Search the Web

SADRAJ
M
E
N
I
1. Osnovi teorije dresure pasa
2. Dresura i ponaanje psa
3. Teoruija I.P.Pavlova o refleksima
4. Zahtevi koji se postavljaju pred dresera
5. Uspostavljanje kontakta sa psom
6. Pomonik i njegov znaaj pri dresuri
7. Procesi uzbuenja i koenja
8. Oblici aktivnog koenja
9. Metode dresure
10. Nadraaji koje koristimo pri dresuri
pasa
11. Uticaji
12. Faze dresure
13. Tipovi vie nervne delatnosti psa
14. Nervoze pasa
15. Mmogue greke dresera
16. Trening
17. Spoljni uslovi koji oteavaju i
olakavaju rad sa psom

Vebe
poslunost
i

uvanje kue dvorita

Otkrivanje
zatrpanih
Tra Otkrivanj u lavinama
Prilozi
g
e droge
i
ruevinam
a

NA OVOJ STRANICI USKORO ETE MOI DA NAETE SVE NAJVANIJE

INFORMACIJE O DRESURI PASA. OVO JE SAMO POETAK
UPUUJEM POZIV SVIM DRESERIMA KOJI SU SVOJE ISKUSTVO
TEORETSKI RAZRADILI DA POALJU PRILOG, UKOLIKO ELE DA SE ISTI
NAE NA JEDNOJ OD STRANICA OVOG SAJTA

1. OSNOVI TEORIJE DRESURE PASA

DRESURA je sistem ovekovog dejstava na psa pomou kojeg se kod
pasa stvaraju i uvruju odreene navike.
TEORIJA DRESURE - to je dosledno i sistematsko izlaganje osnovnih
principa koji ine proces dresure kao i optih stavova koji proistiu iz tih
principa i objanjavaju sloene pojave koje se javljaju pri dresuri. Teorija
dresure, na taj nain analizira i sjedinjuje dejstvo oveka sa ponaanjem
psa u toku dresure. Ovo moe biti ostvareno samo na osnovu teorije
I.P.Pavlova o vioj nervnoj delatnosti ivotinja. Teoriju dresure treba da
zna svako ko se bavi dresurom pasa. Nisu retki sluajevi da dreserpoetnik, a esto i iskusniji dreser, ba zbog nepoznavanja teorije
dresure, kod psa stvori nepoeljne navike koje se kasnije ili vrlo teko a
esto i nikako ne mogu otkloniti. Dreser koji dobro poznaje teoriju
dresure u svakom trenutku rada sa psom svestan je koju e naviku
pospjeiti postupak koji primenjuje, a ta dodatno treba da uradi da isti
taj postupak ne bi stvorio nepoeljnu naviku kod psa. Zbog toga
ablonska dresura, mada stvori kod psa odreene zahtevane navike,
gotovo uvek kod psa stvori i odreene nepoeljne navike koje mogu biti
takve da je svaki dalji rad sa psom uzaludan. Izuavanjem razliitih
naina i postupaka, oblika i vremena primene tih postupaka i navika
koje se stvaraju kod psa je obaveza koja prethodi dresuri psa.
Poznavanje osnova teorije dresure, prua mogunost da rad psa
usmerimo na svesnu a ne slepu poslunost. Dreser stie znanje da moe
jasno uoavati pojave koje proistiu u toku dresure, kako bi mogao
izabrati najbolje i najefikasnije naine za postizavanje onoga to eli.
Poznavanje optih principa dresure pasa, prua mogunost za posebno
prilaenje svakom psu. Stvar je u tome, to dreser stalno radi sa psima
koji imaju svoj odreen karakter. Zato, prema individualnim osobinama
psa, on mora menjati dejstva koja primenjuje u dresuri, odabirajui ona
koja e dati najbolje rezultate. I uslovi dresure mogu biti takoe razliiti.
Psi se mogu dresirati na specijalnom prostoru-poligonu, u polju, umi
kao i manje podesnim uslovima. U svim tim uslovima dreser mora da
zna kad koju metodu da primenjuje i ta u pojedinanom uslovu moe
postii a ta ne i ne treba da pokuava da u odreenom vremenskom i
prostornom uslovu improvizuje ako je svestan da to nee dati rezultat.
Znanje osnovnih stavova, kao i odreenih sloenih pojava u dresuri,
pomau da se nae nain za reenje mnogih potekoa sa kojima inae
dreseri ne bi mogli izai na kraj, ukoliko nemaju bogatu praksu. Sve ovo
govori za neophodnost izuavanja teoretskih osnova dresure.

2. DRESURA I PONAANJE PSA

Pri dresuri je neophodno razlikovati ponaanje psa koji se dresira i uticaj
dresera na psa. Pri dresuri su dejstva dresera i ponaanje psa, jedno sa

drugim vrlo tesno povezani. Ponaanje psa je nain na koji pas ispoljava
svoja dejstva pomou kojih se on prilagoava uslovima spoljne sredine.
Ono se brzo menja prilagoavajui se uslovima spoljne sredine
obezbeujui blagovremeno upoznavanje psa sa spoljnom sredinom,
njegovu zatitu od tetnih uticaja, otkrivanje hrane, razmnoavanje i dr.
to je neophodno za sami opstanak. Mnoga dejstva kod psa izaziva
dreser. Dresirajui psa, dreser svaki put, zavisno od toga ta eli postii,
na odreeni nain deluje na psa. Svojim delovanjem, on usmerava
vladanje psa u odreenom pravcu. Dejstva dresera na psa izazivaju se
vetim usmeravanjem psa da bez odupiranja uradi neku radnju pri emu
se istovremeno navikava na komandu koja se moe izdati pomou zvuka
(usmena komanda), gestom i drugim signalima. Dejstva psa mogu biti
izazvana i drugim nadraajima iz njene okoline. um ili uoavanje
neobinih pojava, dovode do toga da pas nauli ui. Psi intenzivno njue
nepoznate predmete. Nepoznati ovek izaziva kod psa agresivno
ponaanje. Pojava make ili drugih ivotinja prilikom etnje psa, izaziva
niz dejstava koja se mogu ispoljiti gonjenjem. Prisustvo enke pobuuje
kod mujaka odreen niz specifinih dejstava. Na taj nain, ponaanje
psa u odreenoj sredini izazvano je nadraajima koji dolaze iz te
sredine, a u odreenoj situaciji prisustvom dresera. Svi se ovi uticaji
nazivaju NADRAAJIMA. Sve pojave iz spoljne sredine, pas prima
pomou svojih ula. Razliite pojave (ljudi, ivotinje, mirisi, zvuci itd.)
mogu uticati na ponaanje psa, a ti uticaji e se ispoljavati time to e
pas vriti ovo ili ono dejstvo. Ponaanje psa moe biti takoe izazvano i
unutranjim nadraajima. Svaki se organizam karakterie odreenim
procesima, koji se periodino ponavljaju i ine osnovu ivota. Svi ovi
procesi imaju odraza na ponaanje psa, na primer: smena sitosti glau
izaziva kod psa pojaanu aktivnost za nabavku hrane. Kad se zasiti, pas
prestaje traiti hranu, a samim tim prestaju i radnje koje je on vrio da
bi je nabavio. Na ponaanje psa veliki uticaj imaju funkcije lezda sa
unutranjim luenjem. One proizvode materije - hormone koji deluju kao
unutranji nadraaji. Tako na primer: polni refleksi kod psa poinju se
javljati u periodu sazrevanja polnih lezda, tj. u vreme kad lezde
poinju luiti polne hormone. Ukoliko se pre polne zrelosti izvri
kastracija teneta, polni refleksi kod takvog psa se nee nikada pojaviti.
Hormone proizvode i druge lezde (titna, nadbubrene, hipofiza i dr.)
koje takoe imaju uticaja na ponaanje psa. Ponaanja koja proistiu
kao rezultat dejstva unutranjih nadraaja, uvek pomau psu da se
pravilno orijentie u odgovarajuim uslovima spoljne sredine. Pas pod
uticajem gladi nee otii bilo kuda, ve na ono mesto gde se hrani.
Najvea aktivnost koja je izazvana za potrebom hrane, pojavljuje se
kada pas ugleda hranu. Za pranjenje mokrane beike (mokrenje), pas
eli da izae napolje. Za tenjenje, kuja trai skriveno mesto itd. Zato je
mogue rei da ponaanje psa koje se javlja pod uticajem unutranjih
nadraaja, ostvaruje se i pri dejstvu spoljnih nadraaja i obrnuto,
spoljanji nadraaji imaju za psa znaenje samo ukoliko odgovaraju
unutranjim. Tako se jedni nadraaji ne mogu odvojiti od drugih, jer pri

dejstvu na psa oni nastupaju zajedno kao celina. O ponaanju moemo

govoriti imajui u vidu niz dejstava koja se javljaju u odreenom
intervalu vremena. Tako na primer: moemo govoriti o ponaanju psa za
vreme etnje, u igri, za vreme iskoriavanja u slubene svrhe itd.
Moemo govoriti i o ponaanju razliitog karaktera, o orjentirnom
ponaanju, ponaanju za vreme hranjenja, ponaanju za vreme lova i o
ponaanju usmerenom na ouvanje i negovanje potomstva. Govorei o
ponaanju, treba imati u vidu i niz dejstava karakteristinih za sve pse
odreene rase ili za sve ivotinje odreene vrste. Takoe, moemo
govoriti i o individualnom ponaanju psa, kao i o sistemu dejstava
karakteristinih za jednog odreenog psa. Dejstva koja proistiu za
vreme dresure, odreuje pre svega sam ovek koji dresira psa.

3. TEORIJA I.P.PAVLOVA O REFLEKSIMA

Nauno objasniti i shvatiti ponaanje psa, moguno je samo na osnovu
teorije I.P. Pavlova o vioj nervnoj aktivnosti ivotinja.
Via nervna aktivnost je rad hemisfera velikog mozga na uspostavljanju
veze izmeu organizma i spoljne sredine. Ova se veza ostvaruje pomou
refleksa. Refleksi pasa mogu biti bezuslovni i uslovni.
Bezuslovni refleksi su uroeni refleksi i prenose se na potomstvo. tene
kada se oteni jo ne moe jesti itku hranu, brzo se kretati, videti
predmete koji ga okruuju, no i pored toga, ovo bespomono bie zna
kako da se ponaa da bi sauvalo svoj ivot. U stvari, ove se radnje kod
teneta odigravaju bez uea njegove volje, a pod uticajem aktivnosti
njegovog nervnog sistema.
Dokazano je da tene ne moe samo sebe odrati. Stvar je u tome to
se kod ivotinja odmah nakon roenja, stvara u mozgu veza meu
elijama te kao rezultat izazvanog oseaja gladi psa, dolazi odreeno
ponaanje. Toplota enke, mekoa njenog tela, isturenost bradavica na
sisama, deluju na tene kao nadraaji koji izazivaju strogo odreenu
reakciju. tene puzi do kuje, dodiruje njen stomak i hvata sisu. Posle
toga dolazi do vrlo sloenih pokreta sisanja, pri kojima uestvuju mnogi
miii. Sitost posle sisanja izaziva stanje mirovanja teneta. Ovim se
objanjava to prvih dana ivota, tene spava kad ne sisa. Pri hladnijem
vremenu, tene trai toplija mesta. Oseaj bola izaziva trzaj itd. Sve
uroene reakcije, nazivaju se bezuslovnim refleksima a nadraaji koji
izazivaju ove reflekse nazivaju se bezuslovnim nadraajima. Bezuslovni
refleksi, pored ovih koji se javljaju odmah po roenju psa, mogu se
stvoriti i u toku ivota. Neki refleksi su rezultat onih nervnih veza koje
sazrevaju u odreenom dobu starosti psa. Tako na primer: polni refleksi
se pojavljuju u 7.-8. mesecu ivota. Ovo uslovljava da kuja sa kojom se
je ranije pas igrao, poinje da izaziva kod njega polni nagon. Refleksi
materinskog ponaanja dolaze odmah posle tenjenja. tenad nadrauju
ceo sistem materinskih refleksa. Miris divljai navodi lovako tene

uzrasta 5-6 meseci da ide po tragu zveri i ptica. Reakcija koja se stvara
na raun bezuslovnog refleksa, uroena je i naziva se INSTINKT-om.
3.1 BEZUSLOVNI REFLEKSI (uroeni su i nasledni)
Kod psa razlikujemo sledee bezuslovne reflekse:
1. Prosti refleksi (primer: trzaj noge na ubod...)
2. Refleksi poloaja (primer: samostalno leanje, sedenje...)
3. Sloeni refleksi (INSTINKTI):
a) Aktivni
-za orijentaciju
b) Pasivni
-za ishranu
-za odbranu
-polni
Pre svega, u ponaanju psa jasno razlikujemo grupu tzv. orjentirnih
refleksa. Zatim grupu refleksa ishrane (gde spadaju sve reakcije koje se
ine za nabavljanje-otimanje hrane). Vee znaenje ima grupa refleksa
koja se moe karakterisati najrazliitijim formama odbrambenih
dejstava. Grupa refleksa koji se ine u cilju razmnoavanja i odgajivanja
potomstva - nazivaju se polni i materinski refleksi.
Svako ponaanje psa sastoji se iz elemenata koji se mogu odnositi na
jednu od pomenutih grupa refleksa.Kratko emo okarakterisati svaku od
njih:

Grupa refleksa za orjentaciju kod psa ispoljava se mirisanjem

(njuenjem) predmeta, prislukivanjem itd. Sve ove reflekse, Pavlov je
nazvao jo i istranim ili refleksima radoznalosti. Refleksi radoznalosti
javljaju se kod psa u svim sluajevima kada na njega deluju novi
nadraaji. Oni uvek prethode drugim refleksima.
Ako posle orjentacionog nadraaja usledi odbrambeni, pas poinje beati
ili napadati. Znai, orjentacioni refleks se pojavi, odmah iezne i na
njegovo mesto doe drugi refleks.
Refleksi ishrane se javljaju pri stanju gladi kod psa. Na osnovu
bezuslovnih refleksa ishrane, dolazi do uzimanja hrane i njene prethodne
obrade (kidanje hrane, lomljenje kostiju...), zatim akt gutanja hrane
(refleks gutanja, luenja pljuvake...). Veina refleksnih pokreta psa
prethodi uzimanju hrane i neposredno su upravljeni prema hrani kojoj
pas tei (pas prati oveka u ijim se rukama nalazi hrana, pritrava
njemu, skae prema hrani...).
U grupu odbrambenih refleksa psa, ubrajaju se vidovi njegovog
udaljavanja od raznih opasnosti koje mu prete. Ovi refleksi imaju za cilj
ouvanje ivota psa. Kao i refleksi ishrane, oni imaju vanu ulogu u
ivotu. Prema ponaanju psa, moemo razlikovati dve vrste
odbrambenih reakcja: PASIVNI i AKTIVNI odbrambeni refleksi.
U pasivne odbrambene reflekse psa ubrajaju se vidovi njegovog
udaljavanja od nepoeljnih nadraaja. U jednom sluaju e to biti

beanje, u drugom pomicanje u kraj a u treem skrivanje. U kojoj od

navedenih formi e se refleks ispoljiti, zavisi od spoljanjih uslova i od
karaktera odnosa sa ovekom. Na primer: ukoliko se nalazi u polju, pas
e pri pokuaju da se prema njemu primeni zastraujui nadraaj,
pobei od oveka - dresera. U drugim okolnostima - na lancu, on e
nastojati da na svaki nain izbegne udarac. Pojedini psi u ovim
sluajevima legnu i puu u noge oveku - dreseru.
U aktivne odbrambene reflekse spadaju razliite forme napada. Na
primer: pri pokuaju i napadu markiranta i to u uslovima kada pas moe
izbei i umai ovim ugroavajuim nadraajima. esto aktivni
odbrambeni refleksi proistiu jedan iz drugoga. U odnosu na vlasnika,
ovi se refleksi mogu pojaviti samo kod pasa koji su nepravilno vaspitani,
odnosno kod kojih slini pokuaji nisu prekinuti u periodu njihovog
formiranja.
Odreeno znaenje u ivotu psa imaju njeni polni i roditeljski refleksi. U
osnovi to su preteno bezuslovne forme reakcija koje imaju periodian
karakter i ispoljavaju se kao odgovor na unutranje nadraaje. U mozgu
pasa postoje specijalne elije koje su prijemive za promene koje
nastaju u organizmu u vezi sa sazrevanjem polnih organa, bremenitosti,
tenjenjem itd. Njihovo draenje kao i draenje oblasti mozga koje su u
vezi sa njima, dovodi do pojeve odgovarajuih naina reakcija. U grupu
roditeljskih refleksa spadaju refleksi koje ine u cilju traenja kuje, u
njenom praenju, jednom reju, polni refleksi kod psa. Kod kuja ova
grupa refleksa poinje refleksima pomou kojih ona ostvaruje vezu kontakt sa psom. Zatim dolaze refleksi traenja i obezbeenja mesta
tenjenja i refleksi poroaja. Za njima se kod kuje pojavljuju tzv. refleksi
materinskog instinkta, gde spada lizanje tenadi, ishrana, zatita i
uvanje, kao i refleksi obuavanja tenadi za samostalan ivot.
U dresuri psa, ovi se refleksi ne primaju i ne primenjuju. Naprotiv, ako
su izraeni u velikoj meri, oni se nepovoljno odraavaju na dejstva koja
su potrebna dreseru, jer obino svojim postojanjem koe sve ostale
forme ponaanja.
Za ponaanje mnogih pasa karakteristino je preovladavanje jednih
refleksa nad drugima. Ova se pojava moe uoiti za vreme analize
ponaanja ivotinja razliitog porekla, to se moe objasniti
nasledstvom. Pod uticajem zahteva oveka, koji su sistematski
postavljeni pred ovu ili onu rasu, ukorenili su se pojedini refleksi kod tih
rasa pasa i, u poreenju sa drugima, vie razvili. Tako je ruski naunik
L.V. Kruinski dokazao naslednost (prenoenje osobina) dobro razvijene
aktivne reakcije majke. Od 23 teneta od roditelja kod kojih su
preovladavali aktivni odbrambeni refleksi, 21 tene se takoe odlikovalo
jako izraenim agresivnim refleksima.
Preovladavanje jednih refleksa nad drugima objanjava se i obukom. U
ogledima Pavlova jedni su psi drani i odrasli u uslovima zatvorenog
dranja a drugi slobodnog, to je uslovilo da su se jako razvijali u svom
ponaanju i razlikovali jedni od drugih u istom. Kod prvih su

preovladavali pasivno odbrambeni refleksi, koji se mogu odravati

itavog ivota, dok su se kod druge grupe ovakvi refleksi pojavljivali
retko. Drugi je primer postepenog razvoja pojedinih reakcija, koje se
javljaju u onom sluaju gde se zbog estog iskoriavanja psa za
odreene, recimo, polne odnose, dovodi do preovladavanja kod njega
polnih reakcija.
Uloga faktora vaspitanja u formiranju karaktera moe se lepo videti u
ponaanju pasa koji su u bliskom kontaktu sa ljudima. Ovi psi su
najee uhranjeni i razmaeni i pre svega daju reflekse koji se
izraavaju u tenji za kontaktom sa vlasnikom.
Preovladavanje pojedinih refleksa moe biti i privremena pojava. Kod
gladnog psa po pravilu e preovladavati refleksi ishrane. Sastav krvi
gladnoga psa karakterie se odreenim hemijskim reakcijama, koje
nadraajno deluju na nervne centre u mozgu. U krvi sitog psa nalaze se
materije koje koe njihovu aktivnost. Sa ovoga stanovita je jasno zato
je potrebno da pri dresuri pasa sa konstantnom i kontrastnom metodom
i metodom kod koje dejstva psa podstiemo hranom, PAS TREBA DA
BUDE GLADAN. U tom sluaju psi pokazuju daleko veu
zainteresovanost za hranu pa je i uspeh u radu vei. Preovladavanje
polnih refleksa takoe se povremeno pojavljuje, zavisno od stanja.
3.2 USLOVNI REFLEKSI
Uslovni refleksi su oni koje pas stie u toku ivota, pomou iskustva,
probe ili dresure. Ponaanje psa se formira u osnovi na raun uslovnih
refleksa, zato to se oni stiu. tene u prvo vreme dok ne ojaa,
odrava svoj ivot na osnovu bezuslovnih refleksa, a kasnije se javlja
itav niz individualnih reakcija koje ga osposobljavaju za ivot. tene od
mesec dana ve ide za ovekom koji mu daje hranu, dolazi na poziv, ne
vri nudu u sobi, reaguje na rei "ne diraj" itd. Odrastao pas pomou,
esto vrlo sloenog ponaanja, nabavlja sebi hranu i ostalo to mu je
potrebno za opstanak. Sva ova dejstva kod psa su stvorena i rezultat su
njenoga sukoba sa uslovima spoljne sredine, tj. rezultat su iskustva pokuaja.
Uslovni refleksi se stvaraju na osnovu bezuslovnih. Da bi se stvorio
refleks, treba dati signal-komandu, posle ega treba stvoriti, izazvati bilo
koji bezuslovni refleks, dati psu hranu ili delovati nekim drugim
bezuslovnim nadraajem. Ponekad treba da dreser neko dejstvo izaziva i
uvruje samo pomou jednog te istog bezuslovnog nadraaja, na
primer: pritisak mamljenja hranom.
Na primer: ako dreser eli da pomou zvune komande postigne da pas
koji se kree sedne (bezuslovni refleks, refleks poloaja) onda on mora
drati psa za povodnik blizu okovratnika uz istovremeno potiskivanje
rukom na sapi psa. Ovaj pritisak izaziva bezuslovni nadraaj, koji kod
psa dovodi do odgovarajue zatitne reakcije - refleks sedenja pomou
koga pas oslobaa sebe od pritiska ruke dresera. Posle nekoliko
uzastopno ponovljenih ovakvih nadraaja - dejstva uz zvunu komandu
"sedi", koja mora da se da malo pre dejstva dreserove ruke, pas poinje

da izvrava radnju - sedenje samo na komandu "sedi" i na taj nain

izbegava pritisak na sapi. Na ovaj nain pomou bezuslovnog i uslovnog
nadraaja, kod psa se stvara uslovni refleks na komandu. Za bolje
usvajanje - uvrenje odnosnog refleksa, nakon sedanja potrebno je
dati psu hranu to igra ulogu bezuslovnog uvrujueg nadraaja.
Sva dejstva koja se kod psa postiu dresurom, izazvana su uslovnim
refleksima. Uslovno refleksne veze se javljaju kao privremene veze, one
se brzo uspostavljaju ali mogu i brzo ieznuti ili se zameniti drugima.
Pokuajte dva-tri puta odgurnuti tene kada ono prilazi k vama i ono e
prestati to da radi. Ako pri pozivu psa na komandu "ovamo" ne
otkrepljujemo njegov dolazak sa hranom i milovanjem, pas e
postepeno prestati da izvrava vae nareenje.
Sposobnost privremenih veza, koje lee u osnovu uslovnih refleksa, da
se lako stvaraju, iezavaju i zamenjuju, ima veliko znaenje za
prilagoavanje psa uslovima spoljne sredine. Sve se u njihovoj okolini na
ovaj ili onaj nain menja: iezavaju navike, pojavljuju se novi ljudi,
predmeti, ivotinje, menjaju se potrebe pasa. I pri svim ovim
promenama pas se prilagoava novim uslovima. Kako se vre promene
u sredini, tako se stvaraju i novi refleksi koji su korisni psu u novim
uslovima.
Uslovni refleksi se mogu jako razlikovati jedni od drugih. Pre svega,
treba razlikovati prirodne i vetake uslovne reflekse. Prirodni uslovni
refleksi su oni koji se stvaraju na osnovu bezuslovnog nadraaja. Na
primer: kada pas oseti miris hrane ili je ugleda. Ako hrana doe u usnu
upljinu psa onda deluje kao bezuslovni nadraaj, tj. izaziva pojavu
bezuslovnog refleksa ishrane (luenje pljuvake itd.) tako da e kasnije i
na vid i miris hrane kod psa doi do pojave prirodnog uslovnog refleksa
(luenje pljuvake). Znai da miris mesa ili mleka, kao i pogled na njih,
kod psa deluje kao prirodni uslovni nadraaj.
Kako pokazuju ogledi, tene koje nikada nije dobijalo neku hranu, nee
reagovati na ovakve nadraaje refleksima ishrane.
Prirodni uslovni refleksi, javljaju se kod pasa vrlo brzo, esto puta ve
nakon 2-3 ponavljanja. Njihovo brzo stvaranje, tj. nakon par
ponavljanja, govori za to da su oni po svojim osobinama (prirodni
uslovni refleksi) vrlo bliski bezuslovnim refleksima.
Za dresuru pasa prirodni uslovni refleksi imaju veliko znaenje.
Ispoetka pas prilazi oveku kada mu on pokazuje hranu, koja deluje
iako je udaljena, kao prirodni nadraaj i dovodi do reakcije psa odnosno
njegovog prilaenja. Predmet za aport koji dreser pokree ispred nosa
psa, deluje kao prirodni nadraaj za refleks hvatanja. Zahvaljujui tome,
pas kroz dresuru poinje da shvata predmet za aport. ovek koji bei,
predstavlja prirodni nadraaj za itav sistem refleksa praenja;
gonjenja. Dva do tri puta ponovljen trzaj povodnika dovodi do toga da
pas shvati da se mora pomeriti.
3.2.1 USLOVNI REFLEKSI - stiu se u toku ivota i pri dresuri

1. Pozitivni uslovni refleksi zasnovani na procesu podsticanja. Primer:

dolaenje dreseru uz savlaivanje prepreka.
2. Negativni uslovni refleksi zasnovani na procesu koenja. Primer:
zabrana - uzdravanje od razliitih dejstava.
3. Prirodni uslovni refleksi. Stvaraju se na osnovu razliitih dejstava
bezuslovnih nadraaja. Primer: miris i vid hrane.
4. Vetaki uslovni refleksi. Stvaraju se na odreene nadraaje,
potpomognuti bezuslovnim refleksima ishrane i odbrane.
3.2.2
USLOVNI REFLEKSI I-oga REDA zasnovani na
bezuslovnim refleksima
1. Nadjaavajui uslovni refleks bez nadraaja,
2. Zaostajui uslovni refleks bez nadraaja,
3. Pridruujui uslovni refleks bez nadraaja.
3.2.3 USLOVNI REFLEKSI II-oga REDA zasnovani na uslovnim
refleksima I-oga reda

3.2.3.1

USLOVNI REFLEKS I REDA

a) Bezuslovni nadraaj,
b) Uslovni nadraaj I reda - KOMANDA,
c) Uslovni nadraaj II reda - GEST.

3.2.3.2

USLOVNI REFLEKS II REDA

Ukoliko se kod ivotinja (kako je to dokazao Pavlov) u nizu generacija

formiraju samo jedni te isti uslovni refleksi, to uslovljava da se veza u
mozgu brzo uspostavlja i postaje prirodna. Kroz dui period vremena,
dolazi da nekada uslovni refleksi postaju bezuslovni. Potvrdu ove teorije
nalazimo u nekoj specijalizaciji pasa. ovek je dresirao jednoga psa da
mu pomae u lovu, drugoga da vozi saonice, treega za uvanje stadanaselja, a kao rezultat toga je da razne rase pasa lako podleu samo
odreenoj dresuri. Odreena rasa pasa brzo se dresira za uvanje kuedvorita ali od njih ne moemo dobiti dobrog lovakog psa. tene
lovakih pasa ve nakon male podrke ide po tragu. Nasledno, pas za
vuu brzo se navikne na noenje amova i poslunost goniu.
Vetaki uslovni refleksi su oni koji se stvaraju na odreene nadraaje
koji nisu u neposrednoj vezi sa bezuslovnim nadraajima.
Tako na primer: zvuk zvona (komanda) nema nikakve neposredne veze
sa nadraajem ishrane ili sa refleksom poloaja - sedi ili stoj. Oni
prirodno ne izazivaju kod psa zauzimanje sedeeg poloaja ili leeeg
poloaja. Za stvaranje vetakog uslovnog refleksa, svaki nadraaj za
psa treba da se proprati dejstvom odreenog bezuslovnog nadraaja, na
primer: hranom. Zavisno od toga koji emo bezuslovni nadraaj koristiti
(hrana ili pritisak, zvono ili komanda), uslovni nadraaj dobija razliito
znaenje. Ako se potkrepljuje hranom, komanda e postati uslovni
nadraaj ishrane. Pas na komandu "ovamo" prilazi dreseru da bi dobio
hranu. Ako se komanda proprati (potkrepi) sa mehanikim nadraajem,
dolazi do zatitnog odbrambenog refleksa i pas poinje da izvrava

radnju posle komande "ne" ukoliko je ranije ova komanda praena jakim
trzajem povodnika (bezuslovnim nadraajem). U procesu dresure kod
pasa se na osnovu prirodnih bezuslovnih refleksa stvaraju vetaki
uslovni refleksi.
Potrebno je razlikovati uslovne reflekse razliitog reda. Pri dresuri se
iskoriavaju uslovni refleksi prvog i drugog reda.
Uslovni refleksi prvoga reda stvaraju se na osnovu bezuslovnih refleksa,
na primer: stvaranje uslovnog refleksa na zvunu komandu stvara se na
osnovu hranidbenih i mehanikih bezuslovnih refleksa. Dok se uslovni
refleksi II reda stvaraju na osnovu uslovnog refleksa I reda. Na primer:
veina uslovnih refleksa na gest stvara se na osnovu ranije stvorenih
uslovnih refleksa po komandi. Radnje koje se stvaraju i uvruju kod
psa u procesu dresure jesu granine radnje i sastoje se iz jednoga ili
niza uslovnih refleksa meusobno povezanih.
Ovako sloena dejstva koja se kod pasa stvaraju u procesu dresure
nazivaju se NAVIKAMA.

4. ZAHTEVI KOJI SE POSTAVLJAJU PRED

DRESERA
Osnovni faktor koji u procesu dresure utie na ponaanje psa jeste
DRESER. To je razumljivo, jer on izabira i primenjuje na psa potrebne
nadraaje pomou kojih e kod psa dobiti potrebne reflekse. Moemo
rei da uspeh u radu sa psom zavisi od toga kako e se dreser prema
njemu odnositi, koliko je dreser sposoban - pripremljen i koliko e umeti
da primeni to svoje znanje.
Dreser treba da raspolae odreenim znanjem koje je neophodno za
dresuru pasa.
Dreser treba da ima odreenu teoretsku pripremu, tj. mora da zna
osnovne stavove i principe dresure. To mu omoguava da elastino i
brzo reava sve zadatke koji se pojavljuju u toku njegovog rada. On
mora da upozna individualne osobine psa, da pravilno izabira potrebne
metode dresure i naine za stvaranje pojedinih navika, pri emu mora
pravilno da primenjuje prema psu prinudu, nagradu i zabranu. Samo
stalnim teoretskim radom, dreser e biti sposoban da otklanja ablon u
svome radu i dobro podesi svoje postupke prema psu.
Dreser pri radu sa psom mora uvek koristiti iskustva. Poetnik u dresuri
treba da koristi iskustva instruktora i boljih dresera. Dreser tokom rada
sa psima stie i sopstvena iskustva. Poetnik u dresuri mora se koristiti
onim iskustvima pomou kojih se na najbolji nain tehniki stvaraju
navike. Iz ovoga proizilazi da je najefikasnije i najbolje u obuci dresera,
pokazati nain, nain primera, pomou koga budui dreser moe videti
kako se postavljaju odreene radnje koje dovode do brzog uspeha.

Za vreme dresure, dreser mora da ovlada ponaanjem psa. On ve u

poetku razmilja o nainu i doslednosti svojih dejstava. Sva reenja
koja dreser preduzima u toku dresure, ne smeju imati sluajan karakter,
ve moraju biti strogo odreena.
Vrlo je vano da se odreeno reenje-dejstvo, sprovodi istrajno da bi se
od psa dobilo ono to se eli. U toku dresure, dreser treba da izvlai za
sebe zakljuke o uspehu i grekama, to mu u daljem radu pomae da
koristi ono to je dobro i odstrani nedostatke. Dreser mora poznavati
psa, on mora znati da li je on zdrav, uzbuen, kada se goni itd. On se
mora truditi da, po mogustvu, odstrani neeljene pojave i da koristi ono
to pomae pri dresuri.
Za dresuru je vrlo vana tzv. zainteresovanost psa da ona aktivno
reaguje na sva dejstva oveka (rado ispunjava njegovu komandu, dobro
reaguje na razliite nadraaje). Ovu zainteresovanost psa za rad,
ponekad moemo odravati pomou odreenog reima ishrane, dok se u
drugom sluaju ona javlja kao rezultat tenje psa za kontaktom sa
ovekom. Ovo treba da bude poseban predmet razmiljanja dresera, koji
se mora truditi da primenjuje raznovrsna dejstva u svome radu i da
izabira takve metode koje nee umanjiti zainteresovanost psa za rad ili
ga umarati.
Svaki dreser mora nastojati da usvoji odreen nain rada koji e mu
obezbeivati najvei uspeh pri dresuri. Pre svega, on mora da posmatra
psa, da uoi sve njegove osobine, da bi uvideo kako pas reaguje na
odreena dejstva, kako se odnosi prema njemu kao i prema drugim
pojavama u njegovoj okolini.
DRESER MORA DA BUDE STRPLJIV, jer bez te osobine ne moe da sa
uspehom obavlja svoj rad, koji zahteva maksimum strpljenja. Deava se
da proe dosta vremena u jalovim naporima dok pas ne usvoji odreene
radnje. Vrlo je vano ne gubiti moral za vreme neuspeha. urba i
brzopletost lako mogu pokvariti rezultate viednevnog rada.
Vana osobina dresera jeste smelost i ljubav prema psima. Bez ljubavi
prema psu, dresura je neinteresantan i povran rad. I obrnuto, strpljiv i
paljiv prilaz psu i elja za praenjem svakog koraka psa ka uspehu, ini
uvek ovaj rad neobino privlanim i novim.
Kao zakljuak moe se rei da dresura nije samo zanat ve i iskustvo i
zahtev za veliku ljubav prema tom poslu.

5. USPOSTAVLJANJE KONTAKTA SA PSOM

Jedan od osnovnih uslova koji obezbeuje uspeh pri dresuri jeste
PRAVILAN ODNOS IZMEU DRESERA I PSA.
Ovaj uzajamni odnos mora se uspostavljati u toku celokupnog rada pri
dresuri, za vreme stvaranja kod psa svih sistema uslovnih refleksa.

Naroito u toku opteg kursa dresure kojim se obezbeuje stvaranje

navika kod psa i njegovo ponaanje potinjava dresuri.
Pravilan odnos psa prema dreseru karakterie se dobrom poslunou,
poverenjem i poverljivim odnosom prema njemu, pri emu ne sme da
postoji nikakva bojazan. PAS SE NE SME PLAITI DRESERA.
Pojava straha i plaljivosti psa u odnosu na dresera dolazi kao rezultat
nepravilnog odnosa dresera prema psu. Formiranje odnosa izmeu
oveka i psa poinje navikavanjem psa na svoga dresera, a za ovo je
potrebno nekoliko dana rada. Za ovo se vreme pas upoznaje sa novim
ovekom i kod njega se javljaju novi uslovni refleksi, koji mu slue da se
prilagodi osobinama toga oveka.
Dreser na psa deluje kao sloen - kompleksan nadraaj. On na psa pre
svega deluje svojim spoljanjim izgledom: oblikom odee, rastom,
nainom svojih pokreta, glasom, izrazom lica i na kraju individualnim
mirisom.
Sve osobine svoga dresera koje njega odvajaju od drugih ljudi, pas
dobro i trajno zapamti jo u periodu njegovog privikavanja. Naroito
veliki znaaj za njega ima glas dresera kojim ovaj izdaje komande. Sve
osobine njegovog glasa (jaina, visina, ton i boja), pas poinje da lako
razlikuje od glasa drugih ljudi. Ukoliko su kod njega formirani i pravilni
odnosi prema dreseru, onda e on izvravati komande koje mu ovaj
izdaje svojim glasom.
Pas takoe dobro pamti i tipine pokrete svog dresera. Ako su oni nagli i
isprekidani, oni u periodu privikavanja psa izazivaju kod njega
odbrambenu reakciju u vidu agresivnosti ili plaljivosti, a to oteava
navikavanje psa na dresera.
Veliko znaenje pri uspostavljanju prvobitnog kontakta dresera sa psom
imaju nadraaji ishrane u vidu davanja hrane ili poslastice. Dreser je
duan da sistematski hrani psa i navikava psa na sebe ime se
nepoverenje (odbrambeni refleksi) postepeno pretvaraju u reflekse
ishrane i pas stie poverenje prema dreseru. Pored ovoga, veliki znaaj
za uspostavljanje pravilnog odnosa psa prema oveku, imaju i etnje
koje ovaj izvodi sa psom, jer je organizmu za normalno obavljanje svojih
funkcija potrebno kretanje. Dok zatvoreno dranje psa u
odgajivanicama i stanovima, ograniava obavljanje ovih potreba psa.
etnja i igra u izvesnom stepenu nadoknauje ovaj nedostatak. Za
privikavanje na dresera onih pasa koji imaju malu mogunost kretanja,
etnja i igra imaju ponekad vee znaenje nego hranjenje i davanje
poslastice.
U toku dresure, znaaj dresera za psa postepeno raste. Putem
formiranja razliitih uslovnih refleksa, dreser sve vie uvruje
poverenje svoga psa prema sebi. Veliko znaenje pri tome ima pravilna i
blagovremena primena podstiuih nadraaja, kao davanje poslastice,
milovanje, pohvala "tako je dobro" itd.
Potrebno je znati da redovni odlazak kod psa, njegovo ienje, kupanje,
takoe imaju uticaj na uspostavljanje neophodnog kontakta.

6. POMONIK I NJEGOV ZNAAJ PRI

DRESURI
Pri dresuri je ponekad potrebno traiti pomo od pomonika
(markiranta). On moe imati razliitu ulogu.
Pri dresuri psa za uvanje kue-dvorita, uloga pomonika sastoji se u
tome da pomogne stvaranju kod psa uslovnih aktivno odbrambenih
refleksa pri pribliavanju nepoznatih ljudi. Pas, zavisno od zahteva, treba
da laje na njih, ili da upozorava na njihovo pribliavanje bez lajanja,
zatim ih prati i na kraju zadrava. Najsloenija uloga pomonika je pri
dresuri psa za praenje traga, odnosno za pronalaenje lica ili na tragu
ostavljenog predmeta po mirisu traga.
Dreseru je potrebna saradnja pomonika pri navikavanju psa na
traganje za ovekom. Pomou njega se postie da pas poe da prati
oveka po mirisu traga. Za pomonike treba uzimati one ljude koji su
okretni, smeli i istrajni. Vrlo je vano da i pomonik bude sposoban i da
se ve u poetku upozna sa osobinama i ponaanjem psa koji se dresira.
Pomonika je potrebno po mogunosti to ee menjati, kako bi se pas
privikao na ostale a ne samo na jednog.
Pri dresuri psa za odreene namene, pomonik igra ulogu drugog
dresera. On je duan da razvija kod psa privrenost sebi koja
obezbeuje stremljenje psa prema njemu i od njega prema dreseru. U
ovom sluaju, potrebno je imati stalnog pomonika.

7. PROCESI UZBUENJA I KOENJA

U osnovi nervne delatnosti psa lee dva procesa: uzbuenje i koenje.
Uzbuenje bilo koje grupe elija u kori hemisfera velikog mozga izaziva
aktivno dejstvo odgovarajuih organa (dejstvo organa za varenje,
kontrakcije miia itd.). Pas koji tri, ispoljava orjentirnu reakciju. Pas
ispunjava ovu ili onu komandu zato to se kod njega uzbude
odgovarajue grupe slunih, vidnih i pokretnih elija.
Koenje daje sasvim suprotan efekat. Ono prekida refleksno dejstvo,
zadrava ga. Procesi koenja, prema Pavlovu, imaju isto tako vanu
ulogu u ivotu kao i procesi uzbuenja. Pri dresuri se celi niz refleksa
stvara razvojem procesa koenja u kori velikog mozga psa. Na toj osnovi
se formiraju navike kod psa, na primer: da ne ide za vlasnikom ve da
se dugo zadri na jednom mestu po komandi "sedi" ili "mesto", da ne
laje za vreme straarske slube, da se ne obazire na sporedne nadraaje
itd. Svako stvaranje odreene navike zahteva sa druge strane, koenje
mnogih drugih refleksa.

Oba ova procesa - uzbuenje i koenje - nalaze se u tesnoj uzajamnoj

vezi. Pojava jednog od ovih procesa, uslovljava istovremenu pojavu
drugog. Jaina, dubina koeeg procesa zavisi od intenziteta uzbuenja i
obrnuto. Svako dejstvo psa deava se pri uzbuenju jednih elija mozga
i koenju drugih. Razlike u tom odnosu mogu biti u jednom sluaju samo
u pretenom razvoju koeeg procesa a u drugom uzbuujueg. Zato se
moe rei da se dresura sastoji u tome, to ovek svaki put na ovaj ili
onaj nain podstie ili koi psa.
Dejstvo na koru velikog mozga specijalno organizovanih nadraaja
dovodi do razvoja ovih procesa i do stvaranja potrebnih refleksa.
Da vidimo po kakvom se zakonu i u nervnom sistemu psa ostvaruje
uzajamno dejstvo procesa uzbuenja i koenja?
Prema uenju Pavlova, oba ova procesa prilikom svoga kretanja po masi
mozga potpadaju pod tri osnovna zakona: IRADIJACIJA,
KONCENTRACIJA i UZAJAMNA INDUKCIJA.

IRADIJACIJA je irenje iz nekog punkta u mozgu procesa

uzbuenja ili koenja. Ovo irenje procesa uzbuenja ili koenja
nestaje kada na psa deluje nadraaj vee jaine. Ova se pojava
koristi pri dresuri da bi se izazvala izvesna dejstva kod psa koja
su potrebna oveku. Na primer: da bi dobio (postigao) lave
psa, dreser ga vezuje, miluje ga a zatim odlazi. Po dolasku
odnosno odlasku dresera, pas pone da se otima sa povodnika,
tri sa jedne na drugu stranu, skae, skii i poinje lajati. Nagli
prekid kontakta ima za psa (koji je navikao na kontakt sa
ovekom) jako nadraajno dejstvo i proces uzbuenja iritira po
masi mozga zahvatajui sve nove i nove njegove delove,
izazivajui pri tome razliita dejstva kod psa ispoljavajui glasnu
reakciju pri emu pas nastoji da zadri dresera.
KONCENTRACIJOM nazivamo obrnutu pojavu, pri kojoj dolazi do
sakupljanja nadraaja koji izazivaju uzbuenje ili koenje u strogo
odreenim grupama elija mozga. Tako, nakon nekoliko ponavljanja pas
naui da odaje glas - laje samo na komandu, bez sporednih dejstava.
Nadalje, prouavajui viu nervnu delatnost Pavlov je ustanovio da je
pojava uzbuenja praena koenjem drugih delova u kori mozga i
obrnuto, pojava ognjita koenja praena je uzbuenjem ili poveanjem
nadraenou drugih delova kore. Ovakva pojava suprotnih odnosa,
naziva se INDUKCIJA.
Opadanje uzbuenja koje dolazi kao odgovor na pojavu ognjita vieg
uzbuenja, Pavlov je nazvao negativnom indukcijom. Negativna
indukcija se moe videti na primer:u kada pas odbije da izvri komandu
oveka neposredno iza pucnja, koji je proizveden prvi put (na koji pas
nije naviknuta) te deluje kao jak zvuni nadraaj na mehanizam
negativne indukcije, izazivajui koenje u grupama nervnih elija od
kojih zavisi shvatanje komande i izvravanje potrebnog dejstva.

Pozitivna indukcija je, nasuprot prethodnoj, povienje uzbuenosti koje

se izaziva pojavom koeeg procesa. Tako, na primer: posle komande
"ne" koja izaziva koenje neke reakcije, ponekad pas pone bre
reagovati na druge komande. Posle jakog nadraaja koji izaziva buenje
aktivno odbrambenih refleksa, pas halapljivije pojede hranu.
Koenje nije jednako. Pavlov deli koenje u dve osnovne grupe: pasivno
i aktivno.
U grupu pasivnih koenja spadaju ona koenja koja se kod pasa javljaju
kao odgovor na nadraaje koji deluju tako da se koenje mora pojaviti u
kori mozga psa. Pri pojavi takvih koenja, gotovo sve zavisi od osobine
nadraaja, ije dejstvo pas pasivno prima. Kod toga, veliko znaenje ima
tip vie nervne delatnosti kome pas pripada. Otuda je i razumljiv naziv
ovoga koenja pasivnim ili bezuslovnim.
7.1 OBLICI KOENJA:
KOENJE (proces suprotan uzbuenju koji se ispoljava zaustavljanjem
dejstava odreenih nervnih centara).
1. Bezuslovno (pasivno) koenje - samo se stvara.
2. Uslovno (aktivno) koenje - mora se izazvati.
-Spoljanje koenje, izaziva privremeno zadravanje pojave refleksa.
Primer: skretanja na postrani nadraaj.
-Granino koenje, izaziva due zadravanje pojave refleksa. Primer:
koenje posle pucnja.
-Iezavajue koenje, izaziva gaenje uslovnih refleksa pri
nepotkrepljivanju uslovnih nadraaja bezuslovnima.
-Diferencirajue koenje, obezbeuje proces stvaranja razlike primenom
nadraaja pri stvaranju uslovnih refleksa.
-Zakanjavajue koenje, sree se kod stvaranja produenih uslovnih
refleksa. Primer: zadravanje.
SAN - je opte koenje kore velikog mozga, ime se obezbeuje
obnavljanje njegove delatnosti.
Pasivno koenje je ono koenje koje se javlja pri dejstvu na psa jakih i
vrlo jakih nadraaja, koji u veoj meri drae njegov nervni sistem.
Uzbuenje elija poveava njihovu radnu sposobnost. Takva je koenja
Pavlov nazvao OGRANIENIM. Pojava ovoga graninog koenja uva psa
od drugih opasnih po nervni sistem nadraaja i time smanjuje
mogunost pojave smrtnih nadraaja. Otuda dolazi i drugi naziv za ovo
koenje: ODBRAMBENO KOENJE. Granino koenje moe se produiti
dugo iza prestanka dejstva nadraaja koji ga je izazvao. U dresuri,
granino koenje se kod psa esto pojavljuje. Na primer: kod pucanja u
neposrednoj blizini, pas u toku nekog vremena ne reaguje na komandu
oveka, odbija da uzme hranu i pokazuje tromost.Sve ove nepoeljne
pojave, oteavaju dresuru i kvare psa. Zato je potrebno pucanj izvoditi
na veem odstojanju i postepeno ga pribliavati psu.
Ponekad se granino koenje kod psa javlja i posle este primene jakih
mehanikih nadraaja, kao trzaji povodnikom, grub i otar udarac

biem. Pas u poetku pone da otkazuje izvravanje komandi kada se

esto upotrebljavaju pomenuti oblici prinude. Zatim, on prestaje da se
odaziva na zvune signale i gestove koji izazivaju kod njega drugo
dejstvo (snagom iradijacionog koenja), postaje trom, dolazi do
nepoverenja prema dreseru i straha od njega. Sve nam ovo govori da u
toku dresure, dreser mora maksimalno da izbegava primenu jakih
prinudnih dejstava i da ih moe upotrebiti u krajnjem sluaju, strogo
imajui pri tome u vidu tip vie nervne delatnosti psa i njegove
individualne osobine. Granino se koenje moe pojaviti kod psa i u
sluaju kada ovek pred njega postavlja nemogue zahteve. Na primer:
tera je da preskoi suvie visoku prepreku, to dovodi do prenaprezanja
nervnog sistema psa i pojave ponekad vrlo postojanih trajnih oblika
graninog koenja. Takoe se granino koenje kod psa moe pojaviti
kada ovek stalno primenjuje prema psu jedno te isto dejstvo. Na
primer: ako on u toku jednog zanimanja, psa tera da jednu vebu izvodi
vie nego to je to potrebno i mogue.
SVE OVO NAM GOVORI DA U PROCESU DRESURE PASA, NE SMEMO
POSTAVLJATI PRETEKE ZAHTEVE KOJE ONI NE MOGU IZVRITI, KAO I
DA RAD SA NJIMA MORA BITI RAZNOVRSTAN I DA SE NA JEDNOM
ZANIMANJU IZVODE 2-3 VEBE ILI NAVIKE KAO I DA SE UVRUJU
RANIJE STEENI SISTEMI USLOVNIH REFLEKSA.
Pored graninog koenja, u grupu pasivnih koenja spada i
tzv. SPOLJANJE KOENJE.
Ovo se koenje izaziva dejstvom postranih spoljanjih nadraaja,
razliite jaine, na nervni sistem psa, za odreeno dejstvo. dreser,
recimo izdaje komandu, ali pas ne reaguje na nju, ve njui po nekom
tragu. U drugom sluaju, ivotinju odvraa prislukivanje razliitih
zvukova ili gledanje u nove predmete itd. U osnovi ove pojave lei
stvaranje novog ognjita uzbuenja u kori velikog mozga koje ponitava
ili oslabljuje potrebnu uslovnu refleksnu delatnost psa.
Kao najei uzrok spoljanjeg koenja jesu pojave orijentacionih
refleksa. Kod veine pasa oni se brzo gase uporedo sa upoznavanjem
psa sa spoljnom sredinom. Spoljanja koenja koja oteavaju rad sa
psom mogu nastati i kao rezultat pojave ognjita uzbuenja u kori
velikog mozga kao rezultat pojave odbrambenih refleksa. Spoljanje
koenje koje nastaje na ovaj nain, moe biti takoe dugotrajno.
Naroito esto se ova pojava sree kod pasa koji su nepravilno odgojeni i
nisu se blagovremeno oslobodili opreznosti u okolnoj sredini, nisu
naviknuti na pojave u spoljnoj sredini. Sa ovakvim psima - tenadima,
treba esto izvoditi etnje i to svaki put u, za njega, razliitoj
(nepoznatoj) sredini, hraniti ih pri pojavi pasivnih odbrambenih refleksa.
Kod odraslih pasa (polno zrelih), spoljanje koenje se vrlo esto javlja
kao rezultat ispoljavanja polnih refleksa, posebno se ovo odnosi na
mujake. Koenje koje se pri tome ispoljava, karakterie se brzinom,
intenzitetom i jainom. Takvo se koenje ne moe ugasiti. Nadraaje koji
izazivaju ovo koenje, Pavlov je nazvao NEUGASIVIM.

Neophodno je da dreser otkloni sa mesta gde se izvodi obuka, sve

nadraaje koji mogu izazvati polne reflekse i omesti dresuru. Za vreme
gonjenja kuje, nju treba drati izolovano da miris koji ona tom prilikom
iri, ne bi dopro do psa koji se dresira.
Spoljanje se koenje jo moe pojaviti i u sluaju pojave aktivno
odbrambenog refleksa jednog psa prema drugome.
U uslovima grupne dresure, vrlo je vano na vreme prekinuti takve
reflekse i samim tim onemoguiti reflekse takve vrste. Pokuaj pasa da
se ponu ujedati treba prekinuti komandom "ne", trzajem povodnika i,
eventualno, udarcima. U poetku, ne treba pse dovoditi jednog bluzu
drugog. To se moe kasnije kada se one priviknu jedna na drugu.
Spoljanje koenje moe se pojaviti kod pasa i pod uticajem unutranjih
nadraaja. Na primer: kod prepunjenosti mokrane beike u psa, mogu
ieznuti svi refleksi kretanja koji nemaju veze sa nervnim centrom za
mokrenje. Iz ovoga se vidi zato je vano da se pre poetka dresure pas
proeta. Spoljanjem koenju nisu podlone sve navike psa u istoj meri.
Nedavno stvoreni uslovni refleksi koe se bre od dobro uvrenih
refleksa - trajnih navika. Dakle, to su refleksi kod psa bolje stvoreni i
uvreni - to on manje obraa panju na postrane nadraaje. Iz ovoga
proizilazi da sa psom treba raditi u odsustvu sporednih nadraaja a
zatim ih treba navikavati i na taj nain odstranjivati njihov koei uticaj.
Podlonost uslovnih refleksa spoljanjem koenju zavisi takoe od
kontakta dresera sa psom. Od toga sa kolikom jainom i dejstvom na
psa deluju nadraaji od postranih, onda ognjita uzbuenja koja nastaju
pod uticajem dejstva zvune komande i gesta dresera, koe ove
postrane nadraaje. Pored toga, dreser mora umeti i da se koristi i
koeim uticajem komande "ne", koja se daje kada se kod psa pojavljuje
nepoeljno dejstvo. Ovo kasnije za njega postaje uslovno koenje. Ovu
komandu ne treba upotrebljavati samo pri pojavi pasivno odbrambenih
refleksa. Isto dejstvo ima i nadraaj koji se javlja ponavljanjem
komande odsenim tonom. U sredstva kojima se upravlja ponaanjem
psa u razliitim okolnostima spada i mehaniko dejstvo.

8. OBLICI AKTIVNOG KOENJA

Do sada smo govorili o onim oblicima koenja koji se uglavnom javljaju
pod uticajem spoljanjih uslova na psa i kada se u kori mozga psa
odmah pojavljuje koei proces, tj. bez neke prethodne obrade.
Za razliku od pasivnog koenja - bezuslovnog, kod psa moe doi i do
aktivnog koenja - uslovnog. Ovo koenje se stvara postepeno, kao
rezultat odreenih uslova, isto kao i uslovni refleksi: postepeno se
priprema pas da reaguje na date nadraaje odreenim nainom aktivno.
Razlikujemo tri oblika aktivnog koenja.

Aktivno koenje koje se razvija bez podsticaja ovih ili onih refleksa
ivotinje, Pavlov je nazvao IEZAVAJUIM.
Za vreme dresure javlja se mnogo razliitih, dreseru nepotrebnih,
refleksa. Veina od njih koi se brzo, jer dreser ne podstie psa pri
njihovoj pojavi. Recimo, data je komanda "sedi" a pas ne sedne ve
legne. Dreser nee podstai ovo dejstvo. Kao rezultat toga, u refleksnom
luku dolazi do zaustavljanja ovoga dejstva jer psu ne koristi. Razvija se
proces aktivnog koenja i ono se prestaje pojavljivati.

Ponekad dreser nesvesno stvara uslove za razvijanje aktivnog

iezavajueg koenja onde gde to ne bi smeo da radi. Na primer:
neiskusni dreser u poetku dobije potreban refleks zatim pone da
ponavlja komandu ne terajui pri tom psa da vri potrebne radnje i ne
potkrepljujui komandu. U tom sluaju iezavajua koenja ponu se
formirati u punktove (u kori velikog mozga) dovodei do odreenih
refleksa. Pri tome je dovoljno ostaviti uslovni nadraaj bez podsticaja
bezuslovnim samo sedam puta pa da oslabe uslovni refleksi.
Do gaenja uslovnih refleksa moe doi i u sluaju ako se praktina
zanimanja izvode neuredno, ako su pauze zanimanja duge i ako psa ne
treniramo.
DIFERENCIRAJUE koenje, kako mu samo ime kae, uslovljava da pas
razlikuje pojedine pojave: pas razlikuje jednu visinu zvuka od druge,
manje ili jae osvetljenje itd.
Pri dresuri putem razvijanja diferencirajueg koenja, dreser postie da
pas razlikuje zvunu komandu od gesta, a time i tanog izvravanja
pokreta samog psa.
Neophodni uslov za pojavu aktivnog koenja jeste suprotstavljanje
jednih nadraaja drugima. Ovo suprotstavljanje postie se time to
dreser daje istovremeno dva nadraaja, pri jednom podrava psa a pri
drugom ne. Na primer: dreser raznese stvari sa razliitim mirisima i
dovede psa. U sluaju kada pas pone briljivo da mirie onu stvar koja
je za to namenjena, on bodri psa sa "tako je dobro". Meutim, u sluaju
kada se pas due zadrava kod nepotrebnih mirisa, on to ne ini, ve,
naprotiv, izdaje komandu "ne" i na taj nain organizuje koenje. Tako se
kod psa naizmenino javlja na odreenim elijama uzbuenje a na
drugim koenje. Pri tome se uzbuenje u velikoj meri tada pojaava po
zakonima o kojima je ve bilo rei (diferencijalno), da svaki put pojaava
koenje i obrnuto, proces koenja se lokalizuje, a samim tim i jaina
nadraajnog procesa. Ovo se odnosi i na same pokrete psa. Dreser svaki
put podstie na one pokrete koji u veoj meri odgovaraju njegovoj
zamisli, a ne podrava nepotrebne. Kao rezultat toga, pas poinje da
razlikuje (diferencira) svoje pokrete, dajui samo jasna dejstva
odreene forme.
Iz svega reenog se vidi, kolika je uloga diferencirajueg koenja za
stvaranje kod psa potrebnih refleksa u toku dresure. Bez ovakvog
organizovanja diferencirajueg koenja, nemogue je dobiti ni jednu
naviku kod psa. Zato dreser mora da sa posebnom panjom prilazi

pravljenju plana svoga rada. Ukoliko on podrava dejstva psa koja su

netana, to takoe vodi ka iezavanju mnogih ve stvorenih navika.
Koenje koje se razvija iza datog nadraaja (kasnije) po Pavlovu se
naziva ZAKANJAVAJUE.
Pri dresuri, organizacijom ovakvoga koenja, u kori mozga psa
obezbeuje se stvaranje mnogih navika koje zahtevaju tzv.
zadravanje. Na primer: navika na komandu "stoj". Navika se dugo
zadrava u odreenim punktovima itd. Dreser dajui takvu komandu,
razliitim merama navodi psa da je izvri, u poetku manje a kasnije sve
vie produava i na kraju dobija da pas ne menja svoj poloaj u toku
vie sekundi i minuta. Pri tome, davanje psu hrane ili podsticanje sve
vie i vie produava uticaj u poetku datog signala. Pavlov je dokazao
da ovi uslovi obezbeuju stvaranje u kori mozga psa koeeg procesa
koji obezbeuje zadravanje psa u odreenom poloaju: sedi, stoj, lezi
itd.
Iz iznetog se vidi da se svaka finoa i jasnoa pokreta psa postie samo
postepenim procesom dresure, pri kojoj se moraju potovati zakoni
razvijanja aktivnih procesa koenja u kori mozga psa.

9. METODE DRESURE
Svi nadraaji koje koristimo pri dresuri dele se u etiri osnovne grupe:
MEHANIKI NADRAAJI, NADRAAJI ISHRANE, ZVUNE KOMANDE I
GESTOVI.
Mehaniki nadraaji su: milovanje psa, pritisak ruke na razliite delove
tela itd. Pomou mehanikih nadraaja, dreser daje telu psa potreban
poloaj. Ovde spada i trzaj povodnika, otar okovratnik, udar korbaem
itd. Takva dejstva imaju veliku nadraajnu mo. U poetku oni uvek po
mehanizmu bezuslovnih veza izazivaju kod psa samo odbrambeno
ponaanje. Kasnije prema nekima od njih pas moe teiti. Spajanjem sa
nadraajima ishrane, oni postepeno u toku dresure dobijaju snagu
podravajuih dejstava.
Pod nadraajima ishrane podrazumevamo razliite naine pokazivanja
hrane psu na rastojanju. To je tzv. prirodni nadraaj ishrane koji izaziva
(kako je to ve reeno) sve mogue reflekse ishrane. Zatim, primenom u
dresuri, dejstva ishrane mogu biti i bezuslovni refleksi i nadraaji. To
biva onda kada se psu da da pojede hranu prema kojoj se ustremio.

10. NADRAAJI KOJE KORISTIMO PRI

DRESURI PASA
1. Bezuslovni nadraaji

2. Uslovni nadraaji
a) Mehaniki nadraaji
b) Nadraaji ishrane
-Komanda
-Gest
-Druge zvune komande
-Miris (pri radu po njuhu)
Bolni mehaniki i nadraaji ishrane pojavljuju se ili kao bezuslovni ili kao
prirodni uslovni nadraaji. Oni izazivaju kod psa bezuslovne i prirodne
reflekse koji nastaju pod uticajem uroenih veza koje postoje u mozgu
psa. Kakvo bioloko znaenje ima za psa primena u toku dresure
razliitih nadraaja?
Pas koji se dresira pomou bolnih mehanikih dejstava e na komandu
"mesto" ili odgovarajui gest, zauzeti potrebnu pozu i umiriti se, zato to
e, ako to ne uradi, dobiti udar ili trzaj povodnikom. Komande ili gest u
tome sluaju, primoravaju ga da to ini, jer time on izbegava bolna mehanika
dejstva.

Pas, koga dresiramo pomou dejstva ishrane, izvrava oveku potrebnu

radnju zato da bi sebi obezbedio hranu. Na taj nain pri dresuri, svaki
uslovni nadraaj dobija znaenje zamenjujueg ovog ili onog
bezuslovnog nadraaja. Jedan isti gest dresera ili njegova usmena
komanda, moe da bude za jednog psa uslovni nadraaj ishrane a za
drugog uslovni mehaniki nadraaj. Kako vidimo iz do sada reenog, to
zavisi od dejstava koja se primenjuju u toku dresure. Na osnovu ovih
bezuslovnih i prirodnih nadraaja, kretanje oveka, njegova poza, zvuci
koje proizvodi itd. dobijaju ulogu uslovnih nadraaja (u toku dresure),
koji poinju da izazivaju kod psa dejstvo koje je potrebno dreseru.
Uslovni nadraaji koji nameru dresera pretvaraju u dejstvo koje je kod
psa izazvano odgovarajuim refleksima, nazivamo KOMANDAMA.
Komande kojima se pri dresuri sluimo mogu biti ujne i vidljive. Zvuna
komanda se sastoji iz niza zvunih nadraaja. Sovjetski naunik Voronin
je dokazao da psi mogu razlikovati samo kvalitete zvuka i na jedne e
vriti odreeno dejstvo, dok na druge, ne. Pas ne razume smisao
izgovorenih rei, zato komandu koja se sastoji iz odreenih zvukova nije
mogue zameniti reima jednakim po smislu. To samo zbunjuje psa i
daje neodreeno dejstvo sa njegove strane.
Zvunu komandu moe ovek u svakom sluaju lako da proizvede.
Naroiti znaaj zvuna komanda ima pri nonom radu.
1. Komanda (sloeni zvuni uslovni nadraaj)
2. Intonacija izgovora
-Obina pokazna
-Podstiua
-Zastraujua - zabrana

Vidne komande se obino izdaju pomou gestova, koji se ine rukama. U

tom sluaju, svako odreeno dejstvo dolazi kao odgovor na odreeni
gest. Na primer: ispruanje ruke prema dole je gest za leanje,
podizanje u laktu savijene ruke je gest za stajanje itd. Gest se koristi za
upravljanje psom na veem rastojanju, kao i u uslovima gde ne smemo
ili je teko davati zvunu komandu.
METODI DRESURE. Metod dresure je nain dejstva na psa nadraaja
odreene vrste u cilju dobijanja za dresuru potrebnih refleksa.
Razlikujemo sledee metode dresure:
1.-MEHANIKI METOD - predstavlja dresuru sa primenom mehanikih
dejstava.
2.-HRANOM POSPEUJUI METOD - o ovom metodu govorimo kada
dreser svoj rad zasniva na pospeujuem dejstvu hrane, dok se
mehaniko dejstvo relativno retko koristi. Ovaj metod je u praksi prvi
primenio i opisao ruski dreser Durov.
3.-KONTRASTNI METOD - prvi ga je opisao pukovnik Nikolajev (1899).
Pri ovom metodu koriste se mehanika dejstva uporedo sa hranom
pospeujuim i podravajuim dejstvom: milovanje, blage rei, pohvala
"tako je dobro".
4.-METOD PODRAAVANJA (IMITIRANJA) - ovim metodom na psa se
dejstvuje na taj nain to putamo da pas posmatra rad drugog psa, koji
je usavrio odreene radnje za koje mi hoemo dresirati naega psa. U
osnovi ove pojave lei mehanizam nadraaja koji su postojali za vreme
oporativnog naina ivota (atavizam), kao i u periodu kada je mati
obuavala svoju tenad.
Razmotriemo prednosti i nedostatke navedenih metoda na primer:u
organizacije uticaja prema svakom od njih sa ciljem da dobijemo jednu
istu naviku, recimo "sedi".
Dreser koji radi sa mehanikim metodom, izgovara komandu i pritiska
rukom na zadnji deo sapi psa. Ovo e naterati psa da sedne. Njegovo
sedanje treba propratiti glaenjem, milovanjem. Pri pokuaju psa da
ustane ili da na drugi nain promeni svoj poloaj, pritisak se ponavlja sa
jo veom jainom. Na taj nain obezbeujemo due ostajanje psa u
tom poloaju (zadravanje). Pri ovom nainu sve radnje izazivamo
mehanikim dejstvom.
Mehaniki metod dresure obezbeuje vrstinu stvorenih navika i
poslunost u njihovom izvravanju. To je razumljivo kada se ima u vidu
da se sve postie pomou jake prinude. Za vreme dresure po
mehanikom metodu, pas se moe nalaziti u bilo kom stanju: moe biti
sita, polugladna i gladna. U ovom pogledu mehaniki metod je metod
koji zahteva manje uslova od ostalih metoda dresure. Dreseru koji radi
sa ovim metodom, mogue je dobiti aktivne i pasivne odbrambene
reakcije - reflekse koji su potrebni za uvanje kue - dvorita.
Nedostatak ovog metoda je to dreser za psa postaje signal razliitih
mehanikih - bolnih dejstava. Ovo na svoj nain naruava normalan
kontakt izmeu psa i njegovog gospodara, koji je neophodan uslov za

stvaranje niza sistema refleksa pri dresuri psa za slubu veze, sanitetsku
i sl. Mehanikim metodom nemogue je dresirati psa sa slabim nervnim
sistemom.
Uticaj za obrazovanje navike "sedi", prema hranom pospeujuem
metodu, zasniva se na iskoriavanju raznih nadraaja ishrane. Dreser
pokazuje psu poslasticu, nadnosi je iznad glave psa koja zauzima pozu
sedenja iz koje moe videti hranu. Pri izvoenju ovoga dejstva, svaki put
se psu daje hrana, to omoguava stvaranje u mozgu psa veza (signalsedea poza-hrana).
Hranom pospeujui metod nema one nedostatke koje je imao
mehaniki. Dreser, radei sa psom, za sve vreme ga hrani te se
uspostavlja potreban kontakt. Zato se od pasa koje se dresiraju ovim
metodom moe dobiti mnogo to-ta, to nije mogue dobiti
mehanikim metodom. Samim tim se i uslovni refleksi na ovaj jak
nadraaj razvijaju vrlo brzo.
Nedostatak ovog metoda je taj to se pomou njega ne moe dresirati
sit pas, jer u tom sluaju on nee raditi potrebne radnje, ili e ih raditi
nezainteresovano. Dalji nedostatak je to to dreser primenjujui
preteno pozitivna dejstva prema psu, ne moe obezbediti
nepokolebljivost u njihovom izvravanju kada se to od psa zahteva. Ovaj
zadnji nedostatak govori da on nema mnogo prednosti.

Dreser koji radi pomou kontrastnog metoda, sedei stav izaziva

pomou mehanikog dejstva, a poto je dobio eljeni stav, on daje psu
poslasticu, tj. deluje na psa bezuslovnim nadraajem ishrane.
Korienje pospeivanja hranom esto puta ini nepotrebnim primenu
mehanikih dejstava koja imaju za cilj spreavanje skakanja psa i drugih
pokuaja da izmeni stav, jer ne pospeujui ih oni iezavaju sami po
sebi jer ne koriste psu.
Kontrastni metod dresure sjedinjuje u sebi pozitivne strane mehanikog i
hranom podstiueg metoda dresure. Na ovaj nain navike se bre
stvaraju nego samo mehanikim metodom. Njihovo stvaranje ide vrlo
brzo, a zato to pas dobija poslasticu, navike su vrlo vrste. Kontrastni
metod ne remeti kontakt izmeu psa i oveka.

Podraavajui - imitirajui metod koristi se samo kao pomoni. On se

sastoji u tome to ovek na oigled psa dovodi drugog psa koji izvodi
neku radnju. Pas koga dresiramo gledanjem i sam poinje da proizvodi
odreene reflekse. Tako na primer: kada jedan pas prati krivca, to
odmah izaziva i drugog psa na praenje kod kojeg se oblik dejstva
prvoga psa javlja kao prirodni uslovni nadraaj za odreeni refleks.
Do sada smo govorili da se pojedine navike, mogu dobiti primenom
razliitih metoda. Meutim, pojedine se navike mogu dobiti samo
pomou odreenog metoda. Na primer: navika kod psa za prekid
nepoeljnog dejstva na komandu "ne", moe se dobiti samo pomou
mehanikog dejstva. Sloeni sistemi uslovno refleksnih veza za
sanitetsku i minotragaku slubu, mogu se stvoriti samo pomou hrane
kao pospeujueg metoda. Imitirajuim metodom najbolje se postie

odavanje glasa (lajanje), savlaivanje prepreka i praenje (traganje).

Kontrastni metod se uspeno primenjuje prilikom stvaranja razliitih
navika iz opteg kursa dresure.
Sve pozitivne osobine kontrastnog metoda, ine da se on iroko
primenjuje u dresuri slubenih pasa. U sadanje vreme on se
preporuuje kao najbolji.

11. UTICAJI
U svakom konkretnom sluaju dresura po ovom ili onom metodu,
ostvaruje se pomou uticaja. Pri izboru metoda dresure, dreser treba da
zna i ume da primeni uticaje kojima se pri radu odreenom metodom
stvaraju potrebne navike.
UTICAJI. To su odreeni sistemi konkretnih dejstava dresera na psa,
koje on primenjuje sa ciljem ostvarenja odreenih navika. Tako, na
primer: uticaj pomou koga se stvara navika "donoenja predmeta"
sastoji se iz sledeih dejstava: najpre dolaze dejstva koja izazivaju kod
psa reflekse shvatanja, a sastoje se u tome to dreser uzima u desnu
ruku predmet koji se aportira, pa ga podnosi ispred nosa psa kao i igri.
Za to vreme povremeno govori "aport" - uslovni zvuni nadraaj. Ukoliko
pas shvati predmet, podrava se reima "tako je dobro" i davanjem
poslastice. Nakon toga, dolaze dejstva dresera koja imaju za cilj da kod
psa pobude stvaranje refleksa hvatanja - dranja shvaenog predmeta.
Da bi to postigao, on polako vue ka sebi predmet za aport koji dri pas
i tako se povlai 10-15 koraka. Ova dejstva nateraju psa da se kree sa
stisnutim predmetom u zubima. Zatim dreser prilazi na jedan korak od
psa i daje komandu "daj" i uzima predmet od psa itd. Sva se ova dejstva
ponavljaju po nekoliko puta i zajedno sainjavaju odreeni uticaj za
stvaranje refleksa koji se zove - donoenje predmeta.
Razni uticaji sastoje se uvek iz raznih ali strogo odreenih dejstava.
Uticaji pomou kojih se stvaraju navike kod psa, vre se radom oveka
uz pomo drugih dejstava. ivotinju dresiramo da savlada prepreke
pomou treih, takoe strogo odreenih sistema nadraaja, koji su u
skladu sa odreenim uticajem itd.
Svi konkretni uticaji u granicama jednoga metoda, predstavljaju
iskoriavanje nadraaja odreene vrste koji su karakteristini za
odreen metod dresure: kontrastni, mehaniki, podstiui. Uticaji
kontrastnog metoda sastoje se iz primene prema psu ishrane i
mehanikih dejstava, uticaji podstiueg metoda - iz primene dejstava
ishrane itd.
Sloeni sistemi uslovnih refleksa za svoje formiranje trebaju doslednu
primenu niza uticaja. Svaki naredni uticaj moe biti primenjen samo u
sluaju kada su kod psa pomou prethodnih uticaja stvorene navike na
osnovu kojih se moe dobiti nova navika - sloena navika.

Tako, na primer: pri dresuri pasa za vunu slubu, dreser treba da pred
sebe postavi kao cilj da pomou odreenih nadraaja prisili pse koji su
upregnuti da ravnomerno tre i ne ometaju jedan drugoga. Zatim je
njegov zadatak, da dresira pse da vuku saonice bez oveka i sa
ovekom. Nakon toga, dolazi rad na formiranju navika za okretanje
saonica - pravac na komandu pravo, levo, desno itd. Ovakav princip
dresure poznat je pod nazivom "ii od prostog prema sloenom".
Prema pojedinim nadraajima, rad sa psom delimo na odreene periode.
Na primer: rad za stvaranje navike kod sloene slube kao to je
"pronalaenje stvari" - "traganje", formira se kroz vie perioda. U prvom
periodu je cilj dresure da stvori naviku - refleks uzimanja stvari koje
imaju miris vlasnika, vodia. U drugom periodu, dreser primenjuje druge
uticaje i stvara kod psa naviku da iz vie stvari razliitog mirisa, izabere
stvar sa mirisom odreenog oveka. Mnoge prethodne navike nakon
dresure gube svoje znaenje jer su uticaji kojima se stvaraju takve
navike, sporedni.
Neki uticaji koji se organizuju sa ciljem stvaranja odreenih radnji, imaju
samostalno znaenje. Na ove se uticaje odnose sledei uticaji: rezultat
kojih su navika sedenja na komandu, dolazak dreseru, prekidanje nekog
dejstva na komandu "ne" itd.

12. FAZE DRESURE

Izneemo redosled dejstava pomou kojih se pri dresuri formiraju
odreene navike i odgovarajue promene u refleksnoj delatnosti psa.
Ove se faze mogu videti na sledeoj emi:
1. Prisiljavanje psa za stvaranje potrebnog refleksa,
2. Stvaranje uslovnog refleksa na komandu - signal,
3. Pretvaranje uslovnog refleksa u naviku sistemom uslovnih refleksa,
4. Uvrivanje navika pri razliitim uslovima.
Kada se pristupa stvaranju bilo koje navike, dreser treba pre svega da
natera psa da ovaj izvri odreenu radnju kako bi dobio potreban uslovni
refleks. Ovo je prvi zadatak koji se postavlja dreseru u toku rada, jer
dobiti prvu eljenu radnju jeste vaan zadatak dresera.
Treba znati izabrati one nadraaje na koje e pas, odgovarajue
reagujui na njih, dati oveku potrebnu radnju. Na koji nain dreser
primenjuje svoja dejstva za ostvarenje ovoga zadatka? U poetku, da bi
naterali psa da ispuni prvo potrebno dejstvo, koristimo bezuslovne i
prirodne uslovne nadraaje.
Pas poinje da izvrava radnje lezi, puzi, skai itd, zato to dreser
primenjuje prema njemu bezuslovne mehanike nadraaje, tj. na
odreen nain pritie na telo psa, pritee ga, cima povodnikom itd.
Traganje psa za "krivcem", dolazi kao rezultat bezuslovnog refleksa
(praenja) kod psa da prati oveka koji se udaljava. Navika za aport

stvara se na taj nain to ovek vue predmet ka sebi, ime se takoe

pobuuje bezuslovni refleks psa da hvata predmet.
Prirodni nadraaji koriste se za dobijanje poetnih radnji pri dresuri. Na
primer: prilaenje psa vlasniku, - psa mamimo pomou poslastice.
Lajanje se izaziva tako to nakon igre sa privezanim psom, dreser pone
da se udaljava od njega ime se kod psa pobuuje prirodni zvuni
refleks lajanja.
U nekim sluajevima, da bi prisilili psa na potrebno kretanje, u prvom
stadijumu e biti zadatak da se koriste steeni uslovni nadraaji koji su
stvoreni ranijim radom. To se deava kada se nove navike obrazuju na
osnovu ve stvorenih sistema uslovnih refleksa. Tako na primer:
stvaranje navike "pretraivanje terena" poinje time to se u poetku
koristi navika donoenja predmeta po komandi "aport". Uz ovu komandu
ovek prisiljava psa da u situaciji gde su razbacani razni predmeti, ide po
odreenom tragu, da aktivno njui i donese odreeni predmet.
Prirodna, bezuslovna i steena svojstva oveka, nadraaji koji se
primenjuju na psa, pobuuju u njegovom mozgu elije od kojih se
nadraaj (po uroenim ili steenim vezama) dalje premeta na elije u
oblasti za kretanje, koja upravlja kretanjima koja su potrebna oveku.
Dejstva koja dreser izvodi u samom poetku su uslovni zvuni nadraaji
koji zatim moraju postati komande.Dreser izdaje komandu "napred" a onda
odmah iza toga pone gurati psa. Pre leanja daje se komanda "mesto" itd.
Odgovarajui uslovni nadraaji "komande" ponavljaju se svaki put pre
pojave dejstva psa, koje je potrebno oveku, na koji se nain pobuuju
elije slune oblasti mozga psa. Odmah posle toga izvrava se odreeno
dejstvo koje pobuuje elije u oblasti za kretanje (guranje psa). Tako se
javljaju dva ognjita uzbuenja. Nadraaj jednog ognjita prethodi
nadraaju drugog. Ponavljanjem meu njima se obrazuje veza i onda
uzbuenje slune elije pone izazivati nadraaj u elijama za kretanje a
samim tim i izvoenje potrebnog dejstva samo na komandu.
Poto pas izvri odreeno kretanje, dreser uvek iza toga daje psu
poslasticu. Ulogu potpomauih sredstava, pored hrane, moe imati i
pritisak ruke, trzaj povodnika itd. Oni koe suvine reflekse kod psa a
samim tim bude one koji su potrebni oveku. Bez ovih potpomauih
sredstava (hrana, pritisak ruke itd.), nemogue je uvrstiti uslovne
reflekse.
Jednovremena primena pri stvaranju refleksa, sa jedne strane
podstiuih (potpomauih) dejstava a sa druge strane koenja
nepotrebnih dejstava, stvaraju uslove za poetak razvoja
diferencirajueg koenja u mozgu psa. Kao rezultat toga, pas poinje
razlikovati komande i izvravati odreene radnje.
Sad je dreser duan da definitivno izgradi utvreni refleks i pretvori ga u
naviku koja mu je potrebna i koja e odgovarati svim uslovima, to
predstavlja njegov drugi zadatak.
Koje su karakteristike dejstava koje dreser primenjuje u odreenim
fazama dresure.

Da bi dreser prethodno dobivene reflekse pretvorio u navike, mora ih

vie puta izazvati i posle dobijanja odreene reakcije, treba da proizvodi
i podravajua dejstva. Uloga ovih dopunskih nadraaja svodi se na
usavravanje odreene navike. Kao rezultat ovoga, potrebna radnja
dobija savreniju formu.
Dopunska dejstva dresera mogu biti dvojako usmerena. Ili na
podravanje potrebnih dejstava ili na koenje suvinih refleksa. Primer:
Kada kod psa izgraujemo naviku puzanja, pokuaj da se podigne, koi
se pritiskom na kimu, trzajem povodnika na dole i komandom "puzi"
koju izdajemo sa zastraujuim tonom. Ovim dopunskim dejstvima,
postie se da nakon izvesnog vremena, pas puzi samo na komandu.
Sjedinjavanjem ovih dejstava, dobija se potreban efekat i postie da pas
nakon izvesnog vremena puzi bez odmora 20-25 metara.
Fizioloka karakteristika nadraaja, koje pri tome koristimo, mora se
menjati uporedo sa poveanjem potreba oveka. Dopunska se dejstva
obino koriste samo u poetku stvaranja neke navike, a zatim radnju
dobijamo samo na komandu. Pri izdavanju komande, veliki znaaj ima
intonacija - visina glasa. Razlikujemo tri oblika komandi prema
intonaciji: podstiua, obina i pretea. Obina komanda treba da bude
odsena, glasna i zapovedna. Pretea intonacija otra, stroga sa
povienim tonom. Ova intonacija pojaava dejstvo zvune komande na
psa. Ako pas ne ispunjava obinu komandu, onda se ova ponavlja uz
povienu intonaciju - preteu. Ponavljanje komande preteom
intonacijom, sprovodi se uz dejstvo mehanikog bezuslovnog nadraaja:
trzaj, pritisak ruke, udarac...
Kada pas u procesu dresure pone da proizvodi odreene radnje, onda
se bezuslovni prirodni nadraaji (mehanika dejstva) iskoriavaju za
stvaranje vieg stepena odreene navike. Pri radu sa komandom
"mesto", mehanika se dejstva mogu ponovo primeniti u momentu kada
dreser od psa zahteva dugo zadravanje u toj pozi. Ova se dejstva
koriste i onda kada pas u toku rada pone da vri dejstva u jako
oslabljenoj formi (kada oslabe refleksi). Primer: Na komandu "k-nozi",
pas se vue u noge oveka. Tada dreser dejstvuje na njega trzajem
povodnika.
Kvalitetna osnovna podstiua dejstva koja se koriste pri radu jesu
nadraaji ishrane, milovanje i izgovaranje rei "tako je dobro". Pri radu
se njihov uzajamni odnos menja. U poetku se ee koriste bezuslovni
prirodni podstiui nadraaji koji imaju najjai uticaj a kasnije se oni
zamenjuju uslovnim oblicima podravanja koji imaju neto slabije
dejstvo kao milovanje, rei "tako je dobro" itd.
Tokom rada menja se i frekvenca - uestalost podravanja. Postepeno
dreser sve ree podrava psa, tako da ga podstie samo kada on treba
da otpone sa izvravanjem neke radnje.
U kori mozga psa, produava se razvoj diferencirajueg koenja. Podrka
pomou podsticaja pravilnog izvravanja radnji po komandi i
nepodravanja nepotrebnih dejstava, uslovljava da na kraju pas prestaje

da radi nepotrebno dejstvo i poinje jasno da razlikuje komande. U

odgovoru na jedan nadraaj - komandu, on ide prema dreseru, na drugu
on lee, na treu on donosi aportivni predmet itd. Svako dejstvo koje
pas pri tome proizvodi, odgovara zahtevu koji je postavljen od strane
oveka.
Trei zadatak koji proizilazi u toku rada - dresure, jeste uvrenje
odreene navike. U toku reavanja ovog zadatka, dreser postie vrstinu
dobijenih radnji kao i poslunosti pri njihovom izvravanju pri razliitim
uslovima spoljanje sredine. Uvrenje pojedinih sistema refleksa
postie se putem mnogih ponavljanja radnji. Nadraaji koji u ovoj fazi
izazivaju odreene radnje, jesu uslovni nadraaji i to samo zvune i
vidne komande. Od podstiuih nadraaja koji se u ovoj fazi koriste jeste
izgovaranje "tako je dobro" u laskavoj intonaciji i milovanje, dok se
poslastica retko upotrebljava. Bezuslovni mehaniki nadraaji koriste se
samo u sluaju kada pas i pored toga to je kod njega stvoren odreeni
refleks, ne daje na komandu odreenu radnju. U ovom sluaju, dreser
primenjuje otrije forme nadraaja: pritisak, udar itd.
Sigurnost u ispunjavanju kod psa stvorenih refleksa, postie se na taj
nain to ih ovek izvodi u sve sloenijim situacijama. Primer: dreser pri
radu sa trkakim psom, da bi ovo postigao, odnosno da mu pas ne bi
reagovao na postrane nadraaje - mirise, u poetku ovo izvodi u polju,
zatim na putu, slabo naseljenom mestu i na kraju u gradu. Pas se u
ovim prilikama susree svaki put sa novim nadraajima (neobinim) i
navikava se da na njih ne reaguje. Dreser, pri uvrivanju navike psa
da preskae prepreke, postavlja pred njega prepreke razliite po svom
obliku, visini i mestu. Primer: razliiti kanali, iva ograda, visok i irok
zid itd. Na ovaj nain osposobljavamo psa za rad u razliitim uslovima.
Pomou svojih ula, pas ocenjuje oblik i visinu predmeta i reaguje ve
prema tome kakvi su oni.
Nadraaji koje ovek primenjuje sa ciljem da bi u razliitim uslovima
postigao sigurnost u izvravanju odreenih radnji, jesu steeni uslovni
nadraaji - komande i podravajua dejstva. U sluaju kada pas ne
obraa panju na komandu, ne izvrava odreeno dejstvo i posle
izdavanja komande u zastraujuem tonu, dreser primenjuje bezuslovne
mehanike nadraaje - prinudu.
Fizioloka sutina pojave koja odreuje rad mozga psa za vreme
uvrivanja navike, svodi se na uvrenje privremenih veza koje su se
formirale za vreme njenog stvaranja. Drugo, kao rezultat susreta psa sa
novim nadraajima, na primer: sa vrlo visokom barijerom, ognjita
uzbuenja pokretima dobijaju sposobnost promene koje odgovaraju
ovim nadraajima, dolazi do pregrupisavanja uzbuenja odreenih
nervnih elija, dopunski se nadrauju elije koje osiguravaju veu snagu
skoka (to omoguava savlaivanje ovakve barijere) i obrnuto, koe se
elije koje su se ranije uzbudile. One osiguravaju snalaenje psa u novim
uslovima.
Iz svega do sada reenog, mogu se izvesti sledei zakljuci:

1.-Pri stvaranju dobre navike pred dreserom stoje tri zadatka: Naterati
psa da prvi put proizvede oveku potrebno dejstvo. Usavriti njeno
dejstvo - nainiti da dejstvo potpuno odgovara zamisli dresera i, na
kraju, uvrstiti ga.
2.-Prema odreenom zadatku, dreser prema psu primenjuje na odreeni
nain pojedine sisteme dejstva, te se moe govoriti o odreenim fazama
u toku dresure. Prelaskom iz jednog u drugi stadijum (fazu), postepeno i
uporedno se prelazi od bezuslovnih prema uslovnim formama dejstva.
Za vreme uvrivanja (poslednja faza) potrebno dejstvo se kod psa
izaziva komandom, a komanda se pospeuje podravanjem reima "tako
je dobro" i milovanjem.
3.-Osnovni fizioloki proces koji proistie u toku dresure jeste
diferencirajue koenje. Pomou njega se potrebna dejstva psa ine
jasno odreenim reakcijama, koje proistiu kao odgovor na strogo
odreene komande.

13. TIPOVI VIE NERVNE DELATNOSTI PSA

Razliiti psi nejednako podleu dresuri. Jedni psi bre usvajaju pojedine
navike, drugi sporije, ali su kod njih vri ve stvoreni sistemi refleksa.
Susreu se takoe i takvi psi koji teko podleu dresuri i loe izvravaju
radnje. Dreser koji ima lou teorijsku podlogu to objanjava razliitom
psihikom nadarenou psa, te ih deli na pametne i glupe, vredne i
lenje, dobroudne i tvrdoglave. Ovakav nain uporeivanja psa sa
ovekom ne moe sakriti razliite propuste koji nastaju u toku dresure.
Stvarno objanjenje ove pojave prvi je dao I.P. Pavlov svojom teorijom o
tipovima vie nervne delatnosti.
Pavlov je svojim mnogobrojnim opitima dokazao da su razlike u
ponaanju psa uslovljene pre svega odreenim kombinacijama osnovnih
osobina procesa uzbuenja i koenja. Ta svojstva su:
1. Jaina osnovnih nervnih procesa (uzbuenja i koenja),
2. Raznovrsnost tih procesa i
3. Njihova pokretljivost.
Na osnovu razlika u karakteru svojstava, prema Pavlovu, psi se u osnovi
dele po tipovima njihovih viih nervnih delatnosti.
Pod jainom nervnih procesa treba shvatiti napregnutost aktivnosti koju
mogu izdrati nervne elije za vreme njihovog uzbuenja ili koenja. Kao
izraz jaine procesa uzbuenja jeste istrajnost tog procesa pri dejstvu na
nervni sistem psa nadraaja vee jaine. To se moe videti iz ponaanja
psa u sluaju prenaprezanja njegovog nervnog sistema u procesu
dresure ili praktinog korienja psa. Kada kod psa kao rezultat dejstva
jakog nadraaja (navikavanja na pucanj) lako doe do graninog
koenja, to znai da su slabi procesi uzbuenja. Ako takvog psa teramo
da vie puta ponavlja jednu te istu radnju, bie potrebno vee

naprezanje njegove nervne delatnosti i kod njega e se pojaviti granino

koenje, dolazie do mlitavosti, bezvoljnog stanja i pas poinje otkazivati
da izvri odreenu radnju - naviku. Da bi odredili jainu procesa
uzbuenja, moemo se koristiti i postepenim povienjem uzbuenja
pomou hrane. Psa moemo hraniti 1-2 dana. Slabljenje pri tome
uslovnih refleksa koji se uvruju ishranom - poslasticom, govori o
slabosti procesa uzbuivanja i obrnuto. Ako je proces uzbuivanja
dovoljno jak, uslovni refleksi e se javljati u punoj formi.
Jainu koeeg refleksa - procesa, takoe odreujemo naprezanjem
istoga. Naprezanje procesa koenja najbolje se manifestuje pri razliitim
zadravanjima. Psa sa slabim procesom koenja teko je dresirati, jer se
ve stvoreno zadravanje lako kida, ukoliko ga elimo due zadrati u
odreenom poloaju (sedenje, leanje), nego to je on navikao.
Kod psa sa slabo razvijenim procesom koenja, teko se stvaraju one
navike koje zahtevaju visok nivo diferencirajueg koenja. Kao indikator
razvijenosti procesa koenja jeste brzina i tanost kojom pas radi pri
izboru stvari ili po tragu. Pas sa slabo razvijenim procesima koenja,
sporo i teko pravi razliku izmeu nadraaja (mirisa).
Pod pokretljivou procesa uzbuenja i koenja podrazumevamo brzinu i
lakou izmene jednog procesa sa drugim.
Indikator dobre pokretljivosti nervnih procesa jeste brzina prelaska psa
iz stanja mirovanja na izvravanje potrebnog dejstva po komandi
dresera i obrnuto - zadravanje u novopostavljeni poloaj. U prilog
ovome ide i brzina psa pri izvravanju dejstava suprotnog znaenja, na
primer: na komandu "ovamo" i "ne".
Kao rezultat meusobnog odnosa napred opisanih osobina nervnog
sistema i moguih kombinacija meu njima, proistiu razliiti tipovi vie
nervne delatnosti.
Akademik Pavlov svrstava pse u etiri osnovna tipa vie nervne
delatnosti:
1.-Uzbudljivo nervozan (holerian)
2.-Uravnoteeno ivahan (sangvinian)
3.-Uravnoteeno miran (flegmatian) i
4.-Lo - apatian (melanholian)
Psi uzbudljivog tipa poseduju jake procese uzbuenja a slabije procese
koenja. Ravnotea meu njima nedostaje. Proces uzbuenja
preovladava. Psi ovog tipa su vrlo pokretni - aktivni. Merenjem ovih
pokreta kod psa pomou toperice, vidi se da oni za kratko vreme
proizvode veliki broj pokreta. Neki od njih naprave za 2 minuta 360
pokreta, iako se u ovaj tip ubrajaju oni koji za 2 minuta naprave vie od
100 pokreta.
Kod pasa uzbudljivog tipa brzo se obrazuju pozitivni refleksi. Koenje se,
naprotiv, stvara vrlo teko. Takvi psi brzo usvajaju komande vezane za
ispunjenje bilo kakvih dejstava koja zahtevaju uzbuenje nervnog

sistema, a slabo ona dejstva u ijoj osnovi lee procesi koenja. (Zahtev
dresera za ostajanjem u odreenom poloaju).
Diferencirajue koenje kod pasa ovog tipa stvara se vrlo teko. U prvom
periodu dresure, ovi psi esto meaju znaenje razliitih komandi (na
primer: "puzi" sa "mesto" ili "stoj"). Naroito teko podleu dresuri za
slubu: tragaku, straarsku,minotragaku, koje zahtevaju dobro i jasno
diferenciranje. Meutim, za slube koje ne zahtevaju jasno
diferenciranje (uvarska i sluba veze), psi ovog tipa su dosta pogodni i
ovo treba imati u vidu pri izboru pasa za pojedine slube.
I kod ovog tipa pasa, u toku dresure moe se postii izvestan stepen
koeeg procesa. Jaina procesa koenja postie se stalnom i
sistematskom vebom i ponavljanjem. Potrebno je postepeno
akumulirati procese koenja. Primer: zadravanje za mesto poinje sa 35 sekundi i postepeno se poveava do nekoliko minuta. Ovo vai i za
formiranje ostalih navika. Rad sa takvim psom pri izboru stvari, ne treba
u poetku vriti vie od jedanput, a zatim treba postepeno poveavati
njihov broj.
ivahan tip psa ima po jaini jednake procese uzbuenja i koenja. Oni
su u stanju meusobne ravnotee i vee pokretljivosti pri zameni
jednoga procesa drugim. Kod njih se brzo i lako razvijaju najrazliitiji
uslovni refleksi u onoj meri koja je potrebna za formiranje dobrog
diferencirajueg koenja. Ova brza smena procesa uzbuenja i koenja
predstavlja njihovu posebnu karakteristiku, tako da psi ovog tipa
najlake podleu dresuri. Navike se kod njih dobro uvruju. Oni su
uvek aktivni u radu.
Metod koji najbolje odgovara za dresuru pasa ovog tipa je kontrastni
metod.
Psi mirnoga tipa - flegmatini, sa jedne strane imaju, isto kao i
prethodni, meusobno uravnoteene procese uzbuenja i koenja.
Jedina razlika izmeu pasa ovoga tipa i prethodnog jeste u tome to su
procesi uzbuenja i koenja u nervnom sistemu ovih pasa slabo
promenljivi (jedan nervni proces sporo se zamenjuje drugim i obratno).
Psi ovog tipa karakteriu se slabom pokretnom aktivnou i nazivaju se
lenjim - tromim. Pri merenju topericom daju za 2 minuta samo 20-30
pokreta. Kako pozitivni, tako i negativni uslovni refleksi kod njih se sporo
stvaraju, no kada se ve stvore, postiu dobru vrstinu - stabilni su. Takvi psi
su sigurne u radu i izdrljive. Diferencirajue koenje kod njih se razvija sporo,
no ne dostie uvek najveu vrstinu. Ovo je razlog da je pri dresuri ovog tipa,
kao i nervoznog, potrebno imati veu upornost i strpljenje. Poto se kod ovih
pasa sporo smenjuju procesi uzbuenja i koenja, to u radu sa njima pri
dresuri ne treba brzo prelaziti sa jednog na drugo dejstvo. Pri tome, komande
treba izdavati tako da izmeu njih i radnje koju pas treba da izvri postoji
jedan krai vremenski period. Ubrzanje pri izdavanju komandi za ispunjenje
razliitih radnji mogue je samo nakon to su stvoreni vrsti uslovni refleksi.
Tekoa za zadravanje pasa ovoga tipa u razne poloaje ne postoji.

Psi ovog tipa dobro primaju dejstva jakih mehanikih nadraaja, zato ih
pri njihovoj dresuri moemo koristiti, odnosno mehaniki metod dresure.

No, i kod ovih pasa za formiranje izvesnih navika ostaje kao najbolji
kontrastni metod dresure.
Psi loega tipa - melanholini, karakteriu se slabou oba nervna
procesa - i uzbuenja i koenja. Oni ne podnose vea naprezanja u
nervnoj delatnosti i ona se lako naruava. Meu psima koji spadaju u
ovaj tip, nau se ponekad i psa sa relativno promenljivim procesima
uzbuenja i koenja. Kod tih pasa razvijeno diferencirajue koenje daje
ponekad dosta jasne i uravnoteene reflekse koji mogu biti istrajni.
U drugoj grupi pasa loeg tipa, slabosti se ogledaju u slaboj
pokretljivosti oba ova nervna procesa. Uslovni refleksi kod tih pasa se
teko stvaraju, a diferencirajue koenje obrazuje se teko i
nedovoljno. Stvoreni refleksi su nestabilni. Potrebno je naglasiti da se
psi loeg tipa karakteriu vrlo razvijenim pasivno-odbrambenim
reakcijama. Lo tip pasa je nepodesan za dresuru i iskoriavanje. Ovo
je razlog da ovakvi psi ne treba uzimati za dresuru, ve ih blagovremeno
otkrivati i odstranjivati.

14. NERVOZE PASA

Kako je poznato, ponekad se meusobni odnos procesa uzbuenja i
koenja moe naruiti patoloki. Meutim, nervoze su rezultat
naruavanja nervne delatnosti psa bez nekih vidljivih oteenja nervnog
sistema. Spoljna manifestacija nervoza u ponaanju karakterie se kod
razliitih pasa razliitim znacima. Jedni psi pri stanju nervoze pokazuju
povienu uzbuenost - nadraenost nervnog sistema, prekidaju
staloenost i loe diferenciraju nadraaje. Oni lako prelaze u agresivno
stanje, ak i u odnosu na svog dresera.

Drugi psi, nasuprot njima, prelaze u potiteno stanje, postaju bojaljivi i

nepoverljivi. Poviena intonacija glasa ili otar uzvik dresera odmah
izaziva kod ovih pasa stanje koenja.
Kod treih pasa, u sluaju nervoze pojavljuje se vea sklonost ka
nepokretljivosti i sanjivosti. Oni postaju slabo prijemljivi za komandu i
druga dejstva dresera.
Nervoza se moe pojaviti kod psa i kao rezultat prenapregnutog nervnog
sistema. Prenaprezanje nervnog sistema esto nastaje pri dejstvu na
nervni sistem psa vrlo jakih nadraaja. Na primer: jaki zvuni nadraaji pucanj, eksplozija, ukoliko pas prethodno nije naviknut na njih. Ono se
moe javiti i pri zloupotrebi prinude.
Prenaprezanje procesa koenja pojavljuje se pri tekom i strogom
diferenciranju. Na primer: ako psa teramo da vie puta bira stvar
izmeu veeg broja stvari sa slinim mirisom ili ako pri radu po tragu
susree veliki broj unakrsnih tragova.
Nervoze mogu takoe da dou u i pri nagloj smeni procesa uzbuenja i
koenja. Dreser komanduje da pas trai i uhvati "krivca", a kada ga

uhvati, zahteva od njega da ga mirno uva. Ovo moe doi i pri brzoj
smeni jakog koeeg nadraaja "ne", sa ne manje jakim uzbuujuim
nadraajem "ovamo", pri emu dolazi do sudaranja procesa koenja i
uzbuenja. Nervni sistem psa nedovoljno pripremljen za ovo, moe
odgovoriti na ove uslove prekidom svoje delatnosti. Uz prisustvo jake
nervoze u ponaanju kod psa moe ponekad doi do savreno
nerazumljivih dejstava. Pas na primer: pone ispoljavati odreeni
refleks, izbegavati ljude koji su obueni u specijalna odela, ne boji se
mukaraca a boji se deteta ili ena itd. Poinje da napada pse odreenih
rasa i dr. Pavlov smatra da je manifestacija nervoza esto vezana za jake
utiske. (Nervne traume koje je pas preiveo mnogo ranije, pre
manifestacije nervoze). Odrastao i veliki pas poinje da se boji malog
psa, a ponaa se ravnoduno prema velikom zato to ga je u prolosti
ugrizao mali pas. Kod nekih pasa nervoze se ispoljavaju esto dok se
kod drugih teko mogu dobiti, ak i u eksperimentalnoj sredini. Pavlov je
dokazao da pojava nervoza zavisi od toga kome tipu viih nervnih
delatnosti pripada odreeni pas. Lako dolaze i due se zadravaju
nervoze kod pasa krajnjih tipova (uzbudljivog i loeg). Otporni prema
nervozama su psi uravnoteenog tipa. Izleenje nervoza moe se postii
privremenim prekomandovanjem zanimanja sa psom. Nekada je
potrebno promeniti dresera, izmeniti uslove i mesto zanimanja ili
koristiti terapiju: kofein i brom.

15. MOGUE GREKE DRESERA

U procesu dresure, dreser moe uiniti razliita pogrena dejstva, to
oteava rad sa psom i umanjuje njenu vrednost. U daljem to predstavlja
smetnju za rad psa.
Greke dresera mogu biti razliite:
1. Greke koje se javljaju pri nepravilnom korienju komande,
2. Greke koje se javljaju pri nepravilnom korienju potkrepljujuih
dejstava,
3. Greke u organizaciji procesa dresure,
4. Greke koje kod psa dovode do takozvanih nepoeljnih veza.
Osnovni uzrok svih ovih greaka lei u slaboj teoretskoj pripremi
dresera, kao i u njegovom neznanju da nauno analizira proces dresure i
izvodi iz njega zakljuke koji su neophodni za dalji rad.
Mnogi dreseri precenjuju sposobnost pasa i ignoriu kvalitativne razlike
izmeu vie nervne delatnosti psa i oveka. Oni uporeuju psa sa
ovekom, pripisujui mu sposobnost da shvata i razume ovekovu re,
te da se svesno odnosi prema svojim dejstvima i dejstvima dresera.
Drugi dreseri imaju odreen nivo potrebnog znanja, no ne umeju ga
uvek iskoristiti. Ovo takoe izaziva greke. Rad se esto zasniva bez

uzimanja u obzir individualnih osobina pasa, nepravilno se vri izbor

metoda rada itd.
Evo koje su najee konkretne greke dresera:
A) Greke usled nepravilnog korienja komandi. Dreser uporedo sa
strogo odreenim komandama kojima deluje na psa da izvri ovo ili ono
dejstvo, preti mu za neispunjenje istoga. Ovo uzbuuje psa i izaziva kod
nje pojavu nekih orijentirnih refleksa koji koee deluju na potrebnu
refleksnu delatnost psa. esto se greke javljaju i usled nedozvoljenog
spajanja dveju razliitih komandi. Na primer: ponekad dreser umesto da
izdaje jasnu komandu "daj" (zbog shvatanja po kome psa uporeuju sa
ovekom), komanduje "daj aport" na koji se nain naruava pojava
potrebnog refleksa. Ovo nastaje zato to komanda "aport" za psa
predstavlja nadraaj refleksa hvatanja i dranja aportiranog predmeta u
svojoj eljusti, a komanda "daj", obrnuto, predstavlja uslovni nadraaj
za njegovo negodovanje dreseru.
Komanda od samog poetka dresure mora uvek da prethodi pojavi
potrebnog refleksa i izdaje se ranije da bi podstakla psa. U protivnom
sluaju, jako je oteano stvaranje uslovnih refleksa. Na primer: ako pri
kretanju pas ide u noge dreseru, a ovaj vri trzaj povodnikom pre no to
izda komandu "k nozi", uslovni refleks se ne stvara na ovu komandu.
Ukoliko pri pozivu psa damo gest posle komande "ovamo", on dugo nee
postati signal za dolazak dreseru itd.
Vrlo esto dreseri potcenjuju ulogu intonacije pri izdavanju komandi.
Meutim, znamo da intonacija glasa moe biti jak pomoni nadraaj u
dresuri, ako se komanda ponovi u pootrenom tonu uz bezuslovno
mehaniko dejstvo.
Nikada pri korienju ne treba zloupotrebljavati preteu komandu jer to
moe dovesti do toga da pas prestane reagovati na nju. Treba znati da
komanda "ne" treba da bude za psa uslovni nadraaj koenja sa
pojaanim dejstvom. esto korienje ove komande bez potkrepljivanja
bezuslovnim nadraajem, vodi ka oslabljenju uslovnog refleksa.
Meutim, njena esta upotreba uz jaka bezuslovna potkrepljenja (jak
trzaj povodnikom, otar okovratnik, udarac korbaem), izaziva u
nervnom sistemu psa iradijaciju procesa koenja. Pas upada u
dugotrajno potiteno stanje, to se moe javiti i kod drugih navika.
Zloupotreba komande "ne", takoe moe naruiti pravilan kontakt
izmeu dresera i psa.
Posebno se treba bojati pogrene primene ove komande kada pas
ispunjava potrebna dejstva. Ovo se deava na primer: za vreme dresure
za izbor stvari. Dreser usled nedovoljne panje, sam pobrka predmete,
te i kada pas izvri pravilan izbor, komanduje "ne". Ovo se odraava na
proces daljeg stvaranja sloenih refleksa za tragaku slubu.
Prilikom skretanja psa od bilo koga dejstva, umesto komande "ne",
potrebno je upotrebiti komandu za izazivanje potrebnog sistema
refleksa. Na primer: ukoliko pas skree panju na bilo koji sporedni
nadraaj (menja poloaj, ustaje, bei, ide prema postranom nadraaju

itd.), dreser ne treba da izdaje komandu "ne", ve da ponovi komandu

"sedi".
B) Deavaju se greke usled nepravilnog korienja nadraujuih
dejstava. Pretpostavimo da pas koji je pobegao bez povodnika, skree
na bilo kakav, za dresera sporedni, nadraaj (maku, pticu itd.), te zbog
toga ne doe odmah kada dreser izda komandu "ovamo", ve to uini
posle mnogih ponavljanja komande. Dreser zbog toga kazni psa sa
nekoliko udaraca. Na ovaj nain on naruava osnovni princip
potkrepljenja uslovnog refleksa koji se stvara. Stvaranje uslovnog
refleksa na komandu "ovamo", moe se vriti samo po podstiuoj
metodi. Znai, psu moramo davati poslasticu nakon dolaska dreseru. Primena
udarca u ovom sluaju deluje na suprotan nain, jer pas poinje da sa strahom
prilazi oveku.

esto dreseri zloupotrebljavaju i primenu poslastice, to dovodi do toga

da pas poinje skretati panju sa svojih dejstava na hranu u rukama
dresera, pri emu se navikava da ispunjava komandu samo u prisustvu
hrane.
Vrlo je vano ne zaboraviti pomilovati psa i podsticati ga reima "tako je
dobro" u laskavoj intonaciji. Ovi nadraaji uvruju potrebne reflekse,
pri emu ne skreu panju psa na sebe.
Veoma gruba greka dresera jeste neredovno potkrepljivanje u poetku
dresure, datih komandi sa bezuslovnim nadraajima. Odsustvo u tim
momentima jakih potkrepljujuih dejstava, vodi ka postepenom
slabljenju (gaenju) uslovnih refleksa na komandu i ne obezbeuju
sigurnost i jasnou u daljem radu.
C) Greke u organizaciji procesa dresure. Jedna od najeih greaka
koja se ini jeste urba u dresuri. Dreser uri te zbog toga brzo prelazi
sa jedne na drugu radnju, a pri tome kao po pravilu, stvoreni refleksi su
nestabilni i nejasni. Pas ponekad odgovara na komandu, a ponekad ne.
Njeno ponaanje obiluje mnogim nepotrebnim reakcijama. Sve ovo
govori da urba u dresuri ne vodi ka pravilnom razvijanju u kori mozga
psa, eljenog diferencirajueg koenja.
Osobito se negativno ovaj nedostatak u radu dresera sa psom ispoljava
kada se pred psa ponu stavljati sloeniji zahtevi. U tom sluaju, pas se
ne moe snai, jer nema jasne uslovne reflekse na osnovu kojih bi bio u
stanju da izvodi rad u sloenim uslovima.
Ponekad, nepravilno postavljanje procesa dresure se sastoji u
nedoslednosti pri primeni uticaja - nadraaja. Na primer: pri radu sa
navikama iz opteg kursa dresure, ne treba poeti navikavati psa na
izvrenje komande "mesto" ranije nego to on bude dresiran da izvrava
na komandu "sedi". To oteava rad na stvaranju navike koju treba dobiti
- dreser dejstvuje na psa koja se nalazi u sedeem poloaju. Ne treba je
takoe siliti da izvrava odjednom bilo kakva naizmenina dejstva.
Ukoliko dresiramo psa da preskae samo prepreke, uvek emo ga terati
da radi na jedan te isti nain, ime se pas navikava da na odreenu
komandu daje dosledno dejstvo.

Grekom moemo smatrati i takav rad, kada dreser suvie mnogo u

toku jednog zanimanja primenjuje jedan te isti uticaj i dugo se zadrava
na stvaranju jednog refleksa. U tom sluaju se za vreme dresure zamara
nervni sistem psa. Zato je vrlo vano pri zanimanju sa psom, njegov rad
uiniti raznovrsnim. Dozvoljeno je da se za vreme jednog zanimanja
moe stvarati jedna do dve nove navike i samo uvrivati ve ranije
stvorene uslovne reflekse. Uvek u tenji za raznovrsnim radom sa psom,
vrlo je vano znati da pri prekidanju rada nad svakom navikom, po
mogunosti, treba utvrditi ve dobijeni rezultat.
D) Greke koje dovode do pojave oveku nepotrebnih refleksa i
formiranja nepoeljnih veza. Nepravilan rad dresera esto dovodi do
toga da pas pone proizvoditi neko dejstvo samo kao odgovor na
jednovremene zvune i vidne komande i obrnuto, on ne reaguje samo
na zvuk ili samo na gest. Ova pojava nastaje zato to je dreser za vreme
rada meao ove komande. Na ovaj nain trebalo je da radi samo za
vreme pokretanja psa u poetku rada na jednoj navici. Pogreno je
sprovoditi zanimanje sa psom u jednoj te istoj sredini u toku dugog
vremena. Za takvog psa sama sredina postaje nadraaj za izazivanje
potrebnih navika. Rezultat toga: u novoj sredini pas otkazuje
ispunjavanje stvorenih refleksa.
Grupa slinih greaka u radu sa psima koja dovodi do pojave sistema
nepravilnih refleksa, moe, takoe, biti karakteristka i za rad pomonika.
Ukoliko, na primer: pomonik pri izazivanju kod psa mrnje, uvek radi u
istom zatitnom odelu, ljutnja kod psa moe biti samo kao odgovor na
odelo a ne na oveka.
Ukoliko u toku rada po tragu, pomonici pri krenju traga, ostavljaju za
sobom dobro vidljive znake (nabadaju tapie, drobe zemlju) u tom
sluaju, psi se mogu navii da reaguju ne na miris, ve na ove orijentire.

16. TRENING
Nakon to se zavri dresura pasa, da bi se odrao nivo izdresiranosti pse
je potrebno trenirati.
Trening se mora redovno izvoditi, a najbolje je svakog dana izdvojiti
malo vremena za rad sa psom. Trening se sastoji u tome to se pas
veto navodi da stalno ponavlja stvorene navike. Pri tome je poeljno
menjati uslove u kojima pasa treba trenirati. Pri pojavi nepravilnosti u
ponaanju psa, vlasnik mora biti svestan da neto nije u redu i obratiti
se dreseru radi saveta i primenjivanja odgovarajuih mere da bi te
nepravilnosti bile ispravljene.
Poseban vid treninga ini periodini trening kada dreser uvruje kod
psa sve ranije steene navike, a ujedno neke od njih podie na vii nivo.
U toku periodinog treninga dreser procenjuje da li je potrebno, radi
uvrivanja pojedinih ranije steenih navika, vraati se na primenu na
psa onih uticaja dresure koji su doveli do postepene pojave kod psa

potrebnih refleksa. Ranije stvorene navike u toku treninga uvruju se

u sve teim i slobodnijim uslovima.
Trening, pre svega, slui zato da bi se kod psa odrali uslovni refleksi
stvoreni u toku dresure. Kod psa koji je pripremljen za uvanje kue dvorita, veliko znaenje ima injenica da se s vremena na vreme
pojavljuje "prekritelj" koji stupa u borbu sa psom. Bez ovakvih i drugih
prikladnih mera, pas prestaje da reaguje na prilaz oveka. Psi postaju
slabo agresivni, postepeno samo ree i na kraju reaguju samo
orjentirnim refleksom.
Dalji cilj treninga je uvrenje i usavravanje dejstva psa to sa
vremenom daje dobru reakciju odreenog psa za odnosnu namenu.
Trening, na primer: pomae uvrenju mirisnih - njunih refleksa psa u
toku njenog tragakog rada. Kod psa koji je izdresiran za vodia slepog
lica trening treba izvoditi posle neposrednog nadzora na rad i ponaanje
psa u toku voenja slepog lica, a zatim prei na uvrivanje onih
postupaka psa koji koji su bitni za uspeno voenje na primer: od
stana do oblinjeg parka i nazad. Bez treninga, ove i druge osobine pasa
postale bi nedovoljno razvijene i usavrene. Trening ini navike psa
najprikladnijim. Pas ih pravilno izvrava u potpuno novoj sredini i pri raznim
okolnostima.

U toku treninga se kod psa otklanjaju nepravilnosti koje su nainjene u

toku rada sa njim. Ukoliko posle zavrene dresure dreser ne ukae
vlasniku na radnje i postupke koje e, ako se primenjuju prema psu,
dovesti do nepravilnosti u toku rada psa i u estim sluajevima, ove
greke mogu pokvariti rad psa, to dreser mora ispravljati u toku
treninga. U ovakvim sluajevima, trening se organizuje kroz zajedniki
rad dresera i vlasnika to prua mogunost ispravljanja greaka pomou
specijalnih vebi u toku treninga. Kao rezultat pravilno organizovanog
treninga, dresiran pas sigurno izvrava rad u raznim uslovima.
Osnovni zahtevi koji se postavljaju u toku treninga jesu: trening ne sme
da ima sluajan karakter, on se mora vriti sistematski po dobro
utvrenom i razraenom planu.
Pri treningu pasa, kao i pri dresuri, moramo se pridravati pravila "od
prostoga prema sloenom". Pri treningu psa ne smemo prenaprezati
ponavljanjem navika opte dresure (koje obezbeuju sigurnost u
ispunjavanju navika specijalne dresure).
Iz grupe navika specijalne dresure, pre svega treba uvrivati ona
dejstva koja su glavna za rad odnosnog psa. Za pse tragae takve
navike su nalaenje i praenje traga, za pse koji se koriste za uvanje
kue dvorita to je duga panja i jak dug lave kojim odgovara na um
u blizini.

17. SPOLJNI USLOVI KOJI OTEAVAJU I

OLAKAVAJU RAD SA PSOM

Prostorni i vremenski uslovi u kojima se vri dresura pasa imaju bitan

uticaj na rad psa. Ako su ti uslovi olakavajui, to e iskusan dreser
odmah primetiti, treba ih to vie koristiti u poetnoj fazi dresure.
Nasuprot tome ako su ti uslovi oteavajui treba ih, ukoliko je to
mogue, izbei u poetnoj fazi dresure, a kasnije postepeno privikavati
psa da radi i u takvim uslovima.
Spoljanji uslovi koji utiu na dresuru pasa su: doba dana, temperaturni
uslovi, sastav zemljita, okolina i vremenske prilike. Vremenski sa psom
je najpogodnije raditi rano jutro. Pas posle nonog odmora, pristupa
radu sve. Osim toga rano ujutro ima relativno manje mirisnih
nadraaja (od motornih vozila, tragova ljudi, domaih ivotinja i
drugog). Izvesno znaenje ima i svea atmosfera. Najslabiji rezultat se
postie ako se radi sa njim sredinom dana, a ako ne moemo raditi sa
psom ujutro nije loe raditi pred vee. Rad u toku dana posebno treba
izbei za vreme letnjih vruina, a tek u kasnijoj fazi dresure moe se pas
postepeno privikavati na takve uslove.
U poetnoj dresuri i trening treba izvoditi po dnevnoj svetlosti radi dobre
kontrole nad radom psa. Izuzetak ini ako psa dresiramo da uva kuu dvorite, zato to opreznost i ispoljavanje zatitnih refleksa kod psa je
jae u mraku, te dresuru za ovu namenu treba izvoditi u sumrak i nou.
Visoka i niska spoljna temperatura, a posebno vlanost vazduha imaju
veliki znaaj za organizam psa. Toplota na njega deluje nepovoljnije od
hladnoe (ukoliko uz hladnou nemamo promaju i vetar). Velika vlanost
vazduha sparina nepovoljno deluje na psa, a ako se pas due nae u
sparnom prostoru izuzetno je velika opasnost da dobije toplotni udar pa
i da ugine. Na visoke i niske temperature, organizam psa treba
privikavati postepeno. Zato je najbolje dresuru i trening izvoditi pri
temperaturi od +12 do +15 ili do -5 stepeni zimi, pa postepeno idemo
prema niim (viim) temperaturama (-20 do +25).
Niske temperature pri dobroj ishrani i kondiciji psi podnose lako.
Rasporeen u Podmoskovlju, specijalni odred pasa uvara u zimu 1956.
godine sa uspehom je korien i pri temperaturi od -30 stepeni
Celzijusovih. Pri ovim uslovima su oni po 10 asova bili na nonoj
dunosti u kuicama.
Pri radu sa psom, veliki znaaj ima vetar: usputan, suprotan, boni i pod
uglom. Pravac i jaina vetra, pored ostalog, utiu i na izdavanje zvunih
komandi. One su najjae pri usputnom vetru.
Suprotan vetar donosi zvuke i mirise iz pravca duvanja. Naroiti znaaj
imaju pravac i jaina vetra na rad tragakih pasa zato to je vreme
uvanja mirisa na tragu obrnuto proporcionalno sa jainom vetra. Pri
jakom vetru, mirisi se brzo gube sa traga. Boni pravac vetra, koji nosi
mirise traga u stranu, lako zavede psa sa pravca pravog traga. Suprotan
vetar goni psa da pree na gornji njuh to umanjuje kvalitet rada.
Kvalitet zemljinog pokrivaa je posebno vaan za dresuru pasa. Treba
razlikovati povoljne i nepovoljne pokrivae. Povoljni su oni koji doprinose
duem ouvanju mirisa na tragu, dok su nepovoljni oni sa kojih se on

brzo gubi. Ravnica olakava snalaenje psa pri radu, dok ga oteava
ispresecanost zemljita.
Oblik rastinja u jednom sluaju povoljno utie na rad, dok ga u drugom
pak oteava. Dobro razvijen i visok travni pokriva, povoljno deluje na
zadravanje mirisa na tragu i olakava rad psa. Suvie gusta i visoka
trava kao i bunje, oteavaju kretanje psa i on se lako umara. Pored
toga, tu se nalazi i rastinje sa jakim mirisima koji nepovoljno utiu na
viu nervnu delatnost psa. Tragaki rad je laki u umi gde je ogranieno
kretanje vazduha.
Jako promenljiv reljef, brzo umara psa. Zato poetnu fazu dresure pasa
treba izvoditi na ravnom terenu.
Naseljena mesta oteavaju rad psa, jer se tu on sree sa raznim
sporednim nadraajima. Zato treba postepeno privikavati psa na rad u
ovim uslovima.
Mali sneni pokriva olakava rad pasa, dok ga veliki oteava. Najbolje
godinje doba u naim prilikama, bilo bi prolee i jesen. U ovo vreme,
temperatura je osrednja, tada ne duvaju jaki vetrovi i nema snenog
pokrivaa.

Pozdrav svim ljubiteljima pasa.

Vebe poslunosti
Osnovna zapaanja o dresuri pasa
Tehnika izgradnje navika opte dresure
Vebe poslunosti
Osnovna zapaanja o dresuri pasa
Dresura pasa je sloen posao i teko je postati dobar dreser. Dreser mora da
poznaje psihologiju psa, da bude veoma strpljiv u radu i da poseduje veliki smisao
za posmatranje.
Najvanije mesto u dresuri zauzima postupak sa mladim psom. Mlad pas se
moe uporediti sa detetom, koje ima odreene kvalitete i mane. Sa psom treba
postupati otro ali u isto vreme i blago. Ova dva stava na prvi pogled izgledaju
kontradiktorno ali su ipak savreno mogua. Nepravilnim postupkom moe se dobar
pas zaplaiti, tako da kasnije ne prihvata odreene radnje iz dresure, a koje su u
direknoj vezi sa radnjom koju je psa radio u vreme kad je nepravilnim postupkom
spreen u tome.
Dresura pasa obuhvata dva perioda: Preddresura i dresura. Preddresura poinje
u 6. mesecu, mada moe poeti i ranije. U ovom periodu pas treba da savlada
osnovne vebe poslunosti kao: "kretanje pored", "sedenje pored", "stajanje
pored"...
Ne treba poeti sa dresurom u pravom smislu rei pre nego to pas navri 12-14
meseci to jest dok dok ne bude mogao shvatiti i izvriti ono to se od njega trai.
Pri izvoenju vebi sa psom, treba primenjivati izvesne zahvate, koji se u sutini
baziraju na strpljenju dresera. U radu je potrebno vladati sobom i nikada ne gubiti
nadu u uspeh, jer psi u poetku obuke imaju razliit napredak, a tokom dresure pas

e, uglavnom, biti dresiran onoliko koliko je dreser radio sa njim, jer dresura se
sastoji u razvijanju osobina koje kod psa ve postoje.
Zahteve psu treba izdavati strogo i to je mogue krae, ali ne vikati i plaiti psa,
da ne bi stekao utisak da se kanjava. Drugi princip dresure je da se ne prelazi na
novu vebu dok prethodna nije dobro savladana.
Mladog psa treba to vie etati kako bi upoznao predmete sa kojima e se
kasnije sresti. Na prve etnje psa treba voditi na povodniku. Najvanija stvar prilikom
dresure je da dreser mora znati kakva je kod psa vizija stvari.

Tehnika izgradnje navika opte dresure

Navikavanje psa na ime; Navikavanje psa na dresera; Navikavanje psa na
okovratnik, povodnik i korpu; Slobodno kretanje psa;

Navikavanje psa na ime

Navikavanje psa na ime obino se poinje jo iz ranijeg vremena - dok je tene.
Pri pristupanju dresuri odraslog psa, neophodno ga je nauiti da se odaziva na ime
koje izgovara glas (do tada) nepoznatog oveka to jest dresera.
Ime psa - zvuni nadraaj - treba da bude kratko i lako za izgovor. Navikavanje
psa na ime mogue je na nekoliko naina (izgovaranjem imena uoi hranjenja, igre i
slino). Dreser koristi momenat dolaska psa, ponavlja njegovo ime (daje mu hranu,
miluje psa...). Kasnije, ime psa uvek izgovara pre komande "ovamo". U prvim
danima vebanja, dreser postie da pas dolazi samo prilikom davanja hrane, dok
kasnije on mora da dolazi pri pozivu na ime i zahtev "ovamo". Ukoliko svaki put pri
pozivu ponavljamo ime psa, on se navikava na to ime i odaziva se na njega.

Navikavanje psa na dresera

Dreser prva dva dana ne treba s psom da izvode nikakve vebe. Potrebno je da
se najpre meusobno "upoznaju i sprijatelje". U slobodnom kretanju i igranju pas
treba da se navikne na svoga dresera, koga on smatra svojim gospodarem. Radi
toga, dreser e psa umiljato zvati njegovim imenom, to ee ga milovati, trati s
njim i igrati se. Za ovo vrerne dreser potpuno preuzima negu i hrani psa. Preko
prijateljskih postupaka, dreser treba da stekne poverenje psa. Pas treba da privikne
da mu je dreser prijatelj i da mu je potreban. Ovo vreme dreser treba da iskoristi za
upoznavanje naravi psa, kako bi mogao, prema potrebi podesiti svoj stav prema
njemu.

Navikavanje psa na okovratnik, povodnik i korpu

Navikavanje psa na okovratnik, povodnik i korpu, izvodi se pre svega, za vreme
igre i etnje psa. Dreser ponese sa sobom okovratnik sa korpom i povodnikom,
prilazi kuici psa, poziva ga po imenu, miluje i jednovremeno oprezno stavlja psu
okovratnik i brzo psa izvodi u etnju - na igru. Zanesen igrom, pas e zaboraviti da
je na njemu okovratnik. Za vreme etnje, dreser nekoliko puta stavlja i skida
okovratnik.
Kada pas sasvim navikne na okovratnik i povodnik i ne pokuava da ga skine,
dreser postepeno poinje da ga dri za kraj povodnika i privikava ga da ide uporedo.
Pas ve za 1-2 dana navikne na okovratnik i povodnik, te se prema ovoj opremi
odnosi indiferentno.
Po zavrenoj etnji, odnosno vebanju, okovratnik treba skinuti, inae brzo
otpada dlaka sa vrata psa.

Pri stavljanju korpe psu, dreser treba da bude uveban da brzo stavlja korpu.
Najbolje je psa na nju navikavati za vreme etnje ili ienja.
Tehnika rada je sledea: dreser klekne na levo koleno, levom rukom hvata
povodnik blizu okovratnika, desnom rukom polako stavlja korpu i zakopava je.
Ukoliko pas pokuava da skine korpu sa glave, to se najee deava, dreser
putem igre odvraa psa od toga. Ako se pas prekomerno uzbuuje i na svaki nain
pokuava da skine korpu, dreser otrim tonom izgovara zahtev "ne", inei pri tome
jak trzaj povodnikom. Deava se da pojedini ljuti psi za vreme skidanja korpe, hoe
da nasrnu na dresera. U tom sluaju neophodno je primeniti otar okovratnik, a psa
koji se pri tome mirno ponaa treba pohvaljivati.
Da se pas ne bi plaio korpe, ponekad se praktikuje hranjenje psa neposredno
iza stavljanja korpe, to donekle ubrzava navikavanje psa na korpu.
Za navikavanje psa na korpu postepeno se poveava vreme dranja korpe od 5
minuta do 2 asa i vie.

Slobodno kretanje psa

Pored osnovnih navika opte dresure vebi poslunosti, stvara se i takozvana.
navika "slobodnog kretanja psa". Ova navika je namenjena smanjenju naprezanja
psa, izazvanog vebanjima. Uslovni nadraaj e pri njoj biti "etaj" a bezuslovni
sama tenja za slobodom.
Tehnika stvaranja navike: Za vreme odmora od vebanja, dreser drei psa na
dugom povodniku oko sebe jednovremeno sa zahtevom "etaj" i gestom pokazivanjem desne ruke napred, alje psa u etnju.
Zavisno od okoline u kojoj se izvodi vebanje, kretanje psa za vreme etnje
moe biti ogranieno duinom povodnika do 10 metara.
U poetku, kada se prvi put izvodi ova radnja, pas bez naroite elje odlazi od
svog vlasnika - dresera, no kasnije pri obavljanju ovog vebanja na zahtev "etaj" i
gest, pas brzo reaguje, rado odlazi od dresera i samostalno tri i igra se.
Uslovni refleks na zahtev "etaj" lako se stvara kod psa kroz igru. Koristi se i
momenat skidanja povodnika za vreme igre uz jednovremenu zahtev "etaj" i
odgovarajui gest. Davanje psu slobodnog kretanja ne preporuuje se za vreme
njegovog privikavanja kretanja uz nogu. Pri stvaranju ove navike, pas se vie nego
ikad nalazi u napregnutom stanju.
Ukoliko pas nerado odlazi od vlasnika - dresera, onda je duan i sam izvoditi ive
pokrete igrajui se sa njim, povlaei ga za sobom i izgovarajui zahtev "etaj". S
vremenom pas poinje tano razgraniavati stanje odmora i rada i vrlo ivo ispoljava
odgovarajuu reakciju na zahtev "etaj", to jest tei slobodi.

Vebe poslunosti
Vebe poslunosti su mehaniki naueni stavovi i postupci pasa koji
podrazumevaju njihovo pravilno postupanje i kretanje prilikom izvoenja dresure
koje pas kasnije izvrava na ovekov zshtev. Vebe poslunosti prema nainu
izvoenja, a i samog toka dresure dele se na:
a) Vebe poslunosti koje se izvode kada je pas pored lica koje radi sa njim:
kretanje pored sa i bez povodnika,
kretanje pored sa okretanje na desno sa i bez povodnika,
kretanje pored sa okretanje na levo sa i bez povodnika,
kretanje pored sa okretanje na levo krug sa i bez povodnika,
sedenje pored sa i bez povodnika,

 stajanje pored sa i bez povodnika

b) Vebe poslunosti kaje se izvode kada je pas na odstojanju od lica koje radi
sa njim:
sedenje na zahtev "sedi",
leanje na zahtev "lezi" ili "mesto",
stajanje na zahtev "stoj",
dolazak na na zahtev (poziv) "ovamo",
puzanje na zahtev "puzi",
kretanje ispred na zahtev "idi"
c) Ostale poslunosti:
aportiranje (donoenje odreenih predmeta),
savlaivanje prepreka,
meusobna trpeljivost pasa,
traenje i pronalaenje izgubljenog predmeta,
kontrolisano nepoverenje prema stranim osobama,
otklon hrane,
lajanje po zahtevu.
Pri dresuri kao i u praktinoj primeni pasa, uzajamni rad dresera i psa ine celinu
i ne mogu se odvajati jedan od drugog. Odmerena upornost dresera i disciplina psa
ine osnov za uspenu dresuru i kasniju poslunost pasa.
Odmerena upornost zahteva od dresera da tano i na vreme, a uz to sa puno
unoenja u svaku vebu, izvodi sve predviene radnje. Ona obavezuje dresera da
od pasa zahteva bezuslovno izvravanje svih zahteva, pri emu mora biti uporan i
neumoljiv, ali pravian. Dreser, u sluaju potrebe, upornim ponavljanjem vebi, mora
da prisili psa na tano izvravanje predvienih radnji. Svaka povrnost u radu sa
psom tetna je i ne sme se ni u kom sluaju dozvoliti.
Disciplina psa je osnovica na koju se nadograuje sva njegova dresura, a ona je
i jedan od osnovnih inilaca u poslunosti psa. Savladavanjem ciklusa vebi
poslunosti, pas se dovodi u potpunu pokornost svom dreseru, koja ima jednu od
najznaajnih uloga u celoknpnoj problematici dresure pasa.
Vebe poslunosti, zahtevaju osnovnu i temeljnu dresuru pasa. Savladanost tih
vebi je preduslov za dalju dresuru pasa. Zato ovom delu dresure psu treba pokloniti
posebnu panju. U njenom sprovoenju neposredno je obezbediti postupnost,
pridravajui se redosleda kao osnovnog pravila da se ne prelazi na sledeu
radnju, dok dreser ne bude siguran da je potpuno savladana prethodna radnja. Pas
mora vebe poslunosti uvebavati do automatizma, a zahteva dresera izvravati
do slepe pokornosti". Ovo se, pored upornosti u dresuri, postie i pravilnim
postupcima prema psu od strane dresera. To potvruje da je osnovni period dresure
izrazito kompleksan, poto se kroz njega oformljuje potpuno razumevanje izmeu
dresera i psa. U tom periodu pas se privikne na dresera, izmeu njih se usklade
odnosi i razvije meusobno poverenje. Tada dreser treba da stekne sva saznanja o
psu, koje su predispozicije psa i za izvravanje kojih radnji e se pas moi izdresirati
potpuno. Bez takvih saznanja nee biti rezultata u dresuri.
Poto postoji stalna potreba za dobrim vebama poslunosti, nakon prelaska na
dresuru po specijalnostima, neophodno je redovno ponavljati ceo ciklus vebi
poslunosti, dajui pri tome prednost onim vebama koje su slabije savladane. Za
ovo se mora obezbediti vreme kako u toku dresure, tako i kasnije kod vlasnika psa.

Hodanje psa pored dresera na povodniku i bez njega (zahtev "knozi" ili "pored")
Navikavanje psa na hodanje pored dresera, izvodi se na principu koenja
uroenih instinkta slobode i stvara se kod psa na zvuni nadraaj-zahtev "k-nozi" ili
"pored" refleks poslunog pokoravanja volji dresera. Ovim se postie da pas
posluno ide uz levu nogu dresera.
Na ovaj nain, u procesu dresure dobija se stanje pri kome e uslovni zahtev "knozi" ili "pored", dejstvovati jae od prirodnog instinkta. Uslovni refleks na zahtev "knozi" ili "pored", ponekad se kod pojedinih psa stvara vrlo brzo, no to jo uvek nije
sve, jer imati naviku ne znai i posluno je izvriti. Ponekad je potrebno, u periodu
stvaranja navike, pribei otrijim merama (jai trzaj povodnikom) da bi se dobila
sigurnost. Ipak, pri upotrebi sile, uvek treba imati u vidu tip viih nervnih delatnosti
psa, to jest njegov karakter. Sa primenom prinude, pas vrlo brzo i dobro stie naviku
zato to svaki odlazak od noge dresera u stranu (zaostajanje, istravanje), povlai
za sobom kaznu - trzaj povodnikom.
U procesu dresure kod psa se stvaraju uslovni refleksi na intonaciju glasa.
Ukoliko dreser pri svakom trzaju povodnika izrie zahtev "k-nozi" ili "pored" strogim
tonom, a pri hodu psa uz nogu miluje i govori "bravo" ili mu daje hranu, to e usloviti
da nakon izvesnog vremena on ovu reakciju daje i na zvunu zahtev. Sam otri
zahtev bez trzaja povodnika, postaje za psa signal da sledi trzaj povodnika ukoliko
on ne ide tano uz nogu dresera. Ubudue pas e posluno ii uz nogu dresera na
zahtev "k-nozi" ili "pored" bez trzaja povodnika. Dresura za stvaranje ove navike
treba izvoditi u uslovima odnosno u prostoru, sa to mane mogunosti za pojavu
nadraaja koji skreu panju psa.
Tehnika stvaranja navike: Pas se uzima za kraj povodnika, koji se nalazi u levoj
ruci dresera, blizu okovratnika. U pripremi, opremljen okovratnikom za zatezanje i
kratkim povodnikom, pas se postavlja pord leve noge dresera. Duina povodnika
treba da je tolika da obezbeuje izvoenje uticaja (trzaja), to znai da slobodni deo
povodnika ne sme da bude ni prekratak ni predugaak. Pravilna je duina slobodnog
dela povodnika onolika kolika je irina ramena dresera ili koliko se zahvati rukama
normalno sputenim niz telo. Slobodni deo povodnika od leve ruke do okovratnika
mora da bude toliki da pokretna karika okovratnika slobodno visi u blagom luku u
odnosu na zamiljenu liniju okovratnik leva ruka dresera.
Dreser treba da sastavi jagodice palca, kaiprsta, i srednjeg prsta leve ruke i na
taj nain obezbeuje da povodnik klizi kroz polu sastavljenu aku. Desni kraj
povodnika treba da uhvati desnom rukom. Obe ake treba da budu okrenute prema
zemlji, sa palevima okrenutim jedan ka drugom, a preostali deo povodnika polazi
od kaiprsta i palca stisnute desne ake prema levoj ruci.
Trzaj povodnika uvek se izvodi tako to se leva ruka malo pomeri niz povodnik
(ka vratu psa) stisne se povodnik i sa obe ruke trgne se u desno, u momentu kada,
u toku kretanja, leva noga padne na zemlju. Ukoliko bi trzaj bio izveden pod desnom
nogom, pas bi bio privuen izmeu nogu dresera, ime bi se promenio pravac
kretanja. Izvoenjem trzaja na levu nogu, izbegava se i gaenje psa od strane
dresera. Leva ruka treba da je opruena niz telo tako da povodnik pravilno klizi
preko nje na ranije opisan nain, ime se psom bolje upravlja.
ujni znak (zahtev) za ovu radnju je "k-nozi" ili "pored", On se izgovara kratko i
otro, istovremeno kad se izvodi uticajna radnja. U trenutku kada stopalo leve noge
padne na tle, pas istovremeno uje zahtev i oseti trzaj povodnika.

Izabravi pravac, dreser se kratkim koracima poinje kretati napred, pruajui

mogunost psu da ode u stranu ili istri. Pas mora uvek veselo da prati dresera, i to
sa leve strane, tako da prsa psa budu poravnata sa levim kolenom dresera Pas
mora da prati dresera, bez obzira na brzinu i pravac kretanja i na to da li je na
povodniku ili se kree slobodno. Ukoliko pas istrava, dreser posle otre komande
"k-nozi" ili "pored", levom rukom ini trzaj unazad, primoravajui psa da zauzme
pravilan poloaj uz nogu. Kad pas zauzme pravilan poloaj, dreser levom rukom
tape psa po levoj pleci i govori: "bravo" i "k-nozi" ili "pored".
U sluaju odvajanja psa u stranu, ini se takoe trzaj uz zahtev. Kada pas
zaostaje, treba ustanoviti uzrok zaostajanja te, ukoliko je uzrok tome plaljivost,
treba osloboditi psa putem igre da se slobodno kree. Ako pas ispoljava
tvrdoglavost, preporuuje se primena sile (otar okovratnik). Da li je vrst izgraeni
refleks na zahtev "k-nozi" ili "pored", ubedie se dreser na taj nain to e, kad
uhvati momenat da pas ide u stranu, napred ili nazad, izdati zahtev bez trzaja
povodnika i, ukoliko se pas samo po zahtevu vraa i zauzima potreban poloaj,
znai da je usvojio ovu naviku. Pri otkazivanju izvrenja, ponavlja se zahtev otrim
tonom uz trzaj povodnika. Poto pas navikne da prati dresera (pored leve noge) u
odreenom pravcu, nakon preena dva do tri koraka, znai odmah u poetku
kretanja, ako je pas stalno iz levu dreserovu nogu, mora da usledi pohvala od strane
dresera. Ona se izvodi na taj nain to se psu veselim i otegnutim glaskom
izgovaraju rei: "bravo" uz istovremeno tapanje, otvorenim dlanom leve ruke, po
levoj pleci psa. Ovo se izvodi na taj nain, to se dreser telom malo pogne, desnom
rukom uhvati povodnik na sredini duine (pola irine ramena), i spusti ga iz leve
ruke, kako bi se ista oslobodila za pohvaljivanje. Zatim se povodnik ponovo uzima u
raniji poloaj i nastavlja kretanje. Prilikom pohvaljivanja psa, brzina kretanja mora
ostati nepromenjena.
U toku dalje dresure, hodanje uz nogu se dalje usavrava i uvruje. Ukoliko je
ovo u poetku vebano samo u pravcu, kasnije se izvodi uz krivudanje sve dok se
ova radnja u svim okolnostima ne izvrava posluno i tano. Kada je stvorena
navika da pas ide uz nogu sa povodnikom, onda se prelazi na hodanje psa uz nogu
bez povodnika, to predstavlja sloeniju naviku. To se radi postepeno - dreser ide sa
psom, paljivo i neprimetno mu puta povodnik na zemlju. To ini da pas ne dobije
utisak potpune slobode kao to bi to bilo u sluaju da skinemo povodnik sa
okovratnikom. U sluaju da pokua beati napred ili u stranu, mogue je vratiti ga na
svoje mesto ako mu nagazimo povodnik. Mogunost da se pree na hodanje psa uz
nogu bez povodnika, prua se tek onda kad pas pravilno i dugo ide uz nogu dresera
i ukoliko tano izvrava zahtev "k-nozi" ili "pored" i ukoliko je stvoren vrst uslovni
refleks na rad sa povodnikom.
Ipak, treba povremeno ovu radnju obavljati sa povodnikom. U toku vremena
poveava se koliina i jaina spoljnih nadraaja. Pri pokuaju psa da na njih reaguje,
ponovo sledi zahtev uz trzaj povodnika, ime se koi uroeni instinkt za slobodom.
Potrebno je da se pas privikava na rad u stvarnim uslovima i ide dugo uz nogu
dresera. U toku rada sa psom, treba mu davati da u zubima nosi aportivni predmet,
u prekidu radnje treba zahtevati od psa da sedne uz nogu, to vodi usavravanju
navika.
U retkim sluajevima, kad se radi izrazito o tvrdoglavom psu, koji se na opisane
naine nisu mogli odviknuti nepravilnog kretanja, treba primeniti poslednju i
najdrastiniju meru koja e psa sigurno prisiliti da ide normalno uz dresera. Ta mera
se sastoji u tome to sa psom treba krenuti u pravcu neke bandere, drveta ili slinog
predmeta. Pas misli da e ga dreser slediti i za njim prei sa leve strane bandere.

Meutim, kada priu banderi, dreser iznenada treba da skrene pola koraka u desno,
a pas sam nastavlja kretanje levo od bandere. U ovom sluaju povodnik naglo
zapne za banderu. U istom trenutku treba da usledi otra zahtev "k-nozi" ili
"pored". Pas e istovremeno osetiti bol od udara o banderu to e na njega
neprijatno delovati, te e u budue sa veom panjom prati svoga dresera. Pri
prvom pokuaju sigurno neemo postii konani cilj. Zato ovakav uticaj na psa
moramo ponoviti. Meutim, kod ponavljanja ovakvih vebi moramo obavezno
menjati objekte (prvi put treba kretati ka banderi, drugi ka nekom stubu, zatim prema
drvetu i slino), jer bi kretanje uvek u pravcu istog predmeta skrenulo psu panju na
opasnost koju je ranije doiveo na tom mestu, pa bi se unapred pripremio da je
izbegne.
Povremeno psa treba navikavati na kretanje izmeu mnogo prolaznika (u guvi),
uvek zahtevajui da se pravilno kree, uz levu nogu dresera.
Veoma je vano pravilno i blagovremeno otkloniti greke psa u kretanju. Ako ovo
ne bi smo uinili, vuenje psa izazvalo bi zamaranje i dresera i psa.
U toku dresure kretanja pas najee pokazuje elju da njuka po tragovima i da
obraa panju na spoljne uticaje. U poetnoj fazi dresure pogreno je spreavati ga
u ovome. Naprotiv, treba kao da nismo. nita primetili prei preko toga. Tek kada pas
dobro uveba tehniku kretanja potrebno je u kritinom momentu uticati na njega
trzanjem povodnika prema sebi uz istovremeno otro izgovaranje zahteva "FUJ".
Psa treba odvikavati da obraa panju na spoljne objekte, kao to su pojedine
domae ivotinje, vozila i slino. Meutim, njemu se nikako ne sme spreavati elja
za reagovanjem na uoene promene u svojoj okolini. Jer, uroena osobina je psa da
lako uoava promene u okolini, pogotovu one koje su najee vezane za opasnost
po njega.

Kretanje psa pored sa okretanje na desno sa i bez povodnika

Ova veba vri se pod istim uticajem i zahtevom kao i za kretanje pravo. Kada
dreser hoe da promeni pravac kretanja u desno, to treba da ini pod uglom od 90,
uz istovremeni trzaj povodnika i otro izgovorenu zahtev "k-nozi" ili "pored",
Neophodno je da se okret uvek izvri pod pravim uglom, od 90, i to otro, a ne u
blagom polukrunotn oktetu.
Po izvrenom okretu iz pokreta, bez zastanka produiti kretanje. Ukoliko je pas
doao pored leve noge dresera, odmah mora da usledi pohvala. Promenu pravca
kretanja ne treba vriti esto, ve prei 20 do 30 koraka, pa tek onda promeniti
pravac kretanja. Ako bi smo ovu promenu vrili ee, pas bi se, dok dobro ne
uveba ovu radnju, zbunio uzastopnim zahtevma i uticajima. Meutim, pse koji vole
u toku kretanja da zaostaju za dreserom, treba ee okretati na desno.
Kada posle dueg vebanja na zahtev pas uvek poslua, moe se slobodno
voditi bez povodnika i tako vriti okrete. No, jo uvek treba primenjivati zahtev i
podraaj, koji se ogleda u tome to onaj koji vri obuavanje dlanom leve ruke udara
(tapa) sebe po levoj butini. Postepena, poto pas jo vie napreduje u savlaivanju
ove discipline, prelazimo na jo tie izgovaranje zahteva, dok je na kraju ne
saoptavamo apatom ili izraavamo samo vidnim znakom, koji se izvodi na taj
nain to levu ruku odmaknemo za jedan pedalj od svoje butine pa je sa otvorenim
dlanom opet brzo spustimo na butinu.
Okret na desno, moe se vriti i u mestu, to jest iz stava mirovanja. Najpre
dreser izvri pravilan okret na desno u mestu. To isto mora da uini i pas, na taj
nain to se okrene za dreserem, s njegove leve strane, i zaustavlja se pored
dreserove leve noge. U poetku, dok pas jo ne zna druge radnje, ovo izvodi u

stojeem stavu. Kasnije, kada naui radnju "sedi", pri promeni pravca iz mesta, mora
najpre da ustane, izvri okret i ponovo zauzme sedei stav sa leve strane dresera.
Vano je da pas uvek bude tano pored leve noge dresera i da mu telo bude
paralelno sa telom dresera u pravcu njegovog pogleda.
Koso dranje tela psa (levo ili desno od pravca u kome je okrenut dreser) treba
ispraviti. Ispravljanje se vri na taj nain to dreser desnim dlanom dri psa za prsa,
kako bi mu ostao pored leve noge, dok levom popravlja pravac tela i pogleda.
Istovremeno sa ovim uticajima rukama, otro i glasno izgovara zahtev "popravi
se".
Ne treba prelaziti na sledee vebe dok pas dobro ne uveba ovu radnju, jer e
se u protivnom kod njega stvoriti zbrka, a time se oteava savlaivanje ostalih vebi.

Kretanje psa pored sa okretanje na levo sa i bez povodnika

Okretanje psa na levo izvodi se tako to dreser levom rukom stisne povodnik i
malo ga povue ka unazad, da bi usporio kretanje psa, a za to vreme oslanjajui se
prstima leve noge na tlo podie petu, savija koleno (kao da hoe da une) i
zaokree nogu u levo. Istovremeno se i gornji deo tela dresera sputa malo pognuto
napred, neto nie prema levom kolenu, dodirujui kolenom desnu pleku ili grudni
ko psa, ime se pas podstie na promenu pravca kretanja. Tom prilikom dreser
zahteva psu "k-nozi" ili "pored". Zahtev se izgovara u momentu kada stopalo
desne noge dresera padne na zemlju, neposredno pre zaokretanja u levo. Kod
okreta na levo manje se vri uticaj povodnikom, jer ga zamenjuje uticaj kolenom leve
noge dresera. Ova radnja se izvodi u pokretu i bez ikakvog zadravanja.
Poto je uinjen okret odmah se produuje kretanje u eljenom pravcu. im pas
doe uz levu dreserovu nogu, treba ga pohvaliti. Ukoliko pas ne doe blagovremeno
i pravilro uz levu dreserovu nogu, treba pnovo izvesti trzaj povodnikom uz
istovremeno otro izgovorenu zahtev "k-nozi" ili "pored".
Pri okretanju pas ne sme da primeti nikakve pripreme dresera, ve radnje treba
da budu izvedene iznenadno i povezano sa odgovarajuim uticajima.
Kada pas, u toku kretanja pravo i pri okretanju na desno i na levo, ide pravilno uz
nogu, moe se pustiti da se kree slobodno, bez uticajnih radnji. Ukoliko se primeti
da se poinje udaljavati, treba ga opet vratiti na povpdnik i primeniti kompletne
uticajne radnje, kako bi ponovo iao pravilno uz levu nogu dresera.
Ako pas, esto ide ispred dresera, u cilju privikavanja da se kree na propisanom
ravnanju pored dreserove leve noge, treba ga ee okretati na levo kako bi osetio
uticaj levog kolena dresera i neprijatnost kao posledicu svog nepravilnog kretanja.
Ako pas zastaje, ee vriti, okret na desno, kako je objanjeno.

Okretanje na levo krug pri voenju psa pravo

Kod okretajna sa psom na levo krug, dreser desnom rukom u desno
vrimo trzaj povodnika i istovremeno izgovara zahtev "k-nozi" ili "pored".
Zahtev se poklapa sa padom stopala desne noge na tle. Dreser se toga
momenta okree psu, povodnik povlai desnom rukom iza svojih lea i
prebacuje ga u levu ruku (tano iza lea), nastavljajui okret, drei
povodnik u levu ruku vraa ruke ispred kad izvri potpuno okretanje na
levo krug, desnom rukom iz leve uzima povodnik, dok levom obrazuje
ranije opisanu alku Tako dreser dolazi u poloaj da su opet obe ruke
napred, a pas je zaokrenuo iza lea dresera i doao ponovo pored njegove
leve noge.

Po izvrenom okretanju, bez zastajkivanja, produava kretanje u

odreenom pravcu, a im pas doe pored dreserove leve noge on ga
pohvaljuje Prilikom prebacivanja povodnika iz desne u levu ruku treba
paziti da se on uvek uhvati sa gornje strane i da se ne obavija oko pristi
desne ruke.
Prilikom okretanja na levo krug sa psom bez povodnika, radnja se izvodi
isto kao i s njim, s razlikom to mesto trzaja povodnikom, desnom rukom
se zamahuje, to je vidni znak za obilaenje psa, a levom rukom dreser se
udari po svojoj levoj butini, Ne sme se dozvoliti da pas ne zaobilazi ve da
presee put ispred dresera. Ovo bi bila nedisciplina psa koja, ako od nje
ne odvikne, moe prei u samovoljnu naviku. Takoe se ne sme dozvoliti
psu da vie puta zaobilazi oko dresera. Ukoliko pas odjednom ne izvri
radnju pravilno, treba ga pomou povodnika odmah ispraviti uz
odgovarajue uticaje, kako je ranije objanjeno.
Na kraju treba istai, da se ove tri radnje (okret na desno, na levo i na
levo krug), sem u kretanju, mogu izvesti i u mestu. Razlika je u tome to
dreser i pas vre okret u mestu bez nastavka kretanja. Uticajne radnje i
mesto psa, u odnosu na dresera, isti su kao i kod okretanja u kretanju.

Izvoenje radnje na zahtev "sedi"

Obuen pas mora uvek, kada njegov dreser stoji da pravilno sedi sa njegove
leve strane i to tako da su mu grudi poravnate sa kolenima dresera, a telo paralelno
s pravcem u kome je dreser okrenut. Izuzetak je kad se od psa zahteva da doe sa
odstojanja kod dresera, tada pas, uglavnom, treba da sedne ispred dresera, a zatim
za zahtev "k-nozi" da obie dresera sa desne strane iza lea i da doe pored
leve dreserove noge i tu sede.
Pas mora takoe da zauzme sedei stav za vreme kraeg odmora i zastanaka u
toku kretanja, po prilasku dresera kad ga ovaj pozove i u svim drugim prilikama kad
mu prie. Sedei poloaj predstavlja osnovu za izvoenje svih ostalih vebi. Postoji
vie metoda obuke da pas pravilno zauzme sedei stav i sve su dobre onoliko koliko
se pas prilagodi njima:
1. Privikavanjem mladih pasa u fazi preddresure da, posle igre u vreme
pohvaljivanja ili u vreme dok mu se daje hrana iz ruke, sedne pored dresera, u koji
poloaj ga dreser lagano, bez veeg uticaja dovodi. Tom prilikom mu daje hranu
drei je neposredno iznad prednjeg dela glave koju pas uzdie i istovremeno uz
blagi uticaj dresera seda. U ovom poloaju pas se zadrava pohvaljivanjem tako to
se jednom rukom eka po vratu do ispod vilice i zadrava mu se glava blago
izdignuta, a drugom rukom se vri milovanje od vrata preko lea ka sapima, ime se
psu blagom metodom onemoguava da ustane.
2. U toku kretanja pored na povodniku dreser se naglo zaustavi i izdaje kratko
zahtev sedi. Istovremeno snano pritiska rukom sapi psa i tako postie eljeni
poloaj. Potrebno je u poetku da pas ostane u sedeem poloaju 12 minuta, a
kasnije se vreme moe postepeno produavati. Kroz nekoliko dana i ponavljanja te
vebe, treba postii da pas ostane u sedeem poloaju sve dok se ne izda drugo
nareenje.

3. Iz kretanja psa pored na povodniku koji u isto vreme slui kao okovratni kai.
Potezanjem povodnika prema gore dolazi do stezanja vrata psa dok se drugom
rukom pritiskaju sapi psa i zahteva sedi.
Primenom nekog od naina, mogue je obuiti psa da pravilno zauzme sedei
stav i da ga ne menja bez novog zahteve. Premda se ne odobravaju grubosti u radu
sa psom, ima sluajeva kada treba primeniti kaznu, laki udar po sapima, ali tano u
trenutku kada pas napravi greku. Nikada ne treba psa kanjavati zbog sitnica ve
samo onda kada to stvarno zaslui.
Ova navika treba da bude takva da pas, na prvi zahtev dresera, posluno
zauzme sedei stav. Za stvaranje uslovnog refleksa kod psa na zahtev "sedi"
potrebno je povezati momenat sedenja sa uslovnim signalom - zahtevom sedi, koji
dreser primenjuje kao uslovni nadraaj.
esto se preporuuje da se ova navika stvara bez prinude, samo pomou hrane.
Ovaj nain se ne iskljuuje, uz napomenu da navikavanje psa bez prinude zahteva
vie vremena i ponekad je nemogue postii potpunu poslunost u izvravanju.
Preporuiv je oprobani nain dresure sa primenom bezuslovnog nadraaja manje
prinude. To su zatezanje povodnika i pritisak ruke na sapi. Tehnika stvaranja navike
je:
Pas se nalazi na kratkom povodniku sa leve strane, dreser naini poluokret na
levo i desnom rukom na kratko prima povodnik dok levom rukom pritika na sapi
psa, pri emu izgovara zahtev sedi i pritiskom na sapi natera psa da zauzme
sedei stav. Jednovremeno sa tim ispravlja psa i puta ga da se namesti.
esto se deava da u poetku dresure, pas pokuava da se suprotstavi
zauzimanju sedeeg poloaja. Da bi se to spreilo, dreser levom rukom dri
povodnik i zadrava ga u sedeem poloaju.
Rezultat dejstva povodnika i pritiska na sapi psa je njegovo zadravanje u
potrebnom poloaju sedenja posle ega ga dreser pohvaljuje. Pri pokuaju
ustajanja, ponovo se izdaje zahtev "sedi" uz jaki pritisak na sapi. U to vreme, svako
pravilno sedanje, ponovo se potkrepljuje pohvalom.
Zahtev "sedi" izdaje se svaki put pre pritiska levom rukom na sapi psa i dejstva
povodnika. Zahtev se ponavlja nekoliko puta i pri samom sedanju, zavisno od
ponaanja psa. Nakon to pas zauzme sedei poloaj, ruka se sputa niz telo.
Neophodno je da gestovi budu jasni, razgovetni i istovetni. Samo pod tim uslovima,
moe se oekivati i traiti od psa, brzo i posluno ispunjavanje navike.
Stvaranje refleksa II reda, postie se putem viekratnog sjedinjavanja gesta na
zahtev "sedi" i potkrepljivanjem pohvalom pri sedanju.
U sluajevima kada pas otkazuje da ispunjava radnju na izdati gest, potrebno ga
je ponavljati zajedno sa zvunom zahtevom a ako je potrebno, koriste se i
bezuslovni nadraaji - pritisak na sapi psa.
Za vreme dresure esto se deava da pas iskrivi sapi na sedanju. U tim
sluajevima, potrebno je uvek popraviti poloaj tela psa i svaki put za pravilno
sedanje, potrebno je psa pohvaliti.
Kada pas savlada ovu sedenje pored leve dreserove noge, prelazi se na vebu
somostalno sedenje psa od kojega se dreser udaljuje.
Dreser naputa psa i istovremeno izgovara zahtev "sedi". To za psa znai da i
dalje mora ostati u sedeem stavu na istom mestu. Dreser najpre staje jedan korak
ispred psa i lagano hoda levo i desno od njega. Ako vidi da pas mirno sedi, moe
povodnik iz desne preuzeti u levu ruku i otpoeti da krui oko psa, pri emu treba
blagim i otegnutim glasom da izgovara zahtev "S-e-e-e-d-i-i. Treba da napravi

vidnu razliku izmeu otrog zahteva "sedi", koja se izdaje kad pas treba naglo da
sedne. U ovom sluaju, ujni znak treba da deluje umirujue.
Istovremeno sa ovako blago izgovorenom kamandom primenjuje se vidni znak
za stav "sedi", koji se izvodi na taj nain, to dreser desnu ruku, sa otvorenim
dlanom - okrenutim prema tlu usmerava u pravcu psa pod uglom od 45 stepeni
ispred svoje desne noge. Ako bi pas pokuao da ustane sa mesta, treba odmah
desnom rukom prihvatiti povodnik i izvriti ranije opisani uticaj. U ovom sluaju
zahteva i uticaj rukom i povodnikom moraju biti otriji nego u ranijoj fazi dresure. Pas
iz ovoga mora da shvati da se zbog njegovog postupka preduzimaju otrije mere.
Ako pas napusti mesto ili se okrene u drugom pravcu, odmah ga bezuslovno
vratiti na staro mesto, odnosno okrenuti ga u prvobitnom pravcu uz pojaani uticaj i
otriju zahtev.
Kada se pas nakon nekoliko vebi smiri, dreser moe da se od njega odmakne
ali mu je licem okrenut. Tada naizmenino die i sputa levu i desnu nogu iznad
glave psa, uz umiljato izgovaranje zahteva S-e-e-e-d-i-i-i. Zatim moe psa da
prekorauje. Ove se vebe rade u cilju navikavanja psa na ovu disciplinu. Kada pas
na ovakve spoljne uticaje pravilno i mirno sedi, treba ga pohvaliti.
Kada dreser hoe da se udalji od psa, sa mesta na kome je stajao prilikom
izvoenja prethodne radnje. Najpre obavezno mora da se vrati psu, stane psu sa
desne strane (da mu pas bude pored leve noge) i pohvali ga levom rukom. Ako pas
sedi ispred dresera, onda prebacuje povodnik iz desne u levu ruku, pa onda potapa
psa desnom rukom po levoj pleci i tek se onda udaljuje.
Deava se da poneki pas hoe da legne ili se digne iz sedeeg stava. U ovom
sluaju moe se uspeno intervenisati kada dreser stoji ispred psa na jedan korak,
pa tada desnom rukom trgne povodnik u visinu svoga desnog ramena, tako da
karika okovratnika, potezom povodnika, udari psa po donjoj vilici. Tom prilikom
istovremeno sledi zahtev "sedi"

Izvoenje radnje "stoj"

ujni znak (zahtev) za ovu radnju je uzvik "stoj". Vidni znak je otklon desne
ruke u stranu sa okrenutim otvorenim dlanom prema psu, pri emu je ruka od lakta
do vrha ispruenih prsti paralelna sa tlom. Postupak uvebavanja je sledei: Dreser
poto izda zahtev "sedi" psu prelazi ispred psa drei povodnik u desnoj ruci.
Desnom mogom iskorai poludesno, a levom rukom lagano povlai povodnik
udesno ime povlai psa prema napred i istovremeno izgovara zahtev "stoj". Istog
trenutka kada pas ustane dreser otvorenim dlanom desne ruke kree ka glavi psa
to ga zadrava da ne poe napred. Na ovakav postupak, pas se zaustavlja i dolazi
u eljeni stav.
Ima sluajeva da pas legne ili sedne, i pri ovoj vebi, U ovom ga dreser mora
odmah od poetka spreavati na taj nain to ga levom rukom, neno, vrhovima
jagodica, dotie ispod stomaka na preponastom delu, ime ga podsea da mora
stajati. Pri tome blago izgovaramo zahtev "stoj". Ako je pas nezainteresovan i
uporno eli da sedne ili legne, u tom se mora spreiti jaim uticajem, pa i
podizanjem levom rukom na nain kako je opisan prethodni uticaj, samo otrije. U
ovom sluaju nepravilno je na psa uticati povodnikom, jae ga povlaei unapred,
zato to bi ovo podstreklo psa na kretanje napred. Pas u svakom sluaju mora da
ostane na mestu gde je zastao, a da pri tome ne napravi pomeranje napred, makar
se dreser i dosta udaljio od njega.
U poetku vebanja iz ove discipline dreser staje neposredno ispred psa. Kasnije
se sve vie udaljuje i poveava rastojanje izmeu psa i sebe. On neprestano

osmatra psa, kako bi u svakom sluaju mogao otrom zahtevom "stoj" da ga

zaustavi, ako pokua da legne, sedne ili da se pomeri sa mesta.
Da bi psa uvrstio u ovoj disciplini, dreser moe primeniti razne uticaje. Na
primer: drei povodnik u levoj ruci, u krug obilazi oko psa, na odstojanju koje
dozvoljava duina povodnika, ee desnom rukom daje poznate uticajne znake i
istovremeno izgovara: S-t-o-o-o-j. Za sve ovo vreme pas mora ostati nepomian
na ranijem mestu. Kasnije se moe prei i na okretanje oko psa na duini dugakog
povodnika.
U ovoj radnji je najvanije: psu nedozvoliti pomeranje sa mesta gde je prvi put
zauzeo stojei stav; ako se pokrene treba ga vratiti na mesto i putem jednog od
objanjenih uticaja prisiliti da zauzme pravilan stav. Pri radu, ni kratki ni dugaki
povodnik se ne sme potezati, jer bi ovo pogreno uticalo na psa, koji bi mogao
shvatiti da treba da prie dreseru....

Dresura pasa za uvanje kue - dvorita

Pas koji se dresira za uvanje kue dvorita treba da ima razvijenu
agresivnost, da je ista kontrolisana i prilagoena uslovima prostora koji
uva. Kada je prostor koji se uva ograen tako da pas ne moe preskoiti
ogradu ili se provui kroz istu i da je taj prostor umereno veliki, dresiran
pas moe biti odvezan i doputa mu se da uva slobodan. U takvim
uslovima pas moe da se dresira do te granice da samo vlasnik psa moe
da se nae na uvanom prostoru. Pas koji je dresiran da uva slobodno
obino je vrlo agresivan i napada lica koja ulaze u dvorite bez pratnje
vlasnika.
U dresuri pasa za uvanje kue dvorita mora se strogo kontrolisati
agresivnost, jer ukoliko ista izmakne kontroli pas moe da postane
preagresivan, da nekontrolisano napada svako nepoznato lice koje ulazi u
dvorite, pa i da nanese povrede opasne po ivot.
Uslovi dresure
U vezi dresure psa da izvrava zahteve, dreser mora postepeno ulivati
u njega saznanje o svakom oveku izuzev njegovog vlasnika i njega
samog da je njegov prirodni neprijatelj. On treba da ohrabri psa da bude
oprezan na prisustvo svakog stranca i da na zahtev pokua da ga

napadne. Dreser nikad ne doputa nikom da miluje psa koji je na dresuri.

On mora znati da je on, pored vlasnika, jedini prijatelj koga pas mora
prepoznati, on je jedini uitelj. Isto tako, dreser ne sme milovati nekog
drugog psa u prisustvu psa kojeg dresira.
Pomonik je mamac za psa, njegov neprijatelj koji e uvek pokuavati
da mu se suprotstavi, ali ne sme nikad da ga pobedi i uvek mora na kraju
suprotstavljanja da bude poraen i da pobegne od psa. Markirant otri psu
agresivnost draenjem, izaziva ga i uvruje mu pouzdanje povlaei se
im pas uini agresivni pokret prema njemu. On se pribliava psu krijui i
uplaeno to psa dri, a kada pas uini i najmanji pokret prema njemu, on
se jo plaivije povlai. Njegovo dranje prema pribliavanju psa moe biti
razliito prema temperamentu psa. Bitno je, meutim, da u svakom sluaju,
u susretu izmeu psa i markiranta, PAS MORA UVEK BITI POBEDNIK.
Markirant je znaajan u dresuri pasa koji treba da uvaju isto kao dreser i
njegov rad treba da bude brino kontrolisan od strane dresera. Markirante
treba esto menjati, tako da se u dresuri jednog psa za uvanje promeni
najmanje pet markiranata i da nad svima pas bude dominantan. Dreser
jednog psa moe sluiti kao markirant dreseru drugog psa, ali nikad ne
moe markirati psu kojeg dresira kao na primer bilo bila bi greka da psa
dresiraju samo neiskusan vlasnik i dreser koji ima ulogu markiranta.
Dresura se izvodi u dvoritu vlasnika psa ili na mestu za dresuru. Kako
pas napreduje, dresura se radi na razliita mesta.
Poetna dresura izvodi se u toku dana. Kada je pas danju postao siguran,
oprezan, razvije dosta dobru elju za napadanjem, ili pak da napada ako se
to od njega zahteva, zavrna dresura se izvodi nou.
Oprema za pse
Za dresuru psa za uvanje potrebna je sledea oprema: iroki koni
okovratnik, lanac za vezivanje psa, koni povodnik kratki i koni povodnik
dugi.
Markirant treba da ima malu savitljivu ibu, da je odeven u zatitno
odelo i da nosi zatitni rukav.
Nain dresure
Dresura pasa za uvanje sastoji se od tri faze:
I - Ispitivanje, draenje i kontrola prirodne agresivnosti je faza u kojoj
dreser stie saznanja o prirodnoj agresivnosti psa, u kojoj markirant vri
draenje psa i u kojoj dreser odreuje granicu do koje e se razviti
agresivnost psa. Neki psi su prirodno agresivni i vrlo malo im je potrebno
da postanu nadraeni, ali zato je vrlo bitno tu agresivnost drati pod
kontrolom i pravilno je usmeriti.
II - Dresura psa da otkriva prisustvo ili pribliavanje stranaca. Pas mora
nauiti da otkrije prisustvo ljudi odnosno njihovo pribliavanje. Poeljno je

navii psa da na dugom povodniku, slobodno kree u pravcu lica koje

pokuava da kradom ue u dvorite i da to jaim laveom ga odvrati od
pokuaja ulaska, a i da izrazi elju za napadanjem, pa i da napada.
III - Uenje psa da napada. Pas se dresira da napada na zahtev i
zaustavlja svoj napad na zahtev. Zahtev za napad je "dri", a zahtev za
putanje ili zaustavljanje napada je "pusti". Na zahtev "dri", dreser
poputa povodnik i pas napada. Na zahtev "pusti", pas se vraa svom
dreseru koji tada zahteva "mesto", "stoj" i "uvaj".
b) Dresura se nastavlja po sledeem:
- Dresura u razvijanju agresivnosti poinje vezivanjem psa, koji ima
iroki koni okovratnik, lancem za vezivanje za kolac uvren u tlo ili
zabetoniranu alku da bi se omoguilo kretanje psa u krug, a da se pri tom
lanac ne zamota. Zatim na dreserov zahtev pas sedne pored dresera koji
ga dri za alku okovratnika za koju je privren lanac za vezivanje.
- Dreser stavlja psa u opreznost zahtevom "uvaj" govorei zahtev
tihim glasom, esto apatom. Zahtev "uvaj" se upotrebljava samo za
vreme rane dresure. To je znak za psa da mora biti spreman da otkrije
nailazak nepoznatog lica. Zahtev treba da bude izostavljen kada pas naui
da, samim ostavljanjem u prostor koji je navikao da uva, postaje oprezan i
ne dozvoljava ulazak nepoznatim osobama u taj prostor.
- Markirant se pojavljuje, opremljen sa malom savitljivom ibim, odeven
u zatitno odelo i nosi na ruci zatitni rukav. On se pribliava psu kradom i
uplaeno, mamei ga, ne ostajui nasuprot njega licem, ne udara ga i ne
ini nita to bi psa uplailo. Kada pas opazi markiranta, dreser ohrabruje
psa reima "dri" i pokazuje rukom u pravcu markiranta.
- Pas e odgovarati na ovaj postupak prema svojoj prirodnoj
agresivnosti. Dreser, po uvidu u stepen prirodne agresivnosti, dresuru psa
nastavljena prema sledeem:
1) Umereno agresivog psa je najlake obuiti za uvanje kue dvorita. On laje ili rei im primeti markiranta, ako je vezan tre se u
pravcu markiranta, a ako ga dreser dri na povodnik zatee povodnik i
pokuava da napada markiranta. Markirant malo drai psa i bei u neki
zaklon. im pas odgovori ovakvim ponaanjem, dreser ga bodri i
pohvaljuje. Kada je dreser ubeen da je pas uzbuen samo prema
markirantu i da nema nameru da napada postepeno se poveava draenje
i razvija kod psa elja za napadanjem, ukoliko je potrebno da se pas
dresira da napada.
2) Veoma agresivan pas je spreman da ujede svakog koji mu se priblii i
nastavlja da laje i poto se markirant skloni u zaklon. Da bi kontrolisao
agresivnost psa dreser, poto se markirant skloni, zahteva psu "ne", trui
povodnik dok se pas ne smiri. Ovde mora biti obazriv i ne sme psa
pohvaljivati, a pogotovu ne pruati ruku u pravcu glave psa dok pas ne

prekine lajanje i reanje. Kada je siguran da se pas dovoljno smirio, da vie

ne laje i rei nesumice dreser pohvaljuje psa tapui ga levom rukom po
levoj pleki. Ovaj postupak se ponavlja sve dok pas ne bude reagovao kod
markirantovog pojavljivanja, a umirivao se na 1-2 minuta po poto se
markirant skloni u zaklon. Kada pas pokae znakove upravljanja svoje
agresivnosti prema markirantu, dreser ga pohvljuje i pokuava da mu
pokae da ovo njegovo neprijateljstvo mora biti upravljeno samo prema licu
koje pokuava da ue u uvani prostor, a ostala lica koja prolaze pored
navedenog prostora budno prati, ali na njih ne reaguje laveom i
pokuajem napada. Kod ovakvih pasa vrlo je bitno da se izdresiraju da
vebe poslunosti rade do savrenstva, jer tako e se kroz njihovu
poslunost i agresivnost kontrolisati i usmeravati ka eljenom cilju.
3) Slabo agresivan pas esto uopte ne reaguje na prisustvo
markiranta. On moe stajati i mahati repom, pokuavati da se igra ili esto i
da pobegne od markiranta. Najuspenije je ovakve pse dresirati u paru sa
drugim agresivnim psom. Kada pas pone da rei na markiranta, markirant
odjednom poinje da bei, dobro je tada pustiti drugog (agresivnog) psa da
juri markiranta i da pokua da ga napadne. U dresuri ove vrste pasa, vrlo je
vano za dresera da poveava svoje pohvale i hrabrenja kada pas pokae
najsitnije znakove agresivnosti a za markiranta da pokae svoj lani strah
od psa. Ovaj postupak mora biti ponavljan sve dok se psea hrabrost ne
izgradi i on pokua da napadne markiranta im mu se priblii. Agresivnost
se uspeno razvija i u grupnom draenju pasa.Izmeu nekolika agresivna
pasa nalazi se pas koji je reagovao negativno u prvoj fazi dresure. Svi psi
su postavljeni u red dovoljno daleko jedan od drugoga tako da se ne mogu
izmeu sebe potui. Svaki pas je na povodniku sa leve strane svog
dresera. Po datim zahtevima "uvaj", markirant se pojavljuje i pribliava se
prema psima. Agresivni psi e odmah lajati - oni treba da budu izdano
pohvaljeni od svojih dresera. Podstaknut od hrabrih pasa koji su pored
plaljiv pas e postepeno poinjati da laje. Ako su podesno ohrabri od svog
dresera, on e razumeti da ne treba da se plai od markiranta i da e
markirant pobei im on zalaje, zarei ili uini pokret prema njemu. Najvei
uspeh kod razvijanja agresivnosti kod slabo agresivnog psa daje upravo
ova veba to dovodi do zakljuka da plaljivi pas ue od agresivnih.
Kada se uspeno zavri ovaj deo dresure (kontrolisano razvijanje
agresivnosti psa) prelazi se na sledeu fazu otkrivanje prisustva ili
pribliavanje stranaca, a zatim se prelazi na napad i odbranu.