dnevnik strune prakse 2011/201

2
Sadraj
1.Uvod i opis preduzea u kome je obavljena struna praksa...............................1
2.Tehniki pregled vozila........................................................................................ 2
2.1 Kontrola ispravnosti ureaja za upravljanje..................................................5
2.2. Kontrola ispravnosti ureaja za zaustavljanje..............................................6
2.2.1 Kontrola konica pomou obrtnih valjaka...............................................7
2.3. Svetla na vozilu........................................................................................... 9
2.4 Kontrola i podeavanje farova....................................................................10
2.4.1. Simetrini farovi.................................................................................. 11
2.4.2. Asimetrini farovi................................................................................ 11
2.4.3. Merenje jaine osvetljenja...................................................................12
2.5. Kontrola izduvnih gasova...........................................................................13
2.6. Kontrola usmerenosti tokova prednje osovine na vozilu..........................15
3.Zakljuak.......................................................................................................... 16

dnevnik strune prakse 2011/201

2

1.Uvod i opis preduzea u kome je obavljena struna praksa

Tehniki pregled vozila je skup propisanih radnih operacija pri kojima se
odgovarajuim merenjima i poreenjem izmerenih veliina sa propisanim vrednostima, kao i
vizuelnim pregledom bez ili uz korienje odgovarajuih alata, bez bitnih rasklapanja,
utvruje tehnika ispravnost ureaja i opreme, odnosno tehnika ispravnost vozila u celini.
Tehniki pregled vozila je delatnost od opteg interesa, koju moe da obavlja samo
privredno drutvo koje ispunjava propisane uslove i koje za to dobije ovlaenje. Privredno
drutvo za vrenje tehnikog pregleda vozila mora da ispunjava propisane uslove u pogledu:
a. graevinskog objekta sa prilaznim i izlaznim putevima
b. ureaja i opreme za vrenje tehnikog pregleda
c. strunog kadra
d. propise i tehniku dokumentaciju za vrenje tehnikog pregleda
U radu bie dato objanjenje o primeni ureaja u operativnoj kontroli, zbog
utvrivanja stepena ispravnosti pojedinih ureaja na vozilu, a samim tim i o tehnikoj
ispravnosti vozila. Poto je tehnika ispravnost motornog i prikljunog vozila veoma bitna sa
aspekta bezbednosti saobraaja, to je potrebno da se tehnike ispravnosti vozila kontroliu
sistemacki, uz primenu savremenih ureaja.
Struna praksa je radjena u D.O.O. Za promet i usluge Auto Biro , koji se nalazi u
u Frukogorskoj ulici broj 52 u Novom Sadu. Firma je osnovana 1999 godine u Novom Sadu,
PIB 101699631. Preduzee Auto Biro iz Novog Sada se bavi sa nekoliko delatnosti, i to:

Kontrola tehnike ispravnosti vozila

Osiguranjem,prepisom vozila
Registracijom vozila
Vetaenjem saobraajnih nezgoda

dnevnik strune prakse 2011/201

2

2.Tehniki pregled vozila

Tehniki pregled vozila moe biti redovan, vanredan i kontrolni. Redovan tehniki
pregled vozila vri se jednom godinje, a za motorna i prikljuna vozila kojima se vri javni
prevoz ili prevoz opasnih materija kao i za vozila koja su starija od 15 godina i kojima se vri
obuavanje kandidata za vozae, svakih est meseci.
Vanredni tehniki pregled obavlja se nakon popravke a pre putanja u saobraaj
vozila, kod kojeg su u saobraajnoj nezgodi ili na neki drugi nain oteeni delovi od bitnog
znaaja za bezbednost u saobraaju. Na kontrolni pregled upuuju se vozila koja su u voznom
stanju, odnosno kod kojih u saobraajnoj nezgodi nije dolo do otenja vitalnih delova.
Vanredan tehniki pregled vri se ukoliko se pri oprerativnoj kontroli vozila od strane
saobraajne policije uoe neispravnosti na nekom od ureaja:

ureaja za upravljanje
ureaja za zaustavljanje
vozilo koje preterano zagauje vazduh izduvnim gasovima
vozilo koje je u saobraajnoj nezgodi toliko oteeno da se opravdano moe zakljuiti
da su na njemu oteeni sklopovi i ureaji bitni za bezbednu vonju
vozilo koje ima neispravan ureaj za spajanje vunog i prikljunog vozila

Kao pogodan objekat u kojem se vre tehniki pregledi smatra se:

objekat koji omoguava pravilan razmetaj i korienje ureaja i opreme, za vrenje

tehnikog pregleda putnikih, kombi i malih teretnih vozila ija masa ne prelazi 3500
kg minimalne dimenzije graevinskog objekta su duina 13 m, irina 4.5 m i radna
visina 3.3 m
objekat koji omoguuje protoonost kretanja vozila (ulaz i izlaz vozila)
objekat koji poseduje radnu prostoriju za voenje evidencije koja jt opremljena
radnim stolom i plakarom
objekat koji ima asfaltni ili betonski put koji omoguuje nesmetani dolazak vozila na
liniju tehnikog pregleda odnosno odlazak bez puno manevrisanja
objekat mora imati kanal odgovarajuih dimenzija, postavljenom kanalskom
dizalicom. Ukoliko je objekat namenjen za vrenje tehnikog pregleda putnikih i
malih teretnih vozila umesto kanala moe biti postavljena dizalica za podizanje celog
vozila.

Preduzea i druge organizacije koje poseduju ovlaenja za vrenje tehnikog pregleda

vozila, moraju da poseduju sledee ureaje i opremu:

ureaj za kontrolu ispravnosti koionog sistema

kompresor sa manometrom za proveru pritiska u pneumaticima
2

dnevnik strune prakse 2011/201

2

nagaznu plou za kontrolu usmerenosti prednjih tokova vozila

regloskop za kontrolu usmerenosti i jaine svetla sa luksmetrom i vizirom
uglomer za utvrivanje slobodnog hoda toka upavljaa
ureaj za merenje sadraja ugljenmonoksida u izduvnim gasovima OTO motora
mera buke (fonometar)
metarsku pantljiku
merni ureaj za proveru gabarita, razmaka osovina i raspona tokova
topericu
dubinometar za merenje dubina ara na pneumaticima
katalog boja

Svi ovi ureaji moraju biti ispravni, a podleu estomesenoj kontroli ispravnosti
(badarenje), koju vri ovlaena organizacija od strane Saveznog zavoda za mere i
dragocene metale. Ukoliko je bilo koji od ovih ureaja neispravan ovlaeno preduzee mora
prestati sa tehnikim pregledima vozila i o tome obavestiti nadlene organe.
Preduzee koje je ima dozvolu za vrenje tehnikog pregleda vozila mora imati
najmanje dva kontrolora tehnikog pregleda. Tehniki pregled vozila moe obavljati samo
kontrolor koji ispunjava propisane uslove i ima odgovarajuu dozvolu.
Kontrolor tehnikog pregleda mora:

da ima najmanje zavrenu srednju strunu kolu u etvorogodinjem ili trogodinjem

trajanju, struke mainske, obrazovnog profila vezanog za motore i vozila ili struke
saobraajne, obrazovnog profila iz oblasti drumskog saobraaja
da ima vozaku dozvolu za upravljanje motornim vozilima one kategorije vozila iji
tehniki pregled obavlja
da ima zavrenu obuku za kontrolora tehnikog pregleda vozila
da ima poloen struni ispit za kontrolora tehnikog pregleda vozila
da u poslednje etiri godine nije pravosnano osuivan za krivina dela iz grupe
protiv ivota i tela, krivina dela protiv slubene dunosti, kao i da se protiv njega ne
vodi istraga za ova krivina dela

Radnici koji vre tehniki pregled moraju poznavati propise kojima se reguliu pitanja
u vezi sa tehnikim uslovima koje moraju ispunjavati vozila u saobraaju, kao i druge propise
o vrenju tehnikog pregleda vozila i moraju biti obueni za rukovanje svim ureajima i
opremom koji se pri pregledu upotrebljavaju.
Preduzee koje vri tehnike preglede mora imati:

Tehniku dokumentaciju za utvrivanje tehnikih karakteristika vozila iji se tehniki

pregled vri
Propise o bezbednosti saobraaja
Tehnika uputstva proizvoaa ureaja ( uputstva za montau i odravanje ) i uputstva
proizvoaa za rukovanje ureajima i opremom, njihov prevod na srpski jezik ukoliko
3

dnevnik strune prakse 2011/201

2

je proizvoa izvan terirorije Republike Srbije

Strunu literaturu za obuku i unapreenje znanja kontrolora koji vre tehniki pregled
vozila odreenu od strane Agencije za bezbednost saobraaja
Dokumentaciju o elektroenergetskoj saglasnosti da instalisana snaga u objektu moe
obezbediti normalan rad ureaja u svim reimima njihovog rada pri vrenju tehnikog
pregleda vozila
Tehniku dokumentaciju-grafiki prikaz objekta, tj. tehnoloke linije, poligona i
prilaznih puteva, u odgovarajuoj razmeri sa iskotiranim dimenzijama
Elaborat tehnologije vrenja tehnikog pregleda vozila
Tehniku dokumentaciju o ureajima
Tehniku dokumentaciju kojom se dokazuje da na deonoci javnog puta, na koju se
prikljuuje prilazni put do objekta, ne postoji zabrana kretanja vozila iji se tehniki
pregled vri u objektu

Operacije tehnikog pregleda vozila prema Pravilniku o tehnikom pregledu vozila, u

zavisnosti od lokacije valjka i kanala u objektu za vrenje tehnikog pregleda, najee se
obavljaju u dva ili tri takta.
Vrenje tehnikog pregleda vozila u tri takta sastoji se iz:
TAKT I (na ulazu linije tehnikog pregleda vozila i na kontrolnom kanalu)
TAKT II (u sredinjem delu objekta odnosno linije tehnikog pregleda) i
TAKT III (na prostoru izmeu valjka i izlaznog zida,nije protocan).
TAKT I obuhvata sledee operacije:

identifikacija vozila
kontrola ispravnosti karoserije (mehanika oteenja karoserije, rama i dr.),
kontrola ispravnosti pneumatika
kontrola sastava izduvnih gasova
kontrola veze tokova i opruga sa okvirom (karoserijom)
kontrola stanja tokova i zazora u tokovima
kontrola motora i pogonskih ureaja sa osloncima, oprema za odreenu pogonsku
energiju
kontrola izduvnog sistema
kontrola ureaja za upravljanje: mehaniko oteenje, veze kutije upravljaa sa
osloncima, oteenja gumenih delova servo upravljaa, zaptivenost instalacije servo
upravljaa, slobodan hod toka upravljaa; zazor u upravljakim tokovima
kontrola stanja koione instalacije: mehaniko oteenje koione instalacije, oteenje
gumenih delova, zaptivenost kone instalacije, regulator za neprekidno podeavanje
intenziteta koenja
kontrola usmerenosti prednjih tokova vozila na nagaznoj ploi

TAKT II ine operacije:

4

dnevnik strune prakse 2011/201

2

kontrola efikasnosti koionog sistema: sile koenja, radne i pomone konice, hod
komandi i vraanje u prvobitni poloaj, vreme odziva konih komandi i sila
aktiviranja radne konice.( kontrola se obavlja ureajem sa obrtnim valjcima).

TAKT III obuhvata sledee radove:

kontrola dimenzija vozila

kontrola ureaja za spajanje vunog i prikljunog vozila
kontrola unutranje tehnike ispravnosti vozila
kontrola ureaja koji omoguuje normalnu vidljivost
kontrola ispravnosti ureaja na komadnoj tabli vozaa
kontrola ureaja za osvetljavanje puta, oznaavanje vozila i davanje svetlosnih
znakova
kontrola zvunih signala i spoljne buke vozila
kontrola opreme vozila
pregled ostalih ureaja od posebnog znaaja za bezbednost saobraaja: vrata, brave,
blatobrani, sigurnosni pojasevi, oprema za TNG ...
voenje evidencije o tehnikom pregledu i drugi administrativni poslovi

2.1 Kontrola ispravnosti ureaja za upravljanje

U toku kontrole tehnike ispravnosti ureaja za upravljanje treba koristiti
odgovarajuu opremu (uglomer). Upotrebom uglomera postie se vea preciznost kontrole
slobodnog hoda upravljaa i postie se maksimalna objektivnost o stanju ispravnosti ureaja
za upravljanje. Upotreba uglomera je veoma jednostavna.
Na slici 1 prikazan je uglomer koji se sastoji iz dva osnovna dela: postolja na kome se
nalazi nosa, reperne igle i uglomera. Jedan deo ureaja postavi se na prednje vetrobransko
staklo vozila. Privrsti se pomou tri gumice pomou vakuma (1). Kad se postolje fiksira,
onda iglu (2) treba usmeriti prema nultom podeoku uglomera. Na ovaj nain obezbeuje se
veliine slobodnog hoda toka upravljaa. Ovako se obezbeuje praenje veliine slobodnog
hoda toka upravljaa. Veza izmeu postolja uglomera i igle ostvarena je pomou zglobnih
elemenata (3), ija se duina moe menjati. Zahvaljujui takvom reenju, omogueno je lako
i jednostavno podeavanje igle u odnosu na bilo koji podeok uglomera. Pomou tri opruge (4)
obezbeuje se privrivanje uglomera na toak upravljaa.Opruge (4) obezbeuju elastinu
vezu izmeu uglomera i toka upravljaa.

dnevnik strune prakse 2011/201

2

Slika 1: Postavaljanje i izgled ureaja za kontrolu slobodnog hoda toka upravljaa

Pre pristupanja kontrole ispravnosti ureaja za upravljanje, potrebno je upravljake
tokove vozila usmeriti u smeru vonje paralnelno sa uzdunom osom vozila.
Kada se vozilo pripremi i uglomer postavi, kontrolie se veliina slobodnog hoda
toka upravljaa. Za vreme pomeranja toka upravljaa pokretri treba da budu ei i manjeg
intenziteta, a da se pri tome upravljajui tokovi vozila ne pomeraju. Ureaj za upravljanje je
ispravan ako toak upravljaa nama vei slobodan hod od 30 (15).

2.2. Kontrola ispravnosti ureaja za zaustavljanje

Ispravnost ureaja za zaustavlajanje je jedan od najbitnijih preduslova za bezbedno
uestvovanje vozila u saobraaju potrebno je sistemacki kontrolisati njihovu ispravnost. Radi
utvriavanja ispravnosti ureaja za zaustavljanje propisani su tehniki normativi.
Kontrola ispravnosti ureaja za zaustavljanje vri se pomou specijalnih ureaja sa
valjcima koje pokreu elektromotori. Pomou ovih ureaja registruje se ispravnost ureaja za
zaustavljanje. Sila koenja registruje se posebno za svaki toak iste osovine. Razlika sile
koenja na tokovima iste osovine ne sme biti vea od 20.
Ova razlika se izraunava:
R razlika sile koenja (%)
F1 vea sila koenja na osovini (daN) R=_F1-F2 x 100(%)
F2 manja sila koenja na osovini (daN)
F1
Napomena: sopstvenoj teini vozila moe se dodati i teina vozaa oko 75kg (daN).

dnevnik strune prakse 2011/201

2
Tehniki normativi u tabeli (1) vae kada se konice na motornom ili prikljunom
vozilu ispituju u mestu. Odnos zbira sila koenja na obimu svih tokova koenih radnom
konicom i ukupne teine vozila mora da bude vei ili jednak propisanim vrednostima
koinog koeficijenta prikazanog u tabeli (1).
Najvea sila aktiviranja (daN)

Koioni koeficijent

M
Vrsta
koionog
sistema

Motocikli
Putniki Teretna Autobus i
Putniki Teretna Autobus i Prikljuna
Traktorske
Traktor Motocikli
Traktor
Sila na Sila na automobil vozila trolejbus
automobili vozila trolejbus vozila
prikolice
nonoj runoj
komandi komandi

Radna
konica
Pomona
konica

50

25

50

70

70

60

40

60

60

30

35

55

45

50

45

25

25

25

20

25

20

15

15

Tabela 1: koioni koeficijenti i najvea dozvoljena sila aktiviranja u zavisnosti od

vrste vozila i vrste konice
Za ispravnost koionog sistema prema propisanim tehnikim normativima, bitno je da
koioni sistem radne konice izdri minimalnu silu na pedali od najmanje 100 (daN).
Prema istim normativima parkirna konica treba da obezbedi:

parkirna konica motornog vozila, odnosno prikljunog vozila, kada je ono

odvojeno od vunog vozila, mora da obezbedi nepokretnost vozila optereenog
do najvee dozvoljene mase pri nagibu od 16%, a da pri tom vozilo nije koeno
na drugi nain
parkirna konica skupa vozila mora da obezbedi nepokretnost celog skupa vozila
pri nagibu od 8% a da pri tom skup vozila nije koen na drugi nain

Sila kojom se dejstvuje na komandu parkirne konice ne sme biti vea od 40(daN) za
putnike automobile i traktore, takoe nesme biti vea od 60 (daN) za druga motorna v ozila.
2.2.1 Kontrola konica pomou obrtnih valjaka
Privredno drutvo koje vri tehnike preglede mora imati dva para obrtnih valjaka koji
su meusobno pogonski nezavisni, koji omoguavaju nezavisno merenje koionih sila na
tokovima iste osovine. Elektromotori koji pokreu valjke moraju imati snagu takvu da pri
optereenim valjcima postignu najmanje 90% brzine neoptereenih valjaka.
Obrtni valjci imaju opseg merenja od 0 KN do najmanje 6 KN. Trebaju biti
konstruisani tako da mogu da izdre osovinsko opetereenje od najmanje 120 KN.
Prilikom ispitivanja sile koenja pomou obrtnih valjaka vozilo se naveze na valjke,
iskljuci rad motora, ruica menjaca postavi u neutralan poloaj. Nakon toga se pokrene
sistem valjaka i pri odreenoj brzini papuicu konice treba pritisnuti praktino do sile
blokade tokova ili do ostvarivanja najvee mogue sile koenja.
Toak ispitanog vozila postavlja se izmeu valjka, i zahvaljujui trenju, obre se
zajedno sa njima. Prilikom koenja, toak tei da zaustavi obrtne valjke, usled ega se na
kuitu elektromotora javlja reaktivni obrtni momenat, proporcionalan sili koenja.
7

dnevnik strune prakse 2011/201

2
Sila koenja toka, koja je izmerena,pikazuje se (daN) na pokaznoj skali, koja ima
dve skazaljke jednu za levi toak, a drugu za desni toak vozila. Savremeniji ureaji imaju
poseban digitalni displej za pokazivanje razlike sile koenja levog i desnog toka u
procentima. Pored pokazne skale na ureaju postoji i pisa, koji slui za registraciju
dijagrama koenja. Neki ureaji imaju umesto pisaa tampa sa istom namenom.
Sastavni deo ureaja ini jo i dinometar za merenje none sile aktiviranja konica, a
kod ureaja namenjenih za kontrolu teretnih vozila, i mera pritiska vazduha u pneumatskoj
koionoj instalaciji vozila.
Pri kontroli prednje osovine parkirna konica treba da bude otputena. Nakon merenja
sile koenja na valjcima rezultati se automatski stampaju,jer su obrtni valjci direktno
povezani sa centralnim raunarom.

Slika 2: Valjci za proveru ispravnosti

ureaja za zaustavljanje

Slika3: Provera ispravnosti koionog

sistema

Prilikom kontrole konice obavezno se vri registracija odgovarajuih dijagrama koenja

(slika 4). Opisani postupak ispitivanja se ponavlja za svaku osovinu vozila (koja ima konice)
kao i za pomonu / parkirnu konicu. Ocena ispravnosti koionog sistema vri se na osnovu
rezultata ispitivanja.

Slika 4: Ravnomerno koenje levog i desnog toka iste osovine (Fl=Fd=3kN);takoe

istovremeno koe oba toka (tl=td=5s).Konice su ispravne

dnevnik strune prakse 2011/201

2

Slika 5: Grafiki prikaz sile koenja

2.3. Svetla na vozilu

Zakonom o bezbednosti saobraaja propisano je da svetlosni snop oborenog svetla
mora biti u stanju da osvetli najmanje 40m, a navie 80m puta, a svetlosni snop velikog svetla
najmanje 100m puta ispred vozila nou, pri noramalnoj vidljivosti i pri ravnomernom
optereenom motornom vozilu na horizontalnoj povrini. Kod pojedinih tipova vozila
fabriki je izvedeno reenje pomou kojeg se moe korigovati domet svetla prema
optereenju vozila.
Da bi farovi sluili nameni, a da pri tome ne stvaraju smetnje drugim uesnicima u
saobraaju, potrebno je da budu pravilno podeeni. Na slici 6 prikazane je sijalica koja se
koristi na vozilima.
Po zakonu o bezbednosti saobraaja na putevima koji se prinenjuje u naoj zemlji
uesik u saobraaju duan je da kako nou i u uslovima smanjene vidljivosti ukljuci svetla na
svom vozilu i u toku dana, odnodno uvek kada se vozilom kree po javnom putu. Zbog
predhodno navedenog moze se videti znaaj ispravnosti svetla na vozilu.

dnevnik strune prakse 2011/201

2
Slika 6:Sijalica koja se koriste na vozilima
Podeavanjem farova postiu se tri bitna uslova: odreivanje dometa svetlosnog
snopa, usmerenost svetla i intenzitet svetla. Podeavanje farova se vri specijalnim ureajima
namenjenim za tu svrhu, koji se naziva regloskop (hela). Za pravilno regulisanje farova
potrebno je da budu pravilno postavljeni vozilo i ureaj.
Na prednjoj strani vozila se posebno kontrolie rad svih svetala :posebno pozicije,
posebno bonih i prednjih pokazivaa pravca. Takoe se vri kontrola svetla za osvetljavanje
tablice, zadnjih pozicionih i stop svetala, kao i pokazivaa pravca sa zadnje strane.
to se tie glavnih svetala prvo pod poklopcem motora treba proveriti proizvoaku
oznaku na koju visinu treba postaviti ugao regloskopa pre kontrole podeenosti svetala. Ako
ista ne postoji onda se treba pomou procene visine na koju je svetlo postavljeno na vozilo.
Na regloskopu treba izvriti podeavanje visine ugla na onu visinu koju je predvideo
proizvoa vozila. Takodje regloskop treba pribliiti tanom centru svetla.

2.4 Kontrola i podeavanje farova

Vozilo treba postaviti na horizontalnu i ravnu povrinu, u suprotnom se ne moe
izvriti pravilno postavljanje ureaja za kontrolu svetla u odnosu na vozilo, a samim tim ni
pravilna kontrolna svetla vozila.

Slika 7: Pravilno postavljanje ureaja

za svetlo i vozila

Slika 8: Regloskop (hela)

Na slici 7 vidi se kako treba postaviti ureaj za kontrolu svetla u odnosu na na vozilo.
Vidi se da je vozilo postavljeno na horizontalnu i ravnu povrinu. Kada je vozilo pravilno
postavljeno, potrebno je postaviti ureaj u odnosu na vozilo. Ureaj treba postaviti tako da
vertikalna osa ureaja bude paralelna sa vertikalnom osom tokova vozila, a da horizontalna
osa fara vozila istovremeno bude i horizontalna osa koja prolazi kroz soivo ureaja.
Pre nego to se pristupi kontroli svetla kod vozila kod kojih je izvedeno vazduno
oslanjanje, motor treba da radi oko pet minuta da bi se vozilo dovelo u stanje koje se kasnije
10

dnevnik strune prakse 2011/201

2
nee menjati. Takoe, za pravlnu kontrolu svetla potrebno je da u pneumaticima bude
odgovarajui, odnosno propisan pritisak vazduha.
Domet i usmerenost svetlosnog snopa mogu se kontrolisati pomou ureaja koji se
naziva regloskop na kontrolnom ekranu, koji je prakzan na slici 9.
Ekran se nalazi na ureaju (slika 7 i 8 ). Za vreme kontrole svetlosnog snopa treba
obratiti panju da postoje dve vrste svetla (simetrina i asimetrina), pa se razliito projektuje
simetrian svetlosni snop u odnosu na asimetrian.

Slika 9: Kontrolni ekran ureaja

2.4.1. Simetrini farovi
Kad se ukljui oboreno svetlo simetrinih farova, svetlosni snop treba da se projektuje
po celom horizontalnom delu isprekidane linije (d slika 9) i da sama linija bude granica
svetlo-tamne povrine. Ispod linije treba da bude svetla, a iznad tamna povrina. Po ovoj liniji
treba da se projektuje svetlosni snop kada se kontroliu svetla na praznom teretnom vozilu.
Prilikom kontrole oborenih svetala na putnikom i optereenom teretnom vozilu,
svetlosni snop treba da bude projektovan po celoj duini horizontalne isprekidane linije (f
slika 9). Kada se kontroliu velika svetla na bilo kom vozilu, ia svetlosnog snopa treba da
se nalazi na preseku horizontalne i kose isprekidane linije, odnosno u ucrtanom kruiu, a
kod nekih ureaja umesto kruga moe biti nacrtan krst . Od centralnog dela svetlosni snop se
projektuje kao elipsa.
2.4.2. Asimetrini farovi
Prilikom kontrole oborenih svetala, svetlosni snop treba da se projektuje na
horizontalnoj i isprekidanoj liniji (d slika 9) sa leve strane oznaenog kruia, a sa desne
strane da se projektuje po kosoj isprekidanoj liniji. Vertikalna linija je mesto gde nastaje
razdvajanje poloaja svetlosnog snopa. Levo od nje se svetlosni snop nalazi na horizontalnoj
liniji, a desno na kosoj liniji. Ovako treba da se projektuje svetlosni snop kad se kontroliu
11

dnevnik strune prakse 2011/201

2
oborena svetla na praznom teretnom vozilu. Kada se kontroliu oborena svetla na putnikom
vozilu i na natovarenom teretnom vozilu i autobusu, svetlosni snop treba da se projektuje po
isprekidanoj horizontalnoj liniji (f slika 9) sa leve strane od kruia a sa desne strane da se
podudara sa isprekidanom kosom linijom. Ako se posmatra linija (f slika 9), moe se videti
da se po celoj njenoj duini nalazi granica svetlo-tamne povrine. To je primer kako treba biti
projektovan svetlosni snop kada je pravilno podeen.
Kada se kontroliu druga svetla, na bilo kom vozilu, ia svetlosnog snopa treba da se
nalazi na preseku horizontalne i kose linije, odnosno u prikazanom kruiu. Dakle, kao to se
prikazano i kod simetrinih farova.
Ako se svetlosni snop nalazi na istom rastojanju iznad horizontalne i kose linije, onda
je svetlosni snop dui od dozvoljenog, a ako je ispod navedenih linija, da je svetlosni snop
krai od propisanog. Ako se za vreme kontrole ustanovi da je svetlosni snop ispod
horizontalne linije, a iznad kose linije, onda je far ukoen u stranu, to nepovoljno utie na
bezbednost saobraaja.
Ako se far dodesi da njegova gornja strana bude nagnuta napred (u smeru kretanja
vozila), onda e svetlosni snop biti krai, ako se podeavanje pomera u suprotnom smeru,
onda e biti dui svetlosno snop. Kao to farove treba podesiti tako da imaju odgovarajui
domet, tako je bitno da budu ispravno usmereni. Svetlosni snop treba da ima odgovarajuu
duinu, to se postie okretanjem fara oko njegove poprene ose . Kada se kontrolie dugo
svetlo, bez obzira na kategoriju vozila, snop se formira u vidu elipse iji sredinji deo nalazi
na preseku horizontalne i kose linije, odnosno u prikazanom krugu. Ako se u istom faru,
odnosno sijalici, nalazi vlakno za oboreno i dugo svetlo, onda se podeavanje jednog svetla
istovremeno podeava i drugo svetlo.
2.4.3. Merenje jaine osvetljenja
Na ureaju prikazanom na slici 8 vidi se deo ureaja koji slui za merenje jaine
svetla za osvetljenje puta. Detalji ovog instrumenta dati su na slici 10 i 11. Prilikom kontole
intenziteta oborenog svetla svetlo treba da bude ukljueno, potrebno je pritisnuti taster (h
slika 10), tada kazaljka (g slika 10) treba da pokae vrednost od jednog luksa, tj. treba da je u
zelenom polju . Po gornjem lunom podruju kontrolie se intenzitet srednjeg svetla. Kada se
kontrolie intenzitet dugog svetla, potrebno je aktivirati taster (i slika 10) i pri tome kazaljka
(g slika 10) treba zauzeti poloaj na lunom polju izmeu 16-64 luksa, to zavisi od snage
sijalice. Prema postojeim propisima smatra se da dugo svetlo zadovoljava ako ima 16 luksa,
pod uslovom da je brzina kretanja tog vozila do 40km/h. Za obina svetla uslov je
zadovoljen, ako za vreme kontrole instrument pokae vrednost od 32 luksa. Ako su u farove
udrene halogene sijalice, onda e intenzitet svetlosti biti vei i moe se kretati 48-64 luksa.

12

dnevnik strune prakse 2011/201

2

Slika10: Instrument za kontrolu intenziteta svetla

Slika 11: Detalj regloskopa (ekran za oitavanje jaine svetla)

2.5. Kontrola izduvnih gasova
Polazei od kriterijuma zatite zivotne sredine, a u vezi sa tim zakonske obaveze
kontrole sastava izduvnih gasova kod benzinskih motora, namee se zakljuajk da gasove
treba kontrolisati odgovarajuim ureajem.
Na pojedinim mestima, posebno u urbanim sredinama nivo zagaenosti vazduha
dostie veoma velike razmere sa pogleda ouvanja zdravstvenog stanja oveka. Posebno
tetan uticaj ma zdravlje imaju ugljen-monoksid (CO), ugljovodonici (HC), oksid azota
(NOX) i vrste estice.
Uticaj motornih vozila u ukupnom zagaenju, posebno urbanim sredinama je velik,
jer su veliki gradovi posebno kritina mesta, i to na odreenim raskrsnicama. Iz tih razloga
utvrena je kontrola izduvnih gasova na vozilu. Kod benzinskih oto-motora vri se kontrola
sadraja ugljen-monoksida u produktima sagorevanja.
Prema odredbama Pravilnika o dimenzijama, ukupnim masama i optereenju vozila,
propisano je da benzinski motori ne smeju da isputaju u atmosveru ugljen-monoksid, ija
koncentracija je vea od 4,5% zapremine izduvnih gasova, pri radu zagrejanog motora u
praznom hodu.

13

dnevnik strune prakse 2011/201

2

Slika 12:Ureaj za kontrolu izduvnih gasova kod benzinskih motora

Postoje razliiti ureaji za merenje prisustva ugljenmonoksida u izduvnim gasovima oto
motora, koji zadovoljavaju propisane zahteve. Najee se u primeni sreu ureaji marke
BOSH, INFRALITY i HOFMANN. Sva tri ureaja su slina i rade na istom principu.
Za merenje koncentracije ugljen monoksida u izduvnim gasovima benzinskih motora
potrebno je stvoriti odgovarajue preduslove, koji se ogledaju u pripremi ureaja i vozila.
Priprema ureaja sastoji se u tome da se na vreme ukljui a potom se izvri
eventualno podeavanje kada se ureaj zagreje. Pod pripremom ureaja podrazumeva se
vreme od momenta iskljuivanja ureaja do momenta kada ureaj treba da pokae brojnu
vrednost koncentracije ugljen-monoksida, sa kojim se vreno badarenje ureaja 5%. U toku
zagrevanja ureaja dolazi do zagrevanja odgovarajue ploice, koja pri odreenoj temperaturi
emituje infracrvene zrake koje ugljen monoksid apsorbuje.
Pod pripremom vozila podrazumeva se obezbeenje radne temperature motora, koja
treba da bude u granicama 60-80C, a da pri tome motor radi na minimalnom broju obrtaja.
Po izvrenoj pripremi pristupa se merenju prisutnosti ugljen-monoksida u izduvnim
gasovima.
Kad su ureaj i vozilo pripremljeni, merenje se izvodi veoma jednostavno i lako.
Sondu je potrebno staviti u izduvnu cev. Neposredno nakon toga moe se proitati vrednost
na displeju mernog ureaja uz prethodno ukljuivanje pumpe. Ukljuivanje pumpe postie se
da izduvni gasovi prolaze kroz sondu, dok se oslobaaju kondenzata, filtriraju se za vreme
prolaska kroz grubi preista, odlaze u ureaj kroz fini preista i na osnovu toga, na
instrumentu se oitava preocenat sastava ugljenmonoksida (CO). Merenje je zavreno kadse
na displeju ispe odreena vrednost. Ukoliko se za vreme merenja ustanovi da nije prisutno
veliko prekoraenje ugljenmonoksida (CO), podeavanjem sastava radne smee ili momenta
paljenja smee mogue je koncetraciju ugljenmonoksida u propisane granice.
Kod dizel motora kontrolie se boja produkta sagorevanja, kako se jo naziva dimnost
izduvnih gasova. Boja produkta sagorevanja kod dizel motora zavisi od koliine tenih i

14

dnevnik strune prakse 2011/201

2
vrstih estica u njima, odnosno od koliine ai. Kontrola se vri merenjem dimnosti
izduvnih gasova dizel motora.

Slika 13:Ureaj za kontrolu izduvnih gasova kod dizel motora

2.6. Kontrola usmerenosti tokova prednje osovine na vozilu

Kontrola usmerenosti tokova na prednjoj osovini vri se pomou nagazne ploe
(slika 14). Kontola usmerenosti tokova vri se na sledei nain, vozilo treba pri malim
brzinama kretanja do oko 5 km h proi preko nagazne ploe, plikom prelaska vozila preko
nagazne ploe automatski se detektuje usmerenost tokova na prednjoj osovini. Rezultat
merenja prikazuje se na displeju (slika 15). Na displeju ureaja se moe videti u koju stranu
su tokovi usmereni ( prema spoljnjem ili unutranjem delu vozila).

Slika 14:Ureaj za kontrolu usmerenosti tokova na prednjoj osovini vozila

15

dnevnik strune prakse 2011/201

2

Slika 15: Displej nagazne ploe

3.Zakljuak
Preduzee D.O.O. Za promet i usluge Auto Biro je ozbiljna firma koja
obavlja tehnike preglede motornih vozila po vaeim propisima. Postoje nekoliko
nedostataka, kao jedan od njih je nepostojanje parking prostora ispred samog objekta u kom
se obavlja tehniki pregled vozila, ulica u kojoj se nalazi objekat je veoma prometna to
dovodi do stvaranja guvi u neposrednoj blizini samog objekta. Takoe dovodi do stvaranja
guvi i poveava vreme manevrisanja vozilom prilikom ulaska i izlaska vozila.
Jos jedan nedostatak koji je ujedino i najvei, znatno smanjuje uinak pregledanih
vozila je taj to linija nije protona, tj. ne postoje odvojene kapije za ulazak i izlazak vozila iz
prostorije, pa se izlazak pregledanog vozila vri na istom ulazu gde je vozilo ulo u objekat
kretanjem u nazad cime se produava vreme boravka vozila na liniji. Samim tim u samom
objektu moze boraviti jedno vozilo, ime se prekida kontinuitet koji se moe ostvariti kod
protonih objekata, jer se istovremeno mogu opsluivati vie vozila " u lancu " koji se nalaze
na razliitim ureajima za proveru tehnike ispravnosti vozila.
Ukoliko se motornim vozilom ukljuujemo u javni saobraaj , osim to vozilo mora
biti tehniki ispravno - to je utvreno tehnikim pregledom motornog vozila, ono takoe
mora biti registrovano. Motorno vozilo sastoji se od velikog broja razliitih ureaja i delova
koji su meusobno povezani i ine jednu celinu. Vozila u saobraaju na putevima moraju biti
tehnki ispravna i opremljena Zakonom propisanim ureajima i dodatnom opremom.

16

dnevnik strune prakse 2011/201

2
Velik broj vozila koja uestvuju u saobraajnim nezgodama su tehniki neispravna.
Samo tehniki ispravno vozilo moe biti garancija za bezbednu vonju. Zbog toga je tehniki
pregled vozila najvaniji postupak za kontrolu ispravnosti vozila, a samim tim i bezbednosti
saobraaja na javnim putevima.

17