1.

Pojam i kriterijum odrzivog razvoja - Najpopularnija ,

ali ne i univerzalno prihvtaena, definicija odrivog razvoja
data je u izvetaju tzv. Bruntlendove komisije i ona glasi:
Odrivi razvoj je drutveni razvoj koji zadovoljava potrebe
sadanjih generacija ljudi bez ugroavanja mogunosti
buduih narataja da zadovolje svoje potrebe. Poreklo
pojma odrivi razvoj u literaturi se najee povezuje s
ekolokom ekonomijom. Meutim, pojam odrivog razvoja
ancipirao je na kosmiki genije Nikola Tesla u svom lanku
Problem poveanja ljudske energiije koji je objavljen 1990.
godine. U tom lanku on kae: Filantropija nam nalae da
pronaemo nove metode prerade gvoa koje ne bi
zahtevale tako varvarsko rasipanje uglja iz koga sada
izvlaimo veinu nae energije. Naa je dunost prema
naratajima koji dolaze da ostavimo ovu zalihu energije
nedirnutu za njih. Slian stav Tesla je izneo u jednom svom
lanku Svet uda koji e stvoriti elektricitet koji je obajvio
15 godina kasnije: Ako za proizvodnju energije koristmo
gorivo, mi ivimo od naeg kapitala i brzo emo ga iscrpiti.
Taj metod je varvarski i bezobzirno rasiniki, pa s njim treba
prestati u interesu buduih narataja. Naravno, ekoloka
ekonomija je veoma zasluna za aktualizaciju pojma
odrivog razvoja. Pojam odivog razvoja nastao je kao
odgovor na opasnosti i rizike koje sa sobom nosi
nekontrolisani ekonomski rast i s njim povezan razvoj tzv.
prljavih tehnologija. U razvijenom modernom svetu
drutvenu proizvodnju dobara sistematski prati drutvena
proizvodnja rizika. Stanovite odrivog razvoja
uspostavljeno je kako bi se tim rizicima na odreeni nain
pariralo i predupredila mogua katastrofa.Odrivi razvoj
obuhvata 3 obasti: ekoloko-bioloku, ekonomsku i
drutveno-kulturnu. A odrivo drutvo je ono srutvo koje
svoj razvoj usklauje sa zahtevima odrivosti To znai da
ono obezbeuje ravnoteu izmeu ekonomskog rasta i
ciljeva svojstvenih ekoloko-biolokom i drutvenokulturnom sistemu. Ti ciljevi su u ekolko-biolokom
sistemu: genetska raznovrsnost, obnovljivost vrsta i bioloka
produktivnost, to sve podrazumeva zatitu ivotne sredine.
U ekonoski sistem ciljeva spadaju: poveanje proizvodnje
roba i usluga, zadovoljenje osnovnih potreba i smanjenje
siromatva, poboljanje ekonomske pravinosti i
obuzdavanje prekomerne potronje. Sistem drutvenokulturnih ciljeva obuhvata: multikulturalnost, socijalnu
pravdu, jednakost polova, participaciju u odluivanju i
upravljanju i upravljanju i poboljanje kvaliteta ivota ljudi.
2. Ekoloka ekonomija - Razlikujemo neoklasinu i
ekoloku. Definiemo tako to kaemo da se ona javlja kao
suprotnost neoklasinoj ekonomiji. Neoklasina ekonomija
ekonomsku oblast sagledava potpuno izolovano od biosfere.
Osnovni pojam odrivosti u neoklasinoj ekonomiji jeste
stvaranje ekonomskog blagostanja. Ekoloka ekonomija
ekonomsku delatnost ljudi sagledava kao pod sistem
biosfere. Osnovne pretpostavke ekonomske delatnosti kao
to su energija,sirovine i opte ivotni uslovi upravo prua
prirodna sredina ili biosfera. Takodje biosfera slui za
apsorciju i preradu materijala koji nastaju kao proizvod
upravo ekonomskih aktivnosti. Nosei kapacitet biosfere Ovim se oznaava najvei stepen do koga biosfera moe
podneti zagaivanje koje je proizvod ovekovih delatnosti, a
da ne budu ugroene mogunosti opstanka ivota na Zemlji.
Pojam i teorija odrivog razvoja - Nastali su kao
neophodnost da se ekonomski i tehniki razvoj zadri u
granicama noseeg kapaciteta biosfere. Razvoj izvan tih
granica mogao bi da izazove uruavanje ivota na Zemlji.
Kritiari teorije odrivog razvoja smatraju da je odrivi
razvoj nejasan pojam, neprecizan i vrednosno optereen.
Neki kritiari odrivog razvoja definiu taj razvoj kao jednu
praznu bocu u koju svako moe da nalije vino svojih
pogleda.
3. Rast i razvoj - Da bi se razumeo smisao teorije odrivog
razvoja potrebno je razgraniiti dva pojma -rast i razvoj.
Rast predstavlja kvantitativno poveanje fizikog opsega.
Razvoj predstavlja kvalitativno poboljanje i proirenje
mogunosti. Rast je ustvari kvantitet a razvoj kvalitet. Jedna
ekonomija moe da raste bez razvoja, ali takoe moe da se
razvija a da ne raste i da se ne razvija. Prednost treba dati
razvoju, rast je samo poveanje profita, cilj ne bira sredstva

4. Odrzivost i odrzivi razvoj - Rec odrati koja moze da

znai i podrati, ouvati, podii uvis. Kada je re o odrivom
razvoju onda treba znati sta je podrano, a sta ini podrku.
Podran je ljudski ivot i ivot ostalih ivotnih bia a podrku
ini biosfera i mnotvo drutvenih institucija. Prirodna dobra
su nezamenljiva i ona pruaju nuzne ivotne uslove za
produenje ljudskog postojanja kao i za produenje ivota
ostalih ivih bia. Tu spadaju ozonski omotac, plodno
zemljite, ist vazduh, ista voda, raznovrsnost biolokih i
ivotinjskih vrsta, kao i veina mineralnih sirovina i fosilnih
goriva. Ne zamenljiva prirodna dobra u raspravama o
odrivom razvoju nazivaju se kriticki prirodni kapital. Druga
komponenta odrivog razvoja je ljudski stvoreni kapital koji
je nastao na osnovu ovekove stvartalake delatnosti , tu
spadaju: drutvene ustanove, zakoni, obrazovni sistemi,
kultura, oblik vladavine... Raspave o odrivosti u osnovi su
eticke i politicke prirode, dok su ekonomski i tehnoloski
pristupi ovoj temi previe uski i ne prihvatljivi.
5. Ekologija I razvoj ekoloske misli - Re ekologija
skovao je Ernest Hekel. On je njome oznaio
domainstvenu nauku o prirodi. Savremeni nemaki ekolog
Remert ekologiju shvata kao strogu prirodnu nauku koja u
ekzaktnosti zaostaje za naukama kakve su fiziologija,
genetika ili biohemija. Ona po njemu, ima zadatak da, pored
izuavanja domainstva prirode, prui odgovor na pitanje
kako se mogu odrati uslovi u kojima ivimo. Danas
preovladava poimanje ekologije kao nauke posveene
izuavanju ekosistema, odnosno sistema meusobnih
odnosa ivih bia i njihovih veza sa zivotnom sredinom.
Ekologija na savremeno stupnju njenog razvoja predstavlja
vrlo sloenu nauku koja u saznavanju svog predmeta
zahteva interdisciplinarna izuavanja. Moe se rei da
ekologija predstavlja neku vrstu sociologije prirode. Nauno
saznanje poinje suoavanjem sa izvesnim problemom.
Problem koji je pokrenuo ekoloka istraivanja je sve grublje
ispoljavanje negativnih posledica ovekovog uticaja na
prirodu, naruivi pri tome ravnoteu ekosistema. Cilj
ekolokih istraivanja je utvrivanje uzroka i naina
razaranja prirode kako bi mogla da se uspostavi kontrola i
sprei ekoloka katastrofa. Ekoloki problemi poeli su
samom pojavom oveka kao kulturnog bia a problemi su se
pretvorili u krizu u industriskom i postindustriskom drutvu i
postaje pretnja opstanku ivog sveta. Zagaene su reke,
zemljite, vazduh. Unitavanje prirode od strane oveka
dugo se odvijalo bez odgovarajue svesti o posledicama koje
mogu nastati. Meutim, kako se unitavanje prirode
poveavalo nije moglo proi neopaeno da treba neto
preduzeti i smanjiti zagaenje i unitavanje prirode. Jedan
od prvih opisa unitavanja prirode potie od Platona, a zatim
i Georga Agrikole koji primeuje kako kopanje rude i seenje
uma nepovoljno utie na prirodu. Svest o potrebi za
uravnoteeni i promiljeni odnos prema prirodi javlja se u
Engleskoj pa zatim u Nemakoj gde se u pralamentu
raspravljalo o nepovoljnom uticaju rudarske aktivnosti. U to
vreme briga za zatitu ivotne sredine dobija i zakonski
izraz, doneen je zakon o umam. Dolo se i do ideje o
obnavljanju uma. Do potpunog ekolokog osveenja ljudi
dolo je tek kada je ekoloka kriza dostigla puni razmah. To
se desilo na osnovu odmaklog razvoja industriskog drutva u
XIX veku. Od tada ljudi postaju svesniji ta moe da se desi
ako nastave sa unitavanjem prirode, i poinje razmiljanje i
rad na spreavanju katastrofe. Danas UN vodi brigu o
ekolokim problemima, odravaju se konferencije o
ekolokim problemima.

6. Shvatanje odrvog razvoja Bruntlendove komisije Poimanje odrivog razvoja Bruntlendove komisije nastao je
devedesetih godina XX veka. Bruntlendova komisija je
svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj. Predsednica
komisije je Gro Harlem Bruntlend. Ova Brntlendova komisija
je 1987.donela je izvetaj koji nosi naslov : Naa
zajednika buducnost. U okviru izvetaja izloena je
shvatanje odrivog razvoja koje je postalo najpopularnije do
dananjih vremena. To shvatanje glasi : Odrivi razvoj je
drutveni razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjih
generacija ljudi bez ugroavanja mogunosti buduim
narastajima da zadovolje svoje potrebe. U ovome shvatanju
dolazi do povezivanja odrivog razvoja i budunosti
generacija koje dolaze. To je promena u pristupu prirodnim
dobrima i njihovoj raspodeli izmedju sadanjih i buduih
generacija. Naroito se insistira na zadovoljavanji ivotne
potreba u najsiromanijim delovima sveta. Zagovornici ove
teorije uzimaju u obzir dugoronu odrivost. Postoji i veliki
br. kritiara ove teorije koji smatraju da nema razvoja bez
ozivljavanja ekonomskog rasta a oivljavanje ekonomskog
rasta nije mogue bez razaranja ivotne sredine.
7. Kvantifikacija pojma odrzivog razvoja - To je teorija
koju su izneli teoreticari Cezar Xueljo Neto i Pol Dulebil.
Pokusaj kvantifikacije pojma odrzivog razvoja odnosi se na
uklanjanje nejasnoca u definiciji odrzivosti i cini se pokusaj
da se pronadji merljivi indikatori odrzivosti kako bi se dobila
operacionalna definicija pojma odrzivosti (ako se zadovolje
uslovi ti I ti onda je to odrzivo). Prema ovoj teoriji
ekonomski razvoj u jednoj posebnoj oblasti ( region ili
drzava ) je odrziv ako ukupne rezerve ljudskog kapitala i
prirodnog bogatstva ne opadaju tokom vremena. Ovaj
pristup odrzivosti je ekonomski zasnovan i vise vodi racuna
o ekonomskim efektima nego o ljudskim potrebama. Moguce
je razlikovati 3 ili 4 vrste indikatora odrzivostim: Prvu grupu
cine indikatori zivotne sredine,oni se odnose najvise na
prekomernu eksploataciju prirodnih dobara i na zagadjenje
zivotne sredine. Drugu grupu cine indikatori efekta, to
znaci da promena kvaliteta zivota zivotne sredine
vremenom negativno utice na ljudsko zdravlje. Treca grupa
- retrospektivni indikator : to je tradicionalni nacin
projektovanja odrzivog razvoja. Cetvrta grupa - Predvidjajuci
indikator : podrazumeva predvadjanje buducih promena.
Treca i cetvrta grupa najcesce predstavljaju jednu grupu
indikatora.
8. Neomarksisticki pristup o odrzivom razvoju Zastupaju predstavnici treceg sveta. Medju njima Red Klif.
On smatra da siromasni ljudi nisu ukljuceni u zadovoljenje
svojih potreba, Pa zbog toga drustveni razvoj ne moze biti
istinski odrziv. Eksploatacije prirodnih izvora u nerazvijenim
zemljama od strane visoko razvijenih zemalja je veoma
velika i predstavlja oblik istoriskog kontinuiteta. Nerazvijene
zemlje treceg sveta pokazuju da zivotna sredina i prirodna
bogatstva nisu odlucujuci cinilac odrzivog razvoja nego je to
politicka moc. Teoreticari neomarksizma pristupa odlucno se
zalazu za prepaspodelu ekonomske i politicke moci.
9. Radikalna filozofsko kritika odrzivog razvoja Najznacajniji predstavnik ovakve koncepcije jeste Volfgong
Zaks. On istice radikalnu kritiku ekonomskog razvoja cemu
je sve odredjeno. Ekonomski razvoj predstavlja veliki izvor
manipulacija i intervencija. Zaks smatra da je pojam
odrzivosti utopiskog karaktera. Efikasno ekonomsko
ponasanje siri se na stetu kulture cemu se miniraju ne
ekonomski pojmova o dobrom pristojnom i dostojanstvenom
zivotu. Pojmovi kao sto su nazadno- napredno ili
tradicionalno- moderno postaju smesni buduci da vodi u
corsokak, to se moze sagledati pocevsi od zatrovanja zemlje
pa sve do efekta staklene baste. U ovoj teoriji kljucni pojam
je pojam kulture. Covecanstvu ili svetu moze pruziti nadu
jedinu razlicitih kultura i to narocoto nerazvijenog sveta,
zemalje treceg sveta.

10. Povezivanje odrzivosti i ekoloske etike: (ekoloska

teorija ) - Prema ovoj koncepciji zastita zivotne sredine
jeste najvazniji vid odrzivosti. Najznacajniji predstavnik ovog
shvatanja jeste Stenli Karpenter. Po njemu neprekidan
ekonomski rast nije spoj sa ogranicenim mogucnostima
ekosistema. Industrializovani svet zahvaljujuci tehnologiji
kojom raspolazu proizvodi izobilje i bogatstvo. U takvom
bogatstvu zivi svega 20% stanovnika. Dok 80% svetskog
stanovnistva zivi u bedi i uglavnom zivi od poljoprivrede.
Ovakva preraspodela svetskog bogatstva i ovakav polozaj
najveceg dela svetskog stanovnistva posledica su
kolonijalnih i neokolonijalnih odnosa u svetu. Sistem ovakvih
medjunarodnih odnosa siri obrazac neodrzivog razvoja sirom
planete. I Indiska autorka Bandava iva veoma je kriticna
prema savremenim ekonomskim modelima : Odrzivost
podrazumeva uvazavanje ogranicenja prirode i nuznosti
uklapanja u njene okvire.
11. Politiki pristup odrivom razvoju - Odrivom
razvoju se pristupa zato to je odrivi razvoj multidicinarni
problem. Politikom pristupu odrivom razvoju posveuje se
posebna panja zato to su se u drugoj polovini XX veka
akuelizovala politika tela ujedinjenih nacija sa ciljem da
usmere druveni razvoj prema odrivom razvoju. 1972. u
Stokholmu je odrana prva konferencija ujedinjenih nacija
posveena zatiti ivotne sredine. Upravo zato kaemo da je
problematika odrivog razvoja aktuelizovana od tog
vremena. 1987. Bruklendova komisija sainila je izvetaj
pod nazivom: Naa zajednika budunost. Ova svetska
komisija za ivotnu sredinu i razvoj u tom svom izvetaju
dala je definiciju odrivog razvoja koja je u kasnijim
godinama postala opte prihvaena definicija. 1992. u Rio
De eneiru odrana je konferencija UN-a koja je bila
posveena zatiti ivotne sredine i odrivom razvoju. Ovoj
meunarodnoj konferenciji prisustvovali su predstavnici 150
zemalja i bilo je prisutno 116 dravnika. Bila je odrana i
konferencija nevladinih organizacija iz nekoliko zemalja koja
je bila posveena istoj problematici. Na konferenciji UN-a
nije bilo postignuto mnogo saglasnosti o vanim pitanjima o
odrivom razvoju zato to su postojali razliiti ekonomski
interesi i razliiti vrednosni sistemi u najrazvijenijim
zemljama u svetu. Ipak doneto je nekoliko vanih
dokumenata kao to su: deklaracija o ivotnoj sredini i
razvoju, konvencija o promeni klime, kao i konvencija o
biolokoj raznovrsnosti. Usvojen je akcioni plan za XXI vek i
on predstavlja najvaniji dokument konferencije u Rio De
eneiru. Agenda 21- drugo ime za ovaj akcioni plan. U ovom
dokumentu po prvi put dolazi do izdvajanja bitnijih
drutvenih grupa, a to su: ene, deca, omladina,
poljoprivrednici i preduzetnici na koje UN sve vie raunaju u
ostvarivanju svojih planova. Posebno mesto u okviru ovog
dokumenta zauzimaju lokalni akcioni planovi tzv. lokalna
agenda 21 koja se odnosi na ulogu lokalnih vlasti u
ostvarivanju programa odrivog razvoja. 2002. u
Johanezburgu odran je svetski savet o odrivom razvoju,
prisustvovali su predstavnici ogromnog broja zemalja i
konstatovano je da se akcioni plan koji je donet u Rio De
eneiru ne ostvaruje i zato je sainjen program prioriteta u
drutvenom razvoju kako bi on postao odriv.

12. Ekonomski pristup odrivom razvoju - Ekonomija i

ekologija epimoloki gledano imaju isto poreklo rei. Iz tog
razvoja najelementarnija definicija ekonomije odreuje
ekonomiju kao upravljanje domainstvom. Tvorac rei
ekologija ii jedan od utemeljivaa ekologije kao nauke je
Ernest Hekel. On je definisao ekologiju kao nauku o
domainstvu prirode. Ozbiljna ekonomija ukljuuje u sebe i
ekoloki nain razmiljanja i gledanja na prirodu. Glavni tok
savremenog ekolokog miljenja oslanja se na teoriju koju je
u 18. veku formulisao kolski filozof i ekonomista Adam
Smit. Smit je napisao delo o istraivanju prirode i uzroka
bogatstva naroda. Neki teoretiari ovo delo smatraju
biblijom kapitalizma. On je izloio teoriju neprestanog
ekonomskog rasta koji je zasnovan na neprekidnom rastu
stanovnitva i potronje i proizvodnje i to sve na osnovu
prirodnih izvora. Prirodni izvori nisu neiscrpivi. Danas je to
mnogo jasnije nego u minulo vreme. U meuvremenu, 2
veka, u najrazvijenijim zemljama je najmanji prirodni
prirataj. Prema nekim istraivanjima izraz Odrivi
kapitalizam predstavlja aksiom (izraz koji povezuje dva
iskljuiva pojma). Da bi kapitalizam bio odriv to
podrazumeva ekoloki-socijalno odrivo drutvo. Ima
teoretiara koji smatraju da takav kapitalizam moe ostvariti
relativnu odrivost ukoliko bi kapitalizam bio preobraen na
principima socijalne pravde i na ekolokim principima. Ako bi
se to desilo, onda kapitalizam ne bi bio odriv na bankare,
finansijske menadere i jedan itav sloj veoma bogatih ljudi.
Da bi kapitalizam postao odriv, a ekonomska politika
pripada sveri politike, sve to je politiko mogue je
promeniti politikim odlukama, pa je tako mogue promeniti
i nain miljenja o razumnoj ekonomskoj politici pri emu se
kao prioritetni zadatak pokazuje suzbijanje izobilja (luksuzne
potronje). Ekoloki ekonomisti kvalitet ivota ne procenjuju
samo preko poizvodnje i potronje ve iz perspektive
zdravlja, negovanja porodinih odnosa i zadovoljenja
potreba kompletne linosti. Zadovoljenje ekoloke i socijalne
odrivosti je znaajnije od snanog ekonomskog rasta. Cilj
ekonomsko-ekoloke politike jeste iveti dobro i
dostvojanstveno u okviru uslova koje nam prua planeta
zemlja. Veza izmeu ekonomije i ekologije je etika.
Prihvatanje etikih zahteva trebalo bi da obezbedi zatitu
ovih vrednosti koje bi mogle pruiti garanciju odrivog
kvaliteta ljudskog ivota usklaenog sa ljudskim
dostojanstvom.

13. Holastiki pristup odrivom razvoju - Holastiki

pristup odrivom razvoju predstavlja filozofsko sagledavanje
perspektive odrivog razvoja. Razliiti pristupi odrivom
razvoju kojim su nastali u okviru socijalnih , politikih,
ekolokih i ekonomskih kola nastojali su da pojam
odrivosti sagledaju iz svoje perspektive. Tako su sadraji i
kriterijumi odrivosti bili sagledavani preko ekonomskih,
ekolokih, politikih ili socijalnih kriterijuma. Holastiko
sagledavanje pojma odrivosti usmereno je na povezivanje i
objedinjavanje svih elemenata odrivosti u jednu celovitu
viziju razvoja. Tako je stvoren jedan multidisciplinski model
odrivog drutvenog razvoja. Ovaj model pokuava da
postavi neka ogranienja nekontrolisanom ekonomskom
rastu, ali takoe i drugim dutvenim delatnostima koje
doprinose unitenju prirode. Holistika teorija odrivosti
nastoji da politike, ekonomske, obrazovne i kulturne
orijentacije u drutvu usmeri prema uvaavanju ekolokih
vrednosti. Teoretiari holastikog pristupa smatraju
imperativom uvaavanje razliitih kriterijuma drutvenog
razvoja. Prema holistikom pristupu drutveni razvoj treba
da se zasniva na principu jednakosti. Holistika koncepcija
ima brojne kritiare: predstavnici neoklasine ekonomije koji
smatraju da ekonomski rast i ekonomski kriterijum kao to
su brutonacionalni dohodak(nacionalni dohodak po glavi
stanovnika) jesu najznaajniji pokazatelji razvoja i samo
bogata drutva mogu da ree pitanje odrivost. Sa
stanovita holistike koncepcije siromatvo, nerazvijenost i
nezaposlenost izjednaavaju se sa bogatstvom i
blagostanjem u ugroavanju i razaranju ivotne sredine.
Holistika vizija odrivog razvoja obuhvata sledee
elemente: 1. ouvanje celine prirode 2. zatita potreba i
prava sadanjih i buduih generacija 3. negiranje
neprestanog ekonomskog rasta. I pored kritika koje holisti
upuuju savremenom industriskom drutvu, oni ne
zagovaraju povratak drutva na predtehniki nivo razvoja jer
bi to drutvo sutinski unazadilo. Da bi se izvrio preobraaj
savremene civilizacije u skladu sa holistikim poimanjem
odrivosti neophodno je podii na vii nivo postojee
standarde racionalnosti kako bi bio pokrenut vei broj ljudi
za odgovarajuu ekoloku i humanistiku viziju. Principi
holastikog pristupa. -Objedinjavanje i usaglaenost
aktivnosti svih zagovornika ideje odrivosti poevi od
lokalnog, regionalnog, dravnog do meunarodnog plana.
Podrazumeva se preraspodela moi svih onih institucija koje
donose odluke o razvoju. -Redefinisanje postojeih obrazaca
raspodele bogatstva. Ovim se eli postii pravednija
raspodela bogatstva kako bi bile zadovoljene potrebe i onih
ljudi koji imaju veoma malo sredstava za ivot. Sutinska
promena odnosa izmeu ljudi i prirode kao i promena
vrednosnih stavova koji odreuju te odnose. Meu
generacijska pravednost i jadnakost u pogledu mogunosti
korienja sredstava za ivot i prirodnih dobara. Ova
meugeneracijska pravednost namee se kao etiki
imperativ uvaavanja prava i sadanjih i buduih generacija
na zdravu ivotnu sredinu i na zadovoljenje socijalne pravde.
Uspostavljanje novog sistema meunarodnih odnosa to
podrazumeva pravedniju raspodelu globalnog bogatstva i
pravedniju raspodelu meu nacijama. Neophodno je uvaiti
ograniene mogunosti samoobnavljanja prirode. Priroda
ima svoje granice i neophodno je voditi rauna o njima. To
je imperativna moralna obaveza bez ijeg ispunjenja
ostvarenje odrivog razvoja ne bi bilo mogue.
Samodovoljnost drutvenih zajednica. Ovaj princip se odnosi
na ouvanje drutvenog i kulturnog identiteta svake
zajednice. Dijalektiko jedinstvo teorije i prakse. Odrivi
razvoj kao jedan sloen proces mogue je ostvariti samo na
osnovu jedinstva teorije i prakse. Etika osnova odrivog
razvoja mora biti sveobuhvatna i inegrativna. Nisu
prihvatljiva ona etika naela kojima se opravdava i brani
savremeni razvojni model.

14. Tehnika i odrivi razvoj - Postoje stavovi da je

moderna tehnologija jedan od glavnih procesa pogoravanja
ovekovog prirodnog okruenja. Mada se moemo sloiti sa
veinom ovih stavova, moe se rei da tehnologija sama po
sebi nije jedini nosilac i da pored tehnologije treva pomenuti
da postojeem stanju prirode znaajno doprinosi ekonomski
rast. Postoje 2 koncepcije koje dominiraju po ovom pitanju:
1. Liberalna politika filozofija; Ona se zasniva na
antipaternalizmu, to znai da dravna ogranienja
individualnih sloboda nisu dozvoljena. Ova liberalna politika
filozofija preporuuje ideal dobrog ivota i smatra da nain
ivota nije legitiman predmet dravnih intervencija. Liberali
na prirodu gledaju kao na izvor zadovoljenja ljudskih
potreba. 2. Ekoloka filozofija; Ona ima potpuno suprotne
stavove. Predstavnici ove teorijske orjentacije smatraju da je
potrebno na svim nivoima, od pojedinca do drave voditi
rauna o ouvanju prirode i troenju ljudskih resursa koje
treba da bude racionalno. Da bi odredili odnos tehnike i
odrivog razvoja neminovno je podsetiti na neke velike
tehnoloke katastrofekoje su se desile u poslednjih 30-tak
godina: 1984. Oticanje otrovnih hemikalija u Bopalu u Indiji
koje je usmrtilo preko 2000 ljudi. 1986. ernobilska
katastrofa (eksplozija nuklearnog reaktora). Eksplozija
nekoliko kosmikih brodova, velika izlivanja nafte u more i
itav niz drugih tenholokih katastrofa ije se posledice
oseaju i oseae se u budunosti.
Procena tehnologije polazi od nekoliko osnovnih principa:
1.procena tehnologije je sredstvo politike
2.procenu tehnologije je poeljno ponoviti, ona treba da
bude deo sloenog procesa i posmatranja sa razliitih
aspekta.
3.glavna politika potreba je procena sigurnosti tehnologije
4.tehnoloka znanja stvaraju nova neznanja informatika
pismenost stvara jednu stalnu potrebu za novim
obrazovanjem
5.za promenu tehnologije i donoenje odluka vano je imati
to vie informacija naroito futurolokih vijenja posledica
odreene tehnologije. To iz razloga to su posredni i
nepredvidivi uinci neke tehnologije nekad znaajniji od
neposrednih posledica.
Procena tehnologije mogua je sa stanovita tehnolokih
karakteristika i takva procena je prilino pouzdana. Druga
procena tehnologije je procena sa stanovita drutvenih i
etikih vrednosti, ova procena je dosta sloenija i spada u
onu kategoriju posrednih inilaca.
15. Ekoloke posledice naune i tehnoloke revolucije
Nije opravdano tehniku smatrati odgovornom za njenu
ekoloki opasnu upotrebu. Tehnika je, u stvari, kao lek.
Njena kontrolisana i promiljena upotreba na razne naine
oslobaa oveka. Ali kao to lek usled neodmerene upotrebe
postje otrov, tako i korienje tehnike bez svesti o ekolokim
posledicama postaje pretnja smu celokupnom ivom svetu
na zemlji. Do nesrenog ishoda, dakle dolazi zbog ovekove
este sklonosti da prevri meru. Razorne mogunosti
savremene tehnike proizilaze iz njene fantastine
egikasnosti. Ona do nesluenih razmera poveava
mogunosti proizvodnje novih vetakih elemenata esto
neuklopivih u funkcionalnu ravnoteu ekosistema i
odstranjivanja njegovih vitalnih delova. Prime za ovo prvo
jeste proizvodnja sve veeg broja hemijskih preparata, a za
drugo unitavanje uma i iscrpljivanje sirovina. Takvom
svojom efikasnou tehnika daje oveku mo geoloke sile.
Nepromiljeno korienje moderne tehnologije u ekosistemu
proizvodi dejstva potpuno analogna onima koje rak izaziva u
tkivu organizma. U svakom sluaju, ekoloka scena nae
planete prua uzbudljiv prizor borbu Tanatosa i Erosa (sile
razaranja i sile ivota). Na strani Tanatosa je sve, a na
Erosov ekoloka svest i ovekov nagon za samoodranjem.
Ne bore se na ivot ili smrt, nego za ovladavanjem
tehnikom. Nain njene upotrebe e odluiti o ivotu i smrti.
oveanstvo e izbei slom, ako se bude pridravalo
preporuke koju je Sokrat dao jednom svom savremeniku
videviga u bedi, naime... da pozajmi od samog sebe na taj
nain to e smanjiti svoje obroke. Naravno u sluaju
savladavanja ekoloke nevolje ovo smanjenje odnosi se na
luksuz.

16. Tehnika I etika - Problematika tehnike I etike moze se

razmatrati na razlicite nacine, uvek kada govorimo o tehnici i
tehnikim dostignuima neminovno je i da se postave i
etika pitanja. Ona mogu biti postavljena na razliite naine
kada se razmatra odnos tehnike i etike onda je neminovno
istai 2 stanovita koja su suprostavljena i koja na potpuno
razliite naine ocenjuju tehniku naroito dostignua
moderne tehnike i savremenu tehniku civilizaciju. Prvo
stanovite, tehnika nije moralno neutralna. Opasnost se ne
sastoji u looj upotrebi tehnike nego je sadrana u biti
tehnike kao takve. Velika su ogranienja koja tehnika
namee oveku. Savremena tehnika je ekoloki opasna.
Ovakvo stanovite zastupa veliki broj filozofa meu kojima
emo pomenuti Gintera Andersa. Drugo stanovite, tehnika
nije zlo sama po sebi ve sve potie od ljudske ideje.
Opasnost ne potie od orua i maina nego potie od ljudske
zamisli. Preneti krivicu na tehniku znai osloboditi
odgovornosti oveka kao pravog i jedinog krivca. Ovakvi
stavovi naroito se obrazlau injenicom da tehnika radi u
korist ljudi i u korist poboljanja ljudskog ivota time to
tehnika preuzima veliki deo fizikog rada, takoe treba istai
da tehnika unapreuje kvalitet ljudskog ivota i doprinosi
zadovoljenju razliitih potreba. Nema alternativu mada
postoje i alternativne civilizacije. Tehnii razvoj predstavlja
vaan inioc drutvenog razvoja uopte. Tehniki razvoj je
neminovan poto je uvek mogue tehniko reenje problema
kontrole tehnike.
17. Preventivno ininjerstvo - Nastoji da uspostavi novi
model ininjerstva i aktivnosti koje ininjeri obavljaju u
industriskim sistemima i na univerzitetima. Mogue je istai
nekoliko principa koji su veoma vani za preventivno
ininjerstvo. Prvo, to je borba protiv zagaenja zivotne
sredine, to je jedno od prvih aktivnosti ininjera, ona
podrazumeva projektovanje i izbor proizvodnih procesa koji
najmanje dovode do zagaenja ivotne sredine. Cilj svih
ovih promena jeste otklanjanje tetnih uticaja tehnologije na
ivotnu sredinu. Ininjeri svoju delatnost obavljaju u
izmenjenim ivotnim uslovima i zato se pojavljuje snana
briga zbog ugroavanja ivotne sredine. U
industrijalizovanim zemljama pritisak javnosti protiv
ugroavanja ivotne sredine je veoma veliki i prisiljava vlade
ovih zemalja da menjaju odnos prema ouvanju ivotne
sredine. Treba oekivati da e u budunosti javni i grupni
pritisci biti sve vei to bi trebalo da dovede do ouvanja
prirode i obezbeivanja odrivog razvoja. To se naroito
ogleda preko donoenja zakona koji reguliu ovu oblast i
preko izdvajanja znaajnih sredstava iz nacionalnih budeta
pojedinih zemalja za ouvanje ivotne sredine. Pokret
zelenih je naroito uticao da se vrednosti za koje se zalae
ovaj pokret ire prihvata u zapadnim drutvima. Preduzea
koja posluju u skladu sa tim vrednostima postaju
konkurentnija na tritu. Vrednosti za koje se zalau jesu
zatita zdravlja i bezbednosti radnika, voenje brige o
iscrpivim izvorima sirovina i energenata porast trokova
smanjenja otpada itd...

18. Ininjeri i odrivi razvoj - Mnoge definicije

inenjerstva ukljuuju u sebe odredbu po kojoj su inenjeri
prevashodno upueni na reavanje problema, meutim, oni
delimino uestvuju i u stvaranju problema. To obino
proizilazi iz njihove panje koja je usmerena pre svega na
tehniki karakter tehnikih sistema to rezultira
zanemarivanjem drutvenih i ekolokih posledica tih
sistema.
Imperativi i obaveze inenjera: Jedan od osnovnih
imperativa inenjerstva jeste borba za maksimalnu
efikasnost tehnikih sredstava. Projektovanje sistema sa
automatizovanom unutranjom kontrolom koji uteuju
ljudski rad. Traganje za optimalnim tehnolokim reenjima
zasnovanim na naunim principima, kao i testiranje
tehnolokih normi i standarda.
Inenjer je obavezan da prua kreativne inovativne
projekte i da razvija nova tehnoloka sredstva za
ostvarivanje ovih ciljeva.
Uspostavljanje primenljive komunikacije izmedju nauke,
drutva i instanci koje odluuju bilo u javnom ili privatnom
sektoru.
Drutvene posledice tehnolokog razvoja nameu pitanja
koja stoje u najtenjoj vezi sa vrednostima za ije su se
priznavanje vekovima borili kako pojedinci tako i itava
drutva. Te vrednosti su: kolektivna i individualna sloboda,
dostojanstvo, kvalitet ivota, procvata linosti na osnovu
odgovarajueg obrazovanja, rada i slobodnog vremena,
uobliavanje poeljnog prirodnog i drutvenog okruenja itd.
Jedan od njveih izazova na putu ostvarivanja ovih vrednosti
proizilazi iz meusobnih odnosa tehnologije i drutva. Zato
inenjeri moraju prihvatiti etiko ponaanje u okviru
obavljanja svojih profesionalnih dunosti. To je njihova prva
obaveza. Druga obaveza inenjera jeste suoavanje sa
problemom procene rizika, kao i suoavanje s odreenim
tehnolokim odlukama, pri emu inenjer treba da uvaava
ne samo specijalistika znanja, vrednosti i iskustva tehnikih
strunjaka, nego i znanja, ideje, vrednosti i iskustva
akumulirana u podruju kulture. Tree, radei na razvoju
komunikacionih i informacionih sistema inenjeri moraju
voditi rauna o tome da ti sistemi pojedince i grupe ne izrue
izolaciji i otuenju. To znai da oni moraju da poveaju svoju
osetljivost prema osnovnim drutvenim vrednostima: linoj
slobodi, dostojanstvu ljudi i njihovim pravima. etvrto,
inenjeri moraju biti posveeni uspostavljanju ravnotee
izmeu ekonomskih, ekolokih i drutvenih sistema to bi
obezbedilo odrivi razvoj za sve ljude i narode sveta. Peta
obaveza ininjera je briga o zdravlju ljudi koje ne malim
iskuenjima izlae upravo tehnologija. esto, inenjeri
takoe treba takoe da se ukljue u stvaranje uslova za:
celoivotno obrazovanje, za rad pun znaenja i za
obezbeenje dovoljno slobodnog vremena za sve ljude u
drutvu. Najzad, od inenjera se oekuje da podstie
zajednitvo, razumevanje i mir u svetu. Ininjeri su duni ne
samo da minimiziraju tetu nego i da ine dobro.
Ispunjavanjem ovih obaveza ininjeri bi se ukljuili u krug
glavnih nosilaca odrivog razvoja.
19. Pretpostavke inerenjske etike - Postoje posebni
razlozi postaojanja inenjerske etike. Inenjerska etika je
etika disciplina koja tei normiranju tehnoloke delatnosti.
Njen zadatak je uspostavljanje principa moralne
odgovornosti inenjerskog rada i njegovih rezultata sa
javnim interesom za zdravlje, sigurnost i blagostanje ljudi
kao i ouvanje ivotne sredine, neminovna je nadlenost
etike za prosuivanje inenjerskih planova, odluka i
postupaka u oblasti tehnologije. Tehnoloka delatnost ima
viestruke uinke kako drutvene tako i etike i neophodno
je sutinsko prestrukturisanje moralne svesti oliene u
etikoj teoriji. Moralnu odgovornost, zajedno sa pravnom,
ekolokom i politikom odgovornou ini sintezu opte
odgovornosti za pravac i posledice razvoja tehnike s obzirom
na to da tehniki razvoj predstavlja vanu komponentu
drutvenog razvoja. Sa stanovita inenjerske etike
iskljuivo je vana ona vrsta odnosa koji tehnoloka
delatnost uspostavlja sa moralom.

20. Etiko obrazovanje inenjera - Danas je inenjersko

etiko obrazovanje na amerikim univerzitetima ve dobilo
veoma izdiferenciran oblik i ostvaruje se na 3 naina: kroz
samostalne kurseve inenjerske etike, proimanjem
programa inenjerskih nastavnih disciplina etikim
sadrajima i u okviru netehnikih nastavnih disciplina sa
snanim naglaskom na inenjerskoj etici. Ova vrsta
obrazovanja u Americi osciluje izmeu minimalnog zahteva
da etika bude u najmanju ruku integrisana u kurseve
projektovanja i maksimuma ostvarenog. Ipak, u veini
sluajeva preovladava nastojanje da se etiki pristup
provue kroz sve inenjerske kurseve. Ovo proimanje
tehnikih kurseva etikom komponentom studente treba da
pripremi za suoavanje sa stvarnim profesionalnim i
drutvenim odgovornostima jednog inenjera i da, uz to,
predupredi mogunost dospevanja inenjerske etike u
poloaj stranog tela u okviru inenjerskog programa. Glavni
cilj ukljuivanja inenjerske etike u nastavne programe
inenjerskih studija, izveden iz ovog okvirnog smisla, jeste
pruanje studentima znanja i intelektualnih razumevanja
koja su nophodna za prihvatanje profesionalne i srutvene
odgovornosti od strane inenjera. Pri tom inenjerska
drutvena odgovornost podrazumeva svest o kompleksnosti
odnosa izmedju tehnolokog razvoja i drutvene dobrobiti,
razumevanje profesionalnih odgovornosti inenjera i normi
za preuzimanje te odgovornosti i posedovanje sposobnosti
za donoenje zrelih odluka o profesionalnoj odgovornosti i za
razreenje moralnih dilema kada se one pojave.