Pretprazniko vee, Aleksa anti

Autor: Aleksa anti

Knjievni rod: lirika
Knjievna vrsta: elegija
Ako bismo morali da kaemo koja je osnovna tema pesme Pretprazniko vee , onda je to
seanje na detinjstvo. Mada jetema pesme slojevita i obojena brojnim motivima.
Elegijom se smatra pesma koja je obojena tunim i setnim tonovima, u kojoj pesnik ali za
neim to vie nema, to je nedostino ili nepovratno, tugujui zbog seanja na to, uglavnom.
Svi znamo da se osedamo mnogo drugaije i na neki nain usamljenije kada doe vreme praznika, a
posebno ukoliko ih ne slavimo u krugu svoje porodice, iz bilo kog razloga. Tako se, ini se osedao i veliki
pesnik kada je stvarao pesmu Pretprazniko vee i ba iz tog razloga pesma i nosi ovaj naslov. Nekada
je za njega praznik, uopteno predstavljao dan za radovanje, jer ga je proslavljao sa najbliima, pa o
tome i govore poetne strofe pesme Pretprazniko vee .
Analiza pesme Pretprazniko vee jasno pokazuje da se u njoj izdvaja ukupno est pesnikih slika, to
jest pesnikih celina.
Prva pesnika slika je pesnikova usamljenost pred praznik koji dolazi, a koja je opisana u prve dve strofe.
Zatim sledi slika prisedanja lepih trenutaka iz detinjstva koji su pratili praznik, sa opisima lanova
porodice, ali i komije Petra, onako kako ih pamti Aleksa antid,
da bi potom preneo stihove na opis itavog ambijenta to ujedno predstavlja tredu pesniku sliku. A
onda opet tuga:
Analiza nas vodi do etvrte pesnike slike u kojoj, na neki udan nain oivljavaju njegove pesme:
Poenta pete pesnike celine, to jest pesnike slike jeste da pesme govore i tee svog tvorca, te mu vele:
U tim stihovima, pesnik shvata da nije sam, ved da je, metaforiki stvorio novu porodicu, koja ga sada
tei i uva.
I esta, ujedno i poslednja pesnika slika je upravo nastavak prethodne, a to je trenutak kada Aleksa
antid shvata da nije sam i da su pesme, zapravo njegova porodica:Ja sklapam oi i od sree
plaem Ovaj, zavrni stih pesme Pretprazniko vee se smatra takozvanim katarzinim
stihom, jer u njemu pesnik doivljava katarzu, to jest proienje, usled shvatanja da nije sam
na svetu.

Prepriano delo Pretprazniko vee

Pa da ponemo
Ved sam naslov pesme ukazuje ta je osnovna tema pesme, a poetni stih:

Sjutra je praznikse prirodno nastavlja na naslov. Poetak pesme Pretprazniko vee

govori o sadanjem emotivnom stanju pesnika:Ja leim. Ruke pod glavom, pa
utim.Tad mu naviru seanja na detinjstvo i to kako je provodio praznik sa svojim
najmilijima:
Ova je soba bila ko vrt jedan,
Gdje je ko potok tekla srea krotka

Zatim Aleksa anti opisuje do tanina atmosferu, kao i svoje roditelje: gde je ko sedeo, ta je radio
Potom im u goste stie komija Petar:
Svaki mu od nas u zagrljaj hita,
Majka ga krotko susreta i gleda,
A on se javlja, pa do oca sjeda,
I briud elo za zdravlje ga pita.

Ali ubrzo nakon ovog priseanja i lepih emocija koje ga prate, te ga vraaju u bezbrino
detinjstvo kada je bio okruen svojim najbliima, nailaze tune emocije jer je Aleksa
anti itekako svestan da je sve prolo i da je sada sam:
Uzalud ekamU nijemoj sjeni
Nikoga nema Sam, ko kamen utim
Ali, odjednom, pesniku se ini da:
Prhnue lake tice, ko sa grana,
I po sobi mi svud razvie krila.
I sam pesnik se pita da li sanja ili se to stvarno dogaa. Zatim opisuje svaku od tih ptica
posebno. Jedna mu je ak krilom dotakla elo, a pesnik veli:
Ko da bi htjela zbrisat sjen tuge
Ali, Aleksa anti ubrzo shvata da su te ptice zapravo njegove pesme, koje su oivele i
sada ga tee, pokazujui mu da nije sam, jer ima njih:
Prigrli ova jata blagodatna!
I kada jednom doe smrti doba,
Naa e suza na kan tvoga groba
Kanuti toplo ko kap sunca zlatna.
Poslednja strofa pesme Pretprazniko vee umnogome podsea na prvu strofu, jer
sadri delimino iste stihove, s tim to je sada prisutna potpuno drugaija atmosfera i
oseanja. Za razliku od poetnih stihova, u kojim se osea seta i u tuga, u zavrnim
stihovima se osea radosta i zadovoljstvo pesnikovo, jer sada ima svoje pesme i nije
vie sam.