INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Departman za Prirodno Tehnicke Nauke

Smer: Informatika

Tema:
MULTIMEDIJA
(seminarski rad)

Mentor:

Student:

Prof.Dr. Damil Sukid

Faris Buan

Novi Pazar 2012

SADRZAJ
1.

POJAM, TEHNOLOGIJE I PRIMENA MULTIMEDIJE .................................................................................. 2

HADRVERSKA PODRKA .............................................................................................................................. 3
SOFTVER ...................................................................................................................................................... 3

2.HIPERTEKST I HIPERMEDIA .......................................................................................................................... 4

3.

OSNOVNI ELEMENTI MULTIMEDIJE ........................................................................................................ 4

Grafika ......................................................................................................................................................... 4
Grafiki formati ........................................................................................................................................... 5
Osnovne karakteristike formata GIF ........................................................................................................... 6
JPEG (Joint Photographic Experts Group) ................................................................................................... 6

4.

ANIMACIJA .............................................................................................................................................. 7
Flash animacije ............................................................................................................................................ 7

5.Zvuk (audio) ................................................................................................................................................. 8

MP3 Audio................................................................................................................................................... 8
6.VIDEO .......................................................................................................................................................... .9
7.PRIMENA MULTIMEDIJE.10
8.LITERATURA ............................................................................................................................................... 14

1.POJAM, TEHNOLOGIJE I PRIMENA MULTIMEDIJE

Pojam multimedija (multimedia) - dolazi od latinskih rijei multus (mnogi) i
medium (medijum). Multimedija predstavlja integraciju razliitih medijskih
elemenata koji su u osnovi samostalni sadraji.
Multimedija je kombinacija teksta, slike (pokretne ili nepokretne), zvuka,
animacije, videa objedinjenih putem raunara i odnosi se prvenstveno na medije
koji su po svojoj prirodi netekstualni, a ako je ukljuen tekst re je o kradim
uputstvima ili objanjenjima. Multimedija predstavlja jedan koncept koji
predstavlja povezanost tehnikih i softverskih dimenzija.
Multimedija su aplikacije i dokumenti poboljani dodavanjem zvuka, animacije ili
videa; u najirem smislu programska podrka koja korisnicima omoguduje pristup
ovim medijima
Interaktivna multimedija korisnicima je omogudena kontrola nad aplikacijom,
ako je dodata struktura hiperveza hipermedija.
Multimedija je kombinacija vie medija.

tekst
interakcija

zvuk

video

grafika
animacija

Prema stepenu interakcije:

-linearna
-nelinearna
Prema nainu smetanja i prenosa:
-analogna
-digitalna
Rani multimedijalni programi nisu bili interaktivni. To znai da su informacije sledile
zadati raspored, a korisnik je bio ogranien samo na pomicanje za slededu sliku na
ekranu ili vradanje na prethodnu.
Za rad u multimediji raunar treba biti opremljen sa:
Monitorom u boji,
Zvunom karticom
Zvunicima (slualicama)
Video karticom
Kamerom
CD-ROM-om ili DVD-ROM-om

HADRVERSKA PODRKA
Memorija
-RAM, ROM, hard disk
-disketa, magnetni i optiki ureaji
-DVD (Digital Versatile Disc)
-CD-ROM itai i snimai

Ulazni ureaji
-tastatura, mi, trackball, touchscreen, grafike table
(tablets), skeneri, digitalne kamere, sistemi za prepoznavanje govora (mikrofon)

Izlazni ureaji
-monitori, zvunici, video ureaji, projektori, printeri

Komunikacioni ureaji
-modem, ISDN adapter, ADSL modem

SOFTVER

Sistemski softver - Microsoft Windows ili MacOS

Obrada teksta i OCR programi
Alati za crtanje, slikanje i obradu grafike
3D modeliranje
Obrada zvuka
Obrada animacija i video signala
Konverzija izmedju razliitih formata video i zvunog signala
Multimedijski autorski alati

2.HIPERTEKST I HIPERMEDIA
Hipertekst : To je tekst, prikazan na raunaru, koji sadri linkove ka drugim tekst
dokumentima. italac moe jednostavnim klikom na link da otvori drugi tekst koji
detaljnije objanjava tu re. Na ovaj nain, italac hiperteksta stvara sopstveni put
pretraivanja i itanja.
Hipermedija nastaje kada se u hipertekst dodaju slike, animacija, zvuk, video, itd.
Koristi se za WWW (World Wide Web). Ceo internet je praktino jedan globalni
hipermedijski sistem na kome bukvalno nema ta ne moe da se pronadje.

3. OSNOVNI ELEMENTI MULTIMEDIJE

Grafika
Tekst
Zvuk
Animacija
Video

Grafika
Vana za vizualni efekat multimedijske aplikacije.
Vrste grafike :
A) Bitmape (paint ili rasterska grafika)
B) Vektorske (drawn grafika)
Bitmape
Bitmape - foto-realistine slike i za kompleksne crtee koji zahtijevaju fine detalje.

_ sastavljene od pojedinanih taaka - pixela (picture element)

_ svaki pixel iste veliine
_ rezolucija - broj piksela po horizontali i vertikali - odreuje kvalitet slike
_ matrica za memorisanje informacija o svakom pixelu koji ini sliku (lokacija, boja),
dimenzija matrice zavisi od broja boja.
Pri povedanju bitmap slike opada kvalitet slike (stepenasta izoblienje crta jaggies). Delovi bitmap slike se ne mogu pomeriti tako da se sauvaju objekti koji
su nacrtani ispod (kod pomeranja ostaje prazni prostor).
Vektorske
Vektorska grafika - za grafike oblike koji se mogu matematiki izraziti
koordinatama, duinom i uglovima (linije, pravougaonici, poligoni, krunice,...)

Poredjenje bitmap i vektorske grafike

Kod Rasterske grafike, kvalitet slike zavisi od rezolucije.

Grafiki formati
Formati slika
za bitmape i vektorsku grafiku
zavisni i nezavisni od platforme
sa kompresijom i bez kompresije
Ime formata
Tagged Image File Format
GIF (Graphics Interchange Format)
JPEG
PNG (Portable Network Graphics)
Encapsulased PostScript
Windows Bitmap
Windows Metafile
Macintosh PICT i PICT2
Adobe Photoshop
Adobe Illustrator
CorelDraw CRD

Tip datoteke Tip slike

.TIFF bitmapa
.GIF bitmapa
.JPG bitmapa
.PNG bitmapa
.EPS vektorska
.BMP bitmapa
.WMF vektorska
.PIC oba
.PSD bitmapa
.AI vektorska
.CRD vektorska

Osnovne karakteristike formata GIF

Transparent Image transparentna pozadina slike, tj. slika sa providnom
pozadinom
Animated GIF jedini opte prihvadeni grafiki format koji podrava
pravljenje animacija; koristi se za kratke animacije i filmove niske rezolucije
za WEB stranice. Animaciju ini nekoliko frame-ova, koji se velikom
brzinom, jedan za drugim prikazuju na ekranu.
Imamo ukupno 8 slika koje se naizmenino ponavljaju

Ove pojedinane slike nazivaju se okviri (engl. frames).

Definie se i vremensko trajanje svakog okvira, kao i da li se animacija ponavlja od
poetka kad stigne do kraja.

JPEG (Joint Photographic Experts Group)

Ime po organizaciji koja je kreirala standard

Rasterski grafiki format
24-bitna dubina boja (preko 16 miliona boja)
Pogodan za fotografije
Kompresija formata sa gubitkom
Kompromis izmeu nivoa kompresije (veliine slike) i kvaliteta slike
Bolji rezultati za "zamagljene" slike bez otrih prelaza i jednolinih boja
Najbolji format za prikaz fotografija i realnih slika sa glatkim varijacijama u
tonu i boji.
Slika je mnogo kvalitetnija od GIF-a. Dekompresiju vri aplikativni program
pre prikaza

4. ANIMACIJA
Animacija predstavlja niz neznatno razliitih slika koje se prikazuju jedna za
drugom dovoljnom brzinom da se time stvori utisak kretanja.Sve te slike
zapakovane su u jedan isti fajl, u jednom od animacionih formata.
Trodimenzionalna animacija se sastoji se od tri sloena koraka:
modeliranje;
animiranje;
rendering.
3D modeliranje je proces izrade konture predmeta, odnosno formiranje
osnovnog izgleda predmeta. Od konture predmeta generie se
trodimenzionalni predmet, kome se, radi povedanja stepena realistinosti,
dodaju teksture, odsjaji, senke itd.
Animiranje kreiranog 3D predmeta vri se zadavanjem polazne take i
odredine take, zadavanjem putanje izmeu ove dve take, kao i
odreivanjem vrste i dinamike kretanja. Na osnovu ovih elemenata, raunar
kreira sekvence koje u nizu stvaraju iluziju kretanja.
Rendering je poslednji korak 3D animacije karakteristian po velikim
proraunima koji mogu trajati vie minuta, sati, ali i danima.
Rendering je proces formiranja sinhronizovanog kretanja na osnovu zadatih
elemenata tj. proces formiranja kontinualne animacije sa svim njenim
kvalitativnim elementima (boje, teksture, senke i dr.).
Najpoznatiji programi za animaciju su 3D Studio Max, Softimage 3D Extreme i
Lightwave 3D.

Flash animacije
Jedan od danas najpopularnijih programa za pravljenje animacija je FLASH,
kompanije Macromedia.
On takoe omogudava i kreiranje animacija sa zvukom i interaktivni rad.
Pri kreiranju animacija Flash vri i kompresiju podataka, pa su Flash fajlovi
relativno mali i veoma su pogodni koridenje na Internetu.

5.Zvuk (audio)
Zvuk se u raunaru proizvodi uz pomod ureaja koji nazivamo zvuna kartica.
Zvuna kartica proizvodi dve vrste zvuka:
MIDI audio (Musical Instrument Digital Iterface) to je vetaki, sintetiki
zvuk koji raunar generie uz pomod dela zvune kartice koji se naziva
sintesajzer
digitalni audio to je zvuk mnogo blii realnom zvuku koji se dobija
digitalizacijom analognih zvunih signala, tzv. procesom sempolvanja
(uzorkovanja). Digitalni audio je dobijen preradom, tzv. Digitalizacijom realnog
zvuka, ali tako da nae ui teko da mogu da primete razliku u kvalitetu.
Naveemo samo one formate audio fajlova koji se kod
nas najede koriste:
Format
RealAudio
MP3 audio
CD audio (obini muziki CD-i)
Wav audio
MIDI audio

Ekstenzija
.ra
.mp3
.cda
.wav
.mid .midi

MP3 Audio
MP3 audio je kod nas jedan od najpopularnijih audio formata.
MP3 je skradenica od MPEG Audio Layer 3.
To je tehnologija kompresije audio signala koja je u stanju da fajl za digitalni audio
svede na oko 10% svoje veliine, uz samo neznatan gubitak u kvalitetu zvuka.
MP3 za zvuk predstavlja isto to JPEG i GIF predstavljaju za slike.
Postoji veliki broj programa koji mogu da komprimuju CD audio i prave MP3
fajlove. Prilikom kompresije, jedan od bitnih parametara koji utie na brzinu i
kvalitet reprodukcije MP3 fajlova je tzv. bitrate (ita se bitrejt).
Bitrate se meri u kilobitima u sekundi kbps. To je prosean broj kilobita koji se
koristi za pamdenje jedne sekunde zvuka. to je taj broj vedi, to je kvalitet muzike
bolji, ali nam trebaju jai raunari za njihovu reprodukciju.
Koriste se sledede vrednosti za bitrate:
CD Quality (CD kvalitet): 128, 160, 192 kbps i vie;
Near CD Quality (skoro CD kvalitet): 96 kbps;
FM Radio Quality (FM radio kvalitet): 64 kbps.

6.VIDEO
Digitalni video je najkompleksniji vid multimedije, koji u sebe ukljuuje i grafiku, i
zvuk, i drugo. Slika na ekranu kod digitalnog videa se dobija tako to se u jednoj
sekundi jedna za drugom prikau 30 nepokretnih slika (okvira, engl. frame)
najvieg kvaliteta.
Svaka takva nepokretna slika zahteva i do 1 MB memorije, pa je za digitalni video
potrebno ak do 30 MB memorije po sekundi, 1,8 GB po minutu, i 108 GB po satu.
Kada se tome doda i zvuk, vidi se da se radi o ogromnoj koliini informacija koju
treba skladititi, prenositi i obraivati. Rad sa ovolikom koliinom podataka
zahteva ne samo ogromnu memoriju, ved i vrlo visoke karakteristike svih ostalih
komponenti raunara, kao i softvera. Problem nije samo u skladitenju ogromne
koliine podataka koju zahteva digitalni video, ved i u prenosu 30 MB podataka u
svakoj sekundi, kao i u obradi tolike koliine podataka. Ovi problemi se prevazilaze
koridenjem raznih algoritama za kompresiju digitalnog videa.
Takav algoritam se naziva kodek, engl. codec (potie od coding/decoding ili
compression/decompression). Kodek je algoritam za kompresiju (kodiranje)
digitalnog videa radi isporuke, i kasniju dekompresiju (dekodiranje) radi njegovog
prikaza.
Ovi algoritmi mogu komprimovati digitalne video informacije u rasponu od 50:1
do 200:1, to znaajno smanjuje koliinu podataka sa kojima se radi. Meutim,
prilikom kompresije, izvesna koliina podataka se nepovratno gubi, pa dolazi do
gubitaka u kvalitetu videa (kompresija je "loosy").
Od kompresionih algoritama, kod nas se najvie koriste
MPEG, JPEG, DivX i drugi.
MPEG je meunarodni standard za digitalnu prezentaciju pokretnih slika koju je
napravila Moving Picture Experts Group odakle i potie ova skradenica.
Danas se koriste MPEG, MPEG1 i MPEG2, a u razvoju su i jo naprednije varijante
ovog standarda (MPEG4, MPEG7).

Paketi Kodeka
Danas postoji veliki broj razliitih vrsta kodeka Zbog ovoga je esta situacija da
korisnik presnimi neki film na svoj raunar, ali ne moe da ga odgleda jer nema
installiran kodek. Da ne bi korisnik morao sam da trai i installira
svaki kodek, postoje paketi kodeka. Ovi paketi sadre vedi broj razliitih kodeka
koji se koriste najede za dekompresiju video materijala. Primer takvog paketa
kodeka je ffdshow
Navescemo neke od najcesce koriscenih formata videa.
Video CD
DVD Video
Windows Audio Video Interleaved Format AVI
Moving Picture Experts Group - MPEG
Intel Indeo Video File

.vcd
.vob
.avi
.mpg .mpeg
.ivf

7.PRIMENA MULTIMEDIJE
Primena je veoma raznovrsna.
obrazovanje
industrija
nauna istraivanja
softverski inenjering
medicina
zabava
mobilnost
umetnost
Obrazovanje je podrano multimedijom putem raunarskih kurseva, eLearning-a,
animacija, slika, zvuka i elektronskih knjiga.

Specifina je upotreba prezentacija u nastavi. Veoma je korisna u svim uzrastima

jer ueniku ovim putem ostaju dui tragovi pamdenja.

Industriji omogudava bolje poslovanje, obuku i marketing, lino ili putem web-a.

Primena u modernoj automobilskoj, mainskoj i elektronskoj industriji, arhitekturi

Glavni doprinos je modeliranjem i simulacijama.

Softverski interfejsi, raunarske simulacije i aplikacije.

Simulacije, modeliranje i obuka.

Svi aspekti multimedije ukljueni.

Industrija raunarskih igara je u 2009.godini vredela 335 milijardi dolara.

Profit filmske industrije u 2009.godini iznosio je 65 milijardi dolara.

mobilnost

8.LITERATURA

Encyclopedia of Multimedia Technology and Networking, M.Pagani,

2005., Idea Group Inc., ISBN 1-59140-796-6
Fundamentals of Multimedia, Ze-Nian Li & M.Drew, 2004., Pearson
Education Inc., ISBN 0-13-127256-X
Multimedija, I.Condor, 2008., Zagreb, Hrvatska
Multimedija, .Nadrljanski, 2006., Novi Sad
Multimedija, M.Petkovid, 2009., Ni
brojni izvori za slike na Internetu