Paklena pomoranda

Reeno mi je da je film Paklena pomoranda stvar opte kulture. Da mora da se

pogleda, bez obzira na to to je moda preteak za stomak.
Pie: Ana Todorovi Izvor: petak, 24.08.2007. | 16:58

Ono to mi nije bilo jasno, kako pre poetka, tako i po zavretku filma jeste sam naslov Paklena pomoranda (Clockwork Orange). A onda je sledilo malo
istraivanje. Kao poliglota i lingvista, koji je zaljubljenik u jezike u svoj njihovoj
formi, Antoni Bardis, savremeni engleski pisac ovog romana, igra se reima i
znaenjima rei na ekspirovski nain. Clockwork to znai mehanizam za navijanje,
mehanizam sata, mehaniki, vetaki i orange -ako izuzmemo bukvalan prevod i uemo
u neka druga znaenja, a jedno od njih moe biti osoba na malajskom - dobijamo temu
ovog filma. ovek - sprava za navijanje. Ili - ukidanje slobodne volje. Ispiranje mozga.
Postoji i jedna fraza iz dijalekta istonog Londona, koja glasi: "as queer as a clockwork
orange". To se odnosi na sve to je bizarno iznutra, a izgleda jako lepo, privlano i
normalno spolja. Kako sam Bardis kae, "a clockwork orange" je bie koje funkcionie
ili na samo dobar ili samo lo nain, da ima prijatan i soan izgled, poput pomorande, a
u stvari je to samo mehanizam koji navija ili Bog ili sam avo. On tvrdi da bi ovaj naslov
bio adekvatan za priu o Pavlovljevim metodama i uslovnim refleksima ili mehanikom
pristupu biu iji je ogranizam imao sveinu, lepu boju i ivotni sok.
Prva scena filma. Nala sam se oi u oi sa Aleksom, anti-herojem i naratorom ovog
filma, iji je fiksirani plavi pogled sa vetakim trepavicama na desnom oku netremice
buljio sa ekrana tako kjubrikovski i maliciozno, da sam istog trenutka bila na ivici da
odustanem od gledanja. Pa ipak, bio je toliko neobian i netipian, da sam morala da
nastavim dalje. Aleks, petnaestogodinji mladi, ija su osnovna interesovanja

ultranasilje, silovanje i Betoven, nas uvodi u futuristiku Englesku gde sa svojim

drugovima (droogs) luta ulicama nou i vri mnoga nasilja radi linog zadovoljstva i
uivanja.
Aleks se tokom svog izlaganja ne opravdava ni u jednom trenutku i izlae injenice
onako kakve one i jesu, to ga donekle ini iskrenom osobom, pa u nekim trenucima
moemo ak i saoseati sa njegovom kasnijom patnjom. Ono to je jako zanimljivo u
filmu je sam jezik. Aleks se izraava u stilu mlaih generacija, koristei takozvani
Nadsat, ekspresivnu kombinaciju engleskog, ruskog i slenga, to ini ovaj film jako
zanimljivim. Mogu se uti rei: Bog, babuka, aj, dama, puka, maljik, kao i stotinak
nekih drugih koje narator izgovara teno i spontano. Moda je Bardis tako zamislio
govor buduih pokoljenja nakon hladnog rata. A moda se samo poigravao svojim
lingvistikim i semantikim umeem.
Autor ovog dela nainje mnoge teme. Glavna je, svakako, zlo, bilo da se radi o zlu u
pojedincu, ili o zlu u drutvenim institucijama. Aleks je pravo otelotvorenje zle individue
koja uiva u sadistikim orgijama, napadajui iskljuivo nevine, nejake i nezatiene
rtve. Do prevrta dolazi nakon zatvorskih reetaka. Sada posmatramo Aleksa kao rtvu
dravnog nasilja, koje ga naposletku podvrgava takozvanom Ludovikovom uslovljavanju
radi iskorenjivanja zla. Nemoan da se brani u zlom svetu, nesposoban da izvri bilo
kakav zloin, odbaen od porodice i bez krova nad glavom, on pada sve dublje u ponor
fizike patnje i bola, koja ga vodi, nakon odmazde svojih nekadanjih rtava, do
potpunog sloma i pokuaja samoubistva.
Jo jedna prekretnica u filmu. Aleks se u bolnici, u kojoj dobija maksimalnu negu i
panju, polako vraa svom starom stanju duha. Lee ga iz politikih razloga. Da bi
demantovao sumnje u javnosti da dravna vlast ubija pojedinca oduzimajui mu slobodu
izbora. On stalno sanja, kako kae svom psihijatru, isti san. Kao da mu se lekari
poigravaju sa mozgom, da tu neto akaju i nametaju. Sa osmehom na licu, psihijatar
ga razuverava da je to samo deo procesa ka ozdravljenju. Nakon njegovog brainstorminga
kada odgovara na postavljena pitanja bez razmiljanja, imamo kratak uvid u njegovo
stanje svesti. Odgovara na nasilniki i brutalan nain, ba kao nekada. Psihijatar kae da
se jako dobro oporavlja i da nee jo dugo ostati u bolnici. Na kraju filma, izleeni
Aleks se vraa svom prvobitnom biu koje ima slobodnu volju i iskonski nagon za
seksom i nasiljem.
Ovaj zastraujui film o jezivoj slici tamnih strana ljudskog drutva ostavlja mnoga
pitanja bez odgovora i mnoge teme za polemiku. Drutvo moe da oduzme ovekovu
slobodnu volju, inei od njega mehanizam za navijanje. Da li iko ima prava da to
radi, ak i u ime iskorenjivanja zla? I da li nam je potrebna bar mala doza zla da bismo
preiveli u ovom nasilnikom i nametljivom svetu? ta rei o bihejvioristikom pristupu
metode zloina i kazne? Kako pristupiti, iskoreniti ili bar ublaiti zlo u modernom
drutvu?
Ovaj film nas poziva na razmiljanje.