1.

Priroda knjievnosti za decu

KZD se definie kao kompleks knjievnih dela namenjenih deci i mladima od 3-15 godina. Ona predstavlja
deo knjievnosti kao celine, ali se odreenim osobenostima izdvaja u posebnu oblast. Ovom vidu knjievnog
stvaranja pripadaju umetnika, nauno-umetnika i nauno-popularna dela napisana za decu, kao i dela koja
su ula u ovaj korpus iako nisu namenski pisana za decu. U knjievnim delima za decu kao i u knjievnosti
za odrasle obrauju se raznovrsne teme, ali na nain dostupan deijim italakim mogunostima.
Postoje dva pristupa definisanja kzd:

Ono koje negira posebnost kzd

Ono koje je smatra osobenim vidom knj.stvaralatva (argument za to je injenica da postoje pisci
koji piu samo za decu D. Radovi, Lj. Ruumovi...)

KZD nastala je u epohi prosvetiteljstva. Tada se zastupala ideja da se ljudska priroda moe menjati i
poboljavati obrazovnim procesom u kome knj.ima vano mesto. Tih stavova je bilo i ranije. U antici se
polazilo od uverenja da treba saznati sta dete jeste, a onda postaviti cilj sta ono treba da bude. Medju prvim
proucavaocima kzd koji je odlucno istakao njen autohtoni karakter bio je istoricar kzd Milan evic. Danas je
preovladao jedinstveni stav da se kzd ne moze vestacki izdvajati iz celine knjizevosti. Kao decija se mogu
smatrati sva knjizevna dela koja su na ovaj ili onaj nacin pristupacna deci.
Kzd se kao poseban vid stvaralastva javlja u 17 i 18 veku, a procvat dozivljava u 19 i 20. To nije poseban
zand (jer se u okviru nje javljaju svi zanrovi) vec poseban oblik knj.stvaralastva.
2. Funkcija KZD
U srednjem veku postojala je potreba da se dete pripremi da bude dobar hriscanin. Postojalo je uverenje da
je covek po svojoj prirodi sklon i dobru i zlu; zbog toga obrazovanje treba da se uzdigne iznad ljudske
prirode i da se zasnuje na idealu: vaspitavanje nasuprot prirodi. Vaspita sredstva bila su: propovedi, batine,
nadzor, tj. sistemska kontrola mladih, insistiranje na ideji askeze. U 17om veku nastaje moderna evropska
pedagogija.
Milan Shevic se u svojim tekstovima suprotstavio zastupnicima teze da je pedagoska svrha u pesmama i
pricama za decu presudna. On je vec krajem 19og veka, uzimajuci za primer Zmajev opus naglasavao da
kzd svojim umetnickim i estetskim ucinkom na najbolji nacin vrsi pedagosku f-ju. Taj stav ce iymedju dva
rata podrzati i Milan Bogdanovicm, a potom i nadrealisti, Aleksandar Vuco i Marko Ristic.
3. Rodovi i vrste u KZD
***
4. Usmena KZD (lirika i epika)
Usmena knjizevost ima poucnu f-ju. Eksplicitno je poucna. Knjizevnost za decu nije poucna na onaj nacin
kao kod Zmaja, vec je imanentna ona je u samom tekstu i nije vidljiva.
Celokupna kzd je proistekla iz folklornog nasledja; to je onaj vid knjizevnosg stvaralastva koji nam
omogucava da razlikujemo knjizevni tekst od neknjizevnog. U doba romatizma B.Radicevic i Zmaj su
usmenju knjizevnost posmatrali kao podsticaj. Drugi put se podsticaj javlja u doba avangarde
(infantilizacija). Jedan deo avangarde pokazuje duboku fascinaciju onim to u sebi nosi infantilna svest, a u
usmenoj knjievnosti vidi oblik knjievnog stvaralatva koji se zasniva na specifinoj upotrebi jezika.
Ruski futuristi oslanjali su se na rusku usmenu liriku; dadaisti su bili vezani za usmenu knjievnost, ali i za
jezik dece. U prvom planu su melodijski elementi. Rastko Petrovic u svom delu Mladistvo narodnog
genija izlae program avangardnog stvaralatva, koje treba da nastane po ugledu na usmene knjievne

vrste. Vasko Popa je takodje pronasao snazan oslonac u folklorno-mitoloskim elementima knjizevnosti,i pod
uticajem tog programa formirao je poetiku sa elementima usmene knjievnosti u zbirkama Kora, iji jedan
ciklus nosi naziv Igre i Nepoin polje. Celokupna usmena knjievnost za decu nastala je na mitolokoj
osnovi. Uspavanka Majka Jovu u rui rodila smesta dete u ambijent u kome dominira izobilje. To je pravi
kontrast gruboj zivotnoj stvarnosti i slika idealizovanog ljudskog ivota. Meletinski u Poetici mita
pokuava da otkrije kako mit ima tako iroku primenu u knjievnosti 20og veka. Navodi da se moe govoriti
o mitologiziranju knjievnosti 20og veka. Mit se menja spolja, po formi, a ne u sutini. Zakljuuje da
ljudska kultura nije uspela da pronae bolju osnovu za stvaranje sveta od mita. Na primeru CRVENKAPE,
Dikens govori da:
1. U ivotu postoji trenutsk separacije (odvajanja od, npr. roditelja),
2.doivljavanje sveta kao opasnosti,
3.suoavanje sa injenicom da situaciju u svetu ureuju moralne kategorije dobra i zla.
Postoje razliiti modeli kulture prvi sloj je kultura knjige (kultura obrazovanog sloja), a drugi narodna,
seoska, prolazna kultura koja proistie iz narodnog iskustva i u osnovi prvu snabdeva svim vanim
elementima. Jezik igra najvaniju ulogu. Tekst se izvodi iz jedne rei (leksikog jezgra). Pr. Baska za vedro
nebo. Istoriari kulture ele da ispitaju mehanizme prvi koji oznaava sferu profanog, i drugi koji
oznaava sferu sakralnog. To je fundamentalna razlika izmeu dve kulture. Da bi se u nau kulturu uvelo
sakralno, uveden je mit o Svetom Savi. Sfera sakralnog nije dostupna naem neposrednom iskustvu, ali
stimulie umnu delatnost ljudi. Zato je razvijen isto simboliki jezik, koji je nastao preokretanjem profanog
teksta. Da bi udeno moglo da se predstavi stvorena su nova bia i novi svetovi (npr. demoni)

Specificne pojave, kao partenogeneza, devicanko rodjenje, doprle su sa istoka. Ova pojava dominira posle
prodora hriscanstva (Smrt Grozdane shceri Dusanove). Nasa usmena knjizevnost vrlo cesto ima dete kao
junaka (Ivo Senkovic, Mali Grujica, dijete Sekula...). Neke forme su iskljucivo namenjene deci (uspavanke,
zagonetke...). Treba da poduce dete i da ga nauce kreativnom razmisljanju. Usmena uspavanka je izvorno
obredni zanr koji se, izgubivsi obredni smisao, danas dozivljava kao pesma za decu. Ovaj primer pokazuje
da su se u okviru usmene knjizevnosti razvijali odredjeni zanrovi koji su namenski bili vezani za dete i
detinjstvo i koji po tome ulaze u korpus kzd (uspavanka, cupaljka, tasunaljka, razbrajalica...) Na drugoj
strani su zanrovi u usmenoj knjizevosti koji su bliski detetu svojim literarnim oznakama, prisutnoscu decijeg
aspekta stvarnosti, naivnom projekcijom sveta i izjednacavanjem mastarskog iz biljskog odnosa prema
stvarnosti. Takve su bajka i basna, ali i zanrovi u kojima je posebno naglasena humoristicka i ludisticka
komponenta (saljive pesme i sl.) Rastko Petrovic je dosao do jednog fenomena. Ocekivali bi se da u 20-21
veku min iscenzne sa horizonta celokupne kulture i knjizevnosti, ali on se javlja u stvaralastvu svedskih
pisaca. Otkriva se da je mit posebno organizujuce nacelo. To je najuocljivije u kzd.
Nikola Vujcic u svojoj antologiji govori o 28 knjizevnih vrsta izdvaja najpre one koje podrazumevaju
deciju pobliku koja nece razumeti tekstove, pa je u njima najbitniji ritam, tj.muzicka komponenta.
Uspavanke treba da odvedu dete u mirniji stadijum, san; njima bliske cupaljke, u kojima cupkanje deteta na
kolenu prati pesma i odgovarajuci ritam, zatim tasunaljke, ciji ritam prate reci sa elementima onomatopeje,
prohodalice koje se detetu pevaju kada pocinje da hoda, to su magijske knjizevne tvorevine u kojima je
vazan ritualni proces koji paznju poklanja mestu, vremenu i ritualu (mlada nedelja, sreda, petak)
Centralna knjizevna vrsta izmedju knjizevnosti i magijske prakse je BASMA. Danas su to cisti njizevni
tekstovi koji su izgubili upotrebnu vrednost. Demonoloska predanja govore o demonskim bicima koja su
suprotstavljena coveku, uvek ga napadaju i ugrozavaju narocito decu: vestice, babaroge, bauci, azdaje...

Izuzetnu f-ju u razvoju decijeg govora, posebno u dinamizaciji govornog aparata imaju brzalice. U njima se
javljaju konstrukcije koje usled naglasene frekvencije istih glasova, najcesce suglasnika, stvaraju teskoce u
izgovoru. One ispunjavaju i svojevrsnu logopedsku f-ju.
Razbrajalice predstavljaju tipican ludisticki zanr usmene kzd. Njihova funkcija je razbrajanje ucesnika u
igri. Zasnivaju se na alogicnom govoru i izmisljenim recima (eci peci pec; en den dini...) u njima se cesto
javljaju rime i asonanca i aliteracija.
Redjalice se zasnivaju na redjanju odredjenih pojmova i scena vezanih najcesce za zivotinjski i biljni svet.
Ponavljanje je osnovni kompozicioni princip. Imaju f-ju u decijem razvoju, kao sto je vezbanje pamcenja,
usvajanje logickih procedura...
aljiva pesma
U okviru usmenog lirskog pesnistva deci su posebno bliske saljive pesme koje ih privlace paradoksima i
alogicnim jezickim konstrukcijama, npr. Mrtav padne, a ziv kuci dodje
Pesnicka sredstav koja se najcesce koriste u saljivim pesmama su parodija, ironija i dosteka. Otuda je znatan
broj saljivih iskaza koji su zasnovani na parodiranju poznatih motiva usmenog lirskog i epskog pesnistva. U
tom slislu deci su privlacne parodicne pesme o zivotinjama, a posebno o zenidbi faunalnog junaka. U pesmi
Zenidba vrapca Podunavca dosledno se cuvaju elementi sizea usmene pesme o zenidbi, ali se u ulozi
aktera javljaju ptice.
5. Usmena KZD (proza)
Narodna pripovetka je prozni oblik u okviru usmenog stvaralatva koji se prenosi kroz prostor i vreme
ivom reju, ali i posredstvom pisane knjievnosti. Prema mitolokoj teoriji iji je zaetnik Vilhelm Grim, a
i ostali zagovornici ove teorije smatraju da su ove pripovetke nastale iz razorenog mita i da se prouavanjem
mitske osnove moe dopreti do ove vrste usmene knjievnosti.
Naa usmena knji.je vrlo bogata i sloena i njena osnovna f-ja je prenoenje novim generacijama. Centralna
vrsta u usmenoj kzd je BAJKA. Usmena bajka je zanimljiva po tome to se od autorskog teksta razlikuje po
tome to se u njij uvek sree sveznajui pripoveda, a narator je jednodimenzionalan, zato to ima neku
funkciju i deluje u jednom od 7 delokruga koje je Prop izdvojio. Ona ima jednostavan mehanizam govori o
naruenoj ravnotei i tenji da se ona ponovo uspostavi. Zavretak bajke (finalna formula) je izuzetno vana.
Ona itaocu omoguava izlazak iz sveta bajke fikcije, i povratak u stvarnost. Bajka se odlikuje po tome to
junaci nisu ambivalentni, ve su ili dobri ili loi. Ona ne mea etike kategorije, jer bi to naruilo strukturu
bajke, a deca ne mogu da shvate ambivalentnost ljudske prirode. Junaci se mogu svrastati u dve sfere: da li
pripadaju realistikom svetu (tada mogu imati lina imena), ili pripadaju fantastinom kompleksu, kada se
ljudska bia transformiu u fikcionalna.
U narodnoj bajci samo glavni junak moe da se javi u svim epizodana, a ostali se javljaju najvie u dve.
Jednodimenzionalnost bajke znai da je junak nosilac uloge, a ne karakter. Junak uvek potvruje svoju
visoku vrednost svojim delima.
Bajka je vrsto vezana za obred prelaza. Ona je usredsreena na mladistvo devojatvo, kada junaci
menjaju svoje poglede na svet. Svaka bajka se zasniva na metamorfozi. Ljudsko bie se transformie u neko
drugo bie. Junak dobija telesne osobine prema tipu zadatka koji ga oekuje (lako se smanji ako treba da
proe kroz kljuaonicu).
Bajka u kojoj dominiraju elementi fantastike uvodi dete u prostor i vreme koji ne postoje. Junaci se
suoavaju sa teskim zadacima uglavnom trostepeni(primer Adaja i carev sin) a junaci bliski detetu se

javljaju u ulozi pomagaa, koji imaju vanu ulogu u bajkama. Neki elementi su preuzeti iz epike, npr.
Megdan sa adajom. Nisu sve bajke zasnovane na fantastici (npr. avo i njegov egrt) u pitanju je realistika
pria sa mitolokom opozicijom gore-dole , sa motivom transformacije, da bi se ostvarila siejna ravan.
Bajka uvek ima srean zavretak ali se ne zasniva na idealizaciji junaka ili sveta, ve pokazuje suprotno.
Ona pokazuje detetu da je borba sa tekoama neto neizvebeno i mogunost da se izabere pravi put.
Narodna bajka odgovara svim zadacima koje Prop definisao i odmah ih postavlja pred junake u vidu tekih
zadataka (obino ih je tri). Dete, itajui bajku, gubi poverenje u svoje okruenje. Bajka pokazuje da je zlo
svuda prisutno I dete ne treba da iznenadjuje sto se vrlina redje pojavljuje nego zlo. Zlo moze biti prikazano
kao I privlacno jer je njen nosilac mnogo mocan (zmaj, vestica) cinjenice da junak u bajci pobedjuje zlo
pokazuje da su neke situacije ipak resive. Junak u bajci nema karakterizaciju. Bajka za dete ima privlacnost
zbog potrebe deteta da bude voljeno i zato je spremno na mnogo sta. STA?
Takodje, junak u bajci nikada nije moralno bezvredan. Dobija priliku da pokaze svoju vrednost. Bajka
pokazuje dete u doba separacije. Pojavljuje se kao knjizevna vrsta koja pomaze detetu u procesu odvajanja.
Ona coveka pokazuje u jedinstvu sa prirodom i sedam patuljaka.
Usmena knjizevnost je najcvrsce vezana za jednu kulturu ; veliku paznju posvecuje prikazivanju prostoru i
vremena.
Klasifikacija usmenih pripovednik vrsta
Osnovnu klasifikaciju oblika izvrsio je Vuk Karadzic podelivsi ih na zenske i muske. Zenske pripovetke su
one u kojima se pripovedaju razlicita cudesa koje ne postoje, a muske su one koje nema cudesa vec sve je
jebeno realno i sve iz njih zaista je moguce. Muskarci su realni, zene lupaju. Danas je kao polaziste siroko
prihvacena sistematizacije Vida Latkovica povraca mi se, koji je u okviru usmenog pripovednog stvaranja
izdvojio sledece osnovne zanrove:

Prica o zivotinjama
Basne
Bajke
Skase i legende
Novele
Saljive price

Pored toga UPV dominatno pripadaju kratke forme koje mogu sadrzati stihovne elemente:

Poslovice
Zagonetke
Pitalice
Izreke

PRICE O ZIVOTINJAMA
Nastale su u dnevnim vremenima kada je covekova upucenost u zivotinjski svet bila veoma izrazena.
Pripovedni likovi su zivotinje koje se sluze ljudskim jezikom ali za razliku od basne ovo nije alegorijski
zanr. Odsustvom fantasticnih prica price o zivotinjama se distanciraju u odnosu na bajku; ne treba ih mesati

ni sa basnama. Odlikuje ih odsustvo cuda, realisticnost, uzrocno-posledicna povezanost dogadjaja i

svakodnevnost ljudskih situacija. Bitno obeleje ovim priama daju homor, ironija i hiperbola. (pr. Meed,
svinja i lisica). Najznaajniji elementi pripovedne strukture (kompozicija, sie, shematizovani likovi) i
posebno razreenje ukazuje da su ove prie veoma arhaine.
BASNA
Basna je kratka pripovedna forma, najee dijaloki stuktuirana, svedena obino na jednu situaciju sa
snanom poentom, koja moe biti posloviki intonirana. Iako saet iskaz, basna sadri sve elemente
razvijenih formi ekspoziciju, zaplet i rasplet. Smatra se da su se basne razvile iz pria o ivotinjama,
osnaivanjem alegorijskog znaenja u njima. Basne polaze od antropolokog iskustva u kome su odreene
ivotinje zapisane kao ive metafore ljudskih karaktera i ponaanja, koje su ule u mnoge poslovice i izreke
(magarac je simbol gluposti, lisica lukovasti, zec plaljivosti...) U basni se daje realistika slika iz koje se
uoptavanjem izvai pouka univerzalnog znaenja.
SKASKE I LEGENDE
Ovo su dva meusobno bliska narativno usmena anra, koji su istovremeno bliski i sa bajkom. Ono sto
skasne i legende ini meusobno srodnim je meanje fantastinih i realnih sadraja. To su kratke usmene
forme, jednostavne kompozicije (najee su svedene na jednu epizodu), a osnovna im je f-ja da u okvirima
mitskog miljenja daju objanjenje odreenim pojavama sa kojima se ovek u ivotu suoava, kao i istoriji i
prirodi. Oznaavaju se i pojmom ETIOLOKO PREDANJE, koje se bavi nastankom odreenih fenomena
nebeskih tela, oveka, ivotinja, biljaka... Skaske su fantastine prie o nastanku:

Nebeskih tela, prirodnih pojava (npr.godinjih doba) i sl.

Delova ovekovog tela, o razdobljima u ovekovom ivotu, odlikama...

Legende su fantastine prie o:

Pojedinim ljudima (istorijskim ili izmiljenim)

O nastanku pojedinih mesta
NOVELE

Pria razvijenog siea sa predmetom iz stvarnog gradskog ili seoskog ivota, realistiki shvaenog i
prikazanog, definie se kao novela. Dogaaji u noveli su ponekad na granici realnog, ali ne prelaze u
fantastiku. Dele se na ozbiljne i humoristike. U njima se prepoznaje nekoliko ustaljenih motivskih krugova:
o dosetljivoj devojci, o putniku trgovcu, odnos gospodara i sluge...
Likovi u novelama su dinamini, jer se menjaju u skladu sa promenama situacija u prii. Postiu uspeh
zahvaljujue vlastitioj dovitljivosti, kontaktima sa drugim likovima i onim to sami preduzimaju (Devojka
cara nadmudrila, Sve sve ali zanat). U mnogim noveliama se povaljan rasplet ostvaruje reavanjem
zagonetke ili se cela pria zasniva na verbalnom nadigravanju i reavanju neobinih duhovitih pitalica.
ALJIVA PRIA
Po mnogim odlikama aljiva pria je bliska humoristikoj noveli: one mogu imati i zajednike junake, ali se
meusobno razlikuju po tome to je fabula u noveli sloenija. U veini aljivih pria javljaju se anonimni
likovi, ali usmena tradicija je izgradila i posebne prepoznatljive likove kao nosioce radnje u njima (Ero i
Nasradin-hoda). U veini aljivih pria u blagoj formi se ismevaju ljudske mane. Zasnivane su na
kominim situacijama ili na verbalnim nesporazumima, igri reima i paradoksima.
KRATKE USMENE FORME

Poslovice, izreke, zagonetke i pitalice su najkrae forme u usmenom stvaranju. Iako su uglavnom date u
prozi, one mogu sadrati i stihove ili se mogu javiti u ritmikoj prozi, pa se definiu i kao usmeni anrovi na
granici izmeu proze i poezije.
Poslovice saeti iskazi, zasnovane na kolektivnom iskustvu u kojima se iznose optevaee istine i
zapaanja o oveku, ivotu i svetu.
Izreke ustaljeni govorni izrazi, obino dvolane sintagme koje imaju figurativno znaenje, a najee
predstavljlaju sr neke prie (Mirna Baka)
Zagonetke kao arhaina usmena forma, ona je nekada imala vanu f-ju u vaspitanju, vebanju
domiljatosti, intelektualnom i verbalnom nadmetanju... danas su tu f-ju izgubile. Budui da se zasniva na
figurativnom govoru metafori, metonimiji, alegoriji, aluziji i komparaciji, zagonetka predstavlja veoma
pogodno sredstvo za uvoenje mladih u govor knjievnosti. Veliki broj njih se zasniva na istoj verbalmoj
igri sinonimiji, homonimiji, rastavljanju i sastavljanju rei...
Pitalice su kratke dijaloke forme. Pitalica se granii sa kratkom priom anegrotskog tipa. Za razliku od
zagonetke, istovremeno sadre i pitanje i odgovor, koji se izrie u direktnoj formi. Veinu odgovora u
pitalicama prati humorna intonacija.
6. Poeci srpske knjievnosti za decu (*Luka Milovanov*, Branko Radievi)
Bajkoviti svet vezan je za svet prirode i to sela; grad se javlja samo kao motiv u malo bajki, npr. Medved
potkiva; povrno je opisan. Radievi bajke smeta u tradicionalne okvire. Karakterie ga specifinost u
pripovedakoj tehnici : 2 naina pripovedanja: u 3. Licu (kao u narodnim bajkama) i u 1. Licu (nema u
narodnoj tradiciji, osim u okvirnim formulama). Pripovedanjem objanjava odakle je pria (formulapriala mi mati); pripoveda razmatra i sumnja da li je priu trebalo pisati Potok za dobre deake;
ponekad pripoveda uzima taku gledita odraslog ili deteta.
Poloaj fantastike u jednom krugu bajki ima antropomorfizovanih junaka (ivotinje u ljudskom obliku,
odevni predmeti, obua). Gusle postaju simbol za istinu (zbirka bajki o guslama). Sa druge strane, fantastika
je vezana za pitanje arolije. Npr. Bajka o aljivdiji- aljivdija se stvara magijom iz svirale. U bajci o
deaku i mesecu, mesec ima ulogu pomonika, sputa se sa neba da bi osvetlio sobu junaku, da moe da
ita.
Tematika: odnos tradicije i modernosti. U zbirci bajki o guslama javlja se mnogo junaka iz usmene
knjievnosti veza sa nacionalnim i patriotskim. Gusle prenose istorijsko pamenje i etike vrednosti.
Junaci bajke su: Marko Kraljevi, Ljutica Bogdan, dijete Vujica, hajduci... u bajci opanak i gunj junaci su
odevni predmeti (alegorinost bajke). Nema tematike vezane za moderno vreme, nema slika grada,
automobila, kao kod Zmaja, koga je tehnika nadvladala, ali Radievi ukljuuje u svet bajke daleke prostore,
koji do tada nisu bili ukljueni, npr. Pustinje Afrike (Bajka o snegu i arkoj Africi, Nezadovoljni
zanesenjak pustinja je neuoblieni prostor od kog se stvara svet). Postoji slinost sa etimolokim
predanjima (Bajka o sultanu (?!) i sovuljagi). Didaktinost Bajka o deaku i mesecu istie se vanost
i vrednost uenja i itanja. Potok za dobre deake eksplicitno je navedeno da treba biti posluan, uiti, a ne
grickati nokte i sl.
7. Osnovne odlike poezije Jovana Jovanovia Zmaja
8. Tematska tipologija pesama za decu
9. Umetnika sredstva i postupci u poeziji J.J.Zmaja
10. Humor i pouka u poeziji J.J.Zmaja

Za vreme njegovog ivota poele u ozbiljne rasprave i kontroverze oko toga da li je Zmaaj dobar pesnik.
Raspravu je poeo Ljubomir Nedi, kasnije mu se prikljuio i Laza Kosti, Zmajev pobratim i savremenik,
a potom i Jovan Skerli i Bogdan Popovi. Postojao je tzv. Sukob interpretacija, koji podrazumeva razliite
sukobe o nekom piscu i suprotstavljena tumaenja njegovog dela. Najvei sukobi interpretacija voeni su
oko M. Crnjanskog. Prvo relevantno tumaenje dao je Nikola Miloevi prouavajui filosofsko-metafiziku
dimenziju u romanima Crnjanskog. On je eleo da njegovo delo poslatra sa izvesnom dozom melanholije.
Potom je dola knjiga Petra Dadia, koji je nastojao da pokae da u njegovoj prozi postoje dva prostora
jedan u kome junak pati i drugi idealan, u koji junaci Crnjanskog najee ne stiu, a kome tee. Sledea je
interpretacija novice Petkovia, koji je eleo da obrne perspektivu Nikole Miloevia i po kome je Crnjanski
uveo vazduh u knjievnost.
Sukob interpretacije kod Zmaja javio se mnogo ranije. Zapoinje ga Lj. Nedi, govorei da ne postoji
prostor u srpskoj knjievnosti u kome se moe suditi bez familijarnih odnosa. On je poao od prevelikog
obima Zmajevih pesama. U pozadini ovog spora stoje i politiki razlozi. Ljubomir Nedi je oznaavan kao
politiki konzervativac, a Zmaj je bio blii naprednim pokretima bliskim Svetozaru Markoviu. Nedi je
izuzeo Zmajeve pesme za decu. Smatrao ih je autentinim pesmama sa vidljivim pedagokim tonom, to je
znak izrazitog realizma. Potom se u raspravu ukljuio i Laza Kosti. Karakterisalo ih je razliito shvatanje fje knjievnosti. Zmaj je bio pragmatiar i smatrao je da knjievnost treba da utie na drutvo. Laza je bio
zastupnik nepragmatine f-je knji. Smatrao je da umetniko stvaralatvo mora biti autonomno, zbog toga
je i upuivao kritike Zmaju, kojem nije osporavao talenat, ali ga je stavljao u slubu sitnih politikoh ciljeva.
Smatrao je da je Zmaj hteo da popravi drutvene prilike. 1902. Kosti je odrao govor u Matici srpskoj
povodom Zmajevog jubileja tu se vidi da je Kosti gajio dubok skepticizam povodom vrednosti Zmajeve
poezije. Iz ovog govora kasnije je nastala knjiga o Zmaju. Priznavao je da su u Zmajevom opusu autentine
lirske pesme iz ulia i ulia uveoka i da postoje dva pola u njegovoj knji.
Jovan Skerli, pravei osvrt na romantizam, ukljuio se u raspravu o vrednosti Zmajeve poezije. Smatrao je
da je knjievnost prola kroz munu i dugu krizu. Zmaju je pridavao znaaj, jer je doao posle prvog talasa
romantiara. Tragajui za njegovim uzorima, Skerli je doao do toga da mu je uzor morao biti B.
Radievi. Uzore je potrazio i van srpskog prostora i pronasao andora Petefija, pesnika sa bajronovskom
sudbinom. Bio je pesnik-ideal koji je izgubio ivot na bojitu, to je romantiarima bio ideal smrti. Time je
potvrdio vie istinitosti svoje pesme.
Nemaki pesnici su se javljali u tendencioznoj poeziji, to je nastojanje da se poezija okrene socijalnopolitikoj tematici. Najznaajniji pesnik je Hajnrih Hajne, koji je izvrio ogroman uticaj i na nae pesnike od
Zmaja do antia. Od njega je Zmaj preuzeo pouku na kraju pesama naroito deijih. Skerli je shvatio da
je doveo u opasnost Zmajevu originalnost, te je rekao da su uzori imali samo spoljanju ulogu. U Zmajevoj
poeziji sreemo sve romantiarske teme. Priznajui da je Zmaj najobimniji i najznaajniji pesnik, hvali i
njegovu politiku tematiku. Zmaj je uz L. Kostia bio i znaajan prevodilac. Skerli naroito iszie njegovu
tematskui raznolikost i zeli da istakne da u njegovom pesnitvu postoji etnoloka komponenta. Uspeo je da
opeva sva doba ovekovog ivota. Kljuna rasprava oko Zmaja vodila se oko toga to je po miljenju jednih
Zmaj bio pesnik svakodnevnog ivota. Skerli to istie kao vrlinu, nazivajui je opteoveanskim
karakterom. Istie dve komponente da je Zmaj najobimniji i najplodniji pesnik i u ono vreme maksimum
koji je srpska knjievnost mogla da da. Primetio je i nedostatke u Zmajevoj poeziji, istiui da je bio veliki
rasipnik koji je svoj talenat troio za dnevne potrebe svoga naroda.. Kao najbolje pesme izdvaja ulie i
ulie Uveoke, ali tome dodaje i Svetle grobove, kao i satirine pesme i poeziju za decu, koju postavlja
visoko. Isticao je Zmajevu volju za ivotom.
Na Skerlia se nadovezao Mladen Leskovac, koji je 1958. priredio izbor Zmajeve poezije i napisao
predgovor nastojei da objasni Zmajev doprinos. Izdvaja 4 oblasti njegovog stvaralatva:

Lirske pesme
Satirino-politike pesme
Pesme za decu
Prepevi stranih pesama

Leskovac je bio pozitivistikog opredeljenja i nastojao je da utvrdi Zmajeve uzore. Sa Zmajevom poezijom
se raskrstilo sa klasicizmom, a Leskovac je prvi ukazao na Zmajev lirski realizam. On ga je traio tamo gde
ga ne moe biti: U i U, ali istie i dve pesme, Svetle grobove i Pesmu o pesmi; kae da e
trajati dokle traje i srpski jezik i smatra ih vrhincima srpskog romantizma. Leskovac je meu prvima zavirio
u Zmajevu pesniku zaostavtinu i pronaao ciklus Snohvatice i shvatio da Zmaj podraava usmenu
knjievnost i po tematici i po metrici.
Diskusija o Zmaju je nastavljena i u novije doba, kada se u nju ukljuuje i Dragia ivkovi. On je Zmaja
video u istoj perspektivi kao pesnika u ukupnosti ivota. Istie da je Zmaj bio od retkih koji je mogao da
opeva sva duevna stanja u ralziitim ivotnim dobima oveka. Bogdan Popovi je u ogledu Sta je veliki
pesnik nastojao da pokae da su Nedi i Kosti bili nepravedni prema Zmaju; izneo je stav da veliku
poeziju ine 4 elementa: misao, oseanje, mata i ukus. Kod Zmaja se javljaju sva 4, ali ni jedan u
dominantnoj meri i zbog toga Zmaja naziva dobrim, ali ne i velikim pesnikom. I ivkovi se osvrnuo na
studiju Bogdana Popovia Zmaj znaajan to je povezo svakodnevan ivot sa poezijom, a to je za Dragiu
ivkovia put da se objasni veliki broj tema i motiva u Zmajevoj poeziji. ivkovi je nastojao da okrene
vrednost rodoljubive poezije, nazivajui je najslabijom, a Zmaja aljkavim. Meutim Zmajevu aljkavost
tumai time to je Zmaj lako pisao i nije radio due na delu. On smatra da je Zmaj uz V.Ilia najznaajniji u
lirici 19og veka. Uneo je presudoheksametar. Ono to zamera je to to nijeu napisali delo kao sto je Santa
Maria della Salute.
Zmaj je kanonizovao narodsko-prirodni pogled na svet. Koristio je epski 10erac, 8erac i 5erac i njihove
kombinacije. I sam je bio svestan svoje veze sa usmenom knjievnou. Kada Znaja sagledavamo u
poetskom kontekstu moramo ga svrstati u okvire romantizma. Napisao je Pesmu o pesmi, koja je znaajna
programska pesma u kojoj pesnik eli da pokae prolaznost vremena. Pribliava se antikim shvatanjima da
poezija ima boansko poreklo. Za Zmaja treba istai da je neke pesme napisao kao izrazito prigodne.
Pesmu o pesmi izdao je 1881. U casopisu Neven. Ona ima ton i stukturu ode. Zmaj uvek povezuje
pojedinca sa sudbinom kolektiva, pa i u ovoj pesmi. Insistira na uzvienosti pesnikog ina. Pesma Svetli
grobovi takoe je napisana kao prigodna. Zmaj ne koristi uobiajene strofe, slui se ponavljanjem. Koristi
paralelizme i kontaste i u veini pesama uvodi dijalog. Ima i mnotva paradoksa. Grob=kolevka. To
poistoveivanje je romantiarski motiv uzdizanja izvan samostalnog, gde vanu ulogu imaju ideali.
Preuzima kontaste iz usmene knjievnoti. Mrak povezuje sa dobrim. Zmaj je istorijsku podlogu pronaao u
sudbini srpskog naroda.
U U sreemo drugaije pesme, koje pokazuju da Zmaj nije ono to se misli, kada se govori o pesnikom
realizmu. U 21. pesmi pojavljuju se apokaliptiki motivi vizije. Ona je uvod u Disovu pesmu Jutarnja
idila. 22. pesma prikazuje stvarnost koja je runa i glupa, ali se proglaava najlepom. U njegovim
pesmama pojavljuje se mrano, strano, mislirno... To predstavlja uvod u poeziju moredne. Zmaj ja efektan
u staririnoj poeziji (jututunska juhahaha i Jututunska narodna himna)Kao utemeljiva srpske poezije za
decu, on se u celini oslanja na usmenu njievnost. Ugleda se i na morfoloku dimenziju u knjievnosti. Ima
aljivih pria, bajki, basni, anegdota, poslovica... Koristi jezik onako kako ga koristi usmena knji. Znaajne
su Zmajeve igre reima. On veto upotrebljava neku re koja pripada istom leksikom polju, kako bi
pokazao bitan melodijski element (npr. ta je vidim).
U usmenoj knjievnosti su poznate taunaljke koje imaju f-ju verbalne magije i zasnovane su na vetoj
upotrebi jezika. Raima se doarava i stvara sugestija neega (npr. Tai tai tanana). Zmaj ume da se igra i

da upotrebljava jezik na zanimljiv i neobian nain. Pesma Ko si ti zasnovana je na zagonetkama, koja je

iskoriena kao podloga za jeziku igru. Zmaj je ponekad itavu pesmu pretvarao u odgonetku. Izreke
opisuju neku situaciju na poseban nain (npr. Posuo je pepo po glavi; pao je s konja na magarca). Izmeni se
kontekst, ali znaenje ostane isto. Neke izreke su vrlo efektne, kao npr. Sedeti na uima, a neke pesme
kriju izreke (Deda i unuk). Podloga ove pesme je narodna izreka Sve u svoje vreme. Ima dijaloku
strukturu, iznutra se dinamizuje pesma. Pesma Mali Jova opisuje slinu situaciju, ali sa vie humora (Zmaj
je voleo da humorom prikriva kritiku ljudske prirode). Kosistio je i poslovice.
Basna je jedna od najstarijih knjievnih vrsta. On je kao likove koristio ivotinje koje se ponaaju kao ljudi i
isticao je pouku. Preuzeo je osnovne elemente iz us.knji, a ne iz dositejevske tradicije. Poznate basne su mu
Patak i aba, aba ita novine, Lisica i kokoka...
Sledea knji.vrsta koju preuzima iz usmene knjievnosti je aljiva pria. One se zasnivaju na postupku
personifikacije (Sunce i vetar). U us.knji. veoma iroku primenu imaju razliiti oblici pria o
ivotinjama, koje ponekad imaju strukturu basne, ali nekad i ne moraju da budu poune (Ciganin hvali
svoga konja). Drugi primer je Paija kola u kojoj dovodi u pitanje prosvetiteljsku logiku da se uenjem
moe usavravati ljudska priroda; Zmaj hoe da upozori na to da njegova pesma ima humornu intonaciju,
ponavljanjem.
Centralna usmena knjievna vrsta je bajka. Ima najsloeniju strukturu i elemente fantastike. Najpoznatija
Zmajeva bajka sa elementima basne je Zecovi u oajanju. Poetak je karakteristian za bajku (pomeranje
u neodreeno, daleko vreme), a daje se eksplicitna poruka na kraju. Drugi deo tumai prvi (odnos
interpretacije), iako nije neophodna. Vidi se elja za iskazivanjem pouke. Pesma ima alegorijski oblik, jer se
obraa ljudima (u pouci nema aba i zecova).
Ljudska priroda je esta tema knjievnosti. Javljaju se pesme koje govore o tome ta je ovek, kakav je itd.,
a Zmaja najvie interesuje dete. Govori o njihovim manama, naroito o radoznalosti (Mali brata). esto
raspravlja o ljudskoj prirodi upotrebljavajui RUGALICE (pr. Lenju Gaa, kada kritikuje odreenu
ljudsku manu lenjost; Materina maza, opet raspravlja o ljudskoj prirodi razgovor o negativnim
elementima prati humor tako se mane lake prihvataju). U ovim pesmama nema kritike i otrine, ve
humorno-ironinih elemenata.
1880. napisana je pesma O Maksimu u kojoj se propagira pismenost. Karakterie je nonsensni humor, koji
je inae karakteristian za D.Radovia i Lj.Rumovia. zmaj koristi i preobraene narodne izreke;
oksimoronske spojeve govori kao riba/uti kao riba. Znaj je psenih humora, naroito u pesmama za decu.
U pesmi Maak ide miu u svatove koristi strukturu aljive narodne prie. Kod Zmaja je vano i
nastojanje da se prigui otvorena didaktinost. Meutim, on nije samo nastojao da prouava, ve i hvali neku
vrstu vitalizma, ivotne energije, kao u pesmi Zima, zima, e pa ta je.
Zmaja su tumaili razliiti pesnici. Jedan od njih je M.Danojli, koji je nastojao da ukae na vrednost
Zmajevog stvaralatva, istiui da Zmaj pie pesme sa impliciranom dijaloginou uvek se obraa
publici, odnosno deci. Danojli to smatra posledicom injenice da Zmaj eli da podui decu, kao da se
svakom obraa posebno. Morao je da rtvuje sloeniji izraz; teio je da dostigne ideal apsolutne jasnosti.
Upuivao je konstruktivne pouke, znaajne za itaoce. Danojli kae da je Zmaj najvei novinar srpske
poezije trudio se da uvek bude aktuelan i da tumai dogaaje oko sebe. On prosveuje itaoce i prilagoava
svoj ton, kao da se umiljava deci, da im tepa zbirka Mila deco. Istie da se kod Zmaja moe pratiti
proces sastavljen od dva suprotstavljena pola: kao rob pedagogije i kroz igru i slobodu. Ova druga
komponenta dobila je znaaj u drugoj polovini 20.veka. trudio se da u svoju poeziju uvede ton idealizacije.
Ukazivao je na nesavrenost politikog i drutvenog ivota, ali ideal vidi u detetu i zbog toga mu se okree.

Danojli istie da se kod Zmaja pjavilo pevanje o ivotinjskom svetu. U njegovim pesmama nema grubih
izraza, stvara veseli bestijarijum; ivotinje su ljupke i drage.
Zmaj je porodini pesnik, prikazan u porodinom okruenju. U poeziji za decu on gradi utopijsku sliku, u
koju treba da odvede dete, tamo gde se ivi sreno i u harmoniji. Svi pesnici posle Zmaja nisu uspeli da
dostignu njegovu tematsku univerzalnost. On se obraao najiroj publici. Zbog toga je i mogao da ostvari
ogroman uticaj na budue pesnike kao to su D.Radovi, A. Vuo i dr. Bio je posebno prihvatan i zbog
morfoloke strane njegove poezije. On je usmenu knji.posmatrao kao najznaajniji podsticaj za sebe.
Nastojao je da deluje u duhu romantiarske poetike, u kome je bio bitan narodni, odnosno nacionalni duh.
Osim Zmaja, mi u knji.nemamo didaktinog pesnika, bilo da je ona pisana za decu ili za odrasle.
11. Pesme za decu Vojislava Ilia
Vojislav Ili Prvi sneg, Zimska idila, Sveti Sava
(1860-1894) Kratak ivotni vek, hronoloki spada u period realizma. Poezija je tada zamrla. Njegovo
pesnitvo predstavlja jedan prelazni period od romantiarske poezije preko parnasovstva, sve do zaetaka
simbolizma. U poznoj fazi stvaralatva nekoliko pesama koje pokazuju okretanje ka simbolizmu. Prelazna
faza od romantiarske ka modernoj poeziji. Nakon njegovog preranog odlaska, itav jedan pokret poeo da
stvara po uzoru na njega vojislavizam (Mileta Jaki i Jovan Dui). U predgovoru Novije srpkse lirike
Popovia pesnik savren u svojoj umetnosti, zapoeo unoenje artizma u srpsku poeziju. Ljubomir Nedi
prvi o tome govorio, jer je Nedi kljunu karakteristiku video u njegovoj vetini, pesnik vetine, hvalio
njegovu formu sloaj rei. Oseanje za lepo veoma vano.
Njegovo pesnitvo obogauje metriki registar srpskog pesnitva, donosi nove vrste stihova u srpsku
poeziju, donosi nove teme, pored klasinih i antikih motiva koje unosi imaemo i motive vezane za daleki
istok i slike iz svakodnevice. Novine i stiha i tema okree se klasicistima, koli objektivne lirike.
Deskriptivnost pesama veoma vana. Romantiari se oslanjali na narodnu poeziju, Ili iako poinje
oslanjajui se na romantiare, on to menja. Koristi dvanaesterac. Uspeo da pravazie ono to klasicisti nisu,
prilagodio stih samoj prirodi jezika dobio Iliev heksametar, ili srpski heksametar. On prilagoava stih
razgovornom jeziku, ali ne uproava previe. Nova poetska leksika, unosi nove rei. Veoma prisutna
naracija, stalan kontrast dinaminog i statinog. Uoenje leksike runog i zla (Zaputeni istonik).
Pesma Zimska idila. Lirko-epska pesma koja prikazuje jednostavan ivot na selu, male scene iz
svakidanjice, idealizuje scene iz sela. Poinje kao deskriptivna, na taj nain se i zavrava, dok izmeu se
pojavljuje narator. Sadraj dedine prie vezano za nestanak deaka Pavla. Majka se moli Bogu, Bog ne zna
ta se desilo. Imalamo sliku raja. Bog pita zato Pavle krade rajske jabuke. Pronau ga kiridije i on se vrati
u ivot.
Pesma Sveti Sava nije se bavio hrianskom tematikom. Predstavio kao vezano za nacionalnu istoriju,
oekuje se neka vrsta odgonetke.

12. Poeme Aleksandra Vua

Pripadao je nadrealistikom krugu, ogledao se i u poeziji i u prozi.

U romantiarskoj poemi pripovetke su date kao u prirodi, meutim i ivkovi i Popovi su isticali da se u
poemi moe nai i tematika iz unutarnjeg ivota junaka, protivrenih naela i vrednosti, dramatike.
Ono to je danas vano- poema kao kompozitni knjievni oblik, zahvaljujui svojoj duini, moe da
ukljuuje manje knjievne vrste: fragmenti, epigrami, ode, lamenti... Meutim, za razliku od proze
napisana u stihu od etvoroslonog do neogranienog, stih se menja iz epohe u epohu. U novije doba vrlo
esto se javlja u slobodnom stihu. Kad je re o metrikim vezama u stihu, nai pesnici su koristili deseterac,
mada u dvadesetom veku preovlauje heterometrija, poema se deli na pevanja ili pesme. Zbog duine, moe
biti podeljena na pesme, pevanja. Do toga dolazi jer se u poemi smenjuju deskripcije i prikazi dogaaja. U
romantiarskoj poemi dolazi do poistoveivanja, lirski subjekat-glavni junak. Zato u romantiarskoj poemi
dominira kazivanje u prvom licu jednine, meutim pesnici dvadesetog veka, kao i Vuo, esto se javljaju
ironino parodijski motivi. Aleksandar Vuo kao pesnik za decu tridesetih godina dvadesetog veka 1933.
Druina...
Uticala atmosfera oko nekoliko prevedenih dela, prvo Alisa u zemlji uda ( Alisa u udesnoj zemlji
prevedeno), zatim prevedene i popularne izistinskeprie Kiplinga i tree delo uticajno Emil i detektivi
Kestlera. Promenili tip knjievnog junaka u knj. za decu. Novi tip je dete koje ima avanturistiki duh, ulazi u
svet, neobine avanture. Druga stvar koja je vana je nastojanje da se knj. za decu posveti prikazivanju
deteta u drutvenom elementu. U svim ovim delima promenjen je nain na koji se piu dela, nova epoha knj.
za decu, moderna, vrlo popularna dela i kod frnacuskih nadrealista, sve vezano za san.
Promenio se jezik u knjievnosti, poinje da naputa isto knj. jezik, mnogo elemenata koji e voditi ka
argonu. Pre Podviga Petra Ilia, velika diskusija izmeu Gligoria i Vinareva 1932. Da li knjievnost moe
da ostane u tradicionalnom ili da se odmakne i okrene modernom? Podloga je vana, jer su aktuelni da se
prui otpor Skerliu i B. Popoviu i otvori prostor slobodnijim aktivnostima. Velibor Gligori blizak
leviarima, socijalni elementi knjievnosti, Vinaver zagovornik istog estetizma. Vinaver je govorio da
knjievnost ne treba toliko da se intresuje za drutvo, nego za samog oveka. U toj polemici izmeu
Gligoria i Vinavera, dotakli se naeg jedinog pisca za decu. Vinaver reko da je Zmaj uenik nemakog
graanskog ideala, tradicija nemake kulture, hteo da uvede etiku rada i napor. Vinaver smatra da nau
knjievnost treba razvenati od poruke, ostvariti to vei integral poezije. Gligori na celu situaciju gleda iz
druge perspektive dete kao nosilac budunost, treba postavti ciljeve, oekuje konkretan doprinos.
Kada se pojavila Vuova poema aktuelizovala je probleme, 1933.godine. podeljena je na 6 pevanja. Prvi
kritiar oduevljen Vuom Marko Risti, predvodinik nadrealista. Prvi knjievno istorijski odredio. Risti
rekao da je Vuova poema moderna, i on je u tekstu koji je objavio 1934. Pod modernoj deijoj poeziji u
Krleinom Danasu. Osvre se i na Gligoria i Vinavera, naao se u vrsti procepa, i sam bio pesnik pa mu je u
izevsnoj meri bio blii Vinaverov stav, koleba se izmeu dveju mogunosti.
Ipak Risti na kraju osvrta daje vrednost poetskom karakteru kod Vua, fantaziji, slobodnoj igri mate
pesnikove. Inae Vuova poema ima zanimljivu istoriju nastavka u Politici 1931. prvi put, a 1933. kao
nadrealistika izdanja. Poto pripadaju avangardi teili ka novom ilustrovanom, fotografski kola kao
naslovna, crno bela slika zida na kojem se vidi devojica koja se oslobaa konopca, a s vrha je gleda grupa
deaka. Naglaava se estetika runog i da se prikae poseban ambijent sivila, pustoi, praznine. Najpre hteo
da postigne element provokacije i da bi to postigao, vrsta kompromisa, nije tipino nadrealistiko delo ima
dva sloja u fabuli, realistiki deo i nadrealistike pridodati realistikom.
Posebno vano njegovo nastojanje da poemu prikae kao savremenu, postie slikom prostora junaka. Vreme
se posredno oznaava imenima junaka (Milan Vapa, vlasnik fabrike hartije). Iako za junake bira grupu
deaka, bavi se istraivanjem socijane stvarnosti. Oni pripadaju marginalnom sloju.

Kad se pogleda nain na koji je napisao poemu, vidi se da je bliska romanu za decu. Mnogo lii na Nuieve
Hajduke, kolektivni junak. Hijearhija grupa deaka i ore Voa. Iako se u poemi prikazuju dogaaji koji
na prvi pogled imaju karakter deije igre, imaju socijane momente. Ukljuuje elemente fantastike na podlozi
folklorne fantastike koja vodi poreklo iz bajke. Prvi bajkovni elment vezan za devojicu Miru, po uzoru na
zaaranu lepoticu. U ovoj Vuovoj poemi nalazi se u vrsti instituta, namenjnoj vaspitavanju devojica, kao
represivno ustojena ustnova, zahvaljujui tome to ga dre monahinje. Radikalno kritika perspetiva
monahinja Bigamija. Bajkovni motiv princeze suoena sa nizom problema. Glavna monahinja Kalavestra.
Kao zli duh, sestra Kalavestra je olienje strogosti, krutosti i discipline; svojim pristupom stvara atmosferu
kontrasnu ivotu van manastira. Manastirski svet je suprotnost svetu koji ga okruuje; borbeni, drueljubivi
petlii kontriraju sestrama (koje bi trebale biti olienje mira, posveenosti...):
Ono to je nastojao da izmeni, uvodei jedan bajkovni motiv nije hteo da uvodi druge, ne idealizuje svoje
junake, junaci e u prvom pokuaju da spasu devojicu prvi put propasti. deronja se zadri u pajzu u
kojem monahinje uvaju klju. Kada se ita Vuova poema veoma je vano da se u njoj javlja potpuno nova
slika drutva viena oima dece. Svet je nasilan, grub,pun nepravde, kroz slike sestara.
Vuo je nastojao da uvede novi jezik u knj za decu, prvo delo u kojem sreemo argon. Lemati, capnuti,
zdipiti, keva, pekmez, lova. Elementi kolokvijalnog govora. Elementi iz trivijalne knjievnosti, iz sveta
filma, istorisjke figure Kazanova, madam Popadur.
Parodijom zahvaeni vani elementi, svet religijskog, pa je parodirana najpre molitva Oe na. Devojica
Mira za kaznu mora da je ponavlja.
U poemama Aleksanra Vua znaajno mesto zauzima humor. Humoristike scene mu pokatkad slue da bi
radnja mogla da se nastavi nekim novim zapletom i da bi izazvale deju radoznalost, time se izbegava zavretak poeme (primer za to je kada u toku akcije dera Njore halapljivo jede lubenicu, tako da zbog njegove halapljivosti propada pokuaj spasavanja Mire iz internata).
U poemi Podvizi druine PET PELIA u ekspoziciji je opisan svaki lik posebno, dat je portret svakog lika, spoljanji izgled, karakterne osobine crte koje e se manifestovati u razliitim situacijama.
Druga znaajna poema za decu Poema San i java hrabrog Koe. Dugo nastajala i postoji u dve verzije.
Sadraj matenjskog ivota dece. I u ovoj poemi potreba za avanturistikim sieom, deak Koa voen
plemenitim namerama hoe da oslobodi roba. Posle 2.sv.rata bila je aktuelna borba protiv kolonijalizma.
Tada je Poema i nastala. Graanski rat uokviru Svetskog i onda Vuo prikazuje Graanske ratove u kojima
ne uestvuju samo deca i slabe babe. Iako je nastala mnogo kasnije, i ovoj poemi nadrealista, ukrta san i
javu. Elementi nadrealizma, u injenici da se deak Koa vozi avionom Moja volja. Dakle, vana je snaga
volje. Leti i prikazuje egzotino svet, kao kod Kiplinga. ovek ima potrebu da upozna druge kulture i
drugaiji svet. I u ovoj poemi nastojao da se bavi vanim problemom deijim strahovima. Svog Kou hoe
da prikae kao hrabrog. Poto poema ima avantursistiki sie, neprekidna dramatika u prikazivanju ivota,
nestalnost u sudbini.
U poemi San i java hrabrog Koe glavnog junaka, Kou, u trenucima kada (u snu ili na javi) na poziv AliBalija uri da uhvati prvi avion i pritekne mu u pomoi i u toj urbi koju namee pesnik ne stiemo da upoznamo Kou, o njegovim osobinama saznajemo tokom pesme, sklapamo mozaik njegovih osobina u jedinstven lik.
Ideali Koe da bude spretan, hrabar. Vrhunac ona spretnost kao kod cirkuskih junaka, eli da bude spretan
kao akrobata, gleda ih u cirkusu Kolorado. Za razliku od Poema podvizi.... gde je ljubavna tematika
podsvesno sugerisana, ovde se otvoreno javlja, zahvaljujui tome to e Koa srestii devojicu Palmolivu.
Vaan pozitivni rasplet, ostvari se vaan cilj junaka.

Vuo vaan jer je uveo novi tip knj.junaka, kod njega se ne pojavljuju pitoma i posluna deca, ve deca
avanturisti, potreba da se menja socijali element u drutvu. Danojli piui o ovoj poemi pie da su
snalaljivi mali probisveti. Najznaajniji je ipak njegov prikaz drutva, socijalno se raslojilo drutvo,
protivrenosti i sukoba, neugodan po mlade ljude, ograniava im slobodu.
Kad god se govori o njegovim poemama, dete prognano iz Zmajevog raja i pojavljuju se deca koji imaju
ideale koji su i socijalni. Meutim u svim knjievnoistorisjkim osvrtima kae se da je preusmerio poeziju za
decu i da je prvi moderni pesnik za decu, po tome to je on pribliio je socijalnoj literaturi. Pokret socijalne
literature, najvei deo avangarde se pribliio njoj. Podvizi druine procvat socijalne literature. Novaina na
planu knj.izraza, novi oblik stiha, pie heterometrine stihove, zatim u njegovoj poeziji vladaju grubi tonovi.
Novi tip knj.junaka koji je po pravilu nezadovoljan drutvenim elementom, ali ima socijalne potrebe. Jedino
je Koa samo avanturista.
Momak ipo hou da budem najslabija njegova poema, trea po redu. Hteo da bude didaktian, tako da je
njegova poema htela da bude alegorijska, didaktina, nije uspeo da se domogne umetnikog rezultata.
U svim poemama elementi iz folklora motiv zaarane lepotice, ili savladavanje prepreka, a tome pomae
ukljuivanje ljubavnog siea.
On dobio granini poloaj u knj za decu do njega Zmajovska tradicija, a od njega srpska moderna knj.za
decu, bili su mogui Duan Radovi, Rumovi...
13. Poezija Desanke Maksimovi
Stvarala preko 70 godina. 30ih godina poela je da stvara za decu; 1931. izlazi prva zbirka. 1954.pojavljuje
se zbirka Ako je verovati mojoj baki, a 1963.zbirka Patuljkova tajna i bajka sa tim nazivom. Ciklus
bajki Bajka o kratkovenoj...
U bajkama koristi lirizaciju. Delimino unosi stihove umesto dijaloga. Svet bajke vezan je za prirodu (kao
kod opia), ona prirodu voli i posmatra je kao ivi deo sveta u kome je i ovek. Kao pozornicu koristi
umu, planinu (Tri patuljka, Patuljkova tajna); koristi podvodni svet, mora, jezera, reke... (Pria o raku
krojau, Prsten na morskom dnu, Svet pod jezerom u kojoj junak prekorauje granice u svojim
eljama kao kod Pukina, ali nema kazne, ve samo prestaje arolija); kod nje nema slike grada. Pribliava
se savremenim temama, ali ipak, van grada. Kod nje postoji jednodimenzionalnost, kao i u usmenoj bajci.
Takoe, esto se javlja pripoveda kao posrednik, za razliku od usmenih bajki, umesto finalnih i uvodnih
formi, javlja se pripoveda; za formulu se esto koristi naziv dela, a tie se pojaavanja posredovanja, kao
npr. Ako je verovati mojoj baki. U bajci Mali bauk, okvir je razaranje bajkovitog sveta, obrnuta je
perspektiva (zlo se ui zanatu). U ovoj bajci je vana osobina didaktinost, didaktina uloga pripovedaabauci ne postoje. esto njene bajke imaju veoma slinu strukturu kao narodne bajke., funkcije se reaju po
istom redosledu, to je neobino, jer se pripovedai u 20.veku trude da od toga odstupe. Neke bajke su
strukturno nalik na etioloka predanja, bave se tumaenjem sveta, njegovim postankom, postanku oveka,
nebeskih tela, uvek smetena u daleku prolost. Npr.Patuljkova tajna. Bajka o izvoru, Bajka o labudu,
Ako je verovati mojoj baki, Bajka o krunici tee da obrazloe nastanak neega. Bajka Pria o
razmaenoj carici pokazuje neumerenost i razmaenost, carica je ohola zbog izuzetne lepote, koju
pomagai unitavaju, tu se vidi zasluena kazna.
U obilju pesama izuzetno vrednih ima nakon 1.sv.rata prvi put se pojavljuje, u asopisu Misao koji
ureuju Pandurovi 1920. godine, kasnije u Glasniku, Politici, Letopisu Matice i jedan broj tih pesama
pripada i knj. za decu. Pesme za decu u zbirkama i periodici. Pozdrav reci 1921. sama pesnikinja smestila
u knj. za decu. Dragia ivkovi pomenuo kako se susreo sa njom na jednom od skupova MSCa i pitao
zato ne pretampava pesmu Pozdrav reci, ona kae da je to deija pesma, kao da je to neto po strani.

Mnogi kritikovali pesme Desanke Maksimovi da je samo impresionistiki pesnik i da e se pretvoriti samo
u zvuanje. Marko Risti joj zamerao dosta kvantitet bez kvaliteta.
Jovan Dereti e zakljuiti da je ona dobra pesnikinja. Dereti i ivkovi daje primere pesama koje su
kvalitetne. Pesma Zmija. Pesma pokoena livada 1920e godine ivkovi upozorava da je ta pesma
pisana neposredno posle WW1 za rtve tog rata. Pesma objavljena i posle WW2. Itekako skriveno zanaenje
te pesme, mranije i tamnije. Poslednja strofa unosi potpuno drugaiju sliku u pesmu. Vraamo se na
egzistencijalna pitanja ovekovog trajanja. ivkovi hvali inverzije iz poslednje strofe.
Nisu sve njene pesme dobre, neke jesu samo imresionistike, koriene zvune stilske figure, osim toga
nema dubljeg smisla. Neke pokazuju preteranu naivnost, direktno se naslanja na Zmajevu poeziju. Pojavljuje
se u isto vreme i kad avangarda. Sa druge strane, koristi i slobodan stih. Od narodne preuzima odnos prema
prirodi. I kada koristi slobodan stih, zadrava rimu. est naivnost i preterani idealizam, nemogue je
pobediti prirodu. Vaan impresionistiki postupak ka stvaranju. Karakteristino prikazivanje nenih
oseanja, sa nijansama raspoloenja. Obraa mnogo panje na zvuanje same pesme, zadravanje rime i
zdravanje u samim pesmama. U zbirkama za decu esto koristi onomatopeju. Veza sa narodnom poezijom
koja je isto tako vana.
I pored tih tradicionalnih tema, videemo veliki broj savremenih tema. itav jedan tematski krug vezan za
kolu Mae u depu. ako i savremeno doba od kue do kole. Sa jedne strane poezija vezana za
tradicionalno, sa druge strane posle WW2 mnoge stvarane u duhu vremena. U politiki akteulnu pesmu
ubacuje hrianske motive. Rodoljublje.
Pesma Robek Uge o deaku koji dolazi iz Slavonije u Srbiju. To je NA stranac. Majstorstvo deiji
pesnik sa humorom, ali ispod toga neko znaenje mnogo tamnije. U krug pesama o deci uvodi i baku, ali uz
nju dovodi i temu smrti, baka sedi sama i eka smrt. Pesme o Grigoru Vitezu.
Ciklus pesama Tatin odlazak u zemlju snova peva o bolesti, halucinacijama i temperaturom. Neto to je
teka i tamna tema udene u poeziju za decu. ta deca u svetu sluaju aktuelni trenutak, hipici. Opte
osobine impresionizam. Nemamo vidljiv razvoj u poeziji za decu. Uvek prisutna potreba za idealom
naivnosti. I pored ideala naivnosti vano mesto motiv pratanja. Osnova hrianske religije.
14. Poezija Grigora Viteza i Gvida Tartalje
Grigor Vitez Srbin iz Hrvatske.
I sam iako nije ostavio preciznije uputstvo kao Vladan Desnica, jasno da je imao na umu to iru publiku za
svoje delo. U poeziju je uao nakon WW2. Pesme su mu naglaeno bile vezane za dati trenutak, ideologiju
posle rata. U saglasju sa aktuelnim deavanjem.
Poezijom za decu se poeo baviti 1955. godine, objavljuje prvu slikovnicu Vesele zamke. Godinu dana
ranije se pojavljuje slikovnica Potovana deco, Radovia. Okretanje prema modernom izrazu zbirke koje
su kao slikovnice. Vitezova se sastoji od zagonetki, bogato ilustrovane, odgonetke se nalaze u sadraju.
1956. Prepelice, prava zbirka za decu.
Nije dugo stvarao knj za decu, umro je 1966. Dobar broj zbirki su zapravo izbori pesama. Za nas
reprezentativna Jednog jutra u gaju 1960. Ta zbirka je vaan izbor iz njegove poezije. Na primeru te
zbirke pokazaemo osebonosti njegove poezije za decu. Prouavaoci se slau u tome da je njegova poezija
direktni nastavlja Zmajeve poezije, ali i da se oslanja na poeziju Desanke Maksimovi. Kod Viteza se
pojavljuju naznake modernog pristupa. Za razliku od Radovia, nije njegova poezija okrenuta potpuno
modernosti, mnoge pesme napisane su na tradicionalnoj liniji. On se nalazi na prelazu trdicionalnog i
modernog izraza. Tematika nee biti pesnik grada, ve e detinjstvo biti u selu. Priroda je bitno mesto u

njegovoj poeziji, blizak nainu na koji Desanka peva o prirodi. Uticaj usmene poezije Milan Crnkovi
kae da njegov nonsensni humor i ukljuivanja igre koja moe biti razliito oblikovana, dolazi preko
narodne knjievnosti.
Vodio je brigu da se sve zbirke objave dvoazbuno. Pojavljuju se crte modernosti ali nisu sve njegove
pesme takve. Zbirka izbora Jednog jutra u gaju pesme nanizane hronoloki. Nema nikakvog sloenog
kompozicionog organizovanja. U izboru koji je nainio u Zagrebu, kompoziciono organizovanije. Jednog
jutra u gaju vezano za teme vezane za decu, mali prst koji se ali na svoj poloaj. Radovi Dete je ovek
u odelu deteta. Krupna tema u knj. za decu.
Sa prelaskom tradicionalne kulture i pojavom grada nestaje patrijahalni odnos u porodici.
Nastupanje prema deci kao prema odraslima, ni jednog trenutka ne snishodljivo.
Branko Miljkovi vrio prikaz Vitezove zbirke. Poezija za decu je nauk, ne samo zabava. Decu ne treba
zanemarivati. Uvek se voditi rauna na koji nain, sa puno srca i mate.
Neke pesme otvoreno didaktike i poune, koje govore o deijim manama, moemo pronai i kod Viteza.
Pesma Strah direktno se nadovezuje na zmajevu pesmu U mraku.
Pesma Teka bolest pronalazimo oslanjanje na ironiju, kao kod Radovia. Kod Viteza emo videti da je
njegova poezja na putu kao modernom izrazu. Koristi ironiju, ali i tradicijske motive (vezanost za kolu). U
prvom delu zbirke pesme direktno naslonjene na narodnu razbrajalice, brojalice, alogini obrati.
Ptiija pjevanka samo nizanje glagola, ostavruje igru preko samog jezika. Iza brda plava izokrenuta slika
sveta, make i mievi prijatelji.
Veliki udeo u njegovoj poeziji ima humor. U jednoj grupi pesama povezan sa onim to je rekao Bergson, da
je drutveni regulator. Smeh se postalja na iznevereno iekivanje Krava ita novine. Kod Viteza postupci
blii situaciji koja odgovara datom poretku. Ima i humora koji poiva na disproporciji.
Nonsesni humor poiva na odbacivanju logike i smisla. Pesma Zar mi nevjerujete. Ima i onih koje nisu
liene smisla, ali imaju fantastike.
Najpoznatija pesma i najuspelija Kako ivi Antun Tun. Dali je pesma rugalica ili promovie drugaiji
pogled na svet? To vidimo na nain na koji je humor aktiviran. Humor iz narodnih poalica. Uvek ismevano
ono to nije praktino. Pesma postavljena tako da podsea e bajkoviti svet. Nelogini postupci junaka zaista
pokazuju da se smeh pojavljuje kao regulator drutvenog ponaanja. Ima i jezikih frazeologizama ovde
utti kao riba, kvoke i zlatna jaja, polje ita more. Nisu sve slike nonsensne, ali esto je pogreno
zakljuivanje dece. Zakljuci do kojih dolaze deca pogrenim zakljuivanjem.
Zato huke lokomotiva vano samo zvuanje, onomatopeja.

15. Srpska knjievnost pedesetih godina dvadesetog veka pojava D.Radovica

16. Osnovne odlike poezije Duana Radovia
Duko Radovic se u knjievnosti pojvai 40ih godina 20.veka. Imao je asopis Beograde, dobro jutro. Ono
to je za njega vano je nastojanje da bude pisac koji se pribliava ivotu i govori o realnom sadraju.Uloga

pisca kod njega je sasvim drugaija. Pisca ne zamilja odvojenog od ivota, za njega je pisac neko ko se
uvak nalazi u matici ivota i nije krio da je zanatlija. esto pie po porudbini. Kda se pojavio, vodila se
ponovo vodila bitka izmeu tradicionalnog i modernog.
Odmah je naao mesto afirmisanja modernog izraza, uz Vaska Popu, Miodraga Pavlovia. Prvu knjigu
objavio slikovnica Potovana deco 1954. Godina. Nije objavljena odmah po predaji rukopisa, ekao je
etiri godine. Zbirka ima samo devet pesama, ali neke od njegovih najboljih. Pravei svoju knjigu ugledao
se na Podvige druine pet petlia, Vua. Kao knjievno i likovno delo, ilustracije slikara ora
Milanovia,objavljene u crvenoj i plavoj boji. Nije imao neki prijem, otpor prema modernom.
Voja Cari je Radovia smatrao dragocenim. Hvalio je originalnost prve zbirke, Radovi se ne ugleda na
pesnike, odbacuje sve kliee stvorene u naoj knjievnost za decu, njegov pesniki izraz je nov. Istakao da je
Radovi otkrio nova podruja u knjievnosti za decu, obogatio je tematiku. Prolo je mnogo godina pre nego
to su kritiari poeli njime da se bave. Smatali su da nije spontan, da je previe realan. Kao mogui uzori
Radovia - prvi pominjeni Luis Kerol, Aleksandar Mil i Edvard Lir. U ovoj slikovnici objavio neke od
najboljih pesama Straan Lav. Opisao i stvaralaki proces. Dugo mu se vrzmala dva stiha Bio jednom
jedan lav... Kolebajui se napisao je u dve verzije, prva imala naslov Lav iz crtanke 1950 objavio, ali kada
je objavio u slikovnici, promenio u Straan lav. Izmenio naslov da se ne bi videlo o emu je re, pohvala
deijoj imaginaciji.
Pored te pesme, samo jo jedna u verzija Da li mi verujete. Na Zmajevu Ala je divota kada se okupa,
Duan se podsmehnuo toj tendenciji kupanja. Vano kada je re o slikovnici nov odnos prema detetu, ne
zahvteva saaljenje, ljubav, nego se obraa kao nekome ko zasluuje potovanje, treba se uzdii na nivo
deteta. Slikovnica Potovana deco u potpunosti je raskinuo sa mimetikom tradicijom, afirmie princip
mate, koristio postupak knjievne fantastike. Ve prvi kritiari zapazili su slinost sa pesmom Konj Vaska
Pope. Konj obino osam nogu ima, kako to moe? Od poetka bio svestan mesta i uloge u srp knj. Kada je
pravio antologiju za decu, eleo da napravi kanonski izraz u stihu. Zbirka je sainjena slino Popovievoj,
pesme razvrstane u celine.
Rumovi je izabrani pesnik, koji oliava moderan duh; njime se zavrava vana etapa knjievnosti za decu.
Kritiari su isticali da nije sebe uvrstio u antologiju, no Ruma.
Stekla su se nova knjievna iskustva, menjanje horizonta, najvie se promenila predstava o detetu. Iskazao je
potovanje, kasnije u poglavlju Dete i knjiga, definisao dete kao ovek u odelu deteta. Meutim, smatrao
je da je Drugi svetski rat u osnovi izmenio sve nae predstave, kao i o detetu. Moderna civilizacija ne
posmatra dete kao bezazleno stvorenje. Moderna psihologija ukinula podelu na dobru i lou decu.
Celokupan sistem se gradi prema najgoroj deci. Radovi kae u modernoj civilizaciji smo poeli da
brinemo o looj deci. Drugi stav umetnost ne treba da bude nagrada za dobru decu. On smatrada ni u
deijem svetu nije sve bezazleno, ne treba idealizovati, otvorenih oiju gledati na deiji svet. Pravei
antologiju, hteo je da realizuje stav da se naa knj za decu izvetoperila, ima mnogo loih pesnika, mora se
boriti protiv lane vrednosti. Nije idilino stanje u naoj knjievnosti za decu, mnogo loih knjiga. Tu borbu
vodio na svoj nain.
Meu prvima prednost je davao estetskim merilima. Smatrao da i on ima odnos koji je zasnovan na
estetikim naelima. Poezija je ono podruje na kojoj se pojavljuju novine u knj. Radovi je eksperimentator
sa jedne strane, a sa druge knjievni konzervativac. Sedamdesetih godina poveo je ozbiljnu polemiku neki
pesnici su suvie hermetini, takva umetnost ne vodi niemu. Traio je i da pisano za decu bude razumljivo,
logino, konkretno i precizno. Isticao je da lepota pojedinih pesama nije u sadraju, no u vetini pesnika da
neto kae. Nije voleo duge pesme za decu, pravi i veliki pesnik se razlikuje po tome to je umeo da napie
kratku i dobru pesmu. Tokom itavog knjievnog delovanja, stalna meta su mu loi pesnici za decu.

Nedostatak sluha, mislio je da dobra pesma za decu uvek moe i da se otpeva. Isto tako bio je pesnik koji je
smatrao da u knj za decu ima ritmiko melodijsku komponentu, loi pesnici se odaju time da nemaju
muziki sluh i nemaju odgovarajuu jeziku i pesniku kulturu.
Isticao kao sutinski poeziju za decu ne mogu da piu ljudi bez duha. Opisujui kako je pravio antologiju,
rekao da je nastojao da u tu antologiju uvrstu sve vrste pesama za decu. U poetku jednostavniji oblici, pa
sloeniji. Pravio otru razliku izmeu poezije za decu i deiji lektire, samo pesme koje su iskljuivo pisane
za decu.
Prva etapa koju simbolizuje je slikovnica Potovana deco. Poetiki stavovi u eseju Dete i knjiga, napisao za
festival Deije igre. Nikad nije ludovao za knjigama, inilo mu se da su sve knjige pisane za drugaiju decu,
ne za njega. Knjievnost donosi idealizovanu sliku ivota. Radovi napada knj koja idealizuje dete i svet
detinjstva, knj za decu treba da govori o stvarnom svetu. Proglasili ga za pesnika koji predvodi moderni
izraz. On kae za moderno da nije precizan izraz, uvek postji skup univerzalnih vrednosti koja moe nastati
u bilo kojem trenutku, ne samo u tom trenutku. On kae da je moderna knj obogatila jezik, uinila da samo
dete promeni odnos prema jeziku.
Igra je za dete vana. Radovi sebe doivljavao kao avangardnog stvaraoca. I kad je re o njegovoj knj za
decu, pisao po porudbini. Knjigu pesama Zooloki vrt, pisao kao vodi. Vukovu azbuku pisao za akciju
opismenjavanja odraslih. Mnogo pisao po porudbini, zanatlijski posao.
Pisac za decu mora, pre svega, da pie kratko. Da realizuje programski cilj, da bude matovit, izmilja
nemogue stvari, mora umeti da se slui humorom. Radovi je zabranjivao da pesnici budu sladunjavi.
Ironija, sarkazam, cinizam, parodija.
Ulazei u srpsku knj za decu, uneo onog to pre toga nije bilo. Usmenja knievnost i poezija Zmaja (ne kao
uzor). Uzimao Zmajeve motive i potpuno drugaije ih pesniki tretirao. Za Radovia bitna struktura,
dijaloginost. Imitira prasituaciju pripovedanja. Uspostavljanje ive koleracije. Obraanje detetu. Dete je i
uensnik u stvaranju sveta o kojoj pesma govori. Sloeni pesniki postupak, uzima bajkovnu osnovu. Koristi
postupak oneobiavanja.
esto koristi postupke iz usmene knjievnosti pesme realice. Voli da koristi izvanknjievne forme
vestern poternice. U svojim pesamama esto koristi inicijalnu formule iz bajke. Voli da zapoinje
imperativnim konstrukcijama. Na poetak pesme smeta pitanje ta bi listu, zato li je pao. Ako je Vuo
poeo stidljivo da uvodi argon, Radovi poeo sistematinije. On ima pesme kao to je Mali ivot. Od
deminutiva pesma. Uvodio je tehniku skaza u pesme U pajzu.
Radovi iako je mnogo promenio, nije hteo da izbaci didaktinost iz poezije za decu. U nekim pesmama,
kao u pesmi Zamislite deco govorio o brodolomu, spaava razbojnik. U Radovievoj poeziji mnogo
pesama o koli i kolskom ivotu. Neke motive prevodi u potpuno drugaiji ton. Umeo da u pesme za decu
uvodi teme koje se pre nisu pojavljivale Tuna pesma o gospoi Klari i maaka est. (sponeje dve teme
usamljenost u velikom gradu)
Voleo da ukljuuje mnogo neobinog humoritinog sadraja. Koristio postupke koje korsitio usmeni peva,
kao i Zmaj personifikacija.
Duan Radovi u srpskoj knjievnosti simbol pesnika koji oliava duh novine, uspeo da izmeni jezik, ali i
tematiku srpske knj za decu. Nastojao je da poeziju za decu primakne ritmu epohe, aktuelno i relevantno.
Njegova poezija nemogua je bez usmene, bez Zmaja, ali vano mesto imaju i nadrealistika iskustva. S
jedne strane veliki novator, sa druge nikada nije zanemarivao tradiciju i naslee. Otvoreno je pristao da bude
didaktian, nastojao da menja italaki senzibilite. Otvoreno trai da se detetu obezbedi sloboda i pravo na

individualnost. Poeo da se bavi knjievnou tokom drugog svtskog rata, ali dugo je sazrevao. Znaajan i
po tome to je prihvatio da o sebi govori kao zanatliji, majstoru; poeziju je gledao kao rad na jeziku.
Talenat za parodiju sposobnost da se kroz parodiju kritiki odnosi prema stvarima. U modernoj srpskoj
knjievnosti za decu ima granani poloaj, uticao na nekoliko generacija, Ruma, Moe Odalovia.
17. Poezija Stevana Raikovia
Objavio je nekoliko knjiga za decu: pesme: Veliko dvorite, druina pod suncem, Vetrenjaa; poemu
Gurije i Male bajke. Nastojao je da pie na isti nain i za decu i za odrase. Po tome je specifian.
1963.pojavila se knjiga soneta Kamena uspavanka. 1967.knjiga pesama Prolazi rekom laa; Zapisi o
crnom Vladimiru; 1999. 2000. Fascikla.
Bio je i prozni pisac: Knjiga zlatna greda. Pisao je eseje o poeziji u dve njige: Dnevnik o poeziji i
Razgovori o poeziji. Prepevao je sve ekspirove sonete, a prevodio je i Petrarku.
Kada se pojavio odreen je kao tradicionalistiki pesnik u ijoj poeziji ima mnogo neoromantiarskih
elemenata (on ne sledi ono to je tada bio izraz modernistikih tendencija, ve se vraa klasinom obrascu
lirske poezije). U vie navrata ukazivao je na svoju bliskost sa neuratnim pesnicima (Crnjanski, Drainac,
Dedinac...)
Za njega se kae da je pesnim strailovske linije (o njij se prvo govorilo povodom Crnjanskog, a dodati su
joj i Dis, Desanka, Dedinac i Desimir Blagojevi).
Raikovi se okrenuo prirodi.
ZAPISI O CRNOM VLADIMIRU poema u kojoj je pokazao ta je po njemu vano za poeziju. Ima
proznih fragmenata uvodni (umesto fusnote) i zavrni (bez epiloga); bolesnik Vladimir Puri (rom) trai
od Raikovia da mu napie pesmu i to onako kad kad je bolovao B.Radievi.
GURIJE poema. Kljuni element je ljubav prema prirodi. Razvijen je motiv ovekove usamljenosti,
tj.nain na koji priroda pomae oveku da savlada usamljenost. Re je o tome kakvu ulogu u ljudskom
ivotu imaju prijateljskvo i ljubav, shvaeni u vrlo elementarnom obliku. Rombinzonovski tip junaka
(svojevoljan odlazak iz ljudske zajednice), njegov najvaniji prijatelj je sama priroda. Puno je opisa prirode
(zima, prolee, raanje Sunca, Dunav). Raikovi tu sliku kontrastira besciljnosti ivota u gradu, gde se gubi
sve autentino u ljudskom biu. Bajkoviti elementi u opisu kolibe (sinteza anrova); junak ima 99 godina.
Opisuje se unutranji prostor. Gurije ivi jednostavno, a moderni junak gomila stvari koje su mu nepotrebne.
Ima dva dogaaja u poemi: odlazak kod umara i umarova poseta njemu susred ljudskih bia moe da se
pretvori u radost. Gurija sanja da je u buri. Poema je pohvala prirodi i osnovnim ivotnim vrednostima
ljubavi, potovanju, prijateljstvu, o emu svedobi i Gurijeva zdravica.
BAJKE (25)
Zbirka Male bajke sve bajke su u formi kratkih pria. Sadri 20 pria i svaka u naslovu ima termin
bajka. Postoji odstupanje od obrazaca narodne tradicije epsko smenjuje lirsko, nema epizoda, nema
sloene strukrure bajke. Pripovedanje od govaaju je zamenjeno poetskim kazivanjem usmerenim ka
dostizanju simbolike vrednosti. Sve bajke su alegorijske prie. One nemaju odnos prema fantastici, kao
narodne bajke, dakle nema udesnog. Jedina veza je personifikacija. Raikovi je govorio o svojoj zbirci
(ove bajke su samo malo iskliznule iz svog realnog sveta, i zato ih nazivamo malim bajkama to je
eksplicitni poetiki iskaz). Pripovedanje je usmereno na idejni sloj prie, nema didaktinog moralisanja.
Simbolinost je osobina svih bajki. Bajka o deaku i mesecu mesec je simbol tajanstvene sile koja
obuzima oveka, simbol potrage za snovima.

Bajka o zrnu peska je simbolina pria o beanju za promenama. Alegorija je veza Raikovia i
Andersena, kao i ukljuivanje tema vezanih za savremenost.
Bajka o Tadiji ima istu pozornicu kao u bajci Devojica sa ibicama smrt kao odlazak u nepoznato na
saonicama.
Bajka o livadi i skakavcima u kojoj se strano prihvata bolje od domaeg.
Najvanije kod Raikovia je konstituisanje lirsko-simbolike prie u kome je slike sveta okrenuta
vrednostima vlastitog vremena.
18. Poezija *Miroslava Antia* i Dragana Lukia
Sunce i sneg pionirske novine iz 1951.
Radovi je krajem pedesetih govorei o poeziji upravo pomenuo Lukievo ime kao pesnika najmlae
generacije koji ini kljunu promenu u poeziji. Izbacio je make i mieve uveo trolejbuse i trotinete. Naelne
promene vane su za njegovu poeziju. Modernistike crte u pevanju za decu. Sveobuhvatna slika njegovog
opusa, nisu sve pesme kao moderne, nema u svim pesmama humora i igre. Kada obratimo panju na itav
opus videemo da kod Lukia ima pesmama i u tradicionalnom kljuu Pesma proleu, Jutro, pevanje o
lepoti.
Bez obzira na to, kod Lukia nema pesama o prirodi, selu, za razliku od Gligora Viteza. On je pesnik grada.
Postavljenjem grada kao glavne pozornice knjievnog zbivanja, napisao je u pozni roman Tri gusketara.
Jedan krug pesama karakterie izrazto tradicionalna linija, ali sa potpuno novom tematikom. U njegovom
opusu vidimo jedan prelaz, za razliku od Radovia koji je ostvario potpuno novo. Kada govorimo o
prethodnicima, moramo govoriti o Aleksandru Vuu, koji je uveo grad u deiju poeziju (Moj otac tramvaj
vozi). Luki ima pesmu Moj tata, koja je replika Vuove pesme. Ne zadrava se samo na Vuovom
uzoru, neto se i na tematskom planu menja. Vuo se kree od avangardiste do socijalne literature. Kod
Lukia, pravei repliku na istu temu,vie nema naglaene socijalne tematiku, nema ideologizacije
knjievnosti. Toga nema jer je pedeetih ta ideologija pobedila. Lukieve ulice se etaju obuene "kao velike
dame sa ogrlicom od srebrnog neona". Po njegovom gradu automobili jure jedni druge, Trolejbusi su se
ve saiveli s ljudima, odnosno s decom, pa zastajkuju da ne pogaze vrapce, odmaraju svoje tokove na
poslednjoj stanici. Zaustave se kad neiji deda treba da proe gradom, doprinose da tata koji ih vozi postane
najvaniji ovek u gradu. Jedan trolejbus u kojem su bili samo deca i pesnici krenuo je za mesec.
Karakteristino je od pesnikih postupaka - unoenje humora. Unoenjem odreenih jezikih izraza,
unoenja novih rei, jednostavan onomapotejski izrazi koji izazivaju smeh. Pribliavanje sveta odraslih
svetu dece, trai dete u odraslom oveku. Luki nam se ukazuje kao u isto vreme i tradicionalan i moderan
pesnik.
Prva njegova slikovnica Zveri kao fudbaleri iz 1952 godine. Sa jedne strane pokazuje pesniku
generaciju i odnos prema publici, a interesantno to se bavi popularizacijom sporta. I posle te slikovnice,
sredinom pedesetih objavljuje veliki broj pesnikih zbirki Kako se kome ini, 1956 godine, Ovde
stanuju pesme 1961 (nagrada Neven).
Krug pesama vezane za tradicionalne teme godinja doba, meseci. Izdvaja se porodini krug pesama pesma ta je otac, Balada o rumenim veknama i porodini krug i pesma iz gradskog ciklusa (kupuje
se hleb). Tema grada je vrlo kompleksna. Pesma Dragana Lukia ta je otac sadri upravo taj vid odnosa
izmedu dece i roditelja. Da li je roditeljskom brigom i prekorima povreena linost deteta, koje eli da ima
"svoj" ivot, onaj sa strepnjama, tajnama i radostima, to ini sadrinu autonomne linosti, ili je posredi
deji otpor tome da se oeva ljubav izraava zabranama, savetima, prekorima i poukama ta i kako sme i

treba da se radi - teko je odgonetnuti. Verovatno je u pitanju i jedno i drugo. U poplavi roditeljskih pitanja koja vie govore o zabrinutosti za dete nego o radoznalosti za njegovu igru - rada se deji otpor. Dat je
uzlazni ton protesta protiv naruavanja inetgriteta deje linosti, a taj integritet podrazumeva i roditeljsku
ljubav. U dve rei su udno saete i diferencirane izvesna sutinska znaenja tih odnosa. Pretposlednjim
stihom u pesmi dete se pita: "Da li je otac tata"...? Re "otac" ovde oito oznaava bioloku pripadnost, iz
ega proizlazi i odgovarajua roditeljska uloga, a re "tata" je izraz topline i neodgonetnutog milja, koji
struji ljudskim biem kad se ona izgovara bilo u dejem tepanju ili nenom obraanju da bi se poverila
misao, srea ili uspeh, bilo u nadi da je to siguran oslonac i utoite za rasplitanje dilema, oduku tuge ili
utehe za neuspeh. Suprotnost "tati" je pojam "sudija za prekraje". U realnosti "sudija za prekraje" ima usko
znaenje, ali je ovde dobio simbolian smisao surovosti i bezoseajnosti. Sudija ne vodi rauna o ljudskim
raspoloenjima, trai odgovor i na ono o emu covek ne eli da govori - jednom reju, naruava onaj intimni
svet oveka-deteta, samim tim vrea i uniava linost. "Sudija za prekraje" nalazi se u prvoj i poslednjoj
strofi pesme i ini okvir u kojem su prenapregnuti ljudski napori da se ta neprirodna stega raskine. Otpori i
protest protiv sputavanja linosti deteta su snani.
Poseban tematski krug ine pesme o koli. I kada bira tradicionalnu tematiku, postupak je moderan. U pesmi
Pardon, na kontrastu junaka same pesme slon i stonoga zasniva se komini efekat. Pesma Neboder
grafiki oblikovana kao soliter. Pesma Brojanje zasnovana na igri jezika.
Pesme vezane za sliku grada najznaajniji krug tematskih izmena koji uvodi Dragan Luki. Najpoznatija je
pesma Fifi. Otuenost u gradu. Pesme o liftu. Sam princip igre unosi u poeziju za decu, cela ta generacija
povezuje pesnitvo sa igrom. Doivljaj grada i junaka u njemu u delima Dragana Lukia matovito je
produbljen bitnim iniocima ljudskog ivota koji dolaze do izraza u jednoj urbanoj sredini. Kod Lukievih
junaka, nejee deaka i devojica, retko dolaze do izraza varljivost stremljenja i ranjivost njihove due, pa
je otuda radost preovlaujua u njihovom raspoloenju. Kada se ispolje njihovi otpori prema nepravdama i
nezadovoljstvo, najee se pretvaraju u molbu da se deci ne ini naao, kao u pesmi Fifi.
19. Naivne pesme Milovana Danojlia
1976. objavio je knjigu ogleda o KZD Naivna pesma (Od Zmaja, do 60ih god) i time pokazao da KZD
smatra ravnopravnom sa drugim oblicima knj.stvaralatva. Knjiga ima dva dela. U prvom poglavlju definie
pojam KZD i njen razvoj i govori da delo ne sme da bude samo pristupano detetu, mora da ima estetsku
vrednost. Knjievne vrste su specifine u KZD u odnosu na knjievnost uopte, vie se razmatraju f-je dela
nego njihova priroda. Istie se pragmatinost. KZD je pojava modernih vremena, ona postoji od epohe
prosvetiteljstva razvoj kolstva doprineo je da deca postanu italaka publika. Preduslov pojavljivanja
KZD je u usmenoj knji. (i ona se obraa deci). Navodi Zmaja kao rodonaelnika KZD, a i on se ugleda na
usmenu knji. Preduslov za stvaranje KZD su i slikovnice (one nisu knji.dela, ali deci daju osnovna
saznanja o svetu). Autentini deiji pisac mora istinski da potuje dete i njegovu slobodu, da ne gaji iluzije o
deijoj samoupuenosti na lepo i aneoskoj istoti (pisac ne sme da se prilagoava njihovim mogunostima
poimanja, o kojima treba da ima intuituvnu svevst). Pisac mora da ima znanje o deijem poimanju sveta, ali
treba nesvesno da ga koristi. Drugo poglavlje za cilj ima odreivanje posebnosti stvaralakog procesa u
kome deija pesma nastaje (uslovi nastanka, izraajne odlike, uporediti je sa poezujom uopte i uoiti
posebnosti). Svet je za deiju svest moga jedino kao osmiljen i ureen. Presudnu ulogu igraju intenzitet
vizije i originalnost u oblikovanju. Danojli odbacuje pojam pesme za decu (on obuhvata sve to je
pristupano detetu). Deija pesma je pesma u deijem dobu ivota.Humor je stalno prisutan u deijoj pesmi.
Obraa se deci, ali je prihvataju i odrasli. Deiji svet je svet bez Boga, svrhe i cilja (kao to smatra i
Radovi) kad nema velikih stvari, sve stvari su velike.

Njegov opus je anrovski neobino raznolik. 2002. je u Letopisu Matice srpske govorio o sebi svojim
pogledima na knjievnost u njegovom opusu ima mnogo autobiografskih elemenata, i to u poeziji
(Poezija je ili ispovedanje ili prazna igra veza knjievnosti i zivota).
Uroeniki psalmi izali su iste godine kad i Uzalud je budi B.Miljkovia, neosimbolisti su hteli da
pobegnu od tadanjih rasprava o knjievnosti i sukoba tradicije i modernista.
Prozu je poeo da pie 70ih. Prva knjiga Zmijin svlak spaja autobiografsko i izrazito lirsko pripovedanje.
Najbolja knjiga je Godina prolazi kroz avliju ne moe joj se odrediti anrovska priroda (nije roman, jer
nema glavnog junaka; ni esej, jer govori iz narativne perspektive), a govori o tome ta se dogaa sa
prirodom u godinjem ciklusu, povezujui to sa ljudskim sudbinama.
U poetku je pisao slino kao Miljkovi stihovi su lozinke, u uroenikim psalmima (npr. pred svakim
bolom unapred polaemo oruje) tei ka aforistikom izrazu. Bio je majstor lirske deskripcije, naroito
tamo gde je smisao izraza alegorijski (pesma Jabuka izgubljena na Kaleni pijaci i Put istorije)
Uspeno je koristio razliite tonove u svom lirskom govoru: baladini o detinjstvu, satirini (Crno ispod
noktiju), himnini (O prirodi). Jako je dobar poznavalac srpskog jezika; knjige eseja Muka s reima i
ienje alata pokazuju koliko je teko doi do pravog jezikog izraza.
Za decu je poeo da pie krajem 50ih. Prva knjiga za decu je iz 1959. Kako spavaju tramvaji. Okretanje
KZD objanjava time da ga je obuzela elja da napie neto vrhunski jednostavno, razumljivo svima, pa i
deci. Ipak, on nije jednostavan kao pesnik za decu.
U Kako spavaju tramvaji i druge pesme, sabrao je pesme za decu i razvrstao ih u 8 celina. Deca na
prodaju su alegorijske pesme koje govore o raspadu SFRJ (deda je ifrovano ime za Tita). Pesme za decu se
zasnivaju na snanom oseaju za ritam ivota u prirodi; neophono je da pesnik za decu afirmie ivot u svim
vidovima, jer je knjievnost posle Bodlera uglavnom negativno nastrojena prema ivotu i svetu; treba
afirmisati lepotu i veliinu svega to je malo i slabo.
U pesmi ta su izmeu ostalog radili Stari Sloveni govori da treba ukinuti potrebu da se prolost
idealizuje, jer ona predstavlja mnogo toga negativnog.
U pesmi agubica formira se predstava o neemu to je van detetovog mogustva, nepojavno, tajna sveta.
U pesmi Karaore i Betoven prikazan je fenomen drugog Danojli je smatrao da deci o tome treba
govoriti (ljudi u kojima su istorijske prilike nametnule razliite zadatke u isto vreme).
Danojli voli da postavlja pitanja, slino D.Radoviu - Gde su poetak i kraj sveta ne postoje poetak i
kraj sveta, svaka taka je podjednako vana, jer svaka moe biti poetak i kraj.
udljivo slavlje je prividno humoristika pesma, koja govori o nepredvidivosti ivotnih tokova i
budunosti, o udljivom javljanju slave.
Pesma Romeo i Julija u braku postavlja pitanje ivotna alternative (velika ljubav ili jednolian ivot); u
svakodnevnici se rasipaju svi elementi legende.

20. Poezija Ljubivoja Rumovia (1939.-)

Rumovi je 1957.uao u knjievnost u lokalnom asopisu i knjievnim novinama.

1965. na radio Beogradu bio je autor znaajnih emisija- Utorak vee, ma ta mi ree, Veseli utorak, i
Subotom u 2. Preao na televiziju posle 1968. Godine - na TV Beograd, delovao kao autor znaajnih
serija Dvogled, sa Draganom Vabiem, Hajde da rastmo i najpopularnija Fazoni i fore. Pored toga
kao Tv autor napravio znaajnu seriju Dijagonale, prie o ljudima i naravima. Retke etnike grupe u
Jugoslaviji, pored etnospecifinosti duga kult tradicija. On spada u neprirodne plodne autore za nae krajeve,
prema podacima iz 2009. godine njegova bibliografija je iznosila 73 knjige. Kada je re o knjievnosti,
delovao je u tri oblasti pre svega pesnik, ali i prozni pisac koji je pisao i za decu i za odrasle, a poto je od
1986. do 2002. bio upravnik pozorita Boko Buha, postao je i dramski pisac uma koja hoda,
Nevidljiva ptica, Babaroga, U cara Trojana kozije ui.
Pored toga na samom poetku objavio je vei deo pesama za odrasle, a 2011. objavio svoju prozu Kua sa
okunicom, seanja na detinjstvo, porodino okruenje.
Rumovi, delajui kao pisac za decu, bavio se obezbeivanja statusa deteta, napisao je zanimljivu knjigu
Bukvar deijih prava, pored toga pokuao je da napravi i sopstveni bukvar Azbukvar. Inae neobina i
ivopisna pojava, on osniva, jedan od prvih takmiara i predsednik karate kluba Crvena zvezda. Danas
predsednik Kulturne zajednice Srbije, koja dodeljuje Vukove nagrade u Predsednitvu Srbije.
Kada je re o piscu, znaajan je kao pisac za decu, koji je delovao u onom smeru koji se naslanja na poetiku
Duana Radovia, sa kojim je srodan i podudaran pesnik. Duan Radovi je dao kljuno mesto u Antologiji
pesnitva za decu. Veliki ciklus za decu od Zmaja do Ruma.
U knjievnost za decu uao je 1970. kada je objavio Ma ta mi ree, to je prva knjiga za decu, koja je u
ono vreme tampana u preko 120 000 primeraka. Ne samo to je doivela uspeh kod italaca, nego mu je
kao autoru prve knjige donele znaajne nagrade Neven, Mlado pokoljenje i Brankova nagrada. I tada se
desilo neto to je ostalo izuzetno, za tu svoju knjigu dobio i nagradu piscima za ivotno delo nagrada
Zmajevih deijih igara za doprinos u knjievnosti za decu.
Kada se pojavila knjiga Ma ta mi ree, knjievna kritika se svodila na dva, tri imena. Najpre Radovi se
oduevio. Toliku panju je privukao Radoviu, jer je i sam bio svestan da knjievnost sama po sebi nije
dovoljna, nego mora da s udrui sa medijima i oni su odigrali ogromnu ulogu u afirmaciji Rumovog
stvaralatva. Rekao je da mu je Ma ta mi ree izgledao kao TV ekran.
Ruma sa Radoviem povezuje njihova poetika, poezija za decu mora da ima nekoliko vanih osobina
humor, pesma kao igraka za dete, a da bi postala igraka za dete, mora da ga priblii sebi, razlog je to
veliki broj pesama ima dijaloku strukturu. Rumovi je otiao korak dalje od Radovia u ukljuivanju
nonsesnog humora (uticaj Kerolove Alise u zemlji uda). Rumovi je nastojao da nonsesnim humorom
dete ukljui u izmeten svet u kome e ono moi da doivljava stvari na drugi nain. Meutim ne javlja se
nonsens prvo kod Rumovia, ve u nekim Zmajevim pesmama sreemo neke oblike nonsensnog humora.
Zato su kritiari uvaavajuu tu vrstu humora, tvrdili da je mata uspela da se oslobodi kontrole razuma.
Pored nonsesnog humora, izuzetno vanu ulogu ima igra. Jezgro Rumovieve poezije, ali ne treba gubiti iz
vida paradoksalnu injenicu, retko opisuje deije igre, opisuje jezikom koji je za njega igraka. Veliki znaaj
imaju pesme koje za temu imaju sport, jer je meu prvima osetio da e sport postati religija modernog
doba, za pesnika osnovni sport je ovladavanje jezikom, nastojao je da ukljui nove rei (beskrajon), voleo
je da pojedine rei skrauje (dlak , slon slonira, telefon telefonira). Vrhunac je ukljuivanje argona u meri
koju je posle ukljuivao samo Momo Kapor. Svi ovi elementi shvatanja pesme kao igrake, doprineli su
tome da Rumovievu poeziju doivimo kao trijumf pesnike mate. Ne znai da je okrenuo lea stvarnosti,
nastojao je da odrava vrstu vezu sa stvarnou u kojoj su deca dovedena u donos sa odraslima. To se
naroito vidi u njegovim pesmama u kojima slika karakter i naravi, Bio jednom jedan petak, O oveku
koji zna mnogo, Strunjaci za sve. Nastojao je da nastavi Zmajevu trdiciju kritike ljudskih karaktera,

mana i nedostataka. Petak je lenuga koja misli da sve zna i sve moe. Rum voli da ukljuuje tematiku
stilskih formacija iz prolost, realizam. Kada itamo Sremca, esto se susreemo sa tim da je osnovna
opsesija mladih majki i devojaka potencijalna udaja. Bila jedna devojka Mara kada je bila mlada i kad se
bude udala za uru slastiara tad postaje sredovena gospoa bez ambicija. Nastojao da prikae samu
ljudsku prirodu, fundamentalni nedostatak.
Veliki znaaj ima moralistika komponenta, niko nije skrivao pretenzije da bude pouan i zato mnogo panje
poklanja toj dimenziji. Za njega se govorilo da je mnogo vie pouan nego to se povrnom analizom ini.
On je to inio zbog toga to se gledajui u svet u kojem ivi da zlo ne zna za poraz, niti je bio siguran da
dobro ima ense da pobedi u ovakvom svetu kakav je. Nastojao je da formulie etiku poziciju. Meutim,
ima pesama u kojima se pokazuje i drugaije nalije. Nastojai da se polemiki odnosi prema jednoj
Zmajevoj pesmi Ide maak u svatove, Rumovi ima pesmu Maak doktor koja nema zavretak kakav
ima u humoristikim pesmama. Voleo je da u pesmama kritici podvrgne stereotipe. Bio jednom jedan vuk
u toj pesmi pokazuje kako je Vuku dojadilo da bude zao i pokuao da bude dobar i fin, a ljudi su ga ubili
zato to se dre stereotipa. Hteo da ukae na snagu stereotipa i predrasuda. Ovakve pesme pokazuju neto
vano za razumevanje moderne poezije za decu, ona nita ne idealizuje, nego tee tome da dete vidi svu
sloenost i nesavrenost sveta u kome treba da ivi,prikazuje ambivalentnosti. Za njega je vano da je
pesnik, neto pre Mirosalva Antia, nastojao da opeva onaj trenutak koji predstavlja prelaz iz mladosti u
ivot. Hteo da pokae koliko je traumatian prelazak iz detinjstva, napisao je nekoliko pesama koje
predstavljuju izlazak iz tog sveta pesma Iza prvog ugla. Postoje i pesimistine take gledita. Nastojao je
da oslukuje teme jednog vremena, osamdesetih je poeo da pie pesme posveene ishrani. Nastojao je i da
napie ironine pesme u kojima se nalazi ovek modernog doba. Meu naim savremenim pesnicima
razlikuje se po tome to uvek koristi vezani stih i rimu i to je razlog to su njegove pesme izuzetno
melodine. Veliki broj pesama je izvoen.
Retka osobina mogao je da sarauje sa drugim piscima. Zajedno sa grupom pesnika za decu Moa
Odalovi, Dobrica Eri, Pero Zubac i Dragan Radulovi petorica iz srpskog. Najvaniji pesnik mu je bio
Duan Radovi jer mu je uputio najvei komliment Zmaj dvadestog veka.
Nastojao je da u knjievnost uvede nekoliko vanih elemenata kao to su diskretna i otvorena didaktinost,
insistira na ulozi i znaaju humora, velika vanost u afirmaciji naela igre i slobode, poezija za decu je
prostor na kome pesnik moe jezik da kosristi potpuno slobodno. U nameri da se priblii Radoviu ponekad
je pisao pesme koje su gotovo replike na Radovieve pesme. Vestern poternice Plavi kaktus i kekinje.
Bio je ironian prema svetu nasilja, kritikuje naelo sile. Kao i niz pesnika pre njega nastoji da sauva vezu
sa usmenom tradicijom, esto ugrauje bilo itave oblike bilo elemente bajke ili kosristi zagonetku kao oblik
ili realicu, ili kao Zmaj i Radovi pesmu kao aljivu priu. esto je njemu cilj da afirmie princip ivota i
zato on u takvim pesama koristi zanimljiva stilsko jezika sredstva. Koliko se oslanja na usmenu podlogu
vidi se u pesmi Lake zagonetke. Ima i sloenijih pesama Ima jedan. Ima i pesme koje kritikuje ljudske
sklonosti Mamine maze. Rumovi trai da se u detetu vidi ovek. Voli da se slui inverzijom Molim
vas deco. Vraao je teme za koje se mislilo da su potroene rodoljublje. Rumovi je mnogo pesama
napisao posvene rodoljublju Domovina se brani lepotom. Napisao je i pesme posveene majkama.
Posebno je zanimljiva pesma Taka gledita, vezana za vremensku perspektivu. Jezik u njgovoj poeziji
voli da koristi jeziki klie Bilo je prolee, mesec maj. Voli da preko jezika stvara poseban tip jezike
fantastike Ili smo u Afriku da sadimo papriku. Kao pesnik je kljuan za modernizaciju pesnikog
izraza, posle njega nastupa jedna vrsta krize poezije za decu.
Zvunost rima, i potpuna otvorenost prema svim reima, a naroito onim reima koje nemaju najbolju
reputaciju u poeziji, dva su naela na kojima je zasnovana Rumovieva deja pesma.
21. Poezija *Aleksandra Ristovia* i Branislava Petrovia

1990 se pojavila. Slina i nadovezuje se na Ristovievu Lak kao pero. Ukljuuje teke teme i izvesne
politike aluzije. eleo je da probudi panu starijih italaca. Pojavljuje se i ono to nikda nije bilo upleteno u
knjievnost za decu politike teme. Okrenutost savremenoj tematici. Ukljuuju se savremeni predmeti
telefon. Ukljuuje se i tema stvaranja poezije pesma Televizor. Druga odlika ukljuivanje socijalne
tematike, pesma Lupa. Naunofantastini motivi. Od onih koji pevaju zvezdama do praistorijskih lovaca.
Koristei humor, nagovetava temu koja e se javiti u drugom delu zbirke koji je u proznoj formi temu
strane babe.
Ukljuivanje citata iz narodne poezije. Bliskost oveka sa prirodom. Tema alkohola. Nije samo geografski
prostor, nego ukljuuje i evropski kontekst. Obrisi ljubavne tematike. Pevanje o parovima ivotinja.
Peti deo ine prie koje su vezane za porodini krug. Centralni lik babe kao glavnog harambae. Koristi
naivnu svest.
U prvoj prii Ujak Dojilo. Najstranija baba Ikonija.
Vrhunac u prii Pele ratni kontekst.
22. Poema u savremenoj srpskoj poeziji za decu
***
23. Usmena bajka i njena moderna tumaenja
24. Umetnika bajka (arl Pero, Braa Grim, Andersen, Pukin, Oskar Vajld)
Krajem 17.veka, u doba klasicizma, pojavljuje se delo Prie o vremenima prolim (Prie moje majke
guske) 1697. U prvoj polovini 19.veka, u doba realizma, javlja se okretanje fantastici i nacionalnom
(folklornom). Tad ve imamo antibajku, kao bajka u ogledalu (kod nas kod Ilije Vukievia). Vri se
sakupljanje narodnih pripovedaka. U tom periodu nslazimo i Pukinove bajke u stihu. Andetsenove bajke
imaju hrianske motive. To su alegorijske prie, a ne bajke po folklornom modelu. Prouavan je uticaj
bajke na naunu fantastiku.(npr.u deliu Carevo novo odelo nema fantastike). Oskar Vajld, krajem 19.veka
stvara antibajku,ili univerzalnu bajku. Javljaju se i zlokobne, demonske bajke. Poetkom 20 veka, javlja se
roman-bajka; to je novi anr, npr. arobnjak iz Oza. Nai pisci 20-og veka su tvorci autorskih bajki.
(Desanka,B. Radievi,G.Oluji, Raikovi).
arl Pero bio je klasicista u francuskoj knjievnosti. Pored rada na bajkama, njegovo ime vezano je i za
spor izmeu starog i modernog, rasprava sa Nikolom Boalom, koji se sastojao u tome to je Pero hvalio
francusku kulturu, nasuprot rimske, dok je Boalo mislio suprotno. Spor je trajao 10 godina. Peroova teza je
da svaki narataj ima vie znanja od prethodnog. Boalo je smatrao da se vetina ne moe nasleivati i
uveavati generacijama, ve mora da se stekne. Vreme potvruje vrednost nekog dela.
Na prvoj zbirci bajki nije potpisao sebe, nego sina. Smatrao ih u svom opusu kao neto drugorazredno,
manje vredno.
Crvenkapa didaktinost i pounost u prvom planu. Vuk jede crvenkapu na kraju, za razliku od drugih
varijanti. Pero insistira i na temu seksualnosti - ona se skida i odlazi u krevet kod vuka. Pero se pomera u
odnos na sublimirane bajke iz narodne knjievnosti. Nije skriveno, ve je naglaeno, zbog morala,
didaktinosti. Nema udesnog fantastike. Kod brae Grim lovac ubija vuka, to je blie udesnom, nego
kod Peroa. Obraa panju na spoljanje opisivanje, modu. Uticaj salonske epohe.
Pepeljuga spoj realistikog i magijskog dubi se bundeva, pa je pretvori u koiju.
Pali - U to vreme se pojavljivalo vreme gladi, mnogi ratovi Luja XIV osiromaili su narod. Neki su
smatrali da Pero to kritikuje u svojim bajkama.

Na kraju Uspavane lepotice, javlja se svekrva-ljudoderka. Vila baca kletvu, zato to nije dobila zlatnu
kutiju, kao druge vile; ona ne dolazi sa tom namerom. Poimanje prolaska vremena (kraljevi primeuje da je
priceza obuena de mo de). Svira se stara muzika.
Meaju se govorni idiomi, mea se govor naroda i govor dvora i narodni jezici. Njegova dela nisu vezana ni
za kakav sistem pravila karakteristine simbolike.
Braa Grim
Prikupljali su i objavljivali nemake usmene bajke, a izmeu toga ih i prireivali. Postavlja se pitanje da li
su bajke autorske ili narodne?
Jakob i Vilhem Grim. Jakob je zasluan za popularizaciju srpske usmenosti i vie od stilskog doterivanja, ali
su oni samo stilsko doterivanje priznali kao svoju zaslugu (Kopitar je povezao Jakoba i Vuka). Za razliku od
Vuka, varijante brae Grim su imale vee prerade. Preko rukopisa koji je pronaen, a koji je ostavio
Klemens Brentano, koji je u isto vreme sakupljao kad i braa Grim, pronaen u 20. Veku, iz koga su braa
Grim radili prerade. Prerada dovoljno velika da bi se nazvala autorska bajka. Mnogi prouavaoci i danas
smatraju da su braa Grim bili na sredini po pitanju prerade, ali to je doveeno u pitanje.
U doba romantizma ceni se sve ono to je narodno; javljaju se nacionalne ideje. To je pogodna klima za
sakupljanje narodnih tvorevina.
Na prvom mestu su mnogi prouavaoci polazili od toga da su braa Grim hteli da popularizuju prie, da bi to
uradili nuno su morali da prilagode sam jeziki izraz ovih knjievnih dela. Kada su se opredeljivali na koji
nain da stignu do pripovetke, koristili su se izrekama, poslovicama, frazeologizmima koji su ivi u jeziku, a
arhaian jezik su doterivali. Hteli su da uine priu to vie dostupnom publici, najiroj i najmlaoj publici.
Siejni tok ostaje. Odstranjivanje svih neugodnih epoizoda iz siejnog toka.
1812. objavili su prvu zbirku bajki, nosila naslov Bajke za decu i dom. Ove bajke su autorske, jer je stepen
promene teksta veliki. Vilhem je bio zasluan za neka uobliavanja. Unosi hrianske elemente, izbacuje
skaradna mesta, proiava sve preterane grubosti. I kod brae Grim se zadravaju neke surove kazne, ali se
predoava da su ih zlikovci i zasluili (Pepeljuga sestre bivaju kanjene golobovi im iskljuju oi
pravedna kazna; one seku prste i petu, ne bi li im noga stala u cipelicu) Kazne su kod brae Grim surovije
nego u narodnim bajkama i uvek su predodreene za negativne junake.
1816. pojavljuje se drugo izdanje Nemake sage.
Peroove bajke se stalno pretampavaju, tek sa ilustracijama Gistava Dorea postaju kanonske. Nisu sve
pripovetke i prie brae Grim bajke, ve u njihovom opusu moemo videti etiri grupe pria. Prvo bajke,
drugu grupu ine prie sa realistikim elementom, trea grupa prie u kojima su glavni junaci ivotinje i u
etvrtoj grupi se nalaze legende (prie sa religioznim motivima).
U predgovorima bajki su isticali da nisu menjali sadraj pria, ve samo stil, alui oni su ustvari kontaminirali
razliite varijante, svodili su nekontrolisane digresije narodnih pripovedaa na ono to je vano (sredjivali su
kompozicije), nisu odbacivali ni prie koje imaju koren u knjievnosti, odnosno one koje su ve bile
objavljene, njima je bio cilj da te bajke uine popularnim, da ih proire, uine otvorenim za sve italake
slojeve, naroito decu.
I u bajkama se pokazuje tenja ka realistikom motivu. Crvenkapa - zavretak se razlikuje od Peroovog, kod
brae Grim se pojavljuje lovac koji spaava junake. Uklanjaju sva mesta koja su preterano gruba. Fantastko
pripovedanje sa realistikim prikazivanjem. Vuk progutao kod brae Grim, za razliku od Peroa. Moraju da
promene leksiku. Lovac dere vuku kou, to je dodato. Lovac je pomaga. to se tie didaktinosti

podvueno na kraju kad Crvenkapa pokazuje da je nauila lekciju. Crvenkapa ponovo ide u umu i susree
vuka, ali se ovog puta ne da prevariti. Nema erotskom momenta koje je posebno naglaeno kod Peroa.
I na primeru Uspavane lepotice ima i slinosti i razlike. Zaplet je isti. Razliito kod brae Grim nema
drugog toka bajke sa ljudoderkom koje trai da pojede svoje unuke. Nema u sceni buenja uspavane
lepotice detaljnih opisa enterijera, to ne zanima najiru publiku (za razliku od Peroa koji pie samo za
viskoki salonski stale). Nema raskoi u centru panje, za razliku od Peroa. Erotika se vrlo esto sublimira
princ uspavanu lepoticu budi poljupcem (i kod Peroa i Grima), ali kod Bazilea princ obljubi princezu
(silovanije, ses, karanje) da je probudi.
Pepeljuga mnogo jaa veza pepeljuge i njene majke kod brae Grim. Varijanta brae Grim blia srpskoj
narodnoj bajci. Blia narodnim varijantama, nego Peroova. Nema vile za pomonika, ima ptice i majke na
drugom svetu. Majka na poetku bajke, na samrti, kazuje poruku sa hrianskim motivima. Nema magijsko,
kult predaka je znaajniji. Kada posestre pokuavaju da uglave noge u cipele ostavili su surova mesta. Na
kraju Pepeljuga oprosti posestrima kod Peroa, kod brae Grim nemamo uvid u to ta je bilo posle. Golubice
im ikljucae oi, kanjene slepoom za ceo ivot. Ostavljaju teke kazne za one koji su zasluili, nema
srenog kraja za sve. Didktinost se podvlai na taj nain
Pukin
Pukinova je bio u vezi sa Srbima. U napomeni za bajku stoji 18. srpska pesma. 1820. godine prognan na
junu granicu, na prostorima Moldavije. Uticaj se ne moe svesti na jedan izvor. Svoju zbirku naziva
Pesme Zapadnih Slovena. U ruskim verzijama, bajka Bajka o ribaru i ribici se ne odvija na obali mora,
nosilac moi nije zlatna ribica, ve starac, magino drvo ili neto tree. U nemakoj narodnoj knjievnosti,
tj. u zbirci brae Grim, postoji scenografija slina ovoj. Sve to govori da se uticaj ne moe svesti na
odreenu knjievnost ili delo, ve je Pukin od razliitih verzija uzeo po neto. Zlatnu ribicu su
prouavaoci vezivali najee za folklor Junih Slovena, kao i isticanje epiteta. Uzeo je obilje motiva
razliitog porekla i ukomponovao ih u svoju verziju bajke. Ni u jednoj varijanti nema ovaj broj elja (5 elja,
4 su ispunjene). Pukin maginom broju 3 dodaje prvu i poslednju elju. Ovo govori da je u pitanju autorska
bajka.
Promena forme bajka je u stihovima. Odvija se lirizacija, dobijamo hibridne anrove. Radikalna autorska
intervencija, stih je deseterac. Doba romantizma. U ovom dobu fantastika zadobija veu ulogu. Starac se u
prvom trenutku plai ribe; na samom poetku je pusta. Postoji dijalog; gradacijski niz pet elja babe rase;
baba ni jednog trenutka nije zadovoljna onim to ima. Dakle, Pukina je zanimao mehanizam pohlepne elje.
Opis mora raste sa eljama, more postaje sve tamnije, a na kraju se pojavljuje bura i talasi. Pukin ubacuje i
socijalnu notu. Ponavlja istu epizodu kroz pet razliitih varijanti. Baba osim blaga eli i ugled. To se vidi
kada se ona pojavi u skupom ruhu i crbenim izmicama, koje su u Vizantiji samo carevi nosili, a bile su
simbol bogatstva.
Pukin unosi temu due. Baba i deda ive zajedno 33 godine, to su godine Hristovog ivota. Uvodi se
hrianski momenat. Budui da se joj elje neskromne, deda je pita i kritikuje zbog toga: Je li ti sada
zadovoljna dua? Religija ograniava elje, uspostavlja razliku izmeu tela i duha. Baba nije zadovoljna i to
je ovde sredite. Zato baba ne moe da bude carica mora? Onda bi put elje bio beskonaan. Granica je
insistiranje na beskonanosti elje. Vano i zbog postavljanja kontrasta korito-more. Pukin je opisao
ljudsku prirodu, nikad nismo zadovoljni neim to imamo. Psiholoka verzija u odnosu na bajku karakteri
se razvijaju, nisu crno-beli. Karakter koji se menja. Postavio je priu o dui i zadovoljstvu. Baba postaje sve
zlobnija, a starac se buni, nasuprot smernosti sa poetka dela.

Pukin je verovatno namerno postavio hrianski kontekst. Nije mu od velikog znaaja, ali je ipak postavio
pitanje elje i due, vano za oveanstvo.
Bitna je i Bajka o zlatnom petliu u kojoj Pukin postavlja temelje za antibajku. Svi junaci propadaju i
umiru. Osnova za tu bajku je iz pisane knjievnosti, uzeo je priu iz zbirke pria amerikog pisca Vaingtona
Irvinga, njegovog savremenika. Roman Jakobson skrenuo je panju na to da Pukin u naslove svojih dela
stavlja svoje junake, a esto i vrste kojima pripadaju.
Pukinovo interesovanje za folklor se odrazilo na njegovo stvaralatvo, upuujui ga da slika narodni ivot,
kao i da se koristi narodnim pesnikim materijalom u knjievnim delima, na posletku da samostalno
prerauje folklorne motive u duhu narodne poezije (npr. bajke). Narod ne privlai njegovu panju samo kao
ivi izvor knjievnog i jezikog stvaralatva, ve i kao glavna odluujua sila drutveno-istorijskog razvoja.
Hans Kristijan Andersen
Postavljanje hrianskog podteksta za autorsku bajku. Tei da bajku priblii fantastinoj prii ili postupku
ciklizacije ciklusi, epizode, okvirna pria... (Snena kraljica). Vano je pomenuti ukljuivanje socijalne
tematike koja je povezana sa hrianskom (Devojicasa ibicama). Komentarima autora karakterizuje
svoje junake (arobno kresivo).
Ima i bajke i prie za decu. Socijalna tematike koja poinje, primoravanje dece da rade. Unoenje hrianske
fantastike, odlaenje nakon smrti na drugi svet (Devojica sa ibicama) Najpre kao i Pukin u bajci
zlatnom petliu, pribliava se modelu antibajke glavni junak strada, ona se smrzava, umire. On svoje
likove posmatra kao boije izabranike. Ranohrianski elementi, bog bira i odvodi u nebesko carstvo.
Kompenzacija junaci stradaju na ovom svetu, ali dobijaju nagradu na onom. Smrt nije kraj, nego samo
prelazak u novu vrstu egzistencije. Vrlo esto e to koristiti. esto je uvodio posrednike baka u Devojici
sa ibicama (tema smtri)
Ova povezanost sa hrianstvom se pojavljuje i u osnovi Male sirene (1837.), koja se zaljubljuje u oveka
sa kopna. Mora da ima duu da bi bila ljudsko bie, morska bia nemaju duu, pretvaraju se u penu.
Zadobijanje ljubavi smrtnog oveka je uslov za zadobijanje due. Oslanjanje na obred inicijacije. Na
nekoliko mesta na kojima se pojavljuje na povrini, postoji veza sa hrianstvom vidi crkvene zvonike.
Mora da ih svetenik vena, da bi dobila duu. I kod Andersena postoje gruba mesta, za razliku od Diznija,
gde postoji vetica Ursula koja joj magijom oduzima glas; ovde postoji seenje jezika realistino opisano,
mala sirena ne moe vie da pria. Nema srenog kraja. Junak propada, govorimo o antibajci. Uvodi prelazni
oblik, kao istilite, ponovno postavljanje prepreka da bi junaci zadobili venu sreu.
Didaktino povezuje sudbinu male sirene sa ponaanjem male dece. Direktna funkcija pounosti. Obraa
se najmlaim itaocima.
Carevo novo odelo interesantna bajka, nema udesnog, nema fantastinih bia. Jedino udesno
varalice; kau da je tkanina nevidljiva ne vide je glupi i oni koji rade na mestu koje ne zasluuju. U
sredite je postavljena pria o iluziji. Nema elemente narodne bajke. Sama pria postoji iz 14og veka i
veoma je stara. Udara pravo u sujetu. Samo dete razotkriva prevaru. Sujeta- univerzalna ljudska osobina.
Ova Andersenova bajka praktino jedna satira usmerena prema svima. Ismejava ljudsku prirodu, usmerena
prema oveku, ovekovoj prirodi. Niko se ne pojavljuje da ospori prevaru dok se dete ne pojavi. Licemerje
glavni poredak u ljudskom drutvu. Svi se pretvaraju, a kod deteta nema sujete. Andersen zavrava paradom,
delovanjem naroda. Zbog straha svi prihvataju licemerni poredak. Mit u ranijim epohama da dece uvek
govore istinu.
Oskar Vajld

Opti karakter Vajdovog stvaranja uspostavljane hrianskog podteksta. esto sreemo junaka koji je
izgubio veru, posle samospoznaja, posle kog ide kajanje i rad na ispravljanju.
Na podtekstu stvara sve, prisutni su hrianski motivi kao neka vrsta dekora.
Pored hrianske tematike prisutna i tema ljubavi, opsesivno pisao o ljubavi. Stalno mesto e biti i velianje
moi ljubavi. I romantina i prijateljska ljubav.
Opta osobina Vajldovog pravljenja bajki je funkcija komentara. Specifina; i kod Andersena komentar kao
karaktizacija junaka, a kod Vajlda vrlo esto za pokretanje drugih tema koje nisu vezane za pru (rasprava o
estetici, umetnosti). Njegovo shvatanje funkcije umetnosti samo da bude lepa.
Sreni princ iz dva dela. Na kraju jo eksplicitnije e pisati o funkciji umetnosti. Uvodna pria o samoj
lasti. Tema o ljubavi lasta u trsku. Stalno traenja materijalizma u ljubavi. Slino shvatanje ljubavi kao i
shvatanja umetnosti. Kip u prethodnom ivotu proiveo nesreno, sada gleda tugu svojih podanika. Imamo
junaka u kojem se deava preobraaj i koji se trudi da ispravi svoja prethodno nedelovanje. Meanje
materijalistikog i idealistikog vezana za hvatanje ljubavi.
Letovi laste daju panoramu drutvo sjaj bogatih i sirutinju. Trea drutvena grupa onih koji veruju u ideale.
Zlatni listi po listi prenosila lasta, gubi svoj ivot dabi pomogla kipu. Ljubi pred smrt kip. Zavrni okvirponovo uvodi gradske odbornike. Kritika politiara i vlasti. Besmislenost odluka koje vlastodrci donose.
Ukljuuje se tema vezana za estetiku, istopljena statua u livnici, ali olovno sr ce nije moglo da se istopi. Bog
alje anela da donese najvrednije neto iz grada donosi olovno srce i mrtvu pticu.
U bajci Sebini din ista osnova. Din nee dozvoljavati da se deca igraju u njegovoj bati. Junak
doivljava promenu/preobraaj. Iskupljuje svoj greh. Prisustvo Hrista manifestuje se kroz deaia.
Simbolika drveta u prikazivanju rajskog vrta.
25. Umetnika bajka u srpskoj knjievnosti (Grozdana Oluji)
1979. prv zbirk z decu Sedefn ru i druge bjke
Drug zbirk Nebesk rek
Ksnije izlze izbori bjki, od 2000. Izdala je jo nekoliko zbirki bjki. Krj sedmdesetih i 21. Vek
rziite bjke. Prlel s Andersenom, esto su smo legorijske prie. Ne moe se uspostviti slinost
direktnog uticja. Ali i velike rzlike, nem hrinskog podtekst kod Grozdne. Prisutno pnteistiko
osenje svet. U njenim bjkm se pojvljuje prisustvo slovenske mitologije i istonjk filozofij.
Njene bajke imaju vaspitnu i psiholoku f-ju u odrastanju; one pruaju pomo detetu u savladavanju
problema odrastanja i pronalaenju smisla ivota, pomau im da prevaziu strah pred nepoznatim, da
dostignu zrelost, i to povezivanjem sopstvenog identiteta sa arhetipom, iji su koreni u samoj bajci. Ona
obogauje jezik deteta; njene bajke ne kriju da postoji zlo u svetu, za razliku od pria za decu, ne kriju da
postoje mrnja i zavist, ali pokazuju da je dobro uvek jae od zla.
Za prvu fazu stvaralatva karakteristian je panteizam, a u novijim zbirkama vie je prisutna slovenska
mitologija. Kod nje su u drugoj fazi bajke vie mrane. Sveobuhvatni je autor; kao pisac bajke, pa kao
teoretiar 1981. Objavila esej Poetika bajke, izlae svoju eksplicitnu poetiku kao bajkopisca. Trei nain
bavljenja bajkom antologiar. Sveobuhvatniji pogled na bajku.
Esej Poetika bajke - u ovom tekstu opisujui autorsku bajku, ukazivala je na posebnost autorske bajke i
odnosu na narodnu bajku i fantastine prie i ona se, za razliku od Cvetana Todorova opredelila da kljunu

razliku kod autorske bajke, koju vidi u njenoj funkciji. Shvatanje funkcije bajke deli sa Brunom
Betelhajmom.
Navodi da pomae detetu da odraste, sastavni deo obreda inicijacije, ali ne samo to, nego i da uspostavi
ravnoteu sa sobom, svetom oko sebe i na taj nain dostigne zrelost i unutranji mir. Pomae detetu da lini
identitet povee sa kolektivnim. Arhetipski pristup. Daje konkretne zadatke bajci. Na taj nain naznaila
mogunost odbrane bajke. Sastavni deo te funkcije na konkretnim primerima pokazuje ta je dobro, a ta
loe.
Pokazivala je mogunosti za inovaciju bajke, pola od pogleda na bajku kao trodelnu strukturu. udesno se
nalazi uvek u sredinjem delu bajke. Primeuje da se najpre sredinji deo menja. Primeuje da e se
promeniti junaci u autorskoj bajci. Zalae se za unoenje promena i u okvirne delove bajke, da bi se
ustaljena predstava izmenila. Trai uvanje fukcija bajke. U fantastinoj prii natprirodno ugroava svet,a u
bajci je prisutna jednodimenzionalnost, natprirodno postoji u stvarnom svetu. Tanka je granica svetlosti i
mraka. Promena funkciji bajke, ona e je razlikovati od fantastine prie.
Uvodi sliku velikog grada, izvesna paralela sa narodnom bajkom. Soliteri su zamene za kule i zamkove.
Deca se u tim soliterima se oseaju kao zarobljene princeze u kuli, akcenat je prebaen na psihiko stanje.
Knjiga Usamljena gomila. Nekadanji prinevi i princeze, u odnosu prema roditeljima i odnosa u svom
domu. Druge teme u kojima odnosi na savremenu tematiku Zemlja vetrova. Zebnja i strepnja o moguoj
apokalipsi. Stalno primiljala vezu sa Novim svetskim ratom, uas koji preti oveanstvu i savremeni ovek
nasuprot takvoj mogunosti.
Bajka Zvono koje je opominjalo pitanje ivotne sredine. Postoji i veliki broj bajki kojima se dri tema
koje tradicionalno postoji. Meseev cvet i Varalica i smrt kompoziciono ostvarene kao tradicionalne
bajke. Imamo i krug bajki Nebeska reka i Zlatokosa, po svojoj kompoziciji nalik na etioloko
predanje. NR je pria o nastanku duge, a ZL je pria o nastanku zvezda i Meseca. Trea grupa one bajke
koje su alegorine pripovetke bajka Sedefna rua.
Pounost i didaktinost. Stalno isticanje potrebe razliitosti meu ljudima. Imamo i moderne junake, novi tip
junaka u samoj bajci Princ oblaka. Najinteresantnije jeste da moemo tano videti da je prva faza vezana
za panteistiki pogled na svet, a posle 2000. Mranije teme. Smrt kao prelazak u novi oblik.
26. Basna
-knjiga-

27. Ivo Andri kao pripoveda

28. Ivo Andri Deca

Andri, pre svega pripoveda, prva pripovetka 1920. Put Alije erleza. Tri knjige pripovedaka izmeu dva
rata - pokazuju da je on preao sloen evolutivni put kretanje od ekspresionistikog knj. izraza Ex
Ponto i Nemiri modernizovanom realizmu.
Od poetka do kraja pisao je posebnu vrste proze meditativna proza, izrazito lirsko refleksivni karakter.
Natopljeno dubokom melanholijom, filozofska podloga stoike filozofije, najdrai mislioc mu bio Marko
Aurelije. Fragmetarna forma ga pribiava modernim formama, kao Uskokovi, Isidora Sekuli...
Andri pisac koji pie pripovetke i romane na istorijske teme. Prolost postavljena na folklorno-mitoloku
podlogu. Pisac kojeg iznad svega zanima ovekova sudbina, naroito ovekova nemo u stvarnom svetu,
nastojanje da se prikau razliiti vidovi traginosti ovekove sudbine.
Stvarao je od 1911. do 1975. Kao i svi drugi veliki pisci, poeo kao pesnik, preao na pripovetku i tek kao
zreo i afirmisani pisac objavio romane koji imaju novelistiki kompoziciju, niz pripovedaka povezanih
okvirnim motivom. Na Drini uprija 17 pripovedaka. Izuzetno dobro pisao kritike i esejistike
tekstove, ali o one koje imju publicistiki karakter. Poevi kao pesnik koji je prve pesme objavio 1914.,
posle Prvog svetskog rata, preao na lirsko-medatitivnu prozu. Ex Ponto, Nemiri. One su veoma bliske
ekspresionistikoj knjievnosti. Prepiska koju je vodio sa Durbeiem dok je studirao u Pragu, vidimo da je
u prvoj fazi bio blizak ekspresionistikoj ideologiji, treba opaliti amar drutvenom ukusu. Ve dvadesetih
godina napustio je ekspresionistika uverenja. Odbacio avangardni ekstremizam, realistika komponenta se
ustaljuje. Osnovna obeleja pripovednog opusa tri elementa folklorno mitoloki sloj nae kulture, vidimo
u prvoj fazi, Alija erzelez, ali se to okretanje vidi u nizu elemenata. Druga komponenta je njegovo
uverenje da pravi pisac treba da se okrene istorijskoj tematici, jer mu ona omoguava da doe do proienih
oblika iskustva, zato to se na taj nain moe otkriti univerzalno i u vremenu i u ljudskoj sudbini. Ideja
krunog kretanja u istoriji - mnoge stvari se ponavljaju i variraju. Anikina vremena sreemo priu o
Tijani, prethodnici Anike, ono to je jedanput bilo, ponovo e biti. Trea komponenta koja je znaajna je
antropoloka vizija oveka kao traginog bia.
Postupna evolucija, prlaenje na oblike koji su svojstveni za mlade pisce lirika. ta sanjam i ta mi se
dogaa Andri pesme pisao i do poslednjih trenutaka ivota. Lirski sloj je prisutan i kada je preao na
pripovetke i romane. Gledajui morfoloki apekst Andri je pre svega pripoveda, pripovetka sredinji deo
opusa. Tri knjige izmeu dva rata.
Pripovetka Mustafa Madar jedna je od najboljih. Dobar deo njegovih pripovedaka o turskim
vremenaima, ali dosta govorio i o savremenom ivotu. Razlikuju se i po kompoziciji put Alije i Anikine
vremena, a Mustafa Madar i Most na epi kratke, ali izuzetno sloene.
Mustafa nala se u prvoj knjizi pripovedaka. Ona se moe svrstati u pripovetke portrete. Junak ratnik, on je
junak koji predstavlja ono to je Andria uvek interesovalo on je promenio veru. Uzet iz muslimanskog
epskog predanja, jedno u pesmama i priama, a drugo u stvarnosti. Na poetku pripovetke kada se vraa iz
pohoda, a on sitan projae na konju, vie lii na uena i pobona putnika. Voli da istakne kod svojih junaka
epsku biografiju, ukazuje na uee u znaajnim poduhvatima. Mustafa je ratovao na Krimu, oko Banja
Luke, kolovao se u Sarajevu... Kree se po prostoru koji nije njegov. Pripoveda se osvre na duhovno
stanje Mustafe Madara ludilo, tipini ekspresionistiki motiv. Andri voli da pripovetke razvije u vie
perspektiva u prii Mustafa jedna perspektiva u kojoj neto ini silovanje etvorice deaka, u okrajima
kod Banja Luke, silovana ena koja se pojavljuje sa detetom i trei trenutak u sadanjosti usamljeni ovek
u ardaku pored vode koji svira u svoju zurlu, iz tog duevnog stanja se javlja ludilo. Nemogunost da
opravda ono to je inio u tim poduhvatima, silovanja. Kao i veina njegovih junaka, Mustafa poruku
formulie u jednu lozinku Svijet je pun gada.

Ono vezano za pojedinca postaje ilustracija onog u celom svetu. Opte prilike u turskom carstvu tog doba.
Terorisanje ljudi, pa se pojavljuju ljudi koji ele da na surov nain poremeeni poredak vrate u prvo stanje.
Najnegativnije u ljudskom biu izlazi na povrinu kada je naruen poredak. Njegovi junaci esto su putnici,
Mustafa putujui dolazi u priliku da ispolji svoje ludilo. Andri voli masovne scene u kojima se javlja
histerija. Mustafa gubi ivot u apsurnom trenutku, ubija ga anonimni ciganin paretom gvoa. Tehnika
prikazivanja iz usmene uzimanje dela za celinu. Kada pokazuje duevno stanje, prikazuje samo njegovo
lice, on prikazuje proces ludila. Nastojanje da se u unutarnjem svetu junaka pronae najvanije, kad god
zapadne u najdublju krizu, sa prekornim izrazom lica pojavajuje se deda Avdaga Madar. Ono to iz lozinke
koju Mustafa izgovara zlo u oveku je antropoloka konstanta, sa zlom ne mogu da izau na kraj ni
pojedinac, niti drutvo.
Veliki propoveda, ali tokom godina za vreme WW2 on je duboko pouen u prizrenskoj ulici, tokom ratnih
godina napisao je tri romana, takvi da pokazuju da je sa pripovetke preao na roman, Na drini uprija i
Travnika hronika. Kua na osami vidi se kako komponuje opsenije osobine. Znatne razlike Na drini
uprija najvei opseg vremena od 1516. Do 1914. Travnika hronika samo godine napoleonovih
ratova, godine su posebno bile dramatine u itavoj novijoj istoriji. Pisao na poseban nain. Midhmad ami
Istorijski izvori Travnike hronike. Koristio pravu istorijsku grau, koristio konkretne prototipove, voleo
dogaaje da smeta u male zatvorene sredine. Najzanimljiviji roman Gospoica. Vezao motiv za enu, ne
govori toliko o tvrdiliku, produbljena psihiloka analiza koja ima sudbinski znaaj. Nazanimljiviji i
umetniki najizazovniji Prokleta avlija. Pria iz biblije o dvojci brae. Bitan zbog kompozicije, niz
pripovedaa.
ezdesetih godina knjiga Deca nije najbolje ostvarenje, ali tipino Andrievo delo. Na tematskoj ravni
posebno zanimljiva. Ako bi se traila jedna od sredinjih tema uukupnom delu tema o ivotu u versko
podeljenjoj sredinu, uticaj ratova i sukoba. To je objanjenje zato je smestio u pripoveci Deca jednu od
svojih najznaajnijih pripovedaka Pismo iz 1920. Oznaava neposredno vreme o kojem se govori. Samo
to se zavrio WW1 strahote ive u svesti ljudi. Istakao kako te ratne godine utiu na jednog oveka
Maksa. Pismo ifrovani nagovetaj onog to e se dogoditi kasnij, u Drugom svetskom ratu, tada e se
stvari koje Maks samo nasluuje pojavti u kataklizminom obliku.
Kada pogledamo kako je ispriana pripovatka simuliranje autobiografske perspektive. Maks je prikazan
kao izdanak ugledne jevrejske porodice, odmah se kae da je pokrten. Vano je da je to pokrtavanje
proizalo iz oblika socijalne mimikrije (prikrivanje identiteta). Glavni junak jeste pojedinac, ali ima i
simboliki status. Tragina sudbina jevreja u itavoj prvoj polovini XX veka. Gine u panskom ratu.
esto uvodi evokativni ton, zapoinje kao evokacije uspomene iz detinjstva (trenutak susreta pripovedaa i
Maksa na el.stanici). Pozicija nekoga ko je na socijalnoj periferiji. Pripoveda se kroz seanja vraa u
detinjstvo u Sarajevu i druenje sa Maksom, ija je porodica tada bila bogata; sea se da je Maks itao
Geteovu pesmu nagovetaj onoga to e mu se dogoditi. Druenje e im se prekinuti Maksovim odlaskom
u Be na studije. Maks poinje da pria o svom ratnom iskustvu, a pria pokazuje da se on duboko razoarao
u ljude. Pripovedaa pogaa to sto se Maks nikad vie nee vratiti u Bosnu. Bosanski ovek nee da postane
svestan svoje mrnje. Pria se prekida, jer Maks ulazi u voz, ali potom alje pismo iz Trasta. Dakle, postoje
dva dela pripovetke; susret i pismo. U pismu pie o tome da Bosna ima dva lica i da je to zemlja mrnje, za
koju bosanski ovek nije svestan da je deo njega, a koja dolazi iz verske i nacionalne sfere. Maks posebno
istie ulogu religije najvie zlih i mranih lica oko bogomolja, manastira. Maksu Lefeldu smeta to mora
da se stane na neku stranu; da se opredeli. On bei iz Bosne, nadajui se da ivot na nekom drugom mestu
nee to od njega zahtevati. Andri voli da se koristi ubrazvanjem i skraivanjem vremena.

Ivo Andri - Deca

U ovoj pripoveci vano to se obraun hrianskih i jevrejskih deaka deava u mekteru. Religijski postupak
i podloga. Mile Palika i pripoveda e uspeti da izdvoje jednog od jevrejskih deaka i uspevaju da naprave
zasedu. Treba da udari tog jevrejskog deaka, to je Najdelikatniji trenutak njegovog ivota. Kada opsiuje
izgled jevrejskog deaka opisuje njegovo lice. Slui se tehnikom koja se koristi u narodnoj knj. izdvaja
jedan deo tela i opisuje ga. Lice koje je samrtniko, bledo, krvava, usta napola otvorena, oi bez pogleda. To
lice je trebao pripoveda da udari i on to nije mogao. Polumrtvo lice nije mogao da udari, pri susretu sa
smru deaka je ustuknuo, ali samim tim on je postao onaj kome e biti naneto zlo. Neinjenje zla ne donosi
nagradu nego kaznu, on je toga bio svestan ve kad izlazi iz mekteba. Letva koja nije upotrebljena postaje
teret. Drutvo poinje da ga prezire,odbacuju ga, Mile e ga pljunuti.
Velika panja posveena je komentarima ,njima ocenjuje ono to se deava, a poto ima etiku tematiku
vano je kako e italac razumeti. Centralno mesto ima komentar mali ljudi, koje zovemo deca imaju
velike bolove i patnje.
Andri uvodi veliku temu, a to je: da je ljudsko ponaanje neto nerazumljivo, lieno svake logike. Vana
tema je sama ljudska priroda. Na ovu temu se nadovezuje tema sutinske ljudske usamljenosti. Svako
ljudsko bie je usamljeno, nikada do kraja prhvaeno. Pripoveda je neko ko je postao usamljen, odbaen. U
najviim mukama, roditelji nam mogu malo pomoi, malo ili nimalo. Vaan tematski aspekt - ljudske patnje.
Patnja koja se javlja u najranijem dobu. Ukinuta je svaka etika logika koja bi morala da funkcionie u
jednoj zajednici. Kada se pripoveda sea dogaaja, za njga je jevrejski deak muenik. Na taj nain Andri
tu situaciju postavlja na iru podlogu.
Smrt detinjstva u pripoveci Deca. Smrt detinjstva natupa onog trenutka kada poinje da slabi oseanje prema
ranim patnjama. Deci je slina pripovetka Prozor.
Ispripovedana je drugaije, pria se u prvom licu, a u sreditu ima samo dva junka pripoveda i drug
Miko. Periferija Sarajeva i odnos prema neobinom biu Baba Kokotovika. Baba ivi na periferiji
kasabe, izdvojena je zbog svoje nesree, ostala je bez porodice, a ljudi imaju predrasudu da je vetica.
Mrnja ija je motivacija dola iz folklorno-mitoloke sfere. Njih ne interesuje prava sudbina ove ene, da
ona iz nude ivi sama na periferiji Sarajeva. Deak dobija ponudu da ode sa Mikom i porazbija prozore
kod babe u kui. On se koleba, pokazuje kako u njemu ivi moralni regulator. Porodina atmosfera u kojoj
odrasta deak, kao u Lazinoj Prvi put s ocem na jutrenje. Andri oca ovog deaka prikazuje kao strogog
oveka, on svojim utanjem kao da kanjava svoje ukuane. eli da se osveti drugu koji uestuje u takvom
poduhvatu, vraa se temi moralnih protivrenosti. Onaj koji odbija da uini zlo, dvostruko je kanjen. Dobio
je batine od oca i razbijeni mu prozori (usred veere, neko im je razbio prozore).
Traumatinost doivaljaja i uspomena.
Deca pripovetke iz ove knjige se po tematici teko mogu povezati sa klasinom pripovetkom za decu.
Pripovetka Mila i Prelac.
Pria je deak koji evocira uspomene iz detinjstva. Jednostavan je sistem likova, postoje samo etiri vana
junaka deak, teta Mila i orkan i Prelac. Odnos deaka i tetke Mile tema nedozvoljene ljubavi.
Precizno mesto zbivanja Viegrad. Ako se neki lik pojavljuje u vie dela, uvek je prikazan na isti nain.
orkan varoka luda, kao neka vrsta boijeg oveka, koji obavlja poslove koji drugi nee da rade. U ovoj
pripoveci vano kontrasno prikazivanje likova suprostavljen mu je lik Prelca. Prelac je doljak, opsisuje ga
kao oveka koji impresivno deluje. Izdvaja njegov pogled. Takav da kao udi, kopa, trai, jer je uvek eljan
svega. U sreditu panje je tetka Mila. Devojka koja je zrelih godina i punih oblika. Andri se bavi temom
sudbine lepote. Ovde je lepotu spojio sa socijalnim poloajem. Ne samo to je lepa,ve ivi u bogatoj kui,
odbija sve prosce iz arije, ali kada bude videla Prelca, impresionirae je njegova snaga i zdravlje. Mila je

zaljubljena u Prelca, a kada deak (pripoveda) to uvidi, njegova ljubav pretvara se u mrnju. postoji veliki
rascep u pripovedau. Ona ima simbol izuztne ene. On ima 9 godina, ona 22. orkana je uveo ne samo sa
namerom da ga prikae u arijskom ivotu, nego i njegovu smrt. Matenjski ivot i stvarni ivot. U
stvarnom ivotu sluga i inter, ali u ovoj pripoveci umire na uzbrdici, sunaajui se. On sebe vidi u mati
kao velikog i usamljenog oveka, velikog junaka i ljubavnika. Odnos stvarnog i nestvarnog. Arkan umire
pevajui, u ambijentu sree koju je stvorio. Snaga matenjskog u ljudskom ivotu - matenjska ljubav
deaka i Mile. Posebno se posveuje liku Prelca, u simbolinom trenutku se pojavljuje. Kao neko ko e
preuzeti orkanove poslove. Postaje lokalni inter. Vidi ambivalentnost u ljudskom ponaanju. Nikada
Prelac nee biti prihvaen u drutvu, on sam pije rakiju i tako e pasti i izgubiti ivot. Deak ga se sa jedne
strane plai, ali zna da je Mili drag. Trenutak detronizacije tetka Mile. U trenutku kada deak primeti koliku
naklonost gaji prema Prelcu, on e promeniti miljenje o Mili. Centralni tematski element je deija bol, koja
osvetljava traumatino iskustvo iz neega nemogueg.
Vaan je epiloki deo. U tom delu on nas samo u nekoliko reenica obavetava kako se naglo promenila
tetka Mila, morala je da se uda za trgovca i udovca, sve ivotne ambicije su nestale. Posle udaje ivela je tri
godine i umrla od vodene bolesti. Pripoveda na sahrani indiferentan.
Pria Knjiga deija patnja koja nema pravog opravdanja. U sreditu je deak koji ide u osnovnu kolu,
poto voli da ita, jednog dana e jedva da doeka trenutak da uzme knjigu. Otetio je tu knjigu, plai se
bibliotekara. Pokuae da zalepi knjigu. On kada je vrati bibliotekar je baca u druge knjige.
Najdua pripovetka je Panorama. Ima osnovnu i umetnute prie. Ona je spoj socijalne tematike i
psihologije detinjstva. Andri se vraa onoj temi koje ima u njegovim zapisima, pokazuju ta se deava sa
detetom koje odrasta u siromatvu. enja za onim ega nema moe postati podsticaj za neto znaajno.
Periferija austrougarske monarhije, najvee zadovoljstvo nalazi u panorami slike koje se okreu. Postaje
zaljubljenik u imaginarna putovanja. Dve tematske ravni jedna nastojanje da se pokae kakvu ulogu ima
mata i druga tema vezana za iskustvo deaka koji pria priu sa Lazarom. Lazaru panorama ne znai nita.
Pripoveda vidi da svi ljudi nisu isti. Zbog toga je Lazar ravnoduan prema mrtvim slikama. Prikazivanje
svaki jad nije ono poslednje to je mogue, uvek ima neto to je gore. Panorama se seli u jo dalju
provinciju, jer se niko ne interesuje za takva putovanja. Uloga novca u ljudskom ivotu, strana re bankrot. Ova pripovetka takoe govori jo o temi - smrt detinjstva. U novoj svetlosti, iz druge perspektive,
gubi iluzije o svetu u kome se naao. Izlazak iz ranog ivotnog doba. Nekoliko tema uloga mate u
ljudskom ivotu. Simboliki status osnovna predstava o svetu.
29. Bata sljezove boje Branka opia
Branko opi ima sloen knjievni opus- pesnik,pripoveda,romansijer, pie za decu, ali i pedesetih godina
je imao kljunu politiku uloga.
1940. je diplomirao pedagogiju. Porodica obrazovanih ljudi, ime mu dali po Branku Radieviu, te je opi
bio prvi Branko u Bosanskoj krajni.
Stilski ima slinosti sa Gogoljem i ehovim. opi je bio tragina figura. Poeo je kao angaovani pisac,
lan partizanskog pokreta. Pedesetih je objavio Jeretiku priu i Odumiranje meeda, a Milovan ilas i
Josip Broz su mu bili kritiari. Posle toga je bio ozbiljno psihiki poljuljan.
Ima sklonosti ka lirskom u prozi i bitna je uloga humora. Od bezazlenog Nikoletina Bursa, do
nesnalaenja brana u urbanoj sredini Ne tuguj bronzana strao, kao i satira Osma ofanziva. On je uz
Desanku Maksimovi veliki pisac svog doba za decu. uveno njegovo delo je pionirska trilogija.
1970. godine su objavljeni Rani jadi Danila Kia i Bata sljezove boje Branka opia.

Zbirka pria sastoji se iz dva ciklusa: JUTRA PLAVOG SLJEZA I DANI CRVENOG SLJEZA.
Prie u prvoj celini su povezane likovima, vremenom o kome govore (detinjstvo glavnog junaka),
ispripovedane su na isti nain (imitiranjem perspektive deaka), pripovedanje ima evokativnu intonaciju i u
svaku priu ugraena je po neka ideja.
Bata sljezove boje ima tradicijsku podlogu. Poinje pismom Ziji Dizdareviu koji je 1942. streljan u
Jasenovcu. Melanholini elementi nestanka i prolaznosti. Knjievnost kao nagovetaj apokalipese. Lirsko i
apokaliptino, poloaj pisca u vremenu. Dolazak sutinskog, u priu uvodi i Otkrovenje Jovanovo,pominje
se i Lorka. Lirska predstava o lepom koje nestaje.
Jutra plavoga sljeza je deija lektira. Isti, stalni junaci. Deak Branko uvodi autobiografsku perspektivu,
kao kod Kia.
-Djed Rade stoer porodinog sveta;
-Petar Samardija lutalica;
-Stric Nido i njegova ena Sava;
-Sava Damjanovi kradljivac.
Poinje se evokacijom da se obnovi prolo, nestalo, u uvodnoj prii pripoveda govori kako je Djed Radu
tvrdio neto emu su se ljudi suprostavljali. Kad je sljez plav, vuk je zelen!
Problem slobode, stvari da vidimo kako elimo, a ne kako nam se namee.
Prva pria nosi ideju da imamo pravo da stvari vidimo onako kako mi elimo. A poslednja nosi ideju iz
Proklete avlije (Rade se identifikuje sa konjem).
Na kraju ciklusa je pria Slijepi konj. Deak Branko i Djed Rade imali slijepog konja sa kojim se Rade
identifikuje. Stric Nido preti da e prodati konja kasapima. Deak se kasnije vraa na sahranu dede.
Pohod na mjesec Djed Rade, Petar Samardija i deak. Motiv nezemaljskih vidika. Detetu ne treba
unitavati iluziju, ve ga pustiti da se samo uveri da je neto nemogue. Deak kae kako se menja predstava
o svetu. Problem slobode. ovek dolazi na granicu izmeu svetova (naputa ovozemaljsko i dodiruje
onostrano). Javlja se dvostrukost pripovedake perspektive. Humor ambijenta oko rakijskog kazana. Svet
detinjstva najee iz perspektive deaka.
U knjievnosti za decu vana je jednostavnost,razlike u temama, posebni tok fascinantne intigre, specifian
izbor likova. U poeziji je specifina upotreba jezika. Dugo je bila marginalizovana, roman postaje
dominantna vrsta vremenom.
Detinjstvo traje do 15 godine u uem smislu te rei. Koristi se tehnika oneobiavanja. Ima pragmatine
ciljeve, od koristi detetu, ali i institucijama koje se decom bave. Dete mora da se suoi sa sloenou sveta.
Od klasinih do savremenih dela. Rauna se na sloenu emocionalnu reakciju. Ona je oblik raslojavanja
knjievnosti, stvara se sve vei broj knjievnih dela za decu.

30. Stevan Raikovi Veliko dvorite

***
31. RANI JADI Danila Kia
Sukob tradicionalnog i jako modernog.
Ki modernistike tendencije, prozni pisac, prevodilac, vaan i kao esejista. Pored toga, veliki znaaj je
imao Radio-dramski tekst, i Ki, kao i drugi pisci i sam je pisao dramske tekstove i filmske i televizijske
scenarije. Spada u pisce erudite, mnogo je znao o knj. Prvi student koji je diplomirao na katedri za Svetsku
knjievnost. Posebno dobro je poznavao modernu knj. teorijsku misao. Sapda u pisce koji su posedovali
velika znanja o knj.
Napisao je nekoliko esejistikih knjiga Poetika 1 i 2. Potreba da se spoje umetnost i odgovornost umetnika
koja podrazumeva izrazito kritiki stav prema socijalnoj stvarnosti. Moglo bi se rei da je on u tom
nastojanju sledbenik Krlee. Pored te knjige, veliki znaaj ima i as anatomije, odgovor na veliku
knjievnu aferu, ali Ki je pisac koji je vrlo rado davao intervjue, u knjizi Gorki talog iskustva. Kiove
esejistike knjige usemerene na to da se itaocima priblii novi knjievni postupak, zasnivanje na onome to
se naziva teorija citatnosti, preuzimanje misaonih i znaenjskih potencijala. Ki je nastojao da pokae kako
se knjievnost hrani knjievnou.
Od poetka knj delovanja govorio o knj kao o zanatu koji iziskuje velike pretenzije i potrebe. Kao i svaki
zanat, i pisac mora da se pripremi za svoj zanat, tako to e itati, spisateljsku vetinu neprekidno da
uveava. Njegov opus nije naroito veliki, veoma strog prema sebi, insistirao na perfekciji. Treba imati na
umu Kiovu rigoroznost. U njegovom opusu dva ciklusa jedan obrazuje njegvoa proza od prvih knjiga pa
do Peanika, a drugi ciklus pozne knjige Grobnica, Enciklopedija mrtvih i Lauta i oiljci. Prvi ciklus
neka vrsta autobiografske podloge. Prve kiove knjige pisane u formi koja podrazumeva autpbiografsko.
Blizak Krleinim stavovima. Krleijanska fraza,jaa je kad ima negativni podsticaj, nego kad ima pozitivan.
Otklon od Krlee posumljao u njegovu etinost. Sedamdesetih u naem knj ivotu poinje da se pojavljuje
tema komunistikih zloina, Goli otok. Krlea jedini imao Titov direktni telefon, ali nigde nije zabeleeno
da je kritikovao Tita. Ki smatrao da je to neoprostivo. Bavi se traumatinim iskustvom dvadesetog veka.
Meutim nije se mnogo proslavio u odnosu na Krleu, pisao je o logorima u Sovjetskom savezu. Ki pravio
ciklus televizijskih razgovora sa ljudima sa Golog otoka, ali birao uglavnom Jevreje.
Prva faza autobiografski element. U autobiografiji se stapaju autor, pripoveda i junak. Filip Leen
autobiografski sporazum, u okviru tog sporazuma istina. Govorio kako u njegovim delima, koje imaju
autobiograf podlogu, kako je to autob nemogue odvojiti od fikcionalnog. Uvek govorio da u knj. Tekst
ulazi mnogo autobiograf. ali se oblikuje. U prozu unosio dokumenta iz porodinog ivota, oevo pismo,red
vonje, podaci o oevo polest, ukljuivao i tu dokumentaciju.
U knigama kao Grobnica, memoarski izvori, nastojao da koristi kao i Solenjicin dokumentarnu podlogu.
Zbog udela autobiografskog, kasnije je u svoja dela povezao u trilogiju Porodini cirkus. Treba posmatrati
kao roman o odrastanju. Dve linosti koje se trae i dopunjuju Andreas Sam i otac Edvard Sam.
Nikada nije skrivao da se ugleda na druge pisce. Najpre sa vrlo velikim otporom govorio o francuskom
Novom romanu, koji je bio uticajan na Pavla Ugrinova i Radomira Konstantinovia. Ki je zamerio to se
ne interesuje za oveka kao bie socijalno. Knjievnost znaaj da osvetljava bitna ljuska iskustva. Ki je
visoko uzdizao Dojsa, on je bio za njega simbol modernog, nalazi se u temeljima celokupne moderne
proze. Kada je pisao Peanik, odluio daimitira Dojsa u celosti. Dogaaji koji se odvijaju tokom jedne
noi, od trenutka kada Edvard Sam sede za sto, pa do zore narednog dana. Sve se zbiva u svesti Edvarda
Sama. Meutim Ki kao svoje uzore pominjao Borheza, a izostavljao pisca Bruna ulca, koji je na njga

mnogo i neposredno uticao. Ki uvek isticao da moderno knj delo mora biti i morfoloki veoma sloeno.
Peanik i esejistiki pasai i odjeci pesnikih iskustva, voleo da unosi i dramske sekvence. Zbog toga se
moe rei da je nastojao da knjievni tekst postavi kao enciklopedijsku formu. Opsesija enciklopedijskom
formom. Enciklopedinost knj, voleo da insistira i da je knj uvek neka vrsta dokumenta. Dokument ta je
pisac lino video i doiveo. Ki uvek isticao da je stvaralaki proces, ne ono to donosi radost i veselje, no
da je to tekoban i sloe zanat, sledbenik andrievskog pogleda. Milost uoblienja. Rezimirajui svi mi
moderni smo izali iz Dojsovog injela ili komara.
Oduvek cenjen pisac, ali donelo je to i neprijatnost. Uspostavljen odnos knj ideolatrije niko nije hteo da
dovodi u upitnost.
RANI JADI objavljna 1970. Godine, kao i BSB. U prvom izdanju i svim ostalim imala je 18 pripovedaka,
ali dodao i Eolku harfu posle (1983.) - 19 kratkih pria. Povezivao sa romanima Bata, Pepeo i Peanik.
U RJ sreemo sve reprezentativne odlike knj opusa pripovedno stanovite je istraivako (pria priu da bi
neto otkrio); internekstualnost ili citatnost; dokumentarnost (najvanije za junaka, delo je potkrepljeno
dokumentima); lirinost (posebno se uoava na poetku dela); enciklopedinost (nastojanje da se u priu
uvede znanje).
Kad god je govorio o Ranim jadima, nije proputao da kae da su to prie sagledane iz detinjeg ugla,
imitirao pogled deaka na jedno traumatino vreme. Hteo je da kae da ih treba posmatrati kao osobenu
rekonstrukciju prizora iz detinjstva. Zbog te potrebe da se naglaava udeo autobiografskog, dominira
pripovedanje u prvom licu. U nekim priama koristi tree lice, zbog toga to je hteo da narui automatizam.
Autobiografska pespektiva se osnauje preko kruga likova porodini krug (otac, majka, sestra i robnina se
Cetinja) Hteo je da preko autobiografske podloge dosegne do dokumentarnog. Vana tema Jevrejstva. Da
izrazi tragediju jedne porodice, ali tako to e da je vee jednim narodom koji pripada. Rani jadi i kao knjiga
koja sadri katalog iskustava iz detinjstva.
Najvei broj pria obeleva figura odsutnog oca. Knjiga komponovana interensantno. Sudbina lepote,
vezana za vreme. Na kraju knjige pria Eolska harfa, proza vezana za muzike elemente. Poto su prie
oblikovane da prave veliki ciklus. Krug junka je isti deak Andreas, majka, sestra, otac, uiteljica, pas
Dingo. Na poetku knjige lirski intonirana pria Ulica Divljih kestenoca. Jedino nam ostaju uspomene, ali
i one blede. Motivacija je potreba za opisivanje svoga detinjstva.
Pria Igra deak imitira oca, Maksa. U drugom delu, umetnuta pria, oblikovana kao bajka, gde se govori
o caru koji se eni najepom cigankom iz carstva. Deak prosi, zbog arhetipskog u oveku. Alegorisjki
odnos.
Vana dimenzija trenuci fantazije. O tome je re u prii Pria od koje se crveni. Ki govori o tipinoj
ratnoj situaciji. Pisac ukazuje na znaaj buenja fantazije u mladom biu. Prepliu se avanturistiki sie, pad
u realnost i trauma iz detinjstva (sastavi u koli proizvod su junakove socijalne pozicije).
Zamak osvetljen Suncem deak uva stoku. Zaboravi zadatak i izgubi najlepa kravu, koja se zove
Naranda. Vano da se pokae kako igleda trauma u deakovom ivotu. Prvo mu pada na pamet bekstvo u
svet. Fantazija pada u vodu kada je krava pronaena. Odnos prema ivotinjama, dolazi iz usmene knj. I u RJ
nekoliko pria koje za teme imaju ivotinje. Pria Make pripoveda nalazi tek okoene maie i
pokuava da ih hrani, ali one ne jedu i ne piju (slepi su, mali), ali ih ubija jer ne vide. Pokuaj da ih spase
patnje. U mladom biu budi se impuls da ini zlo, sa tobonjim opravdanjem ubija ih da bi ih spasio.
Pria Pas koji govori - Nema mesta za psa Dinga, on tri za kolima, ali su ljudi ga izdali. Alegorina pria.
ovek stalno govori da mu je pas najbolji prijatelj, a nije u stanju da on psu bude prijatelj.

U knj za decu, naroito u 19om veku, znaajna je tema siromatva. Ki je tu temu povezao sa temom
surovosti sveta u kome ivi dete Pria o peurkama i Dok mu bitu kosu.
Voli da se slui postupkom oneobiavanja Pas koji govori, da iskoristi varku Igra, ili opet da upotrebi
neke druge postupke; meutim voli da uvodi poetiku tematiku, vezano za sam knjievni zanat. Iz
barunastog albuma mogunost da se uz prianje prie izloi poetika: Majka je dobra pletilja, jer pribegava
najjednostavnijim reenjima, unosi samo jedan ukrasni detalj sve vreme govori o knjievnom zanatu (pria
poiva na jednostavnosti).
Proirio je tematska podruja KZD. Postoji potreba da se knjievno junak ne idealizuje (mane pria od kojih
se crveni) i da pria za decu ne mora biti data iz naivne perspektive; on je nastojao da govori o surovosti
sveta traginost ne dolazi samo iz ovekove unutranjosti, ve i spolja.

37. Humoristiki roman Hajduci Branislava Nuia

Nui je autor sa velikim opusom u kome vrh ine njegove komedije, ali i KZD Hajduci i Autobiografija,
u kojima dominira humor. Problem humora postoji jos od Aristotela, koji je prouavao komediju kao
knjievnu vrstu, govorei da su karakteri u njoj gori nego u prirodi. Gleda komediju kao neto runo, ali to
ne nanosi bol.
Vladimir Prop se takoe bavio komedijom. Komika se zasniva u nedostacima koji mogu biti duhovni i
moralni. Izostaje neto to oekujemo i odstupa se od onoga to se oekuje.
Nortrop Fraj u Anatomiji kritike smatra da je komika uvek vezana za tip knjievnih likova. Izdvaja:
ALAZONA varalicu, EIRON onog koji potvenjuje, BOMOLOHIJESA lakrdijaa, AGROIKOS
neotesanka, seljaka primitivca. Sve ih karakterie neki moralni nedostatak. Nadmetanje EIRONA I
ALAZONA ini temelj komike radnje, a LAKRDIJA I NEOTESANKO polarizuju komiki doivljaj.
Komika esto proizilazi iz vrste zapleta. Sve koncepcije humora se zasnivaju na injenici da postoji
podraavanje mimetinost. U proznim delima osnovni proizvodja komedije je sam pripoveda. Tako je i
kod Nuia.
Frojd se takoe bavio komikom. Humor je povezivao sa detinjstvom i deijom igrom. Bavio se problemom
dosetke i humor svodi na igru i alu. U igri dete imitira starije sa ciljem da povee rei i mislim. U svim
deijim igrama ima dosta ponavljanja, ali ono ima f-ju da omogui deci da lake upamte situaciju
postupak, ili da neto saznaju. Pria je bitna, ali i nain pripovedanja. U psihoanalizi postupak se zove
RIKOET (kada smeh pripovedaa izazove smeh slualaca). U postupcima dece vrlo esto prepoznajemo
postupke odraslih.
Na Nuievo stvaralatvo uticali su molijer i Gogolj, a dominantna vrsta je komedija.
1934. godine objavljuje roman HAJDUCI
Pobuna mladih ljudi protiv poretka je esta tema knjievnih dela. Tema je bekstvo u hajduke. Ve tada
postalo oigledno da je vrlo vaan roman za decu, pun humora. Za osnovu uzeo je anegdotu bekstva deaka
u hajduke, koja je deo njegovog linog iskustva. U predgovoru govori o sluajnosti koja je dovela do pisanja
romana. On ne pie pouno delo, ve ono koje e decu da nasmeje. Hajduke je posmatrao kao
nepretenciozno delo sa elementima istinite prie. Delo je napisano u prvom licu.
Humoristiki roman za decu uvek ima: kolektivnog junaka sa karakteristinim imenima; karakterizaciju
junaka; posebno se ini karakterizacija nadimaka; negativan odnos prema institucijama (kola je prikazana
karikaturalno); ismevanje ljudskih mana...

Osnova prie u vreme srpsko turskih ratova hteo je da ode kao dobrovoljac, ali ga je tata uhvatio i istukao.
Fenomen odvajanja dece od porodice i kako izgleda i ta moe da izazove. Pisao kao delo kojem su
realistiki elementi potisnuti u drugi plan. Junak je grupa deaka koja se okuplja pored Dunava. Priaju o
Mata Muti i hajduku uriu. Javlja se dinamika u pripovedanju, razliititi prostoori Grad-planina-grad.
Suoavanje sa nepoznatim prostorom.
On uvek po pravilu prikazuje graanski svet skorojievski mentalitet (ivka iz Ga ministarka). Nui
uvodi veliku galeriju likova neobrazovani, pohlepni, karijeristi. Meutim, Nui, mnogo vie zasmejava
nego to kritikuje. Nije smeo da pretera, jer je njegova publika bila ljudi koje je karikirao.
Humor gradio na postpku inverzije. Meutim, kao pisac koji je dugo pisao, menjao dramsku tehniku,
posebno u drami Pokojnik. Dominacija onog to je runo. Socijalno politika satira. Nui je najdosledniji
humorista u srpskoj knjievnosti.

44. Dramski tekst po izboru VOLEBNI MAGARAC JOVAN STERIJA POPOVI

Tematska osnova Sterijine jednoinke je aka ala. Igrana je u teataru na umruku. Prvenstveno nije
pisano za decu. Sterija u nekoliko slika pokazuje nekiliko tematskih osnova. Osnovna fabula da aci varaju
zaspalog seljaka, pa trae da tog magarca otkupi (Lii na NOVELU OD STANCA). Uvodi kontrast starih i
mladih. Uvodi vezu sa filosofijom (jedan od djaka polualjivo iznosi Platonova shvatanja o idejama; to je
iskrivljena slika Platonovih shvatanja na osnovu koje se dobija komima). Kroz razgovor ovih aka razvija se
nekoliko tematskih osnova. Nekoliko suprostavljenosti koje daje u parovima. Daje filozofsku osnovu nudei
kompoziciju izmeu idealizma i realizma u vienju stvarnosti. Realizam je u potpunosti karikiran.
Suprostavljenost mudrosti i ludosti kao varijacije koje odreuju poredak u svetu i koje na neki nain za njih
predstavljaju izvesno opravdanje - dolaenja do novca. Svi varaju svakoga (daje mnogo primera). Svet vide
kao opsenu, time Sterija zida priu o opravdanosti takvog ina i o materijalizmu na kojima svet poiva.
Novac je sve, car nad carevima i materijalistiki pristup je jedini koji postoji na svetu. U vienju takvog
poretka sveta oni se odluuju da naprave prevaru i ukradu magarca. Tui seljaka da preti da e ga tuiti sudu.
Razliiti tipovi komedije od drutvene komedije, prebacuje interes i na same karaktere. Pohlepa kao
nosioc radnje. Uveavaju prevaru i prekorauju mogunosti da tu prevaru izvedu. Pokuavaju da mu
magarca ponovo prodaju (dvostruka prevara). Tad bivaju rastrani, a seljak se sam sebi smeje. Zbog pohlepe
ne samo da mu uzimaju pare, no hoe i da ga tue sudu. Starac ih motkom na kraju komedije rastera i
prihvata da je prevaren.
Svet je prevara koja se konstantno odvija. Svojim stavom autor se pribliio satiri.
Jednoinka je podeljena u 7 prikaza, nema didaskalija, opisa scene, izgleda. Postavljeno je na optu osnovu,
odvojeno od vremena. Jedina veza se vremenom vidi se kad ak pominje magazin Avrama Mrazovia za
decu (VEZIVANJE ZA SAVREMENO DOBA), kad seljak nudi otkup, da se ne bi pojavio pred sudom (slika
drutva).
32. Svetlana Velmar-Jankovi Knjiga za Marka; 33.Roman kao vrsta u KZD; 42.

Autobiografske i memoarske vrste; 43. Prouavaoci KZD