Branislav Boovi

JURAJ PILER
Ivan Matovi Petar Kaavenda
Recenzenti

Nijedna okupirana zemlja u drugome svjetskom ratu nije imala toliko kvislinkih voa, ni toliko voda drugih suradnika okupatora koliko ih je bilo u Jugoslaviji. ,.

PREDGOVOR
Starojugoslavenski politiki sistem, njegovi zatvori, tamnice i muionice, stvorili su pravu galeriju mranih likova. Gonjeni najee nekim osobnim motivima, interesima i ambicijama, oni su pokuavali to bolje unoviti svoj politiki stav, stavljajui se u slubu svakog onog reima koji e u narodu guiti i gasiti slobodarske i demokratske tenje. Kreui se tim mranim stazama ivota njihove sposobnosti i opredjeljenja doli su posebno do izraaja poslije rasula i kapitulacije vojske Kraljevine Jugoslavije. Ostavi sami i bez prave podrke oni su se do kraja i bez ostatka stavili u slubu novih gospodara. A njih je, zahvaljujui specifinom poloaju Jugoslavije, poslije aprilskog sloma bilo na sve strane. Naravno, okupacijske snage nisu dole na nepoznat teren. Njihove obavjetajne slube, njihov policijski aparat jo od prije su koristili razliite kanale utjecaja i stvarali svoju petokolonaku mreu u Jugoslaviji. Sve koje su mogli iskoristiti za uvrenje okupacijske vlasti i ostvarenje vlastitih ciljeva oni su vjeto koristili i usmjeravali. Moglo bi se slobodno rei da u to vrijeme u raskomadanoj i okupiranoj Jugoslaviji ne postoji ni jedna tvorevina, vlast, organizacija ili udruenje koje bi djelovalo samostalno, bez paske tuina. U takvim sloenim i tekim vremenima, historijskom pozornicom defilirali su najrazliitiji likovi, stupajui i na mjesta na kojima su se negativne osobine njihovih karaktera mogle nesputano razmahati. Jedan iz te neslavne galerije je i Juraj piler, ovjek duge policijske karijere, koji e ostati zapamen kao najvei ratni zloinac Banata. piler se odmah po zavretku studija u Zagrebu opredijelio za policijski poziv, gradei tako jo od 1924. strpljivo i ustrajno, uspjenu karijeru profesionalnog policajca. Njegove sposobnosti su ubrzo dole do izra211

aja pa se to odrazilo i na njegovo napredovanje. Ve tada se naroito isticao u borbi protiv KPJ i svega to je nosilo obiljeje naprednog i demokratskog. Stjecajem okolnosti u vrijeme okupacije naao se u Novom Sadu i ubrzo se, osjetivi opasnost koja se nadvila i nad njegovu policijsku glavu, proglasio folksdojerom. Sudbina ga je odvela u Veliki Bekerek, (danas Zrenjanin) gdje je dobio zadatak da organizira rad policije. A piler je u takvim zadacima plivao kao riba u vodi pa je ubrzo postao strah i trepet u itavom Banatu. U to vrijeme Banat je formalno bio prikljuen Srbiji, ali gotovo svu vlast u svojim rukama imali su tamonji Nijemci koji su se najveim dijelom stavili u slubu Hitlera. Podaci govore da je ve ranije gotovo 90 posto Nijemaca u Banatu bilo ukljueno u Kulturbund. Oekujui slian poloaj, na njihovu stranu dao se i dobar dio Maara. Kako se veina ostalog stanovnitva odzvala pozivu KPJ politika slika Banata u to je vrijeme bila vrlo sloena sa mnogim, snano izraenim suprotnostima. Pronacistikom rukovodstvu njemake organizacije trebao je stoga ovjek pilerova kova i sposobnosti, kako bi se uspjeno obraunalo s djelovanjem KPJ koja je uza se vezala najvei dio naroda. Nosei se svojim razlozima, potpuno odan policijskom pozivu i rekli bismo voden mrnjom prema svemu to je bilo komunistiko, novi ef policije u Banatu ubrzo je pokazao kakvim sposobnostima raspolae. piler je u najbre mogue vrijeme stvorio moan i dobro organiziran policijski aparat tako da je doivio priznanja i od samih Nijemaca. Svoje policajce posebno je obuavao za otkrivanje i borbu protiv komunista, pa je s njima izveo i vie akcija koje su ostavile posljedice na rad partije, ali je nisu uspjele obeshrabriti. Ono po emu je piler posebno ostao upamen u Banatu bila je njegova nemilosrdnost i gotovo sadistiki nain ispitivanja uhapenika. Nije stoga udo da je njegovo zloinako djelovanje Komisija za ispitivanje ratnih zloina okvalificirala najteim rijeima. Za pilera je reeno da je najokrutniji i najsvirepiji policajac kojeg je Banat zapamtio; najvei krvolok, sadista, muitelj i inkvizitor slobodoljubivog banatskog stanovnitva. piler se unekoliko razlikovao od drugih poznatih policijskih muitelja. On se nije poput mnogih odavao strastima i lagodnostima ivota. Ne, on je sav bio usmjeren na svoj policijski posao. Radio je danju i nou, odlazio u akcije, slikao se u njima. Njega je gonila neka posebna energija i mrnja, ali kraj je doao bre no to je oekivao. I nove su gazde ubrzo morale podviti rep, a
212

zajedno s njima i piler. Pokuao je spas nai u Njemakoj, ali pred rtvama koje su iza njega ostale nitko nije mogao zatvoriti oi, te je 1947. izruen Jugoslaviji, gdje ga je zatekla zasluena kazna. Pisati o pileru i svima onima koji su slino njemu sudjelovali u progonima vlastita naroda, bespogovorno sluei tuinu, znai govoriti o dramatinom i sloenom vremenu kroz koje su nai narodi prolazili u ratnom vrtlogu. Ali piler i njemu slini nisu samo odsjaj jednog tekog vremena, oni su, slobodno se moe rei, i sluaj za psiholoke studije. Portret pilera to ga je u svom tekstu sainio Branislav Boovi na odreen nain nosi u sebi i tu dimenziju. Booviev prikaz je ivo i dokumentirano svjedoanstvo o strahotama kroz koje su prolazili oni to su vjerovali u slobodu. Usprkos patnjama i stradanjima pokazalo se da tu iskonsku ovjekovu tenju ne mogu slomiti ni najgrublji policijski progoni, hapenja i muenja. Sudbina pilera je istinsko svjedoanstvo za takvu tvrdnju.

213

JURAJ POSTAJE GEORG

Dvadeset sedmi m a r t a 1941. Vojni pu i optenarodni revolt, poetak burnih i sudbonosnih dogaaja. Tajna radio stanica nemake vojne pijunae u Novom Sadu Nora svaka dva sata alje ifrovane izvetaje. Preko nje su pijunska organizacija Jupiter i vodstvo domaih Nemaca folksdojera odravali redovnu tajnu vezu, preko Bea, sa Berlinom. Nora je javljala da se voa nemake narodnosne grupe u Jugoslaviji, dr Janko Sep, i petorica njegovih saradnika nalaze u zatitnom zatvoru u Novom Sadu i da je kontakt sa njima nemogu. Zatraena je intervencija iz Berlina, preko nemakog poslanstva u Beogradu. Narednog d a n a su dva predstavnika poslanstva posetila vodu folksdojera, a neto kasnije je Nora javila Berlinu da su Janko Sep i njegovi saradnici puteni na slobodu, ali se nalaze pod kontrolom. Usledila je nova ifrovana depea iz Novog Sada: Upravnik policije informisao je rukovodioca narodnosne grupe da e opta mobilizacija poeti ve noas. Vrilac dunosti upravnika policije u Novom Sadu bio je dr Juraj piler, poznati jugoslovenski policijski funkcioner. Dobri odnosi sa folksdojerima i povezanost sa pronacistikim vodstvom nemake narodnosti u predveerje aprilskog rata bili su od odluujueg znaenja za dalji tok ivota i policijske karijere J u r a j a pilera, presudno su uticali na njegova opredeljenja, aktivnost i ulogu za vreme okupacije. Za vreme aprilskoga rata Nora je svaki as slala poverljive izvetaje, podatke o jedinicama, naoruanju i pokretima jugoslovenske vojske. Folksdojeri su s nestrpljenjem oekivali dolazak nemakih trupa, javljali o evakuaciji Novog Sada, o tome da su oni zaposeli sve
215

znaajne take u gradu. Hitlerove vojske, meutim, nije bilo. U Novi Sad trebalo je da uu maarske trupe. Ta vest je porazno delovala na folksdojere, a zabrinula je pilera. Nora je vapila: Poaljite hitno nemake trupe. Uzaludni su bili svi pozivi: Maari ne napreduju, Novi Sad ve tri d a n a evakuisan. Ostali su bez rezultata i izlivi ogorenosti: Narodnosna g r u p a je oajna zbog izruenja Azijatima... Isto toliko smo razoarani, ogoreni, koliko i uzbueni. ta trae Maari ovde? Strahovao je i piler za svoju sudbinu. Vrtlog aprilskog rata zatekao ga je na elu novosadske policije, poto je upravnik policije Todor Vojnovi bio pozvan u vojsku. Zato je b a n Dunavske banovine izdao nalog pileru da, prilikom povlaenja jugoslovenske vojske i evakuacije graanskih nadletava, odrava mir i red u Novom Sadu i ostane na dunosti do dolaska okupacionih trupa. Oekujui dolazak maarske vojske, piler se, zbog tog svog poloaja i uloge i prethodnog dvogodinjeg r a d a u novosadskoj policiji, plaio osvete maarskih faista, naroito prilikom zaposedanja grada i uspostavljanja vlasti. Znao je da se tada stvari lome preko kolena, reavaju po kratkom postupku, i da moe stradati pre nego to ga folksdojeri uzmu u zatitu. Dogaaji su pokazali da su pilerova strahovanja bila opravdana: Maarska vojska ula je u Novi Sad 13. aprila 1941. i ve sledeeg dana, tj. 14. aprila 1941, upriliila je maarska pijana soldateska veliko krvoprolie u Novom Sadu, kojom prilikom sam i ja, zajedno sa mojim inovnikom Stevanom Leudarom, bio po toj soldateski odvuen u kasarnu u Futokoj ulici i u jednoj prostoriji stavljen uza zid. J e d a n maarski vojnik bio je odreen da nas obojicu ubije. Isti je ponajprije ispalio metak iz pitolja na mene i prostrelio mi desnu ruku. Ja sam se smesta bacio na pod i priinio mrtvim, to me je spasilo. O tome je kasnije pisao i gestapovski porunik Karl Pamer: piler je bio uhapen od Maara i trebalo je da bude streljan. Nije bio dobro pogoen i pravio se mrtav. Kada je zatim pokuao da pobegne, ponovo je uhvaen i spasla ga je jedino intervencija dr Nemeshajmera. Poto su ga izvukli iz r u k u maarske soldateske, folksdojeri su ga odveli u bolnicu, gde su mu lekari previli ranu, pa ga sa porodicom sklonili na sigurno mesto u zgradu Kulturbunda.
216

Tek se nekako spasio te opasnosti, a ve je zapretila druga. U okupiranoj Hrvatskoj domau vlast su preuzele ustae, koje je piler pre rata proganjao kao policajac u slubi monarhistikog reima. Ustae su raspisale poternicu za njim, ucenile ga sa 100.000 k u n a i zahtevale od maarskih okupacionih vlasti u Novom Sadu da im izrue pilera. No on se blagovremeno obezbedio: Dok sam tako ranjen leao u toj zgradi, doznao sam da se ustae iz Petrovaradina interesuju za mene kod maarskog komandujueg generala u Novom Sadu. Raunao sam da e isti bezuslovno traiti moje izruenje ustakim vlastima i bio uveren da e me u tom sluaju Maari kao Hrvata bez daljnjega izruiti. Da se protiv toga osiguram, zamolio sam dr Trilera od 'Kulturbunda' da mi izda fingiranu iskaznicu istog udruenja, kako bi se u tom sluaju mogao pred Maarima prikazati kao Nemac. Bio sam posve siguran da me u tom sluaju Maari nee nikako izruiti. Kako sam predmevao, tako se i zbilo. Jo dok sam leao u napred spomenutoj zgradi, doao je po mene jedan maarski major i odveo me do maarskog generala, koji mi je saoptio o emu se radi. Meutim, kada sam istome pokazao fingiranu legitimaciju 'Kulturbunda', izjavio je isti da moje izruenje ustakim vlastima ne dolazi u obzir. Znao je piler dobro ta bi ga snalo da je pao u ruke ustaa. Jo jednom je spasio ivot zahvaljujui domaim Nemcima: Od ekstradicije koju su traile ustae, spasili su me kod M a a r a dr Jozef Triler i Vit (Johann Wuescht) iz rukovodstva 'Kulturbunda'. Oni su mi izdali legitimaciju, tako da sam se mogao legitimisati kao folksdojer.* Tako je Juraj piler u aprilu 1941. godine postao folksdojer Georg Spiller. Ko je, u stvari, bio ovaj novopeeni folksdojer?**
* piler je i podrobnije objasnio kada, kako i zato se u aprilu 1941. godine proglasio folksdojerom i ostao tako deklarisan sve vreme okupacije. U aprilu je to uinio, kao to je reeno, da bi se spasao da ga Maari ne izrue ustaama. Naravno, razlog to je mogao dobiti legitimaciju lana Kulturbunda bila je njegova povezanost sa folksdojerima i usluge koje im je inio k a o zamenik odnosno vrilac dunosti efa policije u Novom Sadu. Poto je u vreme okupacije to predstavljalo znaajnu prednost i pogodnost, ostao je i dalje folksdojer. Koristei svoje nemako prezime, kae piler, a takvih prezimena ima dosta esto meu varoanima Hrvatima, te n a p r e d navedenu legitimaciju, ja sam se, u sluajevima k a d a sam po kojem Nemcu ili folksdojeru bio pitan za svoju narodnost, prikazao kao folksdojer. ** Folksdojerima su se nazivali pripadnici nemake nacionalne manjine u Kraljevini Jugoslaviji, koji su iveli i radili u naoj zemlji i bili jugoslovenski dravljani. Meutim, oni su s vremenom postali in217

Roen sam, napisao je piler, 8. aprila 1900. u Zagrebu (Nova ves 25) od oca Vjekoslava i majke Marije, roene Rosandi, po narodnosti Hrvat.* Njegovo detinjstvo i mladost liili su na hiljade drugih. Malo je ta u prve dve i po decenije njegovog ivota, tj. do zaposlenja u policiji, moglo da ukae na njegov kasniji ivotni put i ulogu koju je igrao. kolovao se u raznim mestima, gde mu se selila porodica: u Karlovcu, Zagrebu i Vukovaru pohaao je osnovnu kolu i gimnaziju, a u Zagrebu zavrio Pravni fakultet (1923) i postao doktor prava (1927. godine). Dok mu je otac, javni belenik i advokat, bio iv, Juraj je imao normalne uslove kolovanja; k a d a je Vjekoslav umro, 1921. godine, uslovi ivota mnogolane porodice (2 b r a t a i 8 sestara) naglo su se pogorali, pa je Juraj uporedo studirao i radio kao dnevniar.** Godine 1924. piler je doneo odluku od sudbonosnog znaaja za njegov dalji ivot: od svih mogunosti koje mu je za izbor ivotnog poziva pruala diploma Pravnog fakulteta izabrao je slubu u policiji. U policijsku slubu sam stupio 1924. godine, kae piler, sa mnogo ljubavi i oduevljenja za taj poziv. Otkuda to da se ovaj mladi akademski graanin oduevi policijskom slubom, dok su se njegovi vrnjaci zanosili idealima slobodarstva i progresa svojstvenim mladim ljudim a ? Kako i njega nije zahvatilo uobiajeno nezadovoljstvo mlade generacije ustaljenim redom stvari: bunt protiv nepravde, elja da se menja svet, ambicije da se stvori neto novo i bolje? Otkuda, nasuprot tome, ambicija oduzimanja slobode ovjeku i drutvu? piler je to kasnije pokuao da objasni svojim odgojem u jugoslovenskom nacionalnom duhu i aktivstrumenat politike nacistikog Nemakog Reicha, a u aprilskom ratu 1941. godine odigrali su razornu ulogu pete kolone u razbijanju jugoslavenske drave i porobljavanju njenih naroda. * Isti podaci navedeni su i u Spilerovim linim dokumentima iz predratnog perioda. Meutim, za vreme okupacije piler je kao ime oca navodio Alois, kao to je i svoje ime Juraj promenio u Georg, a prezime pisao nemaki: Spiller, ** Porodica Vjekoslava pilera se dve godine posle Jurajevog roenja preselila iz Zagreba u Karlovac i tamo ivela od 1902. do 1915. godine, zatim se vratila u Zagreb i tamo ostala do 1917, kada je prela u Ilok. Tu je Vjekoslav, dotadanji koncipijent, postao javni belenik i advokat, a Juraj je u Vukovaru zavrio realnu gimnaziju. U jesen 1918. godine upisao se na Visoku tehniku kolu u Zagrebu, brodogradilini smer, ali je naredne godine, po elji svog oca, preao na Pravni fakultet. Kada mu je 1921. godine umro otac, a majka se sa porodicom preselila iz Iloka u Zagreb, Juraj je pored studiranja morao i da radi kao dnevniar u Zemaljskom statistikom uredu i u Okrunom sudu za osiguranje radnika. 218

nou u tom duhu u sokolskom, planinarskom i pevakom drutvu. To, meutim, ne objanjava zato se opredelio za policijski poziv. ta ga je u stvari privuklo policijskoj slubi? Da li samo uzbudljivost policijskih akcija i izgledi za brzu i uspjenu karijeru? Ili elja za vlau i upotrebom sile, opsesija zadovoljavanja sadistikih nagona? Jedno je bilo sigurno: odabrao je poziv koji je odgovarao njegovim sklonostima. Kobno opredeljenje i zloslutni nagovjetaj onoga to e uslediti u toku narednih 20 godina. piler je poeo da radi u policiji u avgustu 1824,u tadanjem redarstvenom ravnateljstvu u Zagrebu kao referent kriminalistikog odjela. Bio je to poetak prve etape njegova slubovanja u policiji, etape koju je ispunilo 11 godina rada u Zagrebu. Tu je, i za to vreme, preao razvojni put od poetnika do iskusnog policajca, od referenta do efa javne bezbednosti.* Tu je i zasnovao porodicu, oenio se i dobio kerku.** U Zagrebu sam se tako istakao svojim radom, kae piler, da sam kroz 11 godina bio naizmenino ef gotovo svih odseka, a na kraju i ef javne bezbednosti. Poslednjih nekoliko godina slubovanja nosio sam na svojim pleima glavni teret na planu suzbijanja teroristikog ustakog pokreta. U jednoj od policijskih akcija protiv ustaa piler je ozbiljno ranjen. Posledice su bile trajne: h r a m a o je na jednoj nozi. Zapamtile su i ustae njega, jer je uestvovao u vie sukoba sa njima, hapsio ih i vodio istrage protiv njih. uvajui monarhistiki reim od komunista koje je nemilosrdno progonio, piler se sa najveom revnou borio protiv Komunistike partije Jugoslavije. Pri tome se isticao upornim i sistematskim radom, vanrednim zalaganjem, beskompromisnim stavovima i krajnje neprijateljskim dranjem p r e m a komunistikim teroristima. Njegovo antikomunistiko nastrojenje, injenica da je KPJ bila zabranjena i da je htela da rui vlast koju

* piler je bio referent u kriminalistikom odelu samo nekoliko meseci po stupanju u zagrebaku policiju, a zatim je premeten u prvi policijski kvart, gde je ubrzo postao stareinom kvarta. Posle godinu i po d a n a postavljen je za efa saobraajnog odseka na kojoj dunosti je ostao do prolea 1929, k a d a je preuzeo dunost efa putnikog odseka i u r e d a za kontrolu stranaca. U zimu 1933/34. postao je ef odseka javne bezbednosti, a poetkom 1935. primio je i dunost efa zbora policijskih agenata. Na ovim dunostima je ostao do k r a j a svog slubovanja u upravi policije u Zagrebu, tj. do septembra 1935. godine. ** Godinel929. piler se oenio (imao je 29 godina) sa Ankom Radi, dravnom inovnicom, a n a r e d n e godine dobio ker Aleksandru. Osim te keri, vie dece nije imao. U Zagrebu je stanovao na Medveaku br. 76. 219

je on svim sredstvima branio, kao i predanost policijskom pozivu, opredelili su ga po njegovom kazivanju za ovakvu aktivnost i ulogu u borbi protiv antidravnih elemenata.* Poto je u Zagrebu ispekao policijski zanat, napravio karijeru i u znak priznanja dobio Orden svetog Save, piler je u septembru 1935. premeten za predstojnika gradske policije u Krievcima. Posle godinu dana preao je u Vinkovce, gde je kao predstojnik gradske policije radio tri godine. U septembru 1939. usledio je novi premetaj: za zamenika upravnika policije u Novom Sadu. ekali su ga: novo podruje, drugaije prilike i problematika, vienacionalni sastav stanovnitva i sloena situacija. Ve je bio poeo drugi svetski rat i ratni vrtlog se nezadrivo irio. Hitlerova Nemaka je oito raspolagala ratnom mainom dotada neviene moi, pokoravala je evropske zemlje jednu za drugom i na okupiranim teritorijima nemilosrdno se obraunavala sa protivnicima. Rat je uticao i na situaciju u ostalim zemljama Evrope, donosio im nove probleme, radikalne promene i vanredne prilike, nametao im opredeljivanje za jednu ili drugu zaraenu stranu. Bila su to ozbiljna vremena, teka situacija bremenita opasnostima i neizvesnostima, u kojoj su se i vlade i pojedinci opredeljivali za poteze i odluke koje su imale sudbonosne posledice. I piler je oseao teko b r e m e nevolja koje je donosio rat, pretei da promeni ili srui sve ono to je do tada izgledalo vrsto i sigurno: dravu, vlast, poredak u ijoj je slubi sve vreme bio. Do tada je piler bio samouvereno opredeljen, politiki i kao policajac odano je sluio dravi i vladajuem reimu, pod tom vlau uspeno gradio karijeru i proganjao politike protivnike i antidravne elemente. Ratni dogaaji su, meutim, pokazali da se i te, naizgled konstantne vrednosti kao to su drava i poredak, rue kao kule od karata. To je nateralo iskusnog policajca da ozbiljno razmilja o svojim opredeljenjima, policijskom pozivu i linoj sudbini u predveerje rata koji se pribliavao granicama Jugoslavije. U novosadskoj vienacionalnoj sredini, postojee protivrenosti, ideoloke i politike razlike i sukobi jo
* piler je opirno govorio o svom radu u upravi policije u Zagrebu 1924 1935. godine. Opisao je akcije i istrage protiv teroristikih ustakih grupa ubacivanih iz inostranstva, kao i ilegalnog ustakog pokreta u zemlji. Manje podroban iskaz dao je o linom ueu i ulozi u borbi koju je uprava policije u Zagrebu vodila protiv KPJ. 220

su vie dolazili do izraaja, a posebno je, i inae vrlo sloenu situaciju, zaotravala sve jaa pronacistika i pijunska aktivnost domaih Nemaca. Uprkos tome to je jugoslovenska vlada vodila politiku saradnje sa Hitlerovim Nemakim Reichom*, ipak su kontraobavetajna sluba i policija u drastinim sluajevima hapsile pojedine folksdojere. Kao vrilac dunosti upravnika policije, piler se naao u nezavidnom poloaju s obzirom na ta hapenja i na zadravanje uhapenih folksdojera u policijskom zatvoru u Novom Sadu. Izmeu dunosti koju je vrio u policijskoj slubi jugosloavenske drave, i sve veih izgleda da e Nemci sutra biti gospodari i ovog tla, pileru nije bilo teko da se opredeli za one kojima je, po njegovoj proceni, pripadala budunost. Zato je uspostavio vezu sa nekim folksdojerskim rukovodiocima, ublaavao postupak p r e m a uhapenim folksdojerima i omoguavao im kontakte, i tako inio usluge bio je uveren buduim nosiocima vlasti. Ta blagonaklonost p r e m a folksdojerima i poetno povezivanje sa rukovodiocima Kulturbunda prerasli su poetkom 1941, a naroito u martovskim i aprilskim danima, u krupnije usluge, tj. u odavanje vojnih i dravnih tajni (kao to je bilo obavetavanje dr J a n k a Sepa o naredbi o optoj mobilizaciji). Kao to su aprilski dogaaji pokazali, piler je na taj nain blagovremeno izgradio most p r e m a domaim Nemcima, njegove usluge bile su dovoljno velike da mu Nemci zauzvrat u dva m a h a spasu ivot, jednom izvukavi ga od maarskih okupacionih vlasti, drugi put ne dozvolivi njegovo izruenje ustaama. Poto je prebrodio neposredne opasnosti po ivot, piler je pod zatitom folksdojera leio ranu i nastojao da na povoljan nain rei pitanje svoje dalje egzistencije. Folksdojeri su mu i u tom pogledu izili u susret. Oni koji su znali za njegove usluge ponovo su ga podrali, drugi, neobaveteni, uskraivali su mu podrku, jer nisu imali poverenja u njega. Meu prvima bio je najaktivniji dr Jozef Triler, narodni poslanik za srez Bake Palanke od 1939. godine i ugledni folksdojer, a najuticajniji dr Janko Sep, voa narodnosne grupe domaih Nemaca. Oni su se zaloili da se pileru obezbedi odgovarajua funkcija u policijskoj slubi,

* Hitler i njegovi nacisti su svoju dravnu tvorevinu nazvali Trei Reich, elei time da svoju vladavinu oznae kao novu eru u istoriji nemakog naroda posle Prvog Reicha srednjevekovnih nemakih careva i Drugog Reicha koji je stvorio Bizmark. Pojmu Reich nacisti su pridavali znaenje imperije u smislu nemake vladavine nad Evropom.

221

pa se u vezi s tim Janko obratio nemakom poslanstvu u Beogradu. Jankov dopis doao je u ruke SS-majora Hansa Helma, koji je do rata bio policijski atae u poslanstvu, a od aprila 1941. naelnik Gestapa u operativnoj grupi nemake bezbednosne slube za okupiranu Jugoslaviju. Helm je konstatovao da u tom dopisu dr Janko moli da se pobrinemo za zaposlenje dr pilera u policijskoj slubi u Rajhu ili u ovdanjoj upravi i 22. m a j a zatraio od SS-porunika Karla Pamera, efa operativne kom a n d e bezbednosne slube u Novom Sadu, da najhitnije podnese informaciju u linosti dr pilera. Pamer nije imao poverenja u pilerovo pribliavanje folksdojerima: Tek poslednjih d a n a pred rat, kada je postalo opasno i kada se bojao ulaska nemakih trupa, promenio je piler svoj stav i pokuao da se priblii narodnosnoj grupi. U izvetaju gestapovca Pamera ne govori se o pilerovim uslugama, o davanju informacija o kojima su, preko tajne radio-stanice pijunske organizacije Jupiter, obaveteni Be i Berlin itd. Pamer javlja Helmu: Janko je izgleda bio podstaknut od Trilera, koji mu je prijatelj, da napie priloeni dopis. to se tie pilerovog zaposlenja, gestapovski porunik precizira: piler je molio da ne bude postavljen u Beogradu, jer se zbog svog nekadanjeg stava prema Rajhu boji progona od strane Srba. Stoga on eli da bude postavljen u samom Rajhu. Uprkos negativnom miljenju porunika Pamera, dalji tok dogaaja iao je u prilog pileru. piler je preko svojih prijatelja uspeo da dobije odgovornu funkciju u policiji, a kasnije, u toku zajednikog r a d a na istom terenu u Banatu, i da osvoji potpunu podrku Karla Pamera, da doivi da ga on predlae za pohvale i odlikovanja. Reenje za pilera pronali su folksdojeri, u okviru domae uprave u Banatu, poto su otpale mogunosti njegova zapoljavanja na teritoriji zaposednutoj od maarskih okupacionih trupa, u ustakoj Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj i u okupiranoj Srbiji, a nije dolazilo u obzir ni slubovanje u Nemakom Reichu. U Banatu je tada folksdojerskom upravom rukovodilo Nadletvo podbana Dunavske banovine, a policijska sluba je potpadala pod upravno odeljenje kojim je rukovodio Franc Rajt. piler je doao k njemu u Veliki Bekerek (dananji Zrenjanin) na razgovor o svom zaposlenju. Kada je saznao kakvom strunou, iskustvom i kvalifikacijama raspolae njegov sagovornik, zakljuio je da je to pravi ovek koji mu je potreban.
222 ,

Naime, meu folksdojerima koji su vodili policijsku slubu u Banatu nije bilo ni jednog profesionalca strunjaka. Rajt je bio advokat, ef odseka javne bezbednosti Ernst Pelikan, bivi aktivni andarmerijski oficir Austro-Ugarske, predstojnik gradske policije u Panevu Oskar Kreve isto tako. Rajt je sluao pilerova izlaganja o 17-godinjem radu u policiji, o uspesima koje je postizao, priznanjima koja je dobio i funkcijama koje je vrio. Govorio je, kae Rajt, da ga ustae trae i da su za njegovu glavu odnosno hvatanje raspisali n a g r a d u od 100.000 kuna. Rajt je tada zapazio da piler vrlo slabo govori nemaki, kao i da mu je kaiprst na desnoj ruci ukoen, a da jednom nogom epa. Primio sam njegovu molbu da je sprovedem podbanu, nastavlja Rajt, utoliko pre to mi je pokazao pismo dr Jozefa Trilera... U to doba je nekako doao i bivi upravnik policije iz Novog Sada, dakle neposredni pretpostavljeni dr pilera, koji ga je takoe hvalio. Podban Lap, koji do tada nije poznavao dr pilera, sasluao me je i obeao da e otii dr Janku na referadu. Vrativi se, rekao je da dr J a n k o lino poznaje dr pilera i da je stvar u redu. Na predlog podbana Lapa, molba dr pilera upuena je Ministarstvu unutranjih dela s predlogom da se piler postavi. Odmah sam shvatio, izjavio je kasnije piler, da me rukovodioci uprave u Banatu ele pridobiti kao policajca strunjaka... Tako je dolo do toga da sam u mesecu julu, dekretom komesara za unutranje poslove u Beogradu, postavljen za sekretara u Nadletvu podbana Dunavske banovine za Banat u Bekereku. Iz Novog Sada otputovao sam za Bekerek 31. jula i ve sledei d a n tj. 1. avgusta 1941, javio se na dunost naelnika upravnog odeljenja Francu Rajtu. Odmah sam reenjem efa pomenutog nadletva Sepa Lapa postavljen za vrioca dunosti predstojnika gradske policije u Bekereku, na koju sam dunost stupio jo isti dan tj. 1. avgusta 1941. Poela je nova etapa u ivotu i karijeri policijskog funkcionera dr pilera. Vreme: 1941 1944. Teritorija: okupirani Banat.

Svako lice koje e davati sklonite kojem od odbeglih komunista, bie u sluaju ustanovljene te njegove krivice SMESTA NA LICU MESTA STRELJANO i osim toga, njegov le obeen pred njegovom kuom kroz 24 sata kao opomena ostalim slinim tipovima. Ova kazna
223

snai e ne samo domaina, u kojoj e odbegli komunista biti skrivan, ve i sve lanove porodice, za koje e se ustanoviti da su za to skrivanje znali a nisu prijavili vlastima. Za sluaj ako neko ima u svojoj kui ili na salau skrivenog komunistu, i to prijavi vlastima, ne samo da nee biti kanjen ve e dapae dobiti i NOVANU NAGRADU OD 3.000 25.000 DINARA ve p r e m a vanosti linosti povodom njegove dostave uhvaenog komuniste. I svako drugo lice, koje daje vlastima bilo kakve podatke o sklonitu ili kretanju odbeglih komunista i ono po tim podacima odnosno komunista padne bilo iv ili mrtav u ruke vlastima, bie nagraeno gore navedenom novanom nagradom. U svakom sluaju ime osobe koja e doprineti svojom prijavom odnosno dostavom hvatanju kojeg odbeglog sakrivenog komuniste, bie odrano u najveoj tajnosti. Predstojnik gradske policije J u r a j piler Bilo je to jedno od saoptenja predstojnika gradske policije u Velikom Bekereku (pre r a t a Petrovgrad) dr J u r a j a pilera, upuenih Banaanima u prvoj godini okupacije. Izlepljeno po zgradama kao plakat, trebalo je da zastrai nepokorno stanovnitvo predoavanjem surovih kazni ili da podstakne ljudsku pohlepu za novcem. piler je sve itelje ovog kraja pozivao na izdaju, da bi toboe na taj nain doprineli da se osigura potreb a n mir i red naeg mirnog i plodnog Banata. Saoptenje u mnogo kom pogledu ilustruje glavni pravac i metode r a d a J u r a j a pilera, koji su od samog poetka karakterisali njegovo policijsko slubovanje u Banatu. Teko da je u jednom kratkom tekstu moglo da se iskae vie brutalnosti i bezobzirnosti: streljanje smesta na licu mesta (bez ikakvog suenja), veanje pred kuom, kanjavanje istom kaznom, pored krivca, i svih lanova porodice. Ljudski ivot za pilera doista nije znaio nita. Doktor prava bio je u potpunoj zavadi sa ljudskim pravima, on se ne osvre na zakonske propise, za njega ne postoje sudovi; on reava stvari po kratkom postupku, kroji ljudske sudbine, odluuje o ivotu i smrti ljudi, ena, staraca i dece. Po svemu tome potpuno se uklapao u sistem neobuzdanog terora koji su zaveli nacisti na okupiranim podrujima. piler se po teroru koji je sprovodio, brzo prouo. Postao je gvozdena pesnica okupatorske i folksdojer224

ske vlasti. urio je da zada odluujue udarce starom neprijatelju, da se surovo obrauna sa ustanicima. Sva su sredstva u tom obraunu dozvoljena, sve su metode dobre ako vode cilju. Najvee rtve njegove bezobzirnosti bili su hapenici. Zatvor u Bekereku postao je pojam strave i uasa. Tu je piler bio bog i batina, tu je iskaljivao svoj bes n a d nemonim rtvama, iivljavao sadistike nagone, struno prikazivao svojim pomonicima najgroznije naine muenja. Takvo njegovo neobuzdano divljanje izazivalo je zgraanje ak i pojedinih pripadnika okupatorskih vlasti, to reito ilustruje prijava narednika Heinea. tab ni narednik Heine bio je pripadnik nemake vojne andarmerije (Feldandarmerije) na slubi pri Okrunoj komandanturi (Kreiskommandanturi) u Bekereku. Petog septembra 1941. on je, sa dvojicom kolega podoficira, bio oevidac muenja hapenika u pilerovom zatvoru, pa je o tome podneo prijavu nemakom krajskomandantu, kapetanu Amelungu. Heine je naveo da je u sobi broj 10 naiao na policijskog kom e s a r a koji je sa etiri svoja pomonika na sadistiki nain sasluavao nekog hapenika koji je mogao imati 24 godine. Tom oveku, navodi okupatorski narednik, vezali su lancima ruke preko i oko kolena, a izmeu kolena i ruku bio je provuen tap. ovek je tako bio obeen o tap koji je bio poloen preko dva stola. Zbog teine gornjeg dela tela digli su se uvis tabani koji su bili goli, pa i stranjica. Da bi iznudili neki iskaz, dva policajca su naizmenino tukla ovog oveka po tabanima i stranjici nekim napunjenim crevom i nekim usukanim i upletenim kajiem, tako da su mu tabani bili pokriveni krvavim mehurima. Zbog dugotrajne tue po tabanima pukli su mehuri i iz prstiju na nozi curila je krv. Takoe su ovog oveka tukli po monicama koje su mu virile izmeu nogu. Tamo smo stigli u 20,30 asova a napustili smo banovinsku zgradu oko 21,15 asova. Za to vreme su ovog oveka neprekidno tukli. Udaranje se moglo uti ak u hodniku udaljenom oko 25 m e t a r a od sobe 10. Prema iskazu policajca, ovaj je ovek i prole noi sasluavan u taj nain. piler je 17. septembra pismeno obavestio okupatorsku Krajskomandanturu da vraa ceo spis sa izvetajem da je u ovom sluaju re o sasluanju opasnog komuniste arka Momirskog, objanjavajui da taj komunistiki terorista nikako nije hteo da prizna svoju krivicu i da se prilikom istrage drao onako kako par225

tijska uputstva nalau komunistima da se ponaaju prilikom sasluavanja u policiji. Odgovarajui na prijavu narednika Heinea, piler daje cinino objanjenje: U ovom sluaju nije re kako to tvrdi g. tapni narednik Hajne o sadistikom nainu sasluavanja, nego samo o pogodnom pruanju pomoi okrivljenom u svrhu da se ovaj moe to tanije i to lake, te iscrpnije setiti svojih dela. piler je na kraju oitao lekciju okupatorskom naredniku i osionim tonom se pobunio protiv meanja u njegove poslove: Ovom izvetaju dodajemo jo: da mi bolje poznamo mentalitet ovdanjeg naroda, a naroito komunista, nego tabni narednik Hajne, pa Vas umoljavamo da naredite Vaim potinjenim da se ne meaju u teak posao policije prilikom dokuivanja komunistikih bandi. tabni narednik neka ne ali ovo ljudsko ubre, nego neka se u ovakvim prilikama uvek seti svojih mrtvih drugova koji su morali mladi umreti daleko od svoje domovine muki ubijeni od ovakvih kreatura. Ako smo morali da prihvatimo ovakve metode sasluavanja one su se do sada iskazale kao najuspenije imamo zato vane razloge i time sluimo nemakom narodu i optoj stvari. Borba protiv komunizma bila je t r a j n a opsesija J u r a j a pilera policajca i oveka. Od poetka slubovanja u policiji za njega su komunisti bili ljudi van zakona, teroristi, ruioci poretka, destruktivni i antidravni elementi. U njima je video beskompromisne neprijatelje svega onog to je on bezrezervno podravao i svim sredstvima branio, tj. protivnike policije, vlasti i poretka, postojeeg stanja stvari, reda, mira, bezbednosti, discipline i pokoravanja. U tom poretku je on, piler, naao svoje mesto, odabrao svoj ivotni poziv kome se sav posvetio, stekao odgoj, obrazovanje i strunost, raspolagao znatnim ovlatenjima i postao kvalifikovan i efikasan uvar reima koji mu je sve to omoguio i kome je odano sluio. I u Kraljevini Jugoslaviji su u borbi protiv komunista sva sredstva bila dozvoljena, sa njima se postupalo kao sa ljudima van zakona. Ipak, redovni postupak je bio izvoenje pred sud, a sudovi su esto, po pilerovoj oceni, donosili nedovoljno stroge presude i tako umanjivali efikasnost borbe protiv komunizma. Dolaskom u Banat, meutim, pilera vie nita nije sputavalo. Imao je odreene ruke da u izmenjenoj situaciji, pod vanrednim uslovima okupacije i faistike vladavine, nastavi borbu protiv starog protivnika. Dobio je neslu226

enu mo i ovlatenja i zapoeo bespotedni obraun sa ciljem da potpuno uniti komuniste i sve rodoljube koji su se borili za slobodu. Sada je bio u slubi okupacijskog i kvislinkog reima u Banatu, na strani faistikog novog poretka, protiv svog naroda. Prvi period pilerovog slubovanja u Banatu trajao je est meseci, tj. od 31. jula 1941. kada je doao u Bekerek, odnosno l. avgusta kada je postavljen za predstojnika gradske policije, do f e b r u a r a 1942. kada je postao ef Odseka, kasnije Komande javne bezbednosti za Banat. piler je, meutim, kao sposoban policajac i strunjak za borbu protiv komunista i tada proirivao svoje delovanje na druga podruja. O tome je i sam priao: Kada sam preuzeo voenje Predstojnitva (gradske) policije u Bekereku, bilo mi je... premda se nadlenost policije protezala samo na podruje g r a d a poveravano i voenje istraga protiv pojedinih lica koja su bila, pod sumnjom komunistike delatnosti i jatakovanja, uhapena i u drugim mestima Banata. Kod prim a n j a te dunosti, kao dugogodinji dravni policijski slubenik, imao sam pred oima okolnosti da je p r e m a zakonskim propisima bilo zabranjeno delovanje Komunistike partije Jugoslavije jo od 1923. godine. Doktor prava se ponekad i seao zakonskih propisa ako je mislio da mu to ide u prilog, m a k a r oni, kao u ovom sluaju, nisu vie nita znaili posle okupiranja Jugoslavije i uspostavljanja okupacione i kvislinke uprave u Banatu. Rukovodilac celokupne policijske slube u Banatu, Franc Rajt, napisao je u jednom svom izvetaju o pileru: Vodstvo policijske uprave u Bekereku preuzeo je 1. 8. 1941. godine i reorganizovao je kao poznati strunjak p r e m a savremenim principima, tako da je ista postala centralna policijska ustanova za Banat. Sem toga, u velikoj meri pomagao je pri uvoenju potrebnih, odgovarajuih sistema za rad upravnih ustanova u Banatu. Istina, pitanje preuzimanja i uspostavljanja domae uprave u Banatu reeno je pre pilerovog dolaska. Folksdojeri su preuzimali vlast ve u toku aprilskog rata, delujui kao peta kolona u razbijanju Jugoslavije. Mada je prvobitno bilo predvieno da maarske trupe zaposednu Banat, ovo podruje su ipak okupirale nemake trupe iz Rumunije, a vlast je ostala u r u k a m a folksdojera.
227

Oko Banata se igrala sloena igra, sa protivurenim zahtevima i interesima. Maarska se pozivala na nekadanju pripadnost ove teritorije tzv. Kruni Sv. Stefana, Rumunija je bila odluno protiv predavanja ovog podruja Maarskoj, a domai Nemci su sanjali o obrazovanju folksdojerske drave u Panonskoj nizini (Prinz Eugen Staat), kao isturenog dela Nemakog Reicha. Niko od njih nije ostvario svoje elje. Istina, neki od fanatinih folksdojerskih rukovodilaca su se pripremali da l. m a j a 1941. proglase Slobodnu dravu Banat. Ali, ef okupacione vojne uprave u Beogradu, dr Harald Tarner, pozvao ih je (Uslara, Avendera, Rajta i dr.) i otro im zapretio, naloivi im da se okane toga. Dok se konano ne rei pitanje Banata, stav nemake okupacione uprave u Beogradu bio je vrst: to podruje e predstavljati deo teritorije okupirane Srbije, s tim to e se obezbediti specijalni, povlaeni status nemakoj narodnosnoj grupi. Takvo je reenje ostalo za sve vreme okupacije. Slubene novine u Beogradu objavile su 28. juna 1941. Uredbu o unutranjoj upravi u Banatu koju je propisao Savet komesara na elu sa Milanom Aimoviem. Po ovoj uredbi teritorija Banata sastoji se od 11 srezova (Panevo, Vrac, Bela Crkva, Kovin, Jaa Tomi, Veliki Bekerek, Velika Kikinda, Novi Beej, Nova Kanjia, Kovaica, Alibunar) i njome, u okviru Dunavske banovine, upravlja posebno upravno nadletvo sa nazivom: Nadletvo pomonika b a n a Dunavske banovine za Banat, sa seditem u Bekereku. Za pomonika b a n a postavljen je Jozef Lap, naelnici u nadletvu bili su folksdojeri, a isto tako i najvei broj sreskih naelnika i predsednika optina. Osim po nekog M a a r a ili Srbina, odgovorne funkcije su pripale domaim Nemcima. Uredbom o administrativnoj podeli Srbije od 26. decemb r a 1941. ukinute su banovine i obrazovana okruna naelstva. Tada je Banat postao poseban okrug (nadletvo pomonika b a n a pretvoreno je u okruno naelstvo), zadravi istu autonomiju i privilegovani poloaj folksdojera, u ijim je r u k a m a praktiki bila celokupna uprava. Mada je formalno ostao deo Srbije, srpska kvislinka uprava nije imala nikakav uticaj u Banatu. Sve vreme okupacije Banat je bio u stvarnoj vlasti Nem a c a iz Reicha i folksdojera i predstavljao bazu germanstva na Jugoistoku, uz sve jai uticaj SS-a i najradikalnijih nacistikih elemenata. Takvi opti politiki uslovi i takav upravni aparat u Banatu predstavljali su okvire u kojima je radio Juraj piler sa tenjom da svojim strunim i efikasnim delo228

vanjem doprinese ostvarivanju eljenih politikih ciljeva i izgradnji opteg upravnog aparata, posebno policije. Do njegova dolaska u Bekerek, folksdojerska sluba bezbednosti prela je poetni razvojni put. O tome je ef Franc Rajt pisao: Posle sloma bive Jugoslavije prva i najhitnija potreba u Banatu sastojala se u tome da slubu bezbednosti preuzmu folksdojeri... Oni su po varoima preuzeli predstojnitva policije, a po optinama policijske i andarmerijske stanice... Tako je voda narodnosne grupe sadanjem efu policije Banata poverio reorganizaciju slube bezbednosti. ef policije Rajt odmah je preuzeo vodstvo policijske uprave u Velikom Bekereku, da bi sa tog poloaja stvorio policijsku centralu za Banat... Rajt je u prvo vreme izgraivao svoju policiju u okviru opteg upravnog aparata. Preuzeo je upravu nad upravnim odeljenjem tadanje ustanove podbana i centralizovao vodstvo celokupne banatske policije u jednom zasebnom odseku, koji je sainjavao sastavni deo njegovog upravnog odeljenja, pod imenom Odsek javne bezbednosti ili skraeno J a v n a bezbednost. Prema tome su gradske policije i policije po srezovima bile organi Odseka javne bezbednosti uprave podbana. ef policije Franc Rajt, meutim, nije imao strunosti ni sposobnosti za izgradnju i voenje policijske slube. Rajt je najpre studirao teologiju, zatim preao na pravo i po zavretku studija radio kao advokat u Odacima, aktivno uestvujui u pokretu i akcijama folksdojera. Posle okupacije folksdojersko vodstvo mu je poverilo zadatak organizovanja bezbednosne slube u Banatu, m a d a u tome nije imao nikakvog iskustva. Zato mu je dolazak obrazovanog, dugogodinjeg profesionalnog policajca J u r a j a pilera, bio od velike pomoi. piler je stigao u Banat k a d a su na tom podruju ve bile sprovedene, tokom juna i jula 1941. godine, mnoge akcije protiv komunista i drugih rodoljuba. KPJ nije priznala okupaciju pokrajina bive Jugoslavije, kae Rajt, pa p r e m a tome nije nita promenila u principima teritorijalne organizacije svog pokreta. Tako je i PK za Vojvodinu nastavio svoj rad. Meutim, posle ulaska maarskih trupa u Baku i Baranju, skoro svi lanovi PK... doli su u Banat... Tako su iz Novog Sada doli u Veliki Bekerek. Napad Hitlerove Nemake na Sovjetski Savez, 22. juna 1941, oznaio je i poetak hajke protiv komunista u celoj Jugoslaviji, pa i u Banatu. U jednom policijskom izvetaju se kae: Na d a n poetka rata, iako jo nije bilo takvog nare229

denja, v r e n a su po itavom B a n a t u h a p e n j a svih poznatih komunista... Tim m a s o v n i m hapenjem, tj. sa 22. junom 1941. godine, zapoela je u Banatu energina b o r b a policijskih vlasti protiv komunistikog p o k r e t a i njegovih n a s t o j a n j a da u tim krajevima sprovede u delo n a r e e n j a koja je primio... preko CK KPJ. Veliki broj komunista, i antifaista u h a p e n i h toga dana, doveden je u Veliki Bekerek, gde su o d m a h izv r e n a s a s l u a n j a u cilju otkrivanja itave komunistike organizacije... Izvrene su takode energine akcije policijskih vlasti u Panevu, Vrcu i Velikoj Kikindi, k a o i u svim d r u g i m mestima gde se za to u k a z a l a potreba. M a d a je policija tim h a p e n j i m a zadala u d a r a c Partiji i SKOJ-u, vrlo brzo se pokazalo da nije bitno naruila njihovu snagu. Postalo je to jasno ve u toku ustanikog meseca jula, k a d a su pod rukovodstvom Partije izvedene p r e m a evidenciji policije 22 oruane, sabotane i d r u g e akcije u Banatu. piler je doao u Bekerek upravo u toku pojaanih dejstva komunistikog protivnika, da bi se u leto i jesen te godine suoio sa pravim r a z g a r a n j e m narodnooslobodilake borbe. Poto je stekao uvid u dotadanji r a d i stanje u policiji, n j e n e metode r a d a i rezultate u borbi protiv KPJ i NOP-a, piler je bio vrlo nezadovoljan. Policijski k a d a r bio je sastavljen od neukih ili na brzinu priuenih folksdojera iz organizacije Nemaka momad (Deutsche Mannschaft). Na d a n m o g a dolaska u Banat (31. jula), kae piler, u Bekereku su streljana iskljuivo o n a lica koja su bila u h a p e n a u navedenoj prilici (22. i 23. juna)... Najvei broj istih bio je iz K u m a n a i Melenaca. A kasnije s a m video i neke zapisnike tih streljanih. Bili su to zapisnici p o t p u n o analfabetski sastavljeni u svega p a r redaka. Njihov sadraj bio je takav da se uope nije mogao videti k o n k r e t a n razlog zato je neko lice uhapeno. Stekao s a m utisak da su ti protokoli bili s a m o zato sauvani da se moe kazati da su lica pre streljanja bila sasluana. Za u s p e a n obraun sa ilegalnim organizacijama KPJ i ustanikim pokretom bila je, meutim, neophodna sposobna policija koja bi znalaki i efikasno delovala na suzbijanju i likvidaciji protivnika koji je i m a o iskustva u ilegalnom r a d u i borbi s policijom. Umesto f o r m a l n i h sasluanja h a p e n i k a p r e streljanja, policajci su po pilerovom nalogu morali da sprovedu p o d r o b n u istragu i da od zatvorenika izvuku sve podatke. piler je poduavao svoje s a r a d n i k e kako da to po230

stignu pod fizikom torturom i kakve podatke od svakog uhapenog pripadnika NOP-a treba traiti. Naterao ]e policajce da danima sluaju njegova predavanja o istorijatu, organizaciji i metodama r a d a Komunistike partije, da bi upoznali svog protivnika i da bi znali kako da vode borbu protiv njega. Od hapenika je trebalo saznati, govorio im je piler, kojoj je ilegalnoj organizaciji pripadao, ko su bili lanovi te organizacije, koje su akcije izvrili, ko im je bio rukovodilac, kako su odravali vezu sa rukovodstvom, gde su im bile tajne baze i sklonita, o emu su razgovarali na sastancima, kakvi su im bili zadaci itd. Svaki je podatak morao biti zabeleen, svako lice uvedeno u evidenciju koju je uspostavio piler. Nije bilo akcije NOP-a, niti akcije policije koja nije evidentirana sa svim potrebnim podacima. Druga vana oblast u kojoj je piler plivao kao riba u vodi, bio je obavetajni rad. Kako pronai pogodne ljude i zavrbovati ih za tajne agente policije, kako odravati vezu sa njima a ne kompromitovati ih kao poverljive ljude policije, kakve im zadatke davati i kako ih ubacivati u redove protivnika sve je to piler objanjavao svojim ljudima, ukazujui im na vanost agenata. Dobar tajni agent, uspeno plasiran kod neprijatelja, moe da bude od vee koristi nego itava policijska ili vojna jedinica predoavao je novi predstojnik policije. Protiv ilegalnih metoda borbe i gerilskih dej stava protivnika tajni agenti su vrlo efikasno orue policije. Oni najbre i najbolje mogu da otkriju ljude i namere protivnika i da usmere policiju da efikasno deluje upozoravao je iskusni policajac. Angaovanje policije u tom pravcu, za razliku od dotadanjeg rada, donelo je pileru priznanje Franca Rajta, koji ga je pohvalio to je odmah po preuzimanju predstojnitva u Bekereku organ izovao uzornu i svestranu obavetajnu slubu. Kao primere postignutih rezultata na osnovu obavetajnog r a d a tajnih agenata, Rajt navodi dve pilerove akcije. U septembru 1941. piler je blagovremeno saznao da komunista Voja Bonjak sa grupom saradnika priprema akciju likvidacije dvojice policajaca iz Bekereka. O d m a h je uhapsio celu g r u p u i iscrpno je sasluao, posle ega su svi iz grupe streljani. U novembru iste godine, na osnovu podataka dobijenih od ubaenih agenata, uspeo je da otkrije organizaciju SKOJ-a u Bekereku i da pohapsi mnoge skojevce. Pored tih primera Rajt je naveo i uspean pilerov rad na otkrivanju pojedinih lanova Partije, naroito u radionici eljeznike direkcije. Za razliku od Rajta, koji je posle uspenih policijskih
231

akcija davao hvalisave izjave o unitavanju komunista, piler je znatno trezvenije ocenjivao snagu protivnika. Mada je, prirodno, isticao uspehe policije, on se nije zanosio iluzijama o potpunom uguivanju komunistikog pokreta, poto je iz dugogodinjeg iskustva znao s kako ilavim i fanatinim protivnikom ima posla. Stvarnost je to vrlo reito pokazivala. Uprkos policijskim akcijama, aktivnost narodnooslobodilakog pokreta ne samo da nije jenjavala ve se i poveavala. Toga leta i jeseni partizani, ilegalci, pripadnici NOP-a, izvrili su veliki broj akcija i pokazali svoju snagu. To se vidi i iz policijskih izvjetaja. Naime, da bi istakli uspeh i zasluge policije i svoje line, Rajt i piler su govorili i o jaini komunistikog pokreta. Izvetavajui o snazi partizanske akcije, oni su isticali da su vodili borbu protiv est partizanskih odreda: Velikobekerekog, Melenakog, Kumanskog, Velikokikindskog, Mokrinskog i Karlovakog. Morali su da priznaju da su se ti odredi naoruali ne dobijanjem oruja sa strane, nego od seljaka i drugih rodoljuba Banata. Nisu mogli a da ne istaknu veliku podrku koju su partizani i pripadnici Partije i NOP-a imali u narodu: U pogledu jataka ustanovljeno je da su partizani... nailazili na p u n u potporu stanovnitva svog kraja. Stanovnitvo im je ne samo nabavljalo oruje, municiju i hranu, nego ih je i novano potpomagalo, te im je u svakoj prilici prualo skrovite. Ista pomo je ukazivana i komunistima u bekstvu. Da bi, pak, istakli teinu obrauna sa komunistima i ivotnu opasnost koja im preti u policijskim akcijama, Rajt i piler su predoavali kakva je direktiva bila data komunistima u Banatu: Nareeno je da svaki vodei komunista pre hapenja treba da prui otpor i da nikako ne sme da padne iv u ruke policije. piler se odmah po dolasku u Bekerek uverio koliko e teka biti borba sa narodnooslobodilakim pokretom. U tom dvoboju su ve od prvih d a n a policija i oslobodilaki pokret naizmenino zadavali i trpeli udarce. Bio je to beskompromisan obraun dva nepomirljiva protivnika: onog koji je organizovao i provodio faistiku strahovladu n a d porobljenim stanovnitvom okupiranog Banata i drugog, koji se borio protiv okupatora i domaih kvislinga u cilju oslobaanja svoje zemlje. O reenosti nepokorenog stanovnitva da se izbori za slobodu nije moglo biti sumnje. Policijske akcije i teror nisu mogli da ugase plamen oslobodilake borbe. piler je u to mogao da se uveri i iz proglasa Pokrajin232

skog komiteta KPJ za Vojvodinu, tampanom 22. avgusta u gradu u kome je on bio predstojnik policije: Okupatorski razbojnici i njihove sluge vre strahovita nedela. Odvode u taotvo starce, ene i decu. Masovno teroriu stanovnitvo u gradovima i selima... Ubijaju i streljaju u masi... Trideset prvog jula streljano je u Velikom Bekereku na Bagljau devedeset narodnih boraca iz celog Banata. Medu njima je i uzorni borac i komunista Sofija Marinkovi, inenjer agronomije. Ove brojne rtve pobesnelog faizma trae odmazdu. One moraju biti trostruko osveene. U neposrednoj borbi protiv krvoednih faista i njihovih pijuna a u interesu n a r o d n e slobode i bolje budunosti, moramo se drati parole: Smrt za smrt krv za krv! Komunisti su pretvarali u delo rei iz proglasa pre i posle njegovog tampanja. Ve trei d a n po pilerovom dolasku u Banat, 2. avgusta 1941, partizani su u okolici Mokrina napali straare koji su uvali ito za okupatora, isti d a n ubili policajca Jozefa Hiba, a iste noi napali strau na pruzi kod Kumana. estog avgusta su dva pilerova policajca pokuala da u Sredakoj ulici u Bekereku uhapse poznatog komunistu Bogdana Teodosina. Meutim, Teodosin se nije hteo predati policiji. Izvukao je pitolj i sa dva metka teko ranio policajca Franca Vebera. Povlaio se pucajui, ali kada je video da se ne moe probiti, izvrio je samoubistvo, ispalivi sebi dva metka u prsa. Akcije partizana i pripadnika NOP-a nastavljale su se i na podruju Bekereka i irom Banata. Policija je registrovala 44 ustanike akcije izvrene od 1. avgusta do kraja 1941. godine. U pitanju su bili oruani napadi na vojsku, policiju i vane objekte, na istaknute faiste i zloince, tajne agente i izdajnike, diverzantsko-sabotane akcije na p r u g a m a i drugim objektima, ometanje privredne eksploatacije Banata za raun okupatora, unitavanje vralica, spaljivanje magacina, ita prikupljenog za Nemce, slame i pieve, see telefonskih stubova i ica u cilju ometanja i onemoguavanja telefonskih veza. Policija je izvetavala u avgustu 1941: da su partizani 4. avgusta ubili podoficira i tri nemaka vojnika, kao i jednog pomonog policajca; da su 11. avgusta izvrili etiri n a p a d a na mesta vridbe i razoruali tri straara koji su obezbedivali vridbu; o velikom broju drugih sluajeva oduzimanja oruja i municije od straara kraj vralica; o zarobljavanju folksdojerskog komesara za vridbu i dranju istog u zarobljenitvu sve dok policija nije pustila iz zatvora oca k o m a n d a n t a Mokrin233

skog partizanskog odreda; o ubistvu domaeg izdajnika u noi izmeu 23. i 24. avgusta; o ubistvu tri folksdojera policajca 25. avgusta; o partizanskom n a p a d u na 19 policajca i oslobaanju zarobljenog partizana 26. avgusta-, o uspeno izvedenoj sabotai na pruzi i ruenju voza u noi izmeu 28. i 29. avgusta; o drugim pojedinanim akcijama izvrenim u toku prvog meseca slubovanja J u r a j a pilera u Banatu. injenice iz zbirnog policijskog izvetaja navodile su na jasne zakljuke: Poto su u prvim akcijama protiv partizana u Banatu u velikoj meri uestvovale jedinice nemake vojske, dolo je do toga da je krajem jula i poetkom avgusta 1941, u dva sukoba... poginulo 7 pripadnika nemake vojske... U toku idueg meseca, tj. u avgustu 1941, partizanska akcija u Banatu dostigla je svoj vrhunac (pet partizanskih odreda)... U to vreme uestali su napadi na organe policije i poljske straare... u mesecu avgustu u 15 n a p a d a ubijeno je 6 lica. Iz te okolnosti vidi se estina borbe izmeu partizana i policije... Napadali su na organe vlasti svuda gde im se pruila prilika. Poeli su takoe da n a p a d a j u privatna lica ona za koja su smatrali da pomau vlast u borbi protiv partizana. U septembru i oktobru nastavilo se isto. Vojnici, policajci i izdajnici bili su stalna meta partizana i rodoljuba, ginuli i zadobijali rane. Napadi ustanika su bili usmereni na andarmerijske stanice, zgrade optinskih uprava, magacine, privredna preduzea vana za snabdevanje okupatora, pruge i vozove, ureaje PTT saobraaja i druge objekte. Gorelo je ito, seno, kudelja namenjeni okupatoru. Sve je to bilo suprotno onome emu je teio piler: odravanju stvorenog poretka u Banatu, redu i miru na okupiranom podruju, neometanoj privrednoj eksploataciji, pokoravanju stanovnitva okupacionoj i kvislinkoj vlasti. piler se uverio da je doao na vrue tie i da n e m a mirne vladavine policije ni u Bekereku, ni u elom Banatu. Trebalo je, ocenio je piler, zadati to tee udarce ustanikom pokretu i oslabiti njegovu snagu i organizaciju, zastraiti narod da mu ne prua podrku, primenom sile i upornim, sistematskim obavetajno-policijskim delovanjem stvoriti uslove za njegovo razbijanje i unitenje. Policijske akcije su se redale: 6. avgusta uhapen je bekereki bravar Dimitrije Milovanov i u njegovoj kui je pronaeno oruje i municija; naredni dan su u Bekereku uhapene dve udarne skojevske
234

grupe, a komunista Bogdan Teodosin je progonjen policajcima, izvrio samoubistvo; 13. septembra zatvorena su tri komunista iz eleznike radionice u Bekereku, koji su pripremali akciju protiv dva policajca; 2. oktobra je u okolini Bekereka izvren prepad na veu partizansku formaciju, koja je trebalo da se prebaci u Srem; 21. oktobra je izvrena velika provala ilegalnih organizacija u Bekereku, kojom prilikom je, p r e m a izvetaju policije, uhapeno 15 komunista i 40 skojevaca itd. Posle ovakvih akcija, a naroito posle provale izvrene 21. oktobra, u policijskim izvetajima se govorilo o tekim udarcima nanesenim protivniku, o unitavanju njegovih akcija i organizacija, o presecanju njegove aktivnosti na podruju Bekereka. Razumljivi su razlozi velianja uspeha policije, oiglednog preuveliavanja posledica policijskih akcija i hvalisavih ocena o unitavanju Partije i SKOJ-a, jer su policijski izvetaji bili pogodni za isticanje zasluga bekereke policije. A na zaslugama su se sticala priznanja, nagrade, unapreenja. No, sam piler, kao policijski funkcioner sa bogatim iskustvom i poznavanjem protivnika, nije mogao gajiti iluzije o potpunom unitenju komunista i ustanika. Mada je policija te jeseni nanela znatne gubitke partizanskim odredima i ilegalnim organizacijama u Banatu, s pravom je raunao na oivljavanje komunistike akcije posle zime. Rad policijskih vlasti Banata na unitavanju komunistikog pokreta i partizanske akcije organizovala su 1941. godine uglavnom tri gradska policijska centra: u Velikom Bekereku, Panevu i Velikoj Kikindi. To je bilo uslovljeno injenicom da su ta tri g r a d a raspolagala najjaim i najsposobnijim policijskim aparatima. Postepeno se sve vie afirmisao piler, zahvaljujui brzo iskazanoj strunosti, iskustvu, sposobnostima i neumornom radu, pa je struno rukovoenje prelazilo na njega i policijski centar u Bekereku. To je i ozvanieno u f e b r u a r u 1942. godine, kada je piler u n a p r e d e n i kada mu je povereno rukovoenje javnom bezbednou na celoj teritoriji Banata.

U Komandi javne bezbednosti gde sam ja rukovodio istragama, izjavio je piler, primenjivale su se ove metode za iznuivanje priznanja: amaranje, udaranje pesnicom u vilicu, batinanje bikaom, pendrekom, tapom po tabanima; plivanje po patosu u cilju da se uhapenik umori, polivanje vodom po glavi, gledanje u zid iz neposredne blizine sa r u k a m a u vis; vuenje i u235

panje kose, upanje brkova; loptanje to je vreno na taj nain da su moji agenti stavili uhapenoga izmeu sebe i onda ga jedan na drugog odgurivali svom snagom; upotreba hrena, i to tako da se hren stavljao u m a n j u vreu koja se nabijala uhapenome na glavu; stavljanje make u hlae, putanje pasa na hapenike; stezanje glave, stavljanje pod pazuh vrelih jaja; stavljanje puanih metaka i olovaka meu prste i stezanje istih; pendetiranje, pod ime se podrazumevalo udaranje bikovom icom, pendrekom i tapom po tabanima; stiskanje monica-, muenje strujom elektriziranje, koje se izvodilo jednim vojnikim telefonskih aparatom na taj nain to bi se kraj jedne ice vezao za palac jedne noge, a u vie sluajeva za polni organ, a sa drugim krajem ice, na kojem je bio privren jedan klju, hapenik se u momentima izazivanja struje dodirivao po glavi, vratu, prsima ili leima; upotreba modiskop injekcija za umanjivanje otpornosti volje. U poreenju sa onim to je u septembru 1941. u policijskom zatvoru u Bekereku video tabni narednik feldandarmerije Heine, pilerov se repertoar metoda za muenje hapenika uveliko proirio. Komandant javne bezbednosti Banata potrudio se da u meuvremenu primeni mnoge druge naine kojima e to efikasnije kako je voleo da se izrazi pomoi zatvorenicima da osvee seanja. Istrage nad hapenicima bile su od bitnog znaaja za policiju da doe do podataka o ustanikom pokretu, predstavljale su vaan osnov za otkrivanje, suzbijanje i unitavanje protivnika. A istragama je rukovodio piler, poznat po nepresunim idejama za svakojaka muenja i po fantastinoj upornosti i sadizmu. U predlogu za pohvalu J u r a j a pilera 1942. godine, na osnovu inicijative i miljenja efa ispostave Gestapa u Bekereku, SS-porunika Pamera, daje se sledea ocena: Skoro sve istrage protiv komunista i partizana u Banatu voene su pod njegovim strunim nadzorom, a jedan deo istih vodio je sam. Ova mu je delatnost poverena zato to je jedini policijski strunjak u Banatu. U mnogim sluajevima moe se zahvaliti samo njegovom strunom znanju i portvovanom danononom r a d u to je pri istrazi postignut potpuni rezultat... Ovde se naroito istie da je u mnogim sluajevima... gde mesne vlasti nisu mogle doi do potpunog rezultata, njemu uspelo... da doe do odlinih i vanih rezultata... Najvei deo svih sabotaa izvrenih u Banatu rasvetljen je njegovom inicijativom i delatnou... Njemu je prvom uspelo... da doe do najtanijih podataka o organizaciji celokupne delatnosti komunista i partizana u Banatu.
236

Pored zalaganja u voenju istraga, istaknute su i druge prednosti k o m a n d a n t a javne bezbednosti: Dr piler je pokazao ne samo uzorno struno znanje u svojoj delatnosti ve i neverovatnu marljivost, portvovanost, savesnost i istrajnost. Pri mnogim istragama radio je skoro neprekidno, dan i no, sa najmanjim i najpotrebnijim odmorom. Sem toga je uvek, kada su preduzimane terenske akcije, lino sa svojim ljudstvom polazio na teren, da bi na licu mesta vodio akcije i nadzirao ih, te je svojom portvovanou i ozbiljnim shvatanjima slube sluio za primer svojim potinjenim... Pri akcijama na terenu esto je stavljao svoj ivot na kocku. Istaknuto je i to da je piler, takvim svojim radom i linim primerom, pozitivno delovao na svoje slubenike, tako da su i oni sa voljom i uspehom izvravali teke zadatke policijske slube. Kada se neko predlae za pohvalu, normalno je da se navedu sve pozitivne strane i veliaju zasluge predloene linosti. To je bilo utoliko lake u pilerovom sluaju s obzirom na njegove profesionalne prednosti n a d drugim, mahom neukim policajcima, kao i na zaista fanatino i bezobzirno proganjanje protivnika okupatora i slobodoljubivog stanovnitva u Banatu. Meutim, u nemilosrdnom obraunavanju sa komunistima, kao organizatorima i nosiocima narodnooslobodilake borbe, piler je doivljavao i mnoge neuspehe. Njegove zamke, zasede i potere ostajale su mnogo puta bez rezultata, u nedostatku podataka esto je nasumice vrio hapenja, vie puta su policijske blokade naselja i teren a u potrazi za ilegalcima i partizanima predstavljale u d a r a c u prazno. Uprkos najteim zlostavljanjima, mnogi hapenici nisu otkrivali ilegalne organizacije i punktove, nisu odavali svoje drugove. I pored uporne potrage, podmetanja tajnih agenata i preduzimanja raznih policijskih akcija, mnogi ilegalci i partizani uspeno su izmicali pilerovim zamkama i do kraja ostali nedokuivi. piler je umeo veto da vodi borbu, ali je ne mali broj njegovih operativnih kombinacija zavrio kao promaaj. Jer, komunistiki protivnik je raspolagao bogatim iskustvom iz ilegalnog rada, poznavao je policijske metode rada i umeo da osujeti policijske mere. Kom a n d a n t javne bezbednosti je s pravom pridavao posebnu vanost obavetajnoj slubi, tj. upotrebi tajnih agenata i tamo gde je to uspeo rezultati nisu izostali. Ali je i partijska organizacija, zahvaljujui saradnji irokih slojeva stanovnitva, kao i svojim tajnim saradni237

cima u upravnom aparatu i policiji, bila dobro informisana o situaciji i n a m e r a m a policije. piler je sa svojom policijom nanosio znatne gubitke i tete narodnooslobodilakom pokretu u Banatu, ali su i on lino, i njegovi policajci, doivljavali teke protivudarce, a mnogi su od k u r u m a ilegalaca izgubili ivote ili bili ranjeni. Niko od policajaca, pa ni njihov ef piler, nije vie bio sig u r a n za svoj ivot, niko nije znao iza kojeg ugla ili drveta ga vreba smrt. Svestan takve situacije, piler je od poetka sve svoje snage usmerio na ono to je bilo od odluujueg znaaja-, na borbu protiv KPJ i NOP-a u Banatu. Bilo mu je potpuno jasno da je u pitanju biti ili ne biti, mi ili oni, jer u toj nepotednoj borbi nije moglo biti kompromisa. Napisao je: U delokrug Komande javne bezbednosti spadalo je vrenje svih onih zadataka koje je ranije sprovodio Odsek javne bezbednosti pri Upravnom odeljenju Okrunog naelstva. Meutim, Komanda nije pridavala nikakvu vanost vrenju poslova administrativno-policijske prirode, tj. poslova koji su spadali u delokrug svih njenih odseka sem politikog. Obavljanje tih radova bilo je u punom smislu rei posve preputeno nekolicini kancelarijskih inovnika i slubenika. Celokupan rad, moj i politikog odseka, bio je skoncentrisan jedino i iskljuivo na borbu protiv komunistikog pokreta i jataka i na tom terenu rada postala je ova Komanda faktino centralna ustanova. U tom r a d u oslonila se Komanda na svoje vlastite inovnike, a naroito na svoju takozvanu 'Udarnu grupu', te na vlastite poverenike. Takvim radom piler je u odgovornih stareina okupatorskog i kvislinkog reima stekao glas prvog oveka u suzbijanju komunizmau Banatu. Postao je neophodna i nezamenljiva linost na najvanijem sektoru borbe. Kao takav nametnuo se svima, pa i onima koji ga nisu trpeli ili su u njemu gledali rivala koji im ugroava pozicije. Franc Rajt, prefekt policije, izjavio je: pilerov ugled i poverenje okupatora u njega, u prvom redu Gestapa, rasli su iz d a n a u dan. I sam krajskomandant, koji je po pozivu bio policajac u Nemakoj, sve vie ga je cenio. Savladao je piler polako i (nemaki) jezik i bio ee pozivan u Beograd, kako kod Gestapa tako i kod srpskih policajaca. Bio je to logian tok pilerovog razvoja u vreme kada su se njegove kompetencije proirile na ceo Banat, nastavak puta koji je prethodno iskrio kao predstojnik gradske policije u Bekereku. Naime, kada je na poetku 1942. okupator u Srbiji izvrio centralizaciju i izdva238

janje policijske slube iz opteg upravnog aparata, pa je SS-general August Mayszner, kao vii voa SS-a policije, stao na elo nemakih, a Dragomir Jovanovi, kao ef Srpske dravne bezbednosti na elo kvislinkih bezbednosno-policijskih snaga, u Banatu je to isto ostvareno obrazovanjem Prefekture policije sa Francom Rajtom na elu. Tada je piler, po Rajtovim reima, po elji svih pretpostavljenih postavljen za komandanta javne bezbednosti za Banat i kao takav bio odgovoran za red i mir u Banatu. Promene u organizaciji i statusu policijske slube u Banatu nastale su u f e b r u a r u 1942. godine, kada je okruni naelnik Sep Lap doneo naredbu (br. 703/42) o obrazovanju Prefekture policije za Banat. Do tada je policijskom slubom rukovodilo Upravno odeljenje Okrunog naelstva za Banat, odnosno odsek javne bezbednosti toga odeljenja. Stvaranjem Prefekture, policija je izdvojena iz Upravnog odeljenja i dobila je samostalno rukovodno nadletvo. Prefektura je imala dve komande: Komandu javne bezbednosti, sa pilerom na elu koja je rukovodila policijom, i Komandu dravne strae, sa Ernstom Pelikanom na elu, koja je rukovodila andarmerijom. Oba k o m a n d a n t a dobila su in pukovnika*. Osnivanjem Policijske prefekture, kae piler, u Banatu je stvorena jedna vrhunska policijska ustanova, jedan izrazito policijski aparat, koji je dodue bio slobodan od uticaja formalno mu pretpostavljene ustanove Okrunog naelstva, no na iji su rad u punoj meri, jedino i iskljuivo, uticali okupatorske ustanove i vodstvo nemake narodnosne grupe. O nekom uticaju od strane nadlenih srpskih ministarstava na rad te ustanove, ne moe biti ni govora.
* Komanda javne bezbednosti imala je pod sobom predstojnitva gradske policije u pet glavnih gradskih centara Banata (Veliki Bekerek. Velika Kikinda, Panevo, Vrac i Bela Crkva), a Komanda dravne strae andarmerijske jedinice, i to: gradsku strau u pet gradova i poljsku strau u 11 srezova sa 88 stanica rasporeenih po optinama. Pre nego to je dobio in pukovnika I klase, piler je bio inovnik graanskog reda u zvanju banskog inspektora. Ovim unapreenjem dobio je znatno vei rang i veu platu (8000 dinara). Pre nego to je dobilo konaan naziv: Komanda javne bezbednosti, ovo rukovodno telo je za kratko vreme imalo druge nazive. Najpre je zadralo stari naziv Odsek javne bezbednosti, pa su ga nazvali Opta policija (Allgemeine Polizei). Zatim je taj naziv promenjen u: Komanda slube bezbednosti (Kommando des Sicherheitsdienstes), ali je odmah stavljen van upotrebe, na zahtev ispostave Gestapa u Bekereku, zbog slinosti sa njenim zvaninim nazivom. Posle toga je prihvaen naziv Komanda javne bezbednosti (Kommando der oeffentlichen Sicherheit), koji je ostao do kraja okupacije. 239

Sve se vie piler oslobaao i uticaja svojih pretpostavljenih stareina: okrunog naelnika Sepa Lapa, policijskog prefekta Franca Rajta i drugih, a u isto vreme se vre vezivao za Gestapo koji je u pitanjima bezbednosti i borbe protiv NOP-a imao konanu re. Saradnja Komande javne bezbednosti sa Gestapom u Bekereku toliko se uhodala da su dve ustanove zajedniki delovale kao dobro uvebani tim. Rajt kae: Dr piler je u meuvremenu stekao poverenje svih okupacionih nadletava bez razlike i mislim da je bilo m o m e n a t a k a d a je njegova re bila cenjenija no re J a n k a i Lapa. On je uspeo da svoju tzv. Udarnu grupu naorua tako kako ni jedna druga jedinica nije bila naoruana, i to direktno iz logora iz eerane u Bekereku. Svugde se trailo miljenje dr pilera i sa svima je on bio dobar. Sem poverljivog kredita to ga je imao po budetu, on je dobijao od okupatora i posebna sredstva u svrhu suzbijanja komunizma. Prilikom hapenja, policijskih akcija na terenu, sasluavanja i muenja hapenika, pileru je desna ruka bio zbor policijskih agenata koje je on dobro naoruao i pretvorio u uvek mobilnu, operativnu grupu, nazvavi je zvanino Udarnom grupom (Stostrupp). Mada po broju nevelika (petnaestak ljudi), ova g r u p a je bila sastavljena od najsposobnijih policajaca koje je izabrao i obuavao sam piler i bez kojih ni u kakvu akciju nije polazio. Od svih predstojnitava gradskih policija, sem onoga u Bekereku, napisao je piler, panevako Predstojnitvo gradske policije pokazivalo je najveu aktivnost i imalo najrazgranatije poslovanje. Takva ocena k o m a n d a n a t a javne bezbednosti Banata bila je zasnovana na nesumnjivoj revnosti panevake policije da ugui svaki otpor stanovnitva okupatoru i da se ne birajui sredstva obrauna sa ilegalnim organizacijama KPJ i NOP-a na podruju junog Banata. Mnogobrojna hapenja, organizovanje koncentracionog logora u krugu fabrike Svilara, muenja i streljanja zatvorenika, zavoenje najbrutalnijeg terora, sve su to bili rezultati zbog kojih je panevaka policija smatr a n a nekom vrstom filijale Komande javne bezbednosti za juni Banat. To je bio razlog to je ovo predstojnitvo samostalno vodilo borbu protiv narodnooslobodilakog pokreta na svom terenu. U martu 1942. godine, meutim, dogaaji
240

Jura) piler kao komandant javne bezbednosti Banata 1 pukovnik Dravne strae za vreme okupacije

Juraj piler, ratni zloinac osuen na smrt 1948. godine

Dr Janko Sep, predratni predsednik folksdojerskog udruenja Kulturbunda, u uniformi SS-kapetana 1942. godine

Ovako je okupator obezbeivao etvu u Banatu

Jedno od masovnih hapenja rodoljuba u Banatu (Miloevo, 1941)

Policija je uhapene ilegalce sprovodila vezane za zaprena kola: Mokrin, u oktobru 1941.

Policijski snimak krova kue u panevakom predgrau Topoli iz koje ie 7. marta 1942. troje ilegalaca puna tri sata prualo otpor deveaesetorici vojnika i policajaca koje je predvodio Juraj Spiler

piler je uvek fotografisao ubijene komuniste: snimak Borislava Petrova, sekretara Okrunog komiteta KPJ u Panevu Nemci i folksdojerska policija su u mnogim mestima Banata ovakvim zastraujuim primerima pokuavali da ugue otpor oslobodilaku borbu naroda (Perlez, u junu 1942)

Petar Aldan, student iz Paneva, koga su Gestapo i Juraj piler koristili kao agenta u borbi protiv KPJ i NOP-a Dozvola za nono kretanje koju je Gestapo izdao svom i pilerovom tajnom agentu Petru Aldanu pod lanim imenom Marko Pandurov

Neodgonetnuta partijska ifra: Gestapo, Specijalna policija, pa ni Spilerova policija u Banatu nisu uspele da razjasne sadrinu ove ifrovane poruke pronaene kod poginulog ilegalca u Panevu 1942. godine Ubice kraj svojih rtava: policajci su se slikali kraj obeenih rodoljuba u Banatu (6. avgusta 1942)

arko Turinski, sekretar Okrunog komiteta KPJ u Zrenjaninu, pre nego to je poginuo dva puta je ranio Juraja pilera

Streljanje antifaista u Banatu, u novembru 1943, umice

Preko Dunava u Srem: prelazak Severnobanatskog partizanskog odreda kod Surduka, 17. septembra 1943.

Pobeda.- postrojeni borci Severnobanatskog partizanskog odreda doekuju crvenoarmejce 2. oktobra 1944. u Karaorevu

su dobili takve uznemirujue razmere, da su naterali pilera da priskoi u pomo panevakoj policiji. Prvi obraun dogodio se 3. marta. Policajci Stefan Rak i Matijas Gros iznenada su upali u stan pekara Boidara Belobrka i tamo zatekli ilegalca Pavia Bulovana. Potegli su oruje, ali je ilegalac bio bri: ubio je Stefana Raka i ranio Grosa. I ilegalac je posle toga ubijen mecima nemakih vojnika i policajaca, koji su pritekli u pomo ranjenom policajcu. Razjareni Nemci zapalili su Belobrkovu kuu, a u znak odmazde streljali su 75 talaca. Petog m a r t a krenuo je u akciju hapenja ef politikog odseka panevake policije Alojz Kral, sa namerom da uhapsi Bulovanovog prijatelja ilegalca Lalu, u stvari Mitu ivkova iz Crepaje, koji je po zadatku radio u Panevu. Iako iznenaen upadom policijskog funkcionera i njegovim povikom da pokae legitimaciju, Lala se brzo pribrao i umesto legitimacije izvukao pitolj i ubio Krala. Ilegalac nije pao u ruke policije. Usledila je nemaka odmazda: streljanje 50 lica u Panevu. Panevaka policija iskalila je gnev i na hapenicima. I sam piler je to priznao na sasluanju posle rata: U besu zbog pogibije, odnosno ranjavanja svojih inovnika, panevaka policija je pojaala inae ve do tada sprovoeno zlostavljanje uhapenih komunista, i to u takvoj meri da neki od njih nisu uopte bili vie kadri da se sami kreu. No uzbuna zbog Krala nije zahvatila samo panevaku policiju nego i Gestapo i Prefekturu policije za Banat. Gestapovac Fritsch je podsticao na nove mere i represalije. Iz Velikog Bekereka su odmah stigli u Panevo policijski prefekt Franc Rajt i rukovodilac javne bezbednosti J u r a j piler. Oni su uzeli istragu u svoje ruke. Sa sobom su doveli Udarnu grupu (Stostrupp), sastavljenu od iskusnih, dobro naoruanih policajaca, organizovanu specijalno za hapenje i druge akcije protiv komunista. Poto ga je predstojnik gradske policije Oskar Kreve podrobno obavestio o situaciji u Panevu i posebno o akciji u kojoj je ubijen Kral, piler je sve uzeo u svoje ruke. Sa svojom ekipom odmah je zaposeo prostorije za sasluavanje zateenih zatvorenika. Bio je to poetak rutinirane istrage iskusnih islednika, pretnji, pritisaka, zlostavljanja, muenja. Usledila su hapenja novih rtava, nova sasluanja, preduzimanje drugih policijskih mera, planiranje narednih akcija. estog m a r t a uvee pileru su doveli novog hapenika. Snishodljivo je stajao pred policajcem ije ime je
241

ulvalo strah, premetao se s noge na nogu, obarajui oi pred ispitujuim pogledom iskusnog policijskog islednika. piler je odmah ocenio svog klijenta: Na prvi pogled moglo se doi do zakljuka da je re o oveku koji je, pod utiskom onoga to je sve uo i video u zatvoru panevake policije i znajui da ne moe raunati ni na kakvu milost, odluio da na svaki nain spase svoj ivot. Bio je to panevaki kroja Nikola Karavla, koji je te veeri odao pileru da se u jednoj kui panevakog predgraa Topole skriva g r u p a komunistikih ilegalaca i da se tu nalazi tajno sklonite oruja, municije i eksploziva. Kroja je izjavio da je to saznao od oveka koji im je tu donosio hranu. Odmah po dobijanju podataka, izjavio je piler, odrana je iste noi konferencija policijskih rukovodilaca i predstavnika nemakih mesnih vojnih ustanova sa ciljem da se jo u toku noi organizuje i u svitanje izvede zajednika akcija. Sama policija nije se usudila da sprovede ovu akciju, poto se raunalo da e doi do teke borbe ako lica u navedenoj kui stvarno raspolau veom koliinom oruja, municije i eksploziva. U akciju je iste noi krenulo 90 ljudi. Rajt i piler su . vodili 8 policijskih agenata iz Udarne grupe, drugu grupu je sainjavalo 20 ljudi andarmerijskog odreda, tj. Dravne strae Banata, a trea, najbrojnija grupa, sastojala se od 60 vojnika nemakog Werhmachta. Karavla je iao napred, vodei pilera i njegove policajce i pokazao im kuu u kojoj su se nalazili ilegalci. Akcija je bila tako organizovana, objanjavao je kasnije piler, da je u prvom redu bio opkoljen ceo kompleks kua koji je obuhvatio nekoliko ulica, a sama kua je bila gusto opkoljena sa svih strana. Samu akciju na kuu vodio sam ja lino s agentima Odseka javne bezbednosti, a u toj grupi bila su i dva-tri n e m a k a podoficira. U osvit zore je, na pilerov znak, inspektor policijskih agenata Josef Wilhelm pucao iz pitolja u prozor kue. Usledili su povici pilera i njegovih agenata: Policija, predajte se! Posle toga sve se utialo. Iz kue nije dolazio nikakav odgovor. Policajci su napregnuto osmatrali i grozniavo ekali. piler kae: Posle nekoliko minuta usledio je odgovor: iz kue je otvorena vatra iz puaka i pitolja, a kratko vreme posle toga izbaena je na ulicu etvorouglasta naprava, n a p u n j e n a eksplozivom, na kojoj je goreo fitilj. Ova pucnjava i strahovita eksplozija koja je potom
242

usledila bile su jasan odgovor onih koji su se nalazili u kui. Borba koja je tada poela trajala je p u n a tri asa. U kuu je pucano iz svih vrsta runog oruja, a sem toga bacane su i rune bombe, nekoliko puta i vie njih vezanih zajedno. Otpor onih u kui bio je neprekidan i ogoren. Pucali su iz puaka i bacali rune bombe. Tek kada je prizemlje kue bilo izreetano mecima i runim bombama, oni su se povukli na tavan i odatle nastavili otpor. On, meutim, nije dugo trajao, nestale su im bombe, pa ih vie nisu bacali. Poto je kroz vie otvora ubaena na tavan vea koliina runih bombi, a sem toga gotovo ceo krov bio razbijen vatrom iz mitraljeza, otpor je prestao. Policajci su upali u kuu u kojoj se sve jo puilo od dima i praine. U sobama nisu nali nikoga. piler je naredio da krenu na tavan. Prizor koji ih je tamo ekao opisao je ovako: Kada sam se sa organima policije i nekim nemakim vojnicima, nakon prestanka otpora, popeo na tavan, pred n a m a se pruio sledei prizor: kraj odaka leali su jedan do drugog dva mukarca i jedna ena, od kojih je jedan mukarac bio mrtav, a drugi i ova ena teko ranjeni. Svi su imali na sebi mnogobrojne r a n e od metaka i runih bombi. Bilo je oito da su se borili sve dok nisu od zadobijenih r a n a potpuno iznemogli. U neposrednoj blizini do njih bile su na zemlji tri cedulje, veliine 10 puta 15 centimetara, na kojima se videlo da je s uzrujanou bilo napisano: 'Mi umiremo za slobodu naroda'. Na sve te tri cedulje bio je razliit rukopis, pa se prema tome videlo da je svaku od njih napisalo drugo lice, tj. Braca Petrov, njegova sestra Mira i Tomi. Njih troje bili su, kako je policija kasnije ustanovila, lanovi Okrunog komiteta: Borislav Petrov (Braca, Mister), Jelisaveta Petrov (Beba, Mira) i Stanko Tomi. Bracu su policajci nali mrtvog. Teko ranjene Bebu i Stanka prebacili su u bolnicu, ali su oni odmah podlegli r a n a m a . U izvetaju podnetom Kreiskommandanturi u Bekereku govori se najpre da je Panevo mesto odakle se upravljalo elom komunistikom akcijom u junom Banatu, a zatim se kae: Gore pomenuti Borislav Petrov i njegova sestra Jelisaveta Petrov bili su dugo vreme glavni rukovodioci komunistike delatnosti u junom Banatu i stvarali su
243

mnogo briga policijskim ustanovama. Na njihovom pronalaenju radilo se svestrano i dugo, ali bez uspeha. Tek prilikom ove istrage uspelo je da se strunjakom i energinom intervencijom dr pilera uine bezopasnim. Posle troasovne borbe u predgrau Topoli piler je izjavio: Jo nikada nisam naiao na ovakav otpor. Tada nije znao da e jo mnogo puta sa saborcima poginulih imati sline borbe, doiveti isti otpor onih koji se nisu uplaili okupacije, nemake vojne sile i policije. piler je, nekoliko meseci pre toga, sasluavao i muio suprugu Borislava Petrova, Olgu rod. Radii. Ona je bila r a n j e n a prilikom policijske akcije u Crepaji kod Paneva 21. oktobra 1941, a zatim uhapena u selu Barandi. Odatle je sprovedena u Bekerek, gde su je sasluavali i muili piler i njegovi agenti. Krajnjim snagama Olga je izdravala strahovita muenja. Do svesti su joj dopirali povici muitelja: Priznaj. Priznaj...! Ne, ne, govorila je samoj sebi, nastojei da izdri dok ne padne u tamu, u ponor besvesti, kada nita ne zna, kada nita ne osea. Kada bi dola sebi, ekalo ju je opet isto. Od poetka.- upanje kose, batinanje po tabanima, peenje arom cigarete, otri, uporni povici delata-. Govori! Priznaj! Straan bol. Od stezanja kaiem, lobanja hoe da prsne... Priznae! Priznae... Kao da joj upaju meso s noge. To su je prinosili vatri. Izbezumljena, osetila je kako joj plamen saie list desne noge. Neopisiv, neljudski bol... Sve oko nje se kovitla, rui, ona tone u provaliju, u ponor, spasonosni ponor .besvesti. U samici je dola sebi. Malo je ostalo snage u polomljenom i izmuenom telu, svaki pokret je izazivao bol. Pa ipak je bila zadovoljna: izdrala je, nije poklekla pred pilerom, nije odala svoje drugove. U decembru 1941. godine piler ju je uputio u koncentracioni logor na Banjici, gde su se traile rtve za odmazde. Tu su muenje tvrdokorne hapenice nastavili Gestapo i Specijalna policija. U logorskoj knjizi zatvorenika na Banjici ostala je zabeleka o Olgi Petrov, logoraici broj 1696: U logor dola 2. decembra 1941... Streljana 9. maja 1942. Tako je Olga izgubila ivot dva meseca posle svog s u p r u g a Borislava Petrova, a da nije ni saznala za njegovu sudbinu.* Posle akcije od 7. m a r t a u kojoj je poginulo troje ilegalaca i policijske provale u kojoj je uhapeno preko 60
* Olga Petrov proglaena je narodnim herojem 27. novembra 1953. 244

pripadnika NOP-a u Panevu, piler je podneo izvetaj u kome je naveo da je policija uspela da likvidira gotovo sve lanove KP i SKOJ-a, da pohapsi preostale funkcionere i lanove partijske i omladinske organizacije i da u velikoj meri dovede do propasti dalju akciju KP u Panevu. Tok dogaaja, meutim, nije potvrdio pilerovu ocenu. Partija i SKOJ pretrpeli su teak udarac, ali su nastavili rad. Tajni agent Petar Aldan izvetavao je o tome: Mora se oekivati da e jo nekoliko policijskih agenata biti ubijeno. U SKOJ, koji je ponovo uspostavljen i navodno radi vrlo dobro u Panevu, sada je ukljueno jo 45 osoba. Oni e bez obzira na posledice, sprovoditi dalje planove sabotae. Re je, navodno, o posve radikalnim elementima. Na d a n 1. aprila 1942. oglasili su se ilegalci Mita ivkov i Momilo Stefanovi. Kada su policajci pokuali da ih uhapse u Neuzini, ivkov je najpre jednim metkom ubio policajca Petra Stefanova, a drugim ranio Hajnriha Kviringa. Po Aldanovoj oceni, na terenu Paneva je nastavilo rad oko 30 lanova KPJ. Po njegovim podacima, oni su pripremali atentate na dva najvia funkcionera folksdojerske policije: Rajta i pilera.

Sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, arko Zrenjanin, stigao je krajem decembra 1941. u Panevo, da bi se sastao sa sekretarom Okrunog komiteta za juni Banat Stevanom Jovanoviem Jovom. Znao je u kojoj kui ilegalno boravi Jovanovi, ali nije znao da ga je tri d a n a ranije otkrila i ubila policija. Uputivi se ka kui Save Bokana, iskusni ilegalac je, kao i uvek, budno osmatrao okolo i oprezno se pribliavao cilju. ta se tada, 28. decembra 1941, dogodilo opisao je u izvetaju koji je uputio Centralnom komitetu KPJ: U Panevo sam stigao 28. decembra. U kui u koju sam otiao, kao i u kui preko p u t a nje, bila je gestapovska zaseda. Tek posle saznajem da je u toj kui poginuo drug Jova 25. decembra. (Izvukao sam se uglavnom zahvaljujui slabom junatvu tih zlikovaca). Izgleda da su videli moj otkoeni pitolj i odrafljenu bombu. Izlazei na ulicu, uperio sam revolver u pravcu suprotne kue iz koje su me 'haltirali' kad sam ulazio. Oni su na to odgovorili bekstvom sa prozora. Tada sam se uglavnom natrake povlaio ka bliem oku i neprestano drao pod nianom prozore obe kue. U dva m a h a su pokua245

li da se postave na prozore radi pucanja, ali osim velike galame sa njihove strane nita drugo nisam uo. Video sam samo to da su pomaljali glave kroz prozor i da su ih brzo povlaili. Stigavi do oka uspeo sam posle da se izvuem iz tog kvarta koji je odmah zatim blokiran... Bilo je to samo jedno od vie neposrednih suoavanja arka Zrenjanina sa policijom, jedan od vie sluajeva kada je najtraeniji komunist u Banatu uspeo da izbegne zamke i zasede policije i njenih tajnih agenata. Potragu za Zrenjaninom organizovalo je vie okupatorskih i kvislinkih obavetajnih slubi i policija-. Gestapo, Abwehr, Specijalna policija, Komanda javne bezbednosti i Komanda dravne strae Banata, folksdojerska Deutsche Mannschaft i druge. Njihovi centri i ispostave tragale su za ovim jugoslavenskim revolucion a r o m od poetka okupacije pa sve do njegove pogibije. U stvari, potraga za njim je poela ve aprilskih dana 1941. godine, k a d a su operativne grupe Gestapa prodirale u Jugoslaviju sa nemakim t r u p a m a i u zaposednutim oblastima hapsile protivnike Hitlerove Nemake, evidentirane u knjizi i spiskovima poternica koje je izdao Glavni ured bezbednosti Reicha (RSHA) u Berlinu. Na 210. stranici knjige poternica nalazili su se osnovni podaci arka Zrenjanina, ije je hapenje traio antikomunistiki odsek RSHA. piler je opisao kako je teklo prikupljanje podataka o Zrenjaninu, na koje naine se tragalo za njim i kako su mu postavljali zamke i zasede da bi ga uhvatili ili ubili. Poto je objasnio da je Gestapo u leto 1941. zavrbovao u zatvoru studenta Petra Aldana i pustio ga na slobodu da bi se kao tajni agent ponovo uvukao u redove Partije, piler navodi da je Aldan dao dosta podataka o Zrenjaninu, najpre Gestapu a zatim i pileru: Aldan je podnosio izvetaje o svemu to bi doznao o r a d u i kretanju arka Zrenjanina, sekretara PK KPJ za Vojvodinu i lana CK KPJ, koji je tada bio naroito aktivan na podruju srednjeg i junog Banata. Bilo je u planu da se putem Aldanovog agentskog r a d a doe do takvih podataka koji bi mogli dovesti do pronalaenja odnosno hapenja Zrenjanina. Krajem 1941. i prvih meseci 1942. Aldan je pruao dosta podataka o r a d u i kretanju Zrenjanina. Meu tim podacima bilo je u nekoliko navrata i takvih koji su davali osnova za preduzimanje akcija sa ciljem hvatanja pomenutog. Naime, Aldan je znao da javi da e Zrenjanin u odreeno vreme proi izvesnim putem. U pitanju je bio iskljuivo kraj Farkadin Perlez Orlovat
246

enta Opovo Samo. U takvim sluajevima na teren je odlazio lino gestapovac Fritsch sa po nekoliko policijskih agenata koje sam mu ja stavljao na raspolaganje, odnosno Komanda javne bezbednosti. Fritsch je sa tim ljudstvom organizovao zasede na oznaenim mestima odnosno putevima kojima je trebalo da pro<Je Zrenjanin. To se desilo tri-etiri puta, no uvek bez ikakvog pozitivnog rezultata. piler je posebno opisao jedan od tih sluajeva. U prolee 1942. Aldan je javio da e Zrenjanin naznaenog dana, im padne mrak, proi uz elezniku prugu Orlavat-Perlez. Poto je Aldan tvrdio da je podatak taan, jer je to saznao od jednog Zrenjaninovog pratioca, piler je, zajedno sa Fritschom i svojom udarnom grupom, odmah organizovao akciju. a njima je iao i agent Aldan. Preduzeli su sve mere da prikriju svoje prisustvo na tom terenu, kako neko ne bi o tome obavestio Zrenjanina. U seljakoj nonji i na seljakim kolima prebacili su se do jednog mesta uz prugu, dva-tri kilometra udaljenog od Perleza i u prvi m r a k postavili zasedu kraj eleznike straare. Svi u zasedi imali su nareenje da zaustave svako lice koje bi nailo prugom iz pravca Or lavata i pozovu ga da digne ruke uvis. Ukoliko pri tome primete bilo kakav sumnjivi znak o nameri pruanja otpora, odmah je trebalo da pucaju iz mainki. piler i Fritsch su se nalazili u straari. Svi su napeto iekivali nailazak Zrenjanina i njegovih pratilaca. No, no se oduila, a niko nije nailazio. Oko jedan sat po ponoi piler i Fritsch su zakljuili da vie n e m a smisla ekati i naredili policajcima da prekinu zasedu. Prebacili su se do Perleza, a zatim u Bekerek neobavljena posla. Uporni piler nastavio je potragu prikupljajui svaki podatak o komunisti broj jedan u Vojvodini. Za kom a n d a n t a javne bezbednosti bio je to najvaniji sluaj u itavoj njegovoj policijskoj karijeri. Zato je ulagao sve napore i koristio sva sredstva, pogotovu svoje tajne agente, kako bi stvorio mogunost za otkrivanje tog iskusnog ilegalca koji mu je sve vreme izmicao iz ruku. Mada je stalno boravio u Banatu i odatle rukovodio ustanikom i ilegalnom borbom u Vojvodini, ni piler sa svojom policijom, ni Gestapo, ni Banatska dravna straa nisu uspeli da mu uu u trag. Istina, tajni agenti su podnosili izvetaje o tome da je Zrenjanin proao u oznaenom pravcu, da je boravio u nekom mestu, da je odrao sastanak, dao direktive itd. Meutim, zbog pridravanja pravila konspiracije i ilegalnog r a d a u Partiji takva obavetenja agenata su bila nepotpuna i uvek
247

kasnila, podnoena su o onome to se ve dogodilo i nisu pruala mogunosti za preduzimanje policijske akcije. I tako se to ponavljalo sve do poetka novembra 1942. godine. Prava vest o Zrenjaninu dola je iznenada. piler je to dobro zapamtio: bilo je podne 3. novembra 1942. Kapetan Oskar Langer obavestio je prefekta policije Franca Rajta da je poverljivim putem doznao gde se nalazi arko Zrenjanin. Langer je bio komandant sreskog odreda Banatske dravne strae i ujedno je rukovodio Predstojnitvom gradske policije u Vrcu. Rajt mu je naredio da sam nita ne preduzima dok u Vrac ne stigne ekipa iz Bekereka. Zatim su Rajt, piler, SS-narednik Karl Stecer iz ispostave Gestapa i kapetan Werner Berens iz nemake Zatitne policije (Schutzpolizei), skovali plan o akciji. Oni su isti dan otili u Vrac, a piler je stigao uvee sa u d a r n o m grupom policijskih agenata, specijalizovanom za policijske akcije, hapenja i ubijanja. U Predstojnitvu gradske policije su se nali na okupu, zajedno sa kapetanom Langerom i SS-majorom Ilnerom, komandantom nemake jedinice, Vojna pota 18 208 iz sastava Prinz Eugen divizije. Ova jedinica je, pored policije, bila predviena da uestvuje u akciji. Od Langera sam najpre uo, kae piler, da je Zrenjanina provalila jedna ena, koju mi je kasnije i doveo. Ista mi je ispriala da joj je Zrenjanin pre dva d a n a uputio neku kurirku i preko nje poruio da doe kod njega u selo Pavli, u kuu u koju e je dovesti kurirka. Kada je sa kurirkom otila do Zrenjanina, on joj je predao svoje rublje i zamolio je da ga opere i okrpi i donese mu ga posle dva d a n a u istu kuu. Na moje pitanje zato je odluila da to prijavi policiji, odgovorila je da je njen mu kao komunista pogubljen, pa hoe na taj nain da se osveti komunistima to je izgubila mua. Bila je to Zorka Rokni, koja je sa muem Vaom Rokniem uestvovala u radnikom pokretu i NOP-u, a oboje su posle okupacije uhapeni. Vaso je streljan, a nju su pustili iz zatvora. Culo se da nije odala policiji ono to je znala. Zrenjanin je se setio u zao as, upravo k a d a je trebalo da krene na put u Bosnu, na prvo zasedanje AVNOJ-a. Poslao je po nju partijskog kurira Leposavu Kneevi, kerku Stane Niki u ijoj se kui nalazio. Znao je koliko je bila privrena muu, ali nije mogao pretpostaviti kakve su je misli i raspoloenje opsedali u situaciji kada je bila van sebe zbog gubitka mua. Rajt, piler i ostali, zajedno sa SS-majorom Ilnerom
248

koji je sa svojih 80 ljudi trebalo da uestvuje u akciji, skovali su konaan plan. Jedinica majora Ilnera imala je zadatak da opkoli itav deo sela, a piler i Rajt sa u d a r n o m grupom da u toku noi opkole kuu u kojoj se nalazio Zrenjanin i u svitanje zore ponu akciju. Bilo je prolo dva sata posle ponoi, 4. novembra 1942, k a d a je 98 policajaca i nemakih vojnika krenulo u akciju. Iz Vrca su se prebacili u vie kamiona i nekoliko putnikih automobila do mesta na d r u m u u blizini Pavlia gde se iz sela ne moe primetiti dolazak vozila. Odatle su se peke privukli selu i zaposeli odreena mesta. Sa pilerom i Rajtom ila je i Zorka Rokni, zaogrnuta nemakim vojnikim injelom i sa lemom na glavi, i pokazala im kuu u kojoj je razgovarala sa Zrenjaninom. piler je rasporedio oko kue pripadnike svoje udarne grupe, naoruane mainkama, runim b o m b a m a i sa dva pukomitraljeza zbrojovke kojima su rukovali Peter Luc i Georg Standhaft. Jo je bila no, agenti su u potpunoj tiini ekali osvit zore vreme za akciju. No tada su primetili da se neko kree dvoritem sa runom svetiljkom. Posle nekih 1015 minuta otvorila su se dvorina vrata i na ulicu su izala dva oveka, od kojih je jedan nosio fenjer kakav imaju elezniari. Stala su ispred kue i dugo razgovarala, dok su ih skriveni policajci drali na nianu. piler je zakljuio da su ova dvojica imala zadatak da izvide situaciju i skrenu panju policije na sebe, kako bi opkoljenim ilegalcima stvorili povoljniju mogunost da se probiju na suprotnoj strani. Kao to je kasnije ustanovljeno, kae on, u kui je stvarno bilo opaeno opkoljavanje, poto su usled brzog provoenja tog opkoljavanja ipak bili prouzroeni napadni umovi. Kada su dva oveka krenula ulicom prema zasedi u vratima susedne kue, policajci su skoili na njih. Pretresli su ih ali nisu nali nikakvo oruje. Jedan od njih bio je Stanin sin iva Niki. Policajci su, pored toga, ranili jednog mladia i ubili jednu enu. U kui su arko Zrenjanin i njegov saborac Strahinja Stefanovi, sekretar Okrunog komiteta KPJ za juni Banat, doneli odluku da pokuaju da se probiju i resili da ne dozvole da p a d n u u ruke policiji. Rekli su to ukuanima i nagovorili ih da se sklone dok oni budu vodili borbu. Pokuali su da se probiju iza kue, suprotnom stranom od ulice. Doekali su ih rafali iz pukomitraljeza. Obostrana pucnjava se razlegla selom. Najednom, opisuje piler, u vreme dok je tek poelo da svanjiva i vidik bio jo uvek vrlo slab, prekinuta
249

je tiina detonacijom rune bombe koja je eksplodirala u zadnjem delu dvorita. Smesta je usledio r a f a l iz pukomitraljeza. Policijski agent Peter Luc dotrao je do mene da mi javi da je jedno lice bilo istralo iz gospodarske zgrade u pravcu bate i u nameri da omogui probijanje bacilo runu bombu p r e m a onoj dvojici agenata koji su bili u zasedi pozadi kue u samoj bati. Na to je on, Lue, smesta ispalio nekoliko metaka iz svog lakog mitraljeza i pogodio ga... Lue se vratio na svoje mesto i nakon kratkog vremena se vratio i izvestio me da ono lice... lei nepomino i ne daje nikakve znake ivota. Policija jo uvek nije preduzimala akciju u p a d a u kuu iako vie nije bilo otpora. piler je znao da Zrenjanin nikada ne ide sam, pa je raunao da se u kui nalazi jo neko ko e pruiti otpor. Zato je najpre uputio ivu Nikia u kui da izvidi situaciju. Posle nekog vremena on se vratio iz kue sa majkom i sestrom. Tek kada su saznali da u n u t r a vie n e m a nikoga ivog, policajci su krenuli u akciju. Ve se odavno bilo razdanilo. Mada vie nije bilo potrebe da se preduzima bilo ta, policija je prireivala spektakl kao da u p a d a u kuu pod borbom. Tako je i glasio izvetaj posle akcije: Udarna g r u p a Komande javne bezbednosti za Banat juriala je na ovu kuu. piler je napisao: U dvorite kue uleteli su naizmenice pojedini policijski agenti i ubacivali rune bombe u pojedine prostorije gospodarskih zgrada. Baeno je oko 10 bombi. Nakon toga ekali smo jo neko kratko vreme, posle ega su svi iz zasede pred kuom, sem dvojice, uli unutra. J e d n a g r u p a otila je do onog mesta gde je palo ono lice na poetku akcije i ustanovila je odmah da je to arko Zrenjanin. Pretresom istog n a e n je pitolj sa neto municije i jedna r u n a bomba, a sem toga razni pismeni materijal, legitimacije na lana imena, te razne fotografije. Druga grupa je pretresla kuu i sve gospodarske zgrade. Kada je ula u talu, nala je mrtvog Strahinju Stefanovia. Isti je bio u sedeem poloaju naslonjen na jasle, a izmeu nogu leala mu je puka sa cevi okrenutom p r e m a glavi, na ijem donjem delu se nalazila velika rana. Odmah je bilo jasno da je izvrio samoubistvo ispalivi si jedan metak iz puke u glavu. Kod njega je prilikom pretresa pronaeno: jedan pitolj sa municijom, neto municije za puku, dosta pismenog materijala i legitimacija na lano ime, kao i dve rune bombe. piler je znao da se istaknuti komunisti ne predaju,
250

da nee dozvoliti da p a d n u ivi u ruke policiji. Tako su postupili Stevan Jovanovi, Borislav Petrov, Jelisaveta Petrov, Stanko Tomi, Lidija Aldan i drugi njihovi saborci. Geslo da se komunisti ne predaju neprijatelju potvrdili su svojom posljednjom borbom i ivotom Zrenjanin i Stefanovi. Njih dvojica protiv 98 policajaca i vojnika*. Spektakl policije se nastavljao. piler je nastojao da se sve dokumentuje. Naredio je da se tela dva ilegalca stave jedno kraj drugog tako da im se vide lica, ispred i pored njih je postavljeno njihovo oruje, municija, legitimacije, a iza njih poredali su se Rajt, piler i ostali uesnici akcije. Fotografski aparat je kljocnuo nekoliko puta. Snimci su bili gotovi. Ubice su se slikale, osigurale dokaze za dobijanje priznanja i odlikovanja, uspomene za trajno seanje. Rajt, piler i ostali najpre su otili u zgradu optine, a zatim u Bekerek, vodei sa sobom hapenike. piler je o akciji podneo opiran izvetaj u kome je naveo: kada je izvrena (4. XI 1942), koliko je trajala (od 2 do 9 asova), ko je uestvovao od policije (Rajt, piler i 12 pripadnika udarne grupe), Banatske dravne strae (Oskar Langer), Gestapa (Karl Stecer), nemake SS-jedinice (SS-major liner sa 80 ljudi) i okrune policije (kapetan W e r n e r Berens), kako je akcija izvedena, ko je ubijen, ko uhapen, ta je zaplenjeno od oruja, municije i pisanog materijala. Zorku Rokni su agenti putnikim automobilom prevezli u Vrac. U toku d a n a policajci su kamionom prevezli tela ilegalaca u Bekerek. Tamo su, u garai
* O arku Zrenjaninu je piler govorio u vie mahova u toku istrage i na sudskom procesu. Meutim, najpreglednije i najpodrobnije su dve njegove posebne izjave: Traganje za arkom Zrenjaninom od strane SIPO i SD-a Beograd uz saradnju Komande javne bezbednosti za Banat i druga, u kojoj je sa mnotvom pojedinosti opisao samu akciju izvedenu 4. novembra 1942: Sluaj pogibije uitelja Zrenjanina arka, zvanog 'Stari' i 'Ua', sekretara PK SPJ za Vojvodinu i lana CK KPJ, te studenta prava Stefanovia Strahinje, zvanog 'Cvikera', sekretara OK KPJ za juni Banat. U vie lanaka i drugih priloga u listovima, asopisima i k n j i g a m a navode se dva pogrena podatka-, da je policijska akcija protiv Zrenjanina izvrena 5. novembra 1942. i da je u toj akciji uestvovalo 700 vojnika i policajaca. U zvaninim policijskim izvetajima, napisanim posle akcije, naznaen je t a a n datum Zrenjaninove pogibije: 4. novemb a r 1942, a isto tako je precizno oznaen broj uesnika u akciji, i to: 80 vojnika iz nemake SS-jedinice, vojne pota 18 208, i 18 uesnika iz policije koji su poimenino navedeni. Zrenjanin je proglaen narodnim herojem 25. decembra 1944, a najvei grad Banata, pre rata Petrovgrad, a za vreme okupacije Veliki Bekerek, dobio je 23. decembra 1946. po njemu naziv Zrenjanin. 251

Komande javne bezbednosti, ponovo snimljena, a zatim zakopana na Bagljau. iva Niki i Leposava Kneevi proiveli su u zatvoru i logoru strahovita muenja. piler je na njima iskaljivao svoj bes i osvetu to su pruili utoite arku Zrenjaninu i terao ih da priznaju i ono to nisu znali ni inili. Leposavi su na gnusan nain izazvali krvoliptanje, pretukli je, stavljali joj stopala u vrelu vodu a onda joj kletima vadili nokte iz nonih prstiju. ivi su usijanom sabljom pekli delove tela, stavljali mu usijana gvozdena jaja pod miku i veali mu tegove za polni ud. iva je streljan, a Leposava je doekala osloboenje i 1948. godine pojavila se pred sudom da potresno ispria kakve je strahote doivela od optuenog J u r a j a pilera.

252

PILER I NJEGOVI AGENTI

Student Petar Aldan uhapen je u Panevu odmah posle n a p a d a Nemake na Sovjetski Savez, odakle je inae bio rodom (Krasnodar, Kuban). U vreme kada je panevaka policija prebijala i ubijala uhapene komuniste i skojevce, Aldan je reio da spasi svoj ivot izdajom. Kao predratni lan Partije i partijski kurir, znao je za veliki broj komunista, skojevaca i simpatizera, oko 150, i sve ih prokazao policiji. Po tu cenu sauvao je ivot i postao tajni agent policije. Puten je iz zatvora, da bi se ponovo uvukao u redove Partije i NOP-a i pomogao policiji da ih uniti. Radio je za Gestapo, panevaku policiju, panevaku folksdojersku oruanu formaciju Nemaka momad, dok ga nije preuzeo piler. Tajni agent Hans radio je najpre na podruju Paneva, kasnije i u drugim krajevima Banata, naposletku van Banata. Od njega su banatska Sluba javne bezbednosti i Gestapo saznali za mesta boravka i kretanje mnogih lica za kojima su inae dugo i bezuspeno tragali. On je ve 1941. godine davao blie podatke o partijskim funkcionerima i ilegalcima Stevanu Jovanoviu, Borislavu, Jelisaveti i Olgi Petrov, Miti ivkovu i drugima. Po njegovim obavetenjima preduzimane su policijske akcije u kojima su hapeni ili gubili ivote pojedini komunisti i aktivisti NOP-a (akcija u Crepaji u oktobru 1941, pogibija sekretara Okrunog komiteta za juni Banat Stevana Jovanovia 25. decembra 1941. i dr.). Sa takvim radom Aldan je produio i 1942. godine. Ve duboko zagazivi u izdaju, sluei Nemcima i predajui u njihove ruke dojueranje svoje drugove, on je dalje srljao neasnim putem koji je izabrao, ogrezao u zloinakom radu, podmuklosti i bezobzirnosti. Izdao je i optuio policiji i svoje najblie: roenu brau i sestru Lidiju. Lidija uopte ne sumnja da imam veze s
253

policijom, hvalio se potkaziva, dajui podatke o njenoj aktivnosti i kretanju. Lidija je ostala dosledan komunist i portvovano je radila na terenu kao lan Pokrajinskog komiteta SKOJ-a i sekretar Okrunog komiteta SKOJ-a za juni Banat. piler i njegova policija su joj najzad uli u trag. piler je zabeleio: Na dan 5. aprila 1942. godine uhapena je kod Ferdina Lidija Aldan, bivi ak, lanica OK SKOJ-a za juni Banat. Prilikom hapenja neprimetno je izvadila iz jednog omota pitolj i izvrila samoubistvo. Kod nje je n a e n a legitimacija na ime Marije ebeljan. Lidija Aldan ostala je beskompromisno na liniji komunistikog pokreta i kao takva i poginula, n a k o n to je jednom prilikom bila iznenaena i uhvaena po jednoj policijskoj patroli. Brat i sestra su se u najteim iskuenjima pod faistikom okupacijom opredelili za razline puteve. Poto su mu i braa dospela u zatvor, na slobodi je ostao samo Petar. Gorak je bio hieb izdajniki. piler i Gestapo su sve vie traili od svog dragocenog agenta, davali mu nove zadatke, zahtevali najnovije podatke. A Aldan je iveo u stalnom strahu da e ilegalci otkriti njegovu pravu ulogu i likvidirati ga. Da bi to spreio, nastojao je da ih preduhitri i to pre ih preda policiji u ruke. Jurio je iz mesta u mesto, traio i uspostavljao veze, provocirao i im bi neto saznao, obavetavao je pilera ili Gestapo. Njegov policijski dosje sa agentskim izvetajima samo za prvih 10 meseci dostigao je 360 stranica. Poto su propali svi raniji pokuaji pilerove policije da uhapsi ili ubije ilegalca Mitu ivkova, Aldan je dobio zadatak da ga on pronae, navede u zasedu policije ili ga ubije. ivkov se upravo tih d a n a oprostio od ilegalaca i svojih saradnika u Crepaji, poto je krenuo da se prebaci u Srem, u partizane. Negde na njegovom putu ispreio se Aldan. Oprezni ilegalac nije prozreo lukavu igru oveka koga je znao kao lana Partije, nije valjda ni mogao pojmiti da je neko kome su sestra i braa stradali od policije k a d a r da radi protiv njih, za policiju. Gledao je u Petru druga, ilegalca koji se muio kao i on, pripadnika crvene porodice. Ipak, nekim instiktom je osetio da ne treba da ide tamo kamo ga je Aldan hteo odvesti u policijsku zamku. Poli su dalje Mita napred, Aldan za njim. Za agenta Hansa to je bila izvanredna prilika. Izvukao je pitolj i pucao Miti u lea. Na dan 20. m a j a 1942, zapisano je u izvetaju Ko254

mande javne bezbednosti, ubijen je izmeu Uzdina i Idvora poznati komunista i terorista Mita ivkov, zvani Lala i Selja, radnik iz Crepaje, inae lan Okrunog komiteta KPJ za juni Banat, koji je 5. m a r t a 1942. u Panevu ubio efa politikog odseka tamonje policijske uprave Alojza Krala, a 1. aprila u Hrvatskoj Neuzini pomonog policajca Petra Stepanova. Da bi sauvali u tajnosti vanog agenta, policajci u ovom sluaju nisu opisali kako je ubijen ivkov. Ali posle svega teko je vie bilo sauvati tajnu o Petru Aldanu. Ipak, dok je istina o njegovoj stvarnoj ulozi potpuno izila na videlo, on je uspeo da nanese jo tete pokretu kome je nekada pripadao. Nepuni mesec d a n a posle mukog ubistva Mite ivkova, Aldan je uspeo da zakae sastanak s Nikolom ivanoviem Nikicom, studentom prava iz Paneva, za koga je policija imala podatke da je lan biroa Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Vojvodinu. Na mesto sastanka doveo je pilera i njegove agente, a s njima je bio i gestapovac Wilhelm Knetsch iz Bekereka. Policajci su u nonoj zasedi saekali ivanovia, no on je ranio gestapovca i pobegao. Ipak, Aldan je znao gde se ivanovi mogao skloniti i odveo tamo pilera s agentima, te su ga ovi uhvatili ranjenog, poto je prethodno pokuao da izvri samoubistvo.* Vodio je Aldan policiju u akcije protiv ilegalaca i aktivista NOP-a po raznim mestima panevakog kraja.- u Idvor, Farkadin, Crepaju, Dolovo, prikupljao podatke irom Banata. Kasnije je Aldan, po kazivanju J u r a j a pilera, neprimetno uestvovao u akcijama koje je Komanda jav* piler je opirno opisao ovu akciju, koja je izvedena 16. juna 1942. Policija je postavila zasedu na mestu na kome je Aldan ugovorio sastanak sa ivanoviem na periferiji Paneva p r e m a Kovinu. Kada se oko 10 asova te noi pojavio ivanovi, policajci su skoili na njega uperenog oruja i povicima da se preda. ivanovi je, meutim, izvukao pitolj i sa tri metka teko ranio gestapovca Wilhelma Knetscha. Iskoristio je trenutak zabune i izgubio se u noi. No poto je Aldan znao da e se ivanovi sakriti u oblinjem stanu Katice Nikoli, piler je sa svojom U d a r n o m grupom upao u tu kuu. ivanovi se nije hteo predati, ve je iz pitolja ispalio dva hica sebi u glavu. Teko ranjenog preneli su ga u panevaku bolnicu, a posle leenja premestili ga u zatvor u Bekereku. piler je vodio duge razgovore sa ivanoviem i na kraju uspeo da ga obradi i od njega izvue vane podatke. Gestapovac Knetsch, poto se vratio oporavljen iz Nemake, javno je pretio da e se osvetiti ivanoviu to ga je ranio. Jedne noi upao je u zatvor Prefekture policije, izveo ivanovia i ubio ga. 255

ne bezbednosti sprovela na osnovu njegovih p o d a t a k a . U nekoliko sluajeva bili su u pitanju partijski Funktion e n i lanovi (otkrivanje i hapenje Momila Stefanovia i Nikice ivanovia), a veinom skojevci i pc>magai NOP-a. Na osnovu Aldanovih obavetenja postavljali smo, uz uee Fritscha i samog Aldana, z a s e d u u okolini Perleza u cilju hvatanja arka Zrenjanina, Q,1 SU iste ostale bez rezultata. Posledice Aldanovog agentskog r a d a bile bi tee da se u partijskim redovima nije sprovodila stroga konspiracija, da se stalno nisu menjala skrovita, i l e g a l n i stanovi i mesta sastanaka, da se nije praktikovala upotreba pseudonima, lanih legitimacija i dozvola, da, se nije primenjivalo iskustvo iz ilegalnog r a d a i borbe s policijom. To je bila i pilerova ocena: Aldan je provalio mnogo lica koja su r a d i l a u komunistikom pokretu, odnosno pomagala isti, a,li je usled prirode tih podataka ili pak s obzirom na injenicu da su odnosna lica tada ivela ilegalno, p r i l i n o malo njegovih podataka iskorieno. -X Posle svega to se odigralo, ve je gotovo s v i m a postalo jasno da je Petar Aldan agent policije. p i l e r se posavetovao sa Gestapom, pa su zakljuili da s-u njegove mogunosti time iscrpene i odluili da ga s k l o n e iz Banata gde mu je pretila opasnost od osvete ilegalaca. Za to se postarao Gestapo. Uputio ga je kao ag-enta na nove terene: u jugoistonu Bosnu, j u g o z a p a d n u Srbiju, Crnu Goru i Sandak, a povremeno je boravio u Beogradu. Promenio je i ime: sada se zvao Marko P a n d u r o v . Zavrio je kao agent ispostave Gestapa u N o v o m Pazaru, gde je povremeno oblaio SS-uniformu i sa gestapovcima uestvovao u hapenjima, s a s l u a v a n j u i batinanju hapenika. Tamo ga je 1944. godine z a d e s i o kraj kakav je zasluio, tj. onako kako je komunista M i t a ivkov stradao od njega.- dobio je metak u leda od svoga kolege, policijskog agenta. Slinu ulogu kao Aldan odigrao je Radoslav Rada Gruji, strojobravar iz Bekereka. Njega je 8. jula 1942. uhapsio piler sa svojim agentima prilikom policijske akcije u Srpskom Aradcu. Tako je d v a d e s e t a k dana posle hapenja Nikole ivanovia u Panev^j, u Spilerove ruke pao jo jedan lan sekretarijata b i r o a Pokrajinskog komiteta SKOJ-a kako je policija, zabeleila u svom izvetaju. piler je znao za n j e g o v u aktivnost, funkcije i pseudonime Crni Rada, Mirk; 0 i Pera, pa mu je kao vanom hapeniku posvetio odgovarajuu panju. Rezultat pilerove obrade b i o je da
256

je Rada Gruji, potpuno demoralisan, izdao svoje drugove i u zatvoru postao tajni agent policije.* piler se najpre potrudio da se meu hapenicima pronese glas o Grujievom junakom dranju pred policijom, a zatim, poto mu je stvorio oreol junaka, inscenirao bekstvo tog heroja iz zatvora. To je bila dobra priprema za Grujiev povratak meu drugove sa kojima se do hapenja borio protiv okupatora, stvaranje povoljnih mogunosti za izvravanje zadataka koje mu je poverio piler. Kao i Aldan, i Gruji je znao mnoge lanove i funkcionere KPJ, SKOJ-a i NOP-a, koje je ve odao pileru, ali je sada trebalo da se povee sa njima i preda ih u ruke policije. Meutim, dok je Aldan preteno delovao u junom Banatu, Grujiev teren bio je uglavnom severni Banat. Grujia su drugovi doekali dvojako: jedni su ga prihvatili nita ne sumnjajui, drugi s nepoverenjem. Zbog toga je bilo razmimoilaenja, pa i otrih diskusija. Meu onima koji nisu verovali Grujiu bili su lanovi Sreskog komiteta u Karaorevu i sekretar Milan Pribi Dokica. No, arko Turinski, sekretar Okrunog komiteta, smatrao je da je Grujievo bekstvo iz zatvora rezultat nekih njegovih nastojanja i preduzetih mera.** Turinski je 26. novembra 1942. zakazao sastanak sa Grujiem u konspirativnoj bazi u kui predsednika optine u Aradcu za koju je Gruji znao. im ga je Gruji o tome obavestio, piler je poslao policajce u zasedu u dvoritu te kue. Da ne bi otkrio svog agenta, prethodno je uhapsio predsednikove keri koje su odravale bazu (a da otac to nije znao), kako bi posle pustio glas da su one, prilikom sasluanja, otkrile bazu i da je policija, zahvaljujui njima, postavila zasedu. Turinski je
* U policijskom izvetaju se kae da je Gruji pre hapenja ispalio nekoliko metaka na policajce u nameri da pobegne, no to mu nije uspelo, te je savladan i iv uhvaen. Tom prilikom su kod njega naeni pitolj, runa bomba, beleke i meci. U zatvoru je poklekao pred pilerom, dao mu dragocene podatke o organizacijama i lanovima KPJ i SKOJ-a, o bazama i sklonitima itd. piler se time nije zadovoljio, ve je demoralisanog Grujia hteo da iskoristi kao tajnog agenta, kako bi pomou njega uspeo da dode do istaknutih ilegalaca i partizanskih rukovodilaca koji su mu stalno izmicali. piler je izjavio: Nakon to je dva ili tri meseca leao u zatvoru, pristao je da radi kao poverenik za Odsek (javne bezbednosti prim. aut.). Bilo je fingirano njegovo bekstvo iz zatvora, nakon ega mu je uspelo uspostaviti stare veze. ** arko Turinski je verovao da je bekstvu Rade Grujia doprineo policajac Krsta Kozlovaki, na ta ga je Turinski nagovarao. To je koristilo pileru jer se odlino uklapalo u njegov plan o insceniranju Grujievog bekstva, a doprinelo odravanju zablude arka Turinskog. Turinski nije naslutio pravu ulogu Rade Grujia po izlasku iz zatvora, mada mu je ovaj radio o glavi.

257

naiao sa Borom Mikinom, partizanskim komandantom i lanom Okrunog komiteta. Mikin je prvi zakoraio u dvorite, dok je Turinski ekao zaklonjen iza zida. Tri policajca su skoila na njega. Mikin je uspeo da dva puta opali iz pitolja i oba puta rani prvog n a p a d a a policajca Matiasa Kelera, ali su ga druga dva policajca, Itvan Tot i Karl Majer, usmrtila hicima iz svojih pitolja. Turinski je uspeo da se povue. Kada je posle mesec i po dana, tj. 3. januara 1943, u borbi sa policijom poginuo i arko Turinski, u Okrunom komitetu Partije ostao je samo mladi Dura orevi Sima. U tekoj situaciji za rad Partije, smatrao je neophodnim da raisti pitanje pouzdanosti Rade Grujia. Zakazao je sastanak sa njim u Bekereku 11. februara 1943. Kada su na ulici poli jedan drugome u susret, Gruji je izvukao pitolj i pucao u svog dojueranjeg prijatelja. Tog trenutka su pojurili ka njima policajci iz zasede. Ranjeni Dorevi nije vie imao nikakvih izgleda za spas. Uinio je jedino to je jo mogao: da ne bi iv pao u ruke policiji, izvrio je samoubistvo. A agenta Crnog Radu pohvalio je Juraj piler, u bolnici, gde se leio od dve rane zadobijene u pukaranju sa arkom Turinskim. Posle etiri d a n a Gruji je izveo jo jedno izdajniko delo. Imao je zakazan sastanak na Melenakom ostrvu sa drugovima iz Sreskog komiteta novobeejskog sreza i iz Melenakog partizanskog odreda. Na sastanak u tajnom skrovitu, doao je s policijom. U bazi su izreetana sva tri ilegalca.* Posle nekoliko sluajeva u kojima su stradali komunisti i skojevci, a uvek je nekako tu bio i Gruji, pojaale su se sumnje u njega i sve vie drugova je odbijalo svaki dodir s njim. Meutim, od poetka njegova agentskog rada, pa dok se nije sasvim otkrila njegova prava uloga, on je uspeo da nanese velike tete narodnooslobodilakom pokretu severnog Banata. Bio je jedan od najznaajnijih i najefikasnijih pilerovih tajnih agenata u borbi protiv ilegalnih organizacija KPJ i NOP-a. Za razliku od Aldana, ijim su se uslugama koristili i gestapovci, Grujia je sve vreme drao na vezi sam piler i kao iskusni policijski i obavetajni strunjak spretno i znalaki ga upotrebljavao i rukovodio njime. Pored toga piler ga je i bogato nagraivao, tako da je Gruji za svoje agentske podvige dobio 20.000 25.000 dinara.
* Poginuli su lanovi Sreskog komiteta Vujica Vujanov i Milan Mijatov, a teko je ranjen, pa kasnije streljan arko Bokov.

258

Kada je s vremenom postalo potpuno jasno da Gruji radi za policiju, i njegove mogunosti tajnog agenta su iscrpene. Tada je postao otvoreni, javni pilerov agent. No, i kao takav je koristio policiji. piler kae: Nakon ovih akcija Gruji je razotkriven u redovima pripadnika pokreta, pa je legalizovan i nameten u Odseku javne bezbednosti kao policijski agent. To je bilo u prolee 1943. godine. Posle toga on je sudelovao u svim terenskim istragama i akcijama koje je Odsek organizovao i vodio, kao i u onima koje su vrila nemaka slubena mesta a u kojima je uestvovao Odsek sa svojim organima. Osim toga sudelovao je i kod informativnih sasluanja uhapenih lica, pri emu je vrlo mnogo pomagao s obzirom na dobro poznavanje stvari. Poto je imao toliko grehova na dui, Gruji je iveo u neprestanom strahu od osvete ilegalaca. Nikada nije mogao znati iza kojeg ga ugla ili g r m a eka smrt. Vazda u gru, napetosti i neizvesnosti, nije vie bio kadar da izdri takav ivot. S druge strane, nailazio je na rezervisanost policijskih agenata u iji sastav je bio ukljuen, i to kako na slubi tako i van nje. Za izdajnika nigde nije bilo mesta-, dojueranji drugovi su ga osudili na smrt, oni sa kojima se odskora udruio, policajci, nisu ga prihvatili. Prezirali su ga i jedni i drugi. Odbaen od svih, iveo je vrlo povueno, stanovao u zgradi policijskih agenata, hranio se u policijskoj menzi. Zamolio je pilera da ga skloni iz Banata, i to to dalje. Ionako vie nije mogao da bude od koristi, pa mu je piler omoguio da krajem 1943. godine pobegne zaista daleko u Nemaku. Jo jedan izdajnik uplaio se za svoj ivot. Strahujui od osvete ilegalaca zbog izdajstva Brace, Bebe i Stanka Tomia, kroja Nikola Karavla obratio se za pomo J u r a j u pileru. Karavla, koji je provalio Petrova, puten je posle akcije na slobodu, poto sam ga prethodno zavrbovao da za mene radi kao agent, izjavio je piler. Kao nagradu za napred izloenu izdaju Petrova dao sam mu sumu od 5.000 dinara. Iz Paneva je vie puta dolazio k meni u Bekerek i davao mi neke podatke... Ostao je u Panevu jo svega 2 3 meseca-. Tada je doao u Bekerek kod mene i izloio mi kako mu je nemogue da vie radi u Panevu, poto se na njega sumnja da je izvrio provalu, te ga je stoga strah da tamo i dalje ostane, jer se boji da bi mogao biti likvidiran. Na ovu molbu izdejstvovao sam preko panevake policije
259

da se Karavla preseli u Beograd, gde je dobio zaposlenje u jednoj nemakoj vojnoj krojakoj radioni. Policija se pobrinula za jo jednog svog tajnog saradnika Agatu Libman. Poto ju je pronala lake ranjenu na tavanu kue u Topoli, Ulica trei red broj 15, policija je Agatu prvo zadrala u panevakom zatvoru, a zatim na pilerov zahtev prebacila u Bekerek. Tamo ju je piler potanko ispitao o Braci i Bebi, o radu i ivotu u kui u Topoli, o njenoj linoj aktivnosti i svemu to je znala o komunistikom pokretu. Agata je ne samo ispriala sve to je znala nego je i pristala da tajno sarauje s policijom. piler ju je zadrao u zatvoru, poto joj je dao zadatak da provocira ostale hapenike i o svemu to sazna obavetava policiju. U izvetaju Prefekture policije od 8. avgusta 1942. opisuje se sluaj Agate Libman i njen rad za policiju: Kao roaka Ane Bokan upoznala se sa Bracom Petrovim, sa kojim je od tada ostala stalno u vezi... Posle streljanja Steve Jovanovia Jove krila se, poto je bila traena od policije, u ilegalnom stanu Brace i Mire Petrov... Posle hapenja vrila je za policiju poverljive usluge, poto je o vanim saznanjima o drugim hapenicima s kojima je bila u zatvoru obavetavala policiju i tako doprinela uspenom voenju istrage. Zbog toga je kanjena sa svega 9 meseci boravka u logoru, posle ega je putena na slobodu, s tim da i dalje tajno sarauje s policijom.

U noi, 2. januara 1943, piler je sedeo u svojoj kancelariji nagnut nad izvetajima koje su mu agenti podneli o tek izvrenim hapenjima i poetnim rezultatima sasluavanja hapenika. Svetlost stone lampe odbijala se o oblu i glatku povrinu njegove glave, s retkim vlasima na samom temenu. Ve je bila poodmakla hladna januarska no i po kuama Velikog Bekereka svuda su bila pogaena svetla. Samo su u zgradi Komande javne bezbednosti zloslutno bletali prozori. Tiinu je naruilo kucanje na vratima i u kancelariju je uao ef policijskih agenata Josef Wilhelm. Oglasio se jo s vrata: Gospo'n efe, imamo ga! piler je znao o kome je re i pre nego to ga je ef istrage obavestio da je otkriveno sklonite komunistikog funkcionera arka Turinskog. J e d n a od hapenica, objasnio je Wilhelm, po imenu Vidosava Proti, odala je da se Turinski krije u gradu, u kui Duana i Gordane Tapaviki kraj samog Begeja.
260

Ve godinu i po d a n a piler i banatska policija tragali su za Turinskim, uporedo sa Gestapom. Saznali su za njegove funkcije u Partiji i ulogu u narodnooslobodilakom pokretu Banata. Podaci kojih su se domogli govorili su o sastancima Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu poev od m a j a 1941. godine, o obrazovanju taba partizanskih odreda, o Turinskom kao sekretaru Okrunog komiteta za severni Banat, komandantu u tabu partizanskih odreda za severni Banat, organizatoru akcija protiv okupatora i domaih vlasti, drskom ilegalcu i jednom od najradikalnijih elemenata komunistikog pokreta u Banatu. piler mu je nekoliko puta bio na tragu i postavljao zamku i zasede, ali ni jedna od tih akcija nije urodila plodom, jer je spretan ilegalac uvek uspeo da izmakne. piler je o svemu obavestio prefekta policije Franca Rajta i efa ispostave Gestapa Karla Pamera. Odmah zatim je odredio ko e uestvovati u akciji prepada na kuu i hapenja arka Turinskog. Sve su se pripreme obavljale u toku noi. Mada su januarske noi duge, policajci su krenuli u akciju ve pre est asova i poto su opkolili kuu, ekali su svitanje zore. Iz tame je odjednom iskrsnuo piler, tiho se privukao prozoru i priljubljen uza zid zalupao na prozor. Morao je jae da u d a r a u okno dok se iz kue nije zauo domainov glas. Na pitanje: Ko je?, piler je povikao: Policija! Otvaraj i izlazi iz kue. Kada su se domain i njegova ena pojavili, doekali su ih uperene cevi polipiler je zahtevao da kau koga dre skrivenog u kui, ali su oni negirali da ima bilo koga ak i kada im je pomenuto ime arka Turinskog. Na osnovu ranijih iskustava iz slinih akcija, piler je vrlo oprezno krenuo p r e m a kui, zajedno sa Rajtom, Wilhelmom i jo dvojicom policajaca, dok su ostali bili rasporeeni oko kue. Upali su najpre u dvorite, pregledali ga, pa se uputili ka ulaznim vratima kue. Uleteli su, na prepad, najpre u kuhinju, zatim u jednu sobu. Nikoga nisu zatekli. Ostala je jo samo jedna soba, spavaa, iji prozor je gledao na ulicu. piler je otvorio vrata te sobe i samo to je zakoraio, iza kreveta je iskrsnuo naoruani ovek i opalio iz pitolja. piler je osetio otar bol u desnoj ruci, jauknuo je i povukao se natrag. Wilhelm i dva agenta iskoili su kroz kuhinju u dvorite. Rajt i piler su ostali u sobi sa pogledom u dvorite, da se u dvoritu ne bi izloili mecima. Zaklonili su se iza nametaja. Od sobe u kojoj se nalazio Turinski delila su ih samo otvorena vrata.
261

U potpunoj tiini, opisivao je piler kasnije te trenutke, prolazili su minuti u kojima je svaka sekunda bila odluujua. ekalo se ko e se prvi usuditi da stupi u akciju. piler i Rajt se nisu usudili da se odmaknu od zidova pored vrata. No Turinski nije sedeo skrtenih ruku. Najpre se iz njegove sobe uo neki um, zatim tup udar. piler se zalepio za zid, oseajui neposrednu opasnost. Svaki trenutak je izgledao beskonano dug. piler je dobro zapamtio svaku pojedinost: Tiinu je najednom prekinulo paljenje rune bombe koju je upalio Turinski. Potom se ulo njeno kotrljanje po podu. Turinski je nije bacio, ve samo odgurnuo po podu, poto je bio uveren da Rajt i ja vrebamo kod samih vrata. eleo je da bomba eksplodira to blie tim vratima, a ne na suprotnom delu sobe. Njegov raun je bio taan, poto smo se doista nalazili u neposrednoj blizini vrata. Bomba se zaista dokotrljala u blizinu Rajta i pilera i oni su pogledima prikovanim za nju prestraeno oekivali eksploziju. Odjednom je bomba eksplodirala i krhotine su poletele na sve strane. piler je osetio kako mu se geler zariva u ve r a n j e n u desnu ruku. Rajta je pare bombe pogodilo u levu ruku. Obojica su divlje pojurili iz sobe, nagrnuli jedan preko drugog u kuhinju i izleteli u dvorite. Nikada dotle, kako su kasnije objanjavali Rajt i piler, ni jedan ni drugi nisu tako blisko osetili dah smrti, nikada nisu bili tako bespomoni, niti su ikada s takvim uasom gledali u oi smrti koja se kotrljala prema njima. Poueni udesom svojih efova, policajci vie nisu pokuavali da prodru u sobu u kojoj se nalazio ilegalac, ve su iz svojih zaklona otvorili vatru na prozor te sobe p r e m a ulici. Meutim, iz sobe nije prestajao otpor. Turinski se estoko branio. Pucao je iz pitolja i bacio na policajce dve rune bombe. Poto se pucnjava oduila, a otpor nije prestajao, policajcima je postalo jasno da moraju preduzeti neto drugo, efikasnije. Ubrzo se jedan od njih oprezno privukao prozoru arkove sobe i ubacio u nju kantu s benzinom, koji se razlio po podu i ubrzo planuo. Vatra i dim su brzo ispunili sobu. Kada su policajci pomislili da je sve gotovo, odjednom se iz susedne sobe uo novi pucanj iz pitolja. Iz dvorita je jedan policajac ugledao Turinskog sa pitoljem u ruci, zaklonjenog iza ormara. Policajac je skovao plan da se, dok Turinski puca kroz prozor p r e m a ulici, privue uza zid sa dvorine
262

strane i dospe do ulaza u sobu, iznenadi Turinskog i ubije ga s leda. Uspeo je da neopaen dospe do ulaza i kada je procenio da je pogodan trenutak, banuo je na vrata. Meutim, u tom asu planuo je pucanj iz sobe i policijski agent Georg Standhaft je brzo uzmakao, povodei se iza zida i drei se za gornji deo ranjene ruke. U to je stigao i ef Gestapa Karl Pamer. Bio je besan. Ceo grad je bio uznemiren pucnjavom. Turinski je, po svemu sudei, reio da se bori do kraja. Nije imao nikakvog izgleda da se spase, ali je, oevidno, odluio da policiji zada to vie muke, da svoj ivot skupo proda. Pamer je naredio energinu akciju. Pucnjava se nastavljala, bombe su pratale. Tako je to potrajalo sve do trenutka kada je Turinski najzad, posle tri asa borbe, pogoen smrtonosnim mecima, zavrio svoj ogoreni otpor. Pred kuu je stigao automobil za ranjene policajce, pa ih je lekar previo. Iako dva puta ranjen, piler nije urio u bolnicu. Nije mogao da ode, a da prethodno ne vidi mrtvog ilegalca za kojim je tako dugo tragao. Nije mogao da se odupre sadistikom instinktu da stane izn a d tela mrtvog protivnika: Kada mi je lekar previo ruku, otiao sam u odnosnu kuu da vidim poginulog Turinskog. Posle toga sam jednim fijakerom odvezen u bolnicu. U dvoritu kue Tapavikog, okruen policijskim agentima, ef Gestapa iskaljivao je svoj bes. Vikao je na Duana Tapavikog i njegovu enu, koje su mu priveli agenti. Naredio je da ih odmah ubiju, a da u zvaninom izvetaju kau da su ubijeni pri pokuaju bekstva. U izvetaju o ovoj akciji piler je napisao.U svitanje su najpre pozvani vlasnik kue i njegova ena da izau napolje. Na pitanje ima li koga u kui osim njih, odgovorili su da nema. Meutim, prilikom pretresa kue, ba k a d a sam ja ulazio u poslednju prostoriju, vlasnikovu spavau sobu, u njoj skriveni arko Turinski ispalio je na mene metak iz pitolja i ranio me u desnu ruku. Potom je bacio i runu bombu od koje smo bili ranjeni: ja, ponovo u desnu ruku, i prefekt Rajt. Ja sam se odmah povukao iz kue i u oblinjoj zgradi bio previjen. Za to vreme, u nastavku borbe, Turinski je ubijen, ranivi pre toga jo jednog policijskog agenta... Porunik Pamer je, za primer, na licu mesta dao streljati vlasnika kue i njegovu enu. U kasnije podnetom izvetaju o akcijama protiv komunista, piler je izneo da je akcija izvedena 3. januara 1943. od 6 do 9 asova, da je u njoj uestvovalo 12 polica263

jaca, da je Turinski pruio oajniki otpor, pucao iz pitolja, bacio tri rune bombe i da je savladan tek posle duge i estoke borbe. piler je znao za direktivu Partije o dranju njenih lanova pred neprijateljem. A Turinski je, borei se tri sata sam protiv 12 policajaca i ranivi trojicu, dosledno izvrio direktivu da se komunisti ne predaju. piler nije mogao da miruje ni u bolnici. Morao je da iskae svoju nadmo, sadizam i cinizam, da se iivljava i poigrava sa ljudima. U zatvoru se nalazila supr u g a arka Turinskog, Biserka, u h a p e n a 2. januara, d a n pre policijske akcije. Ranjenik je napustio bolesniku postelju i pourio u zatvor. Upao je u eliju Biserke Turinski, d a n posle izvrene akcije. Biserka je to dobro zapamtila: Sutradan, u ponedeljak 4. januara, piler je doao u moju eliju: 'Doi, Biserka, ja i ti imamo svatove'. Ja sam mislila da me vodi na batinjanje. Meutim, on me je izveo u dvorite gde sam videla le svoga druga, kao i leeve Duana i Gore Tapaviki. Iz bolnice u Bekereku Rajt i piler su prebaeni u elitni sanatorijum Dr Stankovi u Beogradu. Tu su izigravali ranjene heroje i priali uzbudljive i hvalisave prie o obraunu sa komunistikim ilegalcem, ne pominjui naravno da njih 12 itava tri sata nisu mogli da savladaju jednog oveka. U sanatorijumu ih je obiao najvii rukovodilac nemake policije SS-general August von Meyszner i odao im priznanje za iskazanu hrabrost. Usledila su dalja priznanja pileru: dobio je nemaki orden Krst za ratne zasluge, znaku za ranjavanje i novanu n a g r a d u od 10.000 dinara. Ranjeni piler se, posle izlaska iz bolnice, oporavljao kod svoje kue. Ve gotovo dva meseca revnosni policajac je odsustvovao sa posla. Jednog d a n a je pokazao eni fotografiju oveka koji ga je ranio. O n a je iznenaeno zurila u fotografiju i onda sa sigurnou rekla da je to onaj ovek koji ga je traio kod kue (na Trgu Princa Eugena broj 6). Naime, dve nedelje pre pogibije arka Turinskog, on je traio pilera kod kue, ali mu je pilerova supruga rekla da je on u kancelariji. Poto joj se uinio sumnjiv, odmah je obavestila supruga telefonom.*
* Juraj piler je posle rata dao posebnu izjavu O sluaju arka Turinskog, zvanog Arsa, u kojoj je opirno opisao: kako su i od koga saznali za skrovite arka Turinskog, koga je o tome obavestio, dogovor o akciji, pripreme i sam tok akcije, iznosei mnoge pojedinosti, reagova-

264

piler je naslutio ta bi to moglo da znai. Bio je svestan da posle tolikih hapenja, muenja i streljanja hapenika, mora da r a u n a sa osvetom, tj. sa pokuajima atentata na njega. Alarmirao je policijske agente, razaslao ih po gradu da p r o n a u sumnjivog oveka na osnovu opisa lika i odee koji je dala njegova supruga. Tada ga nisu pronali. Sada je pileru sve bilo jasno. Ba u to vreme, kako je n a k n a d n o saznao, Partija je radila na njegovoj likvidaciji, pa je zakljuio da je Turinski sam preuzeo taj zadatak. pilerova kua se nalazila neposredno uz obalu kanala Begeja, u neposrednoj blizini kue Duana Tapavikog u kojoj je tajno boravio ilegalac Arsa, samo sa druge strane obale. Turinski je vrlo lako mogao da prede most, da se stepenicama pored mosta spusti na ulicu pored kanala i zaas stigne do pilerove kue. piler je zakljuio da je Turinski, poto je toga d a n a bila nedelja, smatrao da e ga zatei kod kue i da e ga tu, kad se pojavi na kunim vratima, najlake likvidirati. Stresao se na pomisao da je ostao iv samo zahvaljujui tome, to je u nedelju bio u kancelariji, a ne kod kue. Tom prilikom je izbegao osvetu i sauvao ivot. Ali dokle?

nja, namere i postupke uesnika akcije, kao i svoje lino doivljavanje te akcije. Naknadno je dao jo jednu izjavu: Dodatak sluaju arka Turinskog, u kojoj je opisao pojedinosti o pokuaju ovog ilegalca da ga pronae kod kue i likvidira. Vidosavi Proti, koja je odala skrovite arka Turinskog, piler se revanirao pustivi je iz zatvora. Ona je posle osloboenja zemlje izvedena na sud i osuena na kaznu lienja slobode u trajanju od 14 godina. 265

ISKUSNI OBAVETAJAC
U uslovima i prilikama za vreme okupacije, vrei visoku policijsku funkciju, piler se pokazao ne samo kao tiranin nego i kao obavetajno-policijski strunjak, vet i iskusan profesionalac. Utoliko je bio opasniji kao neprijatelj i utoliko je efikasnije udarce i tee posledice takav njegov rad naneo narodnooslobodilakom pokretu u Banatu. Dok su pilera proglasili pravim policijskim strunjakom u stareinskom kadru folksdojerske policije, on je vrlo otvoreno i kritiki govorio o nestrunosti policijskog sastava na ijem se elu nalazio. Osim za retke pojedince koje je on obuio, za sve ostale dao je kasnije vrlo otru ocenu: Sve osoblje bilo je sastavljeno od folksdojera, nametenih (u policiji) nakon provale nemake vojske u Banat, koji nisu uopte imali neku strunu spremu, a niti su ikada ranije slubovali u policiji. Kako je moj zadatak bio uglavnom i prvenstveno suzbijanje komunistike delatnosti i jatakovanja, bio sam odmah naistu da u tom r a d u od tih predstojnitava gradske policije neu imati nikakove koristi, naprotiv, da nestruan rad istih na terenu moe biti samo tetan za samu stvar. Tako je dolo do toga da sam odluio da se u sprovodenju tog zadatka oslonim samo na inovnike i organe poverenog mi Odseka odnosno Kom a n d e javne bezbednosti. Govorei o oslanjanju samo na uzak krug svojih policijskih inovnika, piler je, naravno, mislio na struno, profesionalno voenje borbe protiv KPJ i NOP-a. To se pre svega ticalo stvaranja mree tajnih poverenika i njihove upotrebe, organizovanja i voenja policijskih akcija, iscrpnog sasluavanja hapenika i znalakog koritenja dobijenih podataka. U jednom izvetaju Komande javne bezbednosti isticalo se: Poznato je da se borba protiv komunista i nji266

hovog pokreta moe uspeno voditi samo onda, kada vlastima uspe da izgrade jaku i potpunu mre obavetajne slube, koja je u stanju da paralie sistem konspiracije kojim se uvek slue komunisti. Toj injenici, kae se dalje u izvetaju, ima da se pripie veliki deo uspeha u otkrivanju komunista i njihove delatnosti. Sam piler je dokazivao da je tom vidu borbe pridavao veliki znaaj, odvajajui znatan deo vremena za pronalaenje i vrbovanje pogodnih ljudi za svoje tajne agente. Kada bi se, na primer, meu hapenicima okomio na nekog vanijeg aktivistu Partije, SKOJ-a i NOP-a, provodio je sate sasluavajui ga i pokuavajui da ga pokoleba i prelomi, da ga ubedi u neostvarivost ciljeva njegove borbe, u to da su sve date rtve bile uzaludne. To politiko ubeivanje kombinovao je esto sa vestom psihikom obradom hapenika. Udeavao je da njegov odabranik uje krike zlostavljanih ili bi mu ubacivao u eliju rtvu koju su muili. Predoavao bi mu da e tvrdoglavim dranjem upropastiti svoju porodicu i proigrati svoj ivot, a takve rtve su besmislene radi pokreta koji je ionako na izdisaju. Kada bi u takvoj obradi uspeo, kao u sluaju Radoslava Grujia Crnog Rade, piler je dobijao znaajnog agenta koji mu je vrlo korisno sluio u razbijanju redova komunistikog protivnika. U stvaranju mree tajnih poverenika i njenom koritenju protiv NOP-a, piler je polazio od konkretnih uslova, vanrednih prilika i stvarnih mogunosti. On je to ovako objasnio: Za vreme mog slubovanja u Banatu, nisam u pogledu organizovanja obavetajne slube postupio po ablonu, po inae postojeim principima. U prvom redu bio sam odluio da obavetajnu slubu provodim samo na terenu suzbijanja komunistike akcije i jatakovanja, a u drugom redu da kod toga u punoj meri uzmem u obzir naroite uslove, dane za takav r a d specijalnim prilikama vladajuim u Banatu, u narodu tada vladajuom psihozom, te specifinim osobinama Banaana kao takvih. Konano bio sam svestan da sam u tom kraju posve stran, da n e m a m nikakovih poznanstava odnosno odgovarajuih poverljivih veza, te konano da n e m a m ni vremena za organizovanje jedne idealne, po optim principima organizovane obavetajne slube. Tako je dolo do toga da sam odluio, da se ne uputam u izgraivanje neke sistematske obavetajne mree, ve da, p r e m a potrebi u datim momentima i na stanovitim ugroenim sektorima, na sve mogue naine i svim raspoloivim sredstvima traim nove poverenike od267

nosno plasiram ve od ranije steene. O nekom sistematskom ubacivanju poverenika u redove pripadnika komunistikog pokreta i ekanju dok istima ne uspe da redovnim putem dou do poloaja koji bi im omoguavao neki efikasan rad, nije moglo biti ni govora, poto za to nije bilo ni vremena, a niti su stajala na raspolaganju zato odgovarajua lica. Nije preostalo drugo, nego da se svim moguim sredstvima pokuavaju za takav rad pridobiti lica koja su ve bila u pokretu, a koja su bila otkrivena i hapena. Od poetnog, skromnog r a d a na vrbovanju poverenika u Bekereku, piler je preao na razvijanje takve aktivnosti i u drugim mestima Banata. Petog f e b r u a r a 1942. policija i nemaka vojska opkolile su selo Kumane i uhapsile 24 lica. Vodei ovu istragu, kae piler, odluio sam se... da neka od tih u Kumanima uhapenih lica pokuam iskoristiti kao poverenike. Meu hapenicima bili su iva Kumri i neki obrtnik Racko. U provedenoj istrazi dokazano je da su bili jataci. Odmah sam u Kumriu i Racku uoio lica podesna za taj moj plan. Opazio sam, naime, da oni, videi da im je krivica dokazana i smatrajui istu za mnogo teu nego to je de facto bila, u neverovatnoj meri strepe od posledica. I sam Kumri mi je svojim izjavama dao naslutiti da je pripravan da pomogne vlastima ako bude puten na slobodu. Tako je i dolo do toga... Nakon davanja potrebnih uputa o nainu njihovog poverenikog rada, bili su puteni na slobodu. Racko je, meutim, brzo zakazao, dok je Kumri za najkrae vreme sakupio takve podatke, na osnovu kojih je policiji, u akciji provedenoj u Kum a n i m a u f e b r u a r u iste godine, uspelo izvriti gotovo najveu i najopseniju provalu za itavo vreme moga slubovanja u Banatu. Osim toga, u provedenoj istrazi dobijeni su podaci koji su dali osnova za provale i u drugim mestima. Ja te poslednje podatke, meutim, nisam odmah iskoristio, ve sam u nameri da b a r e m nekako ublaim posledice pomanjkanja jedne organizovane obavetajne slube... iste podatke nekoliko meseci drao u tajnosti i tek onda ih posve neoekivano iskoristio. Ta druga akcija u Kumanima trajala je 13 d a n a (od 13. do 25. f e b r u a r a 1942) i tom prilikom je zadat teak u d a r a c Kumanskom partizanskom odredu i organizacijama KPJ i SKOJ-a u ovom ustanikom mestu, koje piler naziva tradicionalnom kulom komunizma. U toj akciji bilo je ubijenih i ranjenih partizana, a uhapeno je oko 200 rodoljuba osumjienih da su saradnici NOP-a.
268

pilerov prilaz stvaranju agenturne mree bio je pragmatian. On je ocenio da u brzom i burnom toku dogaaja pod vanrednim okupacijskim prilikama nema mogunosti da sistematski izgradi kompletnu mreu tajnih poverenika na celoj teritoriji Banata. Zato sam odluio, kae piler, da obzirom na takvu situaciju, a napose obzirom na okolnost da nisam imao ni vremena a ni podesnih lica za sistematsko ubacivanje (poverenika), to pomanjkanje mree nadomestim, u granicama najveih mogunosti, naroitom taktikom i metodama r a d a u voenju samih istraga. Osim toga sam ipak nastojao, kada mi se za to ukae prilika, da pronalazim i angaujem pojedine poverenike, naroito za ona mesta i krajeve koji su se momentano ukazivali kao najaktuelniji. Dakako da su mi u vezi svega toga dobro dolazili i oni podaci koje sam s vremena na vreme, bilo na moje traenje bilo iz vlastite pobude, dobivao od predsednika i optinskih slubenika pojedinih mesta o kretanju i radu lica sumnjivih kao komunista i jataka. Taktiku i metode r a d a o kojima je re, piler je podrobno opisao, i to je kljuno objanjenje za uspehe koje je postigao, za nain kako je nalazio pojedine poverenike ili prikupljao materijal koji je kasnije sluio kao podloga za preduzimanje novih akcija odnosno provala. Kao esto primenjivani metod rada, piler najpre navodi vrbovanje pogodnih hapenika u zatvoru i njihovo putanje na slobodu da bi tajno radili za njega kao poverenici. Dakako, objanjavao je piler, takve kombinacije su se pravile samo sa onim hapenicima koji su za tu svrhu bili pogodni zbog odgovarajuih linih osobina i psihike konstitucije. To su, naime, morali biti bistri i lukavi ljudi, sposobni da se snau u svakoj situaciji, osobe koje strepe od posledica za poinjeno delo, tj. od kazne, te konano oni koji pruaju neku garanciju da nee izigrati dogovorenu kombinaciju. Kako navodi piler, gotovo sve najvee provale u Banatu izvrene su pomou poverenika dobivenih na taj nain. Meu uspehe postignute na takav nain, piler u b r a j a provale izvrene u Kumanima, Vinjievu, Panevu i drugim mestima, posebno istiui provale koje je izvrio na osnovu podataka svog poverenika Radoslava Grujia Crnog Rade. Kao jednu od karakteristika svog r a d a piler istie to da je umeo strpljivo da eka na preduzimanje akcije na osnovu podataka dobijenih prilikom sasluavanja hapenika u zatvoru. Bez obzira da li su ti bili manje ili vie vani, on nije urio da se to pre koristi njima, jer
269

je to smatrao brzopletou koja moe upropastiti uspeh akcije. Naprotiv, umeo je da eka i due vreme, po dva tri meseca, pre nego to stupi u akciju, s tim to bi u meuvremenu preduzeo niz m e r a u cilju obezbeivanja njenog uspeha. Pre svega potpuno je izolovao hapenika od koga je izvukao vano priznanje, da bi spreio da iko dozna za to. Zatim je organizovao najobazrivije prikupljanje podataka na terenu o licima prokazanim od dotinog hapenika, o njihovom kretanju i radu, striktno vodei rauna da se nita ne nasluti ni o pravom izvoru informacija, ni o policijskim n a m e r a m a s tim u vezi. Tek u najpodesnijem trenutku pristupao je policijskoj akciji sa ciljem da to vie produbi provalu organizacija KPJ, SKOJ-a i NOP-a. Na osnovu tako dobij enih podataka i sa takvom taktikom, kae piler, izvedena je veina provala u Banatu. Primenjivanje takve taktike usledilo je na osnovu poznavanja protivnika, odnosno postupaka aktivista NOP-a i njihovih m e r a predostronosti u vreme hapenja i provala. Naime, prema pilerovom uvidu i iskustvu, uvek je posle nekog hapenja u pokretu vladalo a l a r m n o stanje: sklanjanje aktivista iz sopstvenih kua, skrivanje u drugim kuama i stanovima, unitavanje i premetanje poverljivog, kompromitujueg materijala itd. Kada posle toga ne doe do novih hapenja, kod aktivista ovlada uverenje da uhapeni drugovi nisu nita priznali policiji i da im vie ne preti opasnost. Naputaju se vanredne mere opreznosti i rad se normalno nastavlja kao i pre hapenja. To je prilika koju eka piler da bi otkrio traena lica i uspostavio neprimetnu kontrolu nad njima, njihovim kretanjem i vezama, kako bi stvorio uslove i mogunosti za provalu to veih razmera. piler je bio svestan da takva taktika donosi sve ili nita. Jer, za ishod takve akcije bilo je presudno i da li e policija napraviti neku greku ili ne. Dovoljna je bila mala nesmotrenost prilikom nadzora nad aktivistima, pa da oni zapaze da ih policija prati i opet se povuku u duboku ilegalnost. Istu taktiku koritenja podataka posle izvesnog vremena primenjivao je piler i u sluajevima kada je policija pronala podatke u pisanom materijalu kod hapenika, prilikom pretresa njihovih stanova i skrovita ili kod ubijenih ili uhvaenih ilegalaca i kurira. Jasno je bilo da je ishod policijskih akcija zavisio ne samo od toga da li e policija napraviti koju greku nego i od toga u kojoj meri se pripadnici partizanskih odreda i ilegalnih organizacija KPJ,
270

SKOJ-a i NOP-a pridravaju principa konspirativnosti i ilegalnog rada. Uspean metod za otkrivanje podataka bilo je i prislukivanje hapenika. piler je udeavao da se, na primer, dva hapenika koja su ga interesovala ostave na kratko vreme sami u kancelariji za sasluavanje, kako bi se mogao prislukivati njihov razgovor. Ili su dva hapenika smetena u istu eliju, tehniki prilagoenu za prislukivanje. pilerovo pravilo je bilo da se ni ti podaci ne koriste odmah, kao i da zatvorenici nikada ne smeju znati da su bili prislukivani, bez obzira da li su posle toga upueni u logor ili puteni na slobodu. Podaci su se koristili kada je ocenjeno da je doao pravi as za akciju, pri emu se i prilikom hapenja i u toku istrage strogo pazilo da se niim ne oda pravi izvor podataka. Znajui da je neophodan preduslov za uspeh poverenika da njihova saradnja s policijom ostane u potpunoj tajnosti, piler je uvek vodio rauna o konspirativnom nainu odravanja veze, tj. o tome kada se, kako i gde sastaje s njima. Obino su mu, po utvrenom rasporedu ili u posebno dogovoreno vreme, poverenici dolazili jednom skrovitom ulicom, po mraku, na poseban ulaz u dvorite zgrade policijskih agenata Mihaila Vetroa i Josefa Wilhelma, pilerovih poverljivih i bliskih saradnika koji su se starali da se odri tajnost ovih kontakata. Poverenici su podnosili pileru usmene izvetaje, osim etvorice, meu kojima je bio i Crni Rada, koji su donosili ve napisane podatke. piler je raspolagao posebnim, poverljivim fondom za novano nagraivanje svojih poverenika. Vee novane nagrade isplaivao je poverenicima u sluajevima kada je, na osnovu njihovih obavetenja i uz njihovu pomo, uspeo da postigne znaajne rezultate. Poto je i komunistiki protivnik imao iskustva u ilegalnom radu i borbi s policijom, ishodi primene pilerovih metoda r a d a bili su uvek neizvesni. Oni su obino donosili rezultate kada ilegalne organizacije nisu preduzimale mere zatite od prodora policije u njihove redove. No, vrlo esto su te organizacije pokazale prim e r n u budnost i opreznost, pa su uspevale da prozru lukave igre i zamke policije, da otkriju njene tajne agente i likvidiraju ih. Bio je to odgovor komunista izdajnicima i agentima policije. Dogaaji su pokazali da ne nastoji samo piler da prodre u redove protivnika, ve i NOP u redove policije. I kao to je piler postizao uspehe zahvaljujui nedovoljnoj budnosti i propustima pojedinih linosti i organiza271

cija KPJ, SKOJ-a i NOP-a, tako je i komunistiki protivnik umeo da se koristi slabostima policije da bi blagovremeno doao do podataka o n a m e r a m a i planovima vlasti. Na taj nain su borci i aktivisti NOP-a u mnogim sluajevima uspeli da izbegnu hapenje, zarobljavanje ili unitenje. piler je u toku pojedinih istraga, a pogotovo od svojih tajnih agenata Petra Aldana i Radoslava Grujia, stekao bar priblinu predstavu o razm e r a m a takve aktivnosti NOP-a. Partija je u mnogim mestima Banata imala izvanredne izvore obavetavanja, pa i medu folksdojerima, u policiji, Nemakoj momadi, a p a r a t u vlasti, poljskoj strai. O tome su govorili policijski i agentski izvetaji: Policijski inovnik, folksdojer Jakob Gis je po svoj prilici lan Komunistike partije. Gis je prilikom ranije izvedenih akcija ve dobro radio za Partiju, te je blagovremeno obavetavao svoje veze o predstojeim akcijama policije. Ljudi za vezu su, sa svoje strane, upozorili osobe o kojima se radilo, da se priprema njihovo hapenje... Jo jdan folksdojer je tajni lan Partije, koji verovatno ima pristupa f o r m u l a r i m a za legitimacije... U Panevu ima 10 15 folksdojera koji simpatiu Komunistiku partiju i koje ona upotrebljava za razne slube. piler je dobijao obavetenja koja mu sigurno nisu godila: kako Dravna straa u mnogim sluajevima obavetava partizane i ilegalce kada se pribliavaju jedinice ili patrole nemake vojske i policije, k a d a treba izvriti racije ili kada se pripremaju akcije; kako pojedinci i jedinice poljske strae snabdevaju bande orujem i municijom, dobavljaju im razne legitimacije i dozvole, upozoravaju na n a m e r e policije; kako devet policajaca radi za komuniste. Reitu, zaokruenu ocenu situacije dao je Gestapo: Sasluavanjima se dokazalo da u Banatu Komunistika partija Jugoslavije odrava veze sa folksdojerima i policijskim inovnicima i agentima, kao i sa predsednicima optina i sreskim naelnicima.

piler je fanatino mrzeo komunizam. Dve decenije njegova slubovanja u policiji to je, zapravo, uporna, neprekidna i ogorena dvadesetogodinja borba protiv komunista i naprednih snaga. Ta borba je dostigla kulminaciju u uslovima bezakonja i faistikog terora za vreme okupacije, kada su neobuzdane bujice pilerove okrutnosti, besa i bezobzirnosti izazvale najtee posledice irom Banata.
272

Pri donoenju odluke da se posvetim spreavanju i onemoguavanju komunistikog pokreta, kae piler, igrao je ulogu moj raniji nacionalni odgoj i moje antikomunistiko nastrojenje... Radio sam gotovo iskljuivo na ispunjavanju toga zadatka, tako da me sve druge pojave nisu gotovo uopte interesovale. Moe se rei da sam vrenje gotovo svih drugih poslova u poverenim mi nadletvima prepustio na reavanje podreenim mi inovnicima. Nisam posveivao nikakovu panju irenju alarmantnih vesti, sluanju stranih radio-stanica, davanju demonstrativnih izjava, raznim denuncijacijama, politikim izgredima i uopte dogaajima i pojavama koje bi inae u takovim vanrednim prilikama... morale jednog policajca da interesuju. pilerovi izvetaji, naredbe i proglasi kipe od mrnje. Borci za osloboenje zemlje od okupatora, partizani, za njega su obine bande okorelih zlikovaca, seoskih propalica i tipova. Za komuniste, skojevce, pripadnike narodnooslobodilakog pokreta, nije nalazio dovoljno pogrdnih rei. Nazivao ih je podmuklim i pokvarenim zloincima, crvenom kugom, destruktivnim elementima, velikom nesreom i zlom za narod, a njihovu akciju ruilakom i paklenom. Na isti nain je izlivao bes protiv stanovnitva koje je pomagalo oslobodilaki pokret protiv okupatora. Imao je jedan recept za narod: zastraujuim primerima drastino pokazati n a r o d u ta eka svakoga ko se ogrei o postojei poredak. Vie nije bilo manjih krivica, za svaku od njih je poinioca ekala uvek jedna kazna streljanje. piler u svom proglasu, upuenom nepokornim Srbima, obznanjuje-. ko prua partizanima ili komunistima sklonite, ko zataji mesto njihovog boravka, ko im daje ivotne namirnice, ko ih obavetava, ko po njihovom nalogu vri akte sabotae, ko ih na bilo koji nain pomae bie i sam smatran pobunjenikom i kao takav streljan. Nita nije moglo ublaiti njegovu okrutnost. Nije imao ni toliko obzira da porodicama streljanih dozvoli da se okupe kraj njihovih grobova, ve je njihov pla i jadikovke oznaavao kao demonstraciju protiv vlasti i hapsio ih. Reavao je sudbine zatvorenika potezom pera. Na spiskovima bi pored imena uhapenih oznaio samo jedno slovo koje je reavalo pitanje ivota i smrti. Njegovi inovnici izvrioci tano su znali ta koje slovo znai. Slovo J, kako im je ef objasnio znai: justificirati, dakle streljati, a slovo K upuivanje u koncentracioni logor. Ove znakove stavljao sam ja, kae piler,
273

radi toga da bih u jednom aktu imao evidenciju o predlozima kazni koji su za ta lica bili stavljani. U potrazi za komunistima, partizanima i pripadnicima NOP-a, krstario je irom Banata, stizao svuda, uestvovao u svakoj vanijoj akciji: Celo vreme sam lino izlazio na teren u svim sluajevima u kojima je Komanda javne bezbednosti bila organizovala i provodila akcije u kojem mestu Banata, te rukovodio tim akcijama, odnosno radom poverenih mi policijskih agenata... judelovao sam lino u svim akcijama za ienje i pregledavanje terena koje su kroz to vreme bile organizovane. U policijskim izvetajima o tim akcijama stalno se ponavljalo: ko je izradio nalog za akciju dr Juraj piler; ko je rukovodio akcijom dr Juraj piler. Uvek isto, u svakoj akciji ienja terena i blokadi naselja, u bilo kom kraju Banata. Selo Kumane bilo je poprite divljanja J u r a j a pilera i njegovih policajaca itavih 13 dana (od 13. do 25. f e b r u a r a 1942), kada je ubijeno i ranjeno 9 partizana, a uhapeno oko 200 jataka. piler se i tom prilikom uverio da istaknuti komunisti radije ginu nego to se predaju ivi u ruke policije. Tako su postupili arko Milankov, Maksa Kovaev i in. Nikola Knei. U junu 1943. piler je izvrio dvodnevnu blokadu sela Vojvode Stepe, Aleksandrova, Karaoreva i Klarije i uhapsio 44 itelja ovih sela. etiri d a n a trajala je blokada sela Vinjieva (23. do 26. januara 1944), kojom prilikom je uhapeno 166 lica. Toliko je trajala i blokada Karaoreva i Aleksandrova, od 14. do 17. m a r t a 1944, kada je 87 lica uhapeno, a neka od njih i ubijena. Redale su se jedna za drugom takve i sline policijske akcije po raznim mestima Banata, ubijani su rodoljubi, odvoeni u zatvore i koncentracione logore. Sistem odmazdi je sve vreme funkcionisao ve uhodanim stazama, a piler je nastojao da se, u saradnji sa Gestapom i Kreiskommandaturom, tako ukljui u taj mehanizam da njegov udeo bude to vei. On je uvek imao na raspolaganju rtve za bilo koju odmazdu. Kao i nosioci okupacione vlasti, tako je i piler dosledno sprovodio politiku gvozdene pesnice, bio pobornik javnih streljanja i veanja, potpunog istrebljenja aktivista narodnooslobodilakog pokreta. Streljanja i veanja u Bekereku, Panevu, Kumanima i mnogim drugim mestima, a preko plakata objavljena irom Banata, trebalo je da poslue kao zastraujui primer za uterivanje straha u kosti elom stanovnitvu. To je trebalo postii i hapenjem talaca, pre svega lanova porodica odbeglih komunista i drugih aktivista
274

NOP-a. Nisu vie bili u pitanju krivci, poinioci dela, nego neduni lanovi njihovih porodica. No piler je hteo da sve satre u korenu. Od njega je potekla inicijativa da se pohapse porodice komunista i da se nad njima vre odmazde. pilerov predlog prihvatio je Gestapo, a 5. juna 1943. odobrio nemaki komandujui general u okupiranoj Srbiji Paul Bader. Odmah se irom Banata pristupilo hapenjima mnogobrojnih porodica, medu kojima su bila i deca. U mnogim mestima Banata pohapena su u leto 1944. sumnjiva lica i sprovedena u koncentracioni logor, opisuje piler hapenje talaca. Ja sam sastavio spiskove takovih lica iz sela Rumane i Melence, te lino sa agentima Komande javne bezbednosti proveo njihova hapenja, te je broj uhapenih samo u ta dva sela iznosio oko 100 lica... Hapenjima takovih lica u selima Dragutinovu i Beodri, a koju akciju je lino vodio SS-kapetan Hans Schrder, sudelovao sam ja lino sa agentima Komande javne bezbednosti.* pilerova desna ruka u svim policijskim akcijama i celokupnoj borbi protiv NOP-a bila je Udarna grupa (Stostrupp), sastavljena od policijskih agenata Komande javne bezbednosti. Ovu grupu sam ja vaspitavao i obuavao, kae piler, kao dugogodinji strunjak, policajac. Poduavanje se sastojalo u tome to sam kroz akcije na terenu ispravljao njihove greke i upuivao ih kako treba tano da izvode pojedine radnje. Tako sam ih uio: kako se vri hapenje i pretres lica, kako se opkoljavaju kue, kako se prodire u kuu, sve naine pronalaska sklonita... Agenti iz ove grupe vodili su, po mome nareenju, informativna sasluanja, a i neka zlostavljanja. U Udarnoj grupi najvie se isticao i bio moj najbolji saradnik podnadzornik policijskih agenata Jozef Vilhelm, koga sam ja teoretski poduavao o organizaciji Komunistike partije, tako da je uglavnom on vrio informativna sasluanja. pilerova zahuktala policijska maina radila je punom parom, ne obazirui se na razvoj ratne situacije. A ona se 1943. i 1944. sve vie pogoravala za sile Osovine. U septembru 1943. iz ratnog stroja je ispala faistika
* O svim policijskim akcijama razne vrste (grupna i pojedinana hapenja, opkoljavanje kua i sklonita u kojima su se nalazili ilegalci, postavljanje zaseda ilegalcima i partizanima, blokade naselja uz masovna hapenja, oruani napadi na partizane i akcije ienja terena, provale ilegalnih organizacija, hapenje talaca i porodica aktivista NOP-a itd.) postoje podrobni podaci u policijskim izvetajima, pilerovim zapisnicima, optunici i presudi i drugim izvornim materijalima. Ovde su, ilustracije radi, navedene satno neke od tih mnogobrojnih policijskih akcija.

275

Italija, a Nemaka je na frontu trpela poraze i neprestano se povlaila. U okupiranim zemljama, koje je Hitler zajedno sa Nemakom nazivao evropskom tvravom, sve je vie jaao otpor, a u Jugoslaviji se ve od 1941. vodila oruana oslobodilaka borba koja je 1943. dobila novi zamah. Banat je sve vreme bio poprite estoke borbe oslobodilakih snaga sa okupatorskom i kvislinkom silom. Teki su bili uslovi za tu borbu. Banat je bio gusto zaposednut okupatorskim i kvislinkim vojnim i policijskim jedinicama, sa vrsto izgraenim upravnim i policijskim aparatom fanatinih folksdojera, ravan i bez uma, izukrtan saobraajnicama, sve vreme pod posebnim statusom, omeen i izolovan. U takvoj situaciji je nastao, razvijao se i borio narodnooslobodilaki pokret, pronalazei oblike otpora okupatoru i f o r m e oslobodilake borbe kakve su odgovarale takvim prilikama i uslovima. Neravnopravna borba za slobodu donela je mnoge rtve. Ilegalne organizacije KPJ, SKOJ-a i NOP-a pretrpele su teke udarce. Policija je ve u jesen 1942. ocenila da je komunistikom pokretu zadat u d a r a c takve jaine da svako oivljavanje tog pokreta izgleda iskljueno. Meutim, dalji razvoj dogaaja reito je demantovao ovakvu ocenu policije. Namesto otkrivenih i razorenih ilegalnih organizacija nicale su nove, razbijene partizanske odrede zamenjivali su novoobrazovani, delo poginulih i streljanih komunista nastavljali su njihovi drugovi. Kao to je i policija u svojim izvetajima isticala, presudna je bila podrka naroda borbi za osloboenje, narod je bio nepresuni izvor snage oslobodilakog pokreta. A on je ostao nepokoran, uprkos masovnom teroru. U organizovanju i sprovoenju terora u Banatu pileru pripada posebno mesto. Njegov sadizam, bezobzirnost, fanatini antikomunizam i erupcije besa potpuno su se uklopili u recepte vladavine najradikalnijih nacistikih krugova okupatora (SS-a, Gestapa) i njihovih folksdojerskih sledbenika. U tome treba traiti glavne uzroke i objanjenje zato je u okupiranom Banatu dolo do takve eksplozije zla, nasilja i razaranja, zato je na tom tlu dolo do tragedije tako zastraujuih razmera. pilerov lini udeo u tome utoliko je vei to je bio u pitanju visoko uen, struan i iskusan policajac, koji je svoje nesumnjive profesionalne sposobnosti stavio u slubu najgoreg zla. Policajac koji je naneo toliko u d a r a c a i rtava narodnooslobodilakom pokretu, teko je mogao shvatiti
276

otkuda tom pokretu snage da opet vaskrsava, da se obnavljaju njegove elije, da raste. Pri postojeim uslovima i odnosu snaga, borba komunista za slobodu bila je u n a j m a n j u ruku potpuno neizvesna, a ipak su se ljudi opredeljivali za taj put bez obzira na rtve. Pokret je izbegao unitenje, odoleo u najteim trenucima. S jeseni 1943. nova plima narodnooslobodilake borbe zahvata Banat. Obnavljaju se partijska i skojevska rukovodstva i organizacije, povezuju se meusobno, obrazuju se narodnooslobodilaki odbori i antifaistike organizacije, jaa partizanska akcija. Razbija se neprijateljski obru oko Banata i ostvaruje se povezivanje sa narodnooslobodilakim pokretom susednih krajeva. piler nastavlja po starom: proganja, hapsi, zlostavlja, ubija, upuuje u logor. On zadaje udarce, silom i vetinom nanosi ozbiljne tete NOP-u. Ali ne moe da bude zadovoljan jer trpi i neuspehe, ini promaaje, vie puta ga nadmudri protivnik. Sedmog juna 1943. organizuje veliku akciju na Junobanatski odred, angauje velike policijske i vojne snage, a sve ostaje bez rezultata. Neke blokade preduzima bez dovoljno podataka, pa izostaju eljeni uspesi. Najee mu se nisu ostvarivala oekivanja da e mu istaknuti komunisti pasti ivi u ruke, jer su radije ili u smrt, nego da postanu plen policije. Za mnogim komunistima je vodio bezuspenu potragu, ne mogavi da ih pronae do kraja okupacije. Uprkos svim policijskim i vojnim m e r a m a i nepogodnostima terena, banatski partizani ipak nisu bili uniteni. Nije uspela ni blokada Banata, tj. izolovanje NOP-a na ovoj teritoriji i spreavanje njegovih veza sa pokretom u Sremu i drugim krajevima. Posle tolikih akcija i terora, banatski policijski strateg se i dalje suoavao sa istim neprijateljem koga nije uspeo da savlada i koji je, tavie, jaao. Narodnooslobodilaki pokret je krajem 1943. i 1944. godine sve ee uzvraao udarce. Policijski dounici, izdajnici, koji su prouzrokovali gubitke u redovima Partije i NOP-a, nisu ostali nekanjeni. U jednom izvetaju piler navodi: U Ruskom Selu i Karaorevu napadnuti su i ubijeni po jedan srpski seljak koji su bili pomogli policiji... Od poetka ove (1944) godine ubijeno je od bandita nekoliko lica koja su bili poznati kao protivnici komunizma i koja su u svakoj prilici to i naglaavala, potpomagala vlast u odravanju reda i mira i dostavljala im vesti o delatnosti bandita. Pri izvrenja ubistava, banditi su na licu mesta ostavljali cedulje pisane rukom u kojima su saoptavali da su dotina lica zbog izdaje i po277

m a g a n j a okupatora osuena na smrt i da e svakoga, ko ma na koji nain bude p o m a g a o vlasti, dostii ista sudbina. Mora se priznati, da je banditima uspelo u velikoj meri da ovakvim ubistvima stvore optu zastraenost kod stanovnitva, koja pojava uveliko koi uspean obavetajni rad. piler dalje navodi ubistva policijskih potkazivaa u Vojvodi Stepi, Srpskom Elimiru, Melencima, Beodri, Dragutinovu. 0 kanjavanju izroda i policijskih dounika vrlo jasno i konkretno se govorilo u proglasu Okrunog komiteta KPJ koji se u maju 1944. rasturao na podruju Bekereka.Na osnovu tereenja metana i drugih koji su ga poznavali i koje je ucvileo, na osnovu njegovih priznanja i nadjenih dokumenata Narodni sud je doneo presudu da se Bibin Ignja iz Melenaca, policijski agent, kao narodni izrod osuuje na smrt. Smrtna kazna je odmah izvrena... Sluaj narodnog izroda Bibin Ignje iz Melenaca, Batrge Miloa Malog iz Kumana, Gruji Stojana iz Kikinde i drugih neka poslui svima kao primer i opomena kako e proi oni koji slue krvnicima naeg naroda. Oni koji jo nisu okrvavili ruke izdajom prema svom n a r o d u mogu spasiti svoje glave ako smesta prestanu sa doaptavanjem. Za sluenje krvnicima naih naroda, policiji i pileru, postaje se narodni izrod i plaa se glavom. Obeanje o pacifikaciji i izolovanju Banata ostalo je neispunjeno. U maju 1944. piler je izvetavao: Granica Banat Srem je neverovatno slabo uvana. Pri istragama je utvreno da banditi, kad god im se prohte, nesmetano prelaze iz Srema u Banat i obratno, i da im uspeva da cele transporte od 20 do 40 lica na taj nain, bez ikakvih prepreka prebacuju u Srem... Iz Banata, preko Dunava, prebacuju vrbovane mladie i devojke radi svrstavanja u redove Titovih bandita... 1 te, 1944. godine, piler nastavlja borbu nesmanjenom estinom. Gestapo ga zbog toga jo jednom, 18. aprila, predlae za nemako odlikovanje-. Krst za ratne zasluge I klase sa maevima. Istiui pilerove zasluge, Gestapo tvrdi da se za postignute rezultate u Banatu uglavnom treba da zahvali sposobnostima i neumornom r a d u J u r a j a pilera, njegovoj trogodinjoj bezrezervnoj spremnosti za akciju protiv komunista. U obrazloenju predloga se kae-. Dr piler se sa izvanrednom marljivou i strunim znanjem posvetio obavetajnom istraivanju i egzekutivnom iskljuivanju komunistikog pokreta. Pri
278

tome postignuti uspesi i brojnost hapenja doseu rezultat vredan panje u srpskom prostoru. Ove je rezultate dr piler postigao ne samo neumornim detaljnim r a d o m i primernom revnou, ve naroito bezobzirnim linim ueem u akcijama, pri kojima je i ranjen. Dr piler se primernim shvatanjem slube i poveanom aktivnou suprotstavio aktivnoj delatnosti komunistikih krugova, koja se u poslednje vreme pojaala, pri emu je bilo nedelja u kojima je skoro svake noi sprovodio uspene akcije. Te konstatacije Gestapa nisu bile nikakvo preterivanje. piler je zaista danonono radio i u potpunosti se posvetio policijskom pozivu. Verovatno mu u tom pogledu n e m a ravnog, meu njegovim kolegama, policijskim funkcionerima u Banatu i Srbiji. Dragomir Jovanovi je, na primer, isto tako bio obrazovani i iskusni policajac koji je napravio uspenu karijeru i postao ef Srpske dravne bezbednosti u rangu ministra Nedieve vlade. Meutim, on je bio poznat kao ovek koji je grabio sve to je pruao ivot, nalazio vremena za kockanje, ene, pijanenje, materijalne malverzacije. Franc Rajt, prefekt policije Banata, neposredni pretpostavljeni pileru, veliki deo vremena troio je jurei za enama, pa se o njemu naveliko prialo kao o seksualnom manijaku. Pored toga, mnogo truda je ulagao da prigrabi tuda imanja i zloupotrebom svog poloaja izvue to vee materijalne koristi. Zbog svega toga bio je i smenjen sa poloaja 30. avgusta 1943. Nasuprot ovoj dvojici, piler je svoju linost poistoveivao sa svojim pozivom. Ono to se nazivalo linim ivotom, sveo je na minimum. On je i lina zadovoljstva traio i nalazio u r a d u i uspesima u policijskoj slubi, identifikovao se sa njom i postao fanatini profesionalac. Za takvog pilera nije ni bilo drugog puta: morao je da igra do kraja u kolu u koje se uhvatio. To je znailo: do kraja okupacije ostati u slubi okupacionih vlasti, saraivati sa Gestapom, obezbeivati opstanak kvislinkog folksdojerskog upravnog aparata. U isto vreme, to je znailo beskompromisno, ogoreno voenje borbe protiv KPJ, NOP-a i partizana, kao i sprovoenje masovnog terora nad stanovnitvom do poslednjeg d a n a okupacije. Izgledi za konaan ishod rata, meutim, bili su sve jasniji, slom Hitlerove Nemake, njenih saveznika i kvislinkih garnitura u okupiranim zemljama sve izvesniji. Zbog toga je i lojalni piler, zabrinut za svoju sudbinu, morao da trai neki izlaz. Kako spasiti glavu od onih protiv kojih se, ne birajui sredstva, celog ivota borio? '
279

Kao i njegove kolege u Srbiji, Milan Aimovi, Dragomir Jovanovi i drugi, i piler je potraio izlaz u osloncu na etniki pokret Drae Mihailovia. Pri tome je imao u vidu povezanost toga pokreta sa kraljevskom vladom u Londonu, antikomunizam kao zajedniki interes, mogunost pobede Mihailovia i povratka monarhije u Jugoslaviji uz pomo zapadnih saveznika. Ako se, dakle, odri kontinuitet monarhije u ijoj slubi je ve bio, piler se pouzdao da e se na osnovu ranije steenih zasluga nai pogodno mesto i za njega. Sve se, meutim, odigralo drukije nego to je piler oekivao. Stvarni razvoj dogaaja pokazao je da su njegovi planovi i kombinacije bili potpuno neosnovani. Ve se bliio neizbeni slom. Videlo se to jasno i iz proglasa Glavnog taba Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Vojvodine od 31. avgusta 1941. godine: Crvena armija prelazi Karpate i blii se naim granicama. Rumunija je kapitulirala i prela na stranu Saveznika. Pariz je slobodan. Za koji dan engleske i amerike armije e biti na granicama Hitlerove Nemake. Rat se prenosi na samu Nemaku, gde e Hitler biti uniten u svom sopstvenom brlogu... Naa junaka Narodnooslobodilaka vojska i partizanski odredi, pod slavnim rukovodstvom Marala Jugoslavije d r u g a Tita, smelo prelazi u optu ofanzivu za konano osloboenje cele nae otadbine... U ovom sudbonosnom asu... pozivamo sve potene Srbe, Hrvate, Slovake i ostale slavenske narode, sve prave antifaiste da se dignu na oruje, da idu u partizane, da stupaju u redove naih slavnih vojvoanskih brigada... S pukom u ruci, u osloboenoj Vojvodini, doekujemo nau brau, koja n a m ve pruaju svoju toplu ruku. Dolazili su sudbonosni dani koji su bili presudni i za pilera. Nije vie bila u pitanju samo njegova karijera, uspon ili pad, niti pak samo korenita promena situacije i njegova poloaja. Trebalo je pronai nain da, posle svega to je uinio u Banatu, sauva goli ivot. Kako je u tim trenucima izgledalo daleko ono vreme k a d a se, na elu monog policijskog aparata, oslanjao na okupacionu silu i bio uveren u nepobedivost nemakog oruja i trajnost faistike vladavine.

280

BEGUNAC I EMIGRANT
Septembarski dani 1944. najavili su neumitan kraj okupatorske i kvislinke vladavine u Banatu. Glavna briga nosilaca te vladavine bila je bekstvo. Trebalo je spasavati glavu pred jedinicama NOV i POJ i Crvene armije. piler je ve bio spreman: Kada sam video da e doi do sloma, tj. u septembru 1944, zamolio sam svog ogora u Beogradu, Boka Pavlovia, dravnog sekretara u Predsednitvu vlade, da mi nabavi paso i on mi je nakon kratkog vremena poslao Fremdenpass izdat od nemakog predstavnitva koje je u Beogradu izdavalo putne isprave za inostranstvo. Uprkos tome to je bio svestan neminovnog razvoja dogaaja i znao da su u pitanju poslednji trzaji pred konani slom okupatorsko-folksdojerske vlasti u Banatu, piler nije prekidao policijska dejstva. Grozniavo je radio do poslednjeg dana. ak ni toga dana, 2. oktobra 1944, kada se poslednji put pojavio u logoru u Bekereku, nije izdao nareenje o rasputanju logora. Pobegao je, ostavivi veliki broj rodoljuba zakljuanih iza logorskih i zatvorskih reetaka. Bio je to poslednji in pakosti, mrnje i neprijateljstva k o m a n d a n t a javne bezbednosti okupiranog Banata. Toga dana, 2. oktobra, poeo je novi period ivota J u r a j a pilera: dotadanji monik postaje begunac i emigrant. Iz Bekereka se piler, preko Maarske, prebacio u Be i u Mauerbachu ostao do kraja godine. Preao je zatim, 19. decembra 1944, u okupiranu ehoslovaku, u Budejovice, i tamo se zadrao do aprila 1945, kada se, pre kapitulacije Hitlerove Nemake, prebacio u Bavarsku. Tu je doekao kraj rata. Mnogobrojni ratni zloinci, Nemci i kvislinzi koji su iz raznih zemalja pobegli u Nemaku, pokuavali su da zature trag kako bi izbegli odgovornost za uinjena ne281

dela. Meu njima je bio piler. Kraj u kome je iveo pripao je amerikoj okupacionoj zoni. Da li moe raunati na neobavetenost Amerikanaca, pitao se, nadajui se da ga nee otkriti. A ako saznaju ko je bio i ta je radio, da li e se otkupiti davanjem opsenih obavetenja o KPJ? Da li e to biti dovoljne usluge da ga zauzvrat Amerikanci ne izrue komunistima u Jugoslaviji? U septembru 1945. pozvan je na prvo sasluanje u Alteting u Bavarskoj, na kome je amerikoj slubi C.I.C. dao podatke o svom r a d u i slubovanju u policiji, s posebnim osvrtom na period okupacije. Narednog meseca je u h a p e n i upuen u logor u Garmischpartenkirchenu, a odatle prebaen u Dachau. U januaru 1946. slubenik C.I.C. saoptio mu je kakve ga optube terete. No, dok su Jugosloveni tragali za pilerom i traili od nemakih vojnih vlasti njegovo izruenje, piler je za C.I.C. pisao opsene izjave o celokupnom svom radu u policiji, o saznanjima koja je tokom rata stekao, o linostima i prilikama u Jugoslaviji. To se oduilo i zavrilo izradom posebnog elaborata o komunizmu u Jugoslaviji, o organizaciji, ciljevima, vodeim linostima, taktici i metodama r a d a KPJ. Bio je to obiman r a d Juraja pilera u kome je iskusni policajac pretoio svoje znanje steeno tokom dvadesetogodinjeg rada. Smatrao je to svojim doprinosom optoj borbi protiv komunizma, traei u tome spas i nove saveznike. Interniran u logoru, dok je poput mnogih drugih krivaca sa strahom oekivao ta e se dogoditi, piler je po ko zna koji put razmiljao o svom ivotnom putu koji ga je doveo u tu situaciju. Bio bi to sigurno iz osnova drugaiji ivot da je ostao u Visokoj tehnikoj koli i da je postao brodogradilini inenjer. U mladosti su ga privlaili: sokolsko drutvo, planinarski klub, pevako drutvo Lisinski, kao student je bio lan kluba Strossmayer, zatim neko vreme lan Samostalne demokratske stranke. Ali vie od svega bio je opsednut policijskom slubom, oduevljavao se policijskim pozivom, to je imalo sudbonosne posledice na njegov dalji rad i ivot. itave dve decenije izgledalo je da mu je to opredeljenje donelo ono to je eleo: dinamian posao, uspenu karijeru, vlast i za vreme okupacije nesluenu mo. Uvek u slubi vladaj ueg poretka pre i za vreme rata, sa priznanjima za lojalnost i revnost, sa sijaset pohvala, n a g r a d a i odlikovanja.* etiri puta je bio ranjen:
* piler je vie puta pohvaljivan i nagraivan pre rata i za vreme okupacije. Dobio je i vie odlikovanja: pre rata Orden Svetog Save (1934. 282

pre r a t a u sukobu sa ustakim teroristima, u aprilu 1941. u Novom Sadu od maarskih vojnika i 3. januara 1943. u Bekereku, k a d a ga je dva puta ranio arko Turinski, sekretar Okrunog komiteta KPJ za severni Banat. Sa profesionalnog, policijskog gledita, mogao je biti zadovoljan razvojem koji mu je na kraju doneo titulu k o m a n d a n t a javne bezbednosti i in pukovnika. No ta je sve to vredelo kada je krajnji ishod bio negativan. Jer, posle svega, nalazio se interniran u logoru, u potpunoj neizvesnosti, krajnje zabrinut za svoju sudbinu. Suoen sa sobom, pravei bilans preenog puta u svetlu minulih dogaaja, teko je bilo doneti bilo koji drugi zakljuak osim da je uvek bio na pogrenoj strani onoj koja gubi, koju je drutveni razvitak osudio na poraz. itavih 17 godina bio je u slubi monarhofaistikog poretka koji je na kraju doiveo slom. Istina, u to kritino doba 1941. godine blagovremeno je napravio zaokret povezavi se sa folksdojerima, to mu je omoguilo da preivi slom kraljevine i obezbedi za sebe nove, visoke funkcije za vreme okupacije. Pokazalo se, meutim, da i vladavina tih novih gospodara, Nemaca i folksdojera u iju je slubu stupio i iji je poredak u Banatu branio, nije dugog veka. Kola Hitlerove Nemake srljala su u provaliju. Zato je pred kraj okupacije opet morao da brine za svoju sudbinu. Oekivalo se iskrcavanje Engleza na Jadranu, objedinjavale se snage etnika, ljotievaca i svih ostalih grupacija koje su elele vaskrsavanje stare Jugoslavije. Tu je i piler potraio izlaz i spas. Ostvarujui saradnju sa tim snagama, pozivao se na injenicu da je pre rata bio u dravnoj slubi Kraljevine Jugoslavije, a slubovanje u Banatu bilo je u sklopu reima u okupiranoj Srbiji. Kao to se u aprilu 1941. progasio folksdojerom i priklonio Nemcima, tako je 1944. gradio most prema pobornicima stare vlasti. Meutim, Hitlerova Nemaka, folksdojeri, etnici, ljotievci i ostali saradnici okupatora doiveli su potpuni slom. Sa njima i piler. Prvi je slom (1941. godine) preiveo, drugi mu nije nita dobro obeavao. Sem, moda, varljive nade na poslednju ansu: antikomunizam Amerikanaca. Kada je u logoru popunjavao upitnik za internirane,
godine), a za vreme slubovanja u Banatu nemake ordene: Krst za ratne zasluge (bez maeva), Krst za ratne zasluge 2. klase sa maevima i Krst za ratne zasluge sa maevima 1. klase. Bio je i nosilac znake za ranjavanje koju je dobio posle ranjavanja u januaru 1943. od metka arka Turinskog. Tada je, za istu akciju, dobio i novanu nagradu od 10.000 dinara. 283

J u r a j piler (vie nije bio Georg Spiller) dao je na kraju odgovore i na sledea pitanja: Da li je folksdojer? Ne. Da li eli da se vrati u svoju zemlju? Ne! Da li eli da ostane u Nemakoj? Da. U Bavarskoj. U Jugoslaviji je, u meuvremenu, Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa proglasila dr J u r a j a pilera ratnim zloincem i zahtevala da za poinjene zloine odgovara pred jugoslovenskim narodima. piler je okrivljen za sledee zloine: ubistva, sistematski teror, interniranje g r a a n a pod neh u m a n i m uslovima, muenje graanskih lica, razaranje i oteenje verskih, dobrotvornih i prosvetnih zgrada i spomenika, n a m e r n o ruenje, paljenje i pustoenje nepokretne i pokretne imovine i pljake*. Dravna komisija je utvrdila da je piler planirao i organizovao tzv. akcije ienja terena, a mnogima od njih i lino rukovodio i tada fiziki zlostavljao i muio nevine ljude, ene i nejaku decu. Organizovao je tzv. u d a r n u grupu od odabranih policijskih agenata, koja je pod njegovim neposrednim rukovodstvom uestvovala u svim vanijim policijskim akcijama, sasluavanju, u hapenju, odvoenju hapenika u zatvore i u koncentracione logore, u muenju, ubijanju, streljanju i veanju zatvorenika i taoca. piler je, kae se dalje, vrio masovna hapenja ne samo onih koji su bili sumnjivi nego i lanova njihovih porodica i drugih nedunih lica. pilerov saradnik, policijski agent Krsta Kozlovaki, naveo je primer jedne takve akcije u selu Vojvoda Stepe: Tamo smo hapsili redom, jer nismo imali nikakvih konkretnih podataka. Tek smo tamo, na licu mesta, delili narod na razne grupe, tukli smo omladinu, jer je piler raunao da e na taj nain izazvati provalu. Ali uspesi su bili vrlo slabi. Jedna od velikih policijskih akcija na terenu, kojom je
* Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa organizovala je veoma opsenu akciju prikupljanja podataka i dokaza o mnogobrojnim pilerovim zloinima izvrenim u okupiranom Banatu 1941 1944. godine. Na osnovu utvrene odgovornosti Juraja pilera, najpre ga je za ratnog zloinca proglasila Pokrajinska komisija za Vojvodinu (odluka F broj 1314 od 1. aprila 1946), a zatim i Dravna komisija (odluka F broj 10.749 od 10. maja 1947). Mnotvo podataka, dokumenata i drugih dokaza o zloinakoj ulozi Juraja pilera nalazi se i u elaboratima Dravne komisije za ratne zloine: Sistematski teror, Masovna ubistva, Koncentracioni i radni logori, Deportiranje za inostranstvo, Zloini protiv imovine, Razaranja i oteenja verskih, prosvetnih i historijskih zgrada i spomenika.

284

neposredno rukovodio piler, sprovedena je u selu Vinjievu od 23. do 26. j a n u a r a 1944. godine. Tada je uhapeno 166 lica, koja su u zgradi optine piler i njegovi policajci tako teko zlostavljali da su posle odlaska policajaca i odvoenja rtava seljani iz tih prostorija izbacili nekoliko lavora usirene krvi. Mnogobrojni pilerovi zatvorenici koji su ostali ivi dali su pred Komisijom potresne izjave o m u k a m a kroz koje su proli. Dugogodinji policajac je struno razradio i primenjivao takve sisteme fizike torture, koje ljudska mata teko moe zamisliti. Upotrebljavao je oko 60 metoda muenja, poev od uobiajenih, primitivnih naina kao to su amaranje, udaranje, batinanje, do vrlo rafiniranih metoda fizike i psihike torture kakve je mogao smisliti, nareivati i sam primenjivati samo fanatini zloinac i sadista. Za vreme sasluavanja policajci su iznenada zadavali hapenicima uvebani u d a r a c pesnicom u vilicu, stavljali im igle pod nokte, upali im nokte, sekli im kou na prstima, lomili im prste, primoravali ih da jedu so a zatim ih muili eu. Davili su ih sipajui im vodu u usta, pekli im pojedine delove tela cigaretom, prinosili usijano elezo oima, hapenicama stavljali pendrek u polni organ, mukarcima veali tegove o monice. Jedan od pilerovih specijaliteta bilo je vrue pendetiranje. Zatvoreniku bi naredio da skine obuu i legne na klupu, a policajcima da ga veu za nju i namau mu tabane uljem. Zatim su ga primicali uarenoj pei sve dok mu se tabani nisu priljubili uz usijano gvoe i poeli da se pre, uz zapomaganje zatvorenika i nesnosan smrad izgorelog mesa. Takvo pendetiranje iskusili su, izmeu ostalih, elezniki inovnik Rajko Rakoevi i advokatski pripravnik Milivoje Kalezi iz Zrenjanina. Omiljeni nain sadistikog iivljavanja Juraja pilera bilo je muenje zatvorenika strujom ili kako su to njegovi policajci nazivali elektriziranje. Aparat se nalazio u prostoriji za muenje zatvorenika u Prefekturi policije za Banat u Bekereku, ali su ga i nosili sobom na teren kada su odlazili na akcije hapenja i ienja terena. Obino su to inili piler ili njegov revnosni saradnik Vilhelm Jozef. To je bio jedan od najteih naina muenja, jer je elektriziranje izazivalo teke poremeaje u organizmu rtve. piler je uivao i u psihikom slamanju hapenika. inio je to na razne naine, pretnjama, ucenama, dovoenjem zatvorenika da gleda muenje drugih, da slua krike zlostavljanih, vrlo ivim opisivanjem muka koje
285

ekaju rtvu, slikanjem tamnim bojama promaenog ivota zatvorenika pogotovu ako mu stave na muke ili unite porodicu. Lekar Kamenko Aleksi je svedoio da je piler davao tvrdokornim hapenicima injekcije modiskop, m a d a su one zbog otrovnosti davno bile izbaene iz lekarske prakse. One su primenjivane kod rabijatnih umobolnika, a piler ih je upotrebljavao kod hapenika zato to prouzrokuju slabljenje sopstvene volje i potinjavanje tuoj. Hteo je i na taj nain da izvue podatke od hapenika, da ih lomi, da ih natera da priznaju ne samo ono to su inili nego i ono to nisu, kako bi im bile odrezane to tee kazne. Ceo Banat je sa zgraanjem i gnuanjem priao o uasima koje su u zatvorima i logorima doivljavali hapenici. To zversko, brutalno iivljavanje imalo je takve razmere i strahotne oblike, da su tome prigovarali ak i pojedini okupatorski policajci. U odluci Dravne komisije za ratne zloine govori se o pilerovoj ulozi u stvaranju koncentracionog logora u Bekereku, o njegovom ueu u odreivanju sudbine logoraa u saradnji sa Gestapom, o zalaganju da se bolesnici u logorima ne lee nego da se ubijaju. Nareivao je, kae se dalje, da se za odmazdu vre streljanja, a leevi streljanih rtava veaju po selima i gradovima radi zastraivanja naroda. Sa svojim agentima i folksdojerima prireivao je lov i hajke na ljude... Uestvovao je u donoenju odluka koje hapenike treba oterati na prisilan r a d u Nemaku... Nareivao je ili tolerisao pljaku, paljenje i unitavanje imovine privatnih lica, drutava i ustanova, ruenje, oteenje i skrnavljenje pravoslavnih crkava, jevrejskih sinagoga, kao i pljakanje crkvenih predmeta i uklanjanje odnosno unitavanje historijskih i kulturnih spomenika... Plakatima i govorima pozivao je srpsko stanovnitvo u Banatu na pokornost okupatoru... Vrio je hapenje lanova porodica odbeglih graana, koji su zastraeni terorom i zloinima okupatora beali od svojih kua, pa su lanovi njihovih porodica obino streljani. U Nemakoj je u isto vreme radila Jugoslovenska delegacija za ratne zloine kod USFET-a kojom je rukovodio potpukovnik Andrija Pejovi. Ona je od 1945. godine tragala za ratnim zloincima koji su krajem rata pobegli iz zemlje i prikrivali se u amerikoj okupacionoj zoni, pre svega u logorima ratnih zarobljenika. Na osnovu odluka i dokaznog materijala Dravne komisije za ratne zloine, delegacija je traila od amerikih okupacionih vlasti izruenje ratnih zloinaca koje je otkrila. Meu njima je bio i Juraj piler Duka.
286

Istina, pisao je kasnije Pejovi, trebalo n a m je mnogo vremena i traganja da ustanovimo njegovo boravite i preduzmemo odgovarajue korake za traenje njegovog izruenja. Delegacija je raspolagala podacima po kojima je piler bio odgovoran za smrt oko est hiljada ljudi, to je predoeno amerikim okupacionim vlastima i na osnovu toga pokrenula pitanje radi izvoenja pred sud u Jugoslaviji. Ameriki islednici su u januaru 1946. sasluali pilera i saoptili mu za kakve ga zloine terete Jugosloveni. Pejovi je zapisao: Kada su mu amerike vlasti saoptile zbog ega to ine, protestovao je tvrdei da je broj od est hiljada preteran i nategnut da je polovina od toga broja najvie to bi mu se moglo eventualno staviti na teret. Delegacija je 7. m a r t a 1946. podnela zvanian, dokumentovani zahtev za izruenje pilera i u toku godine vie puta intervenisala i protestovala zbog odugovlaenja postupka, ali sve je to ostalo bez rezultata. Amerike nadlene vlasti su tek 9. januara 1947. dozvolile da Jugosloveni u logoru Dachau izvre prvo informativno sasluanje, a 25. avgusta iste godine i drugo, dopunsko sasluanje. Uprkos tome to je sluaj bio jasan i to je u meuvremenu piler registrovan kao ratni zloinac i na listi Komisije Ujedinjenih nacija u Londonu, postupak se otegao sve do kraja godine. Tako su od podnoenja zahteva do izruenja pilera Jugoslaviji protekle pune dve godine*. Od 2. decembra 1947. nalazim se u istranom zatvoru, zabeleio je piler. Dolo je vreme da Juraj piler polae raune pred svojim narodom za sva nedela koja je poinio. U toku svoje dugogodinje policijske karijere sve vreme je bio u slubi neprijatelja naroda: monarhofaistikog reima stare Jugoslavije (1924 1941) i okupatorsko-kvislinkog poretka u Banatu (1941 1944). Menjao je gospodara kome je sluio, ali ne i pravac svog delovanja, jer se vazda borio protiv interesa svoga naroda, protiv njegovih prava, napretka i slobode. Sve to vreme na njegovoj strani je bila sila, kojom se bezobzirno sluio,

* pilera su prvi put u logoru Dachau (9. januara 1947) sasluali kapetan Slavoljub orevi i porunik Eri Vajs. Sauvani su zapisnici oba pilerova sasluanja u logoru Dachau, kao i prepiska Jugoslovenske delegacije sa amerikim okupacionim vlastima o Juraju pileru. Na osnovu zahteva jugoslovenske Dravne komisije za ratne zloine, piler je registrovan kao ratni zloinac na listi Komisije Ujedinjenih nacija za ratne zloine u Londonu broj 55 redni broj 875. 287

naroito za vreme okupacije kada je poinio najtee zloine. Ta sila je na kraju kapitulirala nije vie bilo ni monarhofaistike vlasti ni Hitlerovog novog poretka i piler je izgubio svoj oslonac. Nekada neprikosnoveni gospodar ivota i smrti desetak hiljada ljudi, silnik, strah i trepet Banata, postao je zatoenik istog onog zatvora u kome je vie od tri godine neobuzdano ario i palio.

piler je uao u islednikovu kancelariju unezveren, strahujui od osvete, od vraanja duga za sve ono to je on inio sa uhapenim pripadnicima NOP-a. Islednik mu je pokazao na svom stolu gomilu materijala i objasnio da su to dokazi o njegovim nedelima koje je prikupila Dravna komisija za utvrivanje ratnih zloina okupatora i njihovih pomagaa. Upozorio ga je da e biti suoen sa preivelim hapenicima koje je muio u zatvorima. Istrani postupak e biti korektan naglasio je islednik pa se oekuje da ni vi neete oteavati istragu. _ pileru kao da to nije bilo dovoljno, hteo je da bude siguran, traio je odreenu potvrdu: Molim vas, recite da me neete... Zastao je, a islednik je zavrio reenicu: tui, zlostavljati... Kao to ste vi postupali sa vaim hapenicima. Kao policajac i islednik, piler je dobro zapamtio strane prizore muenja zatvorenika, nepodnoljivih bolova i patnji koje su trpeli. Muitelj je bolje nego iko drugi znao kakve su to strahote i pri pomisli da bi i on morao proi kroz takve muke spopali su ga grevi i oblio ga ledeni znoj. Odgovoriu na sva pitanja... ta mi drugo preostaje? Moja bitka je ionako izgubljena. Pogled mu je bio prikovan za islednikov sto, tj. za materijale Dravne komisije za ratne zloine. Islednik je pogodio ta ga mui, pa mu je predoio da se tu nalaze naredbe, izvetaji i drugi dokumenti iz zaplenjene arhive, kao i izjave velikog broja svedoka. Na osnovu svega toga Komisija za ratne zloine vas je ovako okvalif iko vala rekao je islednik i proitao: piler je najtei i najvei ratni zloinac Banata. Najokrutniji i najsvirepiji policajac koga je Banat zapamtio.
288

 Najvei krvolok, sadista, muitelj i inkvizitor slobodoljubivog banatskog stanovnitva. piler je izjavio da je sve vreme bio u slubi legitimnih vlasti, da je branio dravu i vladajui poredak i da je postupao po vaeim zakonima. Kao dravni inovnik, policajac, suzbijao je aktivnost svih onih koji su nastojali da rue postojei mir i red, a to su pre svega bili komunisti. U stvari, bila je to linija odbrane koju je zastupao pred jugoslovenskim islednicima na sasluanju u logoru Dachau, kada je izjavio: Sve to sam za vreme rata radio, radio sam kao dugogodinji jugoslovenski policijski slubenik i to u smislu postojeih zakonskih propisa i nareenja dobijenih od mojih pretpostavljenih stareina. to se tie Banata, pilerova linija odbrane sastojala se u nastojanju da proganjanje komunista za vreme okupacije prikae neophodnim radi spasavanja naroda: Odmah po mome dolasku u Banat uo sam i ustanovio da jedino pripadnici komunistikog pokreta izvravaju dela koja je okupator oznaavao kao sabotae i napade, te su mu davala povod za vrenje odmazdi. Osim toga stekao sam uverenje da bi nastavljanje i pojaavanje takvih akcija moglo dovesti u pitanje mir i red u Banatu i dati osnova za masovne represalije od strane okupatora, te sam odluio da se u punoj meri posvetim spreavanju i onemoguavanju takvih dela, kao i pokreta koji ih provodi. I islednik i piler su ve prilikom toga prvog susreta bili naisto: istraga e potrajati. Ne toliko zbog shvatljive razlike izmeu linije odbrane koju je izloio piler nasuprot kvalifikacijama njegovih dela koje je izrekla Dravna komisija za ratne zloine, koliko zbog obima istrage jer su bili u pitanju izuzetno teki i mnogobrojni zloini. Imao je piler zaista, tada i kasnije, da odgovori na mnoga pitanja islednika Ozne, javnog tuioca, predsednika suda. Dugo je vremena trebalo da iskae sve ono to je radio u Banatu od 1941. do 1944. godine. Suoavao se sa dokumentima o hapenjima, akcijama, ubistvima, sa n a r e d b a m a i proglasima o odmazdama, streljanjima i veanjima koji su nosili njegov potpis; sa iskazima svojih saradnika, uhapenih i sasluanih pre njega i sa njim; sa izjavama mnogobrojnih svedoka njegovih zloina; neposredno sa preivelim zlostavljanim hapenicima koji su mu rekli istinu u lice i pokazali tragove muenja; sa majkama ubijenih hapenika koje su
289

iznosile potresne istorije stradanja svoje izgubljene dece. Previe je bilo optubi, dokaza i svedoka, isuvie krivinih dela, nebrojeno rtava i ucviljenih porodica. Sve se to odjednom sabralo kao konaan, tragian bilans dela i ivota jednog izdajnika i ratnog zloinca. Pokuavao je piler da d odgovore na pitanja, da objasni, da opravda ono to se opravdati nije moglo. Reagovanje unesreenih, opte ogorenje prisutnih u sudnici, njihovo zgraanje i revolt, pritiskali su ga kao mora iako je bio ogrezao u zloinu. Bliio se kraju jedan promaeni ivot, stavljen u slubu zla, obeleen katastrofalnim posledicama. Bio sam, priznajem, beskompromisan, strog, a katkad i grub, pokuavao je da objasni piler. Taj moj rad pratile su pojave koje nisu rezultirale iz moje volje, a niti odgovarale mojem gledanju na stvari, bile su to pojave koje donose sobom rat i okupacija kao takvi, a spreavanje kojih je bilo van mojih moi. Kao svugde, tako je i u Banatu Moloh rata nesumnjivo traio svoje rtve... U svom rezonovanju drao sam da je glavno da se n a d glavama naeg n a r o d a u Banatu ne spusti ona oluja koja je inae besnela u svim drugim krajevima nae zemlje i traila strahovite rtve. Ali injenice su govorile drugo. Islednik, tuilac, sudija postavljali su konkretna pitanja i traili su od pilera tane odgovore, a ne tirade. Da li su lica za koje je postojao predlog za streljanje odnosno smrtnu kaznu izvoena ma pred koji sud? Nisu izvoena, a niti im je sueno od ma kojeg suda. Zato ste hapsili i decu? I najmanje dete je sposobno da bude kurir. Posle ovog pilerovog objanjenja, tuile je izneo podatke iz optunog materijala kako je stari policajac na podao nain pokuavao da iskua decu i sazna od njih ono to ga je interesovalo. Izneo je i sluaj etrnaestogodinjeg uenika Stevana Lakovia koji je tragino zavrio u zatvoru. piler je izjavio da ga je Josef Wilhem obavestio da je ovaj omladinac umro prilikom muenja, pa je on, piler, naredio da se podnese izvetaj da je ubijen prilikom pokuaja bekstva. Da bi se izvetaj temeljio na injenicama, agenti su ispalili hice u Lakovievo telo. Kada se govorilo o blokadi sela Vinjieva, 23 26. januara 1944, i o hapenju preko 160 ljudi, piler je izjavio: Od njih je streljano oko 50, meu kojima i uitelj Sveto Drobac i njegova ena. Uhapena je bila i devet290

naestogodinja M a r a Jaki, koja je ostala iva. Ona je kao svedok opisala kako ju je piler terao da prizna da je lan SKOJ-a, a k a d a to nije htela, onda je pristupio muenju strujom, s tim to joj je jednu icu prikopao za nogu a drugu stavio u usta. Dr piler je okretao ruicu aparata, kae Jakieva, te me je struja tresla. Vritala sam i ponekad gubila dah i tek tada su prekidali struju... Muenje je trajalo do 11 asova nou. Poto je i sam bio islednik, piler se za vreme istrage i sudskog procesa drao posebne taktike. Nastojao je da ostavi utisak oveka koji je spreman da odgovori na sva pitanja i prui sva potrebna objanjenja. Pri tome je, naravno, procenjivao ime istraga raspolae i priznavao ono za ta su postojali vrsti dokazi. Policajac poznat po vanrednoj memoriji, nije se seao mnogih svojih dela koja su ga teretila, dok ga dokazi nisu pritisnuli i osveili mu pamenje. Kada bi mu proitali njegov izvetaj ili naredbu, bio je prinuen da se okani negiranja ili izbegavanja priznanja i da kae da je tano on to pie u dokumentu. Manevarski prostor mu je bio veoma suen, jer je sauvano mnotvo dokumenata iz arhive Prefekture policije za Banat, jer je bio sakupljen veliki broj izjava njegovih rtava koje su ga teretile. Oseajui koliko ga tereti lino uee u muenju hapenika, piler je pokuao da se opravda izjavom da je to inio u manjem broju sluajeva. Meutim, odmah su ga demantovali svedoci njegove rtve. Svedoci Spaso kondri, Veselin Grozdanovi i Slobodan Buti ispriali su kako su mueni strujom i kako je lino piler okretao ruicu a p a r a t a za elektriziranje. Govorili su i drugi svedoci, opisujui kako su mueni. U novembru 1942. piler je izvrio mnogobrojna hapenja u Gaju, Deliblatu, Dubovcu. Surovo je postupao sa majkama, ispitujui ih gde su im sinovi, pretei im kako e ih ubiti. Hapsio je i sasvim mlade, odveo kao taoce ljude i ene starije od 60 godina. Pozvan da se izjasni o tome, piler je rekao: Iz Deliblata ostalo mi je u pameti da smo tad uhapsili decu nekog Petrovia. Isto tako se seam da smo jednom inovniku umske uprave uhapsili decu i da je isti radi toga izvrio samoubistvo. ta je bilo sa ovom decom posle? Njih smo sproveli u Bekerek i vodili nad njima istragu i seam se da su deca Petrovia ostala do kraja u logoru, dok za decu onog inovnika umske uprave ne z n a m ta je bilo. piler se i u ovom sluaju nije seao i nije znao. A decu tog inovnika umske uprave, odnosno uma291

ra Stanka Beljina, Ruicu i Kamenka, sam je kasnije odredio za streljanje u grupi od 50 rodoljuba u Beloj Crkvi. Ni starice nisu bile poteene zlostavljanja. Jedna od rtava pilerove bezobzirnosti bila je ezdeset petogodinja Draginja Stefanovi iz Neuzine, koju ni godine nisu spasile od sadistikog batinjanja. Za pilera nije bila vana ni njena starost, ni da li je bila kriva, jer o n a je bila majka Strahinje Stefanovia, sekretara Okrunog komiteta KPJ za juni Banat. Za vreme suenja piler je izjavio da se osea krivim i priznao je mnoga svoja nedela, ali je pokuavao da umanji svoju odgovornost u predlaganju i donoenju odluka o streljanju i upuivanju u logore. Javni tuilac ga je upitao da li je, s obzirom na visoku funkciju koju je vrio, mogao da ublai te predloge i odluke. Jesam oglasio je odgovor. A zato niste to uinili? Ratna psihoza odgovorio je piler. piler je priznao da je lino, kao organizator i uesnik, sproveo 120 policijskih akcija ienja terena i uhapsio oko 2000 do 2500 ljudi. Priao je o velikoj akciji u selu Kumanovima u f e b r u a r u 1942, koja je trajala 10 dana, o hapenju oko 200 ljudi, streljanju 60 hapenika i upuivanju ostalih u logore smrti, zatim o takvim akcijama u Idvoru, Margetici, Samou, Ferdinu i drugim selima. Govorio je o hapenjima talaca, njihovom streljanju i upuivanju u logore u Zrenjaninu i u Nemakoj, gde su mnogi izgubili ivot. Opisao je kako su ubijeni Braca i Beba Petrov u Panevu, zatim akciju u selu Pavliu kod Vrca kada je ubijen arko Zrenjanin, kao i druge akcije irom Banata. Mada je izbegavao tane odgovore, bio je na kraju prinuen da prizna da je u logore odvedeno preko 10.000, a deportirano preko 9000 lica, da je lino uestvovao u muenjima zatvorenika. Pozvan da iznese sve to smatra svojom odbranom, piler je pokuao da objasni i opravda svoj rad ratnim prilikama i nastojanjima da odri red i mir, da bi na kraju rekao: Pri zavretku ove izjave priznajem da je moj rad u Banatu imao izvesne rtve u stanovitom pravcu, to kao ovek svakako alim, jer to nije bila niti moja elja, niti moj cilj. eleo sam samo da kao inovnik, kao policajac, sa svoje strane uinim sve to je u mojoj nadlenosti i moi da se u Banatu odri potpuni mir i red. Iz razloga, koje sam naveo na poetku ove moje izajve, bio sam uveren da je to u interesu ovdanjeg naeg naroda, a da su taj moj rad pratile neke pojave, uvetovane
292

vanrednim ratnim prilikama, okupacijom, nadalje u Banatu vladaj uim naroitim prilikama, kao i openito vladajuom ratnom psihozom, to nije moja krivica. Svestan sam toga da je moj sadanji poloaj vrlo, vrlo teak, no unato tome sa potpunim mirom polazim u susret budunosti, spreman da, polagajui raune o svojim delima, za ista snosim i p u n u odgovornost. Na kraju, svodei valjda u k u p a n bilans svoga r a d a i ivota posle svega to je izilo na videlo, piler je izjavio: Ja sam bio, gospodine tuioe, u velikoj zabludi. Mislio sam da emo ovim masovnim terorom slomiti sav taj otpor, svu tu borbu. Mi smo imali dosta u s p e h a u hapenjima i otkrivanjima, ali mi je sada sasvim jasno da smo postizali samo delimine i privremene rezultate, a da u krajnjoj liniji uspeha nismo imali. U svojoj zavrnoj rei javni tuilac Branko inar istakao je da je piler kao policajac pre rata bio u slubi nenarodnog reima, a za vreme rata u slubi okupatora. Kao komandant javne bezbednosti Banata poinio je mnogo nedela i zverstava n a d narodom koji se borio za slobodu. piler je sam priznao da su hapenici mueni na 30 raznih naina. Meutim, u toku sasluanja svedoka utvreno je da je tih metoda bilo oko 60. On je dao predloge za 1100 streljanja i 6000 hapenja i sprovoenja u logore. Optueni piler je produio svoje zloine ak i onda kada je nemaka r a t n a maina trpela poraze, jer je smatrao, kako to sam priznaje, da e uz pomo Drae Mihailovia i inostrane reakcije ostati na poloaju na kome se nalazio. Suenje grupi ratnih zloinaca za ratne zloine poinjene u okupiranom Banatu sa dr Jurajem pilerom na elu trajalo je od 24. novembra do 2. decembra 1948. godine. Vrhovni sud Autonomne Pokrajine Vojvodine izrekao je, 2. decembra, presudu kojom je dr J u r a j piler osuen na smrt*.

* Grupu optuenih ratnih zloinaca sainjavali su-. Juraj piler, komandant javne bezbednosti Banata; Karl Heim, zamenik komandanta Deutsche Mannschafta ; Novak Duri, predsednik optine u selu Rumane; Aleksandar Mariev koji je dostavio spisak imena saradnika po kome je piler vrio hapenja u selu Neuzini; Vidosava Proti koja je odala pileru arka Turinskog; Despot Radivojev koji je saradivao sa pilerom i izdao Serva Mihalja, sekretara Okrunog komiteta KPJ za severni Banat. Proces je odran u Zrenjaninu pred Krivinim veem Vrhovnog suda Autonomne Pokrajine Vojvodine (predsednik Petar Varga i pomonici Stanko Kompi i Antal Stari), a javni tuilac je bio Branko inar. Na dan 2. decembra 1948. osueni su: Juraj piler na kaznu smrti veanjem, trajni gubitak politikih i graanskih prava i 293

Suenje je odrano u g r a d u koji je, umesto starog naziva Petrovgrad pre rata, odnosno Veliki Bekerek za vreme okupacije, dobio ime Zrenjanin. Bilo je u tome simbolike koja je odslikavala ishod borbe dva nepomirljiva protivnika: komunista i narodnih boraca za slobodu s jedne i policije u slubi okupatora i faizma. Jednu je stranu oliavao arko Zrenjanin, koji je istina pao kao rtva pilerove policije, ali je njegova borba pobedila i glavni grad osloboenog Banata dobio je njegovo ime. Protivniku stranu je predstavljao piler koji je, uprkos moi koju je imao, na kraju izgubio bitku i doekao da mu narod sudi u slobodnom Zrenjaninu.

konfiskaciju imovine: Karl Heim na kaznu smrti streljanjem; ostali na vremenske kazne, i to: Novak Duri na 15, Aleksandar Mariev na 20, Vidosava Proti na 14 i Despot Radivojev na 17 godina. 294

KAZALO IMENA*
Milan AIMOVI, ratni zloinac, policijski slubenik. Ministar unutranjih poslova u vladi Milana Stojadinovia do kraja 1938. Predsednik kvislinke Komesarske uprave Srbije 1941. i Nediev ministar unutranjih poslova. Jedan je od delegata Drae Mihailovia za vezu sa Nemcima i ostalim kvislinzima. Poginuo 1945. u etnikom rasulu na Zelengori. Petar ALDAN, student, lan KPJ. Godine 1941. u zatvoru u Panevu, postao agent Gestapa, a zatim puten na slobodu da tajno radi protiv KPJ i NOP-a u Banatu. Nanio znatne tete NOP-u. Ubijen 1944. godine u Novom Pazaru. Paul BADER, nemaki general. Nasledio generala Franza Bhmea i u novembru 1941. imenovan za glavnog komandujueg generala i zapovednika Srbije do septembra 1943. Izradio plan operacija u Srbiji protiv ustanika 1941. Od oktobra 1943. komandant 21. armijskog korpusa u Albaniji. Radoslav GRUJI, Crni Rada, lan KPJ, uhapen i u zatvoru u leto 1942. poeo raditi za policiju. Izdao vei broj drugova i skrovita partizana i ilegalaca. Krajem 1943. piler ga sklonio u Nemaku. Karl HAJM, ratni zloinac, za vreme okupacije zamenik komandanta folksdojerske oruane formacije Deutsche Mannschaft. Osuen 1948. na smrt. Hans HELM, SS-potpukovnik i ratni zloinac. Za vreme okupacije ef egzekutivne slube Gestapa u Beogradu i policijski atae pri nemakom poslanstvu u NDH u Zagrebu. Inicijator i organizator masovnih pogubljenja u Zrenjaninu, Panevu, Beogradu i drugim gradovima. U decembru 1946. osuen na smrt. Sep JANKO, ratni zloinac, od 1939. godine na elu Kulturbunda. Hitler ga postavio za vou nemake narodnosne grupe (Volksgruppenfhrer) u Jugoslaviji. Odgovoran za masovna hapenja, deportacije i ubistva na podruju Banata. Pred kraj rata pobegao u inostranstvo. * Kvalifikacija ratnog zloinca dana je prema podacima koji su bili dostupni, mada je mogua greka.
295

Dragomir Dragi JOVANOVI, ratni zloinac, predratni saradnik nemake obavetajne slube i jedan od najodanijih poverenika Gestapa. Po kapitulaciji Jugoslavije 1941. godine izvanredni komesar Uprave grada Beograda, a kasnije upravnik g r a d a Beograda i ef bezbednosti u kvislinkom aparatu Srbije. Odgovoran za masovna hapenja, deportacije i streljanja. Uoi osloboenja Beograda pobegao u Austriju, ali je izruen jugoslovenskim vlastima i 1946. osuen na smrt. Stevan JOVANOVlC, sekretar Okrunog komiteta KPJ za juni Banat, poginuo u borbi s policijom 25. decembra 1941. u Panevu. Nikola KARAVLA, saradnik okupatora u Panevu; odao policiji skrovite Okrunog komiteta KPJ za juni Banat u martu 1942. Posle toga radio kao tajni agent Juraja pilera. Osuen posle osloboenja na vremensku kaznu.

Bekereku, lan pilerove Udarne grupe za borbu protiv KPJ i NOP-a, uesnik mnogih policijskih akcija u Banatu.
Alois KRAL, za vreme okupacije ef politikog odseka Predstojnitva gradske policije u Panevu. Petog marta 1942. ubio ga u Panevu ilegalac Mita ivkov-Lala.

Krsta KOZLOVAKI, podinspektor policijskih agenata u

stojnik gradske policije u Panevu.

Oskar KREVE, domai Nemac, za vreme okupacije predOskar LANGER, komandant sreskog odreda Banatske

dravne strae i predstojnik gradske policije u Vrcu.

Josef LAP, za vreme okupacije na elu kvislinke uprave Banata, najpre kao naelnik podbanskog nadletva (1941), a zatim kao okruni naelnik. Stevan LEUDAR, policijski inovnik u Novom Sadu, u aprilu 1941. streljali ga maarski okupacioni vojnici.

za NOP. U zatvoru sve priznala i putena na slobodu da radi kao tajni agent za pilera. Suena posle osloboenja. Udarne grupe za borbu protiv NOP-a u Banatu.

Agata LIBMAN, folksdojerka, radnica iz Paneva, radila

Peter LUTZ, policijski agent u Zrenjaninu, lan pilerove

cije. Od poetka 1942. godine komandant policije u okupiranoj Srbiji. Odgovoran za masovan teror, deportacije i pogubljenja. Uhvaen posle rata i osuen na smrt. Pogubljen 1947. godine

August von MEYSZNER, ratni zloinac, general SS-a i poli-

neraltabni pukovnik vojske Kraljevine Jugoslavije. Posle kapitulacije jugoslovenske vojske 1941. organizovao etnike formacije, stavivi im se na elo. Nije uspio pokuaj rukovodstva NOP u jesen 1941. da ga pridobije za saradnju u borbi protiv okupatora. Stupio u pregovore s Nemcima za zajedniku borbu protiv NOP, odrao svaki vid saradnje s okupatorom na toj liniji, dobivi podrku svih kraljevskih vlada u emigraciji 1941 1944. kao i nekih saveznikih vodeih krugova. Provodio
296

Dragoljub-Draa MIHAILOVI, ratni zloinac. Pre rata ge-

velikosrpsku politiku, bio za unitenje nacionalnih manjina, za podreen poloaj ostalih naroda Jugoslavije. Od poetka 1942. godine do sredine 1944. bio ministar u svim vladama u emigraciji i dobio in armijskog generala. Odgovoran za mnogobrojne zloine koje su njegovi etnici izvrili nad stanovnitvom samostalno i u slubi okupatora. Njegove preostale snage razbijene su 1944. pa se Mihailovi s najbliim saradnicima odmetnuo u planine. Uhvaen 1946. i osuen na smrt. Karl PAMER, SS-porunik, ef ispostave Gestapa u Novom Sadu (1941) i Zrenjaninu (Bekereku); zajedno sa Juraj em pilerom bio organizator borbe protiv KPJ i NOP-a i terora nad stanovnitvom u Banatu. Boko PAVLOVI, ratni zloinac; pre rata zapovednik policijske dravne strae u Zagrebu, za vreme okupacije pomonik komandanta Srpske dravne strae i dravni podsekretar u Nedievoj kvislinkoj vladi. Jedan od glavnih organizatora teroristikog policijskog aparata u okupiranoj Srbiji. Odgovoran za masovna hapenja, deportacije i streljanja. Uhapen posle rata i 1946. osuen na smrt. Ernst PELIKAN, domai Nijemac, bivi aktivni andarmerijski oficir Austro-Ugarske. Za vreme okupacije bio najpre ef Odseka javne bezbednosti u Banatu (1941. do februara 1942) a zatim komandant Dravne strae u inu pukovnika. Borislav PETROV, sekretar Okrunog KPJ za juni Banat, poginuo u borbi sa nemakom vojskom i folksdojerskom policijom u Panevu 7. oujka 1942. Vidosava PROTI, odala policiji skrovite arka Turinskog, sekretara Okrunog komiteta KPJ za severni Banat, posle ega ga je policija ubila. Posle osloboenja osuena na 14 godina zatvora. Franc RAJT, policijski funkcionar i ratni zloinac. Clan Kulturbunda od 1931. godine. Posle nemake agresije komesar sreza Novi Beej, zatim naelnik upravnog odeljenja kvislinke uprave u okupiranom Banatu, te u prolee 1942. prefekt policije. Kao organizator, naredbodavac i rukovodilac celokupne kvislinke policijske slube odgovoran za teke ratne zloine poinjene u Banatu 1941 1943. godine. Osuen na smrt u lipnju 1947, u Zrenjaninu. Hans SCHRDER, SS-kapetan, ef ispostave Gestapa u Zrenjaninu, uesnik policijskih akcija u okupiranom Banatu. Strahinja STEFANOVlC, sekretar Okrunog komiteta KPJ za juni Banat. Nou 4/5. studenog 1942. kada je sa arkom Zrenjaninom bio opkoljen od policije u selu Pavli kod Vrca, poinio samoubistvo da ne bi iv pao policiji u ruke. Georg STANDHAFT, domai Nijemac, policijski agent u Zrenjaninu, lan pilerove Udarne grupe za borbu protiv NOP-a u Banatu, uesnik mnogih policijskih akcija. Karl STECER, SS-narednik, pripadnik ispostave Gestapa u Zrenjaninu, uesnik mnogih policijskih akcija protiv aktivista NOP-a.
297

Bogdan TEODOSIN, ilegalac, sekretar Mesnog komiteta KP u Zrenjaninu i lan Okrunog komiteta; 6. avgusta 1941. u sukobu sa policajcima na ulici u Zrenjaninu, najpre teko ranio jednog policajca, a zatim izvrio samoubistvo. Jozef dr TRILER, domai Nemac iz Novog Sada, jedan od poznatih rukovodilaca folksdojerskog Kulturbunda i pomaga pilera. arko TURINSKI, sekretar Okrunog komiteta KPJ za severni Banat, poginuo u borbi sa policijom u Zrenjaninu 3. januara 1943. Harald TURNER, savetnik nemake uprave OS u Srbiji. Naelnik Upravnog taba vojnoupravnog komandanta okupirane Srbije 1941. godine. Odgovoran za masovna hapenja, deportacije i streljanja. Osuen na smrt 1947. godine. Todor VOJNOVI, upravnik policije u Novom Sadu do aprila 1941. godine. Josef WILHELM, inspektor policijskih agenata u Komandi javne bezbednosti okupiranog Banata. Blizak saradnik Juraja pilera. Sudelovao u mnogobrojnim policijskim akcijama u Banatu, u sasluanju i muenju hapenika. Johan WIST, domai Nemac iz Vojvodine, jedan od rukovodilaca folksdojerskog Kulturbunda i pomaga pilera. arko ZRENJANIN, sekretar PK KPJ Vojvodine, lan CK KPJ i narodni heroj, rukovodio NOB u Vojvodini do pogibije 4. novembra 1942. u selu Pavliu kod Vrca. Od 23. decembra 1946. Petrovgrad (Veliki Bekerek) nosi njegovo ime.

298

IZVORI I LITERATURA
Arhivska graa

Arhiva policije Kraljevine Jugoslavije, Zagreb, Beograd, Novi sad. Arhiva Prefekture policije za Banat 1941 1944, Novi Sad, Zrenjanin. Arhiva kvislinke vlade Milana Aimovia i Milana Nedia, Beograd. Arhiva Specijalne policije, Beograd. Arhiva BdS (centrale SD-a i Gestapa za Srbiju) Beograd. Arhiva KP, SKOJ-a i NOP-a Vojvodine, Novi Sad, Zrenjanin. Folksdojerska arhiva, Novi Sad, Beograd.
Objavljena graa

Zbornici dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije, Vojnoistorijski institut, Beograd. Kvislinka tampa 1941 1944, Beograd, Novi Sad, Zrenjanin.
Istrani i sudski materijal

Istrani i sudski materijal dr Juraja pilera iz 1947 1948. godine, Novi Sad, Zrenjanin, Beograd. Istrani i sudski materijal Franca Rajta iz 1947. godine, Beograd.
Materijal Dravne komisije za ratne zloine

Odluke o proglaenju dr Juraja pilera za ratnog zloinca, Novi Sad, Beograd. Dokazni materijal izjave svedoka, Zrenjanin, Novi Sad. Elaborati: Masovna ubistva, Sistematski teror, Koncentracioni i radni logori, Deportovanje u inostranstvo, Zloini protiv imovine, Razaranja i oteenja verskih, prosvetnih i historijskih zgrada i spomenika, Novi Sad, Beograd. Akta Jugoslovenske delegacije za ratne zloine kod USFET 1946. i 1947. godine u vezi sa izruenjem ratnog zloinca J. pilera i akta nadlenih amerikih vojnih vlasti o pileru.

299

Literatura Boovi Branislav, Odgovor je ne, Narodna knjiga, Beograd, 1977. uri Duan, piler TV icer, Veernje novosti, Beograd, 19. IV 9. V 1976. Momilovi ore, Kako do brigade, Kikinda, 1976. Momilovi ore, Pod jednom zastavom, Dnevnik, Novi Sad, 1968. Pejovi Andrija, Kraj Milana Nedia, Borba, Beograd, 21.6. 1969. piler krvnik Banata, Dnevnik, Novi Sad, 19. II 28. 4. 1967.

SADRAJ

PAVLE DURII Predgovor Najprije u ustanku, a potom neprijatelj ustanka Drain vojvoda talijanski suradnik Njemaki zatoenik, a zatim suradnik Razlaz s Mihailoviem i slom J etnike organizacije Kazalo imena Izvori i literatura LOVROHACIN Predgovor Curriculum vitae Proces u Ljubljani Presuda i izvrenje kazne Kazalo imena Izvori i literatura JURAJ PILER Predgovor Juraj postaje Georg piler i njegovi agenti Iskusni obavetajac Begunac i emigrant - Kazalo imena Izvori i literatura

5 7 11 28 73 86 103 113 115 117 121 139 196 203 207 209 211 215 253 266 281 295 299