Zona Skole - Istrazivanje COWI PDF

SEPTEMBAR 2012.
UNDP SRBIJA
PROJEKTOVANJE I
OBELEŽAVANJE
BEZBEDNIH PUTEVA DO
OSNOVNE ŠKOLE “SVETI
SAVA”
IZVEŠTAJ SA ISTRAŽIVANJA
ADDRESS COWI d.o.o.
Dečanska 5, mezzanine
11000 Belgrade
Serbia
TEL +381 11 3225 949

FAX +381 11 3220 871
WWW cowi.com
SEPTEMBAR 2012.
UNDP SRBIJA
PROJEKTOVANJE I
OBELEŽAVANJE
BEZBEDNIH PUTEVA DO
OSNOVNE ŠKOLE “SVETI
SAVA”
IZVEŠTAJ SA ISTRAŽIVANJA
PROJECT NO. 12113

DOCUMENT NO. 06
VERSION
DATE OF ISSUE Septembar 2012

PREPARED ALTI
CHECKED DAVU
APPROVED DMIL
PROJEKTOVANJE I OBELEŽAVANJE BEZBEDNIH PUTEVA DO OSNOVNE ŠKOLE “SVETI SAVA” 3
SADRŽAJ
1 Uvod 6
2 Istraživanje 8
2.1 Anketa učenika 10
2.2 Anketa roditelja 17
2.3 Anketa nastavnog osoblja 32
3 Zaključci 33
4 Prilog 35
C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc



1 Uvod
UNDP Srbija u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog

planiranja, Sekretarijatom za saobraćaj i Direkcijom za građevinsko zemljište i
izgradnju Beograda sprovodi projekat „Podrška održivom saobraćaju u gradu
Beogradu“. Osnovni cilj projekta je smanjenje metropolitenskih emisija gasova sa
efektom staklene bašte nastalih u saobraćaju kroz dugoročni prelazak na
alternativne i vidove saobraćaja koji manje zagađuju. Projekat finansira GEF
(Global Environment Facility) fond. Prve projektne aktivnosti započete su 2011.
godine, a kraj projekta palniran je za maj 2014.
Jedna od osnovnih aktivnosti odnosi se na najmlađe učesnike u saobraćaju, gde se
nastoji da se najmlađim osnovcima približi tematika očuvanja životne sredine i
veza ovog pitanja sa saobraćajem. Takođe cilj je da se najmlađe generacije
upoznaju sa alternativnom mobilnošću, kao i da se poboljša bezbednost dece u
saobraćaju ( posebno u zonama škola). Ova aktivnost se sprovodi pod nazivom
„Bezbedni putevi ka školama“. Kroz ovu aktivnost planirano je organizovanje
„pedibuseva“ – organizovanog pešačenja u grupi ka školi u pratnji starije osobe
koja se stara o bezbednosti grupe. „Pedibus“ ima svoje definisano polazište, rutu i
usputne stanice na kojima deca mogu da se uključe u grupu.
Kako bi se navedena aktivnost realizovala UNDP Srbija je u saradnji sa
Sekretarijatom za saobraćaj grada Beograda započela ovaj projekat koji za cilj ima
osmišljavanje i obeležavanje bezbednih puteva ka osnovnoj školi „Sveti Sava“ na
Vračaru.
Projekat je podeljen u četiri faze i to:
› Početna faza – u okviru ove faze sagledano je postojeće stanje zone

predmetne škole i obavljeni preliminarni razgovori sa osobljem škole kako
bi se formirala jasna slika o postojećoj situaciji i potrebama koje škola ima;
› Faza analize – podrazumeva utvrđivanje problema i rizika sa kojima se
deca svakodnevno susreću na putu od kuće do škole, njihovih stavova o
mogućnostima dolaska u školu i bezbednosti u saobraćaju. Takođe cilj ove
faze je i da se identifikuju rute kojima se deca najčešće kreću na putu do i
od škole. Pored toga analizirani su stavovi roditelja o pitanjima koja se tiču
bezbednosti dece u saobraćaju i spremnosti da promene navike i daju svoj
doprinos realizaciji projekta;

› Faza projektovanja – u okviru ove faze predviđeno je da se na osnovu

rezultata dobijenih u prethodnoj fazi definišu mere kojima će se podići
nivo bezbednosti dece u saobraćaju u posmatranoj zoni i omogućiti
realizacija planiranih aktivnosti. U okviru ove faze izradiće se Idejni
projekat kojim će biti definisani osnovni elementi i mere koje će biti
implementirane. U narednom koraku planirana je izrada Glavnog projekta
kojim će biti definisani svi detalji potrebni za izvođenje;
Faza implementacije – podrazumeva realizaciju projektom predviđenih rešenja na

terenu izvođenjem radova na postavljanju elemenata saobraćajne signalizacije i
opreme.

2 Istraživanje
U okviru faze analize sprovedeno je istraživanje stavova učenika, roditelja i

nastavnog osoblja kako bi se dobili odgovori na sledeća pitanja:
› Kakva je vremenska distribucija kretanja od kuće do škole?

› Na koji način se deca kreću od kuće do škole?
› Koji su razlozi za to?
› Kojim se rutama kreću na putu od kuće do škole?
› Koje su problematične lokacije sa aspekta bezbednosti u saobraćaju?
› Kolika je spremnost dece da koriste neki od nemotorizovanih vidova prevoza?
› Kolika je spremnost roditelja da dozvole deci da u školu odlaze pešice ili
biciklom?
› Koliki je nivo svesti roditelja i dece o uticaju održivih vidova transporta na
životnu sredinu i zdravlje ljudi?
› Kakvo je znanje dece o saobraćajnim pravilima?
Istraživanje je sprovedeno na taj način što su učenicima podeljeni anketni obrasci
koji su zatim distribuirani do njihovih roditelja. U toku narednih dana kako su
obrasci popunjavani, dostavljani su na dalju obradu u odgovarajućem softverskom
paketu. U prilogu je dat primer korišćenog anketnog obrasca.
Cilj istraživanja Osnovni cilj istraživanja stavova dece, roditelja i nastavnog osoblja jeste da se
utvrde obrasci kretanja dece od kuće ka školi, identifikuju osnovni problemi sa
kojima se deca svakodnevno susreću, njihovi stavovi o mogućnosti promene
stečenih navika i definišu osnovne rute koje deca koriste u svakodnevnom kretanju.
Uzorak Istraživanjem su obuhvaćeni učenici od prvog do petog razreda, njihovi roditelji i

nastavno osoblje škole. Od ukupno 347 učenika anketirano je 294 učenika što
predstavlja uzorak od 85%. Na sledećem grafikonu prikazana je struktura
obuhvaćenog uzorka prema razredima koje učenici pohađaju.


2.1 Anketa učenika
Od ukupnog broja anketiranih učenika 53% su muškog, dok je 47% anketiranih

ženskog pola.
Na osnovu rezultata ankete može se videti da se najveći broj učenika, prema

njihovom subjektivnom osećaju, od kuće do škole kreće između 5 i 10 minuta. Od
ukupnog broja učenika, njih 76 kreće se između 11 i 20 minuta. Broj onih učenika
kojima je za dolazak potrebno manje od 5 minuta približno je isti broju onih koji
putuju više od 20 min.

Najveći procenat učenika u školu odlazi u pratnji nekog od članova porodice čak
77%, dok 18% anketiranih učenika u školu odlaze sami. U društvu druge dece u
školu odlazi 4% učenika, a svega 1% sa osobom koja čuva dete ili prati do škole.
Kada se isto pitanje analizira po razredima koje učenici pohađaju može se primetiti
da učešće učenika koji u školu odlaze u pratnji nekog od članova porodice opada sa
uzrastom deteta a da istovremeno procenat učenika koji sami odlaze u školu raste.

Prema mišljenju ispitanih učenika najpoželjniji vid kretanja do škole predstavlja

pešačenje. Ovaj vid kretanja odabralo je 57% ispitanih učenika, dok je 21%
odabralo vožnju automobilom kao najpoželjniji vid kretanja. Od ukupnog broja
anketiranih učenika 18% bi najradije svakodnevno u školu odlazilo biciklom, a po
2% ispitanika odabralo je gradski prevoz ili neki drugi vid prevoza.
Na pitanje zašto bi odabrali baš taj način kretanja najčešći odgovor bio je zato što
je to najbrži način i to u slučaju javnog prevoza 50% i automobila 45%, a 35% onih
koji su odabrali pešačenje naveli su to kao razlog. 30% onih koji su odabrali
pešačenje smatra to najlakšim, dok 11% njih pešačenje smatra najbezbednijim
načinom kretanja. O svesti učenika o uticaju nemotorizovanih vidova prevoza na
zdravlje ljudi govori podataka da je 18% odabralo pešačenje zato što je to
najzdraviji način kretanja. Najveći procenat onih koji bi odabrali bicikl kao
prevozno sredstvo takođe smatra da je taj način prevoza pogodan zato što je

najzdraviji (44%), dok 30% njih smatra da je to najlakši način kretanja od kuće do
škole. Od ukupnog broja učenika koji su odabrali kretanje automobilom, 35% je
kao razlog navelo da im je to najlakše, a 11% da je takav način kretanja za njih
najbezbedniji.
Na opasnosti u saobraćaju prema tvrdnji anketiranih učenika najčešće ih je

upozorio neko od roditelja što je potvrdio 71% anketiranih, a zatim učitelji ili
nastavnici (23%). O opasnostima u saobraćaju 6% ispitanika je saznalo
posredstvom televizijskog programa.
Učenici se najčešće osećaju nebezbedno prilikom prelaska prometnih ulica i to

38% ispitanih, drugi razlog je zbog nepažnje vozača, što je potvrdio 31%
ispitanika. 16% ispitanih učenika se ne oseća bezbedno zbog nepažnje vozača, 6%
je kao glavni razlog navelo mogućnost povrede u saobraćaju, a njih 7% navelo je
druge razloge. Kao neki od drugih razloga navedeni su nasilje na ulici, kriminal,
kao i gužva u javnom prevozu.

Kod učenika koji pešice odlaze u školu kao glavni razlog zbog koga se osećaju
nebezbedno navedeni su brzi automobili (33%), zatim nepažnja vozača (29%), dok
se 27% oseća nebezbedno prilikom prelaska prometnih ulica.
Kao glavni razlog osećaja nebezbednosti u saobraćaju učenici koji u školu dolaze
putničkim automobilom navode prelazak prometnih ulica i to 33%, zatim nepažnju
vozača (22%) i brze automobile 14%, koliko i smatra da je mogućnost povrede
najvažniji razlog.

Na pitanje šta misle o tome da u školu idu pešice u grupi sa drugim učenicima iz
okoline i u pratnji odrasle osobe, 81% ispitanih učenika odgovorilo je da bi
prihvatilo ovakav način odlaska u školu, a 19% njih smatra ovaj predlog
neprihvatljivim.
Na pitanje koji su razlozi zbog kojih bi voleli da idu „pedibusom“ u školu, najveći
broj učenika je odgovorio zato što ovakav način smatraju bezbednim (36%). 32%
ispitanih učenika smatra ovaj način prihvatljivim zbog druženja, a iz razloga što je
ovakav način zabavniji prihvatilo bi ga 19% ispitanika. Od ostalih razloga u
odgovorima se pojavljuju razlozi kao na primer da je ovakav način zdraviji, zato
što ispitanici vole da pešače, zato što bi tako bilo lakše za roditelje ili stanuju u
blizini škole, a neki od njih već idu pešice u školu, pa im je zbog toga ovaj način
prihvatljiv.

Među ispitanicima koji ne bi voleli da idu u školu „pedibusom“ najučestaliji su

odgovori da učenici žele da idu sami u školu (28%) ili da stanuju daleko od škole
(18%), međutim 10% njih smatra da ovaj način nije prihvatljiv zato što stanuju
suviše blizu. Po 8% ispitanih učenika smatra da je ovakak način neprihvatljiv zato
što je sporiji ili zato što vole da u školu odlaze sa roditeljima. Ovakav način ne
prihvata jer ga smatra nebezbedim 12% ispitanih učenika. Od ostalih odgovora
najučestaliji su da učenici vole da putuju automobilom i da u njihovoj okolini nema
dece sa kojom bi mogli da idu u školu.
Kada se analiziraju stavovi učenika razvrstani po razredima može se uočiti da je

„pedibus“ kao način dolaska u školu prihvatljiviji za decu manjeg uzrasta i da sa
porastom razreda koji deca pohađaju interesovanje za ovakav način dolaska opada.

2.2 Anketa roditelja
U okviru posmatranog uzorka, najveći procenat anketiranih je visoko obrazovan,

57% sa VII stepenom obrazovanja, 13% sa VI stepenom, dok je 27% sa IV
stepenom obrazovanja. Ostatak anketiranih spada u kategoriju sa VIII stepenom,
osnovnim obrazovanjem ili III stepenom obrazovanja.
Svi anketirani roditelji uputili su svoju decu na potencijalne opasnosti u saobraćaju

i to 71% njih je to uradilo na konkretnim primerima, a 29% uopšteno govoreći o
tome.

Od ukupnog broja anketiranih, 50% stanuje na udaljenosti manjoj od 500m od

škole i to 19% na udaljenosti manjoj od 250, a 31% na udaljenosti između 250 i
500m. Na udaljenosti između 500 i 1000 metara stanuje 21% ispitanika, dok je
23% na udaljenosti većoj od 2000 metara, najmanje ispitanika, 5% stanuje na
udaljenosti između 1000 i 2000m.
Svi ispitanici koji stanuju na udaljenosti manjoj od 250m u školu dolaze pešice, taj
procenat je izuzetno visok i kod onih koji stanuju na udaljenosti između 250 i 500
metara i iznosi 91%, dok je putnički automobil zastupljen sa 7%. Ispitanici koji
stanuju na udaljenosti između 500 i 1000 metara najčešće odlaze pešice do škole i
to njih 76%, dok 20% dolazi putničkim automobilom. Učešće pešačenja opada sa
porastom rastojanja, pa tako 42% onih koji stanuju na udaljenosti između 1000 i
2000 metara dolazi pešice, a isto toliko dolazi ih i javnim prevozom, dok 17%
dolazi putničkim automobilom. Učešće dolaska putničkim automobilom najveće je
kod učenika koji stanuju na udaljenosti većoj od 2000m i iznosi preko 70%, dok je
javni prevoz zastupljen sa 29%.

Kao što je prikazano na prethodnim grafikonima, najveći procenat ispitanih

učenika u školu dolazi i iz nje odlazi pešice (65%-68%). Zastupljenost dolaska
porodičnim automobilom je između 19% i 23%, a javnim prevozom između 10% i
12%. Svega 2% učenika u školu dolazi tako što ga neko dovozi.
Najveći procenat ispitanih roditelja (67%) tvrdi da je svestan uticaja upotrebe

putničkog automobila na životnu sredinu i da se trudi da zajedno sa detetom što
više pešači ili vozi bicikl. 27% je svesno ovog uticaja ali smatra da kao pojedinac
ne može značajno da utiče na to. Od ukupno 6% ispitanika koji nisu svesni ovog
uticaja, 4% smatra da je to globalni problem i da ne zavisi mnogo od njega kao
pojedinca, a 2% je spremno da promeni svoje navike ukoliko će to uticati na
očuvanje životne sredine.

Većina ispitanih roditelja poseduje vozačku dozvolu i to 85% dok 15% ne.
Većina domaćinstava čiji su članovi anketirani poseduje putnički automobil i to

84%, a bicikl 41%, dok motocikl poseduje 4% domaćinstava, a kombi 3%.

Unakrsna analiza odgovora na nekoliko pitanja pokazuje da to da li domaćinstvo

poseduje putnički automobil ili ne nema uticaja na odabir načina odlaska u školu
obzirom da najveći procenat domaćinstava čiji su članovi učenici koji pešače do
škole poseduje putnički automobil.
Prema mišljenju anketiranih roditelja najpoželjniji način odlaska u školu je pešice i

tako smatra 58% anketiranih, a 24% takođe podržava pešačenje, ali u pratnji
odrasle osobe. Odlazak u školu biciklom podržalo je 8% roditelja, stim što su neki
naglasili da je to prihvatljivo jedino u slucaju povoljnih vremenskih prilika. Za
putovanje automobilom odlučilo se 3% ispitanika. Od ostalih odgovora
najučestaliji su javnim prevozom, školskim autobusom i pešice u grupi sa ostalim
učenicima.

Najveći procenat roditelja koji su odabrali pešačenje kao najpovoljniji način

kretanja (30%) smatra da je pešačenje najprihvatljivije zbog toga što stanuju u
blizini škole, 16% roditelja navodi da je osnovni razlog to što je ovaj način kretanja
zdraviji od drugih, a 14% da je ovakav način kretanja najlakši. Iz razloga što je
ovaj način brži pešačenje je odabralo 13% ispitanika, dok 11% smatra ovaj način
bezbednijim, a 4% smatra da je prednost ovog načina kretanja to što bi deca bila
fizički aktivnija. Od ostalih odgovora zastupljeni su druženje, potreba za
samostalnošću ili zato što vole da pešače.
Od ukupnog broja roditelja koji su odgovorili da bi voleli da im dete odlazi u školu

pešice u pratnji odrasle osobe, njih 66% podržava ovakav način jer ga smatra
bezbednim. Manji procenat 12% smatra ga bržim načinom kretanja, 7% zdravijim,
zbog blizine ga je odabralo 5%, a iz razloga što bi deca na ovaj način imala
dodatnu fizičku aktivnost odabralo ga je 3%.

Većina roditelja koja bi odabrala dolazak biciklom, prihvatila bi ovakav način

ukoliko bi bili omogućeni uslovi u smislu potrebne infrastrukture za kretanje dece
biciklom i ukoliko bi se promenile navike vozača, koji bi više pažnje obratili na
ostalje učesnike u saobraćaju. Najveći procenat njih smatra da je ovakav način
prihvatljiv zato što je zdrav (34%), zatim zato što je brži (27%) i zabavniji (20%).
Bezbednost kao razlog navelo je 13%, a fizičku aktivnost 3% roditelja koji su
odabrali bicikl.
Najveći procenat roditelja koji su kao najpoželjniji način odabrali dolazak

automobilom, kao razlog navelo je to što stanuju daleko (67%), dok 33% njih
smatra da su na ovaj način njihova deca najbezbednija.

1 Nepažnja drugih učesnika u saobraćaju

2 Prelazak prometnih ulica i raskrsnica
Mogućnost saobraćajne nezgode koja može da mu se dogodi na
3
putu do/od škole
Neprilagođena brzina kojom se vozači kreću po ulicama – prebrza
4
vožnja
Vozači koji se ne zaustave ispred pešačkog prelaza ili prolaze na
5
crveno svetlo
Parkirana vozila na trotoarima gde je inače predviđeno kretanje
6
pešaka
7 Nedovoljan broj mesta za sigurni prelaz preko ulice
8 Loše stanje kolovoza
9 Velika saobraćajna gužva
10 Nešto drugo
11 Ne mislim da postoje neke posebne opasnosti koje treba isticati
Na pitanje „Šta je po vašem mišljenju najveća opasnost za dete koje pešači do/od
škole?“ ponuđena je mogućnost odabira više odgovora. Najviše roditelja smatra da
su to nepažnja drugih učesnika u saobraćaju i vozači koji se ne zaustave ispred
pešačkog prelaza ili prolaze na crveno svetlo. Pored toga odgovori koji su značajno
zastupljeni su i prelazak preko prometnih ulica i neprilagođena brzina kojom se
vozači kreću po ulicama – prebrza vožnja. U 35% odgovora nalazi se i problem
parkiranih vozila na trotoarima gde je inače predviđeno kretanje pešaka, a u 25%
mogućnost da se detetu na putu od škole do kuće dogodi saobraćajna nezgoda.
Velika saobraćajna gužva kao odgovor pojavila se kod 18% ispitanika, a
nedovoljan broj mesta za siguran prelaz preko ulice u 16%. Učešće u odgovorima
od 5% imali su loše stanje kolovoza i nešto drugo (najčešće nasilje, kriminal i psi
lutalice), dok 4% roditelja smatra da ne postoje posebne opasnosti za decu koje
treba isticati.

Na odluku roditelja da li će pustiti svoje dete da ide pešice u školu, prema

dobijenim odgovorima, najviše utiče udaljenost škole. Čak 30% roditelja smatra da
je to najznačaniji faktor prilikom donošenja ove odluke. Pored ovoga odgovori
„bezbednost dece na raskrsnicama i ulicama“ i „nasilje i kriminal“ su bili odgoviri
koje je dalo 10 odnosno 11% anketiranih roditelja. Prisustvo odrasle osobe
prilikom kretanja dece je u 8% slučajeva bio izabran odgovor. Sa po 7% učešća
izdvajaju se vreme putovanja, brzina vozila duž rute kojom se dete kreće i pomoć
deci prilikom prelaska ulice. Prohodnost pešačkih staza kao odgovor ima učešće od
6%. Saobraćajno opterećenje okolnih saobraćajnica i vremenski uslovi su u po 5%
slučajeva bili odabran odgovor, dok su u svega 4% slučajeva od važnosti bile
aktivnosti deteta pre i posle škole.

1 Udaljenost škole
2 Vreme putovanja
3 Aktivnosti deteta pre i posle škole
4 Brzina vozila duž rute kojom se moje dete kreće
5 Opterećenje okolnih saobraćajnica
6 Prisustvo odrasle osobe prilikom kretanja dece
7 Prohodnost pešačkih staza
8 Bezbednost na raskrsnicama i pešačkim prelazima
9 Pomoć deci pri prelasku ulice
10 Nasilje i kriminal
11 Vremenski uslovi
Kako bi se videlo u kojoj meri prethodni faktori utiču na odluku da roditelji puste
decu da idu pešice u školu, roditelji su bili zamoljeni da se izjasne da li bi dozbolili
deci da idu pešice u školu ukoliko bi se ovi problemi rešili ili unapredili. Odgovor
su davali samo roditelji čiji deca ne idu u školu pešice. Može se primetiti da bi
rešavanje ili unapređenje pomenutih problema u velikoj većini slučajeva uticalo na
roditelje da puste svoju decu da idu u školu pešice. Za većinu navedenih problema
raspodela odgovora je slična sa odgovorm DA sa učešćem između 61 i 83%, NE sa
učešćem između 10 i 24% i sa odgovorm Nisam siguran-na od 4 do 24%. Kod
problema vezanog za vremenske uslove veliki deo roditelja (31%) ne bi dozvolilo
deci da pešače bez obzirira na vremenske uslove, a njih 11% je neodlučno.
Aktivnosti deteta pre i posle škole imaju jednako zastupljene odgovore DA i NE
(po 41%) i 18% roditelja koji nisu sigurni. Još jedan značajniji istupak od
predhodno pomenutog pravila je odgovor NE u vezi sa problemom vremena
putovanja. Iako je 61% roditelja spremno da pusti dete u školu pešice ukoliko bi to
značilo kraće vreme putovanja njih 32% to ne bi učino dok je samo 7% neodlučnih.
Posle problema vremenskih uslova, nasilje i kriminal ima najveće učešće odgovora
Nisam siguran-na sa 24% roditelja koje je dalo taj odgovor, dok bi 43% pustilo, a
31% ne bi pustilo dete da ide u školu pešice čak ni ukoliko bi se ovaj problem rešio
ili unapredio.

Ideju pedibus-a (organizovan odlazak dece do škole pešice u grupi sa drugom

decom u pratnji odrasle osobe) 86% roditelja smatra dobrom i podržava je dok njih
14% smatra da to nije dobra mogućnost. Na suprot ovome organizovano kretanje
biciklom nije najbolje prihvaćeno od strane roditelja jer svega 31% smatra do je
ovo dobra mogućnost dok 69% smatra da ova mogućnost nije dobra.
Prethodni grafik ima za cilj da prikaže mišljenje roditelja o ponuđenim

mogućnostima prema uzrastu deteta. Interesovanje za pedibus je najveće među
roditeljima dece uzrasta drugog rareda dok je nešto niža za prvi razred. Kako se
menja uzrast dece, menja se i interesovanje za pedibus i ono blago opada, pa je
tako najmanje interesovanje među roditeljima dece petog rareda. Međutim razlika
u interesovanju je veoma mala svega 11% između drugo i petog razreda.
Situacija je potpuno suprotna za mogućnost organizovanog kretanja biciklom u
školu. Protiv ovakve mogućnosti bilo je najviše roditelja dece u prvom a zatim u
trećem i petom razredu. Najveće interesovanje je u četvrtom razredu gde 38%
roditelja misli da je ovo dobra mogućnost.

Kako je anketom predviđeno da svoje mišljenje roditelji i obrazlože, došlo se do

sledećih zaključaka.
Preko 50% roditelja misli da je mogućnost pedus-a dobra jer doprinosi bezbednosti
njihove dece. Drugi najčešći razlog je druženje koje je navelo 10% roditelja, a
zdravlje se navodi kao rozlog u 6% slučajeva. Da je zabavnije ići na ovaj način
smatra 5% roditelja, a 4% misli da na ovaj način deca postaju samostalnija. Pored
navedenih odgovora koji se najčešće javljaju postoje i odgovori 24% roditelja koji
su svrstani pod ostali odgovori. Neki od učestalijih odgovora su:
› Roditeljima je lakše
› Brže
› Najlakše
› Dobra ideja za decu koja stanuju daleko od škole
› Dobra ideja za decu koja stanuju u blizini škole
› Deluje ostvarivo u organizacionom smislu.
Iz predhodnog se vidi da daljina ima utacaj na mišljenje roditelja o pedibusu. Jedan

broj roditelja smatra da je ideja o pedibus-u dobra za decu koja stanuju na većoj
udaljenosti od škole jer bi im se na taj način stvorili uslovi za bezbedno kretanje do
škole. Sa druge strane jedan broj roditelja smatra da ovakva ideja nije dobra upravo
za decu koja stanuju daleko i da je prihvatljiva za one koji stanuju u blizini škole.

Najčešći razlog zbog koga roditelji smatraju da pedibus nije dobra mogućnost jeste
udaljenost škole od mesta stanovanja što je kao razlog navelo 25% roditelja. Njih
20% smatra da je nihovo dete dovljno zrelo i da mu ne treba pratnja do škole, dok
14% smatra da deca treba da postanu samostalna a da to nije moguće ako ih neko
prati u školu. Da nemaju poverenja u druge da brinu o bezbednosti njihove dece
navlo je 11% roditelja. Stanovanje izuzetno blizu se javilo kao odgovor u 8%
slučajeva. Isto toliko roditelja smatra da ovaj način kretanja dece nije bezbedan i da
je ideja teško izvodljiva. Po 3% roditelja smatra da bi ovo bio sporiji način dolaska
do škole i da su trenutno roditelji dobro organizovani.

Razlog zašto roditelji smatraju da je organizovano kretanje biciklom dobra

mogućnost za 18% roditelja je fizička aktivnost dece. Da je bezbednije smatra 15%
a da je zdravije 13%. Po mišljenju 10% roditelja ovo je dobra mogućnost zato što
je zabavnije, a 9% misli da je brže. 35% roditelja dalo je svoje mišljejne koje nije
moglo da se svrsta u neku od ovih grupa. Najčešće dobijani odgovori su uslovi pod
kojima misle da je ovo dobra magućnost tj. ono što bi trebalo da se ispuni da bi oni
dozvolili svojoj deci da na ovaj način idu u školu. Tu su zamerke na infrastrukturu i
opremu za bicikle, kulutura vozača je dosta zastupljena ali i uzrast kog bi dete
moralo da bude da bi to bilo prihvatljivo. Pored „uslova“ navedeni su i razlozi kao
što je promocija biciklizma, učenje dece da voze bicikl, deci bi bilo lakše da nose
rančeve i tome slično.
Osnovni razlog zbog koga se 30% roditelja ne bi usudilo da deci dozvoli da idu
biciklom u školu jeste pitanje bezbednost. Ne postojanje biciklističkih staza sa 17%
čini drugi najčešće izabrani razlog zašto roditelji smatraju da ova mogućnost nije
dobra. Saobraćajna gužva sa 9% i stanje kolovoza sa 8% su treći i četvrti najčešći
razlog. Između 2 i 5% učešća imaju preostali prikazani razlozi dok 10% čine
odgovori koji nisu mogli biti svrstani u neku od ovih grupa. I ako ne direkto
preostali odgovori su vezani za bezbednost i realnost ovakve zamisli.

Spremnost roditelja da se uključe u akcije vezane za bezbednost njihove dece, je

proverena kroz četrnaesto pitanje. Najveći broj roditelja, njih 45% je reklo da bi
podržali akciju ukoliko im to obaveze dozvole. Ne vezano za njihove obaveze 19%
roditelja je reklo da bi se svakako angažovali i našli vremena da se uključe u
akciju. Nasuprot njima 32% je reklo da se ne bi angažovali jer im obaveze to ne
dozvoljavaju. Samo 4% je izričito reklo da se ne bi angažovali zato što ne
podržavaju ovu mogućnost.

Kakvo mišljenje imaju roditelji o kampanjama i akcijama koje se preduzimaju u

cilju poboljšanja bezbednosti u saobraćaju i/ili očuvanju životne sredine je
provereno u anketi. Najveći procenat, njih 62%, veruje da ove akcije imaju uticaja i
da postepeno dovode do poboljšanja uslova u kojima živimo. Da ne vide rezultate
ovih akcija reklo je 25% roditelja. Po mišljenju 10% roditelja akcije nemaju baš
mnogo svrhe, a samo 3% je reklo da ne razmišljaju o tome. Kao razloge zašto
smatraju da akcije nemaju baš mnogo svrhe najčešće je navodjeno:
› Pojedinci su problem
› Akcije nisu dobro organizovane
› Nije razvijena svest ljudi
› U našim uslovima nije ostvarivo
2.3 Anketa nastavnog osoblja
Pored ankete kojom su bili obuhvaćeni učenici i njihovi roditelji izvršeno je i

istraživanje stavova nastavnog osoblja. Od ukupnog broja učitelja i nastavnika na
anketu je odgovorilo pet predstavnika nastavnog osoblja.
Kao najveću opasnost u saobraćaju učitelji i nastavnici navode nepažnju vozača i

njihov odnos prema ostalim učesnicima u saobraćaju. Takođe, kao problem
navedeni su i prelazak preko ulice na pešačkim prelazima, kao i to da je zona škole
nedovoljno obeležena.
Četiri od pet nastavnika je odgovorilo da je učenicima uopšteno govorilo o

opasnostima u saobraćaju dok je jedan nastavnik odgovorio da je to uradio na
konkretnim primerima.
Nastavnici su učenike sa opasnostima u saobraćaju upoznavali kroz razgovore o

potencijalnim opasnostima, opise opasnih mesta, obilazak opasnih mesta i
demonstraciju bezbednog ponašanja na pešačkim prelazima i pravilnog kretanja
trotoarom.
Prema tvrdnji nastavnika, za obrazovanje dece iz oblasti saobraćaja izdvoji se od 1

do 8 časova mesečno. Velika razlika u broju časova ukazuje na nepostojanje
nastavnog programa koji obuhvata obrazovanje dece o bezbednosti u saobraćaju i
da broj časova posvećenih ovoj tematici zavisi od samog nastavnika.
Nastavnici kao predloge za poboljšanje obrazovanja dece o bezbednosti u
saobraćaju navode potrebu za informisanjem o posledicama nebezbednog
ponašanja i saobraćajnih nezgoda, kroz predavanja stručnih lica, policijskih
službenika i prikaz video prezentacija.

3 Zaključci
Na osnovu rezultata, prethodno prikazanih u okviru ovog izveštaja, mogu se izvesti

sledeći zaključci:
› Najčešće korišćeni vid kretanja u svakodnevnim kretanjima dece je pešačenje

(65%-68%).
› Između 19% i 23% roditelja putničkim automobilom dovozi i odvozi svoju

decu u školu
› 75% dece bi želelo da svakodnevno u školu odlazi nekim od nemotorizovanih

vidova prevoza dok istovremeno 21% njih bi želeo da putničkim automobilom
dolazi u školu.
› Kao glavni ralzlog zbog koga se osećaju nebezbedno učenici su naveli

prelazak opterećenih ulica, brzu vožnju i nepažnju vozača
› Većina anketiranih učenika podržava ideju organizovanog pešačenja do škole

i njihov procenat je veći u nižim razredima
› Više od 70% anketiranih učenika živi na rastojanju do 1000m od škole
› Većina roditelja je svesna uticaja automobilskog saobraćaja na životnu sredinu

i navela da se trudi da pešači ili vozi bicikl što je više moguće
› Roditelji su kao najpoželjniji način kretanja od kuće do škole naveli pešačenje

(više od 80%). Za 24% roditelja pešačenje u pratnji odrasle osobe je
najpoželjnije, uglavnom zbog bezbednosti dece.
› Prema mišljenju roditelja najveća opasnost za decu je nepažnja vozača. Pored

toga, prelazak preko opterećenih ulica, brza vožnja kao i ponašanje vozača na
raskrsnicama i na pešačkim prelazima predstavljaju značajne opasnosti po
decu u saobraćaju

› Većina roditelja bi dozvolila deci da pešače ili biciklom odlaze u školu

ukoliko bi se neki od problema rešili
› Većina roditelja podržava ideju Pedibus-a, uglavnom iz razloga bezbednosti

dece zbog prisustva starije osobe. Istovremeno, takođe iz razloga bezbednosti
većina njih smatra da organizovan dolazak biciklom u školu nije dobra ideja
› Prema dobijenim odgovorima, 45% roditelja bi podržalo Pedibus aktivnost

koliko god bi mogli u zavisnosti od njihovih ostalih obaveza, dok bi 19% njih
podržalo ovu aktivnost bez obzira na ostale obaveze.
› Rute koje su najčešće korišćene prilikom dolaska i odlaska u školu prikazane

su na mapi u Prilogu. Na osnovu rezultata prikazanih ovde, tri glavne rute su
identifikovane i obrađene u narednim fazama ovog projekta.

4 Prilog

Zona Skole - Istrazivanje COWI PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zona Skole - Istrazivanje COWI PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SEPTEMBAR 2012.

TEL +381 11 3225 949

PROJECT NO. 12113

DATE OF ISSUE Septembar 2012

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

UNDP Srbija u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog

Projekat je podeljen u četiri faze i to:

› Početna faza – u okviru ove faze sagledano je postojeće stanje zone

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

› Faza projektovanja – u okviru ove faze predviđeno je da se na osnovu

Faza implementacije – podrazumeva realizaciju projektom predviđenih rešenja na

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

U okviru faze analize sprovedeno je istraživanje stavova učenika, roditelja i

› Kakva je vremenska distribucija kretanja od kuće do škole?

Uzorak Istraživanjem su obuhvaćeni učenici od prvog do petog razreda, njihovi roditelji i

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

2.1 Anketa učenika

Od ukupnog broja anketiranih učenika 53% su muškog, dok je 47% anketiranih

Na osnovu rezultata ankete može se videti da se najveći broj učenika, prema

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

Prema mišljenju ispitanih učenika najpoželjniji vid kretanja do škole predstavlja

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

Na opasnosti u saobraćaju prema tvrdnji anketiranih učenika najčešće ih je

Učenici se najčešće osećaju nebezbedno prilikom prelaska prometnih ulica i to

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

Među ispitanicima koji ne bi voleli da idu u školu „pedibusom“ najučestaliji su

Kada se analiziraju stavovi učenika razvrstani po razredima može se uočiti da je

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

2.2 Anketa roditelja

U okviru posmatranog uzorka, najveći procenat anketiranih je visoko obrazovan,

Svi anketirani roditelji uputili su svoju decu na potencijalne opasnosti u saobraćaju

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

Od ukupnog broja anketiranih, 50% stanuje na udaljenosti manjoj od 500m od

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

Kao što je prikazano na prethodnim grafikonima, najveći procenat ispitanih

Najveći procenat ispitanih roditelja (67%) tvrdi da je svestan uticaja upotrebe

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

Većina domaćinstava čiji su članovi anketirani poseduje putnički automobil i to

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

Unakrsna analiza odgovora na nekoliko pitanja pokazuje da to da li domaćinstvo

Prema mišljenju anketiranih roditelja najpoželjniji način odlaska u školu je pešice i

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

Najveći procenat roditelja koji su odabrali pešačenje kao najpovoljniji način

Od ukupnog broja roditelja koji su odgovorili da bi voleli da im dete odlazi u školu

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

Većina roditelja koja bi odabrala dolazak biciklom, prihvatila bi ovakav način

Najveći procenat roditelja koji su kao najpoželjniji način odabrali dolazak

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

1 Nepažnja drugih učesnika u saobraćaju

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

Na odluku roditelja da li će pustiti svoje dete da ide pešice u školu, prema

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

Ideju pedibus-a (organizovan odlazak dece do škole pešice u grupi sa drugom

Prethodni grafik ima za cilj da prikaže mišljenje roditelja o ponuđenim

C:\Documents and Settings\Vio\Local Settings\Temporary Internet Files\Content.Outlook\EXG2VO0V\Safe Routes_Izvestaj sa istrazivanja SRB.doc

Kako je anketom predviđeno da svoje mišljenje roditelji i obrazlože, došlo se do