ElektronikaII PDF

Elektro-energetski pretvarai
Energetski pretvarai
Uvod
Energetski pretvarai su ureaji koji elektrinu energiju transformiu iz jednog vida u drugi
vid. Prema toj osnovnoj funkciji postoji i sledea podela:
1.
DC DC * pretvarai: pretvaraju jednosmerni napon odreenih osobina u

jednosmerni napon drugaijih osobina. Oni se mogu shvatiti kap posebna vrsta
transformatora jednosmernog napona, i rade na principu tzv. seckanja napona.
Zbog toga se nazivaju operima (ova re potie od engleske rei koja oznaava
iver tj. komad odseenog drveta).
* DC-direct current jednosmerna struja.
2. DC AC ** pretvarai: pretvaraju jednosmernu struju u naizmeninu; ovi ureaji

poznati su pod imenom invertori.
** AC-alternating current naizmenina struja.
3. AC DC pretvarai: nazivaju se jo i ispravljaima jer naizmeninu struju
pretvaraju u jednosmernu.
4. AC AC pretvarai: pretvaraju naizmenini napon u naizmenini napon
drugaijih osobina. To su na primer transformatori. Meutim, mi emo prouavati dve vrste ovih
ureaja:
-
podeavae napona : menjaju oblik napona

ciklokonvertore: menjaju uestanost
Primena pretvaraa je raznovrsna, a njihove snage mogu biti reda od 1W (npr. u kunim
ureajima, u elektronskim ureajima) do reda 100 MW. Na donjem dijagramu predstavljena je
podela oblasti primene pretvaraa, po snazi.
I[A]
M
A
V
A
V
A
kV
10
104
10
105
00
0
10
VA
V
M
10
10
106
A
kV
103
1
A
kV
102
0
10
V
A
10
V
10
10
102
103
105
104
106
U[V]
(1) U ovoj oblasti snage pretvraa su, dakle, u opsegu od npr. 10VA do 100VA i to
su aparati iroke potronje.
(2)
Ureaji koji se koriste u hemijskoj industriji i metalurgiji npr. za elektrolizu;
naponi su ovde relativno niski ali struje zato mogu imati veoma velike jaine.
(3) Jednosmerni elektromotorni pogoni i naizmenini elektromotorni pogoni. Ranije
su za ispravljanje struje koriene tzv. obrtne grupe tj. grupe maina (najpoznatija je Leonardova
grupa). Danas se u ove svrhe koriste poluprovodniki ureaji i to su tzv. statiki energetski
pretvrai.
(4)
Za jednosmerne elektromotorne pogone.
(5)
VF (visokofrekventne) pei: ovde je napon reda 1kV, P (~ 10kW, ~ 1MW).
(6) Jednosmerni prenos elektrine energije:

Naime, polovinom 70-tih godina ovakav prenos tj. ideja o njemu je bila vrlo popularana,
tako da su u svetu izraeni neki dalekovodi ba za prenos jednosmerne struje. Tako npr. u Americi
jedan od njih slui za prenos energije iz Aljaske prema zapadnoj obali, dok drugi vri prenos
energije iz oblasi Kvebeka u Kanadi. Postoji nekoliko ovakvih sistema i u Rusiji (tadanji SSSR).
Njihova upotreba je vremeno naputena, jer su pre svega vrlo skupi za eksploataciju Oni se mogu
koristiti u sledeim sluajevima:
kada za kablovsko prenoenje energije nije pogodna AC struja, jer kablovi imaju
veliku kapacitivnost. Na primer, za dovoenje energije na udaljena ostrva moe se
koristiti ovakav vid prenosa.
kod prenosa velikih snaga.
za uspostavljanje veze nesinhronih sistema (koji rade sa razliitom noseom
frekvencijom). Jugoslavija je spojena sa evropskim energetskim sistemom koji je
sinhron sa naim sistemom, jer su im uestanosti iste (50Hz). U istonoevropskim
zemljama, meutim, ta uestanost nije tano 50Hz, a razlike su obino reda 1/100Hz.
2
Zbog toga je nemogua direktna razmena energije. Problem se obino reava
vezivanjem naeg generatora za njihov sistem ili nekom od slinih metoda.
Meutim, ovo se moe ostvariti i spajanjem mrea preko DC-DC pretvaraa.
Postojao je i projekat za ovakvo reenje, ali izrada takvog postrojenja je bila
preterano skupa, tako da se od ove ideje odustalo.
1. Ppoluprovodnike komponente koje se koriste u energetskim pretvaraima

U elektronici je najbitnije da li poluprovodnika komponenta verno prenosi ili odrava
signal, dok je koeficijent korisnog dejstva manje vaan. U energetici je situacija potpuno obrnuta.
Najvaniji pokazatelj nekog pretvaraa je njegov stepen korisnog dejstva. U energetici se koriste
najvie sledee tri vrste elektronskih komponenata:
1. diode
2. tranzistori
3. tiristori
Dioda se koristi za izradu velikih ispravljaa. Tranzistori snage grade se u zadnje vreme i za
snage od ak 160kW, odnosno tranzistori za napone reda 800V i struje od 200A. Od maksimalne
vanosti je sledee: tranzistor pa i dioda ili ima napon a nema struju ili obrnuto! Sredine nema! To
ustvari znai ovo: poluprovodnika komponenta ne sme biti u isto vreme izloena i spoljanjem
naponu i spoljanjoj struji u tom sluaju zbog prevelikog zagrevanja trenutno dolazi do proboja,
tj. razaranja materijala. Zato se kae da u energetici poluprovodniki pretvarai rade u ON OFF
reimu (ukljuen ili iskljuen).
Dioda
Kada je polarizovana direktno, kroz diodu protie

relativno velika struja; pad napona na njoj je, meutim
vrlo mali, pa je discipacija snage mala. Na krajevima
A
K
inverzno polarizovane diode javlja se veliki napon ali je inverzna struja
dosta mala pa je i discipacija snage vrlo mala. Proticanja tenosti kroz cev je analogan sluaj
(model) provoenju diode.
smer
nepropusni
Tranzistor
C
B
E
s
mehaniki ekvivalent
Tiristor (SCR-Silicon Controlled Rectifier)
U smeru jedan (1) tenost moe da protie jedino kada skinemo rezu, a pritsci su takvi da je p1
> p 2 . Oigledno kada struja tee ne moemo ponovo da stavimo rezu, jedino ako se spolja ne
promene uslovi .To e se desiti na primer kada protekne struja suprotnog smera.
Tiristor ( SRC silicon controlled reatifier)
Tiristor je etvoroslojna poluprovodnika komponenta - pnpn. Pored anode i katode
poseduje i izvedenu upravljaku elektrodu, gejt (G, gate). Obino je katodni gejt (p) tipa, a moe
4
biti izveden i anodni (n-tipa). Tiristor se moe predstaviti preko veze dva komplementarna
tranzistora.
a)
b)
c)
d)
Slika 1.
Analizu emo sprovesti koristei sliku 1.c)

( p)
(n)
I A = I C1 + I C 2
(1)
Na osnovu preseka pnp i npn tranzistora i smerova kretanja glavnih i sporednih nosilaca
(slika 2) dolazimo do sledeih zakljuaka:
I C1 = 01I E1 + I C 01
p
(2)
E2 -
C2
IC2
IC0
B2
Slika 2.
I C 2 I C 0 = 02 I E 2
I C 2 = 02 I E 2 + I C 02
(3)
Zamenom (2) i (3) u (1) dobijamo:

5
I A = 01 I E1 + I C 01 + 02 I E 2 I C 02
I A = 02 I E 2 + 01 I E1 (I C 01 I C 02 )
Poto je inverzna struja zasienja I C 01, 2 =
1
I C 0 , jer spoj CB za oba tranzistora predstavlja
2
polovinu centralnog pn spoja tiristora, vai:

I A = 02 I E 2 + 01 I E1 + I C 0
(4)
Sa slike 1. d) vidi se dalje da je:

I A = I E1
I K = I E2
I A + I E = I K , pa zamenom u (4) dobijamo:
I A = 01 I A + 02 I A + 02 I E + I C 0
I A (1 ( 01 + 02 )) = 02 I E + I C 0
IA =
02 I E + I C 0
1 ( 01 + 02 )
(5)
Formalno posmatrano, kada 01 + 02 1, I A a fiziki, struja anode vrlo brzo raste

usled regenerativnog ciklusa i zbog prisutne pozitivne povratne sprege koja postoji u dvostepenom
pojaavau (pnp npn). U poetku je 01 + 02 < 1 ali sa porastom struje gejta rastu struje emitora
oba tranzistora, a u skladu sa njima i strujno pojaanje, to se vidi sa karakteristike tranzistora:
const
I B = const
Slika 3.
1.1 Tiristor u odsustvu polarizacije

Ekvivalentan model koji odgovara ovom reimu rada tiristora je dat na sledeoj slici:
Slika 4.
U odsustvu polarizacije javljaju se u okolini pn spojeva S1 , S 2 i S 3 nekompezovana
naelektrisanja i u njima elektrina polja koja spreavaju difuziju slobodnih nosioca naelektrisanja.
1.2 Inverzno polarizovan tiristor

- A
p1
S1
n1
p2
S2
-
S3
n2
G
K+
Slika 5.
Kod inverzno polarizovanog tiristora centralni spoj S 2 je direktno polarizovan a periferijalni
spojevi inverzno polarizovani. Kroz tiristor protie inverzna struja jednaka manjoj struji inverzno
polarizovanih spojeva, obino S1 . Ako u sluaju inverzne polarizacije tee struja I G , poveava se
inverzna struja tiristora, a samim tim i discipacija.
1.3 Direktno polarizovan tirisor

Direktno polarizovan tiristor ima dva mogua stanja: direktno blokirano (direct blocking
state) i direktno provodno stanje (direct conducting state).
+ A
IA
p1
S1
o1 I A
n1
ICO
S2
p2
S3
n2
G
- K
IK
Slika 6.
Pri difuznoj polarizaciji S1 i S 2 su polarizovani direktno, a S 2 inverzno, a nekompezovani
sloj na S 2 postaje relativno irok tako da njegova potencijalna barijera praktino dri ravnoteu
8
naponu U AK . Struja tiristora sastoji se od struje I C 0 spoja S 2 (elektroni iz p 2 i upljine iz n1 ) kao i
struje sopstvenih nosilaca iz p 2 i n1 nastalih termikim razaranjem kovalentnih veza u okolini
spoja S 2 .upljine koje tako dospeju u p 2 smanjuju prostorno optereenje na S 3 i omoguavaju
veem broju elektrona da preu iz n2 u p 2 .Jedan deo ovih elektrona se rekombinuje u bazi p 2 sa
upljinama, a vei deo, odreen faktorom 02 : 02 I K prolazi kroz S 2 u n1 smanjujui oblast
prostornog tovara na S 2 .
Elektroni (od I C 0 i 02 I k ) koji dolaze u n1 prodiru kroz direktno polarizovan spoj S1
smanjujui njegovu potencijalnu barijeru i izazivajui pojaani prelaz upljina iz p1 u n1 . Te
upljine se delom rekombinuju, a veim delom, odreen izrazom 01 I A prolaze kroz S1 i n1 .
Jasno je da se radi o pozitivnoj povratnoj sprezi, usled ega se dobija struja I A koja je vea
od I C 0 koja je njen prvobitni uzrok.
Poto se, meutim, radi o malim strujama 01 + 02 << 1 , pa je i struja I A mala. U domenu
veih anodnih struja, vee je strujno pojaanje 01 i 02 pa je i faktor povratne sprege (kruno
pojaanje) 01 + 02 > 1
To znai da imenilac izraza (5) postaje negativan, a poto je I A > 0 sledi da I C 0 mora
promeniti smer, tj .spoj S 2 se direktno polarizuje.
Poto je napon direktne polarizacije na S 2 u opoziciji sa naponima na S1 i S 3 ukupan
napon U AK na provodnom tiristoru je neto vei od napona direktno polarizovane diode te se tiristor
u ovom spoju ponaa slino diodi.
1.4 Okidanje tiristora
Slika 7
Tiristor se okida pozitivnom pobudom gejta. Popreni presek sloja p 2 je mali te je njegov
otpor relativno veliki. Zato je gustina struje kroz spoj S 3 najvea u neposrednoj blizini gejta. Iz tog
razloga u ovoj oblasti bie najvea gustina elektrona emitovanih iz n2 u p 2 . U p 2 ovi elektroni se
delom rekombinuju sa upljinama dospelim iz upravljake elektrode, a veim delom prolaze kroz
S 2 procesom difuzije. Procesom koji sam sebe podrava (pozitivna povratna sprega) poveeva se
anodna struja, onako kako je to ranije objanjeno. Protok nosilaca najjai je na granici od katode
9
prema gejtu, gde je proces i otpoeo. Proces prebacivanja tiristora u provodno stanje, kako je
reeno, rezultira direktnim polarizovanjem spoja S 2 i promenom smera struje I C 0 . Ta promena
nastaje u pravcu najintezivnijeg prelaza nosilaca tj. iznad levog kraja spoja S 3 , da bi se ova direktna
polarizacija postepeno proirila na ceo S 2 .
Dakle, u poetku procesa paljenja tiristora, provodni kanal je uzak te je sposobnost
di
tiristora da propusti anodnu struju ograniena. Stoga je brzina porasta anodne struje a ograniena
dt
i o tome treba povesti rauna. Vreme ukljuenja tiristora je reda nekoliko s , a to vreme zavisi od
jaine poetne struje.
Brze promene anodnih napona mogu da izazovu nekontrolisano ukljuenje tiristora, usled
kapacitivnog efekta koji se javlja na spoju S 2 . Struja deplasmana koja se javlja na S 2 pri brzoj
promeni napona, a usled kapacitivnosti C S 2 , protie kroz S1 i S 3 i kroz proces sa pozitivnom
povratnom spregom moe izazvati paljenje. Naime, strujna pojaanja 01 i 02 zavise od iCS 2 :
iCS 2 = u S 2
Poto je iCS 2 srazmerno
dC S 2
du
+ CS 2 S 2
dt
dt
dv
sledi da brzina promene napona mora biti ograniena.
dt
1.5 Statika karakteristika tiristora

IA
direct
conducting
area
negative resistance
area
Latching current
Holding current
VBO
IG > IG > IG IG=0
IH
IL
breakover
voltage
breakdown voltage
reverse
VH
blocking
state
VBO
direct
breakdown
Slika 8
10
blocking
state
VAK
Direktno polarizovan tiristor je blokiran sve dok napon U AK , pri odreenoj vrednosti I G ne
dostigne vrednost VB 0 : prelomni napon. Da bi tiristor mogao da provodi anodni potroa mora biti
takav da I H I L , gde je I L tzv. struja uspostavljanja. Na prelazu iz blokade u provoenje je oblast
negativne otpornosti koja se ne moe snimiti merenjem (nestabilna je). Kada I H opada, tiristor
ostaje u provodnom stanju dok struja ne opadne ispod vrednosti I L (struja dranja), a onda se gasi.
Tiristor je u inverznom smeru neprovodan sve do napon VB 0 , kada nastupa proboj i razaranje.
1.6 Statike karakteristike gejta

Da bi tiristor mogao da podnese to vei napon direktne polarizacije i da bi njegov rad bio
pouzdaniji izrauje se sa manje dopiranim pn spojem S 3 , tako da 02 bude to manje. Zato se
izmeu tiristora istog tipa pojavljuju znatne razlike u naponima gejt- katoda.
UG
najlosija
UGmax
PGmax1
UGmin
(-60C)
PGmax2(impulsni reim)
125C 25C -60C

najbolja
IGmin
IGmax
IG
(-60C)
U rafiranoj oblasti paljenje tiristora je neizvesno. Za tiristore sa loijim spojem GK daje se
U G max a sa dobrim spojem I G max . Snaga discipacije je ograniena, a neto vea vrednost se
dozvoljava pri impulsnom reimu.
11
1.7 Prelazni procesi u tiristoru

Najpre emo analizirati prelazni proces pri prebacivanju iz direktnog neprovodnog u
direktno provodno stanje.
Period t1, definisan padom anodnog napona od 10%, usled proticanja struje kroz spoljnji deo
karakteristike, odgovara vremenu koje je potrebno da se ostvari direktnom polarizacijom na delu
spoja S 2 iznad gejta. Ovo vreme zavisi od jaine struje I G . Interval t 2 predstavlja vreme u toku
kog dolazi do znatnijeg poveanja anodne struje i on ne zavisi od I G ve od karaktera i parametara
anodne impedanse. Tako na primer, u sluaju RL impedanse (povoljno) struja ia postepeno raste
L
( = ) a napon u a naglo opada. U sluaju RC optereenja brzo se menja struja, a napon sporije
R
opada. Period t 3 traje od trenutka kada je tiristor proveo u blizini gejta do trenutka kada se direktna
polarizacija proiri na ceo spoj S 2 i zavisi, uglavnom, od povrine katode odnosno odstojanja gejta
do najudaljenije take poprenog preseka.
U cilj ograniavanja discipacije pri ukljuenju, koriste se prigunice sa zasienjem, kod
kojih impendansa postepeno opada pri porastu anodne struje: u poetku je struja ograniena na
vrednost i da bi impendansa postala vrlo mala kada tiristor provede. Tako se ostvaruje proputanje
jake struje tek poto ceo spoj S 2 postane direktno polarizovan.
Da bi se tiristor preveo iz provodnog u neprovodno stanje, potrebno je da se anodna struja
smanji ispod vrednosti I H (struja dranja). U praksi se to ostvaruje sniavanjem anodnog napona
na nulu ili inverznom polarizacijom. Kod tzv. pretvaraa sa prinudnom komutacijom to se ostvaruje
proputanjem strujnog impulsa suprotnog smera kroz tiristor, obino pranjenjem kondezatora.
Poto su u provodnom stanju sva tri spoja direktno polarizovana, u svim sluajevima, a naroito u
bazama, n1 i p 2 , velika je koncetracija sporednih nosilaca koje treba neutralisati rekombinacijom ili
odvesti difuzijom da bi se tiristor ugasio .
12
Ako se promeni polaritet napajanja na anodi (inverzna polarizacija) spojevi S1 i S 3 se
inverzno polarizuju, a S 2 ostaje direktno polarizovan jer je u njihovoj okolini najvea koncetracija
sporednih nosilaca. Ranije je reeno da su slojevi u okolini S 3 , dakle, G i K jae dopirane (vea
I C 0 ) pa e udarni napon u pogledu udarne jonizacije (lavinskog proboja) ovde biti znatno nii nego
na S1 i S 2 . Poto je, takoe koncetracija upljina u p 2 vea od koncetracije elektrona u n1 , p 2
slui u procesu gaenja kao bogat izvor upljina. Dijagrami napona i struje anode tokom prelaznog
procesa su:
Raspored nosilaca naelektrisanja u poprenom preseku je oblika:
pn
elektroni u p2
supljine u n1
S1
p1
pn1
t =0
n1
S2
p2
S3
n2
np2
t< 0
t <0
t1
t >0
t3
t1
t4
nekomp.
sloj u tr. t4
t4
nekompezovan
u tr. t4
13
sloj
Kolo kojim se moe upravljati radom tiristora je oblika:
Rd
Ri
Ud
Ui
Ud
U
Ii = i
Rd
Ri
Struja u poluprovodniku ima dve komponente, kondukcionu i difuzionu, npr.
Id
dn
dx
J n = q n n E + q Dn
dp
dx
( Difuziona struja tee u smeru smanjenja koncetracije nosilaca).
J p = q p p E q Dp
Uprkos inverznoj polarizaciji, struja je u toku intervala T1 ograniena iskljuivo elementima

spoljanjeg kola ( Ri ) jer je koncetracija ubaenih nosilaca u ovim slojevima jo uvek velika tako da
kroz tiristor teku difuzione struje, a irine nekompezovanih slojeva se ne menjaju.
Interval T2 poinje u trenutku t1 kada gustina elektrona u bazi: n p 2 na spoju S 3 postane
jednaka nuli. U toku T2 raste inverzni napon na S 3 pa poto je preostali deo tiristora u stanju
provoenja, a U A = const, struja tiristora opada. U trenutku t 2 inverzni napon na S 3 dostie
vrednost probojnog napona.
U toku T3 jo uvek je velika gustina nosilaca u sloju n1 tako da p1 n1 p 2 jo uvek
predstavlja kratak spoj pa kroz tiristor tee konstantna struja.
U trenutku t 3 pada na nulu koncetracija upljina u n1 i zapoinje stvaranje nekompezovanog
sloja na S1 i njegova inverzna polarizacija, te struja postepeno opada. U trenutku t 4 zavrava se
proces inverzne polarizacije S1 ali prebacivanje jo nije zavreno, poto na S 2 ima jo ubaenih
nosilaca pa se eventualnom ponovnom direktnom polarizacijom tiristora S 2 ne bi inverzno
polarizovalo to je potrebno da se tiristor ne bi ponovo ukljuio.
2. Elementi Laplace-ove transformacije

Veliki broj problema u teoriji svodi se na reavanje diferencijalnih jednaina. Tako na
primer, analiza ponaanja linearnog dinamikog sistema sa koncentrisanim i konstantnim (t)
parametrima svodi se na reavanje sistema linearnih diferencijalnih jednaina sa konstantnim
koeficijentima.
14
Reavanje ovakvih jednaina pojednostavljuje se primenom operacionog rauna, posebno
primenom Laplace-ove transformacije kojom se linearna diferencijalna jednaina sa konstantnim
koeficijentima svodi na algebarsku jednainu odgovarajueg reda, iz koje se, uz primenu poetnih
uslova moe direktno dobiti reenje. Poto se, meutim, ak i kod jednostavnih sistema dobijaju
jednaine visokog reda, problem sinteze sistema varijacijom parametara, makar i uz primenu
Laplace-ove transformacije postaje nereiv. Stoga se u praksi trae drugaiji putevi, kojima se
zaobilazi potreba reavanja diferncijalne jednaine.
2.1 Fourrier-ova transformacija i Fourrier-ov red

Furijeov red primenjuje se za analizu signala koji su opisani periodinim funkcijama. Za
funkciju f(t), t R kaemo da je periodina, sa periodom T ako vai:
f( t + T ) = f( t ), < t <
Moe se rei da je T osnovni period funkcije tj. da je to najmanja vrednost za koju je gornji
uslov ispunjen, i da funkcija za koju gornji uslov vai u ogranienom intervalu nije periodina.
Fourrier-ov red
Prema Dirichlet-ovim uslovima, funkcija f(t), sa periodom T, ograniena, sa ogranienim

brojem ekstremuma i prekida prve vrste, moe se predstaviti Furijeovim redom. Ovaj red
konvergira vrednosti f(t) svuda gde je funkcija neprekidna, a u takama prekida konvergira
aritmetikoj sredini vrednosti funkcije sa leve i desne strane diskontinuiteta.
f(t) | f(t + T) = f (t), t R

f(t) =
1
a 0 + a k cos k t + bk sin k t
2
k =1
2
T
Vrednosti koeficijenata dobijaju se na osnovu osobine ortogonalnosti prostoperiodinih

(harmonijskih) funkcija.
T
1
f(t) = a 0 + a k cos k t + bk sin k t / ..dt
2
k =1
0
T
1
f (t )dt = a 0 dt + a k cos ktdt + bk sin ktdt
2
k =1
0
0
0
T
a cos ktdt + b sin ktdt = 0

k =1
2
a 0 = f (t )dt ili
T 0
15
+T
2
f (t )dt
T
Pokaimo sada osobinu ortogonalnosti prostoperiodinih funkcija:
a0 =
1 cos 2t
1
1
0 sin tdt = 0 2 dt = 2 T 2 0 cos 2tdt
cos 2tdt = 0
0
sin 2t
dt = 0
2
0
sin t cos tdt =

0
cos tdt = ... = 2 T

2
itd.
Dalje je:
T
f (t ) cos ktdt = a k cos 2 ktdt =

0
a k kT
a k kt 1 + cos(2kt )
2
cos
(
)
(
)
k
t
d
k
t
=
d (kt ) =
k 0
2
k 0
ak 1
a T
kt = k
k 2
2
T
2
a k = f (t )ktdt.
T 0
T
2
f (t ) sin ktdt.
T 0
Furijeov red moe se izraziti, uz korienje odgovarajuih trigonometrijskih indetiteta, i u
drugaijim oblicima:
b
1
2
2
f (t ) = a 0 + a k + bk sin( kt + arctg k ).
ak
2
k =1
bk =
Vrlo esto, Furijeov red predstavlja se u sledeem obliku, do kog se dolazi smenom:
a k e jkt + a k e jkt
a k cos kt =
2
bk sin kt =
bk e jkt bk e jkt
jb e jkt jbk e jkt
= k
2j
2
a jbk jkt a k + jbk jkt

1
+
a0 + k
e
e
2
2
2
k =1
k =1
Definisanjem novih koeficijenata:
f (t ) =
16
c0 =
1
a0
2
ck =
a k jbk
a + jbk
, ck = k
2
2
gde je:
1
ck =
T
f (t )e
jkt
dt ,
k = 0,1,2,...
Rezime:Predstavljanje (sloeno) periodinih funkcija Furijeovim redom omoguuje da se

odredi izlaz linearnog stabilnog sistema u stacionarnom reimu rada, kada na njegov ulaz deluje
sloenoperiodina funkcija. Tada e i izraz, po principu linearne superpozicije moi da se predstavi
zbirom prostoperidinog signala odreene amplitude, uestanosti i faze- harmonika. Time se
omoguuje analiza sistema u frekventnom domenu, pa se dinamika svojstva sistema mogu
okarakterisati time kako sistem utie na amplitudu i fazu pojedinog harmonika ulaznog signala.
2.2 Fourrier-ova transformacija

Ulazni signali u sistem za automatsku obradu su najee neperiodini. Da bi se i u ovom
sluaju mogle iskoristiti prednosti koje prua tretman u frekventnom domenu, Furijeov red se
uoptava i proiruje na izvesne neperiodine funkcije.
Neperiodinu funkciju moemo formalno posmatrati kao periodinu, gde T . Furijeov
integral se od Furijeovog reda dobija sledeim rezonovanjem:
f (t ) =
c e
k =
jkt
1
= f (t )e jkt dt e jkt
k = T 0
Uestanosti dvaju susednih harmonika su:
k = k = k
2
T
k +1 = (k + 1) = (k + 1)
= (k + 1)
2
,
T
2
2 2
k
=
,
T
T
T
Odakle sledi:
1
=
T 2
Zamenom ove vrednosti u poetni izraz dobijamo:
17
pa je:
f (t ) =
1
2
+ T
1
f (t )e jk t dt e jk t =
k = 2 0
f ( x )e
j k x
dx e jk t =
k = 0
+
1
2
F ( j , T ) e
jkt
k =
Ako sada smatramo da T , sledi da 0 , k .
3.Tiristori
3.1 Konstrukcija
A
IA
p1
E1
B1
C1
n1
G
p2
E1
B1
p
n
C2
B2
n2
IC1
G
IG
C1
IC2
IB2
E2
Slika 3.1 Slika 3.2
Slika 3.3
E2
IK
C2
B2
Slika 3.4
Obino je izveden katodni gejt. Oigledno je sa slike 3.2 da se tiristor moe predstaviti
pomou dva komplementarna ( pnp npn) tranzistora koji su vezani kao na slici 3.3. Jednaine
napisane po prvom Kirhofovom zakonu daju:
I A = I C 2 I C1 = 01 I E1 + I C 01 ( 02 I E 2 I C 02 ) = 01 I E1 02 I E 2 + I C 01 + I C 02
Poto svaka od kolektorskih struja zasienja odgovara polovini povrine kolektorskog spoja,
moe se pisati:
I C 01 = I C 02 =
1
I C 0 , pa je:
2
I A = 01 I E1 02 I E 2 + I C 0
I E1 = I A ; I E 2 = I K ; I K = I A + I G
I A = 01 I A + 02 I K + I C 0 = 01 I A + 02 I A + 02 I G + I C 0
18
I A (1 ( 01 + 02 )) = 02 I G + I C 0
IA =
( 02 I G + I C 0 )
(1 01 02 )
(3.1)
Posmatrano formalno, diodna struja teie + ako je 01 + 02 1 , ali fiziki, ova struja
je ograniena otporom u spoljanjem delu kola, izvan tiristora. Nagli porast anodne struje posledica
je pozitivne povratne sprege dvostepenog (pnp-npn) pojaavaa, ije je kruno pojaanje
= 01 + 02 . Dakle, tiristor se u stanje provoenja moe dovesti dovoenjem struje gejta, pri emu
on ostaje dalje ukljuen ak i ako se I G ukine, blagodarei lavinskom proboju (avalauche
breakdown) efektu kojim se ostvaruje provoenje tiristora.
Slika 3.5
3.2 Mehanizam provoenja
U odsustvu ma kakve polarizacije, u tiristoru se javljaju potencijalne barijere koje

onemoguavaju difuziono kretanje slobodnih nosilaca kroz slojeve. Sa inverznom polarizacijom,
srednji spoj je direktno polarizovan, a spoljni inverzno. Tada kroz tiristor tee inverzna struja ija je
vrednost odreena strujom zasienja spoja blieg anodi koja je po pravilu manja. Pozitivna
polarizacija gejta i pozitivna struja gejta pri inverznom polarizovanom tiristoru, ima za posledicu
poveanu inverznu struju pa prema tome i discipacija.
Kao to je prikazano na slici 6, sredinji spoj poseduje usled inverzne polarizacije srazmerno
'
iroku oblast prostornog tovara i poveanu potencijalnu barijeru V0 koja praktino dri ravnoteu
pozitivnom naponu V AK . Struju tiristora ini na poetku struja zasienja centralnog pn spoja J 2
koju ine sporedni nosioci iz baza n1 i p 2 kao i parovi elektron-upljina nastali termikim
razaranjem kovalentnih veza na samom spoju J 2 . Elektroni koji su na ovaj nain dospeli iz p 2 u n1
zauzimaju upranjena mesta u nekompenzovanom sloju na spoju i dejonizuju donorske atome
smanjujui tako potencijalnu barijeru to omoguava upljinama iz p1 da prelaze u n1 . Ove upljine
se u n1 delom rekombinuju, a veim delom prolaze kroz spoj srazmerno faktoru 01 , tj. radi se o
tranzistorskom efektu inverzno polarizovan sredinji spoj ne predstavlja za ove upljine prepreku,
jer su one u n1 sporedni nosioci. upljine koje na taj nain dospevaju u p 2 smanjuju potencijalnu
19
barijeru na J 3 i omoguuju elektronima da iz n2 prolaze u p 2 . Deo ovih elektrona se rekombinuje,
a deo, odreen faktorom 02 , prolazi kroz J 2 ( tranzistor ) u n1 gde jo vie smanjuje potencijalnu
barijeru itd. Oigledno je da se radi o procesu koji sam sebe podrava odnosno o pozitivnoj
povratnoj sprezi, gde je kruno pojaanje = 01 + 02 . Opisani proces se deava kada je I G = 0 .
Kao to se vidi sa slike 3.5, pri malim kolektorskim strujama, kakva je na primer struja
reda veliine I C 0 , malu vrednost ima i 0 tako da je pozitivna sprega neznatna, a I A I C 0 , pa je
tiristor neprovodan. Oigledno je da se dovoenjem struje gejta postie znatna vrednost kolektorske
struje drugog tranzistora odnosno veliko 02 pa pozitivna sprega postaje jaka, naroito u domenu
velikih anodnih struja kada je 01 + 02 > 1 to znai da struja I C 0 menja smer, odnosno da se i
centralni spoj direktno polarizuje. Poto se napon direktne polarizacije srednjeg spoja u opoziciji sa
naponima direktne polarizacije spoljanjih spojeva, a ukupan napon V AK je neznatno vei od V0
direktne polarizacije obinog pn spoja:
V AK = (V01 + V03 ) V02 V0 ,
pa se provodan tiristor ponaa slino diodi. Statika
karakteristika tiristora je prikazana na slici 3.8.
3.3 Statika karakteristika
I
VB0
VB0
Slika 3.8
I H - holding Current, struja dranja
I L - latching Current, struja uspostavljanja
VBO - breakover voltage, prelomni napon
VBD - breakdown voltage, probojni napon
20
VAK
3.4 Statika karakteristika gejta tiristora
Slika 3.9
Karakteristike gejta obino variraju kod veeg broja primeraka istog tipa tiristora tako da
proizvoa tiristora daje karkteristiku u obliku prikazanom na slici 3.9.
Kriva 1) predstavlja najgori a kriva 2) najbolji mogu sluaj. rafirana oblast je ona u kojoj
je paljenje tiristora nesigurno i mora se izbegavati.Najpovoljniji uslovi paljenja tiristora su pri niim
temperaturama. Kriva discipacije PG1 max vai za sluaj paljenja kontinualnom strujom gejta, a kriva
PG 2 max za paljenje impulsima. Vana karakteristika svakog tiristora je najvea vrednost napona na
gejtu, pri kojoj se tiristor jo nee upaliti. Taj napon odreuje u stvari nivo smetnji. Napon paljenja
opada pri porastu temperature.
3.5 Prelazni procesi u tiristoru
a) prebacivanje iz neprovodnog u provodno stanje (pri direktnoj polarizaciji tj. prolaz (from
direct blocking to direct conducting states).
Vremenski period t1 (slika 3.10) padu napona od 0.1Va 0 0.9Va 0 odgovara priblino
periodu od delovanja I G do uspostavljanja direktne polarizacije na centralnom spoju,
odnosno njegovom malom delu u blizini gejta. Ovo vreme zavisi od struje gejta.
Vreme t 2 ne zavisi od I G ali zavisi od veliine i karaktera anodne impedanse. Na primer
redna veza LR ograniava brzinu porasta anodne struje, i doprinosi nagloj promeni
anodnog napona, to je povoljno. Induktivno optereenje doprinosi brzoj promeni struje u
spoju i padu napona.
Vreme t 3 je period koji treba da protekne dok se inverzna polarizacija spoja J 2 ne
proiri na ceo spoj i na celu povrinu poprenog preseka. Ovo vreme, uglavnom zavisi od
povrine katode i udaljenosti gejta od zajednikih taaka na kontrolnom spoju.
21
Slika 3.10
b) prebacivanje iz provodnog u neprovodno stanje
Da bi se izvrio ovaj proces potrebno je da se anodna struja smanji ispod vrednosti pri kojoj
tiristor jo provodi, I H . U praksi se to vri najee tako da se napon anode smanji na nulu, ili, ak,
da se anoda inverzno polarizuje. Poto su u provodnom stanju svi spojevi direktno polarizovani,
velika je koliina difuzijom nagomilanih sporednih nosilaca, naroito u bazama n1 i p 2 , koje treba
rekombinacijom neutralisati ili difuzijom odvesti, da bi se tiristor doveo u neprovodno stanje.
ID
Ii
VD
Rext
Vi
Rext
Slika 3.11
22
Uprkos inverznoj polarizaciji tiristora, struja u poetku jo moe da tee i to kao inverzna i
V
njena je vrednost ograniena jedino otporom u spoljanjen kolu I i = i , jer postoji velika koliina
Rext
nagomilanih sporednih nosilaca na direktno polarizovanim spojevima. Vreme T1 je period u toku
kog je koncetracija sporednih nosilaca razliita od nule a trenutak t1 tj. poetak perioda T2 je
trenutak u kom postaje jednaka nuli gustina elektrona u bazi p 2 na spoju J 3 . Zato se u toku T2 iri
nekompenzovani sloj na J 3 dok on ne postane inverzno polarizovan. Napon na J 3 (invezni napon)
raste sve dok ne dostigne probojnu vrednost . Deo tiristora p1 n1 p 2 predstavlja praktino kratak spoj
za napon jer ovde nagomilani nosioci vrlo sporo iezavaju, tako da je u periodu T3 struja priblino
stalna sve do trenutka t 3 kada postaje jednaka nuli koncetracija upljina u oblasti n1 na spoju J 1 . U
trenutku t 4 moe se smatrati da je I 0 .
Na slici 3.12 prikazana je promena koncetracije nagomilanih nosioca u sluaju prolaza sa
direktne na inverznu polarizaciju, za sluaj upljina ubaenih u n- tu oblast:
Slika 3.12
taki A je gradijent gustine upljina:
dp
I
=
dx
qAD p
U taki B, koja odgovara inverznoj polarizaciji, gradijent gustine upljina je:

I
dp
= i
dx
qAD p
Ovaj gradijent se odrava stalnim sve dok koncetracija p n (0) ne padne na nulu.Tad
gradijent poinje da opada dok se ne ustali na vrednost koja odgovara struji zasienja.
23
3.6 Karakteristine veliine

Karakteristini naponi
Mogu se definisati tri vrednosti, jedna, kao najvii vrh (peak) periodinog napona VRRM i
dve kao pikovi periodinog napona i to u direktnom i inverznom smeru: V DRM i VRRM (slova u
indeksu znae R-reverse ili repetitive, D-direct oznaka koja se koristi za reim direktnog blokiranja,
M- maksimalna vrednost; slovo T kao prvo u indeksu koristi se za stanje direktnog provoenja), Sneperiodian.
U RMS se sme dozvoliti samo retko, npr. pri ukljuenjuiskljuenju, dok se VRRM i V DRM mogu
ponavljati. U pogledu napona, za tiristor se uvek uzima stepen sigurnosti 1,5 2 i vie, dakle,
minimalno 1,5.
* Napon u provodnom smeru.
VT = V0 + rI T
(3.2)
Discipacija snage na tiristoru je:

T
Psr =
T
1
1
p (t )dt = (V0 + ri )idt =
T 0
T0
T
1
1
V0 i (t )dt + ri 2 (t )dt =
T 0
T 0
T
= V0
1
1
i (t )dt + r i 2 (t )dt = V0 I AV + rI 2 RMS
T 0
T0
Dakle:
PDT = V0 I AV + rI 2 RMS
24
(3.3)
* Struja tiristora
Uvek se za tiristor daje podatak o I AV , a ponekad i I RMS , ali se ovaj drugi podatak odnosi vie
na elektrode odnosno provodnike kojima se tiristor vezuje u kolo. Svi proizvoai daju dijagrame
po kojima zavisi P od I AV .
Hlaenje tiristora:
Porast temperature spoja u odnosu na okolinu pri disipiranoj snazi PDT je:
= j a = Rth PDT gde je Rth R
Termika otpornost od spoja do okoline:

Rth = Rthjc + Rthch + Rthha gde je:
Rthjc - termika otpornost od spoja do kuita

Rthch - termika otpornost od kuita do hladnjaka
Rthha - termika otpornost od hladnjaka do okoline
Poluprovodniki silicijumski elementi mogu imati temperature spoja do 170 C , pa se za
porast usvaja 180 C . Na sledeoj slici su prikazani dijagrami na osnovu kojih se
biraju hladnjaci za hlaenje tiristora.
Za tiristore se kao maksimalna dozvoljena temperatura uzima 130 C , odnosno porast od

90oC. Neki od proizvoaa daju priblini temperaturni pik hladnjaka, 70 C .
25
Razne krive odnose se na razliite talasne oblike struje npr.
3.7 Dinamike karakteristike
IG
EG
RG
EG
VG
* I L latching current, struja uspostavljanja, najmanja struja koja mora tei kroz tiristor da bi on
posle prestanka impulsa na kojoj ostao provodan.
* I H - holding current, najmanja struja koja mora tei u direktnom smeru a da ne doe do gaenja
struja dranja.
di
- rate of rise of onstate current- brzina porasta direktne struje: ograniena je i zavisi samo
dt
od elemenata spoljanjeg kola; opada sa iskljuenjem tiristora; naime kada se dovede impuls na gejt
on poinje da se iri na katodu i vreme rasprostiranja impulsa je konano, a u nekom malom
vremenskom intervalu sva struja je na maloj povrini to odgovara ukupnom omskom otporu i
gubicima. Kod novijih tiristora gejt nije postavljen periferno ve koaksijalno u odnosu na katodu i
izraen je obliku pahulje pa se struja ravnomernije iri. Uglavnom, ranije je vailo:
di
A
= 50 A
s a danas je 200 s .
dt
*
du
- rate of rise of onstate voltagebrzina porasta direktnog napona; takoe mora biti
dt
du
koja moe
ograniena jer zbog kapacitivnosti tiristora moe da se pojavi znatna struja i = C
dt
dovesti do paljenja tiristora:
26
du
= 200 V .
s
dt
* t q - vreme oporavka (recovery time); to je vreme koje mora da protekne izmeu iskljuenja i
ponovnog ukljuenja tiristora a potrebno je da bi iezlo nagomilano naelektrisanje iz
odgovarajuih slojeva poluprovodnika. Kod sporijih tiristora je t q 100 s a kod brzih 1040s.
4. Vrste pretvaraa, prema kriterijumu komutacije tiristora.

Komutacija je pojava prelaska struje sa jednog elementa na drugi element, na primer sa
jedne krike kolektora na susednu ili, u ovom sluaju, sa jednog tiristora na neki drugi.
4.1 Pretvarai bez komutacije: podeava napona
Slika 4.1
U pozitivnoj poluperiodi mrenog napona moe da vodi T1 a u negativnoj T2 . Tiristor e
provesti u trenutku kada dobije impuls na gejtu. Poto struja, pre nego to pree na drugi tiristor
postane jednaka nuli, nema komutacije.
27
4.2 Pretvarai sa mrenom komutacijom
I const .
I const.
Slika 4.2
28
4.3 Pretvarai sa prinudnom komutacijom
Slika 4.3
Ukljuimo najpre T1 . Zasvetlee sijalica S1 a kondezator e se napuniti kroz S 2 . Kada
ukljuimo T2 , C e se isprazniti kroz T2 i T1 , pa e se T1 ugasiti jer je kroz njega prola suprotna
struja sada svetli S 2 a C se ponovo napuni kroz S1 i T2 itd.
5. Trofazni podeava napona

Umesto antiparalelne sprege tiristora moe se uvek koristiti triak, to je jednostavnije. Triak
je petoslojni poluprovodniki element i ima simetrinu V I karakteristiku u prvom i treem
kvadrantu, a u prvom kvadrantu karakteristika je ista kao kod tiristora.
Slika 5.1
29
Po pravilu, triak se okida negativnim impulsima izmeu G i GP1 ako je V2 < V1 a
pozitivnim ako je V2 > V1 . U stvari triak moe da se okida impulsima bilo kog polariteta, ali mu je
osetljivost vea ako se koristi ? . . .
Kod trofaznih podeavaa mogua su dva sluaja:
1 . kada je mogue posmatrati problem po fazi
2 . kada nije mogue posmatrati problem po fazi.
Primeri:
Otpornike pei:
S
Slika 5.2
Slika 5.3
Ova dva sluaja se mogu svesti na monofazne. Ako na slici 5.3 izostavimo neutralan
provodnik ema se ne moe posmatrati jednofazno. Za takav sluaj dobija se:
3
3
+
sin 2 ) 2
2 2
1
0 < < 60 :
V R = V (1
60 < < 90 :
1 3
VR = V ( +
(sin 2 + sin( 2 + 60))) 2
2 4
90 < < 150 :
5 3
3
VR = V (
+
sin( 2 + 60)) 2
4 2 4
> 150
VR = 0
Mogue je i upravljanje asinhronim motorom pomou triaka; ovaj nain predstavlja

regulisanje napona i unosi znatna izoblienja pa se zato izbegava kod motora veih snaga i koristi
uglavnom za servomotore.
30
Slika 5.4
Monofazni podeavai napona
1 Potroa je isti omski otpor , Z p = R . Smatraemo da je napon mree krut i obeleavaemo

ga sa e tj. kao elektromotornu silu.
0
0 < t <
u (t ) =
e = E 2 sin t < t <
Efektivna vrednost napona na potroau:
31
T
2
V RMS =
T
2
1 2
2 2
2
2 1 cos 2t
u (t )dt =
u (t )dt =
Em
dt =
2
T 0
T 0
T
T
T
2 2 1 T 1 1
E m
sin 2 sin 2 =
+
T
2
2 2 2 2 2
=E 2
2 1 t 2 1
[
sin
2
sin
2
]
+

=
T 2 2 4
=E 2
2 1 2 2 2 1
sin 2
+
sin 2 = E 2
+
T 2 2
T 4
2
4
V RMS = E 1
sin 2
+
Srednja vrednost snage na potroau je:

T
PAV
V
22
22 u
2 2 u2
= P = uidt = u dt = dt = RMS
T 0
T 0 R
T 0 R
R
P=
E2
R
sin 2
1 +
Efektivna vrednost struje potroaa je:
I RMS =
VRMS E
sin 2
=
1 +
2
R
R
Efektivna vrednost struje kroz tiristor je:

I RMST1 =
1
I RMS
2
32
2o Potroa ista induktivnost:
u
e
i
t
iG1
t
iG2
Za uglove <
Ako je =
nemogua je regulacija, jer struja mora kasniti u odnosu na napon za
onda se odmah uspostavlja sinusoidalna struja, koja ima oblik kao i bez regulacije.
1
udt + A =
L
u=L
di
,
dt
i (t ) =
1
1
E 2 sin tdt + A =
E 2 cos t + A
L
L
i (t ) =
Poetni ( ili granini ) uslovi su:

t=
, >
vai i = 0, pa je:
1
E 2
E 2 cos + A = 0 A =
cos
L
X
i (t ) =
E 2
(cos cos t ), za = i(t ) = E 2 cos t
X
2
X
33
3 Potroa RL prirode: Z = R + jL
Ovde e regulacija postojati i bie mogua tek kada je > . U sluaju = odmah e se
uspostaviti stacionarne komponente tj. bie kao da nema podeavaa.
di
u = Ri + L ,
dt
i (t ) = Ae
R
t
L
E 2
sin (t ),
Z
= arctg
L
R
Poetni uslovi:
t=
, , i(t) = 0, pa je:
E 2

i = 0 = Ae L +
sin (t )
Z

A=
E 2
sin ( )e
Z
R
X
sledi:
E 2
i (t ) =
Z
t R
sin (t ) sin ( )e e X
Proraun ugla :
R ( )
E 2
X
i t = =
sin ( ) sin ( )e
=0
sin ( ) = sin ( )e
34
R ( )
X
4o. Paralelna veza R, L
i
iR
U trenutku
iL
prestao je da provodi tiristor koji je bio provodan, i tada je i = 0 , a kalem se
prazni kroz R:
I = I 0e
L
R
5.1 Trofazni podeavai napona

U sluaju da je veza prijemnika u trougao ili u zvezdu sa neutralnim provodnikom, sluaj se
moe posmatrati po fazi tj. svoenjem na monofazni sistem. Zato emo posmatrati samo sledei
sluaj:
35
1 (0,60 )
2 (60 ,90 )
3 (120 ,150 )
1
(0,60 )
36
1 ako vode sva tri triaka onda je
if = uf R
2 ako jedan od triaka ne vodi onda je i f = u l R u odgovarajuem smeru

Posmatraemo samo prvu fazu:
u1 f
(1) :
i1 =
(2) :
i1 =
(3) :
i1 =
(4) :
i1 =
(5) :
i1 =
Vf 2
R
sin t
u12 Vl 2 sin (t + 6 )
=
2R
2R
u1 f
R
u13 Vl 2
=
sin (t 4 3)
2R
2R
u1 f
R
5.2 Komutacija u trofaznom podeavau napona sa transformatorom sa

srednjom takom
Poto je u toku procesa komutacije (slika ispod):
1 + 2 = d coust
sledi
d
(1 + 2 ) = 0
dt
pa j:
e1 + e2
;
(5.1)
2
posle vremena komutacije TK koje je potrebno da se ugasi tiristor T1 i da T2 preuzme svu struju,
napon u postae jednak e2. Uzimajui u obzir (5.1) dobijamo:
di
di e e
e1 L 1 u = e1 L 1 1 2 = 0
dt
dt e2 2
e1 e2
di
di
1
(e1 e2 )
=L 1 1 =
dt
dt 2 L
2
u =
Posmatrajmo kolo dveju susednih faza u toku procesa komutacije:

i1 = i10 ik
i10 = I d
; i20 = 0
37
i2 = i20 + ik
e1
i1 + i2 = I d
T1
i1 T
i1
e2
ik
+
i2
Id
i2 T
Id
T2
Poto je:
di1
+u = 0
dt
e + e2
d
e1 + L (I d ik ) + 1
=0
dt
2
di
di
e2 e1
e e
L k =0 L k = 2 1
dt
2
2
dt
( + ) /
( + ) /
e2 e1
L dik =
dt
2
/
/
e1 + L
e e
+

L ik
ik = 2 1 dt
/ 2

k = LId =
e2 e1
dt
2
(5.2)
Ova formula nam pokazuje za koliko se u toku komutacije promeni fluks u namotajima
transformatora;fluks u namotu prve grane padne sa 10 = LId na k = 0 a u drugoj grani je
obrnuto,dakle = LId
/
ik (t ) =
1
(e2 e1 )dt
2 L /
e1
1
S = LI d
0 ,5
0 ,5
( + ) /
S=
( + ) /
e (t )dt

2
e1 + e2
dt =
2
38
( + ) /
e2 e1
dt
2
3
o
3 180
2
1
4o 150o
( ) ( = 30 )
1o o,60o
2 60 ,90
o
u12
= 2 3 sin t + 30o / 2 R
2R
u1 f
u1 f 2
u31
=
sin t
= itd .
R
2R
R
R
) ( = 75 )
u1 f
R
39
5.3 Pretvarai sa mrenom ili prirodnom komutacijom

To su ispravljaci ili invertori; a njihova komutacija se vri posredstvom mree.Prvi naziv je
ameriki a drugi nemaki.
mH
Zp
Primer:
x1, LUK
x3
e3
e1
e2
x2
Prilikom analize pretvaraa moraju se, u cilju preglednosti, zanemariti neke pojave i
veliine. Transformator emo, na osnovu Tevenenove teoreme zameniti elektromotornom silom i
impedansom, pa kako je induktivni otpor usled rasipanja kod transformatora znatno vei od
omskog, omski otpor emo zanemariti.Tevenenova ems bie napon praznog hoda sekundara. Druga
aproksimacija jeste zanemarivanje pada napona na provodnom tiristoru,o dnosno predpostavka da je
RT = 0 pri inverznoj polarizaciji. Tree, uvek emo smatrati da je induktivnost L f ili L dovoljno
velika da omogui da struja bude const, ak i u toku komutacije.Uvek treba da vai
L (10 100)Luk .
*Opis komutacionog procesa
Predpostavimo da se radi o sistemu koji ima proizvoljan broj od faza.
e1
e2
T1
T2
u (t ) I
d
eq
Tq
40
Neka je u trenutku od kog zapoinjemo posmatranje bio provodan od ranije tiristor T1 . Tada je
napon u (t ) bio jednak e1 ,a struja kroz T1 bila je : iT 1 = I . Tiristor T2 ima smisla pobuivati tek kada
postane e2 f e1 jer je u DT 1 = u A K e2 e1 . Pretpostavimo da je u trenutku t 0 +
tj. sa
u
1
e1
1
(e1 + e 2 )
2
0 ,5
t0
0 ,5
iT 1
TK =
Id
t
iT 2
Id
zakanjenjem od ugla u odnosu na trenutak t 0 u kom postaje e1 = e2 ,upaljen tiristor T2 . (Treba

istai da e struja nastaviti da tee kroz tiristor ak i kada napon u AK postane negativan, zbog
inercije kalema koji je postavljen ispred potroaa K ). Tada e protei struja kroz T2 a posto je
e2 f e1 , i posto su oba tiristora( T1 i T2 ) provodna, nastae kratak spoj a struja kratkog spoja protei
e kroz T1 u smeru suprotnom smeru struje i1 pa e se posle odreenog vremena ugasiti T1 ,ukupnu
struju e davati samo T2 .
Ako zanemarimo napone na provodnim tiristorima mozemo pisati po II Kirhofovom
zakonu jednaine:
di1
+u = 0
dt
di
e2 + L 2 + u = 0
dt
d
e1 + e2 = L (i1 + i2 ) + 2u K
dt
e1 + L
41
(5.3)
(5.4)
(5.5)
5.4 Mrezni pretvara sa transformatorom sa srednjom takom

T1
Id
T1
e1
T2
Id
e2
T2
u
e1
1
0,5
e2
0,5
Neka je bio providan tiristor T1 .Poev od t =

vremena
.rafirana povrsina jednaka je :
( + )
S =
( + )
e (t )dt
poto je e2 f e1 ,pa se nee paliti T2 ,posle
e1 + e2
dt =
2
( + )
e2 e1
dt
2
( + )
Poto u periodu komutacije vazi:
S =
e dt
2
di1
+ u e1 + e 2 = L d (i1 + i 2 ) + 2 u
dt
dt
di2
e2 = L
+u
dt
Struja kroz svaki od dva kalema, moe se rastaviti na po dve komponente,stacionarne, koje
zadovoljavaju relacij i10 + i20 = I d , (jer je pre ukljuenja tiristora T2 bilo i10 = I d , i20 = 0 ), i
komutacione:
e1 = L
42
i1K = i K , i2 K = i K , pa je :
e1 + e 2 = L
d
(i10 i K + i 20 + i K ) + 2 u
dt
e + e2
K
u= 1
2
(5.6)
Takoe se moe pisati da je:

di1
+u = 0
dt
di
e e
L 1 = 1 2
dt
2
e1 + L
di
e e
L K = 2 1K
dt
2
Li K (t ) =
+t
di1 e1 + e2
+
=0
dt
2
e e
d
L (i10 i K ) = 1 2
dt
2
e1 + L
e2 e1
dt K
2
iK 1 ( + )
( )
+t
di K 1 =
(5.7)

Ako se gornji integral uzme u granicama ( , + ) dobija se:

L
(5.8)
e2 e1
dt
2
Poto je bio provodan tiristor T1 a upaljen je T2, drugi e poeti da preuzima struju od prvog,
ija e struja opadati od I d do nule,tako da se dobija :
iK 1
( + )
LI d =
e2 e1
dt
2
Poto je vreme komutacije vrlo kratko u odnosu na uestanost mree, priblino je

e2 e1
const = k pa je struja komutacije linearna .
2
43
i1T
Id
t
i 2T
Id
u
e1
e2
0,5
0,5
Proraun srednje vrednosti napona na potrosau
Neka je ems e1 u funkciji vremena zadata kao: e1 = E 2 sin t
, = 2f .Poto se funkcija napona u ponavlja u toku svake periode bie:

( + )
2 ( + )
1
(
)
e
t
dt
LI
1
E 2 sin tdt LI d
d =
T 2
T

2 E 2
=
LI d = 2 E 2 [cos cos( + )] LI
cos t
( + )
d
T
T
1
1
AV = E 2 [cos + cos ] xI d = 2 E 2 cos xI d
AV =
AV
AV =
} {
E 2 cos
AV 0,9 E cos
xI d
(5.9)
xI d
44
Diskusija:
u
1
0 ,5
isp ra vlja
p 90 o
0 ,5
u
in verto r
f 90 o
Ako je = 90 o srednja vrednost napona bie 0 .Ako je p 90 o vei deo napona je

pozitivan, pa je i AV f 0 , to znai da je AV I d f 0 , odnosno da optereenje, npr. baterija radi
kao potroa. Ako je f 90 o onda je AV p 0 pa je AV I d p 0 tj. baterija radi kao generator. Za
p 90 o posmatrani pretvara radi kao ispravlja, a za f 90 o kao invertor (mreno voeni

invertor). Da se ne bi dogodilo da invertor pree iz invertorskog u ispravljaki reim rada, ugao
o
nikada ne sme biti vei od 150 .

Posmatrajmo jo sluaj istog istravljaa tj. rad posmatranog pretvaraa sa
AV =
E 2
xI d
45
= 0.
iL =
1
L
t [p ]
e2 e1
dt K
2
(5.10)
u
e1
iT 1
e2
kt 2
t
iT 2
kt2
Poto je = 0 , a za male uglove vai da je sin x x ,moe se smatrati da se podintegralna

funkcija u (5.10) menja linearno sa vremenom, pa kada se integrali u datim granicama, dobije se
parabola kt 2 .
Dimenzionisanje transformatora
Redovno je pri izradi pretvaraa potreban transformator ija je izlazna snaga neto vea od
snage samog pretvaraa. Pritom se mora voditi rauna da ne bude prekoraena maksimalna
indukcija u jezgru, kao i da struja u (termikom) pogledu ne izazove prenaprezanje namotaja.
Transformator koji se kod ovog pretvaraa koristi ima srednju taku na sekundaru, pa ga
neemo posmatrati kao da ima dva sekundara.
U cilju pojednostavljenja, pretpostaviemo da je odnos transformacije primar-fiktivni
sekundar 1:1 (odnosno primar-sekundar 1:2). Snaga transformatora moe se uzeti kao aritmetika
sredina snaga primara i sekundara:
1
(S 1 + S 2 )
2
Snaga primara jednaka je proizvodu efektivnih vrednosti struje i napona: S1 = 1 I 1 = E I d ,
S=
jer je m = 1 pa je napon primara jednak ems sekundara, a struja primara je I d jer tee u toku obe
poluperiode. Pri proraunu se mora uzeti u obzir makismalna snaga tj. ona koja se ima pri
maksimalnoj srednjoj vrednosti napona, pri cos = 1 tj. vai:
46
AV d =
Em
E=
2 2
AV
Dakle:
S1 =
2 2
d Id =
e1
2 2
AV I d K
(5.11)
e2
t
T 2
iS1
Id
iS 2
t
Id
iP
Snaga sekundara ( posmatrana kao sekundar polovinog namota) je:

S 2(1) = EI 2 =
I 2 PNS =
1
T
2 2
AV I 2 PNS
T 2
I
0
dt =
Id
.Poto sekundar provodi samo polovinu svake periode bie
, pa je :
47
S 2(1) =
2 2
Ukupna snaga sekundara bie :
Id
AV
S 2 = 2 S 2(1) =
(5.12)
2 AV Id
2 2 2
(513)
Ukupna snaga transformatora je:
1 2 AV I d
+
AV I d
2
4
2 2
K
S = AV I d +
= AV I d 1 +
4
2
4 4 2
S=
(5.14)
S = 1.34 AV I d K
(5.15)
Dakle, snaga transformatora mora biti oko 35% vea od snage pretvaraa.
Odreivanje ugla komutacije
Ugao komutacije tj. vreme
koje je potrebno da se izvri komutacija rauna se iz
relacije (5.8). Naime, poto vai:

( + )
LId =
LI d =
e2 e1
dt =
2
E 2
2 sin td (t )
[cos cos( + )]
cos cos( + ) =
xI d
E 2.
Ugao komutacije dobija se reavanjem ove jednaine kao:
xI d
K
E 2
xI d
cos cos( + ) =
E 2
= arccos cos
(5.16)
(5,17)
Karakteristika regulacije:
2
AV
2E
0o
90o
150o
180o
AV =
2E
48
2 2
E cos
6. Monofazni ispravlja sa transformatorom sa srednjom takom i zamajnom

diodom
+
T1
OPT .
T1
e1
Id
T2
e2
T2
Dioda, kada je polarizovana direkno, proputa struju i napon na njenim krajevima je

priblino jednak nuli. To znai da e napon na potroau u takvim sluajevima biti jednak nuli, tj.
da je onemoguen invertorski rad pretvaraa.
e1 2
e1
e2
TK
TKOT
iT 1
iT 2
t
iD
t
i G1
t
iG 2
t
iopt
Id
49
Kod ovog pretvaraa nema komutacije izmeu tiristora-neposredno kao u poglavlju 5, ve
komutacija nastupa izmeu tiristora i diode. U trenutku kada se pobudi tiristor signalom na gejtu,
nastupa komutacioni proces koji traje odreeno vreme, potrebno da tiristor preuzme od diode struju.
Kao to je reeno na samom poetku, zbog prisustva diode nee biti mogua pojava negativnog
napona na tiristoru (u direknom smeru-AK) pa e se titistor gasiti u okolini nule, u prelaznom
procesu u kom dioda preuzima struju. U okolini nule je napon linearan, pa je komutaciona struja
parabolina.
Srednja vrednost napona na potrosau :
AV =

2 E 2

1
cos LI d
E 2 sin t LI d =

T 2
T
AV =
AV
2
2
E 2 [1 + cos ]
LI d
T
T
2E
[1 + cos ] xI d
=
AV 0,45E (1 + cos )
xI d
(6.1)
Slino kao u poglavlju 5 vai :

S=
1
(S1 + S 2 ) ; pri emu je
2
S 1 = 1 I 1 = E I d =
2 2
AV I d , pod uslovom da je mT = 1 .
Snaga na sekundaru (ukupna,tj.na obe polovine sekundara):

S2 = 2
S=
AV I d
2 2
2 , pa je :
AV I d + AV I d
2 2 2
2
S = AV I d
2
1 +
1,34 AV I d K
4
2
(6.2)
Dakle isto kao u poglavlju 5,snaga transformatora mora biti oko 35% vea od snage pretvaraa.
Vreme komutacije:
Kod ovog pretvaraa postoje u toku jedne poluperiode, dva perioda komutacije. Prvi kada dioda
preuzima struju od tiristora iji napon prolazi kroz nulu, i drugi, kada sledei tiristor preuzima struju
od diode. Vreme prve komutacije ide od nule do 1 a vreme druge od do
+ 2 .Izraunaemo trajanje ovih vremena.
50
Lako se moe pokazati da je :
a)
LId =
2 sin td (t ) =
E 2
1 cos 1 =
b)
LId =
( + 2 )
xI d
E 2
2 sin td (t ) =
(1 cos 1 )
E 2
(6.3)
(cos cos( + 2 ))
oigledno , 1 se moze dobiti iz formule za 2 , ako stavimo = 0 .

Karakteristika regulacije
2E
90 o
150 o
180 o
Ovakav pretvara ne moe da se koristi kao invertor jer zamajna dioda na izlazu
onemoguava promenu polariteta.
7. Trofazni pretvara sa transformatorom sa srednjom takom

T1
T2
Id
T3
Kod ovog pretvaraa sekundar transformatora mora biti vezan u zvezdu da bi se moglo vezati
optereenje drugim krajem u neutralnu taku. Pretpostaviemo da ima u prijemniku znatne
induktivnosti, tako da je I d = const . U ekvivaletnoj emi zanemariemo termogene otpore, a
korekciju izvriti kasnije.
51
Ekvivalentna ema:
e2
e3
T1
T2
I
d
T3
Neka je bio provodan tiristor T3 ;sledei tiristor koji je potencijalno provodan je T1 , i on e

to postati tek kada dovedemo na njegov gejt impuls, poev od trenutka kada postane e1 f e3 . Kada
1
se ukljui T1 , nastupa izmeu T1 i T3 komutacioni proces u kome je u = (e1 + e3 ) a struja
2
+t
( + )
1
1
(e1 e3 )dt pa je LI d = e1 e3 dt , i to je rafirana povrina.
i K (t ) =
L 2
2

u
e1
e2
e3
u (t )
30o
LI d
150
180o
iT 1
t
iT 2
t
iT 3
iGT
T1
T2
T1
T3
52
T2
Srednja vrednost napona na potroau
Jedna puna promena napona na potroau deava se npr. u intervalu od 30 o + do

150 o 30 o 120 T
150 o + , pa je Td =
+
=
= , gde je T period napona mree, T = 20ms .

3
Dakle,vai:
(30 + +120 )
3 E 2
3
o
o
o
E
2
sin
tdt
LI
cos
30
cos
30
120
LI
=
=
+
+
+
d
d
T (30o + )
T
AV
=
[ (
)]
3 E 2 3
1
3
1
cos + sin LI d
cos sin +
T 2
2
2
2
AV =
3E 2
3
3 2 3
3
3 cos LI d =
E cos
xI d
2
2
T
2
3xI d
3 6
AV =
E cos
2
2
Da bismo izvriti dimenzionisanje transformatora treba najpre da utvrdimo kakvi su talasni

oblici struja u primaru i sekundaru.
53
iR 2
t
360 o
iS 2
t
iT 2
t
i R1
2
Id
3
1
Id
3
iS1
t
iT1
Da se ne bi desilo zasienje transformatora, srednja vrednost struje na primaru mora biti jednaka
nuli, pa poto je perioda napona na potroau jednaka T 3 krive, bie vrednosti struje kao na slici.
Efektivne vrednosti struje su:
I PPMS
u primaru:
I PPMS =
T 3
T
1 4 2
1 2
=
I d dt + I d dt
9
T 0 9
T 3
1 4 T 2 1 2T 2
Id +
Id = Id
T 9 3
9 3
I PPMS =
2
I dK
3
6
=
27
Id
(7.1)
54
u sekundaru:
I SPMS
1
=
T
T 3
I
0
2
d
dt =
Id
3
(7.2)
Kao to je izraunato ranije:
AVmase =
3 6
2
E , pa je E =
AV i vai :
2
3 6
1
(S1 + S 2 ) = 1 2 I d 2 AV + 1 I d 2 AV
2
2 3
3 6
3 3 6
2
2
1 2
1
1
=
S Tstub =
AV I d
AV I d
+
+
23 6
3 3 6
3
3
3
2 1
S T = 3S Tstub =
AV I d
+
3 3
3
S T = 1,345 AV I d = 1,345P
S Tstub =
(7.3)
Snaga transformatora mora biti oko 35% vea od snage pretvaraa.
i0
Proces magnetizacije jezgra transformatora

Vreme komutacije:
Pretpostaviemo da se komutacija odvija izmeu tree i prve faze, tj. da posle vremena
od trenutka kada je t = 30 o impuls dobija tiristor T1 , u situaciji kada je T3 bio

provodan. U trenutku t = 30 o je e1 = e3 , a za t f 30 o e1 f e3 , pa T1 moze da posta ne provodan
55
e1
u
e2
e1
e3
i1
e3
30o
i3
e1 + e3
;
2
e +e
di
di
e1 = L K + u = L K + 1 3
2
dt
dt
u=
(30 + + )
o
e e
di
e1 1 3 = L K
dt
2 2
LI d =
(30
e1 e3
di
=L K
2
dt
+ +
)]
LI d =
(30 + )
o
(30 + + )
o
e1 e3
dt
2
)]
1
E 2
E 2 sin t E 2 sin t 240o dt =
sin t sin t 240 o dt
2 (30o + )
2 (30 o + )
(30 o + + )
(30 o + + )
E 2
o
cos
t
cos
t
240
o
(30 + )
(30 o + )
2
E 2
LI d =
cos 30 o + cos 30 o + + + cos 30 o + + 240 o cos 30 o + 240 o
2
1
3
1
E 2 3
cos sin
cos( + ) + sin ( + ) + cos( + 240 o ) cos( 240 o )
LI d =
2 2
2
2
2
LI d =
[ (
)]
3
1
3
1
cos( + ) + sin ( + ) +
cos sin
2
2
2
E 2 2
LI d =
2
3
1
3
1
+ sin
+ sin ( + ) cos
cos( + )
2
2
2
2

3
1
3
1
3
cos sin
cos( + ) + sin ( + )
cos( + )
E 2 2
2
2
2
2
LI d =
2 1
3
1
cos + sin
sin ( + ) +
2
2
2
LI d =
Dakle:
E 2
2
[ 3 cos
2 xI d
E 6
3 cos( + ) =
E 6
(cos cos( + ))
2
= cos cos( + )
56
(7.4)
3 6
E
2
90
150
180
3 6
E
2
8.Trofazni ispravlja sa transformatorom sa srednjom takom i zamajnom

diodom
Ekvivalentna ema:
e1
T1
e2
T2
e3
T3
+
u (t )
Pretpostavimo da je bio prodan tiristor T3 . Napon na potroau bie jednak e3 ,sve dok e3 ne
padne na nulu; dioda e biti direkno polarizovana kada je e3 p 0 , postae provodna, i napon u e
pasti na nulu, i pritom e nastipiti komutacija izmeu diode i T3 gde e komutaciona struja biti
parabolina, jer je e3 u okolini nule linearna funkcija. Ova komutacija trajae Tk1 =
1
a
rafirana povrina jednaka je ukupnoj promeni fluksa kroz kalem u grani sa T3 : LI d . To je povrina
S1 . Tiristor T1 palimo sledei, i to onda kada se steknu uslovi za to tj. kada postane e1 f e3 ; sa slike
se vidi da je to ostvareno za t f 30 o .Takoe, treba da saekamo da se zavri komutacija izmeu
T3 i D . Kada upalimo T1 , zapoee proces komutacije izmeu D i T1 pri emu e se struja
ikomutacije menjati linearno, jer je e1 = cons. Sve dok traje komutacija dioda je provodna i napon na
potroau je jednak nuli. U procesu komutacije promenie se fluks kroz kalemu u grani sa T1 sa
nula na LI d to odgovara rafiranoj povrini S 2 i uglu 2 .
57
e1
e2
S2
e3
2
S1
u (t )
t
30o
30o
iT1
Id
iT2
Id
iT 3
Id
iD
Id
iGT
Id
Kao to se vidi sa slike ,perioda napona na potroau jednaka je 1 3 periode napona mree,
pa je:
180
180
3
1
=
E 2 sin tdt LI d
e1 (t )dt LI d =
T 3 ( + 30o )
T ( +30o )
AV
o
E 2 cos t (30 + ) xI = 3
E 2 cos 30 o + + 1 xI d
d
180o
T
3xI d
3E 2
cos 30 o + + 1
=
2
2
AV =
AV
3
T
[ (
[ (
) ]
) ]
AV 0,675 E (1 + cos( + 30 o ))
58
3
xI d
2
(8.1)
Oigledno je da gornja formula vai samo za f 30 o . Naime, ako je p 30 o ne moe da
proradi dioda jer je na ona uvek inverzno polarizovana. Tada pretvara radi kao da ova dioda ne
postoji, pa vazi formula za srednji napon koja je izvedena kod prethodnog tipa regulatora. Isti
zakljuak vazi i za vreme komutacije.
Oblici struja isti su kao za pretvara u poglavlju 7 i zato vae isti rezultati za efektivne
vrednosti struja primara i sekundara:
2
Id K
3
1
=
I dK
3
I 1PMS =
I 2 PMS
(8.2)
(8.3)
Sada imamo:
2 1
3 2 2
2 1
AV I d
+
+
AV I d = K =
2 3 3 6 3 6 3
6 3
3
S T = 1,345 AV I d 1,35P K
S T = 3S Tstub =
3 6
E
2
AV
sa zamajnom diodom
30o
3 6
E
AV
90
60o
150
zabranjeno za pret var a

bez diode
bez zamajne diode
3 6
3xI d
, p 30 o
E cos
2
2
=
3E 2 1 + cos + 30 o 3x I
d
2
2
180
)]
59
(8.4)
Vrema komutacije
Postoje dva perioda komutacije: kada tiristor predaje struju diodi I taj period zapoinje u
trenutku kada napon na provodnom tiristoru proe kroz nulu, i kada dioda preda struju tiristoru koji
je dobio signal na gejtu i direkno je polarizovan. Ovim periodima odgovaraju uglovi 1 i 2 . Kao
to je ve objanjeno, u periodu komutacije deava se promena fluksa LI d (rafirane povrine).
1 : LI d =
E 2
E 2 sin tdt =
Dakle:
2 :
xI d
E 2
(30 + + )
LI d =
E 2 sin tdt =
(30 + )
o
E 2
[cos(30
E 2
(1 cos 1 )
= 1 cos 1
LI d =
cos t
E 2
(8.5)
(30 + )
E 2
[
=
cos(30 o + ) cos(30 o + + )]
(30 + + )
cos t
+ cos 30 o + +
)]
Dakle:
cos 30 o + cos 30 o + + =
xI d
E 2
(8.6)
za f 30 o inae vai (7.4=.
9. Punoupravljivi monofazni mosni pretvara
T2
T1
+
T3
T4
T1
OPT
e(t )
T4
60
T3
T2
Id
iT1 2
e(t )
Id
T1 2
T1 2
iT 3 4
T3 4
Ovakav pretvara koristi se esto kod runih alata, koji imaju redni motor za jednosmernu
struju. Poto optereenje sadri neku induktivnost struja je manje-vie stalna. Kao to smo ranije
videli, ugao paljenja , rauna se uvek od trenutka kada se steknu uslovi za paljenje tiristora, u
ovom sluaju uvek kada napon proe kroz nulu. Oigledno je da moraju biti istovremeno upaljeni
tiristori T1 ,T2 odnosno T3 ,T4 da bi ureaj radio pravilno.
Oigledno je iz ekvivalentne eme da e struja kroz komutacionu induktivnost menjati smer
u odgovarajuim poluperiodama napona sekundara odnosno ekvivalentne ems. Pretpostavimo da su
u trenutku t = 0 , kada zapoinjemo posmatranje, bili provodni tiristori T3 i T4 . S obzirom na smer
raunanja napona u nije teko utvrditi da bi tada u bilo negativno (za t f 0 ) , jer bi struja I d , po
pretpostavci, nastavila da tee kroz T3 i T4 iako su oni postali inverzno polarizovani. Ako u
trenutku (istovremeno) upalimo T1 i T2 nastupie kratak spoj na krajevima transformatora i
napon e postati jednak nuli.To e trajati sve dok se ne izvri komutacija tj. dok tiristori T1 i T2 ne
preuzmu struju od tiristora T3 i T4 . Jasno je da e se tada promeniti smer struje i kroz komutacionu
induktivnost. To znai da je ukupna promena fluksa kroz kalem u toku
komutacije: = [( LI d ) LI d ] = 2 LI d = 2 LI d
Poto je u toku komutacije u (t ) = 0 sledi:
e(t ) = L
di K
dt
Id
1
di (t ) = L e(t )dt
K
di K 1
= e(t )
dt
L
2 LI d =
e(t )dt K
(9.1)
Id
a formula za struju komutacije:

i K (t )
1
I diK = L e(t )dt
d
1
i K (t ) = I d + e(t )dt K
L
61
(9.2)
Perioda napona na potroau je jednaka T 2 napona mree:
(180 + )
=
E 2 sin tdt 2 LI d = 2 E 2 cos t o
2 LI d
(180 + )
T 2
T
22LI d
2E 2
cos cos 180 o +
AV =
2
T
2LI d
2
E cos cos180 o cos + sin 180 o sin
AV =
o
AV
)]
2 2
AV =
E cos
2 xI d
AV 0,9 E cos
K
2
xI d
(9.3)
Oigledno, za f 90 postoji AV p 0 , pa poto struja kroz potroa nije promenila smer
bie Popt = AV I d p 0 tj.optereen(motor) e davati energiju mrei odnosno bie koen.
o
1
(S1 + S 2 )
2
Kao i obino, pretpostavimo da je mT = 1 .Efektivne vrednosti struja u primaru i sekundaru
bie jednake i iznosie :
ST =
I 1PMS = I 2 PMS = I d
(9.4)
a efektivne vrednosti napona:

E=
2 2
AV
(9.5)
gde je AV maksimalna mogua vrednost srednje vrednosti napona na potroau ( = 0 ) .

ST =
AV I d +
AV I d =
AV I d K
22 2
2 2
2 2
(9.6)
Dakle:
S T = 1,11 AV I d = 1,11P
(9.7)
Vreme komutacije:
Izraunaemo ga iz formule (9.1):

+
2 LI d =
2 sin tdt =
2 xI d
E 2
E 2
(cos cos( + ))
= cos cos( + )K
62
(9.8)
cos( ) = cos
2 xI d
, pa komutacija zavisi induktivnosti sekundara transformatora,

E 2
struje I d odnosno E kao i od ugla , jer od njega zavisi da li e napon u posmatranom trenutku
biti pozitivan.
0,9 E
AV
150o
90o
180o
10.Poluupravljivi monofazni mosni pretvara

Ekvivalentna ema:
T1
L
+
T3
e(t )
u
D4
D2
63
Id
u (t )
LId
tiristorska
komutacija
LId
T1
T2
T1
diodna
iT 1
komutacija
iT3
t
iD2
t
iD4
t
Id
Oigledno postoje samo dva tiristora i dve diode. Pretpostavimo da je u nekom posmatranom
trenutku t bio provodan tiristor T1 .Struja se tada zatvara kroz T1 i D1 . U trenutku kada napon
padne na nulu, i neposredno posle toga, postae dioda D1 inverzno a D2 direkno polarizovana i
javie se tendencija da struja I d tee kroz diodu D2 odnosno, nastupie komutacija izmeu ovih
dioda. Struja komutacije je parabolina( t 2 ) iz poznatih razloga. Za vreme komutacije izmeu dioda
t K 1 = 1 , i dalje e tei struja kroz tiristor T1 , jer je T2 zakoen, pa e u trenutku kada D2
preuzme svu struju nastati kratak spoj potroaa preko T1 i D2 . Tada e struja i ve biti jednaka
nuli; (ona opada u toku diodne komutacije). Kada se zavri diodna komutacija, struja e kroz
prijemnik tei i dalje jer joj to omoguavaju T1 i D2 . Posle vremena od trenutka kada napon
postane jednak nuli upalimo tiristor T2 , i poto je on direkno polarizovan, zapoee komutacija
izmeu T2 i T1 ; ona se odvija linearno. U toku tiristorske komutacije struja i menja znak, struja
64
iT 1 opada a iT 2 raste.Oigledno je sa dijagrama struje i da su promene fluksa u kalemu,u toku
diodne i tiristorske komutacije, jednake i da iznose LI d . Znai moemo pisati:
LI d =
2 sin tdt K
(10.1)
LI d =
( + 2 )
2 sin tdt K
(10.2)
Srednja vrednost napona

180
1
2
=
E 2 (cos + 1) xI d
E 2 sin tdt LI d =
T 2
T
E 2
(1 + cos ) xI d K
AV =
AV
(10.3)
Formula vai za uglove koji su vei od ugla komutacije izmeu dioda.

i1 2
Id
I 1PMS = I 2 PMS = I d
AV max =
2E 2
(10,4)
E=
2 2
AV K
(10.5)
1
S T = (S1 + S 2 ) =
AV I d = 1,11P K
2
2 2
(10.6)
Vreme komutacije
Diodna komutacija:
LI d =
E
0
2 sin tdt =
E 2
(1 cos 1 )
65
1 cos 1 =
xI d
E 2
(10.7)
Tiristorska komutacija:
LI d =
( + 2 )
2 sin tdt =
E 2
cos cos( + 2 ) =
(cos cos( + 2 ))
xI d
E 2
(10.8)
0,9 E
AV
180
90 o
Mostne eme su bolje od ema sa srednjom takom jer zahtevaju transformator manje snage
(u odnosu na snagu pretvaraa), koji je pritom i jednostavniji za izradu. Prednost ovih ema je i to
to je maksimalan mogu napon inverzne polarizacije tiristora (diode) E 2 a ne 2E 2 kao kod
ema sa srednjom takom.
11.Punoupravljivi trofazni mosni pretvara
I d coust.
R
S
T
Ovakav pretvara je u stanju da snabdeva potroa, na primer motor za DC ili bateriju

jednosmernom strujom, pri promenljivog naponu, koji moe uzimati i negativne vrednosti.
Ekvivalentna ema:
A
T1
e1 +
i1
e2 +
i2
e3
i3
T3
T5
I d coust.
u
T4
T6
T2
B
66
E 2
e1
T2
T1
e2
VA
T6
T4
T3
LId
e3
T5
u (t )
t
T2
T1
T3
VB
u = VA VB
E 2 3
t
i1
t
i2
t
i3
Neka su u trenutku kada zapoinjemo posmatranje bili provodni tiristori T5 i T6 . To je

trenutak t = 0 , kada je e3 f e2 , pa struja tee u smeru ems e3 . Poev od t = 30 o kada postaje
e1 f e3 ; postoje uslovi za provoenje tiristora T1 . (Treba rei samo jo to da u periodu kada su
provodni T5 i T6 potencijali taaka A i B , imaju vrednosti faznih napona odgovarajuih faza: e3 i
e2 , to istovremeno znai i da je napon u jednak liniskom naponu e32 )
Posle sekundi poev od ugla 30 o tj. poev od trenutka kada se jave uslovi za
provoenje T1 , alje se impuls na gejt T1 , ime on postaje provodan.Ovim je nastao kratak spoj faza
e1 i e3 pa je napon izmeu njih postao jednak (e1 + e3 ) 2 , a kroz fazne namotaje kao i tiristore T1
i T5 proi e struja komutacije, u smeru vee ems, dakle e1 to znai da e se svojim smerom
suprostavljati struji kroz T5 tj. gasie ga. Sada su provodni T1 i T6 pa se struja zatvara kroz kola
faze 1 i 2. Poev od trenutka 90 o , kada postaje e3 po modulu vee od e2 ,stvaraju se uslovi za
paljenje tiristora T2 (koji je u fazi 3). Kada upalimo ovaj tiristor nastupie komutacija izmeu T2 i
T6 pri emu e zbog e3 f e2 , protei struja komutacije nasuprot struji koja je dotle tekla kroz T6 , pa
67
e ga gasiti.Posle toga palimo T3 , zatim T4 i tako dalje. Pri svakoj komutaciji doi e do promene
fluksa od LI d .Napon na pretvarau jednak je razlici napona izmeu taaka A i B .
Oigledno je da napon na potroau ima periodu jednaku T 6 napona mree.Ovaj napon se

dobija kao linijski, koji napreduje u odnosu na odgovarajui fazni za T 12 odnosno 30 o , pa zato
piemo:
((30 + ) +T 12 )+T 6
1
AV =
E
2
sin
t
3
dt
LI
d
T 6 (30o + ) +T 12
(120o + )
(60o + )
AV = 3 2 E sin tdt LI d = 6 3 2 E cos t o
LI d
(120 + )
T (60o + )
T
3 xI d
3
6 E cos 60 o cos sin 60 o sin cos120 o cos + sin 120 o sin
AV =
AV =
1
3xI d
3
1
3
6 E cos
sin + cos +
sin
2
2
2
3 xI d
3
3 ( 2 E ) cos
AV =
K
AV 2,33E f cos
3 xI d
= 1,35 E l cos
3 xI d
(11.1)
fazni napon sekundara
linijski napon sekundara
E l = 3E f
Kao to se vidi iz formule (11.1) napon moe biti i negativan, odnosno, pretvara moe
raditi i u invertorskom reimu. U praksi se zna da je napon ustvari neto nii usled pada na dva
tiristora 2 1,5V , a na otporima se ima pad od 5% ukupnog napona.
Kao to se lepo vidi iz dijagrama struja,one teku u toku celih perioda fiksnog napona
2
ve,npr. u toku T 2 postoje samo (T 2) .Zato je efektivna vrednost fazne struje:
3
I fPMS =
1
T 2
2T
32
I
0
2
d
dt =
2
3
I dK
Fazni napon je :
Ef =
AV
3 3 2
, pa je snaga sekundara:
68
(11.2)
ST = 3
AV
3 3 2
Dakle snaga transformatora je:
Id =
AV I d =
(11.3)
S T = 1,05 P
(11.4)
i1"
i2"
i3"
Vreme komutacije:
Poto je osenena povrina komutacije jednaka:
(30 + + )
o
LI d =
e (t )dt
1
(30 + )
(30 + + )
o
2 LI d =
(30
[E
)
(30 + + )
o
(30 + )
o
(30 + + )
o
e1 + e3
dt =
2
(30
e1 (t ) e3 (t )
dt
2
sledi:
)]
2 sin t E 2 sin t 240 o dt =
(30 o + )
(30 o + + )
E 2
o
cos
t
cos
t
240
+
(30 o + + )
(30 o + )

2 LI d
1
3
1
3
cos sin
cos( + ) + sin ( + ) +
2
2
2
2
E 2
o
o
+ cos + 210 cos 210 =
3
1
3
1
3
1
cos sin
cos( + ) + sin ( + ) cos( + )
sin ( + ) +
2
2
2
2
2
2
3 1
+ cos
+ sin
2 2
69
2 xI d
E 2
= 3 cos 3 cos( + ) = 3[cos cos( + )]

2 xI d
= cos cos( + )K
E 6
(11.5)
AV
2,33E f
1,35 E l
150o
90o
180o
*Kod primene pretvaraa na niskim naponima, kao to je sluaj kod elektrolize, ispravljaa
za punjenje baterija i sl. potrebno je da pad napona bude to nii. Zbog toga se u ovakvim
sluajevima ne koriste mostovi ve sprege sa srednjom takom.
12.Trofazni poluupravljivi mosni ispravlja

Ekvivalentna ema:
A
T1
e1 +
i1
e2 +
i2
e3
i3
D4
T3
T5
I d coust.
u
D6
D2
Neka je u t = 0 bio provodan tiristor T5 . Tada se struja zatvarala kroz T5 i D6 , tj. kroz faze
3 i 2, jer je e3 f e1 f e2 . Poev od t = 30 o postoji e1 f e3 i na tiristoru T1 pojavljuje se direktan
napon. Ako u trenutku + 30 o ukljuimo T1 doi e do komutacije izmeu T1 i T5 pri emu
e se ugasiti T5 . Sada struja tee kroz T1 i D6 tj. kroz faze 1 i 2. Kada postane ems e3 negativnija
od e2 pojavie se na diodi D2 napon direkne polarizacije vei od napona na diodi D6 pa e
nastupiti diodna komutacije D2 D6 , po parabolinoj krivoj. Posle toga, struja kroz drugu diodu
pada na nulu a protie kroz 1 i 3 fazu, i to kroz T1 i D2 , pri emu je kroz treu fazu negativna. Posle
toga paljenja postaje e2 f e1 pa polimo T3 . Zatim sledi komutacija izmeu D2 i D4 .
70
E 2 3
t
e1
e2
VA
LId
e3
E 2
u (t )
T5
D2
T3
T1
D6
D4
T5
T1
VB
D6
i1
t
i2
t
i3
t
(120 + )
120
1
=
2 E l sin tdt + 2 El sin tdt 2 LI d

T 3 (60o + )
60 o
AV
Rezultat:
AV =
3 2
3
El (1 + cos ) xI d K
2
(12.1)
Dimenzionisanje transformatora:
Vai isti rezultat kao u poglavlju 11.

S T = 1,05 P
(12.2)
71
Vreme komutacije:
Rauna se na osnovu integrala:

LI d =
30 o + 2 +
30 o + 2 +
e (t )d (t )
30 +
30 + +
2 LI d =
(E
30 +
e1 f + e3 f
dt =
30 o + 2 +
e1 f e3 f
2
30 +
o
dt
))
2 sin t E f 2 sin t 240 o dt
30 +
o
cos cos( + ) =
2 xI d
2 El
(12.3)
Formula za komutaciju izmeu dioda dobija se kada se stavi = 0 , u (12.3).

1,35 El
90
u12 = 3El sin t +

6
e3
30
30 o +
60
90
u13 = 3El sin t +

6 3
VA
120
150
180
210
VB
e2
(150 + )
90
1
o
o
o
=
q El sin t + 30 dt + q El sin t + 30 240 dt 2 LI d
T 3 30o +
90o
3 2 El
3
(cos + 1) xI d
AV =
2
AV
e1
= 30o
6
o
180
72
t
240o
13.Prinudna komutacija
Pretvarai koje smo dosada razmatrali imali su prirodnu ili mrenu komutaciju. Prinudna
komutacija se izaziva spolja npr. pranjenjem kondezatora.
Primer:
+
T2
Rp
R1
Kada ukljuimo T1 , krenue struja kroz potroa, a kondezator e se napuniti na napon E

po funkciji:
u C (t ) = E 1 e t R1C . Struja kroz potroa e se uspostaviti odmah i bie jednaka:

i p (t ) =
E
= coust. ; a struja kroz T1 e biti:
Rp
iT 1 (t ) =
E t R1C E
i teie vrednosti i p .
e
+
R1
Rp
Ako u nekom trenutku posle zavravanja prelaznog procesa u kom u C E ,ukljuimo T2 ,

kondezator e postati kratko spojen tiristorima T1 i T2 i poee da se prazni strujom koja e kroz
T1 imati smer suprotan i p , pa e se T1 posle nekog vremena ugasiti. Period pranjnja kondezatora
bie vrlo kratak jer je odreen vremenskom konstantom 2 RT C , gde je RT otpornost tiristora.
Primetimo da e u trenutku kada se upali T2 napon na R p skoiti na 2 E (kontura 2 ). U
pretvaraima sa prinudnom komutacijom koriste se brzi tiristori sa t q (10 40)s , a u mrenim

spori t q (100 200)s .Brzi imaju vei pad napona.
u (t )
u c (t )
2 RT C
E
t0
t0
T2
T1
73
Primer: Ureaj za naizmenino paljenje sijalica:
Kada pone komutacija napon na potroau S1 skae sa E

na E + u C .
RB1
S1
RT 2
RT 1
8 F
+
(+ ) ( )
T1
S2
T2
RB 2
14. oper sputa napona buck; flyback

operi su ureaji koji slue za regulaciju DC napona.
L
R
Ako zatvorimo prekida, struja e se ako pretpostavimo da je optereenje omsko menjati po

zakonu:
t
E
i (t ) = 1 e L , a napon na potroau:
R
R
t
u (t ) = E 1 e L .
Ako otvorimo prekida, struja e nastaviti da tee kroz optereenje zahvaljujui diodi. (Kada
ne bi bilo diode, javio bi se na mestu prekida veliki prenapon koji bi mogao da dovede do stvaranja
elektrinog luka ). Tada bi se struja menjala po jednaini :
R
t
L
i (t ) = I 0 e
gde je I 0 struja u trenutku iskljuenja prekidaa. U optem sluaju bilo kakvog
optereenja vaile bi jednaine:
Period ukljuenja ( t ON ):
di
di 1
+ u (t )
= (E u )
dt
dt L
t
1
i (t ) = (E u )dt + I 1 (0 )K
L0
E=L
74
(14.1)
Periodiskljuenja (t OFF ) :
u+L
1 du
di
=
dt
L dt
di
=0
dt
i (t ) =
1
u (t )dt + I 2 (0 )
L 0
(14.2)
Ovim ureajem se manipulie tako to se u odreenim vremenskim razmacima ukljuuje i

iskljuuje prekida . Neka je trajanje stanja ukljuenosti t ON , a iskljuenosti t OFF , a period
T = t ON + t OFF . U ustaljenom stanju vaie za poetne struje:
1
I2 =
L
t ON
I1 =
1
I1 + I 2 =
L
tON
t ON E =
(E u )dt + I
1
L
T =tON + t off
udt + I
t ON
tON + tOFF
1 ON
1
Edt udt + I 1
L 0
L
t ON
t ON + t OFF
t ON
udt + I
t ON
udt + udt u(t )dt
t
1
u (t )dt = ON E
T
T 0
AV =
t ON
E p EK
T
(14.3)
U sluaju omskog optereenja ima se za struju dijagram dat na donjoj slici.

Do istog zakljuka se moze doi preko tvrdnje:
T
u LAV = 0 , napon na prigunici L . u LAV =
E
,E
R
1
di
1
1
L dt = di = di = 0
T 0 dt
T 0
TI
i (t )
u (t )
t off
t on
T
75
stacionarno
stanje
15.oper podiza napona boost

L
D
C
+
u
+
u opt u (t )
iopt
Ako je prekida ukljuen vai:

E=L
di
dt
i=
1
1
Edt + I 1 (0) = Et + I 1 (0 )
L0
L
tj. struja raste linearno.Trajanje ovog stanja je
t ON . Kada iskljuimo prekida bie:

E=L
di
+ u (t )
dt
i (t ) =
1
(E u )dt + I 2 . Kada je rad opera ustaljen ima se:
L 0
1
I2 =
L
t ON
Edt + I
1
(E u )dt + I 2
L tON
I1 =
1
1 ON
1
I 1 + I 2 = Edt + Edt udt + I 1 + I 2
L tON
L 0
L tON
T
tON + tOFF
tON
Edt = udt K
(15.1)
Ako kondezator ima dovoljno veliku kapacitivnost (takvu da je RC veoma veliko; gde je R
neki ekvivalentni otpor optereenja) napon na kondezatoru odnosno optereenju nee se mnogo
promeniti u vreme dok je prekida zatvoren; iako e se kondezator pomalo prazniti, pa moemo
uzeti da je u = = const. To znai da je :
ET = t OFF
=E
T
t OFF
=E
t OFF + t ON
t OFF
= E 1 + ON = E 1 ON f E K
T
t OFF
76
(15.2)
16.oper sa jednim tiristorom

T
I opt
L
veliki kondezator
refer.napon
Kondezator se napuni pre paljenja tiristora . T1 se pali i LC kolo zatvara. Kada postane
iC = I opt gasi se tiristor. Kada je u C = E pali se dioda. Izalazni napon se regulie podeavanjem
odrzava vred .napona
paljenja. Vreme ukljuenosti t ON je konstantno jer zavisi od parametara kola dok se T moe
podeavati.
u
di
= const.
dt
I = const, pa je
linearan napon
t
T
t on
UC
t
77
17.oper sa dva tiristora

L
T1
C
uC
+
T2
D1
D2
Ropt
Najpre ukljuuje tiristor T2 . Tada e raditi kontura na donjoj slici; naime,struja e kroz T2
tei sve dok se, u aperiodinom procesu ne napuni kondezator na napon E , prema usvojenom
smeru.
L
Q
uC
+
T2
D1
Ropt
Posle toga palimo tiristor T1 . Istovremeno e poeti da se deavaju dva procesa; komutovae
tiristor T1 sa diodom D1 a kondezator e poeti da se prazni kroz donju konturu;vai jednaina:
T1
C
uC
+
iK
Q0
+
u
L L
D2
78
uC
uC , iK
E
C
E
L
iK
u L + uC = 0
LC
di K
+ uC = 0
dt
d 2 uC
+ uC = 0
u C (t ) = A sin o t + B cos o t gde je o = 1 LC
dt 2
Poto je u C (0) = E E = B ; a poto je i K (0 ) = 0 sledi B = E i A = 0 , pa je:
u C (t ) = E cos o t
C
E sin o t
L
Zbog prisustva diode ,postojae samo prva poluperioda ove oscilacije,tj. kondezator e se
prevrnuti i ostati na naponu + E .
i K (t ) = o CE sin o t =
T1
uC
+
E
+
T2
L
D2
D1
Ako sada ukljuimo T2 , kondezator e poeti da se prazni kroz T1 i D i T1 e se iskljuiti

pri emu e napon na kondezatoru opasti neznatno. Primetiemo da e u trenutku ukljuivanja T2
napon na potroau postati jednak 2 E . Posle gaenja T1 , potroa e nastaviti da prazni kondezator
linearno. Imamo da je:
79
du
C C = I
dt
I
u C (t ) = E t
C
u C (0) +
0
80
I
dt
C
u opt = u C + E = 2 E
I
t0
C
T2ON :
uT 1 = u C = E +
I
t
C
T1ON :
Vreme odmaranja T1 : t 0 .Kada postane E =
I
t 0 onda je napon na tiristoru postao jednak
C
nuli, a bio je negativan. Zato je:

CE
2t q gde je:
I
t q vreme gaenja T1 tj. Vreme isezavanja akumuliranih naelektrisanja.
t0 =
Principijalno, ovaj ureaj izgleda ovako:

L
I
E
E
D
t
I
18.oper sa tri tiristora

Posle zatvaranja prekidaa napunio bi se kondezator C preko otpornika R na napon E .
(Mogua je i varijanta kod koje bi se C punio i ukljuivanjem tiristora T3 , kroz optereenje). Kada
se upali tiristor T1 , uspostavie se struja kroz potroa. Kada se ukljui tiristor T2 , ispraznie se
kondezator kroz kalem L , a poto tiristor ne proputa struju u inverznom smeru kolo LC nee
moi da osciluje, pa e kondezator ostati napunjen sa suprotne strane na napon E . Posle toga,
kondezator e se sporo prazniti kroz otpornik R , to je nepoeljno, ali na neki nain neizbeno bar
kod ove varijante.
Paljenjem tiristora T3 bie omogueno pranjnje kondezatora kroz T3 i T1 , i T1 e se vrlo
brzo (praktino trenutno, s ) ugasiti (jer je struja pranjenja suprotnog smera od struje
optereenja a njena vrednost je E 2 RT ). Tada e se nastaviti pranjenje kondezatora priblino
stalnom strujom i njegovo punjenje na drugu stranu. Kada se kondezator isprazni tj. kada napon na
kondezatoru bude jednak nuli, tiristor T1 koji je ukljuivanjem T3 postao inverzno polarizovan
postaje polarizovan direkno.
Kada se kondezator isprazni strujom optereenja nju prihvata zamajna dioda, a kondezator
se dalje puni preko otpora R .
81
82
Zatim se proces odvija kao na poetku-paljenjem tiristora T1 nastupa komutacija izmeu T1

i diode a struja nastavlja da tee kroz T1 .
Vreme odmaranja tiristora i kriterijum za proraun C :
Da bi otilo nagomilano optereenje u tiristoru koji je bio provodan kada se on ugasi,

potrebno je da protekne odreeno vreme t q koje kod brzih tiristora iznosi (10 40 )s a kod sporih
(100 200)s
(Spori tiristori imaju manji pad napona i koriste se kod pretvaraa sa mrenom
komutacijom,dok se brzi koriste kod pretvaraa sa prinudnom komutacijom). Ukoliko tiristor dospe
na direktan napon pre nego to istekne t Z on e se ponovo upaliti. Zbog toga vreme odmaranja
tiristora tj. vreme inverzne polarizacije t 0 mora biti bar dvostruko vee od t q .Posto se u kratkom
intervalu pranjenja t 0 moe smatrati da je struja optereenja konstantna,vai:
It 0
; t 0 2t q
E
Kriterijumi za odreivanje kondenzatora:
I tq
C
E
Ovakav oper se koristi uglavnom za odravanje srednje vrednosti napona na const. tj. ako
t
pada E, sa pranjenjem baterije,menja se odnos on itd.
T
CE = It 0
C=
83
ANALIZA LC KOLA
84
d 2uc
d 2uc
1
1
di
+ u c = LC
+
=
+
u
E
uc
c
2
2
dt
LC
LC
dt
dt
= j 0 u c (t ) = E + A cos 0 + B sin 0
s1 / 2 = j
LC
Pretpostavimo za poetak da su poetni uslovi: u c (0) = il (0) = 0
Reenje jednaine je:
C
u c (t ) = E (1 cos 0 t ); i (t ) = +
E sin 0 t
L
Oigledno kada dioda prestane da provodi ( 0 t ),napon na kondenzatoru bie jednak
2E. U optem sluaju,poetni uslovi su:
u c (0) = V0 i il (0 ) = I 0
Opte reenje dobijamo zamenom poetnih uslova kao:
L
sin 0 t
u c (t ) = E + (Vc 0 E ) cos 0 t + I 0
C
E=L
C
(Vc 0 E ) sin 0 t
L
i (t ) = I 0 cos 0 t
ANALIZA RLC KOLA
Poto kod realnih LC kola uvek postoji neki aktivan otpor, na primer kao otpor ice od koje
je napravljen kalem, mora se i to vrlo esto uzeti u obzir, jer amortizuje oscilacije. Jednaina RLC
kola je :
du c
d 2uc
di
E = Ri + L + u c = RC
+ LC
+ u c /:LC
dt
dt
dt 2
..
R .
1
R
R
1 2
E
2
= uc + uc +
u c s1 / 2 =
( )2 (
) = j 0 2
LC
L
LC
2L
2L
LC
Poto se moe smatrati da je << 0 sledi:
s1 / 2 = j 0
Opte reenje jednaine bie:
t
u c (t ) = E + e [ A cos 0 t + B sin 0 t ]
du c
= Ce t [ A cos 0 t + B sin 0 t ] + Ce t [ A 0 sin 0 t + B 0 cos 0 t ]
di
CR
) ima vrlo malu vrednost, pa se prvi lan moe zanemariti. Ako uzmemo u
Poto ( =
2L
obzir poetne uslove u c (0) = V0 i il (0) = I 0 bie:
V0 = E + A {A = V0 E}
i (t ) = c
I 0 = + C 0 B = C
1
LC
B=
C
L
B B = I0
L
C
Sada imamo:
u c (t ) = e
il (t ) = e
R
t
2L
R
t
2L
[(V0 E ) cos 0 t + I 0
[ I 0 cos 0 t
L
sin 0 t ] + E
C
C
(U c 0 E ) sin 0 t ]
L
85
Odreivanje komutacione induktivnosti:
Prvi kriterijum je vezan sa vremenom koje treba da protekne dok kondenzator promeni
polaritet tj. dok se prevrne. Lako se moe utvrditi da je to polovina periode sopstvenog
oscilovanja kola:
1
1 2
t pk = T0 =
= LC < t pk min
2
2 0
Drugi kriterijum se odnosi na maksimalnu jainu struje koja tee kroz ovako LC kolo:
2 C
C
I max LC =
E > I LCav =
E
L
L
U toku jedne poluperiode ova struja mora biti ograniena prvenstveno zbog tiristora,ali i
kalema.
19. OPER ZA AUTOMOBIL-sputa i podiza napona

Moe se koristiti i kao regulator brzine motora i za rekupelaciju energije iz motora u
akumulator. Kao prigunica Lk moe da se iskoristi redni namotaj motora.
Bifilarna prigunica:
86
Najpre e biti rei o bifilarnoj prigunici koja se koristi kao kalem L u ovom pretvarau.
Ako od kraja 1 tee struja I prema zajednikoj taki i ako je ona stalna bie stalan i fluks: = LI .
d
Svaka promena struje zahteva delovanje nekog napona, u = +
= eind tj. svaka promena struje
dt
dovela bi do promene energije. Meutim ako u istom trenutku kada ugasimo struju I pustimo struju
iste tolike jainem kroz donji namotaj, nee se desiti promena fluksa,o dnosno, struja u gornjoj
polovini moe nastati trenutno! Dakle, pri takvim uslovima nee se indukovati u kalemu nikakva
EMS pa nee biti ni problema sa gaenjem struje-npr. elektrini luk itd. Treba rei jo i to da ovaj
kalem, poto ima dva namotaja predstavlja autotransformator, a poto je induktivnost obe polovine
kalema podjednaka i iznosi L bie i naponi u odnosu 1:1.
Kod idealnog transformatora nema akumulirane energije, a kod realnog, ta energija potie
od rasutih flukseva. Zato se struja kod idealnog transformatora moe bez ikakvih posledica
promeniti vrlo brzo.
A.
Predpostavimo da je upaljen tiristor T1 i da se kroz optereene uspostavila stalna struja.

Poto je pri I=const napon na L jednak nuli, prvi kondenzator je kratko spojen, pa se napon E nalazi
na kondenzatoru 2.
B.
Kada upalimo tiristor T2 ,u t=0 e se celokupan napon kondenzatora 2, u c 2 = E nai na

kalemu, iji emo napon obeleiti sa u k , a zbog autotransformatorskog efekta toliki napon e se
nai i na gornjoj polovini kalema. Zato e se kroz T1 uspostaviti struja tiristora pa e se on skoro
trenutno ugasiti. Istovremeno kroz tiristor T2 e tei struja pranjenja kondenzatora 2 pa e on biti
otvoren za prolaz struje I optereenja. Poto je prigunica bifilarna, ova komutacija nee biti
praena promenom frekfencije. Poto se ugasio T1 zapoee punjenje kondenzatora 1 ali i
komutacija struje izmeu diode D2 i T2.
87
Analiza komutacionog procesa
Primenom I Kirhofovog pravila na presek v dobijamo:

+ i ic1 + ic 2 + I = 0
Piui jednaine po drugom Kirhohovom zakonu kao i jednaine za L,C... dobijamo:
.
.
i
i
E = u c1 + u c 2 0 = u c1 + u c 2 = c1 + c 2 ic1 = ic 2 = ic pa vai:
C C
i = 2ic I
di
di
di
Poto je: u c 2 = u k = L = 2 L c1 = 2 L c 2
dt
dt
dt
Dalje je:
d 2uk
du c
di2
d
) = 2 LC
= 2 L (C
u k = 2 L
dt
dt
dt
dt 2
,
d 2uk
1
uk +
=0
2 LC
dt 2
pa vai:
Prelazni proces koji se odvija dik traje struktura B opisan je jednainama:
i = 2ic I
i1 = i2 = ic
uc = uk
i=L
du k
dt
..
1
u k (t ) + u k = 0
2 LC
Opte reenje gornje diferencijalne jednaine je :

u k (t ) = A cos 0 t + B sin 0 t , 0 = 1
2 LC
Poetni uslovi: poto se tiristor T1 ugasio vrlo brzo, kondenzator se nije nimalo ispraznio
tako da se moe uzeti da je: u c 2 (0) = E a da je, zbog opisanih svojstava bifilarne prigunice
i2 (0) = I 0 zanemarujui poetne uslove dobijamo:
u k (t ) = E cos 0 t
i (t ) = 2ic I = 2C
2L
I 0 sin 0 t
C
du c
I =
dt
2C
E sin 0 t + 2 I cos 0 t I
L
Poto je:
i1 = ic =
vai i1 = C
i+I
C
= I cos 0 t +
E sin 0 t
2
2L
du c1
pa sledi da je :
dt
88
1
2L
i1 (t )dt + K =
I sin 0 t + E E cos 0 t
C
C
Iz navedenih izraza vidi se da struje i naponi mogu da promene znak. Zbog same prirode
tiristora struja i (t ) e moi da tee samo dok bude pozitivna, i kada padne na nulu mora je preuzeti
od T2 dioda D2 u komutacionom procesu.
Napon na tiristoru T1,u toku prelaznog stanja, naiemo prema formuli:
u t1 = V AT 1 u kT 1 = u c1 (t ) u k (t )
jer se na gornjoj polovini kalema, zbog AT dejstva
indukuje napon jednak onom na donjoj polovani. Dakle:
2L
u t1 = 2
I 0 sin 0 t 2 E cos 0 t + E
C
Oigledno,u t=0 ovaj napon je jednak E tj. Tiristor je inverzno polarizovan. Kada taj napon
proe kroz nuli,nastaje direktna polarizacija tiristora tj. zavrava se vreme njegovog odmaranja.
Ovo vreme se moe nai reavanjem jednaina:
2L
u t1 t0 = 0 = 2
I 0 sin 0 t 2 E cos 0 t + E
C
u c1 (t ) =
E
2L
= E cos 0 t 0 I 0
sin 0 t 0 t 0 = f ( I 0 , E , L, C )
2
C
Takoe se moe izraunati vreme u kome vai ove strukture. Naime poto je napon na diodi:
Vd = u k (t ) sledi da e dioda povesti u trenutku kada u k (t ) proe kroz nulu. Tada e dioda
preuzeti struju optereenja. Trenutak t b odnosno vreme trajanja strukture B izraunavamo iz uslova
u k (t ) = 0 :
Vreme trajanja struktire B: E cos 0 t B =
2L
E C
I 0 sin 0 t B tg 0 t B =
C
I 0 2L
Rad opera kao podizaa napona
Radi se ustvari o rekuperaciji energije motora ili rekuperativnom koenju. Da bi se

izvrila rekuperacija,mora EMS motora (=generatora) imati vrednost veu od E baterije:
89
Kada ukljuimo T1 naie se napon kondenzatora C1 na gornjoj polovini kalema, isti toliki
napon indukovae se na donjoj polovini i ugasie T2, a struja e se preseliti u gornju polovinu
prigunice i teie kroz T1 u E, ali u suprotnom smeru i vrie se rekuperacija. Kada napon u k na
kalemu padne na nulu, nee mu dioda D1 dati da promeni smer pa e struja da krene kroz diodu, a
T1 se gasi.
20. NEZAVISNI INVERTORI-UVOD

Zovu se nezavisni, jer za komunikaciju ne koriste mreu. Teorijske postavke invertora
obraene su jo neposredno posle I svetskog rata. Tiristora nije bilo i korieni su kao prekidaki
elementi tzv. tiratoni odnosno ivine upravljake cevi sa upravljakom elektrodom.
Ureaj koji e sada biti opisan predstavlja prvi od invertora koji je teorijski razmatran.
Transformator koji se u njemu koristi ima bifilarno namotaj i odnos preobraaja 1:1:1. komutaciona
induktivnost slui da ogranii struju kratkog spoja.
90
Kada ukljuimo T1 pojavie se u srednjoj taki napon u pa e se zbog

autotransformatorskog dejstva toliki napon nai i na desnom kraju, i kondenzator e se napuniti na
2E. Istovremeno, uspostavlja se kroz sekundar struja optereenja I0.
91
Kada upalimo tiristor T2 doie do pranjenja kondenzatora kroz T1 i T2 pri emu e se T1

vrlo brzo (~ 1s ) ugasiti. Tada voenje preuzima T2 a kondenzator ostaje praktino na istom
naponu tj. nije se ispraznio.
Punom linijom na slici izvuene su konture kola u stacionarnom stanju, tj. kada se zavri
promena optereenja transformatora i sekundara. Struja u sekundaru sada tee nasuprot
indukovanom naponu tj. sekundar poinje da vraa energiju primaru a struja I0 se gasi. U primaru,
ovu energiju prima kondenzator, i to je druga njegova uloga u ovom pretvarau.
Analiza prelaznog stanja:
Poto predpostavimo da je transformator idealan ( , R 0) sledi da je ukupna

magnetopobudna sila: F = Rm = 0 tj. N i ii = 0 . Drugo, u idealnom transformatoru nema
92
akumulirane energije. To znai da poto u kolu postoje dva kalema, L i Lk i kondenzator Ck
jednaina prelaznog stanja jeste jednaina treeg reda.
Jednakost MPS:
Ni2, Nic Ni = 0 i2, = i + ic
i2, + ic = ik
di
dt
di
E = u + Lk
dt
u c = 2u
u = Ri + L
dik
dt
Na kraju,dobija se jednaina:
4 LLk C k d 3 u
d 2 u L + Lk du
+
4
L
C
+
+ u = E0
k
R dt
R
dt 3
dt 2
Poetni uslovi su:
u c (0) = 2 E;........i (0) = I ;..........u k (0) = ...itd .
Rezultati:
ic = Ck
93
4ZC k , Z = R 2 + 2 L2
Na gornjoj slici prikazana je jedna poboljana ema invertora sa povratnim diodama koje
omoguavaju rekuperaciju odnosno vraanje energije iz optereenja u izvor.
94
Tiristori se u ovakvim pretvaraima ne pale odvojenim impulsima ve eljem impulsa
(10kHz), ili kontinualnim signalom.
21. Invertor sa transformatorom sa srednjom takom i povratnim diodama
( A) vodi T1:
(B )
95
Kada upalimo T2, kondentator se prazni i gasi T1, u toku 1 2 s . Naelektrisanje

kondenzatora se praktino nee promeniti.
(C )
U toku kratkotrajnog prelaznog perioda koji je vezan za strukturu C nee se struja u

sekundaru mnogo promeniti jer je obino L >> Lk, a zanemariemo i uticaj otpora. Jednaine
pisane po Kirhofovim zakonima, za idealan transformator itd. su:
N i 2 N ic N i = 0
i 2 = ic + i = ic + ( I 0 ) = ic I 0
i 2 + ic = i k
sledi :
1
1
(ik i ) = (ik + I 0 )
2
2
Jer se u toku komutacije moe optereenje zameniti strujnim generatorom.Dalje je i:
ic =
96
E = u + Lk
dik
dt
du c
dt
u c = 2u.
ik = 2ic I 0
ic = C k
E = u + 2 Lk
dic
dt
uc
d 2uc
+ 2 Lk C
2
dt 2
Diferancijalna jednaina ovog prelaznog perioda je:
d 2uc
= 2E
0 = 1
u c + 4 Lk C
2
2 Lk C k
dt
Opte reenje je:
u c (t ) = A cos 0 t + B sin 0 t + 2 E
Poetni uslovi su ovakvi:
E=
1
(ik (0 + ) + I 0 )
2
Iz ovih poetnih uslova, i formule za struju ic (t ) dobija se:
u c (0) = 2 E;
i k (0 + ) = i k (0 ) = I 0
u c (t ) = 4 E cos 0 t + 2 I 0
ic (t ) = +2
u (t ) =
i c (0 + ) =
Lk
sin 0 t + 2 E
Ck
Ck
E sin 0 t + I 0 cos 0 t
Lk
1
u c (t )
2
u k (t ) = E u = 2 E cos 0 t I 0
Lk
sin 0 t
Ck
Vreme odmaranja tiristora:
Treba da izraunamo vreme inverzne polarizacijetiristora T1. Sa slike C se vidi da je napon

na ovom tiristoru, jednak naponu uC, pa kada uc proe kroz nulu, zavrava se vreme odmaranja t0:
Lk
4 E cos 0 t 0 + 2 I 0
sin 0 t + 2 E = 0
Ck
2
1 L I0 2
( )
1
1
C
E
2
2

cos 0 t 01 / 2 = +

L I0 2
L I0 2
2 + L ( I0 )2
2+
( )
2+
( )
2C E
2C E
2C E
Vreme t 0 = f ( E , I 0 , L, C ) raste sa porastom E, a opada sa porastom I0.

Napon na diodi D2 je:
L
v d 2 = v k = 2 E cos 0 t + I 0
sin 0 t
C
97
U jednom trenutku ova dioda e provesti, jer e uk postati jednak nuli. U periodu koji tada
nastupa bie formirana struktura D.
Vreme trajanja strukture C odreeno je jednainom uk=0:
Lk
2 E cos 0 t c = I 0
sin 0 t c
Ck
tg 0 t c =
2E Ck
I 0 Lk
(D)
Energija koja je bila akumulirana u kalemu Lk prazni se tj. troi relativno brzo, i tiristor T2
se gasi. Tada voenje preuzima dioda D2 i omoguava vraanje energije iz optereenja L1. Treba
jo istai da je napon na kondenzatoru, u trenutku kada provede dioda, jednak 2E tj. kondenzator se
prevrnuo.
(E )
98
Kada se isprazni energija nagomilana u indukcionom kalemu Lk nastaje struktura E. Struja
koja nastavlja da tee kroz optereenje indukuje istu toliku struju suprotnog smera u namotu sa
srednjom takom koji se u toku trajanja E ponaa se kao sekundar u kom se energija troi u
bateriji E. Dakle,dioda omoguuje vraanje energije iz potroaa u bateriju. Kada se
optereenje isprazni, tiristor T2 moe da se upali, jer je direktno polarizovan. Tada nastupa
struktura (A).
(A)
Vraanje energije iz optereenja
Kod pretvaraa malih snaga, reda ~nx100 W komutacioni kalem Lk redovno ima mali Qfaktor odnosno veliki otpor, energija koja je sadrana u tom kalemu prazni se tj. troi vrlo brzo, u
toku trajanja strukture D.
Da bi se proces pranjenja kalema Lk ubrzo kod invertora srednje snage -nx1kW, na red sa
diodom se stavlja otpornik otpornosti dela .
99
Kod invertora velikih snaga, gubljenje energije iz kalema Lk na otporu bilo bi vrlo
neekonomino i zato se modifikuje kao na slici:
Dioda se ne vezuje u istu taku sa tiristorom, ve na 10 % navojaka manje, tj. kao na slici,
tako da se energija vraa u izvor u toku pranjenja kalema, to se lako moe utvrditi po
smerovima struje i napona.
Kada u sluaju ove modifikacije nastupa stanje E, napon na sekundaru bie povien za 10%
jer je odnos transformacije:
9
me = N 1 : N 2 = N : N = 0.9
10
Odnos perioda a~b jako zavisi od prirode optereenja, tako na primer, ako je optereenje
1 1
isto induktivno ovaj odnos je : .
2 2
100
Sa dijagrama u, i lepo se vidi da je u delu a vremena snaga negativna tj. da se vri
rekuperacija a u delu b optereenje troi snagu.
Kao to je to ve utvreno, sa raznim parovima vrednosti Ck i Lk ostvaruju se razliite
vrednosti vremena odmaranja t0. Prema raunu koji se bazira na prouavanju gubitaka dobija se da
su optimalne vrednosti Lk i Ck.
t I
C k = 0 0 (1.7) 1
E
t E
Lk = 0 (0.425) 1
I
1
T (180 0 ). Kod ovog
2
invertora se napon ne moe regulisati ve samo uestanost. Za regulaciju napona moe se koristiti
oper spregnut redno sa invertorom.
Paljene tiristora se vri eljem impulsa (10 kHz) i to u trajanju
101
22. Invertor sa komplementarnom komutacijom
Matematiki model-jednaine prelaznih procesa su obraene kod opera sputaa napona a i

elementi su isti npr. bifilarne prigunice.
Princip rada: 1.
2. T3
102
3. T3
4. T2
T3
5. T1
6. T4
103
7. T1
T4
Par Lk,Ck rauna se prema formulama:

t E
t I
; Ck = 0 k
Lk = 0
0.85 I k
0.425 E
Kada su upaljeni T1 i T4 na optereenju je napon V=E i uspostavlja se struja i. Kada
upalimo T3 poee da se prazni C kroz T3, indukovae se na drugom kraju bifilarnog kalema
inverzan napon E (napon kondenzatora) i ugasie struju kroz T1 a ona e nastaviti da tee kroz T3
ali kratkotrajno, dok napon na kalemu ne polarizuje diodu D3 direktno, kada e se T3 ugasiti. U
istom trenutku nestae i inverzne polarizacije tiristora T1 pa se moe desiti da se on upali ako nije
proteklo vreme tq tj. ako se naelektrisanje u tiristoru nije rekombinovalo. Zatim palimo T2 pa se na
slian nain ugasi T4, a zatim i sam T2 pri emu struju prihvati D2. Sada se struja suprostavlja ems
E, pa se energija vraa u bateriju. Poto tiristori T3 i T2 imaju direktan napon, postae provodni im
dobiju impuls itd.
Kod invertora sa komplementarnom komutacijom moe se vriti regulisanje vrednosti
napona i to promenom vremena izmeu ton i toff, kao i regulisanje uestanosti.
104
Takoe vrenjem tzv. irinsko-impulsne modulacije, moe se izbei pojava nekih harmonika
napona: koliko prstia, toliko harmonika manje.
Projektovanje transformatora za invertor, odnosno prikljuivanje transformatora na invertor
Ako zanemarimo omski otpor primara transformatora vai formula:

t
d
u (t ) = e =
(t ) = u (t )dt + (0)
dt
0
Prilikom konstrukcije transformatora sluimo se formulama:
1
2
2
V = j = j
m = j
f m V =
m = 4.44 f m
2
2
2
Dakle:
V
m = ems
4.44 f
Ako posmatramo vremensku funkciju napona, i izraunamo fluks na sledei nain:
/
2
V
V
2 Vems
2=
= ems
= u (t )dt = ems
2f
2.22 f
f
0
/ 2
Vems
u(t )dt = ......... = 4.44 f

0
105
Da bi se izbegli problemi za invertor, pri ukljuenju transformatora (struja praznog hoda u

sluaju odlaska transformatora u zasienje daleko je vea od ion (nominalne struje) i npr. 100ion a to
znai da premauje Im vie puta, iz kog razloga transformator koji se prikljuuje na invertor
projektujemo na V = 2.22 f = 2.22 fN
Analiza prelaznog procesa pri ukljuenju transformatora u prazan hod
Uzeemo u obzir i otpor primarnog namotaja.

d (t )
V 2 sin(t + ) R
d
d
u R
= (t ) +
= +
u = Ri +
dt
N
L
dt
dt
N L
sopstv (t ) = Ke
R
t
L
sopstveni
p (t ) =
N R + L
Dakle, reenje je:
(t ) = Ke
deo
odziva
sin(t + 0 ), 0 = arctg
L
R
R
t
L
+ m sin( 0 t + 0 )
Poetni uslov neka bude da je (0) = rem -remanentni fluks
rem = K + m sin( 0 ) . Uzimajui u obzir da je obino L >> R , vaie vrlo priblino
0 =
pa e se na kraju dobiti:
R
t
(t ) = m cos(t + ) + ( m cos rem )e L

Ugao predstavlja poetnu fazu fluksa: diskusijom uticaja na vrednost fluksa pri
ukljuenju utvrujemo sledee:
1. =
tj. transformator ukljuujemo kada je u (t ) = V 2 , odmah se uspostavlja prinudna
Vems
,R<< L
4.44 fN
2. = 0 , tj. transformator se ukljuuje kada je u=0, javlja se i prinudna i sopstvena komponenta, pa
je najvei fluks koji moe da se pojavi: max( m ) = 2m + rem to je daleko vie od onog to
transformator moe da savlada u linearnoj oblasti tj. van zasienja!
odnosno stacionarna komponenta fluksa, tako da je m =
106
23. MAK-MAREJOV INVERTOR

Za komutaciju koristi pomone tiristore, moe biti 1~ i 3~, i danas se koristi najvie od svih
invertora. Monofazna ema:
Pre putanja invertora u rad napune se kondenzatori, paljenjem jednog glavnog i jednog
pomonog tiristora, na napon od oko 2E.[vidi LC kolo sa diodom].
Princip rada:
107
1.vode T1 i T4
2. Tm i Ck se prazni kroz T1 i Tp1; struja komutacije je ik =

ona dostigne I, T1 se gasi.
A)
108
C
Vcp sin 0 t , 0 =
L
Lk C k
i kada
Kada struja iLC prvi put dostigne I0, ugasie se tiristor T1, a poto struja iLC nastavlja da tee,
krenue kroz diodu D1, kuda e takoe, ali u suprotnom smeru, nastaviti da tee struja
optereenja.(slika 3)
Ustvari, kroz diodu e stvarno tei iLC=I0 odnosno rafirana struja na dijagramu.
Pretpostavimo da je u trenutku t uC>E,(inae, u c (t ) = E cos 0 t )
U trenutku t postae ponovo I0=iLC a zatim e iLC ponovo da padne ispod I0. Pitanje je
kako e se, tj. dakle, pokrivati ta razlika? Jedina mogunost je da postane provodna dioda D2 i da
se optereenje polako zaustavlja kroz D2 i T4. Tako e se otvoriti put kojim e nastaviti da opada
struja iLC, ali e se ta struja sada imati drugaiju promenu, poto je poev od t u LC kolo ukljuena
i baterija.(sl.4.).
3.
4.
109
ik = ilc = I 0 cos 0 t (Vc 0 E )
*
L
sin k t ,vreme se meri poev od t * tj. kao da je t * = 0.
C
C
I 0 sin k t
L
Moe se pokazati da e pri sledeoj komutaciji koja se deava u minusu napon
**
*
kondenzatora Vc 0 biti neto vei od Vc 0 . To je rezultat ukljuivanja ems E, neto slino kao kada
bi ljuljaku pogurali jo malo kada je u amplitudi, na svako T/2 tj. i u + i u amrlitudi. Kada ne bi
bilo gubitaka, u c posle broja perioda, ali poto postoje gubici u jednom trenutku se
uspostavi ustaljeno stanje kada gubitke pokriva onaj dodatak napona koji daje ems a napon
*
u c 0 = const.
Mak-Majerov invertor ima jednu vrlo znaajnu inherentnu osobinu:
naime, dodatak napona na kondenzatoru raste kada raste struja optereenja, to je
poeljno. Meutim, ovaj povieni napon uC dodatno optereuje pomone tiristore, tako da oni
moraju biti za 2x vei (inverzni napon nego glavni), to je problematino na naponima viim od
200-300 V.
u c (t ) = E + (Vc 0 E ) cos k t +
*
ta se dalje deava?
5.
Struja ilc pada na nulu i gasi se Tp1 pa struja optereenja ostaje da tee kroz D2 i T4.(slika
5).
6.
110
Sada se proces ponavlja sa gaenjem tiristora T4. Naime, kad upalimo pomoni tiristor Tp4
doie do pranjenja kondenzatora kroz tiristor T4. U toku komutacije, struja optereenja e tei
kroz D2 i T4.(slika 6).
7.
Kada struja ilc prvi put postane jednaka struji, optereenja gasi se tiristor T4 a struju iLc-I0
prihvata dioda D4.(slika 7).
8.
U trenutku t * , kada komutaciona struja opadne i izjednai se ponovo sa I0 menja se

struktura kola-naime, poto postaje I0>iLC a struja opterecenja mora negde da se zatvori, postace
provodna dioda D3, a struja opterecenja ce se gasiti kroz elektromotornu silu (slika 8).
Komutaciona struja iLC se gasi.
9.
111
Struja optereenja I0 e se gasiti brzo jer joj se suprostavlja ems E, i pae na nulu.
Meutim, poto mi stalno aljemo impulse na tiristore T2 i T3 ona e provesti i struja e krenuti na
suprotnu stranu (slika 9).
Posmatranje u makroskopskoj razmeri, dijagrami struje i napona su:
Regulacija napona vri se promenom pauze izmeu + i dela.

Problem punjenja kondenzatora
Posmatrajmo prosto LC kola sa diodom i baterijom:
d 2uc
= E , u cs = A cos 0 t + B sin 0 t , u cp = E ,
dt 2
u c (t ) = A cos 0 t + B sin 0 t + E , i (0) = I 0 , u c (0) = Vco
u c + LC
L
sin 0 t
C
u c (0) = il (0) = 0, vazice :
u c (t ) = E + (Vc 0 E ) cos 0 t + I 0
neka
je
u c (t ) = E E cos 0 t , i (t ) = CE 0 sin 0 t
Kada dioda prestane da provodi, kondenzator e biti napunjen na 2E. Uzimajui u obzir
gornje jednaine sledi da e dijagram komutacione struje iLC i napona uC u toku uzastopnih
komutacija imati ovakav izgled:
112
Posmatrajmo ovakav problem: invertor je u praznom hodu, tj. ima malu struju I0 a samim
tim i malo prepunjavanje (prepunjevanje zavisi od struja iz dva razloga: Prvo, u izrazu za napon je
L
lan
I 0 sin 0 t sa znakom plus, a drugo, to je struja optereenja vea, due vreme e biti
C
potrebno da ona opadne na nulu). Ako se naglo na invertor prikljui asinhroni motor ili
transformator u praznom hodu (zasienje) naglo e se poveati prepunjavanje, odnosno, moe da se
javi greka u komutaciji. Takvi problemi izbegavaju se sledeim postupkom:
113
Sa dijagrama se vidi sledee: pre nego to se zavri struktura kratkog spoja LC para koji
nastupa iskljuivanjem Tp1 (kontura 1 ), ukljui se T2. Tada od strukture kratkog spoja nastaje
struktura od E,L,C i Tp1 i Tp2 (naglaena linija). Oigledno je da takvom manipulacijom kraj A
odlazi u minus i da nastaje kratak spoj izvora preko D1 i T2.
Ovim postupkom omoguuje se da kondenzator uvek bude na povienom naponu tj. da uvek
ima dovoljno energije da iskomutuje i veliku struju optereenja. Praktino, podeava se ugao
paljenja T2 dok se ne dobije zadovaljavajui rezutat.
Vreme odmaranja tiristora
114
t0-je vreme koje protekne od trenutka gaenja Ti do trenutka kada Ti dospe ponovo na
direktan napon.
U trenutku kada struja iLC prvi put postane vea od I0 glavni tiristor se gasi i tada je,
inverzno polarizovan, to traje sve dok njegova katoda ne doe na potencijal mase odnosno na
minus pol,za ta postoje dve mogunosti:
1. da provede D2 (to se deava kada drugi put postane iLC=I0) i 2. da ukljuimo T2.
Sa druge slike je oigledno da se odgovarajue t0 moe ostvariti sa raznim vrednostima
1
komutacionih elemenata. Preporuuje se takva uestanost 0 =
i takva maksimalna vrednost
LC
C
1
iLC, Vc0
da razlika izmeu iLCmax i I0 bude a = I 0 , tj.
L
2
C
V c 0 = 1.5 I 0
L
Za komutacione elemente preporuuju se vrednosti:
t I
t I
, C k = 0.893 0 0
C k = 0 .9 0 0
E
E
t E
t E
, Lk = 0.397 0
L k = 0 .4 0
I0
I0
Raunski primer:
E = 220V ; C k = 10 F ; Lk = 70 H ; Q = 10; t 0 = 40s; I max = 50 A;
Najpre emo napisati pribline jednaineza struju i napon kondenzatora u prostom RLC kolu
L
10 )
(R-otpor kalema, pri emu je Q faktor kalema: Q =
C
R
1
1
Q 10
k =
( )2
.
LC
LC
2L
u c (t ) = e
0t
2Q
[ I 0l sin 0 t + (Vc 0 E ) cos 0 t ] + E

t
0
I0
E Vc 0
i (t ) = [ cos 0 t +
sin 0 t ]e 2Q
L
X
Il0 I0
u
nasem
slucaju
je
L
C
Vc 0 < 0
,X =
115
karakteristicna
impendansa
f1 (t ) ?
0
Vc 0
ilc = +(
sin 0 t )e 2Q ;
X
Vc 0 < 0 i > 0
0t
f 2 (t ) ? u c (t ) = e 2Q Vc 0 cos 0 t ;
Kao = 0 t a tj. trenutak poev od kog za napon i struju vae drugaije promene,
izraunaemo iz jednaine:
t
0 A
V
ilc (t A ) = c 0 sin 0 t A e 2Q = I 0 t1 = f ...
X
Zamenjujui ovu vrednost u gornju formulu za napon dobijamo poetnu vrednost V za

funkciju f 4 (t ) .
Od trenutka A vae sledee formule:
f 4 (t ) :
u c (t ) = e
0t
2Q
[ XI 0 sin 0 t + (V0 E ) cos 0 t ] + E
0t
E V0 '
]
X
Izjednaujui u formuli f 3 (t ) = ... = i (t ) , i reavajui jednainu po 0 t dobiemo ugao
f 3 (t ) :
i (t ) = e
2Q
[ I 0 cos 0 t +
pri kome (poev od ) prestaje da tee ilc punjenje kondenzatora se zavrava.

V ' E
XI 0
I 0 cos = 0
sin = arctg
X
V0 ' E
Sada se moe izraunati konana vrednost napona na C:
V0 ' ' = f 4 ( ) = e
2Q
[ XI 0 sin + (V0 ' E ) cos ] + E
Moe se izraunati i vreme odmaranja tiristora t0. Preko jedne tablice prikazano je kako se
menjaju pojedini uglovi i naponi sa promenom optereenja.
Kao to je na poetku reeno, najpre se moraju napuniti kondenzatori, paljenjem jednog
glavnog i jednog pomonog tiristora baterijom E, napon bi,u naem sluaju, pri Q=10 bio:
116
V0=408 V
Prazan
hod
Stacionarno
stanje
Vo[V]
408
349
[o]
179.9
179.8
Vo
349
298
298
235
235
..
179.7
179.7
..
202
202
0.4
0.7
Vo
349
298
..
177
177
..
235
235
19A
235
267
168
167
225
225
85
84
267
267
50A
267
359
..
115
..
283
..
64
..
359
Dobra strana ovog invertora je to sa porastom optereenja raste i prepunjavanje

kondenzatora, posebno kod potroaa koji ne menjaju naglo potronju. Osim toga, vrlo je nezgodno
prepunjavanje C zbog dioda, zbog naprezanja pomonih tiristora to moe da bude veliki problem
na npr. 100 V. Zato se modifikuje ema ovako:
24. Regulisanje i filtriranje izlaznog napona

Veina korisnika zahteva da napon na izlazu invertora bude harmonian, mada to esto nije
ni potrebno, npr. kada se radi o osvetljenju ili o elektronskim ureajima koji ionako imaju
ispravlja. Zahtevi su uglavnom ovakvi:
Ulaz: napon (-15%-+10%)
2
Izlaz: napon ( 12%), k r =
I2 + I3
I rms
5%, klir faktor
Regulacija:
Kod nekih vrsta invertora moe se menjati trajanje pauze u generisanom obliku napona, a
kod nekih ne. Kod ovih drugih se moe koristiti oper, ili npr. dva monofazna invertora kod kojih se
menja meusobni fazni pomeraj.
117
Filtracija:
a)puni filtar
b)nepotpuni filtri
25. Vii harmonici
118
Vv =
u 2E
sin
(
2)
Iz izraza za napon tj. iz RMS vrednosti harmonika napona vidi se da uzimanjem npr.
= 120 0 V3=0 tj.da se biranjem moe izbei neki harmonik.
26. Praktine izvedbe invertora

Invertori se odreuju tako da su sastavljeni od modula:
Danas se kod svakog proizvoaa invertora snage 50 kW i vie (3~) grade kao MekMarejevi, sa specijalnim izlaznim transformatorom: prave se ustvari dva klasina 3~ invertora i
spreu se kao na emi:
119
[Trofazni sistemi dvaju invertora pomereni su za 30 0 ]
= 120 0 , = 3 E =
2E 2
(sin
120 0
sin 3
=0
2
120
Dakle, nee biti treeg harmonika u linijskim naponima, na koje su vezani primari oba
transformatora.(Isto vazi za bilo koji harmonik reda 3k (3.,6.,9.,...) jer su ti harmonici unifazni, a
poto se radi o linearnim naponima kod primara transformatora: V1=Vf1-Vf2. Oigledno je da e se ti
harmonici ponitavati u linijskim naponima- ).
Napon bilo koje faze A,B,C dobija se kao:
Va = V fa ' V fb ' + V fa ( A = a 'b'+ a )
Vb = V fb ' V fc ' + V fb ( B = b'c'+b)
Vc = V fc ' V fa ' + V fc (C = c'a '+ c)
Poto je V f 0 ' =
3
i V ' = 2 E ako je mt=1 itd.
Va oigledno je da e biti uvek V A / B / C = V fa 'b 'c ' V fb 'c 'a ' + Vabc = Vb ' V f
Ispitaemo sada kako prikazana sprega utie na pojedine harmonike:
Ako se napravi filtar koji je podeen na 12. harmonik, on e jako da oslabi 11. i 13.
harmonike koji su ionako mali, tako da se na izlazu praktino dobija sinusoida.
Regulacija napona: vri se pravljenem rupa u faznim naponima invertora, kao to je
prikazano na dijagramima.
121
27. Strujni invertor

Pomou velike prigunice postie se da je struja optereenja stalna.
122
Ako se u nekom trenutku,u vreme kada su provodni T1 i T4, upale T2 i T3, doi e do
pranjenja kondenzatoda i gaenja T2 i T4 (u s ) a struju e preuzeti T2 i T3. Struja e neko vreme
tei kroz kondenzatore, dok se oni ne napune, a zatim e promeniti smer kroz optereenje.
Pretpostavimo da je optereenje omsko, napon e biti sinusoidan, a struja e biti etvrtasta,
dakle, obrnuto u odnosu na struju naponskog invertora.
Srednja vrednost napona na potroau jednaka je nuli i srednja vrednost napona na kalemu,
jer bi on inae otiao u duboko zasienje. Zato vai:
T
T
T
1
1
1
1
(
E
u
(
t
))
dt
=
u
(
t
)
dt
Edt
u k (t )dt = Vdav = E
kalema
d
T 0
T
T 0
T 0
0
Ako je optereenje induktivno, vai:
123
Kada je potoa induktivan odnos izmeu maksimalne vrednosti napona na potroau i E je

vei nego kada je isto omsko optereenje. To znai da napon na potroau raste ako cos opada.
Zato se mora predvideti regulator napona. Diode koje se koriste kod ovog pretvaraa slue da
obezbede stalan napon na C, i to su tzv. zaprene diode.
28. Primena invertora u regulaciji brzine obrtanja motora

Regulacija brzine AM
Podsinhrona kaskada(specijalni sluaj asinhronie kaskade)
Koristi se kod motora sa namotanim rotorom. Na klizne prstenove rotora vezuje se diodni
most a na red sa njim regulisani punoupravljivi pretvara koji radi kao mreom komutovani
invertor, i koji je na mreu vezan preko transformatora zbog naponskog prilagoavanja. Diodni
most slui da eliminie nisku rotorsku uestanost sf a invertor ima ulogu da slui kao posrednik
izmeu mree kao optereenja i rotora kao generatora-prilagoava uestanost. Na krajevima
namotanog rotora javlja se napon koji raste sa porastom klizanja i za koji se moe smatrati da je
srazmeran klizanju. E 2 = (l 2 + y 2 ) I + V2
124
Monofazna ema ove sprege je:
Napon Vd koji se dobija na krajevima diodnog mosta je:

Vd =
2 2
V2 =
2 2
sV2 K = As dakle srazmeran je klizanju.
Napon na kraju tiristorskog mosta je : V AVT =
2 2
V2T cos .
Ako preko ugla paljenja tiristora podesimo da srednja vrednost napona V AV bude
negativna, time emo vezati (tj. prevezati) taj napon u opoziciju sa naponom koji daje rotor, pa e
invertor troiti energiju odnosno vratie je u mreu. Poto je po II. Kirhohovom zakonu:
Vd = V AVT , sledi da emo promenom napona V AVT odnosno promenom moi da menjamo
napon na krajevima rotora. Ovaj napon je direktno srazmeran klizanju i to znai da promenom
menjamo klizanje.
125
Mogue je ovaj problem posmatrati i sa stanovita bilansa snaga. Naime, snaga koju troi
rotor je P2 = sPob a snaga obrtnog polja je, pri stalnom momentu na primerconst, jer ako je
M = const I cos = const P1 = qVI cos = const a Pob = P1 ( Pem1 + Pfe )
Dakle, ako na neki nain menjamo P2 moemo da menjamo klizanje.
Jasno je da se ovakvim nainom regulacije menja mehanika snaga motora tj. njegova
korisna snaga. Stepen iskorienja, meutim, ne menja se znatno, jer se vri regeneracija vika
snage.
Ovaj nain regulisanja pogodan je posebno za pumpe i ventilatore, kada je sasvim dovoljno
regulisanje brzine u opsegu 15~20%.
Snaga samog regulatora je reda 25% Pmot , jer se regulie snaga rotora:
P2 = sPop = s ( P Pem1 Pfe1 ) a klizanje, kao to smo videli ne mora da varira vie od
10~25%).
29. Pretvarai uestanosti

Koriste se u sluaju da ne raspolaemo mreom, i tada je regulacija mnogo sloenija.
Mogue su u principu, dve varijante:
1.
Princip regulacijesastoji je u tome da se pri promeni brzine motora, menjanjem neke od

veliina ne pogoraju radne osobine. Praktino, ako se menja uestanost menjae se na isti nain i
napon jer tada ostaje stalan fluks odnosno-ne menja se magnetno zasienje maine:
V
= = const
f
Napon se moe menjati operom, a uestanost na invertoru. Ovde se, meutim, javljaju
problemi u pogledu komutacionih elemenata L,C... jer njihove vrednosti zavise od napona. Ovo je
akutan problem posebno na uestanostima ispod 10 kHz.
126
V
= c [ udt Vs ]
f
Radne karakteristike:
Posmatrajmo samo maksimalan, ili prevalni moment: ovaj moment je:
2
V1 '
V1
q
2 * 60 p
M pr =
=
21 R1 '+ R1 + ( X 1 + X 2 ) 2 2 * 60 f 2f ( L 1 + L 2 )
V
M pr = k ( )
f
Slino se moe pisati i:
60q 2
M=
V'
2n s '
R1
s
R2 ' 2
2
) + (X
s
R '
V1 ' 2
s
2
( R1 +
2 R
V1 2
pq
s
=
R
2f
+ X ,, ) 2
( 2 )2 + X 2
s
pq
2 pf R1 '
( ) + (2fLk ) 2
s
Dakle, sitiuacija e biti kao na slici-smanjena je sinhrona brzina, ali je zbog smanjenja
napona ostao isti prevalni moment pa se kriva translatorno pomera.
M =
2. Ako regulaciju vrimo irinsko-inpulsnom modulacijom, moemo istovremeno smanjivati

napon i uestanost pri = c jednostavnim razmicanjem prstiju. U ovom sluaju se meutim
jako izobliuje napon, ali to za asinhroni motor nije veliki problem.
127
T /2
1/ 2 =
1/ 2
dt = const. Oigledno, poto irinu prstiju nismo promenili, = const.
4. Ako se vri regulacija brzine samo jednog motora, onda se moe koristiti
umesto naponskog-strujni invertor.
5.
128
30. Rezonantni invertori
Sruktura 1.
.
..
E = RC u c + u c + LC u c
u c (t ) = e
Ri (t ) = +e
R
t
L
u c (0) = 0, i (0) = 0
E cos 0 t + E
R
t
L
0 = 1 / LC
C
E sin 0 t
L
Struktura 2.
Poetni uslovi: I (0) = 0

u c (t ) = e
R
t
L
E (1 + e
T
2
u c ' (0) = E (1 + e
R
LC
L
) cos 0 t
C
e E (1 + e 2 ) sin 0 t
L
Na kraju strukture 2. napon na kondenzatoru je:
ic (t ) =
uc
(1)
= E (1 + e
R
LC
L
) = E (1 + e
T
2
)
(1)
Struktura 1. Poto se na kondenzatoru ima napon u c (t )

u c (t ) = ( E + E (1 + e
T
2
))e
cos 0 t + E
129
Pa e na kraju strukture 1. da se uspostavi:
u c = [ E + E (1 + e
T
2
)]e
T
2
+ E = E[1 + 1 e
T
2
]e
T
2
+ E = E[2e
T
2
2T
2
+ 1]
Dakle, stalno se vri prepunjavanje kondenzatora. Naravno, poto u kolu ima gubitaka,
uspostavie se stacionarno stanje u kom e energija prepunjavanja kondenzatora biti jednaka sa
energijom izgubljenim u optereenju. Gornje formule su sasvim pribline, jer vae praktino za
L
sluaj kada je
> 10 , a to ovde ne mora da vai, jer se rezonantni invertori primenjuju kod VF
R
grejanja.
130

ElektronikaII PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ElektronikaII PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Elektro-energetski pretvarai

DC DC * pretvarai: pretvaraju jednosmerni napon odreenih osobina u

2. DC AC ** pretvarai: pretvaraju jednosmernu struju u naizmeninu; ovi ureaji

podeavae napona : menjaju oblik napona

Za jednosmerne elektromotorne pogone.

VF (visokofrekventne) pei: ovde je napon reda 1kV, P (~ 10kW, ~ 1MW).

(6) Jednosmerni prenos elektrine energije:

1. Ppoluprovodnike komponente koje se koriste u energetskim pretvaraima

Kada je polarizovana direktno, kroz diodu protie

Tiristor (SCR-Silicon Controlled Rectifier)

Analizu emo sprovesti koristei sliku 1.c)

Zamenom (2) i (3) u (1) dobijamo:

polovinu centralnog pn spoja tiristora, vai:

Sa slike 1. d) vidi se dalje da je:

Formalno posmatrano, kada 01 + 02 1, I A a fiziki, struja anode vrlo brzo raste

1.1 Tiristor u odsustvu polarizacije

1.2 Inverzno polarizovan tiristor

1.3 Direktno polarizovan tirisor

1.4 Okidanje tiristora

Poto je iCS 2 srazmerno

1.5 Statika karakteristika tiristora

IG > IG > IG IG=0

1.6 Statike karakteristike gejta

125C 25C -60C

1.7 Prelazni procesi u tiristoru

Raspored nosilaca naelektrisanja u poprenom preseku je oblika:

Kolo kojim se moe upravljati radom tiristora je oblika:

Uprkos inverznoj polarizaciji, struja je u toku intervala T1 ograniena iskljuivo elementima

2. Elementi Laplace-ove transformacije

2.1 Fourrier-ova transformacija i Fourrier-ov red

Prema Dirichlet-ovim uslovima, funkcija f(t), sa periodom T, ograniena, sa ogranienim

f(t) | f(t + T) = f (t), t R

Vrednosti koeficijenata dobijaju se na osnovu osobine ortogonalnosti prostoperiodinih

a cos ktdt + b sin ktdt = 0

sin t cos tdt =

cos tdt = ... = 2 T

f (t ) cos ktdt = a k cos 2 ktdt =

a jbk jkt a k + jbk jkt

Rezime:Predstavljanje (sloeno) periodinih funkcija Furijeovim redom omoguuje da se

2.2 Fourrier-ova transformacija

Uestanosti dvaju susednih harmonika su:

Ako sada smatramo da T , sledi da 0 , k .

Slika 3.1 Slika 3.2

U odsustvu ma kakve polarizacije, u tiristoru se javljaju potencijalne barijere koje

3.4 Statika karakteristika gejta tiristora

U taki B, koja odgovara inverznoj polarizaciji, gradijent gustine upljina je:

3.6 Karakteristine veliine

Discipacija snage na tiristoru je:

Termika otpornost od spoja do okoline:

Rthjc - termika otpornost od spoja do kuita

Za tiristore se kao maksimalna dozvoljena temperatura uzima 130 C , odnosno porast od

3.7 Dinamike karakteristike

4. Vrste pretvaraa, prema kriterijumu komutacije tiristora.

4.1 Pretvarai bez komutacije: podeava napona

4.2 Pretvarai sa mrenom komutacijom

4.3 Pretvarai sa prinudnom komutacijom

5. Trofazni podeava napona

90 < < 150 :

Mogue je i upravljanje asinhronim motorom pomou triaka; ovaj nain predstavlja

1 Potroa je isti omski otpor , Z p = R . Smatraemo da je napon mree krut i obeleavaemo

Srednja vrednost snage na potroau je:

Efektivna vrednost struje potroaa je:

Efektivna vrednost struje kroz tiristor je: