Doc.

dr Ivan Dimitrijevi

U VEKU DROGE
PRIRINIK ZA PORODICU I KOLU

Beograd, 2007

PREDGOVOR
Bolesti zavisnosti - neinfektivna epidemija dvadesetog veka zakoraila je u
dvadesetprvi vek. Mnogi narkomani dvadesetog veka vie nisu ivi, kao to nisu ivi i
mnogi narkomani dvadesetprvog veka jer droge postaju sve monije i ubitanije. Izgleda
da poinje novi vek droge. Javljaju se i nove supstance sintetike droge koje zajedno sa
ve poznatim i smrtonosnim supstancama prosto preplavljuju ulice i trgove, gradove i
sela. Sa razvojem tehnologije razvija se nova zavisnost od interneta a u svetu se ve
otvaraju klinike koje lee i ovu vrstu pacijenata. Zavisnost od kockanja takoe je uveliko
prisutna. itav svet organizuje borbu protiv droge ali je ishod neizvestan. Istraivanja
ukazuju da mladi u sve ranijem uzrastu probaju drogu a kliniari ve lee decu
narkomane. Smatra se da je sticanje znanja o supstancama i njihovom delovanju veoma
zanaajan faktor u prevenciji bolesti zavisnosti. Iako Svetska zdravstvena organizacija
daje jasne smernice za prevenciju i stimulie komunalno bazirane modele prevencije, oni
nisu svuda zastupljeni. U nekim sredinama gde su dobro razvijeni programi prevencije
mladi se od malena ue da prepoznaju droge i njihovo tetno delovanje i usmeravaju na
zdrave oblike ivljenja kroz sport, kulturu, rekreaciju i dr. U drugim sredinama takvih
aktivnosti gotovo da i nema pa mladi, bez znanja i upozorenja kreu putem predvidljive
progresije od eksperimenta sa supstancama, preko povremene i redovne upotrebe do
zavisnosti.
Ovaj prirunik ima za cilj da informie mlade, njihove roditelje, profesore i
vaspitae o pojedinim klasama supstanci, njihovoj rasprostranjenosti, osobinama i
posledicama upotrebe. Pored naunih podataka date su i dramatine slike telesnih
oteenja kao svojevrsna opomena svima. Nadamo se da e preporuke porodici i koli
kao i prikazani modeli prevencije bolesti zavisnosti doprineti unapreenju rada u ovoj
oblasti.
Dr Ivan Dimitrijevi

PRVI DEO

EPIDEMIOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA I
LEENJE BOLESTI ZA VISNOSTI

BOLESTI ZA VISNOSTI
Epidemiologija bolesti zavisnosti
Bolesti zavisnosti spadaju u grupu najeih bolesti savremenog oveka. Brojna
istraivanja ukazuju na njihovu iroku rasprostranjenost u optoj populaciji, koja u nekim
sredinama ima epidemijske razmere. Procenjuje se da svaki trei odrasli, tj 1.2 milijarde
odraslih ljudi, koristi duvan, a da e do 2025. god taj broj porasti na 1.6 milijardi.
Utvreno je da je duvan bio direktan uzrok 4 miliona smrtnih sluajeva tokom 1998. u
svetu. Pretpostavlja se da e broj smrtnih sluajeva uzrokovanih duvanom do 2020.
porasti na 8.4 miliona. Smatra se da 25% odraslog stanovnitva u SAD pui. Od 46
miliona koji stalno pue, 24 milona su mukarci a 22 miliona ene. V erovatnoa
dobijanja kancera plua je deset puta vea kod puaa nego kod onih koji ne pue, a 1525 puta vea kod onih koji dnevno popue 2 ili vie pakli. Kad je u pitanju koronarna
bolest srca, kod obolelih koji pue je rizik da e umreti 2-4 puta vei, a 90 % tekih
respiratornih oboljenja kao to su hronian bronhitis i emfizem su posledica puenja.
Deca majki koje pue su laka na roenju i pod veim rizikom od prevremenog poroaja i
neonatalne smrti.(11)
Oko 70 miliona ljudi u svetu imaju alkoholom izazvane poremeaje koji ukljuuju
zloupotrebu i zavisnost, od ega 78% nije leeno. Stope alkoholom izazvanih poremeaja
iznose kod mukaraca 2.8 % a kod ena 0.5%. Neka istraivanja pokazuju stopu
zlouptrebe i zavisnosti od 8.5% Upotreba alkohola u V elikoj Britaniji iznosi 7.5 litara
istog etanola godinje per capita. U Francuskoj ova koliina iznosi 13 litara. U
Francuskoj, Nemakoj i Irskoj preko 30% svih pacijenata koji su primljeni na
psihijatrijsko leenje imali su probleme sa zloupotrebom alkohola. U SAD, prevalenca
alkoholne zloupotrebe i zavisnosti iznosi 7-10%. Stope alkoholne zloupotrebe i zavisnosti
po pravilu su vee kod mukaraca nego kod ena. U Evropi i SAD taj odnos iznosi 3:1,
dok je kod Hispanoamerikanaca i Azijata 8:1. Najvei stepen konzumacije alkohola
registruje se kod mukaraca u 20-im godinama, koji su neoenjeni ili razvedeni. Alkohol
je prema brojnim istraivanjima najee upotrebljava supstanca, posebno meu mladima
(3).
Prema podacima Ujedinjenih nacija u 2005. godini, 200 miliona ljudi, ili 5%
svetske populacije, starosti od 15 do 64 godina, koristilo je ilegalne droge makar jednom
u prethodnih 12 meseci. Najira zloupotreba zapaena sa kanabisom 160 milona, 30
miliona je koristilo amfetaminu sline lekove, 16 miliona opijate i 14 miliona kokain. U
terapijskom pristupu opijati i dalje predstavljaju najvei problem u svetu. (35)
Problem zloupotrebe droge ima i druge propratne pojave: irenje zaraznih bolesti,
pranje novca, korupciju, finansiranje teroristikih grupa. Prema Izvetaju UN za 2000,
uoljiva su dva glavna problema - kokainska i heroinska zloupotreba i zavisnost, koje su

na globalnom nivou najodgovornije za visok broj bolnikih tretmana, smrtnih ishoda,

predoziranja, nasilja i umeanosti u organizovani kriminal. Zloupotreba kokaina u SAD
opala je za 70% u periodu 1985-1999, a zloupotreba heroina stabilizovana je u zapadnoj
Evropi. (33).
Kanabis je najee zloupotrebljavana droga meu Amerikancima sa trendom
porasta. ivotna prevalencija zloupotrebe marihuane raste u svim starosnim grupama do
34-te godine, a zatim naglo opada. Priblino 10% populacije SAD je probalo kokain.
Zloupotreba kokaina je najvea meu osobama uzrasta od 18 do 25 godina - 1,3% i
uzrasta od 26 do 34 godine - 1,2%. Krek najvie konzumiraju osobe starosti izmedju 18 i
25 godina. Mukarci su dva puta vei uivaoci kokaina od ena, ali su sve
socioekonomske grupe i rase podjednako zastupljene. U SAD je 10% osoba bar jednom
u ivotu probalo halucinogene. Najee ih konzumiraju mladi belci izmedju 15 i 35
godina. Procenjuje se da je 2 miliona ljudi u SAD bar jednom u ivotu probalo heroin.
Broj trenutnih konzumenata heroina je izmedju 600 i 800 hiljada. Odnos mukaraca i
ena je 3:1. Prvi kontakt sa heroinom najee se deava u adolescenciji do 20. godine
starosti. Najvei broj zavisnika je u svojim tridesetim odnosno etrdesetim godinama.
V eliki broj narkomana pripada rizinoj grupi za oboljevanje od HIV/AIDS-a.
Prema podacima UNAIDS-a (United Nations Ofice on Drugs and Crime) i Svetske
zdravstvene organizacije (WHO) u 2005. godini oko 38,6 miliona ljudi (u proseku
izmedju 33,4 i 46 miliona) ivelo je sa HIV/AIDS-om. Oko 4.1 milion je u 2005. godine
inficirano virusom. Iste godine je od AIDS-a umrlo 2.8 miliona ljudi. (WHO, 2006). Iz
istih izvora dobijeni su podaci za 2003. godinu, da medju intravenskim narkomanima
HIV infekcija dobija pandemijske razmere, naroito u zemljama Istone Evrope,
Centralne, June i Jugoistone Azije i Latino Amerike. Za 2003. godinu je procenjeno da
je u svetu bilo 13 miliona intravenskih zavisnika zaraeno HIV/AIDS-om. Od kojih su
8,8 miliona stanovnici Istone Evrope, Centralne, June i Jugoistone Azije, 1,4 miliona
Severne Amerike i 1 milion Latino-Amerike. (39)
Procenjeno je da u zapadnoj i centralnoj Evropi ivi oko 740.000 ljudi sa HIV ili AIDSom, i oko 1.7 miliona ljudi u zemljama istone Evrope i centralnoj Aziji. Smatra se da u
zemljama Evropske Unije ima 30% nedijagnostikovanih sluajeva, a pretpostavlja se da
je taj procenat vei u susednim zemljama. (47)
Prema nekim epidemiolokim istraivanjima u 2005. godini je u Evropskoj Uniji
dijagnostikovano novih 23.620 osoba inficiranih HIV-om. (48) Najvei broj sluajeva su
mukarci (65%), ali se poveava i broj ena, a 12% pripada grupi mladih od 15 do 24
godine. Najvia stopa novih HIV dijagnoza je u Estoniji (467 sluajeva na milion
stanovnika) i u Portugaliji (251 sluaj na milion stanovnika), dok je najnia stopa u
ekoj Republici (9 sluajeva na milion) i Slovakoj (4 sluaja na milion)
Kod novoinficiranih u Evropskoj Uniji najvei broj (55%) pripada heteroseksualnim
kontaktima, zatim kod seksa izmeu mukaraca (34%) i kod intravenskog korienja
droge (10%). HIV infekcije putem heteroseksualnih i homoseksualnih odnosa se
udvostruio u periodu od 1998 do 2005. godine. U 2005. godini u Evropskoj Uniji skoro
polovina (46%) od inficiranih heteroseksualnim putem pripada imigrantima, pre svega

Sub Saharske Afrike, a veina infekcija se dogodila van EU. Smatra se da su

homoseksualci danas grupa sa najveim rizikom za HIV u Evropskoj Uniji. Situacija u
vezi novo dijagnostikovanih sluajeva varira u pojedinim zemljama Evrope. Najvei broj
novo dijagnostikovanih izmeu 1998. i 2005. godine bio je u V elikoj Britaniji (tri puta
vie), Irskoj (vie od dva puta) i Luksemburgu (dva puta). U Baltikim zemljama(
Litvanija, Latvija i Estonija) glavni put irenja je korienjem istih igala. (47) U 2005.
godini zabeleeno je 51 984 novih HIV dijagnoza u zemljama Istone Evrope i centralne
Azije. Oko 90% od tih sluajeva je bilo u Ruskoj federaciji (35 379) i Ukrajini (11272).
V eina su mukarci (59%), ali raste i broj ena. Treina svih sluajeva grupi mladih od
15 do 24 godina. (48)
Konzumiranje alkohola i zabranjenih droga je u primetnom porastu u mnogim
zemljama, naroito centralne i istone Evrope. U zapadnoevropskim zemljama i dalje su
visoke stope prevalencije. vedski savet za informisanje o alkoholu i ostalim drogama je
1995. u 26 evropskih zemalja sproveo Evropsko istraivanje o alkoholu i drugim
drogama (European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs - ESP AD
studija). Planirano je da se ova ispitivanja ponavljaju svake etiri godine. Nakon etiri
godine (1999) pristupilo se ponovnom istraivanju. Broj zemalja je povean sa 26 na 30.
Rezultati su pokazali da su se u mnogim zemljama Evrope desile velike promene. Svaka
zemlja prikupljala je podatke po standardizovanoj metodologiji, primenjen je isti upitnik,
ispitivanje je vreno u isto vreme u svim zemljama uesnicama kako bi se kasnije mogli
uporeivati podaci meu zemljama. Iz pragmatinih razloga, ispitivanje je vreno u
glavnim gradovima gde god je to bilo mogue. Zemlje uesnice ESP AD projekta su:
Bugarska, Hrvatska, Kipar, eka, Danska, Estonija, Farska ostrva, Finska, Francuska,
Makedonija, Grka, Grenland, Maarska, Island, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Malta,
Holandija, Norveka, Poljska, Portugalija, Rumunija, Rusija (Moskva), Slovaka,
Slovenija, vedska, Ukrajina i V elika Britanija (11).
Tree ESP AD istraivanje sprovedeno je 2003. godine u 35 zemalja, na uzorku od
preko 100.000 uenika, prosene starosti 15,8 godina. Zanimljiv podatak je da u gotovo
svim zemljama 50 do 80% uenika barem jednom u ivotu puilo cigarete. U zemljama
Istone Evrope vie je deaka puilo, 40 i vie puta, u odnosu na devojice, dok je u
Severnoj Evropi obrnuta situacija. U najveem broju zemalja alkohol je probao skoro
svaki uenik (vie od 90%). Visoka uestalost pijenja, koja podrazumeva 10 i vie pia, u
poslednjih mesec dana, zabeleena je u Holandiji gde svaki etvrti uenik uestalo pije,
dok je u zemljama Severne Evrope ovaj procenat znatno nii (3% i manje). V eina
uenika je prijavila opijanje, makar jednom, dok se razlika meu polovima gotovo gubi.
Ekscesivno pijenje (binge drinking), koje se definie kao pet ili vie pia zaredom,
prijavljuje oko jedne polovine uenika. Kada su ilegalne droge u pitanju, kanabis i dalje
predstavlja najzloupotrebljavaniju drogu meu uenicima. Najvea je proirenost u
zemljama srednje i zapadne Evrope, gde je oko treine uenika eksperimentisalo sa
marihuanom. U ekoj je 44% ispitanika probalo marihuanu. Redovnu upotrebu
prijavljuje jedna petina ispitanika. Osim marihuane, ecstasy je droga koja se vrlo esto
zloupotrebljava, dok se LSD najree zloupotrebljavana droga. (34)

Intoksikacije su sve uestalije u skoro polovini zemalja, a najvie u Danskoj i

Irskoj. U V elikoj Britaniji i Finskoj stope stagniraju. Interesantan je rezultat iz 1999. koji
pokazuje poveano korienje zabranjenih droga u skoro svim zemljama uesnicama,
osim u V elikoj Britaniji i Irskoj. Stope korienja inhalanata, trankilizera i sedativa
kupljenih bez recepta su uglavnom nepromenjene. Najvei rast korienja trankilizera i
sedativa je u ekoj i Poljskoj.
U Srbiji i Crnoj Gori je sprovedeno vie istraivanja o zloupotrebi psihoaktivnih
supstanci meu kolskom omladinom u periodu od 2002. do 2005. godine. Pilot studija
Komisije za prevenciju bolesti zavisnosti meu omladinom Vlade Republike Srbije,
sprovedna je 2002. godine (struni koordinator Doc. Dr Ivana Dimitrijevia) u est
okruga Republike Srbije, i obuhvatila gradove Jagodinu, Leskovac, Pirot, abac, Zajear,
Bajinu Batu (9). Istraivanje 2004. godine je obuhvatilo uenike srednjih kola u tri
regiona Crne Gore-Podgorica, Bar, Bijelo Polje (32). Istraivanje u Beogradu iz 2004.
godine obuhvatilo je uenike srednjih kola (28). Istraivanja u Branievskom okrugu
(Petrovac na Mlavi (31) i V eliko Gradite) 2005. godine i Svilajnacu 2006. godine
raena su na gradskoj i seoskoj omladini. U 2006. godini uraeno je istraivanje
Ministarstva zdravlja o zloupotrebi alkohola i drugih droga meu mladima u Srbiji (23).
U svim istraivanjima je koriten ESP AD upitnik. U tabelama 1,2,3,4,5 prikazani su neki
rezultati ovih istraivanja.
Tabela 1. Upotreba cigareta, alkohola i pojedinih droga (%)
PAS

CIGARETE

ALKOHOL

DROGA

GRADOVI

Probalo
%

>40
%

Probalo
%

Opilo se
Jednom
%

Opilo se
>20
puta %

Probalo
%

Marihu
ana
(prosek
godina)

Heroin
(prosek
godina)

Kokain
(prosek
godina)

Ekstazi
(prosek
godina)

JAGODINA

46,3

16,3

67,3

39,6

4,2

7,5

15,36

17,0

17,5

16,75

LESKOV AC

54,5

22,5

77,5

50,4

4,9

11,5

15,31

14,00

14

PIROT

57,7

27,8

76,2

48,4

11,7

11,3

15,95

14

14

ABAC

35,6

6,5

78,3

32,0

1,0

4,6

14,57

15

ZAJECAR

50,3

24,7

81,2

56,1

13,0

17,1

14,96

14

15

B. BATA

39,9

9,4

80,1

48,3

5,9

2,1

15,40

15

15

PETROV AC

45,1

15,5

81,2

19

3,9

10,2

14,1

13,2

13,3

14

BEOGRAD

49,7

24

81,7

30,75

11,3

9,45

14,8

13,9

13,75

14,6

PODGORICA

46,7

14,5

82.7

22.0

3.1

10,9

14,9

12,1

12,8

13,3

BIJELO
POLJE

31,8

9,4

73,7

26.6

3.2

14,3

13,9

13,9

13,7

BAR

47,3

13,4

80,6

21.2

5.1

15,2

14,4

13,3

12,8

13,4

Tabela 2. Informisanosti o pojedinim drogama u est okruga Republike Srbije (%)

Jagodina

Leskovac

Pirot

abac

Zajecar

Bajina
Bata

Sedativi

52,5

64,3

50,8

77,8

65,0

59,1

Marihuana

92,6

91,0

85,5

92,6

93,3

88,1

LSD

29,8

36,1

23,4

54,6

48,0

57,3

Amfetamini

9,9

19,7

6,9

21,8

19,7

16,1

Krek

39,7

51,6

33,5

60,2

59,2

44,4

Kokain

83,1

88,9

83,5

89,4

88,3

87,8

Heroin

78,5

88,1

82,3

90,7

89,7

86,4

Ekstazi

47,5

60,7

39,1

76,9

68,2

58,0

Metadon

21,1

24,6

10,9

29,6

31,8

27,3

Mag. gljive

5,8

10,7

12,9

15,3

14,3

11,5

Tabela 3. Informisanosti o vrstama droga u tri regiona Crne Gore (%)

Sedativi
Marihuana
LSD
Amfetamini
Krek
Kokain
Heroin
Ekstazi
Metadon
Mag. gljive

Podgorica

Bar

Bijelo Polje

80
94

88
98

68
92

61
37

67
46

48
32

68
92

78
97

54
92

92
90

94
92

93
70

34
22

35
21

23
23

Tabela 4. Informisanost o vrstama droga-Beograd (%)

enski pol

Muki pol

Sedativi

91,6

76,2

Marihuana

95,7
58,6

89,9
56,2

37,4
82,8

36,3
89,3

94,9
95,9
89,5
38,6
17,5

86,6
90,1
85,5
31,4
21,6

LSD
Amfetamini
Krek
Kokain
Heroin
Ekstazi
Metadon
Mag. gljive

Tabela 5. Informisanost o vrstama droga kod gradske i seoske omladine u Optini

Petrovac na Mlavi (%)
O
Ranovac
%

O
Melnica
%

O
V eliko
Laole %

O
Orekovica %

O etonje
%

S
Petrovac
%

O
Burovac
%

32.8

37.2

53.5

59.6

41.5

49.1

80.8

42.9

86

81

83.7

93

89.4

78

82.5

94.8

80.4

LSD

47.5

32.8

4.7

41.9

19.1

4.9

20.2

68.8

26.8

amfetamin

18.1

17.2

11.6

18.6

14.9

7.3

17.5

38.3

19.6

krek

41.9

24.1

32.6

25.6

29.8

14.6

28.9

69

25

heroin

84.9

82.8

69.8

90.7

83

78

65.8

89.5

76.8

ekstazi

79.2

70.7

51.2

88.4

78.7

56.1

53.5

89.3

66.1

metadon

27.9

12.1

14

14

8.5

2.4

19.3

47.3

16.1

magicne
gljive

16.2

8.6

9.3

6.4

9.8

11.4

25.7

10.7

kokain

86

93.1

76.7

90.7

87.2

80.5

70.2

90.4

80.4

relevin

20.4

5.2

16.3

11.6

14.9

7.3

14.9

24.3

8.9

O
Petrovac
%

O
Raanac
%

trankilizeri
ili sedativi

49.8

marihuana
ili hai

UZROCI BOLESTI ZA VISNOSTI

Postoje mnoge teorije o uzrocima nastanka i odravanja bolesti zavisnosti.
Genetska predisponiranost (zavisnost meu srodnicima), karakter i osobine linosti
(nedostatak samopuzdanja, nisko samopotovanje), uticaji sredine (obiaji i navike u vezi
upotrebe alkohola i drugih supstanci, poremeeni porodini odnosi, loa komunikacija,
nejasne porodine uloge, sukobi izmeu roditelja) i adiktivni potencijal i efekti supstance
(smanjenje napetosti, poboljanje raspoloenja), predstavljaju neraskidivi trijas u
celovitom sagledavanju fenomenologije, dinamike kao i tretmana bolesti zavisnosti. (11)
ovek

supstanca

sredina

Slika 1. Uzroci bolesti zavisnosti

PROGRESIJA RAZVOJA ZA VISNOSTI

Svaka zavisnost prolazi kroz predvidljivu progresiju: eksperimentisanje,
povremena upotreba, redovna upotreba i zavisnost.
Eksperiment sa supstancama
V eliki broj mladih iz radoznalosti proba pojedine supstance. Zato je potrebno
mladima odmah ukazati na pojedina svojstva tih supstanci i savetovati da vie ne probaju.
Ukazati da veina narkomana poinje ba tako, sa eksperimentom, to se kasnije
nastavlja. U ovoj fazi najznaajnije su preventivno-edukativne mere koje se dobro mogu
sprovoditi u koli i porodici.

Povremena upotreba
Ovaj vid upotrebe jasno govori o formiranju navike kao i porastu tolerancije na
pojedine supstance. Ovde jo uvek nema fizike zavisnosti ali mlada osoba ima velike
anse da razvije zavisnost. Obino se radi o povremenoj upotrebi vie vrsta supstanci
pojedinano ili zajedno uz praenje "trenda" u traganju za novim vrstama supstanci koje
do tada nisu probali. Ova faza je vrlo znaajna pa je potrebno delovati preventivno
edukativno na nivou kole i porodice kao i uz angaovanje strunjaka.
Redovna upotreba
U ovoj fazi ve postoje neki fenomeni zavisnosti (tolerancija, zanemarivanje
porodinih i socijalnih aktivnosti, neuspeni pokuaji da se odloi uzimanje supstance i
dr.). Pored preventivno edukativnog rada ovde je ve potrebna kontinuirana struna
pomo.
Zavisnost
U ovoj fazi su prisutni dijagnostiki kriterijumi za zavisnost o supstanci. Postoji
jaka udnja tj. neodoljiva potreba za uzimanjem, potreba za sve veim koliinama
supstance (porast tolerancije), apstinencijalni sindrom (fiziki i psihiki problemi zbog
nedostatka supstance), porodini, profesionalni i socijalni problemi. U ovoj fazi je
neophodna kontinuirana struna pomo.

DIJAGNOZA BOLESTI ZA VISNOSTI

Dijagnostika predstavlja kompleksan proces koji obuhvata korienje

dijagnostikih kriterijuma vaeih klasifikacionih sistema, paljivo uzete podatke od
pacijenta i njegove okoline, laboratorijske analize, detaljnu psihijatrijsku, psiholoku,
neurolofizioloku i somatsku eksploraciju, kao i primenu drugih metoda. Dijagnostiki
kriterijumi Svetske zdravstvene organizacije (ICD-10) i Amerike psihijatrijske
asocijacije (DSM-IV) za zloupotrebu i zavisnost od supstanci predstavljaju referentne
dijagnostike okvire. Postoje i brojni instrumenti, skale i upitnici koji na osnovu razliitih
biopsihosocijalnih pokazatelja pokuavaju da izmere stepen zloupotrebe i zavisnosti od
pojedinih supstanci.

Tabela 6. Dijagnostiki kriterijumi za zavisnost od supstanci

DIJAGNOSTIKI KRITERIJUMI ZA ZA VISNOST OD SUPSTANCI
M K B 10
Meunarodna klasifikacija bolesti SZO - 10. revizija

Konanu dijagnozu zavisnosti trebalo bi postaviti samo ako su tri ili vie od sledeih
fenomena doivljeni ili manifestovani u nekom periodu tokom prethodne godine:

(1) Jaka udnja ili oseaj prinude za uzimanjem supstance;

(2) Oteana kontrola nad ponaanjem oko uzimanja supstance u smislu poetka,
zavretka ili nivoa upotrebe;
(3) Fizioloki apstinencijalni sindrom kada je upotreba supstance prestala ili je
smanjena, to je dokazano apstinencijalnim sindromom karakteristinim za
supstancu; ili upotrebom iste (ili blisko povezane) supstance sa namerom da se
ublae/olakaju ili izbegnu apstinencijalni simptomi;
(4) Dokaz o toleranciji, tako to su neophodne poveane doze supstance da bi se
postigli efekti koji su ranije proizvedeni u niim dozama (jasni primeri za ovo
nalaze se kod osoba zavisnih od alkohola i opijata, koji mogu da upotrebljavaju
dnevne doze ovih supstanci dovoljne da onesposobe ili ubiju korisnika bez
razvijene tolerancije);
(5) Progresivno zanemarivanje alternativnih zadovoljstava ili interesovanja zbog
korienja supstance, poveanog obima vremena neophodnog za nabavku ili
uzimanje supstance ili za oporavak od njenih efekata;
(6) Nastavljanje sa uzimanjem supstanci i pored jasnih dokaza o nespornim tetnim
posledicama kao to su oteena jetra zbog prekomernog pijenja, stanja
depresivnog raspoloenja koja slede periode intenzivnog uzimanja supstance ili
oteenja kognitivnog funkcionisanja vezana za uzimanje droga. Treba utvrditi da
li je korisnik bio ili se moe oekivati da e biti svestan prirode i obima tetnog
dejstva.
(7) Suavanje linog repertoara obrazaca za korienje psihoaktivne supstance takoe
je opisano kao karakteristina odlika (na primer tendencija da se alkoholna pia
piju na isti nain tokom nedelje i vikendima, bez obzira na socijalna ogranienja
koja odreuju odgovarajue ponaanje u vezi sa pijenjem).

Neki testovi i upitnici koji se koriste u dijagnostici bolesti zavisnosti

Tabela 7. Miigenski upitnik o alkoholizmu - MAST
Pitanja:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.

23.
24.

Bodovi:
Da li mislite da normalno pijete (manje ili jednako kao ve ina drugih
ljudi)?
Da li ste se ikada probudili ujutru posle no i provedene u piu i otkrili
da se ne seate nekog dela veeri?
Da li va suprug/supruga, roditelji ili bliski ro aci ikada brinu ili se
ale zbog vaeg pia?
Da li bez problema moete da prestanete da pijete nakon 1-2 aice?
Da li ikad imate griu savesti zbog toga to pijete?
Da li prijatelji i roaci misle da normalno pijete?
Da li moete da prestanete da pijete ako poelite?
Da li ste ikada prisustvovali sastanku Anonimnih Alkoholiara?
Da li se tuete kad popijete?
Da li je pie ikada stvorilo sukobe izmeu vas i suprunika, roaka ili
roditelja?
Da li su se va suprug/supruga, roditelji ili bliski ro aci ikada nekome
obratili za pomo oko vaeg pia?
Da li ste ikada izgubili momka ili devojku zbog pia?
Da li ste ikada zbog pia imali probleme na poslu?
Da li ste ikada izgubili posao zbog pia?
Da li ste ikad zanemarili svoje obaveze, porodicu ili posao 2 ili vie
dana u nizu zbog toga to ste pili?
Da li esto prijete pre podneva?
Da li vam je ikada reeno da imate problema sa jetrom? Cirozu?
Da li ste se ikada posle pijanstva tresli, imali delirium tremens, uli
glasove ili videli stvari koje nisu stvarno bile tu?
Da li ste se ikada nekome obratili za pomo u vezi sa piem?
Da li ste ikada bili u bolnici zbog pia?
Da li je pie ikada bilo deo problema zbog koga ste eventualno bili
pacijent na psihijatrijskom odeljenju ili u psihijatrijskoj bolnici?
Da li ste ikada traili pomo od psihijatra, na klinici za mentalno
zdravlje, socijalnog radnika ili svetenika zbog emocionalnih problema
a da je alkohol bio deo problema?
Da li ste ikada hapeni zbog vonje pod dejstvom alkohola, u pripitom
ili pijanom stanju?
Da li ste ikada hapeni, makar na nekoliko sati, zbog pijanog
ponaanja?

Ne

Da

Da
Ne
Da
Ne
Ne
Da
Da

2
2
1
2
2
5
1

Da

Da
Da
Da
Da

2
2
2
2

Da
Da
Da

2
2
1

Da
Da
Da

2
2
5

Da

Da

Da

Da

Total:

Bodovanje: 0-4 = nije alkoholiar; 5-6 = ukazuje na alkoholizam; 7 i vie = alkoholizam

Tabela 8. Fagerstromov test nikotinske zavisnosti

Pitanje

1. Kada po buenju zapalite prvu cigaretu?

2. Da li vam je teko da se suzdrite od

puenja na javnom mestu?

Odgovor
Posle 5 minuta
Posle 6-30 minuta
Posle 31-60 minuta
Posle vie od 60
minuta
Da

Poeni
3
2
1
0
1

Ne

Prve jutarnje

Bilo koje druge

10 ili manje
11-20
21-30
31 i vie

0
1
2
3

Da

Ne

Da

Ne

3. Koje bi se cigarete najtee odrekli?

4. Koliko cigareta dnevno popuite?

5. Da li vie puite u prvim asovima po

buenju nego tokom ostatka dana?

6. Da li puite kada ste bolesni i leite u

krevetu?

ZBIR: 0-2 - veoma niska zavisnost, 3-4 -niska zavisnost, 5 - srednji stepen
zavisnosti, 6-7 - visoka zavisnost, 8-10 - veoma visoka zavisnost

Tabela 9. Test za utvrivanje zloupotrebe supstanci - CAGE test

1. Da li ste oseali da treba da prekinete sa pijenjem alkoholnih pia upotrebom
droge? (Cut down)
2. Da li su vas uznemiravale kritike drugih ljudi u vezi sa vaim pijenjem
drogiranjem? (Annoyed)
3. Da li ste ikada oseali krivicu zbog toga to pijete drogirate se? (Guilty)
4. Da li ste ikada pili drogirali se ujutru odmah po buenju kako bi izbegli mamurluk
apstinencijalni sindrom? (Eye-opener)
Tumaenje rezultata: jedan pozitivan odgovor moda postoji problem zloupotrebe
supstanci i treba nastaviti istraivanje.
DETEKCIJA PRISUSTV A SUPSTANCI U URINU I DRUGIM TELESNIM
TENOSTIMA

Jedna od metoda za rano otkrivanje prisustva supstanci u organizmu je test na

drogu. Najee se koristi urin test, ali uzorci mogu da budu jo i pljuvaka, sekret iz
nosa, kosa, nokti i dr. Prvi testovi za utvrivanje prisustva supstanci u organizmu
pojavili su se pre vie od dve decenije, u poetku skromnije tehnologije i nepouzdanih
rezultata, ali se neprekidno usavravaju. Najpre su korieni kao ekskluzivna metoda u
patologiji za ispitivanje smrtnih sluajeva usled intoksikacije. Druga namena testova je u
rehabilitaciji kako bi se pratila uspenost apstinencije zavisnika na leenju. Takoe,
urgentne toksikoloke analize u sluajevima predoziranja neophodne su da bi se brzo i
precizno dijagnostikovala vrsta koriene supstance u cilju adekvatnog tretmana.
Urin testovi se primenjuju prilikom dijagnostike, u klinikom tretmanu i u
forenzike svrhe. U procesu dijagnostike testiranje se vri kako bi se utvrdila zloupotreba
supstanci. S obzirom da zavisnici uglavnom negiraju zloupotrebu, veoma je vano da se
izbegne dobijanje lano negativnih rezultata. U klinikom tretmanu postoje razliiti
zahtevi za toksikolokim analizama kao to su brzo odreivanje koriene supstance u
urgentnim stanjima kod intoksikacija ili predoziranja, rehabilitacija zavisnika i post
mortem analiza telesnih uzoraka u cilju utvrivanja uzroka predoziranja i dr. Stoga bi
laboratorije trebalo da su u blizini tih odeljenja i da se rade brzi testovi. Iako su kliniki
simptomi esto dovoljni da se zakljui koja je droga koriena, neophodno je da strunjak
odredi taan hemijski sastav supstance. Brzi ili takozvani jednopotezni testovi su
kvalitativnog tipa i kao rezultat daju samo odgovore tipa da i ne za odreenu klasu
supstance, ali ne odreuju unetu koliinu. U procesu rehabilitacije testiranje na drogu je
od najveeg znaaja. Pomou testa terapeut dobija objektivan podatak o tome da li je
pacijent u stabilnom stanju ili u pogoranju. Rezultati nisu neophodni istog dana, a
uobiajeno je da se uradi ponovno testiranje, naroito ako rezultat nije jasan i
nedvosmislen, a ukazuje na pozitivni ishod. Testiranje u forenzike svrhe obuhvata
testiranje na radnom mestu, medicinski (sistematski) pregled i post mortem analiza

tenosti. Testiranje na radnom mestu obavezno je za vladine slubenike u pojedinim

dravama, ali i za zaposlene u privatnom sektoru i drugim ustanovama koje smatraju da
im je to od interesa. Zaposleni se o tome informiu pre stupanja u radni odnos i jasno im
se stavlja do znanja da se zloupotreba supstanci na radnom mestu ne tolerie. Kada je u
SAD-u poelo testiranje irih razmera najbolji efekti bili su vidljivi u vojsci. Prvo
testiranje je pokazalo da je vie od 48% osoba koristilo neku drogu. Tri godine nakon
toga uraeno je ponovno testiranje, a rezultati su pokazali znaajno smanjenu stopu
zloupotrebe supstanci. Medicinski (sistematski) pregledi i post mortem analiza telesnih
tenosti vre se radi utvrivanja uzroka smrti usled eventualnog prisustva droga u
organizmu ili predoziranja. Ovde je veoma vano da se ispotuju striktna zakonska
pravila, da je dokumentacija kompletna i da se za svaki dobijeni rezultat testa na drogu d
profesionalno miljenje. (11)
Na uspenost detekcije utie vie faktora - vrsta uzorka koji se testira, vreme
proteklo od poslednje uzete doze, vrsta supstance, da li se testira droga, njen metabolit ili
oboje, glavni put izluivanja. Brzina metabolisanja droge u organizmu i njeno izluivanje
zavisi od vrste droge, biolokog vremena njenog polu-raspada i duine biotransformacije.
Intravensko korienje ili puenje obezbeuje veoma brzu apsorpciju u krvotok, a
izluivanje droge ili metabolita u urin je gotovo istovremeno. Inhaliranje ili oralno
uzimanje rezultira sporijom apsorpcijom i izluivanjem u urin pa se obino supstanca ne
moe odmah detektovati. Da li je neko konzumirao na primer kokain moe da se otkrije
testiranjem urina. Kokain se brzo biotransformie, pa je period detekcije u urinu 48-72
sata nakon poslednje unete doze droge. Eliminacija kokaina preteno je kontrolisana
njegovom biotransformacijom. Vrlo mala koncentracija kokaina moe da se detektuje u
prvih nekoliko sati, ali njegovi metaboliti benzoilekgonin i ekgonin metil estar
(hidrolitiki produkti degradacije) perzistiraju u urinu u detektabilnoj koncentraciji 48
sati. Primer spore biotransformiue droge je metakvalon, ije je vreme poluivota 20-60
sati. Zato se ona lako detektuje u urinu nakon 21 dana poto se uzme jednom u dozi od
300 mg oralno, a u krvi 7 dana nakon ingestije.
U tabeli 10 dati su periodi vremena nakon poslednjeg uzimanja supstanci u okviru
kojih je mogue utvrditi da li je supstanca prisutna u urinu.

Tabela 10. Prisustvo supstanci u urinu

Vrsta droge
Marihuana
(THC)

Hai
(THC)
Amfetamin
(AMP)

Metamfetamin
(MET)

Analozi
amfetamina i
metamfetamina
(MDMA)

Kokain
(COC)

Crack kokain
(COC)
Heroin (MOP)

Morfin
(MOP)
Fenciklidin
(PCP)

Ulini naziv

Izgled droge

Nain
konzumiranja

Period detekcije
od poslednje
konzumacije

Trava, Jouint, Vutra,

Grass, Weed, Pot,
Refer, Dope, Ganja,
Mary Jane

Slino suenom
perunu sa delovima
stabljike i semena.

Puenje ili
jedenje.

Hash

Crne ili smee

pogae ili kolaii
Kapsule, pilule,
tablete

Puenje ili
jedenje
Oralno,
ubrizgavanjem,
inhaliranjem

Beli prah, tablete,

pilule ili materija
slina komadiima
parafina
Beli prah, kapsule,
tablete

Oralno,
ubrizgavanjem,
inhaliranjem

1 do 4 dana

Oralno,
ubrizgavanjem,
inhaliranjem

1 do 4 dana

Umrkavanjem,
ubrizgavanjem

2 4 - 7* dana

Puenjem

2 -4 - 7*dana

Speed, Pep pills, Ups,

Copilots Hearts,
Dexedine,
Benzedrine
Crank, Crystal meth,
Speed,

MDMA (Ecstasy,
Adam, Eve, Zen,
Love drug, XTC,
MDM, ICE,
Eupforia, STP , DOM,
PMA
Coke, Snow, Flake,
Beli kristalni prah
White, Big C,
Snowbirds, Nose
Candy
Crack, Freebase,
Beli ili ukasti
Rock
kristalni komadii
koji lie na sapun
Horse, Mud, Smack,
Beli do smei prah ili
Brown sugar, Junk,
materija slina
Big H
katranu
Pectoral syrup
Beli kristal, tablete ili
rastvor za injekcije
Angel dust, Hog,
Cadillac, Crystal,
Loveboat

2 dana do 11
nedelja
Jednokratna
upotreba 2436h *
Umerena upotreba
5-10-20 dana *
Hronina upotreba
vie nedelja ili
meseci *
2 dana do 11
nedelja
1 do 4 dana

Ubrizgavanje,
1 do 4 dana
puenje,
inhaliranje
Oralno,
1 3 7* dana
ubrizgavanje,
puenje,
Beli kristalni prah,
Oralno,
2 do 8 dana,
tablete, capsule,
Ubrizgavanjem,
nekada i est
tenost
puenjem
meseci
(natapanjem
cigareta ili
marihuane)
* Izvor: Urine drug detection time, www.profos.de

Za rutinsku proveru uobiajeno je da se testira urin. Uzorci urina moraju pravilno

da se uvaju i skladite, a najdue dva dana na temperaturi od 2 do 8 C ili da se zamrznu
na 20 C. Uzorci iz friidera moraju da se temperiraju na sobnu temperaturu pre
ispitivanja, a zamrznuti uzorci da se odmrznu i promeaju pre testiranja. Pomou urina
mogu da se detektuju skoro sve supstance. Prilikom unosa droge ona pasivnom difuzijom
dospeva i u salivu. Glavne prednosti testiranja salive su to to se uzorak uzima direktno i
odmah testira, mnogo je vee prisustvo droga nego metabolita, kao i visoka koncentracija
droge u njoj koja moe da se poredi sa slobodnim frakcijama droge u krvi. Jedno od
ogranienja ove metode je mogunost da se saliva kontaminira oralnim uzimanjem droge
ili puenjem. Puenje marihuane kontaminira usnu duplju tetrahidrocanabinolom (THC).
Koncentracija THC u kontaminiranoj salivi znaajno korelira sa koncentracijom THC u
plazmi, i nakon poslednjeg uzimanja moe se utvrditi u vremenu od 8 do 12 sati. Opijati,
kokain, metamfetamini, ekstazi mogu se otkriti u salivi 2 do 3 dana od poslednje unete
doze. Uz svu predostronost, testiranje salive je pogodno za otkrivanje skoro unetih
droga, a pogodno je za npr. testiranje vozaa nakon saobraajnih nezgoda.
Osim testiranja urina i salive sve ee se testiraju znoj i kosa. Znoj se sastoji 99%
od vode, ali je njegovo sakupljanje komplikovano jer za to ne postoje pogodni
instrumenti, a i sama koliina znoja zavisi od temperature okoline i drugih faktora.
Nedavno je napravljen flaster (sweat patch) koji se lepi na telo i stoji nekoliko dana do
nekoliko nedelja. Znoj se apsorbuje na celuloznoj traci flastera, zatim se skida i testira. U
znoju se mogu detektovati kokain, marihuana, nikotin, amfetamin, etanol i druge droge.
Testiranje kose takoe je novijeg datuma. Zbog niskih koncentracija droge u kosi, metodi
koji se koriste moraju biti vrlo osetljivi. To se radi preliminarnim radioimunotestom sa
ultrasenzitivnim antitelima a rezultati moraju da se potvrde hromatografskom metodom.
U kosi ne mogu da se registruju sve droge. Ne moe se sa sigunou rei kako droga
dospeva do kose iz razloga to se droga izluuje sasvim drugim putevima verovatno
difuzijom krvi do folikula dlake; luenjem znoja koji potom vlai folikule i elije dlake,
vezujui se za vlasi; ekskrecijom u masne luevine u folikule dlake i na povrinu koe; ili
iz okoline. Neka istraivanja dokazala su da kosa due vremena zadrava drogu, to se uz
primenom testa kose na kokain pokazalo kao tano. U literaturi se navodi da se
marihuana, hai, opijati, kokain, amfetamini, metamfetamini, PCP , ekstazi mogu otkriti
u kosi do 90 dana od poslednje uzete doze. Henderson i sar. su zakljuili da ...trenutno
nije nauno dokazano da testiranje kose moe da ukae na vreme uzimanja niti koliinu
unetog kokaina. Takoe, usled zagaenosti okoline u kosi se mogu zadrati razne
supstance koje mogu da doprinesu dobijanju lano pozitivnih rezultata. Uprkos
kontroverzama test kose moe da se koristiti u najrazliitije svrhe, na primer za procenu
navika pacijenata koji poriu zloupotrebu. Kada neko izjavi da je nekoliko meseci
konzumirao supstance, to moe da se proveri testiranjem kose koja je u tom periodu
izrasla (oko 4 cm). Oekuje se da ovakvo testiranje bude mnogo efikasnije od testiranja
urina, u kome se droga zadrava samo 2-4 dana nakon korienja (11).
U praksi se najee supstance utvruju pomou urin testova. Nakon vaenja iz
originalnog pakovanja, skinuti poklopac sa testa i vertikalno uroniti u urin najmanje 15

sekundi (slika ). Test uroniti u urin do oznaenih nepravilnih linija. Izvaditi test i odloiti
ga na ravnu povrinu, ekati da se pojave linije u boji. Rezultati se itaju nakon 5 minuta.
Slika 2. Urin test

Negativan test. Linija u boji u regionu C i ragionu T. Ovo ukazuje da koncentracija

droge u uzorku urina ne prelazi odraeni nivo za specifinu drogu.
Pozitivan test. Linija u boji u regionu C, ali je nema u regionu T. Ovo ukazuje da je
koncentracija droge u uzorku urina prelazi odreeni nivo.
Nevaei test. (Invalid) Kontrolne linije se ne pojavljuju. Nedovoljan uzorak ili tehniki
nepravilno izveden test su uglavnom razlozi nevaeeg testa. U tom sluaju ponoviti
testiranje na novom test panelu.

LEENJE BOLESTI ZA VISNOSTI

Terapija zavisnika je sloen proces. Postoje brojni terapijski pristupi koji

ukljuuju razliite bioloke, psiholoke i socijalne faktore. Tokom dugogodinjeg rada sa
zavisnicima uoili smo posebnu vanost etiri inilaca-oslonaca u leenju. Klijent,
farmakoterapija, porodina i socijalna mrea kao i terapijski tim sa strukturisanim
terapijskim programom su u neprekidnoj interakciji i imaju promenljiv znaaj u
zavisnosti od pojedinih faza leenja.

Slika 3. Terapija etiri oslonca

Klijent

Porodina i
socijalna
mrea

Farmako
terapija

Terapijski
tim

1.
Klijent
Klijent (pacijent) je osnovni oslonac u leenju. Poznato je da zavisnik nema motivaciju,
ili je ona minimalna i nedovoljna za ostvarivanje osnovnog cilja odravanja
apstinencije, kao i poboljanja porodinog, profesionalnog i socijalnog funkcionisanja. U
klinikoj praksi gotovo svi pacijenti, ak i u najteoj fazi, istiu svoju volju da istraju u
leenju. Iako je ona realno nedovoljna, iskusni kliniar mora da rauna na nju, da je uvai
i, zajedno sa pacijentom, dalje razvija. Uspeh u leenju i kod najtee zavisnosti
predstavlja upravo kontinuirano jaanje volje pacijenta koja je trajni (doivotni) oslonac u
leenju.
2.
Farmakoterapija
Farmakoterapija je neophodna radi tretmana apstinencijalnog sindroma kao i brojnih
psiholokih, psihijatrijskih i somatskih posledica bolesti zavisnosti. Vrsta i duina terapije
je individualno specifina i ona nije trajni oslonac u leenju svih pacijenata.
3.
Porodina i socijalna mrea
Pored klijenta, njegove volje i motivacije, porodina i socijalna mrea su trajni
(doivotni) oslonci u leenju. Postoje specifine terapijske metode rada sa porodinom i
socijalnom mreom kao i porodina terapija.
4.
Terapijski tim - strukturisani terapijski program
Multidisciplinarni terapijski tim predstavlja znaajan ali privremeni terapijski oslonac
koji dijagnostikuje i vodi itav terapijski proces dovoljno dugo, dok pacijent i porodica ne
preduzmu odgovornost za promenu i poboljanje kvaliteta ivota.

Svi ovi faktori-oslonci su u uzajamnoj interakciji pri emu se teite prebacuje sa

jednog na drugi u kontekstu terapijskog procesa i promena koje se tokom vremena
dogaaju (apstinencija, recidiv i dr). Bolesti zavisnosti spadaju u grupu recidivantnih
bolesti, ali je potrebno znati da je proces promene diskontinuiran ili skokovit. To znai da
mnogi pacijenti posle brojnih recidiva i neuspeha mogu da postignu takav stepen
motivacije i uvida koji obezbeuje uspostavljanje trajne apstinencije. Zbog toga uvek
treba iznova pruiti podrku pacijentu bez obzira na prethodne neuspehe u leenju. (11)
Leenje bolesti zavisnosti je kompleksan i dugotrajan proces koji se odvija po
fazama, i podrazumeva motivisanje pacijenta za leenje, tretiranje intoksikacije i
apstinencijalnog sindroma, brojnih somatskih i psihijatrijskih udruenih poremeaja, kao
i nain organizovanja procesa resocijalizacije i reintegracije u porodinu i socijalnu
sredinu.Leenje bolesti zavisnosti je kompleksan proces koji ukljuuje brojne bioloke,
psiholoke i socijalne postupke.
Farmakoterapija je vaan inilac u tretmanu bolesti zavisnosti. Lekovi imaju
ulogu u tretmanu intoksikacije i apstinencijalnog sindroma (benzodiazepini, metadon,
klonidin), u blokiranju ili smanjenju efekata supstanci (naltrekson), averzivnom
delovanju (disulfiram). Upotreba agonista kao supstituciona terapija takoe se koristi za
smanjenje udnje i ublaavanje apstinencijalnog sindroma (metadon, LAAM,
buprenorfin). Brojni psihofarmaci se primenjuju u tretmanu udruenih psihijatrijskih
oboljenja, kao to su antipsihotici, antidepresivi, antikonvulzivi, psihostabilizatori,
anksiolitici i dr. Potreban je oprez zbog mogunosti interakcije sa supstancama koje
pacijent upotrebljava. Mogui su potencirajui efekti zbog kombinacije antidepresiva i
alkohola, na ta treba obratiti posebnu panju, kao i potenciranje dejstva zbog spore
eliminacije preko jetre. Mogue je i stvaranje zavisnosti od supstance koje lekari daju u
terapijske svrhe (jatrogena zavisnost).
Psihoterapijske metode primenjuju se sa dosta uspeha. Kognitivno-bihejvioralna
terapija, bihejvioralna terapija, individualna psihodinamska/ interpersonalna terapija,
grupna terapija, porodina terapija, kao i grupe samopomoi indikovane su u tretmanu
bolesti zavisnosti. I drugi psihoterapijski modaliteti i pristupi daju odreene rezultate i
imaju svoja indikaciona podruja. Mnogi autori preporuuju kombinovanje vie pristupa,
njihovu sukcesivnu primenu kao i prilagoavanje pristupa ciljevima tretmana i
mogunostima klijenta i njegovog porodinog i socijalnog okruenja.
Savremen koncept leenja bolesti zavisnosti predstavlja dinamian i kreativan
proces. Celovit pristup tei sintezi aktuelnih naunih i doktrinarnih smernica, njihovom
stalnom usavravanju, otkrivanju potencijala klijenta i potencijala njegove porodice u
traenju novih reenja.
Tretman je usmeren na poboljanje funkcionisanja u svim aspektima ivljenja.
Radi se na jaanju motivacije za apstinenciju to je vaan korak u leenju. To se postie
adekvatnim informisanjem ljudi putem predavanja, savetovalita, rada sa porodicom,

ukljuivanja ponaanja u grupe samo-pomoi itd. Od kljunog je znaaja izgradnja novih

obrazaca ponaanja kod pacijenata(kako da strukturiu slobodno vreme, uspostave
prijateljstva sa ljudima koji nisu zavisnici, da se prilagode svakodnevnom ivotu i da
ponovo uspostave uspene porodine odnose). Naglasak se stavlja na preuzimanje
odgovornosti koju ovek ima za svoje postupke. Takoe, nuno je pacijentu i njegovoj
porodici treba pruiti nadu da mogu da se izbore sa svojim problemom .
Poboljanje kvaliteta ivotnog funkcionisanja podrazumeva optimiziranje fizikog
funkcionisanja, identifikovanje i leenje somatskih i psihijatrijskih simptoma i
poremeaja koji se razvijaju kod oko 80 % zavisnika, rad na branim i porodinim
problemima, postizanje uspenog funkcionisanja na poslu i sa finansijama. Podizanje
duhovnosti i rad sa beskunicima obezbeivanje prikladnog smetaja su teme koje
zahtevaju rad posebnih slubi.
Neophodan deo leenja od samog poetka je i rad na prevenciji recidiva:
podizanje svesti pacijenata i pomo u planiranju akcija koje e preduzeti u situacijama
poveanog rizika od recidiva. Tokom intenzivne faze leenja i u grupama po zavretku
intenzivne faze leenja (klubovi) ui se kako da se recidiv prevenira, kako da se
prepoznaju situacije povienog rizika, kako da se izbegnu stresne situacije kada je
supstanca dostupna, unapred ih pripremiti ta initi kad se pojave problemi, kome da se
obrate za pomo i sl.
Za medikamentoznu terapiju treba se uvek odluiti pri leenju akutnih
apstinencijalnih simptoma vezanih za lekove tipa opioida i depresora. Takoe i osobe sa
tekim psihijatrijskim oboljenjem zahtevaju adekvatan medikamentozan tretman. Neki
lekovi mogu da poboljaju stopu oporavka, npr. metadon za zavisnike od opioida ili
disulfiram (antabus) za alkoholiare. Potencijalno korisni lekovi za alkoholiare su i
naltrekson i akamprosat.
REZISTENTNI ZA VISNICI

Najvei problem u tretmanu zavisnika predstavlja rezistentnost na terapiju. Stepen

rezistentnosti direktno je proporcijalan broju recidiva u jedinici vremena. Na rezistentnost
utiu bioloki, psiholoki i socijalni faktori. Dugotrajna upotreba supstanci esto daje
trajna modana oteenja koja se jasno utvruju primenom neurofiziolokih ispitivanja,
NMR, MR- spektroskopija i dr. Komorbiditet sa drugim psihijatrijskim kao i somatskim
oboljenjima utie da zavisnik ima manju otpornost prema supstanci, snienu motivaciju i
nejasnu perspektivu, to ga lako vraa na upotrebu supstanci.
Od psihosocijalnih faktora, koji utiu na rezistentnost, najznaajniji su negativni
uticaji porodice, neoekivane ivotne krize i dogaaji (smrt lana porodice, bolest, razvod
braka, izbeglitvo i dr.), nezaposlenost, diskriminacija zavisnika i dr.

Na rezistentnost mogu da utiu neadekvatni terapijski pristupi u smislu

nedovoljnog korienja potencijala klijenta, njegove porodine i socijalne mree kao i
neadekvatna farmakoterapija u pojedinim fazama leenja. Takoe i nedovoljno
angaovan, posveen i uporan strunjak ili struni tim, sa nedovoljnom edukacijom za
rad sa zavisnicima moe doprineti rezistentnosti. Potrebno je znati da je proces promene
diskontinuiran ili skokovit, pa i posle brojnih recidiva, mnogi zavisnici uz adekvatnu
strunu pomo uspeno apstiniraju i znatno poboljaju kvalitet ivota. Nekada teki
zavisnici, a sada uspeni ljudi, potvruju da je promena mogua. Takoe, mnogi
otpisani, neizleivi i odbaeni od porodice pa i strunjaka nau motiv i pobede
zavisnost od supstanci. (11)
Apstinencije i recidivi kod zavisnika imaju karakteristinu dinamiku. U periodu
pre leenja, koji moe trajati vie godina ili decenija, zapaaju se faze apstinencije, posle
kojih slede brojne bioloke, psiholoke i socijalne manifestacije koje moemo nazvati
krizom, nakon ega dolazi do recidiva. Ovakva dinamika je ciklina, sa smenjivanjem
perioda apstinencije i recidiva. Za ovu fazu karakteristino je da zavisnik i njegova
porodica ne reavaju krize na pravi nain i da tzv. amaterske apstinencije ne vode trajnoj
apstinenciji i poboljanju kvaliteta ivota.
Posle opisanog perioda zavisnik zapoinje leenje, uspostavlja apstinenciju, ima
krize i recidivira tokom ili neposredno posle leenja. Kod rezistentnih zavisnika ovi
ciklusi se esto ponavljaju, pa dolazi do viestrukih neuspenih leenja. Ovaj period tzv.
nestabilne apstinencije, takoe moe trajati mesecima ili godinama. Znaajno je da je
sada u ovu dinamiku neuspenog leenja ukljuen i terapijski program, odnosno lekari i
ustanove. Zato je vano u svim sluajevima dugogodinjeg neuspenog leenja analizirati
sve aspekte dosadanjih programa i nai nove vidove organizovanja leenja koji e
dovesti do stabilne apstinencije i poboljanje kvaliteta ivota.
Grafikon 3. Dinamika apstinencije i recidiva kod zavisnika od supstanci
PERIOD PRE LEENJA

PERIOD LEENJA

NESTABILNA APSTINENCIJA

APSTINENCIJA

KRIZA

RECIDIV

STABILNA APSTINENCIJA

U klinikoj praksi zapaamo da su recidivi esti i kod onih zavisnika koji su

motivisani za leenje uz saradnju znaajnih osoba iz porodinog i socijalnog okruenja. I
pored edukacije kroz koju su tokom leenja proli oni ipak ne prepoznaju izazove koji ih
vode u recidiv. Zapazili smo da svaki zavisnik ima specifino objanjenje zato je ponovo
uzeo supstancu ili nema nikakvo objanjenje istiui da je uzeo iz ista mira.
Analizirajui recidive zavisnika zapazili smo brojne faktore koji mogu da predvide
recidiv, a koje i klijent i njegovo porodino i socijalno okruenje nedovoljno zapaaju.
Ovi faktori ukljuuju odnos pacijenta i njegove okoline prema programu leenja,
karakteristike komunikacije u okviru porodinog sistema, kvalitet socijalne podrke kao i
odreena psiholoka, psihijatrijska i somatska stanja. U uzajamnoj interakciji ukoliko se
minimiziraju ovi faktori mogu dovesti do recidiva. Istiemo da svaki pojedinac ima
individualni skor faktora rizika i da se oni mogu rangirati kao visok rizik, povien rizik i
nizak rizik za recidiv. Sa terapijskog aspekta u cilju prevencije recidiva potrebno je
zajedno sa zavisnikom i njegovom porodicom definisati specifine faktore rizika koji
prethode recidivu. Za neke zavisnike problemi komuniciranja u porodici predstavljaju
najvaniji faktor za recidiv. Kod drugih socijalni faktori (nezaposlenost, odbacivanje od
okoline) imaju snaniji uticaj na recidiv. Tokom vremena, ak i kod iste osobe ovi faktori
se menjaju pa je neophodno stalno redifinisanje njihove sutine, zna enja i snage da
zavisnika vrate u recidiv. U sledeim tabelama prikazani su faktori rizika za recidiv.

Tabela 11.

VISOK RIZIK ZA RECIDIV

1. KLIJENT
- PREKID PROGRAMA LEENJA
- PREKID KOMUNIKACIJE SA PORODICOM
- PREKID IZVRA V ANJA PORODINIH I PROFESIONALNIH ULOGA
- SOCIJALNA IZOLACIJA
- POVRA TAK DRUTVU ZA VISNIKA
- NABA VKA ALKOHOLA ILI DRUGIH SUPSTANCI
- NAPETOST, NERVOZA, IMPULSIVNOST, DEPRESIVOST, JAKA POTREBA ZA UZIMANJEM SUPSTANCI
2. PORODICA
- PREKID UESTVOV ANJA U PROGRAMU LEENJA
- PREKID KOMUNIKACIJE SA ZA VISNIKOM
- TOLERANTAN STA V ILI OMOGU
A V ANJE NABA VKE ALKOHOLA ILI DRUGIH SUPSTANCI
3. SOCIJALNA SREDINA
- KONTINUIRANO IZBEGA V ANJE ZA VISNIKA OD STRANE PRIJA TELJA U FAZI LE
ENJA ILI OPORA VKA
- KONTINUIRANO STIMULISANJE ILI UPOTRBA SUPSTANCI
4. RADNA SREDINA
- GUBITAK RADNOG MESTA ILI NIZAK NIVO PODRKE U FAZI LE
ENJA ILI OPORA VKA
- STIMULISANJE ILI UPOTREBA SUPSTANCI U RADNOJ SREDINI

Tabela 12.

POVIEN RIZIK ZA RECIDIV

1. KLIJENT
- ODSTUP ANJE OD PROGRAMA LEENJA
- IZBEGA V ANJE KOMUNIKACIJE SA PORODICOM
- IZBEGA V ANJE PORODINIH I PROFESIONALNIH ULOGA
- ESTO RAZMILJANJE O PONOVNOJ UPOTREBI SUPSTANCE
- POVREMENO OSEANJE NAPETOSTI, NERVOZE, DEPRESIVNOSTI I POTREBA ZA SUPSTANCOM
2. PORODICA
- ODSTUP ANJE OD PROGRAMA LEENJA LANA PORODICE
- NEPOVERENJE PREMA USPENOSTI APSTINENCIJE I OPORA VKU
- POVREMENO UNOENJE ALKOHOLA I DRUGIH SUPSTANCI U KUU
3. SOCIJALNA SREDINA
- POSTEPENO UDALJA V ANJE OD ZA VISNIKA U FAZI LE
ENJA I OPORA VKA
- POVREMENO STIMULISANJE ILI UPOTREBA SUPSTANCI
4. RADNA SEDINA
- NEADEKV A TNA PODRKA RADNE SREDINE
- PRISUSTVO SUPSTANCI NA RADNOM MESTU

Tabela 13.

NIZAK RIZIK ZA RECIDIV

1. KLIJENT
- AKTIVNO UESTVOV ANJE U PROGRAMU LEENJA
- STALNA KOMUNIKACIJA SA PORODICOM
- REDOVNO OBA VLJANJE PORODINIH I PROFESIONALNIH ULOGA
- DRUENJE SA OSOBAMA KOJE NE KORISTE PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE
- ORGANIZOV ANJE ZDRA VIH OBLIKA IVLJENJA
2. PORODICA
- AKTIVNO UESTVOV ANUJE U PROGRAMU LEENJA
- STALNA KOMUNIKACIJA
- BEZ ALKOHOLA I DRUGIH SUPSTANCI U KUI
3. SOCIJALNA SREDINA
- AKTIVNO UESTVOV ANJE U PROGRAMU LEENJA
- STIMULISANJE ZDRA VIH OBLIKA IVLJENJA
- DRUENJE BEZ ALKOHOLA I DRUGIH SUPSTANCI
4. RADNA SREDINA
- OMOGUA V ANJE INTEGRACIJE NA RADNOM MESTU I PROFESIONALNE REHABILITACIJE
- BEZ ALKOHOLA I DRUGIH SUPSTANCI NA RADNOM MESTU

DRUGI DEO

KLASE SUPSTANCI
ZA VISNOST OD INTERNETA
KOCKANJE

NIKOTIN

Korienje nikotina predstavlja rizik za zdravlje. Nikotin, kao psihoaktivna

supstanca, utie na razliite aspekte ponaanja izazivajui efekte na CNS. Nedostatak
nikotina vodi ka tipinom ponaanju traganja za drogom (26). Puenje je ozbiljan
medicinski problem, nepobitno povezan sa mnogim ozbiljnim bolestima kao to su
karcinom, srane bolesti, plune bolesti, komplikacije dijabetesa, ulkus.
U dimu cigarete su naene mnoge tetne supstance, ukljuujui i ugljen
monoksid. Ugljen monoksid se snano vezuje za hemoglobin, pa eritrociti puaa gube i
do 15 % kapaciteta za prenos kiseonika, to je znaajan faktor u nastanku koronarne
bolesti. Drugi toksini gasovi kao to su cijanovodonik, amonijak, oksidi vodonika i azota
produkuju toksine efekte, kaalj i suavanje bronhija a, tokom vremena, paralizu cilija,
istanjivanje membrana i konano - hroninu opstruktivnu bolest plua (HOPB).
Katran (tar) je toksian sastojak dima cigarete. Meu mnogim toksinim
jedinjenjima u njegovom sastavu su i neisparljivi N-nitrozamini i aromatini amini, oba
karcinonogeni. Duvan koji se koristi za cigarete, bez obzira na vrstu, sadri oko 8 mg
nikotina. Nikotin oslobaa kateholamine, adrenalin i noradrenalin, koji ubrzavaju puls,
poveavaju pritisak, koronarni protok krvi, potronju kiseonika, to dovodi do nastanka
aritmija, periferne vazokonstrikcije i mobilizacije slobodnih masnih kiselina. Nikotin
doprinosi nastanku sranih oboljenja izazivajui arterosklerotske promene krvnih sudova,
naroito koronarnih (23).
Pua prolazi kroz vie faza tokom svog puakog staa. Tokom inicijalne faze
osoba poinje da eksperimentie sa cigaretama, najee pre dvadesete godine starosti.
Zatim prelazi u tranzicionu fazu u kojoj psiholoki faktori i faktori okoline utiu na to da
li e postati pua ili nepua (osoba stekne i odrava naviku da pui ili pokua da
prekine). Faza prekida puenja je dugotrajan proces koju ine: prethodno razmiljanje,
promiljanje, spremnost za akciju, prestanak ili preduzimanje koraka u pravcu prestanka i
niz neuspelih pokuaja pre konanog prekida puenja (26).
Poetak puenja je snano povezan sa uticajima sredine (npr. pritisak drutvavrnjaka) i psiholokim varijablima (samopotovanje, depresija, statusne i druge potrebe),
ali one izgleda imaju malu ili nikakvu ulogu u odravanju navike kada osoba konano
uspostavi puaki stil ivota. Navika se odrava zahvaljujui psiholokim i fiziolokim
potrebama i postaje neraskidiv deo puaevog ivota, stiui mnogobrojne funkcije. Na
prekid puenja bez recidiva utie kombinacija socijalnih, psiholokih i fiziolokih
varijabli (26).
Faktori koji utiu na puenje
Bioloki faktori. Osoba nastavlja da pui zbog bar tri fizioloka procesa: da bi
izbegla nikotinski apstinencijalni sindrom; zbog udnje za momentalnim perifernim i
centralnim efektima nikotina i zbog kondicioniranja na podravajue efekte puenja.

Psiholoki faktori. Ljudi pue zato to puenjem mogu da umanje negativna

oseanja (tugu, bes, strah, sramotu, prezir) i izazovu pozitivne afekte (uzbuenje,
uivanje i uenje). Osobe koje imaju ili su imale psihijatrijske probleme (shizofrenija,
depresija, alkoholizam) e zbog psihoaktivnih efekata nikotina ee biti puai nego
ljudi iz opte populacije i tee e prestati da pue. 15-20% puaa ima i problem sa
piem, a ak 80 % alkoholiara/narkomana na leenju su puai. Istraivanja pokazuju da
puenje znaajno smanjuje fluktuacije raspoloenja i afekta tokom stresa. Kad su u
pitanju efekti na depresiju i stres, nikotin deluje podizanjem nivoa aktivnosti u centralnim
dopaminergikim jedrima koja su ukljuena u kontrolu nagraivanja ili poveavajui
oslobaanje noradrenalina u locus coeruleusu.
Socijalni faktori. Osobe koje imaju jau podrku drutva i manje puaa u
okolini e lake prekinuti puenje. Slino tome, stariji, obrazovaniji pua sa boljim
zanimanjem e lake ostaviti puenje od mlaeg, neobrazovanijeg puaa sa loijim
zanimanjem. Bolesnici koji boluju od teih bolesti e pre ostaviti puenje od lakih
bolesnika.
Bioloke osnove i mehanizmi delovanja. Nikotin aktivira holinergike receptore
na koje deluje neurotransmiter acetilholin (ACh), to dovodi do oslobaanja dopamina,
noradrenalina i beta endorfina. Ovi nikotinski receptori naeni su u mnogim delovima
CNSa, posebno u modanom stablu. Njihova aktivacija utie na frekvencu rada srca, krvni
pritisak i aktivnost mozga. Oslobaanje dopamina stimulisano nikotinom povezano je sa
poveanom aktivnou nucleus accumbensa. Ovaj region, povezan sa prednjim mozgom i
amigdaloidnim jedrima, rukovodi emocionalnim i motivacionim procesima.
Neeljeni efekti. Posledice puenja po zdravlje ispoljavaju se tetnim dejstvom na
brojne organske sisteme i organe, sa posebno tekim efektima na kardiovaskularni i
respiratorni. V erovatnoa dobijanja karcinoma plua je deset puta vea kod puaa nego
kod onih koji ne pue, a 15-25 puta vea kod onih koji dnevno popue 2 ili vie pakli.
90% tekih respiratornih oboljenja kao to su hronian bronhitis i emfizem su posledica
puenja. Kad je u pitanju koronarna bolest srca, kod obolelih koji pue je rizik da e
umreti 2-4 puta vei. Deca majki koje pue su laka na roenju i pod veim rizikom od
prevremenog poroaja i neonatalne smrti. Najee tegobe na koje se puai ale su
jutarnji kaalj, kratak dah, zamor, produkcija sputuma, promuklost, pojaan puls,
prebojeni zubi i koa, kao i uestalost, duina i teina prehlada. Sinergistiki efekat kad su
u pitanju srane bolesti, bolesti plua i karcinomi daju kombinacija puenja i
hiperholesterolemije, hipertenzije, kao i profesionalnih bolesti poput azbestoze.
Kada je pacijent jednom odluio da prestane da pui, postoji itav niz terapijskih
opcija koje mogu da se primene i meusobno kombinuju. Da bi se smanjila fizioloka
zavisnost moe se primeniti farmakoloki tretman:
Nikotinske vakae gume - obino se koriste prvih meseci po prestanku,
postepeno se smanjuje broj komada koji se vau dnevno. Uzimaju se kad se oseti
potreba ili u unapred odreeno vreme (efikasniji nain). Neadekvatnost terapije obino je
vezana za nedovoljno opirno uputstvo o upotrebi vake - treba voditi rauna o pH u
ustima (npr. kola pia tako menjaju pH bukalne sluzokoe da u stvari blokiraju apsorpciju
nikotina); druga esta greka pri upotrebi je da se vaka brzo vae a ne parkira izmeu

zuba i obraza to je neophodno zbog bukalne apsorpcije; prekratko korienje

nedovoljnog broja komada vake takoe je greka;
Transdermalni nikotinski flaster - najvii nivo nikotina u krvi nalazi se 4 9 sati
od prvog lepljenja flastera. Postoje flasteri koji traju 24 h i oni koji traju 16 h, ali pacijenti
se, kada koriste 24 asovne flastere ale na uznemirujue snove pa je korisno savetovati
da se flaster skine pred spavanje. Tretman traje oko 8 nedelja, pri emu 2-4 nedelje pre
potpunog prekida mogu da se koriste flasteri sa niom dozom nikotina. Bivi puai kau
da je izvesno vreme po prekidu korienja flastera dobro imati u depu nikotinsku vaku i
povremeno je, u situacijama visokog rizika, vakati. Ovo je pasivnija metoda od vake pa
samim tim i bezbednija. Ipak, kod oko 50 % korisnika se razvije lokalna reakcija koe u
kom sluaju treba promeniti mesto flatera i eventualno namazati hidrokortizonski krem;
Nikotinski nazalni sprej - njegova glavna prednost je u tome to se udnja za
cigaretom smanjuje ve za nekoliko minuta od upotrebe. Mana mu je to ima visok
adiktivni potencijal. Tretman obino traje 6-8 nedelja, ne due od 3 meseca, sa
maksimum 40 doza dnevno (5 doza na sat). Propratni efekti su iritacija grla i nosa,
lakrimacija i rinoreja, kijanje i kaalj;
Nikotinski inhalator - lomljenjem ampule ispred dela koji pokriva usta vazduh
koji se udie biva naglo zasien nikotinom to puaima olakava udnju ali se moe
desiti da budu subdozirani pa da trpe od apstinencijalnih simptoma. Pokuaj da duboko
udahnu moe da izazove oseaj guenja i smetnje u grudima;
Bupropion (bupropion hidrohlorid) je nenikotinsko sredstvo za odvikavanje
od puenja. Preporuena i maksimalna doza bupropiona kao sredstva za prekid puenja je
300 mg dnevno (dva puta dnevno po 150 mg). Prva 3 dana se daje po 150 mg dnevno a
zatim se doza kod veine pacijenata podie na preporuenu. Pacijent bi trebalo da
prestane da pui 7 14 dana po poetku leenja, a ukupna terapija traje od 8 do 12
nedelja. Najei sporedni efekti su suva usta i nesanica.
ALKOHOL

Definicije i klasifikacije alkoholizma

Postoje brojne definicije i klasifikacije alkoholizma. Alkoholizam je bolest koja
izaziva zdravstvene, porodine, profesionalne i socijalne posledice a moe se definisati sa
kulturalnog, bihejvioralnog i fiziolokog aspekta. Bihejvioralno bazirane definicije
razlikuju upotrebu alkohola (use), pogrenu upotrebu (misuse) i zloupotrebu (abuse).
Pogrena upotreba podrazumeva povremeno javljanje neprijatnih konsekvenci vezanih za
upotrebu alkohola, dok zloupotreba podrazumeva hronine obrasce ekscesivnog uzimanja
alkohola. Fizioloki bazirane definicije ukljuuju dva vana dijagnostika kriterijuma:
toleranciju na alkohol i apstinencijalni sindrom. Ove definicije koriste pojam zavisnost
(addiction, alcohol habituation, alcohol dependence). Kulturoloki bazirane definicije
objanjavaju alkoholizam sa aspekta njegove prihvatljivosti u pojedinim

socio/kulturalnim sredinama. Svetska zdravstvena organizacija sugerie termin zavisnost

alkoholnog tipa (alcohol type drug dependence) kao zamenu za termin alkoholizam. Po
toj definiciji, zavisnost od droge alkoholnog tipa postoji kada konzumiranje alkohola
prelazi granice koje su prihvaene od kulture datog drutva, ako osoba konzumira alkohol
u vreme koje nije primereno toj kulturi ili ako uticaj alkohola postane tako velik da ugrozi
zdravlje osobe ili njeno socijalno funkcionisanje. (11)
Faze u razvoju alkoholizma
Alkoholizam je hronina i progredijentna bolest koja prolazi kroz dve faze:
pretoksikomansku i toksikomansku.
Pretoksikomanska faza. Karakteriu je dva fenomena: povienje tolerancije na
alkohol i psihika zavisnost. Povienje tolerancije predstavlja postepeno uzimanje i
navikavanje organizma na sve vee koliine alkohola. Prethodne koliine (aica ili dve)
postepeno se uveavaju, pa osoba moe da popije nekoliko aica i decilitara estokog
pia ili vie aa vina ili piva, a bez znakova manifestnog pijanstva. Poviena tolerancija
moe da se razvije na sve vrste alkoholnih pia. Osoba koja razvija povienu toleranciju
nema subjektivni oseaj pijanstva ni posle veih koliina popijenog alkohola. Kod osobe
koja nije razvila povienu toleranciju takve koliine mogu da daju mnogo ozbiljnije
poremeaje. Do povienja tolerancije najee dolazi posle viemesenog ili
viegodinjeg pijenja, ali su este visoke tolerancije u znatno kraem vremenskom
periodu. Druga karakteristika pretoksikomanskog alkoholizma je psihika zavisnost.
Osoba koristi alkohol kao oslonac ili pomo u reavanju razliitih problema, a naroito za
ublaavanje napetosti, straha, neizvesnosti i dr. Ovo je poznato kao anksiolitiko dejstvo
alkohola. Prijatni dogaaji su takoe obeleeni pijenjem, tako da se osoba sve ee
oslanja na alkohol u mnogim ivotnim situacijama. Upotreba alkohola kao sredstva za
ublaavanje tegoba u stresnim situacijama, privremenim ili trajnim fizikim i psihikim
oboljenjima i stanjima, predstavlja veliku opasnost za razvoj tzv. simptomatskog ili
sekundarnog alkoholizma. Takoe, i rano konzumiranje alkohola (od detinjstva) u
funkciji reavanja pojedinih problema ili obeleavanja znaajnih i radosnih dogaaja,
stvara uslove za nastanak primarnog alkoholizma (8).
Toksikomanska faza alkoholizma obeleena je sledeim fenomenima:
Gubitak kontrole - Posle poetnog konzumiranja manjih koliina alkohola osoba
nastavlja da pije najee do opijanja. Gubitak kontrole je trajni fenomen. Osoba ni posle
viegodinje apstinencije ne moe da pije umereno.
Alkoholna amnezija (prekid filma, palimpsest amnezija) predstavlja gubitak seanja za
pojedine sadraje iz perioda pijanstva. Osoba se ne sea delimino ili potpuno nekih
dogaaja, aktivnosti ili postupaka. Mogue su amnezije od nekoliko minuta do vie sati
ili dana.
Nemogunost apstinencije - Neki alkoholiari piju po sistemu dolivanja. Njima je
potrebna stalna koncentracija alkohola u krvi da bi mogli da funkcioniu. Nedostatak
alkohola ili prekid njegovog uzimanja moe da dovede do apstinencijalne krize. Javlja se
drhtanje, znojenje, munina, glavobolja, napetost, razdraljivost i td. Uzimanje alkohola

ublaava ove simptome. Nagli prekid uzimanja alkohola kod alkoholiara sa ovim
fenomenom moe da dovede do delirium tremensa koji zahteva poseban tretman.
Pad tolerancije Nastaje u zavrnoj fazi i tipian je za alkoholiare, dok narkomani u
zavrnoj fazi po pravilu imaju maksimalnu toleranciju na drogu. Pad tolerancije kod
alkoholiara predstavlja bioloku odbranu organizma od unoenja veih koliina alkohola
koje bi u toj fazi alkoholizma bile smrtonosne. Alkoholiari koji su imali vrlo visoku
toleranciju (1-2 litra estokog pia dnevno) u zavrnoj fazi esto ne mogu da popiju vie
od 2 do 3 aice. Ovo smanjenje unosa alkohola esto zavara i lanove ue porodice
koji smatraju da je alkoholiar najzad poeo umereno da pije. Ustvari, to je teek
bolesnik u poslednjoj fazi alkoholizma.
Umereno (drutveno prihvatljivo) pijenje
U ovoj oblasti postoje mnogi kontradiktorni stavovi. Mnogi autori smatraju da je
svako konzumiranje bilo koje koliine alkohola tetno po zdravlje pa, prema takvim
stavovima, ne postoji kategorija normalno pijenje. Meutim, mnoge osobe mogu
doivotno da kontroliu koliine popijenog alkohola, ne pokazujui zdravstvene,
porodine, socijalne ili profesionalne posledice zbog takve upotrebe. Sa druge strane,
ukoliko bismo strogo primenili kriterijume meunarodnih klasifikacija bolesti ili
definiciju alkoholizma svetske zdravstvene organizacije, retko bismo nali osobu koja bar
jednom u ivotu nije imala neku posledicu zbog upotrebe alkohola. ak i samo jedno
opijanje moe dati navedene posledice. Zbog toga je uestalost pojave pojedinih
posledica vezanih za upotrebu alkohola dodatni kriterijum koji zajedno sa njihovim
intenzitetom moe da pomogne u razlikovanju pojmova normalnog od pijenja sa
problemima. Kada se tome doda i faktor koliina popijenog alkohola u jedinici vremena
dobijaju se pouzdaniji parametri za razlikovanje pojedinih tipova pijenja ili faza u razvoju
alkoholizma (8).
Najee pitanje vezano za razlikovanje pojmova normalno i pijenje sa
problemima odnosi se na koliinu popijenog alkohola. Koju koliinu alkohola moemo
da naznaimo kao normalnu ili dozvoljenu? Posle koje koliine osoba treba da stane
kako ne bi prela granicu normale? Pregledom literature dolazi se do razliitih pokuaja
odreivanja onih koliina pojedinih vrsta alkoholnih pia koji se mogu smatrati
normalnim. Koristi se pojam standardno pie pod im se podrazumeva odreena
koliina alkohola koja se nalazi u razliitim piima. Koristi se i pojam pijenje u jednoj
prilici, koji znai da u jednoj socijalnoj situaciji ili prilici (poseta prijateljima, roendani,
svadbe) osoba sme da popije samo dva standardna pia. Pijenje vie od dva standardna
pia u jednoj prilici predstavlja ekscesivno pijenje.
Pod standardnim piem neki autori podrazumevaju 340 ml piva (5% alkohola), 43
ml estokog pia (40% alkohola), 142 ml stonog vina (11% alkohola) ili 85 ml erija,
vermuta i sl. (18 % alkohola). Pod umerenim (socijalnim) pijenjem isti autori smatraju
pijenje do 7 standardnih pia nedeljno (95 gr istog alkohola). U jednoj prilici se ne sme
popiti vie od dva standardna pia. Pod ekscesivnim pijenjem podrazumevaju vie od

etiri standardna pia dnevno (vie od 60 gr istog alkohola dnevno ili vie od 400 gr
nedeljno).
Ovakve pokuaje kvantifikovanja i preporuke uzimanja odreenih koliina
alkohola u cilju umerenog pijenja treba posmatrati sa dva gledita. Sa jedne strane vredni
su svi pokuaji i doprinosi u postizanju saglasnosti u koliinama popijenog alkohola koji
se smatraju normalnim, ukoliko se takva saglasnost uopte moe postii. Preporuke o
pijenju odreenih koliina alkohola mogu biti prihvaene od jednog segmenta opte
populacije i kao takve mogu da imaju odreeni preventivni znaaj. Sa druge strane,
preporuke o koliini, zanemaruju injenicu da ista koliina alkohola ima razliit efekat
kod razliitih osoba. Pojedine osobe, zavisno od uzrasta, pola, uhranjenosti, fizikog i
psihikog zdravlja, stepena izloenosti stresogenim faktorima itd. razliito reaguju na istu
koliinu unetog alkohola. Poznato je da pijenje bez unoenja hrane (na prazan stomak)
daje znatno jae efekte. Zbog toga je koliina popijenog alkohola, ako se posmatra van
konteksta, nepouzdan kriterijum za odreivanje da li neko pije umereno ili ne, jer njen
efekat varira u zavisnosti od niza faktora.
Efekat popijenog alkohola na ponaanje oveka je prikladniji kriterijum za
traenje neke granice normalnosti upotrebe alkohola odnosno granice kada treba stati sa
pijenjem. Koliina i efekat popijenog alkohola nisu u direktnoj proporcionalnosti jer
efekat pored koliine, zavisi i od psihofizikog stanja organizma kao i od drugih faktora
sredine. Efekat popijene koliine alkohola strogo je individualan i kao takav moe da
poslui osobi i njenoj okolini da odredi individualnu koliinu upotrebljenog alkohola koja
daje takve efekte koji vidljivo menjaju raspoloenje ili ponaanje te osobe. Prva promena
tipinog ponaanja pod dejstvom bilo koje koliine popijenog alkohola predstavlja znak
za prekid pijenja kako ne bi dolo do daljeg poremeaja ponaanja i opteg
funkcionisanja linosti. Time dolazimo do pojma individualno standardno pie tj. one
koliine popijenog alkohola koja ne remeti tipino ponaanje i raspoloenje osobe. Poto
osoba moe biti nedovoljno kritina, neuviavna ili pristrasna u odreivanju te koliine,
preporuuje se da ovu ocenu uini u saradnji sa osobama iz svog socijalnog okruenja,
odnosno osobama koje je dobro poznaju. To praktino znai da brat, supruga, sestra,
prijatelj, devojka i dr. mogu da ukau osobi koja pije na onaj trenutak kada se uobiajeno
ponaanje ili raspoloenje menjaju pod dejstvom alkohola. To je trenutak kada osoba
treba da stane sa daljim pijenjem.
Efekti alkohola na ponaanje mogu biti razliiti. Kod osoba koje nisu naviknute
na alkohol (bez fenomena poviene tolerancije) ili kod onih koji prvi put piju i vrlo male
koliine mogu dati fizike i psihike manifestacije. To su najee crvenilo lica, znojenje,
oseaj teine onih kapaka, teine u nogama (olovne noge), pojaan smeh i
govorljivost, neraspoloenje ili utanje itd. Kod onih koji piju ee i vie ovi efekti se
zapaaju posle veih koliina alkohola. Efekti alkohola mogu biti preteno prijatni ili
preteno neprijatni. Sa poveanjem koliina alkohola i uestalosti pijenja poetna prijatna
oseanja nestaju i osoba moe doiveti potpuno drugo raspoloenje. Karakteristike
linosti ali i spoljanji uticaji (stres, umor, konflikt, glad i dr.) utiu na vrstu efekta koji
izaziva alkohol. Sve ove injenice mogu biti od koristi u razmiljanju da li prihvatiti ili ne
prihvatiti pijenje u razliitim situacijama. Dobrim poznavanjem svojih i tuih osobina

kao i efekta alkohola moemo pomoi i sebi i drugima da se odloi, izbegne ili ogranii
pijenje u onim prilikama i okolnostima koje su nepovoljne. (8)
Posledice alkoholizma
Zdravstvene posledice alkoholizma. Zdravstvene posledice prekomernog pijenja
alkoholnih pia dele se na psihike i fizike. U fizike (telesne) posledice spadaju
oteenja mnogih organa i sistema organa. Stepen oteenja pojedinih organa zavisi od
mnogo faktora kao to su duina izloenosti alkoholu (alkoholiarski sta), vrsta
konzumiranog alkohola, opte stanje organizma, prisustvo drugih fizikih i psihikih
oboljenja, nasledni faktori i dr.
U hroninoj fazi alkohol moe da oteti brojne organe. Jetra je najee oteena.
u prvoj fazi dolazi do poetnog oteenja (steatosis hepatis - masna jetra) koje moe da
se izlei prestankom pijenja alkoholnih pia. Ako se pijenje nastavlja dolazi do teih
oteenja funkcije jetre, to se moe zavriti cirozom i karcinomom jetre. Organi za
varenje su takoe osetljivi na upotrebu alkohola. Javlja se oteenje sluzokoe usne
duplje, jednjaka, eluca, tankog i debelog creva. Zbog toga dolazi do razliitih tegoba kao
to su oseaj paljenja, peenja i pojave bolova razliitog intenziteta u predelu eluca i
stomaka. Munina i povraanje, ir na elucu ili dvanaestopalanom crevu znatno su
ei kod alkoholiara. Zbog poremeaja i oteenja sluzokoe organa za varenje dolazi
do loeg iskoriavanja hranljivih materija i vitamina iz hrane. Loe iskoriavanje
vitamina (naroito iz grupe B) dovodi do manjka to rezultira oteenjem perifernih
nerava. Ova oteenja manifestuju se trnjenjem, arenjem i bolovima u miiima,
pojavom drhtanja ruku (tremor). U odmaklim fazama moe doi do atrofije miia i
nemogunosti kretanja. Pankreas, ukoliko je oteen alkoholom, moe dovesti do
razliitih poremeaja varenja hrane ili razvoja eerne bolesti (dijabetesa). Srce i krvni
sudovi takoe su oteeni, pa je kod alkoholiara povean rizik od infarkta srca ili
infarkta mozga. Znaajan je i uticaj alkohola na endokrini sistem. Akutno ili hronino
konzumiranje alkohola smanjuje nivo hormona rasta koji je vaan za razvoj kostiju i
miia. Alkohol smanjuje produkciju polnih hormona (androgena) koji su neophodni za
razvoj kostiju i miia. Kod mukaraca alkohol ima toksino dejstvo na testise i smanjuje
nivo testosterona. Takoe, upotreba alkohola moe da povea pretvaranje testosterona u
estrogen. Kod ena, alkohol dovodi do poremeaja menstrualnog ciklusa, zakanjenja u
sazrevanju jajne elije, kao i poveanja nivoa testosterona. Ovi uticaji alkohola na
hormonski sistem mogu dovesti do feminizacije mukaraca i maskulinizacije ena.
Psihike posledice upotrebe alkohola takoe su brojne. U poetku, alkohol
oteuje finije funkcije (panja, koncentracija, upamivanje, volja). Osoba postaje
razdraljiva, sklona sukobima, neprijatna, nepaljiva, sebina, ne saosea sa drugima, ne
razume tue potrebe i dr. Postepeno zanemaruje obaveze, ne obraa panju na izgled i
ponaanje, ne potuje drutvene norme. U kasnijim fazama javljaju se dublji psihiki
poremeaji i oboljenja. Depresija je vrlo esta kod alkoholiara, a upotreba alkohola
potencira depresivno raspoloenje. U psihijatrijska oboljenja i stanja, alkoholom
uzrokovana, spadaju: delirijum tremens, alkoholna halucinoza, korsakovljeva psihoza,

alkoholna epilepsija, alkoholna patoloka ljubomora i akutno patoloko napito stanje

(11).
Delirijum tremens predstavlja najdramatiniju komplikaciju koja se javlja pri
nagloj obustavi konzumacije alkohola. Javlja se kod osoba koje imaju dugogodinju
istoriju zloupotrebe alkohola. Stanje obino traje 3-5 dana. Delirijum tremens je praen
povienom stopom mortaliteta i treba ga shvatiti kao stanje koje zahteva hitno bolniko
leenje. Stanje se karakterie dezorijentacijom u vremenu i prostoru, kvalitativnim
izmenama svesti, oteenjem pamenja. Perceptivne obmane praene su pogrenim
tumaenjem senzornih stimulusa i pojavom optikih halucinacija. Kod pacijenata postoji
izraena agitacija, nemir i strah. Insomnija je uvek prisutna. Znaci prenadraenosti
autonomnog nervog sistema ukljuuju tremor, preznojavanje, povienu telesnu
temperaturu, tahikardiju, hipertenziju i dilataciju pupila. Dehidratacija i poremeaj
elektrolita su izraeni. Simptomi se karakteristino pogoravaju u toku noi. Poremeaj
obino zavrava jutarnjim buenjem pacijenta uz neseanje za ceo period trajanja
delirijuma.Leenje podrazumeva smirivanje pacijenta sa 5-l0 miligrama diazepama
intravenski svakih 5 minuta dok pacijent ne bude smiran ali budan.Ako je pacijent stariji
ili sa oteenom jetrom unesto diazepama koristiti lorazepam 1-2 miligrama
intravenski.Potrebno je dati i 100 miligrama tiamina p.o.,i.v. ili i.m.kao i multivitaminsku
terapiju svakodnevno uz nadoknadu tenosti i elektrolita uz regulaciju krvnog pritiska i
rada srca.Leenje treba sprovoditi u hospitalnim uslovima po mogustvu u jedinicama
intenzivne nege i uz paljivo praenje vitalnih funkcija.
Alkoholna halucinoza je poremeaj koji se karakterie postojanjem akustikih
halucinacija koje obino imaju pretei ili vreajui karakter. Pacijent je po pravilu
uznemiren i visoko anksiozan. Halucinacije nisu posledica obustave uzimanja alkohola i
mogu perzistirati i nekoliko meseci nakon uspostavljanja apstinencije. Alkoholna
halucinoza je alkoholom indukovana organska psihoza koja se razlikuje od shizofrenije i
ima dobru prognozu ukoliko je pacijent u stanju da uspostavi trajnu apstinenciju.
Wernicke-Korsakovljev sindrom predstavlja stanje nastalo usled akutne
deficijencije vitamina B1 (tiamina, aneurina) kod alkoholiara. Poremeaj ine simptomi
W ernickeovog sindroma, akutno nastalog neurolokog stanja sa perifernom
neuropatijom, ataksijom, oftalmoplegijom i horizontalnim nistagmusom. Ovo stanje
naziva se jo i cerebralni Beri-beri. Stanje se dalje razvija nastankom simptoma
Korsakovljeve psihoze. Kod pacijenta dominiraju znaci oteenja epizodne memorije sa
retrogradnom i anterogradnom komponentom. Anterogradno oteenje pamenja
manifestuje se nemogunou pacijenata da zapamte dogaaje koji su se odigrali u
neposrednoj prolosti (period od 5 minuta). Ovaj gubitak pamenja odnosi se i na
verbalnu i na neverbalnu komponentu pamenja. Retrogradni gubitak pamenja
manifestuje se gubitkom seanja za prole dogaaje, sa nastankom rupa u pamenju. Ove
rupe u pamenju bivaju ispunjene izmiljenim dogaajima konfabulacijama.
Konfabulacije mogu biti vodei simptom ovog stanja. Ostale kognitivne funkcije, uz
blagu psihomotornu usporenost, nisu znatno oteene. Ovo stanje je potrebno prepoznati
to pre jer od adekvatne i blagovremene terapije zavisi uspeh leenja. Terapija je davanje
tiamina pre preduzimanja bilo koje druge terapijske mere. Tiamin se daje i.v. u dozi od

50-250 mg dnevno. Ovakva terapija kod 25% pacijenata dovodi do potpunog izleenja,
kod 50% pacijenata dolazi do odreenog poboljanja a kod 25% pacijenata stanje se ne
popravlja.
Alkoholna epilepsija predstavlja jednu od najteih komplikacija hronine
zloupotrebe alkohola. Smatra se da nastaje kao posledica direktnog toksikog delovanja
alkohola na modane elije. Stanje se po pravilu manifestuje epileptinim napadima tipa
grand-mal. Leenje se zasniva na primeni antiepileptika i potpunoj apstinenciji od
alkohola.
Alkoholna patoloka ljubomora (Otelov sindrom) je sindrom koji se moe
razviti kod hroninih zavisnika od alkohola. U osnovi ovog poremeaja stoji sumanuto
uverenje ovih pacijenata da im je partner, najee brani drug, neveran. Poremeaj se
skoro po pravilu sree kod mukaraca i u njegovoj osnovi moe stajati oteeno
psihoseksualno funkcionisanje i erektilna disfunkcija. Psihiko stanje pacijenta moe se
opisati kao meavina oaja, anksioznosti, neprijateljstva i mrnje. U klinikoj slici
dominiraju esti fiziki i psihiki napadi na suprunika sa optuivanjima za neverstvo i
stalnim traenjem dokaza i priznanja. Interesantno je da u poetku pacijenti neverstvo
branog druga ne vezuju za neku odreenu osobu. Znaaj ovog stanja je u tome to je
povezano sa visokim rizikom od heteroagresivnih manifestacija prema branom drugu,
koje ukljuuju i homicid.
Akutno patoloko napito stanje (idiosinkratska alkoholna intoksikacija, manie
potu) predstavlja akutno nastali sindrom koji nastaje nekoliko minuta posle uzimanja
malih koliina alkohola koje su kod veine ljudi nedovoljne da izazovu stanje
intoksikacije. Stanje se karakterie maladaptivnim promenama, najee u vidu
nekontrolisanog i agresivnog ponaanja. Ovo stanje pripada kvalitativnim izmenama
svesti u okviru sumranog stanja. Smatra se da se ovaj sindrom javlja skoro iskljuivo
kod pacijenata koji su prethodno imali organsko oteenje mozga.
Alkoholna demencija predstavlja hronino kognitivno oteenje nastalo kao
posledica dugotrajne konzumacije alkohola sa posebno izraenim oteenjem
funkcionisanja frontalnog renja. Klinikom slikom dominira oteenje kognitivnih
funkcija sa veom uestalou javljanja kod ena. Na CT i MRI moe se uoiti uveanje
lateralnih modanih komora, gubitak sive modane mase i kortikalnih i subkortikalnih
struktura, kao i istanjenje corpus callosuma. Karakteristika alkoholne demencije je u tome
to se neka od kognitivnih oteenja mogu povui nakon uspostavljanja potpune
apstinencije. Pa ipak, poremeaj kognitivnog funkcionisanja se moe ustanoviti i nakon
dugotrajne apstinencije.
Porodine posledice alkoholizma. Ove posledice su obino prvi i najraniji znaci
alkoholizma pa njihovo rano otkrivanje ima veliki znaaj u prevenciji i leenju.
Upotreba alkohola ometa ili onemoguava uspeno funkcionisanje svih faza
porodinog ivota. Zasnivanje braka, podizanje i kolovanje dece, osamostaljenje dece i
odlazak iz roditeljske porodice, priprema za pozni ivotni period-bitno su oteani
preteranom upotrebom alkohola. Alkoholizam onemoguava pravilno i uspeno reavanje
razvojnih zadataka u pojedinim fazama ivotnog ciklusa porodice. Problemi iz prethodnih
faza ivota se nagomilavaju, a naredni ne mogu da se ree. Takoe oteano je ili

onemogueno reavanje iznenadnih i nepredvidivih dogaaja i kriza u ivotu porodice

kao to su iznenadna smrt lana, roenje hendikepiranog deteta, hronina ili neizleiva
bolest i td. Ove krize nazivaju se nevoljne nerazvojne krize.
U alkoholiarskoj porodici dolazi do razliitog stepena poremeaja odnosa to je
praeno svaama, tuama, estim razdvajanjima ili razvodom. Deca u takvim porodicama
nemaju dobre uslove za razvoj. Ona pate i gube od detinjstva i mogu pokazati razliite
poremeaje ponaanja i psihike posledice. Neka deca preuzimaju uloge svojih roditelja,
vode domainstvo ili brinu o njima zapostavljajui svoje potrebe. Njima je detinjstvo
uskraeno. Neka deca zapostavljaju i naputaju kolu, dok malobrojna meu njima
opsesivno ue i postiu dobre rezultate u koli. Pored svega deca alkoholiara ee i
sama postaju alkoholiari u odnosu na svoje vrnjake koji ive u harmoninoj porodinoj
sredini.
Profesionalne (radne) posledice alkoholizma. Upotreba alkohola dovodi do niza
posledica koje se ispoljavaju kroz smanjen radni uinak, povrede radne discipline i
dunosti, sukobe sa kolegama i pretpostavljenima, lo kvalitet proizvoda i dr. Zbog
alkoholizma mnoge radne organizacije imaju velike materijalne gubitke, a javljaju se i
povrede na radu, nekada i sa smrtnim ishodom. Primenom efikasnih mera i prihvatanjem
alkoholizma kao bolesti, ueem u leenju i rehabilitaciji radna sredina moe da postane
znaajan faktor u reavanju problema alkoholizma.
Za mlade koji prekomerno piju alkoholna pia esta posledica je neuspeh u koli.
Upotreba alkohola smanjuje koncentraciju, sposobnost upamivanja i reprodukcije, kao i
radni elan i motivisanost. kola, slino kao i radne organizacije, moe znaajno da
doprinese spreavanju alkoholizma mladih, ali su njene mogunosti jo uvek nedovoljno
koriene (16).
Socijalne posledice alkoholizma. Slabljenje ili gubitak kontakta sa lanovima
porodice, prijateljima, kolegama i roacima, esta je posledica alkoholizma. Raniji bliski
i prijateljski susreti se proreuju jer i alkoholiar i njegova okolina izbegavaju jedni
druge. Alkoholiar to ini jer ne moe da prihvati savete ili kritike drugih ili njihove
predloge da prestane sa pijenjem i zapone leenje. Okolina izbegava alkoholiara jer
njegova interesovanja, aktivnosti i spremnost za komunikaciju i saradnju slabe, a
preokupacija alkoholom se poveava. Zavisno od karakteristika linosti alkoholiara,
pijenje moe da izazove ili potencira prihvatanje razliitih oblika asocijalnog i
antisocijalnog ponaanja. Neki alkoholiari esto remete javni red i mir, uestvuju u
tuama, svaama, silovanjima i ubistvima. Porast kriminala, kao i saobraajnih nesrea u
mnogim zemljama je u bliskoj povezanosti sa preteranom upotrebom alkohola (8).
Ekonomske (materijalne) posledice alkoholizma. U toku dugog
alkoholiarskog staa i pijenja velikih koliina alkohola mnogi alkoholiari potroe
itavo bogatstvo na alkohol. Finansijski gubitak moe biti znatno uvean u zavisnosti od
stila pijenja i ponaanja (aavanje drutva u kafani, pokloni itd.). Rasipnitvo je
karakteristika svih alkoholiara, bez obzira na njihovo materijalno stanje ili socijalno
poreklo. Ovo se moe objasniti steenom promenom karakternih osobina u toku
alkoholizma.

Drugi aspekt ekonomskih posledica je nepravilan odnos prema finansijama unutar

porodice, manipulisanje novcem, kupovanje ljubavi dece, stvaranje crnog fonda, to se
loe odraava na funkciju porodice (16, 8).
KANABIS
Marihuana se dobija kombinacijom listova, cvetova i stabljika indijske konoplje
(Cannabis sativae). Najee se konzumira puenjem, dok se ree uzima oralno. Jaina
marihuane zavisi od prisustva aktivne supstance, tetrahidrokanabinola THC.
Bioloke osnove i mehanizmi delovanja. Marihuana je droga iji je najjai
aktivni sastojak 9-THC. Receptori su naeni u pojedinim delovima mozga (korteks,
hipokampus i cerebelum), a posebno u nucleus accumbensu. Kanabis utie na nivo 5-HT
i DA kao i na sintezu prostaglandina. Smatra se da je endogeni ligand za ove receptore
anandamid (ANA) .
Kliniki efekti. Kanabis je droga koja, slino alkoholu, moe potencirati
prethodno postojee raspoloenje. Euforija, pojaana glad i stanje relaksiranosti obino
traju 3-4 sata. Konzumenti navode oseanje pojaanog uivanja i estetskih doivljavanja
koja su praena perceptivnim distorzijama u vremenu i prostoru. Poto je veina
kanabinoida rastvorljiva u mastima, uticaj na motorne performanse, sposobnost vonje,
koncentraciju i panju moe trajati danima (11).
Neeljeni efekti. Najei neeljeni efekti upotrebe kanabisa su strah, anksioznost
i depresija. Takoe, mogu da se jave paranoidna ideacija i perzistentna paranoja (od
sumnjiavosti do halucinacija). Kod obolelih od shizofrenije upotreba marihuane moe da
modifikuje tok ovog oboljenja sa veom verovatnoom relapsa i pojavom eih
psihotinih epizoda.
Tolerancija i zavisnost. Tolerancija na kanabis se javlja kod osoba koje uzimaju
visoke doze ove droge u dugom vremenskom periodu. Korisnici se ale na gubitak
kontrole kad je korienje u pitanju, nemogunost da prestanu uprkos konsekvencama,
suenje interesne sfere i nelagodan oseaj da su zavisni. Oni veruju da im marihuana
podie samosvest i celokupno funkcionisanje. Marihuana ima neurofizioloke efekte i
utie na ponaanje. Studenti koji koriste marihuanu imaju znaajno nie ocene, slabije
analitike i sintetike vetine, nisku koncentraciju, kogniciju, koordinaciju i prosuivanje
jo oko dve godine po prestanku uzimanja marihuane. Retki sluajevi apstinencijalnog
sindroma karakteriu se iritabilnou, muninom, nesanicom i anoreksijom. Najvei broj
osoba koje upotrebljavaju kanabis ne postaju zavisni od ove supstance, ali ona esto
predstavlja uvod za upotrebu drugih droga.

List marihuane

Pakovanje marihuane

Pakovanje marihuana u vidu pogae

Marihuana

Puenje marihuane

KOKAIN
Kokain pripada grupi psihostimulanasa, sa efektima slinim amfetaminu.
Bioloke osnove i mehanizmi delovanja. Kokain efekte ostvaruje svojom
sposobnou da blokira ponovno preuzimanje (reuptake) dopamina, to dovodi do
poveanja koncentracije dopamina u CNS, a naroito u nucleus acumbensu. Na ovaj
nain se aktivira psiholoki mehanizam nagrade to predstavlja osnovu za nastanak jake
psihike zavisnosti. Kao efekti, javljaju se psihostimulacija, energizacija i popravljanje
raspoloenja.
Klinika slika. Manifestuje se euforijom, povienjem energije, oteenim
prosuivanjem, seksualnom dezinhibicijom. Ovo moe biti praeno grandioznim
miljenjem i paranoidnom ideacijom. Javljaju se povienje pulsa i krvnog pritiska kao i
dilatacija pupila.

Kokain u prahu

Kokain priprema za konzumiranje

Neeljeni efekti. Kod dugotrajnog konzumiranja visokih doza kokaina moe doi
do nastanka paranoidne psihoze koja je praena agresivnim ponaanjem. Kod pacijenata
se mogu javiti taktilne halucinacije poznate kao formikacije (cocain bugs). Ovo vrlo
neprijatno stanje manifestuje se oseanjem pacijenata da im ispod koe mravinjaju
razliite vrste insekata. Stanje je praeno izrazitom uznemirenou i psihomotornom
agitacijom pacijenata.
Dugotrajna upotreba kokaina moe dovesti do tekog oteenja kardiovaskularnog
sistema, to ukljuuje pojavu sranih aritmija, infarkta miokarda, miokarditisa i
kardiomiopatije. Upotreba kokaina takoe moe dovesti do cerebrovaskularnih
poremeaja, ukljuujui cerebralni infarkt i subarahnoidalno krvarenje.
Tolerancija i zavisnost. Tolerancija i zavisnost razvijaju se na isti nain kao kod
amfetamina. Uz to, postoji visoki suicidalni rizik.

SEDATIVI, HIPNOTICI I ANKSIOLITICI

Benzodiazepini predstavljaju grupu lekova koji su zbog svojih efekata nali iroku
primenu u medicini i psihijatriji. Najvaniji terapijski uinci benzodiazepina su
anksioliza, sedacija, miorelaksacija i antikonvulzivno delovanje. Dobra osobina
benzodizepina je njihova sposobnost da izazivaju selektivnu inhibiciju CNS (za razliku
od barbiturata), koja se u terapijskim dozama manifestuje inhibicijom aktivnosti neurona
na nivou retikularne formacije i talamikih jedara, a dolazi do inhibicije respiratornog
centra.
Bioloke osnove i mehanizmi delovanja. Barbiturati i benzodiazepini su
sedativno-hipnotiki lekovi koji se lako apsorbuju iz digestivnog trakta i brzo prolaze
kroz krvno-modanu barijeru delujui na vie funkcije. Deluju tako to poveavaju
propusnost hloridnih jonskih kanala GABA receptora (BDZ1, BDZ2 podtip receptora),
poveavaju elektronegativnost neurona, i na taj nain inhibiraju aktivnost CNS. Njihovo
dejstvo se pojaava kada se kombinuju sa alkoholom.
Neeljeni efekti. Benzodiazepini su lekovi velike terapijske irine. ak ni veliko
predoziranje ovim lekovima nee izazvati po ivot opasne posledice. Predoziranje se
manifestuje stanjem pospanosti iz kojeg se pacijent moe probuditi. Meutim, uzimanje
ovih lekova u kombinaciji sa alkoholom moe biti fatalno zbog mogueg nastanka teke
depresije respiratornog centra (sinergistiko delovanje alkohola i bezodiazepina).
Tolerancija i zavisnost. Upotreba benzodiazepina moe dovesti do nastanka
zavisnosti i apstinencijalnog sindroma. Simptomi apstinencijalne krize mogu se podeliti
na simptome anksioznosti: napetost, iritabilnost, tremor, preznojavanje, insomnija;
simptome izmenjene percepcije: depersonalizacija, derealizacija, hipersenzitivnost na
stimuluse, abnormalne telesne senzacije i retke simptome: depresija, psihoza, epileptini
napadi, delirijum. Lekovi iz grupe benzodiazepina koji ee stvaraju zavisnost su
benzodiazepini kratkog dejstva a velike potencije (lorazepam, alprazolam). Kao faktori
rizika navode se visoke doze, dug period upotrebe (due od 3 meseca) i nagli prekid
uzimanja. Kod dece ije su majke tokom trudnoe uzimale benzodiazepine moe se javiti
floppy infant sindrom koji se manifestuje manjom teinom na poroaju, hipotonijom,
hipotermijom, poremeajima disanja i hranjenja (11).

Benzodiazepini

Benzodiazepini

OPIOIDI
Opioidi su grupa psihoaktivnih supstanci koja obuhvata morfin, heroin, metadon,
kodein, petidin i dr. Najee se opioidi (heroin) uzimaju intravenskim putem. Pored
ovog naina uzimanja, primenjuju se subkutana administracija (skin-popping),
umrkavanje, inhaliranje nakon zagrevanja na metalu ili foliji.
Bioloke osnove i mehanizmi delovanja. Opioidi (morfin, heroin, metadon,
kodein, petidin) deluju kao agonisti specifinih opioidnih receptora sa selektivnou
heroina i morfina za -klasu opioidnih receptora. Na nivou modanog stabla ove
supstance izazivaju smanjenu aktivnost noradrenergikih neurona. Poveana aktivnost
noradrenergikih neurona je uzrok apstinencijalnog sindroma kod naglog prestanka
uzimanja ovih supstanci.

Pakovanja heroina sa priborom za

intravensku upotrebu

Priprema heroina za intravensku

aplikaciju

Kliniki efekti. Najvaniji kliniki efekti koje opioidi izazivaju su euforija i

analgezija. Pored ovoga, opioidi izazivaju redukciju apetita, opstipaciju, snienje libida i
depresiju respiratornog centra.
Neeljeni efekti. Najtei neeljeni efekat upotrebe opioida je teka depresija
respiratornog centra. Ovo stanje poznato je kao predoziranje. Najee nastaje nakon
ponovljenog uzimanja droge kome je prethodio period apstinencije (drug free period).
Ova pojava nastaje kao posledica brzog razvoja i brzog nestajanja tolerancije - kada je
uzimanje droge prekinuto, tolerancija brzo nestaje tako da doza uzeta nakon perioda
apstinencije ima mnogo vei efekat nego pre ovog perioda. Ovo stanje manifestuje se
opijenou, nerazumljivim govorom, analgezijom, bradikardijom, depresijom disanja i
posebno karakteristinom miozom.
Tolerancija i zavisnost. Ako se opioidi uzimaju u dovoljnoj koliini tokom
dovoljno dugog vremena (2-3 nedelje svakodnevnog korienja) mogu da stvore fiziku
zavisnost. Kod uzimanja heroina poetak apstinencijalnog sindroma nastupa
anksioznou i udnjom (craving) oko 6 sati po administriranju poslednje doze. Ako se
ne uzme droga, razvijaju se disforija, znojenje, lakrimacija, rinoreja, zevanje, nemir i
nesanica. Kasnije se javljaju abdominalni bolovi, povraanje, proliv, tahikardija,
poremeaj termoregulacije, midrijaza. Vrhunac simptoma se javlja oko 36-48 sati po
uzimanju poslednje doze, sa smanjivanjem u sledeih 5 dana. (11)
Terapija opioidne intoksikacije. Predoziranje opioidima predstavlja urgentno
medicinsko stanje. U sluaju tee intoksikacije sa depresijom disanja, primenjuje se
tretman u jedinicama intenzivne nege uz primenu reanimacije i kompletnog monitoringa.
Specifina mera leenja podrazumeva parenteralnu administraciju opioidnog antagoniste
naloksona.
Uobiajena poetna doza naloksona je 0.8 mg i.v. Pozitivan odgovor oekuje se u okviru
dva minuta a podrazumeva poveanje respiratorne frekvence, proirenje zenica uz
poboljanje stanja svesti i porast sistolnog krvnog pritiska. Ukoliko nakon 15 minuta od
aplikacije leka nema odgovora, daje se doza od 1.6 mg. Ukoliko nakon 15 minuta nema
odgovora, daje se doza od 3.2 mg. Izostanak odgovora na nalokson ukazuje na sasvim
drugu etiologiju poremeaja. Ako je postupak uspean, nastaviti sa i.v. davanjem
naloksona 0.4 mg na svaki sat sve dok se opijat ne eliminie iz organizma
ANABOLICI - ANDROGENI STEROIDI
U stvaranju i odravanju mukih karakteristika znaajnu ulogu igraju testisi.
Hormonska priroda ovog delovanja demonstrirana je 1849, a endogeni steroid testosteron
izolovan je 1935. U II svetskom ratu davani su vojnicima pred bitku. U sportu ih
upotrebljavaju od 1940, a od 1976. se pred sportska takmienja vre analize njihovog
prisustva u krvi sportista. Anabolinih steroida dostupnih na tritu ima veoma mnogo, pa
emo ovde pomenuti samo neke: Drostanolon (Masteril), Metiltestosteron (Metandren,
Testomet), Cikloheksilpropionat (Durabolin) itd.

Bioloke osnove i mehanizmi delovanja. Testosteron direktno deluje na ciljne

elije vezujui se za intercelularne receptore, poveavajui sintezu specifine RNK i
proteina. Anaboliki steroidi modifikuju testosteron pojaavajui njegove anabolike
efekte a smanjujui androgene efekte.
Kliniki efekti. Tokom treninga, steroidi se kompetitivno vezuju za
glukokortikosteroidne receptore blokirajui njihove katabolike efekte. Retencijom
sistemskog azota i poveanjem upotrebe unetog azota konvertuju negativan azotni balans
u pozitivan. Anaboliki steroidi indukuju sintezu proteina u skeletnim miiima. Mnogi
atletiari su agresivniji, bolje raspoloeni, manje se zamaraju, lake podnose duge
treninge i treba im manje vremena da se posle njih oporave.
Neeljeni efekti. Anaboliki steroidi deluju prvenstveno na endokrini sistem. Kod
ena koje ih upotrebljavaju mogu da se jave akne, produbljen glas, hirzitizam, smanjenje
grudi, alopecija mukog tipa, hipertrofija klitorisa, amenoreja ili dismenoreja. Neke od
ovih promena su reverzibilne, ali elavost, maljavost lica, razvijanje klitorisa i
produbljenost glasa najee ostaju trajno. Kod mukaraca se ve posle jednog meseca
upotrebe poveava nivo testosterona u cirkulaciji, to moe da dovede do atrofije testisa
koja je najee reverzibilna. (11)

Steroidi i njihovi efekti

INHALANTI
Inhalanti su grupa psihoaktivnih supstanci ija je zloupotreba poela krajem 50-ih
godina XX veka. U ovu grupu supstanci ubrajamo solvente i adhezive, kao i iroko
koriene supstance kao to su aceton i benzin.
Bioloke osnove i mehanizmi delovanja. Slino kao alkohol, poveavaju
fluidnost elijskih membrana neurona i poveavaju aktivnost GABAergikog sistema.
Kliniki efekti. Kliniki efekti su slini onima kod upotrebe alkohola. Prvo dolazi
do stimulacije a zatim do depresije CNS. U poreenju sa alkoholom, intoksikacija
inhalantima nastaje brzo i brzo nestaje (u peridu od nekoliko minuta do 2 sata). Faze
intoksikacije odgovaraju onima kod upotrebe alkohola: euforija, zaplitanje jezikom,
inkoordinacija, teturav hod, munina, povraanje, koma.
Takoe, izraeno crvenilo lica (glue-sniffers rash) koje nastaje ponavljanom
inhalacijom ovih supstanci iz kese moe biti dragocen za postavljanje dijagnoze.
Neeljeni efekti. Najtei neeljeni efekat inhalanata je iznenadna smrt. Smatra se
da nastaje kao posledica direktnih toksinih efekata inhalanata. Neposredni uzroci smrti
su maligni poremeaji sranog ritma i depresija respiratornog centra. Od neurotoksinih
efekata esto se javlja teka i onesposobljavajua periferna neuropatija. Kod upotrebe
toluena razvija se sindrom koga karakteriu oteenje modane funkcije, encefalitis i
demencija.

Inhalanti

Inhaliranje pomou kese

SINTETIKE DROGE
Sintetike ili dizajnirane droge su vetaki preparati koji se dobijaju
modifikovanjem molekula poznatih droga. Proizvode se sa ciljem da izazovu slina
dejstva i efekte kao prirodne psihoaktivne supstance. Teoretski, broj dizajniranih droga je
neogranien. Najpoznatiji meu njima su analozi fentanila i meperidina (tzv. sintetiki
opijati), fenciklidin, amfetamin i metamfetamin (ecstasy, speed, ice, cat) koji imaju
kombinovana halucinogena i stimulativna svojstva.
Termin dizajnirane droge uveden je 1985. na predlog profesora Gary Hendersona
sa Univerziteta u Kaliforniji, koji je prvi predvideo opasnost od njihovog tetnog
delovanja i brzog irenja. Henderson je tim terminom oznaio droge koje se sintetiu iz
postojeih supstanci (prekursora), pri emu se menja njihova hemijska struktura.
Sintetiu ih nedovoljno edukovane osobe, tzv. kuhinjski hemiari, koji rade u ilegalnim
laboratorijama ("cook joints") smetenim u naputenim zgradama, garaama, stanovima i
podzemnim prostorijama u kojima je rizik od kontaminacije izuzetno visok. Rastvori tih
supstanci su neretko bioloki ili hemijski kontaminirani, pa se esto dobiju nedovoljno
iste supstance loeg kvaliteta. Osim toga, dovoljno je da se neka od faza sinteze produi
ili da se supstanca tokom prerade pregreje, pa da se dobije izuzetno opasan otrov. Neke
od supstanci koje se koriste u sintezi droga veoma su zapaljive (npr. fosfin, etanol,
benzen). Ima i onih koje u reakciji sa vodom ili kiseonikom mogu da eksplodiraju (npr.
jedinjenja magnezijuma, natrijuma i dr.). Stoga ne iznenauje podatak da oko treine
ilegalnih proizvoaa droga policija otkrije nakon eksplozija u laboratorijama prilikom
sinteze.
Dizajnirane droge se ne proizvode u medicinske svrhe. Efekti tih supstanci su
ciljani, jasno definisani i potentnijih farmakodinamskih svojstava od klasinih droga.
Proizvode se u formi praha, tableta, kapsula ili rastvora. Imaju stimulativno ili
depresivno dejstvo, a konzumiraju se oralno, umrkavanjem praha, injekcijom i sl.
Meutim, dizajnirane droge imaju i veoma neprijatne, ak potencijalno smrtne neeljene
efekte. Najee fizike manifestacije su pospanost, tremor, poremeaj govora,
zamagljenje vida, vrtoglavica i trajno oteenje CNS-a. Najee psiholoke
manifestacije su euforija, konfuzija, razdraljivost, anksioznost, ekstremna emocionalna
senzitivnost, halucinacije, depresija, sumanuti sadraji, sklonost agresivnim atacima.
Prodaju se pod veoma atraktivnim imenima, sa ciljem da se privue panja potencijalnih
konzumenata mlaeg uzrasta. Neki autori pod pojmom dizajnirane droge
podrazumevaju grupu ilegalnih droga koje strukturno i po svojim efektima lie na
kontrolisane psihoaktivne supstance, ali koje nisu zvanino proglaene za ilegalne
supstance. Amerika uprava za kontrolu lekova (DEA) naglaava negativnu konotaciju
tog pojma, pa sugerie upotrebu termina analozi kontrolisanih supstanci (CSA) (44).
Sintetike droge se klasifikuju prema hemijskoj strukturi ili prema
predominantnom farmakolokom dejstvu. Hemijska klasifikacija je prilino jednostavna,
dok je farmakodimska podela tih supstanci sloena, prvenstveno zbog mnogobrojnih
dejstava tih droga Registrovano je vie od hiljadu sintetikih supstanci. U narednoj tabeli

navedeni su najei predstavnici svih kategorija sintetikih droga. U zagradi je naznaen

pretpostavljeni broj supstanci iz pojedinih kategorija (37).
Tabela 14. K l a s i f i k ac i j a s i n t e t i k i h d r o g a
1. Psihotomimetski fenetilamini (100)
- MDMA (sinonimi: Ecstasy, Adam, XTC)
- derivati MDMA: MDEA (sinonim: Eve), MDA (sinonim: Zen, Love drug),
MDAOH
- supstituti MDMA: MDBA, MDBB, 4-Ema i sl.
- ostali psihotomimetski fenetilamini (STP , DOM) i dr.
2. Stimulansi CNS-a (100)
norefedron (CA T), efedron (Jeff, CA T), N,N-dimetilamfetamin (Speed), Crystal i
sl.
3. Sintetski opioidi (500-4000)
- analozi meperidina: MPPP , MPTP , PEP AP
- analozi fentanila: 4-piperindol (sintetski heroin, novi heroin), propamid (China
White, Mexican brown, China town, Poison, Tango & Cash)
4. LSD i njegovi analozi (10)
morfolinski derivat (LSM), etilpropilamid, i sl.;
5. Psihotomimetski indolalkilamini (250-300)
N,N-dimetiltriptamin (DMT), 5-metoksi- N,N-dimetiltriptamin (DET),
DPT, DIPT, DA T; psilocin, psilocibin
6. Sintetski kanabinoidi (10)
3THC, 9THC ("superhash"), 8THC i sl.
7. Fenciklidin (PCP) i analozi (50)
cikloheksanonski derivat Ketamin/Ketalar (Green, Purple, K, Special K, Super
acid),
fenciklidin (Angel dust, Hog, PCP , Cadillac, Crystal), roliciklidin (Angel dust,
PHP)
8. GHB gama-hidroksibutirat (Teni Ecstasy, G), Liquid
9. Metakvalon i njegovi analozi (Sopors, Heroin for Lovers, Lude)
10.Deliranti (10) 1-metil-3-piperidil benzilat (JB-336), fenil glikolat (JB-840)

Ilegalne laboratorije za proizvodnju sinteti kih droga

MDMA (Ecstasy)

Prva sintetizovana droga iz ove klase je 3,4-metilendioksiamfetamin (MDA),

poznata pod ulinim imenima Love drug ili Zen. 3,4-metilendioksimetamfetamin
(MDMA) je sintetisan 1914. Ovo je droga koja ima i stimulativno i halucinogeno dejstvo
zbog ega je poznat i kao halucinogeni stimulans. Prvobitno je sintetisan kao supresor
apetita davne 1914. godine. Nije mu pridavan naroiti znaaj sve do 1960. Tada je
zabeleena prva primena tog preparata u nemedicinske svrhe. Modifikacijom hemijske
strukture MDA dobijeni su jo: 3,4-metilendioksimetamfetamin (MDMA), poznatiji kao
Ecstasy, ADAM ili XTC; N-etil-3,4-metilendioksiamfetamin (MDEA), poznat pod
ulinim imenom EVE; i N-hidroksi-3,4-metilendioksiamfetamin (MDOH); kao i
MDAOH.
Epidemiologija. MDMA je droga koju prevashodno konzumiraju tinejderi,
naroito ljubitelji tehno muzike i rejv zabava. U ulinom slengu ova droga se naziva
Ekser ili Eks. Obino se nalazi u formi tableta ili kapsule u dozi od 50-150 mg, sa
efektima koji najee traju 4-6 sati. Sadraj tableta koje se kupuju na ulici je
nepouzdan, poto obino sadre druge psihoaktivne supstance kao to su kofein, efedrin,
amfetamin. Zbog toga se proizvode testeri za MDMA, kojima je mogue proveriti
sadraj tablete. (11)

Ecstasy

Ecstasy tableta

Ecstasy

Bioloke osnove i mehanizmi delovanja. Slino amfetaminu, MDMA poveava

nivo dopamina, a istovremeno delujui na serotoninergijski sitem poveava
koncentraciju serotonina. Smatra se da ovo drugo dejstvo daje halucinogene
karakteristike MDMA. Istraivanja na animalnom modelu pokazuju da ecstasy razara
serotoninske neurone, dovodei do dugotrajnog smanjenja nivoa serotonina u CNS-u.
Re je o modanim strukturama koje reguliu i kontroliu agresivnost, raspoloenje,
seksualnu aktivnost, spavanje, osetljivost, bol. Utvreno je takoe i da on umanjuje
otpornost na infekcije, naroito urinarnog i respiratornog trakta.
Kliniki efekti. MDMA stimulie CNS, izazivajui poveanu budnost i energiju. Izaziva
oseaj zajednitva, psihomotornu agitaciju koja se prijatno oslobaa kroz ples, smanjuje
se agresivnost i impulsivnost. Kod korisnika se dramatino menja oseaj za vreme,
smanjuje se sposobnost za ispunjavanje mentalnih i fizikih zadataka, seksualna elja
moe da poraste ali sposobnost da se postigne orgazam je i kod mukaraca i kod ena
oslabljena. Moe da se javi blag psihomotorni nemir, trizmus, anoreksija, oseaj topline,
tremor i piloerekcija. U umerenim dozama MDMA dovodi do euforije, pospeuje
mentalno i emocionalno funkcionisanje, ali moe da dovede i do ataka anksioznosti ili
paranoje. Dejstvo supstance traje od 6 do 30 sati.
V ee doze izazivaju halucinatorna doivljavanja, specifine senzacije, depresiju,
generiu sumanute ideje i nasilno, iracionalno ponaanje.
Neeljeni efekti. U veim dozama MDMA moe dovesti do ataka anksioznosti ili
paranoje. V ee doze izazivaju halucinatorna doivljavanja, generiu sumanute ideje i
nasilno, iracionalno ponaanje. Droga maskira oseaj umora i ei, a viesatno plesanje u

zaguljivim i prepunim klubovima moe da dovede do pregrevanja tela i smrtnog ishoda.

Smatra se da hipertermija nastaje kao posledica poveanog oslobaanja serotonina koje
je kombinovano sa izraenim gubitkom tenosti. Pored hipertermije, kao uzroci smrti
pod delovanjem MDMA navode se hipertenzivne krize koje dovode do intracerebralnih
krvarenja. Pacijenti navode pojavu flash back fenomena i nekoliko meseci nakon
poslednjeg uzimanja droge (ovaj fenomen javlja se i kod klasinih halucinogena).
Istraivanja na animalnom modelu pokazuju da MDMA razara serotoninske neurone,
dovode}i do trajnog smanjenja nivoa serotonina u CNS.
Na osnovu dosadanjih studija, leenje adverzivnih psihotinih epizoda ukljuuje
primenu antipsihotika uz obavezan hospitalni tretman. Ostali fiziki efekti tog preparata
su gubitak apetita, munina, povraanje, pomuenje vida i tremor. Mogua je pojava
nesanice, greva i nevoljnih pokreta. Neki od tih efekata perzistiraju i do dve nedelje od
uzimanja poslednje doze preparata. Tim neeljenim efektima posebno su sklone trudnice,
osobe sa sranim smetnjama, epilepsijom ili povienim krvnim pritiskom.
Istraivanja na animalnom modelu pokazuju da ecstasy razara serotoninske
neurone, dovodei do dugotrajnog smanjenja nivoa serotonina u CNS-u. Re je o
modanim strukturama koje reguliu i kontroliu agresivnost, raspoloenje, seksualnu
aktivnost, spavanje, osetljivost, bol. Osim toga, dokazano je da ecstasy redukuje
otpornost na infekcije, naroito urinarnog i respiratornog trakta. Izvesni autori sugeriu
da je redukcija neurotoksinosti ecstasyja mogua primenom beta-adrenergikih
blokatora. Post-mortem studije ukazuju na znaajne nekrotine regije u izvesnim
centralnim strukturama, ali i perifernim organima, pre svega u jetri.
Tabela 15. Efekti ekstazija

psihike manifestacije

halucinacije
depresija
sumanute ideje
nasilno i iracionalno
ponaanje
atak anksioznosti ili
paranoje
gubitak apetita
depersonalizacija
neprijateljski stav

fizike manifestacije

govorljivost
poveena budnost
poveana energija
munina
povraanje
pomuenje vida
tremor
grevi
nevoljni pokreti

znaci predoziranja

konvulzije
agitiranost
srane aritmije
srani udar
hipertermija
dehidratacija
koenje miia
povieni krvni
pritisak
edem mozga
smrt

SINTETIKI OPIOIDI
Sintetiki opijati su velika i veoma vana klasa supstanci. Oko etiri hiljade
analoga sintetizovano je u cilju pronalaenja idealno potentnog analgetika koji ne bi
stvarao zavisnost. Najee psihike manifestacije supstanci iz ove klase su euforija,
smirenost, analgezija, redukcija anksioznosti. Osim toga, mogua je pojava fizikih
manifestacija u vidu suenja zenica, munine i povraanja, depresije disanja, ortostatske
hipotenzije, poremeaja motiliteta organa za varenje i greva, kao i plunog edema, koji
je najea smrtna komplikacija koja se javlja pri predoziranju supstancom. Hronina
zloupotreba opijata dovodi do razvoja tolerancije, psihike i fizike zavisnosti. Sintetiki
opijati se dele u dve grupe: analoge meperidina i analoge fentanila. Naziv sintetika
droga mogao bi da nosi samo jedan od njih, koji je 1947. sintetizovan u Kaliforniji, a to je
Meperidin, poznat pod zatienim nazivom Demerol.
Derivati meperidina. Meperidin je poznatiji pod zatienim nazivom Demerol.
Tokom 90-ih godina dvadesetog veka ilegalna proizvodnja i distribucija tog preparata
znaajno je porasla. Meu analoge meperidina, koji su se u poslednje vreme pojavili na
ilegalnom tritu, nalaze se 1-metil-4-fenfl-4-propionoksipiperidin (MPPP) i 1-[2feniletil]-4-acetiloksipiperdin (PEPAP). Obino se nabavljaju pod ulinim nazivom "novi
heroin". MPPP (sintetiki heroin, novi heroin) je snaan analgetik koji je sintetisan jo
1947, ali nikada nije uao u kliniku praksu. MPPP je popularan meu narkomanima jer
pri parenteralnoj administraciji izaziva euforiju slino heroinu.
Sinteza MPPP je veoma sloena. Tokom sinteze temperatura mora konstantno da
iznosi 19 C, u trajanju od deset sati. Ukoliko temperatura poraste, umesto MPPP
sintetie se veoma jak otrov, 1-metil-4-fenil-1,2,3,6,-tetrahidro-piridin (MPTP), koji je
snaan neurotoksin i izaziva trajno oteenje dopaminergikih neurona. Klinika
manifestacija oteenja centralnih struktura su znaci parkinsonizma (poveanje miinog
tonusa, tekoe u govoru i pokretima, ukoenost ekstremiteta). Meutim, u ovom sluaju
tremor se predominantno javlja na proksimalnoj muskulaturi, dok se kod idiopatskog
parkinsonizma obino javlja tremor u miru. MPTP je prvobitno registrovan u Kaliforniji
ranih osamdesetih. Oksidacijom tog preparata nastaje metilfenildihidropiridin (MPP+)
koji se selektivno vezuje za mitohondrije u dopaminergikim elijama substantia nigra,
to ima za posledicu razaranje celularnih struktura te regije (37).
Analozi fentanila. Ranih osamdesetih u ilegalnim laboratorijama zapoela je
proizvodnja derivata piperidina - fentanila, prvenstveno zbog farmakoloke slinosti sa
heroinom i morfinom. Od 1400 potencijalnih analoga, u literaturi je opisano 220. Analozi
fentanila imaju 80 do 1000 puta jae dejstvo od heroina, odnosno 200 puta su potentniji
od morfina. Te droge imaju brz poetak akcije (1 do 4 minuta od administracije) i
kratkotrajano dejstvo (od 30 do 90 minuta). Meutim, ponekad i male doze analoga
fentanila mogu da dovedu do iznenadnog smrtnog ishoda, obino usled depresije disanja.
Izvesni autori navode sluajeve u kojima je dolazilo do smrtnog ishoda jo dok se igla
nalazila u ruci narkomana! U sluaju predoziranja daje se nalokson koji suzbija depresiju

disanja. Nedavno objavljene studije ukazuju na to da su puenje i umrkavanje sve

popularniji naini administracije, verovatno i zato to konzumenti pokuavaju da izbegnu
prenoenje HIV/AIDS.
Najpoznatiji analog fentanila je -metifentanil ili AMF, poznatiji pod imenom
"China White" ili Novi heroin. -metifentanil spada u kategoriju sintetskih opioida a na
ilegalnom tritu se pojavio 1979. etiri godine kasnije sintetisan je i 4-fluorofentanil, u
slengu poznat kao China White, Tango & Cash, Goodfella, Mexican brown, China town,
Poison, Synthetic ili Friend, a potom i benzilfentanil, sa istim ulinim nazivima.
Uestalost zloupotrebe je ograniena, a prema tipu akcije spada u euforizante i
analgetike. Doza se kree od 0.05 do 0.125 mg, dejstvo traje kratko, a znaci intoksikacije
javljaju se u vidu suenja zenica, povraanja, ortostatske hipotenzije, zatvora, greva,
miine hiperaktivnosti, depresije disanja. Smrtne doze nisu poznate.
Droga je prvi put registrovana 1979 u Kaliforniji. To je prvi sintetski analog
fentanila koji je uzrokovao brojne smrtne sluajeve usled predoziranja. U periodu od
1980 do 1985 zabeleeno je vie od stotinu smrtnih predoziranje China Whiteom u
Kaliforniji. Izuzetnu "popularnost" ta droga je stekla pre svega zbog efekata slinih
onima koje izaziva heroin, pri emu je od njega potentniji oko hiljadu puta. Sintetie se u
mnogobrojnim ilegalnim laboratorijama, prvenstveno u SAD-u, u formi belog praha,
konzumira se najee parenteralno i nazalno. Izuzetno je adiktivna supstanca i gotovo
svako ko je proba pokazuje tendenciju da je konzumira ponovo. Kontinuirano uzimanje te
droge dovodi do bolnih opstipacija pa se esto uzima zajedno sa laksativima. U ostala
neeljena dejstva spadaju bolovi i ukoenost miia, nizak krvni pritisak, nekontrolisani
pokreti ekstremiteta i glave, depresija disanja, paraliza i sl. Poto je preparat obino loeg
kvaliteta, esta su zadesna predoziranja. (44)
Tabela 16. Efekti opioida

psihike manifestacije

fizike manifestacije

znaci predoziranja

euforija

suenje zenica

depresija disanja

uznemirenost

munina

suene zenice

neosetljivost na bol

povraanje

bredikardija

redukovana

depresija disanja

koma

anksioznost

ortostatska

nizak krvni pritisak

smanjenje libida

hipotenzija

grevi

poremeaj motiliteta
organa za varenje

Meperidin (Demerol)

Fentanil (sintetiki heroin)

AMFETAMIN
Amfetamin (kao i kokain) pripada grupi psihostimulanasa.
Bioloke osnove i mehanizmi delovanja. Amfetamin izaziva psihoaktivne efekte
blokirajui reuptake dopamina i noradrenalina, ime poveava koncentraciju ova dva
neurotransmitera u CNS. Javljaju se efekti psihostimulacije, energizacije i popravljanja
raspoloenja. (16)
Kliniki efekti. Neposredno nakon administracije javljaju se intenzivne telesne
senzacije, tzv. rush ili flash, koje traju svega nekoliko minuta, a praene su doivljajem
zadovoljstva. Javljaju se hiperaktivnost, insomnija, govorljivost. Stanje je praeno
dilatacijom pupila i povienjem pulsa i krvnog pritiska. Kod posebno visokih doza mogu
se javiti aritmija, teka hipertenzija i neuroloki znaci koji ukljuuju i epileptini napad.
Neeljeni efekti. Poveanjem doza i duinom upotrebe moe da se razvije stanje
mentalne konfuzije i uzbuenja, praeno dezorijentacijom, anksioznou i preplaenou,
oznaeno kao stimulansni delirijum. Korienje visokih doza u duem vremenskom
periodu (ee amfetamina nego kokaina) moe da produkuje psihozu koju karakteriu
halucinacije, paranoidne misli i stereotipno kompulzivno ponaanje. Ponekad se javlja i
opasno hostilno agresivno ponaanje. Nakon uspostavljanja apstinencije, simptomi ove
amfetaminom indukovane psihoze povlae se u periodu od nekoliko nedelja.
Tolerancija i zavisnost. Apstinencijalni sindrom se manifestuje nizom
disforinih simptoma, kao to su iscrpljenost i depresivnosT. Razlikujemo nekoliko
perioda: odmah po prestanku korienja javlja se apstinencijalni sindrom poznat kao
crash (depresija, anksioznost, agitacija i intenzivna udnja za drogom), u srednjoj
apstinencijalnoj fazi period zamora, gubitka fizike i mentalne energije, uz mogue
prisustvo izraenih depresivnih simptoma a tokom kasne apstinencijalne faze period
intezivne udnje za drogom kada osobe i objekti iz zavisnikovog prethodnog ivota mogu

da postanu okida za udnju i recidiv (reinforcement efekat). Posebno je izraeno

poveanje suicidalnog rizika kod pacijenata u amfetaminskoj apstinencijalnoj krizi.(44)
Tabela 17. Efekti amfetamina (Speed, Ice, Cat)

psihike
manifestacije

fizike manifestacije

znaci predoziranja

euforija

pojaani refleksi

konvulzije

govorljivost

porast krvnog

agitiranost

nemir

pritiska

nepravilna srana

konfuzija

agresivnost

agitiranost

intenzivne telesne senzacije

paranoja

redukcija apetita

proirene zenice

ubrzano disanje

suva usta

nevoljni pokreti

kardiovaskularni

nesanica

tremor

log

znojenje

deluzije i uluzije

hiperseksualnost

halucinacije

impotencija

akcija

kardiovaskularne
smetnje

poremeaj ritma
disanja

kolaps

Amfetamini

HALUCINOGENI
Halucinogeni su supstance koje izazivaju poremeaje percepcije halucinacije,
poremeaje miljenja i raspoloenja. U ovu grupu droga spadaju dietilamid lizergine
kiseline (LSD), drugi indolalkilamini (npr. psilocybin i dimetiltriptamin - DMT) i
fenalkilamini (meskalin i dimetoksimetilamfetamin - DOM ili STP).
Bioloke osnove i mehanizmi delovanja. Halucinogeni (LSD, psilocibin,
meskalin) su psihoaktivne droge koje deluju kao agonisti 5-HT2 receptora i na taj nain
izazivaju povenje nivoa serotonina u CNS. Smatra se da je poveanje koncentracije
serotonina uzrok halucinogenih efekata ovih supstanci.
Kliniki efekti. Halucinogeni produkuju inicijalnu autonomnu aktivnost
(dilatiraju pupile, ubrzavaju puls i daju slabu hipertermiju i hipertenziju), ali predoziranje
ne izaziva teke fizioloke poremeaje kao kod nekih drugih supstanci. Letalna doza kod
ljudi nije utvrena, a smrt nastupa najee sluajno, usled izmenjene percepcije.
Psiholoki efekti razvijaju se 2 sata nakon uzimanja LSD i traju od 8-14 sati.
Najizraeniji efekat koji LSD izaziva je distorzija i intenziviranje senzorne percepcije.
Senzacije i oseanja menjaju se mnogo dramatinije od fizikih znakova. Konzument
moe istovremeno da oseti nekoliko razliitih emocija ili da brzo prelazi iz jednog
emotivnog stanja u drugo. Mogu se javiti znaci poremeaja ula. Tako se na primer
deava da osoba ima oseaj da uje boje ili vidi zvukove (sinestezija). Menja se i oseaj
za vreme kao i doivljavanje samog sebe. Ova iskustva za pacijente imaju duboko
znaenje.
Neeljeni efekti. Mogu se javiti uznemiravajua iskustva kao to su distorzija
telesne sheme, to moe dovesti do paninog napada sa strahom od ludila (bad trip).
Postoje podaci da osobe u ovom stanju mogu poiniti samoubistvo ili povrediti sebe jer
se kod njih moe javiti verovanje da su nepovredivi. Pojava flash back-a je relativno
esta, javlja se nedeljama pa i mesecima nakon poslednjeg uzimanja droge. Kod dueg
korienja mogu da se jave i hronine promene linosti, magijsko miljenje i shizofreniji
slina stanja.

Tolerancija i zavisnost. Apstinencijalni sindrom kod osoba koje konzumiraju

halucinogene nije opisan. Zavisnost se javlja retko, kod dugogodinjih konzumenata na
visokim dozama LSD.
Tabela 18. Efekti LSD

psihike manifestacije

halucinacije

fizike manifestacije

(abnormalno

poviena telesna

depersonalizacija

temperatura

deluzije

opaanje,

ubrzani rad srca

iluzije

neuvianje

povien krvni

napad panike strah

vremenskih odnosa)

otean govor

paranoja

gubitak apetita

deluzije

munina

nesanica

znojenje

suicidne ideje

tremor

brze promene

suva usta

raspoloenja
suprotne emocije u
isto vreme

od ludila

pritisak

prostornih i

znaci predoziranja

nekontrolisan smeh
ili pla

LSD

strah od smrti

PSIHOTOMIMETSKI INDOLALKILAMINI
Psihotomimetski indolalkilamini su derivati indola, hemijski su srodni serotoninu
(5-HT), pa se pretpostavlja da je njihovo delovanje u vezi sa dejstvom amina na serotonin
i druge transmitere. Proizvode psihike efekte vrlo slinim efektima LSD-a, kao to su
derealizacija, depersonalizacija, iluzije, halucinacije, izmene u percepciji telesne eme,
boja, zvukova, prostora i vremena. Osim toga, te droge mogu da uzokuju i fizioloke
sporedne efekte, kao to su ubrzani rad srca, proirene zenice, ataksija, tremor, pojaani
refleksi, munina, povieni krvni pritisak i povremeno poveavanje telesne temperature
(25). U ovu grupu spadaju N,N-Dimetiltriptamin (DMT), 5-metoksi-N,N-dimetiltriptamin
(5-MeO-DMT), 4-hidroksi-N,N-dimetiltriptamin (psilocin) i O-fosforilpsilocin
(psilocibin). Mnoge supstance iz ove grupe nalaze se u prirodi u velikom broju biljaka,
peuraka, kori drveta Virola calophylle, ak i kod ljudi i ivotinja, pa se neke droge iz
ove klase ne mogu nazvati dizajniranim, mada je sve vie strukturalnih modifikacija
kojima se dobijaju vrlo potentni analozi. Oralno su praktino neaktivne, osim kada se 5MeO-DMT kombinuje sa inhibitorima monoaminoksidaze, pa se injekciraju ili pue.
Cigarete se prave na razliite naine, a uobiajeno je da se droga mea sa kanabisom ili
perunom. Inhalacijom ovih droga pun psihotomimetski efekat postie se sa samo jednom
treinom doze, dejstvo se ispoljava vrlo brzo, a efekat je impresivan. Najei potentni
analozi koji se zloupotrebljavaju su DIPT (N,N-Diizopropiltriptamin), N,Ndialiltriptamin (DA T), DET (dietiltriptamin) i DPT (dipropiltriptamin). Nedavno je
sintetisan novi triptamin koji ima veliki potencijal za zloupotrebu, a izaziva veoma
kratkotrajne i intenzivne halucinatorne efekte kod oveka. Na ilegalnom tritu se, zbog
jednostavnosti ekstrakcije i odsustva kontrole, retko nalazi sintetizovan triptamin. Samo
se etriptamin (ET) esto koristi na rejv zabavama jer stimulie komunikaciju, slino
ecstasyju. Zabeleeno je i nekoliko sluajeva smrtne intoksikacije (37).
DMT. Doze i efekti koje proizvode zavise, izmeu ostalog, i od istoe same
supstance. Ako je prilikom sinteze dobijen DMT visoke istoe, onda je on u formi
kristala koji se potom drobi u beli prah. U suprotnom, dobija se tamnonarandasta
votana smesa, pa su i doze za postizanje odreenih efekta drugaije. Fizioloki efekti
slini su onima koje proizvodi LSD, ali su simptomi poput proirenih zenica, povienog
krvnog pritiska, ubrzanog pulsa mnogo ei i intenzivniji. Psiholoki efekti su takoe
slini, ali intenzivniji, javljaju se iznenada i mogu da preplave osobu, te se koristi
termin "mind blowing". V elikom brzinom naviru razne misli i vizije. Javlja se oseaj
transcedentnosti vremena, a predmeti kao da gube formu, preobraavajui se u igru
vibracija. Ove efekte konzumenti opisuju kao transport u drugi univerzum, bezvremeno
boravite. Duina trajanja akcije i njen intenzitet zavise od doze, naina administracije,
razvijene tolerancije, trenutnog psihofizikog stanja konzumenta i sl. Oralno je neaktivan,
te doza i od 1000 mg kod ljudi ne izaziva nikakve efekate. Ako se DMT pui, doza od 520 mg dovoljna je da izazove znaajne psihike efekte, ali jai efekti osete se pri viim
dozama od 50 mg, bilo da se pui ili uzima ubrizgavanjem u venu. V eoma visoka doza od
75 mg obino dovodi do gubitka svesti. Tolerancija se razvija samo nakon ekstremno

este upotrebe (npr. intravenski, svaka dva sata, tri nedelje za redom). Bilo da se DMT
pui ili ubrizgava u venu, efekti poinju u sekundi, vrhunac se doivljava 3-10 minuta
nakon administracije, nakon 15 minuta osetno slabe, da bi se zavrili nakon 20 minuta do
pola sata. Ovaj efekat poznat je kao bussinessmans trip. Zbog kratkog trajanja efekata
intenzitet je podnoljiv, za neke i poeljan. Droga DET je aktivna u istoj dozi kao DMT i
efekti traju neznatno due, oko sat i po do dva. DPT je dugodelujui i skoro da nema
sporednih efekata. Eksperimentalno je potvreno da se sa minimalnim dozama od 15-30
mg dejstvo produava za 1.5-2 sata, u dozama od 60-150 mg za etiri do est asova. I
DET i DPT su slabiji od DMT, te moe proi i nekoliko minuta dok ne ponu da deluju.
Droga 6-fluorodietiltriptamin (6-FDET) podsea na DET i ima sline efekte.
Dibutiltriptamin (DBT) i jae zamene su inertne, dok analozi DMT-a mogu da izazovu i
psihodeline efekte. To se deava ukoliko se pui kao slobodna baza. Kompletno
psihodelino iskustvo dobija se nakon injekcije u dozi od 50-70 mg (75 mg potkono) ili
puenjem u dozi od 30 mg. Bar dve sintetike droge u kojima je metil grupa DMT -a
zamenjena viim radikalom daju psihodeline efekte (N,Ndietiltriptamin i N,Ndipropiltriptamin). S obzirom da se DMT prirodno nalazi u ljudskom mozgu, verovatno
je da postoji homeostatska regulacija njegove koncentracije, to objanjava brzinu kojom
efekti iezavaju (12).
Psilocin i psilocibin su derivati triptamina. Gljive koje sadre psilocibin i psilocin
se koriste jo od 17. veka, uglavnom u srednjoj i junoj Americi. To su gljive iz roda
Psylocibe (Psylocibe mexicana, Psylocibe yungensis), zatim Stropharia, Conocybe,
Panaelous i Copelandia. Za udesnu gljivu se 1958. zainteresovao i dr Albert Hoffmann,
hemiar koji je sintetizovao najjau do sada poznatu psihodelinu drogu - LSD-25. On je
sa saradnicima u laboratoriji Sandoz izolovao psihoaktivne elemente iz gljive, odredio im
hemijsku strukturu i sintetizovao ih pod nazivom psilocibin, sa potpuno istim efektima
koje proizvodi gljiva (2). Psilocibin je poznat pod nazivima magic mushrooms,
mushrooms, shrooms, purple passion.
Psilocibin je fosforni estar 4-hidroksi-N,N-dimetiltriptamin, jedini halucinogen
iji molekul sadri atom fosfora. Svojom hemijskom strukturom nalik je serotoninu, ali i
halucinogenu butofeninu, koji je prvi put pronaen u koi nekih aba (triptaminska droga,
serotoninski derivat DMT -a, ije je delovanje 200 puta slabije od LSD-a). Psilocibin je
prekursor za proizvodnju psilocina, koji je lako rastvorljiv u mastima i lako prolazi
bioloke membrane, pa i krvno-modanu barijeru. Neravnomerno se distribuira u tkivima,
najvie u jetri, bubrezima i mozgu. Ako je u sintetikom obliku, potrebno je 5-10 mg
droge da proizvede eljeni uinak. 2-5 g osuenog pejotla proizvodi efekte koji traju 6 do
12 sati. Psilocibin deluje kroz nekoliko faza. Najpre se javljaju negativne senzacije
(glavobolja, munina, povraanje), gubi se elja za socijalnim kontaktom. U drugom
stadijumu dominiraju iluzije i halucinacije, ekstrovertovanost, utisci se smenjuju veoma
brzo, euforija se postepeno preobraava u anksioznost. Zatim nastupa stadijum
potonulosti. Osoba je mirna, odsutna, statina, introvertovana, ne osea nita. Efekti
psilocibina dovode do depersonalizacije, smenjuju se euforina i depresivna stanja, uz
ouvano pamenje i svest (15). Meskalin ima hemijski jednostavniji molekul 3,4,5-

trimetoksifeniletilamin, sastojak je osuenog kaktusa Pejotla, u kome se javlja u koliini

od 4-7%. Zovu ga jo Kaktus, Dugmii, Mesk, Pejot. Meskalin ispoljava svoje dejstvo
nakon pola sata. U prvoj fazi dovodi do nervne razdraljivosti, potom do iluzija i
halucinacija, da bi to rezultovalo potpuno zbrkanim miljenjem, bez logike i kritinosti i
bunilom sa delirantnim stanjima. Vizuelne percepcije su praene bogatim koloritnim
geometrijskim crteima, nalik kaleidoskopu (12).
Tabela 19. Efekti indolalkilamina
psihike manifestacije

fizike manifestacije

depersonalizacija

ubrzani rad srca

derealizacija

proirene zenice

iluzije

ataksija

halucinacije

tremor

oseaj

pojaani refleksi

transcendentnosti,

munina

bezvremenosti

povien krvni pritisak

euforija

razdraljivost

Meskalin

Halucinogena gljiva iz roda Psylocibe

DMT (N,N-Dimetiltriptamin) u formi kristala

Kaktus Peyotle prekursor za sintezu psilocibina

SINTETIKI KANABINOIDI
Sintetiki kanabinoidi obuhvataju kanabinole, njihove karboksilne kiseline i
metabolite. Nisu interesantni za ilegalnu proizvodnju zato to je na tritu u velikim
koliinama dostupan prirodni tetrahidrokanabinol (THC). Neki od njih (Marinol) mogu
da se dobiju na recept u cilju kontrole munine nakon hemoterapije i kao stimulator
apetita kod pacijenata obolelih od AIDS-a. Sporadino se jedino proizvodi 3THC, jer je
lak za sintezu, kao i tetrahidrokanabinol-9-karboksilne kiseline (9THC), retko 8THC.
Kada se ekstrakcija vri iz industrijske konoplje ili marihuane loeg kvaliteta dolazi do
parcijalne sinteze THC izomera. Pri tom se dobija smola sa visokom koncentracijom
inaktivnog kanabidola i THC-COOH, koji se potom prevodi u visoko aktivni THCizomer. Drugi parcijalni metod za sintezu THC-a u cilju poveanja potentnosti prirodnog
THC-a je acetilacija, jer je tada skoro tri puta aktivniji. 9THC, poznatiji kao "Superha",
dobija se parcijalnom sintezom THC-a. Prosena koncentracija 9THC-a u haiu je oko
10%, u ulju haia 15-30%. Pui se na vodenu lulu ili se cigareta ili doint natopi sa par
kapi ulja (37).
Efekti ovih supstanci (promene raspoloenja, uznemirenost, euforija asocirana sa
loom percepcijom vremena, nekontrolisani smeh, pospanost, apatija) se ispoljavaju
putem endokrinog sistema, kardiovaskularnog i imunosistema. Oni koji prvi put probaju
ove supstance mogu da osete anksioznost, paniku, kao i paranoju koja moe da perzistira
i po nekoliko dana. 9THC je rastvorljiv u lipidima i brzo dospeva do mozga i drugih
tkiva. Potom se konvertuje u svoj aktivni metabolit 11-hidroksi-THC, a oba imaju
relativno dug polu-ivot (50 sati). Meutim, zbog njihove rapidne distribucije u masne
elije, duina trajanja efekata smanjuje se na par sati. 9THC blokira otputanje
gonadotropno-oslobaajueg hormona (GRH), koji je preko hipotalamusa odgovoran za
oslobaanje luteinizirajueg (LH) i folikulostimulirajueg hormona (FSH). To kod
mukaraca uzrokuje smanjenje kvaliteta i kvantiteta ejakulata, dok kod ena poveava
nivo prolaktina. Osim hormonskih poremeaja smanjuje se i otpornost organizma na
infekcije (20).

Tabela 20. Efekti marihuane

psihike manifestacije

fizike manifestacije

pojaana percepcija

tahikardija

pasivnost

hipotenzija

poremeaj pamenja

dilatacija krvnih

promena raspoloenja

blaga euforija

hormonski disbalans

nekontrolisan smeh

pad imuniteta

pospanost

dilatacija

depresija

Kanabis u vidu spreja

sudova oka

respiratornih puteva

poveanje apetita

miina slabost

tremor

Sintetika marihuana Marinol kapsule

FENCIKLIDIN
U zavisnosti od doze i naina administracije, fenciklidin (PCP) deluje kao
psihostimulator, psihodepresor, halucinogen ili analgetik. Moe se uzimati peroralno,
puenjem ili intravenski. PCP se iroko korisi u SAD, dok se u Evropi mnogo manje
upotrebljava.
Bioloke osnove i mehanizmi delovanja. Smatra se da deluje kao antagonista
NMDA glutamatergikih receptora i da na taj nain daje halucinogene efekte.
Kliniki efekti. Fenciklidin i negovi analozi uzeti u dozama manjim od 5 mg
izazivaju opijenost, dezorganizaciju, amneziju, vizuelne, slune i taktilne iluzije i
deluzije, blagu euforiju .
Neeljeni efekti. Akutna intoksikacija manifestuje se agitacijom, agresivnou i
psihotinim simptomima. U okviru ovog stanja (doze preko 20 mg) mogu se javiti
ataksija, rigidnost miia, konvulzije i odsustvo reagovanja na stimulaciju iz okoline iako
pacijent ima irom otvorene oi. Hronina upotreba PCP dovodi do nekontrolisanog
agresivnog ponaanja koje je praeno potpunom amnezijom na taj dogaaj.

Fenciklidin u tenom stanju

Fenciklidin u vidu praha i natopljenog lia

Tabela 21. Efekti fenciklidina

psihike manifestacije

fizike manifestacije

derealizacija

ukoenost miia

dezorjentisanost

nevoljni pokreti

opijenost

nistagmus

amnezija

(horizontalni i

iluzije i deluzije

vertikalni pokreti

neprijateljski stav

onih jabuica)

nasilno ponaanje

povieni krvni pritisak

oseaj da se sve moe

opta oduzetost

neurotine i

grevi

psihotine

otkazivanje rada

dekompenzacije

strah od smrti

bubrega

komatozna stanja

depresija disanja

GAMA HIDROKSIBUTIRAT (GHB)

-hidroksibutirat (GHB) je natrijumova ili ree kalijumova so -hidroksibuterne
kiseline, iz koje se dobija alkalnom hidrolizom. GHB je i prekursor i metabolit GABA. U
mnogim elijama sisara se prirodno nalazi, naroito u hipotalamusu i bazalnim
ganglijama, i funkcionie kao neurotransmiter. Prodaje se kao teni ekstazi. Terapijski
indeks mu je izuzetno nizak (ve dupliranje doze koja izaziva euforiju moe da da
ozbiljnu depresiju CNSa).
GHB se prirodno nalazi u ljudskom telu i dugo godina se upotrebljavao kao
anestetik. Bodi-bilderi ga uzimaju uz steroide za poveanje miine mase, a koristi se i za
stimulaciju seksualne aktivnosti. Pre nekoliko godina GHB je poeo da se koristiti kao
rekreacijska droga. U evropskim zemljama se kao flunitrazepam (Rohypnol) koristio u
tretmanu poremeaja spavanja, dok se u Italiji ova supstanca koristi u leenju
alkoholizma. Posedovanje GHB u SADu je zabranjeno nakon to je zabeleen velik broj

komatoznih stanja i smrtnih ishoda izazvanih ovom drogom. Najpoznatiji sintetski

analozi GHB su gama-butrolakton (GBL) i 1,4-butanediol (BD) ili 1,4 BD. GBL se
prodaje kao hormon rasta i laksativ, a nakon ingestije se konvertuje u GHB (14).
Nova vrsta ove droge, takozvani Liquid, je bezbojna tenost udnog ukusa i
mirisa i konzumira se uglavnom na rejv zabavama. Deluje kao kombinacija ekstazija,
LSD i heptanona (metadona). Najee se kombinuje s alkoholom, tako to se ubacuje u
pie. Vrlo je tanka granica izmeu doze koja izaziva ugodan oseaj i predoziranja.
Njegovo delovanje poinje 20 minuta nakon uzimanja i traje izmeu jednog i po i tri sata.
U poetku se javlja stanje blage alkoholisanosti, a zatim i blaga euforija. Konzument
dobija veliku energiju, pojaanu elju za verbalizacijom i pojaani nadraaj ula.
Meutim, kod veih doza umesto energiziranosti dolazi do uspavanosti, vrtoglavice,
konfuzije i nesvestice, a u najteim sluajevima blokade disanja i kome (25).
Liquid se apsorbuje brzo, najveu koncentraciju u plazmi postie za 20-60 minuta,
a efekat traje ne due od 3 sata. Ponovljeno uzimanje droge moe da produi dejstvo.
Uobiajena doza je 0,75 do 1,5 g. LD50 je samo oko pet puta vea od doze intoksikacije,
a droga ima i sinergistiki efekat sa alkoholom i verovatno drugim drogama, pa je
opasnost od predoziranja velika.
GHB suprimira oslobaanje dopamina u mozgu sisara, a poveava oslobaanje
dopamina posebno u nigrostriatnom putu, to je praeno poveanim oslobaanjem
endogenih opioida. Takoe stimulie oslobaanje pituitarnog hormona rasta, ali se ne zna
taan mehanizam ovog dejstva. GHB indukuje relaksaciju i smirenje. Korisnici opisuju
prijatno stanje vedrine, tendenciju ka verbalizaciji (slino alkoholu), blagu euforiju, blagu
utrnulost, prijatnu dezinhibiciju. Sporedni efekti su vrtoglavica, munina i povraanje.
Ree se mogu javiti pospanost, slabost, gubitak perifernog vida, konfuzija, agitacija,
halucinacije i bradikardija. Droga je sedativ i moe da izazove ataksiju i gubitak
koordinacije. Sa porastom doze moe da doe do inkontinencije, privremene amnezije i
hodanja u snu, zatim mogu da se razviju kloniki grevi, napadi oduzetosti,
kardiopulmonalna depresija, koma i perzistirajua vegetativna stanja.
Tabela 22. Efekti GHB
psihike manifestacije
manje doze
vee doze
blaga euforija
pospanost
energiziranost
vrtoglavica
konfuzija
pojaana elja za
verbalizaciom
nesvestica
pojaani nadraaj
halucinacije
ula
slabost
prijatna
dezinhibiranost

znaci predoziranja

blokada disanja
koma
grevi
napadi oduzetosti
kardiopulmonalna
depresija

GHB Liquid bezbojna tenost

METAKV ALON
Metakvalon je veoma popularan nebarbituratni hipnosedativ koji ispoljava
depresivna dejstva na pojedine funkcije CNS-a. Pored sedativno-hipnotikog dejstva na
oveka deluje i kao antikonvulziv, antitusik i antihistaminik. Najee se oralno
administrira, ali s obzirom da je metakvalon relativno stabilan, on i njegovi analozi se
mogu i puiti. Zloupotreba metakvalona se objanjava euforinim kapacitetima, a smatra
se i da je afrodizijak. Zovu ga Sopors, Heroin for Lovers, Love drug, Lude, Sopes.
Intoksikacija metakvalonom karakterie se muninom, povraanjem, nevoljnim
pokretima i depresijom disanja sve do kome. On stvara psihiku i fiziku zavisnost, a u
apstinencijalnom sindromu dominiraju anksioznost, delirantna stanja, konfuzija, grevi.
Proizvodnja analoga je veoma jedostavna, a kljuni prekursor za njegovu proizvodnju je
N-acetil antranilska kiselina i pogodna zamena za anilin (o-hloroanilin, 1,3-dimetilanilin
ili o-etilanilin), zavisno od vrste analoga. Poto je ova supstanca u irokoj upotrebi u
hemijskoj industriji, nije je mogue u potpunosti kontrolisati (37).
Tabela 23. Efekti metakvalona
psihike manifestacije

znaci predoziranosti

euforija

munina

afrodizijak

povraanje

poremeaj svesti

nevoljni pokreti

anksioznost

depresija disanja

generalizovane

koma

konvulzije (grevi)

Metakvalon u obliku kapsula i tableta

DELIRANTI
Deliranti sadre aktivne antiholinergike supstance koje kod oveka proizvode
stanje slino delirijumu, sa ivim vizuelnim i slunim halucinacijama, koje su opisane
kao vrlo neprijatne. Stoga se oni ne zloupotrebljavaju esto. Zna se za zloupotrebu
benaktizina, malog trankilizera ija je uobiajena doza 1x3 mg, ali u dozi od 50 mg
uzrokuje delirantni sindrom. Supstance iz ove klase se ne smatraju sintetikim drogama u
najuem smislu rei jer ne postoje podaci o uestalosti ilegalne proizvodnje. Ipak,
sintetiu se pojedine supstance iz ove klase - JB336 (1-metil-3-piperidil benzilat) i JB840
(fenil glikolat). Efekti dejstva ovih droga opisani su kao izuzetno intenzivni ali isuvie
jaki za regularnu ulinu konzumaciju, pa se ove supstance obino uzimaju stavljanjem u
bezalkoholna pia (37).
Tabela 24. Efekti deliranata

psihike manifestacije

fizike manifestacije

delirantna stanja

katatonija

vizuelne i slune

tahikardija

halucinacije

proirene zenice

(neprijatne)

agitacija

amnezija

Benaktizin tableta

KETAMIN
Ketamin (Ketalar) je disocijativni anestetik, komercijalno dostupan kao tenost
(mea se sa vitaminom B12 i vodom i injekcira), a lako se prerauje u prah koji moe da
se umrkava. U slengu je poznat kao Green, Purple, K, Special K, Special la coke, Super
acid, Super C. Za osobu pod uticajem Ketamina u argonu se kae da je u K-rupi.
Ketamin se esto uzima u kombinaciji sa metamfetaminima (ekstazijem), kokainom,
flunitrazepanom. Poetak dejstva zavisi od naina administracije. Aktivan je i kada se
uzima oralno, ali je mnogo aktivniji ako se inhalira. Stoga je puenje cigareta
napravljenih u kombinaciji sa kanabisom, perunom ili origanom najei vid
administracije ove supstance. Njegovi efekti traju jedan do dva sata (tzv. kratak trip).
Uobiajena doza je oko 0,4 mg/kg, anestetika doza je duplo via. Plato dejstva se
razvija u prvih pola sata, potom postepeno opada. V ee doze traju due i imaju
intenzivniji efekat. Incidenca flebekova je i vea nego kod drugih halucinogena.
Bioloke osnove i mehanizmi delovanja. Ketamin ometa dejstvo ekscitatornih
aminokiselina transmitera, posebno glutamata i aspartata, najrasprostranjenijih
ekscitatornih neurotransmitera u mozgu. Ovi neurotransmiteri reguliu brojne funkcije
CNS-a a posebno su znaajni za kortikalno-kortikalne i kortikalno-subkortikalne
interakcije. Podtip receptora za koji se ketamin vezuje je N-metil-D-aspartat (NMDA)
receptor kompleks, koji regulie protok kalcijuma kroz jonske kanale. Receptorsko mesto
na koje se vezuje ketamin je isto kao i za PCP , smeteno u unutranjosti kalcijumovog
kanala, pa je direktno dejstvo ketamina blokada prolaza kalcijuma kroz kanal.
Nekompetitivni antagonizam NMDA receptora blokatorima kanala izaziva promene
percepcije, memorije i kognicije. NMDA blokada takoe izaziva poveano oslobaanje
dopamina u srednjem mozgu i prefrontalnom korteksu, kao i aktivaciju serotoninskog
sistema specifino ciljnog za 5-HT1A receptor.
Kliniki efekti. U zavisnosti od doze izaziva disocijativnu epizodu sa oseanjem
fragmentacije, otuenosti, psiho-fizikog i duhovnog rasula. Izostaje odgovor ne samo

na bol ve i na okruenje uopte, bez korespondirajue depresije autonomnih refleksa i

vitalnih centara u diencefalonu. Korisnici ga navodno koriste da bi postigli vie forme
svesti. Proizvodi efekte poput PCP-a, ali su manje intenzivni. Karakteristini su motorna
oslabljenost, socijalno povlaenje, kognitivna usporenost, osiromaenje misli, bizarni
odgovori. U zavisnosti od doze, korisnici se oseaju anestezirani i sedirani, mogu da
razviju poremeaje miljenja (tangencijalno miljenje) i ideje uticaja, a pri viim dozama
izobliava se percepcija tela, okoline i vremena. Deluje na sve oblike senzornog
funkcionisanja, u manjim dozama produkuje iluzije, a u veim halucinacije i paranoidna
stanja. Naruava i panju i uenje.
Neeljeni efekti. Korisnik izgleda katatono, sa zaravnjenim izrazom lica,
otvorenih usta, fiksiranog pogleda sa dilatiranim pupilama (slepo blejanje), ima rigidan
stav tela. Ako su u pitanju vie doze, korisnik ulazi u katatono stanje koje se karakterie
motornom oslabljenou, socijalnim povlaenjem, autistinim ponaanjem, kognitivnom
nesposobnou, osiromaenjem misli i bizarnim odgovorima. Najopasniji efekti su
povlaenje, paranoidnost, gubitak koordinacije. Pri malim dozama javljaju se kratke
halucinacije, ukoenost miia, poremeaj motorike i govora. Pri veim dozama javljaju
se grevi, gubitak svesti sa osenjem bliske smrti. Neke osobe imaju oseaj da izlaze iz
tela. (44)

Ketamin u vidu rastvora i praha

ZA VISNOST OD INTERNETA
Svakodnevni ivot je bez Interneta postao skoro nezamisliv jer je to najlaki i
najbri nain za dobijanje najnovijih informaacija. Meutim, zbog sve ee upotrebe
Interneta, kao i zbog sve dueg vremena provedenog "on line" sve se vie govori o tome
ta je racionalna upotreba Interneta a ta je preterana. Tako se i dolo do novog terminazavisnost od interneta-koji ima svoje pristalice ali i oponente. U opticaju su mnogi
termini, poevi od zavisnosti od Interneta (koji se i danas najee upotrebljava), preko
patoloke upotrebe Interneta, kompulsivne upotrebe interneta, sve do internetomanije.
Pojava sama po sebi ne bi poela da predstavlja takav predmet interesovanja naune i ire
javnosti, da sa sobom ne nosi karakteristike disfunkcionalnog ponaanja koje po svojoj

sadrini i manifestaciji delom odgovaraju bolestima zavisnosti, a delom poremeajima

koji podrazumevaju gubitak kontrole impulsa. Mnoge studije su analizirale demografske,
socioekonomske i navike kao razloge rane internet adikcije i istiu znaaj
multidisciplinarnog pristupa u tretmanu intrenet adikcije, a neke studije se bave
prouavanjem predisponirajuih faktora za nastanak internet adikcije. Direktni faktori
koji utiu na internet adikciju su enski pol, podrka prijatelja i usamljenost.
Samopotovanje, stres i impulzivnost su i direktni i indirektni faktori, dok je podrka
porodice indirektni faktor. Na osnovu podataka dobijenih ovom studijom predloeni su
specijalni interventni preventivni programi koji bi trebalo smanjiti usamljenost i
poboljati podrku porodice i samopouzdanje. [4] [40]
Jedna korejska studija koja je ispitivala mlade uzrasta od 15 do 19 godina koji
vrlo esto zloupotreljavaju internet, dokazala je da mladi koji koriste internet u poreenju
sa kontrolnom grupom, su oseajniji, emotivno manje stabilni, matoviti, duboko
zamiljeni, dovoljni sami sebi, eksperimentiu i ne dozvoljavaju da im se utie na odluke.
Ekscesivna upotreba interneta javlja se kod osoba koje imaju distinktivan profil linosti u
poreenju sa onima koji ne koriste, malo koriste ili umereno koriste internet. [40]
Bipolarni poremeaji su vrlo esto povezani sa internet adikcijom, a u leenju se
preporuuju stabilizatori raspoloenja. Psihoterapijski tretmani u vidu diskusionih
grupnih terapija jo uvek nisu dovoljno evaluirani. [7]
Internet zavisnosti u mnogim zemljama ve predstavljaju znaajan problem, koji
preti da dobije epidemijske razmere. Nove tehnologije, pre svega kompjuterizacija,
svakako vode u intenzivnu i kontinuiranu upotrebu kompjutera i interneta, koja e kod
jednog broja ljudi dovesti do prave fizike zavisnosti. Zbog toga je neophodno usmeriti
mlade na racionalnu upotrebu kompjutera uz korienje i drugih izvora sticanja
informacija i znanja.

VRSTE ZA VISNOSTI OD INTERNETA

Zapaeno je da odreeni korisnici uglavnom pristupaju istim vrstama aplikacija na
Internetu, to je dovelo do podele zavisnosti od Interneta na vie podtipova. U skladu sa
tim razlikuje se pet podtipova zavisnosti od Interneta:
1. Seksualna stimulacija putem interneta (Cybersexual addiction) - Ovaj podtip
podrazumeva prisustvo izraene potrebe za seksualnom stimulacijom koju korisnici
ostvaruju putem Interneta. Internet aplikacije putem kojih se data potreba zadovoljava
podrazumeva konzumiranje svih vrsta Internet sadraja sa erotskom tematikom.
2. Sklapanje poznanstva putem interneta (Cyber-relationship addiction) - Re je o podtipu
koji se odnosi na preterano izraenu potrebu korisnika za sklapanjem poznanstava putem
Interneta. Osoba ima stalnu elju da se upoznaje sa drugim osobama na Internetu, bilo da
je u pitanju boravak u okviru razliitih soba za razgovor (poznatijih kao chat rooms),

zatim na mestima na Internetu gde moe da se diskutuje sa drugim osobama o

raznoraznim temama (newsgroups), ili da je re o kontaktima i poznanstvima koja se
uspostavljaju putem elektronske pote (e-mail).
3. Kupovina putem interneta (Net-compulsion) - Ovaj podtip se odnosi izraenu potrebu
korisnika za kupovinom putem Interneta. Obino se u ovaj podtip ubrajaju osobe koje su
sklone stalnom kockanju, kupovini i prodaji putem Interneta.
4. Traenje informacija (Information overload) - Re je podtipu koji se odnosi na
preteranu potrebu korisnika za posedovanjem informacija. Najee je ine korisnici koji
su skloni stalnom surfovanju po Internetu u potrazi za odreenom vrstom informacija i/ili
pretraivanjem baza podataka.
5. Zavisnost od kompjutera (Computer addiction) - Dati podtip je neto optijeg karaktera
i nije usko vezan za upotrebu Interneta, ve je usmeren na zavisnost od kompjutera.
Obino se odnosi na osobe koje su preokupirane Internet kompjuterskim igrama ili
problemima kompjuterskog programiranja [7]
Internet daje mogunost specifine socijalne interakcije, slobodu seksualnog
izraavanja i mogunost kreiranja novog identiteta. Socijalna podrka podrazumeva
oseaj sigurnosti i prihvaenosti pojedinca od strane virtuelne zajednice, ime se osoba
postepeno sve vie okupira boravkom na Internetu u razgovorima sa lanovima grupe.
Vremenom se pojedinac socijalno izoluje, zanemaruje svakodnevne aktivnosti. Zbog
brzog protoka informacija stie se utisak bliskosti sa osobama sa kojima je pojedinac u
kontaktu, to nadoknauje oseaj otuenosti, loih meuljudskih odnosa, nemogunost
ostvarenja emotivne veze kao i druge dezintegrativne pojave savremenog drutva. Takoe
je zabeleeno da odreen broj psihijatrijskih bolesnika koristi ovaj vid komunikacije
upravo zbog oteane resocijalizacije.
Korienje Interneta daje mogunost promene identiteta (imena, godina, pola,
izgleda, rase, zanimanja, socio-ekonomskog statusa itd.) i predstavljanja u lanom svetlu
bez mogunosti sankcionisanja od strane virtuelnog sagovornika.
Seksualna sloboda omoguava seksualnu dezinhibicuju (otvoren govor o
skrivenim seksualnim fantazijama) koja je u suprotnosti sa socijalnim normama ali ne
moe biti osuena od strane javnosti. Ovakvom vidu komunikacije su sklonije introvertne
linosti kao i osobe sa neurotskim crtama linosti, dok su ekstroverti vie skloni
tradicionalnom nainu.

DIJAGNOSTIKI KRITERIJUMI ZA ZA VISNOST OD INTERNETA

Istraivanja pojave preterane upotrebe Interneta su dovela do postepenog
formiranja dijagnostikog kriterijuma. Dati kriterijum se koristi za procenu postojanja
pojave zavisnosti od Interneta, a koji je i zvanino prihvaen od strane Amerikog
udruenja psihologa. U skladu sa ovakvim zvaninim stavom zavisnost od Interneta se
definie kao ''maladaptivni oblik upotrebe Interneta koji dovodi do klinikih
signifikantnih oteenja i koji podrazumeva prisustvo najmanje tri (ili vie) dole
navedenih kriterujuma, i to u periodu od najmanje godinu dana''.
1. Pojava tolerancije podrazumeva:
a) potrebu za znaajnim i stalnim poveanjem vremena provedenog na Internetu, radi
postizanja oseaja zadovoljstva;
b) pojavu gde je znaajno smanjen efekat zadovoljstva sa kontinuiranom upotrebom iste
koliine vremena provedenog na Internetu;
2. Dva ili vie apstinencijalnih simptoma se razvijaju u periodu do mesec dana nakon
pokuaja prestanka i/ili redukcije upotrebe Interneta, i mogu da uzrokuju stres ili tekoe
u socijalnoj, profesionalnoj ili nekoj drugoj vanoj oblasti ivota. Apstinencijalni
simptomi
podrazumevaju psihomotornu agitaciju, npr. drhtanje, sitan tremor,
anksioznost, opsesivne misli o Internetu, fantazije i sanjarenje o Internetu,pojava voljnih
ili nevoljnih pokreta prstiju, kao to je sluaj kod kucanja na tastaturi.
3. Internetu se pristupa radi izbegavanja apstinencijalnih simptoma;
4. Internetu se pristupa mnogo ee ili se ostaje due nego to je planirano;
5. Postoji stalna elja ili neuspeli pokuaj da se prekine ili smanji vreme koje se provodi
na Internetu;
6. V eliki deo vremena kada osoba nije na Internetu, provodi bavei se aktivnostima
vezanim za upotrebu Interneta;
7. V ane socijalne, profesionalne ili porodine aktivnosti su zapostavljene ili
maksimalno redukovane zbog upotrebe Interneta;
8. Internet se upotrebljava uprkos saznanju o stalnim fizikim, socijalnim,
profesionalnim ili psiholokim problemima, koji su prouzrokovani preteranom upotrebom
Interneta ( nesanica, brane potekoe, kanjenje na posao, zanemarivanje profesionalnih
obaveza , oseaj naputenosti od strane drugih .);
9. Postoji individualni rizik od gubitka znaajnih relacija, posla, profesionalnih i
edukativnih prilika, nastalih kao posledica preterane upotrebe Interneta;
10. Pojava oseaja umora i nervoze pri pokuajima da se smanji ili prekine upotreba
Interneta;
11. Internet se koristi kao vid bekstva od problema i oseanja kao to su bespomonost,
krivica, anksioznost i depresija;

12. Korisnik skriva istinu od lanova porodice o tome koliko vremena provodi na
Internetu;
13. Korisnik se stalno vraa na Internet i pored prekomernih trokova koji nastaju usled
preterane upotrebe Interneta (korisnik stalno neto kupuje, plaa vreme koje provodi na
Internetu i sl.).
Y oung je 2000. godine formirala skalu za procenu stepena zavisnosti od interneta
(Internet Addiction Impairment Index):
1. Koliko esto ostajete na internetu due nego to ste nameravali?
2. Koliko esto zanemarujete kune poslove da bi ste proveli vie vremena na internetu?
3. Koliko esto dajete prednost uivanju na internetu umesto sa partnerom?
4. Koliko esto sklapate nova prijateljstva preko interneta?
5. Koliko esto se ljude iz vae okoline ale zbog vremena koje provodite na internetu?
6. Koliko esto vae napredovanje i kolovanje trpe zbog vremena koje provodite na
internetu?
7. Koliko esto proverite svoj e-mail pre neega drugog to treba da uradite?
8. Koliko esto vaa radna sposobnost i produktivnost trpe zbog interneta?
9. Koliko esto se branite ili krijete kada vas neko pita ta radite na internetu?
10. Koliko esto reavate nezadovoljstvo smirujui se uz pomo interneta?
11. Koliko esto uhvatite sebe kako planirate kada ete ponovo biti na internetu?
12. koliko esto se bojite da bi ivot bez interneta bio dosadan, prazan i tuan?
13. Koliko esto se brecnete, viete ili reagujete burno ako vas neko uznemirava dok ste
na internetu?
14. Koliko esto ste neispavani zbog boravka na internetu do kasno u no?
15. Koliko esto ste preokupirani internetom dok niste na liniji, ili zamiljate da budete
na internetu?
16. Koliko esto dok ste na liniji kaete jo samo par minuta?

17. Koliko esto ste bezuspeno pokuali da smanjite vreme provedeno na internetu?
18. Koliko eto ste pokuali da sakrijete koliko dugo ste bili na internetu?
19. Koliko esto odluujete da provedete vie vremena na internetu umesto da izlazite?
20. Koliko esto oseate depresiju, potitenost ili nervozu kada niste na internetu, to
nestaje kada se ponovo na njemu?
Odgovori su rangirani od 0 do 5 (0- nikada; 1-retko; 2-povremeno; 3-periodino;
4-esto; 5-uvek). Zbir od 0-30 oznaava normalno stanje bez zavisnosti, zbir 37-49
oznaava blagu zavisnost, 50-79 umerenu, a 80-100 poena teku zavisnost od interneta.
[41]
Ko et al. 2005 (45) smatra da broj simptoma za dijagnozu internet zavisnost (7
simptoma) mora biti vei u odnosu na dijagnozu zavisnosti od supstanci (3 simptoma) ili
patolokog kockanja (5 simptoma) zato to je korienje interneta vie socijalno
prihvaeno. Zbog toga se smatra da pored 6 od 9 simptoma navedenih u tabeli pod A
treba da postoji najmanje jedan funkcionalni poremeaj uzrokovan korienjem interneta
naveden u tabeli pod B.

Tabela 25. Dijgnostiki kriterijumi za internet zavisnosti kod adolescenata (Ko et al.,
2005)
A. est ili vie sledeih simptoma je prisutno:
1. Preokupacija sa internet aktivnostima
2. Ponavljana nemogunost da se odupre impulsu za korienjem
interneta
3. Tolerancija: znaajno poveanje trajanja korienja interneta
potrebnog da bi se doivelo zadovoljstvo
4. Apstinencijalni sindrom koji se manifestuje sa neim od sledeeg:
a.
neraspoloenje, anksioznost, iritabilnost ili
oseaj dosade posle nekoliko dana bez aktivnosti
na internetu.
b.
Korienje interneta da bi se izbegli navedeni
apstinencijalni simptomi
5. Korienje interneta u due vremena nego to je nameravano
6. Neprekidna elja i/ili neuspeni napori da se prekine ili smanji
upotreba interneta
7. Puno utroenog vremena na aktivnosti u vezi interneta
8. Puno uloenog napora za razne aktivnosti da bi se obezbedio
pristup internetu
9. Nastavljanje intenzivne upotrebe interneta uprkos saznanju
postojanja stalnih fizikih ili psiholokih problema koji su
verovatno nastali ili su se ponovo javili zbog upotrebe interneta
B. Funkcionalna oteenja: jedan ili vie sledeih simptoma je prisutno:
1. Ponovljena upotreba interneta uslovljava neuspenost ispunjavanja
znaajnih obaveza u koli i porodici
2. Poremeaj socijalnih relacija
3. Ponaanja koja kre kolska pravila ili zakone zbog upotrebe
interneta
C. Internet zavisniko ponaanje ne pripada psihotinim ili bipolarnim
poremeajima

TRETMAN INTERNET ZA VISNOSTI

Tretman internet zavisnosti ukljuuje razliite terapijske pristupe, sa primarnim
fokusom na kognitivno-bihejvoralni i interpersonalni psihoterapijski pristup u cilju
smanjenja korienja interneta i reavanje psihosocijalnh poremeaja (socijalne fobije,
poremeaji raspoloenja, nezadovoljstvo partnerskim odnosima, sagorevanje na poslu,
seksualno zloupotrebljavanje u najranijem detinjstvu), koji esto egzistiraju sa ovom
zavisnou. [41] Grupna terapija je tretman izbora kada su u pitanju bolesti
zavisnosti.[11] Terapija treba da prui pacijentu da bolje organizuje svoje vreme da vie
provodi sa porodicom, uputiti ga na neki hobi ili programe vebi. Internet zavisnici imaju
problema sa interpersonalnim odnosima, introvertovani su ili im nedostaje socijalna
podrka. Iz tih razloga okreu se virtualnim vezama kao substitucija za zatvorenost u
realnim socijalnim kontaktima. U drugim sluajevima, u svojoj zavisnosti, oni su izgubili
kontakt sa realnim stvarima. Interpersonalna terapija prua kratka uputstva za utvrivanje
interpersonalnih funkcija. Specifine intervencije podrazumavaju podsticanje afekta,
analizu komunikacija, obrazac i igranje uloga u cilju uspostavljanja novih formi
interakcije u interpersonalnom deficitu. Grupe AA (Alcoholics anonymus), takoe mogu
biti od velike pomoi, u cilju davanja adekvatne podke klijentu i omogui oporavak.
Brana savetovalita takoe mogu odigrati veliku ulogu u oporavku internet zavisnika,
kod kojih su brani i porodini odnosi poremeeni i negativno utiu na internet zavisnost.
[41] Obzirom na mogunost komorbidnih, uglavnom psihijatrijskih poremeaja, koji
koreliraju sa internet zavisnou, neophodno je uporedo sa tretmanom internet zavisnosti
preduzeti medikamentozni i psihoterapijski tretman osnovne bolesti.
KOCKANJE
Kockanje je hronina i progresivna bolest dovodi do poremeaja funkcionisanja svih
aspekta ivljenja: psihikog, fizikog i socijalnog, koju Amerika psihijatrijska
asocijacija klasifikuje u poremeaje kontrole impulsa. Kompulzivno kockanje se moe
podeliti u dve grupe: akciono kockanje i kockanje zbog izbegavanja problema. Kod
akcionog kockanja kockar je uzbuen zbog situacije u kojoj preuzima rizik. Kockar ulazi
u igru sa ostalim igraima sve dok adrenalinsko uzbuenje ukazuje na mogunost
pobede. Kockanje je sekundarna pojava kod osoba koji se kockaju da bi zaboravili na
probleme, kao to su nelagodna oseanja ili emotivne ivotne krize. Ova vrsta kockara
uglavnom koristi slot maine da bi izbegavali kontakt sa ljudima. Mukarci ee imaju
akcioni obrazac kockanja za razliku od ena koje imaju izbegavajui nain kockanja.
Znaajno je da tinejderi imaju tri puta vie anse da postanu patoloki kockari nego
odrasli, tako da treba rano poeti sa preventivnom edukacijom, posebno to mladi koji se
kockaju obino koriste i cigarete, alkohol, marihuanu, kokain i druge droge. Fizike ili
hereditarne predispozije takoe igraju znaajnu ulogu, mada ove veze nisu ni dokazane ni
odbaene. Neke studije su pokazale da patoloki kockari imaju nie nivoe norepinefrina

u odnosu na normalne kockare, tako da je pretpostavljeno da se kockar uputa u igru da bi

poveao nivo norepinefrina, s obzirom da se on izluuje u stanju stresa i uzbuenja.
Socijalne i ekonomske posledice zavisnosti od kockanja
U Studiji o kockanju Nacionalne komisije u Americi iz 1998. godine utvreno je
da je priblino 5 milijardi dolara izgubljeno godinje, sa dodatnih 40 milijardi trokova u
toku ivota za smanjenje radne sposobnosti, usluge socijalne slube i gubitka kredita.
Studija je pokazala da su dva od tri patoloka kockara poinila ilegalna dela da bi nabavili
novac. Ovo uzrokuje nedostatak novca za legalne sisteme, zatvore i sistema za pomo
zajednici.
Kockanje daje brojne posledice kao to su gubitak posla, nezaposlenost, dugovanje,
bankrot, varanje, lairanje, falsifikovanje, tumaranje, prodaja stvari iz kue, kriminal,
hapenje, zatvor, loe fiziko i mentalno zdravlje, samoubistvo, i dr. Porodice kockara
pate zbog fizikog i psihikog zlostavljanja; uznemiravanje od uterivaa dugova i
zelenaa; povean stres zbog mogunosti naputanja i razvoda; dodatno finansijsko
optereenje zbog otplate dugova. Deca su negativno afektirana kockarskom zavisnou
na vie naina. Fiziko i psihiko naputanje je znaajan fenomen. "Kazino deca" su
ostavljena u kolima ili na periferiji kockarskog prostora dok se njihovi roditelji kockaju,
ili mogu provesti sate sa bejbisiterkama, ne dobijajui negu koja je neophodna. Deca
patolokih kockara su zlostavljana verbalno, mentalno i fiziki od strane roditelja kockara
i, esto, od ko-zavisnog branog partnera. Na kraju, ova deca znatno ee razvijaju
kockarsku zavisnost u odnosu na svoje vrnjake.
Profesionalne posledice zbog kockanja su takoe brojne. Uoena su mnoga ponaanja
na radnom mestu koja se dovode u vezu sa zavisnou od kockanja:

ekscesivna upotreba telefona (pozivanje kladioniara, brokera ili poverioca za

kredit)
korienje slubenog automobila za odlazak do mesta kockanja (parking kartice
sa blizu mesta klaenja)
odsustvo s posla, esto deo dana (uglavnom posle ruka)
kasni dolazak na posao (povezano sa nonim kartanjem, putovanjima do kazina,
poremeaj spavanja povezan sa uznemirenouu)
dani odmora uzeti izolovanim danima (ili provoenje odmora na mestima kocke)
ne uzimanje slobodnih dana (opsednutost nalaenjem novca da bi platio dugove ili
strah uzimanja slobodnih dana da se u njegovom odsustvu ne bi otkrile prevare i
krivotvorine koje je uinio)
promena produktivnosti (koja je povezana sa promenama raspoloenja)
organizovanje kockanja na radnom mestu
pozajmljivanje novca od kolega i raspravljanje sa istima zbog vraanja duga
varanje klijenata ili uvlaenje zaposlenih u krau da bi zavarao trag

Faze u razvoju zavisnosti od kockanja

Progresivni ciklus patolokog kockanja tipino se razvija po obrascu rastue povezanosti
sa adiktivnim ponaanjem.
1. U fazi dobitka, kockar redovno dobija ili ima serije dobitaka, to kod njih izaziva
nerazumni optimizam da e se dobijanje nastaviti. To dovodi do velikog
oduevljenja kockanjem, tako da kockari poinju da poveavaju ulog.
2. U fazi gubitka kockari potenciraju prethodne dobitke, poinju da se kockaju sami,
intenzivnije razmiljaju o kockanju i pozajmljivanju novca-legalno ili ilegalno.
Poinju da lau porodicu i prijatelje i postaju iritabilni, nespokojni i upadaju u
apstinencijalnu krizu. Porodini ivot postaje nesrean, porodica ne moe vie da
isplati dugove. Kockari poinju da "jure" sopstvene gubitke verujui da se moraju
vratiti to pre da bi osvojili svoj gubitak.
3. U oajnikoj fazi zabeleeno je poveenje vremena provedenog u kockanju. Ova
faza je praena oseajem aljenja za gubitkom, okrivljavanjem drugih i
otuenou od porodice. Takoe mogu poeti sa ilegalnim radnjama da bi se
nabavio novac. Mogu imati oseaj bespomonosti, suicidne misli kao i pokuaje,
hapenja, razvode brakova, zloupotrebu alkohola i/ili droga, emotivne slomove.
Finalna faza se moe opisati kao beznadena faza, kada kockar ne moe videti izlaz.
Dotakli su "dno", i s ove take gledita skoro svi patoloki kockari razmiljaju o
samoubistvu i oko 20% njih to i pokua.
Dve forme kockanja koje vode potpunom gubitku kontrole i ivotnoj destrukciji
relativno brzo su video poker i slot maine. Ponekad ih nazivaju "krek kokain kockanje"
zbog njihovog trenunog i intenzivnog postizanja efekta. Adikcija prema poker ili slot
mainama moe progredirati u oajniku fazu za dve ili tri godine.
Dijagnostiki kriterijumi za zavisnost od kockanja
Amerika asocijacija psihologa opisuje deset dijagnostikih kriterijuma determinacije
zavisnosti od kockanja:
1.
2.
3.
4.
5.

Preokupacija kockanjem
Tolerancija-potreba za poveanjem koliine novca koji ulae
Apstinencijalna kriza-ne moe da se smiri kada eli da prestane sa kockanjem
Izbegavanje reavanja problema
Povratak - nakon gubitka novca, kockar se sutradan vraa u nadi da e povratiti
izgubljeno
6. Laganje - laganje lanova porodice, terapeuta i drugih ljudi da bi produio
kockanje

7. Ilegalne radnje (falsifikovanje, prevare, kraa) da bi se obezbedila sredstva za

kockanje
8. Ugroena ili prekinuta znaajna veza, posao, obrazovna ili profesionalna
mogunost zbog kockanja
9. Isplata (polaganje kaucije)-oslanja se na druge da obezbede novac koji je izgubio
10. Gubitak kontrole-ponovljeni neuspeli pokuaji kontrole i prestanka kockanja
Pet ili vie znakova ukazuje na patoloko kockanje, tri ili etiri na problematino
kockanje, a jedan ili dva na kockanje sa rizikom.
Leenje zavisnosti od kockanja
Prema Klinici Mejo, tretman kompulzivnog kockanja je slian tretmanima ostalih
bolesti zavisnosti i odvija se kroz nekoliko pristupa:

psihoterapija-kognitivno-bihevioralna koja se fokusira na pojanjenju nezdravih,

iracionalnih i negativnih verovanja i zamenjuje ih sa zdravim i pozitivnim.
grupna terapija koja omoguava zavisniku adekvatne savete, povratnu spregu i
podrku ostalih ljudi iz grupe uz uenje kako da savlada adikciju. Anonimni
kockari omoguavaju samopomo uz podrku i program od 12 koraka preuzet od
Anonimnih aloholiara.
Programe organizovane u vanbolnikim uslovima koji rade 24 sata dnevno, 7
dana u nedelji. Ovi multidisciplinarni programi obezbeuju okruenje uz pomo
obuenog osoblja za rad sa osobama koji imaju poremeaje ponaanja i druge
probleme.
Programi u hospitalnim uslovima koji obezbeuju tretman 24 asa dnevno, 7 dana
u nedelji, sa dnevni terapeutskim aktivnostima u kojima uestvuju pacijenti. Cilj
ovih programa je obezbeenje protektivnog okruenja koje podrazumeva
medicinsku stabilizaciju, podrku, tretman psihijatrijskih i adiktivnih poremeaja i
superviziju.
Savetovanje sa licenciranim terapeutom za kockanje koji je zavrio specifinu
edukaciju o problemu kockanja
Nacionalna akreditovana organizacija (u Americi: Nacionalni bord terapeuta za
zavisnost od kockanja-NCGC; Ameriki bord terapeuta za zavisnost od kockanjaCCGC; Amerika akademija za obezbeenje zdravlja kod bolesti zavisnosti-CAS)
Dravna organizacija koja zahteva minimum 30 sati obuke za problem kockanja i
direktni kontakt sa zavisnikom uz voenu supeviziju.

Stabilizacija krize je jako vana za poetak tretmana, zato to patoloki kockari imaju
znatno veu stopu samoubistva nego ostali zavisnici. Zato bi najblii trebali da obrate
panju posebno u oajnikoj fazi bolesti i da posmatraju kockara. Kompulzivni kockari
esto imaju udruene zavisnosti kao to je zloupotreba droge i alkohola, kompulzivni

oping i bulimija. Zavisnik od kockanja moe biti tvrdokorniji pri tretmanu od ostalih
zavisnika,
zato
to
esto
zamenjuje
jednu
adikciju
drugom.
(35).

TREI DEO

VODI ZA PORODICU I KOLU

PREPOZNA V ANJE UPOTREBE SUPSTANCI U KOLI I PORODICI

Prepoznavanje je mogue kroz nekoliko grupa informacija koje se odnose na

promene u ponaanju, zdravstvene promene (fizike i psihike), smanjenje radnih (posao,
uspeh u koli) i socijalnih aktivnosti mlade osobe.

PROMENE U PONAANJU
Porodica, kola, prijatelji, roaci, kolege i vrnjaci najee dobro poznaju tipina
ponaanja pojedinih osoba sa kojima su stalno u kontaktu. Svaka mlada osoba ima svoj
specifian oblik ponaanja, komunikacije, nain odevanja, ishrane, bavljenja hobijem i dr.
po emu je prepoznatljiva od svoje okoline. Promena tipinog ponaanja, specifinog za
tu osobu ve je dovoljan signal okolini da razmisli o razlozima te promene. Razlozi,
svakako, mogu biti razliiti a jedan od njih je i konzumiranje pojedinih supstanci. Ne
treba propustiti da se odmah razgovara o promenama koje su zapaene jer su one esto
rani znaci upotrebe supstanci.

Tabela 26. Najei oblici promene ponaanja

Pre upotrebe droge

komunikativan
pristojan
saradljiv
uredan
obavlja dnevne obaveze
tolerantan
drutven

Posle upotrebe droge

nekomunikativan
nepristojan
nesaradljiv
neuredan
zanemaruje dnevne obaveze
arogantan
izbegava drutvo

FIZIKE I PSIHIKE PROMENE

Pojedine klase supstanci daju specifine fizioloke promene u organizmu. Te
promene se mogu ispoljiti na psihikom i fizikom planu.

Tabela 27. Najei oblici psihikih promena

Pre upotrebe droge

dobra koncentracija
dobro pamenje
dobro usmerena panja na zadatak
volja za svakodnevne aktivnosti
misaoni tok jasan

stabilno raspoloenje

Posle upotrebe droge

slaba koncentracija
oteano pamenje (zaboravnost)
nepaljiv, rasejan
bezvoljan, snieni nagoni
misaoni tok usporen ili ubrzan,
mogue sumanute ideje
promenljivo raspoloenje

Najei oblici fizikih promena

Psihoaktivne supstance utiu na sve organe i sisteme. Zavisno od vrste
upotrebljenih droga, doze, naina njihovog uzimanja kao i kombinovanja efekti mogu biti
razliiti.
Digestivni sistem
munina
povraanje
proliv
poremeaj pokretljivosti organa za varenje
gubitak ili poveanje apetita
suva usta ili pojaano luenje pljuvake
oteenja jetre, pankreasa, eluca, creva
Respiratorni sistem
depresija disanja
ubrzano disanje
este infekcije disajnih puteva
oteenje sluzokoe disajnih puteva
razaranje nosne pregrade zbog umrkavanja
Srce i krvni sudovi
ubrzani ili usporeni rad srca
povien ili snien krvni pritisak
poremeen srani ritam (aritmija)
oteenje krvnih sudova i krvarenja (infarkt, log)

Centralni i periferni nervni sistem

poviena telesna temperatura
govorljivost ili otean govor
poveena ili smanjena budnost i opta aktivnost
tremor (drhtanje ruku ili itavog tela)
nevoljni pokreti
pojaani ili snieni refleksi
nestabilnost pri hodu
komatozna stanja
ukoenost tela
nistagmus (horizontalni i vertikalni pokreti onih jabuica)
znojenje
delirantna stanja sa halucinacijama
ulo vida
pomuenje vida
suene/proirene zenice
proirenje krvnih sudova oka
Kotano miini sistem
grevi i bolovi u kostima i miiima
miina slabost
opta slabost
Kona i sluzokoe
bleda koa
najeenost koe
tragovi uboda
zapaljenje potkonog tkiva
upala i ulceracije sluzokoa
Urogenitalni sistem
hiperseksualnost/impotencija
otkazivanje rada bubrega

este urinarne infekcije

Hormonski status

hormonski disbalans

poremeaj menstrualnog ciklusa

Imuni sistem

pad imuniteta i sklonost oboljevanjima

esto oboljevanje od HIV/AIDS-a

Sindrom steenog gubitka imuniteta (AIDS Sida)

AIDS (SIDA) je prvi put opisan kao poseban kliniki entitet 1981. godine, a
1983/84 izolovan je HIV uzronik AIDS-a. Procenjuje se da u svetu ima oko 40
miliona HIV pozitivnih odraslih i dece. Smatra se da se svakih 5 sekundi jedna ososba
zarazi HIV -om, a svakih 15 sekundi jedna osoba umre od AIDS-a.
HIV (virus humane imunodeficijencije) kada je prisutan u organizmu napada
odbrambeni (imuni) sistem i onemoguava ga da se odupre razliitim bolestima.
Termin SIDA podrazumeva stanje kada zbog vrlo niskog broja T-4 limfocita t.j.
imunolokih elija koje vre odbranu, organizam postaje neotporan i na najmanje
infekcije. Prenoenje HIV-a vri se sa osobe koja je inficirana na drugu osobu putem
tenosti koja ima dovoljnu koncentraciju virusa da odreenim putem doe do krvi
druge osobe. Osoba koja nosi virus je HIV pozitivna. Tenosti kojima se najee
prenosi HIV su krv, semena tenost, majino mleko, vaginalna tenost. Dok druge
tenosti kao to su pljuvaka, mokraa, znoj, suze nemaju dovoljnu koliinu virusa da
dovedu do infekcije druge osobe. Za HIV je specifino da moe dugo biti u telu
nosioca bez manifestnih znakova bolesti i posle vie godina od infekcije. Kada se
bolest manifestuje i kada se razvije tipina slika tada jeosoba obolela od SIDE ili
AIDS-a. Virus se prenosi sa jedne osobe na drugu seksualnim kontaktom bez zatite,
upotrebom zajednikih igala i pribora za intravensko uzimanje droga tzv. razmena
igala kao i vertikalnim prenosom sa majke na plod u toku trudnoe, poroaja ili
dojenja. Pored navedenih naina postoji izvesna mogunost da se virus prenese
korienjem tueg pribora za linu higijenu (etkica za zube, brija), preko
medicinskih instrumenata u stomatolokoj praksi, a koji nisu sterilisani, preko igala za
akupunkturu, pribora za tetoviranje, pirsing, i dr. HIV se ne moe preneti uobiajnim
socijalnim kontaktom - druenjem sa osobom koja je HIV pozitivna, poljubcem,
rukvanjem, grljenjem, kaljanjem. Takoe, upotreba istog vozila, kupatila, posteljine,
pribora za jelo, telefona, kompjutera, bazena, saune, odee (osim najintimnijeg
rublja), kao i korienje hrane koju je pripremila HIV pozitivna osoba ne dovode do
prenosa HIV-a.

Nesterilno ubrizgavanje

Infekcija na mestu uboda

Promene na genitalijama kod HIV infekcije

Upala desnih kod HIV infekcije

Zubi narkomana i puaa

Promene na jeziku kod HIV infekcije

Posledice upotrebe droga

Hepatitis B i Ciroza jetre

Narkoman u zatvoru

Oboleli od side

Preporuke roditeljima
Svaki roditelj strepi da mu dete ne postane narkoman. Ta briga je stalno prisutna
a posebno je izraena u periodu adolescencije kada dete povremeno ali sve ee naputa
primarno emocionalno utoite roditeljski dom traei nove kontakte i nova
zadovoljstva. U tim novim, takozvanim sekundarnim utoitima, koja ine grupe
vrnjaka mladi esto nailaze na nove izazove u vidu rizinih ponaanja. Tada je vrlo
blizu upotreba alkohola, cigareta ili droga koji su mladima lako distupni. Mladi su skloni
eksperimentu sa svim to je novo i nepoznato. Eksperiment ili probanje supstanci je prvi
korak koji kod mnogih moe dovesti do zavisnosti.
Radei sa narkomanima zapazili smo da u mnogim sluajevima roditelji nikada
nisu upoznali svoju decu niti su razgovarali o drogama i njihovom tetnom delovanju.
Oni najee optuuju decu zbog konzumiranja supstanci a nisu svesni da je doprinos
tome bila i njihova nezainteresovanost za otvorenu komunikaciju i stalni rad na
prevenciji rizinih ponaanja. Zbog toga se preporuuje da od najranijeg detinjstva
roditelji usmeravaju decu na zdrave oblike ivljenja i ukazuju na izazove s kojim e se
mlada osoba sresti tokom ivota. U tom smislu preporuiemo ta roditelji ne bi trebalo
da rade ako ele da obezbede dobar razvoj svom detetu.
1. Ne upotrebljavati cigarete, alkohol, droge jer deca od najranijeg uzrasta ue
obrazce ponaanja i mogu kao normalno da prihvate upotrebu supstanci jer je
to sastavni deo svakodnevnog ivota.
2. Ne davati deci alkohol, cigarete ili druge supstance i njime ne isticati mukost,
snagu, porodinu tradiciju itd.
3. Ne preputati decu ulici ili drugim neorganizovanim aktivnostima ve nastojati
da se strukturie vreme kroz sportske, kulturne, rekreativne, radne i druge
aktivnosti kroz koje je mogue sagledati i meriti napredak i razvoj dece.

4. Ne zamenjujte svoje prisustvo i posveenost deci usmeravajui ih da satima

borave uz komjuter, video igre, internet itd. jer to moe delovati tetno i ak
dovesti do zavisnosti.
5. Ne izbegavajte prie o porodinim problemima i njihovom reavanju, kao ni
teme od znaaja za mlade kao to su zaljubljivanje, ljubav, seksualni odnosi, itd.
6. Ne spreavajte decu da iznose svoja miljenja i predloge o svim porodinim
pitanjima s objanjenjem da su jo mali, nedorasli i dr.
7. Ne traite da deca reavaju vae probleme ili da budu predmet manipulacije u
reavanju nekih brano porodinih pitanja.
8. Ne favorizovati jedno dete na tetu druge dece.
9. Ne kanjavajte decu fiziki.
10. Ne nametati interesovanja i profesionalna usmeravanja dece prema vlastitim
neostvarenim ambicijama.
Pristup osobi koja koristi supstance
Ukoliko se posumnja ili utvrdi da je mlada osoba bila u kontaktu sa supstancama
vrlo je znaajno da pristup tj. razgovor o problemu bude pravilan kako bi se izbeglo
prenaglaavanje ili podcenjivanje znaaja problema. Sam razgovor o problemu ve
pretstavlja stresnu i rizinu komunikaciju izmeu mlade osobe i njenih vaspitaa ili
roditelja. Sledea uputstva bi mogla biti od koristi:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Obezbediti uslove za relaksiran i spontan razgovor o problemu

Iskljuiti agresivne vidove komunikacije o problemu, kanjavanje i pretnje
Ne traiti krivce i ne postavljati dijagnoze
Definisati evidentno ili pretpostavljeno konzumiranje supstance kao
zajedniki problem i zajedniki zadatak za sve uesnike razgovora
Nastojati da se sazna vrsta i duina upotrebe pojedinih supstanci kao i
okolnosti i ambijent u kome se one uzimaju
Stvoriti uslove za nastavak komunikacije o problemu
Ukljuiti i druge znaajne osobe u razgovor uz saglasnost mlade osobe
Konsultovati strunjake iz ove oblasti

Preporuke prosvetnim radnicima

Period kolovanja je od izuzetnog zanaaja za mlade to je najlepe iskazano
stihovima: Od kolevke pa do groba najlepe je ako doba. U ivotu nije uvek tako jer
mnoge mlade osobe upravo tokom kolovanja bivaju ukljuene u brojna rizina
ponaanja ukljuujui konzumiranje droga. kola svakako moe doprineti prevenciji
bolesti zavisnosti kroz edukaciju, saradnju sa uenicima i njihovim porodicama. U tom
smislu neophodno je da kola razvija ove aktivnosti koristei smernice i preventivno
edukativne programe koji se iroko primenjuju u svetu kao i u naoj sredini.

U praktinom radu sa mladima kao i na osnovu istraivanja u kolama

predloiemo neke aktivnosti koje bi mogle doprineti prevenciji rizinih ponaanja kao i
bolesti zavisnosti.
1. Organizovati istraivanja prisustva upotrebe supstanci, stavova, informisanosti
uenika i dr. primenom savremenih istraivakih principa uz punu saradnju
uenika i roditelja.
2. Organizovati kontinuitrane programe prevencije bolesti zavisnosti kroz edukaciju
uenika, nastavnika i roditelja.
3. Razviti programe prevencije za mlade za koje je utvreno da imaju rizina
ponaanja ili upotrebljavaju supstance.
4. Organizovati van nastavne aktivnosti koje usmeravaju mlade na zdrave oblike
ivljenja.
5. Ostvariti saradnju sa strunim slubama koje se bave problemima mladih a
posebno bolesti zavisnosti.

PROCESI OSAMOSTALJENJA

Jedan od ciljeva leenja mladih zavisnika je osamostaljenje od roditeljske porodice.

Proces osamostaljenja direktno utie na kategoriju zdravlje-bolest. J. Halley ukazuje na
znaaj ovog procesa. On tvrdi da patoloka ponaanja imaju tendenciju da se pojave u
takama porodinog ivotnog ciklusa kada je proces razdvajanja jedne generacije od
druge spreen i zadran. Ovo posebno potkrepljuje nau hipotezu da su mladi (pa i stariji)
dugo vezani za roditeljsku porodicu na nain koji moe da sputava njihov razvoj. Sutina
i specifinost ove povezanosti predmet su naeg interesovanja radi mogueg terapijskog
uticaja na proces separacije i osamostaljenja koji omoguavaju pojedincu i porodici da
nastave sa razvojem. Definisanje postojanja patoloke (ili neuobiajene) povezanosti sa
roditeljima u terminima ometanja individualnog i porodinog razvoja bio bi prvi cilj.
Drugi cilj je, kvalitet povezanosti koji ometa razvoj. Uslovi u porodici koji pogoduju ovoj
povezanosti sledei su cilj. Planiranje terapijske intervencije u cilju kidanja patoloke
povezanosti sa roditeljima krajnji je cilj u ovom nizu. Poto je spektar povezanosti
roditelj-mlada osoba irok, i uglavnom se kree od uslovno zdravog do uslovno
patolokog, kliniko iskustvo nas ui da paljivo opserviramo porodicu kako bi to blie
procenili stepen zdravlja i patologiju ovog odnosa. U mnogim porodicama postoji
prividna separiranost generacija na nivou koji ne bismo mogli da nazovemo zdravim.
Stepen otvorenog sukoba ili otvorenog nezadovoljstva prema roditeljima ne moe
biti jedino merilo kvaliteta odnosa. Neki mladi imaju sasvim dobre odnose sa roditeljima,
ali na osnovu niza pokazatelja, funkcioniu potpuno zavisno od njih. To se produava i u
poznim godinama, tako da su oni praktino neseparirani do smrti svojih roditelja, ali
gotovo bez ijednog verbalnog sukoba sa njima. Kod ovakvih pojedinaca, roditelji esto
imaju dominantnu ulogu u kreiranju ne samo sistema vrednosti, ve i svakodnevnog stila
ivljenja. Naroito na polju donoenja odluka, ovaj roditeljski uticaj moe biti jako

izraen. esto svakodnevne, pa i sitne odluke kao to je izbor provoenja slobodnog

vremena, sitne kupovine, vrsta hrane koja e se pripremati, ne mogu se doneti bez
konsultovanja roditelja. Sigurno da ovakvi, pa i drugi uticaji mogu bitno da ometaju
individualni razvoj, a posebno predtsavljaju prepreku u formiranju novih odnosa
(poznanstvo, brak, zaposlenje itd.). Druga grupa mladih (i odraslih) moe pokazivati bes,
mrnju i otvoren sukob sa roditeljima od kojih je sutinski zavisna. Taj sukob moe biti
trajan ili sa povremenim mirnim periodima, posle kojih ponovo dolazi do sukoba.
Antagonizmi su simboliki pokuaji da se uspostavi ravnopravna i nezavisna pozicija za
koju osoba nije spremna.
Zavisnost od roditelja, tj. nesepariranost kao razvojnu varijablu moemo da
posmatramo sa sistemskog stanovita u funkciji vie komponenti koje odravaju ovo
stanje. Pravila ponaanja koja odravaju pasivno-zavisnu poziciju strogo su odreena u
neprekidnom
meusobnom
uticaju
dveju
generacija.
Starija
generacija
hiperprotektivnou, korienjem moi i ekonomske dominacije kao i svoje paternalne
pozicije moe direktno ili indirektno da blokira osamostaljenje. Mlaa generacija
pasivnou, konformizmom ili ivotnim neiskustvom, moe da doprinese zatvaranju
kruga pasivno-zavisne pozicije. Uticaj spoljnih sistema kao to su grupe vrnjaka,
roake grupe, zatim profesionalna sredina, drutvene i ekonomske promene itd. mogu
potencirati zavisnu poziciju.
Nesamostalnost moe ematski da se prikae na sledei nain:

RODITELJI

DECA

-hiperprotektivnost
-ekonomska dominacija
- nametanje sopstvenog
sistema vrednosti

-pasivnost
-konformizam
- ivotno neiskustvo

NESAMOSTALNOST

SOCIJALNI UTICAJI

Moe li terapijski proces da potencira zavisnost izmeu generacija? Smatramo da

moe. Mnogi terapijski pristupi zahtevaju prisustvo dve ili vie generacija u cilju
kompleksnijeg sagledavanja razvoja bolesti i planiranja tretmana. Klasino uzimanje

anamnestikih i heteroanamnestikih podataka zahteva prisustvo lanova porodice.

Neosporne su prednosti ovakvih pristupa u kojima sistemska porodina terapija ima
metoda i tehnika u porodinoj terapiji alkoholizma na proces separacije od roditeljske
porodice bie usmeren posebno na segment koji se bavi odnosima meu generacijama.
Taj odnos moe da obuhvati vie nivoa (odnos adolescent-roditelj, mladi brani par
prema njenim ili njegovim roditeljima, odnos samih suprunika ukoliko se vie razlikuju
po godinama itd.). U krajnjoj liniji moemo da posmatramo i odnos terapeut-pacijent
(individua ili porodica) i stepen njihove separiranosti od terapeuta. Terapijski proces,
dakle, moe da pospei proces separacije (ukoliko je taj proces jedan od terapijskih
ciljeva), ali ga moe i oteati. Separiranost kao razvojna potreba mora biti posebno
opservirana u toku svakog terapijskog procesa. Ona mora biti podjednako razvijena ili
uvana od gubljenja, ukoliko postoji. Terapijska fuzija lanova porodice trebalo bi da
paljivo bude voena kako bi fina struktura samostalnosti (individualnosti) bila ouvana.
Poetak leenja alkoholiara kao samoinicijativan korak moe da predstavlja simboliku
potrebu za osamostaljenjem-odvajanjem od porodice. Prava dobrovoljnost za leenje je
retka, ali ipak postoji.
esto smo uli od naih pacijenata alkohoiliara, pogotovo mladih, da ne ele da
ukljue roditelje i roake u terapijski proces. Iako se u veini sluajeva radi o nizu
mehanizama odbrane, karakteristinih za alkoholiara, ipak je vredno razmotriti neke
sluajeve upornog odbijanja. Za sistemski orijentisanog terapeuta koji radi sa mladima,
bitno je da upozna roditelje da bi shvatio interakciju i oblik ispoljavanja njihove
hiperprotektivnosti. Za buntovno orijentisanog adolescenta bitno je da roditelji ne dou.
Ili je prisutan adolescent koji ini prvi samostalni korak u ivotu-brine za svoje zdravlje
samostalno. U ovakvom razmiljanju, kategorije kao to su: buntovnost, nekritinost,
mehanizmi odbrane, moraju da stupe ili daju mesto razmiljanju o procesu separacije od
roditeljske porodice koji upravo poinje inom leenja. U ovom kontekstu razumevanje
identifikovanog pacijenta da u prvo vreme ne eli da ukljui vane lanove porodice,
moe da doprinese uspostavljanju boljeg kontakta sa terapeutom i da spei da pacijent
pobegne iz terapije. Konfrontacija i konstatacija naa terapijska metoda je takva, a vi
vidite da li vam odgovara, pre je pokazatelj nefleksibilnosti terapeuta, nego njegove
terapijske ortodoksnosti. Odanost metodi ne bi trebalo da se svede na njenu rigidnu
primenu.
Jedna jednostavna strukturalna terapijska intervencija kao to je pridruivanje moe
ovo da objasni. U toku prvog intervjua sa adolescentom i njegovim roditeljima koji
neprekidno istiu njegove loe osobine, terapeut moe da izabere pomenutu strukturalnu
terapijsku tehniku i da se pridrui adolescentu, tj. da bude na njegovoj strani. Ovakvu
terapijsku tehniku moemo da primenimo i u sluaju kada razgovaramo samo sa
adolescentom i da mu se pribliimo sa predlogom da za sada ne dovodi roditelje. Ovo
moe da bude od presudnog znaaja da adolescent doe i sledei put, te da se terapijski
proces nastavi. I pod pretpostavkom (koja je najee tana) da je mlada osoba sutinski u
pasivo-zavisnoj poziciji u odnosu na roditelje, ovaj pristup daje rezultat-adolescent ostaje
u terapiji. U mnogim ovakvim sluajevima, u kasnijim fazama leenja, sa lakoom smo

uspevali da taj isti adolescent dovede svoje roditelje i da se terapijski proces dalje
fokusira na pitanja osamostaljenja.
U razmatranju pitanja osamostaljenja, generacijsku meupovezanost moemo da
sagledamo u tri kategorije:
1. Meusobna emocionalna povezanost kao najmonija sila u porodici koja stalno
deluje. ivotni tok pojedinca pod direktnim je uticajem ove povezanosti.
2. Finansijska meupovezanost. Roditelji pruaju finansijsku pomo svojoj deci
razliito dugo. U nekim porodicama se mladi ranije finansijski osamostale, u
nekim kasnije. Meutim, momenat finansijskog osamostaljenja kroz zaposlenje
esto ne znai prekid finansijske pomoi. Roditelji na taj nain, nastavljaju sa
davanjem, praktino neprekidno. Nekada se to nastavlja i onda kada mlaoj
generaciji praktino, takva pomo nije ni potrebna. Finansijskom vezom roditelji
najee odravaju svoju poziciju dominacije i kontrole koja, kao takva, oteava
proces osamostaljenja. Zato je vano da razlikujemo finansijsku povezanost
odrasle dece sa njihovim roditeljima kao realnu pojavu (npr. nastavak kolovanja
dece) ili kao nesposobnost mladih odraslih da postanu pouzdani stvaraoci dohotka
za sebe.
3. Funkcionalna meupovezanost. Ovde je vano da se proceni da li je jedna
generacija trajno zavisna ili funkcionie kao da je zavisna od druge generacije.
Prisutne su dve mogunosti. Jedna je kada generacije sutinski ne mogu jedna bez
druge i njihov opstanak zavisi od te povezanosti. Druga mogunost se javlja kada
generacije sutinski mogu jedna bez druge, ali se ne odvajaju. Obostrane
beneficije odravaju ovakvu povezanost. Generacije nisu slepljene (u fuziji),
ve imaju mnogo dodirnih taaka i pitanja koja zajedno reavaju. Neke porodice
dugo funkcioniu bez emocionalne tenzije koja se najee javlja kada proces
separacije pone. S druge strane, ovakva funkcionalna meuzavisnost lako ustupa
mesto potpuno zreloj separiranosti do koje dolazi, bilo razvojnom progresijom
porodice (sopstvenim snagama), bilo intervencijom sa strane (terapijska pomo).
U jednom istraivanju (I. Dimitrijevi, 1988.) anketirano je 50 mladih i njihovih
roditelja u vezi sa procesom osamostaljenja. Preovlauje znaaj ekonomskih inilaca kao
preduslova samostalnosti. V eina roditelja prihvata da prezatiujui stav moe da otea
osamostaljenje. Takoe smatraju da bi samostalnost trebalo omoguiti rano-u vreme
osnovnog kolovanja. Za krupnije odluke najee navode 18. godinu ivota.
Interesantno je da generacija roditelja svoje potpuno osamostaljenje vezuje za mlade
godine (10,14, 18) i iskljuivo za odvajanje od svoje roditeljske porodice (rano
zaposlenje, prelazak u drugi grad na zanat ili kolovanje, rani brak itd.). Samostalnost
svoje dece vide u znatno starijem uzrastu ili smatraju da je jo uvek nema. Skoro svi
istiu zadovoljstvo zbog osamostaljenja dece.
Samostalnost za mlade znai slobodno donoenje odluka o nainu korienja
slobodnog vremena, izboru drutva, troenju novca i mogunost da slobodno odlue bez
obzira na protivljenje roditelja. Slino roditeljima, smatraju da ivot u istom domainstvu
oteava proces osamostaljenja.

Pod mladom odraslom osobom, ameriki autori podrazumevaju svaku osobu

izmeu 18 i 30 godina koja nije u braku (nevezana osoba). U tom periodu dogaa se
proces emocionalnog odvajanja od roditelja kako bi se razvio sopstveni emocionalni
identitet i preuzela potpuna odgovornost za svoj ivot. Navedena pitanja generacijske
meupovezanosti tada posebno dolaze do izraaja.
Kvalitet njihovog reenja direktno utie na stepen samostalnosti. U zapadnim
kulturama porodice spremnije doekuju ove procese i skoro ritualno prihvataju separaciju
sa manje emocionalnih problema. Amerika porodica lake prihvata odlazak odrasle dece
(brak, zaposlenje itd.) kao normalan razvojni korak, ak i u ranijem uzrastu. Meutim,
savremeni civilizacijski tokovi uticali su na odstupanje u ovom kalendaru separacije
mladih. Prema Glick-u (1976.) odlaganje enidbe (udaje) sve je ee u periodu do 30-te
godine. Istovremeno, skrauje se interval izmeu enidbe, razvoda, ponovnog stupanja u
brak i ponovnog razvoda i poveava se broj mladih odraslih koji ive sami. Ovo utie na
meusobnu povezanost generacija u oba pravca-poveavaju ili smanjuju njen intenzitet.
Prolongirana kolovanja, nedostatak posla, stambeni problemi takoe, na poseban nain
doprinose povezanosti izmeu generacija.
U naim socio-kulturnim uslovima pitanja emocionalne, finansijske i funkcionalne
meupovezanosti generacija imaju niz specifinosti. Posebno su karakteristine
emocionalne tekoe koje generacije ispoljavaju u procesu separacije. Neke svakodnevne
pojave kao to su: burna emocionalna reakcija roditelja pri odlasku dece na kolovanje,
odsluenje vojnog roka, pri stupanju u brak ili pak, kraem odsustvovanju (godinji
odmor, izlet), tipine su za nas i mnogo ree u zapadnom svetu. To ukazuje da
prihvatanje osamostaljenja ima razliitu ekspresiju u pojedinim kulturama-makar na
emocionalnom planu. Poto emocionalne odnose posebno eksploriemo u naem
terapijskom procesu, time moemo da utiemo na emocionalne procese u porodici koji
olakavaju ili oteavaju osamostaljenje od roditeljske porodice. Upravo adolescencija
predstavlja period burnih emocionalnih zbivanja u celoj porodici sa ispoljavanjem
simptomatinog ponaanja adolescenta, branih problema izmeu roditelja,
simptomatinog ponaanja brata ili sestre (najee mlaeg na koga se roditelji
usmeravaju, jer se adolescent udaljava) ili simptomatinog ponaanja jednog od roditelja.
U sveobuhvatnom sagledavanju procesa osamostaljenja, neophodno je uzeti u obzir
tri grupe injenica:
1. Univerzalnu meupovezanost generacija na emocionalnom, finansijskom i
funkcionalnom nivou i njen irok spektar varijacija (u pogledu trajanja i kvaliteta)
u zavisnosti od socio-kulturnih prilika.
2. Drutveno-ekonomske faktore koji utiu na proces osamostaljenja, kreirajui
karakter meusobne povezanosti generacija.
3. Terapijski sistem koji moe da utie na neke (ili sve) elemente procesa
osamostaljenja.
Odrastanje kao fenomen koji se dogaa kako pacijentu, tako i njegovoj porodici,
posebno je opisivan u literaturi. Meutim, faza odrasle mlade osobe u ivotnom ciklusu
potpuno je zanemarena. Ona je vie tretirana kao meufaza posle adolescencije i faze
stupanja u brak, tj. poetne porodice. Radi terminolokog razumevanja, naveemo neke

stavove vezane za ovu fazu odrasle (nevezane) mlade osobe. Termin nevezan znai
da je osoba fiziki napustila roditeljsku porodicu, ali jo nije osnovala svoju. to se
emocionalnog procesa tie, mogue je da mlada odrasla osoba fiziki napusti porodicu,
ali ne i emocionalno. Jedno blie odreenje ove faze obuhvata pojedince u 20-tim
godinama koji su:
1. Fiziki odvojeni od roditelja (uz mogunost kratkotrajnog vraanja u roditeljski
dom).
2. Koji su zavrili kolu, vojsku ili rade i ive odvojeno od roditeljskog doma.
3. Koji su veim delom finansijski nezavisni. Ova faza ukljuuje i one koji su se
rano oenili i razveli posle kraeg perioda ili ive u vanbranoj zajednici. U ovu
fazu ivotnog ciklusa ne spadaju deca ma kojeg uzrasta koja nisu nikad naputala
kuu.
Upravo ova faza odrasle mlade osobe najvie nas je zainteresovala iz praktinih
razloga. Postoji mnogo mladih odraslih osoba koji nikada nisu (niti e) napustiti
roditeljski dom. Ovde pripadaju i oni koji su finansijski zavisni i oni koji to nisu, ve po
svom izboru ive sa roditeljima. Postavlja se pitanje da li je to zaista izbor ili neto drugo.
Gde svrstati ovaj, ne mali broj mladih? U klasinim podelama ivotnog ciklusa kao da
nema mesta za njih. Objanjenje moda lei u manjoj uestalosti ovakve organizacije
ivota u zapadnim kulturama gde mladi najee naputaju roditeljski dom, kada se
finansijski osamostale. Istraivanje ove pojave je znaajno.
Istaknimo jo jednom ovu pojavu u naim uslovima-veliki broj odraslih mladih
koji ive sa svojim roditeljima. Sigurno da ekonomska, pre svega stambena situacija
doprinosi toj pojavi. Za nas je mnogo znaajnije pitanje da li sam proces separacije u
naim socio-kulturnim uslovima ima neka obeleja koja utiu da se sporije odvija i
oteava razdvajanje generacija. Da bismo to odreenije odgovorili na ovo pitanje,
ispitali smo niz aspekata linog i porodinog funkcionisanja, stavova o pitanjima
separacije, kao i stvarne injenice o stepenu emocionalne i fizike separiranosti od
roditelja. Nastojali smo da kroz analizu svakodnevne komunikacije, finansijske i druge
pomoi, nain odluivanja, stavova o brizi i negovanju generacije roditelja, upuenost na
njih itd. dobijemo to celovitiju sliku o osobinama povezanosti generacija u naim
uslovima. Poznavanje ovih specifinosti pomae nam da primenimo neke terapijske
intervencije koje koriste porodini terapeuti u drugim socio-kulturnim uslovima, kao i
one koje su specifine samo za nae uslove.
Sa naeg stanovita, faktore koji utiu na osamostaljenje moemo da podelimo na
formalne i sutinske. U formalne faktore osamostaljenja svrstali smo ekonomsku i
stambenu nezavisnost, a u sutinske spadaju: zrelost linosti, dobra komunikacija uz
potovanje porodinih granica, odgovoran odnos prema porodinim ulogama, sposobnost
samostalnog donoenja odluka itd. Osamostaljenje od roditeljske porodice definiemo
kao dinamiku interakciju formalnih (ekonomskih) i sutinskih (emocionalnihinterpersonalnih-komunikacionih) inilaca ija proporcija daje individualnu meru i
oseanje stepena i kvaliteta samostalnosti (I: Dimitrijevi, 1990.). Osamostaljenje je
proces koji se uspeno moe ostvariti samo u spoju formalnih i sutinskih faktora. Mnoge
mlade osobe koje imaju formalne uslove za samostalnost (finansije, stan) nisu razvile

sutinski znaajne faktore osamostaljenja. One su pseudosamostalne tj. funkcionalno

zavise od roditelja. Ova zavisnost esto traje doivotno. Na formalne faktore
osamostaljenja esto ne moemo da utiemo, dok na sutinske moemo. Uticaj na
sutinske faktore osamostaljenja vaan je terapijski cilj u porodinoj terapiji mladih
alkoholiara. Naa istraivanja efekata porodine terapije mladih alkoholiara pokazala
su da se moe uspeno delovati na proces osamostaljenja.
Separacija od roditeljske porodice cilj je mnogih mladih odraslih. To je nekada i cilj
mnogih terapijskih aktivnosti. Ali, ne smemo izgubiti iz vida podjednaku vanost jedne
povezanosti izmeu generacija koju bismo mogli da nazovemo privrenost koja
predstavlja kvalitet. Proces separacije ne sme da narui privrenost kao pozitivan
fenomen.
Koliko fizika (geografska) udaljenost utie na kvalitet separiranosti i da li blizina i
zajedniki ivot spreavaju osamostaljenje? Udaljenost od roditeljskog doma, pre svega,
smanjuje uestalost roditeljskog uticaja, ali ne utie bitno na njihov kvalitet. Kod
nedovoljno separiranih i pasivno zavisnih osoba uticaj na odlu ivanje, nain ivljenja i
organizovanje svakodnevnih aktivnosti nije bitno smanjen zbog velike geografske
udaljenosti od roditelja. Pogotovo, mogunosti savremene komunikacije (telefonom,
pismom itd.) ine ove geografske udaljenosti manje znaajnim. Nema poruke koja ne
moe zaas da se prenese iz najudaljenijeg roditeljskog doma u vulnerabilnu branu
strukturu, upravo venanog para. esto smo iznenaeni i impresionirani snagom
roditeljskih poruka adolescentu ili jednom od branih partnera, koje bez obzira na veliku
distancu mogu bitno da utiu na interpersonalne odnose. Zato ne smemo da zanemarimo
injenicu da roditelji (ili drugi autoriteti) mogu da utiu na na terapijski proces, ak i sa
velike udaljenosti. U odnosu na proces osamostaljenja, rad na porodinim granicama
postaje znaajan u svim sluajevima kad roditelji postoje i utiu na mlade. Sutinski,
proces separacije i stepen osamostaljenja ne zavise mnogo od fizike udaljenosti od
roditeljske porodice, mada ona moe da ih pospei. Emocionalna komponenta ima vei
znaaj. Mlada odrasla osoba esto osea griu savesti zbog naputanja roditeljskog doma,
naroito ako je iz doma pobegla. Takve osobe kasnije kompenzuju naputanja
neadekvatnom brigom za roditelje i esto suvinim i nepotrebnim kontaktima koji ak
mogu da ometaju i ostvarenje vanih ivotnih ciljeva. U takvim uslovima, bolest ili smrt
roditelja kao oekivana ivotna pojava moe imati karakter nenadoknadivog gubitka,
tekog oka i velike grie savesti neseparirane osobe i prouzrokovati javljanje
simptoma. Porodini terapeuti trebalo bi obrate panju na kvalitet i stepen separiranosti
od roditeljske porodice, pojavu bolesti ili smrt roditeljai pojavu simptoma kao tri faktora
u bliskoj meusobnoj zavisnosti. U uslovima kvalitetne separiranosti, nevoljnanerazvojna kriza kao to je prevremena smrt roditelja ne sme da dovede do dubljeg i
trajnog poremeaja.
ivljenje u zajednikom domainstvu sa roditeljima odrasle mlade osobe ili
mladog branog para u naim uslovima, esta je pojava. Postavlja se pitanje da li je
mogua prava separiranost u ovakvim uslovima. Donoenje odluka, podela porodinih
uloga, distribucija moi, dobijaju tako posebnu dimenziju u zajednikom domainstvu.
Adolescenti i mladi odrasli najee, ive sa roditeljima zbog nemogunosti reenja

stambenog pitanja i zaposlenja, to oteava njihovo osamostaljenje. Zato je

osamostaljenje u okviru zajednikog ivljenja dveju generacija, jedina alternativa u
terapijskom pristupu ovom problemu. Smatramo da je mogue samostalno ivljenje ak i
u istom domainstvu sa roditeljima, ako su meugeneracijske granice jasno definisane.
Koncept granica i ovde dobija na punom znaaju i predstavlja koristan terapijski okvir u
ostvarivanju procesa separacije.
Nezavisnost od roditeljske porodice skoro svi autori istiu kao bitan razvojni
zadatak pri stupanju u odraslo doba. Na prelazu iz adolescencije u mlado odraslo doba
esta su privremena naputanja roditeljskog doma zbog studija, vojnog roka, putovanja,
to omoguava postepeno prilagoavanje na svet odraslih. Istovremeno, pojedinac se
suoava sa nizom tekoa vezanih za izbor mesta stanovanja, potpuno staranje o sebi,
finansijsku nezavisnost itd. Levison (1978.) istie da pojedinac mora da pomeri teite
svog ivota od poloaja deteta u roditeljskoj porodici u poloaj odraslog, to zahteva
viestruka naprezanja: da se odabere zanimanje, ljubavni odnosi, stil ivota i vrednosti sa
kojima e se iveti.
Osamostaljenje je sloeni proces koji zahteva veliku energiju, odvanost i
spremnost za preuzimanje rizika. Zbog toga, mnoge mlade odrasle osobe imaju tekoa i
u ovoj fazi, pa ostaju u roditeljskoj porodici bez napredovanja po pitanju nezavisnosti i
razvoja identiteta. Oni kao da se ne trude da nau posao, nove aktivnosti i tee brem
vraanju domu u periodima privremene odvojenosti. Drugi oblik neadekvatnog prelaza je
kroz prerani brak koji prekrati razvojni proces osamostaljenja. Samostalan razvoj i
funkcionisanje u fazi mlade odrasle osobe direktno zavisi od reenja zadataka
adolescentne faze koja joj neposredno prethodi. Prvenstveni zadatak za roditelje je da
nastave proces preputanja kontrole i moi koju su imali u ranijim, vie zavisnim
odnosima sa adolescentom. Ovaj komplikovan prelaz iz adolescencije u odraslo doba
ukljuuje i nove finansijske odnose, potovanje stambenih granica, kao i novu
organizaciju svakodnevnog ivota.
Pitanja profesionalnog opredeljenja dece kao i izbora drugova i prijatelja moe
dovesti do poremeaja ravnotee izmeu privrenosti izvan porodinog sistema i
privrenosti porodinom sistemu. Roditelji koji su u ovom razvoju reili pitanja
odvajanja, intimnosti i samostalnosti moi e lake da odgovore izazovima ove faze.
Sa stanovita porodinog sistema uspeno reenje ovog prelaza zahteva:
1. Sposobnost da se podnosi odvajanje i samostalnost dece.
2. Tolerisanje razlika u izboru karijere i
3. Prihvatanje niza intenzivnih emocionalnih veza i ivotnih stilova van roditeljske
porodice.
Stepen do koga su roditelji samostalni u odnosu na svoje roditelje, od velikog je
uticaja na stepen do koga oni mogu da dozvole samostalnost i nezavisnost svoje dece.
Stepen do koga su roditelji reili pitanja u pogledu ciljeva svoje karijere imae dubok
uticaj na stepen do koga oni mogu da toleriu rasipanje vremena svoje dece, dok trae
svoj budui poziv. I najzad, ukoliko roditelji kao mu i ena uspenije preurede pitanja
intimnosti u svom praznom gnezdu-kada deca odu, to e biti sposobniji da podnose

promene, ekscese i krize u daljem istraivanju seksualnosti i intimnosti kod njihove

mlade odrasle dece.
Pitanja intimnosti u fazi mlade odrasle osobe nisu dovoljno obraena. Gilligan
(1982.) smatra da su studije ove faze prenaglaavale dostignua u karijeri, a ignorisale
intimnost. Kegan (1982.) pravi razliku izmeu fuzije (odnosa iji je cilj ostvarivanje
sopstvenih potreba) i intimnosti koja podrazumeva davanje jednog dela sebe.
Iskoriavanje drugih, radi sopstvenih uskih interesa ne moe se smatrati intimnou.
Keganov opis pomeranja ravnotee od onoga to naziva institucionalno ili samostalno JA
na meusobna ili meusobno povezana uzajamna JA, najvie se pribliava
premoavanju jaza samostalnost-povezanost u istraivanju razvoja odraslih. U ovoj fazi,
pojedinac prelazi iz jedne individualne orijentacije na meuzavisnu orijentaciju svoga JA,
pri emu dolazi do neizbenog stresa i uznemirenosti. Kegan smatra da priroda i stepen
tog stresa i uspenog razreenja su, u prvom redu odreeni stepenom samog sebe koji
pojedinac unosi u jedan intiman odnos, a ne onim to on ili ona oekuje da izvue iz
odnosa.
Roditeljska porodica utie na formiranje funkcionalnih ili nefunkcionalnih
oekivanja, stavova, orijentacija i shvatanja (sebe, drugih, kao i meusobnih odnosa) to
ima vrlo snaan uticaj na ponaanje pojedinca u intimnim odnosima i drugim oblastima
odraslog ivota. Taj uticaj se odvija kroz dva osnovna kanala: proces porodine
projekcije (Bowen, 1978.) u sistemu proirene porodice i kroz roditeljske trouglove u
sistemu ue porodice.
U procesu porodine projekcije, pojedinci dobijaju karakteristike kao to su:
ozbiljan, razdraljiv, preterano odgovoran, nepouzdan itd. Takoe, pojedinac
dobija i odreene emocionalne obaveze (brine se o majci, zamenjuje umrlog brata ili
sestru itd.). Pitanja meusobnih odnosa predaka u porodici mogu da ostanu nereena
zbog nepotpune alosti (Paul i Paul, 1975.), porodine lojalnosti (Boszormenyi-Nagy i
Sparks, 1973.), razvoda (A ylmer, 1977.) ili naglog prekida sa porodicom (Carter i
Orfanidis, 1976.). Tako pojedinci izlaze iz roditeljske porodice u svet i brak,
programirani da igraju uloge i karakter koji pripadaju ljudima, odnosima i dogaajima iz
daleke prolosti (A ylmer, 1986.). Bowen upotrebljava pseudo-ja da bi opisao aspekte
linosti koji su evocirani prethodnim odnosima i zbog toga veoma zavisni od njih. Te
drame ire porodice mogu da spree sopstveni razvoj. Smatra se da e pojedinac biti
osloboen od projekcije roditeljske porodice ukoliko se ta sporna porodina pitanja ree
pre nego to on razvije nove odnose. Pored prilagoavanja tom viegeneracijskom uticaju
celog sistema proirene porodice, pojedinci sazrevaju u neposrednim okolnostima ue
porodice uz vrlo burne emocionalne odnose, sa svakim od roditelja. Trougao koji vezuje
pojedinca sa svakim od njegovih ili njenih roditelja moe takoe da postavi mogunost i
ogranienja za intimnost.
Na individualni razvitak utie i reakcija celog porodinog sistema na izvesne
kljune dogaaje i izazivae stresa. Kljuni dogaaji su: porodini fenomeni (venanje,
razvod, raanje, smrt itd.) i neporodini fenomeni koji spolja utiu na lanove porodice
(drutvene promene, zaposlenje). Takoe, ovi dogaaji mogu biti skoranji (konflikti sa
prijateljima, na poslu itd.) ili davni (dugogodinji sukobi u porodici vezani za nasledstvo),

trenutni (srani udar kod lana porodice), ili dugotrajni (hronino oboljenje, invalidnost),
pozitivni (novo zaposlenje) ili negativni (smrt lana porodice), ozbiljni (opasnost od rata)
ili blagi (prijatelj se odselio itd.).
Kljuni dogaaji mogu takoe da se dese na nivou pojedinca (gubitak posla, pojava
bolesti), jednog odnosa (sestrin razvod), drutvene grupe (pokret za emancipaciju ena)
ili drutva kao celine (energetska kriza, pad standarda, politike promene). Svi ovi
dogaaji mogu da utiu na uznemirenost, time to e povisiti nivo strahovanja u
sistemima ire porodice i tako pojaati delovanje disfukcionalnih porodinih obrazaca
(trouglovi, umeanost, nagli prekidi) koji poveavaju stres kod pojedinih lanova. V ea
frekvencija i intenzitet kljunih dogaaja u sistemu proirene porodice i nia emocionalna
zrelost (diferencijacija) vie utiu na strahovanja i vea je verovatnoa individualnih
simptoma i simptoma odnosa (A ylmer, 1986.).
Sloene uticaje i dogaaje iz prethodnih generacija, roditeljske i proirene porodice
moramo uzeti u obzir u radu sa mladim odraslim osobama. proces osamostaljenja je pod
direktnim uticajem dogaaja iz prethodnih generacija, pa je terapija najefikasnija kada je
aktivno i neposredno usmerena na te dogaaje. Bowen (1978.) i saradnici upotrebljavaju
izraz upuivanje (coaching) da bi opisali tekui proces konsultacije u terapiji porodice
porekla. Upuivanje (coaching) sastoji se u radu (obino pojedinano) sa jednim lanom
porodice u poetku, da bi se osvetlila multigeneracijska dinamika i pitanja koja
spreavaju funkcionisanje pojedinca i porodice. Cilj je normalizovanje meusobnih
odnosa i prikladnije postupanje sa spornim (tehnikim) pitanjima. Preispitivanje
emocionalnih odnosa iz prethodnih faza ivotnog ciklusa bitno je za uspostavljanje
kvalitetne ravnotee izmeu samostalnosti i privrenosti u mladom odraslom dobu.
Uz ova razmatranja, potrebno je objasniti termin upletenost (enmeshment) i
otsecanje (cutoff) sa aspekta osamostaljenja.
Upletenost je obrazac preterane emocionalne zaokupljenosti meu lanovima
porodice koja se moe protezati od preestog telefonskog kontakta do simbiotske fuzije.
U najgorem sluaju, upletenost spreava emocionalni i psiholoki razvoj, podstie
patoloku meupovezanost i odvaja porodicu od zajednice. U naem praktinom radu
upletenost zauzima znaajno mesto u oteavanju procesa osamostaljenja. Permanentni
kontakt telefonom, pismom, posetama, porukama itd. tipini su obrasci nae sredine to je
svojevrsno obeleje emocionalne upletenosti koja ometa razvoj.
Odsecanje (cutoff) porodini je obrazac obeleen krajnjim oslobaanjem i
odstojanjem do potpunog gubitka zajednitva. To se dogaa u ljutnji i iznenada sa
krajnjom mrnjom ili postepeno i neprimetno tokom godina ili generacija, bez vidljivog
uzroka.
Odsecanje liava porodice njihove sutine i vitalnosti i doprinosi oseanju praznine
i ranjivosti kod lanova koji odlaze, ali nemaju oseanje podrke. I ovaj proces je est
kod naih porodica. Bili smo u prilici da upoznamo porodice, u kojima otac i sin ili bilo
koji drugi lan porodice ne razgovaraju godinama, ak i kada ive u istom domainstvu.
U ovom sluaju ne moemo da govorimo o odsecanju u navedenom znaenju, jer jo
uvek postoji funkcionalna povezanost izmeu lanova (uloge, finansije itd.) iako je

komunikacija potpuno prekinuta. Takvi lanovi komuniciraju i tako funkcioniu. Pojava

pravog odsecanja (cutoff) takoe se esto vidi kod naih porodica.
MIgracija, traenje posla, loa ekonomska situacija, mogu da pospee ovaj proces
prekida srodnikih odnosa. Zbog toga, u terapijskom procesu, krvni srodnici nekada
imaju manje sutinsko znaenje kao sistem podrke od prijatelja ili drugova sa kojima
osoba permanentno komunicira. Ali, nereena pitanja kroz generacije i proces ovog
udaljavanja (odsecanja) imaju uticaja na individuu i mogu da budu reena kroz terapijski
proces. U ovom je svrha ukljuivanja i poznanika i roaka u terapijski proces, jer sa
aspekta ivotnog ciklusa ne moemo da zanemarimo znaaj nezavrenih poslova u
formiranju sadanjih simptoma ili disfunkcionalnosti. Da bi terapijski pristup pitanjima
odsecanja (cutoff) bio uspeniji, porodini terapeuti moraju da imaju na umu
emocionalnu komponentu ovih procesa. Zbog toga bi prvo trebalo analizirati cutoffproces, njegov impakt na individuu, pa tek onda planirati eventualni kontakt izmeu
osoba ili generacija koje su prekinule svoje odnose. Druga napomena odnosi se na brzinu,
tj. postepenost pribliavanja generacija koje su prekinule odnose. Suvie nagla direktiva
(ili terapijski zadatak) da se okupe osobe u cutoff-poziciji bez uvaavanja emocionalnih
procesa koje ta pozicija podrazumeva, moe znaiti dalje potenciranje ove pozicije.
Osoba je esto ubeena da do novog kontakta ne bi trebalo da doe, da je tako bolje i nije
spremna na nova emocionalna iskuenja koja to pribliavanje zahteva. Dakle, moramo
postepeno da traimo mogunost za reavanje cutoff-pozicije, ili neke ne bi trebalo
reavati po svaku cenu. S druge strane, u pojedinim sluajevima gde je dolo do cutoffreakcije sa roditeljima (ili drugim znaajnim osobama), ak i kada oni nisu ivi, potrebno
je u terapijskom procesu eksplorisati sadraje sa tendencijom da se nezavreni poslovi
apsolviraju. To moe znatno da pomogne mladoj odrasloj osobi da nastavi sa razvojem i
sprei eventualnu pojavu simptoma ak u mnogo kasnijim fazama.
Prilikom organizovanja znaajnih osoba iz okoline pacijenta (Network) trebalo bi
praviti razliku izmeu onog dela Network-a koji e koristiti preteno inicijalnu podrku
klijentu, dela koji e koristiti za emocionalni i racionalni uvid u posledice pijenja (ili
drugih disfunkcija) i najzad, onaj deo znaajnih osoba sa kojim e se razmatrati sloeni
proces presecanja (cutoff-a) emocionalne upletenosti i triangulacije. Ovakav zakljuak
implicira potrebu za razliiim nivoima terapijskih ciljeva, intervencija i nivoa
edukovanosti strunog tima. Dobro voen terapijski proces moe da prui smernice za
kvalitetno osamostaljenje, kako mladoj osobi, tako i njenoj porodici. Poboljanje
komunikacije kao i utvrivanje i potovanje porodinih granica, preduslovi su za
samostalnost.
Osamostaljenje je proces koji se moe usporiti ili ubrzati. To je univerzalni
problem svih mladih osoba. To je proces koji se moe i zaustaviti, ali i na koji se moe
uticati. Nesamostalnost je zapravo zavisnost na koju utie niz vidljivih i nevidljivih
inilaca, ije bi poreklo trebalo traiti kako u socio-kulturalnim uticajima, tako i u
paljivom izuavanju genograma, porodinih verovanja, tajni, mitova, distribucije moi
kao i razvojnog ivotnog ciklusa porodice. Tek kada dobro upoznamo ove oblasti
moemo kompetentno da uemo u porodini sistem i da pomognemo i adolescentu i
njegovoj porodici da proces osamostaljenja kao i razvojni zadatak uspeno ostvare.

PRIKAZI MLADIH ZA VISNIKA

1. B.B. 24 godine, neoenjen, slubenik, jedinac. Do petog razreda osnovne kole
odlian uenik. Kasnije slabije ui, a osmi razred jedva zavrava. Prvo opijanje na
ekskurziji u 14. godini. Pio rum, crno i belo vino. Opio se, imao glavobolju i povraanje.
Nastavlja sa pijenjem i gubi prvi razred srednje kole. Ima drutvo sa kojim stalno izlazi i
pije. Roditelji ga kanjavaju i alju u drugi grad da zavri izgubljeni razred i da se
razdvoji od loeg drutva. U drugom gradu ubrzo nalazi novo drutvo sa kojim pije,
uglavnom, crno vino. U toku dana moe da popije oko litar vina, a vikendima do
nekoliko litara. Pije iskljuivo u drutvu u kome su neki duvali travu ili it.Uspeva da
zavri prvu godinu i vraa se u rodno mesto. Nastavlja da pije sa istim drutvom.
Tolerancija na alkohol raste, pa moe da popije do tri litre vina dnevno, napija se na drugi
ili trei dan i bei iz kole. U 16. godini poinje da pije svaki dan od jutra do mraka.
Poinje da kombinuje vino i estoka pia. Pije i sam, i u drutvu. Upoznaje devojku sa
kojom pije najee u parku u ulazu neke zgrade ili u stanu svog druga. U 17. godini
ima prvi prekid filma- budim se u ulazu zgrade, a ne znam kako sam tu dospeo i sa kim
sam bio. Stalni sukobi sa roditeljima zbog pijenja. I otac poinje da se opija. Naputa
kolu, poinje da radi preko omladinske zadruge, opija se i gubi posao vie puta. U 19.
godini odlazi u vojsku gde se esto napija i kanjavan je zatvorom. Po izlasku iz vojske
pije intenzivno, kombinuje vie vrsta pia-najee pivo, belo vino i konjak. Ujutru pije
pivo da utoli e. Dobija stalni posao u 21. godini, pije i na poslu, ali ima vrlo
tolerantnog efa. Smatra da veina kolega pije kao i on. Pokuava da prikrije pijenje od
roditelja, ali ne uspeva. Sada se napija od znatno manjih koliina alkohola (pad
tolerancije). Menja i ponaanje kad oije. Ranije je bio miran, a sada neprijatan i verbalno
agresivan. Izgubio nekoliko kilograma, bled, lako se zamara, ima izraeno drhtanje ruku i
bolove u predelu eluca. Nou se mnogo znoji i loe spava. Izgubio interesovanje za
muziku i filmove koje je ranije voleo. Posle razgovora sa drugom sa kojim je pio, a koji
je poeo leenje od alkoholizma i sam je prihvatio leenje. Glavni razlog za prihvatanje
leenja je, po njegovim reima, elja da bude kum svome drugu i da se sam oeni. B. B.
je zavrio jednogodinji tretman u grupi za porodinu terapiju mladih alkoholiara.
Uspeno apstinira ve 4 godine. Oenio se, ima decu.
2. E.D. 24 godine, neoenjen, portir. Imao dobro detinjstvo koje je proveo sa
roditeljima. Stidljiv kao dete. Najbolji uenik generacije u osnovnoj koli. Dobro
prihvaen od vrnjaka, drutven. U srednjoj koli neto slabiji uspeh-prosean uenik.
Prvo opijanje na ekskurziji posle ega se loe oseao i povraao. Nekoliko meseci nije
pio. Upisao se na fakultet i prve ispite polae na vreme. Poinje redovno da izlazi sa
drutvom i pije sve ee. Poto je u sutini stidljiv, lepo se osea kad popije, pria i
zabavan je. Zapostavlja uenje i dva puta gubi godinu, naputa studije i odlazi u vojsku.
Tamo, vrlo esto pije sa opijanjima. Moe da popije i do litar estokog pia. Kasnije se
zapoljava u fabrici alkoholnih pia gde pije u neogranienim koliinama. Opominjan
od pretpostavljenih. Menja posao i apstinira oko godinu dana kada prelazi na tablete za
smirenje. Radi kao portir, pije alkohol sa tabletama na radnom mestu, sukobljava se sa
drugovima i pretpostavljenima. ivi sa roditeljima koji ga opominju, savetuju i trae da

se lei. Posle svae i tue sa kolegom na poslu dolazi na leenje. Uspeno zavrio
celokupan program leenja.
3. D.P. 26 godina, muziar, razveden. Odrastao sa roditeljima. Otac ranije pio, ali
sam prestao pre 10 godina. Dobro detinjstvo. Poeo da pije u srednjoj koli sa drutvom,
najpre na urevima u kui, a kasnije u kafanama sa drutvom. Bavio se muzikom, svirao
u kafanama. Cenjen kao muziar, dobro zarauje, omiljen u drutvu koje ga stalno nudi i
aava piem. esto se opija posle ega ima munine, glavobolje i bolove u stomaku.
Zapostavlja muziku, a kasnije radi kao slubenik preteno na terenu gde nastavlja da pije.
Na poslu poinju problemi, stranke ga opominju i prestaje da radi. Ponovo se vraa
muzici i kafani. Javljaju se intenzivni sukobi sa roditeljima kojima sve vie smeta
njegovo pijenje i ponaanje. U meuvremenu se eni, dobija dete, a posle dve godine se
razvodi. Ponovo poinje da radi kao slubenik, pokuava da smanji pijenje, ali bez
uspeha. esto odlazi od kue zbog sukoba sa roditeljima ili se zatvara u svoju sobu.
Nervozan, drhte mu ruke, poinje da pije i ujutru. Posle razgovora sa direktorom i
roditeljima prihvatio leenje. Uspeno zavrio celokupan program leenja.
4. T.Z. 23 godine, neoenjen, konobar. Potie iz siromane porodice koja se
doselila u Beograd. Roditelji mirni i vredni ljudi koji su mnogo radili da obezbede to
bolje uslove za ivot. Odlian uenik u osnovnoj koli, omiljen u razredu. U 12. godini je
vatreni navija poznatog fudbalskog kluba. Ide na sve utakmice i upoznaje loe drutvo
kome eli da se priblii. Poinje da pui da bi izgledao stariji. Putuje na utakmice i u
druge gradove i uestvuje u tuama. Ne pije. U 14. godini naputa drutvo navijaa i
posveuje se pank pokretu i muzici. Dolazi u sukob sa roditeljima koji ne prihvataju
njegov stil oblaenja i ponaanja. Polazi u srednju kolu. I dalje je vrlo dobar uenik.
Tada prvi put proba alkohol. Bei sa asova i sa drugovima odlazi u kafanu na pivo. Na
kraju prve godine srednje kole prvi put se napija na roendanu drugarice. Popio je 0,3
litre konjaka i etiri piva. Oseao se jezivo. U 18. godini zavrio srednju kolu sa vrlo
dobrim uspehom. Roditelji oekuju da upie fakultet, ali on odluuje da postane konobar.
Takvu odluku donosi iz inata prema roditeljima. V oli svoj budui poziv i najbolji je u
generaciji. Osvaja nagrade i priznanja na takmienjima. Posle diplomiranja odmah se
zapoljava kao konobar i pije na poslu. Ima visoku toleranciju na alkohol-preko litre
estokog pia. Postaje agresivan, tue se na poslu, ini disciplinske prekraje. Poinje da
kocka. U 21. godini odlazi u vojksu, pije intenzivno, ali nije opominjan niti kanjavan. Po
povratku se ponovo zapoljava kao konobar, pije intenzivno, ima prekide filma i izraene
zdravstvene tegobe. U stalnom je sukobu sa roditeljima. Posle jednog tekog pijanstva
kada mu je ivot bio ugroen prihvata leenje. Nije zavrio celokupan program leenja.
Posle evidentnog poboljanja psihikog i fizikog zdravlja i deliminog poboljanja
porodinih odnosa samoinicijativno prekinuo dalje leenje.
5. N. K. 26 godina, neoenjen, ekonomista. Rastao u porodici intelektualaca koji
su radili u inostranstvu. U detinjstvu preteno vaspitavan od babe i dede koji su ga uvali
za vreme dugih odsustava roditelja. kolovanje zavrio u inostranstvu sa povremenim
prekidima, kada se porodica, na odreeno vreme, vraala u Jugoslaviju. Fakultet zavrio
u inostranstvu gde je neko vreme iveo sam na visokoj nozi. U vreme studija redovno
pravio ureve gde je pio sa drutvom, uglavnom estoka pia. Pijenje je nekada trajalo

dva do tri dana. Po povratku u zemlju ima visoku toleranciju na alkohol, radi u
spoljnotrgovinskoj ustanovi, esto putuje i pije sa poslovnim partnerima. Na leenje
dolazi sa svim znacima toksikomanskog alkoholizma. Uspeno zavrio program leenja.
6. D.S. 25 godina, pravnik, neoenjen. ivi sa roditeljima i babom koja ga je
uglavnom vaspitavala. Otac intelektualac, strog, mnogo trai i oekuje od sina. kolu
teko prihvata, sukobljava se sa uiteljicom, menja kolu. U drugoj koli i dalje slini
problemi, ne prati nastavu, bei sa asova. I u gimnaziji se slino dogaa. Prvo pijenje u
16. godini. Povremeno se opija, ali veto skriva od roditelja. Sa roditeljima je u stalnom
sukobu, ali ne zbog pijenja, ve zbog slabijeg uspeha koji je u suprotnosti sa njihovim
oekivanjima. Upisuje fakultet i dosta redovno polae ispite. U toku studija pokuava da
smanji pijenje i da povremeno apstinira. Posle diplomiranja pije neprekidno sedam
dana posle ega doivljava slune i vidne halucinacije koje traju vie dana. Nakon
bolnikog leenja od tri nedelje, sa roditeljima i devojkom dolazi na leenje i zavrava
uspeno celokupan program leenja.
7. S.M. 17 godina, uenik. Odrastao u porodici intelektualaca. Otac alkoholiar.
esti sukobi i neslaganja meu roditeljima. Prvi kontakt sa marihuanom u 12. godini.
esta opijanja sa drutvom na urevima i u kafiima. Slabo ui, bei sa asova i uestvuje
u tuama. Ima povienu toleranciju i moe da popije do pola litre estokog pia.
Povremeno uzima ekstazi. Zdravstveno se dosta dobro osea, ali poslednjih meseci pred
leenje postaje nervozan, agresivan (deli pravdu) i u stalnom je sukobu sa roditeljima.
Na insistiranje roditelja i sestre dolazi na leenje koje istog dana prihvata i njegov otac. U
grupi mladih uspeno je zavrio program leenja. Njegovi roditelji se, takoe uspeno,
lee.
8. V .M. 17 godina. Odrastao u harmoninoj porodici. Od 13. godine esto izlazi sa
drutvom do kasno u no, najee u kafi. V oli popularnu muziku, oblai se moderno,
nosi minuu. Roditelji ga kritikuju zbog takvog stila ponaanja i oblaenja. Pije
uglavnom vino sa drutvom. Pije brzo. Za nekoliko minuta ispije nekoliko aa vina,
posle ega nastavlja da pije do totalnog opijanja. Posle nekoliko meseci prelazi na
estoka pia i moe da popije do pola litre. Jednom se takmiio u koliini popijenog
alkohola, posle ega se oseao veoma loe i povraao je. Nije beao sa asova, ali je
poeo da dobija slabe ocene. Na uporno insistiranje roditelja prihvata leenje. Redovno sa
porodicom dolazi na grupu mladih svake nedelje iz mesta koje je od Beograda udaljeno
200 km.
9. D.S. 15 godina, napustio kolu, ivi sa majkom. Roditelji razvedeni zbog
alkoholizma oca. Prvo pijenje u 12. godini. Pije sa drutvom. Lo uenik, nezainteresovan
za kolu. Inae je miran i prijatan u drutvu. Kada se napije pria mnogo, a esto se
potue. Sa ocem retko razgovara. Napustio je kolu i poeo da igra fudbal. Mata da
postane igra u poznatom klubu. Kada trenira ne pije. Kada pije to ini brzo i naiskap.
Moe da popije do 15 piva. U 15. godini imao prvi prekid filma posle ega je, na
uporno majino insistiranje, poeo leenje. Do sada se njegovo leenje uspeno odvija.
U radu sa mladim alkoholiarima zapaa se razliito ponaanje roditelja prema
pijenju svoje dece. Upadljiva su duga negiranja ili minimiziranja pijenja. Postoje i oni
koji su preosetljivi na pijenje svoje dece, pa ih drastino kanjavaju na razliite naine.

Najmanje je onih koji odmah po uoavanju problema potrae neku ustanovu koja e im
pomoi. Ovo moe da potvrdi i sledei primer.
Na tele apel za alkoholizam jednog jutra oko sedam asova javlja se devojka od 28
godina. Zove se Sanja. Sama kae da je jutros od pet poela da pije i sada ispija osmi
vinjak. Glasno razmilja da li da se ubije, ali se i glasno predomilja da bi trebalo da ivi,
jer je i sutra eka njena najvea ljubav, njen momak, alkohol. Teko je ak i terapeutu,
jer uje zvonak, ali izmenjen devojaki glas koji vapi za piem. Kae da pije od 14.
godine. ivi sa roditeljima intelektualcima i mlaim bratom. Do pre nekoliko meseci niko
u kui nije primeivao njeno pijenje. Kae da je poslednjih meseci esto tuku zbog
opijanja. Dok ona razgovara sa lekarom telefonom, roditelji provode svoj godinji odmor.
Razgovor se zavrava, Sanja odbija da doe u ustanovu, a roditelji letuju.
V eliki broj mladih alkoholiara istie nemoguu situaciju u porodici kao uzrok
svom pijenju, mislei na lou emocionalnu klimu. Izolovano uzeto, to moe da bude
racionalizacija alkoholiara koji u svemu nalazi opravdanja za svoje pijenje. Meutim, na
moemo samo tako da tumaimo uticaj tekih neslaganja, svaa ili tua izmeu roditelja
ili njihovu potpunu emocionalnu odvojenost, dva sveta u istoj kui, roditelje koji
nemaju nieg zajednikog. I krajnja agresivnost i emocionalna hladnoa sigurno
negativno utiu na devojku ili mladia koji neminovno usvajaju deo te emocionalne
klime. Oni je ugrauju u svoju linost, nose je sa sobom u kolu, na zabavu, na sastanak.
Marko, mladi od 20 godina pie: Potiem iz radnike porodice, otac je bio voza, a
majka domaica. Odgajala je nas etvoro dece. Kao deca retko smo kontaktirali sa ocem,
jer je stalno putovao po svetu. Kada bi doao sa puta imao bi toliko vremena da se
pozdravi, ostavi poklone i opet otputuje. Svi smo bili odlini uenici u osnovnoj koli.
Otac je iz inostranstva donosio sve to je bilo potrebno za nas i za kuu. Nismo znali ta
znai re-nema. Pa, ipak, patio sam za ocem. Zamiljao sam, ak i sanjao da zajedno
putujemo po svetu njegovim velikim kamionom. Nikada mu to nisam rekao. Ne znam,
moda bi me nekada i poveo.
Dejan je ispriao potresnu priu: Sledee istiem kao vano, moda i presudno za
moj alkoholizam. Otac i majka su se razveli jo kad sam bio beba, a ja sam odrastao u
drugom gradu kod babe i dede. Zavideo sam deci koja imaju roditelje. Drugovi su mi se
ponekad rugali. Plakao sam u tiini najee na dedinom tavanu. Deda i baba su bili dobri
prema meni, ali mi nikada nisu objasnili zato ivim bez roditelja, zato me retko viaju.
Seam se da sam na tom istom tavanu i ja sa istim mislima i pitanjima bez odgovora
popio prvu au vina. Sada, kada se uspeno leim, shvatam da su moji roditelji moda
morali da se razvedu, da nisu krivi za moje pijenje. Moda bi sve bilo drugaije sa mnom
da su mi od malena objasnili svoj razvod.
Moji roditelji su profesori univerziteta, poinje priu Dragia. Odrastao sam
okruen knjigama i papirima. Seam se da je gomila knjiga na tatinom stolu uvek bila
vea od mene. Vie sam ga uo, nego video. Znam da je svakodnevno odvajao vreme za
mene, razgovarali smo o svemu. Ali, to je uvek bilo sa gledanjem u sat. Imao sam utisak
kao da eta psa u odreeno vreme, kao na komija. To sam mu jednom i rekao. Tako je
bilo do moje 15 godine. Kasnije mu to nisam zamerao. Poeo sam da pijem, najpre po
malo kriom, a kasnije sve ee i vie...

Silvijina pria kroz suze i tiho, jo jedan je primer povezanosti hladnoe

roditeljskog doma i njenog pijenja: U naoj kui uvek je grobna tiina. Otac ne voli
buku. Nikada nije zapevao, niti se glasno smejao. Majka po nekad, peva tiho za sebe,
kada otac nije kod kue. Ja oboavam muziku. Zato odlazim u kafane i tamo pevam,
igram i pijem. Kada bi to moj otac znao, mislim da bi me ubio.
Milan, 23 godine, na zavretku svog uspenog jednogodinjeg leenja pria: Jo
kao mali, ve od svoje pete godine, radio sam sa svojim ocem Stanojem koji je po
zanimanju auto-limar. Otac je smatrao da bi, ve kao malom, trebalo da mi usauje radne
navike, plaei se, moda duboko u sebi, da ne budem kao drugi, neradnik ili kako je
govorio, mangup. Kao mali nisam ga potpuno razumeo i od straha da ne dobijem batine,
trudio sam se da budem posluan i vredan. Trajalo je to do moje 14. godine i moda mi
nije bilo pravo, jer sam duboko u sebi bio protiv toga. Jednoga dana pobunio sam se
protiv oca, dolo je do svae, a moda bi bilo i fizikog obrauna da se nije umeala
majka i stiala situaciju. Od toga dana nisam radio u garai, jer mi je bila mrska i
odbojna. U poreenju sa svojim vrnjacima oseao sam da nisam kao drugi i da se u
mnogo emu razlikujem. Da li zbog puberteta koji je buktao u meni ili zbog situacije u
kui, bio sam prilino nesreen. Otac i majka su se svakodnevno svaali, ali ne njenom
krivicom, ve oevom, jer je dolazio sa posla pijan. Bio je uvek natmuren, neraspoloen i
vrlo malo se zanimao za svoju porodicu...
Slikovit je iskaz jednog oca koji je redovno dolazio na terapijsku grupu sa svojim
sinom: U mojim odnosima sa sinom arkom bilo je tekoa. U stvari, do njegove 15.
godine ilo je normalno. Razgovarali smo o svemu i svaemu, mada moram rei da nikad
nije bio mnogo govorljiv. Poseivali smo zajedno roake i prijatelje i putovali smo esto.
Nadao sam se da e tako ostati i kasnije, kada odraste, te da emo pojedine stvari planirati
i reavati zajedno. Meutim, kada je poao u srednju kolu poela su razmimoilaenja.
Na primer, njega je interesovao fudbal i utakmice, a mene ne. Mada je bio lo ak, o
sportu je znao sve. Sport ga je preokupirao. Zatim je poelo sa muzikom. Sluanje ploa
sa raznoraznim pop pevaima ili kako se ve zovu urlatori. I dok je on uivao u urlanju sa
ploa, mene je to dovodilo do ludila. Sve to je njega interesovalo, mene nije i obrnuto.
Retko kada smo izlazili zajedno. Nismo mogli da naemo zajednika interesovanja. U
pozorite nije hteo sa mnom, a ja nisam mogao sa njim u disko. Preokupacija mu je bila
disko, urevi, roendani i razne sedeljke. Bez drutva nije mogao, a drutvo mu je bilo
razno. Uvek je negde urio, u kui mu je bilo dosadno, kako je esto govorio. Kad sam ga
zvao da negde idemo zajedno, nije mu bilo po volji, jer ta e on sa starijima. A, vie
nismo imali ni o emu da razgovaramo. Nai razgovori su se svodili na to, zato ne ui,
dokle e tako, ne valja mu to to radi itd. On je obino govorio da sam u pravu, da nee
vie tako, a radio je i dalje po svom. Kad ga je alkohol uzeo pod svoje, retko smo se
viali. Ja sam ujutro rano odlazio na posao, on je kasno nou dolazio kui, a nekad nije
ni dolazio. Sve u svemu, viali smo se na kratko, u prolazu. Emotivni odnosi-nikakvi...
Brojne su i esto tragine prie mladih alkoholiara. Potresne su prie oajnih
majki, oeva, sestara, brae. Roditelji najee trae krupnu greku, koju su eventualno
napravili u vaspitanju svoje dece. Oni nekada to i opisuju. esto su samokritini, ili imaju

oseaj krivice. Ali vrlo retko, gotovo nikada ne govore o sitnim grekama, o malim
stvarima koje ivot znae, donose vedrinu, sreu i samopouzdanje svojoj deci.
Zadrali smo se na primerima koji prikazuju razmiljanja mladih o porodicama,
na vidljivoj vezi izmeu nestabilnosti domae atmosfere i njihovog pijenja. To svakako
nije jedino presudno za razvoj alkoholizma. I drugi inioci su vani, ali je povezanost
oigledna. Kao da se u nekom trenutku neto, izgleda veoma znaajno gubi, bledi,
prestaje da neguje. A onda nastaje jaz, provalija izmeu ljudi koji bi, inae, u drugim
prilikama uinili sve jedni za druge i koji se u sutini vole. I tako, stvori se prostor za jo
vee udaljavanje-za alkohol.
Jedno je izvesno. Postoji jasan put i nain da se izae iz svega toga. Mnoge
porodice znaju taj put. Neke na vreme prepoznaju stranputicu u reavanju problema i jave
se za pomo. Pouzdano znamo da ima perspektive i za mlade alkoholiare i njihove
porodice. Nai bivi pacijenti, a sada primerni mladi ljudi, supruzi i roditelji, dobri
studenti i radnici uveravaju nas u to.

PRIKAZ SISTEMSKE PORODINE TERAPIJE

Porodica 1.
Milan (identifikovani pacijent) 20 godina, sa poremeajem ponaanja u vidu
bekstva od kue, tua, intenzivnog pijenja od 15. godine i naputanja srednje kole,
okupiran mogunou da postane glumac, pa se glumom bavi u amaterskom pozoritu.
Njegovo drutvo su alkoholiari, neuspeni studenti i avanturisti. Interesantno je da ima
jednog druga koji je odlian student, vredan, marljiv, antialkoholiar, okrenut knjigama i
porodici. Milan pokazuje bunt prema svakoj vrsti autoriteta i ustaljenim obrascima
ponaanja.
Otac Vladimir je graevinski tehniar i ima 48 godina. V ei deo radnog veka
proveo je na terenu udaljen od porodice. Majka Olga ima 46 godina, slubenik je, sa
stalnim poslom u Beogradu. Sestra Branka ima 22 godine, buntovna, samostalna,
avanturista. Rano se udala protiv volje roditelja i ivi u Holandiji.
Kada je porodica dola na leenje Milan je imao sve znake toksikomanskog
alkoholizma sa znacima teeg somatskog oteenja i suicidalnim idejama. Prva seansa
bila je usmerena na opservaciju loeg zdravstvenog stanja pacijenta i na primenu
medicinskih mera.
Istovremeno je raena motivacija. Opserviran je roditeljski par koji je bio vrlo
motivisan za saradnju i zabrinut za stanje svoga sina. Roditelji su isticali harmonian brak
i izrazito meusobno slaganje bez ijednog sukoba... Zabrinuti su loim ivotnim
izborom svoje dece. Sama podela porodinog sistema na poremeen subsistem (deca) i
idealan subsistem (roditelji) dovodi do zakljuka o sekundarnoj dobiti koju ima idealan
roditeljski subsistem, jer u svoje idealno funkcionisanje ukljuuje patoloki

subsistem dece. S obzirom da prethodno pijenje i poremeaj ponaanja Milana, nisu

doveli porodicu na leenje, ve njegova ivotna ugroenost, postavljena je inicijalna
hipoteza o strahu roditelja da ostanu sasvim sami u sluaju smrti sina. Pretpostavljeno je
da je brak roditelja disfunkcionalan. Radi se o fazi ivotnog ciklusa porodice sa
adolescentom.
Druga seansa u smislu definisanja ciljeva leenja organizovana je posle tri
nedelje preteno medicinskog pristupa. Prisustvovali su Milan, roditelji, sestra koja je
doputovala iz Holandije i drug. Milan je verbalno izuzetno agresivan prema roditeljima
koji pokuavaju da ukau na disfunkcionalnost i vrlo su konfrontativni. Milan tvrdi da su
roditelji ludi i da pije zbog njih. Pti tome izrazito minimizira pijenje. Sestra se pridruuje
Milanu i svu krivicu svaljuje na roditelje. Drug je u poziciji da arbitrira i smiri situaciju,
balansirajui izmeu Milana i roditelja. Milan govori da e prekinuti leenje. Primenjeno
je strateko neangaovanje i prihvaen je predlog za prekidom leenja.
Trea seansa zakazana je radi zakljuivanja leenja. Milan prihvata leenje to je
terapeut i oekivao. Pozitivno je oznaena odluka o daljem leenju. Milan je ukljuen u
grupu za porodinu terapiju mladih alkoholiara sa roditeljima i drugom. Sestra se vratila
u Holandiju, odakle se kasnije redovno javlja Milanu i interesuje se za tok leenja.
U toku prva tri meseca Milan je pokazivao izrazite otpore da prihvati pravila
ponaanja u grupi. Pokazuje adolescentske otpore prema autoritetima, a naroito prema
roditeljima. Nastoji da se sa terapeutom udrui protiv roditelja to u nekim aspektima
terapeut prihvata u cilju poboljanja transfera i stvaranja uslova za primenu intenzivnije
konfrontacije u odnosu na Milanovo nezrelo i neadekvatno ponaanje. Raeno je
nekoliko posebnih seansi sa Milanom. Stalno su gratifikovane i minimalne promene. U
poetku su, uglavnom, primenjivane strukturalne tehnike uz primenu bihejvioralnih i
pedagokih metoda. Povremeno su koriene strateke terapijske tehnike. Naroito je
raeno na formiranju granica prema roditeljima, kao i na preuzimanju porodinih uloga.
Sistemi vrednosti Milana i njegovih roditelja bili su u stalnoj suprotnosti. Terapeut ima
tendenciju da se pridrui adolescentu, maksimalno toleriui vrlo spore, ali realne
promene. Roditelji trae bre i jasnije promene i terapeut gubi njihovo poverenje. Njima
se daje terapijski zadatak da analiziraju svoje sisteme vrednosti koje kao model nude
svom sinu. Gratifikuju se promene kod Milana. Roditelji postaju anksiozni, otac ne dolazi
na zakazane seanse naredna dva meseca. Majka redovno dolazi i distancira se od oeve
odluke.
Posle est meseci Milan apstinira, psihiki i fiziki oporavljen, redovno dolazi na
zakazane sastanke, konstruktivan je u grupi, trai posao i ima stalnu devojku. Otac je i
dalje preteno na terenu. Majka nezadovoljna i usamljena postaje depresivna i trai
razgovor sa terapeutom o svojim problemima. Iz iznesenih sadraja dobija se slika
hronino disfunkcionalnog braka sa poremeenim komunikacijama i prekinutim
seksualnim odnosima. Majka ima suicidalne ideje. Zakazuje se posebna conjoint seansa
za roditeljski par. Time se i formalno fokus tretmana prenosi na roditeljski par.
Narednih est meseci Milan redovno dolazi u grupu. Povremeno trai posebne
sastanke sa terapeutom sa eljom da sazna kako napreduje terapija roditelja. Jo uvek se
teko pribliava roditeljima. Prihvata terapijske zadatke u cilju poboljanja komunikacija

sa roditeljima. Konfrontacije daleko lake prihvata i spreman je da koriguje svoje

ponaanje. Sa sestrom ima dobar odnos i stalno se dopisuje.
Milan je uspeno zavrio celokupan program leenja u grupi za porodinu
terapiju mladih alkoholiara. Sa pripremnom fazom leenje je trajalo oko 13 meseci. U
meuvremenu se privremeno zaposlio i ima izgleda da dobije stalan posao. Planira brak i
svoju devojku je nekoliko puta doveo na grupu. Roditeljski par ostaje na tretmanu zbog
svojih problema, a pokazuje tipine simptome postroditeljske porodice. Prognozira se
dalji, lini Milanov razvoj i ulazak u novu razvojnu fazu odvajanja od roditeljske
porodice i pripreme za brak. Kod roditelja se prognozira minimalno emocionalno
zbliavanje i mogua depresivna dekompenzacija majke. Takoe je mogue usmeravanje
roditeljskog para na erku, iji brak i odlazak u inostranstvo nisu odobravali. U svakom
sluaju ova porodica ima mogunosti da rei svoje razvojne probleme.
I ovaj sluaj pokazuje da simptom zvaninog ili identifikovanog pacijenta moe
da maskira (prikrije) simptome drugih lanova porodice. Znaajno je iskustvo da bi, u
poetku, adolescentu trebalo prii manje konfrontativno i prihvatiti sporu i postepenu
promenu. Znaajno je to je kod ovog mladog pacijenta posle viemesene spore
promene dolo do naglog napredovanja u svim oblastima funkcionisanja. Ovo pokazuje
da su razvojne mogunosti pojedinca i porodice velike i da tee sluajeve ne bi trebalo a
priori odbaciti kao nereive. Takoe, razvojna perspektiva bi trebalo da bude osnovni
terapijski okvir, vrlo koristan u sveobuhvatnom sagledavanju i reavanju problema
pojedinca i porodice.

Porodica 2
Viktor (identifikovani pacijent), 30 godina, sekundarni alkoholiar; dolazi zbog
uestalih epileptikih napada koji su se pojavili pre tri godine kada je poeo da pije naglo
i intenzivno. Roditelji su razvedeni od njegove tree godine. Od tree do petnaeste godine
iveo je kod babe i dede po majci. Od petnaeste godine ivi sa majkom.
Majka Vida (62), penzioner, teko doivela razvod i nije se udavala. Od tada
povremeno pije i zavisna je od alkohola i sedativa. Potpuno je okrenuta sinu. Njihov
odnos je dosta slian branoj relaciji.
Otac Marko (64) je poznati slikar. Okrenut je umetnosti, biznisu i vrlo je
popularan. Sa sinom kontaktira, ali ima hladan i rigidan stav. ivi u drugom braku bez
dece.
Brat Rade (35), vrlo anksiozan, inhibiran, teko ostvaruje socijalne kontakte. Posle
razvoda roditelja rastao kod babe i dede po ocu. Vrlo je distanciran od roditelja. Oenjen
je i inferioran prema supruzi koja je vieg nivoa obrazovanja. U periodu adolescencije
imao je psihotine epizode zbog kojih se javljao psihijatru.
Porodica je dola zbog pojave uestalih epileptikih napada identifikovanog
pacijenta (IP), provociranih povremenim ekscesivnim pijenjem koje se javlja u kasnijem
uzrastu (u 27 godini). Iako je porodica formalno odvojena, svi su u neprekidnoj
interakciji. Postoje nejasne granice i oekivanja. Mada su razvedeni, roditelji odravaju

relaciju, ali samo kada su sinovi imali probleme. Bilo koji vei poremeaj kod dece
okupljao je roditelje, ali samo do reavanja problema. U toku niza godina, Viktor (IP) i
njegov brat uspevali su da okupe roditelje, veim ili manjim promenama u ponaanju, to
su inili naizmenino.
Ovaj porodini sistem shvaen je kao hronino disfunkcionalan sa poremeenim
ponaanjem i psihopatolokim sadrajima lanova kao glavnim regulacionim
mehanizmima za odravanje sistema. Postavljena je hipoteza da promene kod Viktora
(IP) tokom terapije mogu da dovedu do krize ili raspada takvog sistema i da e porodica
pruati otpor pozitivnim promenama. Ova porodica mora imati odreeni kvantum
problema da bi bila na okupu. Poto je brat distanciran od porodice (oenjen), pijenje,
epileptiki napadi kompenzuju smanjenje problema bratovljevim odlaskom i
omoguavaju angaovanje roditelja. Ovo je porodica koja nije uspeno zavrila prethodne
faze ivotnog ciklusa uz prisustvo atipine faze (razvod roditelja) koja takoe nije
uspeno reena. Viktor je u fazi odvajanja od roditeljske porodice, tj. od majke.
Na prvoj seansi prisutni su: Viktor (IP), roditelji, brat.
Dominira distanciranost oca i brata koji ne pokazuju zainteresovanost za
intenzivnije ukljuivanje u program leenja. Kod majke su konstatovani znaci
toksikomanskog alkoholizma kao i njena potreba da (IP) i dalje ostane sa njom. Zapaa se
anksioznost svih lanova zbog zajednikog razgovora sa terapeutom. Otac i brat trae da
dolaze posebno. Zbog kompleksne problematike ukljuen je supervizijski struni tim.
Predloeno je da se i majka ukljui u tretman zbog svog alkoholizma, a da se otac i brat
ukljuuju posebno.
Sledee seanse raene su posebno sa Viktorom (IP) i posebno sa majkom u
razliitim danima naredna dva meseca. Raeno je strukturalnim tehnikama na separaciji
IP od majke. Majka je usmeravana na potpunije kontakte sa svojim prijateljima, a IP na
referentne grupe vrnjaka. Tretman je trajao godinu dana na grupi mladih, pri emu IP
nije pio i nije dobijao epileptike napade. Potpuno se osamostalio od majke i adaptirao
stari porodini stan u kome planira da ivi i da se oeni. U toku tretmana imao je dve krize
u vidu depresije i verbalne agresivnosti prema ocu koga je smatrao krivim za razvod. U
posebnim conjoint seansama, IP je usmeravan na princip ovde i sada. Otac je
samoinicijativno dolazio pet puta analizirajui svoje ponaanje prema deci. Traio je da
ovi razgovori sa terapeutom ostanu u tajnosti. Brat je takoe dolazio nekoliko puta sam i
iznosio svoje brane probleme. Raena je dakle, individualna porodina terapija sa svim
lanovima. Potovan je zahtev oca i brata da njihovi dolasci ostanu u tajnosti za ostale
lanove. U poetku je i terapeut imao otpor prema ovom zahtevu. Nekoliko puta je
konsultovao struni tim zbog kompleksne pozicije u kojoj je bio. Rezultat ovog rada bio
je individualni napredak svih lanova uz kvalitetniju meusobnu komunikaciju i jasne
granice. Zapoet je proces osamostaljenja identifikovanog pacijenta.
Porodica 3
Milan (IP), 35 godina neuspean student, alkoholiar. Intenzivno pije od 20.
godine u vreme neuspelog pokuaja da se osamostali od roditeljske porodice. Odlian

uenik u osnovnoj koli, pod stalnim pritiskom enormnih oekivanja roditelja. U

gimnaziji poputa sa uenjem, drui se sa starijim drugovima, mata o avanturama. Zbog
prosenog uspeha u gimnaziji biva otro kritikovan od roditelja. Upisuje fakultet, ali ga
prekida posle druge godine. Mata o putovanjima u daleke zemlje. U 20. godini ima
povienje tolerancije, gubitak kontrole i prve alkoholne amnezije. Prvi brak 1981. godine
u 28. godini. Razvod posle nekoliko meseci. Supruga odlazi u vajcarsku sa sinom
Borisom koga od tada vie ne via. Razgovor o Borisu postaje tabu u Milanovoj porodici.
Okrenut metafizikim temama, izolovan od drutva, odluuje da se posveti morskim
dubinama. Postaje profesionalni ronilac i uiva u tiini mora. Dok se priprema za ronjenje
ili roni, ne pije. Monotoniju realnog sveta van mora utapa u alkohol. Sa roditeljima je u
stalnom sukobu, jer im je izneverio sva oekivanja. Svoju drugu suprugu V esnu upoznaje
na asovima ronjenja. ive zajedno od 1983. godine, a od 1985. godine su u zvaninom
braku.
V esna, 34 godine, jedinica, medicinska sestra. Roditelji razvedeni, odmah po
njenom roenju. Majka je ostavlja ispred vrata majke biveg supruga, a ova je odnosi u
dom za nezbrinutu decu, gde provodi nekoliko meseci. Tada je uzimaju baba i deda po
majci i kod njih ivi do 6. godine. Njena majka Vida (58) neposredno posle razvoda,
leena je od depresije i poinje da pije, sklona vanbranim vezama. Prema V esni je
rigidna, verbalno agresivna, oekuje od nje da izbegava mukarce, poredi je sa majkom
biveg supruga, optereuje je svojim neuspelim brakom. Od 6. godine V esna ivi sa njom
i njenim vanbranim partnerima.
Radomir (60), V esnin otac, posle razvoda prekida kontakt sa erkom. Odbija njene
pokuaje da uspostave kontakt. Ponovo se eni i razvodi. V esna teko doivljava distancu
od oca i stalni pritisak majke koja je povremeno depresivna, pije i oekuje od V esne
apsolutnu privrenost i razumevanje njenog tekog ivota. V esna bei iz ove situacije i
udaje se u 18. godini. Brak traje tri meseca, ona prekida trudnou i vraa se majci. U 20.
godini udaje se drugi put. Brak traje tri godine-mu esto putuje, dugo nisu zajedno.
Posle razvoda gubi smisao ivota, odluuje da bude sama. Milana upoznaje na ronjenju.
Dok rone, meu njima vlada savrena harmonija, disciplina, hijerarhija, odlina
komunikacija. V an vode ne ostvaruju nita od toga. Piju zajedno i V esna je na putu da
postane alkoholiar. Sa trudnoom prestaje da pije i raa se erka Sonja. Brak je potpuno
disfunkcionalan. Ne postoje granice prema roditeljima koji slobodno i nekontrolisano
utiu na njihov brak i vaspitanje deteta. Posle druge trudnoe poetkom 1988. godine
V esna postavlja Milanu uslov: leenje ili razvod. U motivaciji uestvuje i roak koji se
leio od alkoholizma. Poetkom maja porodica dolazi na tretman.
Prouavanjem genograma po Milanovoj liniji saznajemo da je odrastao uz veoma
rigidne roditelje sa visokim oekivanjima od njega i razliitim sistemom vrednosti. U
porodici je bilo alkoholiara u prethodnim generacijama. Majka Branislava (57 god.),
stomatolog, odrasla je u porodici uglednog advokata. Za nju je najvea vrednost uspeh u
drutvu, visok poloaj, funkcija. Za oca Jovana (62 god.) koji je lekar, potenje je najvea
vrednost. Procenu ovih vrednosti dao je IP . On je ambivalentan i traga za svojim
sistemom vrednosti. Ne moe da se odlui izmeu ponuenih sistema vrednosti
roditeljskog para.

Prouavanjem genograma po liniji Milanove supruge V esne, saznajemo da je

odrasla u nepotpunoj porodici. Roditelji su je odbacili od samog poetka. Kasnije je imala
vie identifikacionih modela (baba, deda, mama, vanbrani mamini prijatelji).
Karakteristine su mnogobrojne vanbrane veze u porodici po liniji oba roditelja kao i
isticanje morala kao glavne vrednosti. U porodici je bilo alkoholiara u prethodnim
generacijama. V esna jo uvek nema svoj sistem vrednosti i slino svom suprugu, traga za
njim.
Problem zbog kojeg je porodica dola je Milanov alkoholizam. Evidentan je
disfunkcionalan brak roditelja IP i depresivnost kao i alkoholizam njene majke (tate).
Kod ove porodice zapaa se vie razvojnih faza u ivotnom ciklusu. Milan i V esna
su porodica sa savim malim detetom. Istovremeno oni su u adolescentskoj fazi
osamostaljivanja od roditeljske porodice.
Prva seansa imala je za cilj prikupljanje relevantnih podataka o porodinom
funkcionisanju i dinamici uz upoznavanje porodice o nainu leenja alkoholizma.
Utvrene su prisutne faze ivotnog ciklusa. Primenjivane su strukturalne tehnike,
ispitivane su granice, raeno je pridruivanje. Uoen je izrazito hiperprotektivni stav
roditelja IP kao i njihove meusobne konfrontacije u pogledu sistema vrednosti.
Dominantno je zajedniko minimiziranje evidentnog alkoholizma IP od strane roditelja i
njhovo potenciranje loeg ivotnog izbora kao glavnog uzroka pijenja. S obzirom na
razliite sisteme vrednosti roditelja i nekongruentne poruke koje je IP dobijao,
postavljena je hipoteza da je pijenje konkretan, ali neadekvatan nain da se ostvare neke
ivotne vrednosti. ak i roenje deteta i drugo dete koje se raa, nisu bili dovoljan izvor
vrednosti. Druga hipoteza je traenje smisla ivota svoga sina. (IP) predstavlja jedini
smisao ivota svojim roditeljima i dri ih zajedno iako sami imaju razliite vrednosti.
Druga i trea seansa raene su sa branim parom i roditeljima (IP). Reframirana je
hiperprotektivnost roditelja i njihova tendencija da odluuju o budunosti (IP). Praena je
interakcija (IP) i roditelja. Uoena je nemogunost formiranja granica, anksioznost i
regresivan poloaj u njihovom prisustvu.
etvrta i peta seansa raene su samo sa branim parom. Raeno je na formiranju
granica prema roditeljskoj porodici. Dobijeni su podaci o verbalnim sukobima izmeu
roditelja.
esta seansa raena je sa roditeljima uz ukljuivanje majke supruge. Analiziran je
kvalitet odnosa izmeu svih lanova. Spontano je odnos ocenjen najniom ocenom (nula)
od strane branog para. U tom trenutku seansa je prekinuta. Traeni su obrasci interakcija
za ovu fazu njihovog ivotnog ciklusa.
Sedma seansa raena je, na ranije insistiranje IP i supruge, koji iznose
dekompenzaciju roditelja IP posle ocene porodinog odnosa (nula). U dosadanjem
tretmanu uoen je sledei progres: IP apstinira, oboje iznose zadovoljstvo meusobnih
komunikacija podelom porodinih uloga, emocionalnim odnosima. IP razmilja da ostavi
ronjenje i posveti se porodici. Pri tome je ambivalentan i trai reenje od terapeuta.
Pozitivno su konotirane prikazane promene. Postoji tendencija branog para da terapeuta
uvue u sistem i postavi ga u poziciju osobe koja moe da rei sve njihove probleme.
Brani par je usmeren na sopstvene mogunosti u donoenju odluka.

Roditeljski par IP je anksiozan, ali prihvata sve terapijske zadatke. Majka supruge
IP je subdepresivna sa estim napadima plaa.
Prognozira se dalja dekompenzacija kod roditeljskog para bez tendencije da se
obrate za pomo u vezi svoje brane relacije.
Takoe se prognozira kriza ili dekompenzacija kod IP i supruge, s obzirom na nagli
uvid i nastojanje da odmah prihvate neke druge sisteme vrednosti, koje ini se, za sada,
samo mehaniki prihvataju. Zato je neophodno obezbediti postepenost promene kao i
nai pozitivne aspekte sadanjeg sistema vrednosti.
Za terapeuta je impresivno snaan uticaj nekongruentnog porodinog sistema
vrednosti na vlastiti izbor mlade osobe. Permanentne double-bind poruke mogu voditi
kako shizofreni proces, tako i razne vidove devijantnog ponaanja i toksikomanija.
Inspirativno i otvoreno pitanje za terapeuta je nalaenje pravog puta za formiranje novogsopstvenog sistema vrednosti kao osnove izlaza iz toksikomanije.
Porodica 4
Sran (IP), 28 godina, slubenik, zaposlen, ivi sa ocem i majkom koja ne moe da
se stara o sebi posle modanog insulta pre dve godine. Prvi kontakt sa alkoholom u 13.
godini, od tada povremeno pio sa drutvom, ee i vie od 18. godine. Od 22. godine
ima alkoholne amnezije, visoku toleranciju (oko 0,7 l. estokog pia), gubitak kontrole i
somatske tegobe (munine, znojenje, tremor); ranije je bio vrlo drutven i aktivan u
kulturno-umetnikom drutvu. Poslednjih godinu dana izbegava drutvo, brata, rodbinu i
pije sam. Na leenje je doao posle jedne bezazlene svae sa ocem, razgovara sa jednom
devojkom do ijeg mi je miljenja stalo i razgovara sa efom.
Otac Nikola, 65 godina, vojni penzioner, ranije pio i spontano prestao pre tri
godine.
Majka Olga, 53 godine, domaica. Ranije volela da popije. Pre dve godine
imala modani insult, teko govori i ne moe da se stara o sebi. Sran i otac sada
naizmenino brinu o njoj.
Brat Mirko, 29 godina, oenjen pre sedam godina, ivi sa enom i dvoje dece.
Roditelje i brata povremeno obilazi, ali ne uestvuje u negovanju bolesne majke.
Zainteresovan za bratovljevo leenje i redovno dolazi na terapijsku grupu.
Analizom genograma kroz tri generacije zapaena su dva vana podatka. Prvo,
izuzetno veliki broj alkoholiara u sve tri generacije po liniji oba roditelja i drugo,
postojanje rtve u porodici, tj. osobe koja je odreena da brine o starim i bolesnim
roditeljima, dok se braa i sestre povlae. U oevoj porodici to je bio stric koji je
prihvatio i negovao svoje roditelje. U majinoj porodici tu ulogu je preuzela tetka koja se
nije udala, alkoholiar i ima rak plua.
Ovaj porodini sistem shvaen je kao disfunkcionalan sa transgeneracijskim
prenoenjem alkoholizma i trajnim onemoguavanjem osamostaljenja bar jednog lana
koji dobija ulogu rtvenog jarca. U ovoj porodici, takav lan je obavezno alkoholiar.
Postavljena je hipoteza da su proces osamostaljenja i alkoholizam direktno povezani i da
e proces osamostaljenja Srana (IP) porodica posebno ometati.

Porodica je u fazi ivotnog ciklusa odvajanja mlade odrasle osobe od roditeljske

porodice uz prisustvo nevoljne, nerazdvojne porodine krize (bolest-invalidnost majke)
kao paranormativne faze ivotnog ciklusa.
Posle kratke pripremne faze, razgovara sa ocem i bratom, kao i predstavnicima
radne organizacije, Sran je ukljuen u grupu mladih. Odmah je prihvatio pravila grupe,
iznosio probleme u komuniciranju sa ocem, zatim redovno dolazio i brzo napredovao u
svim oblastima funkcionisanja. Aktivno je uestvovao u radu grupe, iznosio probleme u
komuniciranju sa ocem, zatim redovno dolazio i brzo napredovao u svim oblastima
funkcionisanja. Aktivno je uestvovao u radu grupe, vedar, duhovit i drutven. esto je
govorio o bolesnoj majci koju otac i on neguju. Zadovoljan je podelom poslova u kui i
dobro sarauje sa ocem u voenju domainstva. Na poslu je napredovao. Brat Mirko
redovno dolazi na grupu i vrlo je aktivan. Otac takoe pokazuje interesovanje za rad
grupe, ali povremeno dolazi, jer ne moe da ostavi bolesnu suprugu.
Svaka tri meseca analizirani su rezultati leenja i Sranov napredak uz korienje
grafikona linog i porodinog funkcionisanja. Posle devet meseci leenja postignuti su
znaajni rezultati. Sranu je dat terapijski zadatak da zajedno sa porodicom odredi ciljeve
do kraja planiranog programa leenja. Zadatak nije bio lak, jer je sutinski i formalno
postignut znaajan napredak u dosadanjem leenju. Na sledeem sastanku grupe, Sran
je izneo svoj cilj-definitivno osamostaljenje i odvajanje od roditeljske porodice.
Zbog autentinosti terapijskog procesa na toj seansi prenosimo in extenso deo
zapisnika sa grupe:
Sran: Stalno sam zauzet uvanjem majke. Nemam drugove i drugarice, nemam
devojku. Ranije sam isticao na grupi da se oseam izolovano i da sam prezauzet. Grupa
nam je pomogla da naemo reenje. Otac i ja smo upoznali enu koja je dolazila i
nekoliko sati uvala majku. Tada nam je bilo lake. V e mesec dana razmiljam da se,
odlaskom u podstanare, odvojim i osamostalim od roditelja, kao to je to uradio i Zoran
Mati (lan grupe). O tome jo nisam razgovarao sa ocem, ali znam da e mu, kad ga sa
tim upoznam, biti neprijatno iako je izjavio na grupi da se nee tome protiviti. Cela
porodica se saglasila da bi trebalo da se osamostalim (ujaci, strievi itd.), otac takoe.
Rekao je da e, kada se oenim, menjati stan za dva manja. Tada nismo razgovarali o
mom odlasku pre enidbe. V erujem da e biti dramatino ako mu odluno kaem da
idem. On e to protumaiti kao moju apstinencijalnu krizu i poto je uo da postoje krize,
uvek mi je kad neto dokazujem, govorio da sam u krizi, tako da ni sam ne znam jesam
li, kada mi se neto ne svia, stvarno u krizi. O svemu tome razgovarao sam i sa starijim
bratom. Terapeut: Kako se oseate kada razmiljate i planirate odlazak od roditelja?
Sran: Loe se oseam, jer sporo ide. Kada bi bilo kako ja zamiljam, da kaem
ocu za dan-dva i da bude i on saglasan, tada bih bio zadovoljan. Ja ne odlazim od
roditelja zato to me nerviraju ili to ih mrzim, ve zato to elim da budem svoj
ovek...
Terapeut: Da ujemo miljenje lanova grupe.
Sinia: Ideja da se osamostali je dobra. Postavio bih ti dva pitanja: Da li zna cene
stana i da li zna da kuva i obavlja druge kune poslove?

Sran: Poslednjih godinu dana sve radim u kui tako da dobro poznajem domae
poslove, a imam novca dovoljno... (uti). Drugovi mi kau da su mi roditelji bolesni, pa
ne mogu da dou kod mene da ne bi smetali. Meni je teko kada neko doe, pa odmah
ode. V olim da razgovaram sa ljudima, da mi dou i da odem kod prijatelja. To u ovim
uslovima ne mogu. Zato smatram da gubim od ivota i ovako mogu da sedim jo 10
godina. Sedi kui i uva mamu i tatu.
Terapeut: Grupa je realna i ukazuje na mogue tekoe u preuzimanju novih
uloga, finansijskim i drugim obavezama. ta misle ostali lanovi?
Dejan: Potpuno razumem Srana, poto sam u slinoj situaciji. Jesli li razmiljao
da nae neku devojku koja ima stan?
Sran: Na primer: sada nijedna devojka ne eli da ue u stan, jer su moji roditelji
365 dana u njemu. Trebalo bi da mislim i na svoj seksualni ivot.
Terapeut: Sran eli svoju nezavisnost, svoj prostor gde e sam organizovati
ivot po svojoj volji, bez vezivanja za drugu osobu. Pogotovo ne eli vezu sa devojkom
zbog njenog stana, to pokazuje njegovo potenje i moral. Smatram da Sran izuzetno
dobro obrazlae svoju zamisao da se odvoji od roditelja, ali da izvesno vreme bude sam.
Sran: Svestan sam da e u prvo vreme biti teko, dok se ne snaem. Treba
obezbediti stan, namestiti ga i obaviti niz drugih poslova.
Terapeut: Da li raunate na finansijsku pomo roditelja?
Sran: Apsolutno ne.
Terapeut: Zato?
Sran: Imam dovoljno novca, a radim i dodatno. Naveu jo jedan razlog, moj
brat sada renovira stan. Predloio sam ocu da mu pomognemo. On je sutradan kupio
kilogram kafe i rekao: Ponesi Mirku, to je pomo za njega.
Terapeut: ta mislite o tome?
Sran: to je stariji, sve je krtiji.
Terapeut: Kakvu pomo bi otac trebalo da da? Da li je obavezan?
Sran: Mislim da je u mogunosti, jer ima veliku penziju. Ne vidim razlog zbog
koga bi je uvao na knjiici.
Dejan: Da li ste do sada razgovarali o pitanjima osamostaljenja?
Sran: Nekoliko puta. Ustvari, otac me puta, ali kada misli da treba.
Sinia: Mislim da je vreme da se osamostali. Ne bi trebalo da trai devojku sa
stanom, jer bi to bio trgovaki odnos. To bi bila tvoja ljubav prema stanu. Teko bi se
podudarili ljubav i stan.
Terapeut: Kako procenjujete Sranovu aktivnost na grupi do sada? Da li je
dovoljno zreo i spreman na osamostaljenje?
Sinia: ini se da je Sran zreo. Istrajan je i vredan, predusretljiv, pomae
lanovima grupe. Meni je pomogao vie puta.
Dejan: Moe da se osamostali. Iz naeg dosadanjeg razgovora i dugog druenja
smatram da ima dobre poglede na ivot. Oseam da je stabilan i zreo. Uvek kad sam
razgovarao sa Sranom sve je bilo u redu uz ono ali, to se donosi na njegove roditelje.
Terapeut: Da li je Sran dovoljno razmiljao o ocu koji moda nee moi da
izdri da sam brine o majci. I do sada su jedva uspevali da obave sve poslove.

Sran: Otac nema velike prohteve. ena koja uva majku, uvek moe vanredno
da doe, vrlo je vredna, to e oca dosta rasteretiti. On je pre nekoliko meseci prihvatio
da ostane sam kada se oenim.
Terapeut: Kako vidite ubudue svoju ulogu i obaveze prema majci?
Sran: Brat Mirko i ja moramo postati ravnopravni. Do sada je Mirko bio gost.
Doe, obie majku, popije kafu i ode...
Terapeut: Da li ste razgovarali sa bratom?
Sran: On se slae, ali ne preuzima obaveze. Predlae da poaljem roditelje u
banju na mesec dana. ini mi se da misli da sam se zamorio sa njima, pa neu eleti da
se osamostalim kad odu u banju...
Terapeut: ta oekujete od brata?
Sran: Da me podri. Podeliemo obaveze na tri dela.
Terapeut: V a otac ima svoje potrebe iako ima 65 godina. I on voli druenja, ima
svoje prijatelje i potrebu da organizuje slobodno vreme. Da li ste razmiljali o njegovim
potrebama i da li oekujete otpore sa njegove strane?
Sran: Da. Ako mu se ne svia ideja, zvae V as doktore, i rei e da sam u
krizi.
Dejan: Mene bi to uznemirilo. Ja bih se sukobio sa njim.
Sran: Ne moe tako. Treba nai mirno reenje. Do sada smo uspostavili
komunikaciju i razgovaramo o svim stvarima u kojima se ne slaemo.
Terapeut: (Ukazuje na znaaj jasne komunikacije kao osnovu za prevazilaenje
sukoba i daje punu podrku Sranu): Sran i otac su do sada radili na komunikaciji.
Sran ne eli da bei od kue, ve razmilja i o potrebama roditelja. On na tome radi ve
mesec dana. Potrebno je da znamo ulogu nae grupe u procesu njegovog osamostaljenja.
Predlaem da ujemo i stariju generaciju-Acinog oca koji poznaje Sranovog oca.
Milan (Acin otac): Mislim da je Sran u pravu i treba da se odvoji.
Terapeut: ta mislite kao e se njegov otac oseati?
Milan: Mora da postupi kao sa prvim sinom koji se oenio pre nekoliko godina.
Terapeut: Srane, ta oekujete od grupe?
Sran: elim da grupa bude realna, elim da ujem druga miljenja da bih znao u
kom smeru idem. Ovo o emu se danas razgovaralo izuzetno mi koristi. Ja odlazim iz
stana, imam novac i niko me ne ugroava. Sa te strane neko bi pomislio da sam lud. Ipak,
elim da se osamostalim. Odluku u sam doneti, ali predlozi su mi dragoceni.
Terapeut: Postavili ste sebi zadatak da razgovarate sa ocem i bratom. Grupa vas
podrava i veruje da e razgovor biti uspean.
Sinia: ao mi je to moja majka nije prisutna da uje sve ovo. Ona teko
prihvata moje osamostaljenje.
Olga (Siniina sestra): I meni je ao to naa majka nije ovde.
Terapeut:
Mislite li da ovu temu postavimo i za vas na sledeem sastanku grupe?
Sinia: Mislim da jo nisam spreman. Potrebno je jo najmanje etiri meseca da
bismo mogli da razgovaramo o tome... Poto je vei deo sastanka bio posveen temi
osamostaljenja Srana, ostali deo seanse upotrebljen je za analizu aktuelnih dogaaja na
grupi.

Na sastanak grupe posle sedam dana, Sran je doao dobro raspoloen i

zadovoljan. Razgovarao je sa ocem u prisustvu bolesne majke koja ne moe da govori,
ali sve razume. Izneo je jasno svoja razmiljanja o osamostaljenju. Njihov razgovor je
trajao oko 20 minuta. Otac je bio pun razumevanja i podrke. Sran je zbog toga bio
zadovoljan. Oseao se kao da se tog trenutka osamostalio. Razgovarali su i o nekim
tehnikim pitanjima u vezi iznajmljivanja stana.
Grupa je bila zadovoljna Sranovim izvetajem. Ukazala je na znaaj oevog
razumevanja i podrke za Sranovo osamostaljenje. Analizirano je dosadanje uee oca
u procesu terapije. Pri tome, procenjivan je uticaj alkoholizma i terapijskog procesa na
Sranovo osamostaljenje. Ukazano je na glavne zastoje u tom procesu kao i na glavne
terapijske uticaje. Celokupno zalaganje porodice takoe je pozitivno konotirano, ako i
elja za daljim napretkom. Porodica je podrana da nastavi sa individualnim i
zajednikim razvojem.
Proces Sranovog osamostaljenja poeo je kada se odluio da doe na leenje, a
potreba za osamostaljenjem naroito se javila devet meseci od poetka leenja. U
ivotnom ciklusu svoje porodice, transgeneracijski posmatrano, Sran je bio
predodreen da prenese alkoholizam u sledeu generaciju. Takoe, imao je ulogu da
bude i prenosilac uloge rtve kojoj je namenjeno da neguje roditelje do kraja njihovog
ivota, zapostavljajui svoj. Sran sada ima veliku ulogu da prvi u porodici prekine taj
lanac to je teak razvojni zadatak. Zbog toga, njegovo osamostaljenje ima ne samo
individualni, ve i iri-evolucioni znaaj za porodicu.
Prikazi mladih zavisnika u okviru ovog teksta, kao i prikazi sistemske porodine
terapije, samo su jedan segment, jedna sekvenca iz naeg svakodnevnog rada. Prikazan je
nain razmiljanja u sistemskom pristupu porodicama, kao i neke tehnike u radu.
Sistemska porodina terapija , svakako predstavlja neto mnogo vie i kompleksnije od
prikazanog. To je proces koji traje vie meseci, a nekada i vie godina, proces koji se ui
doivotno.

II PREVENCIJA BOLESTI ZA VISNOSTI

PROGRAMI PREVENCIJE BOLESTI ZA VISNOSTI

Bolesti zavisnosti predstavljaju znaajan problem pojedinca, porodice i drutva.
One zahvataju sve segmente populacije, ostavljajui brojne posledice na psihiko i
fiziko zdravlje, porodine odnose, radnu sposobnost i socijalne aktivnosti. Znaajni su i
trokovi koje drutvo snosi zbog direktnih i indirektnih posledica zloupotrebe i zavisnosti
od pojedinih supstanci. Podaci iz literature pokazuju da je upotreba supstanci univerzalni
problem, a da su naini upotrebe i posledice individualno i socio-kulturno specifini.
Bolesti zavisnosti predstavljaju neinfektivnu epidemiju dananjice sa prognozom da se
iri i nadalje (17).
Poslednjih godina sve je ea pojava sintetikih droga - vetaki proizvedenih
supstanci namenjenih pojedinim uzrastima mladih koji imaju posebne zahteve u pogledu
osobina i delovanja pojedinih droga. Ilegalne laboratorije kontroliu dejstva i efekte
droga koje e biti ponuene mladima i sa ciljem da se kod njih stvori potreba za
ponovnim uzimanjem iste supstance. Delovanje takvih supstanci se analizira i njihovo
dejstvo se stalno prilagoava i poboljava kako bi zahvatile to vei broj mladih i
uvukle ih u zaarani krug. Posledice uzimanja ovakvih supstanci su vrlo teke, kao i
oteenja centralnog i perifernog nervnog sistema i drugih znaajnih funkcija organizma.
Zbog toga je i leenje teko, a ishod neizvestan, esto sa trajnim oteenjima i
invalidnou. Znaajna preporuka u sprovoenju preventivnih programa je edukacija
populacije kojoj je namenjena. Bez kontinuirane i dobro voene edukacije prevencija nije
uspena. Zbog toga se pridaje veliki znaaj izboru i primeni edukativnih programa koji
moraju da budu specifini za pojedine uzraste, prihvatljivi i razumljivi. Poto je
prevencija individualno, kulturalno i za supstancu specifina, prave se takvi edukativni
materijali koji e detaljno opisati osobine i tetna dejstva pojedinih supstanci. To su
prigodni materijali u slici i rei, sa pitanjima i odgovorima i malim testovima koje mladi
reavaju i time proveravaju svoje znanje i stiu nove stavove o pojedinim supstancama.
Ovi materijali bazirani su na informacijama o hemijskom sastavu, uticaju na psihiko i
fiziko zdravlje, ponaanje, radnu sposobnost, odnose sa drugim ljudima itd. U izvesnoj
meri ovakve broure imaju i zastraujue poruke za mlade mada one nisu same po sebi
dovoljne da bitno promene stavove ili utiu na prestanak uzimanja pojedinih supstanci,
posebno kod mladih. Opte je miljenje da prevencija, bazirana na prikazivanju
najdrastinijih posledica, tj. zastraivanju mladih nije pokazala oekivane rezultate.
Primenom iskljuivo takvih materijala moe se kod izvesnog broja mladih stvoriti strah
vezan za pojedine supstance. Bilo je primera da neke mlade osobe fobijski izbegavaju sve

potencijalne situacije u kojima im se moe ponuditi droga. Ovo je posebno znaajno u

primeni preventivnih programa kod najmlaih - predkolskog i kolskog uzrasta.
PROGRAMI BAZIRANI NA AKTIVNOSTIMA U ZAJEDNICI
U svetu se primenjuju brojni programi prevencije bolesti zavisnosti.
Najrasprostranjeniji su programi bazirani na aktivnostima u zajednici (komuni),
preventivni programi u kolama i programi zasnovani na unapreenju zdravlja populacije.
Danas, irom sveta, postoje razvijeni preventivni modeli i programi iji je
primarni cilj redukcija prevalence i incidence bolesti zavisnosti. Iz istih razloga, tokom
nekoliko poslednjih decenija u SADu su organizovani Community action programs
(CAPs). Primarni zadatak CAP je da mobilie lokalne resurse u borbi protiv bolesti
zavisnosti (alcohol, tobacco and other drugs - A TOD) (13). U poetku, CAP se
iskljuivo bavio primarnom prevencijom, da bi ubrzo naao svoje mesto i u sekundarnoj
prevenciji, leenju i rehabilitaciji obolelih. CAP je formiran s ciljem da se ispita kakav je
stav lanova ire drutvene zajednice o upotrebi i zloupotrebi supstanci. Re je o
formaciji koja je proistekla iz vladinih i voluntaristikih sektora irom SADa, a rukovodi
se projektima na nivou geopolitikih entiteta (gradova, drava), jasno definisanih
podruja (susedstvo) ili u okviru specifinih etnikih grupacija.
Poeci funkcionisanja CAPs datiraju jo od ezdesetih godina prolog veka.
Osnovni model po kojem su dizajnirani, bio je program prevencije kardiovaskularnih
oboljenja, sproveden u to vreme na Standford Univerzitetu (11). Neki od osnovnih
principa tog programa kasnije su nali svoje mesto u komunalnim programima prevencije
alkoholizma i narkomanije. Naime, u to vreme prevencija, kako bolesti zavisnosti, tako i
kardiovaskularnih oboljenja, bavila se pitanjima organizacije, raspoloivim resursima,
istraivanjima, skalama i sl. Prvi moderno koncipiran CAPs razmatrao je probleme
alkoholizma, s obzirom na epidemijske razmere tog oboljenja. Koncept se sastojao od tri
faze (preintervencija, intervencija i postintervencija), a obuhvatao je pet zadataka:
konceptualizaciju; mobilizaciju zajednice; planiranje intervencija; razvoj i
implementaciju; monitoring i procenu; dalje irenje i aplikaciju (27). Pod
pokroviteljstvom SZOa, tokom sedamdesetih godina, zapoeti su znaajni programi
prevencije alkoholizma u tri zemlje: kotskoj, Meksiku i Zambiji. Ubrzo zatim, poela je
primena slinih koncepata i u SAD i Kanadi. Uporedo sa radom na daljem suzbijanju
epidemije alkoholizma, potekla je inicijativa i za prevencijom drugih oblika bolesti
zavisnosti. Tako, na primer, koncipiran je United Drug Abuse Councils (UDAC) koji je
predstavljao integraciju onih segmenata drutvene zajednice koji se bave prevencijom,
edukacijom, leenjem, rehabilitacijom i zakonskim institucijama (8). Ranih osamdesetih
godina 20. veka, u fokusu interesovanja CAPs naao se i problem AIDS-a. Osnovni
zadatak bio je suzbijanje daljeg irenja tog oboljenja meu intravenskim narkomanima.
Svi navedeni programi bazirani su na konceptu po kojem su bolesti zavisnosti
multifaktorijalne etiopatogeneze, a meu faktorima rizika podjednaku vanost igraju
individualno-psiholoki i socijalni inioci. Iz tog razloga CAP bazira aktivnosti na

angaovanju strukturnih, ekolokih i kulturolokih snaga, dok tradicionalni programi

fokusiraju svoje interesovanje na individualnu patologiju.
Meu mnogobrojnim programima CAPs od naroitog znaaja su: Miami program
koji se bavi zloupotrebom supstanci u okviru ire drutvene zajednice i Midwest
prevention program koji ciljano obuhvata mlau populaciju. Miami koalicija za borbu
protiv ilegalnih droga poela je sa radom jo 1988. godine. Taj program sprovodi se na
nivou kola, naselja, religijskih organizacija, zakonodavnih institucija i sl. Dosadanja
evaluacija aktivnosti ukazuje na znaajno smanjenje prevalence bolesti zavisnosti nakon
primene tog programa, u odnosu na ranije periode. Drugi program, poznat kao Midwest
Prevention Project (MPP) bavi se prevencijom zloupotrebe i zavisnosti od nikotina,
alkohola i marihuane, a sekundarno i od teih droga meu adolescentima (30). Program je
sainjen od pet elemenata, postepeno se sprovodi u zajednici, u vremenskom periodu od
est meseci do godinu dana. U MPP bili su ukljueni roditelji, kola i mediji, a osnovni
cilj je bio da se smanji potranja supstanci. Nakon evaluacije, zakljueno je da je program
znaajno uticao na redukciju konzumacije nikotina sa 31% na 25% i marihuane sa 20%
na 12%. (29).
Komunalni programi prevencije alkoholizma imaju jedinstvenu strategiju.
Minnesota`s project Northland, predstavlja trogodinji preventivni program koji obuhvata
iru zajednicu, a sprovodi se na vie razliitih nivoa. Tako na primer, u projekat su
ukljueni roditelji, nastavnici (kola), lokalne vlasti, pozorita i sl. Pokazalo se da takav
vid aktivnosti podstie zajednicu da se vie bavi i uestvuje u reavanju problema vezanih
za bolesti zavisnosti (31). Pojedini projekti CAPs podrazumevaju aktivnije uee
policije, kao to je sluaj sa Quick Attack on Drugs u Tampi. Naime, lkalni organi vlasti
organizovali su specifian vid saradnje sa graanima koji iskljuuje primenu represivnih
mera. Sve gradske vlasti su ukljuene u monitoring bolesti zavisnosti, dileri se ne hapse
ve se izlau razliitim neprijatnostima, a radi se i na urbanizaciji neosvetljenih ulica,
popravci naputenih zgrada, koje predstavljaju idealno mesto za okupljanje narkomana
(13).
Ekspanzija nacionalnih preventivnih programa u SAD dovela je do mnogih
inovacija na planu spreavanja i suzbijanja bolesti zavisnosti. Pomenuemo samo neke od
njih.
Fighting back (FB) Program pod pokroviteljstvom Robert W ood Johnson
Founation (RWJF) inaugurisan je kasnih osamdesetih godina prolog veka. Osnovni cilj
programa bio je da se utvrdi na koji nain i pod kojim okolnostima ira drutvena
zajednica moe da deluje u smislu redukcije konzumacije supstanci. Osnovni zadaci FB
bili su: merljivost i odravanje redukcije broja novoobolelih meu decom i
adolescentima; redukcija morbiditeta i traumatizma meu zavisnicima (naroito meu
decom, adolescentima i mladim odraslim osobama); smanjenje prevalence zdravstvenih
problema udruenih ili egzarcebiranih pod dejstvom supstance ili alkohola; redukcija
absentizma i drugih problema vezanih za obavljanje profesionalnih aktivnosti; redukcija
kriminalnih radnji udruenih sa konzumacijom supstanci. Jednim kvazi eksperimentom
evaluisani su parametri tog nacionalnog programa, sa naroitim osvrtom na promene
uestalosti smrtnosti, traumatizma u saobraaju, homicida, kriminalnih dela,

hospitalizacija i drugih socijalnih indikatora meu obolelim od alkoholizma i

narkomanije (13).
Community Partnership Demonstration Program (CPDP): Teoretsku osnovu tog
projekta predstavlja stav po kojem su preventivne aktivnosti mnogo efikasnije ukoliko se
u njih ukljue lokalne vlasti i grupe graana (21). Koalicija promovie edukaciju lanova
zajednice o nainima sprovoenja preventivnih strategija, revitalizujui znaaj uea
graanstva u promenama i dajui im ovlaenja da preuzmu svu kontrolu u sopstvenom
okruenju. Meu poznatije CPDP spada i Milwaukee Neighborhood Partners Program
(NPP) (24).
Community Prevention Coalitions Demonstration (CPCD). Taj program pokrenut
je jo 1994. godine u ukupno 124 zajednice. Osnovni zadatak odnosio se na utvr ivanje
znaaja kvalitetne komunikacije, saradnje i koordinacije meu lanovima zajednice.
Koalicija je u svom radu ukljuivala kulturoloki meusobno razliite grupacije, a
obuhvatala je geografski iroka podruja, kombinujui najrazliitije strategije.
Danas u SAD postoje dva nacionalna centra koja obezbeuju irok spektar
suportativnih aktivnosti i koji ukljuuju organizacione servise za vie hiljada CAP-sa:
Join Together (JT) i Community Anti-Drug Coalitions of America (CADCA) (18). Takve
organizacije su od izuzetnog znaaja, s obzirom na to da jo uvek ne postoje pojedinane
nacionalne voluntaristike agencije koje se bave lobiranjem, savetodavnim aktivnostima,
istraivanjem, kontrolom kvaliteta, odnosima sa javnou i slinim klasinim funkcijama
takvih grupa.
Preventivni programi bazirani na konceptu zajednice sprovode se i irom Evrope
(38). Takav je, na primer, European Alcohol Action Plan (EAAP), podran i od Svetske
zdravstvene organizacije. Naime, proizvodnja i potronja alkohola u Evropi izuzetno je
velika, to implikuje mnogobrojne zdravstvene, socijalne i ekonomske konsekvence. Bez
obzira na to, iroko je rasprostranjeno miljenje da je alkoholizam pre svega bolest i da
spada u domen psihijatrije. Neophodan je mnogo iri pristup tom problemu. EAAP je
komunalni program lokalnog karaktera, iji je osnovni cilj da podri zdrav stil ivljenja.
Aktivnosti su sveobuhvatne, a preduslovi za njihovo ostvarenje podrazumevaju
ukljuivanje svih drutvenih struktura. U okviru EAAP sprovode se dva velika projekta.
Prvi podrazumeva implementaciju, demonstraciju i evaluaciju u cilju spreavanja tetnih
posledica konzumacije alkoholnih pia. Taj program je naroito razvijen u Finskoj, u
gradu Lahti. Oekuje se da e implementacijom u sve nivoe redukcija knzumacije
alkoholnih pia i moguih posledica u skorijoj budunosti iznositi za 25% manje od
postojee. Realizacija drugog projekta podrazumeva izgradnju svojevrsne mree,
odnosno povezivanja preventivnih aktivnosti u veem broju gradova (tzv. zdravstveni
projekti u gradovima).
Posledice konzumacije alkohola predstavljaju veliki izdatak za drutvo.
Procenjuje se da je 6% smrtnih sluajeva osoba do 75. godine prourokovano
prekomernim pijenjem, kao i svih akutnih hospitalizacija. Osim toga, alkohol je bitan
uzroni faktor traumatizma na radu, u domainstvu ili rekreaciji. Prekomerna
konzumacija te supstance dovodi i do poveanja uestalosti agresivnosti, homicida,
suicida, nasilja u porodici, naroito zlostavljanja dece. U cilju prevencije neophodno je

transformisati optinske potencijale. Planovi su dizajnirani tako da budu primenljivi pre

svega na lokalnom nivou. Uputstva bi trebalo da se podjednako primene na gradsku i
seosku sredinu, mada svaka sredina ima svoje specifine zahteve. Neophodna je
meutim, izvesna doza fleksibilnosti koja omoguava njihovu efikasnu realizaciju u
seosim i gradskim optinama sa razliitom sociopolitikom strukturom. Lokalne
aktivnosti odvijaju se u okviru nacionalnog programa, pri emu je od izuzetnog znaaja
postavljanje jasno definisanih ciljeva u ekonomskom, socijalnom i zdravstvenom smislu.
Upotreba alkohola ima izvesna pozitivna dejstva, ali i tetne posledice. Na alost, u
pojedinim sredinama potenciraju se pozitivni efekti, a minimiziraju tetne posledice. Od
faktora sredine u dobroj meri zavisi ukupna potronja alkohola po glavi stanovnika,
obrasci konzumacije i odnos prema etilu. Iz tog razloga lokalne vlasti su odgovorne za
zatitu okruenja, te je neophodno da aktivno uestvuju u formiranju zdravstvene politike
u svojoj sredini. Neophodno je da takav jedan projekat bude povezan sa projektima SZOa
(projekti Zdrave kole, odnosno Zdrave bolnice), kao i sa CINDI programom.
Prvi korak predstavlja formiranje tzv. Alcohol Action group (AAG) koje bi
trebalo da unaprede optinsku strategiju. Neophodno je da se pri tome ukljue svi
raspoloivi resursi drutva: zdravstvo, socijalne ustanove, omladinske organizacije,
mediji, policija, drutvo za rekreaciju, turizam i sl. lanovi grupe sarauju i sa drugim
aktivistima koji se bore protiv zavisnosti od drugih supstanci. Najvaniji zadatak je
podizanje nivoa svesti o ulozi alkohola, ali i razvijanje meusobne saradnje. Grupi je
potrebna podrka lokalnih vlasti, nacionalne vlade i policije. Ministarstva zdravlja i
prosvete imaju znaajnu ulogu u iniciranju optinskog plana i u koordinaciji na svim
nivoima. U realizaciji plana uestvuju: optinska vlast, zdravstvo sa specijalnim
servisima i primarnom zdravstvenom zatitom, policija, prosveta, omladinske i
volonterske organizacije, stanovnitvo, organizacije ena, etnike grupe, grupe potroaa
alkoholne industrije, istraivai, turistike agencije, rekreativne organizacije i saobraaj.
Ciljevi grupe moraju biti jasno definisani, pri emu je interakcija posebnih ciljeva
neophodna za razvoj dalje strategije. Ciljevi su, pre svega, iz oblasti zdravstva
(traumatizam, mortalitet, morbiditet), kriminaliteta (pijanstvo) i saobraaj (apsentizam,
smanjena efikasnost na radnom mestu). Pri tome je neophodno da edukacija o
alkoholizmu bude svima dostupna, da se osobe koje pruaju prvu pomo osposobe za
rano prepoznavanje alkoholiara, za uspostavljanje tesne saradnje sa radnim
organizacijama, poveanje kapaciteta socijalnih slubi, prepoznavanje zahteva etnikih
manjina i sl. Lokalni ciljevi trebalo bi da budu na istom nivou sa nacionalnim. V ano je
odreivanje prioriteta i identifikacija podgrupe sa posebnim ciljevima, a potrebno je
doneti vremenska ogranienja. Od izuzetnog znaaja je vremensko definisanje realizacije
ciljeva. Kratkorone ciljeve je neophodno realizovati od 6 do 12 meseci. U cilju
postizanja to boljih rezultata vano je imati na umu izvestan broj ogranienja koji su
determinisani specifinostima zajednice kao to su: religija, postojanje etnikih manjina,
ekonomski nivo odreene sredine i sl. Za postizanje dugoronih ciljeva bitna je politika
podrka koja osigurava napredak akcije. AAG je podrana od Advisory Forum-a koji je
zaduen za intersektorsku saradnju. Opsena baza Foruma obezbeuje preventivni rad. U
veini optina potrebno je otvaranje kancelarija sa timom koji ukljuuje osoblje, kadro da

sprovede akcioni plan. Finansiranje je iz lokalnih ili nacionalnih izvora. Oigledno je da

je nemogue oekivati redukciju tetnih posledica pijenja bez intervencija.
Na osnovu svega do sada navedenog, preventivne strategije predstavljaju zadatak
svih drutvenih struktura. Neophodno je da budu savremeno koncipirane i usmerene, a
voene najnovijim saznanjima iz oblasti alkohologije. Dosadanje aktivnosti su pokazale
da preventivni paradoks koji podrazumeva sprovoenje mera koje su usmerene iskljuivo
na visoko rizine grupe u koje spadaju poodmakli alkoholiari, ne donosi korist zajednici.
Potrebno je uzeti u obzir sve grupe alkoholiara.
Tokom proteklih godina, izvrene su brojne kvalitativne i kvantitativne procene
komunalnih preventivnih programa. Meutim, tokom procesa evaluacije CAP-sa javljaju
se mnogi metodoloki problemi. Tako, na primer, efekti su slabiji pri primeni
randomiziranih studija, koje nisu dovoljno jake da detektuju efekte prevencije. Drugi
problem predstavlja sama proliferacija CAP-sa, sa ime je smanjena mogunost
pronalaenja kontrolnih grupa (13). Osim toga, veina navedenih programa realizovana je
u trogodinjem periodu, to oigledno nije dovoljan vremenski period koji bi ukazao na
izvesne bihevioralne promene obolelih. Aktivnosti u okviru CAP-sa u znaajnoj meri
remete inioci kao to su: nezaposlenost, slabo razvijene socijalne slube, visok nivo
kriminala i sl. U svakom sluaju evaluacija FB programa ukazuje na dinaminu
interakciju izmeu upotrebe i zloupotrebe supstance, somatskih i interpersonalnih faktora.
Programi koji su usmereni na ranije navedene strateke ciljeve, nesumnjivo dovode do
redukcije konzumacije i zloupotrebe supstanci. Prva generacija CAP-sa bila je suoena sa
nedostacima koji su proizali divergencije izmeu programskih aktivnosti i njihove
konkretne primene. Mnogo toga jo preostaje da se naui o metodama njihove optimalne
primene, ali i da se sazna na koje sve naine CAP-s uestvuje u redukciji problema
vezanih za alkoholizam i narkomaniju.
PREVENTIVNI PROGRAMI U KOLAMA
Tokom protekle dve decenije problem upotrebe i zloupotrebe supstanci naao se
u ii interesovanja zdravstvenih i prosvetnih radnika, roditelja, lokalnih vlasti i ire
drutvene zajednice. Svi raspoloivi kapaciteti drutva angaovani u cilju da se
identifikuju faktori koji uestvuju u genezi bolesti zavisnosti i da se koncipiraju efikasne
strategije njihovog leenja i prevencije. I pored svih napora da se bolje osvetli etiologija,
to efikasnije primene razliiti terapijski pristupi i identifikuju potencijalno efikasni
preventivni programi, nije dolo do redukcije prevalence upotrebe supstanci. Naime,
nedavno objavljeni podaci ukazuju na to da je problem upotrebe supstanci i dalje prisutan
sa tendencijom porasta korisnika ilegalnih droga. Tako na primer, u Monitoring for
Future Study-MTF, 1994. godine, utvreno je da je 31% uenika viih razreda
konzumiralo neku ilegalnu drogu tokom poslednjih godinu dana, dok je njih 42,9%
konzumiralo supstance u nekom periodu ivota. Utvreno je takoe, da je trend porasta
konzumenata marihuane i drugih psihoaktivnih supstanci prisutan u heterogenoj
populaciji mladih (evidentne razlike u socijalnom statusu, pripadnosti razliitim etnikim

i rasnim grupama i sl.). Nunost iznalaenja efikasnijih pristupa u leenju i prevenciji

bolesti zavisnosti, tokom poslednje dve dekade, uslovljena je i poveanjem uestalosti
AIDS-a meu intravenskim narkomanima.
Prevencija bolesti zavisnosti nije samo logina alternativa leenju, ve i osnovna
strategija u spreavanju daljeg irenja jedne od najveih epidemija u savremenom svetu.
Meutim, razvoj preventivnih programa mnogo je tei nego to se u poetku zamiljalo.
Naime, dosadanji napori da se razviju i sprovedu aktivnosti koje bi u znaajnoj meri
spreile dalje irenje bolesti zavisnosti postigli su samo delimian uspeh. Tokom
poslednjih godina, sve je vie onih koji naglaavaju znaaj sprovoenja razliitih
preventivnih modela po kolama. Naime, pored visoko organizovane funkcije u
profesionalnom i strunom osposobljavanju, kola igra znaajnu formativnu ulogu;
uestvuje u reavanju niza socijalnih i zdravstvenih problema mladih. Iz tog razloga
govori se i o viestrukoj preventivnoj ulozi kolske sredine, kako sa aspekta maloletnike
delinkvencije, tako i bolesti zavisnosti.
Da bi se koncipirao efikasan program neophodno je dobro poznavanje svih faktora
koji uestvuju u genezi i odravaju bolesti zavisnosti. Od izuzetnog je znaaja
prikupljanje svih raspoloivih informacija koje se odnose na progresiju poremeaja i to
od perioda tokom kojeg osoba apsolutno ne konzumira ni jednu od raspoloivih
supstanci, preko rekreativne upotrebe, do razvoja psiholoke i fizioloke zavisnosti. U
genezi bilo kog oblika akcije znaajnu ulogu igraju socijalni, kognitivni, personalni
faktori, farmakodinamske i farmakokinetike karakteristike droge i bihevioralni faktori.
Eksperimentisanje sa jednom ili vie supstanci karakteristino je za adolescentni period.
Smatra se da u inicijalnoj fazi konzumiranje nikotina, alkohola i drugih supstanci,
naroito vanu ulogu imaju socijalni faktori. Tu se, pre svega, misli na usvajanje
odreenih modela ponaanja (roditelji, vrnjaci, informacije iz okruenja, reklamne
poruke putem medija i sl.). Primeeno je da je meu mladima manji broj onih koji postaju
adikti, ukoliko su bolje informisani o rizicima i posledicama konzumacije droga. Ti
podaci posebno vae u sluaju konzumacije nikotina, alkohola i marihuane. Nakon krae
eksperimentalne faze veina osoba razvija obrasce ponaanja koji naalost, reflektuju
razvoj psiholoke i fizioloke zavisnosti (22). Mnogobrojna istraivanja potvruju stav da
eksperimentisanje sa jednom supstancom obino vodi ka eksperimentisanju i sa ostalima,
za kojima ubrzo sledi dalja progresija bolesti zavisnosti (13). Tako, na primer, utvreno
je da je veliki broj konzumenata marihuane mobilisan iz redova puaa ili alkoholiara.
Kod nekih od njih, postoji i dalja progresija politoksikomanije, u smislu upotrebe
depresanata, stimulanata, halucinogena ili drugih supstanci. Meutim, ima i onih koji
nakon inicijalne, eksperimentalne faze apsolutno prestaju da konzumiraju navedene
supstance. Saznanja o razvojnoj progresiji zloupotrebe supstanci imaju vanu ulogu sa
aspekta uvremenjene primene i dizajniranja preventivnih programa. Intervencije koje se
sprovode na samom poetku progresije imaju za cilj da spree dalje konzumiranje i
razvoj adikcije, ali i da smanje rizik od kasnijeg uzimanja drugih vrsta droga.
Odavno je poznato da je zloupotreba supstanci u tesnoj korelaciji sa izvesnim
individualnim karakteristikama (13). Tako je na primer, utvreno da konzumenti imaju
nii nivo samopotovanja, slabiju kontrolu ponaanja, vii nivo anksioznosti i nizak prag

tolerancije na frustraciju. Osim toga, podaci iz literature govore u prilog tvrdnji da je

incidenca bolesti zavisnosti vea meu psihijatrijskom populacijom u odnosu na zdrave.
Tokom poslednje dve decenije sve se ee razmatra udeo bihevioralne komponente u
genezi i odravanju bolesti zavisnosti. Naime, utvreno je da zloupotreba supstanci
obino predstavlja sastavni deo specifinog ivotnog stila, te da je esto zdruena sa
drugim problematinim, samodestruktivnim, heterodestruktivnim, odnosno manje
konstruktivnim i rizinim oblicima ponaanja. Tako je na primer, utvreno da je osoba
koja konzumira odreenu P AS, sklonija da konzumira i druge supstance. Osim toga.
pokazalo se da su osobe koje pue, piju ili uzimaju droge, sklonije antisocijalnim
oblicima ponaanja (agresivnost, krae, prevare), ree se bave sportom i u manjem
procentu pokazuju tendenciju za sticanjem akademskog obrazovanja (11). Upotreba
supstanci je u tesnoj korelaciji sa prevremenom seksualnom aktivnou, delinkvencijom i
neradom. Svi navedeni podaci imaju znaaj u koncipiranju efikasnih preventivnih
programa. Najvanije je u tom smislu razviti projekte koji bi preventivno delovali na sve
navedene oblike devijantnog ponaanja.
Tekoe uspostavljanja apstinencije nakon razvoja adiktivnih obrazaca, zatim
razliite zdravstvene, socijalne i druge konsekvence bolesti zavisnosti, predstavljaju neke
od razloga zbog kojih se u savremenom pristupu tom problemu stavljaju akcenti na sve
vidove prevencije (primarna, sekundarna, tercijerna). Edukacija u oblasti prevencije
zavisnosti po kolama, odvija se kroz nekoliko pristupa koji se u svetu iroko primenjuju
(17).
Pristupi bazirani na davanju informacija
Osnovni cilj takvih pristupa podrazumeva sticanje kompletnih saznanja o
razliitim klasama supstanci. Obrauju se razliiti aspekti - od hemijskog sastava do
delovanja na organizam i ponaanje. Sticanjem znanja mladi mogu da izvre izbor. Drugi
vid informacija doprinosi stvaranju straha kod mladih u vezi pojedinih supstanci. S
obzirom na neujednaenost u informisanosti o supstanci, njenim tetnim dejstvima i
razliitim individualnim doivljajima prilikom konzumacije odreenih supstanci, pristupi
bazirani na davanju informacija suoeni su sa mnogim tekoama. Postoje i tzv.
situacioni pristupi koji informiu mlade kako da se ponaaju u pojedinim prilikama kada
im se nudi supstanca.Znaajni su i programi koji se odnose na redukciju supstanci
sigurnim nainima uzimanja supstanci koji smanjuju rizik od sekundarnih zdravstvenih
oteenja (11).
Pristupi bazirani na izmeni sistema vrednosti i sticanje novih vetina
Polazi se od pretpostavke da ljudi uzimaju drogu kako bi kompenzovali
nedostatak samopotovanja i prevazili tekoe u socijalnoj adaptaciji. Pristupi bazirani
na izmeni sistema vrednosti i sticanju novih vetina oslanjaju se na teorije
problematinog ponaanja i teorije socijalnog uenja. Po tim teorijama, delinkventno
ponaanje proizlazi iz emocionalnih problema ili iz deficita ivotnih vetina kao to su:

donoenje odluka i reavanje problema. Pristupi bazirani na ivotnim vetinama

promoviu intervencije koje kompenzuju navedene deficite. Iako takvi pristupi nemaju
posebnu vrednost u zaustavljanju mladih da eksperimentiu sa supstancama, veoma su
efikasni u prevenciji uzimanja teih droga (11).
Pristupi bazirani na pruanju otpora uticaju grupe vrnjaka
Pristupi bazirani na pruanju otpora uticaju grupe vrnjaka poboljavaju socijalne
vetine i ue mlade kako da kau NE kada im se ponudi supstanca. Edukacija ukljuuje
trening u improvizovanim situacijama u kojima se nudi supstanca. Poznat je projekat
DARE (Drug Abuse Resistence Education) koji se sprovodi u Americi i preteno koristi
taj pristup (11).
Pristupi bazirani na traenju alternativa
Ovaj pristup usmerava na traenje i sprovoenje aktivnosti koje poboljavaju
kvalitet ivota. Radi se na pronalaenju novih radnih i rekreativnih aktivnosti, a posebno
na suzbijanju dokolice kao faktora koji utie na izbor tzv. rizinih ponaanja. Pristupi
bazirani na traenju alternativa poboljavaju samopotovanje i komunikaciju sa
okolinom, ali nisu znaajno efikasni u redukciji upotrebe droga (11).
Pristupi koji se oslanjaju na uticaj vrnjaka, idola, lidera
Znaajan uticaj na mlade mogu da imaju osobe koje mladi smatraju svojim
idolima. To su osobe koje imaju posebna znaenja za mlade i koje mogu da utiu na
formiranje linosti i prihvatanje odreenih oblika ponaanja. Idoli mogu biti pozitivni i
negativni, a neki od njih upotrebljavaju supstance. esto se deava da se mladi sa njima.
Pristupi koji se oslanjaju na uticaj vrnjaka, idola, lidera pomau mladima da razikuju
dobro od loeg kod svog idola. Takoe, obraa se panja na ukljuivanje tzv. pozitivnih
linosti koje mogu da deluju na mlade u promovisanju zdravih oblika ivljenja. Ne
preporuuje se ukljuivanje samo najboljih uenika sa odlinim rezultatima. Dobar lideridol treba da bude atraktivan i prihvatljiv za adolescente, da ima dobre vetine
komuniciranja, da je odgovoran i pomalo nekonvencionalan. Takoe se preporuuje
kombinacija profesionalaca i mladih edukatora, kao najpovoljnija u primeni preventivnih
i edukativnih modela.
PROGRAMI ZASNOV ANI NA UNAPREENJU ZDRA VLJA POPULACIJE
Zloupotreba droga predstavlja ne samo medicinski fenomen ve i svojevrsnu
socijalno-patoloku pojavu. V e je ranije naglaeno da je zloupotreba droga u tesnoj
korelaciji sa razliitim oblicima delinkventnog ponaanja. Osobe koje uzimaju ilegalne
droge esti su prekrioci zakona. Shodno tome, javila se neophodnost za preduzimanjem
odreenih mera koje bi omoguile suzbijanje te viestruko tetne pojave. Iz tog razloga,

danas se govori o razliitim konceptualnim modelima koji pokuavaju da objasne prirodu

i uzroke bolesti zavisnosti.
Medicinski model polazi od premise da zloupotreba supstanci predstavlja
zdravstveni problem, odnosno poremeaj. U skladu sa tim, razmatraju se etiopatogeneza,
klinika slika, tok, prognoza, dijagnoza, diferencijalna dijagnoza, leenje i prevencija
bolesti. Etiki model koristi, pre svega, pravne termine i ukazuje na znaajan, ali samo
jedan od aspekata problema bolesti zavisnosti. Sledei model popularno nazvan To nije
problem (It s Not a Problem) polazi od sasvim suprotnog stanovita. Naime, smatra se
da zloupotreba supstanci ne predstavlja poremeaj per se, niti da bi taj fenomen trebalo
dovoditi u vezu sa zakonom, kriminalom i etikom. Prema miljenju pristalica tog modela,
re je o svojevrsnom adaptivnom obliku ponaanja (11).
Alternativu svim prethodno navedenim, predstavlja javno-zdravstveni model. U
okviru preventivnih aktivnosti, PHA (Public Health Approach) koristi znanja iz oblasti
epidemiologije, farmakologije, toksikologije i medicine, kako bi to jasnije definisala
problem zloupotrebe supstanci. Stavovi PHA su sledei: zloupotreba i upotreba supstanci
predstavljaju primarnu medicinski, a ne etiki, pravni ili neki drugi problem; podela na
legalne i ilegalne droge predstavlja nema naunu osnovu; bez obzira to veina
konzumenata psihoaktivnih supstanci ne zadovoljava kriterijume za bolesti zavisnosti, te
osobe su pod visokim rizikom za pojavu bolesti udruenih sa bolestima zavisnosti. Na
kraju, rekreativne droge su, bez obzira na njihovu definiciju, tetene po zdravlje.
Nesumnjivo je da je najznaajniji element PHA zapravo single national policy koja
kontrolie zloupotrebu svih rekreativnih droga. Izmeu ostalog, takav pristup omoguava
prevazilaenje ranije usvojenih dihotomija (OK vs. nije OK). Kada je re o trenutno
aktuelnom pitanju legalizacije izvesnih droga, PHA ima jasno definisan stav i polaze od
stanovita da suoavanje sa svim problemima, udruenim sa narkomanijom, treba da
budu u fokusu interesovanja, a ne pitanja legalizacije. Takav program nesumnjivo
doprinosi znaajnoj redukciji upotrebe i zloupotrebe droga.

PROGRAM PREVENCIJE BOLESTI ZA VISNOSTI U ZAJEDNICI

Program prevencije bolesti zavisnosti treba provoditi kontinuirano, uz
ukljuivanje svih struktura drutvene zajednice, kroz sledee aktivnosti:
1. Istraivanja rasprostranjenosti bolesti zavisnosti i formiranje registra
zavisnika;
2. Edukacija celokupne populacije, posebno mladih, o svim aspektima
upotrebe pojedinih klasa supstanci;
3. Prevencija rizinih ponaanja i usmeravanje na zdrave oblike ivljenja
4. Obezbeivanje kontinuiteta preventivnih aktivnosti i njihove evaluacije.
(11)

GRUPACIJE STANOVNITV A OBUHV AENE PROGRAMOM PREVENCIJE

Prevenciju bolesti zavisnosti treba sprovoditi primenom:

1. Optih preventivnih mera u cilju redukcije upotrebe supstanci u
celokupnoj populaciji (populaciona strategija);
2. Specifinih preventivnih mera za pojedine subgrupe stanovnitva (mladi,
ene, stare osobe i dr.) kao i rizine grupe (strategija visokog rizika). (11)

PREDUSLOVI ZA USPENU REALIZACIJU PROGRAMA PREVENCIJE

Da bi program prevencije bolesti zavisnosti bio uspean, trebalo bi da ispunjava

neke specifine kriterijume:
1. Individualna specifinost podrazumeva pripremu edukativnopreventivnih sadraja namenjenih specifinim subpopulacijama
stanovnitva. Specifinost se odnosi na pol, uzrast i na razliite aspekte
porodinog i socijalnog statusa;
2. Specifinost za supstancu podrazumeva pripremu edukativnopreventivnih materijala koji daju jasne i relevantne podateke o svim
klasama supstanci i njihovim efektima na zdravlje i opte funkcionisanje
individue u njenom porodinom, radnom i socijalnom kontekstu;
3. Socio-kulturna specifinost podrazumeva pripremu adekvatnih
preventivno
edukativnih
materijala
namenjenih
pojedinim
subpopulacijama stanovnitva koje imaju karakteristine sisteme
vrednosti, stil ivljenja, navike i obiaje (neke seoske sredine, verska
opredeljenja i pripadnosti itd.). (11)
ORGANIZACIJA SPROVOENJA PROGRAMA PREVENCIJE
A. Nosioci programa prevencije
Program prevencije sprovode:

1. Republiki struni koordinacioni odbor (tim, komisija) za prevenciju bolesti

zavisnosti koji je sastavljen od predstavnika refrentnih ustanova, kao i
predstavnika odbora pojedinih okruga.
Struni koordinacioni tim za prevenciju bolesti zavisnosti utvruje:
a) metodologiju, dinamiku, procesnu i ishodnu evaluaciju svih
aktivnosti planiranih u realizovanju ciljeva programa
prevencije;
b) vri superviziju aktivnosti koordinacionih odbora okruga i
optina.
2. Okruni koordinacioni odbori za prevenciju bolesti zavisnosti koji se
formiraju u svim okruzima. Oni su sastavljeni od svih relevantnih drutvenih
struktura (zdravstvo, kolstvo, sudstvo, MUP , verske organizacije, socijalni rad,
radne organizacije, mediji, nevladine, humanitarne i druge organizacije koje
mogu doprineti prevenciji, ugostiteljstvo i turizam, sportske organizacije,
apstinenti i dr.).
3. Optinski koordinacioni odbori formiraju se po istom principu i organizuju
edukativno-preventivne aktivnosti na lokalnom nivou. (11)
B. Operativni plan prevencije
Program prevencije baziran je na edukaciji kao i primeni i korienju svih mera
aktivnosti u drutvenoj zajednici koje iskljuuju ili redukuju upotrebu supstanci,
umanjuju tete nastale zbog takve upotrebe i afirmiu zdrave oblike ivljenja. U
definisanju ciljeva i metoda programa koriste se preporuke Svetske zdravstvene
organizacije (WHO), Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
(UNESCO), Meunarodne organizacije rada (ILO), drugih meunarodnih organizacija,
ustanova i strunjaka, kao i naa iskustva u ovoj oblasti.
Program edukacije ima sledee nivoe:
1. Edukacija edukatora
a) Edukacija primarne zdravstvene zatite, specijalistikih slubi i
srodnih disciplna.
Ova edukacija obuhvata posebne programe za razliite nivoe sa prevashodno
preventivnim sadrajima i omoguava integraciju i saradnju sa ostalim relevantnim
strukturama drutvene zajednice. U okviru primarne zdravstvene zatite, specijalistikih
slubi i srodnih disciplina, formiraju se preventivna savetovalita za specifinije vidove
pomoi (savetodavni rad, dijagnostika, tretman i dr.). Ova edukacija obuhvata i sticanje
znanja u vezi redukcije tete zbog upotrebe supstanci (harm reduction).

b) Edukacija lanova koorinacionih odbora okruga i optina kao i

njihovih multidisciplinarnih strunih timova odgovornih za
sprovoenje programa.
c) Edukacija vaspitaa, nastavnika i profesora na svim obrazovnim
nivoima.
Pored sticanja znanja o osnovnim klasama supstanci i njihovim efektima, edukatori ovih
profila posebno se obuavaju za rano prepoznavanje upotrebe supstanci kod mladih i
komunikaciju sa uenicima, roditeljima i strunim slubama u cilju traenja najboljih
reenja za definisane pojave.
2. Edukacija mladih svih uzrasta
Ova edukacija odnosi se na sticanje znanja o svim klasama supstanci i njihovim
efektima na opte funkcionisanje, izbegavanje rizinih ponaanja koja vode upotrebi
droga, sticanje pozitivnih stavova, navika i odupiranje uticajima za uzimanje supstanci,
stimulisanje otvorene komunikacije o problemima u vezi upotrebe izmeu vrnjaka,
njihovih roditelja i nastavnika, usmeravanje na zdrave oblike ivljenja itd.
3. Edukacija roditelja
Ova edukacija se sprovodi u okviru programa edukacije koji se primenjuju u
kolama i predkolskim ustanovama, kao i kroz razne vidove rada sa roditeljima u oblasti
primarne zdravstvene zatite, specijalistikih slubi i savetovalita za porodice kroz
centre za socijalni rad, humanitarne organizacije, udruenja graana, verske zajednice i
dr. Edukativne aktivnosti putem seminara, individualnog savetovanja i pisanih materijala
obezbeuju roditeljima potrebna saznanja o pojedinim klasama supstanci, kao i o
principima komunikacije i traenju najboljih reenja za definisane pojave ili probleme,
vezane za upotrebu supstanci.
Poto program prevencije podrazumeva i mere u cilju redukcije upotrebe
supstanci u celokupnoj populaciji, specifine edukativne aktivnosti bie primenjene na
svim nivoima drutvene zajednice, obuhvatajui sve uzraste i sve strukture stanovnitva
(npr. radne organizacije, penzionere, izbeglike kolektive i dr.). Za realizaciju ovih
edukativno-preventivnih aktivnosti zadueni su koorinacioni odbori u pojedinim
sredinama. (11)
PROGRAMI PREVENCIJE BOLESTI ZA VISNOSTI KROZ EDUKACIJU

I EDUKACIJA EDUKA TORA

EDUKACIJA PROFESORA

Program edukacije:
1. Inicijalno predavanje (uvodni "senzitizirajui seminar") za sve profesore i
saradnike
1. Definicija i dijagnoza bolesti zavisnosti
2. Raprostranjenost bolesti zavisnosti
3. Podela i vrste psihoaktivnih supstanci
4. Posledice upotrebe supstanci
5. Novi trendovi - sintetike droge, zavisnost od interneta, kockanje
6. Mogunost razvoja programa prevencije u koli
7. Kako prepoznati korisnika supstanci
8. Utvrivanje prisustva supstanci u urinu i drugim telesnih uzorcima;
9. Postupak sa uenikom koji zloupotrebljava supstancu
10. Adolescencija - vaan period u ivotnom ciklusu pojedinca i porodice
oblik rada: Predavanja, pisani materijal (broure, prirunici i sl.), video prezentacije

2. Specifina edukacija za ui tim sastavljen od predstavnika kolegijuma kole

Program edukacije:
1. Definicija i dijagnoza bolesti zavisnosti
2. Raprostranjenost bolesti zavisnosti
3. Podela i vrste psihoaktivnih supstanci
4. Novi trendovi - sintetike droge, zavisnost od interneta, kockanje
5. Efekti na fiziko i psihiko zdravlje
6. Kako prepoznati korisnika supstanci
7. Utvrivanje prisustva supstanci u urinu i drugim telesnim uzorcima
8. Postupak sa uenikom koji zloupotrebljava supstancu (pravni i etiki aspekti)
9. Mogunost razvoja programa prevencije u koli
10. Adolescencija - vaan period u ivotnom ciklusu pojedinca i porodice

oblik rada: predavanja, pisani materijal (broure, prirunici i sl.), radionice, video
prezentacija, simulirane grupe, iva supervizija

EDUKACIJA PORODICE

Program edukacije:
1. Inicijalno predavanje (uvodni "senzitizirajui seminar") za
sve roditelje svih generacija uenika
1. Mladi i droga
2. Adolescencija - vaan period u ivotnom ciklusu pojedinca i porodice
3. Novi trendovi - sintetike droge, zavisnost od interneta, kockanje
4. Kako prepoznati korisnika supstanci
oblici rada: predavanja, pisani materijal, video prezentacije
2. Specifina edukacija za ui tim sastavljen od predstavnika roditelja svih
generacija uenika
Program edukacije:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Rasprostranjenost bolesti zavisnosti

Mladi i droga
Adolescencija - vaan period u ivotnom ciklusu pojedinca i porodice
Podela i vrste droga
Novi trendovi - sintetike droge, zavisnost od interneta, kockanje
Kako prepoznati korisnika supstanci
Identifikovanje upotrebe supstanci meu mladima (ponaanje, efekti, testovi)
Postupak sa detetom koje upotrebljava supstancu

oblici rada: predavanja, pisani materijal, radionice, video prezentacije

EDUKACIJA UENIKA
1. Inicijalno predavanje (uvodni "senzitizirajui seminar") za sve uenike
program edukacije:
1. Mladi i droga
oblik rada: predavanja, pisani materijal, video prezentacije
2. Specifina edukacija za ui tim sastavljen od predstavnika uenika svih
generacija (edukacija edukatora)
program edukacije:

1. Rasprostranjenost bolesti zavisnosti

2. Razvoj bolesti zavisnosti
3. Posledice bolesti zavisnosti
4. Mladi i droga
5. Adolescencija - vaan period u ivotnom ciklusu pojedinca i porodice
6. Podela i vrste droga
7. Novi trendovi - sintetike droge, zavisnost od interneta, kockanje
8. Rizina ponaanja
9. Zdravo ivljenje
10. Uticaj grupe vrnjaka na razvoj zavisnosti od supstance
oblici rada: predavanja, pisani materijal, radionice, video prezentacije
II E D U K A C I J A Z D R A V S T V E N I H R A D N I K A

A. EDUKACIJA LEKARA PRIMARNE ZDRA VSTVENE ZATITE

a. NIVO I: ZA SVE LEKARE
Program edukacije:
1.
2.
3.
4.

Klasifikacija i dijagnostika bolesti zavisnosti

Opti principi leenja i rehabilitacije
Proces motivacije za leenje
Farmakoterapija bolesti zavisnosti
- tretman akutne intoksikacije
- tretman apstinencijalnog sindroma
- produeno leenje (rehabilitacioni programi)
5. Psihoterapija bolesti zavisnosti - osnovni principi
6. Osnovni principi programa smanjenja tete zbog upotrebe supstanci (harm reduction)

oblici rada: predavanja, pisani materijal, video prezentacije, simulirane grupe, iva
supervizija
b. NIVO II: ZA LEKARE UKLJUENE U DUGORONI PLAN LEENJA I
REHABILITACIJE
Program edukacije:
1. Etiopatogeneza bolesti zavisnosti

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Klasifikacija i dijagnostika bolesti zavisnosti

Linost zavisnika
Recidiv
Komorbiditet bolesti zavisnosti
Opti principi leenja i rehabilitacije
Proces motivacije za leenje
Farmakoterapija bolesti zavisnosti
- tretman akutne intoksikacije
- tretman apstinencijalnog sindroma
- terapija predoziranja
9. Psihoterapija bolesti zavisnosti
10. Rehabilitacija i programi resocijalizacije
11. Osnovni principi programa smanjenja tete zbog upotrebe supstanci (harm reduction)
oblici rada: predavanja, pisani materijal, radionice, video prezentacije, workshop

B. EDUKACIJA ZDRA VSTVENIH RADNIKA (MEDICINSKE SESTRE I

TEHNIARI)
Program edukacije:
1.
2.
3.
4.
5.

Epidemiologija bolesti zavisnosti

Klasifikacija i dijagnostika bolesti zavisnosti
Komorbiditet bolesti zavisnosti
Proces zdravstvene nege zavisnika
Mogunosti ukljuivanja medicinske sestre / tehniara u programe leenja i
rehabilitacije zavisnika

oblik rada: predavanja, pisani materijal, video prezentacije, radionice

C. EDUKACIJA PSIHIJATARA, PSIHOLOGA, SOCIJALNIH RADNIKA I
SRODNIH DISCIPLINA
Program edukacije:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Epidemiologija bolesti zavisnosti

Dijagnostika bolesti zavisnosti
Novi trendovi - sintetike droge, zavisnost od interneta, kockanje
Farmakoterapija bolesti zavisnosti
Psihoterapija
Kratak kurs porodine terapije
Prevencija bolesti zavisnosti

8. Socioterapija i program resocijalizacije

9. Savetovalita
10. Osnovni principi programa smanjenja tete zbog upotrebe supstanci (harm reduction)
oblik rada: predavanja, pisani materijal, radionice, video prezentacije, workshop
III EDUKACIJA LANOV A ODBORA ZA PREVENCIJU BOLESTI
ZA VISNOSTI
U
ZAJEDNICI (PREDSTA VNICI SVIH DRUTVENIH
STRUKTURA)

Program edukacije
1. Epidemiologija bolesti zavisnosti
2. Vrste droga
3. Posledice upotrebe pojedinih supstanci
4. Rano prepoznavanje
5. Postupak sa korisnikom supstance
6. Metode leenja i rehabilitacije
7. Uloga drutvene zajednice u prevenciji i leenju
8. Osnovni principi programa smanjenja tete zbog upotrebe supstanci (harm reduction)
9. Novi trendovi - sintetike droge, zavisnost od interneta, kockanje
oblik rada: predavanja, pisani materijal, video prezentacije, radionice

REDUKCIJA TETE (HARM REDUCTION)

Ne postoji opte prihvaena definicija redukcije tete. Termin redukcija tete je
poeo da se koristi poetkom 80-ih godina i odnosio se na programe koji su primarno bili
usmereni ka smanjivanju tetnih zdravstvenih posledica zbog korienja droga a danas
oznaava sve mere kojima se moe smanjiti drogom izazvana teta u biolokom,
psiholokom i socijalnom smislu. Programi koji su usmereni na smanjenje tete izazvane
zavisnou proistekli su iz iskustva strunjaka u radu sa zavisnicima. Neki strunjaci ovaj
termin upotrebljavaju samo kada su u pitanju ilegalne droge, dok drugi ukljuuju sve
droge koje dovode do promene raspoloenja (alkohol, duvan, prepisani lekovi, inhalanti i
dr.).
Ranih osamdesetih godina prolog veka, kada je prepoznata epidemija SIDE kao i
injenica da znaajnu ulogu u prenosu infekcije ima deljenje zajednikog prica kod i.v.
narkomana, pojaao se interes za redukciju tete. Pristup koji se koristio u javnom
zdravstvu da bi se kontrolisala i smanjila seksualna transmisija zaraze bazirao se na

pragmatinoj pretpostaci da je lake i verovatno e biti uspenije promovisati kondome

kao nain kontrole seksualnog prenosa zaraze, nego promovisati seksualnu apstinenciju.
Slian pristup primenjen je i u promociji priceva za jednokratnu upotrebu. Poto se
ovakav pristup pokazao uspenim, javio se pritisak u javnosti da se prenese i na svaki
drugi rizian oblik ponaanja. Pod pojmom bezbedna upotreba (safe use) podrazumevaju
se edukacija narkomana o upotrebi sterilne opreme i priceva za jednokratnu upotrebu,
filtera za uvoenje supstance u pric, savetovanje narkomana da sa intravenske upotrebe
preu na umrkavanje, uvoenje specijalnih kontejnera za bezbednu kolekciju
upotrebljenog pribora i dr. U programe redukcija teta spada i obezbeivanje adekvatnog
prostora u kome narkomani mogu da provode vreme, dobiju obrok, odeu, savete
strunjaka i dr. Ovi programi bave se i zatitom prava narkomana i humanizacijom
odnosa prema njima, kao i smanjenju otpora koje ima ira drutvena zajednica prema
ovoj kategoriji pacijenata (46).

TEST PROVERE ZNANJA IZ BOLESTI ZA VISNOSTI

Sticanje znanja o pojedinim supstancama, nainu njihovog delovanja i posledicama je

neophodno kako bi mladi zauzeli pravilan stav i izbegli predvidljivu progresiju razvoja
zavisnosti od eksperimenta sa supstancama preko povremene i redovne upotrebe do teke
fizike zavisnosti sa izraenim zdravstvenim, porodinim, profesionalnim i socijalnim
posledicama. Znanje doprinosi da mladi izbegnu rizina ponaanja i prihvate zdrave
oblike ivljenja kao alternativu drogi. Roditelji, prosvetni radnici kao i svi edukatori
mladih ali i lideri i idoli moraju dobro poznavati tetne efekte droga kao i naine
prevencije.
Ukoliko ste stekli dovoljno znanja i tano odgovorite na navedena pitanja imaete vee
mogunosti prevencije ali i pomoi svom detetu, ueniku ili drugu ukoliko su ve
zakoraili pogrenim putem.
TEST

1. Koliko ljudi u svetu koristi duvan?

a) svaki trei
b) svaki deseti
c) svaki dvadeseti
2. Koliko ima tetnih supstanci u duvanskom dimu?
a) 50
b) 100
c) nekoliko hiljada
3. Koje bolesti izaziva puenje?
a) plune
b) srane
c) bolesti svih organa i svih sistema
4. Koje su faze u razvoju alkoholizma?
a) pretoksikomanska
b) toksikomanska
c) obe navedene
5. Toksikomanska faza podrazumeva sledee fenomene:
a) gubitak kontrole
b) alkoholna amnezija
c) gubitak kontrole, alkoholna amnezija, nemogunost apstinencije, pad
tolerancije
d) pad tolerancije, gubitak kontrole
6. Koje posledice alkoholizma poznajete?
a) zdravstvene
b) porodine
c) profesionalne
d) socijalne
7. Na koje naine se moe upotrebljavati marihuana?
a) puenjem
b) vakanjem
c) ubrizgavanjem u venu
8. Od ega se proizvodi marihuana?
a) lista
b) cveta
c) lista, cveta, stabljike indijske konoplje.
9. Da li marihuana daje psihijatrijske poremeaje?
a) da
b) ne
10. ta izazivaju halucinogene supstance?
a) halucinacije
b) poremeaj miljenja
c) poremeaj raspoloenja

d) telesne komplikacije (oteenja organa)

11. Koje od navedenih supstanci spadaju u halucinogene?
a) LSD,
b) psilocibin,
c) meskalin
12. Amfetamin pripada grupi:
a) psihostimulansa
b) depresora nervnog sistema
13. Koje su posledice upotrebe amfetamina?
a) hiperaktivnost, nesanica, govorljivost
b) proirene zenice, ubrzan puls, povien krvni pritisak
c) aritmija, epileptini napadi
14. Kojoj grupi supstanci pripada kokain?
a) psihostimulansa
b) depresora nervnog sistema
15. Koje su posledice upotrebe kokaina?
a) euforija, paranoja , povienje energije i seksualnog nagona
b) proirene zenice, ubrzan puls, povien krvni pritisak
16. Da li lekovi za smirenje, smanjenje napetosti i regulisanje sna mogu da dovedu do
zavisnosti?
a) da
b) ne
17. Od koje biljke se dobija opijum?
a) maka (Papaver somniferum)
b) indijske konoplje (Canabis sativa)
18. Koje od navedenih supstanci pripadaju grupi opioioda?
a) morfin, heroin, metadon, fentanil, kodein, petidin
b) kanabis, amfetamin
19. Koji su efekti opijata?
a) euforija, analgezija, smanjenje apetita
b) smanjenje seksualnog nagona, depresija centra za disanje
20. Za koliko vremena se moe stvoriti zavisnost od opijata?
a) posle nekoliko nedelja
b) posle nekoliko meseci
c) posle nekoliko godina
21. Koji su naini upotrebe opijata?
a) umrkavanjem, puenjem
b) intravenski,
c) preko sluzokoe (rektalno)
22. Pod kojim nazivom je poznat fenciklidin?
a) aneoska praina (Angel Dust), pilula mira (PeaCe Pill)
b)led (ICE)
23. Koji su efekti fenciklidina?

a) halucinacije i iluzije
b) blaga euforija
c) agresivnost, psihotini fenomeni
24. Koji su efekti androgenih steroida?
a) pojaanu agresivnost
b) povienje krvnog pritiska, oteenja srca
c) oteenje jetre, endokrine poremeaje
25. Koje od navedenih supstanci spadaju u grupu inhalanata?
a) isparljivi rastvarai, lepkovi
b) aceton, benzin, lakovi, boje, bronza
26. ta su sintetike droge?
a) vetaki preparati dobijeni modifikacijom molekula poznatih droga
b) vetaki napravljeni preparati od meavina poznatih droga
27. U kom obliku se proizvode sintetike droge?
a) prah, tablete,
b) kapsule, rastvori,
d) svi navedeni oblici
28. Gde se proizvode sintetike droge?
a) u ilegalnoj proizvodnji
b) u zvaninoj proizvodnji
29. Koliko vrsta sintetikih droga postoje?
a) preko 100
b) oko 1000
c) nekoliko hiljada
30. Koje od navedenih droga spadaju u sintetike droge?
a) Ecstasy, Love Drug, Speed, Tango&Cash, LSD, Green, Angel Dust
b) kokain, marihuana
31. Koji su ulini nazivi za ekstazi?
a) Eks, Ekser, Adam
b) trava
c) LSD
32. Koliko dugo traje efekat ekstazija?
a) 1-2 sata
b) 4-6 sati
c) preko 10 sati
33. Kako deluje ekstazi?
a) kao halucinogeni stimulans
b) kao depresor nervnog sistema
34. Koje su, od navedenih supstanci, derivati amfetamina?
a) metamfetamin, Speed, ICE, CA T, Crystal
b) Ecstasy, Tango&Cash, LSD, Green
c) heroin, metadon, kodein
35. Da li postoje sintetiki kanabinoidi?

a) da
b) ne
36. Koje supstance spadaju u sintetske opioide?
a) China White, Mexican Brown, China Town, Poison, Tango&Cash
b) metamfetamin, Speed, ICE, CA T, Crystal
37. Kako se u argonu nazivaju magine gljive?
a) magic mushrooms, mushrooms, shrooms, purple passion, gljive ludare
b) trava, grase, hash
c) Speed, Cat, Poison
38. Kako se u argonu naziva ketamin (ketalar)?
a) Green, Purple, K, Special K, Special la coke, Super acid, Super C
b) China White, Mexican Brown, China Town, Poison, Tango&Cash
39. Pod kojim nazivom je poznat GHB (-hidroksibutirat)?
a) teni ekstazi (Liquid)
b) magine gljive
40. Kako se u argonu naziva metakvalon?
a) Sopors, Heroin for Lovers, Love drug, Lude, Sopes
b) Ecstasy, Tango&Cash, LSD, Green
41. Kakvi su efekti delovanja deliranata?
a) neznatni
b) vrlo jaki
42. Kada treba poeti sa prevencijom bolesti zavisnosti?
a) u to ranijem uzrastu
b) kada se pojave prvi problemi
c) u toku leenja
43. Koje strukture stanovnitva treba obuhvatiti programom prevencije?
a) samo mlade
b) stare osobe
c) celokupno stanovnitvo
44. Ko je ukljuen u programe prevencije u lokalnoj zajednici?
a) sve drutvene strukture
b) kola
c) porodica
45. Koja je predvidiva progresija razvoja zavisnosti?
a) eksperiment sa supstancama, povremena upotreba, redovna upotreba, zavisnost
b) eksperiment sa supstancama, zavisnost
c) povremena upotreba, zavisnost
46. Iz kojih uzoraka se moe utvrditi prisustvo supstanci u organizmu?
a) mokraa, pljuvaka, znoj, kosa, nokti
b) krv
c) iz svih navedenih uzoraka
47. Kada se moe utvrditi prisustvo droge u organizmu nakon poslednjeg uzimanja?
a) posle nekoliko sati

b) posle nekoliko dana

c) posle nekoliko meseci
48. ta je zavisnost od supstanci?
a) mana
b) porok
c) bolest
49. Kako sa mladima voditi razgovor o problemima u vezi upotrebe supstanci?
a) smireno, uz definisanje konzumiranja supstanci kao zajedniki problem ili
zadatak za sve uesnike razgovora i uvaavanja linosti mlade osobe
b) agresivno, uz kanjavanje i pretnje
50. ta treba rei ako vam neko ponudi supstancu?
a) Da
b) Ne, hvala

Odgovori na pitanja
1. a, 2. c, 3. c, 4. c, 5. c, 6. a,b,c,d, 7. a,b, 8. c, 9. a, 10. a,b,c,d, 11. a,b,c, 12. a, 13.
a,b,c, 14. a, 15. a,b, 16. a, 17. a, 18. a, 19. a,b, 20. a, 21. a,b,c, 22. a, 23. a,b,c, 24.
a,b,c, 25. a,b, 26. a, 27. d, 28. a, 29. c, 30. a, 31. a, 32. b, 33. a, 34. a, 35. a, 36. a, 37.
a, 38. a, 39. a, 40. a, 41. b, 42. a, 43. c, 44. a,b,c, 45. a, 46. c, 47. a,b,c, 48. c, 49. a, 50.
b

LITERATURA
1. Bradley KA. Management of alcoholism in the primary care setting. West J Med
1992; 136:273-276 (1)
2. Bukeli J. Droga u kolskoj klupi. Beograd: V elarta, 1995. (12 prevencija)
3. Chick J: Alcohol dependence: methodological issues in its measurement: reliability of
the criteria. British Journal of Addiction 1980; 75: 175- 186 (16)
4. Cho YR, Lee HJ. A study on a model for internet addiction of adolescents. Taehan
Kanho Hakhoe Chi. 2004;34(3):541-51. (21)
5. Cloninger CR, Sigvardsson S, Bohman M. Childhood personality predicts alcohol
abuse in young adults. Alcohol Clin Exp Res 1988; 12: 494-505. (17)
6. Despotovi A, Ignjatovi M. Zavisnost od droga i lekova narkomanije. Ni: Institut za
dokumentaciju zatite na radu, 1980. (22)
7. Dejoie JF. Internet addiction: a different kind of addiction? Rev Med Liege. 2001;
56(7):523-30. (10)
8. Dimitrijevi I. Alkoholizam mladih. Beograd: Nina press, 1992. (3)
9. Dimitrijevi I. i sar. Upotreba supstanci meu uenicima osnovnih i srednjih kola u
Republici Srbiji: pilot studija Komisije za prevenciju bolesti zavisnosti meu
omladinom Vlade Republike Srbije. Beograd, 2002. (24)
10. Dimitrijevi I. i sar. Upotreba supstanci meu uenicima osnovnih i srednjih kola u
Republici Srbiji. Pilot studija Komisije za prevenciju bolesti zavisnosti meu
omladinom Vlade Republike Srbije. Beograd, 2002. (zvezda)
11. Dimitrijevi I.: Bolesti zavisnosti: diagnostika, leenje, prevencija. Beograd: KIZ
Centar, 2004. (1)
12. DMT homeostatska regulacija. http://www.narkomanija.com (pristup 7.3.2003.) (25)
13. ukanovi B, Bukeli J, Dimitrijevi I, Kneevi S. Bolesti zavisnosti-iluzija
stvarnosti, CESID, Podgorica, 2000. (5)
14. Falkowski C. Dangerous Drugs: An Easy-to-Use Reference for Parents and
Professionals. Center City: Hazelden, 2002. (28)
15. Friedman L. [et al.] eds. Source book of substance abuse and addiction. Baltimore:
Williams and Wilkins, 1996. . (30)
16. Gelder M, Mayon R, Cowen P . Shorter Oxford Textbook of Psychiatry, 4th edn,
Oxford, Oxford University Press 2001. (35)
17. Helzer JE, Burman A, McEvoy LT. Alcohol abuse and dependence. In: Robins LN,
ed. Psychiatric disorders in America. New York: Flee Press, 1991. (6)
18. Hur MH. Demographic, habitual, and socioeconomic determinants of Internet
addiction disorder: an empirical study of Korean teenagers. Cyberpsychol Behav.
2006;9(5):514-25. (20)
19. Jung J. Alcohol and other drugs: a research perspective. Thousands Oaks: Sage
Publications 2001. (47)
20. Kaplan HI, Sadock BJ. Comprehensive Textbook of Psychiatry. 5th edn. Baltimore:
Williams & Wilkins, 1989: 674-675. (49)
21. Kaplan HI, Sadock BJ. Synopsis of psychiatry: Behavioral Sciences/Clinical
Psychiatry, eight edn. Philadelphia: Lippincott Williams&Wilkins, 1998. (7)
22. Levy SJ, Plece JP . Predictors of marijuana use nad uptake among teenagers in Sydney.
Int J Addict 1990; 25: 1179-1193. (9)
23. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije: Istraivanje o zloupotrebi alkohola i drugih
droga meu mladima u Srbiji 2005. Projekat: Procena zloupotrebe droga u Srbiji.
Finansira Evropska Unija. Realizacija Evropska agencija za rekonstrukciju, 2006.

24. National Institute on drug Abuse, National Hawsehold Survey on Drug abuse.
Highlights 1991. Washington: US Goverment Printing Office, 22: 14-21. (10)
25. Nova
droga,
takozvani
Liquid,
iri
se
splitskim
narkotritem.
http://www.moravek.net (pristup 3.7.2003.). (60)
26. Ockene JK, Kristeller JL, Donnely G. Tobbaco. In: Galanter M, Kleber HD.
Textbook of substance abuse treatment, second edn.Washington DC: American
psychiatric press, 1999 (61)
27. Paterson EW. Patterns of substance abuse on college campus. Am J Drug Alcoh
Abuse 1988; 14/2: 237-246. (11)
28. Pavlovi Z. Novi trendovi zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kod mladih i
mogunosti prevencije u zajednici. Magistarska teza.Beograd: Medicinski fakultet,
2004, 8-11
29. Princeton NJ. Substance abuse: The nations number one health problem: Key
indicators for policy. Brandies: Institute for Health Policy, Brandeis University, 1993.
(12)
30. Robertson JA, Plant MA. Alcohol, sex and risks of HIV infection. Drug and Alcoh
Depend 1988; 22 :75-78. (13)
31. Savet za borbu protiv narkomanije optine Petrovac na Mlavi: Istraivanje o upotrebi
psihoaktivnih supstanci meu omladinom u Petrovcu na Mlavi. 2005-2006.
32. epanovi A.: Uestalost upotrebe psihoaktivnih supstanci meu uenicima srednjih
kola u tri regiona Crne Gore, doktorska disertacija, Medicinski fakultet u Beogradu,
2005.
33. The 1999 ESPAD Report: Alcohol and Other Drug Use Among Students in 30
European Countries, Stockholm, December 2000. (30 epide)
34. The 2003 ESPAD Report: Alcohol and Other Drug Use Among Students in 35
European Countries, Stockholm, December 2004. (47)
35. UNITED NA TIONS, Ofice on Drug and Crime, World Drug Report, V olume 2:Statistics, 2006. (36)
36. U.S. Centres for Disease Control Curennt trends: state with Prevalence of ilegal drug
use by pregnant women, Rhode-Island MMWR 1990; 225-227. (14)
37. V alter K, Arrizabalaga P . Designer drugs directory. Amsterdam: Elsevier, 1998 (73)
38. Wiliams GD, Grant BF, Harford TC. Population Projections using DSM-III criteria
alcohol abuse and dependence 1990-2000. Alcoh Health Res World 1989; 13: 336-70.
(16)
39. World Drug Report. Executive Summary, V olume 1: Analysis, United Nations Office
on Drugs and Crime, 2004.
40. Y ang CK, Choe BM, Baity M, Lee JH, Cho JS. SCL-90-R and 16PF profiles of senior
high school students with excessive internet use. Can J Psychiatry. 2005;50(7):407-14.
(22)
41. Y oung K. Therapeutic issues with internet addicted clients. New Therapist 7, 2000.
(19)
42. Zavisnost od intereta. www.bos.org.zu
43. Zavisnost od kockanja.www.mentalhealth.com
44. Dimitrijevi I. Sintetike droge-novi trendovi upotrebe supstanci. Monografija, Galeb,
Ni, 2004.
45. Ko CH, Y en JJ, Chen CC, Chen SH, Yen CF. Proposed diagnostic criteria of internet
addiction for adolescents. The Journal of Nervous and Mental Disease. 2005; 193:
728-733

46. Internacionalna Asocijacija za redukciju tete (International Harm Reduction

Association - IHRA). What is harm reduction. Online document:
www.ihra.net/popups/articles
47. UNAIDS. Fact sheet: HIV/AIDS in the newly independent states. Geneva: UNAIDS,
2002.
48. Kelly JA, Amirkhanian Y A. The newest epidemic: a review of HIV/AIDS in Central
and Eastern Europe. Int J STD AIDS 2003;14:361-71. [PubMed].