TA JE EMPIRIZAM?

TA JE EMPIRIZAM? Vrlo je teko uoiti koji su sve uticaji doprineli stvaranju filozofskog pravca koji se danas naziva engleski empirizam. Moda je najloginije zakljuiti das u nauna otkria o kojima je bilo rei inspirisala odreene filozofije da te novine uklope u sveobuhvatnu sliku sveta. Pored potrebe da se nauna ( pre svega astronomska, a zatim I ona iz oblasti mehanike) otkria nekako objasne, postojao je I spor, ali I dijalog izmeu nekih prestavnika empirizma, I nekih prestavnika racionalizma Loka I Dekarta ili Loka I Lajbnica, na primer. Bar kad je re o problemima teorije saznanja, empiristi I racionalisti se mogu posmatrati kao dve strane iste medalje, odnosno kao dva mogua pristupa istoj grupi problema. A, pre svega, to je problem porekla, mogunosti I dometa pouzdanog saznanja. S tim u vezi, kljuan je problem uroenosti ideja. Treba imati na umu da se

termin ideja u empiristiko racionalistikoj tradiciji ne koristi u onom smislu u kome se javljao u istoriji dotadanje fiolozofije. Idejama su se bavili I Platon I Aristotel I Plotin, ali I sholastiki filozofi koji su se bavili univerzalijama. Meutim, sve do rasprave izmeu empirista I racionalista termin ideja, ma kako ga shvatao, odnosio se na neto opte, univerzalno. U tradiciji britanskog empirizma razlika izmeu opteg I posebnog se brie, pa se tako termin ideja primenjuje na gotovo svaki sadraj svesti. Kljuni spor izmeu empirista I racionalista vodio se upravo oko toga da li postoje ili ne postoje sadraji svesti koji sun am uroeni kao vrsti. Svakako, ovde je re pre svega o sporu u pogledu statusa optih pojmova, odnosno univerzalija. Shodno svom centralnom uverenju da ne postoje nikakve uroene ideje si empiristi su striktni nominalisti.

Racionalizam

4 Votes

TA JE RACIONALIZAM?

Racionalizam je filozofsko stanovite prema kome razum (um) ratio predstavlja glavni izvor I kriterijum znanja, nezavisno od ulnog iskustva. U irem smislu, svaka filozofija je racionalistika, jer prestavlja racionalno tumaenje sveta. U uem smislu, to je, pre svega, saznajno teorijski pravac u XVII veku, koji poreklo, uslove I granice saznanja odreuje pomou razuma, odnosno, a priori znanja. A priori (lat. ono to predhodi, to je pre iskustva ) znanje je znanje koje logiki predhodi iskustvu, odnosno, koje je nezavisno od ulnog iskustva. Takva vrsta znanja naziva se I uroenim idejama (lat. Innate ideas ), a takve su, na primer, ideje sopstva (Ja), supstancije, ili uzronosti, iz kojih je, prema racionalistima, mogue izvesti pouzdano znanje, tj. Znanje koje ima opte I nuno vaenje. Za razliku od empirizma, sa kojima se uporedo razvija, racionalizam gleda na ulno iskustvo samo kao na poetni uslov koji omoguava da se izraze razumske sposobnosti. Prema tome, racionalizam, smatra da u razumu postoje istine, kao uroene ideje, koje predhode svakom

iskustvu, da sama stvarnost ima logiku strukturu I da razum moe da je neposredno ( intuitivno ) shvati. Uzor racionalistiki shvaenog pojma saznanja jeste matematiko geometrijski metod u kome se , polazei od intuitivno shvaenih optih pretpostavki (aksioma), pravilnom upotrebom razuma deduktivno izvode nune istine. Ovaj pravac je blisko povezan s idealizmom. Razvijao se pod uticajem Pitagore, Platona, Aristotela, Tome Akvinskog, a sam je kasnije uticao na prosvetiteljstvo, Kantovu, Hegelovu I Huserlovu filozofiju, ali I na druge filozofske pravce. U novom veku najznaajniji predstavnici racionalizma su Rene Dekart, Baruh de Spinoza I Gotfrid Vilhelm Lajbnic. []