CD Peti Razred 17 11 2011 PDF

MATEMATISKOP
OSNOVNA [KOLA

( )
, " ",
,
, 6,
. (011)3087-958, (011)2413-403 / (011)380-70-90
www.matematiskop.co.rs

,

zeljko.hrcek@gmail.com
-
,
371.3::51(035)
, , 1940 : :
/ . - : ,
2010 ( : ). - 174 . : . ; 26 cm
500
ISBN 978-86-7076-050-9
) - - -
COBISS.SR-ID 177893132
.
650-02-00222/2008-06, 20.06.2008.
,
V , ,

2008/2009. .
T 3.000
: "",
PREDGOVOR UPUTSTVO
Ovaj priruqnik je nameen kao pomo, olakxica u planirau,
pripremau i izvodeu nastave, za one nastavnike koji u redovnoj
nastavi koriste UBENIQKI KOMPLET MATEMATISKOP-a . (Ovaj
komplet ima licencu Ministarstva prosvete.) Priruqnik nije mogue koristiti uz ubenike drugih izdavaqa, jer je gradivo planirano prema ubenicima MATEMATISKOP-a . I domai zadaci su iz
Zbirke zadataka za peti razred istog izdavaqa.
Priruqnik se ne moe kupiti. On je dat kao poklon nastavnicima koji izvode nastavu po ubenicima MATEMATISKOP-a .
Priruqnik sadri Godixi (globalni) plan rada i detani
plan izvoea nastave za svaki qas u toke xkolske godine. Oba
plana naqiena su prema zvaniqnom, obavezujuem UPUTSTVU
Ministarstva prosvete (Slubeni Glasnik, avgust 2007).
Pripremen plan i izvoea nastave nije dovoan da bi nastavnici mogli raditi opuxteno. Ostaje problem objektivnog ocenjivaa uqenika. Mi smo se pobrinuli da Vam i tu smaimo brige.
Nastavnik mora da ima na umu vanu qienicu: ne oceuje se talenat, nego rad i radna disciplina uqenika. Zbog toga ne treba na
kontrolnim i pismenim zadacima pripremati iznenaea, niti birati samo tee zadatke. Nee se svi uqenici kad zavrxe xkolovae
baviti matematikom, ali e matematika svima trebati. Zbog toga
treba dati vixe elementarnih zadataka. Ne treba izbegavati zadatke koji su rexavali na qasu, niti zadatke koje su uqenici dobijali za domai rad. Naprotiv! Preporuqivo je da svi zadaci
budu iz kiga kojim uqenici raspolau. I, to ne treba kriti, nego
javno saopxtiti uqenicima. To e ih stimulisati da budu aktivni
na qasovima i rade domae zadatke.
U Priruqniku za svaku Kontrolnu vebu i sva qetiri Pismena zadatka dat je predlog zadataka u PET GRUPA. Budui da
je Priruqnik nedostupan uqenicima, mogu se koristiti bax ovi
zadaci, uz eventualne izmene po potrebama i nahoeu nastavnika.
Ako je za Kontrolnu vebu predvieno pet zadataka, onda svaki
zadatak doprinosi ukupnoj oceni za 1. Ako su planirana qetiri zadatka, onda za jedan zadatak uqenik dobija ocenu 2, za dva zadatka
ocenu 3 itd. Ne treba zbog sitne grexke ponixtiti ceo zadatak,
ve stavite uz ocenu takvu minus. Treba vixe ceniti ispravan
postupak, nego taqan raqun.
Sadraj
SADRAJ
GODIXI (GLOBALNI) PLAN RADA
OPERATIVNI (ORIJENTACIONI) PLAN RADA

PO MESECIMA
DETANI PLAN IZVOEA NASTAVE PO QASOVIMA
GODIXI (GLOBALNI) PLAN RADA

PROGRAM-om je predvieno gradivo podeeno na nastavne
teme i za svaku temu je odreen orijentacioni fond qasova. Tu
su predvieni qasovi za obradu, za ponavae i uvebavae. U
PROGRAM-u nije precizno navedeno kako predvideti nepredviene okolnosti.
Ovde su teme rasporeene kao xto je u PROGRAM-u predloeno, ali se broj qasova predvienih za realizaciju tema razlikuje
od predloenog. Razloga je vixe.
Liqno iskustvo i iskustva mnogih nastavnika nalau fleksibilnu primenu PROGRAM-a.
Mogue je da se kalendar poremeti praznicima, raspustima
i nekim iznenadnim okolnostima.
Izvestan broj qasova treba izdvojiti za usmenu proveru znaa, jer ima dosta uqenika koji nisu sposobni da svoje znae iskau
iskuqivo preko kontrolnih i pismenih zadataka.
Nekoliko qasova u oba polugodixta treba ostaviti u rezervi, za nepredviene okolnosti. Ako takvih okolnosti ne bude,
nastavnik e se lako organizovati i korisno upotrebiti ovaj poklon.
Za svaki PISMENI ZADATAK treba planirati bar jedan
pripremni qas.
R.
br.
0
1
2
3
3
4
5
5
5
6
Broj qasova
Broj qasova
NASTAVNA TEMA
po temema
Obrada Ostalo
Uvodni qas
1
1
Skupovi
14
7
7
Osnovni geometrijski objekti
10
5
5
Deivost brojeva
8
4
4
Prvi pismeni zadatak
3
3
Deivost brojeva (nastavak)
5
2
3
Ugao
17
7
10
Razlomci
7
3
4
Drugi pismeni zadatak
3
3
Drugo polugodixte
Razlomci (nastavak)
32
13
19
Trei pismeni zadatak
3
3
Razlomci (drugi nastavak)
20
8
12
Osna simetrija
12
5
7
Qetvrti pismeni zadatak
3
3
UKUPNO
138
54
84
- .

: "", "", "",

"", ""
10
11
12
. .
.
.
- .
- .
.
(.)
.
(.)
.
(.)
.
(.)
.
(.)
.
(.)
.
(.)
.
(.)
.
(.)
.
(.)
.
(.)
.
(.)
.
.
()
- ()e

19
24
23
22
21
20
18
17
16
15
14
13
. .
.
.
- .

.
.
.
(.)
.
.

. .
()
.
. N N0
.
(.)
.

(.)
- . .
. .
. (.)
- .
.
(.)
.
.
(.)
.
.
(.)
-
.

(.)
.
-

(.)
.

(.)
(.)
.
- ()e

10
11
12
13
14
15
16
17
18
DETAAN PLAN IZVOEA NASTAVE PO

QASOVIMA
Nastavne teme za svaki qas OBRADE novog gradiva, pod istim naslovom obraene su u UBENIKU u izdau IP MATEMATISKOP. U uvodnom tekstu pripreme svakog qasa uz boks
Osnovni tekst navodi se koja kiga se koristi (Ubenik ili Zbirka) sa navedenim brojevima strana.
Na neispisanim delovima strana detanog plana nastavnik upisuje liqna zapaaa o nivou ostvarea i eventualne primedbe o
kojima e voditi raquna pri planirau nastave sledee xkolske
godine.
Ako pri OBRADI novog gradiva neki planirani deo ne bude
realizovan, on se prenosi na poqetak prvog sledeeg qasa, predvienog za uvebavae.
Ako se neki zadaci iz ubenika, predvieni za rad na qasu
OBRADE novog gradiva, ne urade na tom qasu, on se pridodaje
Domaem zadatku . Isto treba uqiniti i sa eventualnim vixkom
predvienih zadataka za qasove UVE BAVAA.
Preporuqivo je da nastavnik na qasu rexava i druge, sopstvene zadatke. Predloeni plan rada moe i treba da se mestimiqno mea i obogauje idejama nastavnika, realizatora nastave.
Neke napomene koje su detano navedene u prvom delu Priruqnika, a kasnije bi trebalo da se ponavaju, ovde nisu ponavane.
Poxto se radi o Planu rada, dovono ih je napisati prvi put. (To
su najqexe napomene o naqinu rada u parovima i u grupama, zatim
izvoea qasa sa temom: Ispravka pismenog zadatka i sliqno.)
Priruqnik u formi CD-a omoguava nastavniku da odxampa
po potrebi bilo koju stranicu. To e bitno olakxati pripremu
listia za Kontrolne vebe i Pismene zadatke.
20
1. QAS
Uvodni qas
Dijalog
Ci Upoznavae sa uqenicima. Upoznavae uqenika sa programom, literaturom, obavezama, mogunostima.

Tok qasa
Uqenici su do sada imali jednog nastavnika za sve predmete, a
sada za svaki predmet imaju po jednog nastavnika. To je bitna promena. Zbog toga se nastavnik mora potruditi da ostavi povoan
utisak i da uqenike ohrabri. Moe im proqitati stihove Miroslava Antia, sa 6. strane ubenika. Potrebno je istai znaqaj
matematike kao nauke. Dobro bi bilo da nastavnik na ovom qasu
proqita sa 3. strane Zbirke uvodni tekst pod naslovom Pred kapijom matematike (sve osim posledeg pasusa).
Zatim, nastavnik upozna uqenike sa programom matematike, navodei qienice koje su uqili i u mlaim razredima. Onda im
predoqi kige iz kojih e se uqiti, i preporuqi da stiqu naviku
qitaa lekcije iz ubenika.
Potrebno je ukazati da je matematika lepa, korisna i da prua velike mogunosti. Uqenike treba ohrabriti da idu na qasove
dodatne nastave i ponuditi im da nabave priruqnik PLUS V. Takoe, treba im predoqiti mogunost afirmacije na takmiqeima.
Za pripreme, pored zbirke PLUS V mogu im se preporuqiti kige
MATHEMATISKOP 1 (Vodiq za xampione) i Inostrana takmiqea osnovaca.
21
Skupovi
2. QAS
Pojam skupa. Naqini zadavaa skupova.
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Uqenici treba skup da shvate kao osnovni pojam koji se ne

definixe, ali je odreen svojim elementima. Treba da razumeju razne naqine zadavaa skupova i da mogu sami da navedu takve
primere. Prazan skup, bez elemenata, shvataju kao jedinstven skup.
Oznake , ,
/ i pravilno koriste.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik od 7. do 10. str.
Nastavnik navodi nekoliko primera skupova iz neposrednog

okruea. Onda trai da i uqenici navedu nekoliko primera. Na
poqetku ne pomie prazan skup.
Dolazimo do zakuqka da je skup odreen ako znamo (ili moemo da uoqimo) egove elemente.
Uzimamo primere zadavaa skupa navoeem svih elemenata. Na
tim primerima (kao na 8. str. Ubenika) uvodimo oznake: , ,
/ i
. Uqenici i sami navode sliqne primere.
Zatim, uvodimo zadavae skupa opisom (opisivaem). Pravilno je, na primer, za skup A = {v, o, d} dati opis: A = {x| x je slovo
reqi vodovod}. (Qita se: A je skup elemenata x, koji imaju svojstvo: x je slovo reqi vodovod.)
Nepravilno je: A = {slova reqi vodovod}.
Prazan skup je bez elemenata i treba naglasiti da je taj skup
jedinstven. (Postoji samo jedan prazan skup, xto sledi iz definicije.) Oznaka je ili {}. Insistirati na qienici da je ovaj skup
jedinstven. Na primer, ako neki uqenik pomisli da ima vixe praznih skupova (i navodi skup koji nema ovoga ili nema onoga),
treba ga navesti da objasni, npr. u qemu je razlika izmeu Skupa
aviona u naxoj uqinionici. i Skupa kitova u naxoj uqinionici.
Uvesti prikazivae skupova slikom u vidu Ojler-Venovog
dijagrama. Na odgovarajuim primerima (navedenim na qasu) povezati sva tri naqina zadavaa skupova. Uqenici i sami smixaju
takve primere.
Kao xto je navedeno na kraju 9. strane, istiqemo da i skup
moe biti element skupa.
Domai zadatak:
Vebe sa 10. str. Ubenika.
22
Skupovi
3. QAS
Pojam skupa i naqini zadavaa skupova
Frontalni rad kombinovan sa
radom u parovima (po klupama)
Ci
Uvebavae
Dijalog
Usvajae pojmova upoznatih na prethodnom qasu.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka od 7. do 10. str.
Ponovimo redom pojmove: skup je odreen svojim elementima,

sva tri naqina zadavaa skupova, oznake pripadnosti skupu (,
/
itd.), pojam praznog skupa.
Posebno insistirati na tekstovima koji su u Ubeniku istaknuti crvenom trakom i obojeni deo teksta u Zbirci (7. strana).
Za svaki opisani pojam uqenici navode svoje primere.
Rexavamo zadatke 1, 2 i 4.
Tokom qasa rexavamo zadatke 3, 5 i 7, tako xto prvo nastavnik uradi zadatak iz uvodnog teksta, a onda uqenici rexavaju na
tabli ili na mestu (u parovima) preostale sluqajeve (a), b), v),
itd.).
Na isti naqin rexavamo zadatak 13.
Zatim, uqenici rexavaju na tabli zadatke: 8, 10, 14, 11 i
16 a), b).
Domai zadatak:
6, 9, 12, 15, 16 v), 18
23
Skupovi
4. QAS
Podskup. Jednaki skupovi
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Uvoee pojmova podskupa i nadskupa, kao i relacije jednakosti meu skupovima. Uqenici shvataju da se kod skupova broje
samo razliqiti elementi.
Tok qasa
Osnovni tekst
Uzmemo dva skupa, na primer A i C na 10. str. Ubenika, istaknemo ih na xkolskoj tabli. Uz voee od strane nastavnika,
uqenici utvrde da je svaki element skupa A istovremeno i element
skupa C, a obrnuto ne vai za sve elemente skupa C. Na osnovu
ovih zapaaa uvodimo pojmove podskup i nadskup i oznake: , ,
, .
Zatim rexavamo primer 1 sa 11. str. Ubenika.
Uvodimo pojmove oqiglednih podskupova i pravih podskupova. Na osnovu postupka odreivaa pravih podskupova u primeru
2, koji prikae nastavnik, uqenici samostalno odrede prave podskupove skupa {2, 4, 6, 8} s kraja 11. strane. Rexiti, eventualno,
jox jedan sliqan primer.
Onda, na naqin kako je navedeno u Ubeniku, reximo primer
3, na osnovu qega uvedemo pojam jednakih skupova (kao skupova koji
se sastoje od istih elemenata). To potvrdimo na primeru 4.
Zatim, nastavnik objaxava rexee primera 5, pa na osnovu toga uvede novu definiciju jednakih skupova. (Ako je A B i
B A, onda je A = B). Osim toga ovde se zapaa da je suvixno
vixe puta nabrajati iste elemente, pa se uvede pojam najjednostavnijeg (redukovanog) oblika skupa. Na taj naqin se dolazi do pojma
broja elemenata skupa.
Domai zadatak:
Vebe sa 13. strane Ubenika.
24
Skupovi
5. QAS
Podskup. Jednaki skupovi.
Frontalni rad, kombinovan sa
radom u parovima.
Uvebavae
Dijalog
Ci Usvajae pojmova: podskup, nadskup, jednaki skupovi, redukovan (najjednostavniji) oblik skupa, broj elemenata skupa, kao i
pojam pravog podskupa.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pojmove: podskup i nadskup (tekst Ukratko na 10.

strani Zbirke). Uqenici navode svoje primere.
Zatim, rexavamo zadatak 22. (Nastavnik objasni primer iz
uvodnog teksta sa skupovima T i B, pa uqenici rexavaju na tabli
sluqajeve a) i b), a ostale na mestu, u parovima.)
Rexavamo zadatak 26, pa reximo zadatke 24 i 25.
Onda rexavamo zadatke 27. i 28 i uoqavamo prave podskupove.
Ponovimo definiciju jednakih skupova.
Zatim, rexavamo zadatke 37 i 39, i to na isti naqin kao i
zadatak 22.
Reximo na isti naqin i zadatak 21, pa zadatak 46.
Na kraju reximo zadatke 40 i 41.
Domai zadatak:
23, 29, 30, 34, 43, 44.
25
Skupovi
6. QAS
Unija skupova
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Usvajae pojma unije skupova uz odgovarajuu interpretaciju Ojler-Venovim dijagramima.

Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik 14. i 15. str.
Preporuqivo je odmah prilikom uvoea pojma unije skupova koristiti ilustrovae pomou Ojler-Venovih dijagrama. Koristei se primerima sa str. 14, uvodimo uniju kao skupovnu operaciju. Zatim, rexavaem primera 2. i 3, utvrdimo da je unija
komutativna i asocijativna operacija. Ove primere mogu na xkolskoj tabli rexavati uqenici.
Posle toga, nastavnik trai od uqenika da iskau pravilno
definiciju unije dva skupa. Kad dobije zadovoavajui odgovor,
izvede na tablu jednog uqenika koji sam ili uz pomo nekog od uqenika smisli dva skupa, recimo A i B, qiji su elementi brojevi,
odredi A B nabrajaem svih elemenata i sve to prikae pomou
dijagrama.
Na kraju reximo primer 4.
Domai zadatak:
Vebe na 15. strani Ubenika.
26
Skupovi
7. QAS
Unija skupova
Uvebavae
Rad u parovima (iz iste klupe)

Ci
Dijalog
Utvrivae pojma unije skupova i osobina ove operacije.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo definiciju unije skupova (tekst Ukratko sa 14. strane

Zbirke), pa rexavamo zadatak 51.
Onda, rexavamo zadatak 52 i ponovimo osobine komutativnosti i asocijativnosti unije skupova.
Reximo zadatke 54 i 55.
Zatim, rexavamo redom zadatke 59, 60, 58 i 57.
Domai zadatak:
53, 55, 56, 61, 63.
27
Skupovi
8. QAS
Presek skupova
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Uvoee pojma preseka skupova i pojma razdvojenih (disjunktnih ) skupova.

Tok qasa
Osnovni tekst
Primer koji se navodi na poqetku 16. strane treba iskoristiti da uqenici uoqe zajedniqki deo skupova A i B. Obavezno treba
prikazati i Ojler-Venove dijagrame. Zatim, zajedniqki deo skupova A i B definixeko kao presek skupova A i B, u oznaci A B.
Zatim, primer 1 iskoristimo da, bez crtaa dijagrama, uoqimo da presek dva skupa predstava ihov zajedniqki podskup, koji
sadri sve zajedniqke elemente ovih skupova. Pri tome, odreivaem preseka M P i P M uoqimo osobinu komutativnosti. Na
sledeem primeru uverimo se da je presek takoe asocijativan.
Dae uoqavamo, ako je A B da je A B = A i da je A B = B.
Koristimo, potom primer 3 radi definisaa razdvojenih (disjunktnih ) skupova: M R = , xto pokazuje da ovi skupovi nemaju
zajedniqkih elemenata.
Do kraja qasa reximo i primer 4. sa 18. strane.
Domai zadatak:
28
Skupovi
9. QAS
Unija i presek skupova
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Utvrditi znaqee operacija unija i presek skupova. Jasno

uoqiti razlike meu ima. Pritom, kombinovati i ranija znaa
(podskup, i sl).
Tok qasa
Osnovni tekst
Najpre obnovimo pojam presek dva skupa (tekst Ukratko sa 16.

strane Zbirke), pa reximo zadatke 66 a), b) i v). Uqenici rexavaju zadatke na mestu. Rade u parovima, po klupama. Zatim, po izboru
nastavnika izlazi jedan uqenik na tablu, objaxava ceo postupak
i rezultat prikae u obliku Ojler-Venovog dijagrama. Usput smo
ponovo potvrdili komutativnost preseka. Zatim, na isti naqin rexavamo zadatak 68.
Podsetimo se na pojam disjunktnih skupova, pa reximo zadatke
71 i 72.
Podsetimo se na definiciju unije dva skupa, pa reximo zadatak 56 b) i zadatak 82.
Na kraju rexavamo zadatke 67, 75 i 79.
Domai zadatak:
69, 70, 72 a), b), 75, 77, 80.
29
Skupovi
10. QAS
Razlika skupova
Obrada
Frontalni rad
Ci
Dijalog
Uvoee pojmova razlika dva skupa i komplement skupa.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik 19. i 20. str.
Reximo primer 1 sa 19. strane. Koristei se i dijagramom,

objasnimo da smo na taj naqin izvrxili jednu novu operaciju sa
skupovima. To je razlika dva skupa koja je u navedenom primeru
oznaqena sa A\B (qita se: A razlika B).
Zatim, to potvrdimo rexavaem primera 2 i 3.
Uoqimo posebno sluqajeve: A\ = A, \B = , A\A = . (Na
primer: A = {a, b, v}.)
Da produbimo znae o razlici, postavimo pitae:
Ako su A i B skupovi koji imaju elemente (nisu prazni), koje
uslove oni moraju zadovoiti da bi vaile jednakosti: A\B = ,
i A\B = A?
Uqenici navode odgovarajue primere.
Zatim, uvedemo pojam komplementa skupa, kao xto je to uqieno na 20. strani.
Do kraja qasa rexavamo zadatak 4 sa 20. strane.
Domai zadatak:
Vebe sa 20, strane Ubenika.
30
Skupovi
11. QAS
Operacije sa skupovima
Uvebavae
Rad u nehomogenim grupama

(po dve susedne klupe)
Dijalog
Ci Utvrditi znae o skupovnim operacijama. Rexavae kombinovanih zadataka.

Tok qasa
Osnovni tekst
Prvi deo qasa (oko 15 minuta). Obnovimo pojmove razlika skupova

i komplement skupa. Onda reximo zadatke 91 i 104 a), d), ).
Drugi deo qasa (oko 10 minuta). Obnovimo pojmove: unija, presek, razlika skupova, komplement skupa i disjunktni skupovi. Za
svaki pojam izlazi na tablu jedan uqenik i nacrta odgovarajui
dijagram.
Trei deo qasa. Nastavnik daje iz Zbirke zadatke za uvebavae obnovenih pojmova. Svaki postaveni zadatak rexava se grupno. (Po dve susedne klupe daju jednu grupu.) Svaka grupa prijavuje nastavniku kad rexi zadatak, a nastavnik osmotri svako
rexee. Kad rexee prijavi vixe od polovine uqenika, nastavnik
izvodi na tablu jednog uqenika, koji rexee javno izloi. Kontrolixu ga uqenici iz klupa, a nastavnik nadzire.
Rexavamo redom zadatke: 54, 64, 66 g), d), 77 a), b) v), 86 a),
92, 94.
Domai zadatak:
81 a), b), 87, 93, 97, 100.
31
Skupovi
12. QAS
Reqi: i, ili, ne, svaki, neki.
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Navedene reqi u matematici imaju znaqee kao odreene

operacije. Uqenici treba da razlikuju kada ove reqi imaju matematiqka znaqea.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik, str. 21-23, Zbirka 24-26.
Za svaku od navedenih reqi istai eno jeziqko i matematiqko znaqee, kao u Ubeniku. Uz pojam i primer iz Ubenika,
svaki pojam ilustrovati jox i jednim zadatkom iz Zbirke. Zatim,
traiti od uqenika da i oni navedu neki primer.
Domai zadatak:
na qasu.
Dati iz Zbirke one zadatke koji nisu rexavani
32
Skupovi
13. QAS
O skupovima
Sistematizovae
Dijalog
Ci Uoqiti bitne karakteristike nauqenih pojmova o skupovima. Uoqiti sliqnosti i razlike. Produbiti razumevae pojmova i
tehniku rada podii do potrebnog nivoa.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka 11. do 24. str.
Rexavaju se zadaci iz Zbirke, na naqin opisan u drugom delu

11. qasa.
Prilikom demonstracije rexea od strane uqenika, nastavnik insistira da se svaki korixeni pojam precizno definixe.
Na primer, ako se radi o podskupu, onda se podskup precizno definixe, pa se onda rexava zadatak; ako se pomenu jednaki skupovi,
onda definisati relaciju jednakosti dva skupa i sliqno.
Izbor zadataka bi trebalo izvrxiti neposredno pre realizacije qasa, jer bi izbor trebao biti usloven kvalitetom prethodno
usvojenih znaa.
Jedan od moguih izbora zadataka za ovu sistematizaciju je:
27, 35 a), b), v), 36 a), v), 39, 56, 62, 75, 87, 96, 101, 106.
Domai zadatak:
do 8.)
Radna sveska: Prva kontrolna veba (str. 5.
Skupovi
33
14. QAS
Prva kontrolna veba (Skupovi)
Kontrola znaa
Svaki uqenik dobija list sa odxtampanim zadacima, da se ne

gubi vreme i izbegnu grexke, koje su posledica diktiraa zadataka.
Grupa A)
1. Odredi sve podskupove skupa {a, b, c}.
2. Elementi skupa P su dvocifreni brojevi mai od 40, koji
imaju cifru jedinica 0 ili 5. Dat je jox skup Q = {q| q = 5n, gde
je n N i 1 < n 7}. Nacrtaj Ojler-Venove dijagrame skupova P
i Q. Da li je P = Q?
3. Dati su skupovi: A =
A
{a| a N i a je neparan broj mai od 7}, B = {1, 2, 3, 6} i C =
{c| c N i 3 < c < 8}. Odredi
skupove: A B, A C i (A C) B.
4. Na osnovu Ojler-Venovih
dijagrama sa slike, prikai nabrajaem svih elemenata skupove: A B, B\D, D\A, B\A i CA D.
Grupa B)
1. Imamo skup slova M = {m, e, t, a, r}.
a) Odredi podskup skupa M , koji ima dva elementa, tako da od
elemenata tog podskupa moemo sastaviti bar jednu smislenu req
od dva slova i jednu smislenu req od qetiri slova.
b) Odredi dva podskupa sa po tri elementa, tako da elementi
svakog od ih odreuje smislenu req od tri slova.
Da li su neki od ovih skupova jednaki?
2. Dat je skup C dijagramom i skupovi
A = {1, 3, 3, 1, 5, 5, 5, 1, 7, 9, 9}, B = {b| b je jednocifreni neparan broj}.
Odredi skupove AC i B\A. Da li meu
datim skupovima ima jednakih?
3. Da li vai jednakost {1, 2, 3, 4, 5}A =
{2, 4}, ako je a) A = ; b) A = {2, 3, 4}; v)
A = {2, 4}; g) A = {2, 4, 6, 8}?
4. Dati su skupovi A = {x| x 2 = 0 ili 2x = 6}, B = {b| b N0
i b 3} i C = {c| c < 6 i c N }. Odredi skupove
a) A\B; b) B\C; v) (A\C) B; g) (A B)\C.
34
Skupovi
Grupa V)
1. Rexiti po nepoznatim x i y formule (x = y):
a) {x, 5} = {y, 2}; b) {x, y} {1, 2, 3}.
2. Da li su neki od skupova jednaki meu sobom: A = {a| a N
i 2 a 4}; v) B = {b| b N0 i 1 < b < 5}; C = {c| c N i 2 < c < 4}?
3. Dati su skupovi: A = {1, 2, 3}, B = {2, 3, 4}, C = {1, 4, 5, 6}.
Odredi skupove: A B, A B, A (B C), (A B) C.
4. Dati su skupovi: M = {0, 1, 2, 3, 4, 5, 6}, K = {0, 2, 4, 6}, P =
{1, 3, 5} i Q = {4, 6, 8}. Proveri da li su K, P , Q podskupovi skupa
M . Ako jesu, odredi im komplement u odnosu na M .
Grupa G)
1. Odredi sve prave podskupove skupa S = {, 2, }. Pazi, ima
ih xest!
2. Dati su skupovi: A = {a, n, t, e, n, a}, B = {c, e, n, t, a, r} i C =
{t, e, r, e, t, a, n, a}. Izdvoj taqna tvrea.
a) A = C; b) C A; v) B C; g) A B; d) B = C. Obrazloi!
3. Dati su skupovi: K = {2, 4, 6, 8} i M = {m| m N0 i n < 4}.
Rexi po nepoznatim x i X formule:
a) x K i x M ; b) x (K M ) i x = 2; v) X K i X M .
4. Dati su skupovi: A = {v, e, s, l, a} i B = {e, c}. Od elemenata
skupa CA B naqini qetiri smislene reqi.
Grupa D)
1. Odredi sve prave podskupove skupa M = {3, 5} i skupa P =
{2, 4, 6}.
2. Skupove D, E i F , koji su zadati dijagramima, zapixi navoeem elemenata. Zatim, umesto 2 postavi odgovarajui znak: , , = ili .
a) F 2D; b) f 2D; v) D2E; g) E2{e, g};
d) {b, d}2F ; ) E F 2{g}.
3. Odredi podskupove X i Y skupa
S = {a, b, c, d}, tako da je X{a, b, c} = {a, b}
i Y {b, d} = {b, c, d}.
4. Dati su skupovi: A = {a| a N0 i a < 4}, B = {b| b N i
0 b 3} i C = {c| c N0 i 0 < c < 5}. Odredi skupove:
a) C\A; b) A\(B C); v) (A C)\B.
35
Skupovi
15. QAS
Skupovi N i N0
Frontalni rad
Obnavae i sistematizovae
Dijalog
Ci Podsetiti se na osnovne osobine prirodnih brojeva i raqunskih operacija sa ima. Upoznati pojmove prethodnik i sledbenik prirodnog broja.
Tok qasa
Osnovni tekst Ubenik 24. do 26. str, Zbirka 26. do 29. str.
Ponoviti pojmove: prirodni broj, skup N , skup N0 , brojevna
poluprava (sve na str. 24. Ubenika).
Zatim, ponovimo pojmove prethodnik i sledbenik (uz rexavae
primera 1).
Podsetimo se na brojevne izraze, rexavajui zadatak 131 iz
Zbirke.
Reximo i problemske, zanimive zadatke 133 i 134.
Zatim, rexavamo zadatke 147 i 148.
Vano je paivo prezentirati zadatak 150. Prvo nastavnik
na tabli objasni sluqajeve navedene u promotivnom tekstu zadatka.
Zatim, uqenici rexavaju sluqajeve od a) do g).
Domai zadatak:
140, 142.
Ubenik: Vebe na str. 26. i Zbirka: 135, 137,
36
16. QAS
Ravne geometrijske figure
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Upoznavae strukture, odreenosti i meusobnih odnosa

osnovnih geometrijskih objekata i delova pravih i ravni.
Tok qasa
Osnovni tekst Ubenik od 27. do 31. str, Zbirka od 30. do 34.
str.
Osnovni pojmovi u geometriji, taqka, prava i ravan, ne definixu se, ali se ihovim osobinama dopuuju intuitivne slike o
ima. Taqke uoqavamo najqexe kao presek dve linije i kao kraj
odseqka neke linije. Ni liniju ne definixemo. Zadravamo se na
intuitivnoj predstavi zasnovanoj na crteu. Nastavnik insistira
na obaveznom (i pravilnom) oznaqavau taqaka velikim slovima
latinice. Odnose taqaka, pravih i ravni prikazati kao u Ubeniku. Ravni ubudue neemo posebno prouqavati. Zadraemo se na
ravni crtea (list sveske ili povrx xkolske table).
Posvetiemo pau sledeim geometrijskim objektima (figurama): du, poluprava, poluravan. Sve ove objekte smatramo skupovima taqaka, koji imaju beskonaqno mnogo elemenata. Meutim,
zbog svojih specifiqnosti, oni su odreeni sa dva ili tri elementa (dve ili tri taqke).
Rexavaem primera 1, 2 i 3 (na 28. i 30. str.) upoznajemo se
sa nekim osobinama navedenih objekata.
Na kraju rexavamo zadatak 4. sa str. 31.
Reximo i zadatke 156, 157, 159, 167 i 168 iz Zbirke.
Vano je da uqenici uvebaju kako se pojedine figure crtaju
korixeem lijina kvadratne mree u svesci. Na primer, kako da
koriste linije mree pri crtau paralelnih i normalnih pravih.
Domai zadatak:
154, 162, 174.
Ubenik: Vebe sa 31. strane i Zbirka: 152,
37
17. QAS
Izlomena linija. Oblast
Obrada
Kombinacija dijaloxke i
demonstrativne metode
Frontalni rad
Ci Upoznavae sa pojmom izlomene linije, posebno sa mnogougaonom linijom i oblaxu mnogougla. Razlikovati konveksne i
nekonveksne figure.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pojmove poluprava i du. Pritom reximo iz Zbirke

zadatke 160 a), b), v) i 162 a), b).
Nastavnik pokazuje modele, a potom i crta sliqne na xkolskoj
tabli. Definixe izlomenu liniju, a uqenici otkrivaju koji od
modela predstavaju izlomene linije, kao na sl. 10, str. 32. Zatim se uoqava razlika izmeu izlomenih linija sa samopresekom
i bez samopreseka. Ove poslede su tzv. proste izlomene linije.
Takoe razlikujemo otvorene i zatvorene izlomene linije.
Na kraju istiqemo zatvorenu prostu izlomenu liniju, koja se
naziva mnogougaona linija. Uoqavamo trougaone, qetvorougaone itd.
mnogougaone linije. Definixemo temena i stranice mnogougaone
linije i reximo primer 1. sa 33. strane.
Zatim, definixemo unutraxu oblast mnogougaone linije, pa
definixemo mnogougao.
Posebno istiqemo konveksne i nekonveksne mnogouglove. Nastavnik pokazuje modele, kao na sl. 13, str. 34, a uqenici prepoznaju konveksne i nekonveksne mnogouglove.
Zatim, reximo primere 2, i 3. sa str. 34.
Na kraju, ponovimo definicije nauqenih pojmova. Za svaki od
ih crtamo na xkolskoj tabli (uqenici crtaju u svesci) odgovarajue primere (bar po dva razliqita primera).
Domai zadatak:
38
18. QAS
Izlomena linija. Oblast
Uvebavae
Frontalni rad
Ci
Dijalog
Utvrivae pojma mnogougaone linije i mnogougla.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pojmove nauqene prethodnog qasa: izlomena linija

(vrste), mnogougaona linija, mnogougao, unutraxa oblast mnogougla (tekst Ukratko na 35. strani Zbirke).
Za svaku definiciju uqenici na mestu (jedan na xkolskoj tabli) crtaju modele.
Reximo zadatke 176, 177, 178 i 179.
Zatim, rexavamo iz Zbirke redom 180, 181, 184, 187 i 188.
Domai zadatak:
185, 189, 190, 191, 196.
39
19. QAS
Krunica i krug. Krug i taqka
Frontalni rad
Obrada
Heuristiqka metoda
Ci Produbiti znae o krugu i krunici. Uoqiti razliqite

poloaje taqke prema krugu i prema krunici.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik od 35. do 37. str. i

Zbirka, 39. i 40. str.
Definixemo krunicu, polupreqnik, krunu povrx (krug). Na

xkolskoj tabli nacrta se kruna linija polupreqnika r i oznaqi
nekoliko taqka na krunici, u krugu i van kruga. Centar kruga
nastavnik oznaqi sa O i ostale taqke velikim slovima latinice
i pokazujui jednu po jednu od oznaqenih taqaka, pita uqenike u
kakvom su poloaju u odnosu na krunu liniju. Prvo pokazuje par
taqaka koje su na krunici. Uqenici sami, uz eventualnu neupadivu sugestiju nastavnika, utvrde da su neke taqke na krunici,
neke unutra, a neke van krunice (van kruga).
Istiqemo pojmove: centar, polupreqnik, kruna linija.
Zatim, nastavnik izabere jednu taqku na krunici, kao P na
sl. 16, spoji je sa O i trai od uqenika da utvrde kolika je duina dui OP . (Oqekuje odgovor: OP = r.) Dae, kroz razgovor
nastavnik navodi uqenike da uoqe sluqajeve OQ < r i ON > r.
Uvodimo pojmove unutraxe i spoaxe oblasti krunice.
Definixemo krug (krunu povrx).
Nastavnik definixe centralno rastojae taqke u odnosu na
dati krug (krunicu) i potvrdi zakuqke o centralnom rastojau
i poloaju taqke prema krugu (krunici), kao na str. 37. Ubenika.
Na kraju, rexavaju se vebe 1, 2, 3, 4 sa str. 37.
Domai zadatak:
Zbirka: 202, 203, 205, 206, 207.
40
20. QAS
Krug i prava. Tetive i tangente
Frontalni rad
Obrada
Heuristiqka metoda
Ci Uoqiti posebne poloaje prave u odnosu na krug. Posebno

upoznati tantente i tetive.
Tok qasa
Osnovni tekst
Nastavnik nacrta na xkolskoj tabli pravu p i taqku A van

prave, a uqenici to isto uqine u svojim sveskama. Preporuqivo
je da uqenici pravu nacrtaju po liniji svoje sveske u kocke, a
taqka A da bude presek dve linije. Zadatak za uqenike je: nacrtati
najkrae rastojae od taqke A do prave p. Kad otkriju da je to
normala iz A na p, prelazimo na prouqavae poloaja prave prema
krugu i krunici.
Prvo uzmemo taqku N u datom krugu k, sl. 17 na str. 37. Ubenika i postavimo pravu p kroz N . Utvrdimo da prava p sa krunicom ima dve zajedniqke taqke A i B, a sa krugom du AB, koju nazivamo tetivom. Definixemo centralno rastojae prave i
utvrdimo, ako je d < r, prava p seqe krug itd. Zatim, utvrdimo
poloaje prave u sluqajevima d = r i d > r (slike 18. i 19).
Posebno treba naglasiti pojmove preqnika i tangente i ihovu vanu ulogu kod kruga.
Definixemo dijametralno suprotne taqke.
U vezi sa tangentom istai dodirni polupreqnik i ugao izmeu
tangente i dodirnog polupreqnika. Zatim, izvrximo konstrukciju
tangente kroz taqku na krunici primer 1. Dobro je da bar dva
uqenika ponove ovu konstrukciju na xkolskoj tabli.
Konstruixemo tangente datog (nacrtanog na tabli u svesci)
kruga, koje su:
a) paralelne; b) normalne na datu (nacrtanu) pravu p.
Na kraju rexavamo Vebe sa 39. str.
Domai zadatak:
Zbirka: 211, 212, 213, 218.
41
21. QAS
Krug i prava
Uvebavae
Dijalog
Ci Utvrivae znaa o meusobnim poloajima prave i kruga,

posebno o tangentama i tetivama.
Tok qasa
Osnovni tekst
Obnovimo pojam centralnog rastojaa prave. Zavisno od centralnog rastojaa odrediti presek prave i kruga, odnosno prave i
krunice (tekst Ukratko sa 40. strane).
Ponovimo pojmove: seqica, tetiva i tangenta kruga (tekst
Ukratko sa 40. i 41. strane u Zbirci).
Rexavaem odgovarajuih zadataka na naqin predvien radom
u nehomogenim grupama (po dve susedne klupe), utvrujemo i dopuavamo znaa o odnosu kruga i prave.
Radimo zadatke iz Zbirke: 214, 215, 216, 217, 219, 221, 223.
Domai zadatak:
220, 222, 225.
42
22. QAS
O krugu
Uvebavae
Kombinovani rad u parovima

i u nehomogenim grupama
Ci
Dijalog
Utvrditi odnose taqke i prave u odnosu na dati krug.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik i Zbirka (druga glava)
Na osnovu liqnih zapaaa o realizaciji teme Osnovni geometrijski objekti, nastavnik, neposredno pre realizacije, utvruje taqan plan za ovaj qas. U svakom sluqaju, korisno je izvrxiti
kratku rekapitulaciju druge glave. Treba utvrditi ili potvrditi nivo poznavaa pojmova (definicije i osobine), kao i primenu
kroz raqunske i konstruktivne zadatke. Pritom koristimo zadatke
iz Ubenika i Zbirke.
Izbor zadataka iz Zbirke, za kratku rekapitulaciju nauqenog,
mogao bi biti: 157, 158, 161, 163, 169, 175, 183, 185, 194, 195, 208,
209, 224, 225. Naravno, koje od ovih zadataka treba preskoqiti
i koje eventualno uvrstiti u ovaj spisak, odluquje nastavnik na
osnovu procene o nivou usvojenih znaa od strane uqenika.
Zadaci se rexavaju na naqin predvien grupnim radom.
Domai zadatak:
za ovaj qas.
Ponovno rexavae svih zadataka preporuqenih
43
23. QAS
Dva kruga
Obrada
Frontalni rad
Heuristiqka metoda
Ci Prouqavae meusobnih poloaja dva kruga, jer e to imati izuzetan znaqaj kad se budemo bavili rexavaem konstruktivnih zadataka.
Tok qasa
Osnovni tekst
Razmatramo svih xest moguih sluqajeva, prikazanih na slikama 21. do 26. u ubeniku. Nastavnik sve sluqajeve prikazuje na
xkolskoj tabli ili prikazuje pripremene crtee iz asortimana
xkolskih uqila.
Uqenici sve to crtaju u svojim sveskama. Nastavnik definixe
samo centralno rastojae, tako da svi uqenici izaberu iste dimenzije. Na primer, za prva tri sluqaja nacrtaju du O1 O2 = 5 cm,
a za sluqajve 4. i 5. uzmu du O1 O2 = 1 cm. Osim toga, trai da
bude r2 < r1 .
Nastavnik trai da uqenici crtaju jedan po jedan sluqaj: prvo, da se krunice i odgovarajui krugovi ne seku, drugo, da se
spoa dodiruju itd. Uqenici sami izvlaqe zakuqke odgovarajui
na pitaa koja postava nastavnik. U svim sluqajevima trai se
odgovor na pitae: Koji uslov moraju zadovoiti polupreqnici
r1 i r2 , da bi krunice, odnosno krugovi bili u traenom odnosu? (Odgovor bi mogao biti, na primer, za prvi sluqaj: Zbir
polupreqnika r1 i r2 je 4 cm i sl., pa u takvom sluqaju nastavnik
generalizuje zakuqak: r1 + r2 < O1 O2 .)
Na kraju rexavamo Vebe 1, 2, 3, 4 sa str. 41.
Domai zadatak:
Zbirka: 227, 228, 230, 232.
44
24. QAS
Sve o krugu
Sistematizacija

Ci
Dijalog
Povezati i rasqlaniti sve nauqeno o krugu.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik i Zbirka
Pre svega potrebno je ponoviti sve nauqene pojmove, qije su

definicije istaknute (podvuqene bojom) u Ubeniku. Svaki objekt
se prikae i crteom, prvo na mestu - u svesci, a potom i na tabli. Zatim se rexavaju zadaci iz Zbirke. Ne ide se redom od Pojma
geometrijske figure, nego se prvo obnovi o odnosu dva kruga. Dakle,
prvo rexavamo zadatke: 229, 233, 235, 239, 240 iz Zbirke.
Zatim, rexavamo zadatke za sistematizovae ostalog dela gradiva iz Druge glave (od 32. do 42. strane iz Zbirke zadataka): 155,
166, 170, 173, 190, 191, 197, 210, 220, 222.
Domai zadatak:
do 12.)
Radna sveska: Druga kontrolna veba (str. 9.
45
25. QAS
Druga kontrolna veba (Osnovni geometrijski objekti. Skupovi N i N0 .)
Kontrola znaa
Uqenici su podeeni u grupe, prema nahoeu nastavnika. Svaki uqenik dobija list sa ispisanim tekstovima zadataka. Na listu
je boe unapred napisati ime uqenika, nego oznaqiti grupu. Dajemo
predloge pet grupa zadataka.
(Nastavnik moe odluqiti da uqenici rexavaju qetiri od pet
predloenih zadataka, i to po sopstvenom izboru.)
Grupa A)
1. Nacrtaj dva qetvorougla, tako da ihov presek bude:
a) trougao; b) qetvorougao; v) petougao.
2. Nacrtaj kao na priloenoj slici pravu
a, taqku A na pravoj i taqku O van prave. Konstruixi dve krunice polupreqnika 15 mm, koje
dodiruju pravu a u taqki A. Zatim, konstruixi
krunicu k sa centrom O, koja takoe dodiruje
pravu a.
3. Data je du AB = 1 dm i krunica
k1 (A, 2 cm) i k2 (B, 5 cm). Odredi rastojae izmeu dve meusobno najblie taqke krunica k1
i k2 i rastojae izmeu dve najudaenije taqke
ovih krunica.
4. Koliko je dui i koliko
trouglova nacrtano na slici. Sve
nacrtane dui oznaqi krajim taqkama (na primer M N ) i trouglove temenima (na primer M N Q).
5. Na papiru su napisana dva
broja: 118 i 216. Da li je neki od
ih jednak zbiru tri uzastopna parna broja?
46
Grupa B)
1. Nacrtaj taqke A, B, C, D, E i F , kao na
slici. Koristei se nacrtanim taqkama oznaqi izlomene linije:
a) (plavu) BCDE; b) (crvenu) ABF DA;
v) (crnu) ECDBAE.
Da li je neka od ih mnogougaona linija?
2. Nacrtaj pravu t i taqku C van prave t.
Zatim, konstruixi krunicu k sa centrom C,
tako da dodiruje pravu t. Dodirnu taqku obelei i oznaqi sa T .
Nacrtaj i krunicu k1 sa centrom C, tako da seqe pravu t.
3. Nacrtaj krunicu k polupreqnika 3 cm i jedan en preqnik
AB. Zatim nacrtaj krunice k1 i k2 , obe polupreqnika 2 cm, koje
iznutra dodiruju krunicu k. Dodirna taqka krunica k i k1 je
A, a B je dodirna taqka krunica k i k2 . U kakvom su meusobnom
poloaju k1 i k2 ?
4. Koliko dui i koliko trouglova odreuju taqke oznaqene na slici?
5. Uoqi brojeve: 1, 2, 4, 8, 16.
Uveri se da sve prirodne brojeve mae od 32, osim ovih uoqenih, moex
dobiti sabiraem uoqenih brojeva.
(Na primer: 25 = 16 + 8 + 1). Za svaki
broj ispixi odgovarajui zbir.
47
Grupa V)
1. Nacrtaj kvadrat i trougao, tako da ihov presek bude:
a) petougao; b) xestougao.
2. Nacrtaj paralelne prave p i q, kao
na slici i oznaqi taqku P na pravoj p. Zatim, konstruixi krug K1 sa centrom P ,
koji dodiruje pravu q i krug k2 sa centrom na pravoj q, koji dodiruje pravu p u
taqki P . Osenqi K1 K2 .
3. Nacrtaj pravu p i na oj oznaqi
taqku P . Konstruixi sve krunice preqnika 4 cm, koje pravu p dodiruju u taqki
P . U kakvom su meusobnom poloaju ove krunice?
4. Prebroj dui i trouglove nacrtane na slici. Ispixi sve trouglove
(oznaqi ih temenima).
5. Koristei se brojevima 1, 1, 5,
15 i operacijama sabiraa i oduzimaa, moemo dobiti svaki prirodni broj
izmeu 1 i 22. Za svaki broj napixi odgovarajui izraz.
Grupa G)
1. Nacrtaj dva trougla, tako da ihova
unija bude:
a) trougao; b) qetvorougao; v) petougao.
2. Nacrtaj pravu a i taqku B, koja je od
a udaena 6 cm. Zatim, konstruixi krunicu k polupreqnika 3 cm, koja sadri taqku
B i dodiruje pravu a. Dodirnu taqku oznaqi sa A.
3. Nacrtaj krunicu k, na oj taqku T
i pravu a, kao na slici. Zatim, konstruixi
krug K1 sa centrom na pravoj a, koji dodiruje krunicu k u taqki
T . Presek kruga K1 i prave a je du AB. Xta predstava AB u
krugu K1 ?
4. Navedi bar 15 trouglova qija su temena taqke oznaqene na slici. Takvih trouglova ima 29.
5. Izraqunaj vrednosti izraza:
a) 40 : (27 : 3 + 4 17 200 : 4 112 : 16)
b) 5 7 (14 : 2 + 3 (222 : 37 2) 11).
48
Grupa D)
1. Prave a i b na slici paralelne su
meu sobom. Odredi skup S taqaka, tako
da je:
a) S = c d; b) S = a b;
v) S = d (a b); g) S = (a c) (b d).
2. Nacrtaj prave p i q u taqku P kao
na slici. Zatim, konstruixi krunicu k,
koja ima centar na pravoj q, tako da P bude dodirna taqka krunice i prave p.
3. Centralno rastojae krugova K1 i
K2 iznosi 15 cm. Polupreqnik kruga K2
qetiri puta je vei od polupreqnika kruga K1 . Odredi duine polupreqnika ovih
krugova, ako se oni dodiruju.
a) spoa; b) iznutra.
4. Date su qetiri razliqite taqke:
A, B, C, D. Koliko najvixe pravih mogu da odrede ove taqke? Ispixi sve dui
qiji su krajevi date taqke. Koliko ima
tih dui?
5. Koristei se po potrebi operacijama sabiraa i oduzimaa, pokai da se svaki prirodni broj mai od 14, moe izraziti
preko brojeva 1, 3 i 9. Za svaki broj napixi odgovarajui izraz.
49
Deivost brojeva
26. QAS
Mnoee i deee u skupu N0
Obnavae
Frontalni rad i rad u parovima
Dijalog
Ci Obnavae osobina proizvoda i koliqnika, radi pripreme

terena za izuqavae deivosti brojeva.
Tok qasa
Osnovni tekst
Najpre ponovimo pojmove: proizvod i qinioci (faktori). Posebno istiqemo osobine (uqenici raqunaju primere sa datim brojevima i sami izvode zakuqke): 0 n = 0, 1 n = n, m n = n m,
(a b) c = a (b c) i a(b + c) = a b + a c.
Pritom reximo zadatke: 1, 2, 3, 4, 5 sa 43. strane.
Zatim, obnovimo pojmove: deenik, delilac, koliqnik (strana
44). Posebno obratimo pau na ulogu nule u deeu (str. 45).
Primetimo da jednakosti: a = b c, zatim a : b = c i a : c = b,
gde su a, b i c prirodni brojevi, imaju suxtinski isto znaqee. Za
ilustraciju reximo zadatke 6 i 7 sa strane 45.
Na kraju, obnovimo deee sa ostatkom i jednakost a = d q + r,
gde je r < d (strana 46).
Reximo i zadatke 8, 9 i 10 sa 46. strane.
Ukoliko nije potroxeno vreme, reximo jox neke od zadataka
sa 47. strane, na primer 5 i 7. zadatak.
Domai zadatak:
Preostali zadaci Vebe na 47. strani.
50
Deivost brojeva
27. QAS
Deivost prirodnih brojeva
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Neophodno je da uqenici razumeju i shvate ekvivalentno

znaqee jednakosti a : d = q i a = d q, gde je broj d prirodan (pojam
delioca). Analizirati jednakost a = d q + r.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo znaqee veze a = d k, gde su a, d i k prirodni brojevi. Na primer: Iz 85 = 5 17 sledi da je 85 : 17 = 5 i 85 : 5 = 17.

Dakle, brojevi 5 i 17 su delioci broja 85. Takoe, 85 je sadrilac brojeva 5 i 17.
Istiqemo pojam sadralac i egov sinonim umnoak.
Nastavimo izlagae orema tekstu sa 48. strane Ubenika.
Onda, reximo primere 1, 2, 3, 4 sa 49. strane.
Zatim, kao xto je izloeno na 49. strani, razmatramo sluqajeve kada deee daje ostatak. Posebno naglasiti oznake za parne
i neparne brojeve.
Sliqno, tumaqimo prirodu brojeva oblika 3n+2 i 7p+5 (strana
49). Onda, reximo primere 5 i 6 sa 50. strane.
Na kraju rexavamo Vebe 1 i 5 na 50. strani.
Domai zadatak:
Vebe sa 50. i 51. strane.
51
Deivost brojeva
28. QAS
Deivost prirodnih brojeva
Utvrivae
Frontalni rad
Dijalog
Ci Utvrditi pojmove: deee bez ostatka (deivost) i deee

sa ostatkom u skupovima N i N0 .
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pojam (definiciju) deivosti: Ako su a, k i d prirodni brojevi, iz a = d k sledi da je a : d = k i a : k = d. Tada su d

i k delioci broja a. (Vidi tekst Ukratko na 45. strni.)
Reximo zadatke 242 i 244 iz Zbirke.
Proxirimo definiciju deivosti na skup N0 .
Dakle: ako je d prirodni broj i a, k N0 , onda ako je a = d k,
kaemo da je a deivo sa d i a : d = k. Ako je, na primer, a = 0 i
d = 7, onda je 0 = 7 0. Tada u jednakosti a = d k je a = 0, d = 7,
k = 0, odnosno vai 0 : 7 = 0.
Rexavamo zadatke: 251, 252 i 245.
Ponovimo jednakost: a = d q + r, r < d, pa rexavamo zadatke:
260, 257, 259 i 261.
Domai zadatak:
247, 248, 249, 254, 256, 262.
52
Deivost brojeva
29. QAS
Svojstva deivosti brojeva
Sistematizovae
Dijalog
Ci Isticae najbitnijih pojmova i osobina u vezi sa deivoxu u skupu N0 .

Tok qasa
Osnovni tekst Ubenik str. 51, 52, 53; Zbirka od 48. do 51.
Ponovimo deee sa ostatkom (a = d q + r) i reximo zadatak
261 iz Zbirke.
Onda nastavamo prouqavae deivosti bez ostatka.
Sledimo tekst iz Ubenika, strane: 51, 52, 53, istiqui osobine kroz primere navedene u ovom tekstu.
Zatim, do kraja qasa rexavamo zadatke iz Zbirke, redom: 266,
267 a), b), 269 a), b), v), g), d), 275, 281.
Domai zadatak: Vebe sa 53. strane Ubenika; Zbirka: 263,
270, 276, 277, 278, 292.
Deivost brojeva
53
30. QAS
Pravila deivosti sa 10, 5, 2 i 4
Obrada
Heuristiqka metoda
Ci Na osnovu dosadaxih znaa i iskustava, uqenici, u najveoj meri samostalno, otkrivaju pravila za utvrivae deivosti sa 10, 5, 2 i 4.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik, od 54. do 57. str.
(Nehomogene grupe qine uqenici iz dve susedne klupe.)

Ponovimo definiciju deivosti: Broj a je deiv sa d ako
postoji ceo broj k, takav da je a = k d.
Primenimo na sluqaj d = 10: Broj je deiv sa 10 ako ima oblik
10 k, a to znaqi, ako mu je cifra jedinica 0 itd. Pratimo tekst
sa strana 54. i 55. Koristimo osobinu deivosti: Ako p|a i p|b,
onda p|(a + b). Do zakuqka nastavnik dolazi postavajui pitaa,
a uqenici izvode zakuqke. Ukoliko oceni da uqenici texko mogu
sami doi do zakuqka o brojevima koji nisu deivi sa 10 (cifra
jedinica nije 0), nastavnik tu preuzima inicijativu.
Onda, reximo primer sa skupom S sa 55. strane.
Dae, prelazimo na deivost sa 5 (strana 55.) i reximo dva
zadata primera (plavo obojeni tekst).
Koristei se navedenom osobinom o deivosti zbira, dae izvodimo zakuqke o deivosti najpre sa 2, sa dekadnom jedinicom,
pa sa 4. Usput rexavamo postavene zadatke.
Ukoliko ima vremena, do kraja qasa reximo neke od Vebi sa
57. strane, recimo: 2, 8, 11, 15.
Domai zadatak:
Vebe sa 57. strane.
54
Deivost brojeva
31. QAS
Pravila deivosti sa 9 i 3
Obrada
Kombinovano: dijaloxka i
heuristiqka metoda
Ci Uz minimalnu pomo nastavnika uqenici dolaze do pravila

deivosti sa 9 i 3.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik, 58. i 59. str.
Ponovimo zakuqak sa prethodnog qasa da se deivost sa 10,

2 i 5 odreuje na osnovu samo jedne cifre poslede, a deivost
sa 4 na osnovu dvocifrenog zavrxetka.
Razmotrimo onda deivost sa 9 (strane 58. i 59.), koristei
sa qienicom da svaka dekadna jedinica (10, 100, 1000, ...) pri
deeu sa 9 daje ostatak 1. Pri ispitivau cifara na xkolskoj
tabli treba koristiti kredu u boji (kao u Ubeniku) ili podvlaqee cifara.
Potom rexavamo primere 1 i 2. Posebno istiqemo rexee
primera 2 i specijalno sluqaj broja 27, gde postoje dve mogunosti.
Zatim, koristei se qienicom (osobina deivosti): ako je
broj deiv sa 9, onda je deiv i sa 3, izvodimo pravilo deivosti
prirodnih brojeva sa 3.
Rexavamo i vebe sa 60. strane.
Domai zadatak:
Zbirka: 321, 322, 323, 324, 326.
55
Deivost brojeva
32. QAS
Pravila deivosti
Uvebavae
Rad u parovima i nehomogenim grupama
Heuristiqka metoda
Ci Snalaee uqenika u otkrivau deivosti prirodnih brojeva korixeem nauqenih pravila.

Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka od 51. do 56. strane
Ponovimo pravila deivosti sa 10, 5, 2, 4, 9 i 3 (tekst Ukratko

sa 51, 52. i 55. strane). Za svako pravilo uqenici sastavaju dva
do tri primera.
Prvi deo qasa, tokom ponavaa pravila, radi se u parovima.
Parove qine uqenici u svakoj klupi.
Zatim, vraajui se na deivost sa 10, nastavnik navodi uqenike da sami zakuqe uslove deivosti i drugim, veim dekadnim
jedinicama (100, 1000, ...). Rexavamo zadatke 291, 292, 293.
Za nastavak rada uqenici se grupixu tako da svaku grupu qine uqenici iz dve susedne klupe. Zadatke koje nastavnik postava
prvo rexavaju grupe, koje prijavuju nastavniku da su rexili zadatak. Onda nastavnik izvodi jednog po jednog uqenika na xkolsku
tablu, gde oni demonstriraju pronaena rexea.
Rexavaju se redom zadaci: 296, 297, 299, 301, 303, 304, 307,
326, 328, 331.
Domai zadatak:
294, 302, 305, 308, 309, 311, 332, 333.
56
Deivost brojeva
33. QAS
Prosti i sloeni brojevi.
Rastavae na proste qinioce
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Uoqiti razliku izmeu prostih i sloenih brojeva. Uoqiti da je svaki sloen broj proizvod prostih brojeva (prostih
qinilaca) i utvrditi postupak nalaea svih prostih qinilaca.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik od 60. do 63. strane
Koristei se tabelom delilaca sa 60. strane, pokazati kako

se brojevi prve desetice razlikuju po broju delilaca. Zatim se
definixu prosti brojevi. Odmah, na osnovu definicije zapaa se
da je broj 2 najmai prost broj i jedini paran prost broj. Zatim
se uoqi da svi prirodni brojevi vei od 1, koji nisu prosti, mogu
da se izraze u vidu proizvoda dva broja vea od 1. To su sloeni
brojevi.
Istiqemo neobiqnu qienicu: broj 1 nije ni prost, ni sloen
broj i jedini je prirodni broj sa takvom osobinom. U skupu N0
imamo i broj 0, koji je deiv svakim prirodnim brojem, ali nije
sloen broj. (Ne moe se izraziti kao proizvod sva broja vea
od 1.)
Uqenici, zatim, rexe primer 1, pa uz eventualnu pomo nastavnika, sami nalaze sve proste brojeve mae od 50.
Zatim, reximo primere 2 i 3 sa 61. str.
Kao xto je opisano na 62. strani Ubenika, na primeru broja
60, treba pokazati kako se sloeni broj moe postepeno dovesti na
oblik proizvoda samih prostih qinilaca. Ukoliko oceni da ovaj
primer nije dovoan za izvoee potrebnih zakuqaka, nastavnik
e prikazati jox neki primer, recimo broj 168. Onda rastavimo
brojeve 180, 144 i 504 iz primera 1 sa 62. strane.
Zatim, na broju 25740 prikazujemo uobiqajeni postupak razlagaa sloenih brojeva na proste qinioce, sistematskim pretraivaem. Pritom, koristimo nauqena pravila deivosti sa 2, 3 i
5. Za proste qinioce 7, 11, 13 i vee proveru vrximo direktnim
deeem.
Zatim, kao na primeru broja 853, prikazanog na 63. strani,
razmatramo kako se dolazi do zakuqka da li je dati broj prost.
Na kraju, reximo posledi primer sa 63. strane.
Domai zadatak:
Vebe sa 61. strane i Vebe sa 63. strane.
57
Deivost brojeva
34. QAS
Prosti i sloeni brojevi
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Utvrivae osobina prostih i sloenih brojeva, uz primenu pravila deivosti i rastavae na qinioce.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka: od 57. do 59. str.
Prvi deo qasa radimo frontalno.

Ponovimo definicije prostih i sloenih brojeva (tekst Ukratko sa 57. strane).
Reximo zadatke 341. i 342.
Zatim, uvebavamo nauqene postupke za razlagae sloenih
brojeva na proste qinioce i nalaee svih delilaca datog broja.
Nastavamo rad u parovima.
Radimo u parovima na uobiqajeni naqin: prvo parovi dou do
rexea na mestu, pa onda neki uqenik radi na tabli. Ukoliko se
nastavnik neposrednim nadgledaem parova uveri da su svi shvatili problem i doxli do rexea, taj problem se preskaqe, tj. ne
rexava se na tabli.
Rexavamo zadatke: 345, 347, 350 v), g), z), l), 351 v) d), 353
a), 370, 355 a), 361 a), g).
Zatim, postavimo zadatke: Utvrdi da li je prost ili sloen
broj: a) 479, b) 667.
Nastavamo sa zadacima: 354. v), 357. a), 364. a).
Ukoliko neki od predloenih zadataka ne doe na red do kraja
qasa, taj se zadaje za domai rad. Dodajemo i sledee zadatke.
Domai zadatak:
344, 346, 349 a), 358, 360.
58
Pismeni zadatak
35. QAS
Priprema za pismeni zadatak
Obnavae
Dijalog
Ci U najkraim crtama, kroz rexavae karakteristiqnih zadataka, obnoviti bitne teme i probleme.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka zadataka
Posle svake zavrxene nastavne teme (Skupovi, Osnovni geometrijski objekti) nastavnik analizira efekte nastave i, uzimajui
u obzir i rezultate sa dve uraene kontrolne vebe, planira koje
delove gradiva treba obnoviti pre pismenog zadatka. Takoe, uzima u obzir nivo znaa koji su, po egovoj oceni, uqenici postigli
iz aktuelne teme (Deivost brojeva). Od tih utisaka zavisi izbor
zadataka za obnavae gradiva i pripremu za pismeni zadatak.
Ovaj izbor i zadaci predvieni za pismeni zadatak treba da budu
usklaeni, jer bi se u protivnom uqenici usmerili ka neodgovarajuim pripremama.
Navodimo jedan uopxten izbor zadataka, koji predstava presek kroz preeno gradivo. Nexto od toga treba uraditi na ovom
qasu, a ostatak kroz domai rad. Svi navedeni zadaci su iz Zbirke.
31, 36 (izbor), 44, 47, 80, 86, 99, 115, 148, 167, 168, 191, 192,
198, 224, 225, 228, 237, 255, 264, 305, 315, 335, 352, 355 b), v), g),
357, 364, 371.
Domai zadatak:
do 15.)
Radna sveska: Prvi pismeni zadatak (str. 13.
Pismeni zadatak
59
36. QAS
Kontrola znaa
Uqenici dobijaju odxtampane zadatke. Od pet zadataka svaka

grupa ima jedan zadatak koji je raen na qasu, jedan koji je dat za
domai zadatak i dva zadatka iz Zbirke.
Grupa A)
1. Dati su skupovi: A = {a| a N0 i a je jednocifreni broj};
B = {b| b N0 i b < 3}. Odredi nabrajaem elemenata skupove:
A B, B\A i CA B.
2. Odredi skup A ako je A B C = {x| x N0 i x < 9},
B\A = {4, 5}, C\A = {2, 7}.
3. Preslikaj u svesku datu sliku. Zatim,
konstruixi krunice k1 i k2 sa centrom C,
koje dodiruju krunicu k sa centrom S. U
kakvom su meusobnom poloaju k1 i k2 ?
4. U broju 38 2 umesto zvezdica stavi odgovarajue cifre, tako da dobijeni broj bude deiv sa 3 i sa 5,
ali ne i sa 9. Nai sva rexea.
5. Proizvod tri uzastopna prirodna broja iznosi 9240. Odredi
ta tri broja.
Grupa B)
1. Dati su skupovi: A = {1, 2, 3, 4, 5}, B = {b| b N0 i b2 < 10}.
Odredi nabrajaem elemenata skupove: B\A, A B i A B.
2. Odredi skupove: M , P i M P , ako je M \P = {0, 1}, P \M =
{4, 5} i M P = {0, 1, 2, 3, 4, 5, 6}.
3. Preslikaj u svesku datu sliku.
(Polupreqnik krunice k je 1,5 cm.) Konstruixi krunice k1 i k2 , obe polupreqnika 2 cm, koje dodiruju k u taqki A. U
kakvom su meusobnom poloaju k1 i k2 ?
4. Proizvod tri uzastopna parna
broja iznosi 17472. Odredi ta tri parna
broja.
5. Nai najmai prirodni broj n kojim treba pomnoiti 1260
da bi dobijeni proizvod bio kvadrat prirodnog broja.
60
Pismeni zadatak
Grupa V)
1. Dati su skupovi: A = {a| a N i 3 a 6} i B = {b| b N0 i
3b 10}. Odredi nabrajaem elemenata skupove: A B, B\A i A B.
2. Dati su skupovi: A = {1, 2, 3, 4} i B = {2, 4, 6}. Preko A i B,
koristei skupovne operacije, izrazi skupove: M = {1, 3}, P = {2, 4}
i Q = {6}.
3. Preslikaj u svesku datu sliku. Zatim, konstruixi sve krunice koje pravu t
dodiruju u taqki T , a centar im je na datoj
krunici. U kakvom su meusobnom poloaju te krunice?
4. Proizvod tri uzastopna prirodna
broja iznosi 3360. Odredi ta tri broja.
5. Rastavaem na proste qinioce odredi n, ako je n3 = 3375.
Grupa G)
1. Dati su skupovi A = {a| a N i a 5} i B = {0, 1, 2, 3}.
Odredi skupove: A B, B\A, A B.
2. Dati su skupovi M = {1, 3, 4}, P = {2, 4, 6} i Q = {4}. Izrazi
preko M , P i Q skupove: A = {1, 3} i B = {1, 2, 3, 6}.
3. Preslikaj u svesku dati ugao aOb. Zatim,
konstruixi dve jednake krunice k1 i k2 , koje
dodiruju krak Oa u taqki A i pritom je centar
krunice k1 na pravoj b. U kakvom su meusobnom poloaju k1 i k2 ?
4. Proizvod qetiri uzastopna parna broja iznosi 5760. Odredi
ta qetiri parna broja.
5. Da li postoji prirodni broj kome proizvod cifara iznosi
924? Obrazloi rexee.
Grupa D)
1. Dati su skupovi: A = {a| a N i a < 10}, B = {b| b N0 i b
je neparan jednocifren broj}. Odredi skupove: A B, B\A, CA B.
2. Odredi skup Y koji ima tri elementa, ako je Y {2, 3, 4} =
{3, 4} i {1, 2, 3, 4, 5} Y = S, gde je S = {s| s N i s < 7}.
3. Preslikaj u svesku datu sliku. Zatim, konstruixi sve krunice koje krunicu k2 dodiruju u taqki T , a centar im
je na datoj krunici k1 .
4. Umesto slova x i y stavi odgovarajue cifre, tako da broj 4x28y bude deiv
sa 5 i sa 9. Nai sva rexea.
5. Proizvod qetiri uzastopna prirodna
broja iznosi 24024. Odredi ta qetiri broja.
61
Pismeni zadatak
37. QAS
Ispravka prvog pismenog zadatka
Frontalni rad
Uvebavae
Dijalog
Ci Ukazivae na sistemske i pojedinaqne grexke uz pouku o

naqinu otklaaa tih grexaka.
Tok qasa
Nastavnik saopxtava i analizira opxte rezultate. Ukoliko je
bilo masovnih grexaka, ukazuje na ih i na potrebu i naqin da se
one isprave. Zatim, istiqe jox neke karakteristiqne grexke.
Naravno, treba iskoristiti svaku priliku da se neke pozitivne qienice istaknu i uqenici pohvale, jer pohvala daje pozitivnije i blagotvornije efekte nego kritika.
Onda se komentari ilustruju rexavaem zadataka na xkolskoj
tabli. Ako je potrebno ukazati na vixe detaa, pojedine zadatke
radi sam nastavnik.
Poeno je da se uradi svih pet zadataka, a ako nema vremena
za sve grupe, treba raditi po neki od svake.
62
Deivost brojeva
38. QAS
Najvei zajedniqki delilac
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Istai pojam i znaqaj najveeg zajedniqkog delioca. Utvrditi naqine odreivaa. Uvoee pojma uzajamno prostih brojeva.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik od 64. od 66. strane
Ponovimo pojmove delilac i sadralac. Uoqiti da su delioci

broja 21 brojevi 3 i 7. Delioci broja 12 su 2, 3, 4 i 6. Primeujemo
da je broj 3 zajedniqki delilac za 21 i 12.
Nije texko utvrditi da broj 60 ima sledee delioce: 1, 2, 3, 4,
5, 6, 10, 12, 15, 20, 30 i 60. Delioci broja 45 su: 1, 3, 5, 9, 15 i 45.
Poredei ova dva skupa delilaca uoqavamo da oni imaju zajedniqke
delioce: 1, 3, 5 i 15. Najvei meu ima je broj 15.
Razmotrimo delioce brojeva 18 i 30, kao xto je opisano na 64.
strani Ubenika. Uoqavamo da je broj 6 najvei zajedniqki delilac
za 18 i 30.
Definixemo najvei zajedniqki delilac, skraena oznaka je
NZD. Uvodimo oznaku D(a, b), pa u rexavanim primerima zapisujemo: D(60, 45) = 15 i D(18, 30) = 6.
Reximo primer sa komadom papira sa 64. strane.
Zatim, pokaemo kako se iz razlagaa sloenih brojeva na
proste qinioce odreuje NZD. U Ubeniku detano je obraen sluqaj D(180, 144) = 36, zatim za tri broja navodimo primer D(24,
60, 96) = 12.
Onda, uvedemo odreivae NZD za iste brojeve pomou xeme
(strana 65). Reximo primere 1, 2 i 3.
Uvodimo pojam uzajamno prostih brojeva, kako je opisano na 66.
strani. Uqenici navode jox neke parove uzajamno prostih brojeva.
Domai zadatak:
Vebe na 66. strani i iz Zbirke: 383, 388, 380.
Deivost brojeva
63
39. QAS
Najmai zajedniqki sadralac
Obrada
Frontalni rad
Heuristiqka metoda
Ci Uoqavae pojma najmaeg zajedniqkog sadraoca i otkrivae naqina egovog odreivaa.

Tok qasa
Osnovni tekst
Obnovimo pojmove: zajedniqki delilac, najvei zajedniqki delilac i uzajamno prosti brojevi. Rexavamo iz Zbirke zadatke: 378
a), b), ), 383 a), ) i d), 387 a) i b).
Obnovimo pojam sadraoca. Zatim na primeru 12 30 = 360,
sa 66. strane ubenika, animiramo uqenike da odrede po nekoliko (recimo po deset) sadralaca brojeva 12 i 30. Onda uoqavaju
zajedniqke sadraoce i izdvajaju najmaeg od ih. Navodimo uqenike da definixu najmai zajedniqki sadralac, skraeno: NZS.
Uvodimo oznaku, na datom primeru je to: S(12, 30) = 60.
Zatim, uqenici analiziraju i izvode zakuqak, kako se na osnovu razlagaa na proste uqinioce moe odrediti NZS za dva ili
vixe od dva zadata broja. Do potrebnih zakuqaka najpre razmatraju prethodni primer S(12, 30), a onda na sliqan naqin odreuju
S(18, 20, 21, 28).
Uz eventualnu pomo nastavnika uqenici dolaze do zakuqka
da NZS sadri sve proste qinioce brojeva, i to svaki onoliko puta koliko se najvixe nalazi u svakom od brojeva. Na osnovu toga
nastavnik predlae i izlae odreivae NZS pomou xeme, kako
je pokazano na str. 67 za S(18, 20, 21, 28).
Onda, traimo S(8, 25) i eventualno S(15, 14) i zakuqimo:
ako je D(a, b) = 1, onda je S(a, b) = a b.
Reximo i posledi primer naveden n kraju (ispred Vebe).
Domai zadatak:
Vebe sa 68. strane.
64
Deivost brojeva
40. QAS
NZD i NZS
Uvebavae

Ci
Dijalog
Uoqiti znaqee NZD i NZS i ihovu primenu.
Tok qasa
Osnovni tekst
Obnovimo pojmove: delilac, zajedniqki delilac, najvei zajedniqki delilac (NZD) i uzajamno prosti brojevi (tekst Ukratko na 60.
strani).
Zatim, rexavamo zadatke iz Zbirke: 378 ), 379 g), 381, 380,
383 e), 384 ), 387 b), g), 390 a).
Zadaci se rexavaju na naqin uobiqajen za rad u nehomogenim
grupama, koje qine uqenici iz dve susedne klupe.
Zatim, obnovimo pojmove: sadrilac, zajedniqki sadralac i
najmai zajedniqki sadrilac (NZS) (tekst Ukratko na 63. strani).
Rexavamo zadatke iz zbirke: 402 a), b), 405 d), 406 b), d), 407
a), ), k), 410.
Domai zadatak:
16. do 19.).
Radna sveska: Trea kontrolna veba (na str.
65
Deivost brojeva
41. QAS
Trea kontrolna veba
(Deivost. Sloeni brojevi)
Kontrola znaa
Grupa A)
1. Rastavi na proste qinioce broj 1008, pa odredi sve egove
delioce.
2. Odredi sve proste brojeve p, takve da je broj p2 trocifren
i mai od 500.
3. Umesto zvezdice stavi odgovarajuu cifru, tako da broj 174
bude deiv sa 4. Nai sva rexea.
4. Odredi najvei zajedniqki delilac (NZD) i najmai zajedniqki sadralac (NZS) za brojeve 144, 240 i 360.
Grupa B)
1. Rastavi na proste qinioce broj 39204, pa pokai da je on
kvadrat nekog prirodnog broja k. Odredi broj k.
2. Napixi sve sloene brojeve vee od 120 i mae od 130. Za
svaki od ih pokai da je zaista sloen broj.
3. Umesto slova a stavi odgovarajuu cifru, tako da broj 1045a
bude deiv sa 2 i sa 9. Nai sva rexea.
4. Proizvod qetiri uzastopna prirodna broja iznosi 7920.
Odredi ta qetiri broja.
Grupa V)
1. Rastavaem na proste qinioce utvrdi da li je broj n =
312 78 kvadrat nekog prirodnog broja.
2. Odredi sve proste brojeve q, takve da je q 3 trocifren broj.
bude deiv sa 2 i sa 3. Nai sva rexea.
4. Za brojeve 48, 80 i 120 odredi najmai zajedniqki sadralac (NZS) i najvei zajedniqki delilac (NZD).
66
Deivost brojeva
Grupa G)
1. Rastavi na proste qinioce broj 600. Zatim, odredi ove egove delioce, koji su takoe sloeni brojevi.
2. Od svih dvocifrenih i trocifrenih brojeva, koji imaju jednake sve cifre, odredi one koji su prosti brojevi.
3. Umesto slova x i y stavi odgovarajue cifre, tako da broj
2x33y bude deiv sa 2 i sa 3, ali ne i sa 4.
4. Proizvod tri uzastopna parna broja iznosi 960. Odredi ta
tri broja.
Grupa D)
1. Rastavi na proste qinioce broj 713. Obrazloi postupak.
2. Koristei se ciframa 3, 4 i 5, napixi sve trocifrene brojeve, koji se pixu sa tri razliqite cifre i deivi su sa 2. Da li
je neki od ih deiv sa 4?
bude deiv sa 3, ali ne i sa 9.
4. Odredi najmai zajedniqki sadralac (NZS) i najvei zajedniqki delilac (NZD) za brojeve 24, 30 i 36.
67
Ugao
42. QAS
Pojam ugla. Obeleavae uglova
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Uvoee pojma ugla kao ravne figure odreene ugaonom linijom. Razlikovati konveksne i nekonveksne uglove. Uoqiti oblast
ugla, oprueni i pun ugao.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik: od 69. do 73. strane
Najpre definixemo ugaonu liniju, kao na 69. strani Ubenika,

i uvedemo odgovarajue oznake. Na sl. 1 imamo ugaonu liniju koju
oznaqavamo sa aOb ili bOa. Taqka O je teme, a poluprava Oa i Ob
su kraci ugaone linije. Ugaona linija deli ravan na dve disjunktne
oblasti (sl.3). Definixemo, zatim, unutraxu oblast i ugao, kao
uniju ugaone linije i jedne oblasti. Tu izabranu oblast nazivamo
oblast ugla ili unutraxa oblast. Pojmove i ihove oznake prezentiramo kao na 70. i 71. strani ubenika. Onda reximo primer
1. na 71. strani.
Definixemo oprueni ugao, puni ugao i nula ugao. Zatim, definixemo konveksne i nekonveksne uglove (sl. 10 i 11). Uvodimo
pOq za nekonveksni
oznake: aOb za konveksni ugao na sl. 10 i
ugao na sl. 11.
Reximo Vebe, 2, 3, 4 i 5 sa strane 73.
Domai zadatak:
Zbirka: 416, 417, 418, 420, 424, 427.
68
Ugao
43. QAS
Centralni ugao. Kruni
luk. Uporeivae uglova.
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Uoqiti korelaciju izmeu centralnog ugla, odgovarajueg

luka i odgovarajue tetive. Na osnovu toga definisati konstrukcije prenoxea i uporeivaa uglova.
Tok qasa
Osnovni tekst
Pojam centralnog ugla zasnivamo na qienici da dve poluprave koje sadre dva polupreqnika krunice odreuju ugaonu liniju
(sl. 12 na 74. strani). Zatim, kao xto je opisano u Ubeniku, definixemo odgovarajui kruni luk i odgovarajuu tetivu. Krunom
luku odgovara jedan centralni ugao, a tetivi odgovaraju dva centralna ugla.
Zatim, izvedemo zakuqak o jednakim centralnim uglovima (kao
na strani 75).
Preqnicima odgovaraju oprueni uglovi, pa se moe potvrditi da su svi oprueni uglovi jednaki meu sobom.
Obratimo posebnu pau na jednakost centralnih uglova koji
(u istom krugu ili u krugovima jednakih polupreqnika) odgovaraju
jednakim tetivama (jednakim lukovima) i obrnuto.
Koristei se odgovarajuim tetivama, uvodimo pojam prenoxea uglova (konstrukcijom, tj. leirom i xestarom), primer 1,
sl. 16 na str. 76.
Takoe, prenoxeem uglova vrximo uporeivae dva ugla, sl
17 i sl. 18 na str. 77. Tako se za dva ugla, na primer, aOb i pSq
moe utvrditi jedna od relacija.
aOb = pSq ili aOb > pSq ili aOb < pSq.
Reximo jox primer 2 i primer naveden na kraju odeka (ispred Vebe), na 77. strani.
Domai zadatak:
Vebe na 77. strani.
69
Ugao
44. QAS
Prenoxee uglova. Uporeivae
Uvebavae

Ci
Dijalog
Uvebavae tehnike prenoxea uglova.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pojam centralnog ugla i uslov jednakosti dva centralna ugla (tekst Ukratko na 68. i 69. strani).
Zatim, nastavnik izvodi na tablu dva do tri uqenika, koji rexavaju zadatak sa formulacijom.
Dati ugao (nacrtao ga nastavnik na tabli) prenesi na datu
polupravu Op (nacrtao je nastavnik na tabli), tako da dobijex
pOq, koji je jednak datom uglu.
Nastavnik kontrolixe rad uqenika na mestu i, po potrebi,
ukazuje na uputstva data u tekstu Ukratko.
Istovremeno uqenici konstruixu na mestu.
Onda uqenici formiraju grupe spajaem po dve susedne klupe
i naredne zadatke rexavaju na naqin koji smo opisali za rad u
nehomogenim grupama.
Rexavamo zadatke: 432, 433, 434, 436, 437, 438, 439.
Pri rexavau zadataka uqenici koriste slike iz sveske, koje
su nacrtane po uzoru na slike iz kige.
Domai zadatak:
431, 435, 440.
70
Ugao
45. QAS
Susedni uglovi. Sabirae
i oduzimae uglova.
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Ispravno shvatae pojma susednih uglova. Definisati sabirae i oduzimae uglova. Uoqiti razlike izmeu zbira i unije
dva ugla i razliku izmeu aOb bOc i skupovne razlike dva
ugla, kao ravne figure.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik 78. i 79. strana
Definixemo susedne uglove. Uniju dva susedna ugla nazivamo

zbirom ta dva ugla.
Zatim, definixemo zbir dva ugla i koji nisu susedni. Nastavnik izabere dva konveksna ugla (nacrta ih na xkolskoj tabli)
i onda se prenoxeem konstruixe ugao + , kao u primeru 1 na
78. strani.
Sabirae jednog ugla vixe puta zapisuje se krae pomou proizvoda. Na primer + + + + = 5.
Reximo primer 2.
Zatim, definixemo razliku dva ugla i konstruixemo (na xkolskoj tabli) razliku sa sl. 22 na strani 79 (to je primer 3).
Onda reximo primer 4 (sl. 23).
Ako ima vremena do kraja qasa, reximo jox nekoliko sliqnih primera, gde se sabiraju, oduzimaju i mnoe dati uglovi
(proizvoni uglovi koje nastavnik nacrta na xkolskoj tabli).
Domai zadatak:
Vebe sa strane 79.
71
Ugao
46. QAS
Sabirae i oduzimae uglova
Rad u parovima
Ci
Uvebavae
Dijalog
Uvebati tehniku konstruisaa zbira i razlike dva ugla.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka 71. i 72. strana
Ponovimo pojam susednih uglova (tekst Ukratko sa 71. strane),

pa rexavamo iz Zbirke zadatke: 441, 442, 443.
Zatim, ponovimo definicije zbira i razlike dva ugla. Reximo
zadatke 444, 445 i 447.
Onda nastavnik bira razliqite uglove (crta ih na xkolskoj
tabli) i postava zahteve da se konstruixu uglovi, kao: , 3,
2 + , 2 3 i sliqno (kao u zadacima 446 i 447).
Dok parovi rexavaju zadatke, nastavnik obilazi uqenike i
odobrava ihove konstrukcije ili intervenixe.
Ove konstrukcije vebaju se do kraja qasa.
Domai zadatak:
446, 448, 449, 450.
72
Ugao
47. QAS
Uporedni i unakrsni uglovi
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Uporedni uglovi se razmatraju kao susedni qija unija je

oprueni ugao. Koristei se uporednim uglovima definixemo prav
ugao i dokazujemo jednakost unakrsnih uglova.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pojam susedni uglovi.

Definixemo par uporednih uglova, kao na 80. strani.
Zatim, definixemo prav ugao, kao ugao koji je jednak svom uporednom uglu, pa utvrdimo da su svi pravi uglovi jednaki meu sobom (jer su jednaki meusobni svi oprueni uglovi).
Dae, kao xto je opisano na 80. i 81. strani, razmatramo par
normalnih pravih.
Onda, definixemo unakrsne uglove i utvrdimo da su parovi
unakrsnih uglova jednaki (81. strana u Ubeniku).
Na kraju rexavamo Vebe na 82. strani.
Domai zadatak:
Zbirka: 451, 452, 456.
73
Ugao
48. QAS
Uporedni i unakrsni uglovi
Ci
Uvebavae
Dijalog
Utvrivae osobina uporednih i unakrsnih uglova.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka: 73. i 74. strana.
Ponovimo pojmove: susedni, uporedni i unakrsni uglovi (tekst

Ukratko na 73. strani).
Rexavamo zadatke 451 a) i d) i 452.
Zatim, rexavamo zadatke: 453, 454 i 455. Svaki od ovih zadataka rexavaju grupe na mestu, pa jedan uqenik to rexee demonstrira na xkolskoj tabli.
Dae, po istom principu, rexavamo zadatke: 456, 457, 458,
459 i 460.
Ako vreme nije potroxeno, reximo jox zadatak:
Nacrtajmo qetiri prave, koje prolaze kroz zajedniqku taqku
O. Osenqimo naizmeniqno qetiri nesusedna ugla, od osam dobijenih oxtrih uglova. Zatim, izraqunajmo zbir osenqenih uglova.
Domai zadatak:
20. do 23.).
Radna sveska: Qetvrta kontrolna veba (str.
74
Ugao
49. QAS
Qetvrta kontrolna veba.
(Sloeni brojevi i ugao)
Kontrola znaa
Grupa A)
1. Datom uglu na slici, koristei se
samo leirom, nacrtaj uporedni ugao . Koliko je takvih uglova? Uporedi i .
2. Odredi najvei broj k, takav da je 630
deivo sa k, a broj 341 pri deeu sa k daje
ostatak 5.
3. Prenesi u svoju svesku
uglove i sa slike, pa konstruixi ugao 2 + 3.
4. Nacrtaj oprueni ugao .
Uporedi ugao sa uglom 3, gde
. (U
je ugao sa slike: 3
prazan kvadrat upixi odgovarajui znak: >, < ili =.) Koristi se
prenoxeem uglova.
Grupa B)
1. Na slici desno, meu uglovima 1, 2, 3,
4 i 5, odredi parove: a) unakrsnih; b) uporednih; v) susednih uglova.
2. Nai najvei qetvorocifreni broj koji
pri deeu sa 4, 5, 6 i 7 uvek ima ostatak 2.
3. Prenesi u svoju svesku uglove i sa
slike, pa konstruixi ugao 3 .
4. Nacrtaj oprueni ugao je
= pOq. Zatim, ugao uporedi
sa 4, gde je dati ugao sa slike:
. (U prazan kvadrat up4
ixi odgovarajui znak: >, < ili
=.) Koristi se prenoxeem uglova.
Ugao
75
Grupa V)
1. Zbir uglova , i sa slike desno
uporedi sa opruenim uglom .
2. Nai najvei prirodni broj d takav da
brojevi 845 i 275 pri deeu sa d oba imaju
ostatak 5.
3. Prenesi u svoju svesku uglove i
sa slike, pa konstruixi ugao 2 4.
4. Nacrtaj oprueni ugao
je = aOb, pa ga uporedi
sa 3, gde je ugao dat
3. (U
na slici:
prazan kvadrat upixi odgovarajui znak: >, < ili
=.) Koristi prenoxee uglova.
Grupa G)
1. Prave a i b su normalne meusobno.
Ugao 1 uporedi sa zbirom uglova i .
2. Danas, 25. novembra, sa aerodroma
su poletela tri aviona. Jedan polee redovno posle tri dana, drugi posle qetiri
i trei posle xest dana. Kog datuma e sva
tri aviona prvi put ponovo poleteti sa ovog
aerodroma?
3. Prenesi u svoju
svesku uglove i sa slike
desno, pa konstruixi ugao
2 3.
4. Nacrtaj oprueni
ugao je , pa ga uporedi sa
2(+), gde su i uglovi
2 ( + ). (U
sa slike:
prazan kvadrat upixi odgovarajui znak: >, < ili =.) Koristi se
prenoxeem uglova.
76
Ugao
Grupa D)
1. Datom uglu na slici desno konstruixi unakrsni ugao , koristei se
samo leirom. Uporedi uglove i .
2. Nai najvei prirodni broj n, takav da brojevi 173 i 2622 pri deeu sa
n oba daju ostatak 18.
3. Prenesi u svoju svesku uglove
i sa slike, pa konstruixi ugao 2 + 3.
4. Uporedi uglove i sa slike:
. (U prazan kvadrat upixi odgo
varajui znak: >, < ili =.) Konstrukcijom i obrazloeem potkrepi zakuqak.
77
Ugao
50. QAS
Meree uglova. Uglomer. Vrste uglova.
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Upoznati mere uglova i veze izmeu ih. Koristiti uglomer za grubo meree ugla i za konstruisae ugla zadate mere.
Uoqavae oxtrog i tupog ugla.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik od 82. do 85. strane.
Pre uvoea mere uglova, nastavnik objasni princip merea,

kao uporeivae sa konstantnom veliqinom, koja se deklarixe kao
jedinica mere (prva dva pasusa u tekstu na strani 82).
Za jedinicu mere uglova uzimamo 360-ti deo punog ugla i nazivamo je ugaoni stepen, u oznaci 1 . Uqenicima treba objasniti
zbog qega je ovako odreena jedinica mere.
Prvo, pun ugao je nepromeniva veliqina, jer zahvata celu ravan. Drugo, broj 360 je pogodan zato xto ima veliki broj delilaca.
Budui da je mera punog ugla 360 , mnogi uglovi koje praktiqno koristimo, a delovi su punog ugla, imae za meru cele brojeve. Ovo
odmah dolazi do izraaja kad odredimo mere opruenog i pravog ugla. Naglasimo da je oxtar ugao mai od 90 . Uqenici sami
uoqavaju mere tupih uglova.
Uqenici se, zatim, upoznaju sa uglomerom i rexavajui primere 1 i 2 (strane 83. i 84.) vebaju egovo korixee. Ve prilikom rexavaa primera 1 uqenici e shvatiti da je to grub
instrument. (Mereem, na primer, ugla na sl. 32, neki uqenici e saopxtiti meru od 80 , a neki e nai mae ili vixe od
80 .) Stoga se za preciznija merea uvode mae jedinice, minuta
i sekunda, pri qemu se koriste posebni ureaji.
Zatim, prelazimo na zapisivae i raqunae sa uglovima qije
su mere date u stepenima, minutama i sekundama.
Rexavamo primere 3, 4 i 5 (strane 84. i 85.)
Ukoliko nismo utroxili vreme qasa, izaberemo proizvono
uglove, npr. = 67 19 i = 102 15 30 , pa raqunamo: + , ,
, 2, 4 itd.
3
Domai zadatak:
Vebe sa 85. strane.
78
Ugao
51. QAS
Meree uglova. Raqunae sa stepenima.
Frontalni rad
Uvebavae
Dijalog
Ci Utvrditi qetiri osnovne raqunske operacije sa uglovima

izraenim u jedinicama mere.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo: jedinice mere uglova (stepen, minuta, sekunda) i

oznaqavae. Zatim, mere punog, opruenog i pravog ugla (vidi
tekst Ukratko na 74. i 75. strani Zbirke.)
Onda, reximo zadatak 462.
Zatim, podsetimo se kako koristimo uglomer. Reximo zadatke:
464 i 465 a), b), v).
Nastavamo raqunaem sa uglovima qije su mere izraene stepenima, minutama i sekundama. Rexavamo redom zadatke: 471 a) 1),
b) 2), v) 1), 472 a), g) 474 a) i ), 468 a), 473 a), b), ).
Domai zadatak:
480.
461, 465 g), d), ), 469 a), 471 a), b) v), 479,
79
Ugao
52. QAS
Meree uglova
Uvebavae
Dijalog
Ci Usavrxiti tehniku raqunaa sa uglovima, izraenim u obliku tzv. vixeimenovanih brojeva.

Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka od 74. do 79. strane.
Qas se realizuje u tri dela.

1 Upotreba uglomera: rexavamo zadatke: 469 b), v), 476
2 Veze izmeu stepena, minuta i sekundi: rexavamo zadatke:
471 a) (2) i 3)), b) (1) i 4)), v) (2) i 3)).
3 Raqunae sa uglovima, qije su mere izraene u obliku vixeimenovanih brojeva: rexavamo zadatke: 468 b), 472 a), 473 v),
d), 474 v).
Napomena: Mogue su dijametralno suprotne situacije u razredu. Ako su uqenici nedovono shvatili meree i raqunae sa
uglovima, nastavnik e smaiti broj rexavanih zadataka (redukovae plan). U tom sluqaju preporuqivo je da se godixi plan
izmeni i ubaci vanredno qas 53 a) (na raqun rezervnog 69. qasa), jer se ne moe dozvoliti loxe ili nedovono znae iz ove
oblasti. Odluku o eventualnom uvoeu qasa 53 a) doneti posle
analize efekta rada na sledeem qasu.
Ako su uqenici odliqno savladali materiju, nastavnik e lako
i sa zadovostvom dodati jox neki zadatak iz Zbirke.
Domai zadatak:
466, 467, 470, 471 v), 474.
80
Ugao
53. QAS
Raqunae sa uglovima
Uvebavae
Frontalni rad
Ci
Dijalog
Raqunae sa uglovima konstruktivno i raqunski.
Tok qasa
Osnovni tekst
Nastavnik daje odabrane zadatke i na xkolsku tablu poziva

uqenike za koje nije sasvim siguran da su dovono ovladali gradivom. Pri tome, aktivno uqestvuje u rexavau zadataka i, pomaui uqeniku koji radi na xkolskoj tabli, koristi da neke vane
qienice prezentira celog odeeu.
Rexavamo sledee zadatke: 463, 466, 469 g), 470, 473, 475, 479,
482, 483.
Domai zadatak:
477, 472, 484, 485, 486, 488, 490.
81
Ugao
54. QAS
Suplementni i komplementni uglovi
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Pojmove komplementnih i suplementnih uglova uvodimo preko susednih uglova i zbira uglova. Uoqavamo da uporedni uglovi
qine par suplementnih uglova.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik 86. i 87. strana.
Ponovimo pojam uporednih uglova. Ako su pOq i pOq uporedni, onda je, po definiciji zbira uglova: pOq +qOr = pOr = 180
mera opruenog ugla. Uopxte, ako su i uglovi, takvi da je
+ = 180 , onda su i suplementni.
Kao xto je opisano na 86. strani Ubenika, definixemo suplementne i komplementne uglove.
Rexavaem primera 1 na strani 87. uoqavamo konstruktivni
aspekt pojmova: par komplementnih i par suplementnih uglova.
Zatim, razmatramo komplementne i suplementne uglove u raqunskom smislu, rexavaem zadatka 2 sa 87. strane.
Ukoliko vreme qasa nije utroxeno, rexavamo i sledee zadatke.
1 Odrediti komplementne uglove i , ako je:
a) = 5 ; b) = 1 .
2 Odrediti suplementne uglove i , ako je:
a) = 90 ; b) = 7 .
Domai zadatak:
Vebe sa 87. strae.
82
Ugao
55. QAS
Suplementni i komplementni uglovi
Frontalni rad
Ci
Uvebavae
Dijalog
Uoqiti primenu suplementnih i komplementnih uglova.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pojam suplementnih uglova (uqenik navodi primer).

Ponovimo pojam komplementnih uglova (uqenik navodi primer). (Koristimo tekst Ukratko sa 80. strane.)
Rexavamo najpre zadatke u kojima nije primaran raqun: 491,
492, 493, 494, 495.
Rexavaem zadatka 502 zabaviemo uqenike i time ih osveiti za dai rad.
Reximo zadatke 504 a), v) i 507.
Zatim, rexavamo zadatak 497. Slede zadaci 498 a), b), v), g),
d), 499 i 500.
Onda reximo problemske zadatke 508 i 513.
Domai zadatak:
496, 498 ), e), ), z), i), 501, 504 b), 506.
83
Ugao
56. QAS
Paralelne prave i transverzala.
Uglovi s paralelnim kracima.
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Razlikovati uglove sa paralelnim kracima koji su jednaki,

od uglova koji su suplementni. Istai istorijski znaqaj uglova
koje odreuje transverzala na paru paralelnih pravih.
Tok qasa
Osnovni tekst
Na poqetku qasa nastavnik istakne istorijski znaqaj uglova

na paralelnim pravim (strana 88.).
Prema sl. 35 nastavnik dokazuje da su uglovi koje transverzala
odreuje sa paralelnim pravim a i b u parovima jednaki ili suplementni. Pri tome koristi se oqiglednoxu translacije prave
a do poklapaa sa b, kao xto je opisano na 88. i 89. strani.
Poxto do kraja izloi ovu problematiku, razmatra razne sluqajeve u kojima su dva proizvona ugla sa oba para paralelnih
krakova. Sve to izloeno je na 89. strani i ilustrovano na sl. 36.
Naglasimo da su uglovi sa paralelenim kracima jednaki (ako su
oba oxtra ili oba tupa) ili suplementni (jedan oxtar i jedan tup
ugao).
Na kraju rexavamo primere 1 i 2.
Domai zadatak:
Vebe na 90. strani i Zbirka: 516, 517.
84
Ugao
57. QAS
Uglovi sa paralelnim kracima
Uvebavae
Dijalog
Ci Prepoznavae jednakih i suplementnih uglova sa paralelnim kracima. Formulisati obrnuto tvree: Ako transverzala
odreuje dva jednaka oxtra (tupa) ugla na pravim a i b, ili su
oxtar i tup ugao suplementni, onda su a i b paralelne prave.
Tok qasa
Osnovni tekst
Na poqetku istaknemo zakuqke sa prethodnog qasa o uglovima

sa paralelnim kracima (tekst Ukratko sa 82. strane).
Zatim, reximo zadatke: 518, 519, 520, 523, 529.
Zatim, izvedemo bitan zakuqak, da za prave a, b i ihovu transverzalu t vai i obrnuto tvree. (tekst Ukratko sa 83. strane).
Ako su jednaki oxtar ugao izmeu transverzale i prave a i
oxtar ugao izmeu transverzale i prave b, onda su a i b paralelne prave. Prave a i b su paralelne ako su jednaka i dva
odgovarajua tupa ugla, ili je oxtar ugao na jednoj pravoj
suplementan tupom uglu na drugoj pravoj.
Takoe, prave a i b su paralelne ako transverzala odreuje
sve prave uglove.
Rexavamo zadatke: 521, 522, 524, 525.
Zatim, rexavamo zadatke 532 i 533.
Domai zadatak:
do 27.)
Radna sveska: Peta kontrolna veba (str. 24.
Ugao
85
58. QAS
Peta kontrolna veba (O uglovima)
Kontrola znaa
Od pet ponuenih zadataka uqenici rexavaju qetiri zadatka

po sopstvenom izboru.
Grupa A)
1. Koristei se leirom i uglomerom nacrtaj ugao = 32 .
Zatim, konstruixi ugao 5. Uglomerom proveri preciznost konstrukcije.
2. Izraqunaj: a) 17 13 15 8; b) 113 52 14 75 18 25 .
3. Dat je ugao = 32 24 . Odredi ugao koji je komplementan
sa i ugao koji je suplementan sa 2.
4. Prave p i q seku se i odreuju
qetiri ugla maa od opruenog ugla.
Odredi sva qetiri ugla, ako zbir dva
unakrsna ugla iznosi 123 .
5. Odredi mere uglova oznaqenih
na slici. Prave a i b su paralelne.
Grupa B)
1. Koristei se leirom i uglomerom nacrtaj ugao = 42 30 .
2. Izraqunaj: a) 111 11 36 : 6; b) 54 45 18 + 29 34 42 .
3. Dat je ugao = 25 18 . Odredi ugao koji je komplementan
sa i ugao koji je suplementan sa 3.
4. Prave a i b seku se i odreuju
Odredi sva qetiri ugla, ako je razlika dva susedna ugla 17 .
5. Prave m i n na slici paralelne su meu sobom. Odredi mere oznaqenih uglova.
86
Ugao
Grupa V)
2. Izraqunaj: a) 5 43 27 24 ; b) 82 47 38 + 57 51 22 .
3. Dat je ugao = 104 15 . Odredi ugao koji je suplementan
sa i ugao koji je komplementan sa : 5.
4. Prave m i n seku se i odreuju
Odredi sva qetiri ugla ako zbir tri
ugla iznosi 247 38 16 .
5. Odredi mere uglova oznaqenih
na slici.
Grupa G)
Zatim, konstruixi ugao 5 . Uglomerom proveri preciznost konstrukcije.
2. Izraqunaj: a) 93 23 45 : 5;
b) 82 21 18 33 30 48 .
3. Dat je ugao = 63 40 . Odredi ugao koji je komplementan sa i
ugao koji je suplementan sa 2.
4. Prave c i d seku se i odreuju
Odredi sva qetiri ugla, ako je zbir
dva unakrsna ugla 201 .
5. Prave p i q na slici paralelne
su meu sobom. Odredi mere oznaqenih uglova.
Grupa D)
1. Koristei se leirom i uglomerom nacrtaj ugao = 32 30 .
Zatim, konstruixi ugao 5 . Uglomerom proveri preciznost konstrukcije.
2. Izraqunaj: a) 6 21 48 25 ; b) 74 19 55 + 47 48 35 .
3. Dat je ugao = 143 24 . Odredi ugao suplementan sa i
ugao koji je komplementan sa : 3.
4. Prave r i s seku se i odreuju
qetiri ugla maa od opruenog. Odredi ova qetiri ugla ako se dva susedna ugla razlikuju za 33 .
5. Prave k i p na slici paralelne
su. Odredi mere oznaqenih uglova.
87
Razlomci
59. QAS
Pojam razlomka
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Produbiti pojam razlomka. Razlikovati prave, neprave i

prividne razlomke. Istai razvijae pojma razlomka kroz istoriju.
Tok qasa
Osnovni tekst Ubenik od 91. do 93. strane i Zbirka od 86. do
89. strane.
Podsetimo se na razlomak kao deo celine, kako je to ranije prezentovano uqenicima. (Koristiti sliku sa 91. strane i nacrtati
jox neke sliqne.)
Na stranama 91. i 92. u ubeniku opisano je kako se moe oba
jasniti uqenicima da je razlomak koliqnik broja a i prirodnog
b
broja b.
Ranije, vekovima su razlomci tretirani dosta drugaqije nego
danas. Qak su mnogi quveni stari matematiqari smatrali da razlomci nisu brojevi. Tu privilegiju su pripisivali samo celim
brojevima. Mnogi nazivi koji su danas prirodno prihvaeni, ranije su imali drugaqiji smisao. (U ubeniku na 93. strani navodi
se i primer iz narodne pesme.)
Precizno definixemo pojmove: pravi razlomak, nepravi razlomak i prividni razlomak. Mnogi matematiqari i danas ne prihvataju pojam prividni razlomak. Meutim, kasnije emo se uveriti
da nam taj pojam pomae kod uvoea skupa racionalnih brojeva.
Radi utvrivaa nauqenih pojmova, rexavamo zadatke iz Zbirke: 536, 537, 538, 541, 542, 553.
Domai zadatak:
Zbirka: 543, 546, 554.
88
Razlomci
60. QAS
Pojam razlomka
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci
Utvrditi pojam razlomka kao koliqnika.
Tok qasa
Osnovni tekst
Obnovimo: razlomak kao deo (ili delove) celine, znaqee brojioca i imenioca. (tekst Ukratko sa 86. strane).
Reximo zadatak 545. (Nije potrebno preslikavae na tabli.
Parovi koriste Zbirku i javno saopxtavaju rexea.)
Zatim, rexavamo zadatak 539. (Uqenik koji zadatak rexava na
xkolskoj tabli, prilikom crtaa dui, umesto centimetara uzima
decimetre.)
Uoqavamo primene razlomaka u svakodnevnom ivotu. Rexavamo zadatak 540.
Obnovimo pojmove: pravi, nepravi i prividni razlomci (tekst
Ukratko na 86. strani). Reximo zadatak 544 onako kako je formulisan u Zbirci. Zatim, za preostale razlomke, koji nisu jednaki
1, pitamo: Kojoj vrsti oni pripadaju?
Rexavamo zadatke redom: 549, 550, 551, 552, 554.
Domai zadatak:
547, 548, 555.
89
Razlomci
61. QAS
Uporeivae razlomaka
Obrada
Frontalni rad
Ci
Dijalog
Uporeivati dva razlomka bez odreivaa koliqnika.
Tok qasa
Osnovni tekst
Prilikom uporeivaa razlomaka dobro je posmatrati modele

koji su bliski uqenicima. Na 94. i 95. strani porede se razlomci koji predstavaju delove qokolade (koja se lomi na kockice)
i delove pice (koja se u picerijama i pekarama najqexe deli na
xestine i osmine).
Poredimo najpre razlomke jednakih imenilaca, pa razlomke
jednakih brojilaca (strana 94.).
Zakuqujemo da je u prvom sluqaju vei razlomak koji ima
vei brojilac, a u drugom sluqaju vei je razlomak koji ima mai
imenilac.
Zatim, odreujemo uslov jednakosti dva razlomka. Dolazimo
do jednakosti koju dobijamo tzv. unakrsnim mnoeem:
a vai i obrnuto.
Reximo primer 1 na 96. strani.
Onda, uoqimo da se unakrsnim mnoeem moe utvrditi koji
je razlomak vei, bez obzira na to da li razlomci imaju jednake
ili nejednake brojioce ili imenioce.
Naime, ako je a d > b c, onda je
>
.
Onda, reximo sledei primer, u kome treba
sloiti po veli3
2 7
qini razlomke , i .
3 9
5
Na kraju, rexavamo Vebe sa 96. strane.
Domai zadatak:
Zbirka: 556, 557, 561, 564.
90
Razlomci
62. QAS
Uporeivae razlomaka
Uvebavae

Ci
Dijalog
Uporeivae razlomaka na razliqite naqine.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo zakuqke o uporeivau dva razlomka jednakih brojilaca i dva razlomka jednakih imenilaca (tekst Ukratko na 89.
strani).
Reximo zadatke 558, 559 a), b), v) i 560.
Ponovimo metodu uporeivaa razlomaka unakrsnim mnoeem, pa reximo zadatke 565 i 567.
Radi praktiqne primene razlomaka, podsetiemo se na veze izmeu jedinica mere. Radi toga reximo najpre zadatak 572, pa zadatak 575.
Domai zadatak:
562, 563, 566, 568, 570, 571.
91
Razlomci
63. QAS
Proxirivae i skraivae razlomaka
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Proxirivae i skraivae razlomaka objasniti na osnovu

osobina koliqnika.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik od 97. do 100. strane.
Na 97. strani, koristei se razlomcima koji predstavaju delove kruga ili delove pravougaonika, uoqavamo da mnoeem brojioca i imenioca istim prirodnim brojem (proxirivaem) dobijamo jednake razlomke. To se moe koristiti radi uporeivaa
razlomaka koji nemaju jednake brojioce, ni jednake imenioce. To je
11
23
i
, koje dovodimo
pokazano na primeru poreea razlomaka
6
3
na zajedniqki imenilac.
9
12
i , dovodei ih na zaOdmah zatim, uporedimo razlomke
7
5
jedniqki brojilac (98. strana).
Na osnovu razmatraa sa sledee slike razmatra se postupak
skraivaa razlomaka (brojilac i imenilac se dele istim prirodnim brojem, veim od 1).
Uvodimo pojam neskrativog razlomka. To je razlomak kome su
brojilac i imenilac uzajamno prosti brojevi (nemaju zajedniqkog
delioca veeg od 1). Neskrativ oblik razlomka qesto se naziva
i najjednostavnijim oblikom. To je ustvari najoqigledniji oblik
5
5
1825
= . Ovde je vixe nego jasno da je
razlomka. Na primer,
3285
9
9
jasan, oqigledniji oblik.
Onda, nauqene pojmove koristimo pri rexavau narednih primera (plavo odxtampani tekstovi na 99. strani).
Domai zadatak:
Vebe sa 100. strane.
92
Razlomci
64. QAS
Proxirivae i skraivae razlomaka
Rad u parovima
Uvebavae
Dijalog
Ci Uoqiti zbog qega je nekad korisno skratiti, a nekad proxiriti razlomak.

Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pojmove: proxiriti razlomak i skratiti razlomak

(tekst Ukratko sa 92. strane).
Rexavamo zadatke: 581, 582, 583, 585
Zatim, rexavamo zadatak 589.
Ponovimo pojam neskrativ razlomak. Reximo zadatke redom
591, 592 i 590. Onda rexavamo zadatke 604 i 605 (nastavnik izvrxi izbor).
Rexavamo i zadatak 607.
Domai zadatak:
592, 594, 595, 596, 602, 608.
93
Pismeni zadatak
65. QAS
Obnavae
Dijalog
Ci Napraviti presek kroz oblasti: prosti i sloeni brojevi,

ugao i razlomci.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka zadataka
Postupajui sliqno kao xto je opisano u toku 36. qasa, nastavnik napravi izbor zadataka iz oblasti koje su planirane za drugi
pismeni zadatak. Ovaj izbor ne sme biti proizvoan, jer moe
uputiti uqenike da se za pismeni zadatak spremaju na pogrexnim
temama ili neadekvatnim zadacima. Zbog toga, nastavnik prvo sastavi zadatke za drugi pismeni zadatak, a onda odabere iz zbirke
10-15 odgovarajuih zadataka, qijim rexavaem uqenika podseti
na potrebna znaa i vextine.
Domai zadatak:
28. do 30.)
Radna sveska: Drugi pismeni zadatak (str.
94
Pismeni zadatak
66. QAS
Kontrola znaa
Grupa A)
1. Prema slici levo odredi meru ugla x.
2. Na slici gore prava p je pralelna sa AB. Odredi mere oznaqenih uglova.

3. Odredi meru ugla koji je tri puta vei od svog suplementnog ugla.
34 30 27
.
4. Dovedi na najjednostavniji oblik razlomak
24 51 55
5. Poreaj od najmaeg do najveeg brojeve:
3 6 9 9 3 13
, ,
,
, ,
.
4 5 20 13 2 10
Grupa B)
1. Prema levoj slici odredi meru ugla x.
2. Prema datim podacima na desnoj slici, odredi mere oznaqenih uglova.

3. Odredi meru ugla koji je qetiri puta vei od svog komplementnog ugla.
4
3
4. Nai qetiri razlomka koji su vei od i mai od .
4
5
5. Poreaj od najveeg do najmaeg brojeve:
2 3 2 1 3 7
, , , ,
,
.
5 4 3 2 10 30
Pismeni zadatak
95
Grupa V)
1. Prema slici dole levo odredi meru ugla x. (Lukovima su
oznaqene uglovi datih mera).
2. Na slici gore prave d i AB su paralelne. Izrazi u stepenima i minutama oznaqene uglove.

3. Odredi meru ugla koji je sedam puta vei od svog suplementnog ugla.
4. Umesto zvezdice stavi odgovarajui broj, tako da bude ta14
= .
qna jednakost:
117
39
3 2 8 4 15 3
, ,
, .
5. Poreaj od najveeg do najmaeg brojeve: , ,
4 3 21 7 28 7
Grupa G)
1. Prema levoj slici odredi meru ugla x.
2. Na slici gore prave p, q i r su paralelne. Odredi ugao x.

3. Odredi meru ugla koji je qetiri puta mai od svog komplementnog ugla.
1
1
4. Nai pet razlomaka koji su mai od i vei od .
6
7
5. Poreaj od najmaeg do najveeg brojeve:
5 3 3 8 9 2
, , ,
,
, .
12 7 4 15 20 5
96
Pismeni zadatak
Grupa D)
1. Prema levoj slici odredi u stepenima meru ugla x.
2. Prema podacima na slici desno odredi mere uglova , , .

(Paralelne su prave AC i EF , a takoe BC i DE.)
3. Odredi meru ugla koji je qetiri puta mai od svog suplementnog ugla.
105 12 52
.
4. Dovedi na najjednostavniji oblik razlomak
15 78 48
9 3 1 9 3 2
, , ,
, , .
5. Poreaj od najveeg do najmaeg brojeve:
10 5 2 13 4 3
97
Pismeni zadatak
67. QAS
Ispravka pismenog zadatka
Uvebavae
Frontalni rad
Dijalog
Ci Ukazivae na sistematske i karakteristiqne pojedinaqne

grexke uz uputstva o naqinu otklaaa tih grexaka.
Tok qasa
Uobiqajen, standardan naqin analize rezultata.
98
Razlomci
68. QAS
O razlomcima
Sistematizovae
Dijalog
Ci Utemeiti znae o razlomcima, posebno uporeivae razlomaka.

Tok qasa
Osnovni tekst
Uporeivae razlomaka, skraivae i proxirivae razlomaka treba dobro nauqiti i izvebati, jer e u kasnijem izuqavau
razlomaka to biti glavno orue.
Na naqin uobiqajen za rad u nehomogenim grupama (grupu qine
uqenici iz dve susedne klupe), rexavamo niz zadataka: 559 g), d),
), 573, 576, 578, 588, 601, 603, 617, 610, 615.
Domai zadatak: Zbirka: 597, 598, 604 b), v), 605 b), v), 606, 618.
Qasovi do kraja PRVOG POLUGODIXTA su staveni u
rezervu. Na koji e naqin biti realizovani odluqie nastavnik,
prema proceni trenutne situacije. Ovde upisati samo nastavnu
temu i tip qasa.
Nastavna tema:
69. qas
Tip qasa:
Nastavna tema:
70. qas
Tip qasa:
(Samo)evaluacija nastavnika za polugodixe planirae i realizaciju nastave:
99
Razlomci
71. QAS
DRUGO POLUGODIXTE
Decimalni razlomci.
Decimalni zapis razlomka
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Koristei se oqiglednoxu decimalnih razlomaka, uvesti

decimalni zapis razlomka, kao samo novi naqin zapisivaa.
Tok qasa
Osnovni tekst
Meu razlomcima posebno mesto imaju oni qiji imenilac predstava dekadnu jedinicu, kao:
3 2807
3 19
;
;
;
i sl.
10 100 100 1000
To su tzv. decimalni razlomci. Zbog qeste upotrebe ovakvih
razlomaka doxlo se na ideju da se oni, iz praktiqnih razloga zapisuju bez razlomaqke crte. Tako se doxlo do decimalnog zapisa
decimalnih razlomaka. Cela priqa o tome data je u ubeniku na
101. i 102. strani.
Na taj naqin pomenuti decimqlni razlomci, kao decimalni
brojevi, zapisuju se redom: 0,3; 0,19; 0,03; 2,807.
Nastavnik insistira, ne samo na pravilnom zapisivau, nego
i na pravilnom qitau decimalnog broja.
Decimalna zapeta odvaja ceo deo broja (levo od zapete) od decimalnog dela. Broj decimalnih mesta (decimala) jednak broju nula dekadne jedinice u imeniocu decimalnog razlomka.
Kad sve ovo razjasnimo, rexavamo primer 1 sa 103. strane.
1
Zatim, kroz odreivae decimalnog zapisa broja , dolazimo
2
do ideje kako jox nekim razlomcima odrediti decimalni zapis:
15
5
1
=
=
= 0, 5
2
25
10
Onda reximo preostale primere sa strane 103.
31
7
, zatim 3, 1 = .
Obrnuto, na primer, broj 0,7 je razlomak
10
10
Uradimo primere na kraju teksta, ispred Vebe.
Domai zadatak:
100
Razlomci
72. QAS
Decimalni zapis razlomka
Uvebavae
Dijalog
Ci Formirae decimalnog zapisa samo na osnovu oblika odgovarajueg decimalnog razlomka.

Tok qasa
Osnovni tekst
Upoznajemo strukturu decimalnog zapisa rexavajui zadatke 621 i 622. Pritom, prvo nastavnik na tabli objasni rexee
8145
57
i
kod 621,
primera navedenih u uvodnom tekstu zadatka (
100
100
a 3,8 i 5,29 kod 622. zadatka). Posle toga, uqenici (grupe) rexavaju
ostale zadatke.
Vebamo prepoznavae decimalnog razlomka i egovog decimalnog zapisa, rexavajui zadatak 623.
Ulogu decimalne zapete utvrujemo rexavajui zadatak 624.
Pravilno qitae decimalnog zapisa vebamo rexavaem zadataka 625 i 626.
Pogodnim proxirivaem neke razlomke lako izraavamo u decimalnom zapisu. Rexavamo zadatak 632.
Domai zadatak:
628, 629, 630, 631, 633, 634, 635.
Razlomci
101
73. QAS
Decimalni zapis proizvonog razlomka
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Izraavae razlomka u obliku decimalnog broja, kao rezultat deea brojioca imeniocem.
Tok qasa
Osnovni tekst
Polazei od definicije razlomka kao koliqnika

a
= a : b,
b
deeem brojioca imeniocem dobija se decimalni zapis proizvonog razlomka. Do sada samo delili tako da je koliqnik ceo broj i
dobijali smo ostatak u sluqaju kad deenik nije deiv deliocem.
Sada delimo i taj ostatak i tako dobijamo decimale. Na 104.
strani Ubenika ovaj postupak je detano opisan.
Reximo primer 1 na 104. strani.
Na strani 105. vidimo da nije uvek mogue podeliti do kraja,
tj. broj decimala moe biti i beskonaqan. Ali tada se jedna ili
vixe cifara ponava, kao xto je detano pokazano na primeri3
1
i
. Cifre koje se ponavaju odreuju broj koji nazivamo
ma
3
11
periodom i zapisujemo sa taqkama iznad cifara:
3
1
= 0, 3333... = 0, 3
= 0, 272727... = 0, 2 7
3
11
Istiqemo da decimalni zapis razlomka ima konaqan broj decimala samo ako imenilac ima jedino 2 i 5 za svoje proste qinioce.
Nekad i konaqan decimalni zapis ima previxe decimala, koje
nam qesto nisu potrebne u tolikom broju. Onda suvixne decimale
brixemo, a preostali deo zaokruimo da bismo umaili grexku
koja time nastaje. O zaokruivau priqa se u Ubeniku na 105. i
106. strani. Uraen je i primer sa zaokruivaem broja 6,83257.
9
i
Zatim to primenimo na decimanim zapisima razlomaka
14
23
(zadato na 106. strani).
16
Na kraju rexavamo preostale navedene primere.
Domai zadatak:
Vebe sa 106. i 107. strane.
102
Razlomci
74. QAS
Decimalni zapis
vonog razlomka.
proiz-
Uvebavae
Dijalog
Ci Detanije upoznavae strukture decimalnog zapisa razlomaka (decimalnog broja) i primena.

Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo sadraj teksta Ukratko sa 100. strane.

a
Vebamo izraavae razlomaka oblika u decimalnom zapib
su. U tom ciu paivo rexavamo zadatke 636, 637, 638 i 639.
Onda, reximo zadatke 640 i 641.
Zatim, rexavamo zadatak 642 a), b), v), d).
Zaokruivae decimalnog zapisa (decimalnog broja) vebamo
rexavaem zadataka 643 i 644. Dae, rexavamo i zadatak 647.
Zadatak 647 ima opxiran uvodni tekst koji je bitan, jer uvodi
uqenike u problematiku. Zbog toga, nastavnik prvo objasni sadraj
uvodnog teksta, pa onda zadaje sluqajeve a), b), v), g).
Na kraju, primenimo decimalne zapise kod izraavaa maih
jedinica mere u veim jedinicama. U tu svrhu rexavamo zadatke
651, 652 i 655.
Domai zadatak:
645, 646, 648, 653, 654.
103
Razlomci
75. QAS
Prevoee decimalnog broja u oblik
a
.
b
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Dopuniti upoznavae razlomaka: ranije smo nauqili da

razlomak izrazimo u vidu decimalnog broja, a sada emo nauqiti i obrnuti postupak.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik, 107. i 108. strana
Razmatrajui naqin izraavaa decimalnih razlomaka u obliku decimalnog broja (qas 71.), praktiqno smo definisali i obrnutu vezu. Svaki decimalni broj sa konaqnim brojem decimala jeda
nostavno se izraava u obliku , tako xto mu se izbrixe zapeta
b
i postavi imenilac odgovarajua dekadna jedinica. Na primer:
127
39
3
; 0, 039 =
itd.
0, 3 = ; 1, 27 =
10
100
1000
Dobijeni decimalni razlomak se dae eventualno skrati i
dae
uproxava,
kao xto je navedeno u Ubeniku na 107. strani

15
75
=
.
7, 5 =
10
2
Na kraju ovog razmatraa reximo zadati primer na 107. strani
(plavo obojeni tekst).
Nexto sloeniji je pristup kod periodiqnih decimalnih bro i dae na
jeva. O tome se izlae na kraju 107. strane (sluqaj 0, 3)
strani 108 (sluqaj 0, 27).

a
je
Izraavae periodiqnih decimalnih brojeva u obliku
b
sliqno obiqnim decimalnim brojevima. Razlika je samo xto imenilac nije dekadna jedinica, nego broj oblika 9, 99, 999 itd. Konkretno:
32
63
7
5
=
itd.
0, 5 = ; 0, 3 2 = ; 0, 6 3 =
9
99
99
11
Na kraju reximo i primere date na kraju, ispred Vebe.
Domai zadatak:
104
Razlomci
76. QAS
Prevoee decimalnog broja u oblik
a
.
b
Rad u parovima
Ci
Uvebavae
Dijalog
Proxiriti primenu decimalnih brojeva.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka, 104. i 105. strana
a
Date decimalne brojeve jednostavno prevodimo u oblik , ali
b
se time ne zavrxava rad: ako je mogue, dobijeni razlomak se skrauje,
dok se ne svede na neskrativ oblik.
Rexavamo najpre zadatak 656.
Zatim, prevodimo periodiqne decimalne brojeve: zadatak 657.
b) g), ), z), i).
Kako postupiti kada periodiqni razlomak ima ceo deo (ispred
decimalne zapete) vei od 0?
Odvojiemo periodiqni deo:
Neka je dat broj 3, 818181... = 3, 8 1.
9
42
81
=3+
= .
3, 8 1 = 3 + 0, 8 1 = 3 +
99
11
11
a
Posebno je zanimivo izraavae u obliku decimalnih brob
jeva koji iskazuju neke mere. Obratimo pau na zadatak 658 a).
225
nije nexto xto nam pojednostavuje
2,25 godina u obliku
100
1
godine. Dakle,
zapis, jer maa jedinica od godine je 1 mesec=
12

1
3
3
27
25
= = , pa je 2,25 godina = 2
godina =
godina ,
0, 25 =
100
4
12
12
12
a to je 2 godine i 3 meseca.
a
Sliqno u zadatku 659 b). 40, 7 izraziemo u obliku , gde je
b
42
7
= 40
=
b = 60, jer stepen ima 60 minuta. Prema tome 40, 7 = 40
10
60
40 42 .
Domai zadatak:
658, 659, 660.
Razlomci
105
77. QAS
Razlomci na brojevnoj polupravoj
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Povezati cele brojeve, razlomke i decimalne brojeve, dajui im zajedniqku osobinu - korespondenciju sa duinom dui.
Tok qasa
Osnovni tekst
U odeku o skupovima N i N0 , na 24. strani Ubenika, govorili smo o brojevnoj polupravoj sa poqetnom taqkom O, na kojoj smo
odredili taqke A, B, C, D,... tako da je OA = AB = BC = CD =
Zatim su taqkama O, A, B, C, D,... redom prikuqeni brojevi 0, 1,
2, 3, 4, ...
Sada razmatramo brojevnu pravu na koju smo naslonili leir,
kao na 109. strani ubenika.
Postava se pitae: Da li na brojevnoj polupravoj ima mesta
za razlomke? Pomenuti leir sa 109. strane daje potvrdan odgovor.
U posledem pasusu 109. strane i dae na strani 110. i 111.
opisuje se kako se na brojevnoj polupravoj pojavuju razlomci u
a
i u decimalnom zapisu. Celi brojevi mogu se izraziti
obliku
b
4
15
3
,
u obliku prividnog razlomka (na primer: 1 = , 2 = , 3 =
3
2
5
...), pa moemo smatrati da su svi brojevi na brojevnoj polupravoj
a
razlomci oblika . Dakle, svi brojevi koje smo prikazali na brob
jevnoj polupravoj pripadaju skupu razlomaka. Taj skup smo nazvali
skupom racionalnih brojeva i oznaqavamo ga sa Q. Oqigledno je
N Q i N0 Q.
Pri rexavau primera 1, 2 i 3 uqenici crtaju brojevne poluprave u svojim sveskama, kao xto je prikazano na slikama (110. i
111. strana Ubenika). Sami odrede taqku X(0, 35). Pri rexavau
primera 4 uqenici se koriste posledom slikom na 111. strani i
samostalno odreuju taqku R(0, 87).
Domai zadatak:
Zbirka: 661, 662, 663, 664, 665.
106
Razlomci
78. QAS
Brojevna poluprava
Uvebavae
Dijalog
Ci Odrediti taqku date koordinate i odrediti koordinatu zadatke taqke.

Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo konstrukciju i graduirae brojevne poluprave. Uqenicima treba objasniti da ne postoje utvreni standardi za odreivae jediniqne taqke A, takva da se duina OA smatra jediniqnom: OA = 1, a taqki A pripisuje broj 1. U praksi du OA = 1
biramo tako da se mogu lako odrediti date koordinate. U to su se
uverili rexavajui domai zadatak, a uverie se i tokom rexavaa sledeih zadataka: 666, 667, 668 i posebno zadatka 669.
Rexavamo jox i zadatke 670 i 675.
Domai zadatak:
31. do 34.)
Radna sveska: Xesta kontrolna veba (str.
Razlomci
107
79. QAS
Xesta kontrolna veba (O razlomcima)
Kontrola znaa
Grupa A)
4 7 9
,
,
.
15 12 10
15 4 24
, ,
.
b) Dovedi na NZS brojioce razlomaka:
8 7 11
2. Uporedi dva data razlomka:
10
15
i
dovoeem imenilaca na NZS;
a)
21
14
18
12
i
dovoeem brojilaca na NZS;
b)
17
25
9
3
i
unakrsnim mnoeem.
v)
373
1221
3. Predstavi u obliku neskrativog razlomka: a) 1,325; b) 0, 1 8.

4. Nacrtaj brojevnu polupravu,
tako
da jejediniqna du OA =

15
11
,B
, C(1, 25).
4 cm, pa na oj odredi taqke: A
4
8
1. a) Dovedi na NZS imenioce razlomaka:
Grupa B)
11 13 9
,
,
.
84 112 24
12 4 15
, ,
.
b) Dovedi na NZS brojioce razlomaka:
7 3 4
36
24
i
a)
9
15
5
8
b) i dovoeem imenilaca na NZS;
9
6
104
13
i
unakrsnim mnoeem.
v)
24
192

jediniqna du OA =
takoda je
10
3
;E
; F (2, 3).
3 cm, pa na oj odredi taqke: D
2
3
108
Razlomci
Grupa V)
15 6 10
, ,
.
11 7 9
7 5 4
,
,
.
b) Dovedi na NZS imenioce razlomaka:
24 36 45
20
15
i
a)
13
18
39
35
b)
i
48
40
96
50
i
unakrsnim mnoeem.
v)
75
144
3. Predstavi u obliku neskrativog razlomka: a) 7,75; b) 0, 1 1 7.

4. Nacrtaj brojevnu polupravu
takoda je
jediniqna du OA =

9
7
,L
, M (2, 3).
5 cm, pa na oj odredi taqke: K
5
10
1. a) Dovedi na NZS brojioce razlomaka:
Grupa G)
9 4 6
,
, .
7 13 7
17 7 9
,
,
.
b) Dovedi na NZS imenioce razlomaka:
48 15 20
24
56
i
a)
105
45
90
24
i
b)
9
35
12
48
i
unakrsnim mnoeem.
v)
400
90

takoda je jediniqna du OA =
3
5
,P
, Q(1, 75).
8 cm, pa na oj odredi taqke N
4
8
1. a) Dovedi na NZS brojioce razlomaka:
Razlomci
109
Grupa D)
21 5 21
, ,
.
28 6 24
6 10 15
,
.
b) Dovedi na NZS brojioce razlomaka: ,
7 11 13
24
15
i
a)
14
21
30
25
b)
i
42
35
71
4
i
unakrsnim mnoeem.
v)
111
1988
3. Predstavi u obliku neskrativog razlomka: a) 1,625; b) 0, 2 3 4.

4. Nacrtaj brojevnu pravu,
takodaje jediniqna du OA = 5 cm,
4
13
,S
, T (2, 6).
pa na oj odredi taqke: R
10
5
110
Razlomci
80. QAS
Sabirae i oduzimae razlomaka
jednakih imenilaca. Mexoviti broj.
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Istai qienicu da se razlomci mogu sabrati i oduzeti

samo ako imaju isti imenilac. Uvesti pojam mexovitog broja.
Tok qasa
Osnovni tekst
Sabirae i oduzimae razlomaka vrlo ubedivo istiqu ulogu

i vanost imenilaca razlomaka. Na primerima, kao na 112. strani
Ubenika pokaimo da se neki razlomci mogu prirodno sabirati
i oduzimati i kako se to opisuje raqunski. Zatim, kao xto je opi3
1
sano na 112. i 113. strani, na primeru
+ , objasnimo logiku
8
8
tog sabiraa (koristimo privremeno termin jabuke, kao zamenu
za osmine) i geometrijsku interpretaciju zbira. Geometrijska
interpretacija je znaqajna za onu populaciju uqenika, kojima je
bitno da vide taj zbir.
Tako je pripremen teren za matematiqko tumaqee zbira i
razlike. Kao xto je opisano na 114. strani Ubenika, koristei
osobinu koliqnika (a + b) : c = a : c + b : c, c = 0, i simetriqnost
b
a+b
a
+ =
i sliqno za
jednakosti, dobijamo pravilo za zbir:
c
c
c
ab
a b
.
razliku, ako je c = 0 i a > b, onda je =
c c
c
Reximo primere 1, 2, 3 i 4 sa 114. i 115 strane i uoqimo
a a
osobinu: = 0.
b
b
Koristei se qienicom da ceo broj moemo izraziti kao razlomak sa bilo kojim prirodnim brojem u imeniocu, uvodimo pojam
mexovitog broja. To je opisano na 115. strani. Treba naglasiti
zbog qega je praktiqno da neprave razlomke izraavamo u obliku
mexovitog broja (pretposledi pasus na 115. strani). Onda uqenici prihvataju mexoviti broj kao pojam koji nam pomae u raqunu.
Reximo i preostale primere od 5 do 8, sa 116. strane.
Domai zadatak:
Vebe sa 117. strane
111
Razlomci
81. QAS
jednakih imenilaca.
Uvebavae
Dijalog
Ci Uvebati sabirae i oduzimae i uvesti mexoviti broj

kao zbir celog broja i pravog razlomka.
Tok qasa
Osnovni tekst
Napomena. Ukoliko okolnosti pri realizaciji nastavne teme

na prethodnom qasu prisile nastavnika da uspori izlagae; moe se desiti da ne ostane dovono vremena za paivo tumaqee
mexovitog broja. U tom sluqaju, ne treba forsirati i ubrzavati
predavae. Jednostavno, mexoviti broj moe biti nova tema na
ovom qasu.
Ponovimo pravila za sabirae i oduzimae razlomaka jednakih imenilaca (tekst Ukratko na 108. strani), pa rexavamo zadatke iz Zbirke: 676 e), ), z), i), 677, 678 i 679.
Zatim, ponovimo pojam mexovitog broja i rexavamo zadatke
681, 682 (delimiqno), 683 (delimiqno) i 684 (delimiqno).
Na kraju rexavamo zadatak 679 (priprema terena za rexavae
jednaqina).
Domai zadatak:
680, ostaci zadataka 682 i 683, 684, zatim 685.
112
Razlomci
82. QAS
razliqitih imenilaca
Frontalni rad
Obrada
Heuristiqka metoda
Ci Definisati postupak sabiraa i oduzimaa bilo kojih raza

lomaka oblika .
b
Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik, od 117. do 119. strane
Postavimo problem sa 117. strane Ubenika. Ispostava se da

2 1
ne moemo izraqunati . (Jabuke i kruxke se ne oduzimaju.)
3 2
Razmotrimo onda sledei problem:
U piceriji pice iste veliqine seku na osam ili na xest jednakih delova. Anka je od osam kupila tri dela, a Sima je od xest
3 2
delova kupio dva. Dakle, Anka i Sima su zajedno kupili + pice.
8 6
Pitamo se: koliki deo pice su oni kupili?
Crte pokazuje da je sabirae mogue, zbir smo nacrtali, via
dimo ga, ali ne moemo da ga napixemo u obliku .
b
Opet problem predstavaju razliqiti imenioci razlomaka.

Da su jednaki imenioci znali bismo zbir.
Nastavamo izlagae kao xto je opisano u Ubeniku, poqev od
pretposledeg pasusa na 117. strani.
Kao xto je naglaxeno na 118. strani Ubenika, sugerixemo
uqenicima da shvate: prvo, da razlomke treba dovesti na zajedniqki imenilac; drugo, da je najboe ako se dovedu na NZS.
Na kraju, reximo primere od a) do i), date na 118. strani.
Domai zadatak:
113
Razlomci
83. QAS
Uvebavae
Dijalog
Ci Tehniku sabiraa i oduzimaa podii na visok nivo. Rezultat dovesti na najjednostavniji oblik.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka, od 111. do 113. strane
Sabirae i oduzimae razlomaka spadaju u fundamentalne

operacije, pa je potrebno dobro ih uvebati. Ne treba zapostaviti ni jednog uqenika, jer ko ovo ne nauqi imae matematiqke
more do kraja ivota.
Dok uqenici rade na mestu, nastavnik ih obilazi, prati ihov rad i po potrebi intervenixe. Na xkolsku tablu izvodi one
uqenike kojima je potrebna pomo.
Rexavamo zadatke iz Zbirke: 691, 692 b), e), ), 693 a), g).
Zatim, malo komplikujemo raqun. Rexavamo zadatak 693 e), ).
Tu se pojavuju i decimalni brojevi, koje treba odmah izraziti
u obliku razlomka, a onda se raquna. Naravno, prvo se raquna u
zagradama.
Onda, raqunamo sa mexovitim brojevima. Prvo se mexoviti
brojevi izraze u obliku nepravog razlomka, pa se posle sabira i
oduzima. Rexavamo zadatke 694, 695 a), b), v).
Na kraju, rexavamo tekstualne probleme, koji su formulisani
u zadacima 697, 698, 701 i 706.
Domai zadatak:
692, 693, 695 g), d), 696, 699, 709.
114
Razlomci
84. QAS
Uporeivae decimalnih brojeva
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Utvrditi ulogu decimalne zapete. Istai pojmove vaeih

i nevaeih nula u decimalnom broju.
Tok qasa
Osnovni tekst
Uporeivae decimalnih brojeva zahteva od uqenika punu koncentraciju, jer se u protivnom lako pogrexi. Ako celi delovi decimalnih brojeva nisu jednaki, vei je onaj decimalni broj koji
ima vei ceo deo. Ako su celi delovi decimalnih brojeva jednaki,
onda je vei onaj broj kome je vei decimalni deo. Tu onda nastaje problem, zbog specifiqne uloge tzv. nevaeih nula. Zbog toga
prvi deo izlagaa posveujemo ovim nevaeim ciframa. U Ubeniku to je tekst na 119. i deo 118. strane. zakuqno sa primerom 3.
Ovde je vano, uz pomo brojevne prave sa 119. strane, omoguiti
uqenicima da vide kako su navedene nule suvixne.
Uporeivae decimalnih brojeva poqiemo provokativnim pitaem iz primera 4. Pitae postavimo celom odeeu i dobiemo
i taqne i netaqne odgovore. Ponovo potenciramo nevaee nule,
ali ovoga puta (naglasimo) one nam pomau da doemo do pravilnog zakuqka.
Suxtina uporeivaa decimalnih brojeva uporeivaem jedne po jedne decimale od zapete pa nadesno, opisana je na 120. strani.
Da se ipak ne dese brzoplete grexke tipa: 12, 726 > 12, 81, zato
xto je 726 > 81, poeno je da nastavnik objasni jox jedan naqin
uporeivaa.
Postupak je sledei: Ako decimalni brojevi nemaju isti broj
decimala, onda se onom koji ima mae decimala, dopixe potreban broj nula. Dobijene brojeve posmatramo kao da su celi i lako
odredimo koji je vei.
Na primer, uporedimo brojeve 103,5 i 103,286. Dopixemo prvom broju dve nule da bi imao tri decimale: 103,500. Sada vidimo da je 103500 > 103286, pa je 103, 5 > 103, 286.
Na kraju rexavamo primere date na kraju 120. strane i primere 5 i 6 sa 121. strane.
Domai zadatak:
115
Razlomci
85. QAS
Uporeivae decimalnih brojeva
Rad u parovima
Ci
Uvebavae
Dijalog
Produbiti upoznavae strukture decimalnog broja.
Tok qasa
Osnovni tekst
Preporuqivo je da qas poqne sa nekoliko provokativnih pitaa, sliqno primeru 4 sa 120. strane ubenika. Onda, reximo
zadatak 722.
Zatim, rexavamo zadatke koji se bave nevaeim nulama. To
su zadaci: 718 i 720. Reximo i zadatak 719.
Onda rexavamo posledi zadatak koji je bio dat za domai
rad. To je zadatak 12. sa 121. strane Ubenika. Uz pomo tabele iz ovog zadatka analiziramo strukturu decimalnog broja i na
xkolskoj tabli reximo oba sluqaja a) i b).
Prelazimo na zadatke problemskog tipa: 725, 727 a), b).
Na kraju, primenimo steqeno znae na brojeve koji izraavaju
mere. Rexavamo zadatke 732 b), 733 a).
Zadatak 735 rexavamo ako imamo vremena, a ako smo ve potroxili qas, dajemo ga za domai rad.
Domai zadatak:
726, 727, 728, 729, 732, 733.
116
Razlomci
86. QAS
Sabirae i oduzimae decimalnih brojeva
Frontalni rad
Obrada
Heuristiqka metoda
Ci Koristiti analogiju sa raqunaem u skupu celih brojeva.

Insistirati na potpisivau brojeva.
Tok qasa
Osnovni tekst
Uradimo nekoliko primera sabiraa i oduzimaa vixecifrenih celih brojeva, kao xto je navedeno na 122. strani Ubenika.
Zatim se pree na sabirae i oduzimae decimalnih brojeva. Insistirati na obaveznom potpisivau sabiraka, kao xto je
napisano i u Ubeniku.
Da bi se uqenici bre i lakxe snalazili u potpisivau, dobro je da u poqetku obavezno koriste svesku sa kvadratiima. (Videti kako je to preporuqeno u zadatku 736 iz Zbirke.)
Najboe je da uqenici olovkom u boji povuku jednu vertikalnu
liniju du celog lista u svesci i da ta linija u svim buduim
sabiraima i oduzimaima oznaqava mesto decimalne zapete.
Rexavamo najpre nenumerisane primere date nai 122. strani,
pa prelazimo na zadatke od 1 do 4.
Zadatak 4. raditi prvo bez potpisivaa, kao xto je napisano
u Ubeniku, a onda pravilno potpisati, pa ponovo raqunati. Eventualne grexke uqenika ili texkoe u raqunau bez potpisivaa,
iskoristiti da se istakne znaqaj pravilnog potpisivaa.
Domai zadatak:
117
Razlomci
87. QAS
Sabirae i oduzimae decimalnih brojeva.
Rad u parovima
Uvebavae
Dijalog
Ci Insistirati na pravilnom potpisivau. Rezultat dovesti

na najjednostavniji oblik.
Tok qasa
Osnovni tekst
Nastavnik insistira na strogo pravilnom potpisivau. U rezultatu, ako se ukae prilika, brixu se suvixne nule.
Rexavamo zadatke: 736, 737 a), 738, 739, 741, 742, 745, 749,
752 i 756.
Ukoliko vreme qasa nije potroxeno, radi utvrivaa tehnike
raqunaa, do kraja qasa rexavamo zadatke 759 i 743.
Domai zadatak:
35. do 38.)
Radna sveska: Sedma kontrolna veba (str.
118
Razlomci
88. QAS
Sedma kontrolna veba.
(Razlomci i decimalni brojevi)
Kontrola znaa
Grupa A)
Izraqunaj:
1 3
7
+ ; b) 11, 59 7, 462 0, 8.
1. a)
12 2 4
1
1
2. 2 1 + 1, 75.
12
2
3. Umesto taqkica upixi odgovarajue decimalne brojeve (qetiri broja), tako da vae nejednakosti
1 > . . . . . . . . . > . . . . . . . . . > . . . . . . . . . > . . . . . . . . . > 0, 9.
4. Vozaq je tokom prepodneva prexao petinu planiranog puta,
3
a popodne je prevezao jox puta. Tako je prexao za 12 kilometara
8
vixe od pola puta. Koliko mu je kilometara ostalo do cia?
Grupa B)
Izraqunaj:
2
7
7
1. a) +
. b) 0, 0372 + 12, 73 3, 4952.
5 15 10

5
5
1
+ 3, 375 4 2 .
2.
24
12
6
3. U prazne pravougaonike upixi odgovarajue decimalne brojeve (qetiri broja), tako da su taqne nejednakosti
<
<
<
< 0, 2.
0, 1 <
3
4. Jedna stranica trougla ima duinu 3 cm, a druga je za
4
0,2 dm kraa od prve. Obim trougla (zbir duina sve tri stranice) je 1 dm. Koliko u decimetrima iznosi duina tree stranice?
Grupa V)
Izraqunaj:
11 3 5 1
+ + . b) 22, 937 + 11, 43 28, 067.
1. a)
12 2 4 3
5
7
2. 2, 5 + 1 3 .
12
6
3. Iznad svake crte napixi odgovarajui decimalni broj (pet
brojeva), tako da su taqne nejednakosti
>
>
>
>
> 0, 85.
0, 9 >
4. Od eparca Duca plati qetvrtinu za taksi, za uinu plati
treinu i za sok xestinu. Koliko mu je ostalo za ostale potrebe?
119
Razlomci
Grupa G)
Izraqunaj:
4
3
1
1. a)
+ . b) 18, 025 0, 877 + 3, 552.
5 10 4
7
1
2. 3 + 0, 4 2 .
2
10
3. Umesto taqkica upixi odgovarajue decimalne brojeve (pet
brojeva), tako da vae sledee nejednakosti
1, 5 > . . . . . . . . . > . . . . . . . . . > . . . . . . . . . > . . . . . . . . . > . . . . . . . . . > 1.
4. Suzana je kupila tri kige. Za prvu je potroxila treinu
novca koji je imala. Za drugu kigu dala je polovinu, a za treu
xestinu novca. Koliko je novca ostalo Suzani?
Grupa D)
Izraqunaj:
3 2 7
1. a) + . b) 7, 234 + 90, 306 88, 0562.
4 3 6
1
5
2. 4, 2 + 1 4 .
6
3
3. U prazne pravougaonike upixi odgovarajue decimalne brojeve (qetiri broja), tako da su ispravne sledee nejednakosti
2, 42 <
<
<
<
< 2, 43
1
7
4. U loncu zapremine 5 litara ima 1 litara vode i 1 litara
12
4
sirupa. Koliko vode treba doliti da lonac bude do vrha pun?
120
Razlomci
89. QAS
Svojstva sabiraa. Brojevni izrazi.
Frontalni rad
Obrada
Heuristiqka i dijaloxka metoda
Ci Svojstva sabiraa koristiti radi jednostavnijeg izraqunavaa vrednosti izraza.

Tok qasa
Osnovni tekst
Kao xto je opisano na 124. i 125. strani, na konkretnim primerima pokaemo da vae zakoni komutativnosti i asocijativnosti
sabiraa. U posledem pasusu na 124. strani naveden je primer
kako se ponekad raqun moe uprostiti korixeem ovih zakona.
a
a
a a
a
Takoe vae osobine: + 0 = 0 = i = 0.
b
b
b
b
b
Zatim, definixemo brojevni izraz u kome figurixu samo operacije sabiraa i oduzimaa. Naglasimo, ako u izrazu ima zagrada, onda se prvo raquna ono xto je u zagradi.
a
U izrazu mogu biti istovremeno razlomci oblika , celi, meb
xoviti i decimalni brojevi. Tada je potrebno prvo razlomke izraziti kao decimalne brojeve ili decimalne brojeve izraziti u
obliku razlomaka. Za koju varijantu emo se odluqiti zavisi od
datih brojeva. Mexoviti brojevi se takoe izraze u obliku nepravog razlomka ili u obliku decimalnog broja.
Izraqunamo brojevne vrednosti izraza datih u primerima 1
(brojevni izraz) i 2 (izrazi sa promenivim veliqinama).
Domai zadatak:
Vebe sa 125. strane i 761, 762 iz Zbirke.
121
Razlomci
90. QAS
Brojevni izrazi
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Obratiti pau na pravilno korixee zagrada. Rad sa

promenivom veliqinom.
Tok qasa
Osnovni tekst
Sreivaem brojevnih izraza poboxava se raqunska tehnika.

Zbog toga prvo sreujemo nekoliko izraza bez promenivih veliqina. Rexavamo zadatke: 763, 765 i 766 u kojima se do rezultata
dolazi na odgovarajui naqin ako se lako primene zakoni komutativnosti i asocijativnosti.
Zatim, izraqunavamo vrednosti brojevnih izraza sa promenivim veliqinama. Rexavamo zadatke: 775 a), v), g), e) 777 a), b),
v), g), e).
Onda, reximo zadatak 772.
Na kraju rexavamo zadatak sa periodiqnim decimalnim brojevima: 779 a), b).
Domai zadatak:
764, 767 a), g), ), 772 a), v), 775 b), d).
122
Razlomci
91. QAS
Brojevni izrazi
Uvebavae

Ci
Dijalog
Sreivae izraza u kojima su razlomci oblika
a
i decib
malni brojevi. Rexavae tekstualnih zadataka.

Tok qasa
Osnovni tekst
Nastavamo sa usavrxavaem tehnike sabiraa i oduzimaa

razlomaka i decimalnih brojeva. Rexavamo redom zadatke: 767 b),
d), 772 b), g).
Zatim, sreujemo izraze sa promenivim veliqinama. Rexavamo zadatke: 775 ), e), 777 d), ), 776 a).
Na kraju, rexavamo tekstualne zadatke: 768, 769, 771 i zadatak
780 b), sa periodiqnim decimalnim brojevima.
Domai zadatak:
770, 773, 776 b), v), 778.
Razlomci
123
92. QAS
Jednaqine oblika x a = b i a x = b
Frontalni rad
Obrada
Heuristiqka metoda
Ci Rexavae jednaqina na osnovu osobina zbira ili razlike.

Insistirati na proveri dobijenog rexea.
Tok qasa
Osnovni tekst
Podsetimo se na pojmove: jednaqina, rexee jednaqine, provera

rexea.
Najpre rexavamo jednaqinu u kojoj je nepoznat jedan sabirak
(jednaqinu tipa x + a = b). Reximo primer 1 sa 126. strane. Dobijeno rexee odmah proveravamo. Uqenici moraju da shvate da je
provera neophodna, jer moe da nam ukae na moguu grexku tokom
rexavaa.
Reximo i primer 2 (a), b) i v)) sa 127. strane.
U sluqaju b) pokazuje se da ne moemo rexiti postavenu jednaqinu, jer ne znamo ni jedan broj koji zadovoava uslov
13 17
.
x=
3
3
Izvlaqimo pouku:
Jednaqina x + a = b ima rexea ako je a b.
Zatim, rexavamo jednaqinu tipa xa = b, koja uvek ima rexee
(reximo primere 3 a) i b)).
Na kraju, jednaqina tipa a x = b ima rexee pod uslovom da
je a b. Rexee je x = a b. Reximo primere 4 a) i b) i, naravno,
obavezno proverimo rexee.
Reximo jox i jednaqine a) i b), nevedene ispred Vebe.
Domai zadatak:
124
Razlomci
93. QAS
Jednaqine
Uvebavae
Frontalni rad
Dijalog
Ci Poboxae tehnike rexavaa jednaqina. Rexavae tekstualnih zadataka.

Tok qasa
Osnovni tekst
Vebamo jednaqine tipova x + a = b (odnosno a + x = b), x a = b

i a x = b. Rexavamo zadatke: 781 a), b), v), g), d), i), j), 782 v),
g), d), 783 a), b), v), 784 a), b).
Zatim, rexavamo tekstualne zadatke: 787, 788.
Budui da se zadaci rexavaju pod budnim okom nastavnika
i celog odeea, posle nekoliko kompletno rexenih jednaqina (sa
proverom rexea), moemo ponekad i preskoqiti redovnu proveru
rexea. Nastavnik to obrazlae, a uqenike upozorava da samostalna rexea (za domai zadatak) i dae obavezno proveravaju.
Domai zadatak:
a), b), v), 790.
782, a), b), 783 g), d), ), 784 v), g), 785, 786
125
Razlomci
94. QAS
Nejednaqine oblika xa b i ax b
Frontalni rad
Ci
Obrada
Heuristiqka metoda
Koristiti iskustva steqena rexavaem jednaqina.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pojmove: nejednaqina i rexee nejednaqine.

Rexavae nejednaqina zahteva veu pau nego rexavae jednaqina. Nejednaqina obiqno ima beskonaqno mnogo rexea, koja na
brojevnoj pravoj odreuju du (interval). Inaqe, tehnika rexavaa se ne razlikuje od rexavaa jednaqina.
Preporuquje se obavezno grafiqka interpretacija rexea na
brojevnoj polupravoj.
Reximo primer 1 sa 129. strane, kao xto je prikazano u Ubeniku, sa grafiqkom interpretacijom.
Napomena (nastavniku). Nije potrebno naglaxavati da je re5
xee 0 x < , jer u ovom momentu uqenici jox ne znaju za brojeve
2
5
mae od nule. Dakle, konstatujemo bez ograniqea, x < .
2
Sliqno reximo i primer 2 (130. strana). Oba sluqaja, a) i
b) rexavaju se na xkolskoj tabli.
Sa posebnom paom rexavamo primer 3, uz naglaxeno ograniqee x 1, 25, jer ne bi bila jasna razlika x 1, 25 za x < 1, 25.
Dobijamo rexee u obliku intervala: a x < a + b.
Reximo primere 4 na 131. strani, u kojim je nepoznat prirodni broj. Zbog toga, na primer, rexee x < 4, 45 oznaqava da je skup
rexea {1, 2, 3, 4}.
Konstatujemo da svaka nejednaqina oblika a x > b, za a > b,
ima rexee x < a b, a za a b nema rexea.
Konaqno, rexavamo nejednaqine tipa a x > b i a x < b, koje u
startu imaju ograniqee x a. Reximo primer 5 sa 132. strane.
Domai zadatak:
126
Razlomci
95. QAS
Nejednaqine
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Shvatiti prirodu rexea crtaem intervala na brojevnoj

polupravoj. Voditi raquna o oblasti definisanosti nejednaqine.
Tok qasa
Osnovni tekst
Rexavamo nejednaqine obraenih tipova, uz obaveznu grafiqku

interpretaciju. Uqenici se upozoravaju na oprez pri rexavau nejednaqina tipova: x a < b i a x < b.
Rexavamo zadatke: 791 b), g), d), 792 v), g), 793, 795 a), b),
794, 796 b), v).
Zatim, rexavamo tekstualne zadatke: 799 i 800.
Domai zadatak:
v), 798 a), b), v).
791 a), v) 792 a), b), 795, 796 v), g), 797 a), b),
Razlomci
127
96. QAS
Mnoee razlomaka oblika
a
b
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Uvesti pravilo za mnoee razlomaka, uz ilustrovae oqiglednim, praktiqnim primerima.

Tok qasa
Osnovni tekst
Izraqunavae povrxine pravougaonika (duina puta xirina), kao xto je opisano u primerima 1 i 2 na 133. strani,
navode nas na formulisae pravila za mnoee razlomaka.
Iz primera 3 na 134. strani izvlaqimo zakuqak o mnoeu
razlomka celim brojem. Tako formulixemo pravilo:
ac
a
ka
a c
=
;
k =
b d
bd
b
b
U posledem pasusu na 134. strani navodimo jedan od qestih
5
od nekog
sluqajeva primene mnoea razlomaka (koliko iznosi
6
broja). Time se bavi primer 4 koji sledi.
Pri rexavau primera 4 upozoravamo uqenike da je boe prvo
skratiti, pa mnoiti, nego prvo mnoiti, pa skratiti.
Ako u mnoeu uqestvuje mexoviti broj, treba ga zameniti
odgovarajuim nepravim razlomkom, pa onda mnoiti.
Na kraju reximo zadatke date na 135. strani, ispred Vebi.
Nastavnik uporno insistira na principu prvo skrati, pa onda mnoi.
Domai zadatak:
Vebe sa 135. strrane.
128
Razlomci
97. QAS
Mnoee razlomaka
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Radi jednostavnijeg raqunaa poxtovati redosled: prvo

skraivae, pa mnoee.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pravila za mnoee razlomaka:

ac
a
ka
a
ak
a c
=
,
k =
,
k =
b d
bd
b
b
b
b
Nastavnik insistira na principu: prvo skrati, pa mnoi.
Rexavamo zadatke: 801, 802, 803, 804.
Zadatke 803 i 804 rexavamo tako xto prvo nastavnik uradi
na tabli primer opisan u uvodnom tekstu zadatka, pa uqenici rade
na tabli redom ostale sluqajeve (a), b), v), g), d), )).
Onda izraqunavamo deo od neqega rexavajui zadatak 805.
(Nstavnik postupa kao kod rexavaa 803. zadatka.)
Na
kraju, rexavamo zadatak 806. Nastavnik objasni uvodni
3
, a ostali sluqajevi se postavaju na xkolsku taprimer 20
5
blu i rexavaju kolektivno.
Domai zadatak:
807, 808, 809 a), ), 810 b), v).
129
Razlomci
98. QAS
Svojstva mnoea razlomaka
Frontalni rad
Obrada
Dijalog
Ci Primena osobina mnoea kod izraqunavaa vrednosti brojevnih izraza.

Tok qasa
Osnovni tekst Ubenik, 136. i 137. strana i Zbirka od 129. do
131. strane.
Kao xto je opisano na 136. strani, primerima ilustrujemo komutativnost mnoea.
Zatim, koristei se pravilom za mnoee razlomka celim brojem, pokaemo da vae osobine:
a
a
a
a
a
1 = 1 =
i
0 = 0 =0
b
b
b
b
b
Onda, primerom prikaemo osobinu asocijativnosti mnoea:

a c e
a
c e
b d
f
b
d f
Na osnovu toga izvodimo zakuqak da se pri mnoeu vixe
1
2 7
brojeva ne moraju stavati zagrade. Na primer, pixemo: 51 .
3 9
5
Zatim reximo primere 1 i 2 sa 137. strane.
Na kraju, istiqemo osobinu distributivnosti mnoea u odnosu na sabirae i oduzimae.
Reximo primer 3, radi ilustrovaa poslede osobine.
Zatim, reximo iz Zbirke zadatke 815 a), b), v), 817 a), v), 820
a), b), v).
Domai zadatak:
Zbirka: 811, 812, 813, 814, 815 g), 818.
130
Razlomci
99. QAS
Razlomci i decimalni brojevi
Ci
Sistematizovae
Dijalog
Zaokruiti do sada obraene osobine racionalnih brojeva.
Tok qasa
Osnovni tekst
Rexavaem zadataka iz Zbirke, ukratko emo se podsetiti na

a
sabirae i oduzimae razlomaka oblika i u obliku decimalnih
b
brojeva. Takoe emo se podsetiti na uporeivae racionalnih
brojeva i rexavaemo jednaqine i nejednaqine upoznatih oblika.
Precizan sadraj ovog qasa nastavnik odreuje na osnovu utiska koji je stekao pratei dosadaxi rad uqenika. Ti utisci mogu
biti razliqiti u raznim odeeima.
Zadaci za sistematizovae ovog gradiva mogu se izabrati izmeu sledeih: 698, 704, 705, 707, 712, 714, 715, 727, 730, 734, 750,
753, 760, 774, 783 g), d), ), 786 g), d), ), 787, 788, 796, 797, 807,
809, 810.
Domai zadatak:
do 42.)
Radna sveska: Osma kontrolna veba (str. 39.
131
Razlomci
100. QAS
Osma kontrolna veba.
(Izrazi, jednaqine, nejednaqine)
Kontrola znaa
Grupa A)
1
5
a) 2 x = 1 ; b)
3
6
1
2. Rexi nejednaqinu 2 4, 25 x, pa
2
1
1
1
1
3. Ako je m = 2 , n = 1 , p = 2 , q = 1 ,
2
3
6
4
m + p n q 0, 75.
1
1 1
4. Izraqunaj: 7, 5 5 1 0, 125 1 .
3 5
6
1. Rexi jednaqine:
1
5
5 =x+3 .
6
12
rexee predstavi na
izraqunaj
Grupa B)
5
1
1
=2 .
a) 5, 6 x = 2 ; b) x 2
2
18
6
1
2. Rexi nejednaqinu x + 3, 15 < 5 , pa rexee predstavi na
4
3. Ako je k = 23, 037, m = 9, 43 i n = 22, 937 izraqunaj
m + n k 4, 13.
2
1 1
2, 4 3 4 .
4. Izraqunaj: 6
4 30
3
1. Rexi jednaqine:
Grupa V)
3
a) 5 x = 2, 25; b) 18, 24 7, 03 = x + 6, 3.
8
1
2. Rexi nejednaqinu 4, 375 x 1 , pa rexee predstavi na
8
5
1
1
3
1
7
3. Ako je a = 1 + 2, 25 1 , b = 2 1 , c = 1 , d = 2, 5 1
12
6
2
6
8
3
izraqunaj a b + d c.
19
7
8 1 2, 75.
4. Izraqunaj:
22
21
1. Rexi jednaqine:
132
Razlomci
Grupa G)
1
1
1
a) 2 x = 0, 35;
b) x 2 = 2 .
4
6
2
1
2. Rexi nejednaqinu: 2 x > 0, 625 pa rexee predstavi na
4
3. Ako je x = 32, 03 9, 75, y = 22, 043 14, 557, z = 73, 42 64, 02
izraqunaj x y + z.
5 7
1
4. Izraqunaj: 5 2, 4 1 0, 25.
4
7 9
1. Rexi jednaqine:
Grupa D)
1
1. Rexi jednaqine: a) x + 3 = 4, 5; b) 2, 05 x = 2, 31 1, 81.
4
3
2. Rexi nejednaqinu x 2 5, 5 pa rexee predstavi na bro4
jevnoj polupravoj.
1
9
3
3
3. Ako je m = 0, 6 + ; n = 1 0, 125; p = 1, 4 , q = 2, 25 ,
5
2
10
2
izraqunaj m + q (n + p).
1 1 1 1
4. Izraqunaj: 5 7 1 1, 2.
3 2 6 8
Razlomci
133
101. QAS
Deee razlomaka oblika
a
b
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Definisati deee razlomkom kao mnoee reciproqnom

vrednoxu tog razlomka.
Tok qasa
Osnovni tekst
3 1
Polazei od primera proizvoda 1 , kao xto je opisano na
4 3
138. strani Ubenika, uvodimo pojam reciproqne vrednosti broja,
razliqitog od nule. Zatim, reximo primer 1 na dnu 138. strane.
Podsetimo se da koliqnik definixemo preko proizvoda, pa
9 15
prema toj definiciji izraqunamo koliqnik : . Postupamo kao u
4 8
tekstu na 139. strani Ubenika. Zatim primenimo isti postupak na
a c
koliqnik : , za c = 0. Dobijamo pravilo za mnoee razlomaka.
b d
a d
a c
za c = 0 je : = ,
b d
b c
d
c
gde je reciproqna vrednost delioca .
c
d
1
1
1
7
Reximo sledee primere, odredimo koliqnike 1 : 6 i 4 : 1 .
8
4
6
9
Zatim, delimo razlomak celim brojem. Moemo primeniti navedeno pravilo, jer je reciproqna vrednost prirodnog broja n raz8
1
lomak . Pokaemo to na primeru : 6, prikazanom u Ubeniku.
n
5
U sluqaju da je brojilac razlomka deiv prirodnim brojem,
onda se skraivaem ustvari brojilac deli prirodnim brojem. Onda moemo deliti direktno kao u primeru:
24 : 6
4
24
:6=
= .
7
7
7
Reximo primere 2, 3, 4 sa 140. strane.
Domai zadatak:
134
Razlomci
102. QAS
Deee razlomaka
Uvebavae
Rad u parovima
Dijalog
Ci Deee u raznim kombinacijama izmeu razlomaka i celih

brojeva.
Tok qasa
Osnovni tekst
Obnavamo pojmove i pravila nauqena prethodnog qasa (tekst

Ukratko sa 131. strane).
1 Reciproqna vrednost (uqenici rexavaju zadatak 821).
2 Pravilo za deee razlomaka (rexavamo zadatak: 824).
3 Deee razlomka celim brojem (rexavamo zadatke: 822 i
823).
Zatim, reximo zadatke 825 i 826.
Na kraju, rexavamo zadatke 828 i 830 a), b), v).
Domai zadatak:
827, 829, 830 g) i d).
Razlomci
135
103. QAS
Izrazi. Dvojni razlomci
Frontalni rad
Obrada
Heuristiqka i dijaloxka metoda
Ci Sreivae izraza u kojim figurixu sve qetiri osnovne

raqunske operacije. Definisati dvojni razlomak kao koliqnik dva
razlomka.
Tok qasa
Osnovni tekst
Na poqetku definixemo brojevni izraz i definiciju ilustrujemo sa vixe primera. Uqenici takoe zadaju primere brojevnih
izraza, kao na poqetku 141. strane Ubenika.
Pri sreivau izraza bitno je poxtovati redosled operacija: ako nema zagrada, prednost imaju operacije mnoea i deea
(starije su od sabiraa i oduzimaa); ako ima zagrada, onda se
prvo raquna u zagradi, a ako postoji zagrada u zagradi, prednost
ima unutraxa.
Vrednost izraza je broj, najqexe razlomak, koji se dobija posle izvrxenih operacija.
Izraqunavamo vrednosti izraza navedenih na 141. strani, a
rexavamo i primere koje su zadali uqenici.
Zatim, definixemo izraz koji predstava koliqnik dva razlomka, koji nazivamo dvojnim razlomkom (strana 142.). U Ubeniku
su data dva pravila za izraqunavae vrednosti dvojnog razlomka
(svoee na obiqan razlomak), opisano je na 142. strani. Tu je navedeno xest dvojnih razlomaka (primer 5), a rexea sluqajeva a),
b) i v) navodimo na sledeoj strani.
Reximo takoe i sluqajeve g), d), ).
Domai zadatak:
Vebe na 143, strani.
136
Razlomci
104. QAS
Izrazi. Dvojni razlomci
Rad u parovima
Ci
Uvebavae
Dijalog
Usavrxiti tehniku sreivaa izraza sa razlomcima.
Tok qasa
Osnovni tekst
Obnovimo pojmove brojevni izraz i dvojni razlomak i dve varijante sreivaa dvojnih razlomaka (tekst Ukratko na 133. strani.).
Rexavamo redom zadatke: 831, 832 g), ), 833 e), 834 g), d),
835 a), b).
Zatim, rexavamo zadatak 836 a), b) i 837 a).
Na
kraju
reximo
i zadatak 837 v), koji svodimo na koliqnik:

1 5
1 1
: 2 +
.
2
2 6
2 6
Domai zadatak:
832 d), e), 833 v), 834, 836 d), e), ).
137
Pismeni zadatak
105. QAS
Obnavae
Rad u homogenim grupama

Ci
Dijalog
Kratak pregled o razlomcima.
Tok qasa
Osnovni tekst
Nastavnik postupa kao xto je opisano u Pripremi za (prvi)

pismeni zadatak (tok 36. qasa). O izboru zadataka za vebae
odluquje se kad se pripreme zadaci za trei pismeni zadatak. To
mogu biti i zadaci koji su rexavani na nekom od prethodnih qasova (ako su nam mnogo vani), kao i oni koji su zadavani za domai
rad. Ponoviti i potrebne pojmove, kao decimalni razlomak i egov
zapis u obliku decimalnog broja.
Obnavae pojmova, ilustrovano jednostavnim primerima, radimo u prvoj polovini qasa.
Za drugi deo qasa, nastavnik podeli odeee na homogene grupe od 4-6 uqenika, u tri nivoa znaa. Svaka grupa radi zadatke
(4-5 zadataka) izabrane u tri nivoa. Prva grupa (elementarni nivo) rexava zadatke oznaqene u Zbirci sa . Druga grupa (sredi
nivo) rexava dva zadatka oznaqena sa i 2-3 zadatka oznaqena
sa 2. Trea grupa (vixi nivo) radi jedan zadatak oznaqena sa ,
dva zadatka oznaqena sa 2 i dva zadatka oznaqena sa . Konkretne zadatke, prema proceni nivoa znaa uqenika, bira nastavnik
iz Zbirke i pripremi listie sa tekstovima ili koristi na qasu
Zbirku zadataka.
Dok uqenici rade zadatke, nastavnik ih obiliza i kontrolixe,
po potrebi intervenixe. Poslednih petnaest minuta qasa koristi da se na xkolskoj tabli demonstriraju rexea pojedinih karakteristiqnih zadataka, bar po jedan iz svake od tri grupe.
Domai zadatak:
43. do 45.)
Radna sveska: Trei pismeni zadatak (str.
138
Pismeni zadatak
106. QAS
Kontrola znaa
Grupa A)
1. Uprosti dvojni razlomak
9
.
2
2
5
1
3
2. Koliko iznose qetiri treine od 1 : 5 ?
5
3
1
3. Odredi nepoznati broj x ako je 3 = 5, 375 x.
8
4. Za koliko treba umaiti zbir brojeva 4,026 i 13,74 da bi
se dobio broj jednak razlici brojeva 24,7 i 14,904?
5. Odredi uzajamne proste prirodne brojeve a i b, tako da je

1
1
1
a
= 6, 75 3
1 3 .
b
8
3
3
Grupa B)
1
2
.
3, 75
2
1
1
2. Koliko iznose tri polovine od 2 : 5 ?
3
4
7
4
3. Odredi nepoznati broj x ako je 4 = x 2 .
9
18
4. Koliko se moe oduzeti broju 16,3425, pa da dobijena re8
zlika ne bude maa od zbira brojeva i 11,1025?
5
5. Odredi uzajamne proste prirodne brojeve m i n, tako da je

1
1
9
m
= 3 1, 8 + 7
.
n
3
2 10
Pismeni zadatak
139
Grupa V)
3, 6
.
2
2
5
7
1
2. Koliko iznosi pet treina od 1 : 2 ?
9
9
3
3. Odredi nepoznati broj x ako je 4 x = 1, 5.
10
3
4. Koji broj treba uveati za 3 da bi dobijeni zbir bio jed4
1
nak razlici brojeva 6,125 i 1 ?
4
5. Odredi
uzajamne proste
prirodne brojeve x i y, tako da je
1
3
2
x
= 1 : 3 + 2 + 4, 25 .
y
3
4
3
Grupa G)
3
1
10
.
5, 2
1
2
2. Koliko iznose qetiri treine od 4 : 2 ?
6
9
1
1
3. Odredi nepoznati broj x ako je 4 = x 1 .
2
6
2
4. U kanti ima 14 litara vode. Koliko litara moemo da
3
11
litara vode?.
prospemo, pa da u kanti ne bude mae od 10
12
5. Odredi
uzajamne prosteprirodne brojeve p i q, tako da je
1
2
1
p
= 3 : 2 : 1, 8 + 1 0, 6 .
q
3
5
9
Grupa D)
7
.
1
5
4
5
1
2. Koliko iznosi pet qetvrtina od 2 : 5 ?
4
8
3
3. Odredi nepoznati broj x ako je 1 + x = 2, 125.
4
4. Za koliko treba poveati razliku brojeva 8,206 i 1,53, da
bi ona bila za 2,107 maa od zbira brojeva 3,09 i 7,603?
5. Odredi
uzajamne
brojeve k i n, tako da je

proste prirodne

1
2
2
1
n
= 4 2
: 8 + 4, 5 1 .
k
2
3
3
3
140
Pismeni zadatak
107. QAS
Uvebavae
Frontalni rad
Dijalog
Ci Ukazivae na sistematske i karakteristiqne pojedinaqne

grexke, uz uputstva o naqinu otklaaa tih grexaka.
Tok qasa
Uobiqajen, standardan naqin analize rezultata.
Razlomci
141
108. QAS
Mnoee decimalnih brojeva.
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Mnoee decimalnih brojeva svesti na proizvod celih brojeva.

Tok qasa
Osnovni tekst
Kao xto je prikazano na 143. strani ubenika, rexavaem primera 1 uoqavamo kako se mnoi ceo broj sa decimalnim (15 27, 36).
Zatim, u primeru 2, na sledeoj strani, vidimo kako se mnoe dva
decimalna broja. Posle razmatraa i primera 3, izvlaqimo zakuqak definixemo jednostavno pravilo za mnoee decimalnih
brojeva.
Mnoee decimalnih brojeva sa konaqnim brojem decimala
svodi se na mnoee celih brojeva.
Izraqunajmo proizvode zadate u primeru 4 na 145. strani.
Uoqimo interesantan proizvod iz sluqaja ):
Zatim, navodimo jednostavno pravilo za mnoee decimalnih
brojeva dekadnim jedinicama, raqunajui proizvod iz primera 5.
Ukoliko nismo potroxili vreme, do kraja qasa mnoimo decimalne brojeve iz zadatka 847 z), i), j), k) iz Zbirke zadataka.
Domai zadatak:
142
Razlomci
109. QAS
Mnoee decimalnih brojeva
Uvebavae
Dijalog
Ci Uvebati tehniku mnoea decimalnih brojeva. Posebno

uoqiti mnoee brojevima oblika 0,1 ili 0,001 i sl.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pravilo za mnoee decimalnih brojeva, posebno,

ako je jedan mnoilac dekadna jedinica.
Onda rexavamo zadatak: 844. (Nastavnik objasni na tabli primer iz uvodnog teksta zadatka, pa uqenici rexavaju sluqajeve od
a) do z).)
Zatim, reximo zadatke 845 i 842.
Onda, rexavamo zadatak 846, gde nastavnik postupa kao kod
zadatka 844.
Zatim, rexavamo zadatak 843 d), ), e), ).
Na kraju, rexavamo zadatak 847 a), g), d).
Domai zadatak:
849, 850.
841, 843 a), b), v), g), 847 b), v), ), ), 848,
143
Razlomci
110. QAS
Deee decimalnog broja celim brojem.
Frontalni rad
Ci
Obrada
Dijalog
Priprema terena za decimalni delilac.
Tok qasa
Osnovni tekst
Prilikom odreivaa decimalnog zapisa proizvonog razlomka (videti 73. qas), poxto podelimo brojilac (ceo broj) imeniocem, ne zadravamo ostatak deea, nego spuxtamo nule (jer
drugih cifara nema) i daim deeem dobijamo decimale u novom
zapisu.
Sliqno, decimalni broj delimo celim, tako xto kad zavrximo deee celog dela, u koliqniku stavimo decimalnu zapetu i
nastavimo deee. Ovog puta, za razliku od deea na 73. qasu,
spuxtamo decimale - cifre iza zapete decimalnog deenika.
Na 146. strani ubenika naveden je primer 1 koji uradimo i
na xkolskoj tabli, a onda sledi primer 2, koji rexavaju uqenici
na mestu.
Zatim je navedeno jednostavno deee decimalnog broja dekadnom jedinicom, koje se svodi na pomerae decimalne zapete ulevo.
To ilustrujemo primerom 3.
Onda, do kraja qasa rexavamo Vebe sa 147. strane. Ako ne
uradimo sve navedene zadatke, ostatak dajemo za domai rad.
Domai zadatak:
Zbirka: 851, 853, 854.
144
Razlomci
111. QAS
Deee decimalnog broja decimalnim brojem.
Frontalni rad
Obrada
Dijaloxka i heuristiqka metoda
Ci Usvajae tehnike deee decimalnim deliocem (decimalni

delilac transformisati u ceo broj).
Tok qasa
Osnovni tekst
Koristiemo osobinu koliqnika: proxirivaem, tj. mnoeem deenika i delioca istim brojem razliqitim od nule, koliqnik se ne mea (147. strana Ubenika). Ovaj postupak je znatno
olakxan kad su u pitau decimalni brojevi sa konaqnim brojem
decimala. Tada proxirivae vrximo odgovarajuom dekadnom jedinicom, jer, kao xto smo ve uqili, time se samo pomere udesno decimalne zapete. Reximo na tabli primer 1 sa 148. strane:
Dae se deli celim brojem, a to znamo
da radimo.
Sledei, primer 2, uz eventualnu podrxku nastavnika, rexavaju uqenici na xkolskoj tabli.
Zanimivo je deee (i rezultat deea) kada je delilac neki od brojeva: 0,1 ili 0,001 itd. Reximo primer 3 sa 149. strane,
uz izvoee odgovarajuih zakuqaka.
Posle toga, reximo i primer 4.
Ne treba zaobilaziti ni periodiqne decimalne brojeve, koji
a
su praktiqno neizbeni, a lako se svode na oblik . Tako dobijamo
b
obiqno deee sa razlomcima. Dakle, rexiemo jox i primere 5
i 6 (obojeni tekst na 149. strani).
Domai zadatak:
Razlomci
145
112. QAS
Deee decimalnih brojeva
Rad u parovima
Uvebavae
Dijalog
Ci Izraqunavae koliqnika a : b, u raznim kombinacijama sa

celim brojevima, razlomcima i decimalnim brojevima.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo deee decimalnog broja celim brojem, posebno kada je delilac dekadna jedinica.
Reximo zadatke 853 a), b), v), 851, 852 v), g), ).
Ponovimo pravilo o deeu sa decimalnim deliocem (tekst
Ukratko sa 137. strane).
Rexavamo zadatke 856 i 857 a), b), v), g).
Zatim, vebamo sluqajeve sa deliocem 0,1, odnosno 0,01 itd.
Radimo zadatak 859. Prvo nastavnik na tabli uradi primer koji
je rexen u uvodnom tekstu, pa uqenici rexavaju ostale zadatke, od
a) do ).
Onda, kombinujemo razlomke i decimalne brojeve. Rexavamo
zadatke 861 b), 867 a) i 868 a).
Na kraju reximo i zadatke 864 a), ). (Ponovo, prvo nastavnik
rexi primer iz uvodnog teksta.)
Domai zadatak:
b), v).
858, 860 a), b), 861 v), 867 b), 868 b), 864 a),
146
Razlomci
113. QAS
Mnoee i deee decimalnih brojeva.
Sistematizacija

Ci
jeva.
Dijalog
Kombinovati operacije mnoea i deea decimalnih bro-
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka, od 135. do 139. strane.
Ponovimo pravilo za deee decimalnim brojem sa konaqnim

brojem decimala i kad je delilac decimalni broj.
Rexavamo zadatke 856 v), g), d), ), 864 b), g).
Rexavamo jednostavnije izraze, uz podseae da su mnoee i
deee operacije starije od sabiraa i oduzimaa.
Rexavamo zadatke: 847 e), z), i), j), k), 850, 852, 855, 861 a),
v), 862 b), 867 v), 866, 868 b).
Domai zadatak:
860, 864 d), e), 865, 868, 869.
147
Razlomci
114. QAS
Jednaqine oblika: ax = b, x : a = b, a : x = b,
ax b = c
Frontalni rad
Tok qasa
Obrada
Osnovni tekst
Ubenik, od 150. do 152.
Kao xto je opisano u Ubeniku, koristei se osobinama mnoea i deea i koristei iskustva sa jednaqinama obraenim na
92. qasu, rexavamo jednaqine zadatih oblika.
Nastavnik postavi problem iz primera 1 i navodi uqenike da
odrede nepoznatu veliqinu i postave odgovarajuu jednaqinu. Sada, a tako je bilo i ranije i treba poxtovati i ubudue, svako
rexee jednaqine se proverava.
Rexavajui jox i primere 2 i 3, dolazimo do postupka za rexavae jednaqina oblika: ax = b i x : a = b. Nastavnik naglaxava
zbog qega je u oba sluqaja neophodno da bude a = 0 (jer deee
nulom nije definisano).
Zatim, rexavamo jednaqinu oblika a : x = b, koristei se definicijom deea. Onda, nastavnik izvede na tablu jednog uqenika
da rexi primer sa dvojnim razlomkom, naveden (plavi tekst) na
151. strani.
Na kraju, rexavamo i jednaqine kod kojih se uz nepoznatu pojavuje i sabirak, tj. rexavamo jednaqinu oblika axb = c. Koristimo se iskustvima koje smo stekli pri rexavau ranije prouqenih
jednaqina (na primer: x a = b).
Primer 4 rexavaju uqenici na tabli. Takoe reximo i primer 5 sa 152. strane.
Domai zadatak:
148
Razlomci
115. QAS
Jednaqine
Uvebavae
Rad u parovima
Ci
Dijalog
Rexavae jednaqina navedenih tipova i primena jednaqina.
Tok qasa
Osnovni tekst
Za svaki od oblika jednaqina obraenih prethodnog qasa, ponovimo postupak rexavaa uzimajui zadatke iz Zbirke.
ax = b: zadatak
871.

x
x : a = b odnosno = b : zadatak 872.
a

a
a : x = b odnosno = b : zadatak 874 a), b), v), g).
x
ax b = c: zadaci 875 a), b), g) i 876 a), v).
Zatim, rexavamo zadatke 873 v), e), ), 879, 881.
Domai zadatak:
46. do 49.)
Radna sveska: Deveta kontrolna veba (str.
149
Razlomci
116. QAS
Deveta kontrolna veba. (Mnoee
i deee. Jednaqine.)
1.
2.
3.
4.
1.
2.
3.
4.
1.
2.
3.
4.
Kontrola znaa
Grupa A)
Izraqunaj:
0, 21 : (0, 75
0, 012 : 0, 02) 1, 73 0, 16.
2
1
Izraqunaj: 4 17, 04 : 21, 6 + 4, 48 : 2 .
2
3
3
3
4 .
Uprosti dvojni razlomak
1
2
5 3
3
6
3
1
Rexi jednaqinu: 4, 5 = 2 x .
4
8
Grupa B)
Izraqunaj:
(1, 53 : 1, 5 +17, 4 : 29) 0, 25 0, 005.
1
3
Izraqunaj: 3 + 2, 625 : 1 2, 55 : 1, 25.
4
4
5
1
1 +1
6.
Uprosti dvojni razlomak: 2
5
6
1
Rexi jednaqinu: 1, 2 x 3 = 1, 25.
4
Grupa V)
Izraqunaj: (21, 85
5 7, 2 0, 25) 2, 25.
: 43, 7 + 2,
3
1
+ : 0, 375.
Izraqunaj: 2, 7 : 3, 5 1
4
4
5
2
8 .
Uprosti dvojni razlomak
1
1
2 +1
6
3
1
1
Rexi jednaqinu: 2 1 x = 1, 5.
4
4
150
Razlomci
1.
2.
3.
4.
Grupa G)
Izraqunaj:
460, 08 : 129,6 + (21, 018 7, 548) : 8.
1
1
1
3
Izraqunaj: 2, 75 + 3
: 1 17 : 6 + 5, 5 .
2
4
2
4
1
1
4 2
2.
Uprosti dvojni razlomak 6
1
2
2 +1
3
2
1
1
Rexi jednaqinu: = 2, 75 2 x.
4
2
Grupa D)
1. Izraqunaj:
((7, 803 + 8, 547)
2, 5 3, 3): 4,5.

3
2
1
2. Izraqunaj: 563 : 15, 02 3 1, 5 : 2 1, 9 .
4
4
5
1
2 1, 2
.
3. Uprosti dvojni razlomak 2
1
5
5
1
1
4. Rexi jednaqinu: 3 = 4 0, 625x.
4
7
Razlomci
151
117. QAS
Nejednaqine oblika: ax b, x : a b, a : x b
Frontalni rad
Obrada
Ci Rexavae nejednaqina navedenih tipova, analogno rexavau odgovarajuih jednaqina.

Tok qasa
Osnovni tekst
Nejednaqine navedenih oblika rexavamo sliqno odgovarajuim

jednaqinama, koristei se osobinama mnoea i deea. U to se
uverimo rexavajui primere 1 i 2.
U primeru 1 ograniqili smo rexavae zahtevom da se trae
3
rexea u skupu prirodnih brojeva. Zbog toga iz n 2 , zakuqu4
jemo da je n = 1 ili n = 2.
Posle svakog rexenog primera izvodimo zakuqak (pravilo) o
rexavau nejednaqina tog tipa.
Na kraju reximo primer 3 sa 154. strane.
Neka od dobijenih rexea, po izboru nastavnika, predstavamo na brojevnoj polupravoj.
Domai zadatak:
152
Razlomci
118. QAS
Nejednaqine
Uvebavae
Rad u parovima
Ci
Dijalog
Rexavae nejednaqina navedenih tipova i ihova primena.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka: 142. i 143. strana
Ponovimo postupak rexavaa za svaki od upoznatih oblika nejednaqine.

ax b: zadatak 891.
x : a b: zadatak 892.
a : x b: zadatak 895 a). b), v), g).
Reximo jox i nejednaqine iz zadataka 893 a), v), 894 b) i g).
Zatim, reximo tekstualni zadatak 896 i na kraju zadatak 898
a), v), g).
Domai zadatak:
a).
893 b), g), 894 a), 895 ), 897, 898 b), g), 900
153
Razlomci
119. QAS
Izrazi. Jednaqine. Nejednaqine.
Ci
Uvebavae
Dijalog
Uvebavae tehnike.
Tok qasa
Osnovni tekst
Kao kod qasova pripreme za pismeni zadatak, nastavnik ne planira precizno sadraj ovog qasa unapred, ve neposredno pred realizaciju. Kad sagleda efekte dosadaxe nastave i rada uqenika
i odredi zadatke za kontrolnu vebu, nastavnik izabere zadatke za
obradu na danaxem qasu.
Mogu izbor zadataka iz Zbirke: 808, 809, 810, 830, 833 g), d),
834 v), g), 835 v), g), 837 e), ), 840, 847, 850, 855, 863, 870, 885,
886, 890, 899.
Domai zadatak:
ni na qasu.
Zadaci sa posledeg spiska, koji nisu rexava-
154
Razlomci
120. QAS
Razlomci, jednaqine, nejednaqine
Ci
Uvebavae
Dijalog
Priprema za kontrolnu vebu.
Tok qasa
Osnovni tekst
Nesporan je znaqaj dobre tehnike rada sa razlomcima i primene

kroz jednaqine i nejednaqine.
Qas se organizuje u dva dela.
Prva polovina qasa koristi se za obnavae na elementarnom
nivou. Oblik rada je frontalni. (Mogui izbor zadataka za ovu
namenu je iz Zbirke, i to: 809 g), d), 810 d), 830, 834 v), 839, 875
g), 893 g)).
Onda, nastavnik razvrsta uqenike u tri grupe, po nivou znaa:
A) elementarni nivo, B) sredi nivo i V) vixi nivo. Poeno je
da se sami uqenici opredeuju o izboru grupe. Onda se ove grupe
usitne na mae homogene grupe od 4 do 6 uqenika. Mae grupe se
rasporede u susedne klupe.
Naqin izbora zadataka i organizovae rada do kraja qasa opisan je u planu rada za drugi deo 105. qasa.
Razlomci
155
121. QAS
Aritmetiqka sredina
Obrada
Frontalni rad
Ci
Dijalog
Povezati pojmove: proseqna vrednost, koliqnik i razlomak.
Tok qasa
Osnovni tekst
Pojam proseka, odnosno proseqne vrednosti qesto se pomie. S

obzirom na naqin izraqunavaa, u matematici se to naziva aritmetiqka sredina.
Navoeem primera, kao xto je dato na 154. strani Ubenika,
uqenici se navode da problematiku shvate svakodnevnom pojavom i
time se zainteresuju.
Najpre navedemo pravilo za aritmetiqku sredinu dva broja.
Prikazivaem taqaka A(a), B(b) i S(s) na brojevnoj polupravoj za konkretno izabrane brojeve a i b, nalazimo jedan od razloga
zaxto se to zove sredina. (Poeno je koristiti se leirom.)
Izraqunajmo jox nekoliko sluqajeva aritmetiqke sredine (proseqne vrednosti), na primer, za brojeve:
a) 7 i 25; b) 6 i 19; v) 1,8 i 8,1;
2
5
5
g) 3 i 5 ; d) 3, 2 i 1 .
6
3
15
Zatim, nastavnik na xkolskoj tabli dokazuje vanu osobinu
a+b
< b.
aritmetiqke sredine. Ako je a < b, onda je: a <
2
Ova osobina pokazuje da se izmeu svaka dva razliqita broja
nalazi jedan broj. Sledi da je skup razlomaka (na brojevnoj polupravoj) svuda gust, jer se za bilo koja dva, ma koliko bliska broja
(taqke na brojevnoj polupravoj), uvek izmeu ih moe smestiti
ihova aritmetiqka sredina.
Zatim, pokaemo xta predstava (kako se raquna) aritmetiqka
sredina za vixe od dva broja (156. strana u Ubeniku). Navedene
formule ilustrujemo primerima 1, 2, 3 i 4.
Na kraju, naglasimo da se kod odreivaa aritmetiqke sredine mora voditi raquna o istoimenim veliqinama, kao xto je istaknuto na 156. strani.
Domai zadatak:
156
Razlomci
122. QAS
Aritmetiqka sredina
Rad u parovima
Ci
Uvebavae
Dijalog
Primene aritmetiqke sredine (proseqne vrednosti).
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pojam: aritmetiqka sredina (proseqna vrednost) za

dva broja (tekst Ukratko na 144. strani).
Reximo zadatke 901 b), d), e), ), 902 a), g) i 905.
Ponovimo pojmove: aritmetiqka sredina za tri, qetiri, pet
brojeva. Reximo zadatak 902 b), v).
Zatim, rexavamo tekstualne zadatke (primene aritmetiqke sredine): 903, 906, 907, 909.
Domai zadatak:
904, 908, 910.
Razlomci
157
123. QAS
Razmera
Obrada
Frontalni rad
Dijalog
Ci Praktiqno znaqee razmere povezati sa pojmovima razlomka i koliqnika.

Tok qasa
Osnovni tekst
Navodei primere kao u Ubeniku (strana 157) nastavnik daje

matematiqko znaqee pojma razmere, koji se quje svakodnevno.
Vrlo je bitno da uqenici shvate da razmera (u matematiqkom
a
smislu koliqnik a : b, a to je i razlomak , gde su a i b uzajamno
b
prosti brojevi) ima stvarnog smisla samo ako brojevi a i b oznaqavaju iste jedinice iste mere. Treba navesti primere pravilno i
nepravilno postavene razmere (kao na 158. strani Ubenika).
Zatim se navode primeri praktiqne primene razmera u kartografiji i crtau planova (primeri 3 i 6 na 159. i 160. strani).
Dae, uvodi se pojam produene razmere (primer 4) i ena
primena u odreivau sastava smexe ili rastvora (primer 5).
Na kraju, objaxavamo pojam razmere u geometriji (linijska
razmera i razmernik ), kao xto je opisano na 161. strani Ubenika.
Domai zadatak:
158
Razlomci
124. QAS
Razmera primene
Uvebavae
Frontalni rad
Ci
Primena razmera.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo znaqee pojma razmere dva broja (koliqnik dva uzajamno prosta broja ili neskrativ razlomak) i produene razmere,
prema tekstu Ukratko na 145. strani.
Reximo zadatak 911.
Nastavnik insistira na zakuqku: razmera imenovanih brojeva
ima smisla samo ako brojeve a i b izraavaju iste jedinice mere.
Onda, reximo zadatke 912 i 913 a).
Zatim, ponovimo primenu razmere u odreivau mexaa. Za
ilustraciju reximo zadatke 914 i 916.
Ponovimo pojam produene razmere i eno znaqee (na primer:
ako je a : b : c = 5 : 1 : 9, onda je a = 5k, b = k i c = 9k). Reximo
zadatke 913 b) i 915.
Zatim, rexavamo zadatke primene razmere u kartografiji i
crtau planova: 917, 918, 920, 921.
Reximo i problemski zadatak 922.
Domai zadatak:
919, 923, 924, 925.
Razlomci
159
125. QAS
Aritmetiqka sredina i razmere
Rad u parovima
Uvebavae
Dijalog
Ci Sistematizovae ove primene operacija sa racionalnim

brojevima, sa teixtem na praktiqne primere.
Tok qasa
Osnovni tekst
Obnovimo pojam aritmetiqke sredine (i formule) za dva, tri,

qetiri broja. Za svaki navedeni sluqaj uqenici sami sastave zadatak i rexavaju ga na tabli.
Zatim, rexavamo zadatke: 901 a), v), g), z), 902 a), g), d).
Onda rexavamo problem iz odeea. Nastavnik proqita ocene
sa poslede pismene vebe, a uqenici raqunaju proseqnu ocenu.
a+b
< b, pa
Podsetimo se na osobinu: ako je a < b, onda je a <
2
rexavamo zadatak.
1 Koristei se osobinama aritmetiqke sredine odredi tri
broja a, b, c, tako da je m < a < b < c < n, gde su brojevi m i n
4
3
dati: a) m = 0, 7 i n = 0, 8; b) m = i n = .
7
7
Ponovimo pojam razmere a : b i produene razmere a : b : c, pa
rexavamo zadatke.
1
8
2 Uglovi i su komplementni. Ako je : = 8 : 11 ,
9
3
odredi i .
3 Naqiena je legura mexaem antimona, bakra i kalaja u
razmeri 1 : 7 : 3. Koliko je potrebno svakog od ovih metala za 5,5 kg
legure?
Na autokarti, koja je nacrtana u razmeri

Domai zadatak:
1 : 400 000, vexataqko jezero na Drini, uzvodno od Zvornika, dugo
je 47,5 mm. Kolika je stvarna duina Zvorniqkog jezera?
160
Osna simetrija
126. QAS
Osna simetrija u ravni
Frontalni rad
Obrada
Demonstrativna i heuristiqka metoda
Ci Povezati simetriju iz prirode sa preslikavaem taqaka i

figura.
Tok qasa
Osnovni tekst
Nastavnik objaxava znaqee pojma simetrije i en veliki

znaqaj u nauci i prirodi (162. strana). Zatim, pokazuje pripremene modele iz prirode, na kojim se istiqe lepota i sklad simetrije (kao na slikama 1, 2 i 3). Navesti primer preslikavaa lika
u ogledalu kao simetriju u prostoru.
Nastavnik naglaxava: baviemo se simetriqnim preslikavaem likova i osobinama simetriqnih likova. Ponovo pokazuje sl.
1, 2 i 3 (i eventualno jox neke pripremene crtee) i pokazuje
pravu s, koja ima ulogu ogledala - likovi se preslikavaju preko
ogledala s. Zato ovo preslikavae nazivamo simetrija u odnosu na pravu ili osna simetrija. Prava s je osa te simetrije.
Sada pokaemo kako se lik nacrtan na papiru preslikava u
simetriqan, savijaem papira (slika 4).
Zatim, definixemo osno simetriqne taqke (strana 163).
Dae, na primerima, vebamo preslikavae simetrijom u odnosu na datu pravu. Preslikavamo prvo taqke (primeri 1 i 2),
zatim dui i prave (primeri 3 i 4) i trouglove (primer 5).
U poqetku poeno je forsirati crtae u sveskama sa kvadratiima, dok se uqenici ne nauqe da je osa normalna na dui koje
spajaju simetriqne taqke.
Veoma je vano stalno isticati da su osno simetriqne figure
podudarne (mogu se poklopiti, na primer, savijaem papira).
Na kraju konstruixemo simetriqne likove u zadatku 6.
Domai zadatak:
Zbirka: 926, 927, 928.
Osna simetrija
161
127. QAS
Osna simetrija
Uvebavae
Frontalni rad
Ci
Dijalog
Konstruktivni aspekt osne simetrije.
Tok qasa
Osnovni tekst
Prvu polovinu qasa iskoristimo za boe upoznavae simetrije, tako xto odreujemo simetriqne likove i vrximo preslikavae
simetrijom na karo papiru.
Rexavamo redom zadatke 929, 930, 928.
Zatim, nastavnik postavi zadatak: Svaki uqenik neka nacrta
jedan trougao u svesku (na karo papiru) i izabere za osu simetrije
jednu liniju koja postoji na karo papiru. Tu liniju pojaqa olovkom
u boji. Zatim, nacrta simetriqan trougao.
Nastavnik obilazi uqenike, kontrolixe, isprava, ohrabri,
pohvali.
Onda rexavamo zadatke 931, 932 i 933.
Na kraju, uqenici preslikaju pristanixte iz zadatka 934,
simetriqno u odnosu na horizontalnu liniju (u sredini slike, pojaqana), kao osu simetrije. To je refleks (simetriqna slika).
Nastavnik ponovo kontrolixe rad uqenika na mestu.
Domai zadatak: Zbirka: 935 i specijalni zadatak: Svaki uqenik da nacrta neki jednostavan pejza, po ugledu na zadatak 934, pa
odredi simetriqan lik u odnosu na neku horizontalnu i u odnosu
na neku vertikalnu pravu (kao elektriqni stub).
Najinteresantnijim zadacima sleduje nagrada u xkolskom dnevniku.
162
Osna simetrija
128. QAS
Osno simetriqne figure
Frontalni rad
Ci
Obrada
Uoqiti figure koje imaju ose simetrije.
Tok qasa
Osnovni tekst
Nastavnik nacrta na xkolskoj tabli jedan krug (uqenici ga

slede crtajui u svojim sveskama). Zatim nacrta jednu pravu kroz
centar kruga. Postava pitae:
Vidite li ovde neku simetriqnost?
Uqenici otkrivaju da je nacrtana prava osa simetrije, a polukrugovi koje ona odreuje, simetriqni likovi. To isto uoqavaju
i na svojim crteima.
Zatim, uqenici crtaju taqke simetriqne taqkama A, B, C, koje
nastavnik uzima na nacrtanoj krunici (Uqenici izlaze jedan po
jedan na tablu, ali crtaju i u svojim sveskama).
Pitaima nastavnik navodi uqenike da zakuqe: taqkama A, B,
C na krunici odgovaraju simetriqke taqke A1 , B1 , C1 , koje su na
istoj krunici.
Ovakve figure, koje se preslikavaju u sebe, su osno simetriqne
(tekst na 166. strani).
Dae, prouqavamo osno simetriqne figure, koje smo ranije
upoznali. (Uqenici sami otkrivaju ili utvrde posle pitaa nastavnika: Da li je figura ta i ta osno simetriqna?.) Takoe,
uoqavaju koliko osa simetrije ima svaka od ih i identifikuju
te ose. (Pratimo tekst na 167. i 168. strani.) Uoqavamo simetrije
prave, dui, pravougaonika, kvadrata. Usput reximo primere 1,
2 i 3.
Na kraju reximo Vebe na 168. strani.
Domai zadatak:
Zbirka: 936, 937, 938, 939, 954.
Osna simetrija
163
129. QAS
Osno simetriqne figure
Uvebavae
Rad u parovima
Ci
Dijalog
Ispitivae osno simetriqnih figura.
Tok qasa
Osnovni tekst
Prouqavae simetriqnosti figura poqiemo rexavaem zadatka 939.

Zatim, rexavamo zadatke 940, 938, 941, 942.
Onda, rexavamo enigmatski zadatak 943 pa zadatak 951.
Upoznajemo simetriqnost ravnih geometrijskih figura. Rexavamo zadatke 945, 946, 947, 948.
Na kraju reximo i zadatak 949, pa zadatak 951.
Domai zadatak:
50. do 53.)
Radna sveska: Deseta kontrolna veba (str.
164
Osna simetrija
130. QAS
Deseta kontrolna veba (razmere,
aritmetiqka sredina, simetrija)
Kontrola znaa
Grupa A)
3
3
1. Odredi aritmetiqku sredinu brojeva: 5,21; 1 ; 10; 2 .
5
4
1
2. Razmeru 4, 2 : 3 dovedi na najjednostavniji oblik.
2
3
1
3. Rexi nejednaqinu 1 : 0, 5x < 3 . Rexee prikai na bro8
4
jevnoj pravoj.
4. Nacrtaj trougao ABC i pravu s, kao xto je ovde na slici.
Zatim, trougao ABC preslikaj simetrijom u odnosu na pravu s.
5. Figuru na slici qine dva jednaka kruga. Olovkom u boji

nacrtaj sve ose simetrije ove figure.
Osna simetrija
165
Grupa B)
3 4 5 13
1. Odredi aritmetiqku sredinu brojeva: ; ; ;
.
4 5 8 40
2. Odredi brojeve a, b i c, ako je a : b : c = 2 : 7 : 6 i a + b + c = 18.
1
2
3. Rexi nejednaqinu 2, 5x 3 2 . Rexee prikai na bro3
6
jevnoj pravoj.
4. Nacrtaj qetvorougao KLM N i pravu s, kao ovde na slici.
Zatim, qetvorougao KLM N preslikaj simetrijom u odnosu na pravu
s.
5. Na slici je kvadrat sa jednom dijagonalom. Olovkom u boji

nacrtaj sve ose simetrije ove figure.
Grupa V)
1
3
1. Odredi aritmetiqku sredinu brojeva: 5,2; 3 ; 8; 4,7; 2 ; 6.
5
5
4
1
2. Razmeru 8 : 4 dovedi na najjednostavniji oblik.
3
9
3
3
3. Rexi nejednaqinu 4, 5 x 1 . Rexee prikai na bro4
4
jevnoj pravoj.
4. Nacrtaj trougao P QR i pravu s, kao ovde na slici. Zatim,
trougao P QR preslikaj simetrijom u odnosu na pravu s.
5. Figuru na slici predstavaju dva jednaka kvadrata. Olovkom

u boji nacrtaj sve ose simetrije ove figure.
166
Osna simetrija
Grupa G)
1
3
1. Odredi aritmetiqku sredinu brojeva: 3,2; 2 ; 4; 6 ; 7,8.
2
4
2. Odredi brojeve x, y i z, ako je x : y : z = 5 : 8 : 7 i x+yz = 24.
7
1
3. Rexi nejednaqinu 3, 5x : 4 < 1 . Rexee prikai na bro5
8
jevnoj pravoj.
4. Nacrtaj qetvorougao ABCD i pravu s, kao ovde na slici.
Zatim, qetvorougao ABCD preslikaj simetrijom u odnosu na pravu
s.
5. Na slici je krug sa jednim svojim preqnikom. Olovkom u

boji oznaqi sve ose simetrije ove figure.
Grupa D)
7
3
1. Odredi aritmetiqku sredinu brojeva: 4 ; 2 ; 5,3.
5 10
2
2. Razmeru 7, 2 : 5 dovedi na najjednostavniji oblik.
5
1
3
3. Rexi nejednaqinu 3 : x + 2, 4 4 . Rexee prikai na
8
5
brojevnoj pravoj.
4. Nacrtaj trougao XY Z i pravu s, kao xto je ovde na slici.
Zatim, trougao XY Z preslikaj simetrijom u odnosu na pravu s.
5. Figuru na slici obrazuju dva jednaka kvadrata. Olovkom u

boji oznaqi sve ose simetrije ove figure.
Osna simetrija
167
131. QAS
Simetrala dui
Frontalni rad
Ci
Obrada
Heuristiqka metoda
Uoqiti osobine i nauqiti konstrukciju simetrale dui.
Tok qasa
Osnovni tekst
Nacrtamo neku kosu pravu s. (Svi crtaju jedan uqenik na

xkolskoj tabli, a ostali u svojim sveskama.) Nastavnik izabere
taqku A van prave s (i uqenici na svojim crteima) i zahteva da
se konstruixe taqka B, koja je simetriqna sa A u odnosu na s.
Oznaqimo preseqnu taqku S prave s i dui AB.
Definixemo simetralu date dui (koristimo nacrtanu du
AB i pravu s).
Odmah uoqavamo osnovne osobine:
1 Simetrala je normalna na du (s normalna na AB).
2 Simetrala polovi du (AS = SB).
3 Svaka taqka M simetrale jednako je udaena od krajeva dui (AM = M B, gde je M s).
Zatim, rexavamo zadatak: konstruisati simetralu date dui
(slika 19).
Razmatramo neke osnovne konstrukcije u kojima se koriste osobine simetrale dui. Treba istai da simetrale omoguavaju podele dui na polovine, qetvrtine itd.
Rexavamo primere 1 (konstrukcija normale iz date taqke na
datu pravu), 2 i 3. Radi uvebavaa konstrukcije normale iz primera 1, preporuqivo je rexiti i po jedan sluqaj kad je prava p
vertikalna ili kosa, a ne samo kao na slikama 20. i 21.
Takoe, rexavamo problem: Konstruisati taqku M , simetriqnu datoj taqki N u odnosu na datu pravu p, koristei se samo xestarom (slika 21).
Na kraju reximo i primere 4 i 5 na 171. strani.
Domai zadatak: Zbirka: 961, 967, 965 a), i poseban zadatak:
Nacrtaj kosu pravu p i oznaqi taqku A na pravoj i taqku B van
prave. Zatim, koristei se simetralom dui konstruixi pravu a
kroz A i pravu b kroz B, normalne na p.
168
Osna simetrija
132. QAS
Simetrala dui
Uvebavae
Rad u parovima
Ci
Dijalog
Uoqiti primenu simetrale dui.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka, 155. i 156. strana.
Ponovimo definiciju simetrale dui i ene osobine (tekst

Ukratko sa 154. i 155. strane).
Rexavamo elementarne konstrukcije, koje nastavnik postava
na xkolskoj tabli, a uqenici crtaju u svojim sveskama.
1. Datoj dui AB (nastavnik nacrta du) konstruixi simetralu.
2. Iz date take N konstruixi normalu na datu pravu p (nastavnik nacrta pravu p i taqku N ). Poeno je izabrati nekoliko
razliqitih poloaja prave i taqke.
Zatim, rexavamo zadatke: 962, 963, 964, 966, 965 b), 967, 973.
Domai zadatak:
968, 969, 970, 971, 975.
Osna simetrija
169
133. QAS
Simetrala ugla
Obrada
Frontalni rad
Ci
Uoqiti osobine simetrale ugla.
Tok qasa
Osnovni tekst
Nacrtamo pravu s i taqke P i Q koje su simetriqne u odnosu

na s. Izaberemo taqku O prave s, tako da O nije na dui AB (slika 24 na 171. strani). Konstruixemo poluprave Op i Oq. Pravu s
nazivamo simetralom ugla P OQ.
Uqenici lako, na osnovu osobina simetrije zakuqke da simetrala polovi ugao.
Nastavnik, koristei se oqiglednoxu simetrije i do sada
steqenim znaima dokazuje tvree da simetrala polovi ugao. (Koristiti obojeni tekst oznaqen crvenom zvezdicom na 172. strani).
Dobro bi bilo da se uqenicima naglasi da je to dokaz tvrea i da
emo sledee xkolske godine qesto biti u prilici da dokazujemo
vana tvrea.
Zatim, nauqimo kako se konstruixe simetrala ugla (primer
1, slika 25).
Koristei se simetralom moemo konstruisati polovinu ugla,
zatim qetvrtinu (polovina polovine), osminu itd. Rexavaem primera 2 pokazujemo kako moemo bez uglomera konstruisati uglove
od 45 (polovina pravog ugla) i od 22 30 (polovina ugla od 45 ).
Onda, takoe bez upotrebe uglomera, konstruixemo ugao 67 30 .
Zatim, pokaemo (dokaemo) da je svaka taqka simetrale ugla
jednako udaena od krakova (slika 27).
Reximo jox i primere 3 i 4 (173. i 174. strana).
Domai zadatak:
Zbirka: 976, 977, 978.
170
Osna simetrija
134. QAS
Simetrala ugla
Uvebavae
Rad u parovima
Ci
Dijalog
Uoqiti primenu osobina simetrale ugla.
Tok qasa
Osnovni tekst
Ponovimo pojam simetrala ugla (tekst Ukratko sa 157. strane).

Ponovimo osobine simetrale ugla:
1) Simetrala polovi ugao.
2) Svaka taqka simetrale jednako je udaena od krakova.
Ponovimo konstrukciju simetrale ugla.
Nastavnik postavi zadatak: Nacrta jedan oxtar ugao i trai
da mu se konstruixe simetrala s. Zatim, na simetrali izabere
taqku S, koja je razliqita od temena i trai da se konstruixu
rastojaa SM i SN taqke S od krakova ugla. Xestarom proveriti
da li je SM = SN . Uqenici moraju shvatiti da se rastojaa taqke
S od krakova konstruixu kao dui SM i SN koje su normalne na
krakove ugla.
Zatim, rexavamo zadatke: 981, 979, 980.
Onda rexavamo zadatke 982 i 983.
Na kraju, reximo i zadatke 984 i 987.
Domai zadatak:
Zbirka: 985, 988, 990.
171
Osna simetrija
135. QAS
Osna simetrija
Sistematizovae

Ci
Dijalog
Povezati nauqene osobine osne simetrije.
Tok qasa
Osnovni tekst
Osnovni je zadatak da se obnove i utvrde sledei pojmovi.

1. Pojam osne simetrije. Konstrukcija taqke koja je simetriqna datoj taqki.
2. Datu figuru preslikati simetriqno u odnosu na datu pravu.
3. Odrediti da li je figura osno simetriqna i ako jeste, koje
su joj ose simetrije.
4. Simetrala dui: konstruisae i osobine.
5. Simetrala ugla: konstruisae i osobine.
Za svaki obnoveni pojam postava se elementarni problem
(po potrebi i vixe primera, kao kod deea dui i uglova na polovine, qetvrtine itd). Primeri za ovu svrhu mogu se uzeti i iz
Zbirke.
Naqin izbora zadataka i rexavaa opisan je u okviru plana
rada 105. qasa.
172
Pismeni zadatak
136. QAS
Obnavae

Ci
Dijalog
Priprema uqenika za pismeni zadatak.
Tok qasa
Osnovni tekst
Na osnovu planirane provere znaa na pismenom zadatku, nastavnik izabere desetak zadataka i rexava ih na ovom qasu. Izbor
zadatka je takav da uqenike direktno upuuje na ponavae potrebnih znaa.
Zadaci se mogu uzeti preteno (ili svi) iz Zbirke.
Prvih pet zadataka su lakxi i slue da se svi uqenici podsete
na neophodne pojmove.
Zatim, nastavnik formira homogene grupe i dae radi na naqin
predvien za ovakve grupe.
Uputstvo je dato u okviru plana za 105. qas.
Domai zadatak:
54. do 56.)
Radna sveska: Qetrti pismeni zadatak (str.
Pismeni zadatak
173
137. QAS
Kontrola znaa
Grupa A)

3
1
6 +5 .
4
2
1
1
2. Rexi jednaqinu: 2, 1 + x : 3 = 4 .
3
2
3. U xkoli ima nastavnika i uqenika ukupno 1444. Broj devojqica prema broju deqaka je 5 : 4. Deqaka ima osam puta vixe nego
nastavnika. Koliko je u toj xkoli nastavnika?
4. Preslikaj poluprave Oa, Ob i Oc
sa slike. Zatim, konstruixi simetralu p
ugla aOb i simetralu q ugla bOc. Ako je
aOb = 27 i bOc = 48 , koliki je pOq?
5. Nacrtaj du M N = 7 cm. Zatim,
koristei xestar i leir (bez merea
duine), odredi taqku P na dui M N ,
3
tako da je M P = M N .
8
Grupa B)
5
7
1 +2
6.
1. Uprosti izraz 15
4, 3
1
1
2. Rexi nejednaqinu: 4 1, 4x 2 .
4
2
3. Za 6 kg jabuka i 9 kg kruxaka plaeno je 630 dinara. Cene
jabuka i kruxaka obrazuju razmeru 3 : 5. Kolike su cene jabuka i
kruxaka?
4. Izaberi proizvonu taqku S. Zatim,
nacrtaj jedan ugao, tako da taqka S bude u tom
uglu i to na egovoj simetrali.
5. Nacrtaj ugao kao na slici. Zatim, bez
1
upotrebe uglomera, konstruixi ugao , tako da je = . Osenqi
4
unutraxnost ugla .
1
1. Uprosti izraz 17 :
2
174
Pismeni zadatak

1. Uprosti izraz
Grupa V)

5 1
5
2
: 1, 5 + 1 .
6 2
6
1
1
2. Rexi jednaqinu: 2 1 x = 0, 35.
4
2
3. Na karti, qija je razmera 1 : 80 000, rastojae izmeu dva
mesta predstava du od 12,5 cm Za koje e vreme biciklista
prei ovo rastojae, ako vozi brzinom od 15 km na sat?
4. Nacrtaj prav ugao aOb i egovu simetralu s. Koliki je ugao
aOs? Bez uglomera nacrtaj ugao od 22 30 .
5. Nacrtaj du CD = 7, 5 cm. Zatim, koristei xestar i leir
(bez merea duine), odredi taqku P na dui CD, tako da je
3
DP = CD.
4
Grupa G)
1
3
1 :1
5
5
.
1. Uprosti izraz
1
1 0, 5
3
4
3
2. Rexi nejednaqinu: 11 3, 5x 1 .
5
5
3. Mexaem bakra i kalaja u razmeri 3 : 2 dobili smo 105 kg
bronze. Koliko je upotrebeno bakra?
4. Nacrtaj par uporednih uglova xOy i yOz. Zatim, nacrtaj simetralu p ugla xOy i simetralu q ugla
yOz. Kojoj vrsti uglova pripada pOq. Obrazloi
odgovor.
5. Nacrtaj krunicu k sa centrom O i izaberi u
oj taqku S, kao xto je prikazano na slici. Zatim,
konstruixi tetivu AB krunice k, tako da je S sredixte tetive.
Pismeni zadatak
175
Grupa D)

2 3
3
1. Uprosti izraz 4 3
: 1, 8 3
.
7 8
14
1
1
2. Rexi jednaqinu: 4, 5 = 2 : x 1 .
4
8
3. Lana, Milica i Stefan uplatili su tiket za LOTO. Lana
je dala 120 dinara, Milica 150 dinara i Stefan 90 dinara. Dobili su 30 000 dinara. Kako e poxteno podeliti dobitak?
4. Nacrtaj pravu p, taqku S na pravoj i taqku
M van prave, kao na slici. Zatim, odredi taqku
N , tako da prava p bude simetrala ugla M SN .
5. Na slici je prav ugao . Koristei samo
leir i xestar bez korixea uglomera, konstruixi ugao od
77 30 .
176
Pismeni zadatak
138. QAS
Frontalni rad
Uvebavae
Dijalog
Ci Ukazivae na sistematske i karakteristiqne grexke uz uputstva o naqinu otklaaa tih grexaka.

Tok qasa
Uobiqajen, standardan naqin analize postignutih rezultata.
Preostali qasovi do zavrxetka nastave ostaveni su u rezervi. O naqinu realizacije ovih qasova odluqie nastavnik, prema
proceni trenutne situacije.
Osna simetrija
177
139. QAS
Konstrukcije na osnovu simetrije
Frontalni rad
Obrada
Heuristiqka metoda
Ci Primene osobina osne simetrije u rexavau konstruktivnih zadataka.

Tok qasa
Osnovni tekst
Ubenik, od 174. do 176. strane.
Na poqetku qasa istiqemo vane osobine simetrije koje e

biti korisne za rexavae konstruktivnih zadataka.
1 Ako su A i B taqke simetriqne u odnosu na pravu s onda je
AB normalno na s i prava s polovi du AB. Ako je M taqka prave
s, onda je AM = M B, jer je taqka M simetriqna samoj sebi. (Ovo
su ujedno i osobine simetrale s dui AB.
2 Ako su a i b prave simetriqne u odnosu na pravu s, onda se
one seku u taqki na pravoj s, ili su a, b i s tri paralelne prave.
3 Sve taqke koje su jednako udaene od dve date taqke A i B
jesu taqke simetrale s dui AB.
4 Sve taqke koje su jednako udaene od dve date prave a i b
jesu taqke koje pripadaju simetralama dva para unakrsnih uglova,
odreenih presekom pravih a i b.
U Ubeniku na stranama od 174. do 176. detano su rexeni
primeri od 1 do 6. Ove primere treba rexavati na qasu. Sve xto
treba komentarisati napisano je u Ubeniku.
Ako ima vremena treba rexavati na qasu i vebe na kraju 176.
strane. Ako nema vremena za rad, ostavamo ih za domai rad.
Domai zadatak:
Zbirka: 991, 992.
178
Osna simetrija
140. QAS
Konstrukcije
Uvebavae
Rad u parovima
Ci
Heuristiqka metoda
Primena osobina simetrale dui i simetrale ugla.
Tok qasa
Osnovni tekst
Zbirka, 159. strana.
Ponovimo osobine simetrale dui i izvrximo dve elemenatarne

konstrukcije.
1 Simetralu date dui AB (du odredi nastavnik).
2 Normalu iz date taqke N na datu pravu p, bez korixea
pravouglog trougla. (Nastavnik na tabli nacrta pravu p i izabere
taqku N .)
Ponovimo osobine i konstrukciju simetrale ugla.
Zatim, rexavamo zadatke 991, 992, 993, 994, 995, 996, 997.
Domai zadatak:
998, 999, 1000.
Nastavna tema:
141. qas
Tip qasa:
Nastavna tema:
142. qas
Tip qasa:
Nastavna tema:
143. qas
Tip qasa:
Nastavna tema:
144. qas
Tip qasa:
:
, ,
, ,
, ,
, ,
V ()
:
:
1. ) :
____________________________
____________________________

)
810018 _______________________________________________________
2. :
) 7 km = ____________ m
) 9002 m = _________ km ________m
) 51489 g = _____ kg ______ g ) 505050 g = _________ kg ________ g
) 8 7 11 = __________________
3.
14179 < 141
4. .
_______, ____________________________ .
()
()
5.
78
2, 9.

6. :
7. .

8. . .
)
7
;
9
2
;
7
2
;
8
2
.
9
9. ? .
10. ) 352 899

) 1500 579.

11. 153 13.

12. :
) 12 132
1584
) 12 132
144
) 12 132
120
) 12 132
11
13.
2, 3, 7, 8, 5, :
)
______________________________
______________________________
14. 1456 + 13 152.

15. :
) x + 256 = 459
) x 27 = 145

) x 9 = 171

1. 1 : 1 + 1+ 1 = 3 .
2. 1 + 1 + 1 + 1 + 1 = 5 .
3. 1 , 2 .
4. 1 + 1 = 2 .
5. 2 .
6. 1 + 1 + 1 + 1 = 4 .
7. 3 .
8. 2 .
9. 8 0,5 , 4 .
10. 1 + 1 = 2 .
11. 3 .
12. 1 + 1 + 1 + 1 = 4 .
13. ) 1 + 1 ) 1 + 1, 4 .
14. 4 .
15. 2 + 2 + 2 = 6 .
, 2, :
( )
.
:
:
1. :
2.
{2, _____, x, y} {3, y, _____ } = {5, _____ }
3.
, 30,
. 20 , 17 . :
)

)
) ?
4. :

) 13, 14, 15, 16, ..., 81

) 13, 15, 17, 19, ..., 81
5. , , :
A
6. ?
________________________
:
1. _______________________________
2. _______________________________
3. _______________________________
4. _______________________________
7.
2 cm 5 mm :
) 24 mm

) 25 mm
) 26 mm
8.
= _______________
= _______________

= _______________
9. 2007 :
) 5
________________________________
) 19
________________________________
) 100
________________________________
10. :
, , :
_____________________________________________________
, )
1. 2 + 2 + 2 = 6 .
2. 10 .
3. 5 + 5 + 5 = 15 .
4. 5 + 5 = 10 .
5. 7 .
6. 4 + 1 + 1 + 1 + 1 = 8 .
7. 3 + 3 + 4 = 10 .
8. , , : 3 + 3 + 4 = 10 .
9. 5 + 5 + 5 = 15 .
10. 9 .
10
11
:
:
1. :
2.
{1, ,_____, } {2, _____, } = {, _____ }

3.
, 30,
. 7 . , 6
?

___________________________
4. :
) 2001
) 2001

) 1000, 2001?
12
5.
P, Q R (
).
P
6. ():

_______________________________
AB _______________________________
OP _______________________________
PQ _______________________________
7.
je A, B C?
.
) 3
) 4
) 6

) 9
) 12
) 14
8. , .
= _______________
= _______________
= _______________
13
9.
0, 4 5 5.
________________________________

10. :
, , :
_____________________________________________________
14
, )
1. 2 + 2 + 2 = 6 .
2. 10 .
3. 15 .
4. 4 + 4 + 4 = 12 .
5. 2 + 2 + 2 = 6 .
6. 2 + 2 + 2 + 2 = 8 .
7. 9 .
8. 3 + 3 + 4 = 10 .
9. 5 + 5 + 5 = 15 .
10. 9 .
15
:
:
1. x
A = {1, 2, 3, 4, 5}, B = {x | xN x < 8} C = {x | xN x < 10
}. (A B)\ C.
B = _______________________
C = _____________________
(A B)\ C = ______________________________________________
2.
20 . 15 , 8 . ? ( .)
3. :
)
________________________________
) ______________________ .
) __________________
4. :
) ___________________ .
) _____________________________.
16
5. 12:
) 8, 20, 70.
: _________________________________________________
) 8 20 70 :
:_________________________________________________
6. 4, 6 15 2.
:_________________________________________________
7. :
)
11
22
=
12
x
_________________________________________
42
t
=
60
10
_________________________________________
8. . 5
13
, 0,8 ,
.
6
15
?
9.
)
5
2
5
+
= _________________________________________
14 14 14
7
3
)
- =
12 8
_________________________________________
10. 5 18 1 56 7 43 .

17
11. CD s.

12. :
1)
2) .
13. :
)
) cm
3
m?
5
14.
) 2
2 3
$ =
3 8
) : 0,202 : 0,04 =
15. .
) 2
2
:x>2
3
) 2
3
1
#x<5
4
2

18
, )
1. B, 2 , C, 2 (A B)\ C 4 .
2 +2 + 4 = 8 .
2. 8 .
3. 1 + 2 + 1 = 4 .
4. 3 + 3 = 6 .
5. 4 + 4 = 8 .
6. 8 .
7. 2 + 2 = 4 .
8. 10 .
9. 1 + 4 = 5 .
10. 7 .
11. 8 .
12. 3 + 2 = 5 .
13. 2 + 2 + 4 .
14. 3 + 2 = 5 .
15. 4 + 6 = 10 .
19
:
:
1. x
A = {1, 2, 3, 4, 5}, B = {x | xN x 7} C = {x | xN x < 10
}. (A B)\ C.
B = _______________________
C = ________________________

(A B)\ C = ______________________________________________
2.
25 . 2 , 7
. ? ( .)

3. , :
) ,
________________________________
) ______________________
.
) __________________
4. , .
) __________________ .
)
__________________________________________________________.
20
5. ) 18.
: _________________________________________________
) 6, 20 60.
: _________________________________________________

) 6 20 60 :
:_________________________________________________
6. 4, 6 10 3.
: _________________________________________________
7. :
)
7
21
_________________________________________
=
12
x
48
t
_________________________________________
=
80
10
8. . 154 , 25 ,
0,3 . ?

9.
)
9
3
1
+
= _________________________________________
20 20 20
7
8
)
=
10 15
_________________________________________
10. 5 56 8 58 10 43 .

21
11. Ox s.

12. :
1)
2) .
13. :
)
)
3
_______________________ .
4
2
_______________________ cm.
5
14.
) 5
1 4
$
=
4 21
) : 1,08 : 0,4 =
15. .
) 2 $ x > 4
2
3
) 1
1
3
<x#3
2
4

22
, )
1. 2 +2 + 4 = 8 .
2. 8 .
3. 1 +2 + 1 = 4 .
4. 3 + 3 = 6 .
5. 4 + 4 = 8 .
6. 8 .
7. 2 + 2 = 4 .
8. 10 .
9. 1 + 4 = 5 .
10. 7 .
11. 8 .
12. 3 + 2 = 5 .
13. 2 + 2 + 4 .
14. 3 + 2 = 5 .
15. 4 + 6 = 10 .
23

201_/201_..
1.
:
-
;
-
, ;
- ,
.
:
-
, ;
-
( ), ;
- , , , ;
- , , ;
- ,
;
- , ;
- , ,
;
- : , ;
- , ;
- ;
- , : , , , ,
, ;
- .
2. , , (, )
: , , ,
( ):

ba

( 4. )
( )
3. -
(, ):
- , :
/ , , ;
- ; ;
- ( .)
4. ()
16
2. ( .1.3.1,.1.3.3 )
-
2.1.

: , ,

,
-
2.2. ;
-
2.3. , ;
-
;
-

-
12
3.
3.1. N0
3.2. 2, 5

3.3. 3 9
3.4.

3.5.
3.6.
3.7.
12
12
20
1.
( .1.1.1,.1.1.4,.1.1.6,.2.1.4 )
1.1. , ,
, ,

1.2.
(, , ).
: , , , ,
-

-
-
-
- : , , , ,
1.3.
N N0.
4.
4.1. : , ,
( ...)
4.2. ;
.
4.3. (,
, , , ).

4.4.
( .1.1.3,.2.1.3,.3.1.2 )
-
- 10, 2 5
- 3 . 9
- 4, 8 25
-
-
-
-
( .1.3.1,.1.3.3,.2.3.1,.3.3.1 )
-

-
-
-
- , , ,

- : ,
-
-
4.5.

.

4.6. ,

4.7.
4.8.
5.
5.1.
5.2.

5.3.
5.4.
5.5.
( )
5.6.

5.7.
5.8.
5.9.
5.10.

5.11.
6.
6.1. .

6.2.
.

6.3.

( ...)
-
-
-

- : -
-
-
-
-
-
( .1.1.1,.1.1.2,.1.1.3,.1.1.4,
.1.2.1,.2.1.2,.2.2.1,.3.1.1,.3.2.
1)
-
-
- ()
-
-
-
- :
)
)
-

- ( )
- ( )
- ,

-

-

- (, )
( .2.3.6)
26
36
62
13
4
4
56
4
4
88
-
-
-
- :
)
)
)
144
5. /

: .
: .
18
18
6. :
5. - ,
5. - ,
:
[1] ,
7.
- ( )
-
- ,
- (, , )
-
8.
- ,
, .

( )
144 .
36 .
________________
180
__________________________
__________________
. .
1.
1.
, . .
2.
2.
. .
3.
3.
4.
4.
5.
5.
, ,
6.
6.
7.
7.
8.
8.
9.
9.
10.
10.
11.
11.
12.
12.
13.
13.
14.
14.
. ,

15.
15.
16.
16 .

(=,
N N 0 , N N 0
< , , > , ).
, ,
2. (5+7)
1.
17.
2.
18.
, ,
:
,
,
:
, , , .
(7+9)
- :
1. ,
2.
- :
1.
2. (, ).
.
. .
, , ,
, ,
( ): .1.1.1. ( )
5
( ): .1.3.1 ( ,,), .1.3.3. ( , ,
...), .1.1.5. ( ...), .2.1.3. ( 2,3,5,9
), .3.1.2.( )
.
. .
. .
3.
19.
4.
20.
, .
5.
21.
, .
6.
22.
7.
23.
8.
24.
9.
25.
10.
26.
11.
27.
12.
28.
29.
30.
3. (5+7)
N (a = bq + r)
1.
31.
2.
32.
3.
33.
, 2, 5, 4
4.
34.
3 9
5.
35.
36.
6.
,
,
:
,
,
:
, , ,
,
.

( ,
, ,
,

.)
5
( ): .1.1.5.( ...), .2.1.3. ( 2, 3, 5, 9
), .3.1.2. ( ), .1.1.1( ,
, , ), .2.3.1. ( ,
), .3.3.1 ( )

7.
37.
8.
38.
9.
39.
10.
40.
11.
41
12.
42.
4. (8+12)
1.
43.
, (, , )
2.
44.
, , ,
3.
45.
4.
46.
(, , , , )
5.
47.
6.
48.
(, , ; )
7.
49.
8.
50.
9.
51.
, ,
:
,
,
:
, , ,
,
.
3.
- :
1.
2. (, ).
- :
1. ,
2.

, ,
,
,
.
.

,
, ,

.
.
.
5
( ): .1.1.1( , , ,
), .2.3.1. ( , ,
), .3.3.1 ( , ), .1.1.3 (
, ),
.
.

, ,
,
.
.
.
:
,
,
:
, , , .
11.
53.
12.
54.
13.
55.
14.
56.
15.
57.
16.
58.
17.
59.
18.
60.
19.
61.
62.
63.
5. (5+6)
a (a N , b N )
0
b
1.
64.
2.
65.
3.
66.
4.
67.
5.
68.
- :
1.
2. ( , , ).
- :
1. ,
2.
, ,
,
,
52.

, ,
10.
4.
5
( ): .1.1.3 ( , ), .1.1.2 (
), .2.1.1 ( ), .1.1.4 (
, )
69.
7.
70.
/b
8.
71.
9.
72.
10.
73.
11.
74.
6. (5+8)
1.
75.
2.
76.
3.
77.
4.
78.
5.
79.
6.
80.
7.
81.
8.
82.
9.
83.
10.
84.
11.
85.
12.
86.
13.
87.
7. (5+8)
1.
88.
2.
89.
( , , ,
, .)
6.
:
, ,

:
, , , .
5. (5+6)
- :
1.
2. (, ).
- :
1. ,
2.
.
.

, ,
.
.
.
, ,
5
( ):.1.3.6.( , ), .2.3.6. (
): .1.1.3 ( , ), .1.1.2 (
), .2.1.1 ( ), .1.1.4 (
, 1/5 ), .2.1.2 (
,
), .3.1.1 ( )
. .
.
.
.
5.
92.
6.
93.
( )
7.
94.
8.
95.
9.
96.
10.
97.
11.
98.
12.
99.
13.
100.
101.
102.
8. (11+15)
1.
103.
2.
104.
3.
105.
4.
106.
5.
107.
6.
108.
7.
109.
- :
1.
2. ( , , ).
91.
- :
1. ,
2.
4.
,
,
,

, ,
,
90.

( , ,
, ,
.)
3.
:
, ,

:
, , , .
7.
5
( .1.1.3 ( , ), .1.1.2 (
), .2.1.1 ( ), .1.1.4 (
, 1/5 ), .2.1.2 (
,
), .3.1.1 ( )

, ,
.
.
( ,
, , ,
.)
.
.
.
:
,
,

:
, , ,
.
110.
9.
111.
10.
112.
11.
113.
12.
114.
13.
115.
14.
116.
15.
117.
16.
118.
17.
119.
18.
120.
19.
121.
20.
122.
21.
123.
- :
1.
2. (, ).
8.
- :
1. ,
2.

8. (11+15)
5
( .1.1.3 ( , ), .1.1.2 (
), .2.1.1( ), .1.1.4 (
, 1/5 ), .2.1.2 (
,
),.3.1.1( )
23.
125.
24.
126
25.
127.
26.
128.
129.
130.
9. (5+6)
1.
131.
5.
135.
6.
136.
7.
137.
- :
1.
2. ( , ,
).
- :
1. ,
2.

124.
, ,
22.
, , ,
.
.
:
,
,

:
, , ,
.
.
.
.
MAJ
5
( .2.1.2 ( ,
), .1.4.1 ( ), .1.4.2. (
)
9. (5+6)
8.
138.
9.
139.
10.
140.
11.
141.

142.
, ,
143.
144.
- :
1.
2. (, ).
- :
1. ,
2.

, ,
.
.
, ,
,
.
.
.
:
,

,

:
, ,
.
REXEA KONTROLNIH I PISMENIH

ZADATAKA
(iz priruqnika za nastavnike)
Prva kontrolna veba
Grupa A)
1. Oqigledni podskupovi su , i {a, b, c}. Pravih podskupova
ima xest. To su: {a}, {b}, {c}, {a, b}, {a, c} i {b, c}.
2. Prema opisu je P = {10, 15, 20,
25, 30, 35} i Q = {10, 15, 20, 25, 30, 25}.
Dakle, P = Q. Vidimo i odgovarajui
egov dijagram P = Q
3. Napiximo sve elemente skupova
A i C, na osnovu datih opisa: A =
{1, 3, 5} i C = {4, 5, 6, 7}. Sada lako
odredimo: A B = {1, 2, 3, 5, 6}, A C = {5}. Prvo odredimo
A C = {1, 3, 4, 5, 6, 7}, pa (A C) B = {1, 3, 6}.
4. Sve traene skupove uoqavamo na datim Venovim dijagramima:
A B = {, 0, 2, a}, B\D = {, a, b, c, d}, D\A = , B\A = {b, c, d}
i CA D = {, , , , a}.
Grupa B)
1. a) N = {m, a}. Reqi su: am i mama. b) Na primer: P =
{r, a, t} i Q = {r, a, m}. Meu ovim skupovima nema jednakih.
2. Iz opisa nalazimo elemente skupa B, B = {1, 3, 5, 7, 9}
A C = C i B\A = 0. Jednaki su svi dati skupovi: A = B = C.
3. Neka je dati skup S = {1, 2, 3, 4, 5}. Tada je a) S = ;
b) S {2, 3, 4} = {2, 3, 4}. v) S A = {2, 4} i g) S A = {2, 4}. Data
jednakost vai samo u sluqajevima v) i g).
Rexea kontrolnih i pismenih zadataka
4. Prvo emo odrediti elemente skupova datih opisom. A =

{2, 3}, B = {0, 1, 2} i C = {1, 2, 3, 4, 5}. Sada lako odredimo
traene skupove: a) A\B = {3}; b) B\C = {0}; v) Kako je A\C = ,
bie i (A\C) B = ; g) Najpre uoqimo da je A B = {0, 1, 2, 3},
pa je (A B)\C = {0, 1, 2, 3}\C = {0}.
Grupa V)
1. a) Data jednakost vai samo ako je x = 2 i y = 5. b) Moe
biti x = 1 i y = 2, jer je {1, 2} {1, 2, 3}, ali i obrnuto, x = 2 i
y = 1. Sliqno zakuqimo da su rexea i x = 1 i y = 3, ali i x = 3
y = 1. Imamo jox i rexea x = 2 i y = 3, odnosno x = 3 i y = 2.
2. Zapiximo zadate skupove nabrajaem elemenata: A = {2, 3, 4},
B = {2, 3, 4} i C = {3}. Vidimo da je A = B.
3. A B = {2, 3}; A B = {1, 2, 3, 4}; A (B C) = {1, 2, 3}
{1, 2, 3, 4, 5, 6} = {1, 2, 3} = A; (A B) C = {1, 4}.
4. Svi elementi skupa K istovremeno su i elementi skupa M ,
pa je K M . Sliqno zakuqimo da je P M . Meutim, kako je
8Q i 8
/ M , sledi da Q nije podskup skupa M . Dae je CM (K) =
M \K = {1, 3, 5} = P i CM (P ) = M \P = {0, 2, 4, 6} = K.
Grupa G)
1. Pravi podskupovi su: {}, {}, {}, {, }, {, } i
{, }.
2. a) r C i r
/ A, pa A = C. v) c B i c
/ C, pa B C.
d) B = C iz istih razloga. Taqna su tvrea b) i g).
3. Odredimo najpre elemente skupa M , zadatog opisom M =
{0, 1, 2, 3}. Rexea formula: a) Ako je x K i x M , onda je
x K M = {2}. Dakle, x = 2. b) Iz a) sledi da ne postoji x, takvo
da je x {2} i x = 2. v) Ako je X istovremeno podskup skupova
K i M , onda X sadri samo zajedniqke elemente skupova K i M .
Dakle, X = {2}.
4. Prvo odredimo skup CA B = A\B = {v, l, a}. Traene reqi
su, npr.: val, lav, lava, ala, alva, avala, av.
Grupa D)
1. Pravi podskupovi skupa M su {3} i {5}. Pravi podskupovi
skupa P su: {2}, {4}, {6}, {2, 4}, {2, 6} i {4, 6}.
Druga kontrolna veba
2. D = {a, b, c, d, e, f, g}, E = {e, g} i F = {b, g, f } a) F D;

b) f D; v) D E; g) E = {e, g}; d) Ne odgovara ni jedna od oznaka
, , =, ni . ) E F = {g}.
3. Kako je {a, b} {a, b, c} = {a, b} i {a, b, d} {a, b, c} = {a, b},
zakuqujemo da je X = {a, b} ili X = {a, b, d} (dva rexea za X).
Uoqimo da je {c} {b, d} = {b, c, d}, zatim {b, c} {b, d} = {b, c, d},
onda {c, d} {b, d} = {b, c, d} i {b, c, d} {b, d} = {b, c, d}.
Zakuqujemo da je Y = {c}, ili Y = {b, c}, ili Y = {c, d}, ili
Y = {b, c, d} (qetiri rexea za Y ).
4. Najpre odredimo elemente skupova A, B, C, datih opisom:
A = {0, 1, 2, 3}, B = {1, 2, 3}, C = {1, 2, 3, 4}. a) C\A = {4}.
b) Kako je B C = {1, 2, 3}, bie A\(B C) = {0}. v) Imamo
A C = {0, 1, 2, 3, 4}, pa je (A C)\B = {0, 4}.
Grupa A)
1. Na primer, kao na slikama dole.
2. Rexee je na slici dole levo (Prave m i ON normalne su

na a.)
3. Uoqimo taqke D i E na datoj dui i taqke C i F na produecima date dui. Prema slici lako odredimo traena rastojaa. Najblie su taqke D i E, i to DE = 3 cm (10 2 5 = 3).
Najudaenije su taqke C i F , i to CF = 17 cm (10 + 2 + 5 = 17).
4. Nacrtano je 10 dui: M N , N P , P R, M R, M Q, QP , M P , N Q,
QR i N R.
Nacrtano je 8 trouglova: M N Q, N P Q, P RQ, M RQ, M N P , N P R,
P RM i M N R.
5. 216 = 70 + 72 + 74, jer je sredi broj 216 : 3 = 72. Broj 118
nije zbir tri uzastopna parna broja, jer je 36 + 38 + 40 < 118, a
38 + 40 + 42 = 120 > 118.
Grupa B)
1. Izlomene linije vidimo na slikama dole.
Samo je crna izlomena linija mnogougaona (ECDBAE, na

slici v)).
2. Vidi na slici dole levo. Prava n normalna je na t.
3. Na slici gore desno vidimo da je C1 C2 = 2 cm < r1 +r2 = 4 cm.

Dakle, krunice k1 i k2 seku se.
4. Imamo 15 dui: AK, BK, AB, AL, CL, AC, AM , DM , AD,

BC, CD, BD, KL, LM i KM .
Imamo 6 trouglova, svi sadre teme A. To su: BCA, CDA,
BDA, KLA, LM A i KM A.
5. 3 = 1 + 2, 5 = 1 + 4, 6 = 2 + 4, 7 = 1 + 2 + 4, 9 = 1 + 8, 10 = 2 + 8,
11 = 1 + 2 + 8, 12 = 4 + 8, . . . , 29 = 1 + 4 + 8 + 16, 30 = 2 + 4 + 8 + 16,
31 = 1 + 2 + 4 + 8 + 16.
Grupa V)
1. Mogua rexea vidimo na slikama a) i b) dole.
2. Centar kruga K2 je taqka Q, podnoje normale iz taqke P

na pravu q. Krug K1 dodiruje pravu q u istoj taqki Q (slika dole
levo).
3. Centri O1 i O2 krunica k1 i k2 su na pravoj n, normalnoj

na p u taqki P . Pritom su polupreqnici O1 P = O2 P = 2 cm. Postoje
samo dve traene krunice i one se dodiruju spoa.
4. Dui ima 15 (sliqno zadatku 4 iz grupe B) i to su: AB,
BC, AC, KL, LM , KM AS, M S, AM , BS, LS, BL, CS, KS i CK.
Trouglova ima xest: ABS, BCS, ACS, KLS, LM S i KM S.

5. 2 = 1 + 1, 3 = 5 1 1, 4 = 5 1, 6 = 5 + 1, 7 = 5 + 1 + 1,
8 = 15511, 9 = 1551, 10 = 155, 11 = 155+1, 12 = 155+1+1,
13 = 1511, 14 = 151, 16 = 15+1, 17 = 15+1+1, 18 = 15+511,
19 = 15 + 5 1, 20 = 15 + 5, 21 = 15 + 5 + 1, 22 = 15 + 5 + 1 + 1.
Grupa G)
1. Neka od rexea vidimo na sledeoj slici.
2. Normala iz B na a odreuje preqnik traene krunice,

AB = 6 cm, slika dole levo.
3. Ako je C centar traenog kruga, znamo da dodirna taqka

T pripada pravoj OC. Dakle, centar C je presek prave OT i date
prave a. Na slici gore desno vidimo krug K1 , sa centrom C. Du
AB, presek kruga K1 i prave a, predstava preqnik kruga K1 .
4. Odreeni su sledei trouglovi: ABC, ABL, ABM , ABP ,
ACL, ACN , ACP , ALM , ALN , AM N , AM P , AN P BCM , BCN , BCP ,
BLM , BLN , BLP , BM N , BN P , CLM , CLN , CLP , CM N , CM P ,
LM N , LM P , LN P , M N P .
5. Raqunamo: a) 40 : (9 + 68 50 7) = 40 : 20 = 2.
b) 35 (7 + 3 (6 2) 11) = 35 (7 + 3 4 11) = 35 (7 + 12 11) =
35 8 = 27.
Grupa D)
1. a) S = {P }; b) S = ; v) S = {K, M }; g) S = {L, M }.
2. Konstruixemo normalu n
iz prave p, kroz taqku P . Ova
normala seqe pravu q u taqki O,
centru traene krunice k. Na
slici desno vidimo konstrukciju
krunice.
3. Ako je r1 polupreqnik
kruga K1 , onda je r2 = 4r1
polupreqnik kruga K2 . Dato
je centralno rastojae krugova
O1 O2 = 15 cm.
a) Ako se krugovi dodiruju
spoa, onda je O1 O2 = r1 + r2 , xto znaqi da je 15 cm = 5r1 . Odavde
je r1 = 15 : 5 = 3 cm, pa je r2 = 4r1 = 4 3 cm = 12 cm.
b) Ako se krugovi dodiruju iznutra, onda je O1 O2 = r2 r1 .
Ovde je, dakle, 15 cm = 4r1 r1 . Odavde je 15 cm = 3r1 , pa je r1 =
15 : 3 cm = 5 cm. Onda je r2 = 4r1 = 4 5 cm = 20 cm.
4. Ima ukupno 6 pravih, koje oznaqavamo sa dva slova (dve date
taqke), kao i dui. Dakle, imamo: AB, AC, AD, BC, BD, CD.
5. 1; 2 = 3 1; 4 = 1 + 3; 5 = 9 3 1; 6 = 9 3; 7 = 9 3 + 1;
8 = 9 1; 9; 10 = 9 + 1; 11 = 9 + 3 1; 12 = 9 + 3, 13 = 9 + 3 + 1.
Grupa A)
1. Prvo odredimo elemente datih skupova: A = {0, 1, 2, 3, 4, 5,
6, 7, 8, 9} i B = {0, 1, 2}. Onda je A B = {0, 1, 2} = B, B\A =
i CA B = {3, 4, 5, 6, 7, 8, 9}
2. Prema opisu je A B C = {0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8}. Iz
uslova sledi da skup A ne sadri elemente 2, 4, 5 i 7. Dakle,
A = {0, 1, 3, 6, 8}
3. Dodirne taqke i centri krunica, kao xto znamo,

predstavaju kolinearne taqke.
Dakle, prava CS seqe datu
krunicu k u taqkama T1 i T2 , u
kojima traene krunice, redom, k1 i k2 , dodiruju k. Time
su odreeni polupreqnici CT1
i CT2 . Pritom, maa krunica
k1 je u veoj k2 , slika desno.
4. Broj 38 2 je deiv sa
5, pa mu je posleda cifra (jedinica) ili 0, ili 5. Da bi
broj 38 20, odnosno 38 25, bio
deiv i sa 3, mora mu zbir cifara biti deiv sa 3. Traeni brojevi su: 38220, 38520, 38820,
38025, 38325, 38625 i 38925.
5. Rastavimo na proste qinioce: 9240 = 2 2 2 3 5 7 11.
Pregrupixemo qinioce: 9240 = (2 2 5) (3 7) (2 11) = 20 21 22.
Traeni brojevi su 20, 21 i 22.
Grupa B)
1. Iz opisa odreujemo elemente drugog datog skupa: B{0, 1, 2, 3}.
Onda je: B\A = {0}, A B = {1, 2, 3} i A B = {0, 1, 2, 3, 4, 5}.
2. Prikazaemo skupove M i P Venovim dijagramima, slika
dole levo. (Osenqeni deo je M P ). Prvo popunimo neosenqene delove, M \P = {0, 1} i P \M = {4, 5}. Onda iz date unije M P
zakuqimo da je osenqeni deo dijagrama M P = {2, 3, 6}.
3. Krunice k1 i k2 dodiruju k u taqki A, pa su centri C1 i

C2 na pravoj OA, slika gore desno. Krunice k1 i k2 dodiruju se u
taqki A.
4. Rastavimo na proste qinioce: 17472 = 2 2 2 2 2 2 3 7 13.

Pregrupixemo qinioce: 17472 = (2 2 2 3) (2 13) (2 2 7) = 24 26 28.
5. Ponovo rastavimo na proste qinioce: 1260 = 2 2 3 3 5 7 =
22 32 5 7. Da bi ovo bio kvadrat prirodnog broja trebalo bi da
od svakog prostog qinioca ima u razvoju paran broj. Onda, treba
pomnoiti sa 5 7. Dakle,
1260 5 7 = 22 32 5 7 5 7 = 22 32 52 72 = (2 3 5 7)2 = 2102 .
Konaqno: 1260 35 = 2102 . Traeni broj je 35.
Grupa V)
1. Odredimo elemente datih skupova: A = {3, 4, 5, 6} i B =
{0, 1, 2, 3}. Onda je A B = {3}, B\A = {1, 2}, A B = {0, 1, 2, 3, 4,
5, 6}.
2. Vidimo da M ne sadri elemente skupa B. Kako je A\B =
{1, 3}, sledi da je M = A\B. Takoe je oqigledno P = {2, 4} = AB.
Na kraju je Q = {6} = B\P = B\(A B).
3. Centri traenih krunica
su na pravoj n, koja je u taqki T
normalna na t. Normala n seqe datu
krunicu u O1 i O2 . To su centri
traenih krunica k1 i k2 (slika
desno). Ove dve krunice dodiruju
se iznutra u taqki T .
4. Rastavaem na qinioce dobijamo: 3360 = 2 2 2 2 2 3 5
7. Grupisaem qinilaca dobijamo:
3360 = (27)(35)(2222) = 141516.
5. Rastavimo na qinioce: 3375 = 333555 = (35)(35)(35) =
15 15 15 = 153 . Dakle, n3 = 153 , pa je n = 15.
Grupa G)
1. Prema opisu je A = {1, 2, 3, 4, 5}, pa je A B = {1, 2, 3},
B\A = {0} i A B = {0, 1, 2, 3, 4, 5}.
2. Oqigledno je A = M \Q. Kako je M P = {1, 2, 3, 4, 6}, a
skup B sadri sve elemente ove unije, osim broja 4, zakuqujemo
da je B = {1, 2, 3, 4, 6}\{4} = (M P )\Q.
10
3. Centri krunica k1 i k2 su na
pravoj n, koja je u taqki A normalna na
pravu a. Prava n seqe b u centru O1 krunice k1 . Polupreqnik krunice k2 je du
AO2 = AO1 , kao xto vidimo na slici.
Krunice k1 i k2 dodiruju se spoa.
4. Rastavimo na qinioce: 5760 = 2 2
2 2 2 2 2 3 3 5. Grupixemo qinioce:
5760 = (23)(222)(25)(223) = 681012.
Traeni brojevi su 6, 8, 10 i 12.
5. Rastavimo broj 924 na proste qinioce: 924 = 2 2 3 7 11.
Grupisaem prostih qinilaca treba da dobijemo cifre traenog
prirodnog broja. Meutim, prost broj 11 je dvocifren i ne moe
biti qinilac neke cifre, tj. broja koji je mai od 10. Prema tome,
traeni prirodni broj ne postoji.
Grupa D)
1. Najpre odredimo elemente skupova A i B, na osnovu opisa:
A = {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9} i B = {1, 3, 5, 7, 9}. Onda je A B =
{1, 3, 5, 7, 9} = B, B\A = i CA B = {2, 4, 6, 8}.
2. Prvo odredimo elemente skupa S, na osnovu opisa:
S = {1, 2, 3, 4, 5, 6, }. Iz uslova Y {2, 3, 4} = {3, 4}, sledi
da su 3 i 4 elementi traenog skupa Y , a 2
/ Y . Iz drugog uslova,
poxto je data unija jednaka skupu S, sledi da je i broj 6 element
skupa Y . Trai se da Y ima tri elementa, pa je Y = {3, 4, 6}.
3. Budui da traene krunice
dodiruju krunicu k2 u taqki T , ihovi centri moraju biti na pravoj
p = OT . Prava p seqe k1 u centrima
C1 i C2 traenih krunica. Ove dve
traene krunice dodiruju se iznutra, kao xto vidimo na slici.
4. Da bi ovaj broj bio deiv sa
5, treba umesto y staviti 0 ili 5,
pa imamo broj 4x280 ili 4x285. Broj je deiv sa 9 ako mu je zbir
cifara deiv sa 9. Zbog toga je x = 4 u prvom, a x = 8 u drugom
sluqaju. Traena rexea su 44280 il 48285.
5. Rastavimo na proste qinioce: 24024 = 2 2 2 3 7 11 13.
Pregrupixemo qinioce: 24024 = 11 (2 2 3) 13 (2 7) = 11 12 13 14.
Traeni brojevi su 11, 12, 13, 14.
Trea kontrolna veba
11
Trea kontrolna veba

Grupa A)
1. 1008 = 2 2 2 2 3 3 7. Delioce boja 1008 su: 1, 2, 3, 4, 6, 8,
9, 12, 14, 16, 18, 21, 24, 28, 36, 42, 48, 56, 63, 72, 84, 112, 126, 168,
252, 336, 504, 1008.
2. Uoqimo da je 72 = 49 < 100, pa prost broj 7 i brojevi mai
od 7 ne ispuavaju uslov. Meutim, 112 = 121, 132 = 169, 172 = 289,
192 = 361 i 232 = 529. Broj 23 i brojevi vei od 23 ne ispuavaju
uslov p2 < 500. Prema tome, traeni prosti brojevi su: 11, 13, 17
i 19.
3. Dati broj deiv je sa 4, ako je sa 4 deiv broj 4. Sledi da
umesto moemo staviti cifre 0, 4, i 8. Tada imamo brojeve 1704,
1744, 1784, koji su deivi sa 4.
4. Koristimo uobiqajeno raqunae korixe- 144, 240, 360 2
72, 120, 180 2
em nauqenih xema. Na primer, vidimo kako je
36, 60, 90 2
odreen NZD, broj 2 2 2 3 = 24. NZS za iste
18, 30, 45 3
brojeve je 720.
6, 10, 15
Grupa B)
1. 39204 = 2233331111 = (23311)(23311) = 198198 = 1982 .
2. 121 = 11 11; 122 = 2 61; 123 = 3 41; 124 = 4 31; 125 = 5 25;
126 = 9 14; 128 = 4 32; 129 = 3 43. Samo je 127 prost broj.
3. Treba umesto a staviti parnu cifru, tako da se dobije broj
kome je zbir cifara deiv sa 9. Ako stavimo 0, 2, 4 ili 6, zbir
cifara nije deiv sa 9. Ako stavimo 8, zbir cifara je: 1 + 0 + 4 +
5 + 8+ = 18 = 2 9. Jedino rexee je broj 10458.
4. Rastavimo na proste qinioce: 7920 = 2 2 2 2 3 3 5 11.
Pregrupixemo qinioce: 7920 = (2 2 2) (3 3) (2 5) 11 = 8 9 10 11.
Traeni brojevi su 8, 9, 10 i 11.
Grupa V)
1. Rastavimo na qinioce: 312 = 2 2 2 3 13 i 78 = 2 3 13. Onda
je 31278 = 2223132313 = (22313)(22313) = 156156 = 1562 .
12
2. Raqunamo kubove prostih brojeva redom: 23 = 2 2 2 = 8;

= 3 3 3 = 27; 53 = 125; 73 = 343. Kako je 103 = 1000, zakuqujemo
da 11 i prosti brojevi vei od 11 ne ispuavaju uslov. Dakle,
q {5, 7}.
33
3. Umesto treba staviti parnu cifru, tako da se dobije broj

kome je zbir cifara deiv sa 3. Imamo rexea 5202 i 5208.
4. Koristei se nauqenim xemama lako odredimo NZS i NZD.
Dobijemo S(48, 80, 120) = 240 i D(48, 80, 120) = 8.
Grupa G)
1. 600 = 2 2 2 3 5 5. Sloeni delioci broja 600 su: 4, 6, 8,
10, 12, 15, 20, 24, 25, 30, 40, 50, 60, 75, 100, 120, 150, 200, 300, 600.
(Uvaavati odgovor koji sadri bar deset od ovih delilaca).
2. Samo je 11 takav prost broj. Na primer, 77 = 7 11 je sloen
broj. Svi trocifreni brojevi sa tri jednake cifre deivi su sa
3, jer im je zbir cifara deiv sa 3, pa su sloeni.
3. Dati broj e biti deiv sa 2, a ne i sa 4, ako se cifra
y zameni sa 0, 4 ili 8. Cifru x biramo tako da je zbir cifara
broja 2x33y deiv sa 3. Tako dobijamo rexea: 21330, 24330, 27330,
20334, 23334, 26334, 29334, 22338, 25338, 28338.
4. Rastavimo na qinioce: 960 = 2 2 2 2 2 2 3 5, pa pregrupixemo qinioce: 960 = (2 2 2) (2 5) (2 2 3) = 8 10 12. Traeni
brojevi su 8, 10 i 12.
Grupa D)
1. Na osnovu poznatih kriterijuma, jasno je da 713 nije deivo
sa 2, 3 i 5. Deeem se uverimo da nije deivo ni sa 7, 11, 13, 17
i 19. Meutim, 713 : 23 = 31. Brojevi 23 i 31 su prosti, pa je
713 = 23 31.
2. Deivi sa 2 su brojevi 354 i 534, a nijedan od ih nije
deiv sa 4.
3. Treba zameniti nekom cifrom, tako da kod dobijenog broja
zbir cifara bude deiv sa 3, ali ne i sa 9. Imamo rexea 6225 i
6825.
4. NZS je S(24, 30, 36) = 360, a NZD je D(24, 30, 36) = 6.
Qetvrta kontrolna veba
13

Grupa A)
1. Prema slici desno vidimo
da se lako konstruixu dva uporedna
ugla, i 1 . Konstrukcija je jednostavna: produimo jedan krak preko
temena. Ugao je oxtar, a je tup,
pa je < .
2. Po uslovu je broj 341 5 =
336 deiv sa k. Onda sledi da je
traeni broj k ustvari NZD za 630
i 336. To je D(630, 336) = 42. (Odredili smo ga koristei se
nauqenom xemom.)
3. Rexee vidimo na sledeoj slici: pOq = 2 + 3.
4. Prema slici desno je

3 = aOc, a = aOb.
Vidimo da je po definiciji
3 < .
Grupa B)
1. a) Unakrsni su samo 3 i 5. b) Uporedni su 3 i 4. v) Ima
vixe parova susednih uglova: 1 i 2, zatim 1 i 5, onda 5 i
4, pa 4 i 3 i jox 2 i 3.
2. Broj koji je deiv sa 4, 5, 6, i 7 je NZS za ova qetiri broja,
a to je 420. Onda je svaki broj koji je deiv sa 4, 5, 6 i 7 oblika
420k, gde je k prirodni broj. Onda broj koji pri deeu sa 4, sa 5,
sa 6 i sa 7 daje ostatak 2, ima oblik 420k + 2. Za k = 23 dobijamo
14
broj 420 23 + 2 = 9662 i to je najvei takav qetvorocifren broj,

koji se i trai. Dakle, traeni broj je 9662.
3. Na sledeoj slici vidimo konstrukciju. Traeni ugao je
mOp = 3 . Pritom je mOn = 3 i nOp = .
4. Na slici desno vidimo konstrukciju ugla pOr = 4. Po

definiciji, ovde vai relacija
4 > .
Grupa V)
1. Uoqimo ugao 1 , koji je unakrsan uglu . Znamo da je 1 = . Sa slike dole oqigledno je + 1 +
jednako opruenom uglu aOb. Onda je takoe + + = aOb.
2. Prema uslovu, jasno je da su
brojevi 845 5 = 840 i 275 5 = 270
deivi brojem d. Znaqi, d je NZD za
840 i 270. Dakle, d = D(840, 270) =
30. (Izraqunato korixeem standardne xeme za odreivae NZD.)
Traeni broj je d = 30
3. Na sledeoj slici prikazana je konstrukcija traenog ugla:
mOn = 2 4, pri qemu je mOp = 2 i pOn = 4.
15
4. Na slici levo vidimo da je aOc = 3 nekonveksan, pa je

< 3.
Grupa G)
1. Uoqimo ugao 1 , koji je unakrsan uglu . Znamo da je tada
1 = . Na slici gore desno vidimo da je zbir + 1 jednak pravom
uglu, jer su prave a i b normalne. Onda je i zbir + jednak pravom
uglu. Kako je i 1 prav, sledi da je + = 1.
2. Jedan avion polee posle 3 dana, drugi posle 4 dana i trei
posle 6 dana, raqunajui od dana prethodnog poletaa. Sva tri
aviona poletee ponovo istog dana posle n dana, gde je broj n deiv
sa 3, sa 4 i sa 6. Onda, treba odrediti NZS za 3, 4, i 6, a to je
12. Znaqi, 12 dana posle 25.novembra, a to je 7. decembra, ponovo
e poleteti ova tri aviona.
3. Konstrukciju vidimo na sledeoj slici. Traeni ugao je
pOq = 2 3, gde je pOr = 2 i rOq = 3.
4. Na sledeoj slici levo vidimo da je < 2( + ). Pritom je
16
= aOb, a aOc = + i aOd = 2( + ).
Grupa D)
1. Konstrukcija je jednostavna, samo se oba kraka ugla produe preko temena S, slika gore desno. Znamo da su unakrsni uglovi
jednaki, pa je = .
2. Prema datom uslovu zakuqujemo da su brojevi 17318 = 155
i 262218 = 2604 deivi brojem n. Sledi da je n = D(155, 2604) = 31.
(Za odreivae NZD za 155 i 2604 koristimo poznatu, nauqenu
xemu). Traeni broj je n = 31.
3. Konstrukciju vidimo na sledeoj slici. Traeni ugao je
pOr = 2 + 3, pri qemu je pOq = 2 i qOr = 3.
4. Konstrukciju vidimo na slici dole. Ugao preneli smo

u mai krug. Pritom je P OA = . Taqka A je u uglu , pa je < .
Peta kontrolna veba
17
Peta kontrolna veba

Od pet ponuenih, uqenici, po sopstvenom izboru rexavaju qetiri zadatka.
Grupa A)
1. Ugao od 32 nacrtali
smo priblino, koristei se
uglomerom. Ugao, pet puta
vei, na ovoj slici, nije dovono precizno konstruisan,
jer je vei od 5 32 = 160 .
2. a) 17 13 15 8 = 136 104 120 .
Kako je 120 = 2 , a 106 = 1 46 ,
bie na kraju 17 13 15 8 = 137 46 .
b)
113
1+60
52 14
75 18 25
38 33 49 Dakle: 113 52 14 75 18 25 = 38 33 49 .
3. Komplementan ugao: = 90 32 24 = 57 36 . Odredimo ugao
2 = 2 32 24 = 64 48 . Suplementan sa 2 je ugao = 180 2 =
180 64 48 = 115 12 .
4. Prave p i q odreuju dva para unakrsnih uglova. Neka su
i , odnosno i , parovi unakrsnih uglova. Pritom je = i
= , a + = 180 . Prema tome, dato je + = 123 , odakle je
2 = 123 , pa je = 123 : 2 = 61 30 . Onda je i = 61 30 . Ugao je
suplementan sa , pa je = 180 = 180 61 30 = 118 30 = .
5. Na osnovu nauqenih osobina uglova s paralelnim kracima,
znamo da su svi oxtri uglovi na slici jednaki meusobno: =
= = 41 15 . Tupi uglovi su suplementni oxtrim uglovima:
= 180 = 138 45 = = = .
Grupa B)
1. Na sledeoj slici desno vidimo traenu konstrukciju. Na
prikazanoj slici konstruisan je ugao 4 = 4 42 30 . Zbog nepre-
18
cizne konstrukcije, dobijeni ugao je, po uglomeru, vei od 170 .
2. a)
b)
54 45 18
+29 34 42
83 79 60 = 84 20
Izraqunali smo: 111 11 36 : 6 = 18 31 56 i 54 45 18 +29 34 42 =
84 20 .
3. Ugao komplementan je sa je: = 90 = 90 25 18 =

Izraqunajmo 3 = 3 25 18 = 75 54 . Ugao , suplementan sa
3 je = 180 3 = 180 75 54 = 104 6 .
64 42 .
4. Prave odreuju dva para unakrsnih uglova, i , odnosno

i . Dato je = + 17 . Znamo da su i suplementni, tj. da je
+ = 180 , odnosno + 17 + = 180 ili 2 = 163 . Sledi da je
= 81 30 = i = 98 30 = .
5. Svi tupi uglovi su 121 45 = = = . Oxtri uglovi su
suplementni sa , pa su jednaki 180 = 180 121 45 = 58 15 .
Dakle, = 58 15 = = = .
Grupa V)
1. Konstrukciju ugla 3 vidimo
na slici desno. Zbog nepreciznosti
konstruisani ugao je vei od 100
(provereno uglomerom).
2. a) 5 43 27 24 = 215 135 120 .
Kako je 120 = 2 , bie 5 43 27 24 =
215 137 = 217 17 (Raqunali smo:
137 = 2 17 .)
Peta kontrolna veba
b)
19
82 47 38
+ 57 51 22
139 98 60 = 140 39 . Dakle, 82 47 38 + 57 51 22 = 140 39 .
3. Ugao , suplementan sa , je = 180 = 180 104 15 =

Izraqunajmo
Ugao komplementan sa
75 45 .
: 5 je = 90 : 5 = 90 20 51 = 69 9 .
4. Zbir sva qetiri ugla je 360 . Ako je dati zbir + + =
onda je = 360 247 38 16 = 112 21 44 = . Ugao
suplementan je sa i = 180 = 180 112 21 44 = 67 38 16 = .
247 38 16 ,
5. Zbir datog oxtrog i datog tupog ugla je 48 23 + 131 37 =

To pokazuje da su prave p i q paralelne. Zbog toga su svi
oxtri uglovi meusobno jednaki, a to vai i za sve tupe uglove.
Dakle: 48 23 = = = i 131 37 = = = .
180 .
Grupa G)
1. Jasno je prikazana konstrukcija
ugla 5 = 5 18 . Zbog nepreciznosti ugao
na slici je malo mai od 90 .
2. a) 93 23 45 : 5 raqunamo na
sledei naqin: 1) 93 : 5 = 18 i ostatak
je 3 . 2) 3 23 : 5 = 203 : 5 = 40 i ostatak
je 3. 3) 3 45 : 5 = 225 : 5 = 45 . Prema
tome, 93 23 45 : 5 = 18 40 45 .
b)
1 +59+60
82 21 18
33 30 48
48 50 30 . Dakle: 82 21 18 33 30 48 = 48 50 30 .
3. Ugao je komplementan sa , pa je = 90 = 90 63 40 =
Kako je 2 = 2 63 40 = 126 80 = 127 20 , suplementan ugao je
= 180 2 = 180 127 20 = 52 40 .
26 20 .
4. Par unakrsnih uglova qine dva jednaka ugla. Ako je dati

zbir + = 201 , onda, zbog = , zakuqujemo da je = 201 : 2 =
100 30 = . Dae je = 180 = 180 100 30 = 79 30 = .
5. Datom uglu od 101 11 jednaki su svi tupi uglovi: = 101 11 =
20
= . Oxtri uglovi suplementni su tupim uglovima. Dakle, =

180 = 180 = 101 11 = 78 49 = = = .
Grupa D)
1. Na slici desno vidimo
konstrukciju ugla 5 = 5 32 30 .
Provera uglomerom pokazuje da
je na slici desno dosta neprecizna konstrukcija. (Izmeren
uglomerom, iznosi 164 .)
290
2. a) 6 21 48 25 = 126 288 150 . Budui da je 150 = 2 30 , a

= 4 50 , bie konaqno: 6 21 48 25 = 130 50 30 .
b)
74 19 55
+ 47 48 35
121 67 90 = 122 8 30 . Dakle, 74 19 55 +47 48 35 = 122 8 30 .
3. Suplementan uglu je ugao = 180 = 180 143 24 =

Odredimo ugao : 3 = 143 24 : 3. Kako je 143 : 3 = 47 , sa
ostatkom 2 , a 2 24 = 84 i 84 : 3 = 28 , bie : 3 = 47 28 . Onda,
ugao komplementan sa : 3 je = 90 : 3 = 90 47 28 = 42 32 .
36 36 .
4. Prave r i s odreuju dva para unakrsnih uglova: =

i = . Pritom je = + 33 . Kako su i suplementni, tj.
+ = 180 , ili + 33 + = 180 , tj. 2 = 147 , bie = 73 30 i
= 106 30 . Dakle, = 106 30 = i = 73 30 =
5. Svi oxtri uglovi jednaki su datom uglu: = 50 10 = = .
Tupi uglovi suplementni su sa oxtrim, pa je na primer: = 180
50 10 = 129 50 . Onda je = 129 50 = = = .
Grupa A)
1. Prema slici vidimo da je ugao,
koji je unakrsan sa uglom 5x, jednak 90 +
32 40 = 122 40 . Onda je 5x = 122 40 , pa
je x = 122 40 : 5 = 24 32 .
2. Uoqimo najpre da je = 180
= 53 . Onda, na transverzali AC
paralelnih pravih p i AB je x = =
137
21
53 . Na transverzali BC, sliqno je y = 64 . Na kraju je =

180 x y = 180 53 64 = 127 64 = 63 .
3. Neka je ugao suplementan sa . Onda je = 3, pa iz
+ = 180 , dobijamo 3 + = 180 , odnosno 4 = 180 . Sledi da je
= 180 : 4 = 45 , pa je = 3 = 3 45 = 135 .
2
11
4. Izvrxiemo prvo skraivaa.

2
(Prvo smo skratili 34 i 51 sa 17, pa 30 i 55 sa 5 i 27 i 24 sa 3.)

9
3 9
i
, koje dovedemo
5. Prvo poreamo prave razlomke: ,
4 20
13
9
9
9
9
9
9
,
,
. Sledi da je
<
<
.
na zajedniqki brojilac:
12 20 13
20
13
12
13
6 3
i
. ih dovedemo na
Onda uporedimo neprave razlomke: ,
5 2
10
13
12
13
15
12 15
,
i
, pa vidimo da je
<
<
,
zajedniqki imenilac:
10 10
10
10
10
10
13
3
9
9
3
6
6
< . Poveemo zakuqke i dobijemo:
<
< < <
tj. <
5
10
2
20
13
4
5
3
13
< .
10
2
Grupa B)
1. Prema slici je 2x = 180 1660 3458 . Kako je 1660 : 60 = 27
sa ostatkom 40, sledi da je 1660 = 27 40 . Sliqno dobijemo da je
3458 = 59 8 . Onda je 2x = 180 27 40 59 8 = 152 20 59 8 = 93 12 .
Iz 2x = 93 12 , sledi: x = 93 12 : 2 = 46 36 . Traeni ugao je
x = 46 36 .
2. Na levoj transverzali vidimo da je 77 + 103 = 180 , pa ova
transverzala seqe paralelne prave p i q. Onda je = 77 . Na desnoj
transverzali je 68 = = , a = 180 68 = 112 = .
3. Neka je ugao koji je komplementan sa . Onda je, prema
uslovu, = 4, pa iz + = 90 (komplementni uglovi) dobijamo
4 + = 90 ili 5 = 90 . Odavde je = 90 : 5 = 18 , pa je = 4 =
4 18 = 72 .
4. Date razlomke dovedemo na zajedniqki imenilac, broj 100.
80
75
i
, pa su traeni razlomci sa brojiocima 76, 77,
Dobijemo
100 100
75
76
77
78
79
80
4
3
<
<
<
<
<
= .
78, i 79. Dakle: =
4
100
100
100
100
100
100
5
22
5. Dovedemo date razlomke na zajedniqki imenilac, broj 60.

14
45
40
30
24
24 45 40 30 18
,
,
,
i
, pa je:
>
>
>
>
Dobijemo redom:
60 60 60 60 60
60
60
60
60
60
14
3
2
1
2
3
7
18
> , odnosno: > > > >
> .
60
60
4
3
2
5
10
30
Grupa V)
1. Odredimo prvo qOr = 72 43 21 19 = 51 24 . Onda je, prema
slici, 3x = 180 qOr rOt = 180 51 24 68 = 128 36
68 = 60 36 . Sada, iz 3x = 60 36 , dobijamo x = 60 36 : 3 = 20 12 .
Traeni ugao je x = 20 12 .
2. Najpre iz 2340 : 60 = 39, zakuqimo da je 2340 = 39 . Sliqno
je 3480 = 64 . Onda, zbog paralelnosti pravih AB i d, zakuqujemo
da je = 64 i = 39 . Konaqno je = 180 64 = 180 64 39 =
116 39 = 77 .
3. Neka je ugao suplementan sa . Onda je = 7, pa iz + =
180 , dobijemo 7 + = 180 ili 8 = 180 . Odavde je = 180 : 8 =
22 30 . Sledi da je = 180 = 180 22 30 = 157 30 . Traeni
ugao je = 157 30 .
42
=
.
4. Proxirimo drugi razlomak sa 3 i dobijemo:
117
117
Sledi da umesto treba staviti broj 42. (Moemo koristiti uslov
jednakosti dva razlomka: 39 = 14 117, itd.)
5. Dovedemo razlomke na zajedniqki brojilac, broj 120. Dobi120
120
120
120 120 120 120 120 120
,
,
,
,
,
, pa je:
>
>
>
jemo redom:
160 180 315 210 224 280
160
180
210
120
120
3
2
4
15
3
8
120
>
>
, odnosno: > > >
> > .
224
280
315
4
3
7
28
7
21
Grupa G)
1. Najpre odredimo meru ugla . Vidimo na slici da je 4 =
90 , pa je = 90 : 4 = 22 30 . Sada iskoristimo qienicu da su
3x i suplementni uglovi: 3x = 180 = 180 22 30 = 157 30 .
Onda, iz 3x = 157 30 , dobijamo x = 157 30 : 3 = 52 30 . Traeni
ugao je x = 52 30
2. Najpre odredimo 3, koji je suplementan sa 143 . Imamo:
3 = 180 143 = 37 . Zbog paralelnosti pravih p i r je 1 = 3, pa
je 1 = 37 . Takoe, zbog paralelnosti pravih q i r, vai jednakost
23
2 = 41 . Sa slike vidimo da je traeni ugao: x = 1 + 2 =

37 + 41 = 78 .
3. Ako je ugao komplementan sa , onda, prema uslovu je =

4. Sledi da je + = 90 , odnosno +4 = 90 , ili 5 = 90 . Odavde
je traeni ugao = 90 : 5 = 18 .
4. Dovedemo date razlomke na zajedniqki imenilac, broj 42.
6
1
7
1
=
i
=
. Kad nove razlomke proxirimo sa 6,
Dobijemo:
7
42
6
42
36
1
42
1
=
i
=
. Sada lako odredimo pet traenih
dobiemo
7
252
6
252
36
37
38
39
40
41
42
1
1
<
<
<
<
<
<
= .
razlomaka: =
7
252
252
252
252
252
252
252
6
5. Dovedemo razlomke na jednake brojioce, broj 360. Dobijemo
360 360 360 360 360 360
,
,
,
,
,
, pa zakuqimo da je:
redom:
864 840 480 675 800 900
360
360
360
360
360
360
<
<
<
<
<
. Vratimo se na date razlomke:
900
864
840
800
675
480
5
3
9
8
3
2
<
< <
<
< .
5
12
7
20
15
4
Grupa D)
1. Najpre izrazimo date uglove
u stepenima. (151740 : 3600 = 42 i ostaje 540. Dae je 540 : 60 = 9, pa
zakuqujemo da je 151740 = 42 9 .
Sliqno odredimo da 6457 = 107 37 .)
Na slici desno osenqili smo ugao
koji je unakrsan (i jednak) sa 2x.
Primeujemo da je na ovoj slici
1 = 42 9 (unakrsni uglovi), pa je
2x = 107 37 1 = 107 37 42 9 =
65 28 . Onda, iz 2X = 65 28 , dobijamo x = 65 28 : 2 = 32 44 .
Traeni ugao je x = 32 44 .
24
2. Na osnovu osobina uglova s paralelnim kracima zakuqujemo da je 43 i da je = 180 99 = 81 . Takoe je DEF =

= 81 (sa paralelnim kracima). Sa date slike uoqavamo da je
AED = 180 43 DEF = 180 43 81 = 137 81 = 56 .
Dakle, AED = 56 , a = AED (sa paralelnim kracima). Prema
tome: = 43 , = 56 i = 81 .
3. Ako je suplementan sa , onda je prema uslovu = 4. Iz
jednakosti + = 180 , dobijamo 4 + = 180 , odnosno 5 = 180 .
Sledi da je = 180 : 5 = 36 . Traeni ugao je = 36 .
7
4. Prvo skratimo
(Prvo smo skra1
tili 105 i 15 sa 15, zatim 12 i 48 sa 12, pa 52 i 78 sa 26.)

5. Dovedemo date razlomke na zajedniqki brojilac, broj 18.
18
18
18
18
18 18 18 18 18 18
,
,
,
,
,
, pa sloimo:
>
>
>
>
Dobijemo:
20 30 36 26 24 27
20
24
26
27
18
18
> . Vratimo se na poqetne oblike razlomaka:
30
36
3
9
2
3
1
9
> >
> > > .
10
4
13
3
5
2
Xesta kontrolna veba

Grupa A)
1. a)
120 120 120

16 35 54
,
,
. b)
,
,
.
60 60 60
64 210 55
2. a) NZS za imenioce je broj 42, pa imamo:

b) NZS za brojioce je broj 36, pa je
30
30
= .
42
42
36
36
< .
51
50
daje 3 1221 = 3663 i 373 9 = 3357. Kako je

9
3
>
.
3663 > 3357, zakuqujemo da je
373
1221
53
18
2
1325
=
(Skratili smo sa 25.) b) 0, 1 8 =
= .
3. a) 1, 325 =
1000
40
99
11
v)
25
Xesta kontrolna veba
4. Rexee vidimo na slici.
Grupa B)
44 39 126
,
,
.
336 336 336
60 60 60
,
,
.
b) NZS za brojioce je 60, pa dobijamo:
35 45 16
72
16
15
72
> . b)
> .
2. a) NZS za 24 i 36 je 72, pa je
27
30
18
18
1. a) NZS za imenioce je broj 336, pa imamo:
v)
daje 13 192 = 2496 = 24 104, pa
104
13
=
.
24
192
75
15
1875
=
= . (Prvo smo skratili sa 25.)
1000
40
8
8
72
= .
b) 0, 7 2 =
99
9
1
3
4. Rexee je dato na sledeoj slici: (2, 3 = 2 + = 2 ).
9
3
3. a) 1, 875 =
Grupa V)
30
30 30
,
i
.
22 35
27
32
105 50
,
i
.
b) NZS za 24, 36 i 45 je 360, pa je:
360 360
360
60
60
> .
2. a) NZS za brojioce je 60, pa dobijamo:
52
54
210
190
<
.
b) NZS za imenioce je 240, pa je
240
240
1. a) NZS za 15, 6 i 10 je 30, pa imamo:
26
v)
daje 50 144 = 7200 = 75 96, pa
96
50
=
.
75
144
31
117
13
775
= . (Skraeno sa 25.) b) 0, 1 1 7 =
=
.
100
4
999
111
4. Rexee je na sledeoj slici:
3. a) 7, 75 =
Grupa G)
36 36 36
,
,
.
28 117 42
85 112 108
,
,
.
b) NZS za imenioce je 240, pa imamo:
240 240 240
168
168
=
.
2. a) NZS za 105 i 45 je 315, pa je
315
315
360
360
>
.
b) NZS za 24 i 90 je 360, pa zakuqujemo da je
135
140
1. a) NZS za brojioce je broj 36, pa dobijemo:
dobijamo 48 90 = 4320 i 400 12 = 4800. Kako

12
48
< .
je 4320 < 4800, sledi da je i
400
90
v) Iz
17
2125
= . (Skratili smo sa 125.)
1000
8
5
45
= .
b) 0, 4 5 =
99
11
4. Rexee je na sledeoj slici.
3. a) 2, 125 =
Grupa D)
1. a) NZS za 28, 6 i 24 je broj 168, pa imamo:
126 140 147

,
,
.
168 168 168
Sedma kontrolna veba
27
30 30 30
,
,
.
35 33 26
120
120
2. a) NZS za brojioce je 120, pa je
<
.
112
105
150
150
=
.
b) NZS za imenioce je 210, pa dobijamo:
210
210
b) NZS za 6, 10 i 15 je 30, pa dobijemo:
dobijamo 4 1998 = 7992 i 111 71 = 7881.

71
4
>
.
Kako je 7992 > 7881, zakuqujemo da je
111
1998
v) Iz
13
1625
= . (Skraeno sa 125.)
1000
8
26
234
=
.
b) 0, 2 3 4 =
999
111
4. Rexee vidimo na sledeoj slici.
3. a) 1, 625 =
Sedma kontrolna veba

Grupa A)
1 3
7
6
9
4
1
7
+ =
+
=
= .
12 2 4
12 12 12
12
3
b) 11, 59 7, 462 0, 8 = 4, 128 0, 8 = 3, 328.
1. a)
1
25 3 175
25 3 7
25 18 + 21
1
+
=
+ =
=
2. 2 1 + 1, 75 =
12
2
12 2 100
12 2 4
12
7
1
28
= =2 .
12
3
3
3. Na primer: 1 > 0, 99 > 0, 98 > 0, 97 > 0, 96 > 0, 9.
3
8 + 15
23
23
1
+
=
=
puta. Kako je
=
4. Vozaq je prexao
5
8
40
40
40
3
1
3
3
1
20
+
= + , zakuqujemo da
puta iznose 12 km. Onda je
40 40
2 40
40
40
puta jednaka 12 : 3 = 4 km, a ceo put je 40 4 km= 160 km. Vozaq je
prexao polovinu puta (80 km) i jox 12 km, ukupno 92 km. Do cia
je ostalo 68 km.
28
Grupa B)
7
7
12 14 21
5
1
2
+
=
+
=
= .
5 15 10
30 30 30
30
6
b) 0, 0372 + 12, 73 3, 4952 = 12, 7672 3, 4952 = 9, 272.

5
5
1
3375
53 17
1
27
1
+ 3, 375 4 2
=
+
=
+
2.
24
12
6
24 1000
12
6
24
8

1
27 19
1
81 38
44
11
5
53 34
=
+
=
+
=
=
=1 .
12 12
24
8
12
24 24 24
24
6
6
1.
3. 0, 1 > 0,11 < 0,12 < 0,13 < 0,14 < 0, 2.

15
3
cm = 3, 75 cm. Druga stranica je
4. Neka je a = 3 cm =
4
4
b = a 0, 2 dm = a 2 cm = 1, 75 cm. Obim je a + b + c = 1 dm =
10 cm, pa iz 3, 75 + 1, 75 + c = 10, odnosno iz 5, 5 + x = 10, dobijamo
c = 10 5, 5 = 4, 5 cm. Onda je trea stranica c = 4, 5 cm = 0, 45 dm.
Grupa V)
11 18 15 4
29 15 4
18
3
1
11 3 5 1
+ + =
+ +
=
+
=
= =1 .
12 2 4 3
12 12 12 12
12 12 12
12
2
2
b) 22, 937 + 11, 43 28, 067 = 34, 367 28, 067 = 6, 3
1. a)
5
25 19 23
5 19 23
30 19 46
7
+
= +
=
+
=
2. 2, 5 + 1 3 =
12
6
10 12
6
2 12
6
12 12 12
1
3
= .
12
4
3. Na primer: 0, 9 > 0, 89 > 0, 88 > 0, 87 > 0, 86 > 0, 855 > 0, 85.
1
1
3
4
2
9
1
+
+
=
eparca.
4. Duca je potroxio + + =
4
3
6
12
12
12
12
1
3
= eparca za ostale potrebe.
Ostalo mu je
12
4
Grupa G)
3
1
16
6
5
15
3
4
+ =
+
=
= .
5 10 4
20 20 20
20
4
b) 18, 025 0, 877 + 3, 552 = 17, 148 + 3, 552 = 20, 7.
1. a)
7
1
1
= 3, 5 + 0, 4 2, 7 = 3, 9 2, 7 = 1, 2 = 1 .
2. 3 + 0, 4 2
2
10
5
Osma kontrolna veba
29
3.
1
1
1
2
3
1
6
4. Suzana je potroxila
+ +
=
+ + =
= 1, tj.
3
2
6
6
6
6
6
potroxila je sav novac. Nije joj ostalo nixta.
Grupa D)
9
8
14
15
5
1
3 2 7
+ =
+
=
= =1 .
4 3 6
12 12 12
12
4
4
b) 7, 234 + 90, 306 88, 0562 = 97, 54 88, 0562 = 9, 4838.
1. a)
1
42 11 13
126 55 130
181 130
5
+
=
+
=
2. 4, 2 + 1 4 =
6
3
10
6
3
30
30
30
30
30
17
7
51
=
= 1, 7 = 1 .
30
10
10
3. Na primer: 2, 42 < 2,421 < 2,422 < 2,423 < 2,424 < 2, 43.
1
19 5
19 15
34
17
7
+1 litara. To je
+ =
+
=
=
12
4
12 4
12 12
12
16
30 17
13
1
17
=
=
= 2 litara.
litara. Doliemo vode 5
6
6
6
6
6
4. U loncu ima 1
Osma kontrolna veba

Grupa A)
5
7
11
14
11
3
1
1
1
=
= = . Provera: 2
1. a) x = 2 1 =
3
6
3
6
6
6
6
2
3
7
1
14
3
11
5
1
1
= =
=
= 1 , xto je taqno. Rexee je x = .
2
3
2
6
6
6
6
2
5
31
41
62
41
21
7
3
1
=
=
=
= 1 . Provera:
b) x = 5 3
6
12
6
12
12
12
12
4
4
5
7 41
21 41
62
31
1
3
= +
=
+
=
=
= 5 , xto je taqno. Rexee
1 +3
4
12
4 12
12 12
12
6
6
3
je x = 1 .
4
3
3
1
2. x 4, 25 2 = 4, 25 2, 5 = 1, 75 = 1 . Rexee je x 1 , xto
2
4
4
je prikazano i na brojevnoj polupravoj.
30
1
1
1 3
5 13 4 5 3
1
3. m + p n q 0, 75 = 2 + 2 1 1 = + =
2
6
3
4 4
2 6 3 4 4
40 15 9
16
4
1
30 + 26 16 15 9
=
=
= =1 .
12
12
12
3
3
1
4.
(Skratili smo
1
6 sa 6, zatim 15 sa 3 5 i 16 sa 2 8.)
Grupa B)
1
1
1. a) x = 5, 6 2 = 5, 6 2, 5 = 3, 1 = 3 . Provera: 5, 6 3, 1 =
2
10
1
1
2, 5 = 2 , xto je taqno. Rexee jednaqine je x = 3 = 3, 1.
2
10
1
41
13
41 39
80
40
4
5
+
=
+
=
=
= 4 . Provera:
b) x = 2 + 2 =
18
6
18
6
18 18
18
9
9
5
40 41
80 41
39
13
1
4
=
=
=
= 2 , xto je taqno. Rexee
4 2
9
18
9
18
18 18
18
6
6
4
je x = 4 .
9
1
1
1
2. x < 5 3, 15 = 5, 25 3, 15 = 2, 1 = 2 . Rexee, x < 2 ,
4
10
10
vidimo i na brojevnoj polupravoj.
3. m+nk 4, 13 = 9, 43+22, 93723, 0374, 13 = 32, 36723, 037

4, 13 = 9, 33 4, 13 = 5, 2
4.
smo skratili 3 sa 3, pa 25 i 10 sa 5, pa 24 i 4 sa 4. )
(Prvo
31
Osma kontrolna veba
Grupa V)
3
1
43
9
43
18
25
1
3
=
=
=3 .
1. a) x = 5 2, 25 = 5 2 =
8
8
4
8
4
8
8
8
8
1
2
1
3
Provera: 5 3 = 2 = 2 = 2, 25 xto je taqno. Rexee jednaqine
8
8
8
4
1
je x = 3 . b) Prvo sredimo levu stranu jednaqine (18, 24 7, 03 =
8
11, 21), pa iz 11, 21 = x + 6, 3 dobijemo x = 11, 21 6, 3 = 4, 91. Provera:
18, 24 7, 03 = 11, 21 i 4, 91 + 6, 3 = 11, 21. Taqno je, pa je x = 4, 91
rexee jednaqine.
1
1
1
2. x 4, 375 1 = 4, 375 1, 125 = 3, 25 = 3 . Rexee, x 3 ,
8
4
4
1
19
+2
3. Prvo odredimo brojevne vrednosti za a, b i d. a =
12
4
19 9 11
19 + 27 22
24
5 7
15 7
11
=
+
=
=
= 2. Zatim, b = =
=
6
12 4
6
12
12
2 6
6
4
1
1
1
5 4
15 8
7
1
8
= = 1 , pa d = 2 1 = =
= = 1 . Onda raqunamo
6
3
3
2
3
2 3
6
6
6
1
3
4 7 11
1
=
vrednost izraza: a b + d c = 2 1 + 1 1 = 2 +
3
6
8
3 6
8
16 + 28 33
11
48 32 + 28 33
=
= .
24
24
24
1
10
4.
1
Grupa G)
9
1
1
1. a) x = 2 0, 35 = 2, 25 0, 35 = 1, 9 = 1 . Provera: 2 1, 9 =
4
10
4
9
2, 25 1, 9 = 0, 35 xto je taqno. Rexee jednaqine je x = 1, 9 = 1 .
10
1
13
5
13
15
28
14
2
1
+
=
+
=
=
= 4 . Provera:
b) x = 2 + 2 =
6
2
6
2
6
6
6
3
3
32
1
14 13
28 13
15
5
1
2
=
= = 2 , xto je taqno. Rexee je
4 2 =
3
6
3
6
6
6
6
2
2
2
x=4 .
3
9 625
9 25
9 5
18 5
13
5
1
=
= =
=
=1 .
2. x < 2 0, 625 =
4
4 1000
4 40
4 8
8 8
8
8
5
Rexee nejednaqine, x < 1 , vidimo i na brojevnoj polupravoj.
8
3. Odredimo prvo: x = 32, 03 9, 75 = 22, 28 onda y = 22, 043

14, 557 = 7, 486 i z = 73, 42 64, 02 = 9, 4. Onda, raqunamo brojevnu
vrednost izraza: xy+z = 22, 287, 486+9, 4 = 14, 7947, 486 = 7, 308.
3
4.
(Prvo
1
smo skratili 21 sa 7, pa 24 i 9 sa 3, zatim 5 i 10 sa 5 i 16 sa 4 4.)
Grupa D)
9
13
18
13
5
1
1
=
= 1 . Provera:
1. a) x = 4, 5 3 =
4
2
4
4
4
4
4
1
2
1
1
1
1 + 3 = 4 = 4 = 4, 5 xto je taqno. Rexee jednaqine je x = 1 .
4
4
4
2
4
b) Najpre raqunamo 2, 31 1, 81 = 0, 5. Jednaqina 2, 05 x = 0, 5 ima
rexee x = 2, 05 0, 5 = 1, 55. Provera: 2, 05 1, 55 = 0, 5 xto je taqno.
Rexee jednaqine je x = 1, 55.
1
1
3
2. x 2 + 5, 5 = 2, 75 + 5, 5 = 8, 25 = 8 . rexee je x 8 , xto
4
4
4
33
3. Najpre odredimo brojevne vrednosti za m, n, p i q. Imamo:

1
3
m = 0, 6+ = 0, 6+0, 6 = 1, 2 zatim, n = 1 0, 125 = 1, 50, 125 = 1, 375
5
2
3
9
= 1, 4 0, 9 = 0, 5 i q = 2, 25 = 2, 25 1, 5 = 0, 75.
onda, p = 1, 4
10
2
Sada odredimo vrednost izraza: m + q (n + p) = 1, 2 + 0, 75 (1, 375 +
0, 5) = 1, 95 1, 875 = 0, 075.
4.
(Prvo smo skratili 16 sa 8, pa 2, pa 15 sa 3 5 i 6 sa 6.)

Grupa A)
3
1.
2. To je
1
1
= 5, 3753, 125 = 2, 25 = 2 .
8
4
4. Nepoznati broj oznaqimo sa x. Na osnovu postavenih uslova
dobijamo jednaqinu: 4, 026 + 13, 74 x = 24, 7 14, 904. Prvo odredimo
zbir i razliku: 17, 766 x = 9, 796. Odavde je x = 17, 766 9, 796,
odnosno x = 7, 97. To je traeni broj.
3. Rexee jednaqine je x = 5, 3753

3
1
1
1
27 25 4 10
54 25 4 10
a

=
5. = 6 3 1 3 =
b
4
8
3
3
4
8 3 3
8
8 3 3
1
9
3
a
3
29 20
= = . Dakle, = , pa je a = 3 i b = 2.
6
6
6
2
b
2
34
Grupa B)
1.
2. To iznosi
7
40 43
80 43
123
4
=
+
=
+
=
=
3. Rexee jednaqine je x = 4 + 2
9
18
9 18
18 18
18
5
41
=6 .
6
6
4. Oznaqimo nepoznati broj sa x i dobijemo nejednaqinu:
8
8
16, 3425 x + 11, 1025. Na desnoj strani je + 11, 1025 = 1, 6 +
5
5
11, 1025 = 12, 7025. Imamo nejednaqinu 16, 3425 x 12, 7025 odakle
je x 16, 3425 12, 7025 = 3, 64. rexee je x 3, 64.

1 28
18 15
9
10
18 75
9
m 10
=
+
28 =
5.
n
3
10
2
10
3
10 10 10
1
m
28
28
. Dakle,
= . pa je m = 28 i n = 1.
1
n
1
Grupa V)
3
1.
2. To iznosi
4
3
1, 5 = 4, 3 1, 5 = 2, 8 = 2 .
10
5
3
4. Neka je x nepoznati broj. Imamo jednaqinu: x + 3 = 6, 125
4
1
1
1
49 5
49 10
39
1
=
=
, dobijemo
1 . Kako je 6, 125 1 = 6 1 =
4
4
8
4
8
4
8
8
8
39
39
3
39 15
39 30
9
1
3
3 =
= =1 .
uslov x+3 = . Odavde je x =
4
8
8
4
8
4
8
8
8
8
3. Rexee jednaqine je x = 4
35

1
3
2
x
5. = 1 : 3 + 2 + 4, 25
y
3
4
3

15 8 17
4 45 + 32 + 51
4 128
4
:
+ +
= :
= :
3
4
3
4
3
12
3 12
32
Grupa G)
1.
1
2. To je
1
9
7
27 + 7
34
1
=
=
3. Rexee jednaqine je x = 4 + 1 = + =
2
6
2
6
6
6
2
17
=5 .
3
3
4. Prosutu koliqinu vode oznaqimo sa x, pa dobijemo nejednaq11
2
11
44
131
2
=
=
inu: 14 x 10 . eno rexee je x 14 10
3
12
3
12
3
12
45
15
3
3
176 131
=
=
= 3 . Dakle, x 3 , xto znaqi da moemo da
12
12
12
4
4
4
3
prospemo najvixe 3 litara vode.
4

1
2
1
p
5. = 3 : 2 : 1, 8 + 1 0, 6
q
3
5
9
Dakle,
5
p
= , pa je p = 5 i q = 3.
q
3
Grupa D)
1
1.
36

1
2. To iznosi
1
3
17
7
3
=
3. Rexee jednaqine je: x = 2, 125 1 = 2 1 =
4
8
4
8
4
3
17 14
= .
8
8
8
4. Ako je x nepoznati broj, dobijamo jednaqinu: 8, 2061, 53+x =
3, 09+7, 6032, 106. Kako je 8, 2061, 53 = 6, 676 i 3, 09+7, 6032, 107 =
10, 693 2, 107 = 8, 586 ostaje jednaqina: 6, 676 + x = 8, 586. eno
rexee je x = 8, 586 6, 676 = 1, 91. Traeni broj je x = 1, 91.
3
2

1
2
2
1
n
: 8 + 4, 5 1
5. = 4 2
k
2
3
3
3
1
1
1
1

26
11
26 18
27 16
:
+6 =
:
+
Dakle,
6
3
6
3
3
2
4
1
n
= , pa je n = 1 i k = 8.
k
8
Deveta kontrolna veba

Grupa A)
1. 0, 21 : (0, 75 0, 012 : 0, 02) 1, 73 0, 16 = 0, 21 : (0, 75
1, 2 : 2) 0, 2768 = 0, 21 : (0, 75 0, 6) 0, 2768 = 0, 21 : 0, 15 0, 2768 =
21 : 15 0, 2768 = 1, 4 0, 2768 = 1, 1232.

2
8
1
2. 4 17, 04 : 21, 6 + 4, 48 : 2 = (4, 5 17, 04) : 21, 6 + 4, 48 : =
2
3
3
3
76, 68 : 21, 6 + 4, 48 = 766, 8 : 216 + 13, 44 : 8 = 3, 55 + 1, 68 = 5, 23.
8
3

3
3
2
1
15
17 19
15
34 19
4
=3 : 5 3
=
:
=
:
=
3
1
2
4
3
6
4
3
6
4
6
6
5 3
3 1 6 3
15 15
:
4
6
2
37
Deveta kontrolna veba
3
9
3
36
3
39
1
+ =
.
4. Iz date jednaqine je 2 x = 4, 5 + = + =
4
8
2
8
8
8
8
1
39
39
1
39 9
39 4
13
1
Onda, iz 2 x = , dobijamo x =
:2 =
: =
=
=2 .
4
8
8
4
8 4
8 9
6
6
1
Rexee je x = 2 .
6
Grupa B)
1. (1, 53 : 1, 5+17, 4 : 29)0, 250, 005 = (15, 3 : 15+0, 6)0, 250, 005 =
(1, 02 + 0, 6) 0, 25 0, 005 = 1, 62 0, 25 0, 005 = 0, 405 0, 005 = 0, 4.

1
3
2. 3 + 2, 625 : 1 2, 55 : 1, 25 = (3, 75 + 2, 625) : 1, 25
4
4
255 : 125 = 6, 375 : 1, 25 2, 04 = 637, 5 : 125 2, 04 = 5, 1 2, 04 = 3, 06.
3.
1
+ 1, 25 = 3, 25 + 1, 25 = 4, 5. Onda, iz 1, 2x = 4, 5
4
3
dobijamo x = 4, 5 : 1, 2 = 45 : 12 = 3, 75 = 3 .
4
4. 1, 2x = 3
Grupa V)
1. (21, 85 : 43, 7+2, 57, 20, 25)2, 25 = (218, 5 : 437+2, 51, 8)2, 25 =
(0, 5 + 2, 5 1, 8) 2, 25 = 1, 2 2, 25 = 2, 7.

3
1
+ : 0, 375 = 2, 7 : (3, 5 1, 25) + 0, 75 : 0375 =
2. 2, 7 : 3, 5 1
4
4
2, 7 : 2, 25 + 750 : 375 = 270 : 225 + 2 = 1, 2 + 2 = 3, 2.
5

2
5
1
1 21
13 4
21
13 8
8
= 2 : 2 +1
:
+
=
:
+
=
3.
1
1
8
6
3 8
6
3
8
6
6
2 +1
6
3
21 21
:
8
6
38
1
9 3
9 6
3
1
3
1
4. 1 x = 2 1, 5 = = = . Sada iz 1 x = dobijamo
4
4
4 2
4 4
4
4
4
3
1
3 5
3 4
3
3
x = : 1 = : = = . Rexee je x = .
4
4
4 4
4 5
5
5
Grupa G)
1. 460, 08 : 129, 6 + (21, 018 7, 548) : 8 = 4600, 8 : 1296 + 13.47 : 8 =
3, 55 + 1, 68375 = 5, 23375.

1
1
3
1
: 1 17 : 6 + 5, 5 =
2. 2, 75 + 3
2
4
2
4

1
5
35
27 55
11 7
4
35
27 11
3
:
:
+
=
+

:
+
=
2 +3
4
2
4
2
4
10
4
2
5
2
4
2
1
5
5
2

4 35
27 22
11 14
+

:
+
4
4
5
2
4
4
1
35 10
25
4
10
=
=
=3 .
5
7
7
7
7
7
1
1

4 2
1
1
2
1
25 5
8 3
6
2
= 4 2
: 2 +1
=
:
+
=
3.
1
2
6
2
3
2
6
2
3 2
2 +1
3
2
2
1

16 9
10 25
25 15
:
+
=
:
6
6
6
6
6
6
1
1
1
1
4. 2 x = 2, 75 = 2, 750, 25 = 2, 5. Sada iz 2 x = 2, 5 dobijamo
2
4
2
1
1
1
x = 2, 5 : 2 = 2 : 2 = 1. Rexee je x = 1.
2
2
2
Grupa D)
1. ((7, 803 + 8, 547) 2, 5 3, 3) : 4, 5 = (16, 35 2, 5 3, 3) : 4, 5 =
(40, 875 3, 3) : 4, 5 = 37, 575 : 4, 5 = 375, 75 : 45 = 8, 35.

3
2
1
2. 563 : 15, 02 3 1, 5 : 2 1, 9 = (563, 25 : 15, 02)
4
5
4
2
(3, 75 1, 5) : 2 1, 9 = (563, 25 : 15, 02) (3, 75 1, 5) : (2, 4 1, 9) =
5
39
Deseta kontrolna veba
1
(56325 : 1502) 2, 25 : 0, 5 = 37, 5 2, 25 : = 37, 5 2, 25 2 = 37, 5 4, 5 =
2
168, 75.
1

2 1, 2
1
1
5 6
26
25 12 5
2
3.
= 2 1, 2 : 5
:
=
=
1
2
5
2 5
5
10
26
5
5
1
1
4. 0, 625x = 4
7
25
625
=
0, 625 =
1000
40
5
1
29
13
116 91
25
=
=
=
. Osim toga,
4
7
4
28
28
5
5
25
=
, pa iz x =
, dobijamo rexee
8
8
28
3
Dakle, rexee jednaqine je x = 1 .
7

Grupa A)
3
3
5, 21 + 1 + 10 + 2
5
4
. Izraqunamo zbir u brojiocu: 5, 21 +
1. s =
4
1, 6 + 10 + 2, 75 = 19, 56. Onda je x = 19, 56 : 4 = 4, 89.
3
2.
1
3
3. Rexavaem dobijamo:
1
3
Onda, iz 0, 5x > , sledi
Rexe10
1
3
e je: x > , a prikazali smo ga i na brojevnoj polupravoj (sledea
5
slika).
40
4. Preslikamo taqke B i C, simetriqno u odnosu na pravu s, na

uobiqajeni naqin. (Iz B konstruixemo normalu BS na s, pa u produetku odredimo taqku B1 , tako da
je B1 S = BS. Na isti naqin odredimo i taqku C1 , simetriqnu sa C.)
Taqka A je simetriqna samoj sebi,
jer je na osi s. Trougao AB1 C1 je simetriqan trouglu ABC.
5. Figura koju odreuju dva
data jednaka kruga ima dve ose
simetrije. To su: prava O1 O2 i
simetrala s dui O1 O2 , xto je
prikazano na slici desno.
Grupa B)
30 + 32 + 25 + 13
3 4 5 13
=
=
1. Saberemo date brojeve: + + +
4 5 8 40
40
5
5
5 1
5
100
= . Aritmetiqka sredina je s = : 4 = = .
40
2
2
2 4
8
2. Iz a : b : c = 2 : 7 : 6 sledi da je a = 2k, b = 7k i c = 6k,
gde emo k odrediti iz uslova a + b + c = 18. Ovaj zbir daje uslov:
2k + 7k + 6k = 18. Odavde je 15k = 18, pa je k = 18 : 15 = 1, 2. Onda je
a = 2k = 2 1, 2 = 2, 4 i b = 7k = 7 1, 2 = 8, 4 i c = 6k = 6 1, 2 = 7, 2.
1
11 13
22 13
35
2
+
=
+
= . Zatim, iz
3. Najpre je 2, 5x 3 + 2 =
3
6
3
6
6
6
6
35
35
35 5
35 2
35
dobijamo x
: 2, 5. Kako je
: 2, 5 =
: =
=
2, 5x
6
6
6
6 2
6 5
1
1
7
= 2 , bie x 2 rexee date nejednakosti (vidi sliku).
3
3
3
41
4. Taqke K i N su na osi s, pa su simetriqne same sebi. Taqke

L i M preslikamo simetriqno u odnosu na pravu s. (Iz L konstruixemo normalu LS na s, pa na enom produetku odredimo taqku
L1 , tako da je LS = SL1 . Sliqno preslikamo i taqku M .) Qetvorougao KL1 M1 N simetriqan je datom qetvorouglu KLM N .
5. Data figura ima dve ose simetrije, prave s1 i s2 , koje vidimo

na slici gore desno.
Grupa V)
1
3
1. Saberemo date brojeve: 5, 2 + 3 + 8 + 4, 7 + 2 + 6 = 5, 2 + 3, 6 +
5
5
8 + 4, 7 + 2, 2 + 6 = 29, 7. Aritmetiqka sredina je s = 29, 7 : 6 = 4, 95.
5
2.
3
3
9
7
3
3. Najpre imamo: x 4, 5 1 . Kako je 4, 5 1 = =
4
4
4
2
4
7
11
3
11
18
=
, dobijamo nejednaqinu: x
. Odavde sledi da je
4
4
4
4
4
11 4
11
2
2
11 3
: =
=
= 3 . Dakle, imamo rexee x 3 , koje
x
4
4
4
3
3
3
3
vidimo na slici.
4. Preslikaemo taqke Q i R, kao xto je opisano u rexeima

zadataka iz grupa A) i B). Trougao P Q1 R1 simetriqan je trouglu
42
P QR, slika dole levo.
5. Data figura ima dve ose simetrije, prave s1 i s2 , koje vidimo

na slici gore desno.
Grupa G)
3
1
1. Odredimo zbir datih brojeva: 3, 2+2 +4+6 +7, 8 = 3, 2+2, 5+
2
4
4 + 6, 75 + 7, 8 = 24, 25. Aritmetiqka sredina je s = 24, 25 : 5 = 4, 85.
2. Iz x : y : z = 5 : 8 : 7 sledi da je x = 5k, y = 8k i z = 7k.
Onda iz x + y z = 24, dobijamo: 5k + 8k 7k = 24, odnosno 6k = 24,
pa je k = 4. Prema tome: x = 5k = 5 4 = 20, y = 8k = 8 4 = 32 i
z = 7k = 7 4 = 28.
3. Iz date nejednaqine je
Sada iz
63
63 7
63 2
9
1
63
dobijamo x <
: 3, 5 =
: =
= = 2 . Dakle,
8
8
8 2
8 7
4
4
1
rexee nejednaqine je x < 2 . Vidimo ga na slici dole.
4
3, 5x <
4. Preslikamo taqke B i D, kao u zadacima iz grupa A) i

B. Qetvorougao AB1 CD1 simetriqan je qetvorouglu ABCD, slika
43
dole levo.
5. Figura koju odreuje dati krug ima dve ose simetrije, prave
s1 i s2 , koje vidimo na slici gore desno.
Grupa D)
7
3
1. Zbir datih brojeva je 4 + 2 + 5, 3 = 4, 6 + 2, 7 + 5, 3 = 12, 6
5
10
pa je aritmetiqka sredina s = 12, 6 : 3 = 4, 2.
4
2.
1
21 24
3
=
3. Iz date nejednaqine sledi da je: 3 : x 4 2, 4 =
8
5
5 10
9
3
9
21 12
= . Onda, iz 3 : x dobijamo
5
5
5
8
5
3
ga na slici.
7
Rexee je x 1 i vidimo
8
4. Temena datog trougla preslikamo kao xto je opisano u zadacima grupa A) i B). Trougao X1 Y1 Z1 simetriqan je trouglu XY Z,
slika dole levo.
44
5. Data figura ima dve ose simetrije, prave s1 i s2 , na slici

gore desno.
Grupa A)
1
1. 17 :
2
2
7
3
1
6 +5
4
2
35
=
:
2
27 11
+
4
2

=
35 27 + 22
35 49
:
=
:
2
4
2
4
1
9
21
45 21
24
12
1
=
=
=
. Onda, iz
2. x : 3 = 4 2, 1 =
3
2
2
10
10
10
5
12
1 12
10 12
1
dobijamo x = 3
=
= 8. Rexee je x = 8.
x:3 =
3
5
3 5
3 5
3. Oznaqavamo sa a, b i n redom, broj devojqica, deqaka i nastavnika. Tada je b : n = 8 : 1. Kako je a : b = 5 : 4 = 10 : 8, sledi
da je a : b : n = 10 : 8 : 1. Odavde je a = 10k, b = 8k i n = k,
pri qemu je a + b + n = 1444 (dato). Onda, iz 10k + 8k + k = 1444,
odnosno iz 19k = 1444 dobijamo k = 1444 : 19 = 76. Devojqica je
a = 10k = 10 76 = 760, deqaka je b = 8k = 8 76 = 608 i nastavnika je
n = k = 76.
1
4. Prema slici dole levo pOq = pOb + bOq = aOb +
2
1
bOc = 13 30 + 24 = 37 30 .
2
45
5. Konstrukciju vidimo na slici gore desno. Simetrala s1

dui M N polovi du M N . Taqka Q je sredixte dui M N . Simetrala s2 dui M Q, odreuje sredixte R dui M Q. Tada je M R =
2
1
M N = M N . Sredixte dui RQ je traena taqka P , jer sime4
8
1
1
trala s3 dui QR odreuje polovinu ove dui, RP = QR = M N .
2
8
3
Tada je M P = M R + RP = M N .
8
Grupa B)
1
1.
3
5
7

+2
15
6 = 1 7 + 2 5 : 4, 3 = 22 + 17 : 43 = 44 + 85 : 43
4, 3
15
6
15
6
10
30
10
1
17 5
17 10
7
1
=
= .
2. Rexee dobijamo iz: 1, 4x 4 2 =
4
2
4
2
4
4
4
1
7
Sada, iz 1, 4x sledi
4
1
e je x 1 .
4
Rexe2
3. Neka su b i c cene jabuka i kruxaka. Tada, iz b : c = 3 : 5

sledi b = 3k i c = 5k, a znamo da je 6b + 9c = 630. Odavde dobijemo:
6 3k + 9 5k = 630, odnosno 18k + 45k = 630 ili 63k = 630. Sledi da
je k = 10. Cena jabuke je b = 3k = 3 10 dinara = 30 dinara, a cena
kruxke je c = 5k = 5 10 dinara = 50 dinara.
46
4. Konstrukciju vidimo na slici dole levo. Izabrali smo

proizvono polupravu Os, koja prolazi kroz S. Onda smo konstruisali taqke A i B, simetriqne u odnosu na s, tako da je data taqka
S sredixte dui AB. Poluprave Oa i Ob odreuju traeni AOB.
5. Simetrala s1 polovi ugao , a simetrala s2 polovi polovinu

1
datog ugla i odreuje traeni ugao = , osenqen na slici gore
4
desno.
Grupa V)

5
17 3
3 11
5 1
: 1, 5 + 1
=
:
+
=
2
6 2
6
6
6
2
6

11
14 20
+
=
:
6
6
6

1.
14
:
6
9
6
1
9
35
225
35
190
19
1
=
=
=
. Sada, iz
2. 1 x = 2 0, 35 =
2
4
4 100
100 100
100
10
19
1
dobijamo
1 x =
2
10
je
4
x=1 .
15
Rexee
3. Du od 12,5 cm na karti predstava stvarnu duinu od

12, 5 80000 cm = 1000000 cm = 10000 m = 10 km. Biciklista e to
2
rastojae prei sata, odnosno za 40 minuta.
3
1
4. aOs = 90 = 45 . Simetrala s1 ovog ugla odreuje traeni
2
ugao od 22 30 , polovinu ugla od 45 (osenqeni na slici dole levo).
47
5. Taqku S, sredixte date dui CD, odreuje simetrala s1

ove dui. Simetrala s2 dui CS odreuje datu taqku P , jer je
3
1
CP = CD, a P D = CD (slika gore desno).
4
4
Grupa G)
1
3

:1
3
1
1
5
5
= 1 :1
: 1 0, 5
1.
1
5
5
3
1 0, 5
3
1
4
58 9
49
49
3
= . Onda, iz 3, 5x
2. Najpre je 3, 5x 11 1 =
5
5
5
5
5
5
7
dobijamo
1
4
Rexee je x 2 .
5
3. Oznaqimo sa b i c koliqine bakra i kalaja. Onda, iz

b : c = 3 : 2 sledi da je b = 3k i c = 2k. Kako je b + c = 105 kg,
bie 3k + 2k = 105 kg, odnosno 5k = 105kg. Dakle, k = 105 : 5 = 21 kg,
pa je bakra upotrebeno b = 3k = 3 21 kg = 63 kg i kalaja c = 2k =
2 21 kg = 42 kg.
4. Neka je = xOy i = yOz. Tada je + = 180 . Simetrale
1
p i q polove uglove i (sledea slika levo), pa je pOq = +
2
48
1
1
1
= ( + ) = 180 = 90 . Dakle, pOq je prav.
2
2
2
5. Ako je S sredixte tetive AB, onda je prava OS simetrala

dui AB, xto uslovava konstrukciju. Prvo konstruixemo polupravu Os, pa kroz S normalu AB, slika gore desno.
Grupa D)

1
2 3
4 3
7 8

3
: 1, 8 3
14
2 Najpre je 2
1
9
9
36
9
45
1
: x = 4, 5 + 1 = + =
+ =
. Onda,
4
8
2
8
8
8
8
45
1
, dobijamo
iz 2 : x =
4
8
2
jednaqine je x = .
5
Rexee
1
3. Ako oznaqimo sa L, M i S dobitke ovih osoba, onda e biti

L : M : S = 120 : 150 : 90 = 4 : 5 : 3 (skratili smo sa 30) i L + M + S =
30000. Iz proporcije sledi: L = 4k, M = 5k i S = 3k. Tada je
4k + 5k + 3k = 30000, odakle je 12k = 30000, pa je k = 30000 : 12 = 2500.
Dobici iznose: L = 4k = 4 2500 = 10000 dinara, M = 5k = 5 2500 =
12500 dinara i S = 3k = 3 2500 = 7500 dinara.
49
4. Taqka N je simetriqna sa M u odnosu na p, slika dole levo.
5. Kao u zadatku 4 grupe G), konstruixemo simetralu s1 pravog

ugla i simetralu s2 polovine pravog ugla. Dobijemo qetvrtinu
pravog ugla, ugao 22 30 . egov komplement, osenqen na slici gore
desno, predstava traeni ugao.

CD Peti Razred 17 11 2011 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

CD Peti Razred 17 11 2011 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MATEMATISKOP

GODIXI (GLOBALNI) PLAN RADA

OPERATIVNI (ORIJENTACIONI) PLAN RADA

DETANI PLAN IZVOEA NASTAVE PO QASOVIMA

GODIXI (GLOBALNI) PLAN RADA

: "", "", "",

DETAAN PLAN IZVOEA NASTAVE PO

Ci Upoznavae sa uqenicima. Upoznavae uqenika sa programom, literaturom, obavezama, mogunostima.

Ci Uqenici treba skup da shvate kao osnovni pojam koji se ne

Ubenik od 7. do 10. str.

Nastavnik navodi nekoliko primera skupova iz neposrednog

Vebe sa 10. str. Ubenika.

Usvajae pojmova upoznatih na prethodnom qasu.

Zbirka od 7. do 10. str.

Ponovimo redom pojmove: skup je odreen svojim elementima,

6, 9, 12, 15, 16 v), 18

Ubenik od 10. do 13. str.

Vebe sa 13. strane Ubenika.

Zbirka od 10. do 14. str.

Ponovimo pojmove: podskup i nadskup (tekst Ukratko na 10.

23, 29, 30, 34, 43, 44.

Ci Usvajae pojma unije skupova uz odgovarajuu interpretaciju Ojler-Venovim dijagramima.

Ubenik 14. i 15. str.

Vebe na 15. strani Ubenika.

Rad u parovima (iz iste klupe)

Utvrivae pojma unije skupova i osobina ove operacije.

Zbirka od 14. do 16. str.

Ponovimo definiciju unije skupova (tekst Ukratko sa 14. strane

53, 55, 56, 61, 63.

Ci Uvoee pojma preseka skupova i pojma razdvojenih (disjunktnih ) skupova.

Ubenik od 16. do 18. str.

Vebe sa 18. strane Ubenika.

Ci Utvrditi znaqee operacija unija i presek skupova. Jasno

Zbirka od 16. do 20. str.

Najpre obnovimo pojam presek dva skupa (tekst Ukratko sa 16.

69, 70, 72 a), b), 75, 77, 80.

Uvoee pojmova razlika dva skupa i komplement skupa.

Ubenik 19. i 20. str.

Reximo primer 1 sa 19. strane. Koristei se i dijagramom,

Vebe sa 20, strane Ubenika.

Rad u nehomogenim grupama

Ci Utvrditi znae o skupovnim operacijama. Rexavae kombinovanih zadataka.

Zbirka od 14. do 24. str.

Prvi deo qasa (oko 15 minuta). Obnovimo pojmove razlika skupova

81 a), b), 87, 93, 97, 100.

Ci Navedene reqi u matematici imaju znaqee kao odreene

Ubenik, str. 21-23, Zbirka 24-26.

Dati iz Zbirke one zadatke koji nisu rexavani

Rad u nehomogenim grupama

Zbirka 11. do 24. str.

Rexavaju se zadaci iz Zbirke, na naqin opisan u drugom delu

Radna sveska: Prva kontrolna veba (str. 5.

Svaki uqenik dobija list sa odxtampanim zadacima, da se ne

Ubenik: Vebe na str. 26. i Zbirka: 135, 137,

Osnovni geometrijski objekti

Ci Upoznavae strukture, odreenosti i meusobnih odnosa

Ubenik: Vebe sa 31. strane i Zbirka: 152,

Osnovni geometrijski objekti

Ubenik od 32. do 35. str.

Ponovimo pojmove poluprava i du. Pritom reximo iz Zbirke

Vebe sa 35. strane Ubenika.

Osnovni geometrijski objekti

Utvrivae pojma mnogougaone linije i mnogougla.

DETANI PLAN IZVOEA NASTAVE PO QASOVIMA

Vebe sa 10. str. Ubenika.

Vebe sa 13. strane Ubenika.

Vebe na 15. strani Ubenika.

Utvrivae pojma unije skupova i osobina ove operacije.

Ci Uvoee pojma preseka skupova i pojma razdvojenih (disjunktnih ) skupova.

Vebe sa 18. strane Ubenika.

Uvoee pojmova razlika dva skupa i komplement skupa.

Vebe sa 20, strane Ubenika.

Ci Navedene reqi u matematici imaju znaqee kao odreene

Ubenik: Vebe na str. 26. i Zbirka: 135, 137,

Ci Upoznavae strukture, odreenosti i meusobnih odnosa

Ubenik: Vebe sa 31. strane i Zbirka: 152,

Vebe sa 35. strane Ubenika.

Utvrivae pojma mnogougaone linije i mnogougla.

Ci Produbiti znae o krugu i krunici. Uoqiti razliqite

Definixemo krunicu, polupreqnik, krunu povrx (krug). Na

Ci Uoqiti posebne poloaje prave u odnosu na krug. Posebno

Ci Utvrivae znaa o meusobnim poloajima prave i kruga,

Ci Snalaee uqenika u otkrivau deivosti prirodnih brojeva korixeem nauqenih pravila.