Jednaine pri kojima se vozilo odvaja od puta

U ovoj lekciji razmotriemo jednaine pri kojima se vozilo odvaja od puta.One obuhvataju jednaine za pad, jednaine za skok i jednaine za brzi udar koje pretpostavljaju ugao odvajanja od 45 stepeni. adiemo na jednainama prikazanim ispod. Jednaine a!d rezultiraju preciznim vrednostima brzina. Jednaine za pad

Jednaina za skok

Jednaine za brzi udar e i " sa pretpostavljenim uglom odvajanja od 45 stepeni rezultiraju minimalnim brzinama

#re$imo na neka # %&'(% koja se odnose na primenu ovih jednaina. )* astojanje +,* je rastojanje koje centar mase +-.* pre$e u horizontalnoj ravni. /* &isina +h* koju koristimo u ovim jednainama je vertikalno rastojanje od centra mase pri odvajanju do centra mase pri prizemljenju iznad i ispod take odvajanja. 0* 1ikad ne meriti rastojanje +,* predugako ili visinu +h* prekratko. 4* ,a biste primenili jednaine pada vozilo mora da se zaustavi na manjoj visini u odnosu na visinu pri kojoj se odvojilo od podloge. 5* ,a biste primenili jednainu za skok +d* vozilo mora da se kree uzbrdo. 2* 3bog kratkih rastojanja i visina koje se prelaze mo4emo zanemariti uticaj otpora vazduha na na5e vozilo. 3a na5u svrhu brzina pri odvajanju jednaka je brzini pri prizemljenju. 6* 7orizontalno i vertikalno kretanje su nezavisni jedno od drugog. 8* 9rzine koje se dobijaju iz jednaina za pad i skok smatraju se tanim. :* Odgovor je dobar ako su uneti podaci i prorauni tani. );*9rzine koje se dobijaju iz jednaina za brzi udar su minimalne brzine zbog pretpostavljenog ugla odvajanja od 45 stepeni. 3akon uni"ormnog kretanja ka4e da horizontalno kretanje zavisi od vertikalnog kretanja. <o se odnosi na to da e objekti, jedan kreui se brzo horizontalno i drugi objekat kreui se sporo horizontalno biti izlo4eni istoj gravitaciji od :.8)m=sec=sec.

>esto kori5en primer koji obja5njava e"ekat ovog zakona? %ko se metak ispali iz pi5tolja iz cevi na visini od 0 stope i ako se u istom trenutku drugi metak ispusti sa iste visine od 0 stope oba metka e udariti u zemlju u istom trenutku. 1ormalnim rasu$ivanjem bismo zakljuili da ako jedan metak putuje horizontalno mnogo br4e i dalje od drugog trebae mu du4e vreme da padne. .e$utim gravitacija je uvek ista!:.8)m=sec=sec. 'sto va4i za objekte koji se kreu br4e. %ko oba metka poinju svoje kretanje nani4e u isto vreme i sa iste visine logino je da e pasti na zemlju u istom trenutku.&reme putovanja oba metka je isto. 'sta logika odnosi se na $ule koje polee iz topa, prikazano na slici 2!) ispod.

Slika 6-1 Oba ula padaju istom brzinom #o5to podaci koji se unose u "ormule za pad, skok i brzi udar moraji biti tani moramo utvrditi rastojanje i visinu koje pre$e centar mase. Ove vrednosti za , i h se najbolje utvr$uju sa dijagrama koji smo konstruisali pomou drugih merenja sa lica mesta. %ko vozilo pada nani4e do take prvog udara ili polee na vi5u ili ni4u taku ili taku prvog udara moramo znati ugao nagiba, mesto centra mase kad vozilo napu5ta ivicu obale i mesto centra mase u taki prvog udara. #ravilo prevrtanja je? Utvrdi poziciju centra mase za vozilo direktno iznad take gde se zavr5avaju tragovi vozila. <ana lokacija se mo4e utvrditi kao 5to je opisano ispod. 1a dijagramu centar mase se nalazi negde pored vertikalne linije nacrtane do mesta gde se tragovi zavr5avaju. %ko je mesto odvajanja ravno locirajte centar mase na toj vertikalnoj liniji na visini od centra mase vozila mereno pod pravim uglom od zemlje, i uzeti treinu visine vozila. %ko je mesto odvajanja na nizbrdici linija koja predstavlja visinu centra mase vozila crta se na dijagramu sa odre$ene visine na vertikalnoj liniji dozvoljavajui da nacrtana linija bude normala na povr5inu odvajanja i u isto vreme do kraja mesta odvajanja. <aka na vertikalnoj liniji od koje je ova normalna linija nacrtana bie polo4aj centra mase. 'sta procedura se koristi kada je mesto odvajanja na uzbrdici samo 5to je normala iz potrebe nacrtana do produ4etka povr5ine odvajanja. >im prednji tokovi vozila pre$u ivicu prednji deo vozila e naravno krenuti dole 5to smanjuje visinu centra mase na vertikalnoj liniji. .e$utim izuzev pri malim brzinama ugao pada nadole tokom kratkog vremena potreban da centar mase vozila stigne i pre$e ivicu je sasvim dovoljan iako se taj e"ekat zanemaruje. #ri malim brzinama kada je vozilo u kontaktu sa povr5inom odvajanja tako da se ne odvaja od nje ve se samo ru5i preko ivice pre nego bude u vazduhu ve5tak mora razmotriti svaki sluaj posebno da bi procenio 5ta treba da se uradi da bi se utvrdila brzina. <e situacije predstavljaju poseban problem u rekonstrukciji saobraajnih nezgoda i ovde nee biti obra$ene.

Slika 6-2 Utvrivanje poloaja centra mase na mestu odvajanja na nagibu

@ad smo utvrdili centar mase pri odvajanju moramo da utvrdimo polo4aj centra mase pri prvom udaru vozila. @rajnji polo4aj vozila se ne koristi sem ako se vozilo ne zaustavi tamo gde je prvo udarilo +5to je malo verovatno*. #ogledaj sliku 2!0.

Slika 6-3 oje ! i " treba da koristite u #ormuli$ %ravi izbor je !1 i "1

%ko koristimo poziciju centra mase vozila u krajnjem polo4aju sa slike 2!0 i visina +h* i rastojanje +,* bi bili netani. Aelimo da koristimo tano rastojanje koje centar mase pre$e horizontalno i vertikalno +,) i h)*. 1ikad ne treba dodavati rastojanje na horizontalnu putanju ili skraivati visinu ili rastojanje pri padu.

@ad prednji deo vozila pre$e ivicu obale gravitacija poinje da utie na slobodne prednje tokove.<o e usloviti da vozilo prednjim delom udari u prepreku. %ko prednji deo vozila udari prvi i horizontalno je pomeren ).5 metar od centra mase moramo oduzeti ).5 metar od na5eg proraunatog rastojanja da bismo dobili pravo rastojanje koje pre$e centar mase. <ada bismo imali mnogo tanije rastojanje +,* i pridr4ali bismo se pravila koje ka4e da nikad ne treba meriti horizontalno rastojanje previ5e.

&isinu +h* je esto te4e utvrditi. U pojedinim situacijama ve5tak mo4e meriti metodom koraka da bi utvrdio i rastojanje i visinu +pogledaj sliku 2!4*. U drugim situacijama nagib ili drugi uslovi mogu spreiti merenje na ovaj nain. &rednosti sa slike 2!4 nisu predvi$ene da budu tane ni za U.B. ni za B.'. merenja nego samo da demonstriraju proceduru.

Slika 6-& 'etod koraka se moe koristiti da se dobije priblina vrednost za ! i " U dana5nje vreme upotreba totalne stanice ili detektora laserskog dometa nam omoguava da sa dovoljno in"ormacija utvrdimo i visinu +h* i rastojanje +,* upotrebom trigonometrije. <otalna stanica je ure$aj za snimanje terena sposoban da meri rastojanja i uglove sa veoma malom gre5kom. ,a bismo ovo razumeli moramo se podsetiti trigonometrijskih "unkcija. Bvi znamo da je tanCh=,. Beamo se da se strane pravouglog trougla mogu obele4iti kao na slici 2!5.

Slika 6-( )rougao sa ozna*enim uglom %ko postavimo taj pravougli trougao za moguu pravu saobraajnu nezgodu izgledalo bi ovako?

Slika 6-6 +sti trougao postavljen za situaciju saobra,ajne nezgode %ko 4elimo da izraunamo h, dobijamo rezultat iz jednaine hC7D# E sin .Blino ako 4elimo da uzraunamo , dobijamo re5enje iz jednaine ,Ccos E 7D#. Btoga ako pomou instrumenta kao 5to je totalna stanica mo4emo izvr5iti merenje hipotenuze i ugla tako$e mo4emo proraunati h i ,. ecimo da na instrumentu izmerimo hipotenuzu od 0; m i ugao od 0; stepeni. #omou digitrona mo4emo dobiti vrednosti za sin i cos datog ugla? sin 0; C;.5;; cos0; C;.822 %ko ubacimo ove vrednosti u jednaine koje re5avaju h i , dobijamo re5enja? 7

hCsin E 7D# hCsin0;E7D# hC;.5;;E0; hC)5m ,Ccos E 7D# ,Ccos0;E 7D# ,C;.822E0; ,C/5.:8m

%ko va5e odeljenje jo5 uvek nema totalnu stanicu +ure$aj za snimanje terena*, a poseduje laserski pi5tolj mo4ete uraditi sledee. #ucajte od mesta gde je centar mase bio kad je vozilo napustilo liticu do mesta gde je sad centar mase u podno4ju brda +obezbe$ujui da je ta lokacija centra mase bila i lokacija pri prvom udaru.* #rikaiti mali Bmart (evel modul na vrh va5eg laserskog pi5tolja i nai nivo gde je ugao mod, tako da bi odgovor bio u stepenima.&a5 laserski pi5tolj dae vam du4inu hipotenuze ili 7D# u metrima, a Bmart (evel modul dae vam vrednost ugla u stepenima. Onda prosto izraunati sinus i kosinus ugla pomou digitrona i ubaciti vrednosti u jednaine. 'maete vrednost za h i , za va5e "ormule za pad ili skok, a da niste morali napustiti vrh litice.

Slika 6-- Utvrivanje duine "ipotenuze i ugla pomo,u instrumenta .o4ete ipak izvr5iti merenja za , i h i bez ovih instrumenata samo 5to sad morate da po5aljete nekog u podno4je brda da asistira. Btavite 5tap na visinu i mesto gde je

centar mase bio kad je vozilo napustilo vrh brda i drugi 5tap i drugi 5tap gde je centar mase bio pri prvom kontaktu. Onda zategnite kanap izme$u ove dve take i zabele4ite kanap na svakom 5tapu. Bad oznai jedan metar od vrha ni4eg 5tapa i izmeri :; stepeni od kraja 5tapa do zategnutog kanapa. +pogledaj sliku 2!8*.

ecimo da smo izvr5ili merenje od 56.6 cm. <o zovemo visina. .i ve znamo da je na5a du4ina )m. ,alje znamo da visina podeljena sa du4inom daje pad izra4en decimalno +5to emo zvati nagib ili m ako je u pitanju put ili neka druga povr5ina. B.'. vrednosti kori5ene ovde znaajno se razlikuju od U.B. vrednosti ali je isti odnos visine i du4ine.

Slika 6-. /u*no ra*unanje duine "ipotenuze i ugla ,akle ako je visina 56.6cm, a du4ina ) m onda je nagib ;.566. %ko izraunamo arctg od ;.566 dobijemo 0; stepeni kao ugao koji je "ormiran od normale do kanapa, ugao 9 na slici 2!:.

#o zakonu podudarnih trouglova ako znamo da je ugao 9 0; stepeni tako$e znamo da je ugao %+* 0; stepeni.

Slika 6-0 Bad znamo hipotenuzu od 0; metara i poznati ugao od 0; stepeni. Binus ugla od 0; stepeni je ;.5;;, a kosinus ;.822. Ubacujui ove vrednosti u "ormule mo4emo opet izraunati , i h na5eg pravouglog trougla. ,Ccos E 7D# ,C;.822 E 0; ,C/5.:m hCsin E 7D# hC;.5;; E 0; hC)5 m 1ajjednostavnija od "ormula pri kojima se vozilo odvaja od puta je "ormula za pad +a*?

Ova "ormula se mo4e koristiti samo kad je povr5ina sa koje se odvaja vozilo ravna. Btoga nema nikakvog nagiba. 3bog toga m se ne pojavljuje u "ormulama i za razliku od "ormula +c* i +d* nema trigonometrijskih "unkcija. #rimer ) ilustruje upotrebu "ormule za pad +a* da bi se izraunala brzina odvajanja sa ravne povr5ine.

# '.F )
#oznati podaci ,C )2m hC )m

10

Slika 6-11 2ormula 3a4 se moe koristiti samo kad je mesto odvajanja ravno ,o sada smo nauili kako da utvrdimo h i , i koristili smo te vrednosti u "ormuli +a* da izraunamo brzinu. Gormula +b*, me$utim zahteva da tako$e utvrdimo m, procenat nagiba na mestu odvajanja. <o posti4emo na isti nain kao 5to utvr$ujemo m za put! merimo visinu i du4inu i onda delimo visinu sa du4inom. <reba paziti da ako 4elimo da dobijemo vrednosti za trigonometrijske "unkcije koje koristimo u "ormulama +c* i +d* moramo prvo da prebacimo m iz procenata u stepene ugla. Ovo pretvaranje mo4emo uraditi na na5em digitronu koristei arctg vrednosti u procentima.H1ije dat primer kori5enja "ormule +c*I.

11

Slika 6-11 Utvrivanje nagiba m kori5,enjem pravca

Uzmimo jedan pravac od )m +primeti da je ovde pretpostavljena jedinica mere* i dr4i taj pravac da jednim krajem dodiruje zemlju +pogledaj sliku 2!))*. .erimo prav ugao pravo nadole do zemlje sa donje ivice drugog kraja pravca.'zmerili smo visinu od 4 cm, a znamo da je na5a du4ina );; cm. @ada ubacimo ove vrednosti u "ormulu dobijamo? mCvisina=du4ina mC4=);; mC;.;4 arctg ;.;4C/./: stepeni U nekim "ormulama se za m koristi J, a u drugim K za smer nagiba. %ko se u "ormuli koristi m ubaci njegovu vrednost bez ikakvog znaka i koristi opciju sa plusom za situaciju uzbrdo ili sa minusom za situciju nizbrdo. %ko koristite "ormulu za skok morate prebaciti nagib + m* u stepene da biste dobili sinus i kosinus ugla. U prethodnom proraunu m od ;.;4 prebacuje se u ugao od /./: stepena. Binus od /./: stepeni je ;.;0:, a kosinus od /./: je ;.:::. Ovo su vrednosti za sinus i kosinus koje su potrebne za "ormulu za skok. Gormule za skok se mogu koristiti samo za mesta odvajanja na uzbrdici i tamo gde je nagib vei od ); procenata. 3a mesta odvajanaja sa nagibom od ); procenata ili manje "ormula za pad +b* se mo4e koristiti. #rimeti da je "ormula za pad potrebna za bilo koja mesta odvajanja na nizbrdici. %ko je ugao odvajanja na nizbrdici 5est stepeni +); L nagib* ili vei onda morate koristiti "ormulu za pad +c* za koju je potrebna vrednost tangensa. Gormula za skok +d* e biti ispravna za veinu uzbrdica ak i kad je ugao 5est stepeni ili manji +nagib je );L ili manji*. .e$utim to iziskuje vi5e posla sa veim 12

5ansama da se pogre5i jer obina "ormula za pad daje isto re5enje. #rimer / ispod bie re5en da bi se odredila brzina skoka +B* koristei prvo "ormulu za pad +b*, zatim "ormulu +d* da bismo uporedili re5enja. Obratiti pa4nju na sliku 2!)/ + m je isto kao na slici 2!))*.

Slika 6-12 2ormula za pad 3b4 se koristi ako je nagib 11 6 ili manji # '.F / 'zmereni podaci <rougao na povr5ini odvajanja visinaC4 cm du4inaC);; cm <rougao u taki prvog kontakta visinaC;.62/m du4inaC4.56/m <rougao sa h i , kao njegovim stranama 7D#C50m!od centra mase pri odvajanju do centra mase pri prvom udaru ,a bismo koristili jednaine za odre$ivanje brzina moraemo da utvrdimo sledee vrednosti +pokazane ovde za bolje upuivanje*? hC8.0/m ,C5/.0)m mC;.;4 +ugao odvajanjaC/./:M? sinC;.;0:, cosC;.:::, cos 2 ~ 0.998) 7D# nagibC;.)2 +ugao C:.;:M? sinC;.)56,cosC;.:86* Nto se tie ugla odvajanja gore primetite da cos 2 2.29 je jedan nain da se poka4e da je kosinus vrednosti /./: kvadriran.>esto ete videti kvadrate uglova trigonometrijskih "unkcija ovako predstavljene u literaturi. 3apamtite da to znai da je samo kvadrirana trigonometrijska "unkcija ugla, a ne broj stepeni ugla.,a biste izbegli zabunu staviemo trigonometrijsku "unkciju ugla u zagradi, znak kvadrata iza zatvorene zagrade! cos 2.29 2

13

Bada emo proraunati prethodne vrednosti odgovarajuim redosledom. #rvo emo izraunati nagib hipotenuze. nagibCvisina=du4ina nagibC;.62/=4.56/ nagibC;.)2 arctg ;.;)2 C:.;: stepeni +ugao * 3atim izraunamo sinus i kosinus :.;: stepeni +ugao *. sin :.;:M C ;.)56 cos :.;:MC ;.:86 Ba vrednostima sinusa i kosinusa mo4emo utvrditi h i ,. hC sin E 7D# hC ;.)56E 50 hC 8.0/ m ,Ccos E 7D# ,C ;.:86 E 50 ,C5/.0) m .oramo jo5 da izraunamo nagib + m* na mestu odvajanja i utvrdimo ugao pri odvajanju kao i sinus i kosinus tog ugla.

mCvisina=du4ina mC4=);; mC;.;4 arctg m C /./:M sin /./:M C ;.;0: cos /./:M C ;.::: 2 cos 2.29 C ;.::8 Ba vrednostima za h, ,, nagiba pri odvajanju m +u decimalnom broju*, ugla odvajanja +u stepenima* i ugla +u stepenima* "ormiranog hipotenuzom, kao i vrednostima sinusa i kosinusa ova dva ugla mo4emo izraunati brzinu na mestu odvajanja koristei "ormulu za pad +b* i radi pore$enja "ormulu za skok +d*.

14

15

&eoma je va4no da pri kori5enju "ormule za pad pravilno koristimo znak plus +J* i minus +!*. Betite se da koristite znak plus ako je mesto odvajanja na uzbrdici, a znak minus ako je mesto odvajanja na nizbrdici. U mnogim sluajevima odabir pogre5nog znaka mo4e prouzrokovati velike gre5ke pri raunanju brzine. U primeru 0 brzine pri odvajanju za tri povr5ine!ravnu, na uzbrdici i nizbrdici uporediemo koristei iste vrednosti za , i h i osim za ravnu povr5inu isti nagib m.

# '.F
,C);.22m hC;.50m mC;.;/

#oznati podaci

16

U primeru 0 vidimo da je brzina odvajanja vozila na uzbrdici :8 km=h, a na nizbrdici )5) km=h. azlika je 50 km=h 5to pokazuje va4nost pravilnog odabira izme$u J i K znaka u jednaini za brzinu. .e$utim kad izra4avate nagib kao m COOOO, nikad ne stavljajte znak minus ispred decimalne vrednosti. %ko ovako uradite dobiete pogre5no re5enje ako je znak minus une5en sa vredno5u u "ormulu jer "ormula koja se koristi za mesto odvajanja na nizbrdici ve sadr4i znak minus koji oznaava suprotan nagib. #rimetite znak minus, na primer u imeniocu "ormule za pad +b* kada se koristi za nagib na nizbrdici?

'pak ponekad je dobro da oznaite nagib sa minus znakom kada nije izra4en kao m COOOO. ecimo da se vozilo kree nizbrdo na nagibu od 4L. <ada je dobro oznaiti da se vozilo kree na nagibu !.;4. Bamo zapamtite da se znak minus ne sme unositi u "ormulu zajedno sa vredno5u za m.

17

@ ada koristite nagib +m* sa ostalim datim podacima npr. , i h, ak i kod mesta odvajanja na nizbrdici vrednost za m se uzima bez znaka minus. .orate znati smer kretanja vozila na usponu pre nego 5to iskoristite m u "ormuli. ,C5; hC)/ mC;.;4 @oristite "ormulu za pad kad ugao odvajanja to dozvoljava. %ko je ugao odvajanja na nizbrdici ili uzbrdici 2 stepeni ili manje, a vozilo se kree na dole, kori5enje "ormule +b* ili +d* dae vam dobar odgovor. 3apamtite da ako koristite "ormulu +a* povr5ina sa koje vozilo napu5ta put mora biti ravna. .esto odvajanja i prilaz moraju se pa4ljivo proveriti i kada su ravni, a i u nagibu. @orrisnici esto be4e od "ormule za skok +d*. ,eluje malo du4e i komplikovanije ali mora se koristiti za nagib na uzbrdici za uglove odvajanja vee od 5est stepeni. @ao i u "ormuli za pad, , i h predstavljaju horizontalno i vertikalno rastojanje koje pre$e centar mase vozila mereno od take odvajanja do take prvog kontakta. 1ema ogranienja u broju stepeni ugla odvajanja, ali mesto odvajanja mora biti na uzbrdici. <aka prvog kontakta mo4e biti iznad ili ispod take odvajanja, a odabir znaka plus ili minus za kori5enje u "ormuli zavisi od toga gde vozilo prvo dodirne zemlju.%ko se zaustavi na veoj visini od mesta odvajanja koristimo znak minus. %ko se zaustavi ni4e koristimo znak plus. & ednosti sinusa i kosinusa se dobijaju na osnovu ugla odvajanja koji je ve utvr$en. 1a primer ako je ugao odvjanja etiri stepena vrednost sinusa bie ;.;2: +zaokru4ite sve sinus, kosinus i tangens vrednosti na tri decimale. &rednost kosinusa ugla od etiri stepena bie ;.::6, a cos 2 bie 0.997 2 ili ;.::4.

Ubacimo u "ormulu za skok poznate ili izraunate brojeve za hipotetiki sluaj?

# '.F 4
#oznati podaci ,C:.65m hC).8/m C8 stepeni sin C;.)0: cos C;.::; &ozilo se spu5ta na dole +J*

18

Gormula za skok se koristi zato 5to ugao prelazi 2 stepeni, granicu za precizno kori5enje "ormule za pad. %ko poku5amo da upotrebimo jednu od "ormula za pad na5 rezultat bi bio pogre5an. Gormula za skok zavisi od ugla. %ko uzmemo isto , i h iz primera 4, samo 5to se vozilo spu5ta sa nagiba od dva stepena, na5e vrednosti sin, cos i cos 2 bi se promenili kao i na5e re5enje. #ogledajmo za koliko. # '.F 5 #oznati podaci ,C:.65m sin C;.;04 hC).8/m cos C;.::: C/ stepena &ozilo se spu5ta nani4e +J*

19

#rimetite? Ovaj poslednji primer se tako$e mogao uraditi sa "ormulom za pad +b* po5to je ugao odvajanja manji od 2 stepeni. @oristei jo5 uvek "ormulu za skok, samo ako promenimo sada ugao odvajanja na 45 stepeni, a zadr4imo vrednosti za , i h iz primera 5, rezultat bi bio?

# '.F
#odaci

2
sin C;.6;6 cos C;.6;6

,C:.65m hC).8/m C45 stepeni

20

#roraunate brzine su u rasponu od 0/.0 km=h za ugao od 45 stepeni do 50 km=h za ugao od / stepena. &idite da je razlika u brzini preko ): km=h. #o5to odgovor dosta zavisi od ugla odvajanja morate se potruditi da dobijete ugao 5to preciznije mo4ete. Jednaina za brzi udar +e i "* pretpostavljaju ugao odvajanja od 45 stepeni. Ove "ormule se trebaju koristiti samo samo kada je ugao odvajanja nepoznat ili se ne mo4e izraunati. azlog za ovaj oprez je 5to ugao odvajanja od 45 stepeni rezultuje najmanjim brzinama. Btoga ponekad odgovor nije realan. .e$utim postoje situacije gde e biti va5e jedino re5enje, na primer padovi pe5aka, motorciklista ili biciklista. 1aravno neka vrsta odgovora je bolja nego nikakva. Gormula +e* iskori5ena u #rimeru 6, se mo4e koristiti samo kada je visina centra mase pri zaustavljanju ista kao i visina centra mase u poetnom polo4aju npr. kada vozilo prokliza u stranu i zaustavi se na povr5ini na istoj visini kao kad je i krenulo kao 5to je prikazano na slici 21

2!)0.

Slika 6-13 7entar mase je u oba slu*aja na istoj visini #rimer 6 #oznati podaci ,C); m h se ne pojavljuje u "ormuli jer nema vertikalnog rastojanja za raunanje.

'ako se ova situacija sree uobiajenije je da se uzmu izmerene vrednosti za visinu +h* kao 5to je prikazano na slici 2!)4. %ko postoji razlika u visini moramo iskoristiti "ormulu +"*, primenjenu u #rimeru 8.

22

Slika 6-1& 8oza* pada sa motora pod nepoznatim uglom .otorcikl prolazei krivinu poinje da kliza u stranu i udara u ivinjak koji je visok ;.0; m. Udarac usporava motor i baca vozaa na stranu pod nekim nepoznatim uglom. %ko 4elimo da dobijemo bilo kakav odgovor moramo iskoristiti jednainu za brzi udar koja pretpostavlja ugao odvajanja od 45 stepeni. #ostoji razlika u visini centra mase vozaa pri udaru i prvom prizemljenju. # '.F 8 #oznati podaci ,C); m hC;.2)m #rizemljenje je na manjoj visini +J*

23

Ovo je najmanja brzina ili minimalna brzina kojom se motor mogao kretati pri sudaru sa ivinjakom da bi voza pre5ao naznaeno rastojanje. astojanje o kojem govorimo je rastojanje od udara do prvog prizemljenja. U svim situacijama osoba ili objekat e prei neko dodatno rastojanje posle prvog prizemljenja koje zavisi od brzine pri prvom prizemljenju. 3apamtite pravilo broj pet! brzina pri udaru jednaka je brzini pri prizemljenju. Btoga je va4no nai dokaz za mesto prizemljenja vozila, deo vozila ili karoseriju. %ko se rastojanje dovodi u sumnju setite se pravila broj tri!nikad ne meriti rastojanje predugako. #ostoji jo5 jedna jednaina koja treba da se pomene kao jednaina za motorcikl. >esto se spominje kao "ormula Birla i pre svega se koristi za sudare pe5aka i motorciklista. Ova "ormula zahteva da se ubaci proraunati ugao odvajanja. #redla4emo da koristite visok=nizak interval ugla odvajanja zasnovano na konkretnoj situaciji. Gormula Birla tako$e zahteva da ubacite vrednost ubrzanja za pe5aka koji se kliza ili prevre na datoj povr5ini. Ova vrednost se mora ubaciti. @oristite tabele ili poznate rezultate testa da dobijete koe"icijent trenja za pe5aka. Birl je koristio ;.22 za as"alt i ;.6: za travu u svom radu. .i emo uzeti ;.6: u na5em primeru ispod. Ova "ormula treba da se koristi samo kad se mesto prizemljenja ne mo4e utvrditi. %ko se mesto prizemljenja mo4e utvrditi koristite jednainu za pad, skok ili brzi udar. %ko se ne mo4e nai ali krajnji polo4aj mirovanja se mo4e nai onda mo4ete koristiti "ormulu Birla, primenjenu u #rimeru :

Gormula Birla glasi?

#rimetite? Ova "ormula daje vrednost brzine u m=sec. #otrebno je pretvaranje da dobijete odgovor u km=h. # '.F : 1pr. koristimo sledee poznate podatke? ,C); m "C;.6: gC:.8)m=sec=sec C)8 stepeni sin C;.0;: cosC;.:5)

24

Bada pretpostavimo da nismo znali ugao odvajanja i hoemo da ubacimo 45 stepeni kao nov ugao. #oznati podaci bi onda bili? ,C); m "C;.6: gC:.8) m=sec=sec C 45 stepeni sinC;.6;6 cosC;.6;6

25

Ova "ormula ne zavisi toliko od ugla koliko zavisi od rastojanja. Uvek budi oprezan da ne meri5 rastojanje predugako jer e to poveati va5u brzinu. 3apamtite uvek da za na5u svrhu objekat pada istom brzinom kojom je i poeo svoj PPput kroz vazduhPP i stoga e se klizati, okretati ili prevrtati do mesta prizemljenja. 1e me5ajte krajnji polo4aj mirovanja sa mestom prizemljenja. @njiga ,4erija Jubanka /ekonstrukcija saobra,ajni" nezgoda pe5aka sadr4i "ormulu Birla i ostale "ormule za sluajeve sa pe5acima i varijante ovih "ormula za pojedine situacije. Jednaine pri kojima se vozilo odvaja od puta se esto izbegavaju. 1e bojte se da ih primenite na stvarne saobraajne nezgode. %ko su va5a merenja i proraunati uglovi tani, a nisu pretpostavke ili naga$anja onda ete dobiti dobre, pouzdane rezultate. 3apamtite da po5to veina ovih "ormula daje tane brzine ne smete sa ovim brzinama me5ati gubitke brzina koji se javljaju posle. .o4ete me$utim kombinovati ove brzine sa bilo kojim gubitkom brzine koji se desi pre situacije u kojoj se vozilo odvaja od puta.

26

ecimo da vozilo koi, a potom se odvoji od puta. @ada se vrati na put koi na odre$enom rastojanju, a onda udara u veliko drvo koje zaustavlja vozilo. ,a biste utvrdili poetnu minimalnu brzinu mo4ete samo koristiti situciju pre koenja i odvajanja od puta. Usporenje usled koenja mo4ete kombinovati sa tanom brzinom koju ste dobili kori5enjem "ormule. <ako dobijate poetnu minimalnu brzinu. @oenje po vraanju na put i sudar se ne mogu koristiti da se dobije poetna minimalna brzina, ali se mogu koristiti da se proveri sam zavr5ni rezultat. Bve 5to se de5ava posle te tene brzine je rezultat te iste brzine. @ombinovanje usporenja koje se de5ava posle tane brzine bi povealo poetnu minimalnu brzinu. <o bi bilo pogre5no. Ba take gledanja povre$enog mogla bi biti va4na naredna brzina kontakta. %li ne koristite je da izraunate poetnu minimalnu brzinu. 3apamtite da se ona pojavljuje nakon 5to je tana brzina utvr$ena.

27

28