1.

Pojamiznaajvaspitanja
Vaspitanje je istorijsko civilizacijska karakteristika oveka i drutva. Bitan je
uslovifaktorhumanizacijedrutva.
Nastaje na samom poetku ljudske civilizacije, korene pronalazimo u brizi
mladihbiazaopstanak.Onotovaspitanjerazlikujeodbrigejesvesnopostupanje,
nameraicilj.
Zaetkevaspitanjapronalazimokodovekovogsvesnogprilagodjavanjasredini.
Monro smatra da prvobitno vaspitanje nije nita drugo do neprogresivno
prilagodjavanjesredini.
U odnosu oveka i drutva se umeao novi faktor vaspitanje. Vaspitanje
povezuje pojedince, generacije i drutva. ovek razvijajui proces medjusobnog
komuniciranja formira vaspitanje kao namerno i svesno komuniciranje kojim eli
netoprenentinadrugeiuticatinanjih.
Vaspitanje je specifina ljudska delatnost, koja nije karakteristina za druga
ivabianprivotinjekojeimajuurodjeniinstiktzabrigumladih.
Razniobliciuenjanpruenjeimitiranjemsepoistoveujusaprocesomvaspitavanja
kojenijemehaniko.
Vaspitanje se postepeno konstituisalo kao svesna, celishodna, sistematina i
organizovanadelatnost.
Podpojmomvaspitanjemoemopodrazumevatiipostupkekojisunenamerni,
nesvesni i sluajni. Ti postupci mogu uticati na razvoj linosti bilo pozitivno ili
negativno.
Za uticaje koji nisu namerni, a utiu na razvoj linosti, autori uvode izraz
funkcionalno vaspitavanje jer izvire iz svakodnevnog ivota i ponaanja ljudi i ini
znaajandeopozitivnoginegativnogivotnogiskustva.
Vaspitanjejenajiripedagokipojamiproces,podrazumevasveonotoljudi
svesno, namerno, sistematski i organizovano preduzimaju na planu formiranja
linosti, kako ono to organizuje drutvo u odnosu na vaspitanika, tako i ono to
preduzimasamalinostkojaseformirairazvijaujednomdrutvu.
Obrazovanje je sr celokupnog procesa vaspitanja, ini temelj i osnovu
vaspitanjalinosti.Vaspitanjeseodnosinaprocesformiranjalinosti,obuhvatasve
uticajekojevrinekazajednica,uslovezarazvojlinostiisamuaktivnostlinosti,pa
seovaspitanikugovorikaooobjektuisubjektu.
Vaspitanjejevieslojniprocesisastojiseiz3nivoa:
1.pocesusvajanjaznanjainavika
2.procesrazvijanjafizikihipsihikihsnagaisposobnosti
3.procesformiranjapogledanasvetkrozizgradnjukaraktera
Racionalnuosnovupronalazimouprvom,avrednosnuihumanistikuusva3
procesa.
Urealizacijiciljevaizadatakavaspitanjaizdvajajuse3etape:
1.etaparacionalnog
2.etapaemocionalnog
1

3.etapavojnog
Osnovnapodrujarazvojalinostisedelena:
a.kognitivnirazvojznanja,intelektualnesposobnosti
b.afektivnirazvojstavovi,miljenja,interesi
c.psihomotornirazvojupravlajnjemotorinimaparatomljudskogorganizma
Postojeioniautorikojiposebnoizdvajajukonativnopodrujerazvojvolje.
HERBART vaspitanje odredjuje kao sistematski uticaj starijih na mladje sa
odredjenimciljemiplanom.
KOMPEJRE kae da je vaspitanje vetina koja se sastoji u odgajivanju dece i
stavaranjuljudi.
PESTALOCIvaspitanjejeharmonijskorazvijanjesvihljudskihmoi
Razliitisuprimerisuavanjapojmavaspitanja
a.povezujugasamosavaspitanjemdeceimladognarataja
b.tojejednosmerniprocesukomevaspitautienauenika
c.pripremazaivotmladih
d.malojeonihkojigasvodenalepoikulturnoponaanje
Znaajvaspitanja
1. uspeni pojedinci i snane drave su mogui samo ako postoji razvijeni sistem
vaspitanjakojieomoguitiusvajanjenovihznanjaisposobnostsnalaenja
2. vano je za uspenu komunikaciju i spreavanje negativnih pojava agresivnosti,
egoizma,asocijalnosti
3.vaspitanjejedanasosnovni putinainafirmacijelinostiiobezbedjenja njenog
materijalnogidrutvenogstatusa
4.vaspitanjejesvesnabrigaoovekovomrazvojuitojeosnovnaovekovadelatnost
jerjestvorenodrutvokojeui
5.vaspitanjejedoivotniproceskontinuiranouenje
6. u vaspitanju kao delatnosti postoji protkanost sredstva ciljevima; vaspitanje je
sloenadelatnostkojuzasnivamonarazmiljanju,predvidjanjuiprouavanju

2.Drutvenafjaidrutvenauslovljenostvaspitanja
Drutvenauslovljenostvaspitanjasezapaaodsamihpoetakaovedelatnosti.
Izvorigovoredaseoblicivaspitanjapojavljujunaskoroistinainkodnarodakojiive
narazliitimgeo.podrujimailivekovima.

Ceremonijalnoposveivanjeiinicijacijekojeseorganizujuuvremepubertetasu
sline. Obredno vaspitanje se u svetenikim i pevakim kolama se javlja pre
pismenosnekulture.
Drutvenu uslovljenost vaspitanja ne treba shvatiti na pojednostavljen nain
kao jednostranu zavist od onog to trenutno postoji. U vaspitanju se ostvaruje
2

dijalektikojedinstvo suprotnosti ovekovog postojanjairazvoja,pasutakonauku

koristilimnogizapostizanjeciljeva.
Vaspitanjejeproces,aktivnostidelatnostkrozkojuseciljevimogurealizovati.
Znaajorganizovanogvaspitanjasepoveavaposlenaunotehnolokerevolcije,koja
jepraenainformatizacijomikibernetizacijom.
Vaspitanjejeuslovljenosocijalnom,stalekom,klasnomipolitikomstrukturom
drutva. Pojedine klase i stalei imaju svoje uloge i vaspitanje klasno, politiko,
partijsko.
Postojisuprotnatendencija,tosupokuajidasevaspitanjepretvoriusredstvo
manipulacijeipranjamozgovakojejeuskladusatrenutnimideolokim,politikimili
ekonomskiminteresimavladajuihgrupa.Vaspitanjesepretvarausuprotanproces
alijenacije,otudjenjalinosti.
U jednom drutvu nije lako odrediti pravu meru konkretne drutvene
uslovljenostivaspitanja,adasesauvaprogresivnikarakter.Poznatasuistraivanja
kojapokazujupovezanostpismenostistanovnitvaiorganizovanostisistemakolstva,
kaoiukupnerazvijenostidrutva.Uloenasredstvausistemvaspitanjaseviestruko
vraaju,pasedanasisplatiinvesticijauobrazovanjekadrova.
Vaspitanje je istorino i stalno promenjivo u skladu sa drutveno istorijskim
promenama.Svakaepohaimasvojeciljeve,sadraje,metodeisredstvavaspitavanja.
Kadasepromenidrutvenouredjenjemenjaseivaspitanje.
Razvijanjekultureusvim njenim oblicima jeomoguioirazvijenovaspitanje.
Vaspitanjejeomoguavaloirenje,prenoenjeibogaenjekulturnihdobara,akultura
vrimisijuhumanizacijeiunapredjenjaprocesavaspitanja.
ovekuoblastikulturejenapraviopomakkadajesagovorapreaonapismo,
pa na tampanu re, pa na elektronski transformisanu re, ime dolazi do prave
revolucijeuvaspitanju.
Dve medjusobno povezane drutvene fje su vaspitanje i rad, i predstavljaju
preduslovzanastanaksamogdrutva.
Radjeosveenovekovnainborbezaegsistenciju.
ENGELS kroz proces rada i vaspitanja ovek razvije svoje radne karakteristike i
menjasvojeindividualnemogunosti.

Podelomradadeliseivaspitanjena:
a.intelektualno
b.radnoproizvodnovaspitanje
ipak vaspitanje ne sme u potpunosti biti podredjeno samom radu, ve mora
imatiireciljevekojiseodnosenalinostuceliniiubudunosti.
TOFLERsmatradajecivilizacijaprolakrozfaze:
1.poljoprivrednaproizvodnja
2.industrijalizacijafabrikaproizvodnja
Javljaseitreitalasijesukarakteristikeopadanjeprocentazaposlenihuprimarnom
i sekundarnom sektoru, decentralizacija, dislokacija stanovnitva iz grada u selo,
smanjivanjestandardizacije,veiznajmanjihsocijalnihgrupaiporodice.
3.Mogunostiigranicevaspitanja
3

iniocirazvojaoveka:nasledje,sredina,vaspitanje,aktivnostispitanika

Napitanjetajepresudnourazvojulinostiimamo:

Pedagoki pesimisti: potcenjuju ulogu i mo vaspitanja, a precenjuju ulogu

naslednihfaktora.
Pedagokioptimisti:precenjujuuloguisnaguvaspitnoguticaja,azanemarujutzv
genetskiprogramkojijepredodredjennasledjemljudskejedinke
Epikurejciistoici:uantikodobasugovoriliosudbinskojpredodredjenostiovekove
linostinasledjem
Platon vaspitanje shvata kao temelj drave kojom upravljaju najmudriji i
najobrazovaniji
Velikanihumanizmairenesansesuopijeniverom usvemo vaspitanjaipromenu
svetaputemvaspitanjanovihljudi.
Roterdamskiprirodanamjepoklonilasinakojijesirovamasa,anaajestvardatoj
materijidamonajboljuformu.
*Onikojisunezdovoljnisvetomodraslih,razvijajuidejuonemeanjuuprirodudeteta,
aglavnizadatakvaspitanjajeuklanjanjepreprekazasamorazvoj.
iniocerazvitkalinostigrupiemo:
1.bioloke(unutranje,nasledjene,urodjene)
2.socijalne(spoljanje,sredinskedrutvenasredinaivaspitanje)
inilacnasledjejeproizvoddosadanjegrazvojaivotaljudi,aobezbedjujeseputem
gena,preduslovakojisuosnovadaljegrazvitkalinosti.
1.Naunikekojiprecenjujuulogunasledja,azanemarujuuloguvaspitanjanazivamo
nativistiimbiologistikim.Ispoljavajuseuvremerazvojadrutvailizavremekriza.U
prolosti ljudi ive u zatvorenim i socijalnim grupama koje su proete tzv
oporativnom psihologijom . najstarije nativistiko shvatanje je religijsko uenje o
urodjenompraadamovskomgrehupokomejedetegrenobie,asvrhavaspitanjaje
iskupljanjegreha.
Nativistiketeorijesesenazivajuiteorijamabiolokogdeterminizmailifatalizmaito
dabisezatitileodredjenerazlikeiprivilegijeupomosepozivanauka;nprteorija
plavekrvikojatitinaslednopravoplemianaposed,titulu,vlastiugled.
Problem nativistikih teorija je jednostranost, a to se vidi da se sa organski
urodjenihrazlikaprelaziinaterenpravaimoralnihkarakteristikalinosti.
Platongovoriopodeliljudi:
- onikojisurodjenizaupravljanje
- zazatitudrave
- zarad
robovinisuukljuenijersesmatrajuorudjimakojagovore.
Pojavljujuseiteorijepedagokognaturalizma:individualistike,personalistike,
pedoloke, pedocentristike koje razvitak svode na sazrevanje proces koji je
uslovljenunutranjimfaktorima.
2.Teorijekojeprecenjujuulogusredinenazivamoempiristikesociologistike.
DonLoknavodidajeovekovaduaneispisanaploaidaponjojivotnoiskustvo,
sredinaivaspitapiusadrajeposvojojvolji.
4

3.Mogunostiigranicevaspitanjaleeu:
nasledjenimosnovama
uslovimadrutvenesredine
pravilnoorganizovanomvaspitanju
motivacijomsamogvaspitanika
Teorija geografskog determinizma po njoj razlike koje stoje medju ljudima
zaviseodtogagdesurodjeni,pasemoereidasusevernjacihladneiproraunate
osobe, a junjaci temperamentniji. Veza ljudi se trai i sa klimom, nacionalnim i
rasnimstereotipima.
4.Narazvojsposobnostilinostiutieiaktivnostvaspitanika.Raspravljaseorazvoju
inteligencije, pa tako deca koja se razvijaju u nepovoljnim uslovima imaju slabije
rezultatenatestu.
Teorija formalnog obrazovanja ima poseban sistem predmeta putem kojih e se
razvijatipsihikemoi.
-

Ostalifaktoriodkojihzavisirazvitaklinosti:
reagovanjenapragsazrevanjalinostiinekihpredispozicija
nainiusloviivota
pol
temperament
stanjezdravlja
kulturne,religijskeiostaletradicije

Faktorekojismetajurazvojulinostinazivamoometajuimparazitarnim.
TERNOVA teorija konvergencije pokuava da pomeri nativiste i empiriste i ele
podjednakuuloguinasledjaidruvenesredine.
Institucionalneformevaspitanjavezujusezapojamdetinstva,jerjetoperiodkadase
vrepripremezaivot,tojeperiodovekakojijenajdui.
Uvaspitanjujepotrebnopoznavatipokazateljeoptegrazvoja:
-

Limfoidnitiprazvojtimusailimfnihvorovadopredpubertet.
Cerebralnitiprazvojmozga,lobanje,obimaglaveubrzanrastupredkolskom
perioduisporirastdozrelosti
Optitiprastaveliinetela,miia,rastposlerodjenjaiupubertetu.
Skeletniuzrastsnimanjemkostijuakegdesevidifiziolokazrelost

4.Razliitekoncepcijevaspitanja
Vaspitanjejeoblikdinaminedrutveneprakse,nemaustaljenuformuistrukturu.
Pedagoke koncepcije nisu bile univerzalno prihvaene, ve su bile odlike linih,
grupnihiirihdilemaoovekuinjegovomrazvoju.
Mnogivaspitanjedeceshvatajukaonajjednostavnijiinajlegalnijinainmanipulisanja
decominjihovombudunou.

Mnogisumislilidasu kompetentnizaodredjivanje naina kojima esevaspitanje

obavljati; to su roditelji, plemenski vrai, rodovske stareine uitelji, prvi mudraci,
filozofikojipreuredjujusvet,dravnavlastipolitiari,usavremenomdrutvutosu
zaposlenikojiseprofesionalnobaveovomproblematikom.
Koncepcijevaspitanjarazlikujemopotometaseuzimakaoizvorvaspitnihciljeva.
5.Ciljizadacivaspitanja

Ciljvaspitanjajedrutvenoistorijskauslovljenostiodredjenost.Svakodrutvokroz
ciljsaoptavasvojeinteresepatako:
- uantikojSpartiosnovnojedaseformiraratnikizdravmuiotac
- uAtinibrinuoharmonskomrazvojutelaidue
- Lokgovoriovaspitanjumladogdentlmenaiposlovnogoveka
Svakodrutvo,klasanastojedanjihoveciljevetjeljeiintereseproklamujukao
opteiuniverzalnovaee.
Interesovanjezaciljeveizadatkevaspitanjapoinjeodvremenairenjakolai
poetkaindustrijskerevolucije.Razliitagleditaociljusu:
1.hedonistikolinasrea,fizikoiduhovnouivanje
2.utilitaristikosticanjepraktinihznanjaivetina
3.moralistikoznatitajemoralnodobroiinitidobro
4.socijalnolinasposobnostzaaktivandrutveniivot
Kadajereovaspitanjupostojedvaosnovnasmera:
a. u vaspitanju se principi unose spolja, pa se psihiki ivot zasniva na spoljnim
utiscimaHerbart
b.proistieizpoznavanjapsihikograzvitkanaroitodetetaPestaloci
Cilj vaspitanja je vie idealno zamiljen. Linost nastoje vaspitanjem da
formirajukodsvakoglanadrutvaitojecrvenanitvaspitanja.
Ciljmoebitiioptitosusloboda,svestranorazvijenalinostitosepropagira
udrutvenimdokumentima,zakonimaokolstvu,planovimaiprogramima.
Funkcijamaciljevavaspitanja:
- izriemopovoljneishodeakcija
- uskladjujemoipratimovaspitnoobrazovnudelatnost
- postavljamonormeistandarde
Ponekadciljevinisujavnodeklarisanipagovorimooprikrivenimciljevimavaspitanja.
Usavremenojpraksiiteorijipostojedvanainaformiranjaciljeva:
1.ciljkaogotovaiudaljenaslikaiidealnozamiljenmodelkojijenegdeisprednas
2.ciljkaoodlikaisvojstvosamogprocesakojimsedolazidonjega
Osnovnedeterminanteciljaizadatkavaspitanjasu:
1.drutvenazajednicasvojimdrutvenimuredjenjemstrukturomiorganizacijom
6

2.karakterljudskogradarazvijenostsredstvazarad,podelarada
3.sistemvrednosti,ideolokaipolitikashvatanja
4.saznanjaoovekuinjegovojlinosti
5.drutvenatradicijaspajanjeprolosti,sadanjostiibudunosti
6.razvijenostpedagokenaukeisistemavaspitanjakolstva
7.potrebe,interesi,eljeiambicijesamihlinostikojesevaspitavaju
Zadacimogubiti:
1.optiodnosesenanastavunekogpredmetauosnovnimkolama
2.operativniodnosesenanastavutogpredmetausamojednomrazredu
Konkretizacijazadatakavaspitanjasevrinavienaina:
-

uEngleskojinformativaniformativan
uNemakojmaterijalni,formalniivaspitni
kod nas materijalni (sticanje znanja), formalni (razvijanje sposobnosti) i
vaspitni(izgradjivanjevaspitnevrednosti)

Vaspitanjeizgradjujemokrozrazvojlinostiputem:
1.umnogiradnogvaspitanja
Zadacisu:
- usvajanjenaunihznanjaisistemavrednostipretvarajuiihujedinstvensistem
- formiranjeneophodnihnavikaiuenja
- razvijanjeumnihilogikosaznajnihsvojstavaisposobnostilinosti
- razvijanjestvaralakogaktivistikogstavapremaprirodi,drutvu,ljudima
- razvijanje radne kulture kao i osposobljavanje za bavljenje umnim i fizikim
radom
- osposobljavanjezadaljeobrazovanje,posebnozasamoobrazovanje
2.drutvenoimoralnovaspitanje
Zadacisu:
-

izgradnja moralne svesti, osposobljavanje oveka da procenjuje na osnovu

usvojenihmoralnihnormikaoimoralnogidrutvenogsistemavrednosti
osposobljavanje za doivljavanje moralnih postupaka i razvijanje moralnih
oseanja
moralnasaznanjaimoralnaoseanjasluekaoosnovamoralnogponaanja
razvijanjemoralnesavesti

_______________osnovnaodnosakojimseispoljavamoralnalinostoveka:
7

1. odnos prema zajednici (patriotizam, dobri odnosi medju narodima, odnos prema
drutvenojobavezi)
2.odnospremadrugimljudimasakojimaseneposrednoivi(drugarstvo,prijateljstvo,
kolektivnasolidarnost)
3. odnos prema samom sebi (moralna svest, oseanja, savest, ponaanje, tanost,
doslednost)
3.estetskovaspitanje
Zadacisu:
-

razvijanje sposobnosti za uoavanje i procenjivanje estetskih vrednosti na

osnovusteenihznanja
razvijanjesposobnostizadoivljavanjeestetskihvrednosti
osposobljavanjeovekazastvaranjelepogudrutvu,prirodi,radu

4.fizikoizdravstvenovaspitanje
Zadacisu:
-

razvijanje organizma u celini i njegovih delova posebno tj ouvanje i jaanje

zdravlja
sticanjeznanjaizfizikeizdravstvenekultureigradjenjenavika
navikaovekadapravilnokoristislobodnovremekrozrekreaciju
navikavanjeovekadasebavifizikomkulturomisportskimdelatnostima

6.Vaspitanjeuprvobitnojzajednici
U prvobitnoj zajednici vaspitanje nije bilo izdvojeno u posebnu drutvenu
delatnost,vejesastavnideocelokupnogivotairada.Nerazvijenostsredstavazarad
i nediferencirana ovekova svesna aktivnost uslovili su i nain vaspitanja, koje se
svodinaprenoenjeradnihiskustvauoblastilova,ribolova,zemljoradnje,usvajanje
obiajairitualaplemenakojisuuvrivalituzajednicu.
Vaspitanjejeistozasve,opripremimladihza ivotbrinusviodrasli lanovi
zajednice. Razlike koje postoje su prirodno zasnovane prema polu i uzrastu, pa se
prenoseinavaspitanje,anepostojesocijalneiklasnerazlike.
Razvojemsredstavazaproizvodnju,pojavomprivatnesvojine,vikavrednostidolazido
prvihsocijalnihpodelairazlika.Stvorenisuuslovidasejednagrupaljudidecemoe
iskljuitiizradaiposvetitisamovaspitanju.
Pojavljujuseplemenskivrai,islueniratniciiprviuitelji.Stvarajuseposebni
uslovizapripremumladih,vaspitanjesepostepenoinstitucijalizuje.
Najstarije ljudske civilizacije se po organizovanou vaspitanja i stepenu
pismenostirazlikujuoddivljihivarvarskihplemena.
SUMERI3000.godpne,imajukole,klinastopismoseuinaglinenimploama,a
sveteniciipisarisepripremajuzaposlovenadvorovimaihramovima.kolovanjese
plaa,auiseponavljanjemiprepisivanjem.
INDIJAuenjejeorganizovanosamozanajveekastekojimasubiledostupnesvete
knjigevede.Uenjejeusmerenokareligijskimsadrajima
8

PERSIJANCI panju posveuju fizikom zdravlju i borilakim vetinama,

intelektualnovaspitanjejepreputenosvetenicima.
STARI KINEZIsuimaliorganizovanovaspitanjeza vieslojeva, unjemu jedosta
vremenaodlazilonauenjekomplikovanogpismaod15000znakova
STARIEGIPATsistemvaspitanjaserazdvajaudvasmera:
1.ezotericikojisebaveduhovnimvrednostima
2. egzoterici koji u svoje vaspitanje ukljuuju i praktina znanja geometrije,
gradjevinarstva..
7.VaspitanjeuAntikojSparti
Spartancisuimalivojeniziranovaspitanje,jersustalnoiveliizmedjuosvajanjanovih
teritorija, odbrane od neprijatelja i stalne opreznosti od robovskih pobuna. Mladi
Spartancisuporodjenjubilipodvrgnutiotrojselekciji,pasubolesnainerazvijena
deca bilaosudjena nasmrt.Odsedme godinevaspitanjemuke decepostajestvar
drave,aneporodice.Vaspitanjejezajednikoiobavljaseuvaspitnovojnimlogorima,
a zasniva se na principu jednostareinstva tj jednostavnosti (jednost ishrana,
odevanje,govor,odricanjeodzadovoljstava).
Vebaju ratnike vetine, izdrljivost i lukavstvo. Intelektualnom vaspitanju nije
pridavanveiznaaj.
PLUTARH je dao jasnu sliku spartanskog vaspitanja u biografiji legendarnog
spartanskogzakonodavcaLikurga.Ponjemuvaspitanjejeproblemkojisepostavlja
prerodjenjadeteta,takotosepanjaobraanazakljuivanjebrakairadjanjedece.
Mueviveideovremenaproveduuratu,paseenemorajuovrsnutivebamajersu
postalegospodariceukui.
LIKURGsmatradasudecadobrodrave,anesvojinaroditelja.Porodjenjudeteta
najstarijilanovizajednicepaljivopregledajudete.Otacjevaspitavaodetedosedme
godine,azatimgajepreuzimaladrava.Vaspitavanjezaciljima:
a.bezuslovnuposlunostvlastima
b.podnoenjenapora
c.pobeduuborbi
Starijigradjanisuodlaziliugimanzijeiposmatralinjihovouenjeiborbu,moglisuda
ih kritikuju, imali su posebnog vaspitaa iz kruga najboljih gradjana. Deaci po
etamasubiralimedjutzvejrenimavodjuetenajbistrijegonikojisudvegodine
prevalilidobadeatva,amelejrenimanazivajunajstarijuklasudeaka.Zaspartance
jekarakteristinobilotodasuizdrljivi.
8.VaspitanjeuantikojAtini
Atina je demokratski polis antike Grke. Zahvaljujui pomorstvu i trgovini
dostignutjevisokstependrutvenograzvitkaibogatdrutveniivot.UAtiniseprvi
putpostavljakaociljvaspitanjaharmonijskirazvojlinosti,naprvommestulepotai
dobrota.Konstituisanjepravnisistemvaspitanja.Postojeod:
9

712goddvevrsteelementarnihkola
a.kolagramatistaitanje,pisanje,raunanje
b.kolakitaristamuzika,literatura,umetnost
1315godpanjajeposveenarazvojutelaivebamapalestrama
1618godbavesegimnastikomirazgovarajuopolitici,filozofiji,knjievnosti,nakon
togapostajuefebiiobavljajuvojnikedunosti.Zaodraslepostojefilozofskekole
SOKRAT iveo je u Atini, a poznati uenici su mu Platon i Ksenofont. Teite
filozofskihinteresaprenosisakosmosanaovekaidrutveniivot.Okupljaomladinu
i ui ih svojim shvatanjima. To je izazvalo prezir kod mnogih pa je optuen da ne
potuje bogove i osudjen na smrt ispijanjem otrova. Iako je mogao da pobegne iz
zatvoratonijeuiniojernijehteodaizneberisvojanaelaiuenje.Sokratjekoristio
posebnumetoduurazgovoru,uprvomdeluironijugdepostavljapitanjasagovorniku
dok ga ne bi doveo do priznanja da nita ne zna, a u drugom delu je koristio
majeutikukakobiotkrioznanjekojejeveunjemu.ZaSokratasticanjeznanjanije
ciljzasebe,veputiciljdasedodjedovrlinedobra.Sokratimaznaajuoblasti
pedagogije.
ARISTOTELbiojePlatonovuenik.JednovremejebiouiteljmladomAleksandru
Velikom.UAtinijeosnovaoperipatetikukolukojujenazvaolikeon. Doaojedo
zakljuka da filozofija nije proizvod individualnog stvaranja, ve rezultat brojnih
mislilaca.Pokuaojedaformirajedinstvensistemznanjakojibiobuhvatiosvegrane
ljudskogznanjakojesutadabilepoznate.
U svom delu Politika i posebnom spisu o vaspitanju koji nije sauvan, vaspitanje
smatrasredsvomjaanjadraveiprioritetdajemoralnomvaspitanju.Znaajsedaje
linoj aktivnosti vaspitanika, kao i uskladjivanjem sredstva vaspitanja sa njegovom
prirodom.

9.VaspitanjuantikomRimu
Urimskomcarstvuseizdvajaju3vrstekolazadeakeod7do16godina:
1.elementarna
2.gramatika
3.retorska
Zakljuakkojijemogueizvestijestedaodgovarajuitipdrutvaiorganizacijadrave
odredjuje ciljeve, sadraje i naine vaspitanja. Pa tako je u periodu demokratskog
Rimaosnovnoobrazovanjegovornika.Uimperatorskomperiodupanjaseposveuje
osposobljavanjulojalnostiinovnikazaodravanjevlastiudalekimprovincijama.
PLATONrodjenjeatinjanin,uenikSokrataipredstavnikantikogidealizma.UAtini
jeiosnovaosvojuuvenukoluAkademija.OsnovnopitanjeufilozofijiPlatonreava
idealistiki, misao smatra primarnom, a prirodu tj svet koji nas okruuje
sekundarnim.Ponjemuzadatakfilozofijejedapomousokratovemetodeprobudiu
10

ovekuseanjanasvetidejanepromenjivih,venihibesmrtnih.Metodupostavljanja
pitanjaidavanjaodgovoranazivadijalektikom.
KVINTILIJAN istakao se kao predstavnik pedagoke misli starog Rima. Za njega
moemo rei da je u pravom smislu pedagog. Vodio je retorske kole, obrazovao
govornike,razradiosistemskiprvumetodikurazvojagovornitva.Smatradasudeca
po rodjenju sposobna u svojoj prirodi, a treba im nastava prema individualnim
razlikama.Unastavirazlikuje3etape:
1.oponaanje
2.predavanje
3.vebanje
Preporuuje da se znanja usvajaju svesnom aktivnou, a ne uenjem napamet. U
pedagogijidajenizzahtevakojemorajudaispuneiueniciiuitelji.
10.Vaspitanjeusrednjemveku
U srednjem veku vaspitanje je staleko ue i razvijaju sposobnosti koje su
potrebne njihovim lanovima za obavljanje drutvenih uloga. Mladi feudalci imaju
praktinu obuku za 7 vetina, ue o ponaanju na dvoru i vitekim turnirima. Ne
poklanjajupanjuintelektualnomvaspitanju.
Duhovnistalesvetenstvoobrazovanjestieuparohijskom,manastirskimili
katedralnim kolama. Sadraj vaspitanja se sastoji od 7 slobodnih vetina. Sve
discipline u sebi sadre religiju tj tumaenje crkvenih dogmi. Osnovno metodiko
pravilojeverujuonotouiteljkaeiuonotojezapisanoucrkvenimknjigama.
Srednjevekovna crkva odbacuje sva dostignua antikog perioda u oblasti
kulture. Ipak knjige su na latinskom jeziku, pa on postaje osnovni jezik u
obrazovanju.Usrednjevekovnimkolamavladakrutadisciplina,auenicisutelesno
kanjavanizalouspeh.
U prvoj polovini srednjeg veka, irenjem trgovinskih veza i pod uticajem
razvijenearapskekulture,uEvropiseirenaukekaotosumatematika,astronomija,
geografija,medicina. Crkvauprvom perioduignorienonaznanjajernisuuduhu
hrianstva. Poinju da se formiraju kole izvan crkve, npr medicinska kola u
Salernu.
U12.i13.vekujavljajuseprviuniverzitetikojecrkva elidastavipodsvoje
pokroviteljstvo.Uenjacibogoslovinastojalisudapomirenaukuireligiju,pasena
timosnovamarazvijasrednjevekovnaekolastika.
RABLE jedanod najveih humanista uFrancuskoj jesvetenik, aujedno i
lekariprofesoranatomije.UsvomedeluGargantuaiPantagruelkritikiuporedjuje
vaspitanjeocaisina.
Iakojebiosvetenikboriseprotivcrkve.Dokcrkvauiogrenostiljudskenaravi,on
smatradasuljudipoprirodiobdarenidobrimnagoniamitenjomzaslobodom.
MONTENJpoznatiFrancuskipisacihumanista.Otrokritikujedogmatizam
skolastike nastave, uenje napamet i bez razumevanja, trai aktivno ponaanje i
linoprosudjivanje.VisokoceniidealeimetodeodgajanjauGrkojtjuAtini,tuceni
raznovrsnost,smatradajenajboljeodgajanjeidueitela.Ponjemupedagokanaela
su:fizikoodgajanje,blagadisciplina,samostalniraduenika.
ROTERDAMSKI je humanista u severnim zemljama Evrope. Prijatelj je
Morusa, kome je i posvetio delo Pohvala ludosti u kome na skolastian nain
kritikujekrajeve,papu,svetenike,pravniketjsvetopostojiudrutvu.Ponjemuu
11

drutvu se nalaze budalatine, a stalni pratioci gluposti su: zaboravnost, lenjost,

lakomislenost,samohvalisanje.
Za nauku kae da je nesrea za oveka. Egipatski bog da bi unitio oveanstvo
izmislio je nauku. Po njemu uionice su pre muionice nego mesta gde se moe
prosvetljivati.
11.Vaspitanjeudobahumanizmairenesanse
Humanizamirenesansajeperoidod14do16vekagdedoizraajadolazinovi
pogled na oveka, nauku, umetnost, politiku. Rezultat toga je razvoj trgovinei
manufakture. Intenzivna proizvodnja materijalnih dobara dovodi do akumulacije
kapitalasajednestraneiosiromaenjagradskogstanovnitvasadrugestrane.
Feudalizam slabi u Evropi kao poredak ustupajui put kapitalizmu. Ruei
feudalni poredak mlada buroazija stvara uslove za realizaciju velikog broja
pedagokihideja:
1.velikibrojdeceseukljuujeuredovnokolovanje,paproklamujuidejunarodne
kolebezobziranaporeklo,rasu,socijalnistatus
2.nastavaseorganizujenamaternjemjeziku
3.unastavuseuvodirealijetekovineprirodnihnauka tojeuslovzapokretanje
privredneaktivnostiiinustrije
4.principoiglednostiseproklamujezazlatnopravilodidaktike
5.kolesegradeiopremajuotrokudraveigrada
6.donosesekolskiustaviipropisi
Vaspitanje nije samo stvar porodice i crkve, ve i opta stvar i briga drave.
Formirajuseraznitipovisrednjihkola.
Unaucijedolodopreokreta.Kopernik,Keplersupostavilitemeljesavremenojnauci.
Od14vekadolazidovelikihotkriaipronalazaka.Usavrenjekompasepnisat,
mainazapredenje,mikroskop,teleskop.
UFrancuskojpoznatisuRable,MontenjiRuso.
UsevernimzemljamaRoterdamsiiKomenski.
UEngleskojTomasMoriDonLok.
UNemakojSturma.
KOMENSKI eki pedagog ihumanista.Kao lan verske organizacije eka braa
boriseprotivugnjetavanja,alimoraestodabei.Unjegovojteorijisemoguvideti
interesi narodnih masa, kao i uticaj engleskog filozofa Bekona. Otro kritikuje
srednjevekovno vaspitanje i kolu i bori se za kolu koja e biti u slubi naroda.
Smatra se osnivaem didaktike i tu problematiku obrazlae u delu Velika
didaktika.Razradiojenovuorganizacijunastave,zalaesezaprincipe:oiglednosti,
sistematinosti,svesnousvajanjeznanja,dostupnostsadrajaimetodarada.Zastupa
principprirodnostigdejerazvojdetetapremanjegovimprirodnimmogunostima.
TOMASMORnapisaojedeloUTOPIJAoidealnomuredjenjudrave.Utopijamesto
koga nema. Prikazuje idealnu dravu u kojoj nema privatnog vlasnitva, nema
eksploatatora ni eksploatisanih masa, nema bogatih ni siromanih. Kada je re o
vaspitanju sva se deca odgajaju, a o obrazovanju brinu svi. Uvaava naelo
ravnopravnostiuobrazovanju,eleojedanaukuuinioptimdobrom,boriseprotiv
skolastikenastave.
12.Sistemnaukaovaspitanju
12

Snanupodrkurazvojukolstvadalisupedagokiprojektikojisuuvezisa
francuskomburuaskomrevolucijom.Prviputsepokreusocijalnaipolitikapitanja
kojasuuvezisasistemomvaspitanja.
Industrijska revolucija 1819 vek dovodi do masovnog obrazovanja.
Organizovanadrutvaidravepostaezavisneodsistemavaspitanjatoedovestido
potrebe da se formira posebna naukapedagogija, koja e se baviti svim pitanjima
vaspitanjaiobrazovanja.
Drava se brine o uredjenju kolskog sistema, pa se sva pitanja uredjuju
zakonima.
Socijalistikiuredjenezemljenastavljajutendencijekojesukarakteristineza
industrijskodrutvo.Uperioduadministrativnogsocijalizmadolazidoetatizacijekroz
idejuojedinstvenojsocijalistikojkoli.
Uprvomplanususistemkolektivnogvaspitanja,apootravaseidejnopolitika
selekcija sadraja i oblika vaspitnog rada. Kljuni dualizmi u sistemu vaspitanja
postojeuitavomindustrijskomdrutvu.
Na kraju 20 veka dolo je do reorganizacije industrijskog drutva, jer sledi
nauno tehnoloka revolucija. Rezultat toga je opadanje broja zaposlenih u
sekundarnom sektoru industrijskom, a poveava se u tercijalnom obrazovanje,
usluge,nauka.
Smanjujesepotrebazafabrikimradnicima,apoveavasepotrebazavisoko
obrazovnimkadrovima.
DONLOKucentarsvojihinteresovanjastavljapitanjeporodinogvaspitanja,
topre svega interesuje mladju gradjansku klasu.Poklanja panjuvaspitanjudece
viih stalea, pa je i zagovornik fizikog vaspitanja. On je utilitarista, zahteva
vaspitanjeposlovnog oveka.Smatradadecaviihstaleanetrebadaiduu kolu
kakosenebimealasadecomniihstalea.Osnivajeempirijskepsihologijekojojje
izvoriskustvoutemeljenonasamoposmatranju,pajeglavniizvorponjemuiskustvo.
Pobija uenje o urodjenim idejama, jer se po njegovom miljenju radja bez ikakvih
iskustava,pajeduaneispisanaploatabularaza.
RUSO zastupa interese sitneburoazije. Otro se suprostavlja drutvenoj
nejednakosti, kao i stalekim i drutvenim privilegijama, buni se protiv religijskih
zabludaicrkvenihautoriteta,zastupaslobodu,demokratijuihumanizam.estojebio
proganjan, pa je morao da se seli, a njegova dela su bila javno spaljivana. Temelji
njegove pedagoke koncepcije su: potreba o slobodnom razvoju i vaspitanju deteta,
vaspitanjetrebadaseodvijauprirodi.Potrebojeindividualnopriisvakomdetetu,
protivnikjefizikogkanjavanjadeteta,apropagirakazneprirodnihposledica,istie
znaajumnogiradnogvaspitanja.
PESTALOZI je bio najpopularniji od pedagokih klasiara, humanista i
demokrata.Istiugakaopedagoga,uiteljaiprosvetnogradnika,posvetiosedeci.Na
njegovom spomeniku piesvezadruge,nitazasebe.poznatojenjegovodelokako
Gertruda ui decu. Polazi od Lajbnikovog uenja o monadama. Istie principe
samorazvoja prirodnih snaga iprincipa prirodnosti uvaspitanju.Po njemu sutina
vaspitanjajeurazvijanjaprirodnihsposobnostishodnoprirodnomtokurazvoja.
SPENSERnajpopularnijipedagoguEngleskoj.Ceniprirodnenauke,pripada
pozitivistikom pravcu. Polazi od Darvinovog uenja, pa tei da zasnuje teoriju o
evoluciji koja e vaiti i za ivu i za neivu prirodu. Po njemu sadraj obrazovanja
13

treba da ine prirodne nauke realne. Protivnik je stvaranja dravnih kola, jer
smatradadravanijeobaveznadakolujedecusirotinje.
HERBARTNemacijesubrojnepristalicerazradjujuinjegovepedagokeideje
stvorili pedagoki pokret Herbatijanstvo. Smatraju ga osnivaem pedagogije kao
nauke.eleojedapedagogijuizgradikaosamostalnunaukuitonormativnuteoriju
zasnovanu na etici i psihologiji. Izgradio je sistem pedagogije, po njemu jedno
pedagoko naelo proizilazi iz drugog kao uzrok i posledica. Osnovni put za
konstruisanjenaukejededukcija.Medjuprvimapravirazlikuizmedjupedagogijekao
naukeipedagogijekaopraktinedelatnostivetine.Drugapredstavljaosnovuprve.
Praksa sama za sebe, bez teorije vodi u rutinu. Po njemu sutina vaspitanja je
uticanje na individualnu svest radi stvaranja dobro asociranih predstava. Moralno
vaspitanjetrebazasnivatinaumutjslobodi.Premanjemupedagogijatrebadautvrdi
ciljvaspitanja, toje novina u odnosu na prethodne pedagoge. Cilj jeizgradjivanja
moralnogkarakterazasnovanognahrianskojreligiji.Ciljseizvodiiznepromenljivih
ivenihideja.Osnovnasredstvazaostvarivanjeciljasu:
1.upravljanjedecomspolja,daseobuzdadeijapriroda
2.nastavazasnovananamnogostrukominteresu
3.disciplinovanjeizgradjivanjevrstogmoralnogkaraktera.
Najveupanjuposveujenastaviitosrednjokolskoj.Nastavaprolazikroz4osnovna
stupnja:jasnost,asocijacija,sistemimetod.SledbenicisuKiler,Vilman,Rajn,Stoj,a
uSrbiji:Baki,Proti.
Onikojisesuprostavljajunjegovimstavovimasuantiherbatovci.Jedanodpoznatihje
Uinski,kojipedagogijushvatadvojakokaooptaznanjaodetetu,omladima.Kao
sloenuteorijuvetinevaspitanja.
13.Pedagogijakaonauka
Pedagogijasedefiniekaonaukaovaspitanju,pajenjenpredmetvaspitanje.
Termin pedagogija se koristi jer je integralan za nauku o vaspitanju. Pedagogija je
naukaoodgojuunajiremznaenjupojma.
Pedagogikailinaukaouzgoju:
- nazivipedagogikaipedagogijasusinonimi
- pedagogikauiremsmisluobuhvataukupnoobrazovanjeiuzgoj
Kodstarihnarodaputemobiaja,poslovica,ritualasevaspitavalozaivot.Time
jeformiranoiskustvokojeprenosemudraciiputujuiuitelji.Filozofijasetupojavila
kaomajkasvihnauka.
Svesno i namerno prouavanje vaspitne delatnosti, na osnovu prethodnog
iskustvadovodidorazvojapedagogijekaonauke.Tekojeodreditigranicuizmedju
vaspitneprakse,kojapostoji,pedagoketeorijekojanastaje.
OsnivainaukesuKvintilijanoobrazovanjugovornika,Komenski17vek
Velika didaktika, Herbart 19 vek, smatra se sistematizatorom nauke. On je
uspostaviopedagogijukaouniverzitetskudisciplinuipieprveudbenike,konstruie
autonomanicelovitnaunisistem,uraduseoslanjanapsihologijuietiku.
Postoje4uslovakojejednaoblastmoradaispunidabisesmatralaposebnim
naunimsistemom:
1.daimapredmet
2.bogatfondznanja
3.razvijenumetodologijuistraivanja
14

4.izgradjenpojmovnoterminolokiijeziknauke
Kadajereovaspitanjujavilasepotrebazaprouavanjemjedinstvenim,pase
konstruie integralna nauka pedagogija i multidisciplinarno angaovanje srodnih
nauka. Pomone discipline su pedagoka psihologija, filozofija vaspitnja, pedagoka
antropologija,ekonomijaobrazovanja,pedagokasociologija.
Repedagogijaoznaavanaukuovaspitanju.Ucelinipotieodreikojim je
nazivano lice koje brine o deci robovlasnika u starom Rimu. Spada u grupu
drutvenih nauka i primer je humanistike nauke. Postoje 3 funkcije pedagoke
nauke:
1.deskriptivnaopisujevaspitanjekaopojavugdeiukojimuslovimanastaje
2.regulativna,normativnaanalizirapraksuistavove.
3.dinamikaunapredjujevaspitanje,usavravasistemikole
Kako pedagogija dolazi do nekih naunih saznanja o vaspitanju, ona otkriva
veze, odnose i zakonitosti. esto koristi oblike organizovanog istraivanja drugih
drutvenihnauka.
14.Pedagokenaunediscipline
Izoptegfilozofskogpogledanasvetpoinjuseizdvajatiprirodnenaukeod16
go18vekasatzvpraktinomprimenomfizika,geografija,biologija,hemija.Tomesu
doprinela velika geografska otkria, razvoj trgovine, industrijski nain proizvodnje.
Kroz proces ukrupnjavanja trita i stvaranja velikih drava dolazi do pojave
drutvenihnauka.
Antiki filozofi svoja razmiljanja o vaspitanju nisu odvajali od univerzitetske
slike sveta i oveka svoga doba. Teolozi su svesni mogunosti obrazovanja i
usmeravanjauodredjenompravcudueovekaputemvaspitanja.
Humanistipokazujuznakoverazvojasamostalnekoncepcijeooveku.
Komenskiprviizgradjujecelovitdidaktikisistem.
Herbartkonstruiepedagokisistem.
Kraj19poetak20vekavodiseratprotivHerbatovskognasledjainastupaju
reformnipravcikolenovihpedagogija.
Herbartnastojidapedagogijuoveesasvimnaukamakakobibilasposobnada
naunoprouava,dokazujeipopularie.Onpravirazlikuizmedjupraktineiteorijske
pedagogije.Teorijskupedagogijuine:
a.pedagokateleologijaosvrsiiciljevimavaspitanja
b.pedagokametodologijaprouavaputeve,naineisredstva,delisenadidaktiku
(teorijunastave)ihodegetiku(teorijuvaspitanjauuemsmislu).
Bakipedagogijudelina:
1.pedagokateleologijailinaukaovaspitnimciljevima
2.pedagokametodologijailinaukaovaspitnimnainima
3.naukaokolskojorganizaciji

1i2ulazeufilozofskupedagogiku,a3ulaziupraktinuobadelasenaslanjajuna
istorijskupedagogiku.
Sistemnaunihdisciplinasegradianalognooblastimakojesurazvijeneikoje
prouavamouvaspitanju.
15

Optapedagogijaprouavapredmet,ciljeve,zadatke,sistem
Istorijska pedagogija prouava istorijski razvoj vaspitanja. Deli se na optu i
nacionalnu.
Metodologija pedagokih istraivanja se bavi specifinostima nauno istraivakog
rada.
Razvijenih naunih disciplina u pedagogiji ima onoliko koliko i razvijenih
podrujavaspitnoobrazovnograda.
PORODINAPEDAGOGIJAvaspitanjeuporodici
PREDKOLSKAPEDAGOGIJAvaspitanjekolskedece
KOLSKAPEDAGOGIJAkolskovaspitanjedece
VISOKOKOLSKAPEDAGOGIJAvisokokolskovaspitanjeiobrazovanje
PEDAGOGIJAODRASLIH,ANDRAGOGIJAobrazovanjeivaspitanjeodraslih
DIDAKTIKAvaspitanjeiobrazovanjeuuslovimanastave
METODIKANASTAVEvaspitnoobrazovniradunastavnimpredmetima
SPECIJALNAPEDAGOGIJAvaspitanjedeceometeneurazvoju
VOJNAPEDAGOGIJA,VOJNAANDRAGOGIJAvojnovaspitanje
INTERNATSKA,DOMSKAPEDAGOGIJAvaspitanjeuinternatimaidomovima
INDUSTRIJSKA PEDAGOGIJA, INDUSTRIJSKA ANDRAGOGIJA vaspitanje i
obrazovanjeuindustrIji
PEDADAGOGIJASLOBODNOGVREMENAvaspitanjeuslobodnovreme
Disciplinepedagokenaukeimajusvojepodsisteme.Specijalnapedagogijadeli
sena:
1.giflopedagogijuvaspitanjeslepihislabovidih
2.surdopedagogijavaspitanjegluvonemih
3.oligofrenopedagogijasaintelektualnimporemeajima
4.logopedskapedagogijagovorniporemeaji
Nekedisciplinesuspecifineipovezanesaostalim.
Penolokapedagogijaprouavaprocesprevaspitavanjaosudjenihlicaipedeugologija
prouavalinostnastavnika.
Neke discipline, kao to je hodegetika, pripadaju istoriji pedagogije, dok
futorolokupedagogijuinteresujebudunostpedagokogfenomena.
Neke naune discipline moemo klasifikovati i sistematizovati po nekim
kriterijumima:
1.premauzrastuvaspitanika(predkolska,pedagogijaodraslihiandragogija)
2. prema mestu izvodjenja vaspitanja (porodina, kolska, internatska, vankolska
pedagogija)
3. prema vremenu na koje se odnosi prouavanje (istorija pedagogije, savremena i
futoroloka)
Raspravekojesevodeodnosesenatodalijepedagogijajedinstvenaicelovita
nauka koja se bavi problemima vaspitanja oveka tokom celog njegovog ivota tzv
koncepcijedoivotnogobrazovanjailiseodnosisamonaperioddetinjstvajersam
nazivasociranadetepedagogija.
15.Pedagogijaidrugenauke
16

Vaspitanjejepredmetpedagogije,alionanijejedinanaukakojasenjimebavi.
Posebnavezaseostvarujeprekotzvgraninihnaunihdisciplina,atosu:pedagoka
psihologija, pedagoka sociologija, filozofija vaspitanja, ekonomika obrazovanja,
pedagokaantropologijaipedagokastatistika.
Pedagogijakaonaukakoristiotkriadrugihnaukaizajednosanjimatragaza
odgovorimanastarainovapitanjapasegovorio:
a. interdisciplinarnim istraivanjima koja podrazumevaju integrisani pristup
naunimdisciplinamaunutarpedagokenauke
b. multidisciplinarnim istraivanjima uskladjen istraivaki rad strunjaka iz
razliitihnauka.
Pedagogija ima koordinirajuu ulogu jer zauzima srednje mesto u svim
istraivanjima.
Pedagogijaifilozofija
Filozofija tei da odgovori na neka osnovna pitanja kao to su: ta je ovek,
kakvajenjegovaprirodaisutina,kakvajenjegovamisijaisudbina.Tosupitanja
kojamogubitiiuosnovipedagogije.
Povezanostfilozofijeipedagogijeproistieizsameprirodevaspitanja.Nijevano
da li e se pitanjima baviti filozof ili pedagog sve dok znaju dobro sve relevantne
oblasti.
Pedagozi su zainteresovani za razvoj filozofskih disciplina: etika, aksiologija,
logika, gnoseologija, estetika. Svaka koncepcija pedagogije ima u svojoj osnovi
odgovarajuufilozofiju.
Pedagogijaipsihologija
Ove dve nauke su tradicionalno povezane, psiholoka saznanja su u osnovi
shvatanjakoncepcijevaspitanja.Aristoteljezasluanzaobenauke,Komenskipolazi
odpsihologijeopaanja,Herbartjepisacpsiholokihrasprava.
Do razdvajanja psihologije ipedagogije dolo jekrajem prolog veka, tada su
reenanekapitanjavezanazapredmetimetodenauke.
Istraivanjaindividualnihrazlikadeceiduukoristpedagokojkoncepciji.Osnov
za prouavanje daju razvojna psihologija, mentalna higijena, psihologija linosti,
pedagoka psihologija i omoguavaju da se sa didaktike prouavanja predje na
didaktikuuenja.
Mnogesupsiholokekoleipravcinakojimasezasnivajukoncepcijevaspitanja
ipedagogije:bihejvioristiki,funkcionalni,psihoanalitiki,dinamiki.
Pedagogijaisociologija
Vaspitanje ima socioloko znaenje koje treba otkriti i upoznati, kako bi
pedagoke koncepcijeodgovarale drutvenim potrebama i stvarnosti. Vaspitanje je
uvek bilo drutveno uslovljeno i ostvarivalo se u nekim drutvenim strukturama
porodica,kola...
Zapedagogijusuznaajnasociolokaprouavanjadrutvenestrukture,odnosa,
sociolokihrazlika,grupa,istraivanjaizoblastisocijalizacijelinosti.
Otkrivene drutvene zakonitosti pomau u prouavanju i objanjenju
pedagokihzakonitosti.
Pravci razvoja sociologije ostavili su traga na pedagoke ideje. Simon se smatra
utemeljivaem sociologije. Ostavio je dosta rasprava o vaspitanju. Kant, Spenser,
dirkemsuautoriknjigaovaspitanju.
17

16.Metodologijapedagokihistraivanja
Sa razvijanjem pedagoke nauke razvijena je i metodologija pedagokih
istraivanja. Pod metodologijom pedagokih istraivanja podrazumevamo posebnu
naunudisciplinuuokvirupedagogijekojasebaviprouavanjemiunapredjivanjem
svihoblikanaunogistraivanjavaspitanja.
Metodologijapedologijejeukorenjenauzajednimmetodolokimosnovamasvih
nauka:logici,optojmetodologijinaunograda,metodologijidrutvenihnauka.
Pedagogija saradjuje sa srodnim naukama, psihologija razvija metodoloku
aparaturuzapraenjerazvojadece.Sociologijaprouavadrutveniodnosisocijalni
statuslinosti,filozofijaprouavaempirijskaistraivanja.
Dabismoprouavalinekiproblemmoramobitidobroobueni.Razlozisu:
1.uslovljenostiuzajamnapovezanostpojavauvaspitanjuistraivamorapoznavati
svenauneoblasti
2.promenjivost,razvojnostiprocesualnostvaspitnihpojavaoteavaistraivanjejer
pojave nisu statike i menjaju se. Moemo govoriti o asimptotinosti pedagokih
pojavajeristraivanjemsepribliavamoistini,aotkrienikadaneebitiuniverzalno
vaeeiveito
3.predmetistraivanjajedetepasuogranienjaupostupcimaimetodamajertete
razvojudetetaeksperiment
4.kvantifikacijarezultataiinjenicajeoteanajersepojavetekomere
5. istraivaki instrumenti imaju privremeni karakter moraju se adaptirati
promenama
-

Optekarakteristikepedagokihistraivanjasu:
naunaobjektivnost
mogunostuporedjivanjaiprovererezultatadrugihistraivaa
primenjivostistraivakihrazultatauvaspitnoobrazovnojpraksi

Osnovnevrstepedagokihistraivanjasu:
1. fundamentalna ta je priroda, karakter vaspitanja, cilj vaspitanja, predmet
pedagogije
2.razvojnapredvidjanjerazvojanekepojave
3.primenljivaprimenanastavnihsredstava,postupaka,knjiga
Pedagokaistraivanjamoemopodelitiina:
a.istorijska,savremenaiprognostika
b.teorijska,empirijska
c.longitudinalnarazvojpojaveuduemperiodu
transferzalnahorizontalnouistomsmeru
d.premapodrujimavaspitanjaioblastirada
premastrukturinaunihdisciplinaupedagogiji
e. podele prema dominantnoj tehnici, metodi ili nekoj drugoj karakteristici
eksperimentalna,deskriptivna,sistemska,komparativna
U istorijskom razvoju pedagogije kao nauke poznati su razliiti metodoloki
pristupi u istraivakim pojavama. Postojala je vrsta veza izmedju filozofije i
18

pedagogijeiiztakvogodnosaproistekaojemetodolokideduktivizam,kojiseogledau
izvodjenjupojednostavljenogpostupkaizunapredusvojenefilozofijeitakvapedagogija
senazivaspekulativna.
U fazi osamostaljivanja pedagogije kao nauke pojavio se metodoloki
induktivizamkojijeinsistiraonaprouavanjuiskustvenihpojava.Dvasupristupa:
a.teipedagogijudasvedenanormativnudisciplinu
b.deskriptivnapedagogijanebaviseteorijskimsintezamaiuoptavanjemvesamo
snimanjemprakse.
Svako istraivanje vaspitnih pojava mora imati logian tok i odgovarati na
osnovna pitanja: ta prouavati, kako prouavati, pomou kojih metoda, tehnika,
instrumenata.
Naunaistraivanjavaspitnihpojavaimajufaze:
1.izborpredmetaistraivanja,definisanjeosnovnihpojmovaiprikupljanjeliterature
2.odredjivanjecilja,zadatakaipostavljanjehipoteza
3.izborirazradametoda,tehnikaiinstrumenata
4.preciziranjepopulacijeiuzorkaistraivanja
5.prikupljanjepodatakaiistraivakihinjenica
6.obradapodataka
7.analizaiinterpretacijarezultata,izvodjenjezakljuaka
8.pisanjeizvetaja,objavljivanjerezultataiprimenaupraksi
Uistraivanjuvaspitnihpojavakoristesenaunoistraivake:
metodeistorijska,deskriptivna,metodapedagokogeksperimenta
tehnikesistemskoposmatranje,intervju,anketa,test,skaliranje
instrumentiprotokolposmatranja,anketnilistovi,tekstovi,skalesudova
Zbog stalne promenjivosti pojava u pedagokim istraivanjima mora se voditi
rauna o reprezentativnosti uzorka i kvalitetu instrumenata pomou kojih
prikupljamopodatke.
Istraivakiinstrumentimorajudazadovoljeoptezahteve:
- morabitivaljantaan,damerionozatajekonstruisan
- mora biti pouzdan konstantan, dosledan, postojan, meri ono za ta je
namenjen
- morabitidiskriminativanmorajasnoizdvajationotosemeriiutvrdjuje
- morabitiobuhvatan,datopotpunijepokrijeproblempredmetistraivanja
- morabitijednostavanipraktian
Iskustva i saznanja pedagoke metodologije koristimo u naune svrhe i
svakodnevnomradu,posebnoukolskojpraksi.
Za rad nastavnika posebno je znaajan postupak izrade i primene testova
znanjatestovimogubitiumenosti, interesovanja, pojedinih karakternihivoljnih
svojstavalinosti,inteligencije.
Testovi koji su proli strogu proceduru standardizacije i imaju iru primenu
nazivajusestandardizovani,normiraniilibadarenitestovi.
Testovi koji nisu proli proceduru provere i standardizacije nazivaju se
neformalni,nestandardizovani,nenormirani,njihsastavljajusaminastavnici.
17.Sistemvaspitanjaiobrazovanja

19

Sistem vaspitanja jedrutveno iistorijski uslovljen i promenljiv. Akose shvatiue

odnosisenakoleiustanovekojejeorganizovaladravazapotrebevaspitanjadecei
omladine.
Naoblikejavljanjaitransformisanjakoleutiubrojnifaktori:
- drutvenouredjenje
- stepenanunotehnikograzvitka
- ekonomskarazvijenost
- nivokulturnograzvitka
- tradicija
- ravijenostnauketjpedagogije
Na osnovu stepena organizovanosti, sistematinosti i drutvenog uticaja inioce
klasifikujemou3grupe:
1.kolskisistem
Okosnica je svakog sistema vaspitanja, jer su ustanove medjusobno povezane i
osnovniciljjeostvarivanjevaspitnedelatnosti.
a.ustanovezapredkolskovaspitanje
b.osnovnakola
c.srednjekole
d.vieivisokekole,fakulteti,akademije
e.ustanovezaspecijalnovaspitanjeiobrazovanje
2.sistemobrazovanja
Zastupljenesuinstitucijekojeprvenstvenoobrazuju
a.centrizakulturuislobodnovremedeceiomladine,centrizavankolskovaspitanje,
kluboviomladine
b.uenikiistudentskidomoviiinternati
c. narodni univerziteti, kulturni centri, domovi kulture, centri za struno
usavravanje,politikekole
3.sistemvaspitanja
Jenajotvorenijiinajiripojam
a.porodica
b.vojska
c.ustanoveuoblastikultureinaukebiblioteke,muzeji,pozorita
d.sredstvamasovnogkomuniciranjatampa,tv,radio
e.informacionisistemiiuslunicentri,dokumentacionicentriibiroi,videoklubovi
f.drutvene,politikeistruneorganizacijezadecuomladinuiostale
Danasjenaunoprouavanjekolskihsistemajednoodosnovnihpitanjapedagogije.
Savremenaanalizaobuhvataprobleme:
1.nauneiidejnopolitikeosnove,drutvenoekonomske,kulturnoumetnike
2.principinakojimajesistemizgradjen
3.institucijekojeobuhvata
4.kolskamreainstitucijaioblika
5.strukturasistemapovertikali
6.povezanostsistemapohorizontali
7.granicesistemaiunutranjeispoljanjeveze
8.odnossistemavaspitanjapremadravi,politici,privredi,nauci
9.planiranjeidrutvenodogovaranjeusistemuvaspitanja
10.nainorganizovanja,funkcionalniiteritorijalniprincipi
20

11.pedagokekarakterisitke
Urazvojuivaspitanjuoveka,predkolskovaspitanjeimapresudanznaaj,jerseod
rodjenjadopolaskaukolu,pokreuiaktivirajufizikeipsihikeosnoveidispozicije
donetenasledjem.Tojeperiodkojijenajburnijiinajintenzivnijiurazvojudeteta.
Predkolskovaspitanjeimasvojudrutvenuipedagokufunkciju.Triosnovne
funkcijepredkolskogsistemasu:
1.igra
2.rad
3.uenje
Panja se poklanja zdravlju, ishrani i fizikom razvoju deteta. Intelektualni
razvojdetetajeintenzivan.Radnovaspitanjeimasvojuosnovuurazvojupredkolskog
deteta kroz osamostaljenje deteta u zadovoljavanju svojih sopstvenih potreba, u
obavljanjukunihposlova.
Zadatke moralnog vaspitanja ostvarujemo kroz aktivnost dece i emocionalno
vezivanjezanekepozitivneprimere.Estetskovaspitanjeseostvarujekrozuenjedece
inavikavanjedamisle,govoreiradepozakonimalepog.
Pripremanjedecezapolazakukolujezadatakporodiceiustanovekojesebave
predkolskimvaspitanjemiobrazovanjem.Pripremaobuhvata:
- fizikuizdravstvenupripremu
- formiranjeelemenatakulturnohigijenskohnavika
- formiranjeradnihnavika
- razvijanjedejegovornekulture
- socijalizacijapredkolskogsistema
Ustanovezapredkolskovaspitanjeiobrazovanjedecesu:
1.deijivrtiigrupedecedo3god
2.vaspitnegrupepredkolskedecepriosnovnimkolama
3.drugiorganizacionioblici:
a.radneorganizacijeuoblastizdravljaisocijalnezatite,domovizadecubez
roditelja,klinikezamajkeidecu
b.mesnezajednicenaplanubrigeodecipredkolskoguzrasta
c.igralitaunaselju,zelenepovrine,parkovi,etalita
Decasedeleutriuzrasnegrupe:
1.mladjaod3do4godine
2.srednjaod4do5godina
3.starijauzrasnagrupaod5do6godina
- osnovneaktivnostikojimaseostavrujeprogramaktivnosti:
1.usmereneaktivnostizanimanja
2.slobodnesamostalneaktivnosti
kola je osnovna i najznaajnija institucija vaspitanja u savremenim drutvima. O
znaajuobrazovanjaivaspitanjagovoriinjenicadajeonoobaveznouorganizovanim
drutvimaismatrasekriterijumomzaodredjivanjestandardaistepenarazvijenosti
tihdrutava.
kolskoobrazovanjejedrutvenanormaizahtevkojiproizilaziizzajednikognaina
ivota. Od nivoa kolske spreme zavisi i materijalni i socijalni poloaj linosti u
zajednici.
21

kola je mesto najorganizovanijeg i najsistematinijeg obrazovanja i vaspitanja.

Angaujeprofesionalnoosobljeistrunjakerazliitogprofila.
kola je institucija preko koje se najbre distribuiraju nova nauna dostignua. U
nekojzajednicikolajecentarzairenjeprosveteikulture.
18.Osobenostiivrsterazliitihvrstakola
PojamkolavodiporekloizstareGrkeiasociranaslobodnovremeidokolicu.
Stvaranjemsredstavazarad,stvarajuseiposebniuslovidasekategorijadecemogla
posvetitivaspitanju.Ljudisustvorilifondoveznanjaivetina,kojisevienemogu
prenositikrozsvakodnevniivotirad.
Prviuiteljisusejaviliprenastankakoleplemenskivrai,mudraci.
Prvekolenastajukaoizrazpotrebedaseostvarimoiuticaj,asteenosauva.Tosu
bilekoleneproizvodnogtipapisarske,inovnike,svetenike.
kolesuufunkcijislojevakojiihosnivaju.Platonnavodidabogatadecaprva
ulaze u kolu i zadnja izlaze iz nje. U starom Egiptu ue o proizvodnji hrane i
gradjevinarstvu.
Razvojkolejetekaonasledeinain:
1.predinstitucionalniperiodprenoenjeradnihiskustava,obiaja,verovanja
2.koleskribaitanjeipisanjesuosnovazakomunikacijuirazmenuproizvoda
3.kole________itanje,pisanje,raunsuosnovnasredstvazairenjereligijeivlasti
4.ekolastikakolareligijaiklasinijezici
5.jaanjeklasinesrednjekolekrozidejehumanizmairenesanse
6.realnegimnazijeizrazizrazvojaindustrijeiprirodnihnauka
7.politehnizacijakolskogobrazovanjakaoizrazrazvojanauke,tehnikeiindustrije
8.svestranosturazvojulinostiuokvirukolskogobrazovanjairaznovrsnostmodela
ukolskihinstitucija
kola i crkva su povezane do pojave industrijskog drutva, jer crkva eli
posredsvom kole da pridobije nove vernike, osposobi svetenika i propagira svoje
ideje.
kolaidravasupovezaneodvremenakadakolapostajemasovnaiznaajna
institucija. Zavisnost kole od drave tj proces etatizacije zapoinje odredjivanjem
kolskeobavezeidravnogfinansiranja.
Savremenaklasifikacijakolana:
1.kolezanormalnorazvijenudecuidecusmetenuurazvojuspecijalnekole
2.koleobaveznezasvudecuineobavezne
3.kolezaopteobrazovanjeistrunekole
4.premastupnjuobrazovanjaiuzrastuuenika:osnovne,srednje,vie,visokekole
fakultetiiodgovarajuekolezaodrasle
5.premamesturadana:seoske,prigradske,gradske,koleuprirodi
6.premapolu:muke,enskeimeovite
7. prema mestu ivljenja uenika: internatske pansionske i ostale internati,
eksternati
8.premaduinitrajanja:osmogodinje,etvorogodinje,trogodinjeidvogodinje
9.premaosnivau:dravne,privatne,optinske,crkvene,fabrike
10.premaduiniradnogvremenaivremenaradana:poludnevne,kolesaproduenim
boravkom,sacelodnevnimradomiveernjekole
22

11.premavrstamastruka:nastavnike,ekonomske,poljoprivredne,muzike,vojne
12.premakategorijidece:kolezamuziketalente,filoloke,matematikegimnazije,
kolezadecunabolnikomleenju
13. prema strukturi uenikih odeljenja: nepodeljene kole, kole sa konbinovanim
odeljenjem,kolesavierazrednimodeljenjem
14.premaveliiniteritorije:lokalne,regionalne,pokrajinske,republike
15.sobziromnaveliinu:maleivelike
16.sobziromnaorganizacijuuprave:centralne,matine,izdvojenaodeljenja,kolski
centri
17.sobziromnakontaktsauenicima:dopisne,radiotelevizijske,kolenadaljinu,
pokretneambulantne,patrone

23