MAINSKI ELEMENTI

PRVA TEORIJA:
Mainstvo je nauka koja se bavi prouavanjem maina tokom svih faza postojanja,
od njihovog nastanka, tj ideje, pa sve do njihovog uklanjanja ili recikliranja. Pod
mainom se podrazumeva svaki mehanizam ili grupa mehanizama koji vri neki rad.
Pod mehanizmom se podrazumeva sklop mainskih elemenata ili delova koji vre
neko kretanje. Pod mainskim elementom se podrazumeva deo maine ili sklop
delova koji u okviru maine vri neku elementarnu funkciju. Pod mainskim delom
podrazumeva se svaki deo maine koji se bez razaranja ne moe rastaviti na
jednostavnije delove.
PROJEKTOVANJE: pod projektovanje se u najirem smislu rei podrazumeva stvaranje
neeg novog; uvek se obavlja nakon obimnih istraivanja, a prethodi konstruisanju i
predstavlja iznalaenje opravdanog inenjerskog reenja koje se tehniki moe
ostvariti i koje je ekonomski isplativo.
KONSTRUISANJE: pod konstruisanjem se podrazumeva definisanje i uzajamno
rasporeivanje elemenata i podsklopova neke maine ili ureaja; kao rezultat
konstruisanja nastaje konstrukciona dokumentacija koja obezbeuje prenos svih
konstrukcionih informacija za novi proizvod.
PROTOTIP: prototipom se vri verifikacija konstrucionog reenja proizvida I proverava
ispravnost konstrukcione dokumentacije; daljom razradom konstrukcione
dokumentacije izrauje se radionika dokumentacija na osnovu koje se on izrauje;
po pravilu, uvek se izrauje sa standardnim alatima, s obzirom da se tokom
njegovog ispitivanja uvek oekuje korekcija portotipske dokumentacije;
UTICAJ PROMENE TEMPARATURE NA PROMENU NALEGANJA: promena temparature
utie na promenu dimenzija delova koji se izraunavaju po obrazcu
l=l
L=duina dela; =koeficijent linearnog irenja; =temperaturska razlika;
=-o
o=normalna temp., uvek iznosi 20C
Promena dimenzija moe da izazive promenu naleganja:

Poveanje zazora, poveavaju se odstupanja od saosnosti ime nastaje

mogunost veeg debalansa, tj. Mogunost pojave veih centifugalnih sila,
razaranjem maine, temelja i/ili susednih maina;
Smanjenjem zazora moe se uzrokovati poveanje otpora u leajevima, pa
ak i nemogunost njihovog obrtanja;

Poveanjem preklopa nastaje pojava nepredvienog optereenja i time

oteenje jednog od delova sklopova;
Smanjenjem preklopa smanjuje se, mada moe ak i prestane, nosivosti
dotinog sklopa
MERNI LANCI: pod mernim lancima se podrazumeva niz meusobno spojenih
kota koje ine zatvoren lanac; u okviru svakog mernog lanca postoji samo
jedan zavrni lan, ija se vrednost ustanovljava, dok su svi ostali sastavni
lanovi; sastavni lanovi se dele na rastue i opadajue; rastui lanovi su svi
oni sastavni lanovi sa ijim poveanjem raste vrednost zavrnog lana, dok
su opadajui lanovi svi oni sastavni lanovi sa ijim poveanjem opada
vrednost zavrnog lana;

Naini montae kod mernih lanaca:

Metoda apsolutne zamenljivosti zahteva veliku tanost izrade(uske

tolarancije), svaki ispravno uraen deo moe se ugraditi u sklop;
Metoda grupne zamenljivosti ili metoda selekcije, omoguava uz ise ili
poveane tolarancije postizanje vee tanosti sklopa, zahvaljujui tome to se
uraeni delovi selektiraju u unapred odreene grupe tolerancije, nakon ega
se obavlja montaa delova koji pripadaju istoj grupi tanosti;
Metoda dorade spada u grupu metoda sa kompenzatorom, koja se odlikuje
time to ima jedan poseban deo koji se naziva kompenzatorom i koji ima
ulogu da kompenzuje sva odstupanja , ili se jednom od delova dodeljuje uloga
kompenzatora; posle izvrene montae ustanovljava se potrebna veliina
kompenzatora nakon ega se on obrauje na tu vrednost i ponovo montira;
Metoda podeavanja takoe spada u grupu metoda sa kompenzatorom; u
merni lanac se ubacuje poseban deo, tzv. Kompenzator, koji ima ulogu da
kompenzuje sva odstupanja; posle izvrene montae ustanovljava se
potreban veliina kompenzatora nakon ega se on podeava na tu vrednost i
ponovo montira;ulogu kompenzatora mogu da imaju svi oni delovi koji mogu
da kompenzuju duinska odstupanja;

VRSTE OPTEREENJA: pod optereenejm se podrazumeva sila (F), moment savijanja

(M) i moment uvijanja (T) koji deluju na mainski element; pod statikim
optereenjem podrazumevamo ono optereenje koje se ne menja tokom vremena, ili
koje se naglo menja tokom vremena, pa ak i ono optereenje koje se naglo menja
tokom vremena ali samo pod uslovom da je broj takvih promena u celokupnom veku
trajanja tog dela znatno manje od graninog giklusa; pod dinamikim optereenjem
se podrazumeva ono optereenje koje se stalno menja tokom vremena, pri emu se
razlikuju jednociklusne, vieciklusne i stohastike, tj. nepredviene, promene
optereenja; mainski elementi su uglavnom izloeni dinamikom optereenju , koje
je znatno nepovoljnije od statiko.

PONAANJE MA. ELEM. POD DEJSTVOM OPTEREENJA: Usluaju da je mainski deo

optereen, on je i napregnut, a to naprezanje se manifestuje pojavom napona u
materijalu ili pojavom deformacija. Naponi predstavljaju unutranje sile kojima se
materijal suprotstavlja deformisanju, dok se pod deformacijama podrazumeva
promena dimenzija optereenog dela. Veliina deformacije, u oblasti
proporcionalnosti, moe se izraunati posredstvom Hukovog zakona:
=. U
zavisnosti od pravca delovanja naponi se dele na normalne (-koji su upravni na
posmatranu ravan) i tangente (-koji lee u posmatranoj ravni).U normalne napone
se ubrajaju :zatezanje, sabijanje, izvijanje, savijanje, pritisak, a u tangentne napone:
smicanje i uvijanje.
VRSTOA: prestavlja sposobnost materijala da izdri odreena optereenja i da pri
tome ne doe do primetnih trajnih deformacija kao celine ili njegove povrine;
TVRDOA: predstavlja sposobnost materijala da se suprostavi prodiranju nekog
drugog tela u njegovu povrinu;
KRUTOST: sposobnost materijala da se suprostavi elastinosti deformacijama pod
dejstvom optereenja;
ELASTINOST: sposobnost materijala da se deformie pod dejstvom optereenja i da
se se nakon prestanka optereenja vrati u svoj prvobitni oblik i poloaj;
PLASTINOST: sposobnost materijala da se deformie pod dejstvoj optereenja i da
nakon prestanka dejstva optereenja zadri svoj novonastali oblik i poloaj;
ILAVOST: sposobnost materijala da se suprostavi udarnim otereenjima;
KRTOST: nesposobnost materijala sa se suprostavi udarnim optereenjima;
ZAPREMINSKA RAZARANJA: predstavlajju trajne deformacije, lomove i kidanja
mainskih elemenatakoja nastaju kao posledica zatezanja, pritiska, izvijanja,
smicanja, savijanja, uvijanja, udara i vibracija;
POVRINSKA RAZARANJA: predstavljaju oteenja radne povrine mainskih
elemenata do kojih je dolo usled kontaktnih naprezanaj klizanja, kotrljanja,
zagrevanja i sl.
DINAMIKA VRSTOA: tj. dinamika izdrljivost, je najvei napon koji trajno moe
da prenese epruveta ( bez loma) pri neogranienom broju ciklusa; zavisi od vrste
materijala, vrste napona i karakteristike ciklusa promene napona;
GRANINI DEO CIKLUSA: predstavlja najmanji broj ciklusa posle koga, pri dotinom
naponu, ne dolazi do loma epruvete.

SMITOV DIJAGRAM: konstruie se tako to se na apscisu nanose srednji naponi, a na

ordinatu dinamika izdrljivost pri koeficijentu acimetrije R=-1 i R=0; gornji krak
ograniava napon na granici teenja koji se prostire sve do presene take sa
pravom pod uglom od 45, poto ona pokazuje rast srednjih napona; donji krak se
prostiredo take preseka sa vertikalom, povuenom iz take preseka gornjeg kraka,
koje se zatim nastavlja do take preseka napona na granici teenja u prave
povuene uglom od 45; rastojanje od prave do bilo kod kraka, pri bilo kom
srednjem naponu, predstavlja trajnu amplitudnu dinamiku izdrljivost, pri tome
srednjem naponu;

HAJGOV DIJAGRAM: konstruie se tako to se na apscisu nanese srednji napon, a na

ordinatu amplitudni naponi;vrednost srednjeg napona je obino poznata, dok se
amplitudni napon oitava sa Hajgovog dijagrama;
Trajna dinamika izdrljivost: trajna izdrljivost (=const.) je najvei napon koji
trajno moe epruveta da izdri ( bez loma) pri neogranienom broju ciklusa;

PRORAUN MAINSKIH ELEMENATA

Stvarno optereenje: to je ono optereenje kojem je izloen posmatrani element toku
eksploatacije;
Raunsko optereenje: to je ono optereenje sa kojim se rauna da je optereen
element u toku eksploatacije;
Nazivno (nominalno) optereenje: to je propisano optereenje, pri emu njegova
vrednost moe biti jednaka ili manja od raunske;
Kritino optereenje: to je ono optereenje pri kojem dolazi do razaranja mainskog
elementa; njegova vrednost je obino za stepen sigurnosti vea od raunskog
optereenja;
Dozvoljeno optereenje: to je ono optereenje sa kojim se trajno sme opteretiti
posmatrani element; obino je jednako nazivnom optereenju;
Prethodni proraun: njime se odreuju potrebne dimenzije mainskih elemenata; on
je samo orjentacioni proraun, na osnovu kojeg se zapoinje konstrukcija;
Zavrni proraun: njime se odreuje stvarni stepen sigurnosti (S) mainskog
elementa;

ELEMENTI ZA VEZU
U mainske elemente za vezu spadaju svi oni elementi koji se koriste za formiranje
mainskih spojeva, tj. za vezu dva ili vie elemenata, bez obzira na nain ostvarenja
te veze i bez obzira na mogunost, ili nemogunost, njihovog rastavljanja;
Osnovna odlika im je da imaju zavojnu povrinu;imaju veoma veliku primenu u
mainstvu;
Zavojnica predstavlja prostornu krivu liniju koaj lei na omotau cilindra, konusa,
lopte ili neke druge figure; zavojnim kretanjem bilo koje slike po povrini cilindra
dobija se navoj; teoretski profil navoja moe da ima oblik trougla, kvadrata ili
trapeze;

Ugao profila navoja () koji predstavlja ugao izmeu bonih linija teoretskog
profila navoja;
Teoretska dubina navoja (H) koji predstavlja visinu teoretskog profila, merena
upravno na osu navoja;
Korak navoja (P) presdtavlja aksijalno rastojanje izmeu dve proizvoljne take,
na dva susedna profila navoja, koje, u odnosu na profil, imaju isti poloaj;
Hod navoja (L) predstavlja aksijalno rastojanje dveju proizvoljnih taaka koje
imaju isti poloaj u odnosu na profil i lee na istoj zavojnici; kod viestrukog
navoja ( sa vie poetaka) hod se
Ugao navojnice ()predstavlja ugao koji zaklapa tangent na zavojnicu sa
svojom projekcijom na ravni upravnoj na osu zavojnice;
Nazivni prenik navoja (d,D) je prenik koji odreuje veliinu navoja; veliki
prenik spoljanjeg navoja (d), odnosno unutranjeg navoja (D), je prenik
zamiljanog cilindra koji tangira najudaljenije take profila spoljanjeg navoja
na ose navoja;

VRSTE NAVOJA:
Metriki navoj: sa trouglastim ISO profilom ima oblik ravnostranog trougla,
tj. Ugao navoja je =60; karakteristine dimenzije metrikog navoja sa
trouglastim profilom su prenik in korak navoja; za veliinu koraka navoja
koriste se termini grubi navoj ili fini navoj; najee se koristi grubi
navoj (Md);
Trapezni metriki navoj: za teoretski profil ima ravnokraki trougao sa
uglom profila od =30; jednostruki trapezni navoj se oznaava TrdxP,
viestruki sa TrdxP dvostruki; trapezni navoj se uglavnom koristi za
pretvaranje krunog kretanja u pravolinijsko;
Kosi navoj: za teoretski profil ima pravougli trougao sa uglom od 30
izmeu hipotenuze I katete; ima oblik trapeze, sa bonim uglovima os 3

do 30; razvrstani u tri reda: normalni, sitni I krupni red; znaava se

slovom S ispred nazivnog prenika d i koraka navooja P;
upotrebaljava se iskljuivo za pretvaranje krunog kretanaj u pravolinijsko,
kod jako optereenih pokretnih spojeva in kada sila deluje samo u jednom
smeru;
Obli navoj: za teoretski profil ima ravnokraki trougao sa uglom profila od
=30; stvarni profil ima priblino oblik polukruga; oznaava se slovnom
oznakom Rd, ispred nazivnog prenika d i koraka navoja P;
upotrebaljava se na onim mestima gde je teko odravati istou spoja;
TOLERANCIJE NAVOJA: tolerancijama navoja se obezbeuje mogunost sklapanja
I meusobna zamenljivost navojnih delova, ostvarivanje predviene dubine
noenja I sl.; naleganje navojnog para se oznaavaju sa : veliko slovo odnosi se
na unutranji navoj, a malo na spoljanji; doputaju grublje tolerancije; oznaka
se formira iz dva dela, pri emu se prvi delovi oznake odnose na tolerancije
srednjeg I malog prenika navoja, a drugi na tolerancije velikog prenika;
standardom su propisane tri klase: A-fina, B-srednja I C-gruba; ako klasa nije
propisana podrazumeva se da je srednja;
ZAVRTNJI:
Zavrtanj je mainski deo, valjkastog oblika, na kojem je narezan navoj; obino se
koriste za stavranje vrstih veza izmeu dva ili vie delova, koji se, u sluaju
potrebe, mogu veoma jednostavno rastaviti; sastoji se od glave i stavbla koje se
deli na : vrat, navojni deo I zavretak zavrtnja; u zavisnosti od oblika glave
zavrtnja razlikuju sezavrtnji sa: estostranom glavom, sa etvrtastom glavom sa I
bez venca, sa cilindrinom glavom sa urezom, sa cilindrinom glavom I I
estosrtanom rupom, sa uputenom glavom, sa poluokruglom glavom.; u
zavisnosti od rasporeda I duine navoja razlikuju se: goli zavrtnji, uvrtni zavrtnji I
granini zavrtnji; zavretak navoja predstavlja njegov kraj sa kojim se poinje
uvrtati u otvor ili navrtku; zavretak moe biti ravan, konusan, soivast,
produeno konusan, sa iljkom za tano fiksiranje.; najveu primenu imaju
zavrtnji sa estostranom glavom za optu primenu koji se izrauju sa metrikim
navojem na odreenoj ili celoj duini stable;
Razlika izmeu podeenih I nepodeenih zavrtnjeva: svi zavrtnjevi se dele
u zavisnosti od prenika stable u odnosu na prenik otvora u koji se postavljaju
na nepodeene( kod kojih je otvor vei) i podeene( kod kojih su prenici isti);

NAVRTKE:
Navrtke su mainski delovi koji sa zavrtnjima ine funkcionalnu celinu;
prizmatinog ili valjkastog su oblika, sa navojem kroz sredinu; imaju pogodan
spoljanji oblik za obrtanje kljuem ili prstima; na navojnom delu je obino

zakoena pod uglom =120I to sa obe strane; obino se izrauju od elika I

mogu da imaju razliitu visinu: normalne m=0,8d, visoke m=d I niske m<d; moe
je zameniti I rupa sa urezanim navojem na nekom od delova;
Samokoivost navoja: da bi se ostavrilo samokoenje potrebno je ispuniti
uslov:

n -(1-1,5)

Pod samokoivou navoja podrazumeva se da je njihovo obrtanje mogue samo

pod dejstvom neke sile;
ZAVRTANJSKE VEZE: pod zavrtanjskom vezom se podrazumevaju veze dva ili
vie elemenata posredstvom jednog zavrtnja; u zavisnosti od pravca delovanja
radne sile razlikuju se: uzduno optereenje, popreno optereenje I sloeno
(kombinovano) optereenje zavrtanjske veze, pri emu sloeno optereenja
zavrtanjska veza predstavlja uzduno optereenu vezu optereenu I poprenom
silom; za ostvarenje te veze koriste se nepodeeni zavrtnji, sem kod popreno
optereenih zavrtanjskih veza, kod kojih mogu da se koriste I podeeni zavrtnji;

Prethodni proraun popreno optereene zavrtanjske veze sa

nepodeenim zavrtnjem:
Kod nepodeenih popreno optereenih zavrtanjskih veza radna sila (Fs)
uravnoteava se silom trenja u spoju (F), tj. na dodirnim povrinama, koju
uzrokuje sila pritezanja (Fp).

Fb =

F s S min
i o

F p = p F b

As

Fp

( 0,50,7 ) ReH

GRUPNE ZAVRTANJSKE VEZE:

Teorija grupnih zavrtanjskih veza svodi se na optereenje raunskog optereenja
najoptereenijeg zavrtnja. Pri proraunu grupnih zavrtanjskih veza polazi se od toga:

Da su svi zavrtnji (u sklopu) istih prenika, das u izraeni od istog materijala I

das u sile pritezanja jednake;
Da su dodirne povrine ploa ostale ravne (nedeformisane) u svim fazama
optereenja;
Da naleue ( kontaktne) povrine ploa imaju minimalno dve ose simetrije I
da su u odnosu na te ose zavrtnjevi simetrino optereeni;

Postoje tri karakteristina sluaja prorauna grupnih zavrtanjskih veza:

Veze optereene silom;

Veze optereene momentum;
Veze optereene silom I momentum;