridesetsedmogodinjak, bivi kapetan partizanske vojske po imenu Murat Kusturica. Od 1992. godine, kad je ploa koja je okirala novinara New York Timesa uklonjena, pa sve do 2004. godine, na mjestu Sarajevskog atentata nije bilo nikakvog spomena na taj istorijski dogaaj; 2004. sarajevske gradske vlasti postavile su tamo plou s (latininim) natpisom: Sa ovog mjesta 28. juna 1914. Gavrilo Princip je izvrio atentat na austrougarskog prestolonasljednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Soju. Ispod je prevod na engleski.

50

Lektira

Njegoev grob
Svirepa uspomena iz doba okupacije
Dvadeset estog oktobra navrilo se 120 godina od roenja Miloa Crnjanskog, a 13. novembra navrava se dvesta godina od roenja Petra II Petrovia Njegoa. Ovim povodom objavljujemo tekst Miloa Crnjanskog napisan povodom prenosa Njegoevih kostiju u obnovljenu kapelu na Lovenu 1925. godine, o tome kako su i zato austrougarske vlasti raskopale Njegoev grob na Lovenu za vreme okupacije 1916. godine

Vreme, 20. IX 1925.

anas, kada se kosti pesnika Gorskog vijenca pesme koja bi i kada bi sav na narod izumro jasno i gorostasno sauvala njegov lik, meu narodima, za sva vremena prenose sa Cetinja na strani vrh Lovena, meu oblake munjobije nad sinjim i debelim Jadranskim morem, najlepim morem na svetu, ja sam u mogunosti da svojim itaocima otkrijem nove i verodostojne podatke o oskrnavljenju groba Vladike Rada, koji su Austrijanci raskopali za vreme okupacije godine 1916. Osamnaestog avgusta godine 1916. Austrija je htela poto-poto da proslavi dan svoga esara, velianstveno, u porobljenoj Srbiji i Crnoj Gori. Guverner sa Cetinja bio je naredio da se na Lovenu zapale velike vatre, da oganj sine ak na more, da bljesne u strana i siromana sela veselih Cuca, najdivnijeg hajdukog plemena, koje se ikad u naem narodu smrti grohotom smejalo, da obasja goli kr Krivoija, vitkih kao borovi na vetru, da sevne ak do hercegovakih gudura, gde nam je sauvan najlepi izgovor starog jezika i najistija, najvitkija telesna lepota.

Uoi carskog dana velike lomae obasjale su sa visova Lovena Jadransko more. Ali je zver, u austrijskoj uniformi, elela jo vie. Htela je da uniti i onu grobnicu, munjama bijenu, to je kao neki aneo od kamena kleala pod nebom, u oblacima na vrhu Lovena. Hiljade vojnika poelo je, osam dana pre esarevog dana, da sprema lomae na vrhovima Jezerskom, na Babljaku, i Treteniku. Iznenada, u guvernmanu, organizovana je naroita grobarska komisija, za ekshumiranje kostura Vladike Rada. Ta uvek sramna vojska to je skrnavila grobove po Italiji, i po Francuskoj, i po ekoj, bila je reila da raja procvili i nad leevima davno pokopanim. Dan kada e se iskopavanje izvriti drao se u tajnosti, ali je glas pukao po brdima i tresao duu naroda u okolini. Tog dana, uvee, zapadalo je Sunce kao zaarena bomba. Vojnici austrijski razmileli se po logorima, po dolinama. To su ve bile povorke bednika, umornih od gladi koja se javljala. No je spremala se tiha, bez vetra, Loven je i sam postao nepregledan, kao neko kamenito, sivo, strano nebo. More i urvine negde dole huale su, kao to psi zavijaju kada osete vampira. Kod Ivano-

vih Korita zaustavio se jedan automobil, na raskru k Malom Bosturu. Izae hrpa ocira te vojske, to je uvek zaudarala grobarski i ije su uniforme imale uvek neeg grobarskog, pa se uputi s nekim popovima na Jezerski vrh. Proli su uz Bostur bez rei, kao grobari, nemi od straha. Hotimice su kasnili, da bi se vratili, kao vrane, pred sam mrak. Gore, nad njima pojavie se plavi dimovi, oblaci to su sevali i tutnjali polako. Zastali su i nisu smeli napred. Bili su sitni na stenovitom putu, kao mravi. Vratili su se u polumraku i prolazili kriom kao lopovi. Jedan vojnik nosio je neki sanduk od dasaka, u kome su moda bile kosti Njegoeve. Drugi je nosio jedno atorsko krilo i u njemu neke istrulele svilene odede. Moda to niko danas ne bi ni znao, da to vee nije sedeo, pod onom osamljenom starom bukvom, kod kolibe Markove, oevidac svega toga, Lazar Matkovi, tada austrijski ocir, docnije sreski poglavar u Duvnu. Sutradan se po austrijskim logorima prialo sa cerekanjem koliko su kosti bile teke, kakvih je sve svilenih odeda naeno, da su itavog Vladiku pretresli. Ali je bilo vojnika, koji su glasno mrmljali zato se, kad se ve uinilo to, nije dalo na izvrenje vojnicima iz poroblje31 X 13 VREME REME

51

Carev roendan
Devetog januara 1916. godine, austrougarska vojska pod komandom generala Stjepana Sarkotia, vojnog guvernera Bosne i Hercegovine i Dalmacije, i generala Ignaca Trolmana napala je Loven, strateki vanu taku za kontrolu nih krajeva. Za prenos kostiju upotrebljeni su sve sami Maari i vabe. Prenos je bio pred vee 12. avgusta. U nedelju, sutradan, taj isti oevidac uzeo je svoga pisara i jednog zastavnika, Vrbu, obojicu ehe i zamolio ih da se popnu na Jezerski vrh i vide kako je razruen grob Vladike Rada. Austrijanci su na razruenom grobu spremali lomau da odatle naroito zasvetle Crnoj Gori i da grobu nestane i traga a kamenje rasture. Oko groba razruenog nali su treskotine istrulelog drveta od mrtvakog odra. U sami grob bile su sruene i prelomljene ploe. Crni gnjilatci drveta, otpatci rublja, zarani ekseri bili su ispremetani sa crnom zemljom. Raka je bila duboka. im je Matkovi skoio unutra naao je jedan kraljeak, koji je virio iz zemlje. Kostur Vladike Rada bio je rasut. Prekopavi gnjilu zemlju, ti ljudi naoe sa otpatcima drveta petu i zatiljak Vladike pesnika, pesnika i vladara. Tri kosti poneli su iz groba. Tri kosti koje bi bile ostale tamo rasute i oskrnavljene, uvreene i izgubljene. Valjalo je utati i taj Srbin i dva eha utali su i umeli su da ute. Posle Osloboenja tek, kad se saznalo da je kostur Vladike Rada na Cetinju Boke Kotorske, jadranskog Gibraltara. Pod artiljerijskom vatrom naao se i Jezerski vrh, odnosno kapela u kojoj se nalazio grob Petra ii Petrovia Njegoa. Kapela je sa nekoliko granata pogoena i delimino razruena. Austrougarska vojska je Loven osvojila 11. januara 1916. Ova pobeda je proslavljena irom Carstva, a zahvaljujui njoj Stjepan Sarkoti je dobio titulu barona i svom imenu pridodao von Loven, a generalu Trolmanu titula von Lovenberg. Poetkom jula 1916, na tragu kulturne i identitetske politike uto-crne monarhije na prostoru Junih Slovena, guverner okupirane Crne Gore Viktor Veber von Vebenau (18611932) saoptava crnogorskom mitropolitu Mitrofanu Banu (18411920) da nove vlasti imaju nameru da ekshumiraju Njegoeve ostatke iz kapele na Lovenu i sklone ih u kriptu cetinjskog manastira. Istovremeno je doneta i odluka da se Njegoeva kapela, koja je imala snaan simboliki znaaj na itavom junoslovenskom prostoru, srui i da se na istom mestu podigne spomenik austrougarskom caru Franji Josifu. U sklopu proslave predstojeeg roendana cara Franje Josifa, austrougarske vlasti raspisale su i konkurs za idejno reenje spomenika koji se die u slavu zauzea jadranskog Gibraltara, a potomcima na izgled. U noi izmeu 12. i 13. avgusta 1916, Njegoev grob je raskopan, a njegovi posmrtni ostaci preneseni na Cetinje, da bi u noi 17. avgusta, uoi carevog roendana, na istom mestu zapaljena pobednika lomaa. Na sm dan roendana Franje Josifa, 18. avgusta, u Hrvatskom domu u Herceg Novom otvorena je izloba projekata pristiglih na konkurs. Za pobedniki rad izabran je projekat hrvatskog umetnika Marka Raice (18831963). Raiino reenje je predvialo dvadesetak metara visoku skulpturu austrougarskog genija sa lemom, lovorovim vencem i maem, na kome bi bili uklesani inicijali cara Franje Josifa i datum kada je Loven pao u ruke Austrougara, 11. januar 1916. godine. Projekat, iz objektivnih razloga, nikada nije realizovan. Nakon rata Njegoeva kapela je obnovljena, a Njegoevi posmrtni ostaci poloeni u kapelu 25. septembra 1925. godine. Uoi ovog dogaaja Milo Crnjanski je napisao ovaj tekst, objavljen u beogradskom Vremenu.
R. V.

NJEGOEV GROB: Fotograje iz 1893, 1924. i 1925.

u Mitropoliji, u manastiru, javio se Matkovi sa svojim moima, koje je uvao kao svetinju. Mitropolija mu je pismom od 14. marta 1921. dala upute kako da joj ih poalje. Istog prolea, kad je sva Boka bila ruVREME REME 31 X 13

mena od rua, prenesene su kosti u manastir Savinu, na ruke Njegovog preosvetenstva episkopa Kirila Mitrovia. Vrh Timora, meu oblacima, danas e nositi, zaslugom i ovog oveka, potpun kostur pesnika nad pesnicima, to je te-

ko bolan tuda prolazio s divnim Mljecima u oima, stasom lepim od svih mukih u naem narodu i duom bezmernom i oblanom kao nebo iznad Lovena, da poivaju i utiu na nas, za navek.
MILO CRNJANSKI

52

Intervju: Isidora ebeljan, kompozitorka

Sindromi nacionalnog pore

Naalost, ne znam ko su Beograani danas. Ako gledam devojke iji je smisao uglavnom da budu tako utegnute da izgledaju kao delovi automobila, ako gledam momke, koji bi svakoga rado zavalili u glavu, onako reda radi, ako posmatram sve te smrknute penzionere, veito nervozne zbog izneverenih i naglavake okrenutih ivota, onda ne raspoznajem ta je to posebno beogradsko. Sve to vidim je svesrpski jad i emer, nepregledno more nesrenih ljudi koji se hrane mrnjom i medijskim ubretom. To je narod koji je izgubio rat, ali mu to niko nikada dovoljno jasno nije rekao; to su ljudi koji imaju jedinu nesreu da veito nad sobom imaju nedostojne politiare koji oas posla profukaju i nacionalni identitet i veru i pismo i pare...

ada je 1957, povodom otvaranja Pozorita nacija u Parizu, ansambl Beogradske opere Narodnog pozorita u teatru Sara Bernar izveo Masneovog Don Kihota, Figaro je zakljuio da je parika publika te veeri dobila lekciju: I trupa i orkestar su nas naterali da se zamislimo. Kakva sigurnost palice Oskara Danona! Koliko gipkosti i dostojanstva kod izvoaa kojima diriguje!... Ovo vee je u celini uspomena na jedan savren uspeh, utoliko potpuniji to je bio neoekivan. Pedeset pet godina kasnije, povodom svjetske premijere opere Dve glave i de31 X 13 VREME REME

53

fotograje: M. Milenkovi

meaja
vojka Isidore ebeljan odrane u Sijeni, kritiar lista Republika je napisao: Ovaj slasni i krvoedni obrazac u operi Dve glave i devojka, slian temi iz lma il i Dim, nadahnut je indijskom legendom, a interpretira ga genijalno oseanje za paradoks srpske kompozitorke Isidore ebeljan... Muzika je napisana znalaki: ona je i laka i bogata slovenskim mirisima i balkanskom zavodljivou, gradi novu i snanu muziku misao na tragovima narodne tradicije. A Avenir: Isidora ebeljan nam, po ko zna koji put, prua dokaze svog talenta i veoma uspeno spaja umetniku muziVREME REME 31 X 13

ku sa zavodljivou i armom balkanske muzike tradicije. Jesu li Italijani imali pravo? Ne znam, odgovara Isidora ebeljan, ija je opera Dve glave i devojka nedavno premijerno izvedena i na bemus-u. Oduvek sam elela da imam sposobnost da ujem svoju muziku onako kako je drugi uju; to je, naravno, nemogue. VREME: Zato je nemogue? ISIDORA EBELJAN: Zato to je moja muzika organski deo mene. Toliko puta je presluana unutranjim sluhom da je postala deo mog tela i moje due. Ili je to oduvek bila? Ona je posledica, ali i uzrok mojih gena i mog ivota. Nekome ko je prvi put slua, moja muzika svakako zvui drugaije, budui da su i sluaoeva dua i telo sastavljeni od milion posebnih, takoe specinih ivotnih i genetskih elemenata. Jasno je da moja muzika moe da dotakne emotivne strune drugih ljudi, iako ja nikada neu moi da saznam kako to ini. Neu moi da je ujem onako kako je uju drugi. Imponuju vam ovakve kritike? Tim prije to to balkanski, nakon due vremena, ponovo zvui pozitivno. Po mom miljenju, najvea vrlina moje muzike je injenica da je prirodna, zato je taj balkanski element njeno prirodno svojstvo o kojem ne razmiljam. Sa druge strane, nisam ba sigurna da je u umetnosti pojam balkanski ikada znaio neto negativno, pa ni u doba poslednjih ratova. Uostalom, setimo se Emira Kusturice i Gorana Bregovia, kao i novih izdanja Iva Andria ili retrospektiva lmova Aleksandra Sae Petrovia. ta su to slovenski mirisi i balkanska zavodljivost koju prepoznaje evropska publika, ta mislite? Pod slovenskim mirisima i balkanskom zavodljivou zapadna publika, ini mi se, podrazumeva onu posebnu vrstu temperamenta i energije koja se daje bez ostatka, koja ne kalkulie; to je umetnost koja vriti kad joj se vriti, koja, kada to eli, i plae i jeca i smeje se i mrti i udara. To je umetnost koja voli, koja grli, koja trai i uzima, koja je napadna i zbog toga hrabra i beskompromisna; ona je upravo onakva kakvi smo mi koji smo ovde roeni. Meutim, u mojoj muzici ima i mnogo drugih muzikih estica

Kojih? Ima tu estica i Bartoka i Proko eva, Stravinskog, Debisija, Ravela, Pulanka, Mesijana i Ligetija, Ksenakisa, Janaeka, Sex Pistolsa, Madnessa, Specialsa, arla akrobate, Pekinke patke, Majlsa Dejvisa, Koltrejna, Cocteau Twinsa, Beiruta, Makabejaca Reju, u mojoj muzici ete zapravo nai sve one muzike dahove koje sam u jednom trenutku duboko udahnula i jako osetila. Koliko je za vas kao umjetnicu vana tradicija o kojoj govorite? Ona predstavlja jedno od prirodnih izvorita moje muzike. Ima neto ludaki zanosno u zajednikoj i srpskoj i balkanskoj kulturnoj tradiciji: sva ta patnja, tuga i strast koji su u sutini stravino patetini, zbog toga i simpatini i smeni e, upravo je to spoj koji nau stvarnost ini nadrealnom. Kao kod Markesa... u Sto godina samoe... Interesantno je to to ste pomenuli Markesa: pojedini kritiari su moju muziku uporeivali upravo sa njegovom literaturom. Naravno, i druge kulturne tradicije su takoe arobne. Tim pre to je tradicija uvek ogledalo kolektivnog nesvesnog. Ona je najdublji izvor arhetipskog i zato je svaka tradicionalna kultura neverovatno mona, a samim tim i neprocenjiva. Velika je srea naeg vremena to moemo neobuzdano i istovremeno da upoznajemo i volimo i indijsku i japansku i karipsku tradicionalnu umetnost. Goran Bregovi kae kako u naoj balkanskoj tradiciji i nema toliko toga originalnog. Ima li? Naa tradicija je jedan veliki simpatini hibrid. Kroz istoriju, itavo nae postojanje satkano je od nebrojeno mnogo gotovo nespojivih elemenata suprotstavljenih religija, mentaliteta, razliitih geografskih odlika, klimatskih ekstrema Sve to zajedno ovaj hibrid ini apsolutno originalnim i jedinstvenim. Naa autentinost i identitet ne govorim samo o muzikoj tradiciji upravo su sadrani u tom udesnom spoju nespojivog. Meutim, problem je u tome to se nijedna vlast u Srbiji nikada nije bavila prihvatanjem, obgrljivanjem svih tih suprotstavljenih elemenata; umesto toga, uporno je insistirala na izdvajanju samo onog ele-

54

menta koji je smatrala svojim; ostale bi potirala. Verujem da je uzrok tome nezrelost nacije, to je samo posledica primitivizma na ijem se ublaavanju gotovo uopte nije radilo. Naroito ne u poslednje vreme. Na emu se radilo? Godinama je dozvoljavano divljanje primitivnog i vulgarnog miljenja i ponaanja. Nekada ste saraivali sa Goranom Bregoviem; ta mislite o ovome to on danas radi? Naalost, dugo nisam imala priliku da ujem to to danas radi Goran Bregovi. O emu govori opera Dve glave i devojka? Pria je zasnovana na motivima stare indijske legende koju je, kao osnovu svoje novele Zamenjene glave, uzeo i Tomas Man. To je komina bajka o dva prijatelja i devojci, od kojih je jedan od njih pametan i lozofski nastrojen; visokog je roda; ima lepu glavu, ali krljavo telo. Drugi je stasit, muevan i ruralan, ali mu je glava kao u jarca. Iako se njih dvojica lepo nadopunjuju, tu ravnoteu pomuuje prelepa devojka u koju se obojica zaljubljuju. Devojka se udaje za onoga sa lepom glavom; sa njim ostaje u drugom stanju. Meutim, poinje da ezne za onim koji ima divno telo. Vremenom, svi troje postaju nezadovoljni... U meuvremenu, na zajednikom putovanju, glavni junaci zalutaju do hrama boginje Kali gde, u nastupu ekstaze a elei da se ree svojih muka jedan za drugim, momci sami sebi odrube glavu. A djevojka? Oajnu devojku od iste sudbine spaava boginja Kali, koja joj, saalivi se, nareuje da glave vrati na tela koja e ona, zahvaljujui svojim moima, oiveti. Ali, gle uda: u trenutku oivljavanja, devojka zabunom zamenjuje glave. Na taj nain, s jedne strane dobija mladia sa lepom glavom i lepim telom, a sa druge... Onoga koji u toj igri nije tako dobro proao? Tako je. Naravno, niko od njih troje vie ne zna ko je devojin mu i ije ona zapravo dete nosi. Na kraju, pojavljuje se i prorok koji treba da rei problem. Ali, da ba sve ne otkrivam... U svakom sluaju, re je o divnoj prii, duhovitoj, sa mnogo slojeva i ideja za razmiljanje.

Na prvi pogled, izgleda da je tema opere odnos prema telesnosti koji je, zbog neutaive potrebe za korigovanjem telesnih nedostataka, u dananje vreme veoma aktuelan. Uostalom, zar dometi dananje estetske hirurgije taj odnos nisu pretvorili u fetiizam?! Ali, to je, kaem, samo jedna od idejnih tema moje opere. Spaliti svoje elje je put ka otvaranju kapija sree; odrubiti sebi glavu kako bi ponovo postali svesni srca koraanje je po tom istom putu. Drugim reima, ova pria je sainjena od trojstva koje ine telo, dua i razum. I to trojstvo je olieno u likovima troje glavnih junaka? Recimo da je tako. ...Zato njih troje nisu nita drugo do razapeto oveanstvo, koje ne uspeva da sagleda i uskladi naizgled difuznu raznorodnost trodelnog Jedinstva, kae pisac libreta, Borislav iovaki, u svom izvrsnom eseju, koji je, povodom premijere ove opere, naruila Fondacija Chigiana. Uzgred, Dve glave i devojku poruila je i kompletno producirala fondacija Accademia Chigiana iz Sijene, a svetskoj premijeri ove opere, na Petrovdan 2012, prisustvovala je i tadanja holandska kraljica Beatriks. Sa druge strane, beogradskoj premijeri vae opere prisustvovao je i predsjednik Hrvatske, Ivo Josipovi, koji je rekao kako je te veeri u jdp doao i zbog toga to ste vi njegova prijateljica. Kada ste upoznali predsjednika Josipova? Ivu Josipovia poznajem od osamdesetih godina prolog veka. Sretali smo se na Tribini savremenog muzikog stvaralatva u Opatiji. Volim njegovu muziku i mislim da je odlian kompozitor. ta, na primjer, volite? Iz tog vremena, uvena je Josipovieva kompozicija Dernek, koja u sebi sadri elemenate hrvatske tradicionalne muzike. Ivo Josipovi je uinio mnogo da moja prva opera, Zora D koja je premijerno izvedena u Amsterdamu, a potom i u Beu 2003 posle nekoliko godina, tanije 2007, kao prvi vid kulturne saradnje izmeu Hrvatske i Srbije, bude izvedena u Zagrebu i Rijeci. Kako je reagovala beogradska publika na vau operu Dve glave i devojka? Jeste li zadovoljni? Jesam.

Sedim i sluam operu, a oko mene se ljudi grohotom smeju. I, zapanjena, mislim: ovee, savremena opera, a ljudi se smeju, uivaju, radosni su! Tako je nekada bilo, u Mocartovo ili Verdijevo vreme..., opisala je sopstveno ushienje pijanistkinja Lidija Stankovi. Pijanistkinja Nada Kolundija mi je rekla kako je danima posle opere bila presrena, da je lebdela. Neto slino mi je ispri-

ala i divna Milena Dravi: Ljudi su ulazili u salu smrknuti, zbog kie, a izlazili sa ogromnim osmehom na licu. Sa Anetom Ili, koja je pevala jednu od glavnih uloga, glumcem Nikolom urikom, dirigentom Premilom Petroviem i svojim muem, Borislavom iovakim koji je, osim to je napisao libreto, i svirao u orkestru razgovarala sam o tome da su nam se muzike teme iz opere danima vrzmale po glavi. Interesantno je i to da mi je minkerka, koja me je, ne znajui da sam umeana u poslove oko opere, minkala pred premijeru, rekla: Jesi l gledala jue probu? Vrlo lepa stvar, pitka, zabavna... Bombona! I eto, ja mislim da je to prava stvar! To to ljudi tako reaguju? Da! Umetnost ima mo da deluje na sve ljude ukoliko su otvoreni i bez predrasuda. Zapravo, svi se na ovom svetu delimo samo na one koji vole i na one koji ne vole. Eto, imala sam sreu
31 X 13 VREME REME

55

Kultura u Srbiji danas ima status romskog deteta u nezainteresovanoj hraniteljskoj porodici

da je u publici te noi bilo mnogo onih koji vole. Jednom ste govorili o radosti komponovanja. ta je najvea radost? Naalost, na to pitanje ne mogu da vam dam pravi odgovor. Ne zato to neu, nego zbog toga to naprosto ne volim da analiziram taj proces. ta ne volite? Ne volim da analiziram kreativni proces, ali ni muziku. Mislim da rastavljanjem njenih delova nestaje magija. Jer ako, recimo, dok sluate muziku, insistirate na tome da prepoznajete od kojih je lestvica, akorada i postupaka ona nainjena, automatski iskljuujete mogunost preputanja. Um vam je u petoj brzini; on gospodari. Istovremeno, sve ono sutinsko, ono to lei izmeu tonova, za vas ostaje nedokuivo. Muzika je energija i samo bi je trebalo pustiti da tee. Naravno, kao profesor kompozicije, prinuVREME REME 31 X 13

ena sam da sa studentima analiziram muziku I, kako to izgleda? Pokuavam da to radim na specian nain. Na koji? U najveoj meri uvaavajui injenicu da je muzika protok energije. Kako ste vi zavoljeli muziku? Od koga ste naslijedili muziki talenat? Seajui se toga, jednom sam negde zapisala: Preda mnom je sada lenji letnji dan. Okruuju me zvuci kaike koja o uglasto staklo ulupava mileram ve mi se cakle uglovi usana; pored milerama su kajsije, nabrekle; presipaju se preko svoje koe; kroz prozor se jedva probijaju zraci spreava ih zelena roletna, ista ona koja se nalazi u mnogim radnjama u Zrenjaninu; iz susedne sobe se uje visoki glas moje bake Majke kao glas Rahele Ferari u lmu Tango Argentino; ona peva adventistike molitve Bogu... Da, moja baka je pevala tankim visokim glasom i to njeno pevanje mi je, u tom svom preputanju i ponitavanju svesti o sopstvenom postojanju, bilo u isti mah i dirljivo i uzvieno; naravno, u svojoj iskrenosti i naivnosti, bilo je i smeno... Hou da kaem kako mi se ini da je talenat za razumevanje i divljenje nadrealnom ono najvanije to sam nasledila od svojih predaka. Najvanije? Naravno. To tako snano oseam. I to upravo i pre svega kroz muziku. Jer, uvek su me obuzimala stanja ushienja kada bih ula neki neoekivan muziki obrt, neko ludo iznenaenje. Taj momenat lucidnosti je uzvieno stanje sree i dobrote; nikada nije ironija ili, ne daj Boe, cinizam. Ono se peni od plemenitog oseaja zadovoljstva zbog osvojene slobode. I to one slobode koja ne robuje nikakvim oekivanim, poeljnim reenjima. A opet, voeno je sasvim preciznim umetnikim oseajem. I, kada ve govorim o svojim precima, deo detinjstva sam provela u Zrenjaninu, kod svojih dede i bake... Jednom sam, na tavanu njihove kue, pronala plou klavirskih kompozicija Sergeja Proko eva. Mnogo kasnije sam se pitala otkud ta ploa tamo, na tavanu dvoje paora. Zbilja, odakle? Jeste li saznali? Nisam. Pria o ploi klavirskih kom-

pozicija Sergeja Prokofjeva na tavanu kue mojih dede i bake je tajna koju neu i ne elim nikada da otkrijem. I to upravo zbog toga to je, u svojoj nedokuivosti, ta pria fantastina i bilo koje objanjenje je ne bi bilo dostojno. Inae, odakle su ebeljani? Genealoko pamenje moje porodice govori da su ebeljani poreklom Rumuni: potiu od nekog uvenog rumunskog hajduka Jorgovana... Pre oko dve stotine godina moji preci su iz okoline Temivara doli u Jankov Most, onda u Perlez. Tu su se enili uglavnom Srpkinjama, pa su tokom vremena i sami postali Srbi. Potucajui se tako po banatskim jarugama i movarama, vukui za sobom stoku, konje i eljad, nekoliko su puta izgubili velika imanja. Od veleposednika do stoara! Taj beskonani krug stradanja, uzleta i ponovnih gubitaka, kao neprijatna a sveprisutna jeza, uvukao se duboko u pamenje ovog dela moje porodice, ostavi da ami u genima kao neko potmulo predoseanje propasti i nesree. Koju bi kratkotrajno brisali pijui. Meutim, porodica moje bake Nane (Benin), takoe rumunskog porekla, prava je suprotnost. U kom smislu? Bilo je tu raznih veseljaka, sviraca, tancera i dosta pijanica. Jo je interesantnija porodica moje majke Jovanov-irski, o kojoj postoji legenda da su potomci nekog rumunskog grofa. Iako, kada god je u prilici, moj tata zduno opovrgava tu teoriju... Sve u svemu, ti irski, a i drugi deo mamine familije po mojoj baki divnog glasa, Radovanev bili su uglavnom veoma veseli i skloni nekom sumanutom, nadrealistikom pogledu na svet; voleli su da se ale, da pevaju i naravno da piju. E, postoji i teorija koju zastupa moj mu i za koju, kae, ima ozbiljne dokaze: ebeljani su poreklom Jermeni. Moram da priznam da mi se ta teorija veoma svia... Zato? Zato to su i Rumuni i Jermeni poznati kao izvrsni muziari. Vi ste roeni u Beogradu? Jesam. Iako, priznajem, Beograane sve manje razumem. Kako to? Naalost, ne znam ko su Beograani danas. Ako gledam devojke iji je smisao uglavnom da budu tako utegnute da

56

izgledaju kao delovi automobila, ako gledam momke, koji bi svakoga rado zavalili u glavu, onako reda radi, ako posmatram sve te smrknute penzionere, veito nervozne zbog izneverenih i naglavake okrenutih ivota, onda ne raspoznajem ta je to posebno beogradsko. Sve to vidim je svesrpski jad i emer, nepregledno more nesrenih ljudi koji se hrane mrnjom i medijskim ubretom. To je narod koji je izgubio rat, ali mu to niko nikada dovoljno jasno nije rekao; to su ljudi koji imaju jedinu nesreu da veito nad sobom imaju nedostojne politiare koji oas posla profukaju i nacionalni identitet i veru i pismo i pare... Verovatno otuda ceo narod ivi sa sindromom nacionalnog poremeaja, i to u stvarnosti iz koje je odavno prognano sve to je lepo i dobro; i sasvim obino i normalno. Govorimo o gradovima, razumijevanju, nerazumijevanju Nedavno je jedan od najuglednijih i najveih festivala u Velikoj Britaniji City of London Festival od kompozitora iz cijelog svijeta naruio osam pjesama sa temom osam gradova: Deri, London, Berlin, Be, Utreht, Dubrovnik, Nikozija i Jerusalim; izabrali ste Dubrovnik. Zato? Londonski festival i kvartet Brodski pozvali su me da za otvaranje festivala piem pesmu o Dubrovniku. Krenula sam da istraujem: itala sam raznovrsnu hrvatsku poeziju U jednom trenutku sam se ak nosila milju da zamolim nekog hrvatskog ili bosanskog pesnika da specijalno za tu priliku napie pesmu. A onda sam, sasvim sluajno, svojoj prijateljici iz Zagreba izvrsnoj hrvatskoj prevoditeljki Kseniji Detoni pomenula da sam u potrazi za stihovima o Dubrovniku. Budui strastveni italac koji je delom godine i stanovnik Dubrovnika, Ksenija mi je, sa puno ara, preporuila poeziju Milana Miliia. Istovremeno, pomogla mi je da doem do Miliieve supruge, slikarke Jelene Trpkovi, koja je bila veoma ljubazna i poklonila mi nekoliko Miliievih knjiga. U jednoj od njih sam pronala divnu poemu Kad je Bog stvarao Dubrovnik, iji je deo postao inspiracija za moju kompoziciju za mecosopran i gudaki kvartet, istog naslova. Dopala vam se poezija Milana Miliia?

Veoma. Miliieve pesme su posebne, ulne, pametne i duhovite; u njima neretko u pozadini odjekuje nota traginog Naravno, duboko me je pogodila i sudbina ovog pesnika koji zapravo nigde nije dobrodoao: u Dubrovniku jer je Srbin, a ovde jer je Dubrovanin. Miliieva rtva najreitije govori o potpunom besmislu svakog rata: stradao je prvog dana bombardovanja Dubrovnika, u svojoj kui, i to od granate koju je bacila jna. Piui o vama, mediji esto navode da ste najmlai lan sanu. Optereuje li vas ponekad injenica da su pojedini akademici sanu u dogaajima koje smo pominjali odigrali dosta negativnu ulogu? Prvo, to to me mediji, uprkos injenici da godine prolaze, i dalje opisuju kao najmlaeg lana sanu, sa jedne strane je zabavno jer podsea na elemente nae najpoznatije crne komedije; sa druge je veoma tuno, jer delom svedoi i o tome da je nekoliko generacija izvrsnih strunjaka odavno otilo iz ove zemlje. Kada je re o ulozi pojedinih akademika sanu u dogaajima devedesetih godina prolog veka, o tome, iskreno, ne volim posebno da govorim; tim pre to mislim da je njihovoj ulozi pridat prevelik znaaj; kako od strane ondanje vlasti tako i od strane inostranih medija. Zato to mislite? Zato to su zaboravljeni i uporno potiskivani svi oni lanovi sanu koji su inili jaku opoziciju ondanjoj vlasti i njenom programu: Borislav Peki, recimo, Ljubomir Simovi, Duan Kovaevi Ali, dok vam odgovaram, razmiljam o tome kako, naalost, u Srbiji nema mnogo ljudi koji e moi da razumeju i da prihvate sve ovo o emu sam do sada govorila. Tim pre to spadam u one jurodive Srbe koji se ne uklapaju ni u jedan ablon, budui da oboavam svoje i srpsko i rumunsko i jermensko poreklo. Ali, oboavam i Jugoslaviju: druim se i sa Hrvatima i sa Englezima; istovremeno, lan sam sanu; piem opere na indijske teme, a sluam i indi-pop. Kada kaete da oboavate Jugoslaviju Pripadam onoj prvoj i poslednjoj generaciju ljudi roenih u Jugoslaviji koji su se zaista oseali pravim Jugoslovenima. ta to znai? Imali smo divno, bezbrino detinjstvo,

osloboeno seanja na prole istorijske muke; bivajui na neki nain svesni da iza nas stoji zemlja duboko uvaavana u velikom delu sveta, posedovali smo ogromno samopouzdanje. Pre svega u oblasti umetnosti i sporta. Uz to, irina vidika je bila ogromna. U naoj velikoj zemlji postojala je zdrava konkurencija koja je bila jedan od izvora kreativne energije. Bilo je mnogo inteligentnih, obrazovanih ljudi; mnogo se polagalo na znanje, kulturu i nauku. Iako je nain na koji se ideologija prezentovala bio neverovatno komian, ipak je postojao nekakav moral Seam se, recimo Svi su se slino oblaili. Kako? Mukarci, na primer, u odela sa obaveznom znakom u reveru... Svi su ili na slina letovanja i zimovanja, vozili u i niko se nije zamarao materijalistikom ispraznou. Istinski i iskreno su se ljubile knjige, lmovi, muzika Naprosto, mnogi ljudi su bili sreni. Ili vam to danas samo tako izgleda? Bili smo mladi, pa Ne, ne Samo je, kada je ve dotle dolo, trebalo da se civilizovano raziemo. Da li Skupljai perja Sae Petrovia ili Vizantijski koncert Ljubice Mari danas izgledaju samo kao vrhunska umetnika dela ili su to zaista neki od najveih dometa duha naeg naroda? A koliko je takvih vanserijskih umetnikih dela nastalo u Jugoslaviji? Ukljuujui, svakako, i disidentsku umetnost koja se u to vreme raala onako uzviena, ba zbog specine jugoslovenske kreativne atmosfere. Jugoslavija, meutim, nije bila zemlja ruiastih zeka; naprosto, bila je Jugoslavija! I, kada o tome razmiljam, zaista se pitam: ta je to danas sa naim ljudima. Zato se, recimo, na premijer ili predsednik ne podsete tog vremena i nekim dekretom ne uvedu obavezu gnuanja prema ovolikoj opsednutosti materijalnim?! Zar ne bi ova zemlja mogla da bude taj avangardni primer u svetskoj zajednici koja bi na pijedestal stavila znanje, duhovnost, kulturu, dobrotu, hrabrost i saoseanje? Uprkos amerikom modelu. Uzgred, ne verujem ni da bi ameriki ambasador imao nita protiv. Moda je ovo trenutak da citiram Lava Nikolajevia Tolstoja, njegov Rat i mir? Izvolite! U ropstvu, u baraci, Pjer je saznao ne
31 X 13 VREME REME

57

razumom, nego svim svojim biem, da je ovek stvoren da bude srean, da je srea u njemu samom, u podmirivanju prirodnih, oveijih potreba i da sva nesrea ne potie iz oskudice, nego iz izobilja. I, dozvolite mi jo neto: ivot je sve. ivot je Bog Voleti ivot, to znai voleti Boga. Najtee je, ali i najvea srea, voleti ovaj ivot u svojim patnjama, u patnjama bez krivice. Vi ga takvog volite, Isidora? Oboavam! Rekla sam da je na ovogodinjem bemus-u premijerno izvedena opera Dve glave i devojka. ta vam znai bemus? Praznik! Za ovu sredinu bemus bi trebalo da bude kanal kroz koji stie sve vazduh. Kao hrana i voda, neophodna su izvoenja solista, orkestara i opera iz celog sveta. Potrebno nam je da diemo punim pluima, da se ne bojimo, da se radujemo, da prihvatamo, da se preputamo. Ono to lei je kontakt sa drugima, razmena, zajednitvo... Inae emo, poput aba u buavom mranom daku nekog laboranta sa biolokog fakulteta, pre nego to uopte ugledamo svetlost sunca, pocrkati, podaviti jedni druge. Sjeate li se svog prvog bemus-a? Naalost, ne seam se kada sam prvi put otila na bemus, ali se seam da sam
VREME REME 31 X 13

na koncerte ila sa ogromnom radou i strahopotovanjem. Karte su uvek bile rasprodate, tako da bih satima uala u toaletu Kolarca ne bih li kriom ula na Rihterov ili na koncert Moskovske dravne filharmonije. Taj svet sa balkona, na kome obino logoruju mlade generacije ljubavnika muzike, izgledao mi je velianstveno: bio je pun lepote i duhovnog glamura. U to vreme se esto dogaalo da moji prijatelji na koncert dou prerueni: kao luda slikarka, kao matora izlapela groca, u maskirnom odelu, kao motorista ili ak kao pravi pravcati policajac. Zamislite: policajac na koncertu na Kolarcu! Uzgred, ne znam kada se dogodi trenutak da sa balkona preete u parter; verovatno onda kada sebe ponete da shvatate suvie ozbiljno... Kako vi sebe doivljavate? Niste preli u parter ili... Da, prela sam u parter, ali zato to vie nikoga nisam poznavala na balkonu... Kada sam osamdesetih godina prolog veka poela da odlazim na bemus, nije vie bilo znaajnijih orkestara i solista iz Zapadne Evrope i Amerike. Nije bilo novca? Ne. U to vreme su uglavnom gostovali izvrsni ruski umetnici veinom ruski Jevreji koje smo oboavali. Budui da su, posle pada Berlinskog zida, mnogi od njih zauzeli najistaknutija profesorska mesta u zapadnoj Evropi i Americi, moe se rei da se na muzikoj genijalnosti ruskih Jevreja zasniva itavo moderno izvoatvo zapadne muzike tradicije. Za razliku od tog vremena, naa publika je poslednjih godina na bemus-u imala prilike da uje i Njujorku lharmoniju i Koncerthebau orkestar, koji spadaju u pet najboljih na celom svetu. Ipak, posle silnih godina izolacije i duhovne klaustrofobije, pitanje je koliki je danas na kapacitet u smislu sposobnosti prepoznavanja i razumevanja. Koliki je, ta mislite? Naveu primer: u svetskim metropolama svakoga dana ili svake nedelje

gostuju barem jedan veliki solista, neka strana operska produkcija ili neki znaajan orkestar. Da li moete da zamislite kolika je razlika u poznavanju i poimanju muzike prosenog sluaoca tamo i ovde? Ljudi ipak odlaze na koncerte... Odlaze, naravno. Uostalom, opera je, u poslednjih petnaestak godina, u svetu doivela ekspanziju. Kako to objanjavate? To je logino, budui da ivimo u doba spektakla. Spektakl se u drutvima uglavnom javlja onda kada ta drutva dosegnu odreeni nivo razvitka u duhovnom, ali pre svega u materijalnom smislu. Psiholoki, spektakl je ispoljavanje tenje za opredmeivanjem ljudske vizije Boanske lepote, moi i sjaja. Paradoks je u tome to se to obino deava u vreme kada ovek ba zbog tog izobilja sutinski zaboravlja Boga. E, sada, opera, koja uvek tei da bude vea od ivota jer je kao forma articijelna idealna je za postizanje spektakla. Prie su esto fantastine, bogate; otvaraju mogunosti za spektakularne reije i scenograje. U tom smislu, opera se danas dodiruje sa lmskim spektaklom. Uprkos svemu, verujem da predstoji tiha operska revolucija u smislu osvajanja intime, ivotnosti, krupnih planova. I to zato to opera poseduje onu posebnu, jedinstvenu magiju koju nemaju ni lm ni pozorite: magiju ivog pevanja, magiju ljudskog glasa koji peva uivo. Budui da su muzika i pevanje najmistinije ljudsko izraavanje, opera uvek dodiruje najtanje strune ljudskog bia. ta je sa operom u Srbiji? Naalost, kao i u doba lezingera i nepismenog Miloa, Srbija nema para da kupi ulaznicu za opersku predstavu, pa svoja saznanja i dalje gradi oslukujui ta priaju oni koji izau posle zavretka predstave. Hoete da kaete da umjetnost kojom se bavite ali i kultura uopte danas u Srbiji ima takav status? Sasvim precizno: kultura u Srbiji ima status romskog deteta u nezainteresovanoj hraniteljskoj porodici. Zato? Zato to je svaka vlast u Srbiji dozlaboga primitivna.
TAMARA NIKEVI

58

In memoriam: Lu Rid (19422013)

Ree gavran: Nikad vie?

Rastereen slobodom odmetnika koji je brutalno rano osetio da vie nema ta da izgubi, unjao se kroz ivot kao grekom zaboravljeni junak iz nekog noir romana sasvim svoj i okrenut duboko u sebe ak i onda kad se nalazio pod jarkom svetlou reektora: mrak koji je izbijao iz njega bio je jai od svakog svetla. Zbog toga je u svakom trenutku svog sedamdeset jednu godinu dugog ivota mogao da bude ono to bi mu se tog asa prohtelo: pogani cinik ili ranjivi romantik, unajmljeni hitmejker ili beskompromisni istraiva novih puteva umetnikog izraza; umeo je, crn kao Poov gavran, da gnevno uti godinama, a umeo je i da u Centru Sava na bis zajedno s razdraganom clap-your-hands publikom peva Walk on the Wild Side da uini ljudima
I hope its true what my wife said to me She says, Lou, its the beginning of a great adventure Lou, Lou, Lou, beginning of a great adventure. Beginning of a Great Adventure, Lou Reed, New York, 1988.

ilo je jedanaest sati ujutro, sredina oktobra; nije bilo sunca, a na istinama u podnoju brda caklila se teka kia. Na sebi sam imao barutnoplavo odelo, s teget kouljom, kravatom i maramicom u spoljanjem depu, crne kone cipele, crne vunene arape s tamnoplavim satiima. Bio sam uredan, ist, izbrijan i trezan, i bilo mi je svejedno da li e to iko primetiti... Nije to, naravno jer re je o uvodnim reenicama romana Veliki san, Rejmonda endlera ovaj oktobar, nego neki predratni (mada su svi predratni); i grad nije Njujork, nego Los Aneles; i skockani lik nije Lu Rid, nego Filip Marlou. A opet, sasvim je lako zamisliti da endler ovde progovara posmatrajui svet oima njujorkog pesnika koji je ovih dana zautao. Jer, ni Lu Rid nije mario za to da li ga iko primeuje, jo manje za to ta e oni koji ga primete misliti o njemu. Rastereen slobodom odmetnika koji je brutalno rano osetio da vie nema ta da izgubi, unjao se kroz ivot kao grekom zaboravljeni junak iz nekog noir romana sasvim svoj i okrenut duboko u sebe ak i onda kad se nalazio pod jarkom svetlou reektora: mrak koji je izbijao iz njega bio je jai
31 X 13 VREME REME

59

od svakog svetla. Zbog toga je u svakom trenutku svog sedamdeset jednu godinu dugog ivota mogao da bude ono to bi mu se tog asa prohtelo: pogani cinik ili ranjivi romantik, unajmljeni hitmejker ili beskompromisni istraiva novih puteva umetnikog izraza; umeo je, crn kao Poov gavran, da gnevno uti godinama, a umeo je i da u (zamalo pa popunjenom) Centru Sava na bis zajedno s razdraganom clap-your-hands publikom peva Walk on the Wild Side, da uini ljudima. Zato i jeste bio jedan od ikoninih likova supkulture koja je obeleila drugu polovinu prolog veka: rokenrol nije sposobnost da budemo deo zajednice, plemena koliko god nam sistem vrednosti tog plemena bio blizak. Rokenrol je pre svega sloboda; sloboda da se bude i ostane svoj, drugaiji od svih ako treba, i od samoga sebe. Lu Rid se pre nekoliko dana domogao apsolutne slobode, one koju je s drskou i odvanou koja izaziva zavist osvajao jo od deakih dana. Roen u Bruklinu kao Luis Alan Rid u porodici koja je na uvredljivo oigledan nain predstavljala otelovljenje duhovno ubogih ideala amerike srednje klase, u godinama odrastanja umeo je da zarati sa svakim ko bi mu se naao na putu: uiteljem gitare koji ga je, umesto da mu jednostavno pokae kvintni krug, zlostavljao besmislenim pesmicama; profesorima koji su ga u srednjoj koli i na koledu uili kako da razmilja; naravno i sa ocem, koji ga je, podjednako bezuspeno, uio kako da ivi. Ovaj poslednji je, kad mu se uinilo da Luov sukob s autoritetima svih vrsta udruen sa sumnjivim seksualnim sklonostima postaje opasan po ivot, ne samo njegov, posluao dobronameran savet porodinog lekara i podvrgao svog sina viemesenoj terapiji elektrookovima (videti Formanov Let iznad kukavijeg gnezda, ne samo zbog elektrookova). Ovaj, po reima pacijenta, produeni lo trip, bludnog sina nije izleio od emocionalne neuravnoteenosti, ali jeste dodatno ojaao onu dimenziju njegove nesigurnosti koja se ispoljavala kroz destruktivnost. Ta se destruktivnost, onda kad na vidiku nije bilo drugih rtava, po pravilu okretala protiv njega samog.
VREME REME 31 X 13

drugom stranom U jesen 1959. godine, pobegao je od brinih roditelja i krenuo da studira. Za studiranje je, meutim, potrebna kakva-takva postojanost, kojom on nikada nije raspolagao. Zbog toga je, na razliitim koledima, redom i uglavnom kratko, izuavao pored ostalog i teoriju muzike, urnalistiku, lozoju, knjievnost, kreativno pisanje i istoriju pozorita. Znatno temeljnije i s naglaenom sistematinou, u isto vreme je bio predano posveen isprobavanju svih vrsta narkotika do kojih je bilo mogue doi: od sirupa za kaalj s kodeinom, preko amfetamina i pejotla, do lsda i heroina. Alkohol mu je sluio tek za razbijanje mamurluka. Kao i pisanje, povremeno: slino Bajronu, i Lu Rid je naj-

pre izgradio sebi lik ukletog pesnika, pa tek onda poeo istinski da pie poeziju. Bio je jedan od prvih i svakako najdarovitijih meu onima koji su u same temelje rok-kulture ezdesetih ugradili uticaj pripadnika bit-generacije u njima je, kao i u delima Vilijama Berouza ili Edgara Alana Poa, naslutio onu vrstu gubitnikog individualizma koju e i sam itavog ivota predano negovati. Industrija zabave, meutim, gubitniki individualizam prihvata samo u onoj meri u kojoj ga je mogue unoviti. Zbog toga je Rid sredinom ezdesetih svoju muziku karijeru zapoeo u opskurnoj producentskoj kui Pikvik rekords, rutinskim tancovanjem jevtinih, anonimnih i bezlinih pop-pesama za iroku i kratkotrajnu potronju. Bile su to mahom ko-

pije aktuelnih hitova koje su u to vreme izvodili zalizani i popularni, danas mahom zaboravljeni macani: o onom to ga je u poeziji istinski zanimalo, o prokaenim psihostimulansima i sumnjivoj seksualnosti, o likovima i iskustvima sa margine drutva i morala, tada se jo nije moglo pevati u mikrofon. Traei drutvo u nastojanjima da poneto od toga moda ipak prokrijumari na vinil, Lu Rid je januara 1965. godine, na jednoj urci, naleteo na Dona Kejla. Kao klasino kolovani avangardni muziar, Kejl je do tog trenutka gajio tek povrno zanimanje za rokenrol. Susret s Ridom promenio je sve: i za njih dvojicu, i za istoriju rok-kulture. Odluili su da naprave bend u kome e, s Kejlom kao podrkom na basu, klavijaturama i elektrinoj violi, Rid uz gitaru pevati svoje pesme. Njegov stari poznanik Sterling Morison doneo je u Velvet Underground (koji su se pre no to su svoje konano ime pronali na koricama jedne sumnjive knjiice, zvali jo i Warlocks, i Falling Spikes) jo jednu gitaru, a ubrzo se na pozornici zalelujala i androgina pojava Morin Taker. Morin je tokom nastupa stajala za bubnjevima, ali bi i da je sedela kao to je red, Velveti na sceni delovali dovoljno udno: jer, neretko su svirali leima okrenuti publici, a njihovi nastupi sve vie su se pretvarali u multimedijalne predstave sazdane od elemenata pozorita, lma, i mnogostrukih, nimalo standardnih svetlosnih efekata. Kao i od muzike i poezije: Lu Rid je, poput mnogih koji su predugo ekali svoju priliku, u teku imao povelik broj snanih pesama; povrh toga, posedovao je ingenioznost i strast iskrenog ideologa i propovednika nove vere, ali ne i sraunatost i racionalnost potrebnu za njeno irenje, jo manje elju da se bavi misionarstvom: tim osobinama raspolagao je Endi Vorhol. njujork Jurodivi guru pop-arta prvi put je Velvete video na sceni krajem 1965. godine u Kafeu Bizar u Grini Vilidu, gde su svirali za sitne pare. I to kratko: dve veeri posle susreta s Vorholom, bili su otputeni zbog dosledno neprijateljskog

60

reagovanja publike, ali su istog trenutka dobili novog menadera: Endiju Vorholu je u to vreme sve polazilo za rukom, a sve ega bi se dotakao pretvaralo se u umetnost, veliku i znaajnu. Takva sudbina zadesila je i Velvet Underground: ubedio ih je da u grupu prime i Kristu Pefgen, poznatiju pod imenom Niko, mistino lepu pevaicu s naglaeno ezoterinom pojavom i nita manje nestvarnim glasom, a onda ih uterao u studio. Napravio im je i omot za plou, onaj s bananom. Svoju genijalnost je u ulozi producenta pokazao i time to se u studijskom radu nije meao u muziku: dovoljno mu je bilo to to je podstakao Rida da s potpuno nesputanom kreativnom slobodom pie o svemu to je video oko sebe. To sve bio je Njujork, na albumu The Velvet Underground & Nico preveden u jarke, duboko proivljene pesnike slike i sirovu rokenrol energiju. Bili su antiteza sve oitije dominantne hipi ideologije, i najava mnogih umetnikih pravaca koji e istinski oiveti tek kasnije: glam roka, panka, ili granda, na primer. Takav hod ispred vremena imao je svoju cenu: album je ekao na objavljivanje gotovo godinu dana, a onda se pojavio marta 1967. go-

dine, u duhovnoj klimi sveopte ljubavi i nirvaninog mira, omeenoj s jedne strane napadno optimistinim, velianstvenim singlom Good Vibrations The Beach Boysa, objavljenim pola godine pre mitske Banane, a s druge albumom Sgt. Peppers Lonely Hearts Club Band kojim e tri meseca kasnije druga najuticajnija grupa svih vremena (prva je, prema jednom istraivanju bbc-ja s poetka ovog veka, Velvet Underground) najaviti novu epohu u istoriji rok muzike, ali i sopstveni kraj. Stenjena izmeu dva takva monolita, Banana je u prvi mah ostala uglavnom neprimeena kupilo ju je svega desetak hiljada ljudi. Ali je svako od njih prema jednoj od najpoznatijih urbanih legendi u svetu rokenrola osnovao svoj bend. Lu Rid je, posle jo tri albuma, svoj napustio, i 1970. godine nastavio dalje sam. I to, naravno, prepoznatljivo hirovito i anarhistiki, s promenljivim umetnikim i poslovnim dometima: od visokog sjaja Transformera (za koji je najzasluniji jedan od njegovih najboljih uenika, Dejvid Bouvi, koji je odigrao ulogu producenta i psihoterapeuta) i melanholine dekadencije Berlina, preko teakog hevi metala na albumu Rock n Roll

Animal i kalkulantskog duboks formata pesama na Sally Cant Dance (malo je onih koji su plesali uz naslovnu pesmu obraalo panju na stihove, posveene rtvi brutalnog ubistva), do turobne introspektivnosti albuma Magic and Loss i svedene lozofske literarnosti kojom je presudno obojen The Raven. Za mnoge, meutim, testamentarno delo njegove solo karijere ostae New York (1988), zbirka monih, ubedljivih i anrovski istih rok pesama, uzbudljivih gradskih pria koje pokazuju da najvei pesnici najveeg grada na svetu nisu oni koji nas nepotrebno podseaju na to koliko je taj grad ogroman, ve oni koji umeju da nam pokau koliko je on zapravo mali. Te pesme svedoe o tome zato je Lu Rid, uz svog uitelja Vorhola, i umetnike kakvi su Pol Oster, Pati Smit ili Martin Skorseze, jedan od onih koji savremenom Njujorku, Americi i svetu daruju identitet i duu. Lu Rid to ini i sada, poslednjih dana oktobra leta gospodnjeg dvehiljadetrinaestog. I nastavie to da ini, jo dugo. Nema Gavran pojma, Lu: ovo je poetak velike avanture.
ZORAN PAUNOVI

31 X 13 VREME REME

Reportaa: Prvi put sa sobom, kao piscem, na Sajmu knjiga

61

to kolijevka odnina...
avoki, Dodik Istina, osi Kosovo, jo jedan tand sa kandila, marmeladu i bundeve, pa Ostani Srbin, pii irilicu, a iza oka Nova poetika, promocija neke jebade
fotograje: D. Todorovi

Sam ispod ljive...

bine, tu najvea i najdominantnija, i najposeenija, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, vidim neki program kulturnog naslea u toku, ima tu i knjiga, slika, vina, pitam jednog, ima l de Kosovo e opet biti srpsko, sa mislima oca Tadeja, starca Gavrila, Jovana Tarabia, veli, to nije u njihovoj ponudi. Tako se primaknem Glavnoj hali, promae bard srpske istorijske misli Veselin ureti, pogledam u srce sajma, Arhipelag, Vulkan, Slubeni glasnik, Laguna... Na Arhipelagu se upitam sa Mikom Pantiem, vie egzistencijalno, pita on mene, Od ega ivi, a ja mu, kao pisac, odgovorim, Od pisanja! Pogodim Slubeni glasnik, tu sve nivo, pod zastrt samo tako, pesnik Nikola Vuji, koji osetio i savetniki lebac, neto predsedava, u prolazu mi veli, i on negde uo da sam pisac. Vidim, Rado Ljui jok prisutan. Tu i preko puta Vulkan, oni bilbordi, ili kako se zovu, ko kua, ko krov, sve sami naslovi i sadraj. Pa imamo, U okovima nevere: estoro ljubavnika, dve afere, ko e biti najslabija karika. Ko krov i Zlatno doba nade: Vreme velikih promena, kada e na ene doi red da na ruevinama snova i iluzija osmisle novi svet. Beleim i taj autor, od ta ili druga hit dela, Tereza Revaj, voliki tekst: Tama te prvo zaslepi, zatim te proganja i puta te samo pod sopstvenim uslovima... Dalje, preda me ispade kolegica Olivera urevi, koja stie da upadne i u kolumnu kod Basare, u Laguni ko u hiper-

io i ovaj Sajam knjiga, sveano otvoren, sveano zatvoren. Negde pred Sajam ministar Tasovac iskomponovo da su pisci unazadili i sebe i profesiju. Neto nisam primetio da ministar Tasa bio na Sajmu, ili to nije bila vest, zato javljeno da prima ministar Dai bio meu knjige, i da, po obiaju, reko ono to nema veze i pojma sa temom. Na Sajmu nije primeen ni Onaj to zaseo na Andria venac, i to se u kabinet slika sa knjige, niti primeena unjega Drugarica to sve uzela bude, po taj poloaj, kulturna. Kako bilo, organizator objavio uspeh, svega bilo vie, i posetilaca, i izlagaa. Aferim. Lino uzmem da se spremim odem na Sajam, prvi put kao pisac, jerbo imam taj befel, istina jok i tu pisac legitimaciju, jerbo u Srpskom knjievnom drutvu nemaju pare za tu znaku, Tasa ministarstvo, kao ni prethodni slastiar, nije prebacilo dinar za rad Drutva. Dakle, okrenem, kao oveka iz kraja, Beli Markovia, a bila subota, veli nee tog dana. Kako bila subota vidim na Nacionalnu televiziju, u najkulturniju ikinu arenicu, ima o Sajmu, ima i to da o iku ima tri knjige, sve sa ika sliku, koje velim, ajde Dragane, ajde Todore, moda sretne kolegu iku. jeste buha Stignem ti ja, oekivana guva, na taj ulaz manem novinarskom, i to skuptin-

skom legitimacijom, nema proem, jedan na tu kapiju veli, Idi u Direkciju sajma po propusnicu. Platim kolko kota. Prvo pa bude tand Danasa, uz novine, izabere knjigu, uzmem Celanove pesme, evo malo Celan stihova: uh kako kau da ima/ u vodi kamen i krug/ a iznad vode re/ to stavlja krug oko kamena... Onda uem u taj knjige hram, hramove, prvo pa tand Megatrend univerziteta, uzmem megamia ajer Obrazovanje bez granica. Vidim, ima tu jo fakulteta, tu i Policijska akademija, bigz, ekspir 100 dinara, Urokljive oi po istoj ceni... Onda bilo Croatia izlagai, pa Udruenje izdavaa Republike Srpske, na zidu veliki, neka bude transparent, 100 godina uzroka i povoda 19142014. Vidim jedan neto zbori u mikrofone i kamere, podignem pogled, spustim pogled, jeste Aleksa Buha. Pitam, je l to Buha, vele, jeste Buha. Beleniki zabeleim ta Buha veli: Kad pogledate onda vidite koliko je taj ovek sa lakoom govorio o najteim temama... Na kraju u vam rei jednu narodnu poslovicu: to kolijevka odnina, to motika zakopa! Uzmem pitam, o emu se radi, jedna uze objasni da to Buha govori o izdavakom poduhvatu godine u rs, odabranim delima Pere Slijepevia. Vidim ima tu jo dela, na pultu knjiga Srebrenika podvala, pitam jali bio gospodin Dodik, slubenica veli, jeste bio, bilo lijepo, obio tandove rs. Poem dalje, ima te prostorije za tri-

VREME REME 31 X 13

62

marketu, u Zavodu za udbenike svaki nivo, laminat, vaki video-bim, cvee aranmani, muko i ensko u akademski komfor razgovor, jedan u oku, bez brojanicu, ali deluje brate ko da ima dve. ta bi onda, onda bi B92, Samizdat, voliki red, dva puta toliki red, obezbeenje, kamere, jedna veli, Eno je Brankica, virnem gvirnem, jeste Brankica Stankovi, desnom knjigu potpisiva, istom rukom stie crne kose zabaciva. To je umetnik, bato! Proem do tanda zrenjaninske Agore, koji strunjaci za Pitala i nobelovce, na tandu i ivoti devojaka i ena, najnovije nobelovke Alis Manro.

poo svira Preko puta igoja veliki plakat Pod ranjenim nebom, pie da autor Brankica igoja. Pod sve to ensko u neko crveno pletivo bluzu, pitam, veli nije sa plakata, potpisiva svoje knjige, Razigrane misli i Smeh kao lek, je l to neto za decu, tek da pitam, ne, za odrasle, odgovara umetnica. Proem jo, Fabrika knjiga, arobna knjiga, Plato, vidim posetioci, na slobodnom prostoru, seli pa udarili u stvaralako odmaranje. Kad na tom izlazu iz Hale jedan, udo, Izdavaka kua Dedi, na pultu najnovije delo umetnice Vesne, Pola due, plus na pultu jote kesica sa 100 grama kafe koja se zove Moja kaca. Tu i umetnica, kako ja izvadi aparat, ona stade da se nameta, nema ta, ume. Pitam, more li kafa bez knjige, rekoe ne mere. Dalje nisam pito. Iza umetnice Vesne sa svoj tand novinari Radoman Kanjevac i Rado Glii, Rado veli da im najbolje ide Jovan-

ka, od umetnik arko Mila Jokanovi. Onda, u sledeoj hali, upadnem u manastire, zadubine i eparhije, i ostale simeone mirotoive, tu svega, knjige, ubare, melemi, rakija, sve za cirkulaciju, sve protiv bolova, On i ona u potrazi za branom harmonijom... Bi tu jo toga, tand Dveri, avoki, Lompar, Dobrica pesnik Eri, Gavrilo Princip u Beogradu. Bi jo jedan tand sa marmeladu i bundeve, pa Ostani Srbin, pii irilicu, iza oka Nova poetika, promocija neke jebade Sam ispod ljive... Ve nisam znao u kojoj sam hali i na kom nivou, uzmem beleim, Evro unti, rts, Prosveta u restrukturiranju, na kojoj sa sliku autobiograja od arenica iku, vidim ima i isto kulinarski tandovi, Kuvar Panonske nizije, Nju Orleansa, June Luizijane... svega, ima tri knjige za 799, jedna 299. Povratim se, sretnem Vasu Pavkovia, upitamo se, uslikamo se, Olivera urevi pita, Gde potpisujem knjigu, velim, ne potpisujem, piem! Opet mi se desi Izdavaka kua Dedi, ona to prodava veli da ni lak za nokte ne moe bez knjige umetnice, i lak ide uz Pola due. Tu stanem opazim, dosta mladog sveta, ti devojuraka, ve devojaka, sve to u promenadi glasno zbori na literalne teme Ja ga pitam, a on meni kae, grenom mi naum pade, zbog imena valjda, Roman Polanski. Kao takav odem odmorim, napolju, uz kafu i cigaru, sednem sa Mirko Demi, pridrui se i Goran Petrovi, Rado, koji poo po jo Jovanke, donese poklon knjigu, posloo Kanjevac, u posveti pie Viestrukom kolegi. Ba kod ti tema naie brat Ljuba ivkov sa svoju ljubu. Ljuba u belu, skoro rubaka koulju, preko rame instrument u crnu futrolu, gde poo, poo svira. Vrnem se u ponudu, Dodik Istina, osi Kosovo, knjiga edomira Antia sa slike veliki Srbi, od Svetog Save do Miloevia... Nekako naem tand zagrebake Pro-

svjete, obradujem se knjizi poezije drugara ora Matia. Lingua franca, tamnoplave korice, zajedniki jezik, zajedniki usud. Na Prosvjeta tandu ensko Ljiljana, tufna haljetak, napred nemirni pramenovi kose... Proem dalje po obodu Glavne hale, na jednom od tandova pesnici Duko Novakovi i Adam Pusloji, Novosti izdava po meri italaca, Novak okovi servira za pobedu... Dalje, jo kandila i raznih porrija, na tandu, gde Srpske muenice iz Srebrenice Ljiljane Bulatovi, kamere, guva, vele snimaju za Deiji kanal, na Novoj poetici nova jebada, ensko samo tako razvlai elo, i brat Ljuba odnirava tamburu. A, nogokako nego iza oka, preko puta irilica tanda, priseli iriliari, ko u eir, ko u bijelo odelo, ne govore, ute, kano mali orkestar sa onoga svijeta na pauzi... Nabasam i na tandi Drutva za istinu o nob, lino autor nudi delo 100 poznatih o Titu, za 300 dinara, ili e biti obrnuto, 300 za 100, o Jovanku nema nita, samo Tito. Tu mi jedan u prolazu utrapi ajeri za knjigu Istina o Vuiu, sretnem Bekovi Matiju, i u njega Vui ajeri, samo to se ne kucnusmo sa po Vuiem, velim Matiji da sam Prvi put sa piscem na Sajmu, akademik akademski oduta mene nestaluk, sa erku produi u tu duha sveanost. Opet upadnem u Zavoda za udbenike laminat, sve ko medicina, u Laguni volika reklama A planine odjekuju, u susret, sa staramajku, lino Boris Tadi, niko mu prii, po automatizmu pozdravim, Dobar dan, gospodine Predsednie, malo iznenaen, Tadi pritisnu automat za odgovore: Drago mi je! Okrenem, na Slubenom glasniku sve pod konac, sve u bele koulje i cinober marame, sa domain i pesnik Vuji, na njihove teme, pesnik Gojko ogo. Svratim do lom tanda, samo zbog Milene Markovi. Pazarim knjigu Crna kaika, u kojoj tri prve zbirke pesama. Ajmo: Ti mora da se vee za kamen/ da ne bi poleteo/ ti mora da radi neto rukama/ da ne bi razmiljao/ ti mora da se smeje/ da bi due iveo/ sve su to razlozi/ tuni... Vidim vreme, na izlazu sa Sajma, u podzemnom prolazu, harmonika razvlai Sauvaj tajnu, ljubavi moja...
DRAGAN TODOROVI
31 X 13 VREME REME

TV MANIJAK
63

Lutka i leptirica
Protekla dva vikenda na rts-u smo mogli da vidimo dokumentarni lm snimljen povodom 35 godina od nastanka Riblje orbe. Kao ocijelni poetak se rauna objavljivanje singla Lutka sa naslovne strane. Uporno dozivanje anela je autorski rad Slobodana Simojlovia u kojem je uspeo da deo naeg kolektivnog rokenrol iskustva prikae kroz prizmu jedne karijere i jedne pesme. Brojni sagovornici, ali i sam Bora krenuli su pred nama na sentimentalno putovanje u prolost koje, ma kako idilino poelo, po pravilu nas stavlja pred zablude mladosti, velike ideale, sitne kompromise i velike trenutke. Ma ta mislili o liku Bore orevia, moramo priznati da domai rok ne postoji bez njegovih pesama. Duboko verujem i spreman sam da branim teoriju prema kojoj postoji po jedna Borina pesma, ili makar strofa za svaku ivotnu situaciju u Srbiji. To je moda najbolja denicija velikih rok autora: kolektivno iskustvo, ili zbir iskustava naih karaktera on opisuje kroz svoje lino, a ivot je namestio da verodostojnost svojih stihova potvruje sopstvenim ivotom. Bora je proiveo i preiveo sve svoje zablude, kompromise, tragedije i velianstvene trenutke. Nema foliranja. Zato, ak i kada se ne slaete sa njim vi mu verujete da misli ono to govori, a to je danas retka osobina. Scenarista i reditelj je izveo i interesantan rediteljski postupak. Poto o Bori i Ribljoj orbi postoje sati, dani i meseci snimljenog materijala, Simojlovi je odluio da Boru suoi sa sopstvenim delom koje je u sutini njegov ivot. Pred ekranom je akter i sam ili sa prijateljima iz benda, gleda i komentarie perfektno odabrane iseke stvarnosti.
VREME REME 31 X 13

Slinu priu (ali iz 2 dela) o Rolingstonsima je emitovana na hbo, gle uda iste nedelje. Tamo su Stonsi pristali da u prostoriji bez kamera, samo tonski snimljeni, ispriaju priu o sebi ilustrovanu dokumentarnim snimcima iz karijere. Mi smo tako u Upornom dozivanju anela videli akustiarskog Boru, miljenika socijalistikih medija, akcijakog barda, talentovanog glumca i hipi leviara, koji doivljava trenutak promene sa pesmom Lutka sa naslovne strane. Od tada poinje Borina pobuna koja traje i danas. Zato njegova karijera traje 40 godina, a pobuna neto krae, samo 35! Lutka sa naslovne strane ima zaista vanu ulogu u naoj rok istoriji jer je pesma posle koje nita nije bilo isto. Jedna generacija je uspela da progovori svojim glasom, bez uvijanja i eufemizama brutalno iskreno, o ljubavi i novcu. Vrednost ovog serijala je u tome to nas opominje da lako preputamo zaboravu nau popularnu kulturu. ak i sahrana Jovanke Broz, sa guranjem i padanjem u redu za odavanje pote predstavlja oajniku elju ljudi da sauvaju pravo na seanje koje je ovde veoma pod uticajem aktuelnih politikih prilika. Nismo mi zaboravili kako smo iveli pre 30 ili 40 godina, ve je svakodnevna borba za preivljavanje i strah od etike-

te titoiste, jugonostalgiara, ili komunjare uinila da prolost ba i ne pominjemo. A prolost, ba kao ni sadanjost, nije samo crna ili bela, ali ni ruiasta. Bilo je tu svih boja i svetlosti i mraka. Sve se lepo vidi, televizija je sve to snimila, samo treba premotati traku unazad. Drugi tv jubilej koji je obeleen u danu Jovankine sahrane bilo je prikazivanje kultnog horor lma Leptirica u bioskopu Dejeg kulturnog centra Beograda. Od sada e to biti Trezorov bioskop, a obeleen je Svetski dan audio-vizuelne batine, arhive naeg elektronskog drutva. Film ora Kadijevia, po motivima prie Milovana Gliia, prikazan je premijerno 1973, a ja sam danima nagovarao roditelje da mi dozvole da ga gledam. Tako se jo jednom, na naoj televiziji krug zatvorio krug koji je poeo Borinom Lutkom sa naslovne strane, a zatvorio se fatalnom Leptiricom ora Kadijevia. Tako ispade da se istorije seamo kao prve ljubavi: bila lepa pa se prodala za pare, a u sutini od lepotice postade vampiricaleptirica. U dnevnim novinama tog vremena pisalo je, a vredi i danas: Gledaete jezu na domai nain! Moda se uz pomo televizije mogu upokojiti duhovi iz prolosti da se ne povampire.
DRAGAN ILI

SVET
64

Italija: Franko Fratini, savetnik Vlade Srbije

S pogledom uprtim
Franko Fratini kandidovao se za mesto generalnog sekretara NATO-a naredne godine. anse su mu dobre: kompletna vlada u Rimu stala je iza njega, nema vidljivih politikih neprijatelja, vai za pravog evropskog politiara, podrao je ratove u Avganistanu i Iraku i tako stekao naklonost amerike administracije, uiva ugled u zemljama sa istoka Evrope, Italija preko etiri decenije eka na tu funkciju. U meuvremenu e pro bono da savetuje Vladu Srbije
Za Vreme iz Rima

edan od njegovih kolskih drugova pamti ga kao veoma pametnog momka, elegantnog i inteligentnog, najboljeg u razredu. Za naboljeg u razredu Franko Fratini vaio je i mnogo godina kasnije, za vreme mandata vlade Silvija Berluskonija 20082011, dok je obavljao funkciju ministra spoljnih poslova. Prema reima oveka upoznatog sa zakulisnim radnjama tadanje vlade, upravo ga je Berluskoni proglasio odlikaem, ali sa izvesnom dozom sarkazma koja se tumai Berluskonijevom nelagodnou spram kulture i visokoobrazovanih ljudi. Jer, Franko Fratini je pre svega ovek meunarodne kulture i diplomatije. Roen je 1957. godine, teno govori engleski i francuski. Izmeu ostalog je predsedavajui Italijanskog drutva meunarodnih organizacija, centra za think-thank i diplomatsku obuku osnovanog 1944. kao deo mree meunarodnih fondacija koje su podravale ono to e se kasnije pretvoriti u Ujedinjene nacije. Fratini je takoe i predsedavajui Evropske narodnjake partije (European Peoples Party, epp), ekspertske komisije za spoljnu politiku i lan nedavno osnovane Komisije za izmenu Ustava Italije. planinar i hrianin Iako se uvek dri britanski hladno i samouvereno, Fratini je takoe i strastven. Iznad svega kada su u pitanju planinarenje i skijanje. ta to znai? Znailo je mnogo, na primer, Ferdinandu Rolandu, italijanskom planinskom vodiu koji se

zaljubio u planine Avganistana. Ferdinando je sanjao da siromanim stanovnicima avganistanskih planina donese alpsku revoluciju, transformaciju privrede i kulture planinskog naroda u ekonomski privlanu opciju. Tokom veere u Kabulu, ima tome dosta vremena, Ferdinando je priao o tome kako je, dok je oajniki traio novac za svoju nevladinu organizaciju Alpistan, poslao imejl Fratiniju, u to vreme ministru spoljnih poslova Italije. Na njegovo iznenaenje, Fratini mu je uzvratio planinarskim entuzijazmom i pozvao ga da se preko Farnesine (sedite italijanske diplomatije) sastanu da bi razmotrili kako moe da mu pomogne sa projektom. Na Ferdinandovo zaprepaenje, ispostavilo se da je Fratini ljubitelj planinarenja, do te mere da se 9. juna 2010. godine venao u planinskom centru Badija Veli sa dvadeset godina mlaom Stelom Kopi, erkom biveg predsednika Italijanske federacije zimskih sportova. Politiku karijeru poeo je ranih devedesetih godina kao savetnik vicepremijera Klaudija Martelija iz Socijalistike partije. Na prvu ministarsku dunost stupio je 1995. godine, kada je godinu dana bio na elu ministarstva za regionalne poslove. Godinu dana kasnije zatiemo ga na elu organizacije Kopasir, parlamentarnog komiteta za obavetajne poslove i nacionalnu bezbednost. Nakon tri godine odsustva sa glavne politike scene i slube u gradskom veu Rima, vratio se u parlament 2001. kao poslanik Berluskonijeve stranke. Tada je ponovo imenovan za ministra, ovog puta zaduenog za kontrolu

i koordinaciju agencija za unutranje i spoljanje obavetajne poslove. Preskoivi jo jednu stepenicu 2002. godine doao je u Farnesinu. Slede dve intenzivne godine kada se Fratini suoava sa posledicama napada na njujorke Kule bliznakinje 11. septembra 2001. i sa poetkom ratova u Iraku i Avganistanu koje je podrao, negujui dobre odnose sa administracijom predsednika Dorda Bua juniora. Jo jedan skok napravio je 2004. godine, kada je postao zamenik predsednika Evropske komisije i predsednik Komisije za pravosue. Treba rei da je Fratini jedan od malobrojnih politiara koji su ozbiljno i posveeno shvatali Evropu i evropske poslove, prevazilazei u eu uobiajenu kozmetiku retoriku. Aktivno je promovisao pitanja Srbije i Zapadnog Balkana meu evropskim kolegama. U neka od njegovih najvanijih dostignua, osim umanjivanja znaaja kosovskog pitanja u Brisela, spadaju i diplomatske veze i kontakti koje je uspostavio irom Jadrana. S druge strane, treba spomenuti i to da je veoma osetljiv na pitanja identiteta, posebno na tzv. hrianske korene u Evropi. Na primer, dok je bio ef diplomatije 2009. godine, insistirao je da se sa zgrada javnih institucija i kola u Italiji ne uklanja krst, uprkos presudi Evropskog suda za ljudska prava koja je nalagala uklanjanje verskih simbola. Prema pisanju Stampe od 30. novembra 2009, Fratini je podrao predlog kolege Roberta Kastelija iz Severne lige o modikovanju italijanske zastave stavljanjem krsta u sredinu. Ideja je na kraju propala,
31 X 13 VREME REME

65

u NATO
Foto: REUTERS

VREME REME 31 X 13

66

ba kao i debata o krstovima na javnim objektima. Meutim, bila bi greka smatrati ga zagrienim hrianinom. Na svom Tviter nalogu Fratini je prokomentarisao smrt naciste Eriha Pribkea, nedavno preminulog u Rimu, reima: Nisam dobar hrianin, njemu ne mogu da oprostim. Fratini je svoju politiku borbu za verske slobode (uglavnom za hrianska religiozna uverenja) predstavljao kao borbu za ljudska prava. Napisao je 2010. godine: Verujem da bi novi humanizam trebalo da se suprotstavi ekstremizmu i nasilju. Jedini nain da se spree fanatizam i netolerancija jeste stavljanje oveka u centar, i to je razlog to italijanska diplomatija smatra verske slobode fundamentalnim pravom. Nije re o zbirnom, ve o pojedinanom pravu. S druge strane, kako je napisao u vatikanskim novinama Oservatore Romano, Fratini smatra da su ateizam, relativizam i materijalizam podjednako opasni po drutvo kao i ekstremizam. arapsko prolee Posveenost ljudskim pravima dovela ga je u teku poziciju kada je arapsko prolee zahvatilo juni Mediteran. Fratinijevo delovanje sa pozicije ministra spoljnih poslova nije se, u kontaktu sa autokratskim reimima, poput libijskog, razlikovalo od Berluskonijevog nekritinog stava prema vladama tih zemalja. Poput drugih evropskih politiara, i Fratini je bio zateen izlivom nezadovoljstva u Tunisu, Libiji i Egiptu, zemljama sa kojima je Italija imala veoma dobre odnose. U politikom smislu, 2011. za njega je verovatno bila najgora godina. Tuniski vladar Ben Ali ve je bio pobegao iz zemlje kada je 17. januara 2011. godine Fratini isticao Gadajevu vladavinu u Libiji kao dobar primer mudrog voenja drave i zatite od ekstremizma. Dva meseca kasnije, u vreme kad je Italija podravala vazdune napade nato-a na Libiju, jo uvek je tvrdio da Gada ne moe biti uklonjen sa vlasti. Mesec dana posle toga Gada, bivi saveznik, postao je nemilosrdan diktator, prema Fratinijevim reima objavljenim u novinama Libero. Nije se bolje snaao ni kada je arapsko prolee zahvatilo Egipat. Dok su demonstracije na trgu Tahrir bile u toku, kada se

reim Hosnija Mubaraka ve klimao, Fratini je izjavio da se nada da e Mubarak nastaviti da vlada svojom zemljom kao i do sada, mudro i dalekovido. Jo jedna uasna godina za njega bila je 2008, samo nekoliko meseci nakon to ga je Berluskoni iz Brisela opozvao u Rim. Tog leta, kada je Rusija zaratila sa Gruzijom, Fratini se zatekao na Maldivima i nije prekinuo svoj odmor. est meseci kasnije, opet je ef italijanske diplomatije bio, ovoga puta na zimskom odmoru, na skijanju u svojim voljenim planinama, kada je Izrael pokrenuo operaciju u pojasu Gaze. Izjavu o deavanju na Bliskom istoku dao je sa skijake staze, a ne iz svog ministarstva gde je trebalo da bude. Italijanski javni televizijski servis nije imao izbora do da emituje intervju sa ministrom u skijakom odelu i lica preplanulog na zimskom suncu. Njegov poloaj u vladi opisao je bivi ambasador Italije u un Roberto Spolji u depei koja je procurila na Vikiliksu. Spolji je napisao da Berluskoni ne slua svog ministra spoljnih poslova koji je sve vie i vie frustriran, irelevantan i bez resursa. Skoro da mu je bila izreena smrtna politika presuda. uspon do vrha nato-a Fratini je, meutim, bio dovoljno sposoban da se distancira od Berluskonijeve pogubne vladavine poslednjih par godina, i posle kratkog politikog medenog meseca sa Mariom Montijem, polako i tiho se udaljio sa glavne italijanske politike scene. Mudar i dalekovid izbor, koji bi mogao da ga dovede do prieljkivane pozicije generalnog sekretar nato-a, poto Andres Fog Rasmusen zavri mandat leta sledee godine. To je ono to je Fratini imao na umu kad je u januaru ove godine odluio da se ne kandiduje za poslanika u parlamentu i da napusti Berluskonijevu stranku. Fratini je najavio nominaciju za poloaj generalnog sekretara nato-a jula ove godine i od tada vredno radi na prikupljanju to ire mogue podrke. Za sada, dobro mu ide. Italijanska vlada je zvanino stala iza njega, i prema govorkanjima u diplomatskim krugovima, svi ministri od ministarke spoljnih poslova Eme Bonino do premijera Enrika Lete i ministra odbrane Marija Maura

lobiraju za Fratinija prilikom pojedinanih i bilateralnih sastanaka sa saveznicima i lanicama nato-a. Pria se i da je Leta razgovarao sa amerikim predsednikom Barakom Obamom o eventualnom Fratinijevom naimenovanju za generalnog sekretara nato-a, dok je Ema Bonino na bilateralnim sastancima koristila priliku da zatrai podrku da Italija dobije mesto generalnog sekretara, budui je poslednji generalni sekretar nato-a iz Italije izabran pre 42 godine, iako je mesto zamenika generalnog sekretara drala u kontinuitetu od 1971. do 2012. godine. Sudei po Fratinijevom sopstvenom blogu, on moe da rauna na podrku velikog broja zemalja, naroito iz Istone Evrope, dok u Italiji, prema pisanju tamonje tampe, moe da se osloni na predsednika ora Napolitana, koji ima prilian ugled u meunarodnim krugovima. U Rimu se moe uti da je Napolitano iskoristio svoj politiki uticaj da ubedi predsednika Francuske Fransoa Olanda (socijalistu, poput Fratinija u ranim politikim godinama) da podri Fratinija umesto drugih takmaca za to mesto, kao to su bivi nemaki ministar odbrane Tomas de Meizer, predsednik Turske Abdulah Gul, kanadski ministar odbrane Piter Mekej ili ak Belgijanac Pieter de Krem. U vojnoj alijansi demokratskih zemalja ne postoji odreena procedura za kandidovanje i izbor generalnog sekretara: samo set politikih nagodbi i sastanaka iza zatvorenih vrata dok se ne postigne konsenzus. Fratini bi mogao dobro da proe: on je italijanska verzija evropolitiara (poput Marija Montija i Marija Dragija, efa Evropske centralne banke, ije su diplomatske vetine i lini kvaliteti cenjeniji u inostranstvu nego kod kue). Povrh toga, kau da ima dobre veze u svim zemljama i onaj osnovni kvalitet nema nijednog politikog neprijatelja na vidiku. Tokom svoje politike karijere uspeo je sve da ih zaobie, kao u slalomu. Njegovi padovi pak nisu bili ozbiljni, pre su to bili gafovi nego skandali. Svaki dobar skija e rei da su i padovi deo sporta, pa i deo zabave. Fratini bi se verovatno sloio sa ovom tvrdnjom.
ENZO MANGINI Sa engleskog prevela BILJANA VASI
31 X 13 VREME REME

Turska: Balkanska igra

67

Bee nekad mir u zemlji, mir u svetu

Dok republikanska opozicija kritikuje zapaljivu retoriku premijera Tajipa Erdogana, on nastupa sa pozicije vladara rastue vojne i ekonomske sile, raskratajui sa nekadanjim motom Kemala-pae Ataturka mir u zemlji, mir u svetu

rizrenska izjava Redepa Tajipa Erdogana Ne zaboravite, Turska je Kosovo, a Kosovo je Turska svakako nije ni prvi, a mislim, ni poslednji put, da aktuelni turski premijer na ovakav nain, euforino i zapaljivo, govori o Balkanu. Za potpunije razumevanje, ovu izjavu valja staviti u iri kontekst koji bi obuhvatio nekoliko elemenata: sutinski loe odnose Turske i Evropske unije, glib u kojem se na Bliskom istoku nala politika Ankare nula problema sa susedima, kao i zastoj u reavanju sve aktuelnijeg kurdskog pitanja u samoj Turskoj. U odnosu na turska unutranjopolitika previranja i predstojee lokalne i predsednike izbore, Erdoganova nedavna izjava o pokojnom Aliji Izetbegoviu da je jedan od najveih dravnika 20. veka i prisvajanje Kosova i Metohije u Prizrenu, sutinski predstavljaju jo jednu potvrdu raskida vladajue Partije pravde i razvoja (akp) sa onom politikom Turske koju je ustanovio i vodio njen osniva i prvi predsednik Kemal-paa Ataturk. Ataturkov, u praksi dosledno primenjivan, moto Mir u zemlji, mir u svetu, zamenila je unutranja reislamizacija, koja se kroz agresivne javne nastupe i te kako ispoljava u spoljnopolitikoj ravni. Ovakve izjave premijera Erdogana nikako ne treba posmatrati kao provokaciju upuenu samo naoj zemlji, odnosno privremenim institucijama u Pritini. Poznajui spoljnopolitika razmiljanja turskog lidera, one su, na prvom mestu, svojevrsna rukavica baena u lice Evropskoj uniji, odnosno njenoj najuticajnijoj zemlji Nemakoj. Opravdano isfrustrirana zastojem u evropskim integracijama, odnosno odbacivanjem od strane ovoga kluba zemalja, (od kojih veina u poslednjih deset godina ima daleko manje uspenu ekonomiju i daleko sporiji razvoj nego Turska), zvanina Ankara koristi svaku

Kairu i Tel Avivu, moe predstavljati laku metu za protivnike vladajue ak partije i njenog predsednikog kandidata. Vano je na ovom mestu osvrnuti se i na injenicu da je Erdoganova prizrenska izjava izazvala odreene polemike u samoj Turskoj. Opoziciona (Ataturkova) Republikanska narodna partija i dobar deo intelektualne javnosti odavno osuuju ovakvu retoriku u spoljnopolitikim nastupima svog premijera. Jo ee turska tampa ruglu izvrgava Erdoganovog ministra inostranih poslova Ahmeta Davutoglua, svojeKOSOVO JE TURSKA: Tajip Erdogan i Haim Tai vrsnog ideologa ove politike. Popriliku da Brisel i Berlin podseti na svo- slednjom izjavom turskog premijera, lako je postojanje. Ne moemo, sa druge stra- je pretpostaviti, ne moe biti zadovoljan ne, da iskljuimo ni mogunost da je, u ni umereni predsednik Turske Abdulah projekciji sopstvene moi i uticaja, tur- Gul, koji je, prvo kao ministar spoljnih poski premijer nezadovoljan to njegova ze- slova, a zatim u ulozi efa drave, mukomlja, za razliku od Berlina, Moskve i Va- trpnim i strpljivim delanjem presudno ingtona, ne igra nikakvu ulogu u dijalo- uticao na politiku Ankare prema Balkagu Beograda i Pritine. nu u poslednjoj deceniji. Predsednik Gul je, upravo svojim odmerenim nastupima, krah na bliskom istoku u najveoj meri bio zasluan za onaj deo Posle kraha turske spoljne politike na imida Turske u naem regionu koji se Bliskom istoku, koja se od parole nula moe okarakterisati kao pozitivan. problema sa susedima izmetnula u nula Ovako provokativne izjave turskog prijatelja meu susedima, Balkan je, sve premijera lako bi mogle da predstavljado prizrenske izjave, za vladajuu parti- ju ozbiljan povod za obostrano preispiju u Ankari mogao da bude dobra prili- tivanje sveukupnih srpsko-turskih odka da se uhvati vazduh ispumpan broj- nosa. Najavljeno zamrzavanje uea u nim udarcima koje je Turska primila na trilateralnim samitima nee imati efekistonoj strani. Sirijska kriza, u kojoj je ta sve do 2014. godine, za kada je dogovozvanina Ankara, takoe odbacujui na- ren sledei susret na vrhu. Pitanje svih ela Ataturka, a rukovodei se na prvi po- pitanja jeste ko e, ako do sarajevskog gled iskljuivo verskim motivima, nedvo- samita uopte doe, na njemu govoriti u smisleno stala na jednu stranu, nala se ime Turske? Redep Tajip Erdogan, Abu sreditu turske unutranje politike. i- dulah Gul ili neko trei? njenica da u ovom trenutku, prvi put u DUAN SPASOJEVI (Bivi ambasador Srbije u Turskoj i predsednik novijoj istoriji, Turska zbog svoje spoljne spoljnopolitikog odbora DS-a.) politike nema ambasadore u Damasku,

VREME REME 31 X 13

68

Makedonija: Medijski tamni vilajet

Demokratijo, pokoj ti dui

Izricanje viegodinje zatvorske kazne novinaru Tomislavu Kearovskom izazvalo je burne proteste zbog guenja demokratije i krenja ljudskih prava
Za Vreme iz Skoplja

osle izricanja drakonske kazne od etiri i po godine zatvora novinaru dnevnog lista Nova Makedonija Tomislavu Kearovskom, grupa novinara okupljenih u Inicijativnom odboru za njegovo oslobaanje organizovala je i prijavila vlastima protest novinara u crnini, koji su utanjem na javnom mestu hteli da iskau nezadovoljstvo zbog neviene sudske odluke. Kearovski je osuen zbog dva teksta koje je pre pet godina objavio u magazinu Reporter 92, a u kojima je navodno obelodanio identitet zatienog svedoka u jednom sluaju na-

obili svet, a Makedonija je i pored pete preporuke za poetak pregovora za lanstvo u eu sve dalje i dalje od Brisela. spektakularno hapenje Posle spektakularne policijske akcije pod operativnom ifrom Likvidacija, u maju ove godine, prilikom koje su maskirani specijalci hapsili novinara u njegovom domu, pred oima maloletne erke, novinarski sindikat, makedonska, evropska i svetska organizacija novinara traili su da se on brani sa slobode. Sud je to odbio i pored ponuene kaucije u nekretninama. Kearovski je optuen da je bio lan organizovane kriminalne grupe (u kojoj su

VRSTA RUKA VLASTI: Razbijanje protesta novinara u Skoplju

Foto: . Liovski

ruenog ubistva iz 2005. godine. Protest je bio zakazan ispred Muzeja revolucionarne borbe makedonskog naroda (popularno nazvanog Muzej vmroa) za 23. oktobar, kada se proslavlja novoustanovljeni istoimeni dravni praznik. Umesto da protest proe u tiini, deo policijskih specijalaca je titovima i uz pretnju upotrebe sile spreio nekoliko stotina novinara, aktivista nevladinih organizacija i graana da se priblie Muzeju. Uz monitoring prisutnih ambasadora eu u Skoplju, izvetai sa protesta su spustili kamere i aparate, a uesnici protesta, kojima su prekrena ustavna prava, pred policijskim kordonom su zapalili svee za pokoj dui preminule demokratije u Makedoniji Fotograje i video-zapisi su

pored njega bive i aktuelne sudije, advokati i jedan tuilac, iskusni pravnici sa preko sto godina radnog staa, ali optueni za druga dela sa kojima novinar nema nikakve veze), te da je ugrozio bezbednost navodnog svedoka. Sud nije uzeo u obzir da je sporni svedok, inae lice sa debelim kriminalnim dosijeom, priznao da je lagao zbog policijskih pritisaka na njegovu porodicu i obeanja da e mu progledati kroz prste za neka druga krivina dela, da je nauio napamet lano svedoenje za koje su mu inspektori mesecima plaali. pomozi boe Nepravosnana presuda skopskog suda je okirala makedonsku javnost, jer se Kearovski naao na spisku od 200

novinara koji se u svetu nalaze iza reetaka, od kojih je samo jedan u sad i jo jedan u Evropi. Do sada je jedino Meunarodni sud za ratne zloine u Hagu trojici novinara izricao kazne zbog otkrivanja identiteta zatienih svedoka: dvojica su prola sa novanom kaznom, a hrvatski novinar Domagoj Maeti osuen je na tri meseca zatvora. Na roitima dvomesenog suenja u Skoplju optueni su se krstili na ulazu u sudnicu i prizivali i Isusa i Alaha, a advokati su protestovali zbog prikrivanja dokaza, tvrdili da su presude unapred napisane (emu je pomogao i intervju dravnog javnog tuioca jednom dnevnom listu, u kome je dvadeset dana pre izricanja kazne pogodio presudu). Sud nije utvrdio ni da li je navodni svedok uopte imao zakonski steen status ugroenog ili zatienog svedoka u vreme kada su o njemu objavljeni lanci. Kearovski, koji se sve vreme branio da nikome nije naneo zla i da je samo otkrio veliku policijsko-sudsku nametaljku, u zavrnoj rei rezignirano je izjavio da je re o borbi golorukog novinara sa onima koji se kriju iza slubenih informacija i koji su spremni da svakoga rtvuju. U lavini reakcija koje su usledile posle izricanja presude i posle intervencije specijalaca zarad spreavanja mirnog protesta, Makedonija je stavljena na stub srama zbog krenja sopstvenog ustava i evropskih i svetskih standarda. Predsednik Makedonske akademije nauka i umetnosti, profesor Vlado Kambovski je izjavio da bi ova presuda pala u Strazburu. Protestovali su i opozicioni lideri, deo ambasadora u Skoplju, Reporteri bez granica, ifeks, seemo Reagovalo je i Udruenja novinara Makedonije, iji je predsednik Naser Selmani izjavio da je Sud umesto da zatiti javni interes, poslao zastraujuu poruku da e svaki novinar koji otkrije zloupotrebu vlasti ubudue zavriti u zatvoru.
SINIA STANKOVI
31 X 13 VREME REME

Engleska: Prvi srpski investicioni forum

69

Ekonomija, ekonomija, ekonomija

Srpska delegacija predvoena premijerom Ivicom Daiem predstavila je u Londonu Srbiju kao investicionu destinaciju budunosti, koja ne eli da se bavi prolou
Za Vreme iz Londona

organizaciji Britansko-srpske privredne komore i Vlade Srbije preko tri stotine srpskih i britanskih privrednika, investitora i dravnih zvaninika okupilo se u hotelu Andaz na Liverpul stritu. Premijer Srbije Ivica Dai najpre je 29. oktobra govorio na otvaranju Londonske berze, a onda je nekoliko sati kasnije otvorio i prvi srpski investicioni forum u londonskom sitiju. Srbija je zemlja koja na probleme gleda kao na izazove. I zato je srpska delegacija danas ovde u ovako velikom broju, sa jednim jedinim zadatkom da pokae da je Srbija zemlja investicija, rekao je premijer. O Srbiji kao investicionoj destinaciji budunosti prisutnima su govorili i ministar nan- DOITE U SRBIJU: Ivica Dai na Londonskoj berzi sija Lazar Krsti i ministar pri- Foto: FoNet vrede Saa Radulovi, kao i savetnik vla- ske kompanije Signier global ltd, ve pode Srbije Alfred Guzenbauer i zamenica sluju u Srbiji, a na forum su dole kako bi generalnog sekretara Evropske banke za se informisale o potencijalnom poboljaobnovu i razvoj Milica Delevi. nju uslova poslovanja u Srbiji. Fokusirajui se na to da Srbija eli da Don Lutrel, komercijalni direktor Sipolitike probleme ostavi u prolosti i da gnier global ltd, kompanije koja proizvose fokusira na najakutniji problem, pro- di povre u Srbiji, kae za Vreme: Naa blem ekonomije, predstavnici Vlade su kompanija je do sada prodavala svoje stranim investitorima govorili o prome- proizvode samo na srpskom tritu. Sada nama koje se deavaju i koje e se dea- traimo odgovarajue srpske proizvode vati kako bi se poboljala investiciona kli- koje bismo izvozili na britansko trite ma u zemlji. Od planiranih izmena Zako- i ponudili britanskim supermarketima. na o radu i Zakona o izgradnji, do rekon- Prvi srpski proizvod koji emo uvesti u strukcija kompanija u dravnom vlasni- Veliku Britaniju i koji e se nai u malotvu, Radulovi je rekao da Srbija ini sve prodaji bie srpsko vino, ali jo ne mogu kako bi obezbedila da ulaganja u Srbiju da otkrijem ime proizvoaa. Milo Stefanovi, jedan od direktora Bripostanu ista i pristupanija. Predstavnici srpske vlade su istakli da tansko-srpske privredne komore, kae da Srbija nudi izlaz na trite od 700 mili- je najvei broj britanskih kompanija priona ljudi preko trgovinskih sporazuma sutnih na Prvom srpskom investicionom sa Turskom, Rusijom, Belorusijom, Azer- danu male ili srednje veliine. To nisu bejdanom, kao i kroz cefta sporazum. zvuna ni velika imena. To su kompanije

mala i srednja preduzea Iz Britansko-srpske privredne komore je jo u septembru stigao nagovetaj da oko 70 britanskih kompanija planira investiranje u Srbiji, ili privrednu saradnju sa Srbijom. Prvi srpski investicioni forum okupio je oko 150 predstavnika britanskih kompanija. Neke od njih, poput london-

koje trae tehnoloke partnere, koje ele da proizvodnju prenesu u Srbiju, da u Srbiji nau je inu i obrazovanu radnu snagu. Stefanovi smatra da su suprotno uvreenom miljenju prednosti srpske privrede poljoprivreda i turizam, da adut srpske privrede na britanskom tritu treba da bude it industrija, koja je jedna od grana industrije koje se u Srbiji trenutno najbre razvija. On je istakao vanost Prvog srpskog investicionog dana koji je doveo najvie predstavnike srpske vlade u London, jer, kako kae, najvanije je da Srbija sebi obezbedi mesto na globalnoj mapi investicionih destinacija. Ne treba zaboraviti da ne samo britanski, ve investitori iz celog sveta gledaju na celu jugoistonu Evropu. Srbija se takmii sa zemljama iz regiona. Te zemlje imaju sline prednosti kao i Srbija. Zato je vano obezbediti vidljivost na globalnoj mapi, dati investitorima to vie informacija o Srbiji, rekao je Stefanovi, istakavi da pored Britansko-srpske privredne komore u Londonu deluju i Britansko-rumunska privredna komora, Britansko-bugarska privredna komora, Britansko-maarska komora, i da je naa komora najmlaa. Najavei uspeh Britansko-srpske privredne komore do sada je konstantan rad na popravljanju imida Srbije u Velikoj Britaniji. Srbija je previe mala da bi bila na dnevnom redu, a slike prolosti nikako da odu. Zato su privredni skupovi poput ovog vani, ali na popravljanju slike Srbije treba raditi sistematski i trajno. Velika Britanija je prole godine bila 19. partner Srbije u izvozu, i 23. partner u uvozu. Dok je u 2012. godine ostvarena robna razmena izmeu dveju zemalja iznosila 385,6 miliona dolara, u prvih sedam meseci 2013. godine ukupna vrednost robne razmene iznosila je skoro 250 miliona dolara.
PETRA IVI

VREME REME 31 X 13

VREMEUIVANJA
70

Fric
Jedan zalutali metak na istonom frontu znaajno je odredio nekoliko sudbina pre sedamdesetak godina: jednog rezervnog potporunika Vermahta, jedne civilne bolniarke, jedne devojke koja se rodila dvanaestak godina kasnije, jednog beogradskog klinca sklonog zaljubljivanju; Elvis Prisli se umeao u tu priu, pa ak i Piter Higs, ovogodinji dobitnik Nobelove nagrade za ziku. Fridrih, ili Fric kako su ga blinji zvali, tri godine je uspeno izvrdavao slanje na front, pokriven nekim nevinim posliem u dravnom aparatu. Ali kad je Nemaka krenula na Rusiju, jednog jutra su ga pokupili i, kao pismenog momka sa zavrenom maturom, poslali u kolu rezervnih ocira na skraenu obuku. Na brzinu proizvedenog u potporunika Vermahta istog dana ga alju na istoni front gde, posle samo mesec dana, dobije geler u glavu, pa je Fric hitno vraen u otadbinu zbog operacije. Operacija je uspela, ali se rehabilitacija oduila: trebalo je da Fric ponovo ui da hoda, da govori, da pie U tome mu je svesrdno pomagala mlada civilna bolniarka zaduena za njegovu rehabilitaciju. To se pretvorilo u neno druenje, pa u ljubav, tako da su se njih dvoje, odmah po kapitulaciji Nemake venali, ali se Fric jo nekoliko godina vukao po banjama i sanatorijumima ne bi li povratio ono zdravlje koje mu je pripadalo po njegovim godinama. Vrhunac nevolje: svim Nemcima koji su u Vermahtu imali neki in, kao aktivne ili kao rezervne stareine, bilo je posle rata zabranjeno da studiraju na dravnim univerzitetima. Zato je Fric morao da zavri neku privatnu viu kolu za tumae, nauio engleski i zaposlio se kao prevodilac u amerikoj bazi u banji Bad Nauhajm gde je leio posledice ranjavanja. Tu se najzad rodila i njihova jedina erka, prelepa punaka devojica plavih oiju i kestenjaste kose. U toj banji blizu Frankfurta ostvarila je i jedan od adolescentskih snova. Naime, u toj amerikoj bazi sluio je vojni rok peva Elvis Prisli, rodonaelnik rokenrola, koji je povremeno drao koncerte za vojnike, slubenike baze i banjske goste. Tako je Fricova erka, na jednom od tih koncerata pritrala Elvisu i pruila mu papiri za autogram. Razneeni Elvis se potpisao, a onda devojicu cmoknuo u obraz, pa je devojica tri naredna dana odbijala da se umije, na uas svoje majke, bolniarke, opsednute higijenom A onda je bivi Fricov stareina, kome je takoe bilo zabranjeno studiranje na dravnom univerzitetu, iskoristio neku vezu i zaposlio se kao ef kadrovske slube u tek osnovanom Evropskom centru za nuklearna Istraivanja (cern). Dobivi odreene ruke da izabere sebi saradnike, odmah je pozvao
VREME 31 X 13

Frica da mu bude pomonik, pa se Fric sa porodicom preselio u enevu. Tu je njegova devojica zavrila ostatak osnovne kole, gimnaziju, i upisala se na fakultet da bi studirala engleski, nemaki, istoriju i islamsku umetnost. Tu se aktivirala i u Protestantskoj omladini, crkvenoj organizaciji koja je organizovala razne kulturne manifestacije i putovanja, a u vreme majskih dogaaja 1968, stala na stranu pobunjene omladine, studenata i radnika i postala vrlo popularna. Tako je devojka stigla, s grupom na ijem elu je bio dugokosi mladi pastor deakog lica, u Beograd, u okviru studijsko-turistikog putovanja po zemlji samoupravljanja, bratstva-jedinstva i nesvrstanosti. Tih petnaestak dana proveli su obilazei Jugoslaviju, sluajui predavanja, diskutujui s mladim Jugoslovenima i naroito sa svojim beogradskim vodiem-prevodiocem koji bee tek zavrio prvu godinu na Filolokom. I tako su se Fricova erka i njen beogradski vodi i prevodilac zaljubili na tom putovanju i vrsto obeali jedno drugom da e njihov rastanak biti samo privremen. Mladi beogradski vodi jedne veeri iznenada odlazi u enevu gde ga radosno doekuje Fricova erka, ali i cela ekipa s kojom je proputovao Jugu od Jesenica do evelije. Zatim se Fric saalio i zaposlio ga u cern-u kao nonog operatera na kompjuterizovanom ureaju za merenje tragova estica snimljenih u ogromnom akceleratoru. Tada i on i arena bratija iz none smene prvi put uju da je izvesni Higs naumio da dokae postojanje boanske estice zvane bozon, kojom bi se mnogo toga moglo racionalno objasniti o postanku sveta i da su svi ti eksperimenti na kojima i oni rade zapravo priprema za jedan veliki eksperiment u dalekoj budunosti. Jedne veeri je taj izvesni Higs iznenadio posetom nonu smenu i sa svakim prijateljski porazgovarao. A Fric stari pre vremena, ima neuralgine bolove po licu i lobanji, bolove koje ublaava velikim koliinama kimovae, dok se ljubav njegove erke i beogradskog vodia-prevodioca polako gasi, mladalaka vatra od slame. Na rastanku, lica iskrivljenog od bolova i prepliui jezikom od kimovae, kae sad ve bivem erkinom deku: Ba mi je ao to ste se rastali, bili ste mi jako dragi A imate i odlian cug za svoje godine, odlino podnosite kimovau. Posle etrdeset godina, nekadanji vodi-prevodilac dobija sledei mejl: Moj otac, a tvoj prijatelj Fric najzad vie ne trpi bolove, preminuo je prolog meseca. Ja sam se udala, rodila dva sina i razvela se. Uskoro u u penziju. I Elvis je umro, odavno. A Higs dobio Nobela.
VLADIMIR PAVLOVI

AKCIJA
NEDELJNIKA I IZDAVAKE KUE

Laguna

a z e g i j n K a! r a n i d 9 9 2
Arno Gajger: KAO STARI KRALJ U IZGNANSTVU Dirljiva ivotna pria o odnosu sina i oca koji je oboleo od Alchajmerove bolesti, iz pera jednog od najznaajnijih savremenih nemakih knjievnika

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJI Ponesite ovaj primerak Vremena u neku od knjiara Delfi i kupite jedan od dvadeset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara. Akcija traje od 3. oktobra do 6. novembra 2013.
Def Kolvin: TALENAT JE PRECENJEN Knjiga iz oblasti popularne psihologije koja otkriva tajne ostvarivanja vrhunskih rezultata, govori o tome ta zbilja izdvaja one najuspenije od svih ostalih i na primerima pokazuje kako primeniti njihova ivotna naela Alojz Princ: VENA AROLIJA POETKA - IVOTOPIS HERMANA HESEA Najbolja i najkompletnija biografija velikog nemakog pisca Hermana Hesea, dobitnika Nobelove nagrade za knjievnost i autora kultnih romana Sidarta, Stepski vuk i Igra staklenih perli

Maa Rebi: SPONZORUE Opora pria o sudbinama nekoliko tinejderki u olovnim devedesetim godinama prolog veka u Srbiji. Jedan od Laguninih bestselera

Ali Kondi: IZABRANA Futuristika distopijska bajka o ljubavi i slobodnoj volji koja postavlja pitanje moe li postojati sloboda bez slobode izbora

Dord V. Higins: KOGANOV ZANAT Jedan od najboljih pisaca kriminalistikih romana XX veka, Balzak bostonskog podzemlja, u jednom od svojih najpoznatijih ostvarenja

Dee Kostolanji: ANA EDE - EVA Dva romana jednog od najveih maarskih pisaca Deea Kostolanjija (1885-1936), klasika evropske i svetske knjievnosti

Brus Fejler: POD ARENIM SVODOM Pisac je proveo godinu dana radei u jednom cirkusu kao klovn, a zatim to svoje iskustvo pretoio u ovaj roman i u njemu opisao lice i nalije jedne od najstarijih formi umetnosti na svetu Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai: Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac) Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni) Delfi knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni) Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo) Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak) Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)

Markus Orts: KATALINA Izvrstan istorijski roman ija je radnja smetena u Latinsku Ameriku XVII veka i koji pripoveda o devojci koja da bi putovala i istraila svet poinje da se predstavlja kao mukarac

Fransisko Herardo Hagenbek: GORKI GUTLJAJ Na snimanju uvenog filma No iguane reditelj Don Hjuston holivudskim zvezdama Avi Gardner, Riardu Bartonu i Elizabet Tejlor podelio je zlatne revolvere sa po pet srebrnih metaka, da se meusobno poubijaju ako ba hoe. Nakon toga usledie misteriozno ubistvo. Prvoklasan krimi!

Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo) Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo) Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica) Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd) MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica) Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac) Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo) Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd)