Матурски рад из психологије

СТЕРЕОТИПИ, ПРЕДРАСУДЕ И
ДИСКРИМИНАЦИЈА

Ментор: Ученик:
 САДРЖАЈ
Страна
1. Увод........................................................................................................................................3
2. Предрасуде.............................................................................................................................4
3. Теорије о пореклу предрасуда.............................................................................................6
3.1. Теорија оправдане репутације......................................................................................6
3.2. Феноменолошке теорије предрасуда...........................................................................6
3.3. Психодинамичка теорија...............................................................................................7
3.4. Ситуационе теорије........................................................................................................8
3.5. Културолошке теорије...................................................................................................8
3.6. Друштвено- историјске теорије....................................................................................9
4. Стереотипи...........................................................................................................................10
4.1. Примери........................................................................................................................11
5. Дискриминација..................................................................................................................14
6. Врсте дискриминације........................................................................................................15
6.1. Дискриминација жене..................................................................................................15
6.2. Дискриминација на основу сексуалног опредељења................................................16
6.3. Расна дискриминација.................................................................................................17

7. Смањивање предрасуда и сукоба......................................................................................18

8. Закључак..............................................................................................................................19
Литература...............................................................................................................................20

2
1. УВОД

Стереотипи и предрасуде у најопштијем смислу упућују на начине репрезентације

других унапред одређене и наизглед непромењиве начине. Производња предрасуда и
стереотипа о онима који су различити, дакле о другима, пре свега има везе са
карактеристикама неких појединаца и/или појединки или неких група, које се
представљају као опште, суштинске и непромењљиве (примери – "сви Срби су…", или
"све жене су…".) Расизам, сексизам, хомофобија, као и друге форме дискриминације,
као своју значајну претпоставку имају и подразумевању- између осталог- и производњу
стереотипа и предрасуда. У основи стереотипа налази се погрешна и неоправдано
широка генерализација. Стога се сваки групни стереотип који садржи изразито
емоционално негативно оцењивање неке етничке, расне, верске или социјалне групе
тумачи као предрасуда.

Појам дискриминације подразумева искуства искључивања, маргинализовања и

неправду (производња предрасуда и стереотипа, брисање или присвајање идентитета
неке групе, структурна дискриминација, насиље, експлоатација, итд) у односу на
чланове и чланице различитих друштвених група на основу неког аспекта њиховог
идентитета. Залагање за анти-дискриминациону политику најчешће подразумева
афирмативну акцију или позитивну дискриминацију као политичку акцију, стратегију
или програм који нуди додатне могућности и даје одређене предности неким
друштвено маргинализованим и недовољно репрезентованим групама и појединцима.
Ове се стратегије најчешће користе у областима образовања, здравствене заштите,
запошљавању, социјалној заштити и сфери одлучивања. Анти-дискриминациона
политика се темељи на захтевима за признавањем упркос нечијој различитости као и
на захтеву за укључивањем друштвених група и појединаца управо на основу оних
својстава која су претходно била или још увек јесу оспоравана.
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

2. ПРЕДРАСУДЕ

Предрасуда је унапред донет суд или мишљење о чему што се довољно не познаје
нити се темељно и критички проучило, односно пре искуства. Обично је то проширен и
устаљен, унапред постављен стереотипан став, заснован на недоказивим тврдњама и
лажним ауторитетима о припадницима других религија, етнија, нација и др., Али и
зазирање од чега заснованог на другачијим обичајима или навикама (према врстама
јела, у избору јестиве / нејестиве хране итд.). Потпуно супротно је пострасуда.

Предрасуда се може дефинисати као "став који чини неку особу склоном да мисли,
осећа, перципира и делује на повољне или неповољне начине према некој групи или
појединим члановима те групе".

Објекти предрасуде и дискриминације били су, и још увек јесу вера, раса, етничке
мањине, пол, ментална и телесна оштећења, итд. Средства информисања
свакодневно извештавају о врло раширеним случајевима злостављања особа од
стране других лица или једне групе од друге групе људи. Историја човечанства пуна је
ужасних и застрашујућих догађаја, масовних покоља који су настали због предрасуда, и
оно што депримира јест то што се чини да су предрасуде и дискриминација
непроменљиве особине цивилизованог друштва и вероватно је да ће тако и остати.
Претпоставка је да предрасуде нису оправдане будући да не постоје ни логичке нити
научне основе за то да једна особа или група људи категорише себе било као
инфериорне или супериорне другој особи или групи људи.
Предрасуда може неку особу учинити склоном да се понаша или на повољан или
неповољан на начин, будући да се то може показати као давање предности самоме
себи или сопственој групи и као покушај да се нашкоди другој групи. Понашање које
произлази из предрасудних ставова може попримити, и стварно поприма, разнолике
облике који резултирају различитим степенима неправедних поступака.

У најширем значењу предрасуде су тврдње уз које се придружују увереност у њихову

тачност - иако те тврдње нису поткрепљене чињеницама нити засноване на
аргументима него су донесене без претходног проверавања њихове тачности и без
претходног размишљања о томе.
• Предрасуде су судови који се доносе без претходног расуђивања.
• Предрасуде су негативан став или низ ставова према свима илио вечини чканова
неке групе.

Према теорији реалног сукоба, предрасуде су неминовна пропратна појава стварног

сукоба измеду група око ограничених ресурса који укључују економска добра, моћ или
статус. Такмичење за ресурсе води омаловажавању и дискриминацији такмичарске
спољне групе.

Дефинисање предрасуде као става који чини појединца склоним да се понаша на

одређен предвидиви начин навело је социјалне психологе да потраже објашњење како
долази до одржавања таквих ставова. Надаље, будући да све предрасуде не воде до
отворених дела дискриминације или сукоба, социјални психолози су исто тако
покушавали приказати последице и ситуације за које је највероватније да ће
охрабривати такво понашање. Три широка приступа –
 индивидуални,
 међуљудски
 међугрупни.

4
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

Индивидуални приступ ставља највећи (али не и искључиви) нагласак на личност

појединца и / или на емоционалну основу предрасуда. С обзиром на личност
централне је питање - у којој су мери људи склони предрасудама, тј. Да ли постоји
такво што као што је предрасудне личност? Овде ћемо се осврнути на двије врло
утицајне теорије - на "ауторитарну личност" и на "отворени и затворени
ум" .мИндивидуални приступ такође покушава открити како свакодневни стресови
импритисци, који резултирају фрустрацијом, могу довести до предрасуда: мисли се да
поновљени доживљаји фрустрације доводе до агресије која се "ослобађа" или
премешта на "жртвену јагњад".

Међуљудски приступ фокусира се на оно што се дешава унутар друштвених група. То

значи да је важно у којој се мери особа идентификује са властитом групом (тј. Блиском
групом). Овај приступ такође се осврће на то како преовлађујући стереотипи унутар
једног друштва или субкултуре "засљепљују" појединца тако да не види индивидуалне
карактеристике неке особе. Коначно, овај приступ покушава открити у којој се мери
људи конформира према доминантним вредностима неке одређене друштвене
ситуације.

Међугрупни приступ бави се односима између друштвених група, уствари бави се

учинцима социјалне категоризације и чланства у групи. Истраживања испитују у којој
мери припадност некој друштвеној групи узрокује да се припад ници те групе понашају
на предрасудне повољне начине према властитој групи (што се назива "позитивна
пристрасност према блиској групи") и предрасудне неповољне начине према осталим
групама ("негативна пристрасност према даљим групама ").

5
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

3. ТЕОРИЈЕ О ПОРЕКЛУ ПРЕДРАСУДА

Одређени стил облачења, музике, места на која се излази често изазивају предрасуде
других људи, посебно одраслих. Вицеви о глупим плавушама, полицајцима, тупавим
манекенкама, лењим Црногорцима и шкртим Брачанима само су део генерализирања
одређене групе људи.

Има више покушаја објашњења извора и порекла предрасуда. Теорије о предрасудама

настале су на основу највише проучаваног феномена етничких и расних предрасуда а
има их 6.

3.1. Теорија оправдане репутације

Прву групу чиниле би реорије које се називају тероријама оправдане репутације

(earned reputation). У основи је наклоност према појединим народима и непријатељства
према различитим групама где леже стварне разлике између тих народа и група и
реална супротност између њихових особина. Предрасуде према појединим мањинама
постоје због тога што припадници тих мањина поседују личне особине које
представљају опасност за друштво и ометају друштвени напредак. Таква схватања
заступају, пре свега, присталице различитих расистичких концепција. Према
мишљењима присталица расизма расе требају живети одвојено. Присталица расизма
је расиста.
На одвајању се базирао нпр. Систем апартхејда у Јужноафричкој Републици и
искључивање црнаца из политичких права на југу САД-а, које се након укидања
ропства 1865 задржало све до 1960-их година.
Ово је неприхватљиво јер нема ниједне особине личности код ма које групе и по којој
би се они разликовали од свих чланова неке групе, нације или расе. Данас се дискутује
о постојању конзистентних физичких разлика између тзв. раса, а сасвим је сигурно да
психолошких разлика нема.

3.2. Феноменолошке теорије предрасуда

Гадамер говори о предрасудама и личној историји као

незаобилазним компонентама свачијег искуства. При
томе, предрасуда представља више мој властити
доживљај с обзиром на прошла искуства, него већ
унапред створени став о нечему којем онда
прилагођавам било које искуство које доживим. Како он
сам каже ... "Препознати саговорника у дијалогу не значи
афирмисати свој став по сваку цену, него бити
трансформисан у осећај заједништва са саговорником
при чему уопште не морамо задржати свој став."
Предрасуде и непријатељства према појединим групама
јављау се, према схватањима која заступају тзв.
Феноменолошке теорије предрасуда, због тога што се те групе опажају и оцењују као
носиоци негативних особина. Не морају те оцене бити исправне, оне, по правилу, то и

6
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

нису, али битно је за наше реаговање како нешто опажамо. Према Црнцима постоје од
стране Америчких белаца предрасуде да су црнци: лењи, незналице, неуредни,
нечисти те се као такав преноси са генерације на генерацију.
Али чак и када се феноменолошко објашњење комбинује са неком другом врстом
објашњења, не може се прихватити, јер као основни разлог постојања предрасуда
наглашава начин како неко опажа (јер у супротном не би било феноменолошко), или
бар прихвата начин опажања и узроке начина опажања као једнако важне узорке, не
разликујући примарне од секундарних разлика.

3.3. Психодинамичка теорија

Трећу групу теорија чине бројне варијанте психодинамичких теорија. За све њих је
карактеристично да суштину предрасуда виде у томе да су предрасуде последица и
израз деловања одређених унутрашњих, динамичких снага, и да се јављају услед
одређених карактеристика оних који имају предрасуде, а не карактеристика оних према
којима постоје предрасуде. Један је облик ових теорија већ доста стара
инстинктивистичка концепција која извор предрасуда види у урођеној агресивности
људи. Такво схватање налазимо, на пример, код Хобса, по коме је фундаментална
људска тежња-тежња за моћи.
Најпрођиреније психодинамичком схватање извора предрасуда јесте тзв. фрустрацион
теорија предрасуда. Формирали су је Ј.Доллард 1939, са својим сарадницима, који је
називају и Торија "жртвеног јарца".
"Између 1882. и 1930. забележено је око 5000 случајева линча у САД-у. Велика већина
укључивала је црне жртве и догодила се у државама на југу. Примећено је да постоји
значајна повезаност између годишњих осцилација ових злочина и различитих
привредних индикатора у пољопривреди (пољопривреда је била главна делатност у
јужним државама). Како је економија пропадала и времена постајала тежа, тако је и
растао број линча. "
Основни појмови које користи ова теорија јесу појмови фрустрације, агресије и
динамичких механизама - репресије и пројекције. Спречавањем задовољења мотива
долази до стања фрустрације. Извори фрустрације могу бити различити. Нису све
врсте фрустрација у истој мери извор за јављање предрасуда. у мањој мери су то
фрустрације изазване телесним дефектима или активним органским потребама,
болестима или другим недостацима појединца. Ове врсте фрустрација чешће доводе
до различитих форми компезације него до предрасуда. С'друге стране, хронично
спречавање задовољења неких органских потреба (за храном, сексуалне потребе) већ
може довести до пројекције унутрашњег незадовољства на неку групу људи. Социјалне
фрустрације, представљају већ чешћи извор предрасуда.
Када додје до фрустрацуја, увек и неизбежно долази и до јављања агресивности. Та се
агресивност агресивност потискуује због тога што ју је штетно испољити. Кад
испољавање агресивности према стварном извору фрустрације крије потенцијалну
опасност да манифестована агресивност буде узвраћена, она се помера пројектује на
неку групу према којој није опасно испољити агресивност. Међу примедбама, наводи се
да није тачно да је агресивност једина реакција на фрустрацију. Често је одговор на
фрустрацију поновљени и боље организовани покушај да се савлада тешкоћа која је
изазвала фрустрацију. Агресивност је већином усмерена према другим особинама, или
одређеним групама те не долази до престанка фрустрације.
Трећа варијанта психодинамичких теорија јесте она која у свом објашњењу наглашава
постојање одређене структуре личности као извора предрасуда. Анксиозне, несигурне
у себе или ауторитарне личности развијају предрасуде. Извор таквих карактеристика
личности може бити различит али по правилу вероватно доживљај из детинства.

7
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

Психодинамичке теорије помажу да разумемо зашто неке особе, иако у сличним или
истим срединама као друге, имају предрасуде, а друге особе их немају. Али, оне нам
не могу објаснити зашто се предрасуде јављају у интензивнијем облику у одређеним
добима иу одређеним срединама, и зашто се агресија усмерава управо на одређене
групе, а не на неке друге групе људи.

3.4. Ситуационе теорије

Карактеристика ситуационе теорије јесте да, објашњење порекла предрасуда виде,

пре свега, у актуелној ситуацији у којој се појединац налази. Ова теорија има више
варијанти, а таква је теорија >> теорија атмосфере <<. Према њој, извор предрасуда је
у непосредном утицају и преношењу схватања која постоје у средини у којој појединац
живи.
Друга схватања наглашавају неке друге моменте: незапосленост, повећану социјалну
мобилност, или неке друге актуелне појаве у одређеној средини.
Ни ситуационе теорије, не могу објаснити зашто се предрасуде код неких појединаца
јављају а код неких не. Оне нам не могу објаснити релативну трајност одређених врста
предрасуда, евентуално могу објаснити наколоност према некој групи (услед чијег
бројног придоласка, на пример, долази тобоже до погоршања ситуације за групу која
има предрасуда) али не могу протумачити најчешће и најинтензивније предрасуде које
су усмерене према одређеним увек истим етичким групама.

3.5. Културолошке теорије

Ове теорије као извор предрасуда наглашавају одређене социјалне норме, вредности
и схватања, карактеристична за неку културу. Фактор који показују као извор
предрасуда не посматрају као краткотрајан, него као релативно трајну карактеристику
неког друштва.
Међу ове теорије може се убројати и схватање које извор предрасуда види у наглом
процесу урбанизације одређених друштава. Културолошка концепција у ужем смислу
јесте и концепција да су извор предрасуда одређена традиционална групна схватања,
међутим ни ове теорије не могу објаснити порекло предрасуда. Ова нам теорија може
објаснити процес урбанизације и оцене Јевреја као носилаца тог процеса, чак и када
би представљало фактор који је узрок предрасуда у одређеном моменту не може нам
објаснити зашто предрасуде постоје и тамо где је тај процес мање интезиван или га
нема, или где је процес урбанизације престао да се развија ранијим темпом.

8
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

3.6. Друштвено – историјске теорије

Опасност субјективности и предрасуде била је позната од почетка историји. Тукидид је

на њу упозоравао. Цицерон је писао: Први закон је да историчар никада не сме
записати нешто што је лажно; други, да никада не сме да прикрије истину; трећи, да
његов рад не сме изазивати сумње како некога фаворизује или како спрам нечега има
предрасуде.

Ове теорије предрасуда траже узрок у целокупном друштвено-историјском процесу.

Најважнија и највреднија међу овим теоријама јесте теорија која извор предрасуда
види у продукционим односима, конкретно, у класној борби изазваној одређеним
класним односима коју Олпорт спомиње као "теорију експлотације". Предрасуде се
формирају код оне друштвене групе која има повлашћени положај иу чијем је интересу
ширење предрасуда према одређеним групама. Из сасвим одређених економских
разлога развијао се, на пример, концепције о инфериорности колонијалних народа
којима влада метропола. Таква тобожња инфериорност оправдава задржавање власти
над колонијама и овој теорији се постављају разни приговори. Наводи се: зашто према
оном сопственом делу народа који се експлоатише нема развијених предрасуда, него
су оне усмерене, по правилу према појединим страним групама, зашто у одређеним
периодима постоје интензивније предрасуде него у другим. Одакле разлике у
предрасудама међу појединцима. Иако су неки од ових изговора оправдани, они не
могу порећи вредност ове теорије.

Тешкоће ових теорија како смо видели јесу у основи концепције предрасуда које су
двоструко функционалне. Предрасуде као друштвена појава имају једну функцију, а
као особине личности другу. Као друштвена појава предрасуде се јављају намерно и
развијају се у складу са борбом за власт и привилегије владајуће групе као и тежња за
одржањем некевладајуће империјалистичке силе над другим земљама. Чињеница да
предрсудама код једног појединца можемо развити, а код других не објашњавају се
личном функционалношћу предрасуда. предрасуде помажу појединцима да остваре
различите за њих неоствариве жеље, или да покушају да ублаже створено осећање
несигурности и тензије.

Осим што су распрострањене, предрасуде су и опасне. Једноставан негативан однос

према некој групи може бити немилосрдан и може прерасти у екстремну мржњу, у
мишљење да су чланови те групе мање хумани, тортуре, убиства, па чак и геноцид.
Међутим, чак и када убиство или геноцид нису кулминација предрасудних веровања,
жртве предрасуда патиће на мање драматичне начине.

9
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

4. СТЕРЕОТИПИ

Стереотип се најчешће заснива на претпоставци да припадници друге групе имају

одеђене особине које су само њима својствене и по којима се разликују од других.
Такође, стереотип подразумева да особине које су карактеристичне за
неку групу морају имати сви припадници дате групе. Реч „стереотип“ измислио
је Фирмен Дидот. Ова реч је означавала типографски елемент који је коришћен
приликом штампе уместо оригинала. Амерички новинарВалтер Липман спојио је ову
метафору назвавши стереотип сликом у нашим рукама. И „клише“ и „стереотип“ воде
порекло из света штампе. "Клише" је француска реч за штампарску површину за
стереотип. У енглеском језику реч „стереотип“ се први пут појављује у свом модерном
значењу 1850. године као именица, и има значење слике (представе) овековечене без
и једне измене.

Стереотипи се деле на позитивне и негативне. То су генерализације које се заснивају

на минималном познавању групе о којој се говори. Приликом стварања стереотипа
особе се најчешће групишу премаетничкој припадности, религији, сексуалном
опредељењу, полу или према било којој другој категорији.

Стереотипи се могу базирати на специфичној особини групе или особе којој су

приписани. Као последица овога јавља се погрешна слика која често постоји о
одређеној особи или групи. Такође, стереотипи негирају индивидуалност особе. Они
могу представити особе доста штуро, површно, само на основу њиховог
пола, националности, сексуалне оријентације, неке мане или телесног недостатка.

Фактори који су довели до стварања стереотипа су историјски фактори,

генерализација, први утисак, поједностављивање,
претеривање, расизам, хомофобија и друге форме дискриминације, повезаност са
другим групама…

Један стереотип је део културе како нације о којој се у стереотипу говори тако и нације
која је исти измислила. Сходно подели на позитивне и негативне, стереотипи не морају
само стављати одређене нације у инфериорни (повлашћени) положај, већ такође
величају и уздижу одређене особине и нације. Треба напоменути да различите нације
могу имати и употребљавати различите стереотипе.

Стереотип се често користи за стварање главних ликова у књижевности и филму.

Стереотипи се мењају са временом. Несвесно коришћење неких стереотипа је чудно
за данашњу публику која не толерише представљање индивидуа на основу датог
стереотипа. С друге стране, многи стереотипи пролазе неопажени чак и од стране оних
који су предмет стереотипа.

У књижевности и уметности стереотипи су клишеи или предвидљиви ликови и

ситуације. Кроз историју стереотипи су се удаљили од типичних ликова и ситуација

10
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

како би моментално повезали

публику са причом. Понекад
такви стереотипи могу бити
софистицирани
попут Шекспировог Шулока и
з Млетачког трговца.
Доказано је да стереотип који
постане комплексан и
софистициран тежи да
постане стереотип за себе.

Без обзира на етимолошку блискост, клише и стереотип се не користе као синоними у

културној сфери. На пример клише је критицизам у нарацији где жанр и категоризација
аутоматски повезују причу са њеном циљном групом. Уколико се каже да су ситуација
или лик у причи типични, то значи да одговарају датом жанру или врсти. Али уколико
се каже да се приповедач приликом писања дела ослањао на клише, то значи да
датом делу недостаје оригиналност.

Сререотипи су врло корисни у стварању ефикасног маркентинга. Медијски стереотипи

су се мењали и развијали временом. Тинејџерска серија Saved by the Bellпредставља
групу типичних тинејџерских стереотипа као што су одељењска луда, преварант,
навијачица, феминисткиња и површна лепотица. Телевизијски стереотипи често су
приказивали „типичну америчку школу“ попут манекенске писте по којој шетају физички
савршени младићи и девојке, место где се стално игра рагби и јуре лепе девојке а где
се мало учи.

4.1. Примери

Социолингвиста Чарлс Е. Хурст са Универзитета Вустер тврди да је један од разлога

због којег настају стереотипи недостатак личног познанства са особама из друге
етничке групе. Различите дисциплине дају различите податке о томе како се
стереотипи развијају: Психолози истражују како се искуство које неко има о другој групи
оцртава на поимање и коментарисање те групе а како на међугрупне
конфликте. Социолингвистика се бави односима међу групама и позицијом различитих
група у друштвеној структури…

11
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

Сматра се да постоји више негативних него позитивних стереотипа.

Неки људи верују да су стереотипи засновани на актуелним разликама међу нацијама.

Други верују да су они по правилу лажне претпоставке. Зато се често покреће питање
њихове истинитости. Веома чест разлог за настајање стереотипа је постојање групе
људи који имају исту карактеристику. На пример, постојање одређеног броја продаваца
који су похлепни и неискрени доводи до стварања стереотипа о продавцима.

Могући негативни ефекти стереотипа су оправдање предрасуда или незнања,

непостојање жеље да се преиспита понашање према другој групи, спречавање неких
људи који припадају групи која је стереотипизована да успеју у одређеним
активностима и пољима…

Стереотипи и предрасуде се често мешају. Предрасуде су попут стереотипа али могу

представљати мишљење само једне индивидуе а не целе групе.

ЕТНИЧКИ СТЕРЕОТИПИ

У САД постоји дуга традиција инфериорног односа према афроамеричким,

латиноамеричким и другим мањинским заједницама. Дуго се веровало, а неки верују и
данас, да су припадници мањина мање интелигентни од Американаца европског
порекла и да се налазе на нижем ступњу културног развоја. Овакво мишљење
укорењено је у америчкој култури још од периода стварања Сједињених Америчких
Држава.

Државни сенатор К. Калоун, залагајући се за продужетак ропства, изјавио је 1844.

године како је научно доказано да је ропство неопходно и да Африканци не могу да се
брину сами о себи. Даље наводи како Африканци често полуде под бременом слободе
и како је милосрдно и хумано дати им вођство и заштиту од менталног обољења.

ЗАПАДНОАЗИЈСКИ СТЕРЕОТИПИ

Азијци су у медијима обично приказани као интелигентни али хладни и

недружељубиви, као људи са малим полним органима

БЕЛИ СТЕРЕОТИПИ

Социјална дефиниција белог се временом променила, и неколико такозваних белих

нација окарактерисане су од стране медија као неинтелигентне. Ово обухвата етничке
групе као што су Британци, Ирци и Словени.

ЕНГЛЕСКИ СТЕРЕОТИПИ

Стереотип који се везује за Енглезе је да су претерано уљудни, извештачени,

уштогљени и да имају лоше зубе. Ликови у историјким филмовима често
имају енглески изговор иако догађај о коме се говори у филму нема никакве везе са
Енглеском. Ликови који припадају вишој друштвеној класи такође имају енглески

12
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

изгвор. У задње време велики број негативаца у филмовима има енглески изговор или
их глуме енглески глумци.

У Дизнијевим цртаним филмовима током 90-их енглески изговор коришћен је за

комичне ликове или ликове злих генија.

13
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

5. ДИСКРИМИНАЦИЈА

Дискриминација (лат. discriminare - одвајати, правити разлику) у најширем смислу

представља разликовање. Сваки правни пропис извршава дискриминацију ако утврђује
релевантне карактеристике правних или физичких лица за које дефинише исправно-
законско-поступање. Дискриминација означава и различито поступање према неким
појединцима или групама на темељу чињенице која их одређује „различитима“. У том
смислу „дискриминисан“ значи „искључен“ - пример особа са инвалидитетом.
Дискриминација нарушава људска права и људско достојанство. Једнакост свих људи
као једно од основних људских права захтева недискриминацију. Заштита од
дискриминације: савремено права привилеговано штити начело недискриминације које
забрањује политике које узрокују сметње или штете појединцима или групама због
своје расне, националне, религијске припадности, инвалидитета, сексуалне
оријентације, социјалног или брачног статуса. Позитивна дискриминација мере за
исправљање последица раније дискриминације. Као што се могло приметити, неке
друштвене групе улазе у еру недискриминације с теретом прошлости. Као последица
раније неједнакости правне, економске, културне и друге услови под којима њихови
припадници постају једнаки с другима неповољнији су тако да, за разлику од
формалне, стварна неједнакост и даље опстаје. Зато се сматра да су државе
овлашћене да у корист историјски запостављених група предузимају позитивне мере,
које се често називају преференцијални третман или афирмативна акција. Циљ
оваквих мера је да се исправи историјска неправда и да се сви људи постепено доведу
у стање стварне једнакости. Оне се испољавају као привремено фаворизовање
припадника група за које се објективно зна или се верује да су систематски
запостављане у прошлости. Вратимо ли се америчким црнцима и њиховом нижем
стању образовања, онда ћемо разумети прописе САД који приморавају више и високе
школе, па и оне најелитније, да приме известан постотак студената из редова
црначких, мексиканских, индијанских и других мањинских кандидата, макар они
показивали гори успех од неких белаца који неће моћи да уђу у квоту нових студената.
Слично је у многим земљама с привилегисаним запошљавањем жена: послодавци или
морају да запосле одређени постотак жена, без обзира на квалификованије мушкарце,
или бар да се између два иначе једнака кандидата определе за женског.

14
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

6. ВРСТЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

6.1. Дискриминација жене

Дискриминација жена је свака разлика, искључење или ограничење у погледу пола,

што има за последицу или циљ да угрози или онемогући признање, остваривање или
вршење од стране жена, људских права и основних слобода на политичком,
економском, друштвеном, културном, грђанском или другом пољу, без обзира на
њихово брачно стање, на основу равноправности жена и мушкараца. Појам почива на
темељном начелу људских права – начелу једнакости, да су сви људи рођени
слободни и једнаки у достојанству и правима и да права и слободе припадају сваком
без икаквих разлика. Начело забране дискриминације по основу било које
различитости укључује и забрану дискриминације по основу пола. Ово начело је
прихваћено у бројним међународним документима.
Дискриминација жена на послу, која је укорењена у патријахалном социокутлурном
шаблону, је још увек окрутна реалност већине жена у Србији. Жене се константно
сусрећу са предрасудама и неодобравањем при уласку у такозване традиционално
мушке професије. На жене ватрогасце, полицајце, хирурге и жене са лидерским
позицијама српско друштво и даље гледа са подсмехом и неодобравањем. Оне су
виђене као мање способне верзије мушкараца па
самим тим имају великих потешкоћа да се пробију у
професијама које 'нису за жене. Чак и у оним
професијама у којима успех није условљен физичком
снагом и издржљивошћу, жене и даље трпе оштру
дискриминацију. Труднице, самохране мајке и младе
жене које су удате имају најмању могућност да буду
запослене јер се претпостављава да ће њихов посао
трпети због ’обавеза код куће’.

Многи верују да су жене мање амбициозне и ређе се

образују на вишем нивоу и то користе као аргумент
за високи ниво запослености жена баш у слабо

15
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

плаћеним гранама. Напротив овом стереотипу, Републички завод за статистику, у

оквиру свог пројекта Жене и мушкарци у Србији су 2008. утврдили да у Србији на
сваких 100 мушкараца дипломира чак 166 жена. Међутим, због традиционалног
разумевања мушко женских улога, жене чешће дипломирају на факултетима за
услужне делатности, као што су образовање, здравство и социјална заштита, где су и
запослене у већем броју него мушкарци. Дакле, жене у Србији су на великом плану
заступљеније у категорији стручњака, али због друштвених предрасуда хронично имају
већу стопу незапослености и запослености у мање плаћеним професионалним
гранама.

6.2. Дискриминација на основу сексуалног опредељења

Као и већина мањинских група, хомосексуалци и бисексуалци нису имуни на

предрасудаме и дискриминацији из већинске заједнице. Они могу искусити мржњу од
других због својих сексуалних склоности; термин за такву мржњу на основу нечије
сексуалне оријентације се често назива хомофобија. Многи и даље имају негативна
осећања према оријентацији и дискриминишу људе који их имају.

Људи других необичних сексуалних оријентација доживљавају дискриминацију.

2009. године је објављено истраживање које је спровео Универзитет у Стокхолму, у

Шведској. Ово истраживање је показало да 80 земаља широм света сматра да је
хомосексуалност илегална, пет носе смртну казну за хомосексуалне активности. Ово је
посебно заступљено у исламским државама.

Број земаља, посебно оних у западном свету, проширило су мере за ублажавање

против дискриминације сексуалних мањина, укључујући и законе против анти-геј
злочина из мржње и дискриминације на радном месту. Неке државе су такође
легализовале истополне бракове или грађанске синдикате како би се омогућио
истополним паровима иста заштита и бенефиције као паровима супротног пола. 2011.
години, Уједињене нације су донеле прву резолуцију о признању ЛГБТ права.

Протести у Њу Јорку против дискриминације на основу сексуланог опредељења

16
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

6.3. Расна дискриминација

Дискриминација на основу расе, боје коже или националне припадности ("расна

дискриминација") скоро увек представља кршење људских права. По ономе што пише
у Међународној конвенцији о елиминацији свих облика расне дискриминације, главном
међународном закону који се бави забраном расне дискриминације, "термин 'расна
дискриминација' означава било какво прављење разлика, искључивање, ограничавање
или фаворизовање на основу расе, боје коже, породичног, националног или етничког
порекла који имају сврху или ефекат поништавања или умањивања признања,
уживања или остваривања, на једнаким основама, људских права и основних слобода
у политичком, економском, социјалном, културном или било ком другом пољу
друштвеног живота. " Оно што представља основ принципа забране дискриминације су
права припадника расних, етничких или националних мањина на једнакост пред
законом и једнаку заштиту кроз законе. Међународно право забрањује расну
дискриминацију у низу области која обухватају али се не ограничавају на следећа:
образовање, здравство, стамбена питања, радни односи и добијање и приступ јавним
добрима и услугама. Државе имају обавезу да спречавају, кажњавају и пруже
надокнаду за претрпљену расну дискриминацију.
" Пример би могла да буде робна кућа која не дозвољава улаз женама које носе дуге
сукње или државни уред који забрањује улазак женама покривене главе.Ова правила,
иако изгледају неутрална на први поглед што се тиче питања припадности некој нацији,
у ствари, могу да на непропорционалан начин неповољно утичу на неке мањинске
групе, које се углавном облаче у дуге сукње или покривају главу.
У неким земљама у којима делује Европски центар за права Рома, људи верују да
Роми не доживљавају дискриминацију, зато што устав или други закони прописују да је
дискриминација незаконита и изричито признају Роме као мањину или им дају сличан
статус. Ово је погрешно схватање појма дискриминације какав се данас примењује у
Европи. То што постоји домаћи устав или други законски прописи који забрањују
дискриминацију у вашој земљи не значи да нема дискриминације. Постојање закона
који забрањује дискриминацију у вашој земљи не значи да је немогуће да постанете
жртвом дискриминације - то само значи да имате средство помоћу кога ћете се борити
против дискриминације. У ствари, може бити да трпите дискриминаторско понашање
према вама свакога дана.
У веома малом броју ситуација, може бити случај да дискриминација није незаконита.
Када се ради о директној дискриминацији, до овога долази у изузетним ситуацијама где
се ради о "истински потребним условом за посао". На пример, није против закона
пракса да кандидати за место рабина морају бити јеврејске вероисповести или да
кандидати за место службеника за рад са ромском омладином буду Роми.
Слично овоме, у специфичним случајевима, закон дозвољава индиректну
дискриминацију. Када се нека особа жали да одређена пракса непропорционално
ставља у неповољан положај припаднике неке расе или нације, онда одговорна особа
има обавезу да докаже да та пракса има легитиман циљ и да је пропорционална и
разумна. Такав пример би могао да буде случај градилишта на коме се захтева да
радници носе шлемове. Оваква политика може да буде индиректно дискриминаторска
у односу на одређене групе чијим припадницима је забрањено да покривају главу на
овај начин. Међутим, послодавац би могао да покуша да оправда овај захтев тако што
ће доказати да у, овом случају, легитиман циљ јесте да се обезбеди сигурност
радника, да је захтев пропорционалан ризику и да је ношење шлемова разуман захтев
у складу са законским прописима о безбедности на раду.

17
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

7. СМАЊИВАЊЕ ПРЕДРАСУДА И СУКОБА

Може се чинити да су социјални психолози били опседнути предлагањем и развијањем

теорија предрасуда и сукоба, а да су поклонили мало пажње начинима како се
предрасуде и сукоби могу смањити.

Будући да се стереотипи и предрасуде заснивају на погрешним информацијама,

аналитичари друштва много су година веровали да је све штоје потребно учинити јест
образовати људе - пружити им тачне информације - и њихове ће предрасуде нестати.
Медутим, то се показало као наивна нада (Лазарсфелд, 1940). Бавићемо се
наизменично инидивидуалном, међуљудским и међугрупним приступом користећи тему
како повећани контакт између група може смањити предрасуде и сукобе. Чини се да се
ауторитарна личност непрекидно обнавља будући да су истраживања показала
(Бирне, 1966) да су ауторитарни родитељи склони томе да одгоје ауторитарну децу.
Цампбелл је (1971) показао да ће се покушаји зближавања различитих раса, етничких
група сматрати то позитивнији, што је већа ниво образовања неке особе. За повећани
контакт, међурасно дружење, десегрегацију често су се залагали не само психолози,
већ и многи политичари, борци за људска права јер су у томе видели начин
смањивања предрасуда и сукоба. Зашто би такви поступци били успешни и које
последице они имају на ставове и понашање људи? С међуљудског становишта,
повећани контакт требао би унапређивати и подстицати познанства и пријатељства
између појединаца из различитих група. То би требало да резултира смањењем
перцепције разлика у уверењима и повећањем перцепције сличности уверења између
група. Повећани контакт између људи са предрасудама требао би такође побудити
когнитивну дисонанцу, будући да би било психолошки недоследно придржавати се
негативног стереотипног става према одређеној раси и имати познанике или пријатеље
из те групе. Могућа су два начина смањивања.дисонатлце: може се променити или
став особе или особа може прекинути пријатељство. Прво ће водити смањивању
предрасуда, а друго одржавању или чак повећању предрасуда.

Стереотипе засноване на погрешним информацијама тешкој променити једноставним

пружањем тачних информација. Али постоји нада. Као што сте вероватно сами
искусили, поновљени контакт са члановима спољних група може имати позитивне
ефекте на стереотипе и предрасуде. Али као, сам контакт није довољан: мора се
радити о посебној врсти контакта.

«Предрасуде се могу смањити равноправним контактом измеду већинских и

мањинских група у остварењу заједничких циљева. Учинак је знатно олакшан ако тај
контакт подржавају институције (тј. закони, обичаји или локална атмосфера) и ако је
организован лако да води ка заједничким интересима опште хуманости између
чланова две групе ».

18
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

8. ЗАКЉУЧАК

Ови феномени представљају упрошћен начин размишљања о одређеној појави или

друштвеној групи. Често се користи у негативном контексту чиме се оправдавају
одређене дискриминисане радње и понашања. Везују се за занимања, одређене
друштвене субкултуре, људе различите националности, верске припадности,
сексуалне орјентације и за све друге поделе које чине људско друштво.

Стереотипи су често негативне карактеристике неких доминантних особина које

поседује нека друштвена група. Често је реч о карикирању или генерализацији
културних атрибута као “природних”. То су непожељна веровања која се могу
променити путем образовања, васпитавања и упознавањем.
Предрасуде се ослањају на стереотипе и такође представљају унапред негативно
мишљење о некој појави, особи, групи… Често представљају ирационалну
сумњичавост, антипатију па чак и мржњу према некој особи, раси, нацији, религији…
Понекад до предрасуда долази у раном пероду одрастања када дете усваја ставове и
вредности родитеља и других ауторитета. Оне се могу јавити и у каснијем период и
представљају личну и менталну инерцију прихватања информација “здраво за готово”.
Социолози сматрају да су ове појаве некада биле сврсисходне и од користи заједници.
Биле су потребне ради очувања људства, када је требало да се створи слика о
непријатељу и подигне борбени морал.

У данашњој цивилизацији, стереотипи и предрасуде представљају вирус који

онемогућава развој модерног друштва, правећи погодно тле за експанзију нових
конфликта.

19
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

ЛИТЕРАТУРА

1. Апостоловић Милојевић Биљана, Психологија, Београд, Логос,

2012.
2. Велдал Кевин, Друштвено понашање, Београд, Нолит, 1979.
3. Доналд Ц. Пенингтон, "Основе социјалне психологије"
Јастребарско: Наклада Слап, Загреб 1997., превод Борис
Млачић
4. Милојевић Зоран, Емоције, Нови Сад, Психополис, 2008.
5. Рот Никола, Радонић Славољуб, Психологија за II разред
гимназије, Београд, Завод за уџбенике, 2005.
6. https://www.wikipedia.org/

20
Стереотипи, предрасуде и дискриминација

7.

Датум предаје: ______________

Комисија:
Председник _______________
Испитивач _______________
Члан _______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена__________ (___)

21