MERNA TEHNIKA

LABORATORIJSKA VEBA BR.3

Induktivni pretvarai
Induktivni pretvarai rade na principu promene induktivnosti pod dejstvom promene merne veliine.
Kako promena induktivnosti nastaje samo pri promeni merne veliine to se ovi pretvarai svrstavaju u
grupu pasivnih mernih pretvaraa.
Induktivnost pretvarakog elementa moe se predstaviti sledeim izrazom:

L N

d
[H]................................................................................................................... 1
di

gde je: L- induktivnost; N- broj navojaka obuhvaeni fluksom i

d
- brzina promene fluksa po jedinici
di

struje.
U toku ispitivanja dolazi do promene merne veliine. Ova promena u induktivnim pretvaraima izaziva
promenu induktivnosti (izaziva promenu nekih od veliina koje definiu induktivnost). Pri merenju
uspostavlja se zavisnost izmedju merne veliine i najee promene struje ili napona a ne direktno i
induktivnosti.
Induktivni elektromagnetni pretvarai. Ovi pretvarai rade na dva osnovna principa:
promeni induktivne otpornosti kalema u zavisnosti od promene oblika magnetnog polja ili
promene induktivnosti u zavisnosti od promene magnetne permeabilnosti
Induktivnost kalema sa gvozdenim jezgrom data je jednainom 2.

N2
............................................................................................................................. 2
zm

gde je: N - broj navojaka kalema; zm magnetni otpor jezgra i vazdunog zazora.
Magnetni otpor se sraunava po jednaini 3.

zm

l Fe

lv
........................................................................................................ .3
Fe A v A

gde je: l Fe - duina kalema u kojoj se nalazi metalno jezgro (slika 1.);

F - permeabilnost gvozdenog
e

jezgra; l v - duina kalema u kojoj se ne nalazi gvozdeno jezgro;

v - permeabilnost vazduha; A povrina poprenog preseka jezgra odnosno kalema.

Slika 1. Solenoid induktivnog pretvaraa

Permeabilnost gvodja je vie puta vea od permeabilnosti vazduha pa se magnetni otpor moe predstaviti
izrazom 4:

zm

lv
........................................................................................................................ 4
v A

Na osnovu gornjih izraza moe se zakljuiti da se induktivnost kalema menja obrnuto proporcionalno duini
vazdunog jezgra solenoida (ili vazdunog procepa). Principijelna reenja induktivnih pretvaraa data su na
slici 2.

Slika 2. Principijelna reenja induktivnih pretvaraa

a) sa jenim kalemom i kotvom; b) sa dva kalema i kotvom;
c) sa jednim kalemom i gvozdenim jezgrom; d) sa dva kalema i gvozdenim jezgrom
Pretvarai b) i d) prikazani na slici 2. poseduju dva kalema. Dok se u jednom kalemu induktivnost
smanjuje u drugom se poveava. Ovi pretvarai pogodni su za vezivanje u grane mernog mosta. Izbor
induktivnog mernog pretvaraa zavisi od veliine koju merimo kao i od oekivane vrednosti merne
veliine. Pretvarai prikazani na gornjoj slici koriste se za merenje puta (diferenciranjem se dobija brzina i
ubrzanje). Za merenje malih puteva (0.5 mm 0.2 m) koriste se pretvarai prikazani na slici 2. b. Za
vea rastojanja koriste se pretvarai d (5 50 mm) kao i c (za vea rastojanja). Ukoliko su pretvarai sa
jednim kalemom prilikom vezivanja u merni most potrebno je vezati u granu mosta i temperaurno
kompenzacioni kalem. Induktivni pretvarai mogu biti razliitih konstruktivnih reenja i imaju iroku
primenu u tehnici.
Poboljanje osetljivosti i linearnosti merenja, kao i otklanjanje temperaturnih i drugih uticaja, postie se
primenom diferencijalnog induktivnog pretvaraa. Ovi pretvarai imaju dva jednaka kalema sa jednakim
fero-magnetnim jezgrima. Principijelno izvodjenje ovih pretvaraa prikazano je na slici 2. b i d. U
poetnom poloaju (kada je kotva ili cilindar simetrino postavljena izmedju kalemova) induktivnosti
kalemova su medjusobno jednake. Pri pomeranju kotve ili cilindra za d, induktivnosti kalemova iznose:

L1

N 2 A 0
LFe
2 d 0 d
r

L2

N 2 A 0
LFe
.............................................................5
2 d 0 d
r

Kako se kalemovi vezuju u grane mosta to e i u poetom poloaju most biti u ravnotei.
Pri pomeranju d izlazni napon na mostu ui (slika 3), pod pretpostavkom da je induktivni otpor viestruko
vei od omskog otpora, moe se prikazati jednainom 6.

Slika 3. Merenje malih pomeranja pomou diferencijalnog induktivnog pretvaraa

jL1
1
d
u i u
u
.......................................................................6
L
Fe
jL1 jL2 2
2d 0
r
Iz jednaine 1 se vidi da je izlazni napon mosta sa diferencijalnim induktivnim pretvaraem linearna
funkcija pomeranja.
Prednost diferancijalnog pretvaraa je i u tome to privlane sile koje dejstvuju na kotvu ili cilindar tee
da se medjusobno ponite. Pretvarai sa kotvom koriste se za merenje pomeranja u opsezima od (00.01) mm do (0-1) mm, dok se pretvarai sa cilindrom koriste za merenje pomeranja reda veliine od 1
cm do nekoliko desetina cm (slika 4. a).

a)

b)

Slika 4. a) Diferencijalni mrni pretvara za merenje veih pomeranja;

b) vezivanje pretvaraa u induktivni merni most
Na slici 4. b prikazan je jedan od naina vezivanja ovih pretvaraa u induktivni most. Ovaj most se
napaja pomou simetrinog transformatora iji su sekundari istovremeno i grane mosta.
Most se napaja naponom efektivne vrednosti od oko (5-30) V sa uestanou od (50-10000) Hz. Nie
uestanosti nisu pogodne jer je impendansa pretvaraa pri malim uestalostima mala a omska otpornost
dolazi do izraaja to smanjuje osetljivost pretvaraa. Vee uestanosti poveavaju induktivnu otpornost
kalemova pa je i promena impedanse pri pomeranju kotve ili cilindra vea (poveava se osetljivost
pretvaraa). Visoke uestalosti napajanja mosta imaju negativan uticaj na stvaranju vihornih struja kao i
na poveanje parazitskih kapacitivnosti kalemova i prikljunih veza. Izlazni napon naizmeninih mostova
menja fazu za pri prolazku kotve ili cilindra kroz ravnoteni poloaj. Ukoliko se za merenje koristi
naizmenini voltmetar koji meri samo efektivnu vrednost napona ne moe se utvrditi i smer pomeranja.
Korienjem voltmetra sa ispravljakim kolima, koji sa promenom faze za menjaju i polaritet izlaznog
jednosmernog napona moe se ustanoviti i smer pomeranja.
Jedan od najee primenjivanih pretvaraa je diferencijalni induktivni transformatorski pretvara.
Po svojoj konstrukciji ovaj pretvara predstavlja transformator sa jednim primarnim kalemom i dava
jednaka simetrino postavljena sekundarna kalema. Konstruktivna izvodjenja ovih pretvaraa data su na
slici 5. a. U osi pretvaraa nalazi se jezgro od feromagnetnog materijala koje se pomera u aksijalnom
pravcu.

a)
b)
Slika 5. a) Primeri diferencijalnih induktivnih transformatorskih pretvaraa
b) ematski prikaz pretvaraa
Za naizmenini merni napon na primaru up u naponi na sekundarnim kalemovima iznose u s1 i us2. U
ravnotenom poloaju jezgra naponi us1 i us2 su medjusobno jednaki a izlazni napon u i je jednak nuli jer su
sekundarni kalemovi vezani u opoziciju. Ukoliko dodje do pomeranja jezgra indukovani naponi na
sekundarnim kalemovima e se razlikovati. Na izlaznim krajevima pretvaraa javie se napon ui koji je

srazmeran pomeranju. Za pomeranje u suprotnom smeru faza napona ui bie pomerena za . Zavisnost
izlaznog napona od pomeranja jezgra moe se predstaviti dijagramom koji je prikazan na slici 6. Delovi krive u
obe poluravni mogu se predstaviti jednainom 7.

2
u ie K1x 1 K 2 x ............................................................................................ 7

K1 i K2 su konstante koje zavise od geometrijskih parametara kalemova, broja namotaja, uestalosti i struje
2
primarnog namotaja. Za relativno mala pomeranja uz uslov da je K 2 x 1 , kriva se moe aproksimirati
pravama u ie K 1 x .

Slika 6. Efektivna vrednost izlaznog napona pretvaraa u funkciji pomeranja

a) kriva idealnog pretvaraa; b) kriva realnog pretvaraa
Osetljivost pretvaraa odredjena je konstantom K 1. Ona je direktno srazmerna jaini struje primara i
njenoj frekvenciji a obrnuto srazmerna duini pretvaraa. Ostljivost raste sa uestalou sve do odredjene
granice preko koje prestaje zavisnost. U praksi se najee koriste uestanosti u opsegu od 50-20000
Hz. Za dinamika ispitivanja koriste se i vee uestalosti, poto uestalost napajanja mora biti 5-10 puta
via od uestalosti veliine koja se meri. Izbor veliine pretvaraa se vri prema oekivanom
maksimalnom pomeranju. Da bi se postigla eljena tanost merenja (tj. da bi se pri merenju ostalo u
linearnoj zavisnosti izlazni napon-pomeranje) potrebno je da maksimalno pomeranje jezgra, pri
nelinearnosti od 1%, iznosi oko 0.14LFe gde je LFe duina feromagnetnog jezgra.
U stvarnosti, za poetni poloaj koji odgovara simetrino postavljenom jezgru u odnosu na sekundarne
kalemove, izlazni napon nije jednak nuli. Razlog ove pojave je posledica vie uzoraka medju kojima je i
ne mogunost postizanja idealne simetrinosti sekundarnih kalemova u pogledu broja namotaja, omske
otpornosti i parazitskih kapacitivnosti. Da bi se pretvara uravnoteio (izjednaila vrednost napona na
sekundarima i postigla razlika u fazi od ) u kolo sekundarnih kalemova se dodaju promenjljive otpornosti
i kapacitivnosti ijim se podeavanjem uravnoteava diferencijalni pretvara.
Veba 3.1. Izemriti promenu induktivnosti senzora puta 2mm RLC metrom
hod [mm]
induktivnost [H]

Indukcioni pretvarai
Za razliku od induktivnih u solenoid se kod indukcionih postavlja jezgro sa permanentnim magnetom (A
na slici 7). Kao posledica u solenoidu se javlja elektromotorna sila.

Slika 7. Magnet u solenoidu kod indukcionih pretvaraa

Piezoelektrini pretvarai.
Piezoelektrini efekat se javlja kod nekih vrstih tela i predstavlja vid konverzije mehanike energije u
elektrinu i obrnuto. Kada se piezoelektrini pretvara podvrgne mehanikoj deformaciji na njegovoj
povrini se generie odredjena koliina elektriciteta. Inverzan piezoelektrini efekat se sastoji u
mehanikoj deformaciji kristala ako se on stavi u elektrino polje, odnosno naelektrie odredjenom
koliinom elektriciteta. Piezoelektrini efekat se javlja kod veeg broja materijala od kojih su najpoznatiji
kvarc, Roeova so i turmalin a od vetakih materijala barijum titanat, olovo cirkonat, olovo niobat, litijum
sulfat...

Slika 8. Piezoelektrini efekat a) kristal u ne deformisanom stanju;

b) kristal optereen silom u x pravcu; c) kristal optereen siom u y pravcu
Na slici 8. prikazana je pojava piezoelektrinog efekta. U zavisnosti od pravca dejstva sile razlikuje se i
polaritet na ploama. U sluaju da sila dejstvuje u pravcu z ose na elektrodama se nee javiti
naelektrisanje. Piezoelktrini materijali predstavljaju izolatore u elektrinom smislu. Kao pretvarai
izradjuju se najee u obliku diska ili prizme. Ovi pretvarai se ne mogu koristiti pri stacionarnom
merenju jer se pri stacionarnom dejstvu sile indukuje odredjena koliina elektriciteta koja se zbog
provodnosti pretvaraa i veza brzo gubi. Koliina naelektrisanja koja se javlja pri optereenju kristala data
je izrazom 8.
Q d F ........................................................................................................................... 8

gde su: d konstanta kristala i F sila sa kojom se optereuje kristal.

Zamenom vrednosti sile izrazom 9 u predhodnu jednainu dobija se:

F A
Qd

l
EA ............................................................................................................ 9
l

l
AE .................................................................................................................. 10
l

Napon koji nastaje izmedju elektroda, usled dejstva spoljanje sile je:

Q
............................................................................................................................ 11
C

gde je kapacitivnost oderedjena izrazom:

A
.......................................................................................................................... 12
l

gde je: - dielektrina konstanta kristala; A povrina elektroda no kojima se i nagomilava naelektrisanje;
l rastojanje izmedju elektroda.
Konni izraz za napon koji se javlja izmedju elektroda pretvaraa glasi:

d
l E g l E .................................................................................................. 13

Piezoelektrina svojstva materijala, koja su razliita u pojedinim pravcima, opisuju se koeficijentima dij i
gij. Ovi koeficijenti su definisani sledeim izrazima:

Koliolii a lektriciteta u pravcu i Q C

..................................................14
Sila u pravcu j
F N
Polje u pravcu i
K Vm
g ij

...................................................................15
Naprezanje u pravcu j N

d ij

Indeksi i mogu uzeti vrednost 1,2 ili 3 koje odgovaraju sili (deformaciji) du x, y i z ose, dok 4, 5, i 6
predstavljaju momente uvijanja du x, y i z respektivno.
Vrednosti za koeficijente d i g za pojedine kristale date su sledeom tabelom:
Tabela 3.4.
Materijal
Kvarc
komercijalna keramika
i BaTiO3
96% BaTiO3
4% PbTiO3

Dimenzija
x - presek, duina
ploice je du y ose

Osetljivost po naboju
d [C/N]

Osetljivost po naboju
g [(V/m)/(N/m2)]

d11=2.25 10-12

0.055

(13-16) 10
10.5

-11

0.0106
0.012