KINEZITERAPIJA

KINESIOTHERAPY

Dr Nedeljko Rodi
Dr Zoran oki

BIOMEHANIKE OSNOVE
KOREKTIVNE GIMNASTIKE
BIOMECHANICAL BASIS OF
CORRECTIVE GYMNASTICS

PREDAVANJE 4
LECTURE
4

4. BIOMEHANIKE OSNOVE
KOREKTIVNE GIMNASTIKE
TEMATSKE CELINE:
Definisanje biomehanike korektivne gimnastike.
Zakonitosti transformacije kostiju.
Anatomske strukture u funkciji pokreta.
Lokomotorni sistem: kosti, zglobovi, miii.

4. BIOMEHANIKE OSNOVE
KOREKTIVNE GIMNASTIKE
Poznavanje biomehanike zbog uticaja mehanikih faktora
na organizam oveka.
Nastavnik fizikog vaspitanja:
razumevanje odnosa izmeu oblika i funkcije skeleta,
uticaj odreenih mehanikih faktora znaajnih za nastanak

telesnih deformiteta,

bolje razumevanje funkcionalnih poremeaja,

potvrivanje efekata primenjenih korektivnih vebi.

Clij pravilan razvoj aparata za kretanje uenika.

Organizam oveka deteta, izloen je permanentnim
uticajima mehanikih faktora.
5

WOLLF zakon transformacije kosti

Pojaan pritisak dovodi do njene hipertrofije, a
smanjeni pritisak do razgradnje kosti.

ROUX
Organi postiu maksimum funkcije sa minimumom materijala funkcionalno prilagoavanje.
U ovom procesu bitna su dva faktora: aktivna hipertrofija (pri veem optereenju zadebljanje i
poveanje kotanog tkiva) i inaktivitetna atrofija
(pri smanjenom optereenju ili mirovanju kosti
gube kotano tkivo).
6

ARNDT-SCHULTZOV bioloki zakon

Uticaj mehanikih funkcionalnih nadraaja u fiziolokim granicama (laki i srednji) deluju stimulativno, dok prejaki deluju tetno.
DELPECHOV zakon
Nepravilno rasporeen pritisak na povrine kostiju
dovodi do deformacija, delovi izloeni pritisku
sporije rastu, dok se druge rastereene povrine
razvijaju normalno.
SKOLIOZA primena, ako proces okotavanja jo

nije zavren.

KUMMER
Mehanika sila deluje kao nadraaj i uslovljava
odreene bioloke procese. Funkcionalna adaptacija apozicija (dodavanje) pri pojaanim
naprezanjima. Resorpcija kotanog tkiva
usled izostanka ili bitno smanjenog naprezanja.

PAUWELS
Unutranja i spoljanja graa kosti, zavisi od smera sile koja na njih deluje. Ako sila deluje na kost
u pravcu savijanja kost treba da bude jaka i masivna, to bi uticalo na poveanje njene teine,
trebalo bi znatno vie materijala za izgradnju.
Kost princip lakogradnje kotano tkivo se grupie du trajektorija glavnih linija otpora prema
sili sabijanja i istezanja.
Sa manje materijala postie se isti efekat kao i
kad bi kost bila masivna, kompaktna i vrlo teka.
9

 Organizam oveka podlee zakonima fizike.

Delovanje mehanikih sila najbolje se uoavaju

na aparatu za kretanje (kosti, miii, zglobovi).

Uticaj sile gravitacije.

Delovanje miia suprotno je dejstvu sile gravita-

cije.

U odnosu na silu gravitacije, aktivna snaga miia

ima ulogu suprotnog tereta. Radi uspostavljanja

ravnotee u zglobu, neophodno je da na obe strane proizvod, sile i kraka bude jednak.
10

ANATOMSKE STRUKTURE U FUNKCIJI POKRETA

U izvoenju pokreta, bilo da je aktivan ili pasivan, prost ili sloen aparat za kretanje:
kosti,
zglobovi,
miii,
centralni nervni sistem,
periferni nervni sistem.

Pod kontrolom CNS-a.

11

KOSTI
Meusobno

povezane odreenim anatomskih

strukturama u jednu celinu - KOSTUR
Mehaniki statiki potporni elementi pruaju
oslonac telu, otpor unutranjim i spoljnim silama,
stalan oblik i uspravan stav tela
Kinematika funkcija miii prenose na kost
kontrakcije, pomeranje segmenata i tela u prostoru.
U zavisnosti od take oslonca i take dejstva sile,
duge kosti deluju kao mehanike poluge, jednokrake i dvokrake:
Kinematika poluga ili poluga brzine.
Statika poluga ili poluga sile.
Dvokraka poluga ili poluga ravnotee.
12

1. Kinematika poluga ili poluga brzine.

2. Statika poluga ili poluga sile.
3. Dvokraka poluga ili poluga ravnotee.

13

 Promena oblika i unutranje grae nastaje pod uticajem raznih

spoljanjih i unutranjih faktora.

PLASTINOST u mlaem dobu vea.
Dugotrajno leanje kost gubi kompaktno kotano tkivo, atrofira,

postaje porozna i lako lomljiva.

Kotano tkivo se razliito ponaa u toku rasta i razvoja i nakon

zavretka okotavanja.
Period rasta aktiviranje muskulature pozitivan uticaj (lokalna

cirkulacija, energetski potencijal, metabolizam) do 25. godine.

Starenje staraka osteoporoza.
Regeneracija bioloko svojstvo periost osteoblasti.
Pravilno zarastanje fiksiranje i imobilizacija. Lani zglob. Nee-

ljene posledice neadekvatna primena kineziterapije u pojedinim

fazam arehabilitacije (nakon fraktura).
Nakon preloma, dok traje imobilizacija, indikovano samo izo-

metrijsko naprezanje miia (spreava atrofiju i pospeuje bre

stvaranje kalusa).

14

15

ZGLOBOVI

Pokretni (sinartrosis).
Nepokretni (dijartrosis).
SASTAVNI ELEMENTI POKRETNOG ZGLOBA

Glavni: zglobna povrina, zglobna upljina, zglobna aura.

Sporedni: zglobne veze i fibroznohrskaviave ploe.

Zglobna povrina epifize dugih, periferni okrajci kratkih kostiju

koji se meusobno dodiruju. obloene zglobnom hrskavicom.

Zglobna upljina pukotinast organ, sadri sinovijalnu tenost

(ishrana hrskavice i omoguuje lako klizanje zglobnih povrina).

Zglobna aura cevoliki opnasti organ koji obuhvata zglobne

krajeve kostiju i stabilizuje zglobove.

16

17

U odnosu na oblik zglobnih povrina:

JEDNOOSOVINSKI ZGLOBOVI

Zglobna povrina valjkasto ispupena, druga odgovarajue valjkasto izdubljna. Ima jednu osovinu
zglob arke. Pokreti pregibanje i opruanje,
ako je osovina paralelna uzdunoj osovini kosti
tokast zglob uvrtanje i izvrtanje.
DVOOSOVINSKI ZGLOBOVI
Zglobne povrine jajastog oblika (zglobovi se
nazivaju jajasti (elipsoidni). Pokreti odvoenja,
privoenja i krunog kretanja.
TROOSOVINSKI ZGLOBOVI
Okrugao oblik kotanih okrajaka, jedna zglobna
povrina oblika polulopte, a druga odgovarajue
loptasto izdubljena najpokretljiviji zglob.
18

19

VRSTE POKRETA U ZGLOBOVIMA

pregibanje (fleksija),
opruanje (ekstenzija),
privoenje (adukacija),
odvoenje (abdukacija),
kruenje (cirkumdukcija),
uvrtanje (pronacija),
izvrtanje (supinacija),
okretanje unutra (unutranja rotacija),
okretanje upolje (spoljna rotacija),
opozicija (primicanje palca malom prstu),
repozicija (odmicanje palca od malog prsta).

Pregibanje i opruanje sagitalna ravan oko eone ose.

Odmicanje i primicanje frontalna ravan oko sagitalne ose.
Obrtanje upolje i unutra horizontalna ravan oko vertikalne ose.

Prilikom analize pokreta stopala nije dovoljan izraz fleksija ili

ekstenzija dorzalna fleksija, plantarna ekstenzija, uvrtanje
stopala supinacija, izvrtanje stopala pronacija.
20

MEHANIKE KARAKTERISTIKE ZGLOBOVA

Osnovne karakteristike zgloba: vrstina i pokretljivost.

vrstina zgloba preko pasivnih i aktivnih zglobnih stabilizatora (tenzora).
Pasivni stabilizatori zglobna aura i zglobne veze.
Aktivni stabilizatori miii.

Miii treba da budu normalne, pa ak i vee duine, ali dovoljno snani

da obezbede stabilnost i vrstinu zglobova.

Pokretljivost zavisi od anatomske konstrukcije zgloba i duine aktivnih i

pasivnih tenzora.
Sistematsko izvoenje vebi istezanja pokreti enormnih amplituda
(artsisti, gimnastiari).

Paralelno sa vebama pokretljivosti i vebe za jaanje aktivnih stabilizatora.

Zglob potrebna permanentna aktivnost.

Inaktivitet dovodi do zatezanja zglobne aure, do njene deformacije i
oteanog odvijanja pokreta. Moe doi i do bujanja vezivnih elija ukruenje ili ankiloza zgloba.

Najosetljiviji zglob ramena, kuka i kolena.

21

 Funkcionalna pokretljivost odvija se u svako-

dnevnom ivotu, pri svakodnevnim uobiajenim

aktivnostima.

Rezervna pokretljivost mogunost da ovek

pored funkcionalne pokretljivosti moe da izvede i pokret velike amplitude.

22

POLOAJ ZGLOBA
Fizioloki podjednak tonus miia agonista i antagoni-

sta (mirovanje atrofija najmanja).

Funkcionalni omoguuju obavljanje svakodnevnih ivotnih potreba.

Svaki zglob ima svoj funkcionalan poloaj:

prsti lagana fleksija,
runi zglob dorzalna fleksija od oko 20 stepeni,
lakat odnos izmeu podlaktice i nadlaktice oko 90 stepeni,
zglob kuka fleksija od oko 15 stepeni i abdukcija od oko
10 stepeni,
zglob kolena kada je ono u potpunoj ekstenziji, a za stopalo ugao od oko 90 stepeni u odnosu na potkolenicu.
23

MIII
Osnovni izvrioci motornih funkcija.

Prema histolokoj grai:

Glatki.
Popreno-prugasti (osnovni nosioci funkcija lokomotornog aparata).
Srani mii.
Miino vlakno sposobno da se gri i oputa, brzinu re-

gulie nervni sistem.

Miina jedrina tonus (napetost). Kod mlaih, treniranih i odmornih sosba tonus je vei nego kod starijih, netreniranih i umornih.
24

I III Duina relaksiranog

miia.
I II Duina maksimalno
kontrahovanog miia.
I IV Duina maksimalno
istegnutog miia.

25

 Rad jednog miia je proporcionalan veliini njego

vog skraivanja i intenzitetu njegove snage.

WEBER-FICK-ov zakon miino vlakno se pri najjaoj kontrakciji moe skratiti ak za polovinu od
svoje prvobitne duine.
Snaga (sila) miia zavisi od broja miinih vlakana i
ona je proporcionalna veliini fiziolokog preseka.
Prema sposobnosti izvrenja miinih kontrakcija:
miii pokreta tanki i dugi, nalaze se na ekstremitetima,
tonini miii ili fiziki, kontrakcije i dekontrakcije
su spore, mogu dugo, bez zamora da vre rad.
Skeletni miii: bela (brza) i crvena (spora) miina
vlakna.
26

KLASIFIKACIJA MIIA U
ODNOSU NA KOORDINACIJU
AGONISTI
(Neposredni
izvrioci
pokreta)

SINERGISTI
(Pomoni
izvrioci)

FIKSATORI
(Stabilizuju
pokret
izometrijskom
kontrakcijom)

VRSTA
MIIA

ANTAGONISTI
(Izvode
suprotni pokret
agonistima)

NEUTRALIZATORI
(Eliminiu
suvine pokrete
obostranom
kontrakcijom)

27

VRSTE MIINIH KONTRAKCIJA

Prema ponaanju miinih pripoja za vreme kontrakcije
miia:
Koncentrina miina kontrakcija pribliavanje pripoja.
Ekscentrina miina kontrakcija spoljanja sila,

udaljavanje pripoja.
Statika miina kontrakcija miini pripoji ostaju na
istoj udaljenosti.
U procesu osposobljavanja, naroito nakon povreda,

koriste se sve tri vrste kontrakcija. Naroitu vrednost

ima statika (izometrijska) kontrakcija.

28

PODELA MIIA PREMA ULOZI U IZVOENJU KOORDINIRANIH POKRETA

Prema ulozi i znaaju za izvoenje pokreta:

Agonisti neposredni izvrioci pokreta.
Sinergisti pomau izvoenje pokreta.
Antagonisti suprotna funkciji agonista.
Fiksatori izometrijskom kontrakcijom uvruju odreene delove

tela (segmente).

Neutralizatori istovremenom kontrakcijom spreavaju nepotreb-

ne, sekundarne pokrete.

Fleksori smeteni ispred osovine zgloba (primicanje oba zglobna

kraka).

Ekstenzori smeteni iza osovine zgloba . suprotno dejstvo od

fleksora.

Sa strane zgloba primicai (aduktori) i odmicai (abduktori).

Miii iji je pravac pruanja postavljen koso u odnosu na zglob

rotatori.

29

KINETIKI MIINI LANAC miii sinergisti nadovezuju se jedni na druge:

Otvoren kraj ekstremiteta ili deo tela uvren samo na

jednom kraju.
Zatvoren delovi tela uvreni na oba kraja.

KINETIKA MIINA VIJUGA (miina zamka) miii sa antagonistikim dejstvom meusobno povezani sa
kosti ili fibroznom formacijom.

30

BIOLOKE OSOBINE MIIA

Adekvatno i umereno vebanje potpomae razvoj, delujui na miino i

kotano tkivo.

Ako vebanje traje dugo, bez velikog naprezanja, kod miia se jedino

poveava ugao pod kojim se njegovi snopii prikljuuju tetivi.

Izloen kratkotrajnom radu, sa velikim naprezanjem, dolazi do zadeb-

ljanja tetivnih vlakana i nastupa HIPETROFIJA (poveava se fizioloki

presek i sila miia).

Svakodnevna neznatna telesna aktivnost nema prirasta miine sile.

Miii negativna bioloka svojstva ATROFIJA inaktivitet.
Obim miia se moe smanjiti za polovinu ukoliko mirovanje traje 1-2

meseca.

Ako nakom preloma kost postane kraa, shodno veliini skraenja kosti

skrauje se i mii uz umanjenje snage njegove kontrakcije.

Posle nekoliko nedelja mii ponovo vraa svoju kontraktilnost.

31

VRSTE POKRETA
CNS objedinjuje, koordinira i upravlja somatskim i

vegetativnim procesima,
lokomotornog aparata.

naroito

aktivnostima

Impulsi iz viih centara preko odreenih puteva dolaze

do kimene modine, a odatle perifernim motornim

neuronom do neuro-miine spojnice do miinog
vlakna.

Miii koji obavljaju fine, suptilne pokrete angauju

manji broj motornih jedinica, dok miii koji uestvuju u

odravanju dobre posture angauju i vei broj motornih
jedinica.

32

Prema mestu i nainu formiranja kretanja:

Voljni pokreti nastaju zahvaljujui odreenim meha-

nizmima CNS-a (najvii nerbni centri).

Automatski pokreti bez uea svesti (nesvesni auto-

matski sistem).

Refleksni pokreti najprostiji pokreti (ne uestvuje

modana kora).

33

4. BIOMEHANIKE OSNOVE
KOREKTIVNE GIMNASTIKE
TEMATSKE CELINE:
Definisanje bimehanike korektivne gimnastike.
Zakonitosti transformacije kostiju.
Anatomske strukture u funkciji pokreta.
Lokomotorni sistem: kosti, zglobovi, miii.

34

P I T A N J A ?

35

HVALA NA PANJI ?

36

BIOMEHANIKE OSNOVE
KOREKTIVNE GIMNASTIKE
BIOMECHANICAL BASIS OF
CORRECTIVE GYMNASTICS

PREDAVANJE 4
LECTURE
4

37