9650

23200

dr Radi M ijajlovi, redovni profesor

dr Zoran M arinkovi, doce nt
dr M iom ir Jovanovi, doce nt
D IZ A L IC E - o s n o v e -

Prvo izdanje, 1994.

R ecezenti
Prof, d r Nikola Babin, redovni profesor Fakulteta tehnikih nauka u N ovom Sadu
Prof. d r Davor Ostri, redovni profesor M ainskog fakulteta u B eogradu
K orice
V ladim ir Krsti
Za izdavaa
M iom ir Kosti
Izdaje
IP "Gradina" Ni
Pobede 38
tam pa
KMB Elektronik Ni
Tira 500
O dlukom Nastavno-naunog vea M ainskog fakulteta Univerziteta u Niu br.261
od 22.06.1993. o d o bren je za tam pu rukopis D izalice - osnove - kao univer
zitetski udbenik.
CIP - K a T a n o rn 3anMja y n y 6n n K a 4njn
H a poflH a 6n 6rm o T eK a C p 6 n je , B e o rp a /}
621.87(075.8)
MIJAJLOVI,Radi
Dizalice : osnove / Radi M ijajlovi,
Zoran M arinkovi, M iom ir Jovanovi. - (1.
izd.) - Ni : Gradina, 1994 (Ni : KMB
Elektronik). - 343 str. : ilustr. : 24 cm
Na vrhu nasl. str.: Univerzitet u Niu,
M ainski fakultet. - Tira 500. Bibliografija: str. 341-343.
ISBN 86-7129-124-3
1. MapuHKOButs, 3opaH 2. JoBaHOBMti, Mmommp
a) fln3anm 4e - npopanyH
ID =26898700

G radina, Ni, 1 9 9 4

dr R adi Mijajlovi, redovni profesor

dr Zoran Marinkovi, docent
dr M iomir Jovanovi, docent

DIZALICE
OSNOVE

G radina, N i, 1994.

PREDGOVOR

Ve due vreme nema treeg izdanja Praktikuma iz transportnih uredjaja, to

stvarapotekoe studentimap riizradigrafikih rado va i sa vladjivanjupotrebne materije
iz oblasti dizalica. To to nema Praktikuma pokazuje da je dobar deo otiao van
fakulteta, u privredu, druge fakultete i si, to autore posebno raduje, je r pokazuje da
je Praktikum kao korisna knjiga naiao na prijem kod ireg kruga korisnika.
kod treeg izdanja (1988. godine) autori su ukazali na zastare/ost naih
zvaninojo vaeih JUSpropisa za dizalice donetih poetkom Hisredinom ezdesetih
godina. Tada je konstantovano da se tree izdanje u tom smislu jo uvek nee
menjati.
/

Danasje situacija jo nepovoljnija, je r JUS standarde nismo menjalia standardi

za dizalice, ISO, FEM, CEN (standardi ujedinjene Evrope) pretrpeli su izmene, pa je
vremenski (i sadrajni) raskorak dalje nedopustiv.
Zbog toga su se autori odluili da praktino stave "van snage" deo JUS propisa
za dizalice, kao na primer deo koji regulie pogonske klase dizalica, pogonske grupe
mehanizama, standarde za kuke, i si, i da prihvate ISO i FEM propise koji se ve
decenijama koriste u evropskoj industriji. Autori su smatrali da CEN standarde nove
Evrope, koji su u zavrnoj fazi izrade, a koje autori takodje poseduju, ne treba unositi
u knjigu.
U skladu sa napred usvojenim stavovima napisana je praktino nova knjiga, pri
emu su kao podloga korieni materijali iz prethodnog izdanja.
Promenjen je i naziv knjige u Diza/ice - osnove, koji sada tanije odgovara
sadraju je r daje osnove za projektovanje dizalica. Knjiga je prvenstveno namenjena
studentima mainskog fakulteta ali i inenjerima u praksi, o emu su autori vodili rauna.
Autori se posebno zahvaljuju saradniku Toniju Djordjeviu na tehnikoj obradi
knjige, bez ijeg ude/a knjiga ne b i imala ostvareni kvalitet.

Ni, 1994.

autori

S AD R AJ

1. UVOD
2. OSNOVE PRORAUNA DIZALICA
2.1 USLOVI RADA
2.1.1 Pogonske klase dizalica
2.1.2 Pogonske grupe m ehanizam a
2.2 VEZA IZMEDJU KLASA UESTANOSTI ZA NOSEU KONSTR.
I KLASA RADNOG VREM ENA POGONSKIH M EHANIZAM A
2.3 PRIMENA POGONSKIH GRUPA NA RAZVOJ
FAMILIJE ELEKTRINIH VITLA
2.4 OSNOVNI TEHNIKI PARAMETRI
2.5 OSNOVE PRORAUNA NOSEE KONSTRUKCIJE
2.5.1 Vrste optereenja
2.5.2 Odredjivanje optereenja
2.5.3 Dim enzionisanje nosee konstrukcije

3. MOSNE DIZALICE
4. ELEMENTI POGONSKIH MEHANIZAMA
4.1 UAD
4.1.1 Proraun i izbor ueta
4.2 KOTURAE, VRSTE I KONSTRUKCIONA REENJA
4.3 KOTUROVI ZA UAD
4.3.1 Izbor prenika kotura i doboa
4.4 PRORAUN ELEMENATA DONJE KOTURAE
4.4.1 Kuke
4.4.2 Provera traverze
4.4.3 Provera noseih limova
4.5 DOBOI
4.5.1 Vrste i konstrukciona izvodjenja
4.5.2 Odredjivanje geom etrijskih veliina
4.5.3 Proraun doboa
4.6 ELEKTROM OTORI
4.6.1 Kliznokolutni elektrom otori
4-.6.2 Kavezni elektrom otor sa kratkospojenim rotorom
4.6.3 Izbor elektrom otora
4.7 SPOJNICE, NAMENA I NAIN IZBORA
4.8 KONICE
4.8.1 Konice sa dve papue - princip rada i proraun
4.9 PRENOSNICI SNAGE - REDUKTORI
4.10 TO KOVI - IZBOR TO KA I INE

1
13
13
14
19
30
34
37
41
41
44
46
47
61
61
64
65
67
68
70
70
78
79
80
80
83
84
84
85
87
90
94
96
96
100
101

5. POGONSKI MEHANIZMI
5.1 M EHANIZAM ZA DIZANJE
5.1.1 Polazni podaci
5.1.2 Izbor em e m ehanizm a
5.1.3 Redosled prorauna
5.1.4 Provera m otora i konice u prolaznim reim im a rada
m ehanizm a za dizanje
5.2 M EHANIZM I ZA KRETANJE
5.2.1 Polazni podaci
5.2.2 em e m ehanizam a
5.2.3 Redosled prorauna
5.2.4 Provera m otora i konice u prelaznim reim im a rada
m ehanizm a za kretanje
6.

PRIMERI PRORAUNA DIZALINIH MEHANIZAMA

6.1 PRORAUN POGONSKIH M EHANIZAM A MOSNE
DVOGREDE DIZALICE
6.1.1 M ehanizam za dizanje
6.1.2 M ehanizam za kretanje kolica
6.1.3 M ehanizam za kretanje dizalice (m osta)
6.2 PRORAUN POGONSKIH M EHANIZAM A
PORTALNO OBRTNE DIZALICE
6.2.1 Proraun m ehanizm a za okretanje
6.2.2 Proraun m ehanizm a za prom enu dohvata strele

105
106
106
106
107
108
111
111
112
114
119
123

123
126
144
155
170
170
182

7. PORTALNE DIZALICE

193

8. OBRTNE DIZALICE I DIZALICE SA STRELOM

199

9. PORTALNO OBRTNE DIZALICE

201

10. TORANJSKE DIZALICE

211

10.1 TIPO VI I OSNOVNE KARAKTERISTIKE TO RAN JSKIH DIZALICA

10.2 POGONSKI MEHANIZM I

11. AUTODIZALICE
11.1 PODELA AU TO D IZALIC A
11.2 GLAVNI UREDJAJI I DELOVI AU TO D IZALIC A
11.2.1 Uredjaji dizalinog dela autodizalice
11.2.2 Stabilnost dizalica
11.3 STR ELA AUTO D IZALICE
11.3.1 Izbor m aterijala
11.3.2 Izbor poprenog preseka strele

213
215
219
219
221
221
224
225
225
226

12. KONTEJNERSKE DIZALICE

229

12.1 KONTEJNERSKI TR AN SPO R T

229
12.1.1 Tehno-ekonom ski efekti prim ene kontejnerskog transporta 231
12.2 PRETO VARNA SREDSTVA I UREDJAJI
KO NTEJNERSKO G TR AN SPO R TA
234
12.2.1 Kontejnerske dizalice
234
12.2.2 M ehanizm i kontejnerskih dizalica
236
12.3 ELEZNIKI TR AN SPO R T KONTEJNERA
239
12.3.1 Izbor lokacije elezniko - drum skog term inala
239
12.3.2 Efikasnost i ukupni trokovi kontejnerskog
eleznikog transporta
241

13. UNUTRANJI TRANSPORT

13.1 SKLADITEN JE
13.2 SKLADITE ZA KOMADNU ROBU
13.2.1 Funkcije skladita kom adne robe
13.2.2 O rganizacija skladita
13.2.3 Sastavni delovi skladita za kom adnu robu
13.2.4 G radnja skladita za kom adnu robu
13.3 MEHANIKI UREDJAJI U SKLADITIM A
13.3.1 Regali
13.3.2 Iskorienje regala
13.3.3 Transportna sredstva regalnih skladita

243
243
246
246
248
248
248
250
250
254
254

14. PRILOZI

263

15. LITERATURA

341

1. UVOD
Dizalino-transportna sredstva su poznata oveanstvu iz daleke prolosti.
Graditelji starog Egipta i Rima su prostim sredstvima obavljali poslove podizanja i
premetanja velikih tereta na velika rastojanja i visine. Tako je Keopsova piramida
visine 147 m, bila izgradjena u XXII veku pre nove ere od kamenih blokova mase 90
10 0 1; stubovi hrama Sunca visine 28 m, prenika od 2 m iseeni su iz jednog komada
kamena, itd.
Tokom narednih vekova u skladu sa optim razvojem tehnike razvijala su se
i dizalino-transportna sredstva, tako da danas transportna tehnika ini sastavni deo
proizvodnog lanca manje-vie svakog tehnolokog procesa, ili su transportne maine
glavne maine na nekom pretovarnom mestu.
Brzi razvoj industrije u drugoj polovini devetnaestog i poetkom dvadesetog veka
nametnuo je i brzi razvoj dizalica i drugih maina za dizanje i prenoenje delova, robe
i ostalog materijala. Potrebu za transportom sve veih koliina materijala i robe i sve
sloenije tehnoloke zahteve morale su da prate i ispunjavaju i transportne maine,
kako maine tzv. prekidnog transporta, tako i maine neprekidnog transporta, u koje
spadaju transporteri, elevatori, konvejeri i si. Danas nema oblasti industrije u kojoj se
ne primenjuju transportne maine:
- u industrijskim halama za premetanje delova, materijala, remont maina,
- u livnicama za transport odlivaka i materijala,
- u morskim i renim lukama za pretovar robe,
- u elezarama u sastavu tehnolokog procesa i za skladitenje rude,
- u gradjevinarstvu, rudarstvu, skladitima u industriji, robnim skladitima, hidro
i termo elektranama itd.
U delu maina prekidnog transporta najbrojniju grupu ine dizalice.
U dizalice ili dizaline maine spadaju sve dizalice koje slue za vertikalno
dizanje tereta najee pomou ueta ili lanca. U ovu grupu spadaju mosne dizalice,
gradjevinske dizalice, portalne dizalice, pretovarni mostovi, stubne dizalice, specijalne
mosne dizalice za elezare (kljetne, za kovanje, stripovanje), itd.
Mosne dizalice su po mnogim elementima kao, konstrukciji, veliini, nameni,
tehnolokim i drugim osobinama, najraznovrsnije i najrasprostranjenije dizaline maine.
U tom smislu knjiga Dizalice se najvie njima bavi.

Da bi se dobila potpunija slika o raznovrsnosti dizalica, sagledale njihove

mogunosti i primene u raznim oblastim a industrije, daje se jedan broj tipinih dizalica,
sa tehnikim i geometrijskim karakteristikama.
Na si. 1.1 date su dvogreda mosna dizalica i elektrina vitla za dvogredu i
jednogredu mosnu dizalicu.
Na si. 1.2 dat je pretovarni most na lukom term inalu sa veim brojem
transportnih uredjaja i drugih pomonih sredstava - bunkera, dodavaa i si., koji slue
za pretovar rastresitih materijala.
Na si. 1.3 data je portalna dizalica, tzv. "bok kran", nosivosti na glavnom dizanju
2x300 t i raspona 140 m, koja slui u tehnolokom procesu izrade brodova. Obzirom
da se radi o pokretanju velikih masa od nekoliko stotina tona, brzine su regulisane
preko jednosm ernih struja. Instalirane snage su, kao sto se vidi, vrlo velike.
Na si. 1.4 i 1.5 date su dve livake dizalice sa tehnikim karakteristikama. Ova
vrsta dizalice radi pod vrlo tekim radnim uslovima i spada u kategoriju
najoptereenijih dizalica, pa svi mehanizmi, kao i nosea konstrukcija, moraju da imaju
vrlo veliki stepen sigurnosti.
SI. 1.6 pretstavlja gradjevinsku toranjsku dizalicu srednje nosivosti. Promena
dohvata vri se premetanjem kolica po horizontanloj streli. Nosivost je promenljiva,
u zavisnosti od poloaja kolica na streli.
Na si. 1.7 date su dve varijante portalno-obrtne luke dizalice sa obrtnom
strelom, sa kukom nosivosti 3 t.
SI. 1.8 pretstavlja portalno-obrtnu dizalicu, sa reetkastom strelom i
uravnoteavajuim tegom. Podizanje i sputanje strele vri se preko segmentnog
zupastog mehanizma.
Na si. 1.9 data je portalno-obrtna luka dizalica sa dvostrukom strelom, i sa
nizom dodatnih uredjaja. Dizalica je sa grabilicom i slui za pretovar rastresitih
materijala.
Na si. 1.10 i 1.11 date su portalno-obrtne vienam enske dizalice za rad u
lukama.

Portalni kran - Bock kran

(Kran za manipulaciju sekcijama broda bez dodira tla u doku)

Nosivost
Raspon
Visina
Visina dizanja
razmak tokova

500 (t)
65 (m)
73 (m)
54 + 9 (m)
1.2 (m)

750 (t)
130 (m)
83 (m)
60 + 3 (m)
1.2 (m)

Brzine:
Vonja make
Vonja kran a
Dizanje

10.8 (m/min)
30 (m/min)
2.5 (m/min)

20 (m/min)
30 (m/min)
3.3 (m/min)

Snaga glavnih
pog. mehanizama

687 (kW)

1000 (kW)

Vrsta struje
Upravljanje

jednosmerna
Ward-Leonard

jednosmerna
tiristori

SI. 1.3 Skica brodogradiline po rta!ne dizalice za m anipulaciju

L IV A K A D IZ A L IC A

T e in a d iz a lic e
R a s p o n d iz a lic e
R a s p o n g la v n o g v itla
V is in a s ta z e izn a d p o d a
V is in a d iz a n ja g la v n o g v itla
V is in a d iz a n ja p o m o n o g v itla
D u b in a s p u ta n ja g la v n o g v itla isp od n iv o a p o d a
D u b in a s p u ta n ja p o m o n o g v itla isp od n iv o a p o d a
G la v n a n o s iv o s t
P o m o n o d iz a n je

6 0 0 (t)
2 2 .5 (m )
1 1 .4 (m )
18 (m )
12 (m )
5 .6 (m )
1.4 (m )
5 .0 (m )
4 3 0 (t)
1 1 5 /3 0 (t)

B rz in a
B rz in a
B rz in a
B rz in a
B rz in a
Snaga
Snaga
Snaga
Snaga
Snaga

1 .2 5 /2 .5 (m /m in )
5 /1 5 (m /m in )
2 6 (m /m in )
32 (m /m in )
6 4 (m /m in )
2 x 1 6 0 (kW )
1 6 0 /1 0 0 (kW )
52 (kW )
3 0 (kW )
2 x 1 6 0 (kW )

g la v n o g d iz a n ja
p o m o n o g d iz a n ja
v o n je g la v n o g v itla
v o n je p o m o n o g v itla
v o n je m o s ta
m o to ra g la v n o g d iz a n ja
m o to ra p o m o n o g d iz a n ja
m o to ra v o n je g la v n o g v itla
m o to ra v o n je p o m o n o g v itla
m o to ra v o n je m o s ta

SI. 1.5 L iva ka d iz a lic a '

L U K A O B R T N A D IZ A L IC A S A T E G O M N A S T R E L I

D ohvat
N o s iv o s t
V is in a k u k e p re k o G I
V is in a k u k e is p o d G I
B rz in e :
V o n ja d iz a lic e
D iz a n je
P ro m e n a d o h v a ta
O b rta n je

15 (m )
1 2 .5 (t)

18 (m )
10 (t)

21 (m )
8 (t)
4 0 (m )
16 (m )

2 5 (m )
6 .3 (t)

2 0 (m /m in )
50 (m /m in )
9 0 (m /m in )
1 .2 5 (o /m in )

S tu b n i a k s ija ln i le a j

SI. 1.8 S k ic a lu k e o b rtn e d iz a lic e s a te g o m n a z a d n je m d e l u s tre te

Nosivost na kuki
Nosivost kontej.
Pomono dizanje
Visina dizanja

35 (t)
30 (t)
10 (t)
30+16 (m)

Brzina
Brzina
Brzina
Brzina
Brzina

dizanja kont.
diz. pom one kuke
okretanja
prom ene dohvata
kretanja

40 (m/min)
60 (m/min)
1 (o/min)
60 (m/min)
30 (m/min)

SI. 1.10 Porta!no obrtna luka diz. za ra d sa kont., i pom onim dizanjem sa kukom

N osivost/dohvat sa kukom
N osivost/dohvat sa grabilic.
Min./max. dohvat sa kont.
Min./max. dohvat sa kukom

32 (t) / 31.5 (m)

16 (t) / 31.5 (m)
9 /2 6 + 1 2 (m)
10.5 / 28+12 (m)

25 (m/min)
Brzina dizanja
1 (o/min)
Brzina okretanja
60
(m/min)
Brz. promene dohv.

Si. 1.11 Porta/no obrtna luka dizalica za ra d sa kukom, grabilicom i kontejnerim a

2. OSNOVE PRORAUNA DIZALICA

2.1 USLOVI RADA
Davno je uoeno da dizalice rade pod vrlo razliitim radnim uslovima. To takodje
vai i za pogonske mehanizme na jednoj istoj dizalici. Tako, dizalice koje slue samo
za montau opreme, kao na primer u hidro i termo elektranama rade vrlo retko,
nedeljno ili meseno, a takodje jo redje diu teret za koji su projektovane, a najee
diu daleko manje terete. Kod velikih termoelektrana i hidroelektrana ove dizalice
(mosne) su velikih nosivosti, 2 5 0-5 001, i deava se da prodje i po nekoliko godina dok
ne dodje do potrebe za generalnim remontom, a da ne podignu najvei teret - za koji
su projektovane. Dakle retko se upotrebljavaju i jo redje nose nazivne terete. Osim
toga i brzine su male pa praktino nema dodatnih, inercijalnih sila.
Na drugoj strani postoje dizalice, poput onih u elezarama, koje rade u tri
smene, 24 sata, jer su sastavni deo tehnolokog procesa. Osim toga rade pod vrlo
tekim radnim uslovima: visokim temperaturama, praini, sa velikim brzinama a time
i velikim inercijalnim silama, velikim brojem radnih ciklusa po satu, vrlo esto, ili stalno,
nose nazivni (maksimalni) teret. Dakle ove dizalice imaju veliki broj radnih ciklusa po
satu i uglavnom nose nazivni ili njemu blizak teret. Naravno, izmedju ove dve grupe
nalazi se veliki broj dizalica koje rade pod radnim uslovima koji se nalaze izmedju.
Zbog napred uoenih velikih razlika u radnim optereenjima, kako dizalice kao celine
tako i pojedinih njenih delova i mehanizama, postavljalo se davno pitanje kako sve to
uzeti u obzir, kako pri ugovaranju tako i pri proraunavanju i projektovanju dizalice i
njenih pogona.
Imajui u vidu napred reeno ve prvi standardi o dizalicama, kao DIN 120 iz
1936. godine, uzeli su u obzir radne uslove i inercijalne sile i uveli ih u proraun nosee
konstrukcije, preko poznatih faktora oscilovanja ep (faktora udara) i faktora radnih
uslova vj/. Dizalice su bile podeljene u 4 pogonske klase, i za svaku su bili iskustveno
usvojeni faktori ep i vy, kojim su bila uveavana glavna optereenja, teret i sopstvena
masa. Naravno ovo su bili statiki koeficijenti kojim su bile izraene dinamike sile, ali
tadanja saznanja nisu omoguavala drugaiji nain.
Kao i u drugim oblastima tehnike, tako je nauka i u ovoj oblasti napravila velike
korake napred. Danas, koristei nova saznanja iz oblasti teorije i prakse, vaei
standardi omoguavaju da daleko bolje i tanije uzmemo u obzir stvarna naprezanja,
i preko standarda - propisa unesemo ih u proraun i projektovanje dizalice. Tako se,
podelom dizalica i pogonskih mehanizama u pogonske klase odredjuju odgovarajui
sigurnosni faktori kako za proraun tako i za uspostavljanje ugovornih tehnikih obaveza
izmedju naruioca i proizvodjaa dizalice.

Da bi se to bolje prilagodile radnim uslovima, dizalica i njeni delovi su podeljeni

u pogonske klase. O va podela vai za sve vrste dizalica koje slue za vertikalno
dizanje tereta, kod kojih kao nosei organ slui ue ili lanac. Podela ne vai za liftove,
iare i plovne dizalice.
Prem a standardu IS04301/1 klasifikacija vai za:
-

m obilne-pokretne dizalice,
toranjske-gradjevinske dizalice,
dizalice sa strelom ,
m osne i portalne dizalice.

Osim opteg dela standarda, napred navedene grupe imaju i svoje standarde,
koji dopunjuju ovaj standard, i koji uzimaju u obzir specifinosti date grupe dizalica.
Pogonska klasa se odredjuje za dizalicu kao celinu, noseu konstrukciju i
pogonske m ehanizm e. Nosea konstrukcija se razvrstava u pogonsku klasu dizalice
kao celine.

2.1.1 Pogonske klase dizalica

Z a odredjivanje pogonske klase dizalice kao celine koriste se dva faktora:
- uestanost optereivanja - klasa korienja,
- stanje optereenosti.

Uestanost optereivanja

klasa korienja

Uestanost optereivanja ili klasa korienja, karakterie uestanost korienja

dizalice kao celine, odnosno broj radnih ciklusa dizalice, u toku itavog veka trajanja.
Broj radnih ciklusa, prem a IS04301/1 iz 1986 godine, je odredjen konvencionalni broj
radnih ciklusa. Jedan radni ciklus optereivanja poinje u m om entu dizanja tereta a
zavrava se kada je dizalica sprem na za ponovni zahvat.
M edjutim FEM propisi daju neto manji broj grupa, to se sutinski ne razlikuje
od podele po ISO. Takodje treba rei da se i standardi drugih zem alja (DIN na primer)
neto razlikuju, na prim er po usvojenom broju ciklusa po grupam a, to je razumljivo,
jer se radi o proceni, a ne o egzaktnoj raunici.
Brojevi ciklusa podizanja dati u tabeli su rezultat stvarnog optereenja, odnosno
proistiu iz opisanog reim a rada dizalice. Naime, uobiajeno je d a je proraunski vek
dizalice 10 godina, pa za 250 radnih dana i 8 sati po smeni, ukupni raunski vek
trajanja iznosi T = 10 x 250 x 8=20000 h. Ako se usvojeni konvencionalni brojevi ciklusa
po klasam a podele sa ovom vrednou dobija se broj ciklusa podizanja po satu: za
klasu A=3 cikl/h, to odgovara sluajnom neregularnom radu, za klasu B=10 cikl/h, to
odgovara regularnom ali prekidnom radu, C=30 cikl/h, to odgovara regularnom
trajnom radu, itd.

TABELA 2.1 Klase korienja (ISO 4301/1-1986 god.)

Primedba

Klasa korienja

Maksimalni broj radnih

ciklusa

Ko

1.6 -104

K,

3.2-104

k2

6.3-104

k3

1.25-105

k4

2.5-105

k5

5-105

Redovna upotreba sa
prekidima

Ke

1 108

Redovna upotreba,
intezivan rad

k7

2-106

k8

4-106

K.

>4-106

Neredovna sluajna
upotreba

Regularna upotreba sa
duim prekidima

Regularan, teak rad,

vie od jedne smene

TABELA 2.2 Uestanost optereivanja (FEM)

Klasa uestanosti
optereivanja

Konvencionalni broj radnih

ciklusa

Primedba

6.3 104

Sluajan, neregularan rad

2 .0-105

Redovna upotreba sa
prekidima

6.3-105

Redovna upotreba,
intezivan rad, sa malim
prekidima

2 .0-106

Regularan, teak rad sa

vie od jedne smene

Stanje optereenosti
Stanje optereenosti ili spektar optereenja, pokazuje koliko puta dizalica podie
nazivni (maksimalni) teret Qn ili neki manji teret Q. Ovo je jedan od najvanijih faktora
koji karakterie teinu rada dizalice. Ovaj pojam se karakterie spektrom podignutih
tereta, koji oznaava broj ciklusa u kojima se postie odredjeni razlomak nazivnog
optereenja. U praksi su usvojena 4 konvencionalna stanja optereenosti - spektra
optereenja, koji se izraavaju preko koeficijenta spektra optereenja K.

Koeficijent spektra optereenja se odredjuje izrazom:

V
gde su:
C psrednji broj ciklusa rada za svaki nivo optereenja, Ci=C 1,C2,C3,...>Cn.
CT=ukupan broj svih posebnih ciklusa za sve nivoe podizanja,
CT= IC i=C 1+C2+C3+...+Cn.
Qi=broj pojedinih posebnih nivoa optereenja, Qj=Q 1,Q2,Q3l ...,Qn.
Qn=Qmax=nazivno optereenje.
Ako se prethodna jednaina razvije dobija se:

r Q

r J

C T

Vma*

TABELA 2.3 Stanja optereenosti

Stanje
optereenosti

Koeficijent K

1
lako

0.125

Opis stanja optereenosti

Dizalica izuzetno die nazivni teret, a
stalno die manje terete

2
srednje

0.25

Dizalica retko die nazivni teret a obino

die terete oko 1/3 nazivnog tereta

3
teko

0.50

Dizalica esto die nazivni teret a stalno

terete izmedju 1/3 i 2/3 nazivnog tereta

4
vrlo teko

1.00

Dizalica po pravilu die terete bliske

nazivnom teretu

Naponsko stanje-spektar napona

Za dimenzionisanje sklopnih delova dizalice vano je da se zna broj promena
napona-spektar napona, kojima su oni izloeni. Uoava se da spektar podignutih tereta
ne mora da odgovara naponskom stanju pojedinih delova dizalice. Neki sastavni delovi
mogu biti izloeni teim ili lakim naponskim stanjima nego to je sluaj sa stanjima
podignutih tereta. Ova naponska stanja se definiu na isti nain kao i stanja podignutih
tereta, i data su u tabeli 2.4.

Odredjivanje pogonske klase

Na osnovu faktora klase korienja odnosno uestanosti optereivanja i faktora
stanja optereenosti, sve dizalice i sklopni delovi podeljeni su u osam odnosno est
klasa, koje su date u tabeli 2.5 odnosno 2.6.

TABELA 2.4 Naponska stanja

Naponsko stanje

Koeficijenat K

1
lako

0.125

Sklopni delovi koji se vrlo retko izlau

najveim naponima, a stalno malim naponima

2
srednje

0.25

Sklopni delovi koji su retko izloeni najveim

naponima, a stalno 1/3 od najveih napona

3
teko

Opis naponskog stanja

Sklopni delovi koji su prilino esto izloeni

najveim naponima, a stalno naponima
izmedju 1/3 i 2/3 od najveih

0.50

4
vrlo teko

Sklopni delovi koji su po pravilu izloeni

najveim naponima

1.00

TABELA 2.5 Pogonske klase dizalica i sklopnih delova; ISO 4301/1-1986 god

Stanje
optereenosti

Koeficijent
spektra
optereenja

Klasa korienja i maksimalni broj radnih ciklusa

Ko

k2

k3

K4

Ks

Ke

Kr

k8

K,

A,

a2

a3

a4

A5

Ae

a7

As

A,

A2

a3

a4

a5

Ae

a7

As

a8

K.

1
lako

0.125

2
srednje

0.25

3
teko

0.5

A,

a2

a3

A,

a5

Ae

A7

4
vrlo teko

1.00

a2

a3

a4

A5

Ae

A7

Ae

TABELA 2.6 Pogonske klase dizalica i sklopnih delova po FEM

Uestanost optereivanja

Stanje
optereenosti

Koeficijent
spektra
optereenja

A 6.3-103

B 2.0-105

C 6.3-105

D 2.0-106

1
lako

0.125

2
srednje

0.25

3
teko

0.5

4
vrlo teko

1.00

17

Priblina podela dizalica u pogonske klase

Vrlo esto je teko odrediti odnosno dobiti stvarne podatke za navedene
parametre koji blie definiu pogonsku klasu dizalice, pa se pogonska klasa dizalice
moe odrediti na osnovu njene namene a prema sledeoj tabeli
TABELA 2.7 Klasifikacija dizalica
Vrsta dizalice

Uestanost
optereivanja

Stanje
optereenosti

1 .Mosne dizalice

1-2

1-2

2 .Montane i demontane dizalice

2-3

2-3

B-C

2-3

3-4-5

2-3

3-4

B-C-D

5-6

B-C

5-6

8.Dizalice za opsluivanje ekia sa

slobodnim padom

B-C

5-6

9.Striper dizalice

C-D

10.Dizalice za opsluivanje
dubinskih pei

B-C

5-6

11 .Dizalice za ariranje

C-D

12.Kovake dizalice

C-D

3-4

5-6

3.Skladine dizalice
4.Radionike dizalice sa kukom
5.Dizalice sa grabilicom
6.Dizalice na prostoru za otpad ili
magnetne dizalice
7.Livake dizalice

13.Dizalice sa teleskopskom strelom

Klasa

4-5-6

14.Portalne dizalice sa kukom za

teret za skladitenje materijala

B-C

4-5

15.Portalne dizalice sa grabilicom

B-C-D

5-6

16.Portalne dizalice sa kukom za

utovar i istovar vozila

B-C

4-5

B-C-D

5-6

18.Portalne dizalice za istovar

materijala

A-B

2-3

2-3-4

19.Kontejnerske dizalice

B-C

4-5

17.Portalne dizalice za skladini

prostor

Klasa

Uestanost
optereivanja

Stanje
optereenosti

2 0.Obrtne dizalice za utovar i

istovar materijala

A-B

2-3

2-3-4

2 1.Obrtne dizalice sa kukom

B-C

4-5

B-C-D

5-6

3-4

4-5

24.Luke dizalice sa kukom

B-C

4-5

25.Luke dizalice sa grabilicom

B-C

5-6

1-2

1-2

27.Plovne dizalice sa kukom

A-B

3-4

28.Plovne dizalice sa grabilicom

A-B

4-5

29.Gradjevinske dizalice

A-B

3-4

30.Dizalice za raiavanje pruge

posle nesree

2-3

2-3

31 Brodske dizalice

3-4

4-5

B-C

4-5

Vrsta dizalice

2 2.Obrtne dizalice sa grabilicom

23.Heling-dizalice

26.Obrtne dizalice za neuobiajeni

pogon

32.Velosiped dizalice
33.Derik dizalice
34.Maka na kretnoj ini (zavisno od
vrste primene)

4-5-6

2.1.2 Pogonske grupe mehanizama

Pogonski mehanizmi dizalica su u svom radu razliito optereeni. Sve to je
reeno napred za razliite radne uslove dizalica vai i za mehanizme, s tim to i na
samoj dizalici pogoni nisu podjednako optereeni. Tako, na primer, pogon dizanja
jedne kontejnerske dizalice je jako optereen, dok je pogon kretanja vrlo malo
optereen, jer se dizalica vrlo malo kree.
Za razvrstavanje pogonskih mehanizama u pogonske grupe-klase, koriste se
dva faktora:
- klasa radnog vremena - klasa upotrebe mehanizma
- stanje optereenosti.

Klasa upotrebe mehanizma-klasa radnog vremena

Klasa radnog vremena se odredjuje prema srednjem vremenu rada na dan (u
satima), broja radnih dana u godini i broja predvidjenih godina rada. Za pogonski
mehanizam se smatra da je u radu samo onda kada isti radi, odnosno nalazi se u
pokretu.
U toku tako definisanog radnog vremena pogonski mehanizam je razliito
optereen odgovarajuim spektrom optereenja.
Za pogonske mehanizme koji se u toku godine neravnomerno koriste, to je
najei sluaj, dnevno radno vreme se odredjuje tako to se ukupno godinje radno
vreme podeli sa 250 dana. Klase radnog vremena date su u tabeli T.2.8.
TABELA 2.8 Klase radnog vremena - klase upotrebe mehanizma
Klase
upotrebe

Opis rada mehanizma

Srednje dnevno
radno vreme u
satima

Teorijski vek
trajanja u satima

V o .

0.25

400

Vo.25

0.5

800

Vo.5

1600

Neredovna upotreba sa duim

pauzama

3200

Redovan rad sa duim pauzama

6300

Redovan rad

Sluajno korienje

v,
v2
v3
v4

12500

Intezivan neredovan rad

16

25000

Intezivan rad

V5

>16

50000

Intezivan rad vie od jedne

smene

Stanje optereenosti
Stanje optereenosti oznaava u kojoj je meri neki mehanizam optereen
potpuno ili delimino. Stanje optereenosti se i ovde izraava preko koeficijenta spektra
optereenosti K, i usvojena su etiri konvencionalna stanja optereenosti. Medjutim
koeficijent K se posebno odredjuje za mehanizam za dizanje a posebno za
mehanizam za kretanje.

Stanje optereenosti mehanizma za dizanje

Stanje optereenosti mehanizma za dizanje se izraava koeficijentom spektra
optereenja Kq, koji se odredjuje izrazom:
'

(2.1.3)

Kq- n ^ ) ]
t T V,

gde su:
t,=srednje vreme rada za dati nivo individualnog optereenja, t p t , , ^ .... tn.
tr=ukupno vreme rada svih individualnih vremena na svim nivoima optereenja,
tT= t j= t 1+ t2+ t3+ ...+ tn .

Q;=broj pojedinih posebnih nivoa optereenja, Q^Q^Qg.Qg.... Qn.

Qn=Qmax=nazivno optereenje.
Pethodna jednaina moe da se razvije:

(2.1.4)
*T Qnw

(r

*T @max

ili da se napie u obliku:

*e = (P i +Y)3^1 +(p2+Y)3*2+- +Y3*o

(2.1.5)

gde su:
P,=koristan teret/nazivni teret
y=mrtvi teret/nazivni teret
^ (t^ /E tp ra d n o vreme sa korisnim teretom/ukupno radno vreme
to=(to)/i:ti=radno vreme sa mrtvim teretom/ukupno radno vreme
U mrtav teret spadaju mase zahvatnih uredjaja koje ne ulaze u koristan teret
(masa kuke, masa grabilice i si.).

Stanje optereenosti mehanizma za kretanje

Izraunavanje stanja optereenosti mehanizma za kretanje je dosta
komplikovanije. Zbog znaajnog uticaja na optereenje mehanizma treba uzeti u obzir
inercijalne sile koje nastaju pri ubrzanju i koenju, vremena njihovog trajanja, broj
ubrzanja i koenja itd. Zato jednostavna primena izraza kao kod mehanizma za dizanje
ne bi bila opravdana jer nije jasan nain kako izraunati veliine pojedinih nivoa
optereenja. Osim toga kod najveeg broja dizalica proces optereivanja je manje-vie
stohastiki pa to jo komplikuje proraun koeficijenta spektra optereenja.
Da bi se shvatila sutina procesa optereivanja jednog pogonskog mehanizma
u daljem postupku daje se postupak za izraunavanje koeficijenta K koji se primenjuje
kod pogona regalnih dizalica kod kojih su napred navedeni faktori (ubrzanje, putevi)
odredjeni, ali koji moe da se primeni i za ostale dizalice, uz ograde koje su ve
navedene.

Stanje optereenosti m ehanizm a za kretanje odredjuje se prem a vrednosti

koeficijenta KM koji je dat izrazom:
k u =k vk 2

( 2 . 1 .6 )

Koeficijenat K, izraava uticaj m asa koje se kreu i odredjuje se na slian nain

kao koeficijent m ehanizm a za dizanje:

(2.1.7)

tT Q. * 0
gde su:
G =m asa dizalice koju pokree m ehanizam ; za pogon m ake to je m asa make
sa masom zahvatnih organa; za pogon dizalice to je ukupna m asa dizalice.
Qi=delimini tereti koji se prenose u vrem enim a tj
Q=nazivni teret
tT=ukupno vrem e
Prethodna jednaina moe se napisati u obliku:

* 1 =(Pi +Y J 3*1 +(P2+y J 3?2+-

gde su:
Pi=koristan teret/ukupna masa
Y = mrtvi teret/ukupna masa
t^ tJ /E tp ra d n o vrem e sa korisnim teretom /ukupno radno vrem e
to=(to)/2 tj=radno vrem e sa mrtvim teretom /ukupno radno vrem e
Koeficijenat K2 izraava uticaj optereenja za vrem e rada. Rad svakog
m ehanizm a sastoji se iz tri perioda (pri tom e se usvaja da periodi ubrzanja i usporenja
imaju isto vrem e):
- perioda ubrzanja
- perioda stacionarnog kretanja
- perioda usporenja
Koeficijenat ><2 odredjuje se izrazom:
3

gde su:
a,= naprezanja od inercijalnih sila/m aksim alna naprezanja
t,=vrem e ubrzanja i usporenja/ukupno vrem e
ot2=naprezanja pri ustaljenom kretanju/m aksim akia naprezanja
t2=vrem e ustaljenog kretanja/ukupno vrem e kretanja

(2.1.9)

Stanje optereenosti mehanizma dizanja i kretanja izraava se kao to je ve

reeno kroz etiri konvencionalna stanja optereenosti, koja su data u tabeli 2.9.
TABELA 2.9 Stanje optereenosti pogonskih mehanizama
Stanje
optereenost
i
1
lako

Opis stanja optereenosti

Pogonski mehanizmi ili delovi izuzetno izloeni
najveim optereenjima, a stalno manjim

Koeficijenti
Kq>

0.125

2
srednje

Pogonski mehanizmi ili delovi mehanizama koji su

otprilike za isto vreme optereeni malim, srednjim i
velikim optereenjima odnosno naprezanjima

0.25

3
teko

Pogonski mehanizmi ili delovi mehanizama koji su

najee izloeni najveim i njima slinim
optereenjima odnosno naprezanjima

0.50

4
Vrlo teko

Pogonski mehanizmi koji su redovno izloeni

najveim optereenjima odnosno naprezanjima

1.00

Na osnovu ova dva faktora, faktora klase upotrebe mehanizma odnosno

klase radnog vremena i stanja optereenosti, odredjuju se pogonske grupe
mehanizama date u tabeli 2.10. Granine vrednosti koeficijenta Kq, date u ovoj tabeli
odgovaraju sledeim idealizovanim stanjima optereenosti:
- Stanje optereenosti 1 10% rada sa najveim teretom (mrtav teret + 1/1 koristan teret)
t,=0.1
p,=1-y=0.9
40% rada sa mrtvim teretom + 1/3 koristan teret
t^O .4
p2=(1-v)/3=0.3
50% rada sa mrtvim teretom
At=0.5
y=0.1
- Stanje optereenosti 2 1/6 rada sa najveim teretom (mrtav teret + 1/1 koristan teret)
t,=0.167
p,=1-7=0.8
1/6 rada sa mrtvim teretom + 2/3 koristan teret
t^O .167
p2=2(1-7)/3=0.533
1/6 rada sa mrtvim teretom + 1/3 sa korisnim teretom
t3=0.167
p3=(1-7)/3=0.266
50% rada sa mrtvim teretom
At=0.5
7=0.2

- Stanje optereenosti 3 50% rada sa najveim teretom (mrtav teret + 1/1 koristan teret)
t,=0.9
P,=1-y=0.6
50% rada sa mrtvim teretom
At=0.5
y=0.4
- Stanje optereenosti 4
90% rada sa najveim teretom (mrtav teret + 1/1 koristan teret)
t,=0.9
p,=1-y=0.2
10% rada sa mrtvim teretom
At=0.1
y=0.8
TABELA 2.10 Grupe pogonskih mehanizama
Klasa radnog vremena
Stanje
optere
enosti

V q.12

V<>.25

Vo.5

v,

v2

v3

v4

v5

Srednje dnevno radno vreme u asovima

Koef. Kq, Km

<0.25

<0.5

<1

<2

<4

<8

>16

<16

Srednje godinje trajanje optereenja u asovima

40

80

160

320

630

1250

2500

5000

1Dm

1Cm

1Bm

1Am

2m

3m

4m
5m

1
lako

K<0.125

2
srednje

0.125<K<0.25

1Dm

1Cm

1Bm

1Am

2m

3m

4m

0.25<K<0.5

1Cm

1Bm

1Am

2m

3m

4m

5m

0.5<K<1.00

1Bm

1Am

2m

3m

4m

5m

3
teko
4
vrlo
teko

Ovi idealni spektri optereenja - stanja optereenosti imaju sledee vrednosti

koeficijenta K (a na slici 2.1 su i grafiki dati):
K,=(0.9+0.1)30.1 +(0.3+0.1 )0 .4+0.130.50.125
K2=(0.8+0.2)30.167+(0.533+0.2)0.167+(0.267+0.2)3+0.230.5*0.25
K3=(0.6+0.4)30.5+0.430.50.5
K4=(0.2+0.8)30.9+0.830.11.0

24

0.8

ti

50

100

90 100

S/ika 2.1 Idealizirani spektri optereenja

Priblina podela mehanizama u pogonske grupe
Razvrstavanje pogonskih mehanizama prema tabeli 2.10 omoguava da se
dobije oekivani vek trajanja mehanizma. Kada se na raspolae pouzdanim podacima
o radu mehanizma, pogonska grupa se odredjuje na osnovu namene mehanizma a
prema tabeli 2 .11.
Skraenice koriene u tabeli koje oznaavaju neko kretanje imaju sledee
znaenje:
L - dizanje,
LA- pomono dizanje,
D - vonja kolica (make),
DA- vonja pomonih kolica,
T - vonja dizalice,
O - obrtanje,
R - promena dohvata,
F - zatvaranje (grabilice),
P - zatvaranje kljeta (striper dizalice),
B - podizanje preputa.

25

TABELA 2.11 - Grupisanje pogonskih mehanizama

VRSTA
DIZALICE

Kretanje

1)Dizalice
za livnice

L-LA
D
T

2)Mosna
diz. sa
kablom za
upravljanje
3)Dizalice
za skladita

E-motor

Pogonski mehanizam
klasa
radnog
vremena

spektar
pogonska
optereenja klasa

intermitenca
ED (%) (,)

broj uklju.
na s a t(2)

Vo.5

1-2
1-2
2

1 Bm
1 Bm
1 Bm

20 (3)
20
10

150
150
150

L-LA
D
T

Vo.5
Vo.5
Vo.5

1-2
1-2
2

1 Bm
1 Bm
1Bm

20
20
20

150
150
150

L-LA
D
T

v ,- v 2
v ,- v 2
v,

2
2
2-3

1Am-2m
1Am-2m
1Am-2m

20-40
20-40
20-40

150-300
150-300
150-300

4)Dizalice
za
radionice

L
LA
D
T

V,-V2
V,
V2
V2

2
2-3
2
2-3

1Am-2m
1Am-2m
2m
2m-3m

20-40
20-40
20-40
20-40

150-300
150-300
150-300
150-300

5)Dizalice
sa
grabilicom

L
F
D
T

v 2- v 4
v 2- v 4
v 2- v 4
v 2- v 4

3
3
3
3

3m-5m
3m-5m
3m-5m
3m-4m

40-60
20-60
60
40-60

300-600
300-600
300-600
300-600

6)Diz. sa
skladita
otpadnog
materijala

L
LA
D
T

v 2- v 3
v 2- v 3
v 2- v 3
V2

3
2-3
3
3

3m-4m
2m-4m
3m-4m
3m

40-60
20-40
40-60
40-60

150-300
150-300
150-300
150-300

7)Dizalice
sa
posudom

L
D
T

v 2- v 4
v 2- v 4
v 2- v 4

2-3
3
2-3

2m-5m
3m-5m
2m-5m

40-60
40-60
40-60

150-300
150-300
150-300

8)Dizalica
sa
elektrom.

L
LA
D
T

v 2- v 3
v 2- v 3
v 2- v 3
V2

3
2-3
3
3

3m-4m
2m-4m
3m-4m
3m

40-60
20-40
40-60
40-60

150-300
150-300
150-300
150-300

9)Dizalice
za livnice

L
LA
D
DA
T

V2-V3
v 2- v 3
v 2- v 3
v 2-v 3
V2

2-3
2-3
3
2-3
3

2m-4m
2m-4m
3m-4m
2m-4m
3m
*

40-60
40
40
40
40

300-600
300-600
300-600
300-600
300-600

^0,5
V0,5

VRSTA
DIZALICE

Kretanje

E-motor

Pogonski mehanizam
klasa
radnog
vremena

pogonska
spektar
optereenja klasa

intermitenca
ED (%) (1>

broj uklju.
na s a t (2)

L
D
T

v 2-v 3
v 2-v 3

v2

3
3
3

3m-4m
3m-4m
3m

40-60
40
40

300-600
300
150

11 )Striper
dizalice

L
LA
D
T
P-O

v 3-v 4
v 2-v 3
v 3- v 4
v 3-v 4
v 3-v 4

3
2
3
3
3

4m-5m
2m-3m
4m-5m
4m-5m
4m-5m

60
20-40
60
60
40

600
300
300-600
300-600
300

12)Diz. za
kokile i
visoke pei

L
LA
D
T
P-O

v 3-v 4
v 2-v 3
v 3-v 4
v 3-v 4
v 3-v 4

3
3
3

4m-5m
2m-3m
4m-5m
4m-5m
4m-5m

60
20-40
60
30
40

600
300
300-600
300-600
300

13)Diz. za
ariranje

L
LA
D
DA
T

v 4-v 5
V4-V5
V4-V5
V4-V5

v4-v5

3
3
3
2
3

5m
5m
5m
2m-3m
5m

60
20-40
60
40
60

300-600
300
300-600
300
300-600

L
D
T

V3-Vs
v 2-v 3
V3-Vs

3
3
3

4m-5m
3m-4m
4m-5m

60
60
60

300-600
300-600
300-600

15)Portalna
dizalica za
komadni
teret

L-LA
D
T
B

V,-Vt
V,-V2
V,-V2
Vo,25*V05

2
3
3

1Am-2m
1Am-2m
2m-3m
1Bm-1 Am

20-40
20-40
20-40
20

150
150
150
150

16)Portalna
dizalica sa
grabilicom

L
F
D
T
B

V2-V4
v 2-v 3
Vo,25

3
3
3
3
3

3m-5m
3m-5m
3m-5m
3m-4m
1 Bm

40-60
20-60
60
40-60
20

300
300
300
300
150

17)Portal.
dizalica sa
posudom

L
D
T

V3-V4
v 2-v 4
v 2-v 4

2-3
2-3
2-3

3m-5m
2m-5m
2m-5m

60
40-60
40-60

150-300
150-300
150-300

10)eki
dizalice

14)Diz. za
kovanice

v2-v4
v2-v4

VRSTA
DIZALICE

Kretanje

klasa
radnog
vremena

18)Portalna
dizalica sa
kukom za
radionice

L
D
T
B

19)Portalna
dizalica za
utovaristovar

L-LA
D
T

20)0 brtna
dizalica za
utovaristovar
materijala

E-motor

Pogonski mehanizam
spektar
pogonska
optereenja klasa

intermitenca
ED (%) (1>

broj uklju.
na s a t (2)

3
3
3
3

4m-5m
4m-5m
4m-5m
1 Bm-1 Am

40-60
40
40-60
20

300
300
300
150

V0l5
V0,5
V0,5

1-2
1-2
1-2

1 Bm
1 Bm
1 Bm

20
20
20

150
150
150

L-LA
R
O
T

Vo-fVo.,
V0l5
V0.5-V0,
V0,5-V0>,

1-2
1-2
1-2
1-2

1Bm-1 Am
1 Bm
1 Bm-1 Am
1 Bm-1 Am

20
20-40
20
20

150
150
150
150

21)Obrtnaluka diz.

L
R
O
T

V2-V3
v 2- v 3
v 2- v 3
V,

2
2
2
2-3

2m-3m
2m-3m
2m-3m
1Am-2m

40
40
40
20

150
150
150
150

22)Luka
okretna
dizalica sa
grabilicom

L
F
R
O
T

v2-v4

3
3
3
2-3
3

3m-5m
3m-5m
3m-5m
2m-4m
2m-3m

40-60
20-60
40-60
40-60
20-40

300-600
300-600
300-600
300-600
150

23)Obrtna
dizalica na
visokom
portalu

L
LA
R
O
T

1-2
2-3
2-3
2
3

1Am-2m
2m-3m
2m-3m
1Am-2m
2m-3m

20-40
40
20
20
20-40

150
150
150
150
150

1Am
2m-3m
1Am-2m
1Am-2m
2m

20
20-40
20
20
20

150
150
150
150
150

2m-3m
2m-3m
2m-3m

40
40
40

150
150
150

24)Plovna
dizalica za
teke terete

25)Plovna
dizalica za
komadni
teret

v 3- v 4
v 3- v 4

v3-v4
V(),25"Vo,5

V2-V4

v2-v4
V2-V3
Vi-V2

v2
v2
V2

Vrv2
v ,- v 2

L
LA
R
O
T

V,
V2
V,
V,

2
2-3
2-3
2-3
3

L
R
O

V2-V3
v 2-v 3
V2-V3

2
2
2

V1

E-motor

VRSTA
DIZALICE

Kretanje

26)Plovna
dizalica sa
grabilicom

L
F
R
O

V2-V4
V2-V4
V2-V4
v 2- v 3

3
3
3
2-3

3m-5m
3m-5m
3m-5m
2m-4m

40-60
20-60
40-60
40-60

300-600
300-600
300-600
300

27)Gradjevinska diz.

L
R-D
O
T

v2
v2
v2
v ,- v 2

1-3
2
2
2-3

1Am-3m
2m
2m
1Am-3m

40-60
20-40
20-40
20-40

150-300
150
150
150

28)elezni.
dizalica

L
R-D
O
T

V,
V,
V,
V,

2-3
2-3
2-2
3

1Am-2m
1Am-2m
1Am-2m
2m

20-40
20-40
20
20

150
150
150
150

29)Derik
dizalica,
Dok
dizalica

L
R
O

V,-V2
V,-V2
vr v2

2
2
2

1Am-2m
1Am-2m
1Am-2m

20
20
20

150
150
150

30)Brodska
dizalica

L
R
O

vr v2
V,-V2
v ,- v 2

2
2
2

1Am-2m
1Am-2m
1Am-2m

20
20
20

150
150
150

31)Brodska
dizalica sa
grabilicom

L
F
R

V2
V2
V2

3
3
3

3m
3m
3m

20-40
20-40
20-40

300
300
300

Pogonski mehanizam
klasa
radnog
vremena

spektar
pogonska
optereenja klasa

intermitenca broj uklju.

ED (%) (1) na s a t (2)

(1) Umesto ED=20% moe se upotrebiti ED=25%

(2) Ukoliko je potreban ovaj podatak
Ako se analizira tabela koja definie grupe pogonskih mehanizama uoavaju se
sledee zakonomernosti:
- Koeficijent K raste sa faktorom 2,
- Srednje radno vreme takodje raste sa faktorom 2.
Unutar jedne grupe proizvod K x radno vreme je konstantan, pa je na primer:
Grupa 1Bm: 0.125 2=0.25 1=0.5 0.5=1 0.25=0.25
Grupa 2m: 0.125 8=0.25 4=0.5 0.2=1-1=1.0

Za svaku pogonsku grupu moe da se izrauna teorijski broj asova rada sa

nazivnim teretom. Za 250 radnih dana godinje i predvidjeni vek trajanja od 10 godina,
teorijski vek trajanja se dobija iz jednaine:

rv=250x10-7^-A^K,^K

(2.1.10)

pa je na primer:
Grupa 1 Bm: Tv=3200 0.125=1600 0.25=800 0.5=400-1 =400 (h)
Grupa 1Am: Tv=6300 0.125=3200 0.25=1600 0.5=800-1=800 (h)
Iz ovoga sledi da ako je jedno elektrino vitlo projektovano za nosivost od 5000
kg u grupi 1Bm, moe u ostalim grupama da se upotrebi sa sledeim nosivostima:
grupa

1 Dm

1Cm

1 Bm

1Am

2m

3m

4m

5m

nosivost (kg)

8000

6300

5000

4000

3200

2500

2000

1600

teorij. vek trajanja (h)

100

200

400

800

1600

3200

6300

12500

2.2 VEZA IZMEDJU KLASA UESTANOSTI ZA NOSEU KONSTRUKCIJU

I KLASA RADNOG VREMENA POGONSKIH MEHANIZAMA

Da bi se uspostavila veza izmedju pogonskih klasa nosee konstrukcije i

pogonskih grupa mehanizama na istoj dizalici potrebno je uspostaviti vezu izmedju
klasa uestanosti i klasa radnog vremena. Ovi kriterijumi, kao sto je poznato,
izraavaju se razliitim parametrima. Pri tome, za razmatranu dizalicu dovoljno je
odrediti ili poznavati broj podizanja tereta N (klase A, B, C i D), srednje vreme trajanja
radnog ciklusa Tc (s), kao i srednje vreme trajanja rada jednog pogonskog mehanizma
t| (s) u toku ciklusa. Ova dva vremena stoje u odnosu a=t/Tc, koji ukazuje na relativno
uee rada pogonskog mehanizma u toku radnog ciklusa dizalice.
Ukupno efektivno vreme korienja dizalice T (h), za ukupno vreme trajanja je:
T -

N T c

(2.2.1)

3600
U tabeli 2.12 navedena su efektivna vremena korienja dizalice za
konvencionalne brojeve ciklusa podizanja i radne cikluse u trajanju od 30 do 480 (s).

30

TABELA 2.12 - Veza izmedju vremena trajanja i konvencionalnih ciklusa

Srednje
trajanje
jednog ciklusa
optereenja
(s)

T - trajanje rada dizalice u (h) za uestanost optereenja

N=6.3-104
ciklusi

N=2 105
ciklusi

N=6.3-105
ciklusi

N=2-106
ciklusi

30

530

1660

5300

16600

60

1050

3320

10500

33200

75

1320

4200

13200

42000

95

1660

5300

16600

53000

120

2100

6650

21000

66500

150

2650

8400

26500

84000

190

3320

10500

33200

240

4200

13200

42000

300

5300

16600

53000

84000

380

6650

21000

66500

480

8400

26600

84000

Ukupno radno vreme pogonskog mehanizma T( (h), bie:

Tr atT

(2-2.2)

Iz tabela 2.8 i 2.10 vrlo lako se moe odrediti klasa radnog vremena (V0125 - V5)
na bazi prethodno sraunate vrednosti Tj.
Umesto gornjeg izraza moe korisno da poslui i tabela 2.13 koja daje vezu
izmedju gore razmatranih veliina T j , a ( i T (si. 2.2)
PRIMER:
Luka dizalica, ravnomernog i isprekidanog rada ima klasu uestanosti
optereivanja B. Trajanje jednog radnog ciklusa je t=150 s, a odnosi a; za pogonske
mehanizme su:
- dizanje a,=0.63;
- okretanje 02=0.25;
- vonja ot3=0.10.
Vek trajanja dizalice:
T=N t/3600=2-105-150/3600=8333.3 h, to se, isto, dobija iz tabele 2.12 (T=8400 h).
31

TABELA 2.13 Trajanje rada pogonskih mehanizam a u zavisnosti od T i

Ukupno trajanje rada T( pogonskog mehanizma u (h) za a t

T (h)
1

0.63

0.40

0.25

0.16

0.10

530

530

335

210

132

85

53

1050

1050

660

420

265

165

105

1320

1320

830

530

335

210

132

1660

1660

1050

660

420

265

166

2100

2100

1320

830

530

335

210

2650

2650

1660

1050

660

420

265

3200

3200

2100

1320

830

530

335

4200

4200

2650

1660

1050

660

420

5300

5300

3320

2100

1320

830

530

6650

6650

4200

2650

1660

1050

660

8400

8400

5300

3320

2100

1320

830

10500

10500

6650

4200

2650

1660

1050

13200

13200

8400

5300

3320

2100

1320

16600

16600

10500

6650

4200

2650

1660

21000

21000

13200

8400

5300

3320

2100

26600

26600

16600

10500

6650

4200

2650

33200

33200

21000

13200

8400

5300

3320

42000

42000

26600

16600

10500

6650

4200

53000

53000

33200

21000

13200

8400

5300

66500

66500

42000

26600

16600

10500

6650

84000

84000

53000

33200

21000

13200

8400

Klasa
trajanja
kretanja

Vo.25

Vo.5

v,

V2

V3
V4
V5

Klasa

radnog

vremena

pogonskog

mehanizffla

Trajanje kretanja T ( pogonskih m ehanizam a za T=8400 h i klase radnog

vrem ena:
Dizanje:
Okretanje:
Vonja:

T,=8400 0.63 = 5292 * 5300 h;

T 2=8400 0.25 = 2100 h;
T 3=8400 0.10 = 840 h.

V2
V,
V05

2.3 PRIMENA POGONSKIH GRUPA NA RAZVOJ

FAMILIJE ELEKTRINIH VITLA
Elektrina vitla su univerzalni serijski izradjeni mainski sistem i prim enjeni za
dizanje, zadravanje i horizontalno prem etanje tereta pom ou elinog ueta ili lanca.
Podruje njihove prim ene stalno se proiruje u kom pleksnoj m ehanizaciji prostornog
prem etanja tereta i to od opte nam ene do uea u pojedinim tehnolokim
procesim a. Karakteristina osobina elektrinih vitla je to se pored serijske i m asovne
proizvodnje mogu razvijati u fam ilije (game).
Na osnovu grupnog principa unifikacije izdvaja se nekoliko tipskih m odela sa
standardnim m odulim a i elementima, koji se tano dim enzioniu i proizvode (unutar redna unifikacija). Tako na prim er u tabeli 2.14 data je jedna fam ilija elektrinih vitla,
koju ine est m odela (A - F).
TABELA 2.14 - Tipski modeli fam ilije elektinih vitla
Tip za 1 Bm
radnu grupu
Nosivost m (t)
Standardni red

1.0

2.0

4.0

6.3

10

16

R10/2, cp=2.0

R10/2 , cp=1.6

Nosivosti vae za 1Bm grupu i prostu koturau sa dva kraka ueta (2/ 1).
U oava se, d a je param etarski red nosivosti kom binovani red, ije vrednosti pripadaju
izvedenim standardnim redovim a R10/n.
O va vitla dim enzionisana za 1 Bm grupu mogu se razvrstati u ostale grupe uz
redukciju nosivosti (dijagonalna unifikacija). Dozvoljena nosivost vitla, pri prelazu iz
prethodne lake u narednu teu grupu, treba da se reducira faktorom 1.25, kako bi se
postigao dvostruko vei broj sati sa punim optereenjem Tv. To se dobija pri srednjoj
vrednosti eksponenta W ohler-ove linije zam ora m aterijala m=3, iz:

Tv,(m,-g)3=Ty2(m2-g)3=const
kao:

(2.3.1)

m2=m1( - ^ ) 1/3=m1(1/2)1'3=ro1/1.25
Tv2

(2-3.2)

gde je:
Tv TV2 (h) - teorijski vek trajanja za laku, odnosno teu narednu grupu,
m m2 (t) - nosivost vitla za laku, odnosno teu grupu (preko mase tereta),
g=9.81 (m/s2) - ubrzanje zemljine tee.
U tabeli 2.15 prikazane su 48 varijante razmatrane familije od 6 modela
razvrstanih u 8 radnih grupa.
TABELA 2.15 - Razvrstavanje 6 tipova vitla u 8 radnih grupa
Radna
grupa

Nosivost
(t) za
koturau
(2/ 1)

Tip

1 Dm

1Cm

1 Bm

1Am

2m

3m

4m

5m

1.6

1.25

0.8

0.63

05

0.4

0.32

3.2

2.5

1.6

1.25

0.8

0.63

6.3

3.2

2.5

1.6

1.25

10

6.3

3.2

2.5

16

12.5

10

6.3

3.2

25

20

16

12.5

10

6.3

Tv (h)

100

200

400

800

1600

3200

6300

12500

Primenom vie naina vodjenja ueta (ik=1 /1 ,2/1 i 4/1) ostvaruju se 144 varijante
familije, kako je dato u tabeli 2.16. Ovo se jasnije uoava na si. 2.3, gde su na
dijagramu date promene nosivosti modela elektrinih vitala od grupe do grupe i broj
varijanti sa gustinom raspodele pojedinih nosivosti f(m) razmatrane familije.
Broj varijanti znatno se uveava, ako se uzmu u razmatranje vei broj brzina i
visina dizanja, kao i poloaj apa i uadi u zavisnosti od namene i potrebe elektrinih
vitla.
Na si. 2.4 date su 64 varijante poloaja apa i uadi za jedno vitlo.
Razvoj familija elektrinih vitla uz korektnu i optimalnu primenu FEM pravila i
njihova serijska proizvodnja donosi viestruke prednosti kako proizvodjaima, tako i
korisnicima ove opreme. Te prednosti su: povoljna cena i krae vreme isporuke, vei
kvalitet koji donosi serijska proizvodnja, ira primena vitla, ekonominije dranje
rezervnih delova, lake otklanjanje kvarova i odravanje, poveanje proizvodnog
programa bez poveanja tipova vitla, smanjenje trokova proizvodnje, poveanje
mogunosti izvoza itd.

T A B E L A 2 .1 6 F a m ilija stan da rdn ih elektrinih vitla

H O LM .
( T IT f r n 9
\
V
V
m

* IA S

RADNOG

VREMENA

fc

1 -9
y !6 j
L K-OS * a s | a s - ;
1 -2 2 -1
9 -1 6
ft- )
S. K-Cfil <0.25 025-0!. 0 5 - 1 1 - 2
i-9
9 -1 6 ) >ts
2 -4
|
t *-o ,a
4 -8
9 -1 6
< 025 0 2 5 -0 i a s -i
2 -4
1 -2
ll
i -9
V.TH-tX)
2~i
1 <025 a?5-Q i QS-t 1 - 2
HI
1Om
1Bm 1Am
ICm
Am
5m
GRUPA
2 m | 3m
* /i

NOSIVOST
TIP
ra j
12500 25000
50000
lOOOO 2OO W000
9000 [ 16000
VocO
F
6100
oooc
25000
5000
Xxxc
10000
E
w oo
bOOO
16too
3300
300
0500
O
i s 00
5000
cooo
1000
&00
9000
c
1600
3200
1 6300
saca
1250
? s yy
noo
366
w oo
B
3200
900
1600
UbO
6X3
2900
3000
fOOO
soo
A
*0 6
*k V
600
320
630
r>i)
250
500
XXV
io o
iO0
too
720
160
VREME TRAJ. UHLJUl :. Eon/.
BROJ UKOPAVANJA
c u/i>
VREME ZA PUNO OP TER Tv f t

VARIJANTE
FlO m
T /c J
EtOm

tl& v
E l Cm

DlOm

E lAm
tTBm

F 2m
E l Am

OlCm

* F3m
E 2m )
CICm
, E3m
D IA m
CtBm
D2m
BlOrn
C l Am
03m
B lC m
C2m
BIBm
CJm
A t Dm
BtA m
AJCm
B 2m
AlBm
B 3m
A t Am
A im
A 3m

Cl Dm

DlBm

F im
FSm
E lm
ESm
D im
DSm
C4m
CSm
B *m
55m
A im

15
90
to o

20
120
200

25

30

150

190
000

*6 6

10
290
16 od

50
303
J200

60
360
630 0

A5m
60

360
12500

m U]

SZ 2 .3 B ro j va rija n ti e le ktrinih vitla sa gustinom -raspode/e n o s iv o s ti f(m )

SI. 2.4 Varijante poloaja apa i uadi za jedno vitlo

2.4 OSNOVNI TEHNIKI PARAMETRI

Bitne tehnike karakteristike (nosivost, radne brzine i si.) i karakteristine veliine

pojedinih delova dizalice (prenici doboa, tokova, koturova) odredjeni su JUS
standardima. Ove veliine odredjene su standardnim brojevima iz reda R10 ili R20.
U narednim tabelama prema JUS M.D1.021 date su vrednosti za nosivosti,
radne brzine dizanja, vonje dizalice, elektrinog vitla, visine dizanja i raspon dizalice.

Nazivne vrednosti
Prema JUS M.D1.021 u tabeli 2.17 je dat opti niz nominalnih nosivosti za sve
industrijske dizalice uopte.

TABELA 2.17 Nominalni niz nosivosti u (t)

3.2

5*

(6.3)

8*

(63)

80*

(10)*

12.5*

(16)

20*

(25)*

32*

(40)

50*

100*

125*

160*

200

250

315

400

500

Nosivosti mosnih dizalica sa kukama, sa dva dizanja (glavnim i pom onim ),

navedene su u tabeli 2.18.
TABELA 2.18 Niz nosivosti u (t)
glavno
Dizanje

Dizanje

( 10)* 12.5*

(16)*

20*

(25)*

32*

(40)

50*

(63)*

80*

20

20*

pom ono

3.2

3.2*

5*

5*

5*

9*

10

10

glavno

100

125

160

200

250

320

400

500

pom ono

25

25

32

32

50

50

60

100

Nosivosti u zagradam a treba izbegavati

Nosivosti mosnih dizalica, koje se koriste u elezaram a, a opte su namene,
oznaene su zvezdicam a.

Nazivne radne brzine

Jedna od vanijih karakteristika dizalica su brzine sa kojima rade pojedini radni
organi ili m ehanizm i. Kod dizalica se razlikuju brzine za svaki m ehanizam posebno,
i to:
-

brzina
brzina
brzina
brzina
brzina

dizanja (norm alna ili spora),

kretanja nosee konstrukcije (mosta, portala itd.),
kretanja vitla (kolica),
okretanja, kao periferna u (m/min) ili (m/s) ili kao ugaona u (m in'1),
prom ene dohvata strele.

JUS M .D1.023 propisuje opti niz standardnih brzina, koje treba birati za
kretanje pojedinih m ehanizam a dizalica.
U tabeli 2.19 date su vrednosti normalnih brzina dizanja dizalica sa kukom u
zavisnosti od nosivosti i pogonske klase.
Brzinu sporog dizanja mosnih dizalica sa kukam a treba birati iz vrednosti
navedenih u tabeli 2 .2 0 , s tim da se u specijalnim sluajevim a mogu koristiti i druge
vrednosti iz niza, a izuzetno, kada to zahteva tehnoloki proces, mogu se uzeti i
vrednosti izvan tog niza.
Brzinu vonje pokretnog elektrinog vitla treba birati prem a sledeoj tabeli 2.21.

38

TABELA 2.19 Nazivne brzine normalnog dizanja (m/min)

Nazivna
nosivost

Brzine dizanja (m/min), za pogonsku grupu

1 Bm

1Am

2m

3m

4m

5m

0.25

6.5/8

8/10/12.5

12.5/16/20

20/25/32

32/4O/50

50/65

0.5-2

5/6.3

6.3/8/10

10/12.5/16

16/20/25

25/52/40

40/50

2 .5+6.3

4/5

5/6.5/8

8/10/12.5

12.5/16/20

20/25/32

32/40

8- 1.6

5.2/4

4/5/6.3

6.3/8/10

10/12.5/16

16/20/25

25/52

20 i 25

2.5/3.2

3.2/4/5

5/6.5/8

8/ 10/12.5

12.5/16/20

20/25

32 i 40

2/2.5

2.5/5.2/4

4/5/6.3

6.3/8/10

10/12.5/16

16/20

50 i 63

1.6/2

2/2.5/3.2

3.2/4/5

5/6.5/8

8/ 10/12.5

12.5/16

80 i 100

1.25/1.6

1.6/2/2 .5

2.5/5.2/4

4/5/6.3

5/6.5/8

8/10

125 i 160

1.0/1.25

1.25/1.6/2

2/2.5/3.2

3.2/4/5

4/5/6.3

6.3/8

200

0 .8/1

1/1.25/1.6

1.25/1.6/2

1.6/2/2.5

2/2.5/3.2

3.2/4

250

O.65/0.8

0.8/1/1.25

1/1.25/1.6

1.25/1.6/2

1.6/2/2 .5

2 .5/5.2

315

0 .5/0.63

0.63/0.8/1

0.8/1/1.25

1/1.25/1.6

1.25/1.6/2

2/2.5

400

O.4/0.5

0.5/0.65/0.8 0.63/0.8/1

0.8/1/1.25

1/1.25/1.6

1.6/2

TABELA 2.20 Brzine sporog dizanja (m/min)

0.2

0.3

0.5

1.2

00
o

I 0.1

1.6

| 2.5

3.2 |

TABELA 2.21 Brzine kretanja kolica (m/min)

Brzina kretanja (m/min)

Pogonska
grupa
1 Bm

10

12.5

16

20

1Am

16

20

25

32

40

2m

20

25

32

40

50

3m

25

32

40

50

63

4m

32

40

50

63

80

5m

40

50

63

80

100 i vie

Brzine kretanja mosta mosnih dizalica sa kukom, izuzev specijalnih dizalica

za elezare, definisane su narednom tabelom 2 .22.

TABELA 2.22 Brzine kretanja dizalice (m/min)

Brzina kretanja (m/min)

Pogonska
grupa
1Am

10

12.5

15

20

25

32

1 Bm

20

25

32

40

50

63

2m

32

40

50

63

80

3m

50

63

80

100

125

4m

63

80

100

125

160

5m

80

100

125

160

200

Od velike vanosti za ispravan i miran rad dizalice je ubrzanje koje se javlja

na poetku svakog radnog ciklusa pojedinih pogona. U stvarnosti ubrzanje nije
konstantno. Medjutim, njegovu promenu teko je odrediti pa se u proraunu uzima da
je ubrzanje konstantno. Za uobiajene uslove rada dizalica, moe se usvojiti kao
proseno ubrzanje a=0.2 (m/s2). U tabeli 2.23 data su preporuljiva ubrzanja u zavisnosti
od brzine kretanja i uslova rada, i to za:
a) dizalice sa laganom i srednjom brzinom, koje treba da predju dugaak put.
b) dizalice sa srednjom i velikom brzinom, za uobiajenu primenu.
c) maine sa velikom brzinom i velikim ubrzanjem. U ovom sluaju moraju
gotovo uvek da budu pogonjeni svi tokovi.
TABELA 2.23 Vrednosti ubrzanja (m/s2)
Brzina kretanja

40

a) Spora i srednja
brzina sa dugim
putem vonje

______

c) Velika brzina sa
b) Srednja i velika
velikim
ubrzanjem
brzina - uobiajena
brzina

(m/s)

(m/min)

trajanje
ubrz. (s)

ubrzanje
(m/s2)

trajanje
ubrz. (s)

ubrzanje
(m/s2)

trajanje
ubrz. (s)

ubrzanje
(m /s2)

0.16

9.6

2.3

0.064

0.25

15.0

3.2

0.078

0.40

24.0

4.1

0.098

2.5

0.16

0.63

37.8

5.2

0.12

3.2

0.19

1.0

60

6.6

0.15

4.0

0.25

3.0

0.33

1.6

96

8.3

0.19

5.0

0.32

3.7

0.43

2.0

120

9.1

0.22

5.6

0.35

4.2

0.47

2.5

150

6.3

0.39

4.8

0.52

3.15

189

7.0

0.44

5.4

0.58

4.0

240

8.0

'0 .5 0

6.0

0.67

Visina dizanja i rasponi mostova

JUS M.D1.022 definie visine dizanja i iz ovog JUS-a navedena je tabela koja
se odnosi na visine dizanja mosnih dizalica.
TABELA 2.24 Visine dizanja (m)
Visina dizanja (m)

Vrsta dizalice
Mosne dizalice

12.5

( 10)

16

20

25

(32)

(40)

JUS M.D1.024 daje standardne raspone industrijskih dizalica. U narednoj

tabeli naveden je niz vrednosti za raspone mosnih i portalnih dizalica.
TABELA 2.25 Rasponi dizalica
Raspon (m)

Vrsta dizalice
Mosne i portalne

6.3

10

12

14

16

18

20

22.5

25

28

32

35

40

45

50

60

70

80

90

100

2.5 OSNOVE PRORAUNA NOSEE KONSTRUKCIJE

Nosea konstrukcija je kao i pogonski mehanizmi izloena dejstvu promenljivih
spoljnih optereenja, usled ega u delovima konstrukcije nastaju razliita promenljiva
optereenja.

2.5.1. Vrste optereenja

Pri proraunu nosee konstrukcije treba odrediti optereenja koja deluju na
konstrukciju. Sva optereenja se dele na:
- glavna optereenja
- dopunska optereenja.
Glavna optereenja su optereenja koja deluju u stanju mirovanja dizalice, a to
su: pogonski teret i sopstvene teine.
Pod pogonskim teretom se podrazumeva zbir nazivnog tereta Qn i sopstvene
teine elemenata za hvatanje, odnosno noenje tereta (donja koturaa sa kukom,
grabilica, nosea traverza i si.).
Pod sopstvenom teinom se podrazumeva teina sklopova dizalice. Sopstvena
teina se pretpostavlja na osnovu procene i izvedenih konstrukcija. Ako se posle
sprovedene raunice pokae da se preseci konstrukcije frioraju poveati i da poveanje

np - broj pogonskih tokova,

n - broj ukupnih tokova,
Gu - ukupna teina, pri emu ukoliko teret Gu nije ravnomerno rasporedjen na
sve tokove, bie:
(2.5.2)
gde je:
Fkp - optereenje jednog pogonskog toka.
Vrednost koeficijenta Ka , u zavisnosti od ubrzanja , uzima se sa dijaarama na
si. 2 .6.

Kr
0,15

0,10
0,05
0,025
0,05 0,1
S I 2.6 Vrednosti koeficijenta ubrzanja Ka
Veliina ubrzanja uzima se prema napred datoj tabeli 2.23.
Odredjivanje horizontalnih optereenja koja nastaju pri okretanju i promeni
dohvata strele - centrifugalne sile i tangencijane sile ne pojavljuju se kod mosnih
dizalica pa nisu ni obradjivane ovim odeljkom.
Medjutim, pri vonji, usled zakoavanja dizalice, javljaju se poprene reakcije
upravno na pravac vonje. Ove sile deluju na mestu dodira venca toka i ine i
izraunavaju se prema izrazu:

Fv=XFk

(2.5.3)

gde je:
A. - koeficijent koji izraava reakciju po jedinici optereenja toka i zavisi od
odnosa L /L ,, gde je L raspon dizalice, a L, razmak krajnjih tokova dizalice u bonom
nosau dizalice. Odnos 17L, ne sme biti vei od 7 za konine tokove, ni vei od 6 za
cilindrine tokove. Poprene reakcije se uzimaju u obzir samo u odnosu na delove koji
neposredno prenose pritisak na tokove (eoni nosai, balanseri tokova i si.) i ne
superponiraju se sa ostalim dopunskim optereenjima. Vrednosti X date su na si.2.7.
43

Si. 2 .7 V rednostikoeficijenta

u funkciji odnosa L/L,

Optereenje usled dejstva vetra, odnosno sile pritiska vetra odredjuje se:

Fv=C q A

(2.5.4)

gde je:
C - koeficijent oblika povrine na koju vetar deluje, npr. za kutijasti nosa, puni
nosa satreim delovima, reetkasti nosa i si., vrednosti koeficijenata kreu se
u granicam a C = 1,2 - 1,6;
q = 250 (N/m 2) - pritisak vetra sa kojim se rauna konstrukcija na trajnu vrstou;
A - (m 2) - povrina upravno na pravac dejstva vetra.
Sila vetra na obeeni teret izraunava se tako to se za teret do 5(t) rauna po
1(m2) za svaku tonu, a dalje za svaku tonu uzima se po 0,5(m 2). Za koeficijent C
uzima se vrednost 1.
Optereenje zbog prom ena tem perature uzima se u obzir sam o u izuzetnim
sluajevima, u prvom redu ako se elementi konstrukcije ne mogu slobodno rastezati.

2.5.2 Odredjivanje optereenja

Pri odredjivanju optereenja mora se uzeti u obzir uticaj pogonske klase. Nosea
konstrukcija dizalice se razvrstava u pogonsku klasu glavnog pogona dizanja, jer ovaj
uredjaj najvie radi i izaziva najvee napone u elem entim a mosta.
Uticaj pogonske klase se uzima u obzir na taj nain to se optereenja mnoe
koeficijentom pogonske klase y, prem a sledeoj tabeli 2.26.
TABELA 2.26 - Koeeficijenti pogonske klase y
Pogonska klasa

Koeficijent pogonske klase y

1.

1.06

1.12

1.20

Proraun se izvodi za sledea tri sluaja optereenja:

I sluaj - optereenje pri normalnom radu dizalice,
II sluaj - optereenje pri normalnom radu dizalice sa vetrom najvee jaine
predvidjene za rad dizalice,
III sluaj - izuzetna optereenja.
U I sluaju optereenja u proraun ulaze statika optereenja od sopstvene teine
Fg i pogonskog tereta FQ i dva najnepovoljnija horizontalna optereenja FH, pri emu
se sva mnoe koeficijentom pogonske klase y, a pogonski teret jo i dinamikim
koeficijentom vy.

XFr y (y F Q+FG)+yFH
Znaci
dejstvo.

(2-5.5)

i "+" ne oznaavaju sabiranje veliina nego njihovo jednovremeno

U II sluaju optereenja ulaze pored napred datih optereenja i optereenja od

pritiska vetra Fv i promena temperature FT.

TFn= y ftF Q+FG+FH) +Fv+Ft

(2.5.6)

U III sluaju optereenja uzima se u obzir najnepovoljniji od sledea dva sluaja:

- Dizalica je van pogona i izloena je dejstvu orkana. U proraun ulaze
optereenja od sopstvene teine FG i dejstva orkana F0:

^ m Fa *F.

<2-6-7>

- Dizalica je u pogonu, bez vetra i usled otkaza konica u punoj brzini udari u
odbojnike. Za ovaj sluaj vai:

Fm~Fa *F Q*Fi

(2 5 '8)

gde je:
Fj - optereenje usled dejstva inercijalnih sila koje se javljaju pri udaru o
odbojnike.
Dozvoljeni naponi za sva tri sluaja optereenja, za elike koji se najee
upotrebljavaju u gradnji dizalica, dati su u tabeli 2.27.
Dozvoljeni naponi se mogu izraunati i preko granice razvlaenja i koeficijenta
sigurnosti K.

doz

(2.5.9)

gde je koeficijent sigurnosti K:

45

K = 1.5 za I sluaj optereenja,

K = 1.33 za II sluaj optereenja,
K = 1.1 za III sluaj optereenja.
TABELA 2.27 - Dozvoljeni naponi
OZNAKA
ELIKA

Zatezna
vrstoa
(N/mm2)

Granica
razvlaenja
(N/mm2)

Dozvoljeni naponi (kN/cm2),

za sluaj optereenja
I

II

III

0361

370

240

16.0

18.0

21.5

0461

420

260

17.0

19.5

24.0

0561

510

360

24.0

27.0

32.5

Propisima se ne predvidja proraun ugiba, niti veliina dozvoljenog ugiba

glavnog nosaa dizalice. Ako se trai ogranienje ugiba onda to mora u ugovoru biti
posebno naznaeno.

2.5.3 Dimenzionisanje nosee konstrukcije

Konstrukcija dizalice, odnosno elementi nosee konstrukcije, moraju biti tako
dimenzionisani da naponi u njima budu jednaki ili manji od napona datih u tabeli 2.27.
Ako se u jednoj taki pojavljuju normalni naponi ox i a y i napon smicanja xxy,
rezultujui napon, koji je merodavan za dimenzionisanje, izraunava se po obrascu:

Ako postoji isto smicanje, tj. ako je ax = ay = 0, gornja jednaina dobija oblik:
ar =1.732*r

(2.5.11)

U sluaju kombinacije normalnog i smiueg naprezanja bie rezultujui napon:

Za proraun glavnog nosaa mosnih dizalica postoji vie pristupa. Jedna od

najee primenjenih praktinih inenjerskih metoda je metoda uticajnih linija. Delove koji
su izloeni promenljivim optereenjima i kod kojih, zbog velikog broja ciklusa
optereenja moe da nastupi lom usled zamora materijala, treba raunati na bazi
dozvoljenog napona za promenljiva optereenja. Kao vek trajanja dizalica uzima se
50 godina. Na bazi tog veka trajanja i godinjeg broja radnih ciklusa izraunava se
ukupan broj radnih ciklusa N u toku veka trajanja dizalice. Pri ovome treba razlikovati
dozvoljene napone za ogranieni (odredjen) broj ciklusa - vrem enska vrstoa i za
neogranieni broj ciklusa - trajna vrstoa.

3. MOSNE DIZALICE
Mosne dizalice su najmnogobrojnije i najraznovrsnije industrijske dizalice.
Izradjuju se sa jednim ili dva glavna nosaa. Mogu da rade sa kukom,
elektromagnetom, grabilicom, sa traverzom koja moe biti i obrtna itd. Izradjuju se sa
jednim ili dva pokretna elektrina vitla (kolica), koja mogu da imaju glavno i pomono
dizanje, normalno i fino dizanje. Kretanje vitla moe biti po gornjem ili donjem pojasu
glavnog nosaa itd.
Na si. 3.1 predstavljena je jedna standardna mosna dvogreda dizalica sa
kukom. Glavni delovi dizalice su:
-

most, odnosno nosea konstrukcija dizalice,

pokretno elektrino vitlo (kolica) sa kukom i donjom koturaom,
mehanizam za kretanje dizalice,
kabina rukovaoca dizalice,
elektrini napojni vodovi (za dizalicu i vitlo) sa pripadajuom elektroopremom.

Most dizalice sastoji se iz dva glavna i dva eona nosaa. Nosai se danas
izradjuju od limova zavarivanjem i sanduastog su preseka. Du jednog nosaa nalazi
se peaka staza na kojoj je smeten pogonski mehanizam dizalice.
Pokretno elektrino vitlo, klasinog izvodjenja, dato je na si. 3.2. Na kostur vitla
smeten je mehanizam za dizanje i mehanizam za kretanje vitla. Mehanizam za
dizanje klasine izvedbe si. 3.3 sastoji se iz elektromotora, elastine spojnice (koja
vezuje elektromotor i reduktor), dvopapune konice sa elektrohidraulinim podizaem,
reduktora, doboa za namotavanje uadi i donje koturae sa kukom.
Na si. 3.4 prikazan je mehanizam za dizanje savremene konstrukcije (elektrino
dvobrzinsko vitlo). Komponente kod ovog mehanizma su u koaksijalnom rasporedu,
ime se postie veoma kompaktno reenje malih gabarita. Telo vitla u kome je smeten
dobo sa vodjicom ueta objedinjuje koione motore sa konusnom konicom i reduktore
sa cilindrinim ili planetnim zupanicima u jednu konstruktivnu celinu.
Telo vitla moe biti snabdeveno apama -stojee vitlo- ili uicama -visee vitlo.
Stojee vitlo se stavlja na kostur dvoinskih kolica, koja se kreu po gornjem pojasu
glavnih nosaa dvogredih dizalica (si. 3.5). Vitlo sa uicama se privruje za visea
kolica, koja se kreu po donjem pojasu glavnog nosaa jednogredih dizalica (si. 3.6).

Pomona
platforma

Komandna kutija
za upravljanje
dizalicom sa poda

Elektrino vitlo
(kolica)

I*
Glavni nosai
dizalice

^
Donja
koturaa

"fr*
Korpa sa
oduzimaima
struje

Boni nosai
dizalice

SI. 3 .2 Klasina kolica (vitlo - m aka)

SI. 3 .3 M ehanizam z a dizanje

SI. 3.4 Dvobrzinsko elektrino vitio tipa Dem ag"

"

Si. 3.5 Stojee pokretno vitlo

SI. 3.6 Visee elektrino vitlo

Pogonski mehanizmi za kretanje dizalice i kolica se izvode sa centralnim ili
odvojenim - jedininin pogonima. Kretni mehanizam dizalice sa centralnim pogonom
smeten je na sredini glavnog nosaa, a obrtni moment se preko pogonskih vratila i
spojnica prenosi na pogonske tokove (si. 3.7). Na si. 3.8 prikazano je savremeno
reenje kretnog mahanizma, koje se koristi za pogon kolica.

i--------------- b

| [ | 0

SI. 3.7 Centralni pogon mehanizma za kretanje dizalice

Jedinini mehanizmi za kretanje dizalica su smeteni pored bonih nosaa uz
kretne tokove. Na si. 3.9 je dato klasino reenje, a na si. 3.10 savremeno reenje sa
koionim motorom i obinim ili planetnim reduktorom. Ovo kompaktno reenje ima sve
eu primenu i kod pogona kolica. Sinhronizacija rada jedininih pogonskih mehanizama
ostvaruje se putem tzv. "elektrine osovine".

Na slici 3.11 dat je pregled noseih konstrukcija mosnih dizalica, i poloaja

make. Pored dvogredih data su i reenja kod jednogredih (c, d, e, f) dizalica.

1 'TS------ t---- X

9>

SI 3.11 Pregled razliitih reenja i poprenih preseka glavnih nosaa mosnih dizalica
Razliita izvodjenja i konstruktivna reenja mehanizama za dizanje i njihovih
zahvatnih organa ine ustvari mosne dizalice raznovrsnim. Ovo i potie od:
- razliitih tehnolokih i drugih zahteva kao: jedna brzina ili dve brzine (normalna
i fina); da maka odnosno mehanizam za dizanje budu obrtni (kao na primer za
rad sa slabovima u elezarama); da radi sa dugakim limovima, sa traverzom
i elektromagnetima i si.;
- veliine i vrste tereta: komadni, rasuti, teni metal, otpadno gvodje i dr.;
- namene: opte namene za transport komadnog tereta, rad u elezarama,
livnicama, hidro i termoelektranama;
- razliitih konstruktivnih mogunosti i reenja i dr.
Da bi se dobila blia predstava o ovoj raznolikosti, kao posledice velikog broja
zahteva, vrlo esto posebnih, to onemoguava serijsku proizvodnju najveeg dela
mosnih, i ne samo njih, dizalica, u daljem izlaganju daju se neka reenja kako maki
odnosno pogona dizanja tako i zahvatnih organa za dizanje.
Na slici 3.12 su prikazani elementi pogona dizanja za jedno klasino reenje:
dobo, reduktor, vezaizmedju doboa i reduktora je preko oljebljenog vratila, elastina
spojnica, dvopapuna konica, otkoni hidraulini podiza i pogonski elektromotor. U
principu svi ovi elementi ine svaki pogon dizanja, kome treba naravno dodati uad sa
donjom koturaom i zahvatnim organom (kuka, grabilica i si.), ali sa razliitim
konstruktivnim reenjima.

SI. 3.12 Elementi pogona dizanja

Na narednim dvem a slikam a date su varijante savrem ene konstrukcije pogona
dizanja u blok izvodjenju.
Na slici 3.13 je prikazano reenje vitla "EUROBLOC", sa elektrom otorom sa
cilindrinim rotorom i patentiranom disk konicom.
Na slici 3.14 dato je reenje sa elektrom otorom sa koninim rotorom i konusnom
konicom. Pri ukljuenju pogona, rotor se aksijalno pomera i dolazi do otkoivanja. Kada
se iskljui struja opruge potiskuju konusni rotor elektrom otora u aksijalnom pravcu i
zajedno sa njim pokretni deo konusne konice, ime se vri koenje.
Na narednoj slici (si. 3.15) su data dva reenja pogona dizanja sa grabilicom.
Pogon dizanja sa grabilicom m ora da ima dva pogona: pogon za zatvaranje grabilice
i pogon za dranje grabilice. O va dva pogona mogu da rade odvojeno, nezavisno
jedan od drugog, ali i zajedniki, od trenutka kada se grabilica zatvori i oba pogona
istom brzinom diu grabilicu uvis. Prvo reenje je sa dva m otora iste snage i
reduktorim a, a drugo reenje je sa dva m otora razliite snage i planetnim reduktorom .

POGON DIZANJA SA NORMALNIM

PRENOSNIKOM SNAGE

POGON DIZANJA SA PLANETNIM

PRENOSNIKOM SNAGE

r t

SI 3 .1 6 Konstruktivna resenja maki velikih nosivosti

si.

3 .17a) U redjaji / elem enti za hvatanje

60

4. ELEMENTI POGONSKIH MEHANIZAMA

Dizalice, koje su namenjene prenoenju komadnih tereta i rastresitog materijala,
u svom mainskom delu se sastoje od klasinih mainskih elemenata - reduktora,
vratila, spojnica - ali i od elemenata koji mogu da se oznae kao tipini delovi dizalica,
jer se, iskljuivo ili preteno primenjuju na njima. U ove elemente se ubrajaju: uad,
kuke, koturae, doboi, konice, tokovi i si. Za sve njih postoje posebni uslovi za proraun
i primenu. Moe se rei d a je proraun svih dizalinih elemenata danas u funkciji radnih
uslova odnosno pogonskih grupa dizalinih mehanizama.

4.1 UAD
elino ue je prvi put uvedeno 1834. godine u transportnu tehniku, i vrlo brzo
je potisnulo lanac iz oblasti transportovanja kroz aht. Stalno usavravanje i dobro
prilagodjavanje specijalnim uslovima i novim zahtevima brzo su irili oblast primene
na skoro sva transportna sredstva, tako da se danas dizalice, iare, liftovi i dr. ne
mogu zamisliti bez uadi.
Ue se sastoji od tankih pojedinanih elemenata velike duine, odnosno ica, to
usled glatke povrine omoguava kretanje bez udara i pri velikim brzinama. Dobra
osobina uadi je to nisu osetljiva na preoptereenja i udare, kao na primer lanci, kod
kojih dolazi do trenutnog kidanja, ali su, s druge strane, sbog velike povrine osetljiva
na koroziju.
Prilagodjavanje ueta na poveane i proirene tehnoloke zahteve dovelo je do
razvoja razliitih konstrukcija i naina izrade, ime je izraen i tehniki razvoj, sa ciljem
poveanja trajnosti ueta.
ica je osnovni konstruktivni element ueta. Materijal za izradu ica dobija se
u Simens-Martin-oV\n\ ili elektrinim peima, sa sadrajem ugljenika (0.4 - 0.9)%. U
pogledu istoe postavljaju se vrlo visoki zahtevi, pa sadraj sum pora i fosfora ne sme
da prekorai 0.035%.
Da bi se poveala otpornost na koroziju dodaje se ponekad 0.3% bakra.
Efikasnu zatitu od korozije daje pocinkovanje, koje se po pravilu primenjuje kao
zatita, iako nastaje smanjenje vrstoe na izvlaenje (5-10)%, ali i poveanje na
izduenje.
ice se izradjuju minimalne jaine na kidanje 1570, 1770, 1960 MPa. Na
dizalicama se primenjuju uad sa icama jaine 1570 i 1770 MPa (N/mm2).
Jedna od osnovnih podela uadi po konstrukciji je na: jednostavno uvijena uad
ili zavojna uad i dvostruko uvijena uad ili uad od strukova. Kada se strukovi veeg
prenika direktno koriste kao uad zovu se jednostavno uvijena uad.

SI. 4 .1 Zavojna, jednostavno uvijena uad

a) otvoreno, b) poluzatvoreno, c) zatvoreno zavojno ue
U vieslojnim zavojnim uadim a je svaki sledei sloj uvijen u suprotnom smeru
uvijanja da bi se sm anjilo upredanje. Zbog veih prenika ica zavojnih uadi, uad su
manje savitljiva i preteno se upotrebljavaju kao stojea uad, i pogodna su za
prihvatanje velikih sila na vuenje. Jednostavno uvijena uad se izvode kao: otvorena,
poluzatvorena i zatvorena uad, kao to je i prikazano na slici.
Uad od strukova su dvostrukouvijena uad jer se sastoje od vie strukova,
uvijenih oko jezgra u ue.

SI.4.2 Uad od strukova:

a) jednoslojno okruglo ue sa jezgrom od prirodnog vlakna,
b) jednoslojno okruglo ue sa m etalnim jezgrom ,
c) jednoslojno ue od trouglastih strukova,
d) troslojno ue o d pljosnatih strukova,

Uad od strukova su znatno savitljivija od zavojnih uadi. Jezgro, u sredini

ueta se izvodi od prirodnih vlakana, kao to su lan, kudelja, pamuk, sisal; vetakih
kao polietilen, polipropilen i si.; i kao metalno jezgro. Sama konstrukcija strukova se
izvodi na vie naina od kojih su osnovni dati na slici 4.3.

a
)

b
)

c
)

d
)

*
)

SI. 4.3 Popreni presek struka:

a) normalno ue,
b) Seale-ue,
c) Warington-ue,
d) ue sa icama za popunu,
e) Warington-ue sa vezanim icama
Najjednostavnije je okruglo ue od okruglih strukova i ica jednakih prenika.
Strukovi mogu biti uvijeni sa istim uglom uvijanja a razliitim duinama uvijanja, usled
ega dolazi do ukrtanja ica dodirnih slojeva strukova.
Nepovoljan uticaj ukrtanja na vek trajanja uadi doveo je do razvoja uadi sa
paralelno upredenim strukovima, koji imaju iste duine upredanja ali razliite uglove
upredanja, ime je obezbedjeno da se ice ne ukrtaju u podunom pravcu.
Kao to pokazuju slike 4.3 b),c) i d) paralelno upredeni strukovi uvek imaju ice
razliitih prenika. Naravno uad sa razliitim uglovima upredanja i razliitim prenicima ica
su komplikovanija za izradu i skuplja su.
Kod dizalica se primenjuje uad sa istim uglom uvijanja i istim prenikom ice.
Osim raznovrsnih strukova kod izrade ueta mogue su i varijacije upredanja.
Struk i ue mogu da se upredu nalevo {oznaka MS") i nadesno (oznaka "Z"). Prema
smeru upredanja ica u strukove i strukova u uad razlikuju se: istosmerno, unakrsno
i kombinovano upredena uad. Tako kod unakrsnog pouavanja smer upredanja ica
u strukovima ima obrnuti smer od upredanja strukova u uetu (slika 4.4).
Ue sa jednosmernim upredanjem ima najee povoljnije osobine u pogledu
veka trajanja, dok ue sa ukrtenim upredanjem ima vru konstrukciju, i manju tenju
za raspredanjem krajeva u vidu metle.
Kod dizalica se primenjuju po pravilu desnohodo unakrsno upredena uad.

Unakrsno p o u ze n o uze

Istosm erno p o u z c n o uze

SI. 4.4 Unakrsno i istosm erno upredena uad

4.1.1 Proraun i izbor ueta

Ue koje se kree kao pokretno ue preko koturova i bubnjeva ili se po njemu
kao po stojeem uetu, kotrljatoak, je pored vune sile, zbog previjanja preko koturova
i bubnjeva, optereeno na pritisak i savijanje. Zbog kom plikovane konstrukcije ueta
ove spoljanje sile proizvode vrlo kom plikovano stanje unutranjih napona, koje ni do
danas nije dovoljno razjanjeno da bi po njemu moglo da se bazira proraun uadi.
Zbog ovih teoretskih potekoa najvaniji uticaji na vek ueta su empirijski
istraivani, na osnovu kojih su izvedeni kriterijumi za proraun i izbor ueta.
Nain i i zbor ueta daju DIN 15020, FEM 9.661 i ISO 4308/1 -1 9 8 6 - dva naina.
U daljem tekstu daje se jedan od dva naina izbora ueta po ISO 4308/1 - 1986. On
se zasniva na stepenu sigurnosti odnosno da m aksimalna sila u uetu pom noena
sa stepenom sigurnosti za odredjenu pogonsku grupu m ehanizm a treba da bude
manja ili jednaka od sile kidanja ueta:

S=Fu vzF r

(4.1.1)

Ovde su:
Fu (N)=m aksim alna sila u uetu (4.2.4), koja zavisi od sledeih faktora:
a) optereenje od nominalnog tereta (mQ- g),
b) teina koturae odnosno zahvatnih organa (m20- g),
c) trenje usled proklizavanja ueta u koturai,
d) stepen korisnog dejstva koturae,
e) teina ueta ako je teret na vie od 5 (m) ispod m ehanizm a dizanja.
Fr (N)=najm anja raunska prekidna sila ueta, iz tabela za uad.
v=stepen sigurnosti prem a tabeli T.4.1.

TABELA 4.1 Stepen sigurnosti

Pogonska grupa mehanizma

Minimalni stepen sigurnosti

1Bm

3.55

1Am

4.0

2m

4.5

3m

5.6

4m

7.1

5m

Za rad u opasnim uslovima, na primer, kod rada sa rastopljenim metalom i

si.:
- ne sme da se koristi pogonska grupa nia od 3m,
- vrednosti stepena sigurnosti se uveavaju za 25% do vrednosti 9.
Navedeni nain izbora ueta omoguava da se izabere sigurno ue. U proraun
nisu uzete sile pritiska i previjanja ueta preko koturova i bubnjeva jer one malo utiu
na statiku nosivost ueta. Njihov uticaj je na vek trajanja ueta. Da bi se obezbedio
zadovoljavajui vek trajanja ueta potrebno je izabrati minimalni prenik kotura odnosno
doboa, koji treba da obezbede eljeni vek ueta.

4.2 KOTURAE, VRSTE I KONSTRUKCIONA IZVODJENJA

Koturae se uvode u mehanizme za dizanje da bi se smanjila sila u uetu, a time
i momenat tereta na dobou, i da bi se smanjio prenosni odnos izmedju motora i
doboa.
Donje koturae mogu biti proste i dvojne. Prema konstrukcionim izvodjenjima
dvojne koturae mogu biti: normalne, dugake i kratke. Na mosnim dizalicama se
najee koriste normalne dvojne koturae, kao najei zahvatni organ.
Slika 4.5 pokazuje izgled proste donje koturae sa jednostranom kukom, i donje
dvojne koturae sa kukom i 2, 3 i 4 kotura za uad.
Kod prostih koturaa jedan krak ueta je vezan za oslonac,a drugi se namotava
na dobo za uad. Kod dvojnih koturaa dva kraka ueta se namotavaju na dobo, a
ostali idu sa donje koturae na sistem gornjih koturova. Ue je u sklopu gornjih
koturova oslonjeno i na izravnavajui kotur kojim se izravnava sila u kracima ueta.
Mehanizam za dizanje mosnih dizalica sa motornim pogonom uvek ide sa dvojnom
koturaom ime se smanjuje mogunost veeg oscilovanja tereta i obezbedjuje bre
umirenje oscilacija viseeg tereta. Zavisno od teine transportovanog tereta donja
koturaa moe imati vie koturova.

SI. 4.5 Donje koturae

Sa poveanjem broja koturova, odnosno krakova ueta, sm anjuje se prenosni
odnos izmedju m otora i doboa, ime se dobija zbijenija i ekonom inija konstrukcija.
Smanjuje se i prenik ueta, a time i doboa, ali se poveava broj previjanja ueta, ime
mu se skrauje vek trajanja, i poveava se duina doboa. Zbog toga je uobiajeno da
se primenjuju konstrukcije date na si. 4.5.
Na si. 4.6 prikazan je izgled donje dvojne koturae sa dva kotura, a na si. 4.7
koturae sa etiri kotura.
Donje koturae su standardizovane JUS - propisima ili internim standardim a.

S I 4.6 Donja koturaa sa dva kotura.

66

SI. 4 .7 Donja koturaa sa e tiri kotura

Iz priloenih tabela projektant bira donju koturau prema nosivosti i pogonskoj

klasi mehanizma za dizanje. Time odmah dobija koturau koju e primeniti u konstrukciji
dizalice. Uobiajeno je da se do nosivosti 32 (t) upotrebljava etvorokraka koturaa, a
preko 32 (t) osmokraka.
Donja koturaa se sastoji iz noseih koturova, noseih limova, traverze, kuke,
navrtke za kuku, osovine, leajeva i drugih delova. Pokazane konstrukcije donjih
koturaa obezbedjuju lako prilagodjavanje poloaja kuke za vezivanje tereta i njegovo
stabilno prenoenje u eljeni poloaj.
Prenosni odnos donje dvojne koturae ( i j se izraunava iz poznatog broja
krakova uadi (m) obrascem:
ik=m! 2

(4.2.1)

Ukupni stepen korisnog dejstva donje dvojne koturae je:

1 ,1 -H

(4.2.2)

W 1 _Tlo
gde je:
ti0=

0.98 - stepen korisnog dejstva jednog kotura donje koturae.

Obzirom na redukciju brzine u donjoj dvojnoj koturai, brzina namotavanja (V0)

ueta na dobo je:

y0=VdHk

(4.2.3)

gde je:

Vd - brzina dizanja.
Najvea sila u jednom kraku ueta pri ravnomernom dizanju (Q=Im,- g) je:
- 0
F =
m u*

(4.2.4)

4.3 KOTUROVI ZA UAD

Koturovi za uad odnosno unice izradjuju se od elinog ili sivog liva vieg
kvaliteta, ili su, pak, zavarene konstrukcije. Mogu se oslanjati na klizne ili kotrljajue
leajeve.
Na slici 4.8 dat je presek unice sa potrebnim geometrijskim karakteristikama.

67

t>a

S/. 4.8 K otur za uad

4.3.1 Izbor prenika kotura i doboa

M aksim alni prenik kotura i doboa odredjuje se prem a sledeoj jednaini:

D > H ,H 2 d

(4.3.1)

gde su:
D=osnovni prenik kotura odnosno doboa,
H ,=koeficijenat zavistan od grupe pogonskog m ehanizm a (T. 4.3),
H ^k o e fic ije n a t zavisnosti od vrste nam otavanja ueta (T. 4.4),
d=prenik ueta (du).
TA B E LA 4.3 Koeficijenat H,

__________________

G rupa pogonskog
m ehanizm a

Doboi

Koturovi

Izravnavajui
koturovi

1 Bm

14.0

16.0

12.5

1 Am

16.0

18.0

14.0

2m

18.0

20.0

14.0

3m

20.0

22.4

16.0

4m

22.4

25.0

16.0

5m

25

28.0

18.0

TABELA 4.4 Koeficijenat H2

Opis

Primeri unog pogona.

Doboi su dati duplim linijama

0 Q 0

iano ue se
namotava na dobo,
pri tome se koriste
dva kotura sa
istosmernim
savijanjem

iano ue se
namotava na dobo
preko najvie etiri
una kotura sa
istosmernim
savijanjem ili dva
kotura sa istosmernim
i jednog kotura sa
suprotnosmernim
savijanjem ili dva
kotura sa
suprotnosmernim
savijanjem
iano ue namotava
se na dobo pomou
najmanje pet kotura
sa istosmernim
savijanjem ili tri kotura
sa istosmernim i
jednog kotura sa
suprotnosmernim
savijanjem ili jednog
sa istosmernim i dva
sa suprotnosmernim
savijanjem ili tri kotura
sa suprotnosmernim
savijanjem

i i

i?

ril ml

G
) \

! I

6 !!

w.S

9>*

ll

to

Q i

1/

- 3

,< & .x

SljfiHH
1

f 1 ?

is

w*11

do 5

6 do 9

1.12

P
r
e 10
k
0

1.25

!I

H2 za
une
koture

1 $ H

\J!
Wm 1)

$5

Koeficijenat

za doboe i koturae za izravnavanje.

Za koturove koeficijenat H2 zavisi od toga preko koliko koturova se ue previja

i koliko ima suprotnih savijanja.
Ako se uvedu oznake:
W=0 za koturove za izravnavanje,
W=1 za dobo,
W=2 za kotur pri istosmernom savijanju,
W=4 za kotur pri suprotnosmernom savijanju,
tada se vrednost H2 bira prema ukupnom broju savijanja WT a prema tabeli 4.4.

4.4 PRORAUN ELEMENATA DONJE KOTURAE

4.4.1 Kuke
Kuke spadaju u univerzalne elemente za hvatanje tereta i imaju veliki broj oblika
izrade. Izradjuju se kao jednokrake, dvokrake, lamelaste, kuke sa ukom itd. Najvie
se primenjuju jednokrake i dvokrake kuke (sl.4.9).

|_

----- ^

presek A-B

S/. 4.9 Optereenje, potrebne veliine i obeteavanja za proraun kuke

Lamelaste kuke, kao to samo ime kae sastavljene su iz lamela - limova

debljine (16 - 35) mm i primenjuju u uslovima visokih temperatura, kao kod noenja
livakih lonaca u elezarama.
Kuke malih nosivosti se presuju i slobodnoruno kuju. Zbog visoke odgovornosti
koje kuke imaju pri prenoenju tereta, izrada kuka zahteva visoki kvalitet izrade i
kontrolu poev od kontrole kvaliteta materijala koji kao pripremak dolazi iz elezare, pa
sve do zavrne kontrole gotove kuke.
Za izradu kuka se primenjuje vie vrsta materijala, kako je to dato u standardu
za kuke, ali je najvie u primeni ASt 41 po DIN 17135, odnosno 1205 po JUS
standardima. Uslovno moe da se prihvati zamena sa 1330.
Kuke su standardizovane i nosivost je deklarisana u funkciji pogonske grupe.
Popreni preseci krivog dela kovanih kuka imaju najee trapezni oblik. Kod njih
raspored napona u opasnim presecima je mnogo povoljniji, nego kod kuka sa okruglim
ili bilo kojim drugim presekom. Vrat kuke je okrugao, a na samom vrhu ima zavojnicu
(milimetarski, trapezni ili obli navoj).
Teretne kuke su podeljene u 5 klasa vrstoe, na osnovu mehanikih osobina
materijala, a prema tabeli 4.5 (klase vrstoe u zagradama treba izbegavati).
U narednoj tabeli 4.6 navedene su nosivosti teretnih kuka koje odgovaraju
klasama vrstoe i pogonskim grupama mehanizama.

TABELA 4.5 Mehanike karakteristike materijala za kovane kuke

Klasa vrstoe

Granica razvlaenja
av(N/mm2)
minimalna vrednost

Udarna ilavost u ostarelom

stanju - JUS proba (J)
minimalna vrednost

235

48

315

41

(S)

390

41

490

34

(V)

620

34

U proraunu mehanizma za dizanje, najpre se prema nosivosti i reimu rada

(pogonske grupe) bira standardna kuka, a zatim se vri provera radnih napona u
opasnim presecima. U tanijim inenjerskim proraunima kuka se tretira kao krivi tap
iji je vrat napregnut na zatezanje, navoj na smicanje, a savijeni deo na kombinovano
naprezanje (savijanje i zatezanje).

TABELA 4.6 Nosivosti teretnih kuka (DIN 15400)

Kl.
vrs.

POGONSKE GRUPE MEHANIZAMA

1Bm

1Am

2m

3m

4m

5m

1 Bm

1Am

2m

3m

4m

5m

1Bm

1Am

2m

3m

4m

1Bm

1Am

2m

3m

4m

1Am

2m

3m

4m

M
P
S
T
V

1Bm

Br.
kuke

72

NOSIVOST (t)

006

0.32

0.25

0.20

0.16

0.125

0.10

010

0.50

0.40

0.32

0.25

0.20

0.16

0.125

0.10

012

0.63

0.50

0.40

0.32

0.25

0.20

0.16

0.125

0.1

020

1.00

0.80

0.63

0.50

0.40

0.32

0.25

0.20

0.16

0.125

025

1.25

1.00

0.80

0.63

0.50

0.40

0.32

0.25

0.20

0.16

04

2.00

1.60

1.25

1.00

0.80

0.63

0.50

0.40

0.32

0.25

05

2.50

2.00

1.60

1.25

1.00

0.80

0.63

0.50

0.40

0.32

08

3.20

2.50

1.60

1.25

0.80

0.63

0.50

3.2

2.5

1.6

1.25

0.80

0.63

1.6

6.3

3.2

2.5

1.6

1.25

2.5

12.5

10

6.3

3.2

2.5

1.6

20

16

12.5

10

63

3.2

2.5

25

20

16

12.5

10

6.3

3.2

32

25

20

16

12.5

10

6.3

40

32

25

20

16

12.5

10

6.3

10

50

40

32

25

20

16

12 5

10

6.3

12

63

50

40

32

25

20

16

12.5

10

16

80

63

50

40

32

25

20

16

12.5

10

20

100

80

63

50

40

32

25

20

16

12.5

25

125

100

80

63

50

40

32

25

20

16

32

160

125

100

80

63

50

40

32

25

20

POGONSKE GRUPE MEHANIZAMA

Kl.
vrs.

1 Bm

1Am

2m

3m

4m

5m

1Bm

1Am

2m

3m

4m

5m

1Bm

1Am

2m

3m

4m

1Bm

1Am

2m

3m

4m

1Am

2m

3m

4m

M
P
S
T
V

1Bm

Br.
kuke

NOSIVOST (t)

40

200

160

125

100

80

63

50

40

32

25

50

250

200

160

125

100

80

63

50

40

32

63

320

250

200

160

125

100

80

63

50

40

80

400

320

250

200

160

125

100

80

63

50

100

500

400

320

250

200

160

125

100

80

63

125

500

400

320

250

200

160

125

100

80

160

500

400

320

250

200

160

125

100

500

400

320

250

200

160

125

500

400

320

250

200

125

200
250

Ivini naponi savijanja u preseku A-B dati su pod pretpostavkom da teret

dejstvuje u centru krivine (slika 4.9):
- kod jednokrakih kuka vertikalno,
- kod dvokrakih kuka na oba kraka pod uglom od 45 u odnosu na vertikalu.
Za jednokrake kuke ivini naponi se sraunavaju iz izraza:

Za dvokrake kuke ivini naponi su:

_ F
p-Tl1 2 S K

F-p
a =
* 2'Z

T)1
pT
|i

F 1 ^2
2-Z p+ri2 2-S k P+T12

mm

(4.4.2)

mm

gde je:
F=Q - sila dizanja u (N) shodno nosivosti prema tabeli 4.6.
Z - pomona veliina koja se izraunava na osnovu mera sa si. 4.9 kao:
*n2
Z= f dx [mm3]
J n+r
-ni P+*

(4.4.3)

K=Z/(S p) - koeficijent koji uzima u obzir krivinu tapa i zavisi od oblika

poprenog preseka,
S - povrina poprenog preseka u (mm2),
p=a,/2 + ti, - krak sile u (mm),
a, - otvor kuke u (mm),
ri, i r|2 - rastojanje teita od ivinih vlakana preseka u (mm).
Vrednosti ivinih napona a , i oc u zavisnosti od broja kuke i pogonske grupe
mehanizma mogu se oitati iz dijagrama sa slika 4.10 i 4.11.

Pogonska grupa
1Bm Am 2m
- 1Bm 1
-

630
500 400 315 250 200 160 125 100
80 -

3m
2m
1 Am
1 8m
-

4in
2m 3m 4m
1 A m 2m 3m
1 Bm 1 Am 2m
4m

klasa vrstoe
-

V
T
S
P
M

5m 4m 5m 3 m 4m 5m

500 400 - 315 - 250 - 200 - 160 125 - 100 400 - 315 - 250 - 200 - 160 - 125 - 100 80 315 250 200 - 160 125 100 - 80 - 63 bO
250 - 200 - 160 125 - 100 - 80 - 63 - 50 200 - 160 - 125 100 - 80 - 63 - 50 - 40 160 - 125 - 100 - 80 - 63 - 50 - 40 - 31.5
125 - 100 - 80 - 63 - 50 - 40 - 31.5 25 100 - 80 * 63 50 - 40 - 31.5 - 25 20 .
80 . 63 - 50 . 40 . 31.5 25 - 20 - 16 . 12 5
63 - 50 - 40 - 31.5 25 - 20 - 16 - 12.5-

kuka br.

p (slobodno

?0^
*

006

0 1 2 026
05
1 1-6 2.6
O IO 020
04
08

o, i slobodno kovane)

6
5

IO
8

16 26 4 0 6 3 100 140 250

12 20 32 5 0 8 0 125 200

Si. 4.10 Vrednosti napona oe i oc u preseku A-B kod jednokrakih kuka

74

<ovane

'

P o g o n s k a
1 B m

1 B m

2 m

3 m

1A m

2 m

1 B m

1 A

g r u p a

v r s t o e

3 m

4 m

2 m

3 m

1 A m

1 B rn

k l a s a

4 m

1A

1 B m

5 0 0

4 0 0 3 1 5

- 2 5 0

2 0 0

4 0 0

3 1 5

2 5 0

2 0 0

1 6 0

. 1 2 5

1 6 0

3 m

4 m

5 m

2 m

3 m

4 m

- 1 2 5

- 1 0 0

- 8 0

- 8 0

- 6 3

i o b l i
1 0 0

. 1 0 0

. 8 0

- 6 3

- 5 0

. 6 3

. 5 0

. 4 0

. 8 0

. 6 3

. 5 0

. 4 0

. 3 1 .5 2 5

. 6 3

. 5 0

. 4 0

. 3 1 .5 . 2 5

2 5 0 2 0 0

- 1 6 0

2 5 0

2 0 0 1 6 0

- 1 2 5

. 1 0 0

1 2 5

- 1 0 0

1 0 0

- 8 0

3 m

. 8 0

1 2 5

3 1 5

>N

n a v o U

&

2 0 0
1 6 0

1 6 0
-

1 2 5

. 2 0

S
*

1 2 5

- 8 0

- 6 3

- 5 0

- 4 0

- 3 1 .5 2 5
- 2 0

8 0

- 6 3

- 5 0

- 4 0

- 6 3

5 0

- 4 0

- 3 1 .5 2 5

6 3

5 0

4 0

- 3 1 .5 2 5

5 0

- 4 0

4 0

1 0 0
8 0

. 3 1 .5

1 0 0

3 1 .5

3 1 .5 - 2 5

2 5

- 2 0

2 0

h 16

- 2 0
-

16

16
1 2 .5

1 2 .5 . 1 0

- 2 0

- 2 0

- 1 6

- 16

- 2 5

a'

3| )

- 1 2 .5 1 0

1 0

- 8

- 6 .3

- 8

- 6 .3

V
-

-------

kuka br.

(<3 lD l l n

i
006

012 025 06
0 10 020
04

16 25
08

6
5

IO
8

16 25 40 63 100 160 250

12 20 32 50 3 0 125 200

S/. 4.12 Vrednosti napona oe u preseku l-K i xs u prvom koraku navoja

Provera usvojene kuke za odgovarajuu klasu vrstoe na osnovu mehanikih
osobina materijala realizuje se proverom stepena sigurnosti iz sledee relacije:

V= M = - ^ :

>

(4.4.6)

dol

gde je:
[a ]= a kr - kritina karakteristika materijala, koja u statikim proraunim a najee
uzima vrednost granice razvlaenja ave (tabela 4.5) ili xvs*0 .6 a ve,
o, = a e ili t 8 - raunska vrednost radnog napona sraunata na osnovu prethodno
datih izraza ili oitana iz odgovarajuih dijagrama,
voz =N v - dozvoljeni stepen sigurnosti prem a FEM propisima,
vv = 1.4 - 1.8 - odgovarajui stepen sigurnosti prema granici razvlaenja,
Np - koeficijent koji zavisi od radnih uslova (pogonske grupe mehanizma) i
uzima u obzir verovatnou prekoraenja vrednosti raunskih napona, kako je dato
u sledeoj tabeli:

76

Radna grupa

1Bm i 1Am

2m

3m

4m

5m

NP

1.12

1.25

1.40

1.60

TABELA 4.7 Materijali za izradu kovanih kuka

Broj
kuke

Prenik
stabla
kuke d,
(mm)

elici po standardu
JUS C.B0.508

14
16
16
20
20
24
24
30
30
36

2.5
4
5
6
8
10
12
16
20
25
32
40

42
48
53
60
67
75
85
95
106
118
132
150

50
63
80
100
125
160
200
250

170
190
212
236
265
300
335
375

JUS C.B9.021

Za klasu vrstoe
M

0.06
0.10
0.12
0.20
0.25
0.4
0.5
0.8
1
1.6

Broj
kuke

4731

1205
ili
1217

1217

4731

5431
4731

5431

5432

0.06
0.10
0.12
0.20
0.25
0.4
0.5
0.8
1
1.6
2.5
4
5
6
8
10
12
16
20
25
32
40
50
63
80
100
125
160
200
250

Rukavac traverze se proverava na savijanje:

(4.4.8)

Dozvoljeni naponi na savijanje traverze su:

ej*,* =
=
o(ioz =
Od< =

16.50 (KN/cm2) - za lake uslove rada (1Bm i 1Am),

12.50 (KN/cm2) - za srednje uslove rada (2m),
10.00 (KN/cm2) - za teke uslove rada (3m),
8 00 (KN crr>2) - za vrl teke uslove rada (4m i 5m).

Tabela 1.7 u prilogu daje pregled geometrijskih podataka standardizovanih

traverzi po DIN-u.

4.4.3 Provera noseih limova

Nosei lim je izradjen od 0361. Proverava se na istezanje (l-ll) slika 4.14,
povrinski pritisak (ll-ll) i cepanje - otvaranje u preseku (lll-lll).

1 %

Si. 4.14 Nosei lim

79

Provera na istezanje:

--2 s S u i

lKNIcm^

odoz=8.0 - 16.5

doz

(4.4.9)

[KN/cm2]

Provera povrinskog pritiska:

Pu=7TT

(4.4.10)

Pdoj=12.00 [KN/cm2]
Provera na cepanje - otvaranje u preseku III -III po Lameu:

'cm~

Q 4 R2+dj
[KN/cm2] ^ ^
2 -d5-s 4 R 2_d2

(4.4.11)

gde je:
R - poluprenik upisanog kruga iz centra rukavca traverze.

4.5 DOBOI

4.5.1 Vrste i konstrukciona izvodjenja

Doboi kod m ehanizam a za dizanje mosnih dizalica najee su cilindrinog
oblika. Na povrini om otaa je narezan levi i desni navoj koii slui za sm estaj ueta.
O m ota je izradjen od savijenog i zavarenog elinog lima C0360 ili od elinog liva.
Prenici doboa pripadaju standardnom redu R10. Doboi koji su standardizovani
MIN - standardim a dati su u prilogu (T. 111.1 i III.2).
K onstrukcija jednog doboa m ehanizm a za dizanje tereta prikazana je na si.
4.15. Dobo dobija pogon preko reduktora posredstvom oljebljenog vratila, a drugim
krajem se oslanja na kuite leita.
Obzirom da je osovinsko rastojanje doboa veliko (a m oe biti i vie metara),
a u njegovom produetku dolazi vratilo reduktora, to se pokazalo potrebnim da se

veza izmedju doboa i reduktora izvodi tako da postoji mogunost aksijalnog

pomeranja i ugaonog zakretanja ovih dveju osa. Radi zadovoljenja ovih uslova, koje
nameu lake elastine konstrukcije dizalinih kolica, razvilo se vie vrsta spojnica za
prenos obrtnog momenta i vezu izmedju reduktora i doboa.

SI. 4.15 Doboi sa oljebljenim vratilom

Prve konstrukcije koje su izvedene bile su sa otvorenim zupastim parovima,
kojima se sprezao reduktor sa zupastim vencem na obodu doboa. Ove konstrukcije
se, zbog breg habanja i potrebe da se esto vri kontrola i podmazivanje, danas retko
primenjuju. U zastarele konstrukcije, takodje, spada i kandasta spojnica. Danas se
primenjuje zupasta spojnica kao pouzdan, ali i skup nain prenosa obrtnog momenta.
Primenjuje je MIN -Ni si. 4.16.

SI. 4.16 Dobo sa zupastom ili spojnicom sa valjcima

SI. 4 .1 7 D irektna veza izm edju izlaznog vratila reduktora i doboa

SI. 4.18 Spojnica sa epovim a

Takodje se koristi veza data na si. 4.17. Izlazno vratilo reduktora je u obliku
trube i ono se zavrtnjima spaja za obod doboa. Nedostatak ove veze je u
tehnolokom i montanom smislu. Savremeniji i jednostavniji nain prenosa obrtnog
momenta je posredstvom spojnica sa epovima, koje jednostavnom konstrukcijom
ispunjavaju sve eksploatacione zahteve doboa, si. 4.18.
Najbolja konstrukcija je putem oljebljenog izlaznog vratila reduktora koje se
direktno spree sa eonim diskom doboa, lako jednostavne konstrukcije ona zahteva
visoke tehnoloke i montane uslove. Postoje i druge konstrukcije, kao recimo,
spojnice sa valjcima (si. 4.16).

4.5.2 Odredjivanje geometrijskih veliina

Minimalni prenik doboa se odredjuje prema obrascu 4.3.1 i pripadajuoj tabeli
4.3, kao to je odredjivan prenik kotura za ue. Zatim se usvaja prvi vei standardni
prenik doboa.
Broj zavojaka (z) jedne strane doboa je:
z, E

.2

(4.5.1)

gde je:
H - visina dizanja,
ik - prenosni odnos koturae.
Broj dva u obrascu znai da pri krajnjem donjem poloaju kuke treba jo dva
navojka da ostanu na dobou (bubnju).
Duina narezanog dela:

l= s-z= s-(^^+ 2)
D it

(4.5.2)

gde je:
s - korak zavojnog leba i bira se iz tabele 4.8.
TABELA 4.8 - Vrednosti veliina s i r (mm)
10

13

16

19

22

27

33

40

korak zavojnog
leba s (mm)

11.5

15

18

21

25

30

37

44

poluprenik zavojnog
leba r (mm)

5.5

10.5

12

15

18

22

Prenik ueta
du (mm)

Ako se na dobo namotavaju dva kraka ueta i ako se uzm e da je za

krajeve doboa potrebno levo i desno oko etiri navojka, onda je priblna duina
doboa jednaka:

(4.5.3)

gde je:
/q - irina nenarezanog dela doboa izmedju levih i desnih zavojaka i ona je
najvie jednaka razmaku uadi na donjoj koturai.

4.5.3 Proraun doboa

N aprezanja u omotau doboa su vrlo sloena. Javljaju se naponi od torzije,
savijanja i direktnog pritiska ueta. Torzioni naponi su vrlo mali i oni se mogu
zanemariti. Naponi savijanja se proraunavaju sam o pri veim duinam a doboa
(L>4D).
Najee je dovoljno izvriti dim enzionisanje doboa na osnovu izraza:

h = - ^ ~ [cm]

(4.5.4)

s -a ,r

gde je:
0 ^ = 8 .0 - 16.0 (KN/cm 2) u zavisnosti od uslova rada (pogonske grupe),
Fu - m aksim alna radna sila u uetu (kN),
s - korak ueta (cm),
h - debljina om otaa doboa (cm).

4.6 ELEKTR O M O TO R I
Elektrini pogon je najrasprastranjeniji za pokretanje transportnih uredjaja, jer ima
veliku sigurnost i gotovo stalnu gotovost za rad, jednostavan dovod energije,
m ogunost preoptereenja u toku kratkog vrem ena i veliku ekonom inost pri radu.
U savrem ine dizaline m ehanizm e se ugradjuju specijalni dizalini asinhroni
elektromotori naizmenine trofazne struje. Ovi elektromotori rade isprekidano, obino sa
promenljivim optereenjem i razliitim vrem enom trajanja ukljuenja, sa momentom
preoptereenja pri pokretanju, sa estim prom enam a sm era okretanja i velikim brojem
ukljuivanja.
Asinhroni elektrom otori naizmenine struje mogu biti:
- kliznokolutni elektromotori,
- kavezni elektrom otori sa kratkospojenim rotorom.

84

4.6.1 Kliznokolutni elektromotori

Na si. 4.19 prikazana je mehanika karakteristika kliznokolutnog motora, koj&se
naziva jo i karakteristika zaleta.
n/ns
1'
0,8

46

QA

0?
\o

Ms

0,5

Mp

M/Mn

Mn

Si. 4 .19 Karakteristika zaleta

Karakteristika zaleta - kriva M=f(n) definie promenu momenta od trenutka
ukljuenja motora na mreu, pa sve dok motor ne postigne punu brzinu.
Karakteristine take na krivoj M=f(n) su:
- Nominalni moment motora Mn, koji je pogonska karakteristika elektromotora
i moe se sraunati, ako se uzme nominalna snaga Pn (KW) i asinhroni broj obrtaja n
(min 1) elektromotora (zadate vrednosti u tabelama za izbor motora).
M n=9550

[7V/n]

(4 -6 -1)

- Polazni (potezni) moment Mp, koji slui za pokretanje pogona iz stanja

mirovanja.
- Minimalni moment (moment sedla) Mg. Moment sedla u periodu ubrzanja treba
da je vei od momenta otpora kretanja pri zaletanju pogona, a da ne dodje do
zaustavljanja mehanizma.
- Maksimalni (prekretni) moment Mm=Mk je ekstremna vrednost momenta
motora i kao vana veliina za izbor motora data je u katalogu kao odnos vj/sM^M,,
(v|/-faktor preoptereenja).

Mmin pri uputanju treba da iznosi 10 do 20% od nominalnog momenta M, pa vrednost

minimalnog faktora preoptereenosti iznosi vym,n=Mmin/Mn=1.1-1.2. Na kraju pri broju
obrtaja n iz kola rotora se iskljuuju svi otpornici i motor prelazi na rad po prirodnoj
karakteristici 5, postiui asinhroni broj obrtaja n=n5 i moment ustaljenog kretanja Msl
(radnu taku RT).
Promena momenta uputanja elektromotora u periodu ubrzanja se odvija u
granicama od Mma)[ do Mmin, to odgovara izlomljenoj liniji i zato se ovaj dijagram
naziva testerasti dijagram.
Obino u praksi polazni moment motora na prvom stupnju je samo 0.6Mn, na
drugom oko 1.3M, tek na treem postie maksimalnu vrednost Mm<u.
Regulacijom brojeva obrtaja elektromotora pri uputanju se omoguava
postepeno ubrzanje mehanizma, smanjenje polaznog momenta, a sa time i smanjenje
dinamikih faktora udara.
Nain uputanja elektromotora u rad, sa ciljem dobijanja to manjih udara, vrlo
je bitan, pa su se razvili i razliiti naini uputanja, kao: runi, preko vremenskih releja,
preko frekvence rotorske struje itd.
U proraunima se primenjuje srednji moment uputanja elektromotora, koji se
odredjuje na osnovu izraza:
M u=^/srM n

(4-6.2)

gde je srednji faktor preoptereenja elektromotora:

.

jr

_ ^max^rrtn
g

4.6.2 Kavezni elektromotor sa kratkospojenim rotorom

Kavezni asinhroni motori sa kratkospojenim rotorom ne dozvoljavaju regulaciju
broja obrtaja. Pokretanje (uputanje) ovih motora se moe obaviti na vie naina, to
zavisi od jaine mree, vrste zaleta (pogona), veliine motora. Najee se kavezni
motori, a motori sa manjom snagom, obavezno uputaju u rad direktno. Direktan nain
uputanja motora uvek treba primenjivati kada to uslovi dozvoljavaju, jer je to
najjeftinije.
Pri uputanju kaveznih motora polazna struja lp je 3 - 7 puta vea od nominalne
l, to dovodi do kratkotrajnog strujnog udara u mrei, pa moe da narui reim rada
ostalih maina i potroaa ukljuenih na istoj mrei.
Na si. 4.21 prikazana je karakteristika zaleta definisana promenom momenta
u funkciji broja obrtaja n. Na krivoj M=f(n) su upisane sledee karakteristine take:
nominalni moment Mn, polazni moment Mp, minimaalni moment Mmin (moment sedla)
i prekretni (maksimalni) moment

M *= f (n)
I * i (n )

Mp

! : i ! ! !
: i : !
: i .
J
:
:
i
i i A
!
!
! .! ! | <
1
; !
:
! : i
i
! i :
!
i

:
M

SC

I M
i :
i
! i
!m! ;
N
r V ri
V1i
! m. u
!
\\
i 1 *\\
\
\

10C i ;

SI. 4.21 Prirodna karakteristika zaleta kaveznih motora

Ukoliko m rea ne moe da podnese struju polaska, najee se vri pokretanje
m otora prekidaem zvezda - trougao. Pokretanje ovih m otora se m oe obaviti jo i
delom namotaja, zatim posebnim namotajem itd.
Pri direktnom uputanju kaveznih m otora ne postoji m ogunost ograniavanja
polaznog momenta, kao to je to bio sluaj sa kliznokolutnim motorima.
Za pravilan izbor motora, da ne bi m om ent sedla u toku uputanja imao manju
vrednost od m om enta otpora radnog m ehanizm a definie se klasa rotora, kao bitna
karakteristika kaveznih motora. Klasa rotora odredjuje sa kojim se najveim momentom
otpora radnog m ehanizm a obezbedjuje siguran zalet motora.
Postoje etiri osnovne klase rotora KR 70; KR 100; KR 130 i KR 160 definisane
za nominalni napon. O znaka klase rotora sadri broj, koji predstavlja ralativnu
procentualnu vrednost (u odnosu na nominalni moment) m om ent otpora, kojim se jo
obezbedjuje siguran zalet m otora pri direktnom uputanju.
Tako, na prim er: m otor sa rotorom klase KR 70 garantuje sigurno zaletanje pri
direktnom pokretanju sa m om entom optereenja do 70%, KR 100 do 100%, KR 130
do 130%, a m otor sa rotorom KR 160 do 160% nominalnog optereenja, kako je grafiki
prikazano na si. 4.22.

88

Srednji mom ent uputanja kaveznog elektrom otora sa kratkospojenim rotorom

se odredjuje prem a izrazu:

=0.852

-Mn [Mn]

(4.6.3)

gde je:
v|/p=Mp/Mn - polazni faktor preoptereenja,
v|/m=M m/M n - maksimalni faktor preoptereenja, tabline vrednosti uzete iz
kataloga motora.

4.6.3 Izbor elektromotora

Mera optereenosti dizalinih motora je zagrevanje, koje ne sme da predje
propisanu granicu, kako ne bi dolo do toga da motor "izgori". Zbog toga je vrlo vano,
za date uslove rada, pravilno izabrati motor.
Za pravilan izbor m otora potrebno je znati:
-

snagu potrebnu za stacionaran reim rada,

snagu, odnosno moment uputanja u periodu ubrzanja,
relativno trajanje rada - intermitencu,
broj ukljuenja na as.

Motor m ehanizma za dizanje bira se na osnovu dobijene snage iz izraza:

(Q+G)vd r/ii/1
[kW\
P=Pa
St =1000-T1

(4.6.4)

gde je:
Q (N) - teina tereta,
G (N) - teina zahvatnog uredjaja (kuka, grabilica i slino),
vd (m/sec) - brzina dizanja,
Tl=r lk-rid Tir - ukupni stepen iskorienja m ehanizma za dizanje koji je proizvod
stepena iskorienja donje koturae doboa i reduktora (r|0.8 - 0.9).
Napred dobijena statika snaga kod mehanizma sa uobiajenim brzinama dizanja
m erodavna je za izbor motora. U periodu ubrzanja potrebna je dopunska snaga za
savladjivanje inercijalnih sila obrtnih masa m ehanizma za dizanje i mase koje se
trenutno kreu (teret). Ispitivanja pokazuju d a je ova dopunska (inerciona) snaga vrlo
mala u odnosu na snagu ustaljenog kretanja, pa se moe zanem ariti u proraunim a pri
izboru motora. Ali posle izbora motora treba proveriti njegovo preoptereenje u periodu
ubrzanja usled prisustva inercionih otpora (poglavlje 5.1.4).
Izbor m otora m ehanizm a za kretanje vri se na osnovu snage dobijene iz
izraza:

90

(4.6.5)

gde je:
P8t (kW) - snaga ustaljenog kretanja,
Pjn (kW) - snaga potrebna za savladjivanje inercijalnih sila u periodu ubrzanja,
v 8r=(1 -7-2) - pretpostavljena vrednost srednjeg faktora preoptereenja motora.
Za sluaj da je P,*<?, merodavno je P8l.
Izrazi za Pst i Pin dati su u poglavlju 5.2.3.
Kod horizontalnih kretanja vitla ili dizalice inercijalne sile su daleko vee, pa su
uzete u obzir pri odredjivanju merodavne snage.
Relativno trajanje rada (ed %) motora pogonskog mehanizma je definisano
odnosom u procentima ukupnog vremena ukljuenja motora (IX) i vremena trajanja
radnog ciklusa dizalice (Tc).
(4.6.6)

Motori sa intermitentinim pogonom se isporuuju sa sledeim standardnim

vrednostima ED (%): 25%; 40%; 60%.
Za odredjivanje odgovarajue snage motora P0 sa standardnom intermitencom
Ed (%) iz kataloga, na osnovu merodavne snage pri relativnom trajanju rada ed (%),
ako radni ciklus nije dui od 10 min, koristi se obrazac:
(4.6.7)

P0=P-

Poto veina dizalinih motora u toku rada rade sa promenljivim optereenjem,

provera motora da li radi u propisanim temperaturnim granicama moe se izvriti na
osnovu ekvivalentne snage:

(4.6.8)

! j

gde je:
P2i - kvadrati snaga u pojedinim periodima t; rada motora.
91

Broj ukljuenja motora na as je od vitalnog znaaja za rad i zagrevanje motora

u toku eksploatacije. Stvarni broj ukljuenja motora mehanizma u toku rada dizalice,
ako je poznat broj radnih ciklusa dizalice na as (S=3600/T0 (cikl/h)), moe se odrediti
iz izraza:
Z = C S [uklj/h]

(4-6-9)

gde je:
C=4 - 6 - prosean broj ukljuenja mehanizma u toku jednog radnog ciklusa
dizalice.
Da bi se izvrio taniji izbor dizalinih motora iz odgovarajuih kataloga mora se
znati i vrsta elektromotornog pogona. Prema preporukama medjunarodne
elektrotehnike komisije IEC elektromotorni pogoni su razvijeni na osam vrsta (S,; S2;
S3; S4; S5; S6; S7; i S8), koje su definisane promenom korisne snage P (ili momenta M),
snage elektrinih gubitaka PY i temperature motora u finkciji vremena t.
Na si. 4.23 i 4.24 dati su intermitenski pogoni sa preoptereenjem, (u drugom
sluaju i elektrinim koenjem), koji su karakteristini za rad motora dizalinih mehanizama.

S/. 4.23 Interm itirani pogon S4

Sf 4.24 Interm itirani pogon S5

Za pogon dizanja se najee primenjuju kliznokolutni motori. Kavezni motori se

primenjuju za manje nosivosti i za pogone gde se ne trai vea tanost dizanja i
premetanje tereta.

Kod mehanizama za kretanje primenjuju se i kliznokolutni i kavezni motori u

zavisnosti od namene dizalice i veliine snage potrebne za kretanje. U dodatku su dati
elektromotori proizvodjaa "Sever" iz Subotice, i to:
-

kliznokolutni tipa ZPD,

kavezni motori sa kratkospojnim rotorom tipa ZK,
kavezni koioni motori tipa KZK,
kavezni dizalini motor tipa ZKD.

Snaga motora je u funkciji intermitence (ed %), a intermitenca motora je u

zavisnosti od broja radnih ciklusa na sat i broja ukljuenja na sat. Na si. 4.25 dat je
uproeni dijagram radnog ciklusa jednog pogona za vonju. U sledeoj tabeli 4.9 date
su intermitence motora u zavisnosti od broja ciklusa i broja ukljuenja na sat.
TABELA 4.9 - Karakteristike intermitenskih pogona po FEM-u 9.681
Pogonska
grupa

PREKIDNI POGON
Intermitenca ed(%)

Br. ciki. na sat s(cikl/h)

Br.uklj. na sat z(uklj/h)

1 Dm

10

60

10

1Cm

15

90

15

1Bm

20

120

20

1Am

25

150

25

2m

30

180

30

3m

40

240

40

4m

50

300

50

5m

63

>300

60

/
V02NJA

U LEVO
J E D A N

PAUZA
R A D

\
VONJA U DESNO

N I

C I K L U S

Si. 4.25 Radni ciklus pogona za vonju

t
PAUZA

4.7 SPO JN IC E, NAM ENA I NAIN IZBO RA

U pogonskim m ehanizm im a dizalica prim enjuje se vie vrsta spojnica. Najee
se koriste:
- elastine spojnice, sa ili bez koionog doboa, za vezu izmedju pogonskog
elektrom otora i reduktora,
- krute zupaste spojnice, na pogonskom vratilu m ehanizm a za kretanje dizalice
ili vitla.
Osim ovih spojnica, prim enjuju se u pojedinim sluajevim a i "perifleks" spojnice,
"bibi" spojnice, elektrom agnetne, hidraulike i druge spojnice.
Svaki proizvodja tipiziranih i standardnih spojnica daje i uputstvo, nekad vie
nekad manje detaljno, za upotrebu i primenu. O snova za izbor spojnice je obrtni
m om ent koji spojnica moe da prenese. Ovaj obrtni m om ent vai obino za stacionarni
reim rada. Kako kod dizalica to nije sluaj (razliiti reimi rada, pri svakom polasku
javljaju se preoptereenja itd.), to ovaj m om ent treba prilagoditi uslovim a rada.
Za priblino raunanje i izbor spojnica, koje se koriste na pogonskom vratilu
m ehanizm a za kretanje, moe se uzeti da je:

M r K<.Ms

(4.7.1)

gde je:
Ms (Nm) - tablina vrednost obrtnog m om enta koji spojnica m oe da prenese,
M, (Nm) - najvei raunski m om enat koji spojnica treba da prenese,
K=1 -1.5 - faktor koji uzima u obzir odgovornost i uslove rada (pogonske klase)
spojnice.
Kada se jedan disk elastine spojnice koristi kao koioni dobo, onda u zavisnosti
od vrste m ehanizm a, ugradjena konica m ora da ostvari koenje sa propisanim
stepenom sigurnosti. U tom sluaju za jednostavniji izbor elastine spojnice sa koionim
doboem m oe da poslui tabela 4.10.
O va tabela vai za izbor spojnice m ehanizm a za dizanje i m ehanizm a za
horizontalna kretanja, ije brzine kretanja dostiu vrednost do 60 m/min.
Za vee brzine m ehanizm a za horizontalna kretanja pri izboru elastine spojnice
moe da se koristi tabela 4.11.
Zupaste i krute spojnice se koriste kod m ehanizam a za kretanje dizalice sa
centralnim pogonom da bi ostvarile vezu izmedju izlaznog vratila reduktora i
pogonskog vratila toka pom ou vie transm isionih vratila. Kod m ehanizm a za kretanje
vitla i odvojenih pogona mostova koriste se samo zupaste spojnice. Obino uz reduktor
i tokove dolaze zupaste spojnice koje om oguavaju zakoenje oko 30' i laku
montau, a za spajanje transm isionih vratila uzimaju se, krute spojnice, koje ostvaruju
krutu vezu.
94

TABELA 4.10 - Veza izmedju prenika koionog doboa i snage motora

mehanizama za dizanje
Prenik koionog doboa
(mm)

Nazivne snage motora (kW) za 40% ED

750 (m in 1)

1000 (min'1)

160

10

200

13

14

250

19

21

315

31

35

400

52

60

500

85

100

630

140

Za ED = 25% snage motora uveati za 15%.

Za ED = 60% snage motora uveati za 20%.
TABELA 4.11 - Veza izmedju prenika koionog doboa i snage motora
mehanizama za kretanje
NAZIVNE SNAGE MOTORA U (kW)

PRENIK
KOIONOG
DOBOA (mm)

n = 750 (m in 1)

n = 1000 (m in 1)

Brzine u (m/min)

Brzine u (m/min)

90

120

180

90

120

180

160

10

12

10

200

15

12

16

13

10

250

20

15

10

22

17

10

320

33

26

17

37

29

19

400

56

45

30

65

52

35

500

90

72

50

105

85

59

600

150

125

90

Izbor ovih spojnica kod mehanizama za kretanje dizalice je sloeniji obzirom

na promenljiv poloaj tereta, odnosno vitla na mostu, a time je i nejednaka raspodela
pogonskog momenta leve i desne strane. U proraunima se usvaja da je vrednost
pogonskog momenta, koju prenosi spojnica, proporcionalna pritisku po toku (Pmax maksimalni pritisak).

U dodatku su date:
- elastine spojnice bez koionog doboa JUS M.C1.515,
- elastine spojnice sa koionim doboem JUS M.C1.516,
- jednostrane zupaste spojnice - S MIN - Ni,

4.8 KONICE
Kod transportnih maina jedan od najodgovornijih sklopova ine konice, kojima
se rad bilo kog m ehanizm a dizalice moe kontrolisati. Pomou njih se postie velika
sila trenja, koja om oguava da se dizalica za odredjeno vrem e i na odredjenom mestu
zaustavi.
Svaki mehanizam dizalice ima svoj sopstveni koioni uredjaj, koji kod mehanizma
za dizanje obezbedjuje zaustavljanje i zadravanje tereta na eljenoj visini, a kod
m ehanizam a za kretanje obezbedjuje zaustavljanje na eljenom mestu.
Dejstvo konica je autom atizovano pomou specijalnih otkonih uredjaja podizaa. Otkoni uredjaji mogu biti: elektromagnetni, pneumatski, elektrohidraulini itd.
Prema konstruktivnom izvodjenju konice mogu biti sa papuama, trakom, diskom
ili lamelama. Na dizalicam a se najee primenjuju konice sa papuama.
O dredjeni tipovi konica se standardizuju i serijski izradjuju, pa je zadatak
konstruktora pri projektovanju da iz pripremljenih kataloga i standarda izvri izbor
eljene konice sa odgovarajuim podizaem.

4.8.1 Konica sa dve papue - princip rada i proraun

Postoje vie izvodjenja dvopapunih konica koje se razlikuju u polunom sistemu
i tipu otkonog uredjaja. Najee se kod elektrinih mosnih dizalica koriste dvopapune
konice sa elektohidraulinim podizaem (si. 4.26).
Konica zajedno sa hidraulinim podizaem ini jedinstvenu celinu, koja se
kom pletno ugradjuje na dizalicu. Sastavni delovi podizaa su: kuite sa cilindrom
ispunjenim uljem; pogonski trofazni asinhroni elektromotor; rotodinamika (centrifugalna)
pum pa i prenosni mehanizam (klip, klipnjaa, regulacioni ventili i povratne opruge),
si.4.26b.
Pri uputanju elektrom otora pogonskog m ehanizm a u rad, autom atski se aktivira
podiza, odnosno ukljuuje u rad elektrom otor i pum pa podizaa. Stvoreni pritisak ulja
potiskuje klip i klipnjau, delujui na poluge konica, ime se odmiu papue od koionog
doboa. Pri zaustavljanju kretanja mehanizma, kada se iskljui elektromotor, automatski
se iskljuuje i podiza. Snaga koenja, kojom se vraa klip u poetni poloaj, dok papue
ne pritisnu koioni dobo, postie se pomou povratnih opruga, ime se izbegavaju udari
na poetku i kraju koenja. Za koenje se najvie upotrebljavaju podizai sa ve
ugradjenom povratnom oprugom.
96

SI. 4.26 Dvopapuna konica sa hidraulikim podizaem

Osnovni parametar pri proraunu konice je potreban koioni moment Mk, koji treba
da se ostvari u periodu zaustavljanja kretanja mehanizama dizalice. Koioni moment
se odredjuje u zavisnosti od namene mehanizma.
Kod mehanizma za dizanje tereta konica treba da odrava teret u "lebdenju"
sa propisanom sigurnou, da ne bi dolo do proklizavanja tereta. Stepen sigurnosti
koenja konice je ovde vei nego kod konice mehanizma za kretanje, gde i otpori
kretanja uestvuju u koenju. Vreme zaustavljanja tereta je mnogo krae zbog malih
inercijalnih sila, nego kod mehanizma za kretanje, gde su inercijalne sile daleko vee.
Potreban koioni moment konice mehanizma za dizanje iznosi:
M t = v M /ar= v-^-^-*T i = v M sf*r|2 [Nm]
2 V *r

(4.8.1)

gde je:
v=2 - 3 - stepen sigurnosti konice,
M'st (Nm) - moment tereta redukovan na pogonsko vratilo kada teret "lebdi",
odnosno motor ne radi,
Mst - pogonski moment motora potreban za savladjivanje otpora ustaljenog
kretanja za dizanje,

M = - Q D =9550 [N/n]
2
ti
'i

(4.8.2)

Q=m g (N) - teina tereta mase m (kg),

D (m) - prenik doboa,
ik, ir - prenosni odnos koturae, odnosno reduktora,
r| - stepen korisnosti m ehanizm a za dizanje,
Pst (KW) - snaga potrebna za savladjivanje otpora ustaljenog kretanja (4.6.4).
n, (min 1) - asinhroni broj obrtaja elektromotora.
Analogno, koioni mom ent konice m ehanizm a za kretanje priblino se moe
odrediti pomou nominalnog m om enta motora:

Mk= vM ni ] 2 [Mn]

(4.8.3)

gde je:
v=0,5 - 1,5 - uslovno nazvan stepen sigurnosti konice.
Prenik Dk i irina B , ^ koionog doboa su definisane izborom elastine spojnice
iz odgovarajue tabele u dodatku.
Obloge koionih papua su najee od presovane azbestne m ase kroz koju su
provuene mesingane ice, iji je koeficijent trenja ^=0,25 - 0,45, a dozvoljeni povrinski
pritisak p ^ = 2 0 - 6 0 N/cm2 = 0,2 - 0,6 MPa. Obuhvatni ugao papua |3 je u granicam a
od 60 -70. irina i povrina obloga papua su odredjene izrazima:
f i= / (5 )-(5 + 1 )

k 2]

Poluni sistem konice ine: dve jednokrake poluge sa zglobno vezanim

papuama; jedna dvokraka poluga za iji kraj je vezana klipnjaa podizaa; poluga za vezu
sa navrtkom . Krajevi poluga su zglobno vezani pomou osovinica (si. 4.26).
Prenosni odnos poluja, kao kinem atska karakteristika konice je:
,=.
* b d

(4.8.4)

koji se obino kree u granicam a 8 - 1 2 .

Preporuuju se sledee vrednosti:
=2.5+3
b
Stepen korisnosti poluja konice se usvaja u granicam a r|k=0,9 - 0,95. Poluge
se izradjuju od 0361, a osovinice od 0545.

Merodavna veliina za izbor hidraulinog podizaa je potrebna koiona sila koju

treba da ostvari koiona povratna opruga ugradjena u podiza:

F*=

P*kDkVk

(4.8.5)

[N\

Sila koenja povratne opruge Fk podizaa treba da je najblia tablinoj vrednosti

datoj u dodatku za ELHY -podizae.
Koioni moment konice sa tako izabranim podizaem mora da obezbedi
odgovarajui stepen sigurnosti koenja kod mehanizma za dizanje i eljeni put koenja,
odnosno eljeno usporenje kod mehanizma za kretanje.
Stvarne vrednosti normalne sile pritiska papua (FN), momenta koenja (Mk) i
stepena sigurnosti koenja (v) konice su date sledeim izrazima:
(4.8.6)

IM

M k =FN '\l

Z)jr iV ,*'TU ^

v =-

Mu

Dk

[Mn]

M.

(4.8.7)

(4.8.8)

Pri radu konice neizbeno je njeno zagrevanje, jer ona mehaniku energiju usled
trenja pretvara u toplotnu. Postoji vei broj metoda pomou kojih se dolazi do merila
optereenosti i trajnosti konice.
Najjednostavnija metoda kojom se vri kontrola optereenosti, odnosno
zagrevanje konice, se sastoji u tome da se izraunaju specifini pritisak (p) i specifina
snaga motora (p-Vk - toplotna karakteristika) i uporede sa doputenim vrednostima.

P =-r-<Pdoz

(4.8.9)

Ap

pVkmA L'~ e 1 'K<(pV*>** cm

(4.8.10)

gde je:
Vk (m/s) - obimna brzina na koionom dobou pri ustaljenom kretanju,
K=1.1 -1.2 - stepen sigurnosti pri sputanju, veoma esto se u praktinim
proraunima uzima vrednost K=1,
99

(p-Vk)doz=500 (N/cm2 m/s) - za konice za zaustavljanje,

(P-Vk)do*=250 (N/cm2 m/s) - za konice za sputanje
n, (m in'1) - broj obrtaja elektromotora, odnosno pogonskog vratila.

4.9 PRENOSNICI SNAGE - REDUKTORI

U klasinim dizalinim konstrukcijama pogonskih mehanizama primenjuju se kao
prenosnici snage - reduktori. U prilogu su date fam ilije viestepenih reduktora
Mainske industrije - Ni, koje su namenski projektovane za industrijske dizalice. Zbog
toga su snage deklarisane u funkciji pogonskih grupa, odnosno u zavisnosti od uslova
rada i drugih uslova eksploatacije. Obzirom na potrebe primene i eksploatacije
odredjen je dijapazon snaga i prenosnih odnosa, a tim e i fam ilije horizontalnih
dvostepenih.trostepenih i etvorostepenih i fam ilije vertikalnih dvostepenih i trostepenih
reduktora. Snage i prenosni odnosi su standardni brojevi reda R20.
Horizontalni reduktori se primenjuju najee za pogon dizanja, a vertikalni za
pogon kretanja vitla i mosta dizalice.
Izbor reduktora se vri na osnovu snage za datu pogonsku klasu i prenosnog
odnosa.
Za pogon dizanja prenosni odnos reduktora (iR) dobija se iz relacije:
(4.9.1)

gde je:
n, - broj obrtaja pogonskog elektrom otora (min 1),
nd - broj obrtaja doboa (m in 1).
Broj obrtaja doboa nd jednak je:
(4.9.2)

gde je:
'k - prenosni odnos donje koturae,
D,'d - kinem atski prenik doboa (m).
Za pogon kretanja vae sline relacije:

(4.9.3)

100

Proraun toka zasniva se na medjusobnoj zavisnosti nosivosti toka, prenika i

materijala toka, oblika ine i pogonskih uslova dizalice. Na osnovu ekvivalentnog
optereenja toka iz tabele 4.12 vri se izbor prenika toka (DT) i ine, p a s e dobijene
veliine raunski proveravaju i vre eventualne korekture.
TABELA 4.12 - Uslovne nosivosti tokova Funt=pdlJ( DT (b-2r)
Uslovna nosivost toka u kN
Pre.
za ine sa ravnom povrinom
toka
glave, irine b (mm) i
D
Pdur=0-75 (kN/cm2)
mm
45

55

65

75

100 120

10

tipa, prema
GOST 4121-52

tipa, prema
JUS C.K1.021
22

45, 49

KR80

10

200

200

54

73

250

69

108

315

86

400

110 134 158

400

KR100

KR120

poluprenika R

polu Dre. R

i poluprenika r (mm)
4

za ine sa oblom povrinom i

pdo=225(kN/cm 2)

400

450

500

142

264

175

175

347

500

168 197 219

224

440

440

510

560

630

210 248

276

375

282

562

562

650

710

710

280

313

423 530

642

642

720

800

800

315

350

476 596

724

724

820

900

900

355

395

536 670

800

800

920

1000

1000

395

438

596 745

880

1050

1120

1120

667 832

990

1160

1300

1250

745 930

1110

1250

1380

105

Pri proraunu toka rauna se sa najveim dozvoljenim optereenjem Qn. Pri

proraunu tokova dizalice uzima se u obzir promenljivost poloaja tereta na mostu, iz
ega proistie i promenljivost optereenja toka. Zbog toga se rauna sa nekim
optereenjem koje se dobija iz iskustvenog obrasca:

10 2

= 2FmaX* F -

I*N]

(4.10.1)

Ekvivalentna sila pri proraunu toka vitla, kada se ona oslanjaju na etiri toka, je:
^ - ^ 4 ? * * ) [*N1

(4.10.2)

Prema ovoj sili se iz tabele 4.12 usvaja toak odgovarajueg prenika za inu
izabranog oblika i odgovarajuih dimenzija, pri emu Funt mora biti vee od F,v.
U tabeli 4.12 date su uslovne nosivosti za dozvoljeni uslovni pritisak (pri emu
je koeficijent uticaja brzine K2=1, i koeficijent pogonske klase K3=1):
a) za ine sa ravnom povrinom glave pdU(=0.75 (KN/cm2),
b) za ine sa oblom povrinom glave pdo=225 (KN/cm2),
Prenik toka za inu sa ravnom povrinom glave se proverava iz relacije:
ekv

Z)=-

Pdr-K2K3ib-2r)

(4.10.3)

[cm]

P d r ~Pdur ^ 1 r

gde je:
pdI (KN/cm2) - dozvoljeni povrinski pritisak toka za ravan oblik glave ine,
K2 - koeficijent uticaja brzine okretanja toka,
K3 - koeficijent uticaja pogonske klase,
b(cm) - irina glave ine,
r (cm)- poluprenik zaobljenja ivice glave ine,
K1r - koeficijent uticaja materijala prema tabeli 4.13.
U tabeli 4.14 date su vrednosti koeficijenta Kz, a u tabeli 4.15 koeficijenta K3.
TABELA 4.13 Karakteristike materijala za tokove
M A T E R IJ A L I

P R E M A

C .J 3 .0 1 1 C .B 0 .5 0 0 C .B 9 .0 2 1
.0 5 0 0

.0 5 4 5

povr.

kaljeni

JU S
C .J 2 .0 2 0

H B

K1r

K 10

Pdr

Pdo

(kN/cm2) (kN/cm2)

(N/mm2)
4300

0 .7 5

225

.0 5 4 5

4590

1 .0 7

1 .5

0 .8 0

262

povrs.
kaljen

1650

0 .3 7

0 .2 8

1400

0 .5 7

0 .4 3

L .0 4 0 0

S L .1 8

2250

L .0 5 0 0

.0 5 4 5

.1 4 3 0

1600

0 .6 6

0 .5 0

L .0 6 0 0

.0 6 4 5

.1 5 3 0

1800

0 .7 5

0 .5 6

.0 7 4 5

.1 7 3 0

2430

0 .8 6

0 .2

0 .6 5

127

103

TABELA 4.14 -Vrednosti koeficijenta K2

Broj obrtaja toka u min.

200

160

125

100

80

63

50

40

k2

0.66

0.72

0.77

0.82

0.87

0.91

0.94

0.97

Broj obrtaja toka u min.

31.5

25

20

16

12.5

10

6.3

k2

1.03

1.06

1.09

1.11

1.13

1.15

1.17

TABELA 4.15 -Vrednosti koeficijenta K3

Pogonska grupa mehanizma
(1 Bm-1 Am)

Laka

k3

1.12

Srednja

(2m)

Teka

(3m)

0.9

(4m-5m)

0.8

Vrlo teka

Provera toka na ini sa oblom povrinom glave vri se prema nejednaini:

(4.10.4)
A

gde je:
Pdo (kN/cm2) - se odredjuje iz tabele 4.13,
A (1/cm2) - koeficijent uticaja prenika toka D i poluprenika zaobljenja gazee
povrine glave ine R. Na si. 4.29 date su vrednosti A (1/mm2), pa za primenu
dijagrama treba u izrazu 4.10.4 veliinu A pomnoiti sa 1001/3=4,64.

v
s
i
7

s
5
4

i
3

I
0
Si. 4.29 Vrednosti koeficijenta A
104

5. POGONSKI MEHANIZMI
Dizalice u toku transportovanja tereta do odredjenog mesta moraju da izvre
niz operacija - pokreta, pomou vie razliitih mehanizama ugradjenih na njih.
Svaki dizalini mehanizam predstavlja poseban funkcionalan sistem izgradjen od
komponenti i elemenata, kao to su: motori, spojnice, konice, reduktori, doboi,
pogonski tokovi, zahvatni uredjaji i dr.
Princip gradnje mehanizma se zasniva na sistemu unificiranih, tipiziranih ili
standardizovanih komponenti. Zbog toga se pri projektovanju najee rad konstruktora
svodi na izbor najpogodnijih standardnih komponenti ka stvaranju optimalnog reenja
sa konstruktivne, tehnoloke i eksploatacione take gledita.
Pri projektovanju dizalica i dizalinih mehanizama dolaze do izraaja svi oni
uticaji koji proistiu iz medjusobne povezanosti strukturnih elemenata i komponenti u
jednu funkcionalnu celinu.
Iz ovi razloga projekat dizalica sadri nekoliko faza, koje moraju sinhronizovano
da se sprovode, a projektovanje posebno svakog dizalinog mehanizma zahteva
sledei redosled:
- izbor i sistematizacija polaznih (zadatih) parametara i karkteristika, specifinih
za svaki mehanizam,
- izbor eme mehanizma (analiza nekoliko prihvatljivih varijanti i usvajanje
optimalnog reenja),
- razrada idejne varijante mehanizma prema najpogodnijoj emi,
- redosled prorauna, izbor i provera odgovarajuih strukturnih elemenata i
komponenti u cilju stvaranja radionike dokumentacije.
Radionika dokumentacija (dispozicioni, sklopni i radioniki crtei) sa tehnolokim
listicama (karticama) ine potpunu tehniko-tehnoloku dokumentaciju, na osnovu koje
se vri izbor materijala, gotovih agregata i komponenti, izrada i montaa dizalinih
sistema.

5.1 M EH ANIZAM Z A DIZANJE

5.1.1 Polazni podaci

Za proraun m ehanizm a za dizanje potrebni su sledei podaci:
- nosivost dizalice: mQ (kg ili t); teina bie: Q=mQ- g (N ili kN),
- brzina dizanja tereta: Vd (m/min ili m/sec),
- visina dizanja H (m) - vertikalni hod zahvatnog uredjaja - kuke, magneta,
grabilice itd.,
- reim rada, odnosno pogonska klasa u koju je svrstana dizalica.
U cilju blieg i tanijeg definisanja uslova rada m ehanizm a mogu se dati:
relativno trajanje ukljuenja (rada) mehanizma ed ili vreme prosenog dnevnog korienja
dizalice i mehanizma, spektar podignutih tereta, koji oznaavaju broj ciklusa u kojima
se postie odredjeni razlom ak nominalnog optereenja.
Pri projektovanju mogu se dati i specijalni zahtevi, odnosno uslovi u kojima radi
dizalica, odnosno mehanizam.

5.1.2 Izbor eme mehanizma

U zavisnosti od namene, polaznih param etara, uslova rada, m esta postavljanja
i posebnih zahteva, dizalini mehanizmi mogu da imaju razliita reenja.
U principu dizalini mehanizam, koji je ematski prikazan na si. 5.1 sastoji se od
pogonske maine (najee elektromotor), prenosnika snage - reduktora, radne mainedoboa i uadi i elem enata veze (razliite vrste spojnica).

POGONSKA
MAINA

PRENOSNIK
SNAGE

f f l=

RADNA
MAINA

S/. 5.1 em atski prikaz dizaiinog mehanizm a

O snovna em a m ehanizm a za dizanje se sastoji iz: elektrom otora, elastine
spojnice, konice, reduktora, doboa, ueta, koturae sa zahvatnim uredjajem i od
krajnjih iskljuivaa za ograniavanje kretanja m ehanizma (si. 3.3).
eme pojedinih reenja m ehanizm a za dizanje se razlikuju:
- prem a zahvatnom uredjaju i nainu vodjenja (niranja) ueta,
- prem a rasporedu komponenti i elemenata mehanizma,
- prem a vrsti pogona doboa za namotavanje ueta.

106

Svako izvedeno reenje mehanizma za dizanje sa konstruktivnog,

tehno-ekonomskog i eksploatacijskog gledita ima svoje prednosti i nedostatke.

5.1.3 Redosled prorauna

Proraun mehanizma za dizanje sprovodi se po sledeem redosledu:
- Izbor koturae sa zahvatnim uredjajem
Na osnovu nosivosti i pogonske klase dizalice iz odgovarajuih standarda
usvaja se tipska koturaa sa odredjenim brojem krakova ueta.
- Proraun i izbor elinog ueta
elino ue se bira na osnovu maksimalne statike zateue sile kidanja, kako
je prikazano u poglavlju 4.1.1.
- Provera noseih elemenata koturae
Nosei elementi donje koturae (kuka, traverza, osovina i nosei limovi), ije su
dimenzije predhodno usvojene proveravaju se na osnovu poznatih prorauna vrstoe
(poglavlje 4.4).
U principu, prorauni vrstoe ovih elemenata u prvom proraunskom sluaju
sprovode se u domenu dinamike izdrljivosti, odnosno prema zamoru materijala.
Medjutim, kako je broj promena ciklusa optereenja (N) predhodno naznaenih
elemenata veoma mali, prorauni se sprovode prema statikoj vrstoi.
- Proraun doboa
Na osnovu usvojene konstrukcije doboa, veze ueta za omota i vrste pogona
doboa, odredjivanje dimenzije omotaa i proraun opasnih preseka se vri prema
optereenju maksimalnog tereta, kako je to razradjeno u poglavlju 4.5.
- Izbor elektromotora
Kod mehanizma za dizanje tereta merodavna snaga za izbor je snaga
ustaljenog kretanja, kako je dato u poglavlju 4.6.3.
Na osnovu poznate vrste pogona (najvie upotrebljavana vrsta pogona je S4),
poznate pribline vrednosti vremena trajanja ukljuenja motora mehanizma u rad ed%,
odnosno poznate standardne interitence motora ED (%) i broja ukljuenja na as Z
(uklj/h) bira se najee kliznokolutni motor, kojim se moe regulisati brzina i
ograniavati moment uputanja u periodu ubrzanja.
- Izbor elastine spojnice
U principu, prema momentu ustaljenog kretanja sa odredjenim stepenom

sigurnosti bira se standardna elastina spojnica za vezu elektrom otora i reduktora.

Kada se deo spojnice koristi kao koioni dobo konice, elastinu spojnicu treba tako
izabrati da ugradjena konica istog prenika ispuni odgovarajue zahteve u procesu
koenja. U takvim sluajevima, radi jednostavnijeg i breg izbora iz odgovarajuih tabela
u poglavlju 4.7, bira se koioni dobo, odnosno prenik elastine spojnice (ili iz
odgovarajuih tabela u dodatku).
- Proraun konice
Dimenzionisanje konice i izbor hidraulinog podizaa moraju da om ogue takav
koioni moment, iji se stepen sigurnosti kree u granicam a v=2 - 3.
- Izbor prenosnika snage - reduktora
U zavisnosti od pogonske klase, ulaznog broja obrtaja (n) i eljenog prenosnog
odnosa (i) bira se standardni horizontalni reduktor, koji mora da prenese snagu pri
ustaljenom kretanju. Postupak izbora je dat u poglavlju 4.9.
O dstupanje brzine dizanja u granicam a 8 % je dozvoljeno prem a JUS
M.D1.023.
U priloenim standardim a tipiziranih reduktora u dodatku, postoje gabaritne i
prikljune mere, koje su neposredno potrebne pri projektovanju mehanizma.

5.1.4 Provera motora i konice u prelaznim

reimima rada mehanizma za dizanje
Ve je reeno da se snaga m otora za dizanje odredjuje na osnovu snage
potrebne za ustaljeno kretanje. U periodu ubrzanja, kada je potrebna dopunska snaga
za savladjivanje inercijalnih sila masa tereta i m ehanizm a za dizanje, m otor radi sa
preoptereenjem . Medjutim, motori mogu da prime kratkotrajna optereenja vea od
nominalnih, koja se odredjuju faktorom preoptereenja pa izabrana snaga za ustaljeno
kretanje sasvim zadovoljava.
Za odredjivane optih zakonitosti kretanja u prelaznim periodim a (neustaljeni
reimi rada: ubrzavanje pri dizanju i koenje pri sputanju tereta) i proveru pojedinih
veliina kao: m om ent uputanja, m om ent koenja, vrem ena trajanja neustaljenih
kretanja, ubrzanja, usporenja itd. potrebno je itav proces kretanja sistem a za dizanje
posm atrati dinamiki kao sistem sa mnogo masa i opruga (teret, koturaa, ue, dobo,
zupanici i vratila reduktora, spojnica, m otor itd.).
Ovako sloen oscilujui sistem ima mnogo promenljivih te su i jednaine kretanja
vrlo sloene. Pod odredjenim pretpostavkam a i velikim uproavanjim a itav sistem
moe da se posm atra kao sistem sa jednom masom, koji ne obuhvata sile elastinosti
i priguenja. Ovakav uproeni ekvivalentni model sa jednim stepenom slobode (si.
5.2) i konstantnim ubrzanjem ili usporenjem moe se uspeno koristiti kada se
odredjuju srednje vrednosti param etara neustaljenog kretanja m ehanizm a za dizanje.
108

Moment uputanja u periodu ubrzanja, moe se jednostavnije napisati i u obliku:

(5.1.2)

gde je:
Jr (kgm2) - redukovani mom ent inercije na pogonskom vratilu m otora pri dizanju
u periodu ubrzanja od rotirajuih i translatornih masa, koji se odredjuje iz izraza:

J r Kin 'I+m Q( )2 ^
<*>1 n

[kgm2]

(5.1.3)

Pri koenju u sluaju spustanja tereta, moment koenja na prvom vratilu je:

odnosno u obliku:

Mk=M ,a +J ,/ ^ r
*k

[7V/n]

(5.1.5)

gde je:
M'8t=M 8l rj2 (Nm) - m om ent tereta u "lebdeem" stanju,
t,, (s) - vrem e usporenja (koenja),
J'f (kgm2) - redukovani mom ent inercije, koji se odredjuje iz:

j / r =Kun'I+m Q( )2V
<0*

\k82]

(5.1.6)

Ostale oznake imaju isto znaenje kao u sluaju pri ubrzanju, s tim to se u
praktinim proraunim a uzima da je r|=r|' (tanije ri'=2-1/r|).
Na osnovu izraza 5.1.1 ili 5.1.2 za poznato ubrzanje sistem a au, odnosno vreme
ubrzanja tu moe se odrediti potrebni moment uputanja Mu, a zatim i srednji faktor
preoptereenja motora, iz:
(5.1.7)

gde je statiki mom ent tereta, priblino jednak nominalnom momentu motora.
Ako su poznate vrednosti m om enta uputanja m otora Mu (Nm) ili moment
koenja konice Mk (Nm) mogu se odrediti:

11 0

- vreme ubrzanja (tu), odnosno vreme koenja ( t j :

*0)h

t =

(5.1.8)

1 M

(5.1.9)
M k - M

'a

- ubrzanje, odnosno usporenje:

au= ;

a* =

(5.1.10)

N 2]

- put ubrzanja, odnosno zaustavni put:

(5.1.11)

5.2 MEHANIZMI ZA KRETANJE

Nadalje e biti iznet redosled prorauna i izbora elemenata mehanizama za
kretanje - vonju pokretnog elektrinog vitla i dizalice.

5.2.1 Polazni podaci

- Nosivost
- Brzina kretanja
- Pogonska grupa
- Raspon tokova (odnosi se samo
na mehanizam za vonju dizalice)

m (kg,t)
V (m/s2, m/min)
1 Bm - 5m
t(m )

Poznati podaci mogu biti jo:

- Relativno vreme trajanja ukljuenja
- Srednje dnevno vreme korienja
- Kolektiv optereenosti
- Nagib staze
- Optereenje od vetra za sluaj da
dizalica radi na otvorenom prostoru
- Specijalni zahtevi - uslovi.

ed (%)
T .(s)

a ()
q

Za proraun je potrebno priblino znati mase, odnosno teine vitla i mosta

dizalice. Masa vitla se moe odrediti priblino na osnovu iskustveno ustanovljenog
obrasca (empirijski) 5.2.1, a mosta obrascem 5.2.2.
111

/nv=(0.3 -QA)mQ 10%

mM=0.9/n<?+0.8L10%
gde je:
m Q - izraeno u tonam a (t),
L - raspon u m etrim a (m).

5.2.2 eme mehanizama

Mehanizmi za kretanje (vonju) mogu biti izvedeni sa centralnim pogonom ili
sa odvojenim (nezavisnim) pogonima. Na si. 5.3 d a to je nekoliko varijanti ovih pogona.
Kod centralnog pogona dizalice elektrom otor je na sredini raspona mosta, a
pomou transm isije koju ine vratila i spojnice (zupaste i krute) se gone kretni
(pogonski) tokovi. Razlikuju se tri konstruktivna reenja. Na si. 5.3a prikazana je
varijanta sa sporohodnim vratilima, na si. 5.3b sa srednjehodnim i na si. 5.3c sa
brzohodnim vratilim a. Kod centralnog pogona uvek su zupaste spojnice uz pogonske
tokove i reduktor, to om oguuje zglobnu vezu i jednostavniju montau. Ostale
spojnice mogu biti krute.
Kod kolica i mosnih dizalica raspona do 15m ekonom ski je opravdana prim ena
m ehanizam a sa centralnim pogonom, dok je kod dizalica raspona veih od 15m
prihvatljivija prim ena odvojenih pogona. Kod odvojenih pogona dizalice, svaki pogonski
toak je gonjen sopstvenim pogonom, kako je prikazano u nekoliko varijanti na si.
5.3d-g. Ovi pogoni na mostu mogu biti paralelno ili unakrsno postavljeni.
Na izbor konstrukcije mehanizma za kretanje utiu raspon mosta, brzine kretanja,
ukupni broj tokova, broj pogonskih tokova, veza tokova za bone nosae itd. Danas su
u sve veoj upotrebi odvojeni pogoni.
Kod kolica malih i srednjih nosivosti ukupni broj tokova obino je 4, a kod velikih
nosivosti 8 pa i vie. Kod mosnih dizalica male i srednje nosivosti i malih i srednjih
raspona ukupan broj tokova takodje je 4. Sa poveanjem nosivosti i raspona mosta,
odnosno ukupne teine dizalice pritisak po tokovim a raste pa se i broj tokova
poveava na 8, 16 itd.
Kod pokretnih standardnih elektrinih vitala, pogonski m ehanizam se izvode kao
centralni ili kao nezavisni na svakom pogonskom toku. Broj pogonskih tokova se
odredjuje iz uslova athezije toka na inu, i iznosi najee polovinu od ukupnog broja
tokova, to je u norm alnim uslovima sasvim dovoljno da ne dolazi do proklizavanja.
Centralni pogonski m ehanizam kolica (vitla), koji 6e esto koristi, prikazan je na
si. 5.4.
11 2

S f 5.3 Seme pogonskih mehanizama za kretanje

1.
2.
3.
7.

SI. 5.4 C entralni pogonski mehanizam kolica

elektromotor,
4. vertikalni reduktor,
spojnica,
5. zupasta spojnica,
konica sa hidraulinim podizaem,
6. pogonsko vratilo toka,
toak.

5.2.3 Redosled prorauna

U principu, redosled prorauna m ehanizma za kretanje mosta je isti sa
redosledom prorauna mehanizma za kretanje elektrinog vitla. U toku prorauna e se
na specifinosti ukazivati posebno.

1. Izbor toka
Izbor toka zahteva da se na osnovu usvojene eme m ehanizma odredi ukupan
broj tokova. Dalje je proraun toka, koji je propisan po JUS M .D1.061 i uskladjen sa
FEM propisima, iznesen u poglavlju 4.10.

2. Odredjivanje otpora vonji i proraun snage

Otpor vonje pri premetanju tereta sastoji se iz:
Fw1 - otpora trenja kotrljanja tokova po ini i trenja u leitima toka,
Fw2 - dodatnog otpora u krivini,
Fw3 - otpora kretanja od pritiska vetra,
Fw4 - otpora kretanja usled nagiba staze,
Fin - otpora kretanja usled inercijalnih sila.
U literaturi se moe sresti da se samo otpori trenja Fw1 nazivaju otporom vonje.

Pri vonji, nasuprot vetru, na nagnutoj stazi i u krivini ukupan otpor ustaljenog
kretanja iznosi:

F .- F ^ F ^ F ^ F ,,

(5.2.3)

Kod mosnih dizalica koje rade u zatvorenom prostoru:

F

w 2

=F
r

w 3

=F

w 4

=0
u

te je ukupan otpor ustaljenog kretanja Fw1 = Fst i naziva se jo i statikim otporom.

Statiki otpor iznosi:

P .- P .r T G i1 - + z $ - G ,y ,
i -1
D
D
i -1

(5.2.4)

gde je:
G;=Q+GV - kad se tretira pogon kretanja vitla,
G=Q+G+G m - kad se tretira pogon kretanja mosta,
a ve je poznato da je Gv teina pokretnog elektrinog vitla, dok je GM teina
mosta dizalice.
f=0.05 (cm) - koeficijent trenja kotrljanja,
(i=0.0015 - 0.003 - koeficijent trenja za kotrljajue leajeve,
d (cm) - prenik osovine toka,
D (cm) - prenik toka,
w = (n d/D+2f/D)- tzv. koeficijet vue.
Pri ustaljenom kretanju javlja se otpor trenja oboda toka o inu, pa se ukupan
otpor ustaljene vonje moe sraunati po jednoj od dveju dole datih jednaina:

F=T,GA(\x- +2^) +k]=EG,iw+K ]

*

i-1

ilv

F = E G ,-(^ - +2^)-p=EG,'v-p
a

i-1

D *

i- 1

(5.2.5)

(5.2.6)

'

Dodatni otpor je, kao to se vidi, izraen preko koeficijenta k, odnosno

iznose:
k 2=0.005

- za klizne leajeve,
k2=0.002 - za valjkaste leajeve kada primaju i bone sile,
k2=0.001 - za valjkaste leajeve i tokove sa obodom,
P=1.7-4 - koeficijent zakoenja.

p, koji

Snaga ustaljenog kretanja je:

(5.2.7)

gde je:
Fst (N) - otpori ustaljenog kretanja,
V (m/s) - translatorna brzina kretanja.
Pri polasku m otor m ehanizm a treba da savlada otpore inercijalnih sila od masa
koje se pravolinijski i rotaciono kreu, pa inercijalni otpori iznose:

(5.2.8a)

(5.2.8b)

a prem a njim a ukupna inercijalna snaga:

Em rV2

(5.2.9)

gde je:
m, (kg) - m ase koje se translatorno kreu,
V (m/s) - translatorna brzina kretanja,
I (kg/m 2) - m om ent inercije na prvom vratilu (l= lr ili 1= lf+ ls), kao u poglavlju
5.1.4, iju vrednost u prethodnom proraunu treba pretpostaviti,
Kim - koeficijent koji uzim a u obzir uticaj ostalih rotirajuih masa,
r\ - stepen korisnosti mehanizma,
cd^ tuVSO (s 1)- ugaona brzina elektromotora,
tu (s) - vrem e ubrzanja, koje se dobija iz izraza za ubrzanje:

au= [m/s2]

(5.2.10)

tU

IM

pri emu se uzim a da za obine mosne dizalice ubrzanje iznosi a=0.1 - 0.3 (m /s2) ili iz
tabele 2.23.
Ukupna snaga potrebna za izbor motora:

116

p s!f i m

(5 2 -11)

gde je \|/8t=1.7-2 pretpostavljena srednja vrednost faktora preoptereenja motora.

Za sluaj da je P8l>Puk merodavna snaga za izbor motora je statika snaga Pst.
Danas se sve vie grade jedinini pogoni kod mosnih dizalica pa se postavlja
pitanje prorauna merodavne snage motora mehanizama za kretanje. U literaturi se
mogu nai razne preporuke, koje preporuuju da se snage motora uveavaju za
odredjeni procenat u odnosu na ukupnu snagu. Ne uputajui se ovom prilikom u
dublja razjanjavanja ovog problema preporuuje se da se snage motora jedininih
pogona ne uveavaju. To znai da se ukupna potrebna snaga motora dobijena na
napred opisani nain (5.2.11) deli ravnomerno na jedinine pogone (dva, etiri) bez
uveavanja. Za sluajeve kada se zna, kao na primer kod portalnih dizalica sa
prepustom, da se kolica najee nalaze na prepustu i da su otpori na toj strani znatno
vei, onda se ukupna dobijena snaga deli u istom odnosu kao to se odnose otpori
leve i desne strane. U tom sluaju e se rezultante otpora kretanju i rezultante motora
priblino poklapati i dizalica e raditi bez, odnosno sa manje zakoavanja.

3. Izbor elektromotora
Izbor elektromotora je detaljno opisan u poglavlju 4.6. Osnovno je da se za
pogon kolica srednjih nosivosti, 5 - 50 (t) pa i vie, koriste kavezni motori tipa ZK ili
KZK ("Sever"- Subotica). Za pogon mostova se koriste (zavisno od veliine dizalica) i
KZK i ZPD motori. Obino se kod dizalica manjih nosivosti ugradjuje nezavisan pogon
sa KZK motorima, odnosno kod veih dizalica (raspona veih od 15 m) nezavisan
pogon sa ZPD motorima. Za vee nosivosti a manje raspone primenjuje se centralni
pogon sa kliznokolutnim ZPD motorima.
Izbor motora izvriti prema priloenim tabelama za elektromotore u prilogu.

4. Izbor spojnice
Na osnovu nazivnog mementa, tj. momenta potrebnog za savladjivanje statikih
otpora na putu pri konstantnoj brzini kretanja odredjuje se - bira se spojnica za vezu
elektromotora i reduktora. Vrsta spojnice je odredjena namenom, a tip izborom
konstrukcije. Tako se za pogonske mehanizme gonjenje KZK motorom usvaja elastina
spojnica JUS M.C1.515. Kada je ugradjen motor tipa ZK ili ZPD tada se bira spojnica
JUS M.C1.516, koja je namenjena i koenju mehanizma. Geometrijski podaci za izbor
dati su u prilogu za pomenute elastine spojnice, a metodologija izbora spojnice u
poglavlju 4.7.

5. Izbor konice
r

Postupak izbora konice i hidraulikog podizaa pokazan je u poglavlju 4.8.

6. Izbor redaktora
Za pogonski m ehanizam za kretanje vitla ili dizalice koriste se vertikalni
reduktori, iji je pregled geom etrijskih i ostalih podataka za izbor dat u tabelam a u
dodatku. Izbor reduktora se vri prem a uputstvu datom u poglavlju 4.9.

7. Izbor zupaste spojnice

Ukupan izlazni obrtni m om ent iz reduktora odredjuje se:

M,=M hi R-r\R [Nm]

(5.2.12)

gde je:
rjR - stepen korisnog dejstva vertikalnog pogonskog reduktora i moe se uzeti
da je 0.94 - 0.96,
Mn (Nm) - nazivni m om ent motora,
Izbor zupaste spojnice kod pogona kretanja elektrinog vitla vri se uvek prem a
polovini izlaznog m om enta iz reduktora:
M a = lM ,

(5.2.13)

Izbor zupaste spojnice kod centralnog pogonskog mehanizma za vonju dizalice

vri se prem a obrtnom momentu:
(5.2.14)
"

1 +a

gde je:
F pmox _ F L

Fpmin F d
odnosno kolinik otpora oslonca dizalice za sluaj da se pokretno elektrino vitlo sa
nazivnim teretom nalazi u krajnjem levom poloaju na mostu dizalice.
Podaci za izbor i geom etriju ovih spojnica dati su u dodatku.
Momenti zupastih spojnica su merodavni za proraun vratila kojima se pogone
kretni tokovi.

8. Izbor leita
Izbor leita za vratila kod centralnog pogona vri se na osnovu preporuka datih
u odgovarajuoj literaturi (M ainski elementi - leajevi)

118

Prethodni izraz moe se pogodnije napisati:

[m *]

(5.2.16)

gde je:
Jr (kgm 2) - ukupni m om ent inercije svih m asa redukovanih na prvo vratilo, koji
se odredjuje iz:
(5.2.17)

Konano dobija se izraz za odredjivanje m om enta uputanja elektrom otora u rad

za zadato vrem e tu (s):
(5.2.18)

Ova vrednost Mu slui za proveru faktora preoptereenja m otora v|/r (5.1.7) kao
u poglavlju 5.1.4.
Period koenja, obino se razmatra za najnepovoljnije uslove zaustavljanja, kada
se predpostavlja da do zakoavanja dizalice ne dolazi, odnosno koeficijent koji definie
ove otpore ima vrednost k=0 (5.2.5) ili 0=1 (5.2.6).
Jednaina ravnotee sistem a prem a si. 5.5b glasi:

gde je:
t (s) - vrem e zaustavljanja.
Ostale oznake su objanjene posle izraza (5.2.15).
Pri odredjivanju vrednosti statikih otpora F's,* sila vetra se uzim a sa znakom
"m inus" u izrazu (5.2.3). U sluaju da dizalica radi u zatvorenom prostoru, m om ent
statikih otpora redukovan na prvom vratilu je M'st=Ms/PPomou redukovanog m om enta inercije J, izraz (5.2.19) m oe se napisati
jednostavnije u obliku:

120

j ' r =Klm'I+'Lm ,( )2t i [kgm2\

i-1

(5.2.21)

Izraz 5.2.19 ili 5.2.20 slui za odredjivanje koionog momenta konice za

propisano usporenje ak, odnosno vreme koenja t^ V /a * (s). Maksimalno vreme koenja
do zaustavljanja je za mostove dizalica ^,^=5 - 8 s, a za kolica t,,max=3 - 4 s.
Vrlo esto se propisuje zaustavni put dizalica ili kolica zavisno od radnog reima,
odnosno od namene i tehnolokih operacija koje obavlja dizalica.
Ako je unapred poznat koioni moment, na primer kada se koriste koioni motori
tipa KZK, iz prethodnih izraza lako se sraunava vreme zaustavljanja, usporenje i
zaustavni put:

6. PRIMERI PRORAUNA DIZALINIH MEHANIZAMA

6.1 PRORAUN POGONSKIH MEHANIZAMA
MOSNE DVOGREDE DIZALICE
Karakteristike i opis dizalice:
Mosna dizalica je opte namene, koristi se za rad u mainskoj hali i ima sledee
karakteristike:
-

nosivost
brzina dizanja
brzina kretanja kolica (vitla)
brzina kretanja dizalice (mosta)
visina dizanja
raspon mosta

mQ=16(t)
Vd=10(m/min)
Vv=32(m/min)
Vm=63(m/min)
H =16(m)
L =25(m)

Za dalji tok prorauna potrebno je odrediti pogonsku klasu dizalice. U principu

postoje dva naina. Ako nemamo dovoljno pouzdane podatke o broju ciklusa
optereivanja i stanju optereenosti onda pogonsku klasu dizalice odredjujemo na
osnovu namene dizalice koristei tabelu T. 2.7 za klasifikaciju dizalica. Prema njoj,
dizalice opte namene su date pod 4 sa srednjim stanjem optereenosti (2-3) i
uestanou optereivanja B to odgovara pogonskoj klasi 3-4. Usvaja se pogonska
klasa 3, ija je uestanost optereivanja B (N=2-105).
Na slici 6.1 prikazan je pretpostavljeni srednji radni ciklus mosne dizalice u
dijagramu brzina - vreme, gde se uoavaju vremena trajanja pokreta pojedinih
mehanizama u toku radnog ciklusa dizalice.
Za prostorno premetanje tereta u mainskoj hali je predvidjena dvogreda mosna
dizalica opte namene sa kretnim kolicima (vitlom) klasine izvedbe (si. 6.2). Dizalicu
ine nosea konstrukcija, kostur kolica, tri nezavisna (odvojena) pogonska mehanizma
i elektro-oprema.
Nosea konstrukcija (most) sastoji se od dva glavna i dva eona nosaa
zavarene izvedbe sanduastog (kutijastog) poprenog preseka. Veza izmedju glavnih
i eonih nosaa ostvarena je visokovrednim prednapregnutim vijcima, ili upasovanim
(obradjenim) vijcima sa tanim naleganjem. Dizalica se na dizalinoj stazi oslanja
pomou etiri toka, od kojih je polovina pogonska (kretna).
123

25000

Si. 6.2 Dvogreda mosna dizalica

6.1.1 Mehanizam za dizanje

1.POLAZNI PODACI
mQ=16 (t)=16000 (kg)
Q=mQg=16 9.81 =156.96*157 (KN)
V ^ IO (m /min)=0.166 (m/s)
H=16 (m)
2m

nosivost
teina tereta
brzina dizanja
visina dizanja
pogonska grupa

Srednji radni ciklus mehanizma za dizanje, izvadjen iz radnog ciklusa dizalice

(si. 6.1) dat je na si. 6.3.
V (m / s )

SPUSTANJE1
OPTEREE
NE KUKE

DIZANJE
OPTEREE
NE KUKE

DIZANJi
RASTER. |
KUKE

SPUSTA.1
RASTER.I
KUKE
(s )

t 1= 24

RADNI

t 2= 24

CI KLUS

t = 16

t = 16

K----------- -

H----------- >

DIZALICE

Tc = 180 S

SI. 6.3 Srednji radni ciklus mehanizma za dizanje

Pogonska grupa m ehanizma za dizanje moe da se odredi na dva naina prema
nameni dizalice koristei tabelu za grupisanje pogonskih mehanizama, ili da se rauna
ako za to postoje podaci.
Ako se primeni prvi nain onda je prem a tabeli T. 2.11 pozicija 4 - dizalica za
radionice, mehanizam dizanja ima grupu 2m.
Ako se pak uradi proraun koristei date (pretpostavljene ili izmerene) radne
cikluse dizalice i m ehanizma za dizanje onda je postupak prorauna sledei.
Da se odredi pogonska grupa m ehanizma potrebno je kako je napred reeno
da znamo dva faktora: stanje optereenosti i klasu radnog vremena.
Stanje optereenosti za koje u ovom sluaju nemamo dovoljno podataka,
usvajamo da je srednje (dva) sa koeficijentom optereenja K=0.25. Klasa radnog
vrem ena m ehanizma dobija se iz ukupnog veka trajanja'koji za radni ciklus od 180 (s)
iznosi (2.2.1):
12 6

r = _ ! ^ L = 2 ^ 0 M 80 =10000
3600
3600

[h]

Trajanje rada mehanizma za dizanje iznosi:

7^ =7 <x1=100000.444=4440 [A]

klasa V2

gde je:
_ vreme trajanja rada mehanizma _ 80
1 ukupno vreme radnog ciklusa
180

_ q /[/)/)

Iz tabele 2.10 za pogonske grupe vidi se da mehanizam spada u grupu 2m

2. EMA MEHANIZMA ZA DIZANJE

Klasino reenje mehanizma za dizanje prikazano je na si. 6.4, ije su
komponente:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Kliznokolutni elektromotor tipa ZPD "Sever" - Subotica;

Elastina spojnica sa koionim doboem - JUS M.C1.515;
Dvopapuna konica sa hidraulinim podizaem (S MIN -Ni);
Horizontalni reduktor sa ozubljenim izlaznim vratilom (S MIN - Ni);
Dobo sa zupastom spojnicom (S MIN-a);
Unakrsno poueno ue sa prosto usukanim strukovima - JUS C.H1.074;
Donja koturaa (DIN);
Izravnjavajui kotur.

Poto je dizalica opte namene usvaja se jednokraka kuka u sklopu koturae,

kao najjednastavniji i najuniverzalniji element za hvatanje tereta. Donja koturaa se
koristi kao dvojna, to omoguava vei broj krakova ueta i ugradnju izravnjavajueg
kotura. Ovim se dobija manja sila u uetu, to povlai manji prenik ueta i doboa,
odnosno manji prenosni odnos reduktora, a time jednostavniji i kompaktniji mehanizam
za dizanje. Oba kraja ueta kod mehanizma sa dvojnom koturaom moraju se
namotavati na dobo, to svakako iziskuje veu duinu omotaa doboa.

127

Si. 6.4 ema m ehanizm a za dizanje sa odgovarajuim dijagram im a

brzina - vreme (Vd-t) i obrtni m om ent - vreme (M -t)

3. TO K PRORAUNA I IZBOR KOMPONENTI M EHANIZM A ZA DIZANJE

3.1 Donja koturaa
Za nosivost mQ=16 (t) i 2m pogonsku grupu iz odgovarajuih tabela u dodatku
usvaja se standardna donja koturaa sa dva kotura:
KOTURAA br. 12 - DIN

3.1.1 Opti podaci

- broj krakova ueta
- prenosni odnos koturae
- koeficijent iskorienja

m =4
ik = V d o b / V d = n n / 2 = 4 / 2 = 2

TU=(1-'n0),k/ik(1-'no)=
= ( 1 - 0 . 9 8 ) 2/ 2 ( 1 - 0 . 9 8 ) = 0 . 9 9

gde je:
r|0=0.98 - stepen korisnosti jednog kotura.
3.1.2 Proraun i izbor elinog ueta
- Maksimalna sila u uetu pri ustaljenom reimu rada

. Q - 157 =40[JfcN]=40000[N]
max mn U (40.99)

sila kidanja (5.1.1)

S=kFu ^ 4 .5 4 0 = 1 8 0 1 * * ]
gde je:
k=4.5 - stepen sigurnosti ueta prema FEM-u za 2m pogonsku grupu (T. 4.1).
Na osnovu vrednosti sile kidanja S=180 kN iz tabele II.2 usvaja se neraspletivo
pocinkovano unakrsno desno poueno elino ue sa prosto usukanim strukovima i
vlaknastim jezgrom:
20 JUS C.H1.074 - VJ - cv 1570 s/Z nrp
sa karakteristikama :
du=20 (mm) - prenik ueta,
Fr1=224 (N) > F - raunska prekidna sila ueta, za ice sa nazivnom zateznom
vrstoom ctm=1570 (N/mm2)
q=1.38 (kg/m) - specifina masa ueta.
Ukupna teina ueta za priblino 87 m duine G=120 kg.
- Stvarni stepen sigurnosti ueta:

v ------

Fumax

=224/40 =5.6>ku=4.5

3.1.3 Izravnavajui kotur

- Prenik izravnavajueg kotura (4.3.1):

129

D ^ H ^ H 2-du=14-1 -20=280[7n/n]
gde je:
H,=14 - koeficijent (T. 4.3),
H2=1 - koeficijent.
Usvaja se standardni kotur: 0^=320 (mm).
Ukupna masa sklopa izravnavajueg kotura: Gfc=35 (kg).
3.1.4 Glavne mere donje koturae
Glavne mere donje koturae sa dva kotura mogu se videti u DIN standardu
(T.1.1).
Ukupna masa koturae Gk*3 0 0 (kg)
Provera prenika kotura (unice) donje koturae (4.3.1):

Dkot>Hy U 2-du=20-1.12-20=448[m/n]
gde je :
H1=20 - koeficijent (T. 4.3),
H2=1.12 - koeficijent (T. 4.4).
Standardni prenik kotura koturae br. 12 po DIN-u je Dk=500 (mm), im e je
zadovoljena relacija (4.3.1).
3.1.5 Provera noseih elemenata donje koturae
Provera elem enata donje koturae (kuke, traverze, noseeg lima i osovine)
sprovodi se prem a izrazima datim u poglavlju 4.4.
Ovde e biti data provera samo jednokrake kuke ije su dim enzije za br. 12 po
DIN-u za M klasu vrstoe date u T. I.3 i T. I.4. ema optereenja je data na slici 4.9
a materijal je 1205.
Provera vrata kuke:
- napon zatezanja u najmanjem preseku stabla l-K (4.4.4):
a
d 2 -7i

6.32*rc

=5.0 [kN/cm2] =50 [N/mm2]

Priblino ista vrednost se dobija iz dijagram a si. 4.12 za kuku br. 12 po DIN-u,
M klase vrstoe i 2m pogonske grupe m ehanizma za dizanje.
130

- stepen sigurnosti (4.4.6):

235 =4.7>v
A
v * ave
=----.
oe 50
**
gde je:
ave=235 (N/mm2) - granica razvlaenja za materijal 1205 (T. 4.5),
Vdoz=Np vv=1.12 1.4=1.57*1.6- dozvoljeni stepen sigurnosti (4.4.6).
- napon smicanja u prvom koraku navoja (4.4.5):
^
=9.88 [kN/cm *]=100 [N/mm 2]
T*=n-d5-h3 n 6.320.8
Ista vrednost se dobija iz dijagrama si. 4.12.
- stepen sigurnosti:
v =

= -1 ^ = 1 .65>v doz

100

gde je:
xvs*0.7 ave=0.7-235=165 (N/mm2) - granica razvlaenja na smicanje.
Provera krivog dela kuke u trapeznom preseku A-B (4.4.1):

=Q p .
o =
e Z

= <?.1.
S Kp

pt
|i

Qp

r\2

p+r\2

T
)1

Q 1

-1 5 7 . 1 . 6
=12.125 [kN/cm 2] =121 [N/mm*]
110 0.113 12.5-6

t]2

k p+x]2

157

___ 9^

110 0.113 11.25+9

=A.99[kN/cm 2] =50 [N/mm *]

gde su:
rj, i t|2 - poloaji teita trapeznog preseka, koji se odredjuju kao (si. 4.9c):

h, .
3

J 4 0 .1 1 2 .2 j5
6,+!,',
3
112+45

^ 2
^ =^
3 b^b\
3

2^12^45
112+45

131

S - povrina poprenog preseka (trapeza):

S=(b, + b \)-- =(11.2 +4.5) =110 [cm 2]

- koeficijent krivine tapa, koji se za trapezni presek izraunava kao:

i 4 +i M
----- 2 1 2 . 2 5 4(4.5+ 11 2 4 -5 - ( 1 4 + ^ ^ ) ) Hn--------
(11.2+4.5)-14
14
2 "
^ 5

-(1 1 .2-4.5)]-1 =0.113

V
"

Priblino iste vrednosti napona a e i ctc u ivinim takam a preseka A-B (si. 4.9)
mogu se dobiti i iz dijagram a sa si. 4.10 (ct=125 N/mm2 i a c=50 N/mm2).
- stepen sigurnosti (4.4.6):

. ^ . 2 ? . 1 . 9 4 > vdoz
, 121

3.2 Proraun doboa

Konstrukcija doboa je zavarena, sa cilindrinim omotaem, na kome su narezani
ljebovi (levi i desni) radi pravilnijeg namotavanja ueta na dobo i smanjivanja
kontaktnog pritiska izmedju doboa i ica elinog ueta, (si. 6.5).
Krajevi ueta su vezani za om ota doboa pomou ploica i vijaka. Za jedan kraj
ueta predvidjene su tri veze. Za ostvarivanje veze na omotau se moraju predvideti
do 2 ljeba i najmanje jo 2 za osiguranje veze.
Obrtni mom ent sa izlaznog vratila reduktora se prenosi na dobo pomou
posebno izvedene zupaste veze (zupaste spojnice).
Omota doboa i diskovi su od 0361, a osovine od 1530.

132

3.2.2 Izbor leajeva

- broj obrtaja doboa:

4- ^ - ^ = 1 4 1 47Imln-,]=0.236Ii-1l
7i Dd ti -0.45
- sile reakcije u osloncima osovina doboa iz si. 6.5:
F , - ^ [ 4 0 ( 9 9 <-730)]-43[W]

F' i i o I4 0 (8 7 *61)l=37[W l
U osloncu A usvaja se dvoredni samoudesivi leaj sa buriima tipa: 65 SD 23
(223 13).
Dimenzije: d=65 (mm), D=140 (mm), B=48 (mm), T=3.5 (mm)
Nosivost: C=224 (kN), C0=176 (kN)
U osloncu B usvaja se dvoredni samoudesivi leaj sa buriima tipa: 95 SD 22
(222 19 ).
Dimenzije: d=95 (mm), D=170 (mm), B=43 (mm), T=3.5 (mm)
Nosivost: C= 245 (kN), C0=212 (kN)

3.2.3 Provera leajeva, osovina i omotaa doboa

Provera leajeva, osovina i omotaa doboa moe da se sprovede na osnovu
poznatih metoda i prorauna, koji su prouavani u okviru mainskih elemenata i
konstrukcija.
Konstruktivne mere doboa mogu da se usvoje iz odgovarajuih tabela 111.1 i
III.2 u dodatku.
Ukupna masa doboa je 3 ^ 5 2 0 (kg).

3.3 Proraun snage dizanja i izbor elektromotora

3.3.1 Merodavna snaga i ostali parametri za izbor motora
- snaga ustaljenog kretanja (4.6.4):

P . - W . _ 1 5 7 -1 0 3 -0 .1 6 6 6
103-ri
K^-O.SJO

=29

06liN]

gde je:
ri= riKrid rir=0.99 0.98 0.93=0.90 - ukupni stepen korisnosti mehanizma.
- relativno trajanje ukljuenja - stvarna interm itenca (si. 6.3):

c^o/o)

-100 =[2(24+16)/180] -100 =44.444%

- broj radnih ciklusa na as:

C =3600/7;=3600/180 = 2 0 [c ik l/h ]
- broj ukljuenja m otora na as:

Z=(Z +ZJt)C =[4+(2 +4)] -20=120+160 [uklj/h]

gde su:
Z n=4 - normalni broj ukljuenja m otora m ehanizm a za dizanje u toku jednog
radnog ciklusa dizalice,
Zk=2 - 4 - korekturni broj ukljuenja motora.
- potrebna snaga m otora sa standardnom interm itencom ED=40%

PD=PsJed I E D =29.06^44.44/40=30.63[*

3.3.2 Izbor m otora

Iz odgovarajueg kataloga (T.IV.1) za vrstu pogona S4, standardnu intermitencu
ED=40% i broj ukljuenja Z=150 (uklj/h) usvaja se kliznokolutni estopolni dizalini motor
tipa:
ZPD - 250 Mk-6 "Sever" - Subotica (B3)
Karakteristike m otora su:
Pn=33 (kW) - nom inalna snaga,
n,=974 (m in'1) - broj obrtaja,
lr =1.52 (kgm 2) - m om ent inercije motora,
- prevrtni faktor preoptereenja motora,
G=520 (kg) m asa elektromotora,
d=70 (mm) prenik rukavca vratila (prikljuna mera).

136

- ugaona brzina pogonskog vratila:

1 30

30

- nominalni moment motara:

M =103*-^- = 9 5 5 0 ^ = 1 03
=9550
=323.5[Mn]
n,
102
975
Utvrdjivanje srednjeg momenta uputanja motora Muomi faktora preoptereenja
(srednji vj/8( i maksimalni v|ymax) bie sprovedeno kasnije u poglavlju 3.7.1.

3.4 Izbor elastine spojnice sa koionim doboem

Elastina spojnica je mnogo vie optereena u prelaznim reimima rada (period
ubrzanja i koenja) u odnosu na ustaljeno kretanje. Medjutim, ti prelazni reimi relativno
kratko traju, tako da je spojnica due vremena optereena momentom ustaljenog
kretanja.
Najvea vrednost momenta pri ustaljenom kretanju iznosi:

M =

O -D

=9550 =9550

29.06
=285[Mw]
974

(5.8.1.a)

Poto se deo elastine spojnice koristi kao koioni dobo dvopapune konice na
strani reduktora, onda se iz tabele 4.10 za nominalnu snagu motora Pn=33 (kW) pri
ED 40% i broju obrtaja n,=974 (m in ') usvaja prenik koionog doboa Dk=315 (mm).
Na osnovu izloenog usvaja se:
elastina spojnica <J>315 - JUS M.C1.516,
iji je nominalni moment M,=630 (Nm) pri nmax=1820 (m in 1).
- nominalni prenik spojnice D,=315 (mm),
- moment inercije spojnice l=0.65 (kgm2),
- irina koionog doboa l5=120 (mm),
- prikljuna mera na strani motora (d,=38 - 80 (mm)), usvaja se vrednost 70
(mm), kao i prenik rukavca vratila motora,
- masa elastine spojnice G=64 (kg).

137

- prenosni odnos konice:

i = .= 00 .2^0= 1 0.9 1
k b d 160 55

3.5.2 Proraun sile koenja i izbor ELHY - podizaa

- raunski moment koenja sa stepenom sigurnosti konice vk=2.5:
Mt =vJk-MJfT|2=2.5'2850.92=577[A/m]
-raunska sila koenja:
577
=505[N]
F*=
* \ik-ik-Dk-r)k 0.35-10.910.3150.95
gde je:
r|k=0.95 - stepen korisnosti poluja konice.
Na osnovu sile koenja iz tabele VI.2 usvaja se hidraulini (ELHY) podiza:
EB 50/50 C50,
sa sledeim karakteristikama:
- nominalna koiona sila u povratnoj opruzi Fk=485 (N),
- sila podizanja Fp=500 (N),
- nominalni hod h=50 (mm),
- visina podizaa H=l31=400 (mm) (iz tabele VI.3, gde su date ostale osnovne
dimenzije),
- masa podizaa 13.5 (kg),
- ukupna masa konice 52 (kg).
3.5.3 Provera konice <j> 315 - EB 50/50 C50
Ova konica je zacrtana kao standardna u T. VI. 1, a njene osnovne
karakteristike date su u T. VI.4.
- stvarna normalna sila na koionom dobou:
F ^F ^-1 1 ^4 8 5 -1 0 .9 1 0 .9 5 = 5 0 2 7 [N ]

139

stvarni koioni moment:

M k=FN-\ik D k=Fk-ik-r\k-\ik-Dk= 5 0 2 7 - 0 . 3 5 * 0 . 3 1 5 = 5 5 4 [ A / m ]

- stvarni stepen sigurnosti:

v =M

M.

554

-t]2

= 2 .4

2 8 5 -0 .9 2

to je u granicam a dozvoljenog (vdoz=2 - 3).

Provera koionih obloga
- specifini pritisak:

p = l a =5027 =23 71 [N/cm 2j

A p 212
1

to je u granicam a dozvoljenog pritiska.

- kritina brzina na obodu koionog doboa:
n
*

ti 0.315-974
60

= 1 7 6 7 [Wj

60

gde je k=1.1 - 1.2

- specifina snaga koenja:

pK.-23.71-17.67=420[ - ^ -]< (p n W =500[-^ f ]

c/n2 -s

cm

Na osnovu ovog prrblinog (toplotnog) prorauna zakljuuje se da obloge papua

zadovoljavaju.

3.6 Prenosnik snage - reduktor

3.6.1 Izbor reduktora
- prenosni odnos reduktora:
974

r nd 14.147

14 0

=68.841

Za raunsku vrednost prenosnog odnosa if=68.841, ulazne nominalne snage

motora P=33 (kW), ulaznog broja obrtaja n,=974 (min'1) i 2m pogonsku grupu iz
tabele VIII.6 usvaja se:
TROSTEPENI HORIZONTALNI REDUKTOR
H3.106.00/III - S. MIN - Ni
koji moe da prenese snagu P=45 (kW) za 2m pogonsku grupu, pri ulaznom broju
obrtaja n,=950 (m in'1) i ima stvarni prenosni odnos i=ir=73 (in=71).
Gabaritne i prikljune mere reduktora su date u tabeli VIII.3. Poto je prenik
rukavca ulaznog vratila d=55 (mm), treba usaglasiti i prenik glavine koionog doboa
na elastinoj spojnici, koji se kree u granicama od 30 - 70 (mm).
Ukupna masa reduktora G,=1770 (kg).

3.6.2 Provera odstupanja brzine

- stvarni broj obrtaja doboa:

n =^1 =9 . =1 3.342[min1l
d im 73
1
J
- stvarna brzina dizanja:

v= iz -Dd nd = k 0.45-13.342 =9 .4 3 [m/min] =0.157[m/s]

2

- odstupanje brzine:
w=^ lX A -100% J 9-4 3 " 1?! -100% = -5.7%
Vd
10
to je u granicama dozvoljenog 8% prema JUS M.D1.023.

3.7 Provera motora i konice u prelaznim reimima rada

3.7.1 Provera motora u periodu ubrzanja pri dizanju maksimalnog tereta
- vreme ubrzanja za usvojeno ubrzanje au=0.1 (m/s2):
, , k . 0 J 6 Z . 1 7 |s]

a,

0.1

l)

- moment uputanja motora u periodu ubrzanja:'

141

16000-9.81-0.45 +2.548
=269 +153 =422 [Nm]
2*2*73-0.9
1.7
gde je:

=1.15(1.52 +0.65) +16*10 3 ( ^ | ) 2= 2 .5 4 3 [^" 2]

- srednji faktor preoptereenja motora:

Mu _ 422
^ = t ^ = ^ = = = 1 -3 1
M . 323
- m aksim alni faktor preoptereenja:
^ m a x = 2 K - ^ mu,=2-1 -31 -1.1 =1.52<inw=5.7
gde je:
M^min= 1 1 - usvojena vrednost minimalnog faktora proptereenja.
Jasno se uoava d a je preoptereenje m otora u periodu ubrzanja relativno malo
u odnosu na m ogunost motora.

3.7.2 Provera konice u periodu koenja pri sputanju maksim alnog tereta
- vrem e koenja za konicu sa Mk=554 (Nm)

6.1.2 Mehanizam za kretanje kolica

1. POLAZNI PODACI
- nosivost
- brzina kretanja vitla
- pogonska grupa

mQ=16 (t) (Q =151 (kN))

V=32 (m /m in)=0.533 (m/s)
2m

Dijagram srednjeg radnog ciklusa dat je na si. 6.8.

Ukupna m asa kolica priblino je odredjena iz izraza:
mv=(0.3 +0.4) -16 10% *5 .2 [r)
Pogonska grupa m ehanizm a za kretanje kolica odredjuje se na osnovu namene
prem a tabeli T2.11 (pozicija 4) i iznosi 2m.
Za raunsko odredjivanje pogonske grupe potrebno je odrediti klasu radnog
vrem ena (V0125 - V5) i stanje optereenosti (koeficijent KM). Za poznati ukupni vek
trajanja dizalice T=10000 h lako se odredjuje efektivno vrem e rada ovog mehanizma:
r 2=a2 r= 0 .1 67-10000=1670 [*]
gde je (si. 6.8):
15+15
a 2= -= . _ - =0.167
2 T
180
Veliini T 2 iz T. 2.13 odgovara klasa radnog vrem ena V,.
Poto nem a podataka za odredjivanje koeficijenta KM, i za ovaj m ehanizam
usvaja se pogonska grupa 2m. Pri tom e takodje treba imati u vidu da i ostali podaci,
kao broj ciklusa, stanje optereenosti itd., nisu sigurni, obzirom na stohastiki proces
rada dizalice u radionici. Ovo ne vai za regalni transport, za koji je standardom FEM
9.512 dat nain odredjivanja koeficijenta K, obzirom na gotovo determ inistiki radni
proces a sam im tim i na relevantne faktore, koji se mogu uzeti u proraun.
2. EM A MEHANIZM A ZA KRETANJE KOLICA
Kako je m ehanizam namenjen srednjoj nosivosti dizalice, a kolica su malih
gabarita sa krutim kosturom, to je pogodno za pokretanje kolica usvojiti centralni
pogon sa dva pogonska toka. Oslanjanje kolica je na etiri toka, od kojih su dva
slobodna.
Sastavne kom ponente mehanizma, prikazanog na si. 6.9 su sledee:
1. Koioni kliznokolutni m otor sa ugradjenom elektrom agnetnom konicom tipa
KZK "Sever" - Subotica,
144

2.
3.
4.
5.
6.

Elastina spojnica bez koionog doboa - JUS M.D1.515,

Vertikalni reduktor (S MIN-a),
Transmisiono vratilo,
Zupasta spojnica komada 3 (S MIN-a),
Pogonski tokovi JUS M.D1.110,
Slobodni tokovi JUS M.D1.111.

0 250

SI. 6.8 Srednji radni cikius mehanizma za kretanje kolica

145

irina kolica B, raspon tokova L i baza kolica odredjuju se prem a gabaritu

m e h an izm aza diza nje (sl. 6.10). O va slika p o slu ie d a se , nakon izvedenog prorauna
pogonskog m ehanizm a za kretanje, odrede sve osnovne geom etrijske mere kolica i
njenih m ehanizam a.

3. TO K PRORAUNA I IZBOR KOMPONENTI

M EHANIZM A ZA KRETANJE KOLICA

3.1 Proraun i izbor toka

- ekvivalentni (m aksimalni) pritisak po toku:
_ (16+5.2)3.81
r ekv

p max

gde je:
N=4 - ukupan broj tokova kolica.
Prem a tabeli 4.12 za_uslovnu nosivost toka sa ravnom glavom Fu =69(kN) >
usvojen je toak prenika Dt=250 (mm), i ina, ija je irina b=45 (mm) i poluprenik
zaobljenja r=4 (mm). Materijal toka 0545 kaljen sa tvrdoom nagaznog sloja od HB
4300 (N/m m 2) (HC 450 N/mm2).
- provera toka:

D_

F *v
___________ 52__________ _
' [Pdur-k, k2'k3(b-2r)] [0.75*1 *1 *0.97(4.5-2-0.4)]
=19.32[c/n]=193[/n/n]<250[/n/n]

gde su:
Pdur=0 75 (KN/cm 2) i k,=1 iz tabele 4.13 za usvojeni materijal toka,
k^O .9 7 iz tabele 4.14 za broj obrtaja predhodno usvojenog
n,=Vv/7t D,=32/7c 0.25 =40.743 (m in 1),
k3=1.0 iz tabele 4.15 za 2m pogonsku grupu.
Na osnovu predhodne relacije usvojeni su:
- pogonski tokovi <J>250 - JUS M.C1.110,
- slobodni tokovi <J>250 - JUS M .C 1.111.
Masa sklopa jednog toka Gt=69 (kg).
Prikljuna mera: prenik rukavca vratila toka dj=50 (mm).
O stale potrebne mere: 1=220 (mm), b2=285 (mm) (tabela V II.1).
146

toka

3.2 Odredjivanje otpora i potrebne snage za kretanje kolica radi izbora motora
- otpori ustaljenog kretanja:

=(16 +5.2) -103-9.81 ( 2 - ^ + 0 .0 0 3 -^ ) -2=1963[W]

25
25
gde su:
f=0.05 (cm) - otpor kotrljanja tokova po ini,
H=0.003 - otpor trenja u kotrljajnim leitima,
P=2.0 - otpor trenja oboda tokova u sluaju zakoenja,
d=6 (cm) - prenik rukavca vratila na mestu leaja (tabela V II.1)
- snaga ustaljenog kretanja:
1963-0.533
103-ti

=1.163[JtJ*l

1030.9

gde je:
r|=0.9 - stepen korisnosti prenosa.
Za dalji proraun pri odredjivanju dodatne snage u periodu ubrzanja (inerciona
snaga) i ukupne snage moraju se predhodno pretpostaviti vrednosti momenta inercije
rotora motora l ugaone brzine vratila co, i srednjeg faktora preoptereenja motora \|>SI.
Posle konanog usvajanja motora sprovodi se zavrni proraun sa tanim vrednostima
predhodno naznaenih veliina.
Nadalje je dat postupak zavrnog prorauna.
- inerciona snaga:

(16+5.2)-1030.5332 t 1.5Q.02-982 =2.792 [kW]

103-2.5 0.9
103-2.5
gde je:
tu=2.5 (s) - vreme ubrzanja sistema, koje je odredjeno iz uslova da ubrzanje
iznosi au*0.2 (m/s2),
lr=0.02 (kgm2), ,=98 ( s 1) - predpostavljene vrednosti.

147

- ukupna snaga:
^

1-1 6 3 +2 .7 9 2 =, nk W ]

1.88
gde je:
v)/8r=1.88 - pretpostavljena vrednost srednjeg faktora preoptereenja motora.
- stvarna intermitenca motora mehanizma za kretanje kolica:

e (%) =_J.1 oo=2^5-100=16.67[%]

T0
180
Na osnovu ukupne snage usvaja se koioni estopolni kavezni motor sa
kratkospojenim rotorom tipa:
KZK - 112 M - 6 "Sever" - Subotica (B3)
Iz tabela IV.2 i IV.3 oitane su karakteristike motora:
Pn=2.2 (kW) - nominalna snaga,
1=0.02 (kgm2) - moment inercije rotora,
n,=935 (min'1) - broj obrtaja motora,
vj/p=Mp/Mn=2.5 i vi/m=Mm/Mn=2.7 - faktori preoptereenja,
Mk=50 (Nm) - maksimalni koioni moment ugradjene elektromagnetne konice.
U veini sluajeva, koioni moment, ostvaren pomou 8 opruga, preveliki je za
koenje kretnih mehanizama kolica. Vadjenjem dve ili etiri opruge ostvaruje se 0.75 Mk
ili 0.5 Mk. Veliina koionog momenta bie proverena u odeljku 3.7.2.
Masa elektromotora G=43 (kg).
Prikljuna mera - prenik rukavca vratila 28 (mm).
- ugaona brzina:
!=-

71'*1

30

30

=98[s1]

- srednji faktor preoptereenja motora:

y =o.852

148

=0.8522,5 *2,7 =1.878

2

- nominalni moment motora:

Mh=9550 =9550
"

935

=22A7[Nm]

- srednji moment uputanja motora:

Mu=Vsr'M * =1-878-22.47 -42[Nm]

3.3 Izbor elastine spojnice bez koionog doboa

Elastina spojnica kratkotrajno je optereena momentom uputanja Mu42 (Nm),

a trajnije momentom ustaljenog kretanja:

Ma = 9 5 5 0 ^ = 9 5 5 0 ^ P *1 2[Nm]
TI 1

9u9

Uzimajui, u obzir faktore odgovornosti i reima rada za spojnicu usvaja se:

ELASTINA SPOJNICA <j> 100 - JUS M.C1.515
Karakteristike spojnice su:
- nominalni moment Mt=85 (Nm); nrmu=5720 (min'1),
- moment inercije l.=0.004 (kgm2),
- prikljuna mera - prenik glavine na strani motora d,=16 - 32 (mm); usvaja se
vrednost 28 (mm), kao i prenik rukavca vratila motora,
- masa elastine spojnice G,4 (kg).
3.4 Izbor vertikalnog reduktora
- potreban prenosni odnos reduktora:
. _ i _ 935
=22.948
r n, 40.743
Za 2m pogonsku grupu, broj obrtaja n,=935 (m in 1), raunski odnos ir=22.948
i nominalne snage motora Pn=2.2 (kW) usvaja se:
DVOSTEPENI VERTIKALNI REDUKTOR
V2.32.00A/II S MIN - Ni
Karakteristike reduktora:
- nominalna snaga P=6.3 (kW) za n,=950 (m in 1) i 2m pogonsku grupu,
149

- stvarni prenosni odnos ist=ir=22.9,

- gabaritne i prikljune mere reduktora su date u tabeli VIII.2. Poto je prenik
rukavca ulaznog vratila d=28 (mm), treba usaglasiti prenik glavine dela spojnice
koji je na strani reduktora, koji se kree u granicam a od 1 4 - 3 2 (mm).
Maksimalni prenik reduktora ulaznog vratila za vezu sa zupastim spojnicama
iznosi D=56 (mm),
- masa reduktora G r= 1 10 (kg).
Obzirom da ne postoji razlika izmedju potrebnog i stvarnog prenosnog odnosa
nee nastupiti razlika u brzini kretanja kolica (Vv=Vst32 (m/min) =0.533 (m/s)) pa je
nepotrebno odredjivati odstupanje brzine (W %0).
3.5 Izbor zupaste spojnice
Ova je spojnica u toku rada izloena promenljivom momentu uvijanja.
- trajnije optereenje zupaste spojnice i vratila (m om ent ustaljenog kretanja):

A^Vn =12-22.90I9 =12A\Nm]

- kratkotrajno preoptereenje zupaste spojnice:

(MM-1.5Jr^ i ) V T |
m ZS =---------------a---------=
o

(42-1.50.02- ) *22.90.9
=------------------ -------------------- =420[Mn] =A2[kNcm]
Uzimajui u obzir faktore odgovornosti i uslova rada zakljuuje se da iz tabele
V.3 zadovoljava prva spojnica, medjutim, zbog prikljunih mera izlaznog vratila
reduktora, transm isionog vratila i vratila toka usvaja se:
ZUPASTA SPOJNICA 266 001 S MIN
Karakteristike spojnice:
- nazivni prenik (unutranji prenik glavine od 40 - 50 (mm)); d=50 (mm)
- maksimalni obrtni mom ent M=900 (Nm)
- mera spojnice Gs=12 (kg)
Prikljune mere su: prenik rukavca izlaznog vratila reduktora smanjiti na 50
(mm), prenik rukavca transmisionog vratila usvojiti 40 (mm), a unutranji prenik glavine
15 0

spojnice na strani toka takodje usvojiti 50 (mm), jer je prenik rukavca vratila toka 50
(mm).

3.6 Provera prenika transmisionog vratila na kratkotrajno optereenje

a

542
=2.75[mm]
10

to je manje od usvojene vrednosti prenika rukavca d =40 (mm) i vratila dv=50 (mm).
Ovde je 1 ^ = 1 0 (kN/cm2) za 0545 od koga je vratilo napravljeno.

3.7 Provera motora i elektro magnetne konice u prelaznim reimima rada

3.7.1 Provera motora u periodu ubrzanja
- vreme ubrzanja za moment uputanja Mu=42 (Nm)

J r <*1 0.725-98
M U -M St 4 2 -1 2 2'4^
gde je:

Jr- 1.5

I]

- 11 5 (W J
*

0^

)2' i =
ti

=1.15(0.02 +0.004) +(16 +5.2) -103( -5333 )2. _ L =0.725 [kgm 2]

98
0.9
Stvarno vreme ubrzanja od 2.4 (s) je priblino jednako predpostavljenom
vremenu ubrzanja od 2.5 (s).

3.7.2 Provera konice u uslovima najnepovoljnijeg koenja

Maksimalno vreme zaustavljanja kolica se izraunava kada su najmanji otpori
kretanju, tj. kada nema zakoavanja tokova u odnosu na stazu (3=1 ili k=0). U tom
sluaju moment, usled statikih otpora redukovan na vratilo motora bie:

2ir-r\

gde je:
151

3.8 Specifikacija masa komponenti mehanizma za kretanje kolica

1.
2.
3.
4.
5.
6.

Elektormotor
Elastina spojnica
Vertikalni reduktor
Vratilo
Zupasta spojnica
Kretni toak
Slobodni toak

3 kom x 12 (kg)=
2 kom x 69 (kg)=
2 kom x 69 (kg)=
UKUPNO:

43 (kg)
4 (kg)
110 (kg)
30 (kg)
36 (kg)
138 (kg)
138 (kg)
400 (kg)

3.9 Odredjivanje gabarita kolica i osnih razmaka tokova

- irina kolica:
Na osnovu irine reduktora (T. VIII.3) i duine doboa mehanizma za dizanje
odredjuje se irina kolica:

B=(C/2 +GJ + L ^+ (4 0 0 +600) =620/2 +380+1540 +470 =2700 [mm]

- raunska vrednost raspona kolica:

L=B - 2 b j 2 =2700 -2-265/2 =2435 [mm]

Usvojena je standardna vrednost (niz R20) L=2250 (mm).
- Na bazi gabarita reduktora mehanizma za dizanje i kretanje kolica usvaja se
duina patosa kolica A=2250 (mm).
- Rastojanje tokova na nosau (baza kolica) L,=2000 (mm).
Na si. 6.10 prikazana su kolica sa osnovnim dimenzijama.

3.10 Stvarna masa kolica

-

mehanizam za dizanje
mehanizam za kretanje
kostur kolica
ostalo

3400 (kg)
400 (kg)
1200 (kg)
200 (kg)
UKUPNO:

5200 (kg)

153

O O Z j O

SZ 6.10 Kolica dvogrede mosne+dizahce

6.1.3 Mehanizam za kretanje dizalice (mosta)

1. POLAZNI PODACI
-

mQ=16 (t) tj. Q=151 (kN)

Vm=63(m /min)=1.05 (m/s)
L=25 (m)
2m
si. 6.11

nosivost
brzina kretanja dizalice (mosta)
raspon dizalice (mosta)
pogonska grupa (T. 4.11)
srednji radni ciklus prema

V (m / s )

IF
I

POMERANJE

i l

OP TEREENE

\j

DIZALICE

I I

' >_
t

<-------------- +
R A D N I

= 29

C I K L U S

..
D I Z A L I C E

= 28

.<
T c = 180

.
S

SI. 6.11 Srednji radni ciklus mehanizma za kretanje dizalice

- masa vitla
- pretpostavljena masa mosta

mv5.2 (t) (Gv=51kN),

mm=23.8 (t) (Gm=233 kN),

2. EMA MEHANIZMA ZA KRETANJE

Za kretanje dizalice usvaja se centralni pogon sa sporohodnim vratilima, koji je
prikazan na si. 6.12. Sastavne komponente ovog mehanizma su:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Dizalini klizno-kolutni motor tipa ZPD "Sever" - Subotica,

Elastina spojnica sa koionim doboem - JUS M.C1.516,
Dvopapuna konica sa ELHY - podizaem,
Horizontalni reduktor sa vratilom koje ima dva izlaza (S MIN),
Zupaste spojnice uz reduktor i tokove 4 kom. (S MIN),
Krute spojnice JUS M.C1.510,
Transmisiona vratila sa leajevima,
Kretni tokovi JUS M.D1.110,
Slobodni tokovi JUS M.D1.111.
155

Fp

- ^ [ G | *(C >*C >] . - ^ [ 2 3 3 - ^ (151 ^51 )-2]-66.5[foV]

- ekvivalentni pritisak po toku:

F -

tnax+^p 01,0- 2-154+66.5 _-|25[jW]

3
3

Prema tabeli 4.12 za uslovnu nosivost toka sa ravnom glavom Fur=158 (kN) >
Fekv usvojen je toak D,=400 (mm) i ina, ija je irina b=65 (mm) i poluprenik zaobljenja
r=6 (mm). Materijal toka 0545 kaljen sa tvrdoom nagaznog sloja od HB 4300
(N/mm2).
- provera izabranog toka:
ekv
125
D=
=33.41 [cm\<D=AQ[cm\
* Pdu,*i*2Mb-2r) 0.75-10.94-1 (6 .5 -2 0 .6 )

gde je:
pdur=0.75 (kN/cm2) i k,=1.0 iz tabele 4.13.
k2=0.94 za n,=Vm/(7i Dt)=63/(7t 0.4)=50.134 (min'1) iz tabele 4.14.
k3=1.0 za 2m pogonsku grupu iz tabele 4.15.
Konano su usvojeni:
dva pogonska toka <J>400 - JUS M.D1.110,
dva slobodna toka <|> 400 - JUS M.D1.111.
Masa sklopa jednog toka Gt=255 (kg).
Prenik rukavca vratila toka d=70 (mm), 1=330 (mm) (T.VII.1).
3.2 Odredjivanje otpora i potrebne snage za kretanje mosta radi izbora motora
- otpori ustaljenog kretanja:
Fs = ^ - D n ' * ( 2 i +| i 4 ) P -

-(1 6 *5.2 +23.8) -9.81 ( 2 - M 5 *0 .0 0 3 ) -2.5 =3.587[V] -3587[W]

40
40
gde je:
d=10 (cm) - prenik rukavca vratila na mestu leaja (tabela V II.1); vrednosti
koeficijenta otpora f, n, p, imaju sline vrednosti kao kod pogona kolica.
157

- snaga ustaljenog kretanja:

gde je:
ti=0.9

- stepen korisnosti prenosa.

- inerciona snaga (zavrni proraun):

K ^ v r,

IO3* ,

45-103^ .052 t 1.5-0.14-100.52 =11.42[iW ]

lO ^ O .S
103-5
gde su:
tu=5 (s) - vrem e ubrzanja za prethodno usvojeno ubrzanje au*0 .2 (m/s2),
l,=0.14 (kgm2) - m om ent inercije rotora motora,
,=100.5 ( s 1) - ugaona brzina pogonskog vratila motora.
- ukupna snaga:

p _
**

* ,

4.2+11.45 =Q.A6[kW\
1-85

gde je:
vj/sr=1.85 - usvojena vrednost srednjeg faktora preoptereenja motora.
- stvarna interm itenca i broj ukljuenja motora:

tJ % ) = M 0 0 = 29+ -100 =31.6632[%]

*
T0
180
- Z120 (uklj/h)
- izbor m otora
Iz tabele IV. 1 za vrstu pogona S4, ED 25%, 150 (uklj/h) usvaja se kliznokolutni
estopolni dizalini m otor tipa:
ZPD - 160 L - 6 "Sever" - Subotica (B3)
158

Karakteristike motora su:

-

Pn=9.5 (kW) - nominalna snaga,

Ir=0.14 (kgm2) - moment inercije rotora,
n,=960 (min'1) - broj obrtaja,
\\im=M JM n=3 - faktor preoptereenja,
Gm=160 (kg) - masa elektromotora,
D=42 (mm) - prenik rukavca vratila.

- ugaona brzina pogonskog vratila:

^ , * $ 6 0 , 1 0 0 5,

1 30

,j

30

- maksimalni faktor preoptereenja za usvojene vrednosti m/= 1.85 i vj/min= 1.1:

+ma* = 2 ^ - ^ =2 -1.85 -1.1 =2.6<*m=3

- nominalni moment motora:
M n=9550 =9550 ^
=94.5[Mn]
OCA

*
960
- srednji moment uputanja:

Mu=^fsr'Mn='\ .85-94.5=175[Wro]

3.3 Izbor elastine spojnice sa koionom doboem

Trajnije optereenje spojnice je u periodu ustaljenog kretanja:

M =9550 = 9 5 5 0 4 1 ? =42 [Nm]

960
Kratkotrajno preoptereen je:
Mu*175 (Nm)
Poto se deo elastine spojnice koristi kao koioni dobo iz tabele 4.11 za Pn=9.5
(kW) i n=1000 (min'1), usvaja se prenik koionog doboa Dk=200 (mm).
Na osnovu izloenog usvaja se:
elastina spojnica <f> 200 - JUS M.C1.516

159

Karakteristike spojnice:
M,=200 (Nm) - nominalni m om ent spojnice,
J,=0.07 (kgm 2) - m om ent inercije spojnice,
ls=75 (mm) - irina koionog doboa,
d,=25 - 56 (mm) - unutranji prenik glavine dela spojnice na strani motora,
usvaja se d=42 (mm),
d=20 - 50 (mm) - unutranji prenik glavine dela spojnice, na strani reduktora,
Gs20 (kg) - masa elastine spojnice.

3.4 Proraun dvopapune konice i izbor hidraulinog podizaa (si. 6.7)

3.4.1 Mere dvopapune konice

Dk=Ds=2QQ{mm\

Bk=ls=75[mm]

p=70

B =/5- ( 5 +10) =75 -5 =7Q[mm\

- povrina obloga:

360

-1670 .7 , 68[cw 2]
360

- dim enzije poluga i prenosni odnos konice-.

/= .= 260.= 11.70
k b d 100 40
- u kom binaciji sa konicom usvaja se hidraulini podiza:
EB 20/50 C12
Karakteristike podizaa:
-

koiona sila
podizna sila
nominalni hod
visina podizaa

Fk=130 (N),
Fp=200 (N),
h=50 (mm),
H=380 (mm).

Koioni m om ent usvojene konice sa ELHY - podizaem <}>200 EB 20/50 C12 (S

MIN) bie proveren u delu (3.8.2).

160

- stvarna normalna sila na koionom dobou:

F ^ F ^ - t^ IS O - I 1.70.95=1445[/V]
- stvarni koioni moment konice:

Mk=Fkik11 k-n* Dk='1445-0.35-0.2 ='101 [Nm]

Masa konice sa ELHY - podizaem Gk=26 (kg).
- provera koionih obloga:

Ap

=_1445 =21 25[N/cm *]

68

n 0.2-960 =2i m
60

N ffli
cm2 s J

3.5 Izbor reduktora

- prenosni odnos reduktora:

Za 2m pogonsku grupu, broj obrtaja n,=960 (min ), raunski prenosni odnos

ir=19.15 i nominalnu snagu motora Pn=9.5 (kW) usvaja se:
DVOSTEPENI HORIZONTALNI REDUKTOR
H2.40.00A/I - S. MIN - Ni
Karakteristike reduktora:
- Pn=11.2 (kW); n,=950 (m in 1) za 2m pogonsku grupu, ist=ir=20.
- gabaritne i prikljune mere su date u tabeli VIII.1,
- prenik rukavca izlaznog vratila d=32 (mm), treba usaglasiti sa unutranjim
prenikom glavine dela spojnice na strani reduktora 20 - 50 (mm),
- prenik rukavca izlaznog vratila D=55 (mm),
- masa reduktora Gr=240 (kg).
- Odstupanje brzine:
ti

D t nt

60

t
i-D, /^

i. -60

0.4-960
=60[/n/min]=1.005[/n/s]
20-60

161

p max _

Fp min

154

=2.316

6 6 -5

- kratkotrajno preoptereenje:

r n ^ .N

2 - -3074- 2-3^
i +a

-2 1 47[W/n] =2147[Wcm]

i -*-.010

1
=M.b-
=3074=972[Mw]

1 +a
1+2.316

- izbor zupaste spojnice:

Iz analize optereenja uzimajui u obzir faktore odgovornosti i uslova rada usvaja
se (T. V.3):
ZUPASTA SPOJNICA 266 003 S MIN (kom. 4)
Karakteristike spojnice:
- maksimalni obrtni moment Mt=4000 (Nm)
- unutranji prenik glavine dmax=80 (mm). Ovu veliinu treba usaglasiti sa
rukavcima izlaznog vratila reduktora d=55 (mm), vratila toka d=70 (mm) i
transmisionog vratila - usvojena vrednost d=60 (mm).
- masa spojnice G=30 (kg)
- izbor krute spojnice:
Iz tabele V.4 usvaja se :
KRUTA SPOJNICA BR. 3 JUS M.C1.510 (kom. 6)
Karakteristike spojnice:
- maksimalni obrtni moment Mt=200 (Nm)
- unutranji prenik glavine dmax=80 (mm), usvaja se vrednost d=60 (mm), kao
i vrednost rukavca vratila.
- masa spojnice G=39 (kg)

3.7 Provera transmisionog vratila

- prenik vratila od 0545 (xdoI=10 kN/cm2) je:

163

to je m anje od usvojene vre dno sti prenika rukavca 60 (m m ) i v ra tila 70 (m m )

U kupno im a 10 vra tila d u ine l2384 (m m ).
T e in a je dno g vra tila G v70 (kg).

3.8

P rovera m o tora i konice u prelaznim re im im a rada

3.8.1 P rovera m otora u periodu ubrzanja

- vre m e ubrzan ja za m o m en t uputanja M u=175 (N m ) (vj/8r= 1 .85):

M u- M a

, 5.19-100.5
1 7 5 -4 0

J r=1.5-/r+E m ( ^ ) 2 - = 1 .1 5 ( /r+ / J + E m ( ^ ) 2 - =

=1.15(0.14+0.07) +(16+5.2 +23.8) -103(

Ps t_ F D T _

A /^ 9 5 5 0 =
n1 2 - ir i \

3587-0.4
2-20-0.9

)2-

=5.19[*77l2]

~ 4 2 .[N m \

3.8.2 P rovera konice u uslovim a najnepovoljnijeg koenja

- vre m e koe nja za konicu sa Mk=101 (Nm ):

gde su:

164

=1.15(0.14+0.07) +45-103( ^ ^ ) 20 .9 = 4 .2 5 [^ m 2]

42
Af 1 ---- 5 = .5=16.8[Mn]
* P
2
1 J
- usporenje:

a k= ^ =

3.6

=0.28[/w/y2]

to je u g ranica m a propisanog, pa se m oe prihvatiti da je konica sa M

(N m ) do bro izabrana.
- zaustavni put:

Sk= ^ ^ =-liL =1.8[/n]

3.9 S pecifikacija m asa kom ponenti m ehanizm a za kretanje m osta

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

E lektorm otor
E lastina spojnica
Konica
H orizontalni reduktor
Z u paste spojnice
K rute spojnice
V ratila
Kretni tokovi
S lobodni tokovi

160
20
26
270
120
4 kom x 30 (kg)=
234
6 kom x 39 (kg)=
10 kom x 70 (kg)= 700
2 kom x 255 (kg)= 510
2 kom x 255 (kg)= 510
UKUPNO:

(kg)
(kg)
(kg)
(kg)
(kg)
(kg)
(kg)
(kg)
(kg)

2520 (kg)

Ukupna snaga za kretanje, sraunata za mehanizam sa centralnim pogonom

Puk=9.5 (kW), deli se na oba motora i to u zavisnosti od njihovih elektromehanikih
karakteristika.
U praksi, kada su dva nezavisna pogona sa kratkospojenim motorima,
preporuuje se uveanje teorijske snage odvojenih pogona do 12%. Kada su primenjeni
kliznokolutni motori, koji se odlikuju veim doputenim preoptereenjem, mogue je
i mnogo manje uveanje teorijske snage. Tako se u praktinim proraunima moe
usvojiti da snaga jednog motora iznosi polovinu ukupne snage.
U ovom sluaju tako je i uradjeno:

pa su usvojena dva kliznokolutna estopolna dizalina motora:

ZPD - 132 M - 6 "Sever" - Subotica
sa karakteristikama:
P=4.7 (kW) za ED 25% i 150 (uklj/h)
n,=927 (min'1); 1=0.05 (kgm2)

Vm=MJMn=3.2
Gm=95 (kg) - masa motora.
Za vezu izmedju motora i reduktora usvojena je elastina spojnica <J>160 - JUS
M.C1.516, mase Gs=5 (kg).
Za koenje ovih mehanizama usvojene su dve najslabije konice sa ELHY podizaima (tabela VI.4):
<j) 160 EB 20/50 C12
sa koionim momentom Mk=76 (Nm). Jasno je da obe konice imaju vei koioni moment
u odnosu na prethodnu varijantu, pa e vreme i put zaustavljanja biti krai, odnosno
usporenje vee. Masa konice je Gk20 (kg).
Pri izboru reduktora mora se odrediti prenosni odnos, jer je ulazni broj obrtaja
n ,=927 (min 1):

Z _ .1 8.49
' n, 50.134
Za vrednosti ir=18.49, n,=950 (m in 1), 2m pogonsku grupu i Pn=4.7 (kW),
usvojena su dva najmanja horizontalna reduktora:
H2.32.00A/ (S MIN)

Masa reduktora Gr=150 (kg).

Veza izmedju reduktora i kretnog toka je ostvarena istom zupastom spojnicom,
kao i u prethodnoj varijanti:
260 003 (S MIN)
Masa spojnice: Gs=30 (kg).
Ukupna masa jednog pogona:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Elektormotor
Spojnica
Konica
Reduktor
Zupasta spojnica
Kretni toak
Slobodni toak

95 (kg)
5 (kg)
20 (kg)
150 (kg)
30 (kg)
2 kom x 255 (kg)= 510 (kg)
UKUPNO:

810 (kg)

Ukupna masa oba pogona 2x810=1620 (kg) je oito manja od mase mehanizma
sa centralnim pogonom.
Provera motora i konice u prelaznim reimima rada moe se sprovesti na dva
naina. U prvom sluaju posmatra se dizalica kao celina (uzimaju se u obzir oba
pogona), a u drugom se posmatra samo jedan pogon.
a) Provera motora u periodu ubrzanja
- vreme ubrzanja za moment uputanja motora Mu=82 (Nm):

_ jf-a,
'
2

5.475-97 2.738-97 ^
M / 2-82-42
g2_42
'
~~2
2

gde je:
j (2) j j m . redukovani momenti inercije za oba, odnosno jedan pogon:

J r(2) = 2 1 .1 5 (7 + 7 ) +Em( )2* =

G
>
1

=2-1.15 <0.05+0.02) +45-103^ ) 2 ^

yf

168

u.y

T
]

=5A75[kgm2]

=1.15<0.05 +0.02)

( 1 )2. 1 =2.738 [kgm *\

y ( u.y

- ubrzanje:

< - - 7 ! T 3 r fta 8 W *

b) Provera konice u uslovima najnepovoljnijeg koenja (P=1)

- vreme koenja:

t 2 M t +M

- 4.465-97
M r 276+16.8
MJt+

2.233-97 _g 5 7 [jj
7R 16.8
7

a;
j f )= 2 -1 .1 5 < /+ /J + E m (-^)2-ri =
Ui

=2-1.15 (0.05 +0.02) +45-103( ^ - ) 20 .9 =4.965[*s/n2]

C.

001

=1.15*(0.05 +0.02) + ^ ^ ( J L ) 20 .9 = 2 .2 3 3 fe m 2]
m y /
- usporenje i zaustavni put bie:

at - 2 = J L =0.39 -OAimJs2]
t^ 2.57

5 ,= ^
*
2

=1.285[m]

6.2 PRORAUN POGONSKIH MEHANIZAMA

PORTALNO-OBRTNE DIZALICE

6.2.1 Proraun mehanizma za okretanje

1. OPTI PODACI ZA PRORAUN
Proraunati potrebnu snagu pogonskog m ehanizm a za okretanje portalno obrtne dizalice nosivosti m=40 (t) i nazivne brzine okretanja n=1.25 (o/min). Pogon se
ostvaruje pomou etiri pogonske jedinice. Poloaj jedne pogonske jedinice je pokazan
na si. 6.16. Opta form a dizalice pokazana je na si. 6.17. Proraunom dim enzionisati
m otore za rad pri vetru brzine 70 (km/h).
Ostali tehniki podaci:
Masa strele dizalice
Duina strele
Najvei nagib strele
Najmanji nagib strele
Povrina konture strele
Najvei dohvat dizalice
Najmanji dohvat dizalice
Masa platform e
Poloaj teita platform e
u odnosu na osu rotacije
Masa m ainske oprem e u
m ainskoj kuici
Poloaj teita mainske
oprem e u odnosu na osu
Poloaj teita povrine
m ainske kuice izloene
delovanju vetra

170

m s=25000 (kg)
L=50 (m)
76
55
As=100 (m 2)
Rmax=31.5 (m)
Rmin=15 (m)
mp=40000 (kg)
xp=2.0 (m)

m M=30000 (kg)
xM=4.0 (m)

(m)

Masa protivtega za
uravnoteenje strela
Poloaj teita protivtega
u odnosu na osu rotacije

xT=6.0 (m)

Masa jarbola
Poloaj teita jarbola
Povrina jarbola izloena vetru

m,=15000 (kg)
Xj=0. (m)
Aj=20 (m2)

Duina kontejnera

U =40 (ft)=12.190 (m)

mT=85000 (kg)

SI. 6.16 Pogon okretanja u sklopu

S I 6.17 Geometrijski podaci za proraun dizalice

171

2. PRORAUN POLOAJA NAPADNIH LINIJA

CENTRIFUGALNIH I INERCIJALNIH SILA
Ugaona brzina rotacije dizalice:
G
>
0=

7171 3.14*1.25
=0.1309[ra<#s]
30
30

Poloaj tereta u stanju mirovanja na najveem dohvatu: R=31.5 (m).

Poloaj tereta u stanju mirovanja na najmanjem dohvatu: R=15.0 (m).
Visina obeenog tereta y=25 (m). Poloaj tereta pri njegovoj rotaciji:
r Ql~

* m ln

y<4

15

1 _ 25-0.13092
9.81

31.5

rQ2

=15.685[m]

=32.938[m]

9.81
Poloaj napadne linije inercijalne sile strele (rs1, rS2) odredjuje se:
Koeficijent k je medjuveliina u ovom proraunu i za njegovo odredjivanje
potrebno je poznavati poloaj uleitenja strele (r0=3.00 (m)), poloaj teita strele
(rTS,=10 (m), rTS2=19.60 (m)) i poloaj vrha strele (r,=15 (m), r2=31.50 (m)).
Ki =

3rre-r-2 r0 3 .1 0 - 1 5 - 2 3
=3
2r+rQ-3 rT 2-15+3-3-10

3rro-r-2 r0 3 1 9 .6 -31.5-2-3 _g g6
2r+rQ-3rT 2-31.5+3-3-19.6

r - r2 r+ ro )+ 3 r -r )) = 225((15 +3) +3 (3 -15 -3)) =11 2 5 [ ,

" 2 (r-r0)(r+2r0+K(2r+r0)) 2(15 -3 ) (15+2 -3+3 (2-15 +3))

172

9 9 2 .2 5 ((3 1 .5+3) +2.96 (3 -31.5 -3 )) _22

Ts2 2(31.5 -3 )(3 1 .5 +2 -3 +2.96 (2-31.5 +3))

3. O D R E D JIV A N JE C E N T R IF U G A LN IH S ILA
O K R E T N IH E LE M E N A T A D IZA LIC E
C e n trifu g a ln a sila na vrhu stre le od tereta:

FzQ=mQr Q-(jil[kN \

z q i

=4 1 5 6 8 5 0 .0 1 7 1 3 = 1 0.75[fcN]

FlQ2 =40-32.938 0 .0 1 7 1 3 =22.57[*A/]

C e n trifu g a ln e sile strele:

f rzs=ms'r s'0io[kN\
F ^ j = 2 5 -1 0 0 .0 1 7 1 3 =4.28[&A/]

= 2 5 -1 9 .6 0 0 .0 1 7 1 3 =8.394[)UV]
C e n trifu g a ln a sila kon tratega:

FiT=mT-xT-io[kN\
F lT=85 .0 0 .0 1 7 1 3 =8.74[fcA/]
C e n trifu g a ln a sila m a inske kuice:

F ^ = 30 4 .0 0 .0 1 7 1 3 =2.05[&V]
C e n trifu g a ln a sila platform e:

^ = 4 0 -2 .0 0 .0 1 7 1 3 = 1 .37[/fcN]
C entrifugalna sila jarbola je 0 je r teite jarbola lei na osi rotacije.

4. ODREDJIVANJE INERCIJALNIH SILA OBRTNIH ELEM ENATA DIZALICE

Ugaono ubrzanje:
e 0 = ^ = 0 -1 ^ 9 = 0 .0 1 7 4 5
tu
7 .5 0

[radjs2]

Usvojeno vrem e ubrzanja za proraun je 7.50 (s)

Inercijalna sila strele u maksimalnom i minimalnom dohvatu:
F i s i =m s r v>i e o = 2 5 ' 1 1 2 5

0 1 7 4 5 = 4 -9 1 l * N l

f is2 =ms'r TS2'eo = 2 5 - 2 2 . 8 0 - 0 . 0 1 7 4 5 = 9 .9 5 [ & V ]

Inercijalne sile od tereta:

F iQ i=mQr Q i'eo = 4 ^ - 1 5 . 6 8 5 - 0 . 0 1 7 4 5 =

F iq 2 =mQr Q2- e 0 = 4 0

- 3 2 .9 3 8 0 .0 1 7 4 5

Q.95[kN]

=22.995[kN]

Inercijalna sila kontratega:

F r r =mT-xT-e0 =

3 0 - 6 . 0 0 . 0 1 7 4 5 = 3 . 1 4 1 [& N ]

Inercijalne sile m ainske kuice:

F iM =mM x M z o = 3 0

4 . 0 0 . 0 1 7 4 5 = 2 .0 9 [ & /V ]

Inercijalna sila platforme:

F jP =mp-xp-e0 = 4 0

- 2 . 0 0 . 0 1 7 4 5 = 1 .3 9 6 [& V ]

Tangencijalno ubrzanje tereta u najveem dohvatu:

7=/?maxe0 =3 1 -5 0 -O-0 1 7 4 5 =0 -5 5 K s2]
Uticaji ostalih delova sistem a (uad, spreder) nisu tretirani proraunom , delom
to su manje uticajni, delom to uveavaju proraun.

5. ODREDJIVANJE MOMENATA OTPORA OKRETANJU

OD SILA INERCIJE OKRETNIH DELOVA DIZALICE
Momenti od strele u najveem i najmanjem dohvatu:
M i s i = F i s i r T s i= 4 -9 1 *1 1 2 5 = 5 5 . 2 3 7 [ J W r o ]

M is 2 = F i s 2 r n 2 = 9 . 9 5 - 2 2 . 8 0 = 2 2 6 . 8 6 [J fc M n ]

Momenti od tereta:
M IQl =F iq i T q j = 1 0 . 9 5

- 1 5 . 6 8 5 = 1 7 1 .7 5 [W V /n ]

Mjq2=F,Q2r Q2 = 2 2 . 9 9 5

-3 2 .9 3 8 = 7 5 7 .4 1

[kNm]

Moment od kontratega:

Mn=Frr'xT=%$0 - 6 . 0 =53A[kNm]
Moment od mainske kuice:
^ = ^ * = 2 .0 9 4 .0 = 8 .3 6 1 * * / ]
Moment od platforme dizalice:
M ip =F ip x p= \ . 3 9 - 2 . 0 = 2 . 7 9 [ ) W / w ]

Maksimalan zbir momenata otpora usled sila inercije je: 1048.8 (kNm).
Maksimalno potrebna elektrina snaga za savladjivanje inercijalnih otpora:

PElmax
^ ..= MlmaxU} = 1048_8<); 13Q9 =152.54 \k\V\
0.90

6. ODREDJIVANJE SILA PRITISKA VETRA

NA OKRETNE POVRINE DIZALICE
Koristei JUS M.D1.050 specifini pritisak vetra za brzinu strujanja od 70 (km/h)
je:

o .a a iw m i

175

Koeficijent siueg i turbulentnog strujanja vetra oko prostorne reetkaste

konstrukcije kose strele C,=1.2 (AS/AK=0.25). Koeficijent siueg i turbulentnog
strujanja vetra za ostale ravne povrine okretnih delova dizalice Cs>=1.6.
Sila vetra na teretu:

Fwq=q0-Aq=0.23-30.5 =7.Q7[kN\
Sila na streli:
F ^ C ^ v ^ l . 2-0.23-25 =6.90[fcN]
Sila na tegu, platformi i mainskoj kuici ukupno:

Fw[TPM)=C2 -qQ(AT^P ^

M)= 1 -60.23-60=22.25[*N ]

Sila vetra na jarbolu:

F wj=C2-q0-Aj= 1 .6-0.23-20 =7A2[kN\

7. MOMENTI DEJSTVA VETRA ZA OSU ROTACIJE DIZALICE

M om ent od tereta:

MWQi=FWQRmax=7.07W.5=222.70[kNm]
M wq2=FwQ'Rnin =7.07*15=106[&Mra]
M om ent od strele:

^wsi =Fws'rmax_6.9 '17.25=11 9.02[AjVm]

M WS2 =Fws'rmin=6.9 -9.0 =62.10[AJVm]
M om ent vetra od tega platform e i m ainske kuice:

M w [ t p m )~ f

w [t p m ) r

s r =22.25*2.5

=55.6[fcA/>n]

M om ent vetra od jarbola:

MWJ=FwyrJ=7.A20.50-=3.71 [kNm]
Ukupan zbir svih najveih otpora usled dejstva vetra je 401.05 (kNm).

Maksimalna potrebna snaga za savladjivanje ovih otpora:

a # ,-,
EW

T
I

4 0 1 .0 5 0 .1 3 0 9 =58.3 3 [tm
0.90

8. ODREDJIVANJE OTPORA OSLONACA U OBRTNOM LEITU DIZALICE

Dizalica se oslanja na specijalni ROTHE-ERDE leaj RD 900/16, prenika
D=4000 (mm). Pretpostavljeno je da otpor u osloncu obrtnog leaja ine etiri unakrsne
aksijalne sile (Y,, Y2, Y3> Y4) koje vertikalno podupiru obrtni deo dizalice. Prve dve sile
lee u ravni slike 6.17 a druge dve lee u upravnoj vertikalnoj ravni i uravnoteavaju
inercijalne sile pri njegovom pokretanju i sile pritiska vetra. Da se okretni deo dizalice
ne bi pomerao u ravni slike 6.17 postavljen je otpor u osloncu 1 (X,), a u ravni
upravnoj otpor oslonca X3. Proraunom je uzet poloaj dejstva inercijalne, centrifugalne
i sile vetra na mestu samog tereta (obzirom da je pri maksimalnom dohvatu dizalice
teret u najviem poloaju a ugradjen spreder i hidraulini amortizer njihanja obezbedjuju
gotovo krutu vezu dizalice sa teretom). Zbog jednostavnosti navodjenja, poloaji
teita povrina izloenih vetru uzeti su da se poklapaju sa poloajima teita obrtnih
elemenata. Poloaj teita dejstva vetra na platformu, mainsku kuicu i teg je
odredjen redukcijom na teite zajednike povrine (Y8r=3.33 (m)).
Odredjivanje otpora oslonaca u ravni x - y:
r .= 0 - Q - G s -G j - G p - G m - G t -Y i +K2= -3 9 2 .4 -2 4 5 -1 4 7 -3 9 2 .4 -2 9 4 -8 3 4 -y 1+K2=0

E M , =0 Q ( R ^ + | ) *F 2Qiy ^ G s(Xsl + | ) HF ^ r s + G j ^ - F J l r

Y^p G ^x^f F n^M G-jX t

392.4-33.5 +22.57-25 +245 -19.25 +8.394-20.5+147-2.0 -1.37-1.0

K24 .0 - 2 9 4 4 .0 - 2 .0 5 4 .0 - 8 3 4 -6.0-8.74-5.0=0

0 F ZQ2+FZS2~FZp -F ZM- F Zr-X^ = 2 2 .5 7 + 8 .3 9 4 -1 .3 7 -2 .0 5 -8 .7 4 -X , =0

Reenja sistema su: Y,=859.88 (4); Y2=3164.68 (T); X1=18.8 (<-) (kN).
Odredjivanje otpora oslonaca u vertikalnoj ravni, upravnoj na predhodnu ravan
si. 6.17, (y-z):

177

EZ.-O

(F fyQ + F iQ 2 )+( F WS+ F IS 2 )+ F WJ F IT + F W(PTU) F IM F IP

^3 9

(7.07 +34.46) +(6.9+14.91 ) +7.42 -8.74 +22.25 -3 .1 4 -2 .0 9 -Z 3=0

12MA=0 (FfVq +FjQ2) Yq+(Fn^ +F1S2) YS2+Fwj^j~Frr^T+Fw{PTM)^ s r - F j p Y p ~ yaP

(0.07+34.46) -25+(6.9+14.91) -20.5 +7.42-8.0-8.74-5.0 +

+2 2 .2 5 -3 .3 3 -3 .1 4 4 .0 -2 .0 9 -1 . 0 - I 44.0=0

E y,=o

Y3-Y4=0

R eenja ovog sistem a su: Y3=390.11 ( i) ; Y4=390.11 (T); Z 3=79.04 (<-) (kN).
U kupna vertikalna sila na leaju:

FVmax=YA+Y2+Y3+YA=23QA.8[kN\
U kupna horizontalna sila na leaju:
J W ( X . 2* z | ) 1/2=81.2[iW|
Ukupan m om ent savijanja za koordinatni poetak - sredite leaja:
- | v / ( V > y 2 *( V * '- . ) 2) -8 2 0 0 [tw m]
Prem a ovim vrednostim a je iz kataloga izabrano ROTHE-ERDE leite
900/16.

RD

9. O DREDJIVANJE O TPO R A TRENJA

M m

=0.5 -T!

- [ F ^ =0.5 0.00254-3164.68=15.82 [kNm]

Ovaj nain odredjivanja otpora je prem a SPRAVONIKU PO KRANAM - 2.

Koeficijent trenja je uzet za leajeve sa valjkastim kotrljajuim elem entim a.

10. ODREDJIVANJE INERCIJALNIH OTPORA ROTIRAJUIH MASA DIZALICE

Pregled dosad dobijenih potrebnih snaga:
Snaga potrebna za savladjivanje stalnih otpora:
1P TR =-

15.820.1309
=2.3 [kW\
0.9

t]

Snaga potrebna za savladjivanje otpora vetra Pw=58.33 (kW).

Snaga potrebna za savladjivanje inercijalnih otpora P,=152.54 (kW).
Predpostavljeni srednji koeficijent operativnog preoptereenja motora u periodu
ubrzanja vj/=2.

p _ (Pn +Pw+Pi) _ (2.3+58.33+152.54) _1{?6

ijr

- I I

Prva vea standardna snaga je 4 x 28 (kW) emu odgovara moment inercije

jednog rotora motora: J,=1.07 (kgm2), a ukupno 4J,=J=4.28 (kgm2).
Broj okretanja pripadajueg
co1=7in1/30=101.05 (rad/s).

motora n,=965

(o/min),

a ugaona brzina

Potrebna snaga za savladavanje inercijalnih otpora rotirajuih masa pogonskog

sistema za okretanje dizalice:
, 1-54.28.1010 5 ! __Q 7 A m
103-7.5

P,=1-5 ^
10

jf
m ! = 9550

nD

[Nm] =9.55- = 9 . 5 5 =QQ.T7[kNm\

nD
1.25

11. ODREDJIVANJE RADNE UESTANOSTI MEHANIZMA

ZA OKRETANJE I BROJA UKLJUENJA NA AS
Mehanizam za okretanje je klasifikovan u 2m pogonsku grupu prema FEM
standardima i pripadajua radna uestalost je 6^20% . Trajanje jednog radnog ciklusa
je Tc=900 (s). Broj radnih ciklusa na sat:
C

=3600/900 =A[cikHh]

Usvajajui broj radnih ukljuenja Zn=2 i korekcionih Zk=2, broj ukljuenja

mehanizma na sat:
179

Z=(Z +ZJ 0 ( 2 +2) 4 = 1 6 [ *////i]

12. ODREDJIVANJE SREDNJE KVADRATNE SNAGE

STATIKIH OTPORA MOTORA
M W=Q.7Q -Mw=0 . 7 0

p sk ( m

tr +m

)-u q

4 0 1 .0 5 = 2 8 0 .7 3 5

[kNm]

( 1 5 .8 2 + 2 8 0 .7 3 5 ) 0 .1 3 0 9

ii

_A3

13

[kW\

0 .9

Obuhvatajui i radne uslove dizalice, srednja kvadratna statika snaga motora:

_

r M ST ~

ST\

= 3 8 .5 7 7 [ A :^
25

= 4 3 .1 3 " .

13. ODREDJIVANJE NAJVEE POTREBNE SNAGE MOTORA

Ovim proraunom uzimaju se u obzir svi otpori u njihovoj najnepovoljnijoj
kombinaciji za pogonski sistem:

_ (Afra+Af,+Af*' +MiK2) o)0 (15 . 8 2

max

+ 4 0 1 .0 5 + 1 0 4 8 .8 + 6 6 .7 7 ) 0 . 1 3 0 9

ti Mjr

0 .9 -2

P
-p
1 Mmax 1 m a x ^ = 1 1 1 . 4 4 - ,

ED

= 9 9 .6 7 5
25

^
'

m
1

[kW\

14. ODREDJIVANJE KRATKOTRAJNIH OPTEREENJA MOTORA

NASTALIH OD NJIHANJA TERETA PRI KRETANJU
Najvei ugao otklona tereta a llmax je merodavan za odredjivanje prosenog ugla
otklona tereta od vertikale a,. Najvei ugao otklona tereta se odredjuje poto se
prethodno odrede sile koje uslovljavaju njihanje.
Sila inercije tereta pri okretanju (T,) usvajajui vrem e koenja pri okretanju t ^ s :

_40-0.1309-31.5 H1
<

Sila inercije tereta od koenja pri okretanju (T2), usvajajui vrem e zaustavljanja
strele i tereta pri prom eni dohvata ^= 3 (s) i brzinu prom ene dohvata VPO=36
(m /min)=0.6 (m/s):

180

tk

Centrifugalna sila od okretanja tereta T3=FWQ2=22.57 (kN) je prethodno

odredjena.
Sila pritiska vetra na teret je predhodno odredjena T4=FWQ=7.07 (kN)
Traeni maksimalni ugao njihanja tereta:

tg*u

3 9 2 .4

Prosean ugao njihanja tereta merodavan za proraun kratkotrajnog otpora usled

njihanja tereta:
a /= ( 0 . 3 + 0 . 5 )

-an = 3 .1 4 + 5 .6 8 [ 1

Moment i snaga potrebni za uravnoteenje sa ovim otporima:

Ma =QR - f c a , = 3 9 2 . 4 - 3 1 . 5 * s ( 3 . 4 1

+ 5 . 6 8 ) = 7 3 6 . 4 + 1 229A[kNm]

J V g o . ( 7 3 6 . 4 + 1 2 2 9 . 4 ) 0 . 1 3 0 9 =1 Q 7 ^
n

+ U Q kW]

0 .9

Srednja elektrina mo motora (4 x 28 (kW)) je:

^ = 2 (4 -2 8 )

=22A\kW\>Pa ='\ 0 7 .1

+ 1 7Q.Q[kW\

Ovo ukazuje da motori imaju dovoljno snage za savladjivanje i najveih

uobiajenih otpora usled njihanja tereta.

15.

IZBOR MOTORA

Prethodnim proraunima (taka 12,13 i 14) utvrdjene su potrebne snage motora.

Tako je za savladjivanje stalnih otpora potrebno PDMstsk=38.577 (kW), za savladjivanje
najveih otpora potrebno je PEmax=99.675 (kW), i za savladjivanje otpora od njihanja
tereta potrebno je PDM,=(Pa,)/v|/S(=(107.1 do 178.8)/2=53.55 do 89.40 (kW). Prema
ovom proraunu treba izabrati paran broj elektrinih motora (to podrazumeva model
prorauna). Obzirom na mogunost bolje regulacije, usvojena su etiri pogonska motora
ZPD 225 M-6 sa P,=28 (kW), n,=965 (o/min), J,= 1.07 (kgm2), klase rotora S4, S5,
uestalosti ED=25% i Z=150 (uklj/h). Ukupna instalirana snaga ovog mehanizma je
P=4x28=112 (kW).

181

1. ODREDJIVANJE POLOAJA TEITA KLACKALICE I BALANSERA

Na klackalicu deluju teina tereta, teina koturae, sopstvena teina i sila teine
dela zatege prikljuene na zadnjoj strani klackalice, kao i teina prikljunih zglobova. Za
raspored teina klackalice pokazanih na s i 6.19 nie je pokazan tabelarni postupak
odredjivanja teita.

S i

Prikljuni elementi
klackalice

Teina
(kN)

Koturaa
G,
Sopstvena teina G2
Prikljuni zglob
G3
Uad i rolne
3.6
Prikljuni zglob
0.4
Zatega
9.3

Koordinate teita

6 .1 9

Ukupan moment My

Ukupan moment Mx

x koord.
(m)

Moment
(kNm)

y koord.
(m)

Moment
(kNm)

3.4
20.1
0.8

0
4.4
5.34

0
88.44
4.27

0
0.31
0

0
6.23
0

13.3

7.74

102.94

0.32

4.26

37.6

195.65

10.49

x=195.65/3.76=5.2 (m); y=10.49/3.76=0.28 (m)

Slino prethodnom, balanser za uravnoteenje strela dizalice je optereen

sopstvenom teinom, polovinom teine spojnih poluga, a raspored optereenja
pokazuje si. 6.20.
183

y
O
5*
C\l
f

3
f
%

IP
, G i
-

r]

2070
H 2 0

Ju

-------------- -

3420

----------------------------------------------

S/ 6.20

Prikljuni elementi balansera

Teina
(kN)

Koord.
x (m)

Moment
(kNm)

Koord.
y (m)

Moment
(kNm)

Sopstvena teina
Polovina teine spojne poluge

8.6
1.8

2.07
0

17.8
0

0.24
0

2.06
0

10.4

Koordinate teita

17.8

2.06

X C=17.8/10.4=1.771 (m)
V c=2.06/10.4=0.198 (m)

Slino predhodnom, osnovna strela (si. 6.21) optereena je sopstvenom teinom,

silom teine polovine spojnih poluga. Oblik i poloaj optereenja pokazan je skicom a
proraun teita odredjen je tabelarno.

184

Teina
(kN)

Koord.
x (m)

Moment
(kNm)

Koord.
y (m)

Moment
(kNm)

Sopstvena teina
Polovina teine spojnih poluge

54.2
1.8

7.6
4.14

412
7.5

0.45
2.18

24.4
3.9

56

Prikljuni elementi strele

Koordinate teita

419.5

28.3

Xc=419.5/56=7.5 (m)
Yc=28.3/56=0.505 (m)

2. ODREDJIVANJE ZATEZNE SILE U POGONSKOM VRATILU

Moment sila koje zateu pogonsko vreteno jednak je sumi svih momenata koji
deluju na okretnu taku osnovne - pritisnute strele. U razmatranje su uzeti momenti od
dejstva sopstvene teine, korisnog tereta, kontratega. Uticaji vetra i ubrzanja imaju
manje vrednosti u odnosu na predhodne i kinematske karakteristike pa ovim
proraunom nisu uzeti u obzir.

Postavljajui dizalicu u poloaj najveeg dohvata dobijam o geom etriju pokazanu

na si. 6.22. Polazei od najveeg dohvata sila zatezanja u zatezi nastala od teine strele
klackalice i prikljunih elem enata je:

Fzo=Gk L = 3 7 .6 0 ^ 1 1 =4.15[*N]
ZQ K R
1.99
Sile Fzq i Gk se seku, a rezultanta koja napada osnovnu strelu mora da prolazi
kroz njen vrh, pa je tako utvrdjen njen pravac. Veliina otpora oslonca klackalice RE
sledi iz trougla sila i ima suprotan sm er od sm era rezultante. Kom ponenta R'
odredjena iz trougla sa si. 6.22 ima vrednost 22.70 (KN) i upravna je na pravac strele.
Obrtni m om ent od teine klackalice, a za osu okretanja osnovne strele:

M ko= -22.70-18.33 = -4 1 6[iUV/n]

Slinim postupkom odredjuje se veliina otpora m om enta od korisnog tereta
Q=50 (kN). Sila u zategi od korisnog tereta:

SI. 6.22

186

Slaganjem sile FZQ u zategi i sile Q dobija se rezultanta koja napada vrh
osnovne strele i ta rezultanta je RQ. Ukoliko se rezultanta razloi na komponente u
pravcu osnovne strele i upravno na nju (R'Q=7.00 kN), moe se odrediti moment
otpora promeni dohvata nastao od osnovnog tereta a za osu okretanja strele:
M*<?=F V r= 7-0 '1833 =+128[&V>n]
Na suprotnoj strani razlika predhodna dva momenta se uravnoteava sa
momentom od kontratega. Kontrateg Gg=55 (kN) izaziva na suprotnoj strani balansera
silu u spojnim polugama FG:
F - G= i - 5 5 f

i [w l

Posledica sile u spojnoj poluzi je moment za osu rotacije glavne strele:

M g=Fg t = 55*1114.02=579.6[&Vm]

1.25

Moment od teine balansera i polovine teine spojne poluge:

M s =10.40

1.25

4.02=1 7AQ\kNm\

Moment od teine osnovne strele za njenu osu rotacije:

Ms=~Gsr = 5 6 4 4 0 = 24Q[kNm\
Rezime aktivnih momenata
Zbir momenata od teina klackalice, zategnute i pritisnute strele i polovine
teine spojnih poluga je:
m

' =m

zko+m s ="416

246 =-662[fcVm]

Pri radu sa teretom ovaj moment je:

M " - M '+M kq = -662+128 =-534[A/ro]

Moment od sopstvene teine balansera i kontratega i polovine teine spojnih

poluga:
M "= M b +M g =17.40 +579.60 =+579[fcNm]

Pri uravnoteenju strela momentom kontratega preostali - neuravnoteeni

momenti su:

1. Bez tereta

M0=M ///+M /=579 -6 6 2 = -65[/W/nJ

2. Sa teretom

Mq=M'"+M//=579 -534=+63[WV>n]
Neuravnoteeni m om enti rezultiraju silam a F0 i FA u pogonskoj poluzi
zavojnom vretenu a na kraku R=4410 (mm) koliko je iz geom etrijskih odnosa
ustanovljeno rastojanje:
1. Sila u zavojnom vretenu bez dejstva tereta:
F* =^

=i r l =" 14-75[* * ] ^zatezanje^

2. Sila u zavojnom vretenu pri delovanju tereta:

F0= ^ = -+^ =+14.3[&V] {pritisak)

v R 4.41
3. UTVRDJIVANJE KARAKTERISTIKA PRENOSNIKA SNAGE
3.1. Zavojno vreteno
Za ovako dobijene sile pri ekstrem nom stanju optereenja m ehanizm a za
prom enu dohvata izabrano je zavojno vreteno sa specijalnim dvohodim trapeznim
navojem karakteristika:
ds=105(m m ), du=85 (mm), dm=95 (mm), korak h=76.20 (mm),
tga=h/dm7t=0.255, a=14.32, trenje ja=tgp=0.08, ugao trenja p=4.75,
tg(a+p)=0.3422, tg(a-p)=0.172.
Kako je a<p, to vreteno nije samokoee.
3.2 M edjuprenosnik snage
Kako se vidi sa si. 6.24 za m edjuprenosnik je izabran zupasti par: Z2/zt=240/39,
m=3 (mm), i=6.15 ulaznog broja okretaja n,=930 (min 1).
Iz geom etrijskih odnosa utvrdjena je duina hoda zavojnog vretena S=2.24 (m).
Polazei od ovih karakteristika, broj okretaja navrtke oko zavojnog vretena i
brzina uzdunog kretanja vretena su:

n^ 930 ^c-ir -1i

" h - " * - g ^ 5 " 151 lmm 'l
VynNh-^5^ 0.0762=11.50(m/mi>i]=0.192[m/s]
Vreme potrebno za potpunu promenu dohvata i prosena brzina kretanja tereta:
_S = Z 2 4 0 =11 7 0 [j]
Vv 0.192
11

^max~^mln _ 19.50~7.50 0=1 [m/s] =6Q[m/min]

T
11.7

Priroda izvrenog uravnoteenja strela dizalice uslovljava promenljiv karakter

sile u pogonskom zavojnom vretenu. Tako se pri izvlaenju strele sa teretom javlja
pritisak u pogonskom zavojnom vretenu, a bez tereta zatezanje. Pri nekom drugom
razmatranom dohvatu dizalice stanje je drugaije i ono se odredjuje iz stanja vika ili
manjka potencijalne energije svih masa u odnosu na potpuno uravnoteeni sistem. Pri
tome putanja kretanja tereta nije idealna prava ve blaga kosinusoida.
3.3 Odredjivanje potrebne snage motora
Zadovoljavajui se statikim otporom pri promeni dohvata, daljim postupkom je
pokazan postupak odredjivanja snage motora za promenu dohvata dizalice.
Predhodno utvrdjen "viak" ili "manjak" potencijalne energije izaziva promenljiv
karakter sile u pogonskom vretenu, to jednom dovodi motor u stanje pogona a drugi
put u stanje koenja. Upravo zato se razlikuju stepeni korisnih dejstava pogona (r|VN1)
i koenja (r|VN2):
I VNl ~

0.225
tg a
=0.6575
tg(a +p) 0.3422

= ts (a p) s 0-170 =o.7644
tga
0.252
Stepen korisnog dejstva zupastog prenosnika snage sa glodanim zubima je
usvojen r|R=0.930. Opti izrazi za potrebnu snagu motora pri izvlaenju i uvlaenju strele
su:

Pmi =

FyVy

i*V,0.192

=0.314Fv[Ff]

189

P M 2 - F v -V y H v n 2 t\r=

^ V 0 -1 92 0-76460.93 = 0 .1 3 6 ^ * W

Na ovaj nain zavisno od stanja optereenosti dizalice (rad sa teretom ili bez
tereta) i pravca promene dohvata (uvlaenje ili izvlaenje strele) imamo sledea stanja
optereenja m otora m ehanizma za promenu dohvata:
a.
b.
c.
d.

Uvlaenje
Uvlaenje
Izvlaenje
Izvlaenje

strele
strele
strele
strele

bez tereta
sa teretom
bez tereta
sa teretom

Pa=Fo0.314=4.63
Pb=FQ-0.136=1.95
Pc=Fo-0.316=2.01
L ^ F q-0.31 4=4.49

(kW)
(kW)
(kW)
(kW)

Naredna skica (si. 6.23) pokazuje ta etiri karakteristina sluaja. Ovako definisan
postupak prorauna snage sprovodi se za oba krajnja poloaja dohvata i nekoliko
medjupoloaja dohvata. Tako je izraunat najvei otpor pri izvlaenju strele iz najmanjeg
dohvata (Fmax=20.30 KN) i njegova odgovarajua snaga Pmax=6.370 (kW).

St. 6.23 e tiri karakteristina stanja otpora

Za dalji izbor m otora potrebno je poznavati karakter eksploatacije dizalice. Ovo
podrazum eva stvarnu radnu uestalost m ehanizma za promenu dohvata (pogonsku
klasu) i vrem e trajanja pojedinih otpora. U tu svrhu treba izabrati nekoliko
reprezentativnih stanja eksploatacije m ehanizma za promenu dohvata i odrediti snagu
m otora prem a obrascu:

7. PORTALNE DIZALICE
Portalne dizalice su dobile svoj naziv po noseoj konstrukciji koja se izvodi u
obliku portala. Na slici 7.2 predstavljene su razliite konstrukcije portalnih i poluportalnih
dizalica sa razliitim dizalinim i drugim uredjajima na noseoj konstrukciji: elektrino vitlo,
obrtna dizalica, odlaga - transporter i si. Portalne dizalice se najee koriste na
skladitima komadnih ili ee rastresitih materijala: u fabrikama, drvnoj industriji,
livnicama, elezarama itd. Slue za rad sa kukom, elektromagnetom, grabilcom,
specijalnim kofiastim odlagaem itd. Vrlo esto rade pod tekim radnim uslovima pa
spadaju u vie pogonske klase. Rasponi se kreu od (15 - 40) m najee, a ako su
rasponi vei i kreu se do 200 m, onda se nazivaju pretovarni mostovi. Kod
pretovarnih mostova se sree veliki broj drugih uredjaja ugradjenih na mostu kao to
su transporteri, dodavai, bunkeri i si. Portalne dizalice se rade sa prepustima i bez
preputa. Rade na otvorenom prostoru.
Na slici 7.1 su prikazane portalne dizalice reetkaste i sanduaste konstrukcije.
Kod portalnih dizalica jedna noga je kruta a druga je zglobna ("pendel noga"), kao to
se vidi na slici.

SI. 7.1 Portalne dizalice reetkaste i sanduaste konstrukcije

Na slici 7.3 je prikazana portalna dizalica, sanduaste nosee konstrukcije, sa
obrtnom dizalicom sa strelom, nosivosti 10 t, za rad sa grabilicom.

PORTALNE DIZALICE

. -g

11
11
|
' l i
*S.
cd ,ST
c;

01

|
i& "1i
'S i
S i
1?
3 .?
v:

- a
c

Cft
?>
w

S
s *=
ca
- ^
/> to

I
$ 1
q>

CCS C

A-B

C: > -

^ f
.ja {2

I
f-
S3
t &1
1 5
^?> 8
gf 1?
<
rs
!?
II
2| !
ff

.N
"6

s jf
5 -Sj
C\j t :

JQ K

- -9

^ cb
4S -S
eri
ts
>*. ccn

c/5

Si. 7.4 Pretovarni m ost nosivosti 30 t, raspona 76.20 m,

sa prepustim a 2 9 m i 3 5 m, ukupne duine 140.2 m.

Na slici 7.4 je dat jedan pretovarni most, raspona 76.2 m, visine 33.7 m, sa
prepustim a 29 i 35 m. Most je reetkaste konstrukcije, kako je i uobiajeno da se
pretovarni mostovi izvode.
Kod portalnih dizalica i pretovarnih m ostova je, zbog velikog raspona i
nejednaih pritisaka leve i desne strane, izrazita pojava zakoavanja, zbog koje moe
da dodje i do iskakanja dizalice sa koloseka (toliko velike bone sile mogu da se jave).
Zbog toga projektovanje i proraun odvojenih pogona zahteva dodatnu elektrinu
regulaciju preko tzv. elektrine osovine (ili na neki drugi nain), koja treba da izjednaava
brojeve okretaja pogonskih elektrom otora a tim e i sm anjuje zakoavanje dizalice.
Zbog rada na otvorenom prostoru i velikih povrina izloenih pritisku vetra, ove
dizalice moraju da imaju posebne sistem e za sidrenje, im e se obezbedjuje sigurnost
protiv pokretanja i prevrtanja dizalice.

8. OBRTNE DIZALICE I DIZALICE SA STRELOM

Obrtne dizalice i dizalice sa strelom se utoliko razlikuju to je kod prvih strela
obrtna a kod drugih nije. Obrtne dizalice se izvode sa neogranienim brojem okretaja
ili sa ogranienim okretajem, do nekog ogranienog ugla. Pojedina izvodjenja su
ematski predstavljena na slici 8.2.
U ovu grupu spadaju i obrtne stubne dizalice. Stubne dizalice su obino
nepokretne. Koriste se za opsluivanje maina, donoenje, nametanje i skidanje
komada za obradu, kao i za remont i odravanje same maine. Stubne obrtne dizalice
se izradjuju bez gornjeg oslonca (slika 8.1 prikazuje dva konstruktivna reenja), ili sa
gornjim osloncem, kada je mogu vei broj konstruktivnih reenja. U ovom sluaju
horizontalne sile se preko gornjeg oslonca prenose na zid, pa se ove dizalice zovu i
zidne obrtne dizalice.

S i 8.1 Stubne dizalice

Nosivost stubnih dizalica se kree u granicama od (1 - 6.3) t, dohvata do 6 m.
Negativna strana su horizontalne sile koje opteruju zid hale, a dobra strana to
zahvataju mali prostor. Zidne obrtne dizalice mogu biti i pokretne, u kom sluaju
opsluuju vei broj maina, ili su sastavni deo nekog tenhnolokog procesa u kome
uestvuju.
Krutost nosee konstrukcije je vana karakteristika i ne sme da predje
odredjene vrednosti. Izraava se preko ugiba. Prikazana tabela (8.1) daje izraze za
proraun ugiba prikazanih noseih konstrukcija stubnih i zidnih obrtnih dizalica.

Si. 8.2 Obrtne i dizalice sa stre/om

200

bez koloseka

pokretne
!

sa kolosekom

nepokretna

9. P O R T A L N O O B R T N E D IZ A L IC E
Portalnoobrtne ili luke dizalice se primenjuju u morskim i renim pristanitima,
brodogradilitima, skladitima, za utovar, pretovar i skladitenje komadnog i rastresitog
materijala. Portalnoobrtne dizalice se primenjuju u morskim lukama i za utovar pretovar kontejnera, brod - obala i obratno.
U okviru osnovne podele na osnovu konstrukcije portalnoobrtne dizalice mogu
se podeliti u dve grupe:
- dizalice sa duplom strelom,
- dizalice sa obinom strelom
Na slici 9.1 je prikazana jedna portalnoobrtna dizalica sa duplom strelom za rad
sa grabilicom, a na slici 9.2 sa obinom strelom i kukom.

SI. 9.1 Portalnoobrtna dizalica sa duplom strelom i

grabilicom nosivosti 1 2 1, dohvata 2 5 m

SI. 9.2 Porta/noobrtna dizalica sa obinom stre/om (3.2 t x 25 m)

Nosea konstrukcija portalno obrtnih dizalica se sastoji iz portala, za koji je
privren obrtni deo - stub sa strelom i mainskom kuicom sa m ehanizm im a. Jedan
od osnovnih zahteva koji se postavlja pri projektovanju portalnoobrtnih dizalica je da
se pri prom eni dohvata teret kree to vie horizontalno. U tom sluaju sistem za
prom enu dohvata nee biti optereen silom od tereta. Potpuno horizontalno kretanje
tereta pri prom eni dohvata nije m ogue postii, ali se tei da ovo kretanje bude to
blie horizontalnom kretanju. Kod dizalica sa tzv. duplom strelom , koja ustvari ima tri
elem enta u svojoj konstrukciji - pritisnut stub (strelu), zategnuti stub i klackalicu - se
postie bolje horizontalno kretanje tereta nego kod dizalica sa obinom strelom. Kod
dizalica sa duplom strelom ovo se postie izborom geom etrijskih veliina stuba,
pritisnute strele, zategnute strele i klackalice, a kod dizalica sa obinom strelom
pom ou kom penzacionih koturaa sm etenih izmedju vrha stuba i stele. Na slici 9.3 dat
je vei broj konstruktivnih reenja strele, sa sistem im a za prom enu dohvata i za
uravnoteenje.

S1. 9.3 Sem e konstrukcije stre/e

a) obina konstrukcija sa koturaam a,
b ) i c) konstrukcije sa specijalnim oblikom klackalice (poz. 1) i
elastinom zategom (poz.2),
d) uobiajena konstrukcija duple stre le sa klackalicom ,
e) dupla stre la sa elastinom zategom ,
f), g), h), i) obina stre la sa kom penzacionim koturaam a

S/. 9.5 Ukljetenje obrtnog stuba u portal i konstruktivno

reenje donjeg uteitenja stuba
Donji leaj prima sile u vertikalnoj ravni (mase stuba, strele, tereta, mainske
kuice sa mehanizmima ....) i sile od momenata u horizontalnoj ravni.
Gornji oslonac stuba, preko horizontalnih tokova prima samo horizontalne sile
koje se prenose na portal, preko tzv. prstena portala.
Konstrukcija sistema odnosno pogona za promenu dohvata se izvodi na vie
naina:
- pogon promene dohvata sa zupastom letvom,
- pogon promene dohvata sa zavojnim vretenom,
- hidraulini pogon promene dohvata.
Na slici 9.6 je prikazan pogon promene dohvata sa zupastim letvama. Ovaj
pogon je jednostavniji za izradu u odnosu na pogon sa zavojnim vretenom, ali zazori
u zupastoj letvi izazivaju prilino velike oscilacije strele. Zupaste letve kao i zavojno
vreteno su naizmenino napregnute na istezanje i na pritisak. Pritisak je najee pri
najveem dohvatu kada je duina letve (koja iznosi i vie metara), odnosno vretena
najvea.
Na slici 9.7 je prikazan sistem sa zavojnim vrtenom. Ovaj sistem trai veliku
tanost izrade inae vrlo dugakog, zavojnog vretena i navrtke. Ako u toku eksploatacije
dodje do veeg habanja, poveani zazori izmedju navrtke i vretena izazivaju neeljene
oscilacije, koje pak povratno poveavaju ve zapoeto habanje vretena.

Schm tt A 8

SI. 9.6 Pogon prom ene dohvata sa zupastim letvama za dizalicu sa duplom strelom
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

kostur,
m otor P=40 kvv, ED=60%,
dve konice sa elektrohidraulinim podizaima,
reduktor,
dve zupaste letve,
traverza,
vuna letva sa elastinim sistemom za prigusivanje oscilacija,
graninik.

Si. 9.7 Pogon promene dohvata sa zavojnim vretenom

Moe da se zakljui da je konstrukcija mehanizama za promenu dohvata,
okretanja i dizanja raznovrsna i vrlo sloena. Obzirom na elastinu konstrukciju,
promenljiva optereenja, pritisak vetra, ljuljanje tereta, centrifugalne sile pri obrtanju,
inercijalne sile, proraun snage mehanizama za promenu dohvata i obrtanje je takodje
jedan vrlo sloen problem, pa propisi daju samo koje uticajne veliine treba uzeti u
proraun, a kako ih uzeti se ostavlja konstruktorima na izbor. Ovde e se samo rei da
se pri proraunu snage mehanizma za obrtanje i promenu dohvata uzima vie poloaja
(obino 4 - 6) i izraunava srednja kvadratna snaga kao merodavna:

p_

P\

*1

+^2 *2 *^*3

*3

* i+*2+*3+
gde su:
Pj - potrebne snage za savladjivanje svih otpora za karakteristine veliine tereta
Qj i poloaje (dohvate) Xj,
t - odgovarajua vremena rada snage Pj.

10. T O R A N J S K E D IZ A L IC E
Toranjske - obrtne dizalice se zovu i toranjske - gradjevinske dizalice, zbog
voje najmasovnije primene u gradjevinarstvu. Toranjske - gradjevinske dizalice se
Janas primenjuju u:
- gradjevinarstvu - za masovnu, ali i pojedinanu izgradnju stambenih objekata
i zgrada,
- gradnji industrijskih objekata - kao termoelektrana, metalurkih kombinata,
industrijskih hala, visokih rezervoara, hidroelektrana, mostova i dr.
Takodje se primenjuju za opsluivanje skladita, renih pristanita, fabrika i
pogona, itd. Ali svakako njihova primena je najvea i najira u gradjevinarstvu, i u ovoj
oblasti njihova konstrukcija je dobila specifine oblike, odlike i osobine.
Tako se danas toranjske gradjevinske dizalice odlikuju jednostavnom i brzom
montaom, demontaom i prevozom, kao to zahtevaju savremeni uslovi gradnje.
Najvei broj je samomontirajui, to znai da zahteva minimalnu ili nikakvu pomo
drugog sredstva, kao pomo pri montai {slika 10.1).
Za masovnu gradnju stambenih objekata primenjuju se toranjske dizalice
nosivosti (0.3 - 1.5) t, dohvata (10 - 30) m, a za gradnju stambenih i drugih objekata
od montanih elemenata, primenjuju se dizalice nosivosti (3 - 5) t, dohvata (15 - 30)
m, ali sa tenjom poveanja maksimalne nosivosti do 10 t.
Maksimalna nosivost toranjskih dizalica koje se koriste u industrijskom i
hidrotehnikom gradjevinarstvu dostie 75 t i vie.
Kada se danas govori o nosivosti jedne toranjske dizalice treba rei da je to
promenljiva veliina, i da kao takva nije dovoljna da opie karakteristiku dizalice.
Uobiajeno se podrazumeva da je to maksimalna nosivost pri minimalnom dohvatu.
Danas se najee kao osnovna karakteristika dizalice daje veliina n o s iv o s t x
d o h v a t Ova vrednost nije konstantna - ona varira u malim granicama, s tim to se
poveava sa smanjenjem dohvata. Tako na primer imamo familiju dizalica 60 tm, 80
tm, 120 tm ........ 1000 tm.
Visine dizanja se kreu do 100 m i vie. Moe se rei da su toranjske gradjevinske obrtne dizalice bitno uticale na poveanje produktivnisti rada u
gradjevinarstvu.

10.1 TIPOVI I OSNOVNE KARAKTERISTIKE TO RANJSKIH DIZALICA

iroka primena toranjskih dizalica u gradjevinarstvu dovela je do pojave razliitih
konstrukcija i tipova toranjskih - gradjevinskih dizalica. Toranjske - gradjevinske
dizalice se dele po:
-

nainu ugradjivanja,
nainu opsluivanja,
nainu promene dohvata,
konstrukciji stuba - tornja,
nainu spajanja strele i tornja,
nainu uravnoteenja.

Po nainu ugradjivanja se dele na:

- dizalice postavljene na tlo,
- dizalice koje se postavljaju na objekat koji se gradi - kleter dizalice.
Prve su najrasprostranjenije jer se mogu premetati du i oko objekta po
potrebi. Medjutim, sa poveanjem visine objekta (solitera, oblakodera) postaju skupe
- neekonomine, pa se za velike visine primenjuju dizalice koje se privruju za
medjuspratnu konstrukciju i "rastu" sa porastom objekta (kleter dizalice). Uobiajeno je
da otvor za lift slui kao oslonac za toranjsku dizalicu.
Po nainu opsluivanja dizalice mogu biti:
- stacionarne - nepokretne,
- pokrertne.
Stacionarne se primenjuju (a u ove spadaju i kleter dizalice) pri gradnji: visokih
zgrada, mostova, visokih pei, kula za hladjenje i si. Pokretne dizalice su daleko vie
u primeni. Kreu se po inama, a zatim pri postizanju odredjene visine privruju za
gradjeni objekat.
Po nainu promene dohvata dele se na:
- dizalice sa pokretnom strelom,
- dizaice sa horizontalnom nepokretnom strelom.
U prvom sluaju dohvat se menja podizanjem i sputanjem strele (slika 10.2),
a u drugom sluaju dohvat se menja kretanjem kolica du horizontalne strele, koja je
kruto vezana za stub dizalice (slika 10.1)
Toranjske dizalice sa pokretnom strelom imaju sledee nedostatke:
- minimalni dohvat jednak je priblino 30% od maksimalnog, dok se kod dizalica
sa horizontalnim premetanjem maka moe pribliiti do samog tornja,
- srednji radni dohvat iznosi (20 - 30)% to uslovljava poveanje optereenja
toranja, mehanizama za okretanje i kretanje,

Po konstrukciji tornja imamo dizalice:

- sa nepromenljivom visinom tornja,
- sa montanim teleskopskim tornjem,
- sa tornjevima promenljive visine, itd,
a takodje i:
- sa obrtnim tornjevima,
- sa neobrtnim tornjevima.
Po konstrukciji strele razlikuju se :
- sa strelama napregnutim na pritisak,
- sa strelama napregnutim na savijanje.
Po nainu uravnoteenja razlikuju se dizalice:
- sa gornjim protivtegom (u vrhu stuba - tornja),
- sa donjim protivtegom - to su obino toranjske dizalice sa obrtnim tornjem.
Gornji protivteg se najee primenjuje kod dizalica sa nepokretnim tornjem i
horizontalnom strelom. Njegov nedostatak je poveanje visine teita dizalice i centra
pritiska vetra. Takodje, protivteg moe biti pokretan i nepokretan. Tako na primer
pokretan protivteg slui za uravnoteenje promenljivog momenta podiue strele. Na
slici 10.3 date su razliite konstrukcije strele.
Poloaj pogonskih mehanizama je u tesnoj vezi sa poloajem protivtega. Kod
dizalica sa okretnim tornjem svi mehanizmi se nalaze dole, na obrtnoj platformi. Kod
dizalica sa neokretnim tornjem dole je samo pogon kretanja.

10.2 POGONSKI MEHANIZMI

Pogonski mehanizmi su najskuplji, a za proraun, konstruisanje i izradu svakako
najkomplikovaniji delovi toranjske dizalice. U skladu sa razvojem toranjskih dizalica i
sa tehnolokim i drugim zahtevima razvijali su se i pogonski mehanizmi toranjskih
gradjevinskih dizalica, lako se sa jedne strane ne moe rei da se pogonski
mehanizmi u principu ne razlikuju od drugih dizalinih mehanizama (motor naizmenine
struje, spojnica, prenosnik , dobo, ...), s druge strane vai da mehanizmi imaju niz
specifinosti i konstruktivnih reenja tipinih samo za mehanizme toranjskih dizalica.
Kod mehanizma za dizanje tereta razvijen je vei broj koncepcijskih i
konstruktivnih reenja. Svaki poznatiji proizvodja ima svoja konstruktivno koncepcijska
reenja koja treba da zadovolje jedan od bitnih uslova regulisanja: promena brzine u
funkciji tereta (pri nepromenljivom momentu) i promena brzine pri nepromenljivom
teretu.

I t i ' O + H

Si. 10.3 Konstrukcije strela toranjskih d izalica

Pogon okretanja i pogon kretanja su takodje specifine konstrukcije. Jedan od

osnovnih zahteva je m ekano polaenje i mekano koenje, dakle trai se ostvarivanje
minimalnih dinam ikih sila, jer se radi o vrlo elastinim noseim strukturam a.
Moe se rei da mehanizmi toranjskih - gradjevinskih dizalica spadaju u srednje
pogonske grupe (1Am, 1Bm).
Medjutim, treba naglasiti da su brzine dizanja velike jer se radi o velikim
visinam a dizanja (20 - 1 00)m, pa su i snage m otora velike. Brzine dizanja se kreu od
(20 - 100)m/min i vie.

218

11. A U TO D IZ A LIC E

Zadnjih godina proizvodnja autodizalica doivljava vrlo intezivan rast u svetu.

Industrija iz oblasti transportnih sredstava, u ovom sluaju autodizalica, prati razvoj
gradjevinarstva, saobraaja i drugih grana privrede, koji zahtevaju znatno vei obim
montanih i pretovarnih radova, veu brzinu i efikasnost montano - pretovarne
mehanizacije.
Obzirom na svoje tehniko eksploatacione osobine autodizalice su na ovim
poslovima potvrdile svoju superiornost u odnosu na druga transportno - pretovarna
sredstva.
Danas su najvei svetski proizvodjai autodizalica SAD, Japan, Rusija, Zapadna
Nemaka, Engleska, Italija, Francuska i dr. Obzirom da zahtevi transporta u Jugoslaviji,
za autodizalicama, zadnjih godina rastu, to se i vei broj proizvodjaa poeo da bavi
proizvodnjom autodizalica. Medjutim ovakva proizvodja zahteva serijsku proizvodnju,
proizvodju itave familije dizalica, da bi ulaganja bila rentabilna i da bi cena jedne
dizalice bila konkurentna na tritu. Na slici 11.1 data je autodizalica sa teleskopskom
strelom.
11.1 PODELA AUTODIZAUCA
Podela autodizalica moe biti izvrena na vie naina, kao prema:
1.
2.
3.
4.

putnim karakteristikama, tj. konstrukciji i osobinama donjeg, voznog stroja,

konstrukciji strele,
broju pogonskih motora,
broju kabina.

Prema putnim (voznim) karakteristikama autodizalice mogu biti:

- Za normalne putne uslove, uradjene sa gumenim tokovima, sa vozilom (donja
nosea konstrukcija) koje zadovoljava propise o bezbednosti saobraaja na
putu, kao:
- propisani gabarit 2.5 x 12 x 4 m,
- dozvoljeno osovinsko optereenje 120 kN,
- brzina kretanja iznad 40 km/h.
- Mobilne za sve terene, tako da se mogu kretati po svim terenima i
gradilitima. Brzine kretanja su manje, specifini pritisak po toku je manji, a
nosivost je do 40 t.
- Autodizalice sa gusenicama, za loe terene, sa reetkastom strelom, za vee
nosivosti.

219

6100

Prema konstrukciji strele mogu biti:

- sa teleskopskom strelom - danas najmasovnija konstrukcija - za manje,
srednje i vee nosivosti:
- sa reetkastom strelom, za nosivosti iznad 100 t;
- kombinacija reetkaste i teleskopske strele.
Prema broju pogonskih motora grade se:
- Sa jednim motorom. Jedan SUS motor obezbedjuje sve funkcije vozila i
dizalinog dela. Prenos snage i komandi se ostvaruje preko hidraulinih i
pneumatskih sistema. Obzirom da se dizalini deo obre za 360 to svi
hidraulini, elektro i pneumatski vodovi moraju da prodju kroz specijalni obrtni
prikljuak. Grade se do 50 t (za vee nosivosti "prikljuak" je veliki). Ovo je
najsavremenije reenje.
- Sa dva pogonska motora - projektuje se za vee nosivosti, pri emu je jedan
motor za kretanje, za vozilo, a drugi motor je za dizalini deo.
Prema broju kabina razlikuju se autodizalice:
- Sa jednom kabinom - obino kada je dizalica sa jednim motorom. Imaju
smanjenu preglednost.
- Sa dve kabine - dizalica je sa jednim ili dva motora.

11.2 GLAVNI UREDJAJI I DELOVI AUTODIZALICA

Autodizalicu moemo podeliti u dva dela:
1. dizalini deo autodizalice;
2. nosea konstrukcija - vozilo sa pogonskim (voznim) uredjajima, tokovima i
stabilizatorima.

11.2.1 Uredjaji dizalinog dela autodizalice

Teleskopska (ili reetkasta) strela. Spada u najodgovornije elemente dizalice.
Na teinu strele otpada oko 20% ukupne teine dizalice.
Uredjaj za dizanje. Sastoji se od hidropumpe, komandno regulacionog uredjaja,
hidromotora sa konicom, vitla, ueta i kuke.
Uredjaj za kretanje. Sastoji se takodje od hidropumpe, hidromotora sa
automatskom sigurnosnom konicom i obrtnog aksijalno-radijalnog leaja sa ozubljenim
vencem.
Uredjaj za teleskopiranje. Sastoji se od hidropumpe i dvostrukih hidraulinih
cilindara ime se postie sinhronizovano jednovremeno teleskopiranje drugog i treeg
segmenta strele.

10

t?

16

18

70

73

74

26

28

30

3?

34

36m

SI. 11.2 G rafiki prikaz nosivosti autodizalice (zavisno

od ugla,dohvata i momenta prevrtanja)

223

11.2.2 Stabilnost dizalica

Stabilnost autodizalica je vrlo znaajna kako sa aspekta sigurnosti u radu, tako
i sa aspekta uinka dizalice, je r se i iz uslova stabilnosti odredjuje nosivost dizalice za
odredjene uglove i dohvate strele. Provera stabilnosti se vri na dva naina:
- raunska provera stabilnosti;
- provera stabilnosti putem probnog optereenja.
Raunska provera stabilnosti se izvodi za sledee sluajeve optereenja:
I - dizalica u pogonu u normalnim , radnim uslovima;
II - dizalica sa preoptereenjem , statika stabilnost;
III - dizalica naglo rastereena, pad tereta;
IV - dizalica van pogona, izloena maksimalnom vetru.
Za sve sluajeve provere propisima se odredjuju sile i njihove vrednosti (T. 11.2).
TABELA 11.2 (prem a JUS M .D 1.051)
Sluaj optereenja

Sile i njihove veliine za proraun stabilnosti

vertikalne sile

horizontalne sile

sile vetra

1.1 Q

0.25 Q ili F h 21

25 C A

II

1.45 Q

III

1.1 C q A

25 C A
0
0.3 Q 1)
IV
0.3-Q se uzima ako se raunom ne moe dokazati da je reakcija pri
rastereenju manja.
21 Uzima se vea vrednost.
O znake znae:
Q = nazivno optereenje dizalice;
Fh = horizontalne sile usled okretanja i naginjanja strele;
C = koeficijenat oblika pri proraunu sile vetra;
q = pritisak vetra - odredjuje se propisima;
A = povrina dizalice izloena vetru.
Provera stabilnosti probnim optereenjem vri se kao:
I Dinamika provera - provera stabilnosti u pokretu. Uzima se teret 1.2 Q i izvode
se sukcesivno sva kretanja.
II Statika provera stabilnosti - provera dizalice pri mirovanju kada se dizalica
optereti sa 1.33 Q.

224

11.3 STRELA AUTODIZALICE

Strela spada u najodgovornije elemente autodizalice. Pored asije vozila strela
je jedini elemenat koji se kompletno projektuje, izradjuje i ispituje kod proizvodjaa
dizalica. Veinu drugih uredjaja proizvodja samo bira i ugradjuje u autodizalicu.
Pri projektovanju i izradi strele treba reiti sledee glavne probleme:
-

izbor materijala;
izbor poprenog preseka strele;
proraun strele;
nain teleskopiranja strele;
tehnologija zavarivanja strele;
ispitivanje napona strele na kritinim mestima.

11.3.1 Izbor materijala

Da bi strela bila to laka za materijal se usvajaju visokokvalitetni materijali sa
visokim mehanikim osobinama. To su sitnozrni elici poviene vrstoe, koji treba da
ispune visoke zahteve u pogledu osetljivosti na koncentraciju napona, dinamike jaine
i zavarljivosti. Kod autodizalica se najee upotrebljava NIONIKRAL sa granicom
razvlaenja ov = 60 kN/cmz. Doputeni napon ad dobija se kada se granica razvlaenja
av podeli sa stepenom sigurnosti K:

pri emu je:

K = 1.5 za I sluaj optereenja;
K = 1.3 za II sluaj optereenja;
K = 1.1 za III sluaj optereenja;
Gornji obrazac, vai za elike kod kojih je:

_ granica razvlaenja ^
oM jaina na kidanje
q v

Za kvalitetnije elike ( ov / a M > 0.7) vai obrazac:

~

v*0U
~
' d 52
v 52
M 52

Kod sitnozrnih elika poviene vrstoe javljaju se problemi tehnoloke prirode:

zavarljivost, izbor postupka, izbor dodatnog materijala, priprema za zavarivanje,
temperatuta predgrevanja, i si.

225

11.3.2 Izbor poprenog preseka strele

Kod proizvodjaa autodizalica se susreu sledei popreni preseci:

SI. 11.3 Popreni p rese ci strele

Izbor poprenog preseka zavisi od mnogobrojnih faktora, a pre svega od

tehnolokih m ogunosti proizvodjaa. Tehnoloko reenje pod "A" je najjednostavnije,
"C" je patentirano, a "B" i D" koriste najee am eriki proizvodjai.
Teleskopske strele autodizalica optereene su na savijanje i pritisak. Pored ovih
napona javljaju se i lokalni naponi na mestima oslanjanja segm enata strele (si. 11.4).
Usled optereenja na savijanje i pritisak javljaju se izboavanja kod pojedinih
preseka. Na slici 11.5 dati su naini vodjenja, oslanjanja pojedinih elemenata.
Preseci "A" i "D" su najvie podloni deformaciji (izboavanju) bonih stranica, dok
je presek "E" najotporniji.

226

SI. 11.4 ematski prikaz oslanjanja segmenata stre/e

SI. 11.5 Naini oslanjanja - vodjenja segmenata strele

228

12. KONTEJNERSKE DIZALICE

12.1 KONTEJNERSKI TRANSPORT
U uslovima razvijene industrijske proizvodnje i sve otrije konkurencije na
tritu, pored cene i kvaliteta proizvoda, rok i kvalitet isporuke imaju vrlo vanu ulogu.
Zbog toga se transportu, bilo kao tehnolokoj operaciji u procesu proizvodnje ili u
procesu dostave robe korisniku, pridaje posebna panja. Klasian nain transporta, koji
podrazumeva prevoz poiljki najrazliitijih dimenzija, vrsta i naina pakovanja, jo uvek
predstavlja podruje najvee rezerve za snienje cene proizvoda, to se postie na
razne naine.
Kontejnerski transport je jedan od naina koji prua velike mogunosti za
smanjenje trokova transporta, a time i krajnje cene proizvoda. Transport kontejnerima
je poeo naglo da se razvija u Evropi poetkom ezdesetih godina. Na njegov razvoj
uticao je niz faktora koji i nisu imali vre medjusobne veze. Dolo je, naime, do
istovremenog sazrevanja itavog niza odvojenih procesa i do njihovog uzajamnog
uticaja i spajanja u kratkom vremenskom razdoblju.
Evo nekih najvanijih faktora:
- formiranje i usvajanje velikih ISO kontejnera;
- razvoj i formiranje velikih distributivnih sistema sa decentralizovanim velikim
skladitima, sa brzim kombinovanim transportom do manjih distributivnih mesta;
- tenja eleznice u Evropi za racionalizacijom u smislu brzine prenosa robe i
smanjenja trokova;
- ukljuivanje drumskog, renog, morskog i vazdunog saobraaja u sistem
kontejnerskog transporta.
Kontejnerski transport donosi velike utede ali zahteva, za njegovo uspeno
sprovodjenje i razvoj, stvaranje odgovarajuih uslova:
- stvaranje i opremanje istovarno - pretovarnih i skladinih prostora i terminala
za prijem, obradu i otpremu kontejnera, sa prateim objektima za pakovanje
robe, remont i tekue odravanje;
- stvaranje potrebnog fonda kontejnera odgovarajuih dimenzija i nosivosti;
- stvaranje specijalnih transportnih sredstava - brodova, vagona, kamiona;
- stvaranje specijalnih sredstava za utovar - pretovar na pristanitnim i
eleznikim terminalima i skladitima, kao tosu dizalice, manipulatori, viljukari,
delta transporteri i si.;
- stvaranje odgovarajue organizacione i kadrovske baze za rad i praenje
kontejnerskih poiljki.
Ispunjenje svakog od ovih uslova zahteva velike investicije, to je osnovni
razlog sporog prihvatanja od strane srednje razvijenih i nerazvijenih zemalja.
Na slici 12.1 data je ema jednog kontejnerskog terminala.

ih

SI. 12.1 em a je d n o g kontejnerskog term inala

230

Racionalizacija svakog transporta predstavlja vii stepen iskorienja prevoznih

sredstava, vee utede u vremenu, bri i bolji kvalitet prevoza. U tom smislu,
kontejnerizacija robnog transporta bitno doprinosi racionalizaciji transportnog procesa.
Pri tome, teite racionalizacije transporta danas nije vie racionalizacija pojedinih
grana, ve prvenstveno racionalizacija kooperacije izmedju tih grana. Tu i lee najvei
potencijali kontejnerizacije.
Tehnologija klasinog transporta se karakterie time da se sve operacije u
transportnom procesu po pravilu vre komad po komad, to zahteva mnogo vremena,
radne snage i materijala. Uvodjenjem standardne tovarne jedinice (kontejnera)
ostvarila se koncepcija:

Tovarna jedinica
Jedinica pretovara

= Jedinica transporta =
= Jedinica skladitenja.

Tako je uvodjenjem uvodjenjem kontejnera kao standardizovane tovarne transportne jedinice ostvaren niz prednosti:
- unificirana tehnika reenja eleznikih, drumskih i drugih vozila,
- znatno smanjenje rada pri svim pretovarima,
- eliminiu se klasina skladita - kontejneri se skladite na otvorenom prostoru,
- na itavom prevoznom putu ostvaruje se standardizovana tehnologija
pretovara, to omoguava da se primenjuju standardni pretovarni uredjaji,
- eliminiu se mogua transportna pakovanja,
- skrauje se vreme pretovarnih operacija i si.
Na slici 12.2 su prikazana sredstva kontejnerskog transporta.

12.1.1 Tehno-ekonomski efekti primene

kontejnerskog transporta
Efekti koji se postiu primenom kontejnerskog transporta najbolje se mogu uoiti
uporednom analizom klasinog i kontejnerskog transporta, na osnovu kriterijuma:
1. Brzina dostave robe. Na odredjenim rastojanjima, kontejnerski transport
obezbedjuje bru dostave robe,
2. Broj potrebnih sredstava transporta. Vea brzina dostave robe
poveanjem stepena iskorienja voznog parka, to smanjuje broj vozila za
transport,
3. Obim prevoza. Klasian transport je manje osetljiv na promenu vrste
prevoza,
4. Produktivnost rada. Kontejnerski transport je produktivniji jer ima vei
stepen mehanizovanosti rada,
5. Proizvodnost rada. Kontejnerski transport ima na osnovu svojstava
kontejnera, znatno veu proizvodnost pri pretovaru komadne robe,
6. Investiciona ulaganja. Kontejnerski transport zahteva visoka ulaganja u
kontejnerska sredstva, opremu i kontejnerske terminale,

232

PORTEJNER DIZALICE

TRANSPORTNE MAINE
TRANTAJNER I TAPEL DIZALICE
II a t o d i
MANIPULATOR!

mamidi

POMONA SREDSTVA
(ZAHVATN) UREDJAJI

d
<

" i

0 rj

Ej

I i i

IP

i |

ii a
U

S/. 12.2 Sredstva kontejnerskog transporta

S

HP
(1 *a

1 1

^ a
i >

7. Direktni trokovi transporta, lako je ovaj kriterijum teko uporediv, ipak se

moe dati prednost klasinoj tehnlogiji.
8. Trokovi utovara i istovara. Prioritet se daje kontejnerskom transportu jer
mehanizovan rad omoguuje nie trokove po jedinici pretovara,
9. Ukupni trokovi distribucije robe. Za veliki deo kombinacija prevoza
prioritet se moe dati tehnologiji kontejnerskog transporta,
10. Oteenja robe. U realizaciji transportnog lanca, moe se rei da su
oteenja manja kod kontejnerskog transporta jer je roba u pretovaru
zatiena,
11. Podela rada izmedju vidova transporta. Kontejnerizacija stvara
preduslove za maksimalno korienje prednosti svake grane transporta,
12. Ukljuenje u medjunarodnu podelu rada. Kontejnerski transport, kao
jedinstven lanac, povezuje medjunarodno trite i omoguuje bolju robnu
razmenu,
13. Fleksibilnost. Kontejner je kao standardizovana medjunarodna
manipulativna jedinica, prilagodljiv razliitim vidovima transporta,
14. Organizacija rada. Savremena tehnologija kontejnerskog transporta
zahteva znaajne trokove za uspostavljnje organizacije rada,
15. Prazne vonje. Kontejnerski transport je veoma osetljiv na tokove robe, pa
je teko obezbediti potrebnu koliinu robe u oba smera,
16. Uteda energije. Kontejnerska tehnologija prua znatnu utedu energije,
17. Informacioni sistem. Kontejnerizacija zahteva izuzetno kvalitetan
informacioni sistem, koji omoguava praenje kontejnera, obezbedjenje tereta
u povratku i uklapanje u redove vonji raznih vidova transporta,
18. Razvoj privrede zemlje. Primena kontejnerazacije stvara mogunost za
unapredjenje privrede zemlje,
19. Ekologija. Kontejnerska tehnologija ima prioritet zbog manjeg zagadjenja
okoline preraspodelom na elezniki i reni transport, vee koncentracija rada i
manjeg rastura robe, posebno prakaste.
Prema mnogim analizama utvrdjeni su sledei globalni i parcijalni ekonomski
efekti u kontejnerskom transportu. Shodno tome, transportni trokovi se sniavaju za:
-

na elom transportnom lancu

u eleznikom transportu
u drumskom transportu
u avionskom transportu
u poljoprivredi
u gradjevinarstvu

40%
50%
34%
20%
40%
70%

Ovim snienjima trokova treba dodati utede od: pakovanja robe, korozije,
angaovanja kapitala, oteenja, osiguranja i si. Prema postojeim analizama, najvee
ekonomske efekte ima proizvodnja, privreda, zatim trgovina a potom saobraaj.

233

12.2 PRETOVARNA SREDSTVA I UREDJAJI

KONTEJNERSKOG TRANSPORTA
Lokaciju, veliinu i tehniku opremljenost istovarno - pretovarnog i skladinog
prostora - terminala, odredjuje razvijena ili planirana mrea transportnih puteva i
projektom predvidjeni promet. Opremanje terminala vri se opremom razliitog stepena
sloenosti, specijalizovanom ili prilagodjenom uslovima rada, pa u toj zavisnosti i
podela istovarno - pretovarnih sredstava moe biti razliita:
a) Prema mestu lokacije:
- istovarno - pretovarna sredstva na luko - elezniko - drumskim terminalima,
- istovarno - pretovarna sredstva na elezniko - drumskim terminalima,
- utovarno - istovarna sredstva na prostorima proizvodnih preduzea.
b) Prema izgledu konstrukcije:
-

portalne dizalice (portejneri) sa prepustim a prema vodi i kopnu,

portalne dizalice (trantajneri i tapel) bez, sa jednim ili oba preputa,
luke portalno-obrtne dizalice,
mobilne dizalice na tokovim a ili gusenicama,
specijalna sredstva - manipulatory
pom ona sredstva.

Sve ove dizalice, pored ustaljene opreme kojom raspolau dizalice uobiajenih
namena, moraju biti opremljene najnunijim priborima za hvatanje kontejnera. Zahtevi
kojima mora da odgovori dizalica su ustvari zahtevi terminala, koji proizilaze iz
tehnologije rada i celokupne delatnosti. Dizalica, zavisno od lokacije, mora da bude
sposobna za obavljanje sledeih operacija:
- istovar kontejnera sa broda, vagona ili kamiona na prostor za privrem eno
skladitenje i obrnuto,
- pretovar kontejnera (vagon - kamion i obrnuto),
- sortiranje kontejnera prema odredjenim zahtevim a (uputno mesto, dimenzije,
vrsta robe i si.)

12.2.1 Kontejnerske dizalice

Najsloenije probleme utovara i istovara kontejnera na term inalim a reavaju
dizalice. Nijhove konstruktivno tehnoloke karakteristike treba da omogue:
- odgovarajuu nosivost, visinu dizanja i povrinu opsluivanja,
- lako i bezbedno hvatanje, dizanje, prenoenje i odlaganje kontejnera,
- odredjenu proizvodnost u jedinici vremena.

234

Danas je u svetu, stvoreno nekoliko osnovnih tipova dizalica za rad na

terminalima:
- Dizalica za rad na lukom terminalu portalnog tipa sa pokretnom strelom prema
vodi i sa ili bez preputa prema kopnu. Otklon strele iz horizontalnog poloaja
obezbedjuje pristajanje veih brodova. Duina strele zavisi od dubine gaza
pristanita i veliine brodova. Ispod portala i preputa prolaze elezniki i drumski
transportni putevi kao i prostori za privremeno odlaganje kontejnera (slika 12.3).
- Obrtna portalna dizalica, iji portal obezbedjuje prolaz transportnih puteva, a
strela i mehanizam za obrtanje krunu povrinu opsluivanja sa jednog mesta
(slika 12.4).
Svaki od ovih tipova dizalica moe biti izveden na razliite naine. Ako se govori
o samoj noseoj konstrukciji, onda se ona kod dizalica portalnog tipa moe izvesti kao
dvogreda ili jednogreda, reetkastog ili sanduastog tipa.
Sigurno je, da je odluka o izgledu i nainu izvodjenja nosee konstrukcije,
rezultat traenja optimalnog reenja u zadovoljavanju ekonomskih i trinih zahteva,
medju kojima su najvaniji nia cena i teina dizalice.

b i

ltJ

b)
Iti

t3
/

9)

"

r i L k'

SI. 12.3 Porta/ne (portejner) dizalice nosee konstrukcije sa jednim ili dva nosaa
235

SI. 12.4 O brtna porta/na dizalica z a ra d sa kontejnerim a, grabilicom i kukom

12.2.2 Mehanizmi kontejnerskih dizalica

Pored nosee konstrukcije koja se po izgledu dosta razlikuje od dizalica
uobiajene namene, ove dizalice se znatno razlikuju i po opremljenosti razliitih
mehanizama sa ciljem da se zadovolje strogi eksploatacioni zahtevi. U daljem tekstu
e biti pomenuta problematika najvanijih mehanizama na dizalici.
Urediai za hvatanje. Nosea konstrukcija kontejnera (slika 12.5) prilagodjena
je i dimenzionisana samo za odredjene naine hvatanja.

Proizvoljna hvatanja i vezivanja kontejnera opasna su sa stanovita

bezbednosti, oteenja kontejnera i poiljke, a da se i ne govori o maloj proizvodnosti
u takvim uslovima. Ako se ovome doda i postojanje kontejnera razliitih dimenzija, onda
je zahtev za univerzalnim mehanizmom za hvatanje veoma sloen.
Dananji hvata - "spreder" univerzalnog tipa je teleskopski, hidraulinog dejstva,
sa automatskim hvatanjem i zabravljivanjem kontejnera (slika 12.6) razliitih duina.
Upravo konstrukcija hvataa - spredera u mnogome definie ostale karakteristike
dizalice.
MEHANIKI

AUTOMATSKI PODEAVAJUI

SZ 12.6 Za hvatrti uredjaji i nain zabravtjivanja

Nain veanja hvataa bitan je za miran rad dizalice, bez velikih oscilacija tereta
koje prouzrokuju translatorno pomeranje i obrtanje kontejnera. Danas je u primeni vie
naina veanja od kojih je najprimenljiviji sa etiri take.
Pretea ovom hvatau je mehaniki hvata za odredjenu dimenziju kontejnera
obeen o kuku dizalice za iji rad je potrebno prisustvo oveka.
Pored veanja hvataa gipkim uetom, kod dizalica manjih visina moe se
primeniti hvata na stubu koji ima vertikalno vodjenje.
U toku due upotrebe ili nepravilnog hvatanja, moe doi do oteenja
kontejnera a time i do problema njegovog pretovara. Spreder za takve prilike treba da
bude opremljen dodatnim zahvatnim rukama koje se automatski ili mehaniki sputaju
sa strane kontejnera i hvataju ga odozdo.
Vrlo esto kod terminala koji rade i sa ostalom komadnom i rasutom robom,
spreder treba snabdeti kukom ili obezbediti mogunost zamene hvataa odgovarajuom
grabilicom. Taj problem se postavlja kao dilema mnogih terminala u procesu razvoja
do potpunog prelaza na kontejnerski transport.
23 7

posebnim uredjajem na samom hvatau ili maki, a jedan od naina je i stvaranje

mogunosti za kretanje jednog od dva uobiajena mehanizma za dizanje.
Mehanizmi za translatorna pomerania make i dizalice. Oni se ne razlikuju bitno
od uobiajenih izvodjenja, s tim to se relativno velika brzina make u odnosu na brzinu
dizalice objanjava stalnom upotrebom ovog mehanizma u procesu rada, dok se
promena lokacije obavlja povremeno.
Regulacija brzina pri pokretanju ili zaustavljanju mehanizama ostvaruje se
danas upotrebom tiristora, koji obezbedjuju gotovo kontinualnu promenu brzine od 0
do max. vrednosti.
Priaueniu oscilacija koje nastaju usled translatornog pomeranja tereta ili
obrtanja, pridaje se posebna panja jer direktno utiu na trajanje radnog ciklusa a time
i ukupne proizvodnosti dizalica, gde je od velike vanosti brzo i tano navodjenje
spredera na kontejner. U svetu se sprovode posebna ispitivanja trajanja priguenja
kod razliitih naina veanja, variranjem odgovarajuih parametara kao to su: rastojanje
taaka veanja na maki i sprederu u funkciji duine viseih uadi. Torzione oscilacije
dovode i do konstrukcije posebnog uredjaja za njihovo priguenje gde njihovo
eksploataciono ispitivanje pokazuje da je vreme priguenja smanjeno za 6 do 16 puta
u odnosu na trajanje prirodnog priguenja.

12.3 ELEZNIKI TRANSPORT KONTEJNERA

Za transport kontejnera eleznicom treba, kao i kod ostalih vrsta kontejnerskog
transporta, uloiti velika materijalna sredstva: specijalne vagone, specijalna sredstva
za pretovar, sredstva za manipulisanje sa kontejnerima kao i u kontejnerske terminale.
Poseban problem predstavlja tehnologija multimodalnog drumsko-eleznikog
transporta, pri emu se drumska vozila ili delovi vozila, na jednom delu puta prevoze
transportnim sredstvima eleznikog saobraaja (hucke-pack tehnologija).

12.3.1 Izbor lokacije elezniko - drumskog terminala

Pri izboru lokacije elezniko-drumskog terminala uticaja imaju sledei faktori:
-

Blizina reke ili mora,

Poloaj naseljenih mesta, centara za odmor,
Struktura postojee drumske saobraajne mree,
Poloaj lokacije prema ranirnim stanicama i drugim eleznikim kompleksima,
Mogunost proirenja kapaciteta u budunosti,
Potrebna ulaganja u infra-strukturu (saobraajnice, prilazni putevi, energija,
telekomunikacije i drugo),

Glavni elementi elezniko-drumskih terminala su: pretovarna sredstva sa

pripadajuom skladinom povrinom, ulazno-izlazni koloseci, produni kolosek,
koloseci za stacioniranje delova kompozicija, dovozne saobraajnice i parkinzi za
vozila, zgrada za osoblje, dodatna oprema.

Ts- Dnevno, srednje-efektivno vreme rada jednog dostavnog vozila,

T - Proseno vreme rada terminala,
K,- Koefic. neuskladjenosti dopreme eleznicom i otpreme drumskim transport.,
Kj,- Koefic. neuskladjenosti dopreme drumskim vozilima i otpreme eleznicom,
N - Prosean broj kontejnera koji stiu subotom i nedeljom,
Np- Broj kontejnera na poluprikolicama parkiranim na terminalu.

12.3.2 Efikasnost i ukupni trokovi kontejnerskog

eleznikog transporta
Jedan od najvanijih faktora procesa transporta je vreme i brzina prevoza robe.
Zbog toga su vrena istraivanja vremena i brzine prevoza u saobraaju "od vrata do
vrata", za razliite vrste transporta (si. 12.10). Iz dijagrama se zakljuuje da drumski
transport daje povoljnija vremena od eleznikog. Medjutim pokazuje se da transport
u homogenim vozovima koji izmedju terminala mogu da saobraaju velikim brzinama,
moe biti konkurentan drumskom transportu (si. 12.11).
to se tie ukupnih trokova, analize su na strani kontejnerskog transporta. Ne
ulazei u dublju analizu direktnih i indirektnih trokova i njihovih odnosa u zavisnosti
od vrednosti robe, duine transporta, kao i njihovih promena zadnjih godina,
promenom uticajnih faktora koji odredjuju veliine direktnih i indirektnih trokova,
prednost ima elezniko - drumski prevoz za duine preko 500 km (si. 12.12).
V R E M E PREVO ZA
(U A SO V IM A )
100

75

50

K O N V E N C IO N A L N IM VOZOM

25

500

1000

1500

R E L A C IJA P R E V O Z A (U K m )

S/. 12.10 Prikaz vremena trajanja prevoza robe

241

U K U P N O V R E M E PREVOZA
(U A SO V IM A )

R E L A C IJA P R E V O Z A (U K m )

SI. 12.11 P rikaz brzin e prevo za na dugim relacijam a

R E L A T IV N I U K U P N I TROKOVI D IS T R IB U C IJE

R E L A C IJA PRB V O ZA (U K m )

SI. 12.12 A lternativno p o re d je n je ukupnih trokova

13. U N U TR A N JI T R A N S P O R T
13.1 SKLADITENJE
Struna oblast skladitenja je vrlo obimna i kompleksna. Posebnu oblast ine
transportna sredstva koja se primenjuju u tehnici skladitenja. Posebnu, pak, oblast
sainjavaju skladita po visini, koja su poela da se razvijaju zadnjih 20 godina.
Kada se, dakle, govori o skladitenju misli se na savremeno optimalno
organizovanje skladitenja putem:
- sredstava za lagerovanje,
- transportnih sredstava i
- skladinih uredjaja.
Dok transportna sredstva slue premetanju robe, tehnici skladitenja stoje na
raspolaganju sredstva za skladitenje robe. Pri tome se danas posebna panja
poklanja tome da se prostor iskoristi optimalno i da se istovremeno ouva mogunost
sortiranja i brzog iznalaenja odredjenog dela ili robe. Tako su nastala visoka regalna
skladita, a sa njima i svi novi oblici uredjaja za skladitenje, koji omoguuju da se
ostvare pravi efekti racionalizacije.
Savremena tehnika lagerovanja pored transportnih sredstava za prolaze,
transportnih sredstava za regale, dizalica, transportera, regala i paleta obuhvata i
uredjaje za upravljanje tim kompleksnim postrojenjima, na primer procesne raunare.
Potpuno automatske fabrike sa automatskim skladitenjem sve su brojnije.
Prema VDI 2411, skladite (lager) je prostor za uvanje rasutih ili komadnih
tereta koji mogu da se klasifikuju po veliini ili obliku.
U statikim skladitima roba lei u skladitu due vreme.
U dinamikim skladitima roba lei samo kratko vreme, ona tee, to je ustvari
medjuskladitenje. Medjuskladitenje je svako mirovanje robe koja je u proizvodnji,
izmedju pojedinih faza proizvodnje - odnosno izrade. Tako moe da se kae:
Skladitenje je stanje nekretanja robe koja ima za to potreban prostor.
Skladite je mesto na kome roba stoji u cilju stajanja zaliha, ili, skladite slui
za premoenje pojedinih faza proizvodnje.
Treba konstatovati da se skladitenjem poveavaju trokovi proizvodnje
(prostor, ljudi, odravanje, energija, ...).

243

Skladite treba da bude dim enzionisano za optimalnu koliinu, a ne za

maksimalnu (slika 13.1).
n i vo

1a g e r a
m a ksim u m

p ro sto r
d isa n je

za

m in im u m

vrem e
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------->

SZ 13.1 Dijagram koliina - vreme

O snovni nivo zaliha na skladitu predstavlja nivo zaliha koji om oguuje protok
m aterijala u sluaju da dodje do zastoja u doturu materijala.
Maksimalni nivo odredjuje veliinu skladita. Skladite mora da bude sposobno
da primi vrne isporuke koje se u proizvodnom ciklusu oekuju. Optimalni nivo zaliha
lei izmedju ovih granica. Da bi se izjednaile razlike u vrem enu, koliini i vrsti robe
skladite mora da ima odredjeni prostor za "disanje", odnosno pulsiranje. Skladite,
znai, ne sme da bude ni potpuno prazno ni potpuno popunjeno.
Iznalaenje optimalne koliine, koja treba da se skladiti, zahteva raspodelu robe
po broju asortim ana, po broju artikala u asortim anu i broju jedinica po artiklu. Ovde
dolaze i traeni rokovi isporuke i tanost isporuivanja. Asortim ani i podaci po isporuci
znatno utiu na tehniko reenje skladita.
Skladita se mogu podeliti sa vie stanovita. Tako po funkciji skladita mogu
biti:
- skladita zaliha;
- prolazna skladita;
- skladita za snabdevanje.
S k la d i ta za lih a (sabirno skladite, skladite rasutih tereta, skladite rezervi)
se karakteriu velikom zaprem inom skladinog prostora i duim vrem enom ostajanja
robe u skladitu. O va skladita slue uvanju zaliha, kao na primer: skladite sirovina,
skladite uglja, skladite koje uva itarice itd. Transportna sredstva mora da budu
dim enzionisana prem a najveoj potrebi isporuke robe iz skladita, pa je stepen
iskorienja zbog toga mali.
244

Prolazna skladita (medjuskladita, skladita za amortizovanje udara) slue

za izjednaavanje oscilacija izmedju ulaznih isporuka i izlaznih isporuka, unutar kratkog
vremenskog perioda. Roba u odredjenim vremenskim intervalima ulazi i izlazi iz
skladita. Ostajanje u skladitu je najee kratko (eleznike stanice, aerodromi i si.).
S kladita za snabdevanje (zbirna skladita i skladita za raspodelu) imaju
zadatak preuredjivanja tokova materijala. U zavisnosti od postavljenog zadatka to
moe da bude primanje velikih poiljki i njihovo prerasporedjivanje (centralno
skladite), skupljanje malih poiljki, njihovo grupisanje (skladite sa koga se vre
isporuke, kao na primer skladite rezervnih delova), primanje velikih poiljki i
prerasporedjivanje istih na manje izlazne poiljke (skladite za otpremanje robe). Ova
skladita imaju vrlo kratko vreme ostajanja robe u skladitu zbog velikog broja artikala
(danas nisu retka skladita i sa 100000 razliitih artikala), pa su pogodna za potpuno
automatizovanje preko procesnih raunara.
Podela skladita moe biti i prema obliku na:
- skladita na otvorenom prostoru,
- skladita pod krovom, i
- zatvorena skladita.
Prema skladitenoj robi skladita se dele na:
- skladita za komadnu robu,
- skladita za masovnu robu, i
- skladita za rasuti teret.
Skladita rasutog tereta se najee izvode na otvorenom prostoru (skladita na
tlu sa i bez krova). Ona su pogodna za skladitenje rasutih tereta koji nisu osetljivi na
vremenske uticaje, kao na primer: ugalj, ruda, i si. Da bi se izbeglo prljanje skladitene
robe to se povrine skladita najee oblau oblogom koja odstranjuje prainu i
prljavtinu. Isto vai i za staze po kojima idu transportna sredstva koja se ne kreu po
inama. Kao transportna sredstva upotrebljavaju se:
-

rotacioni bageri,
pretovarni mostovi i mosne dizalice sa grabilicom,
transportna sredstva koja idu bez ina,
trakasti transporteri, pneumatski transport i si.

Povrina otvorenih skladita se kree i do 100000 m2.

Visina lagerovanja je obino do 10 m, a maksimalno do 20 m (vodi se rauna o
samopaljenju i gubitku kvaliteta zbog velikih gomila). Kapacitet se kree od 120 m3/h
kod manjih skladita do 10000 m3/h kod velikih.

245

13.2 SKLAD ITE ZA KOMADNU ROBU

Kao kom adna roba se oznaava jedan pojedinani komad koji obrazuje jednu
jedinicu (prem a V D I2411). Prema ovoj definiciji to su sva vrsta tela razliitih dimenzija,
ali i rasuti tereti i gasovi zapakovani u posebnim sudovim a, tankovim a i kontejnerim a,
koji se transportuju kao komadni teret. Jedna jedinica kom adnog tereta obrazuje sa
pom onim sredstvom (na prim er paletom) skladinu jedinicu. Skladina jedinica je
znaajna veliina za odredjivanje jednog skladita.
U skladitu kom adnog tereta se na ogranieno vrem e skladiti odredjen broj
takvih jedinica i eventualno se pri tom e vri prestruktuiranje: kom isioniranje, sortiranje,
oznaavanje, etiketiranje. Pri tom vai osnovna postavka transportne tehnike:
produkciona jedinica = transportna jedinica = skladina jedinica = jedinica za utovar,
kao moto za transportni lanac unutar skladita. Ovo norm iranje jedinice za proizvodnju,
transport, skladitenje i prodaju ima mnogo prednosti. Postie se:
- reduciranje procesa pretovara i potreba za rukovanje,
- m anja oteenja robe koja se transportuje,
- univerzalna upotreba transportnih sredstava, manje protono vrem e robe kroz
skladite, i
- ostvarivanje znatnih preduslova za autom atizaciju procesa transporta i
uskladitenja.

13.2.1 Funkcije skladita komadne robe

Jedan opti sistem skladita kom adne robe obuhvata sledee funkcije (si. 13.2):
-

ulazak i izlazak skladinih jedinica,

skladitenje komadnih jedinica,
prestruktuiranje (komisioniranje, sortiranje skladinih jedinica), i
organizaciju skladita.

O blast ulazak robe slui prijemu robe i priprem i robe za skladitenje.

O blast skladite jedinica je rezervno skladite i slui za vrem ensko
prem oenje. Jedinice naputaju skladite u istom stanju u kom su ule.
O blast skladite za kom isioniranje slui uglavnom za sortiranje. Jedinice
naputaju ovu oblast u prom enjenom stanju. U skladitu jedinica i u skladitu za
kom isioniranje se primenjuju razliita transportna sredstva.
U oblasti pakovanja sortirana roba se organizuje tako da predstavlja jedinicu
sprem nu za otpremu.
U oblasti izlaz robe ispunjuju se zadaci prodaje robe poruiocu, kao i poslovi koji
su sa tim e vezani.

246

Samo reenje jedan nudi, zbog idealnog protoka (skladina jedinica = utovarna
jedinica = transportna jedinica) punu automatizaciju i tim e zam enu za funkciju oveka.
Ostala reenja dozvoljavaju razliit stepen automatizacije.

13.2.2 O rg a n iza c ija sk lad i ta

Ranije je radnik morao da zna gde stoji svaki artikl u skladitu. Artikl nije mogao
da bude danas ovde a sutra tamo. A kada se artikl isporui ostajao bi prazan prostor,
to je uslovljavalo potrebu za veim prostorom.
Bitne pretpostavke da se skladite mehanizuje i automatizuje ostvaruju se:
-

standardizovanjem skladine jedinice (SJ),

korienjem regalnih transportera (RT),
korienjem transportnih sredstava (TS),
prim enom procesnih raunara (PR).

Pri tom e je:

SKLADINA TEHNIKA = SJ + RT + TS + PR

13.2.3 S a stav n i d elo v i s k lad i ta za ko m a d n u robu

Sastavni delovi su :
- Gradjevinski: zemljite, saobraajnice, zgrade, pom one prostorije, grejanje
i slino,
- Transportna i skladina sredstva: transporteri (trakasti, lanani), viljukari,
regalni transporteri, regalne dizalice, liftovi, regali i si.,
- Ostali uredjaji i maine: maine za pakovanje i etiketiranje, vage za merenje,
uredjaji za sm etanje i skidanje paleta, uredjaji za ienje,
- Pomona sredstva: pom ona sredstva za utovar, kao to su palete, posude
i slina sredstva za osiguravanje utovara,
- Sredstva za kom andovanje i organizaciju: elektrine i elektronske komande,
sredstva za sredjivanje podataka, uredjaji za ulaz i izdavanje, kartoteke,
procesni raunari i slino.

13.2.4 G ra d n ja sklad i ta za k o m a d n e terete

Zadatak skladita za komadne terete je da trajno rei uslove koji se trae za
skladitenu robu. Kod skladita za komadne terete danas mogu da se nadju sledei
naini izvodjenja (slika 13.4):

248

SI. 13.4 N aini izvodjenja skladita komadne robe

ravno skladite (a),

ravno skladite, ali po visini rasporedjeno (b),
skladite sa spratovim a (c),
skladite sa visokim regalim a (d, e).
skladite u kom e vazduh ima ulogu noseeg sredstva balon hale (f),
skladita na slobodnom prostoru (g).

Ravna skladita su visine do 7 m i zahtevaju veliki prostor. K om adna roba se

slae na pod, blok skladitenje, ili na niske regale sa pregradam a.
Uredjaji za opsluivanje su dizalice, transporteri, viljukari i si.
Ravna skladita sa visokim lagerovanjem su visoka 7 - 12 m.
Skladite na spratove sastoji se u principu od vie ravnih skladita
rasporedjenih jedno iznad drugog. Ono je nastalo iz zahteva da se na maloj povrini
zem ljita, koje m oe da bude vrlo skupo, dobije vei skladini prostor. Opsluivanje
je isto kao kod ravnog skladita, stim to postoje i uredjaji za vertikalno
transportovanje robe, kao na prim er liftovi.
Skladita sa visokim regalim a su skladita visine preko 12 m. Realizovana su
skladita i do 40 m visine, a duine preko 120 m. Regalna konstrukcija je slobodno
stojea. T ransportna sredstva su u ovom sluaju manje - vie autom atizovana (trakasti
transporteri, valjkasti i lanani transporteri, i si).
Skladita - balon hale su skladita sa pneum atskom konstrukcijom , kod kojih
u unutranjosti hale vlada nadpritisak od 0.01 do 0.03 bara (10 - 30 mm vodenog
stuba). Povrine balon hale se kreu 200 - 3000 m2.

13.3 M E H A N I K I U R E D JA JI U S K L A D I T IM A
Skladina jedinica, regal, regalna sredstva i transportni sistem i moraju da budu
usaglaeni da bi se obezbedio optim alni tok materijala. Pri tom e treba imati u vidu da
za svaki zadati skladini sistem postoji vei broj m ogunosti i reenja. Od skladinih
uredjaja u daljem toku bie obredjeni sam o regali i regalna sredstva.

13.3.1 R egali
Regali om oguuju prilaz artiklima. Regal ima zadatak da primi skladine
jedinice. Mora da bude dim enzionisan na osnovu m aksim alnog optereenja Najee
se izradjuju od elika, ali i od drugih materijala, na prim er betona.
Kostur regala se pravi od duplog "T", "U" nosaa, "LMprofila ili ravnih profila Pri
gradnji regala treba posebno voditi rauna o oscilovanjim a koja nastaju pri kretanju
regalnih sredstava. Na slici 13.5 su dati osnovni tipovi konstrukcije visokih regala.
Propisi o izradi i kvalitetu dati su odgovarajuim propisim a DIN - a.
250

Kod visina regala do 10 m regali se u skladinim halama posebno postavljaju.

Oslonci regala, u visokim skladitima, se anker zavrtnjim a privruju za fundam ent od
betona. Regali treba da budu podeeni po visini (i irini) radi prilagodjavanja veliinama
paleta, odnosno komada. Na slici 13.6 data su etiri reenja za podeavanje regala.

SI. 13.6 Sistem i veza za podeavanje regala

Danas su u upotrebi razne konstrukcije regala, koje su, veinom, standardim a
i propisim a obuhvaene. U Jugoslaviji ne postoje standardi za regale, pa se zato daje
pregled Zapadnonem akih propisa VDI.
Reetkasti regali (VDI 2417) za pojedinano sm etanje i pojedinano uzimanje,
oprem ljeni sa pregradam a koje su na preklapanje ili na guranje itd.
Regali za palete (VDI 2418) su specijalna konstrukcija regala koja je razvijena
za prihvatanje paleta. Ona se sastoji od horizontalnih povrina i regalnih nosaa. Prema
irini povrina za odlaganje i prem a nosivosti mogu do tri palete, po jednoj pregradi
da se smeste. Posebno treba voditi rauna o sigurnosti paletnih regala (jaina i veze
profila), njihovoj podesivosti i lakom premontiranju.
Visoki regali (VDI 2417/2418) su regali sa visinam a preko 6 m. Ovi regali sa
elinom noseom konstrukcijom se izvode i tako da nose i krovnu konstrukciju.
Jednostavni regali su regalni redovi sa jednim mestom za paletu.
Dupli regali su ustvari jednostavni regali poredjani jedni za drugim , koji su
medjusobno, odstojnikom, povezani.
Jednostavni regali omoguuju blok slaganje u regalu.
eona (ua) strana ovih jednostavnih (jednostrukih) regala je otvorena tako da
viljukar moe da udje u njih kao u tunel. Prva paleta stoji na podu. Ostale lee na
pregradam a regala. To uva zapakovane jedinice od oteenja usled pritiska. Kod
jednostavnih (jednostrukih) regala se slae od pozadi prem a napred. Uzimanje se vri
u obrnutom redosledu, te ovakav nain skladitenja nije pogodan za robu koja ima
ogranien vek trajanja. Levo i desno stoje ostali jednostruki regali tako da se po
principu blok signala, bez gubitka u hodu, moe da vri skladitenje.
252

Kompaktni regali. Ovaj naziv se odnosi na sve regale koji mogu da se voze,
guraju i premetaju. Regali mogu da se pomeraju - pogone runo, pomou lanaca i
uadi ili elektromotorima, opet preko sistema koturova, lanaca ili uadi. Neobian
pogon, koji se susree u skladitima je pneumatski ili pneumatsko - elektrini.
Pneumatski pogon regalne dizalice ostvaruje se preko jednog cilindra. Kod
pneumatsko - elektrinog pogona jedan cilindar se upotrebljava u podnoju regala.
Prednosti ovog pogona su malo trenje, lako odravanje, mala koliina energije, tih rad
i meka vonja. Po jednom bloku skladita mogu pneumatskim pogonom da se pokreu
mase od 40 t.
Posebno tehniko reenje su pokretna postolja tipa "GESTOR". Tehnika
upravljanja i komandovanja je tako izvedena da svaka kolica poseduju svoje
sopstveno logino upravljanje, koje moe da se menja i iji je program smeten u
centralni komandni orman. Osim toga, svaka kolica su opremljena sopstvenim
pogonom, te otpadaju lanani i uadni sistemi pogona. Instalisana snaga je relativno
mala. Kolica sa kotrljajuim leajevima su standardizovana za nosivosti 8 - 100 t,
duine do 20 m.
Prolazni regali (VDI 2419 i 2487) su regalne konstrukcije kod kojih prvo
uskladitene palete izlaze kao prve (prvi u polau, prvi u izlazu - "first in, first out").
Palete lee jedna iza druge na stazi nagnutoj 2 - 4. Staza su valjci sa kuglinim
leajevima, tzv. "rolgang" staza. Redje se pojavljuje lanani pogon, samo na delu ravne
staze. Prednost je dobro iskorienje prostora i ne zahteva hodnike.
Karusel regali su nova vrsta regala koji se sastoje od regalnih (elastinih)
jedinica koje se kao lanovi elastinog kaia, smetenih jedan iza drugog, pokreu po
jednom ovalnom koloseku (slika 13.7).

a)

b)

c)

SZ 13.7 Karusel regal, ema sa est regala i izgled

Na pritisak dugmeta eljena skladina jedinica dolazi automatski do mesta za
lagerovanje tj. utovar - istovar. U zavisnosti od kapaciteta i povrine skladitenja moe
da se izgradi koliki se hoe broj karusel regala, kao to se i vidi na slici. Ako se eli
da se karusel opsluuje samo sa eone strane razmak izmedju regala moe biti

minimalan (optim alno korienje prostora). Jedna signalna sijalica upozorava na

eventualno istovrem eno aktiviranje dva regala.

13.3.2 Is k o ri e n je regala
I kod regala se mora izraunavati i uporedjivati iskorienje povrine, prostora
i teine. Tako je:
- iskoriene povrina:

- iskorienje prostora:
T,V a
/v = -

- iskorienje teine:
Jm

JpmT
"

m.

gde su:
fA - iskorienje povrina. Pri tom orijentacione vrednosti fA su: za visoka
skladita fA=3-8, za ravna skladita (palete jedna preko druge) fA=0.5-1,
fv - iskorienje prostora. Pri tom orijentacione vrednosti fv su: za visoka
skladita fv=0.3-0.6, za ravna skladita fv=0.1-0.16,
fm - iskorienje teine. Nema raspoloivih orijentacionih vrednosti. Poredjenja
mogu da se izvode sam o kod regala od istog m aterijala (elik, beton),
As (m 2) - sum a povrina za odlaganje skladinih jedinica,
A q (m 2) - ukupna povrina osnove skladita,
VA (m 3) - sum a spoljanjeg (bruto) prostora za lagerovanje,
VG (m 3) - ukupna zaprem ina zgrade,
mT (kg) - nosivost skladinih jedinica,
(kg) - ukupna teina regala.

13.3.3 T ra n s p o rtn a sred stv a re g a ln ih s k la d i ta

Transportna sredstva imaju zadatak da prenose terete od jedne ulazne take do
odredjenog prethodno utvrdjenog mesta na regalu, ili da uskladitenu robu, po potrebi,
iznose iz skladita.
O snovna transportna sredstva u poetku razvoja regalnih skladita su bile tapel
dizalice i transportna sredstva za prolaze, na prim er viljukari. Mogu se razlikovati tri
osnovna tipa sredstva (si. 13.8):

254

uredjaji koji voze po podu,

uredjaji koji voze na regalu, i
uredjaji koji voze na krovu.

a)

b)

c)

SI 13.8 Vrste transportnih sredstava za vonju po: a) podu; b) regalima; c) krovu

Regalno sredstvo koje se kree po podu ima inu u podu koja se nalazi u
sredini prolaza. Dodatno oslanjanje je preko koturova koji se oslanjaju na gornju ivicu
regala, kao to se i vidi na slici.
Prednosti ovog naina su laka konstrukcija, nezavisnost od regalne konstrukcije,
oscilovanje i udarci se ne prenose na konstrukciju. Primenjuje se kod visokih regala
i velikih tereta. Ovo je najea konstrukcija.
Regalno sredstvo koje se kree po regalu ima ine koje su privrene na
regalima i po kojima se kreu pogonski tokovi. Sredstvo moe da se okai na 2/3 ili 3/5
visine regala. Cesto su potrebne vodjice u visini poda.
Nedostaci su teka konstrukcija, sile i udare mora da primi regalna konstrukcija.
Primenjuje se za ekonomski opravdane visine konstrukcija i ograniene terete.
Sredstva koja su vezana za krov, odnosno kod kojih je ina vezana za krovnu
konstrukciju, moraju da imaju takodje dodatno vodjenje u blizini poda, preko potpornih
koturova koji se oslanjaju na regal.
Prednosti ovog reenja su to se sile prenose na tavanicu, a iskorienje visine
regala je maksimalno.
Prema nainu izvodjenja nosee konstrukcije regalnog transportnog sredstva,
razlikujemo sredstva sa jednim ili dva nosaa stuba, ve prema tome da li je nosea
platforma privrena za jedan stub, ili se nalazi izmedju dva stuba (slika 13.9).
lako se granice primene pojedinih reenja neprekidno menjaju moe se ipak
rei: regalne dizalice sa jednim stubom primenjuju se do 30 m visine i korisnog tereta
do 1500 kg, a za vee visine do 40 m i vee terete do 3000 kg preporuuje se primena
dva nosea stuba, kod visina uredjaja preko 16 m potreban je u gornjem delu jedan
pogon za priguenje oscilacija. Sva regalna sredstva koja su prikazana na slici, kreu
se po ini koja je ugradjena u pod. Tehniki podaci su dati u tabeli 13.1.

SI. 13.9 Familija regainih dizalica nosivosti: 300, 500, 1000, 1500, i 3000 kg.
TABELA 13.1 Tehnike karakteristike regalnih vozila (SIBEAU)
Sl.13.9a)

SI. 13.9b)

Sl.13.9c)

SI. 13.9d)

Sl.13.9e)

300

500

1000

1500

3000

15

30

40

40

0.95-1.2

1.05-1.4

1.25-1.8

1.4-1.8

1.5-2.0

Brzina vonje
(m/min)

80

125

160

160

160

Brzina dizanja
(m/min)

12

25

32

32

32

Brzina radnog stola

(m/min)

25

25

32

32

32

20

40

40

40

40

Tip vozila
Maksimalna
nosivost (kg)
Maksimalna visina
dizanja (m)
irina (m)

Brzina vonje
(m/min) (uredjaj za
premetanje)

Na slici 13.10 data je pak jedna familija regalnih dizalica DEMAG.

Nosea konstrukcija je sanduastog preseka, kabina je projektovana saglasno
ergonomskim zahtevima, saglasno novim propisima o sigurnosti i zatiti na radu (slika
13.11).

SI. 13.11 Regalna dizalica sa jednim

1. Pogon kretanja;
2. Pogon dizanja;
3. Stub;
4. Platform a sa kabinom ;

stubom :
5. Sistem za vodjenje gornjih tokova;
6. U redjaj za prem etanje sredstva;
7. Odbojnik.

Tokovi za vodjenje (bez venca) smeteni na gornjem delu regalnog sredstva

slue za bolje vodjenje i mirniji rad i za izjednaavanje neravnina ina. Pogonski tokovi
mogu biti i plastini, a takodje i ina. Leita su kotrljajua i sam opodesiva. Pogon
tokova vri se polnopreklopljivim elektromotorom .
Pogon dizanja om oguuje vertikalno kretanje tj. dizanje i sputanje tereta.
Pogon dizanja je vitlo sm eteno u blizini poda. Od vitla uad se vodi preko
koturova, koji su sm eteni na vrh stuba, i nadole do podizne platforme. Podizna
platform a, dakle, visi o dva ueta i vodi se du stuba dizalice.
Teleskopska platform a slui za prim anje tereta i najee je napravljena kao
teleskopska viljuka sa dve konzole - zupca. U izuzetnim sluajevim a se primenjuju
viljuke koje imaju m ogunost i zglobnog pokretanja (slika 13.12).
Teleskopska viljuka se kree popreno u odnosu na hodnik regala. Pomeranje
se vri po pravilu preko zupanika i zupaste letve, ili lananim pogonom . Viljuke se
bono vode preko koturova. Zbog relativno jednostavnog pogona primenjuju se najee
kod autom atizovanog skladitenja.

SI. 13.12 Viljuka sa zgtobni pomeranjem

Viljuka sa zglobnim pomeranjem moe da se bono kree i okree. Pogon ide
preko zupastog, lananog ili vretenastog pogona. Viljuke koje su zglobno pomerljive
omoguuju primanje, predavanje i obrtanje paletiziranog tereta. One su skuplje zbog
komplikovanog i sloenog kretanja, pa su za automatski pogon malo pogodne. Za
kabinu vozaa je pogodna laka i stabilna konstrukcija, sa velikom preglednou.
Kretanje kabine mora da bude mirno, bez veih oscilacija. Konstrukcija kabine mora
da bude tako izvedena da je ulaz i izlaz iz kabine uvek mogu.
Uredjaj za premetanje regalne dizalice slui za premetanje sredstva za sluaj
da treba premestiti dizalicu iz jednog hodnika u drugi, u sluajevima kada nema potrebe
da svaki hodnik oposluuje zasebna regalna dizalica. Uredjaj za premetanje die
dizalicu preko zupaste letve za oko 40 mm od poda i preko tri pogonska toka
premeta regalnu dizalicu u drugi hodnik. Komandovanje je iz kabine.
Elektrino - optiki signal pojednostavljuje ulazak dizalice u hodnik (slika 13.13).

SI 13.13 Premetanje regalne dizalice iz jednog u drugi hodnik

Pomoni mali pogon dizalice slui za dostizanje najvie pregrade i za
savladjivanje visinske razlike izmedju uzimanja i sputanja skladine jedinice (40 - 60
mm). Zbog toga sredstvo za prihvatanje tereta mora jo jednom dodatno da se
podigne. Ovo se vri ovim dodatnim malim mehanizmom, koji ovu radnju vri sa
smanjenom brzinom. Jedno od posebnih izvodjenja regalnih dizalica (za prenos dve
palete) prikazano je na slici 13.14.

SI. 13.14 Regalna dizalica za dve palete

Sredstvo ima dve viljuke, prenosi dve palete i alternativa je reenju sa dve
dizalice.
Nazivi regalnih sredstava jo uvek, i u industrijski razvijenim zem ljam a, nisu
jednoznano odredjeni. U Nemakoj su nazivi dati VDI propisima. Susreu se sledea
sredstva i nazivi:
Regalna pretovarna sredstva. Naziv (pojam) za uredjaje koji su nam enjeni za
punjenje i pranjenje regala.
Regalna vozila, zavisna od regala. Prema VDI 2361 list 1, to su sredstva kod
kojih regal i vozilo ine celinu. esto se nazivaju i skladinom mainom.
Regalna vozila, nezavisna od regala. To su vozila za skladitenje, odnosno
kom isioniranje (sredstva u prolazim a izmedju regala) prem a VDI 2361 list 2 i tapel
dizalice prem a VDI 2370. Ovi uredjaji mogu da rade i izvan regala.
Uredjaji za opsluivanje regala. To su uredjaji kod kojih u norm alnom sluaju ide
i radnik koji upravlja. Ovde spadaju, osim uredjaja za kom isioniranje, i tapel liftovi
zavisni od regala, i vozne platforme.
Regalni tapel uredjaji. To su uredjaji zavisni od regala, bez posluioca
(rukovaoca) sa upravljanjem sa poda ili automatski.
Regalne pokretne (vozne) platforme. To su uredjaji sa podiznom platform om sa
velikom povrinom za prihvatanje tereta, blizu 12 paleta, ili drugog kabastog tereta.

SI. 13.15 Savremeno skladite

261

264

DONJA KOTURAA SA DVA KOTURA DIN 15408 (veliine, oznake)

1200
140
180

160
810
500

905

960
125

750
112
140
735

100
125

780
515
140
1035

740
480
130

710

800

1010

690
430
120
805
790

660
410
630

710

725

110

460

370
630
390

415

480
112
590

100
515
315
580

1
32000

20000

16000

40000

40000

50000

63000

63000

80000

32000

CM

40000

25000

IO

a>
-o
o
to
k_
>
KJ
a>
i
cd
E
cd
13
<
cd
j5

E t
m E
-t- CvJ
a> <d
CL CL
P
3
k_ k_
O) O)
a> a>
CO </>
O
S>
0
CL
rt
N

a>
'O
0)
"O
jU
CO CVJ
.*= E
N C
J3 - t

O
Q
CL
rt
N
CVJ

c
P

o z z

3 O O
=. i"- r-~
d) |-~ IO
IM
yra
_Q
a>
rt

co
o
o
CD
CO
<D

>5 c
s? -3
Q-^
to
O C
S <2

cd
C/)

h
3
_y
E
C
O
k
o
>
u

o
*cd
o
c=
"O
Cd
o

Cd 3
<D

o
cd
E
k_
13
O

Cd~
1

25000

co
k

32000

20000

16000
20000

16000
8
o

32000

CD

20000

! 16000

20000

| 12500

12 500

12 500

E
m

OOOOS

O
8

10000

I
[

10000

8000

CM

OOOOS

<

12500

8000
r
10000

j
8000

I
6300

i
j
3m

u kg
j grupu

1
!

oi

ooosz

O
o>
o
o.
rt
N

O
Q
to

000 SZ ~j

co
9
>
'tn
o
c

000 01

000 s

6300

510

415
IO
to
CO

N
tJ

068

IO
o

o
CM
IO

016

*
^3

o
O)

100

o
00

645

IO
h-

630

o
f-

(0
IZ
o
CD
O

3
u>

o
CO

560

330

at
U)
*t3
IL

lO
CD

375

300

240

*-o

O
CO

E
co
3
Q2
O)

rt

009

O
IO

_________ _ J

o
s

o
IO

<n i
E

cd
>
"O
cd
co
cd
2
o
j*.

cd
0
1
cd
>
cd

2
cd
N
a>
a>
>ni
3
cd
k_
cd
IM
cd
cd
N
T5
-C
KO

o
o
c
-C

o
-Q
M
cd

^c r t eE*
Q> ><1>-iZ
N Q. Z3 -a

CD

broj
kuke

TABELA 1.1 Donja dvojna koturaa sa dva kotura DIN 15408 (veliine)

IO
CD
CM

265

&

o
O)

o
<3>

570

240

099

390

h-

f-

500

o ca
c
"O rt

460

CD
IO

CO

280

0)

430

180

S'
2

455

i
O
>

.
*

009

O
nj
E

(O
k

00

00

O
CM

o
k

CM
CM

CD

CM

CD
CM

O
CM
k_

00

CM

IO
CM

CM

co

CM

co

CD
CO

O
*

k--- fc---

2 srt-ac
M i

o
T3
cd
CO
cd

sr

cd
j*:
3
O
CL

Q_

266

DONJA KOTURAA SA ETIRI KOTURA DIN 15409 (veliine, oznake)

cd

g I q>
E
> CO
o
> (0

E
3

co

O rt
c co
-o
OJ

<D
'O
o

s
S

CL
h_

D)

Ii
E p
CD E
t-

-S

cNd

rt

TABELA 1.2 Donja dvojna koturaa sa etiri kotura DIN 15409 (veliine)

C l CL

E 2
o> a>
a> o
co co
c e
o o
aj
>S 5*
o S*
o

cl a

"D
rt <0
_0 N N
to

CVl

CD
3
JC
c/> to 04E
O c
> o
*</> O)
o o
c CL <E
rt
NJ

8
8

8
S

a
c>
o
a>

=3

i t
22
o >
S-E3

cd c
N .

15
o

E
o
j
rt
co

3
E
53

rt"
E
rt
o
c

ro

rt
k_

o
>
T3

E
2
J2O
*
c
"O
<D

>
rt
E
2

r
t
N

>
M
3

c
Nd
cd

i i"O

a)
>o
cind

cd

>n J5

^C (0 E
*J
T- p
C
C
iiD>
M
0.13*0
4)
(0

8 i i
(0 =J
g
>o
{=
u ;o
Q-oe
co
T3 C
ro _.

03

CM

iE E
N C P
o z z
3 o o
r-- h8 =
<u r l d
ISJ i - T 3
<0
-O
2
2 ..
_Q

2o

C\J

a> u

O)

rt
E
rt

</)
C
o
O)

3 rjE
Q_

_rt

o
CL

>o
0
to)

-C
15
*/)
.O
o

c
-C

k_

2N

T3

cd
cd
p
Eb

<D

NI

e
0

rt

C l

8 S
267

JEDNO KRAKE KOVANE KUKE - OBRADJENE

DIN 15401 (m ere, oznake)

Oblik GS, jednokrake kuke br. 006 do 8 sa navojem, (G) kovane u kalupu (S), bez ispusta.
Oblik GSN, jednokr. kuke br. 006 do 8 sa navojem (G), kov. u kalupu (S), sa ispust. (N) (sl.1).
Oblik GSN, jednokr. kuke br. 10 do 40 sa navojem (G), kov. u kalupu (S), sa ispust. (N) (sl.2).
Oblik GF, jednokrake kuke br. 10 do 250 sa navojem (G), slobodnokovane (F), bez ispusta.
Oblik GFN, jednokr. kuke br. 10 do 250 sa navojem (G), slobodnokovane (F), sa ispustom (N).

B
Slika 1

Slika 2

Detalj X
Jednokrake kuke br. 006 do 5 za serijska vitla (slika 3).
Jednokrake kuke br. 6 do 32 za serijska vitla i dizalice (slika 4)
Jednokrake kuke br. 40 do 250 za dizalice (slika 5).
Detalj X
di

Slika 3
Ostale mere prem a slici 4.

Slika 4

Slika 5
Ostale mere prem a slici 4.

Oznaka jednokrake kuke, oblika GSN, br. 80, klase vrstoe M je:
Jednokraka kuka DIN 15401 - GSN 80 - M 1)

TABELA 1.5 Mere za jednokrake obradjene kuke

kuka
br.

d t

d 2

metriki
navoj

Ml

0 0 6

d 3

okrugli
navoj

14

10

M I O

7 ,5

16

12

d a

d,

14

ni

''i h

l>

rn

3.2

9/5

4.5

52

11.5

30.5

60

13

32.5

106

11

2. 5

1.2

3.2

0 1 2

63

14

32.5

112

11

1.2

0 2 0

70

16

41.5

135.5

15

1.2

74

17

41.5

141.5

15

1.2

83

19

46

152.5

18

7.5

1.6

16

16

0 4
M

20

__

16

0 5

89

20

46

164

18

7.5

1.6

0 8

100

22
_

55

183

22

194

22

24

__

19.5

6. 2

1.6

2.5

36

42

30

30

24.5

118

26

68

30

10 . 2

132

30

83

35.5

10 . 2

148

33

93

45

38.5

10.2

165

37

103

53

45

...

Rd

50 x

42

43.4

60

50

67

56

Rd

5 6 x

48

49.4

10

75

64

Rd

6 4 x

54

55.2

12

B5

72

Rd

7 2 x

62

63.2

16

95

80

Rd

8 0 X 1 0

68

69

2 0

106

90

Rd

9 0 x 1 0

78

79

132

55

42

42

3 2

23

36

48

118

6.2

105

2 5

...

100

110

Rd 1 0 0 X 1 2

85

86.8

...

...

36

...

5.2
4

12.5

0 2 5

20

d t

^3

0 1 0
12

DIN 15401

221

27

10

10

250

32

10

10

281.5

36

15

10

314.5

40

15

10

112

375

45

20

10

14

130

160

122

413

50

20

10

16

145

18U

446

56

25

10

18

160

2110

10.2

185

41

12.2

210

46

12 . 2

221

34

135

16.2

252

37

157

504.5

63

25

12

20

180

220

42

170

576

71

30

12

22

200

250

225

280

16 . 2

280

...

20,2

330

48

187

645

80

30

12

25

...

20.2

360

54

207

716

90

40

12

28

255

315

350

95

96.8

20.2

400

60

232

788

10U

40

12

32

200

Rd 125x14

108

109.6

80

25.3

447

68

257

880

112

45

12

36

32(1

305

485

75

280

969

125

50

12

10

40

355

445

R d 110 x

12

4 0

150

125

5 0

170

140

Rd 1 4 0 X 1 6

120

122.4

90

25.3

6 3

190

160

Rd 1 60X18

138

140.2

100

25.3

550

83

322

1100

140

55

12

10

45

400

495

88

357

1245

160

60

12

12

50

450

565

100

402

1388

180

70

12

12

56

505

635

8 0

212

180

Rd 180X20

156

158

120

25.3

598

100

236

200

Rd 2 0 0 X 2 2

173

175.8

140

30.3

688

125

265

225

Rd 2 2 5 X 2 4

196

198.6

160

30.3

750

108

--

465

1565

200

80

15

12

63

570

710

217

30.3

825

117

510

1761

225

90

15

15

70

640

800

1 6 0

300

250

R d 250 x 28

219.2

180

2 0 0

335

280

R d 280 X 32

242

244.8

200

30.3

900

124

613

2012

250

100

15

18

H0

720

900

2 5 0

375

320

R d 3 2 0 X 36

278

280.4

240

30.3

980

134

690

2272

280

110

15

20

90

810

1015

Sve oznake su prema DIN normama, obzirom da JUS M. D1. 144, od 1975
godine razvrstava kuke i dizalice u 4 pogonske klase, a JUS za pogonske
grupe mehanizama ne postoji.
271

TABELA 1.6 Mere za dvokrake kuke oblika RS, RSN, RF i RFN

DIN 15402

kg

a
n i

kuka
br.

a-j

a*

t> i

d i

t\

li

/.

fi

>?

r*

rn

r5
R F

R F N

0 5

34

2/

44

22

24

80

130

70

12

10

27

165

1.6

1.8

0 8

38

30

49

26

31)

83

150

72

12

10.5

33

183

41

fi

1.6

2.5

2.6

40

37

52

28

30

96

158

77

14

12

36

195

3.5

44

1.6

3.5

3.8

1 6

45

36

50

34

36

100

183

78

14

17.5

43

272

51

1.6

5.3

2.5

50

40

65

40

4?

112

208

30

14

14

50

250

4.5

58

1.6

6.5

6.9

56

45

73

48

124

238

33

23

16

60

280

5.5

67

10

2.5

9.7

--

63

50

87

53

53

143

266

40

?3

18

67

312

6.5

75

10

2.5

12.5

13.4

71

56

97

60

60

160

301

44

23

18

75

375

85

10

2.5

15.5

16.8

(i

III)

63

103

6/

f> 1

182

337

48

23

18

85

415

10

95

10

2.5

74

25.3

116

75

75

192

377

54

27

23

95

450

11

106

17

3.0

34.3

35.5

35

36.3

130

85

85

210

421

liO

27

23

106

510

17.5

10

118

17

3.0

48

49,5

49

50.5

95

<15

23 7

471

09

3G

28

118

580

14

11

132

IG

4.0

67.6

69.7

69

71.1

33

132

650

16

12.5

150

16

4.0

95

97.5

97

99,5

33

150

715

18

14

170

20

5.0

137

135

135

20

5.0

189

193

193

197

280

280

286

'Kl

1 0
1 2
16

1110

80

112

90

146

2 0

175

100

163

106

10G

265

531

75

36

2 5

140

117

187

118

lift

315

598

86

45

3 2

160

205

175

132

137

672

335

94

38

45

170

790

20

190

16

fi

4 0

180

140

230

150

150

375

754

104

45

3B

190

885

22

18

212

20

5.0

5 0

700

160

760

170

170

420

842

170

56

42

212

965

25

20

236

25

6.0

6 3

774

180

797

190

190

460

944

131

56

42

236

1090

28

22

265

25

6.0

8 0

750

700

325

212

212

515

1062

144

56

45

265

1235

32

75

300

25

6.0

R S N

R S
36

759
1060

30

8.0

1480

1491

30

8.0

2100

2115

68

50

335

1550

40

32

375

68

50

375

1745

45

36

425

218

68

55

425

1998

50

40

475

30

8.0

3000

3015

240

68

55

475

2250

56

45

530

30

8.0

4250

4268

236

575

1186

157

56

1 2 5

315

250

408

265

265

645

1330

178

1 6 0

355

280

458

300

300

725

1505

198

2 0 0

400

315

515

335

335

800

1685
1885

875

750
1050

6.0

335

236

375

394
547

78

364

375

...

388
539

36

224

580

1375

780

355

...

300

1 0 0

450

274

138

45

2 5 0

1.9

25

Dozvoljena odstupanja za dvokrake kuke oblika RS i RSN

kuka
br.
0 5

d o

ti,

1 a,

Dozvoljena odstupanja za mere

fl
a, 1
j
|
I * 1 f?

/ ,

i/ i

2.5

4 4
O

Jq

16

2 0

d O

4 0

| h

/ 1

4 1
0
2
0

- 5
O

1 0

3
fl

2
0

6
O

4 4
0

8
O

5
l)

Dozvoljena odstupanja za dvokrake kuke oblika RF i RFN

kuka
Dozvoljena odstupanja za mere
br.
,
| n?
r 1 R \ h
//
|
1 I?
4
*0

1
2
+ 10
16
10 dO 16
8
0
0
O
O
0
4

20 dO 32
do
80 do 25
160 (j0 250
4 0

6 3

12

20
f)
75
O

+ 10

12

16
20

16
n

12
0

5
0

20
0

70
O

16
0

6
0

24
0

25
O

20
O

8
0

32
0

.12
O

20
O

10
0

4 40

ly

273

DVOKRAKE KOVANE KUKE - OBRADJENE

Oblik
Oblik
Oblik
Oblik

DIN 15402 (mere, oznake)

GS, dvokrake kuke br. 05 do 40 sa navojem, (G) kovane u kalupu (S), bez ispusta.
GSN, dvokrake kuke br. 05 do 40 sa navojem (G), kov. u kalupu (S), sa ispustom (N)
GF, dvokrake kuke br. 10 do 250 sa navojem (G), slobodnokovane (F), bez ispusta.
GFN, dvokr. kuke br. 10 do 250 sa navojem (G), slobodnokovane (F), sa ispustom (N)
Dvokrake kuke oblika GS i GF

Dvokrake kuke oblika GSN i GFN

d>

Slika 1

Slika 2
(Ostale oznake prem a s lic il)

Detalj X
Dvokrake kuke br. 006 do 5 za serijska vitla (slika 3).
Dvokrake kuke br. 6 do 32 za serijska vitla i dizalice (slika 4).
Dvokrake kuke br. 40 do 250 za dizalice (slika 5).
Detalj X
di
d,

Slika 3
Ostale mere prem a slici 4.

Slika 4

Slika 5
Ostale mere prem a slici 4.

Oznaka jedne dvokrake kuke oblika GF, br. 20, klase vrstoe M, je:
Dvokraka kuka DIN 15402 - GF 20 - M

TABELA 1.7 Mere za dvokrake kuke oblika GS, GSN, GF i GFN

met riki
nav oi

DIN 15402

okr ugl 1
nav oj

kuka
br. d, d2 d*
mi

^6 d7 e It h h

rf

m ll

P r9 r\o

i-i t

05

74

20

70

16

5.7

80

14

46

159.5

18

7.5

1.6

00

30

?4

74

19.5

5.7

83

16

55

178

7?

30

24

74

19.5

6.7

96

16

55

189

77

36

30

30

24.5

6.7

100

20

68

215.5

27

10

10

47

36

36

30

6.7

11?

77

83

?43.5

3?

10

10

774

36

15

10

1
1.6
2.5

4
5
6

40

53

no
(i?

42

45

42

45

10.7

35.5

10.7

38.5

124

75

93

...

.. .

143

30

II?

103

306

40

15

10

365.5

45

?0

10

14

V1 =

V2

...

93

85

47

43.4

10.2

160

34

56 v

18

49.4

10.?

182

38

17?

403

50

?0

10

16

104.5

95

12,2

192

4?

135

435

56

?5

10

18

117,5

107

50

Rd

50

56

Rd

10

75

G4

Rd

64 x

54

55.7

12

05

77

Ril

77 x

67

63.7

12,7

210

48

157

49?

63

?5

1?

70

137,5

170

16

95

Ril

8 0 x 1 0

68

69

16.7

237

53

170

56?

71

30

1?

7?

148,5

135

20

10(1

Rd

90 v

78

79

16.7

265

59

187

678

80

30

12

75

165,5

150,5

25

Itfl

no
no

10

100

R d 100 x

12

1?

32

13?

110

n d 110 x

40

150

125

R d 125 x

85

86.8

70.2

315

707

66

696

90

40

1?

?8

185

168

40

1?

3?

707

189

70.7

335

74

?3?

768

100

80

70.2

375

84

757

863

11?

45

17

36

233

71?

177.4

90

25.3

420

95

?80

944

175

50

1?

10

40

765

740

I3B

140.7

100

75,3

460

106

37?

107?

140

55

12

10

45

797

?70

95

96.8

108

109.6

170

140

R d 140

63

I/O
ino

160

R d 160 x

80

217

1B0

Rd 1 8 0 X 2 0

156

158

120

25.3

515

119

357

1712

160

60

12

12

50

331

300

1 0 0

236

200

Rd 200 x

173

175,8

140

25.3

575

13?

40?

1351

180

70

12

12

56

370

336

125

265

275

Rd 225 x 2 4

196

198.6

160

30,3

645

148

465

157?

?00

80

15

12

63

414,5

376

160

300

750

R d 2 5 0 v 28

717

719.2

180

30,3

725

168

510

1714

775

90

15

15

70

466

4??

200

335

7R0

R d 2 8 0 32

747

744.8

700

30.3

800

188

613

196?

750

100

15

18

80

577,5

475

250

375

370

Rd320

778

780.4

740

30.3

875

710

690

7717

780

110

15

20

90

587.5

535

50

- 16

18

22

v 36

TRAVERZE
Oblik A:

DIN 15412 (mere, oznake)

Traverze sa kuglicama za serijska vitla veliina 006 do 1.

1
f
i

1
/b MV

O blik B:

Traverze za serijska vitla i dizalice sa serijskim vitlim a veliine 1.6 do 16.

O blik C:

Traverze za dizalice i serijska vitla sa osiguraem sa strane,

veliine 2.5 do 250

p '

f*O

CM
O

cm

n
o

IO
o

to
o

IO
o

IO
IO

IO
0

IO
(O

40

-i

CD ~
_Q
o
<
2

to
(N

! ilM

1
; *

DIN 15412 (mere, oznake)

CO
IO IO
00* CM 00 CM co
CM CM CO IO

cm"

cm

oo

co
V

o
s

CD
o> co

% CM cco4 CVO

p
N

ai

co

N
-c

*
a

-a

N
T3
U

V
o

<r>
o

CM

eo
o

rN

K.
ci

00
o

co
o*

co
o

cr

at

r>

IO

IO IO

IO IO
* co
CM CM CM CM CM

IO

CM CO co

t-

*-

CO CO <o
o' o o

00 r- CM IO
CM CO

IO
IO

N
N

IO
N

co

f-

co

O
1"-

IO

00
iO

IO

f-'

*o
N

cm

w
-o

o
n

IO

a
p

IO

o
o
o

IO

o
o

to
N

id o

CO h-

IO
<

CD o>

co

IO IO
IO* cd

IO IO

IO IO

IO

IO

IO

co

IO
CM

o
*

o
o>

IO

<o

IO

CO

CM CM ao
f- OO co

co
o>

<o
o

IO IO to
a> o

o
co

IO
V

CM o
J IO

CO
IO co

CM o
t. co

o o
CT> o

o
co

o o
CM co

o
co
co

o o
g
g CM IO C
CM CM CM M

IO

IO
CO

in

to o
00
d

IO
CM

to

to

oo

o
co

co

IO

IO

CM

co

CO
<o

IO
CM

IO
CN

IO
CO
CM

IO

CO
CM

o
00

to
co
o

00
K

o
o

CO

o IO
CM co

<o CM o
IO CO r-

CM CM CM CM

to to IO IO
CM CM CM
* CM
* cm

IO

CM

>*

IO

CO CO CO CO CO CO co

IO
CM

o IO IO CM
CM CM CM

IO IO to IO IO
* CM
* IO IO
* CM CM CM
CM CM CM CM CM CM

IO

oo

o>
OJ CM
CM CM CM

IO
CM
CM

IO

IO

CM CO co
CO o> o

IO

N o
cm' IO
CM CM CM CM co

IO

m
o

CD

t
r-

o IO
CM co

co

co
(O

co

co
IO

CO

N
co

co

IO
N

IO o
o

to
IO

<

s?

IO
Q
IO IO

IO o
CO M-

o
J

to
CM s

CM o
CO co

O
n

IO
CM

CM CM

o
N

to
<o

IO

CM

CO K
CM M

IO
cm' IO
*o co

o>

CM CM CM

IO
IO
s
o
CM CM CM O

CO co

<0

co

IO

CO cO

IO
ri

<o

CM

to CO

ai

o 00 CO CO
tn
CM CN

co N co o>
CM CO f"to

CM
CM

co co co co co
CM CM CM
* co
* CM
* CM
* CM CM
CM CM CM CM CM CM

IO

IO

h-

IO

co

IO

to
o>

IO IO
1

--

cm

IO
N
ri

-a

w ,

t'i

03

IO
cm
co*

n
-o

00
o

*-

oo
o

C*

-=

TABELA. 1.8 Traverze

o
cb

=>
Q.

co

314

kovane

s lo b o d n o

kC
-O
O

IO
cm

f-*
i

*r

<o

o
h-

IO IO
CO o>

o
IO

3
1

CM
o 3

IO IO
IO

co

a*

<o
o
CM CO s

1
3

IO
co

IO Q
o io
C0 co
1.

oo

8
CM

ft

o o
8
g CM
?
CM CM CM CM
O
o
o o
s
g CM
8 'f S s CM
CM CM CM co co CO co
IO
'J
co
CO CO co
co CM
CM 3 co 00 o CM to
CM CM CM CM CO
o

o
co

IO o
CM

'V

<Ji

oo

00

CO CO CO

K
00

at

r-

r- N.
00
._i
IO to
N N o
00 00 o

o
O

IO

IO

IO

IO
IO

c
o
to a

3
IO
CM*

r-

<n

to
co

to
co

IO
ITI
CM

00
r

co
hco

IO

o o
cr> o

o
co

IO

CM

V)
o
co
co

CM

to
CO
I
to
co
co

+#

co
o
r-t

to

IO
CM

CM

o
to

co
to

o
00

o
o

CM

00 CO o o
CM IO
CM CM CM s

CM
&
o o
g
CM CM CM
1

CM

CM

CM
CM

IO

co

*
oo

rCM
CM

to
CM

o
to

IO

O O
CM
CO
o o
o
<o

tn

o
(0

o
o

to o
OO to
co

CM

at

o
m

277

1 1 1 1 l 1 1 rtX X

1 1 1

leaj

IO
IO oM8 IO c
IO
IO O
to
r-- IO
cn ?
iO IO
CM
OC
sMC
r-. to
C0 ort IO
COor- IO
Oi 8 o o
to $ l
O cr-o M $rt 1 s C
CMC
O CM
o- to
T
>
t
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 IO
oC
C
Ol L
IO cr-~
O<
o> s to ctoo to N
CM
M
CMC
CM
p
IO
IO
'J cx
to
M
C
O IO
^ 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 oo to
O
t 3 0to0 C
C
jC
CM
OC
LM
O
O
J* C
OO IO
CMcrto C

<T> C
C
toMtC
*
M
CM
IO IO
IO
IO
*O to
1/
*M
- to
0) O fC
d c
JC
M
MC
C
8MhC
CM
to s CMC
*** o
to olO to
cm
o' O
co) K s r-. oi s 0O
CV
M
O
J cCM
OJ C
CM
cM
o cU*i
r- 1C/
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 lO IO IO IO IO IO lO lO LOIO IO IO IO
ti

o
3N
3
n
H

o
8 ofCMrf
to to
8 to
rt 8 8
O
rt
LO
OJ
CM
8
IO
rt) lO
rt O
O
to
CM
CML
CMIO

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 COto to CO00 00 co CDoo 00 00 CO00 C O O o

LOIO IO lO CMOJ CMCMOJ c OJ CMCM
00
o
co 00 o o o OJ IO LO001 8 IO
IO s si 8 O
r- 8
CMIO
'* lO 8 O
CM8 oco o>} IO
1 1 1 1 1 t t tO CDr- o CMco 1 1 i 1 1 1 1 1 1 1 i 1 1 i 1 i
IO
IO
38 8 8
CM
O o oM ort cU
1 i 1 1 1 1 1 1 \ 1 1 1 1C
MC
CM
OC
CM
OC
Mto
CMC
CM
OO
col C
toMC
CM
OC
cn O
o> O
r- IO
co 8 8 oco oco s O
*M1
T 8 l 8 i
1 1 1 \ 1 1 1 1 1 1 1 1 1 IO
C
o O O O OJ 01 CMCMCMCMCMCMCM 0 to to to
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 E2 2 2
t> 00 o o 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 \ 1
I 1 1 1 1 1 1

1 \ 1
K
E
T> oco C
oO 0o0
tO tr> to

i
m
o
+l

T3
-

N
X

O
rtl

0CM
0O
col O
coJ 8

T3
<>

o o
L>
O m IO
*3
88
r--O L
oMo
cO L
cO
o lO
2 ro-~ 8 o
CMIO to
CMC
rt v
tr ** IO
C
C
Mfs
CM
O to

1 * 1 1 1 1 1 1 1 \

<y>

cCM
o rNl oco O
LO 3 O
Ol O
O)l
coJ c(O
o ort C
'tMoIO to

oM IO
o*> io IO IO oCM C
OJ s IO
CM IO
CO o

ir>

11

1 1

11

1 1 t

<>
o

1 1 1
lO in

-n(N

IO

1 1 1 1

1 00 C0 co

1 1 1 r- o>

IO
oj"

tq

IO
rt

IO
IO s

Oo

o s
r^

O
CMto
co

rt 8
CMO
8 8 O lO

CMCMCMCM

Tf rt

i S 3

i8
oo o0 oo

8M
CMC
COCO

rt0 to
rtM<
C
7
> <C
7M
>C
00 co o>
lO s S s f*n fh- N
CM
MC
C
M
CO '* rt lO co
O
U
L
O
to L
D
L
O
IO
IO
L
O
cm
r*oo- ha5 8 8 O
* 1rt^- <
CM
Mto
1 C
rjT) lO iO
f'.
rtM
co IO
co
CM8 to
CO c'Jm' C
CMr-'
CO IO
iO
to
IO
IO
s
CM
MIO
CMCM8 8 IO
co C
O1 1 1 1 1 1 1 1 1 i 1
s C
oJ O 5 8 o 8
IO
co IO
CMO
8MIO
't 8 8 8 C
C
to 8 O
8MO
O) 8 to
Tf rt n io to r-^
CM
MC
C
M8 O

11
1

in
* 8

kuka
br.

jed no - dvok rak a kraka

o IO IO coO
to co co C

or- s 8
cX
o oX oX 1 1 1 t 1 1 1 1 1 1 1 1 1

M
MtoO rt oo to
MrrMO
toJ C
Cn to r- 00 o CM to co oCMC
KMC
UM
') 8
f'SC
to
co c3O
CMC
CMC
CMCMCMC
CM
MC
CMCM
CMCMCMCMC
1 1 1 1 1 1 1o o o o
IO IO to IO IO IO IO IO IO LO IO LO O LO lO IO IO IO LO U to LO LO

TABELA 1.9 Sklop veanja kuke (mere)

8s

I 09x9

BOIUjAOSO
EUZ0JBZ

1 1 1 1 1 1

Tf 00 o IO s to
IO 3
C
0 CO rt

m
rt
CM0O0J oco co

C
ryO co
IO $
't oIO co

to
co ort

to
o o M
)
to *n
O
o o o o o o s IO
o co
CM

f"-

8 8 8 CMtoCMO 8

o00

r> to
'T 8 O
IO 8
8J C
CM
MCMco
CM -o co
O
rt

IO K
OO
o O
rt 8 8 O
M
OC
CM
8l C
8 8 8 CML
CM
CMC
O co
O
J IO
IO (O 00 O

CM

3t 8-rt

1 8LO

o oco nMo> 8 oIO

to O kO O o oV) <
IO
1
CM
CM

CM

CM

CM

279

TABELA 11.1 OBINO UE 6X12=114

(JUS C.H1.072)

Konstrukcija struka: 1+6+12

N azivni p re n ik
ueta

cija

mm

R a u n sk a p rek id n a sila

.0

12

N ajm an ja p re k id n a sila

Masa ueta
p ri nazivnoj v sto i ica o d

T o le ra n
d

vlaknasto
jezgro
M

e li n o
jezgro

1570 MPa

Af,

F ,i

F ,2

F ,2

kN

kN

kN

/mini

^m tn2

^m inl

^min2

kN

kN

kN

kN

kN

k g /m

k g /m

s
0

0 ,0311

0 ,0 3 4 2

4
5

7
0

0,0 5 5 4
0 ,0 8 6 5

0 ,0 6 0 9
0 ,0 9 5 2

10.1
15,8

11,7
18,3

6
7

6
0

0 ,1 2 5
0,170

0 ,1 3 8
0,1 8 7

22,8
3 1 ,0

26,4
36,0

40,5

30,9
39,1

5 ,6 9

1770 MPa

1 5 7 0 MPa

1 7 7 0 MPa

6.6

4 ,9 0

6 ,2 9

8 ,7 0
13,6

9 ,4 0
14.7

1 9 ,6
26,7

2 1 ,2
28,8

48 ,2

3 3 ,3
4 2 ,2
62,1

34,8
44,1
54,4

37 ,6 '
47,6
58,8

58,4
69 ,5
81 ,5

63 ,1
7 5 ,0
88,1

6 5 ,8
78,3
91,9

71.1
8 4 ,6
99,3

8
9
10

0 ,2 8 0
0 ,3 4 6

0 ,2 4 3
0 ,3 0 8
0,381

45,4
56,1

41,7
62,7
65,1

63,3

4 7 ,0
59,4
73,4

11
12
13

0,4 1 9
0,4 9 8
0,5 8 5

0,461
0 ,5 4 8
0 ,6 4 3

6 7 ,9
80,8
94,8

78,7
93,7
110

76,5
91,1
107

8 8 ,8
106
124

14

0,678
0,886
1,12

0 ,7 4 6
0 ,9 7 4
1,23

110
182

128
167
211

124
162
205

144
188
238

94 ,6
124
156

102
133
169

107
139
176

115
160
190

1,38
1,67
1,99

1,52
1,84
2.19

224
272

260
315

253
306

193
234

208
252

218
263

236
284

323

375

364

293
366
423

278

300

313

338

428
496
648

496
675
751

326
378
494

352

368
426
567

397
461

820
1010
1220

951

675
834

1010

705
870
1050

761

1170
1420

625
722
934

940
1140

1460
1710
1980

1690
1980
2300

1110
1300
1510

1200
1410
1630

1250
1470
1710

1350
1590
1840

0,221

16 1
18
20
22
24

5
0

26
28
32

2,34
2,71
3,54

36

35,9

144

2,57
2,98
3.90

379
440
575

40
44

4.48
5,54
6,70

4,93
6,09
7.37

727
898
1090

48

7,97

8,77

52
56

9 ,3 6
10,9

1290
1520
1760

10,3
12,0

440
510
666
843
1040
1260
1500

1760
2040

51 ,2

409
534

602

N a p o m e n a : V e li in e sa o z n a k o m 1 -o d n o je te na e li n u u i a sa v lak n astim je z g ro m , a veliine sa o z n a k o m 2 ,

na e li n u u ad sa e li n im je z g ro m .

280

TABELA 11.2 OBINO UE 6X37=222

(JUS C.H1.074)

Konstrukcija struka: 1+6+12+18

mm

SS

T o le ra n

vlaknasto
jezgro

cija

M i

k g /m

e li n o
jezg ro

1570 MPa

M i

^ rl
kN

k g /m

1 7 7 0 MPa

Fr2
kN

F,l

kN

/"mini

F t2

kN

kN

kN

mini
kN

^m in2
kN

18,8
25,6

2 0,3
27,6

3 2 ,0
4 0 ,5
5 0 ,0

3 3 ,4
4 2 ,3
52,2

36,1
4 5,7
56,4

56,0
66 ,6
7 8 ,2

6 0 ,5
7 2 ,0
8 4 ,5

63,1
75,1
88 ,2

6 8 ,2
81,2
9 5 ,2

144
188
23 8

90,7
118
150

9 8 ,0
128
162

102
134
169

110
144
183

253
30 6
364

293
35 5
423

185
224
267

200
242
288

209
253
301

225
273
325

440
51 0
66 6

428
4 96
648

49 6
57 5
751

313
363
474

338
392
512

353
409
534

381
442
577

84 3
1040
1260

820
1010
1220

1 951
1170
14 2 0

600
741
89 6

648
800
968

67 6
83 5
1010

730
902
1090

1290
1520
1760

15 0 0
17 6 0
2040

1460
1710
1989 '

16 9 0
1980
2300

^0 7 0
1250
1450

1150
1350
1570

1200
1410
1640

1300
1520
1770

2020
2300

23 4 0
26 7 0

2280
2590

2640
3010

1670
1900

1800
2050

1880
2140

20 3 0
2310

4 1 ,7
52,7
65,1

4 0 ,5
5 1 ,2
6 3 ,3

4 7 ,0
59,4
73,4

29,6
3 7 ,5
4 6,3

78,7
93,7
110

7 6 ,5
91,1
107

8 8 ,8
106
124

110
144
182

128
167
211

124
162
205

1,52
1,8 4
2 ,1 9

224
272
323

260
315
375

2,34
2,71
3,54

2 ,5 7
2 ,9 8
3 ,9 0

379
440
575

36
40
44

4,48
5,54
6 ,7 0

4 ,9 3
6 ,0 9
7 ,3 7

727
898
1090

48
52
56

7,97
9,36
10,9

8 ,7 7
10,3
1 1 ,9

60
64

12,5
14.2

13,7
1 5 ,6

8
9
10

0.221
0 ,2 8 0
0 ,3 4 6

0 ,2 4 4
0 ,3 0 8
0 ,3 8 1

3 5 ,9
4 5,4
56,1

11
12
13

0,4 1 9
0,4 9 8
0 ,5 8 5

0 ,4 6 1
0 ,5 4 8
0 ,6 4 3

67 ,9
8 0 ,8
9 4 ,8 '

14
16
18

0,6 7 8
0,8 8 6
1.12

0 ,7 4 6
0 ,9 7 4
1 ,2 3

20
22
24

1,38
1.67
1,99

26
28
32

fm m 2

2 6 ,4
3 6 ,0

1770 MPa

1 5 7 0 MPa

2 2 ,8
3 1 ,0

0 ,1 3 7
0 ,1 8 6

12

N ajm an ja p re k id n a sila

p ri nazivnoj v sto i ica o d

0 ,1 2 5
0 ,1 7 0

6
7

10

R a u n sk a p re k id n a sila

N azivni p ren ik
(
ueta

N ap o m en a: V eliin e sa o z n a k o m 1 o d n o se te n a e li n u u ad sa v la k n a stim je z g ro m , a veliin e sa o z n a k o m 2 ,^

na e b n u u a d sa e li n im je z g ro m .

TABELA 11.4 WARINGTON UE 8X19=152

(JUS C.H1.096)

Konstrukcija struka: 1+6+(6+6)

vlaknasto elin o
jezgro
jezgro

cija2'

1570 MPa

^m inl

^rnin2

^m inl

/min2

kN

kN

kN

kN

79,8
96 ,6
115

45.1
54,5
6 4 ,9

53,2
64,3
76 ,6

50,8
61,5
7 3 ,2

135
156
180

76,1
8 8 ,3
101

89,8
104
120

85 ,9
99 ,6
114

101
117
135

155
175
196

204
231
259

115
130
146

136
154
172

130
147
165

153
173
194

256
283
34 3

218
24 2
293

288
319
386

163
180
218

192
213
257

183
203
246

216
240
290

309
363
421

408
479
5 55

348
409
474

460
540
6 26

260
305
353

306
359
417

293
343
398

345
405
470

549
69 5
85 8
1040

725
918
1130
1370

619
784
968
1170

817
1030
1280
1550

461
584
721
872

544
689
851
1030

520
658
813
983

614
777
959
1160

kN

0 ,4 2 5
0,5 1 4
0 ,6 1 2

5 3 ,6
6 4 ,9
7 7 ,2

70,8
85,7
102

0 ,5 8 9
0 ,6 8 3
0,784

0 ,7 1 9
0 ,8 3 3
0 ,9 5 7

9 0 ,7
105
121

120
139
159

102
119
136

0 ,8 9 2
1,01
1,13

1 ,0 9
1,23
1 ,3 8

137
155
174

181
205
229

1,26
1,39
1,69

1,53
1 ,7 0
2 ,0 6

194
215
260

24
26
28

2,01
2,36
2,73

2.4 5
2,87
3 ,3 3

32
36
40
44

3,57
4,52
5,57
6,75

4 ,3 5
5,51
6 ,8 0
8 ,2 3

10
11
12

0,3 4 8
0 ,4 2 2
0 ,5 0 2

13
14
15 >)
16
17 )
18

1 7 7 0 MPa

1 5 7 0 MPa

kN

F r2

kN

k g /m

19 *)
20
22

12

N ajm anja p rek id n a sila

1770 MPa

^ il

M i

k g /m

10

pri nazivnoj v stoi ica o d

T o le ra n

mm

R au n sk a p rek id n a sila

Nazivni p ren ik
ueta

'V i
kN
60,5
73 ,2
87,1

F ,2

59,9
72,5
86,3

N ap o m en a: V eliine sa o z n a k o m 1 o d n o se se na e li n u uad sa v lak n astim je z g ro m , a veliine sa o z n a k o m 2 ,

na e li n u u ad sa e li n im je z g ro m .

1* Ovi pranici aa upotrebljavaju a m o za pooondcu u tad.

Pri praimani za pogon* u uad tolarancija ta utava na 4 %.

283

TABELA 11.5 SEALE UE 6X37=222

(JUS C.H1.102)

Konstrukcija struka: 1+6+15+15

%
vlaknasto

d
mm

Raunska prekidna sila

Nazivr. prenik
ueta
Toleran

jezgro

12

10

"
Najmanja prekidna sila

pri nazivnoj v stoi ica od

elino
jezgro

cija

M ,

Af3

kg /m

kg/m

1570 MPa

1770 MPa

F ,\

Ft 2

kN

kN

^rl
kN

1770 MPa

1570 MPa

Fr2
kN

/"mini

Fmin2

kN

kN

^minl
kN

Fmml
kN

13
14
16

0,643
0,745
0.973

0,707
0,820
1,071

104,2
120,9
158

120,9
140,2
183

117,5
136,2
178

136,3
158
206

87,6
101.6
133

94,6
109,7
143

98,7
114,4
149

106,8
123,6
161

18
20
22

1,232
1,52
1,84

1.355
1.67
2,02

200
247
289

235
286
346

225
278
336

261
323
390

168
207
250

184
224
271

189
234
282

204
253
305

2,19
2.57
3.42

2,41
2,83
3.76

355
417
555

412
484
644

400
470
626

464
545
726

298
330
466

322
378
504

336
395
526

363
426
568

32
34
36

3,89
4,39
4,93

4,28
4,84
5,42

631
713
799

732
827
927

712
803
901

826
932
1045

530
599
671

573
547
725

598
675
757

646
729
817

38
40
42

5,49
6,08
6,71

6,04
6,69
7,38

890
986
1087

1033
1144
1262

1004
1112
1226

1164
1290
1422

748
828
913

808
895
987

843
934
1030

910
1009
1112

44
46
48

7,36
8,05
8,76

8,10
8,85
9,64

1194
1305
1421

1385
1513
1648

1346
1471
1602

1561
1706
1858

1003
1096
1194

1083
1183
1289

1131
1236
1346

1221
1334
1453

24
26
30

+5
0

50
52
54

9,5
10,3
11,1

10,5
11.3
12,2

1541
1667
1798

1788
1933
2086

1738
1879
2027

2016
2179
2351

1294
1400
1510

1398
1512
1632

1460
1578
1703

1577
1704
1839

56
58

11.9
12,8

13,1
14.1

1934
2074

2243
2406

2180
2338

2529
2712

1625
1742

1754
1882

1831
1964

1978
2121

N apom ena: V eliin e sa o z n a k o m 1 o d n o se se na e li n u uad sa v lak n astim je z g ro m , a veliine sa o z n a k o m 2,

na e li n u u ad sa e li n im jez g ro m

284

TABELA 11.6 VIESLOJNO ZAVOJNO UE 18X7=126

(JUS C.H1.115)

Konstrukcija ueta: jezgro+6(1+6)+12(1+6)

T o le ra n
cija

mm

4
5
6
7

555
vlak nasto e li n o
jezgro
jezgro

1 5 7 0 MPa

10

11

12

N ajm an ja p re k id n a sila

F xi

M t

F,2

F xl

1770 MPa

1570 MPa

1770 MPa

Frl

^m inl
kN

' rmin2

/"mini

^min2

kN

kN

kN

9 .0 2
14.1

9 ,2 9
14.5

2 0 .3
2 7 .6

20.9
28.5

kN

kN

11.6
18,1

12.3
19.2

2C.0
35.4

27,6
37.5

4 3 .5
55,1
6 8 ,0

46.3
5 8 ,6
72,3

49.0
62,1
76.6

3 2 ,0
4 0 ,5
5 0 .0

3 3 ,0
41,7
51.5

36,1
45.7
56.4

37 ,2
4 7 ,0
58,1

8 2 ,2
9 7 ,9
115

8 7 ,5
104
122

92,7
110
130

6 0 ,5
7 2 ,0
8 4 .5

62,3
7 4 ,2
87,1

6 8 .2
8 1 ,2
9 5 ,3

7 0 ,3
8 3 ,6
98,1

133
174
220

142
185
234

150
196
248

9 8 ,0
128
162

101
132
167

1 11
144
1K3

114
149
188

256
31 0
369

272
329
392

289
350
416

307
371
441

200
242
2H8

206
249
297

226
273
325

232
281
335

4 33
503

459
533

489
567

518
601

338
3 92

348
104

3S1
4 12

393
455

kN

kN

k g /m

7
0

0,0(512
0,0 9 5 7

0 ,0 6 4 3
0 .1 0 0

U
0

0 ,1 3 8
0 .1 8 8

0 ,1 4 5
0 .1 9 7

8
9
10

0 ,2 4 5
0 .3 1 0
0 .3 8 3

0 .2 5 7
0 ,3 2 6
0 ,4 0 2

4 1 ,0
5 1 .9
61.1

11
12
13

0 ,4 6 3
0,551
0.647

0 .4 8 6
0 ,5 7 9
0 .6 7 9

7 7 .6
9 2 .3
108

0 ,7 5 0
0 .9 8 0
1.21

0 ,7 8 8
1,03
1.30

126
164
208

20
22
24

1,53
1,85
2.20

1,61
1,95
2,31

26
28

2,59
3.00

2,7 2
3,15

pri nazivnoj v stoi ica o d

k g /m

14
16
18

R a u n sk a p re k id n a sila

Nazivu p ren ik
ueta

N ap o m en a: Veliine. sa oznakom 1.odnose se na elinu uad sa vlaknastim jezgrom , a veliine sa oznakom 2 ,

na elinu uad sa elinim jezgrom.

285

TABELA 11.7 VIESLOJNO ZAVOJNO UE 34X7=238

(JUS C.H1.118)

Konstrukcija ueta: jezgro+6(1+6)+11(1+6)+17(1+6)

<>

10

12

11

N ajm anja p rek id n a sila

p ri nazivnoj v sto i ica o d

vlaknasto
jezg ro

cija

e li n o
jezgro
m

1570 MPa

1770 MPa

F ri

^,1
kN

Ft 2

min2

^m inl

/ rmin2

kN

kN

7 9 ,6
93.4
108

8 1 ,2
9 5 ,2
110

106
125
144

109
128
149

7 0 .6
8 2 ,8
96,1

72,0
84,5
98,0

172
218
269

189
239
295

194
246
3 04

125
159
196

128
162
200

141
179
221

144
183
225

316
376
442

3 26
3 88
455

357
424
498

367
437
513

237
282
331

242
288
338

267
318
374

273
325
381

512
669
847
1050

528
689
872
1080

578
755
955
1180

595
7 77
983
1210

384
502
635
7 84

392
5 12
648
800

433
566
716
884

4 42
577
730
902

kN

12
13
14

0 ,5 6 2
0 ,6 5 9
0 ,7 6 5

0 ,5 7 9
0 ,6 7 9
0 ,7 8 8

94,1
110
128

96,9
114
132

16
18
20

0 ,9 9 9
1,26
1,56

1,03
1 ,3 0
1,61

167
212
261

1,89
2,25
2.64

1,95
2,31
2 ,7 2

3,06
4,00
5,06
6,24

3 ,1 5
4 ,1 2
6,21
6 ,4 3

28
32
36
40

^m in l

kN

kN

5
0

Ft2

kN

k g /m

1770 MPa

1570 MPa

kN

k g /m

22
24
26

IVlbd U ^ ld

T o le ra n

mm

R a u n sk a p rek id n a sila

Nazivn p re n ik
ueta

Napomena: Veliine sa oznakom 1 odnose se na elinu uad sa vlaknastim jezgrom, a veliine sa oznakom 2,
na

286

elinu uad sa elinim jezgrom.

TABELA 11.8 VIESLOJNO ZAVOJNO UE 36X7=252

(JUS C.H1.119)

Konstrukcija ueta: jezgro+6(1+6)+12(1+6)+18(1+6)

Nazivni p ren ik
ueta

T o le ra n
d

6
R a u n sk a p rek id n a sila

vlaknasto elin o
jezgro
jezgro

1570 MPa

Mi

Mi

k g /m

k g /m

12
13
14

0,562
0,659
0 ,7 6 5

0,579
0,679
0,788

94,1
110
128

96 ,9
114
132

16
18
20

0,999
1.26
1,56

1,03
1,30
1.61

167
212
261

1.89
2.25
2.64

1,95
2,31
2,72

3.06
4 ,0 0
5.06
6.21

3,15
4.12
5,21
6,43

28
32
36
40

+b
0

10

11

12

N ajm anja p re k id n a sila

p ri nazivnoj v stoi ica o d

22
24
26

Masa u eta

cija

mm

Fa

Fr2

kN

kN

1770 MPa

1 7 7 0 MPa

1570 MPa
^V.inl

'*rnin2

Crnini

Fnunl

kN

kN

kN

kN

kN

106
125
144

109
128
149

70.6
82,8
96,1

7 2 .0
84,5
9 8 .0

7 9 ,6
9 3 ,4
108

8 1 ,2
9 5 ,2
110

172
218
269

189
239
295

194
246
304

125
159
196

128
162
200

141
179
221

144
183
225

316
37 6
442

326
388
455

357
424
498

367
437
513

237
282
331

242
288
338

267
318
37 4

273
325
381

512
669
847
1050 1

528
689
87 2
1080

578
755
955
1180

595
777
983
1210

384
502
635
781

392
512
648
800

433
566
716
884

442
577
730
902

Fa
kN

N ap o m en a: V eliine sa o z n a k o m 1 o d n o se se na e li n u uad sa vlaknastim jez g ro m , a veliine sa o z n a k o m 2,

na e li n u uad sa e li n im je z g ro m .

287

288

S ?

3
W>

io
V

o*

1
i

O
OO
n

o
K
>

o
M
^

SJ
5 } 3
m
o* 2

RJ

8
'#

O
N#
o

*o

o
C*
IO

S
*
<o

o
n
N

ri i

vn o
0 | rn

o
**>

IO

D?
o

o
o
>
N

9 0 S D 22

1
D

e
4

0
A C I

P O D

*
O

l
o
r-

O M
m
n __

V)

<o
o

>
vo

* **
o
*>

fN
>*

vo
>*

XJ

0
1

"

>
n

*o

*'

%>

&

T
E

IO

C5

V)
o
*>*
0

5
Ol
0

V)

IO^

n
*

<

vo

0
n
*

t n
O

'

8
IO

01

*>
vo

a
a

O
*o

o
o

o
r*

si

eo

VO

o f

>
*'

I J S K

**

R
1

*o

t O

Cs

1
1

2
K

o o
o
t m m r n
1 ?

i 3

IO
IO

; =

IO
K

n
*

I
o*

"

U i

O*

0 .
n

<o
0 (

io
o*

C
*

IO
o

o
*n

*o
n

c i
w 1

O
IO

o
Ot

*o
o f

IO
K

? l

o
*>t

<n U ,
vote

O
IO

o
K
s

M
o, o
O o
m
> <*> *> 1*^

Q
fm,

VD

O*

IO

-<

o
O

>

Q
o

o*

>#

>
IO

^
IO

>
K

m
w

m
IO

IO
V

o
o

IO
-#

m
o

IO

IO
K

Q
O

w>
e

o
^
Oi

O
o
o,

o
o*
**

0 .

4 1
</>

o
T 3

o l

ft:
K .
U j
5 :

U j

o f l
Q

o
m

Ot
o

>o
f*>
*+i

o
5
^
> g 8 o
K
>jo|o
tJ JE js1 5 1 i i i ^ r>K o1
O

IO

<
*|
Q
o
* 1 . ** *o

*g f

I- S

IO
IO

IO

IO

c
M

289

S 3. ED 60%. 6 uklj./h
,

TIP

kg

kgm !

Snaga

kW

min

In
pri
380V

Rotor
Snaga

Mm
"Mn"

U15% I
(V)
(A )

kW

min- '

Rotor

In
pri
380

i i !

Masa

U 15%
(V)

I
(A)

2PD 112 Mk 4

59

0,017

2,2

1390

5,4

3,3

81

18

2.6

1365

6,8

3,2

96

17,4

ZPD 112 M 4

63

0,024

3,7

1420

7,9

3.3

19

4.3

9,5

ZPD 132 M 4

93

0,05

5,5

1425

12,5

3.2

113
157

14

3,2
3,4

121
173

21
21,4

ZPD 160 M 4

125

0,068

1430

17

27.7

ZPD 160 L 4

160

0,1

7,5
11

1435

24

2,6

ZPD 180 L 4

220

0,24

15

1450

30

ZPD 200 Lk 4

290

0,36

18,5

1455

ZPD 200 1 4

310

0,41

1457

ZPD 225 M 4

415

0,7

22
30

1459

ZPD 250 M k 4
ZPD 250 M 4

560

1,15

37

1460

625

1,35

45

ZPD 280 S 4

755

1,83

55

ZPD 280 M - 4

2,23

ZPD 315 S 4

853
1020

ZPD 315 M 4

22

1410
1430

168
244

26,5

8,5

1435

20

3,5

192

27,5

13

1440

30

2,9

260

29

249

37

17,5

1445

34

260

40

38

4.3
4,2

222

50

22

1450

45

4,1

250

50,8

45

3,3

263

50,6

26

1452

51

280

56

58

326

55,5

1460

65

71

3,9

159

1465

82

1465

86

190

140
142

34
44

3,9
4,5

53

1468

1470

104

225

146

64

1474

75

1476

4,6

309

147

87

3,05

90

1480

138
172

271

200

1165

3,72

110

1480

206

4,6

328

200

ZPD 355 Lk 4

1710

5,72

132

3,7

342

1850

7,42

160

1482
1484

240

ZPD 355 L 4

280

3,4

426

ZPD 400 Lk 4

2410

11,24

200

1487

ZPD 400 L 4

2710

14,06

250

1490

363
451

4,2
4,4

350

58

181

139

221

140

241

163

100

4,2
4,4

123

165
190

3,9
4,3

321
312

165

105

1480
1482

130

1483

225

4,1

376

206

226

160

1485

285

4,1

360

.260

226

185

1490

340

4,3

453

240

332

204

230

1492

426

3,8

342

39:

496

296

290

1495

527

504

33?

195

ISO* m in '

S 4, S5. ED 40%. 150 uklj./h

S 4, S 5. ED 25%. 150 uklj./h

Masa

Snaga

TIP
kW

kgm*

m in ''

In
pri
380V

Ro tor
Mm
Mn~

LH-15% 1
(A )
(V)

Snaga

In
pri
380

kW

m in"'

Rotor
Mm
Mn

U 15%
(V)

(
1
(A)

k0

ZPD 112 Mk 4

59

0,017

2,7

1370

6,7

96

20.4

2,6

1380

6,5

3,4

96

19,6

ZPD 112 M 4

63

0,024

4,5

1408

21,6

4,3

1412

9,5

3,2

121

20.6

93

0,05

1440

173

27,5

1447

16

3.8

173

24,3

ZPD 160 M - 4

125

0,068

6,9
9,5

3
3,4

121

ZPD 132 M 4

9,8
17

1420

23

3,1

192

32

&5

1430

3,2

192

28,7

ZPD 160 L 4

160

0,1

1425

30

2,6

260

34

12,5

1435

19
27

260

30,5

260
250

40
51,4

280

54,6

14

ZPD 180 L 4

220

0,24

19

1440

38

3,5

260

44,8

17

1445

33,5

ZPD 200 Lk 4

290

23

1455

48

56,3

21

1460

45

310
415

1455
1465

54
71

280

4,1

350

59
65

25
33

1458
1468

4
3,9

0,7

27
37-

3.6
3,7

250

ZPD 200 L 4
ZPD 225 M 4

0,36
0,41

60

ZPD 250 Mk 4
ZPD 250 M - 4

560

0,15

46

1452

96

4,3

181

156

41

1455

625

1,35

56

1455

117

4,5

221

155

50

ZPD 280 S 4

755

1,38

1460

128

4,6

241

170

60

ZPD 280 M 4

853

2,23

68
94

1463

179

4,6

1020

3,05

112

1475

213

217

1165

3,72

137

1480

258

3.8
3,9

321
312

180

ZPD 315 S 4
ZPD 315 M -4

376

221

ZPD 355 Lk 4

1710

5,72

165

1478

300

360

ZPD 355 L 4

1850

200

1480

350

4,2

428

ZPD 400 Lk 4

2410

7,42
11,24

250

1480

470

3,6

ZPD 400 L 4

2710

14,06

312

1482

567

3,8

350

58

83

4,5
4,9

181

139

1458

102

5,1

221

138

1465

95

5,2

241

150

85

1467

161

162

1477

190

5,2
4,4

321

100

312

194

122

1482

230

4,5

376

197

270

148

1480

275

4.4

360

241

283

180

1482

320

4,6

428

255

342

431

224

420

504

375

280

1482
1484

510

4,2

342
504

386
337

S 4. S 5. ED 40%. 300 uklj./h

S 4. S 5. ED 60%. 150 uklj./h

ZPD 112 Mk- 4
ZPD 112 M - 4

59
63

0,017

2,2

0,024

3,7

ZPD 132 M 4

93

0,05

5,5

ZPD 160 M 4

125

0,068

7,5

ZPD 160 L 4

160

ZPD 180 L 4

220

0,1
0,24

ZPD 200 Lk 4

52

96

16,6
18

1410
1422

5,8

3.7

8,5

3,4

121

1452
1440

15,3
17

4,2
3,7

173

22

192

25,3

15.9
17

2,1

1415

5,6

3,5

1430

3,7

121

5,3
7,5

1454

8,1
15

4,5

173

21

1440

17

3,7

192

25.3
256
34

11

1445

24

3,4

260

27

10,5

1448

23

3,5

260

15

1450

30

4,5

260

35

14,5

1453

29

4,6

260

290

0,36

18,5

1465

41

45,3

18

4,6

250

44

310

22

1462

47

280

48

21

1468
1464

40

0,41

4,5
4,5

250

ZPD 200 L 4

46

4,7

280

46

ZPD 225 M - 4

415

0,7

58

350

52,5

55

49

1460

77

5.6

181

125

1465

73

5,8
6

350

1,15

28
35

1474

560

30
37

1470

ZPD 250 MK 4

181

118

ZPD 250 M - 4

625

1,35

45

1460

94

5,8

42

1463

88

755

1,83

55

1468

104

5.9

221
241

125

ZPD 280 S - 4

138

54

1470

ZPD 280 M 4
ZPD 315 S - 4

853

2,23

75

1470

142

5,9

321

143

74

1020

3,05

90

1480

171

4,8

312

175

86

1473
1482

102
141

ZPD 315 M 4

1165

3,72

110

1484

215

4,9

376

177

103

1485

ZPD 355 Lk 4

1710

5,72

132

1482

250

360

215

126

1483

221

116

241

135

6,3

321

5,2

312

142
167

204

6,3

240

376
360

205

164

6,2
6,3

166

ZPD 355 L 4

1850

7.42

160

1484

290

5,2

428

226

153

1485

275

5,1
5,4

428

216

ZPD 400 Lk 4

2410

11,24

200

1484

375

4,7

342

345

192

1485

360

4,8

342

331

ZPD 400 L 4

2710

14,06

250

1486

455

4,9

504

300

240

1487

436

504

288

2 93

1000 m in '

S 3. ED 60%. 6 uklj./h

S 3. ED 100%. 6 uklj./h

Masa

1n 1
pri
380V

Snaga

TIP

kg

kgm !

min 1

Mn

U15%
I
(V)
(A )

kW

In
pri
380

m in -'

Rotor
Mm
Mn
.

U 15%
(V)

I
(A )

2,7
2.9

54

18

1.8

910

3,1

68

18

80

17,3

2,6

920

7.5

2,9

92

16,8

ZPD 112 M 6

63

0,024

2,2

910

ZPD 132 M 6

95

0.05

3,7

940

9,7

3v8

126

18

4.3

935

11.2

3,6

136

19

ZPD 160 M - 6

135

5.5

945

12.5

3,1

168

20

947

16

3.3

186

20

ZPD 160 L 6

160

0,1
0,14

7.5

950

17.6

18,7

8,5

955

26

3.3

265

18,4

33

3,3

250

31

59

15

890

Snaga

4,1
6.4

ZPD 112 M k -6

0,017

kW

Rotor

243

ZPD 180 L 6

227

0-24

11

955

24,5

2,8

220

30

13

960

ZPD 200 L 6

290

0.53

15

960

33

2,9

245

37,4

17,5

965

40

3,3

285

37

ZPD 225 to -6

390

0,88

18,5

96?

38

3.1

250

44

22

968

48

3,1

280

47

ZPD 225 M - 6

410

1,07

22

970

46

4.1

283

47

26

972

55

3,7

304

51

ZPD 250 Mk 6

520

1,52

30

971

63

4,8

112

162

34

978

69

4.4

120

170

ZPD 250 M 6

600

973

73

4.1

143

156

44

980

90

3.5

160

166

780

1,71
2,82

37

ZPD 280 S 6

45

980

89

4,4

150

178

53

982

106

170

188

ZPD 280 M 6

827

3,31

55

985

110

171

192

64

983

124

4.4

192

198

174

243
300

215
210

460
534

168

300
384

360

ZPD 315 S 6
ZPD 315 M - 6

1100
1210

5,22
6,2

75
90

986
987

147
170

3.8
3,7

226
280

197
194

87
105

985
985

211

3,5
4

ZPD 355 Lk 6

1740

8,82

110

987

202

4.9

400

164

130

985

258

3,7

ZPD 355 L 6

1860

10,38

132

987

245

3.9

490

160

160

986

310

185

988

340

4,2
3,

230

988

420

3,6

ZPD 400 Lk 6

2410

14,98

160

988

294

32

275

342

ZPD 400 1 6

2710

17,82

200

990

370

3.7

360

323

ZPD 112 Mk 6

59

0,017

900

6.5

63

0,024

910

8,6

ZPD 132 M - 6

95

0,05

925

ZPD 160 M - 6

135

940

10

945

28,5

15

950

36

ZPD 160 L 6

160

0,1
0,14

ZPD 180 L 6

227

0,24

68

20
19,4

885

6.8

2,4

890

8,9

2,2

5,6

910

14,6

136

24,6

925

19

186

26

31

2,5
2,5

265

24,5

41

2,5

250

42

2,3
3,3

2,9
2,5

92

13

3.1

136

22

17,6

2,9

186

23,3

2,8

265

21,6

11.5

935

250

35

17,5

940

ZPD 200 L 6

290

0,53

20

955

49

2,9
3,

ZPD 225 Mk 6

390

0,88

25

960

55

2,6

258

S - 3 . ED 25%. 6 uklj./h

S - 3 . ED 40%. 6 u klj./h

ZPD 112 M 6

178

68
92

23
2t,4

285

42,5

23

950

51

49

30

955

64

2.7
2,4

285

54

280

64

59

35

960

74

3,1

304

69

200

48

965

97

3,7

120

240

ZPD 225 M - 6

410

1.07

30

965

64

3,5

280
304

ZPD 250 Mk 6

520

1,52

40

967

81

4,1

120

ZPD 250 M - 6

600

1,71

50

970

102

3,3

160

189

60

967

123

3,1

160

226

ZPD 280 S 6

780

2,82

63

980

127

3,5

170

224

72

974

144

170

257

ZPD 280 M - 6

827

3,31

75

980

145

3,8

192

232

85

974

165

3,1
3.3

192

263

ZPD 315 S 6

1100

5,22

100

981

195

243

248

115

978

223

2.7

243

285

ZPD 315 M - 6

1210

6,2

120

983

237

3,1
3,5

300

240

140

980

273

300

280

ZPD 355 Lk 6

1740

8,82

155

983

308

3,2

460

200

175

980

325

2,9

460

226

ZPD 355 L 6

1860

10,38

175

983

341

534

195

200

980

390

3,7

534

223

ZPD 400 Lk 6

2410

14.98

220

986

404

2,8

300

428

240

982

445

2,4

300

467

2710

17,82

986

480

3,1

384

303

300

984

525

2,8

384

337

ZPD 400 L 6

270

295

Napon: 220/380 V. 50 H i

1000 m in

S4. S5. ED 40%. 150 uKlj./h

S4. S5. ED 25%. 150 uKlj. h

Rotor
In
Masa

Snaga

TIP

Kg
59

ZPD 112 MK 6

63

ZPD 112 M 6

95

ZPD 132 M 6
ZPD 160 M 6

Kgrn
0,017
0,024
005

KW

m in ''
890

Mn

U+15%
1
(A)
(V)

KW

m in-1

Rotor

Mn

15%
(V)

(A)

68

15,4

92
136

15,5
16,5

*
2,6
2.3

68
92

17,2
17,5

1,7
2,4

920

62

900
936

71

3
2,64

880

927

ii, 8

3,2

136

18,6

4,3

7
9,5

939
960

17,6
27

3
3

186
265

23,3
20,5

6
8,5

14

950

34,3
42

3
2.3

250

33,8

285

41

12,5
17

48
57

2,8

47
55

21

965

3,5

280
304

25

5
3,8

120
160

190

33

972
974

178

42

170
192

198

50

972
982

126
167

4,6

192

192

3,7

243

210

ZPD 180 L 6

227

0,24

ZPD 200 L 6

290

0,53

19

958

ZPD 225 M k 6

390

. 23

960

7 PD 225 M 6
t r>D250 MK 6

410

0,88
1,07

28

965

1,52

38

971

47

968

520
600

Mm

In
pri
380

2,7

o|i
0,14

Snaga

6,5
7,7

1.9

135
160

ZPD 160 L 6

pri
380V

72
83

11

3,6

947

16

20

26

265

956

32 7

3.3
3.4
3,4

186

965

18,5
30

963

38
44

2,6

285

36

52

3
4

280
304

43
49

66

57

120

165

75
104

4,2

160

4,5

170

159
174

250

ZPD 280 S 6
ZPD 280 M 6

780

1,71
2,82

57

980

827

3,31

70

979

116
140

4
4

ZPD 315 S 6

1100

.5,22

95

982

183

3.3

243

216
237

62
84

981
984

ZPD 315 M 6

1210

6,2
8,82

113

983

221

300

226

197

3,3

272

3,5

460

180

986

246

300
460

200

983

100
123

986

140

10,38

167

317

3,3

526

526

300

988

288
342

3,7

2,8

148
180

985

380

180
390

3.2

450

384

220

225

988

410

3,3

300
384

160
345

ZPD 250 M 6

ZPD 355 LK 6

1740

ZPD 355 L 6
ZPD 400 LK 6

1860
2410

14,98

203

983
987

ZPD 400 L 6

2710

17,82

253

986

59
63

197

S 4. S 5. ED 40%. 300 uKlj./h

S 4. S 5. ED 60%. 150 uklj./h

ZPD 112 MK 6
ZPD 112 M 6

160

68
92

12,8

0,017
0,024

1,5

925

3.5

68

13,6

1,4

930

5,8

3,7

2,2

910

3
4

92

14,3

915

6,6

3,1

136
186

14,8
18,3

2.1
3,6

945

10,3

4,1

950

15,9

3,7

136
186

14,4

5,5
7

24,8

4,1
4.1

265
250

15,3

3,1
3,6

285

30

280
304

36

120

140

ZPD 132 M 6

95

0,05

3,7

943

6.8
10,4

ZPD 160 M 6

135

5,5

950

15,9

3.7

ZPD 160 L 6
Z P D '180 L 6

160
227

0,1
0,14

970
966

25,2
34

3.8
2

265

16,4

0,24

7,5
11

250

26

10,5

973
966

ZPD 200 L 6

290

35
39

2,9

285

970

33

3,5

280
304

32
37

14

390

15
18,5

970

ZPD 225 MK 6

0,53
0,88

18

971
978

38
45,4

120

43,2
150

21
28

977

970

29,2

13,6
18,3
25,2

41,3

ZPD 225 M 6

410

1,07

47,5

ZPD 250 MK 6
ZPD 250 M 6

1,52

22
30

976

520

976

62

4,5
6,3

600

1,71

37

975

69

4,8

160

140

35

976

60
66

160

132

ZPD 280 S 6

780

2,82

45

97

170

156

93

5,3

ZPD 280 M 6

827

55

115

170

985

110

5,4

170
192

161

ZPD 315 S 6

1100

5.22

75

986

153

5.1
4

192

43
52

985

3,31

984
984

243

187

148

180

90

987

183

300

180

988

173

4,3
3,9

243

6.2

72
85

987

1210

300

170
135

ZPD 315 M 6
ZPD 355 LK- 6

'

4,7
6,6

148

1740

8,82

110

967

226

4,5

460

142

105

988

220

4.7

460

ZPD 355 L 6

1860

10.38

132

986

258

4,2

526

140

126

987

250

4,4

526

135

ZPD 400 LK 6

2410

14,98

160

989

2710

17,82

200

969

3.6
3,7

300
384

307

ZPD 400 L 6

310
370

153
190

990
990

300
350

3,7
3.9

300
384

293
166

296

175

S 4 .
Z P D

132

88

Z P D

160

130

S 5 .

0,052

2,7

670

0.1

4.7

660

E D

2 5 % .

1 5 0 uklj./h

4. S

5. E D

4 0 % .

1 5 0 uklj./h

2.7

113

14,6

2,6

675

8,3

2,8

113

14

14

2,6

122

23,5

4,3

680

13

2.9

122

21.5

8,5

Z P D

160 L

150

0,15

690

21.5

2,5

170

25

6,2

705

20

2.7

170

22

Z P D

180 L

227

0,25

9.5

720

30

235

28

8,5

724

28

3,5

235

25

30

Z P D

200 L

Z P D

225

M k

Z P D

225

Z P D

250 M k

Z P D

250

Z P D

280 S

Z P D

280 M

Z P D

315

Z P D

315 M

Z P D

355

L k

Z P D

355

Z P D

400 L k

Z P D

400 L

298

S -

0,65

14

722

34

3.5

248

34,7

725

31

248

0,82

18,5

724

44

3.6

225

48

16,5

728

40

4,4

225

43

410

23

725

50,6

3.7

294

48

20

730

44

4.6

294

41.6

520

1,63

28

725

60

3.3

126

134

24

730

52

3.B

126

115

610

1,95

38

725

82

176

128

33

730

74

3,4

176

111

820

2,97

47

727

100

3,8

217

130

41

730

90

217

114

892

3,5

57

728

126

238

145

50

731

115

3,4

238

127

1120

6.4

69

727

135

2.8

332

126

60

730

117

3.2

332

110

lit

1250

7,9

95

726

190

2.7

417

138

83

730

167

3,1

417

120

1745

10,87

114

736

232

3.3

350

196

100

738

204

3.8

350

172

1840

12,12

138

738

282

3,4

435

192

121

740

295

3,9

435

168

2560

23,7

165

740

325

3,3

490

198

145

742

285

3,8

490

174

2840

28,42

200

741

390

3,4

653

179

176

743

342

3.9

653

157

318
385

7
5
#m
i
n

k
g

kgm!

ZPD1
3
2M8
ZPD1
6
0M8
ZPD1
6
0L8
ZPD1
8
0L
8
ZPD2
0
0L8
ZPD2
2
5Mk8
ZPD2
2
5M8
ZPD2
5
0
.Mk8
ZPD2
5
0M8
ZPD2
8
0S8
ZPD2
8
0M8
ZPD3
1
5S
ZPD3
1
5M8
ZPO3
5
5L
k
8
ZPD3
5
5L8
ZPD4
0
0L
k
8
ZPD4
0
0L8

8
8
1
3
0
1
5
0
2
2
7
3
1
8
3
8
5
4
1
0
5
2
0
6
1
0
8
2
0
8
9
2
1
1
2
0
1
2
5
0
1
7
4
5
1
8
4
0
2
5
6
0
2
8
4
0

0
,
0
5
2
0
.
1
0
,
1
5
0
,
2
5
0
,
6
5
0
,
8
2
1
1
,
6
3
1
,
9
5
2
,
9
7
3
,
5
6
,
4
7
,
9
1
0
,
8
7
1
2
,
1
2
2
3
,
7
2
8
,
4
2

2
.
2
3
.
7
5
.
5
7
,
5
1
1
1
5
1
8
,
5
2
2
3
0
3
7
4
5
5
5
7
5
9
0
1
1
0
1
3
2
1
6
0

ZPD1
3
2M8
ZPD1
6
0M8
ZPD1
6
0L8
ZPD1
8
0L8
ZPD2
0
0L8
ZPD2
2
5Mk8
ZPD2
2
5M8
ZPD2
5
0Mk8
ZPD2
5
0M8
ZPD2
8
0S8
ZPD2
8
0M8
ZPD3
1
5S8
ZPD3
1
5M8
ZPD3
5
5Lk-
ZPD3
5
5L8
ZPD4
0
0L
k
8
ZPD4
0
0L
8

8
8
1
3
0
1
5
0
2
2
7
3
1
8
3
8
5
4
1
0
5
2
0
6
1
0
8
2
0
8
9
2
1
1
2
0
1
2
5
0
1
7
4
5
1
8
4
0
2
5
6
0
2
8
4
0

0
,
0
5
2
0
.
1
0
.
1
5
0
,
2
5
0
,
6
5
0
,
8
2

1,9

S
n
a
g
a

6
9
0
7
0
0
7
1
5
7
2
7
7
2
7
7
3
0
7
3
2
7
3
3
7
3
3
7
3
3
7
3
3
7
3
2
7
3
2
7
3
9
7
4
1
7
4
3
7
4
4

7
,
6
1
1
1
8
,
6
2
7
,
5
3
0
3
6
4
0
,
7
4
8
6
9
8
2
1
0
8
1
0
8
1
5
3
1
8
3
2
4
0
2
6
0
3
1
1

3
,
4
3
.
4
3
4
43
4
.
5
4
,
8
4
3
.
8
4
,
3
3
,
8
3
,
6
3
.
5
4
,
1
4
.
3
4
,
1
4
,
2

1
1
3
1
2
2
1
7
0
2
3
5
2
4
8
2
2
5
2
9
4
1
2
6
1
7
6
2
1
7
2
3
8
3
3
2
4
1
7
3
5
0
4
3
5
4
9
0
6
5
3

1
2
2
.
1
1
8
,
5 3
,
6
1
9
.
6 5
,
5
2
2
7
2
7
.
3 1
0
,
5
3
9
1
4
,
5
3
8
.
5 1
7
.
5
1
0
5
2
1
1
0
1
2
8
1
0
3
3
5
1
1
5
4
3
1
0
0
5
3
1
0
9
7
2
1
5
5
8
5
1
5
3 1
0
5
1
5
8 1
2
6
1
4
3 1
5
3

S4
.S5
.ED6
0
%
.3
0
0u
k
l
j
.
/
h

1
1
.
6
3
1
,
9
5
2
,
9
7
3
,
5
6
.
4
7
.
9
1
0
,
8
7
1
2
,
1
2
2
3
,
7
2
8
.
4
2

3
,
2
5
,
2
6
,
5
9
,
5
1
3
1
6
1
9
2
6
3
2
3
9
4
8
6
5
7
8
9
6
1
1
5
1
3
9

7
0
5
7
1
0
7
2
0
7
3
0
7
3
0
7
3
3
7
3
5
7
3
6
7
3
8
7
4
0
7
3
5
7
3
5
7
3
5
7
4
1
7
4
3
7
4
5
7
4
6

6
.
9
9
.
6
1
8
2
6
2
8
3
1
3
5
,
2
4
1
6
4
7
0
1
0
0
9
8
1
3
2
1
5
8
2
2
0
2
2
6
2
7
0

3
,
9
3
,
7
3
.
3
4
,
7
4
,
9
5
,
1
5
.
3
4
,
8
4
,
3
5
,
4
4
.
4
4
,
3
42
4
,
7
4
.
9
4
,
7
4
,
8

1
1
3
1
2
2
1
7
0
2
3
5
2
4
8
2
2
5
2
9
4
1
2
6
1
7
6
2
1
7
2
3
8
3
3
2
4
1
7
3
5
0
4
3
5
4
9
0
653

1
0
,
3
1
6
1
8
,
6
1
9
2
3
,
5
3
4
3
3
.
3
9
1
8
8
8
9
1
0
0
8
7
9
4
1
3
4
1
3
3
1
3
8
1
2
4

7
0
0
7
0
5
7
1
5
7
2
8
7
2
8
7
3
2
7
3
4
7
3
5
7
3
5
7
3
5
7
3
4
7
3
4
7
3
4
7
4
0
7
4
2
7
4
4
7
4
5

8
8
1
3
0
1
5
0
2
2
7
3
1
8
3
8
5
4
1
0
5
2
0
6
1
0
8
2
0
8
9
2
1
1
2
0
1
2
5
0
1
7
4
5
1
8
4
0
2
5
6
0
2
8
4
0

0
,
0
5
2
0
,
1
0
.
1
5
0
,
2
5
0
,
6
5
0
,
8
2
1
1
,
6
3
1
,
9
5
2
,
9
7
3
.
5
6
,
4
7
,
9
1
0
,
8
7
1
2
,
1
2
2
3
,
7
2
8
.
4
2

2
,
6
4
,
4
6
,
5
9
1
3
,
5
1
8
.
5
2
3
2
7
3
7
4
6
5
6
6
9
9
5
1
1
2
1
3
7
1
6
0
2
0
0

6
7
0
6
7
5
6
9
5
7
0
5
7
1
5
7
2
5
7
2
7
7
2
8
7
3
2
7
3
6
7
3
7
7
3
8
7
3
8
7
4
0
7
4
0
7
4
3
7
4
3

8
,
5
1
3
.
3
1
7
.
6
2
3
,
3
3
0
4
4
,
6
5
0
,
7
5
8
8
0
9
9
1
2
3
1
3
4
1
8
8
2
2
7
2
7
6
3
1
5
3
9
0

2
.
8
2
,
8
2
,
6
3
3
.
3
2
.
8
3
,
3
3
,
3
3
,
4
3
,
3
3
.
3
3
,
2
3
,
1
3
,
4
3
,
5
3
,
4
3
,
3

R
o
t
o
r

7
1
0
,
8
1
8
,
6
2
6
,
5
2
9
3
5
3
8
,
5
4
6
6
7
7
7
1
0
5
1
0
5
1
4
6
1
7
3
2
3
0
2
4
8
2
9
7

1
(
A
)

U1
5
%
(
V
)

A
3
,
6
3
.
5
3
4
.
4
4
.
7
4
.
9
5
4
.
4
4
4
.
9
4
3
.
9
3
.
7
4
,
3
4
,
5
4
,
3
4
,
4

1
1
3
1
2
2
1
7
0
2
3
5
2
4
8
2
2
5
2
9
4
1
2
6
1
7
6
2
1
7
2
3
8
3
3
2
4
1
7
3
5
0
4
3
5
4
9
0
6
5
3

1
1
.
4
1
8
. 1
9
,
6
2
0
.
6
2
6
3
8
3
6
,
5
1
0
0
9
4
9
8
1
1
0
9
7
1
0
4
1
4
6
1
4
6
1
5
1
1
3
7

S4
.S5
.ED6
0
%
.6
0
0u
k
l
j
.Ih
1.5
2
.
6
3
.
7
5
7
.
5
1
0
1
2
.
5
1
5
2
0
2
5
3
0
3
7
5
0
6
2
,3
8
8
1
0
6

7
1
5
7
2
0
7
3
1
7
3
4
7
3
5
7
3
8
7
4
0
7
4
1
7
4
2
7
4
3
7
3
8
7
3
8
7
3
8
7
4
2
7
4
4
7
4
6
7
4
7

6
,
3
7
,
8
1
6
2
5
2
5
2
4
2
7
,
5
3
3
5
7
6
0
8
8
7
0
1
1
0
1
2
6
2
0
0
1
7
3
2
0
6

4
.
4
4
.
8
6
.
1
6
,
5
7
7
,
3
6
5
,
8
6
.
3
5
.
7
5
.
2
4
,
8
6
.
3
6
.
6
6
.
2
6
.
3

1
1
3
1
2
2
1
7
0
2
3
5
2
4
8
2
2
5
2
9
4
1
2
6
1
7
6
2
1
7
2
3
8
3
3
2
4
1
7
3
5
0
4
3
5
4
9
0
6
5
3

8
1
3
1
3
.
2
1
4
.
7
1
8
.
6
2
6
2
6
7
2
6
7
7
0
7
6
6
7
1
0
7
1
0
4
1
0
6
9
5

l
i
n
2
.3
0n
S
-

S2
.6
0m
i
n
ZPD1
3
2M8
ZPD1
6
0M8
ZPD1
6
0L8
ZPD1
8
0L8
ZPD2
0
0L
8
ZPD2
2
5Mk8
ZPD2
2
5M8
ZPD2
5
0Mk8
ZPD2
5
0M8
ZPD2
8
0S8
ZPD2
8
0M8
ZPD3
1
5S8
Z
P
D
3
1
5M8
ZPD3
5
5L
k
8
ZPD3
5
5L
8
ZPD4
0
0L
k
8
j ZPD4
0
0L8

I
n
p
r
i
3
8
0

ili

R
o
t
o
r
I
n
S
n
a
g
a n
p
r
i Mm
3
8
0
V
Mn L
H
1
5
% I
(
V
) (
A
) kW m
kW m
i
n
'
1
i
n1 A

M
a
s
a

T
I
P

S
4
,S
5
,ED40%3
0
0u
k
l
j
/
h

S
4
.S
5
,ED60%1
5
0u
k
l
j
/
h

1
1
3
1
2
2
1
7
0
2
3
5
2
4
8
2
2
5
2
9
4
1
2
6
1
7
6
2
1
7
2
3
8
3
3
2
4
1
7
3
5
0
4
3
5
4
9
0
6
5
3

1
0
,
4
2
2
.
5
2
3
,
3
2
2
,
2
3
3
,
5
4
7
,
8
4
8
1
3
0
1
2
5
1
2
7
1
4
2
1
2
6
1
4
0
1
9
3
1
9
1
1
9
2
1
8
0

6
7
2
,
8 6
4
.
8 6
7
6
9
5
7
.
2 6
0
0
1
0 7
1
0
1
5 7
7
2
0
2
1
2
5
2
6 7
2
6
3
0 7
4
0 7
3
0
3
4
5
2 7
6
4 7
3
5
7
8 ISb
3
7
1
0
5 7
4
0
1
2
7 7
4
0
1
5
5 7
4
1
1
8
5 7
4
2
2
2
5 7

9
1
4
.
5
1
9
,
5
2
5
,
8
3
3
,
6
5
0
,
6
5
7
6
4
.
5
8
7
1
1
2
1
4
0
1
3
2
2
0
7
2
5
7
3
1
2
3
6
4
4
3
7

2
.
7
2
,
7
2
.
6
3
3
.
3
2
.
8
3
.
3
3
,
3
3
,
4
3
.
2

3,2
3
,
2
3
,
1
3
,
4
3
.
5
3
.
3
3
,
3

1
1
3
1
2
2
1
7
0
2
3
5
2
4
8
2
2
5
2
9
4
1
2
6
1
7
6
2
1
7
2
3
8
3
3
2
4
1
7
3
5
0
4
3
5
4
9
0
6
5
3

11.2
2
4
,
5
2
5
.
8
2
4
,
7
3
7
5
4
,
4
5
4
.
4
1
4
4
1
3
5
1
4
4
1
6
3
i
4
2
1
5
4
2
1
9
2
1
5
2
2
2
2
0
2

299

S4. S5. ED 60%. 600 uklj./h

S 4. S 5. ED 60%. 300 uklj./h

H t m in '

Masa
TIP

kg
ZPD 250 Mk 10
ZPD 250 M 10

545
600

Snaga

In
pri
380V

Rotor
Snaga

Mm
Mn

U+15%
1
(A )
(V)

kgm '

kW

m in '

1.7
2

16
19

586
587

26
32

588
589

38
46
64

590

85
87

591
592

105
134

593
594

159

3,2
3.2

190

2,6

310
370
367

594

225

2.6

460

ZPD 280 S - 1 0

710

2,6

ZPD 280 M 10
ZPD 315 S - 1 0
ZPD 315 M 10

880
1060
1200

3.3
5,4
6,6

ZPD 355 L k -1 0
ZPD 355 L 10

1770
1900

12,3
15,3

ZPD 400 Lk 10

2550

ZPD 400 L 10

2790

20
23,7

76
93
110

A
44
50
70

2,5
2,6
2,3
2,3
2.5
2,5

kW

m in -1
587

126
158

100
74

12
14

158
210

100

20
24

227
284

92
100
97
125
124
153
145

30
36
50
59
72
86

588
589
590
591
592

In
pri
380

Mm
Mn

A
33
36

U 15%
(V)

2 ,3

126
158

53

2,5

158

63
68

2,5

210
227
284

595

82
105
123
147

595

176

593
594

Rolor

2,7
2,7
3,4
3,4

ZPD 280 S - 1 0
ZPD 280 M 10
ZPD 315 S -1 0
ZPD 315 M 10
ZPD 355 L k -1 0

545
710
880
1060
1200

1,7
2
2,6
3,3
5,4
6,6

24

581

64

28

582
582
584

73

2,2
2,3

126
158

115
107

102
125

2,1
2,1

145
134

585
587

131

2.1

158
210
227

158

284

202
240

2,2
2,8
2,9

147
187

286
343

2,4
2,4

38
47
57
7C
96

ZPD 355 L 10

1770
1900

12,3
15.3

115

588
589

ZPD 400 L k -1 0
ZPD 400 L 10

2550
2790

20
23,7

140
168

591
593

69
78
76
97

2,8

118

2,8

460

113

126

125
119

96

S 2. 30 min

S 2. 60 min

600

75
54
77

310
370
367

ZPD 250 Mk 10
ZPD 250 M 10

1
(A )

150

310
370
367

188
230

460

222

26
31
42
53
65
80
109
132
163
170

580
581
582

70
80
113

2.1
2.2
2

158
158

583
584

141
150

2
2

210
227

586
586

181
229

2,1
2,7

310

168
212

587
589

276
333

2.8
2,3

590

348

2,3

370
367
460

216
268
224

284

160
151
171

301

S v e mere date su u milimetrima

Z PD F
Z PD F
ZPD F
| ZPDF
Z PD F
ZPD F
1 Z PD F
Z PD F
Z PD F
ZPD F
ZPDF
ZPDF
Z PD F
ZPD F

T
i
p

AC

AD

HB

112 M
132 M
160 M
160 L
180 L
200 Lk, L
225 Mk, M
250 Mk, M
280 S
280
315 S
315
355 Lk, L
400 Lk, L

2
2
2
2
6
0
3
1
8
3
1
8
3
5
2
3
9
5
4
4
4
4
9
0
5
3
7
5
3
7
5
9
8
5
9
8
6
8
8
7
8
2

1
0
5
1
5
5
1
5
5
1
5
5
2
0
0
2
0
0
2
7
5
2
7
5
2
7
5
2
7
5
3
1
0
3
1
0
3
1
0
3
6
0

1
7
6
1
8
8
2
2
5
2
2
5
2
7
5
2
9
5
3
5
0
3
7
0
4
0
0
4
0
0
4
3
0
4
3
0
4
7
5
5
5
0

5
3
1
6
2
4
7
5
6
8
0
0
8
6
5
9
4
3
1
0
5
6
1
1
9
4
1
2
6
5
1
3
1
6
1
3
8
7
1
4
3
8
1
7
0
7
1
8
2
5

M
M

LA

LC

5
9
4 215
1
6
7
0
7 265
2
0
8
7
3 300
2
0
1
7 300
2
0 9
8
0 300
2
0 9
2
0 1
0
5
8 350
1
7
1 400
2
0 1
3
3
7 500
2
2 1
2
2 1
4
0
8 500
2
2 1
4
5
9 500
5
3
2 600
2
5 1
5
8
3 800
2
5 1
8
8
2 740
2
5 1
0
0
0 740
2
5 2

"
180
230
250
250
250
300
350
450
450
450
550
550
680
680

250
300
350
350
350
400
450
550

sso

550
660
660
800
800

s
14
1S
19
19
19
19
19
19
19
19
24
24
24
24

B ro i
rupa

4
4
4

4
8

8
B
8
S
8

R
e

R
e2
1
R
e2
1
R
e2
9
R
e2
9
R
e3
6
R
e3
6

5
5
5
5

5
5

5
5

6
6
6
6

_____

54

0
5
4
0
5
4
0
5
4
0
6
4
0
6
4
0
6
4
0
7
5

4
2
8
0
8
0
8
0
1
1
0
1
1
0
1
1
0
1
1
0
1
1
0
1
1
0
1
2
8
1
2
8
1
2
8
1
5
0

2
0
2
2
6
0
2
9
5
2
9
5
3
6
5
4
1
5
5
4
0
5
6
0
6
0
0
6
0
0
6
4
0
6
4
0
6
8
5
7
8
0

Z A T IT A

IP 44

Masa

S
n
a
g
a

0,000*3
0.00055
0,00075
0,00087

0
,
0
0
1
5
4
0
.
0
0
2
1
6
0
,
0
0
4
2
9
0
.
0
0
5
3
0
,
0
0
9
7

ZK1
0
0L
2
ZK 1
i
2M
2

0,02

0
.
0
4
0
,
0
5
0
,
0
6
2
5

ZK1
6
0M
k
2
ZK1
6
0M
2
ZK1
6
0L
2
Z
K1
8
0M
2
ZK2
0
0L
k
2
ZK2
0
0L
2
ZK2
2
5
M
2
ZK2
5
0M
2
ZK2
8
0S
2
Z
K2
8
0M
2
ZK3
1
5S
2
Z
K3
1
5M
2
ZK3
5
5M
k
2
ZK
=
5M
2

0
,
1
7
5
0
.
2
2
5
0
,
6
7
5

1
6
1
6

0
,
0
0
0
7
2
0
.
0
0
0
9

0,0011

0
,
0
0
1
4
2
0
.
0
0
2
4
7
0
.
0
0
3
4
0
,
0
0
8
1
8
0
.
0
1
2
7
ZK1
1
2M
4
ZK1
3
2S
4
ZK1
3
2M
4
ZK1
6
0M
4
ZK1
6
0L
4
ZK1
8
0L
4
ZK2
0
0L
4
ZK2
2
5S
4
ZK2
2
5M
4
ZK2
5
0M
4
ZK2
8
0S
4
ZK2
8
0M
4
ZK3
1
5S
4
ZK3
1
5M
4
ZK3
1
5M
d
4
ZK3
5
5M
4
ZK3
5
5M
d
4
ZK3
5
5L
4

0
,
0
3
5
0
.
0
4
2
5
0
,
0
7
2
5
0
,
0
9

2
8
,
5
3
5
.
2

ZAtTITA IP44

0
,
0
0
0
7
2
0
,
0
0
0
9
ZK 8
0A6
ZK 8
0B
6
ZK 9
0
S
6
ZK90L-6
ZK 1
1
2M
6
ZK1
3
2S
6
ZK 1
3
2M
k
6
ZK1
3
2M
6
ZK 1
6
0M
6
ZK1
6
0L
6
ZK1
8
0L
6
ZK2
0
0L
k

ZK2
0
0L
6
ZK2
2
5M
6
ZK2
5
0M
6
ZK2
8
0S
6
ZK2
8
0M
6
ZK3
1
5S
6
ZK3
1
5M
6
ZK3
1
5M
d
6
ZK3
5
5M
k
6
ZK3
5
5M
6
ZK3
5
5M
d
6
ZK3
5
5L
6

0,0011

0
.
0
0
1
4
2
0
,
0
0
2
4
7
0
,
0
0
3
4
0
.
0
0
8
1
8
0
.
0
17
5
0
,
0
3
5
0
,
0
4
2
5
0
.
0
5

0
.
2
2
7

0
,
0
0
0
7
2
0
.
0
0
0
9

0,0011
P.0QJ42.

ZK 9
0
S

ZK 9
0L
8
ZK 1
0
0L
8
ZK 1
0
0L
d
8
ZK1
1
2M
8
ZK1
3
2S

ZK1
3
2M
8
ZK 1
6
0M
k

ZK1
6
0M
8
ZK 1
6
0L
8
ZK2
0
0L
8
ZK2
2
5S
8
ZK2
2
5M
8
ZK2
5
0M
8

ZK3
1
5S
8
ZK3
1
5M
8
ZK3
1
5M
d
8
ZK3
5
5M
k
8
ZK3
5
.
'M
8
ZK'
.
.
5M
"
8
Z
t
\3
5
5L
0

0
,
0
0
2
4
7
0
,
0
0
3
4
0
,
0
0
8
1
8
0
.
0
1
2
7
0
,
0
1
7
5

0
.
0
7
7
5

0,1

0
,
1
2
7
5
0
,
2
2
7
5
0
.
5
7
5
0
,
8
7
5
0
.
9
2
5

4
.
6
2
5
5
,
2
5

KM01-K0S

500 m in Z K

200

L - 12

Z K

225

S - 12

7.5
11

470

82

0,63

22

153

3.8

1.4

2,1

10

0.575

25C

475

84

0,65

31

221

1,4

2.1

10

0.875

31C

10

0,925

370

Z K

225

M - 1 2

15

475

84

0,65

42

302

1,4

Z K

250

M - 1 2

18,5

480

86

0,66

50

369

4,2

1,3

Z K

280

S-12

22

480

88

0,66

58

438

4,2

1.2

"

1,17

500

2,3

610

Z K

280

M - 1 2

30

480

88

0,67

77

598

4,2

1.2

2.62

700

Z K

315

S-12

37

485

90

0.67

93

730

4,5

1.1

4,62

800

Z K

315

M - 1 2

45

485

90

0,68

112

887

4.5

1.1

Z K

315

M d - 1 2

55

485

90

0,68

137

1085

4,5

1,1

5,25

90C

950
1400

Z K

355

M k - 1 2

75

490

91

0,7

179

1464

1,9

7.5

Z K

355

M - 1 2

90

490

91

0,7

216

1757

1.9

1500

^ K

355

M d - 1 2

110

490

91,5

0,72

254

2147

5.1

1.9

12

1750

132

490

91,5

0,72

305

2578

5,1

1.9

T5

1900

Z K

355 L-12

Z aitita I P 44

kabelska
g lava

Poloaj izvodnice na gore do veliine 112 u silum inskoj izvedbi

3000 m in -

K M 0 1 -K 2 4

KZK
KZK
KZK
KZK
KZK
KZK
KZK
KZK

90
100
112
132
132
160
160
160

L -2
L -2
M -2
S k -2
S -2
M k -2
M -2
L -2

0,37
0,55
0,75
1.1
1,5
2,2
3
4
5,5
7,5
11
15
18,5

KZK 71 A 4
KZK 71 B 4
KZK 80 A 4
KZK 80 B 4

0,25
0,37

KZK
KZK
KZK
KZK
KZK
KZK
KZK
KZK
KZK
KZK
KZK
KZK

1.1
1,5
2,2

90 S - 4
90 L - 4
100 L - 4
100 Ld 4
112 M 4
132 S - 4
132 M 4
160 M - 4
160 L*-4
180 M - 4
180 L - 4
200 L 4

KZK 225 S - 4
KZK 225 M 4

0,55
0,75

3
4
5,5
7,5

2820
2800
2790
2820
2830
2885
2860
2880
2860
2860
2910
2930
2910

1400
1380
1380
1400
1400
1420
1400
1410
1440
*5 0
1445

11 * L 1455
1450
55
1465
18,5
1470
22
1480
30
37
45

1475
1475

63
70
71.5
73
75
80
82
84
84
84
86
87
87

66
64
66
75
75
75
81
85
87
87
87

0,85
0.82
0,84
0,91
0,92
0.92
0,91
0,91
0,90
0,89

0.68
0,73
0,70
0,72
0,80
0,80
0.83
0,83
0,82
0,84

88

0,85
0,86
0,85
0,84

90
91,5
90

0.86
0,85
0,87

88
87

0.89
"

312

0,78
0.80
0.84

1.15

1.25

4,5

1,5
1,9
2.7
3,7

1.88
2.57
3,73
5,07

*
4,7
5

5
6,1
7,9
10.8
15
21.4

7.29
10 *
13,3
18,4
25,1
36.2
48,9
60,8

29
36.5

0.85
1,2
1.8
2,1
2.8
3,8
5
6,5
8,5
11,5
15,4
22
31
38
43
59
72
85

1.71
2,56
3,81
5,12
7,51
.

10,1
15
20,3
26,6
36,3
49.6
72.3
98,9
121
143
194
240
292

2,4
2.9

6.3
6.3
7,5
7

2,6
2,8

6
7

2.1
2.6

6.2
7

2.4
3.4

3,3

3.6

2.2
2.2
2,2
2,4
2,2

7
6,5
6,5

2000
1800
1300
1200
900
850
400
350
220
160
130
100

50
50
100
100
200
200
200

3,1
2.7

3.6
3.5
4,5
5
5.7
6.3
7

5
5
10
10
20
20

2.3

90

5
5
10
10
20
20

2.8
2,7

4800
4600
4000
3800
2800
2600
1200
1000
800
600

50
50
50

3.3
2,8

100
100
200
200

2,5
2.6

500
340
320

5,8
6,0
6.6
6,6
7,5
6

2.1
2,5
2,7

200

400

2,8
3,0

200
200

400
400

2,1

2,2

400
400

<5 to

A -2
B 2
A2
B- 2
S -2

ii

71
71
80
80
90

KZK
KZK
KZK
KZK
KZK

0,001
0,0011
0.0021
0,0027
0,0053
.0.0063
0,0118
0,022
0,0425
0,0525
0,065

0,00082
0,001
0,00135
0,00167
0,003
0,004
0,009
0,014
0,02
0,037

270
230
150

0,0446
0,075
0,0925
0,2245
0,2445
0,425

110
90

0,625
0,725

S v e mere date su u m ilim etrim a

-------

----Tip
motc

Broj
polova

AA

AB

AC

AD

BA

eB

OA

EA

FA

GA

GC
12.5

HA

HC

HD "
HO

KZK

71

2 . a

112

35

142

130

137

98

33

114

45

14

23

16

71

10

139 208* 120

2 28

125

41

155

147

188

40

130

50

19

48

30

21.5 16

at

11

156

227* 140

KZK

98 S

157
r

*
6

11
14

38

KZK

40

188

178

184

40

130
155

56

^
24

19

58

40

27

21.5

98

15

178

254*

98L

2...8

148

K2K

? 8
160
4*
-----------180
2. 8

44

204

IM

174

14.

48

175

83

24

50

31

27

188

16

198 274* 193

46

236 222

199

14*

*8

175

7t

24

60

50

31

27

112

20

222

311* 200

55

271

214

89

31

28

88

60

10

41

31

132

22

261 307

KZK 1N L
K Z K 1tr, Ld
K Z K 112 M
K Z K 132 S k

K Z K 132 S

2. .8
6

K Z K 132 M k
K Z K 132 M

4 .8

KZK 1 Mk

2*

4 8

K Z K 1 t M
K Z K 110 L
K Z K 2M L k
KZK 2 ft L

8
4...8

178

60

314

318

258

218
254

271

70

349

354

278

318

80

396

395

314

279
385

356

90

446

4. .8

444

342

311

280

18t

42

12

10

41

160

25

82

110

296
334
375

Au 13^x13

391

437

416

462

12

459

517

A u 13,5x13

12

459

517

A u 21

x2 0

538

806
A u 21

x2 0

578

644

706

796

A u 29

x2 9

750

840
A u 29

A u 36

x37

A u 36

x37

18

12

1S
345

121

48

38

110

80

14

10

51.5* 41

133

55

38

118

80

16

10

59

3&
380

A u 13,5x13

388

168,5

315 368

38
*

* Poloaj izvodnice na gore do veliine 112 u siluminskoi izvedbi

140

80

18

.0

64

i41
41

200

225

35
^

40

355

4:7

398

460

351.5

15

370.5

44 7 509

J95.5

432
444 5

324

323
45

304

') Samo na poseban zahtev

3 14

80

38

LC

298

258

218

87

156

18 334

239

180
52

286

K Z K 225 S
K Z K 225 M

280

2 . .8

K Z K 10 L

125

14.
218

254

K Z K 199 M

188

19
19

796

886

834

924

894

984

946 1041
971 1066

A u 13,5x13

1. Poklopac sa koionom povrinom

2. G lavni vijak
3. Z atitna gumena traka
A O dstojna podlona ploica
5. O pruga ureaja za runo odkoivanie
6. Vijak ureaja za runo odkoivanje
7. O pruga konice
8. Valjak ureaja za runo otko ivan je
9. Prsten ureaja za runo o tkoivanje
10. Poklopac
11. N a vrtka za podeavanje

Korvcs

Poklopac sa koionom povrinom

12

G oli vijak
G ran in ik
Vazduni procep
Pokriva ve n tila to ra
V e n tila to r
Nam otaj konice
18 Jezgro namotaja
19 Pritisna ploa
20. O d sto jn i vijak
21 Disk konice
13
14.
15
16.
17.

Prenosnik
m om enta

Disk
konice

Pritisna ploa sa jezgrom

namotaia

N apon: 3S0V; 50Hz

Z a itita : IP44

KM01-K33
Snaga pri ED
TIP

In i
pri j Mn
C
O
S9 380V
Nm
A I

15%

25%

40%

kW

kW

kW

min

0
/

2.9

1280
1300
1320
1360
1365

73
76
79
80
80

0,85
0,83
0.81
0,82
0,81

1380
1410
1420
1425
1405
1410
1425
1430
1435
1435
1430
1435
1435

81
80
81
82
82
82
84
85
85
85
84
85
85

0,79
0.81
0,80
0.79
0,84

1430
1440

83
84

1430
1440

83
84

0,84

1435
1445

84
85

0,84

84

3.5
j

<

ZKD100L4A

. 3,2

5,3
2K D 112M 4A

- 4'3

7,3
ZKD 1 3 2 S -4 A

6,8
6.2
95
9

ZKD 132M 4A

8
15
13,2

ZKD 160M 4A

11,8
22
19

ZKD 160L 4A

'

30
25

ZKD 180M4A

0,83
0,81
0,81
0,80
0,79
0,82
0,81
0,80
0,83
0.82

8.5

7.7 ;
6,7
12,2
11,4

26
23
20
37
34

30
10.2
17,3 . 49
46
16
42
14,5
65
20,2
61
19,6
17,7 . 54
100
33
88
29,5
78
26,5
147
48,5
42
126
116
39

_ !L
ln
4
4.4
5
4,2
4,5
5.t

Mp
Mn
2.6
2,8
3.2
2,5
3.1

KR

1
6
1
6
1
6
1
6
1
6

. 3.5

16

4,8
5,2
5,8
5.4

2,8
3
3.4

5.1
4,2
4,6
5,3

3,2
3,6
2,2
2,6
2.9
2,3
2,7
3

16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16

* *
4
,
1
4,5

Masa

E
!

kgm !

kg

0
,
0
0
8
1
8

31

0
,
0
1
9

42

0,035

61

0,0425

74

0,0725

107

0.09

1
3
0

66
55

200
166

4,5
5,3

2,5
3

16
16

0,187

167

76
63

234
199

4.5
5.3

2J>
3

16
16

0,207

187

0,83

103
86

320
265

4,5
5,4

2,5
3

16
16

0,375

260

0,85
0,84

125
102

392

4,5

2,3

16

85

316

5.4

2,8

16

0,575

300

1440
1450

85
86

0,86
0,85

146
125

465
395

4.6
5,4

2,3
2.8

16
16

0,675

380

1450
1460

85
86

0,87
0,86

180
154

580
491

4,6
5,4

2,3
2,8

16
16

0,875

510

35
30

ZKD 180L 4A

0,83

Samo na upit
48
I

ZKD 200L 4A

40

48

ZKD 225S 4A
*

60

88

ZK D 250M 4A

h 1450

70

ZKD 225M 4A

1440

59

75

N a p o n : 380V : SOHi

Z a tita : IP44

K M 0 1 -K 3 I
S naga pri E D
TIP

40%

60%

100%

kW

kW

kW

n
min

COS?

In
pri
380V

Mn

Nm

JP
In

Mp
Mn

KR

Masa

kgm '

kg

2,1

ZKD 112M -6B

1.9

880

74

0,76

5,7

23

3,9

2.7

16

900

75

0,74

54?

20

4.3

16

920

.7 8

0,81

7.9

34

4.5

2,3

16

2.7

16

0,0175

42

0,035

55

0,0425

68

0,06

73

0.1

106

0,127

136

0,227

188

3,3

ZKD 132S -6B

2.9

0,79

6,9

30

5,2

44

5.4

16

40

5,8

3,3

16

930

81

925

81

C.8

935

83

0,77

9,3

925

81

0,81

12,7

57

5.3

3.1

16

935

83

0,78

11,7

51

5,8

2,9

16

925

82

0,82

17,5

81

2.8

16

0,8

3,2

16

4.3

ZKD 132Mk 6B

3.9

10

5,5

ZKD 132M 6B

ZKD 160M 6B

7,8
7

935

84

925

84

10

935

85

940

83

945

85

945

83

950

85

11,5

ZKD 160L-6B

17
15

ZKD 180L-6B

153

71

0,81

25,5

119

4,8

16

0,8

22

102

5.5

2.6

16

0,83

37,5

173

2,8

16

0,81

33

152

4,5

33

16

0,83

46

212

2,3

16

0,81

41

186

4.5

2,6

16

5,5

Samo na uprt
21
18,5

ZKD 200Lk 6B

0.5

250

0,55

273

0,875

330

1,125

500

25
22

ZKD 200L 68

950

83

0,83

55

251

4.1

23

16

955

85

0,81

49

220

4.6

2,6

16

955

84

0,83

74

"340

4.1

2,3

16

960

86

0,82

65

299

4.6

2,6

16

960

85

0,84

89

418

4,2

2,3

16

965

87

0,83

78

366

4.7

2,6

16

34
30

ZKD 225M -6B

42
ZKD 250M 6B

37
-

321

TABELA V.1 Elastina spojnica (JUS M.C1.515)

VZZZZZZZ

N a z iv n i I
p re n ik j

N a z iv n a m e ra

d e la , m m

5 720
4410

2 290

22 20

1 980

4 9 90

1 4 30

M 16

77 40
1 020

137 00
N a z iv n i
p re n ik , D ,

D.

20 do

20 do

40

32 do

71

50

50 do 100

100 do 160

TABELA V.3 Jednostrana zupasta spojnica

*)

Broj
c r te a

Kote I], U i tj def i niu produenu spojnicu koja se dobija

okretanjem ove pozicije pri montai to 180'

Nazivni
prenik
dH 7
min max

266001
266002

worn

266003
266 004
266005
266006

125

325

TABELA VI.1 Standardne dvopapune konice sa "ELHY' podizaima

B ro j
mm

c rte a

m m m m mm

mm

mm m m

m m p o d iz a c a
EB 2 1 /5 ?

CI2

E B 5 0 /5 C

C32
EB 50/5C

C50

266011

16800

EB 125/60
C 80
E S 125/60
C12S

E B 2 5 0 /6 0
C200

TABELA VI.2 Kombinacije konica sa "ELHY' podizaima

E la s ti n a s p o jn ic a
JUS M .C 1 .5 1 6
D

b r.

T I

Mt
(Nm)

(mm)

T1

ELHY -

125
160

50
100

PODIZA

Ck
(N )

nema
EB 2 0 /5 0 Cl 2
EB 5 0 /5 0 C18
EB : 2 0 /5 0 C20

" t = FA
.
V

H
(mm)

a c
F (T

p r i p a d a j u e k o n ic e
130
380.
. 2 20 160
1e 3 0
4Tf
155
4 00
195
380

200

200

EB
EB
EB
EB

2 0 /5 0
5 0 /5 0
2 0 /5 0
5 0 /5 0

C12
C18
C20
C32

130
155
195
330

380
4 00
400
4000

250

320

EB 2 0 /5 0
EB 5 0 /5 0
EB 1 2 5 /6 0
EB 1 5 0 /6 0
EB 5 0 /5 0

C20
C32
C45
C45
C50

195
330
390
390
4 85

3 80
4 00
4 58
4 58
400C

315

6 30

EB 5 0 /5 0
EB 1 2 5 /6 0
EB 1 5 0 /6 0
EB 5 0 /5 0
EB 2 5 0 /6 0

C32
C45
C45
C50
C70

330
3 90
390
485
700

400
458
4 58
400
549

Mk
(Nm)

..

76.
91
114

11

. 2 6 0 1 8 0 .1 ?
1 U 0 ' 4 0 11

#
1

2 80 2 1 0 . q
T Z 5 " 5 5
*

4 0 0 2 40 j g
160 "5'5

a c

qi

101
121
152
257
169
287
339
329
421

377
446
446
554
800

400

1250

EB
EB
EB
EB
EB
EB

5 0 /5 0
2 5 0 /6 0
1 2 5 /6 0
1 5 0 /6 0
1 2 5 /6 0
1 5 0 /6 0

C50
C70
C80
C80
C125
C125

485
700
775
775
1165
1165

4 00
549
458
458
4 58
458

5 00 2 60 i g Q- 700
1008
200
60
*
1117
1117
1679
1679

500

2500

EB
EB
EB
EB
EB
EB

1 2 5 /6 0
1 5 0 /6 0
1 2 5 /6 0
1 5 0 /6 0
2 5 0 /6 0
2 5 0 /6 0

C80
C80
C125
C125
C130
C200

775
775
1165
1165
1210
1910

458
4 58
4 58
4 58
5 49
549

i -

M J 2 0 = 1 0 > g - 1414
1414
2 50 70 .
2125
2125
2207
3484

630

5000

EB
EB
EB
EB

1 2 5 /6 0
1 5 0 /6 0
2 5 0 /6 0
2 5 0 /6 0

C125
C125
C130
C200

1165
1165
1210
1910

458
4 58
549
549

.
1

6 8 0 3 8 0 , Q 2C 2 5 0 0
2500
315
80
2600
4100

N apom ene:

(*)

k o m b in a c ije su u in j e n e sa p o d iz a im a i k o n ic a m a i j i su h o d o v i
50 i 6 0 m m .V re d n o s ti k o io n i h m om enata su s r a u n a te za p = 0 ,3 5 i
z n a tn o v e e od n o m in a ln o g
r^. = 0 , 9 5 . Kombi n a c i j e kod k o j i h j e
moment a s p o j n i c e t r e b a i z b e g a v a t i .

327

TABELA VI.3 Pogonske karakteristike 'ELHY' podizaa

V e li
in a

Tip

N o m i
nalni
hod

N o m i
na lna
postavna sila

mm

EB

20/50
C 12
C 20

50

50/50
C 18
C 32
C 50

125/60
C 45
C 80
C 125
125/160
C 45
C 80
C 125
3

150/60
C 45
C 80
C 125

Masa
bez
u lja

M asa
ulja

snage

Pri
m an je
struje

Vrem e
pode
avanja

Vrem e
p ov
ratka

kW

k9

kg

11

12

Pri
m anje

10

130
195

25
35

0.15

0,35

8,5

2.2

155
330
485

30
60
90

130
290
420

20
50
70

390
775
1 165

70
120
190

300
520
820

50
75
125

390
775
1 165

70
120
190

200

500
50

2
50/100
C 18
C 32
C 50

N om ina na povratna sila u

n o m i
Dozvo
n a ln o j
lje n o
pogon
od stu
skoj
p a nje
taki
N
N

0.20

11

2,5

14,5

3.0

250/60
C 70
C 130
C 200

250/160
C 70
C 130
C 200
320/100
C 70
r o;n
C 320

328

0,5

0,5

0,65

0,40

500
100

1 250
60

16

4.0

22,5

5,3

16

4,0

22.5

5,3

28,5

7,5

37,5

10,2

0,5

0,5

0,65

0.6

0,45

1 250
160

1 500
60

0,50
150/160
C 45
C 80
C 125

0,45

1 500
160

300
520
820

50
75
125

700
1 210
1 910

90
180
270

2 500
60

0,50
2 500
160

510
850
1 360

60
130
190

610
2 140

80
320
400

3 200
100

2 750

0,60

38

9,9

fi I
o a

a
o
N

a>

= e

I * s

: e -f s

o
>
to

?! .2
0

o3
* o
N

iiili

3 3

i i

Si 1;S

l> <mfy -

I III

a Si*

Varijanta

TABELA V II.1 Pogonski - kretni toak (JUS M.D1.110)

T ab ela 1

M ere u m m
b

N azivn i
prenik

b2

*3

*5

b% b9

b,

P9

m6

d o zv o
nazivna
vrednost ljeno o d
stupanje

200

?30

40

35,1

60

90

265

250

97

170

60

44

12 j 8

130

2 50

2 80

50

4 4 ,5

60

90

285

270

105

180

70

50

14

134

315

350

60

53 ,2

105

150

379

364

147

258

85

65

18 10

194

4 00

440

70

6 2 ,6 | 105

150

441

422

174

287

105

85

20 12

208

165

488

467

191,5

311

120

100 22 12

223

500

540

80

7 1 ,5

115

6 30

680

95

8 6,3

115

165

522

495

196,5

323

130

100 25 16

233

7 10

760

110

100,1

155

205

610

583

2 3 5 ,5

391

150

120 28 16

281

800

850

125

113,9

155

205

641

607

2 4 5 ,5

401

160

130 32 18

281

900

950

140 i 127,7

155

205

685

651

2 6 0 ,5

421

180

150 36 20

281

T ab ela 2
N azivn i
prenik
D

+ 0
- 0 ,5

0
-0 ,

+ 0
0 ,5

M ere u m m

C2

ci

^3

<
4

*1 h

200

195

60

70

80

50

40

20

110

12

250

220

75

85

95

60

48

22

140

12

2
2

*6

M asa
kg
52

11

14

10

13

16

69

315

2 85

90

103

120

80

60

25

180

12

2 ! 4

10

14

18

154

40 0

330

105

119

145

100

80

25

220

19

10

15

20

255

500

H 2 ,5

120

139

165

110

90

30

250

19

10

20

25

391

180

125

95

35

270

19

15

27

32

543

140

110

40

320

23

15

30

36

846

350

23

15

34

40

1073

410

23

15

39

45

1452

63 0

4 1 2 ,5

140

165

710

4 7 7 ,5

165

186

210

160

120

40

180

135

45

800

? 2 2 ,5

190

219

230

90 0

5 6 2 ,5

21 0

237

26 0

T ab ela 3
P ozicija 4
N azivn i
prenik
toka
D
mm

K otrlljani leaj
J U S M .C 3 .6 5 5

P o zicija 10

P ozicija 9

vijak

K linovi bez nagiba-pera

visok i

ozn ak a
prem a
JU S*

stara
ozn ak a

200

50SD 23

22310

A 18 x 1 1 x

80

250

60SD 23

22312

A 2 0 x 12 x

80

P ozicija 11 P ozicija 12

JU S
M .B I . 120

JU S M .C 2 .0 6 0

P o zicija 13

P rstenasta
elastina
podlok a
JU S
M .B I .0 5 3 JU S M .B 2 .1 1 0
Vijak

A 12 x

8 x

50

M 6 x 15

M 8 x 20

A 14 x

9 x

60

M 6 x 15

M 8 x 20

80

M 8 x 20

M 8 x 25

90

M IO x 20

M 10x30

A 10

M 1 2 x 35

A 12

315

80SD 23

22316

A 2 5 x 14 x 140

A 18 x 11 x

40 0

1 0 0S D 23

22320

A 3 2 x 18 x 140

A 2 0 x 12 x

500

110S D 23

22322

A 3 2 x 18 x 140

A 2 2 x 14 x 110

M IO x 20

630

120S D 23

22 3 2 4

A 3 6 x 20 x 140

A 2 5 x 14 x 125

M 1 2 x 20

M 16 x 35

A 16

M 1 6 x 45

A 16

710

140S D 23

22 3 2 8

A 4 0 x 22 x 180

A 28 x 16 x 140

M 16 x 30

800

150S D 23

22330

A 4 5 x 25 x 180

A 3 2 x 18 x 180

M 1 6 x 30

M 20 x 45

A 20

M 1 6 x 30

M 2 0 x 45

A 20

900

170S D 23

22334

A 4 5 x 25 x 180

A 3 6 x 20 x 180

331

TABELA VII.2 Slobodni toak (JUS M.D1.111)

Tabela 1

M ere u m m
'

D,

200

230

60

b2

b3

90

265

250

285

270

*i

b9
b,

b6

b-,

97

170

60

44

130

105

180

70

50

134

b4

n azivn a d o zv o ljen o
vrednost od stu p a n je

250

28 0

60

90

315

350

105

150

379

364

147

258

85

65

10

194

422

174

287

105

85

12

208

400

440

105

150

441

5 00

540

115

165

488

467

1 9 1 ,5

311

120

100

12

223

630

6 80

115

165

522

495

1 9 6 ,5

323

430

100

16

233

710

760

155

2 05

610

58 3

2 3 5 ,5

391

150

120

16

281

800

8 50

155

205

641

607

2 4 5 ,5

401

160

130

18

281

900

950

155

205

685

651

2 6 0 ,5

421

180

150

20

281

T ab ela 2
N a ziv n i
prenik
D
200

o o
+ 1

N a z iv n i
prenik
D

+ 0
0 ,5

+ 0
0 ,5

M ere u m m

Cl

C2

<3

'i

l2
3

80

50

40

20

110

12

*6

M a sa
kg

U
13

14

51

16

68

14

18

151

2 50

95

60

<48

22

140

12

8
10

315

120

80

60

25

180

12

10

400

145

100

80

25

220

19

10

15

20

252

30

250

19

10

20

25

388

500

/6 5

110

90

630

180

125

95

35

270

19

15

27

32

535

320

23

15

30

36

831

350

23

15

34

40

1054

410

23

15

39

45

1423

710

210

140

110

40

8 00

230

160

120

40

180

135

45

900

260

T a b ela 3

N azivn i
prenik
to k a
D

P o zicija 9

P o zicija 4

P c z ic ija 8

K o trlja n i leaj
J U S M .C 3 .6 5 5

V ijak

Vijak

J U S M . B I . 120

J U S M .B I .0 5 3

P o zicija 10
P rstenasta
elastin a
p o d lo k a
J U S M .B 2 .1 1 0

mm

ozn ak a
p rem a
JU S *

stara
ozn ak a

200

50SD 23

22310

2 50

60SD 23

22312

M 6 x 15

M 8 x 20

3 15

80SD 23

22316

M 8 x 20

M 8 x 25

400

100SD 23

22320

M IO x 20

M 10x30

A 10

5 00

110SD 23

22322

M IO x 20

M 12 x 3 5

A 12

630

120SD 23

22324

M 12 x 20

M 1 6 x 35

A 16

710

140SD 23

22328

M 16 x 30

M 16 x 45

A 16

M 6 x 15

M 8 x 20

8 00

150SD 23

22330

M 16 x 30

M 20 x 45

A 20

900

170SD 23

22334

M 16 x 30

M 2 0 x 45

A 20

R TIK A LN I R

DUKTORI V2

VARIJANTE

TABELA VIII.2 Dimenzije

V eliina
reuktoru

90

625

290

280

24

320

220

300

55

90

780

300

290

28

400

275

320

70

120

930

340

300

30

500

320

390

"h

tn2

4i

Br.
ank.

T e i
na

320

28

60

55

400

32

80

5lM)

40

90

Veliina
re u k to ra

320

160

385

200

250

320

60

200

110

18

110

400

160

485

250

260

400

60

280

125

18

2 20

500

250

585

300

300

480

50

380

150

20

360

K linovi prem a J U S M .C 2.060

P u n a r7 naka red ak to ra veliine 400 ie V 2.40.00 izvoenje V

335

VER TIKALN I REDUKTORI V3

b
B

VARIJANTE

TABELA VIII.4 Dimenzije

Veliina
reduktora

560

28

60

75

710

32

80

Veliina
red u k to ra

Gt

560
710

120

910

330

360

95

150

1136

370

210

445

225

280

560

240

560

280

320

710

28

560

260

380

400

30

710

320

430

m,

Br.
ank.

T e i
na

50

240

145

20

320

50

305

170

22

480

K linovi prem a JU S M .C 2 .0 6 0
P u n a oznaka rcd u k to ra veliine 710 ie V 3.71.00 izvoenje IV

337

ofuepoA2|

>

>

>

L--

>

><

>
X

3 '/>
nominalnih
od
odnosa
prenosnih
Odstupanje

750
950
1450
750
950
1450
750
950
1450

750
950
1450

(v2)
H2
REDUKTORI FAMILIJE
338

200
250
355

mto
Q
COtJl
O i
T-o
cm
n tO
Q
M i8n 8 Q
m
mo
iStD
toC
OC

o>c
88S
Mq
COin
C
M y2S8
tvC
MC
-OJC
M 388
r C\t 8SS 8SS s2
ia T
m
M Sf:8
o mo
OOQ 18 CMOg 8S8 O
m co 88? inoo
toOQ
COC
<
&>CMO
to 88S 8 8 C
SSS 88s saa ?88
Js
now
OOO
ta CM SSS 8S
mQin CMO
O
o
in
s
UO
<M
,m
ID
D
T-TC
M CMtoJM r-
-CM 8S8 8SjS COOTl- K8S toarC
MC
O 8 188 sss
trt
cmco55 oi co 881 C
c
o mo
O)
o ino
OOO
looo
~S8
T-rW OCMCO 8S i S8S
- SSS COVco 8s 8? 881 ^ CMCO saa 88 ?CM
ojo
in ssa OOO sss
q mQ
o
moo C
inMC
m
O oOo
tC
M 8
\JC
O T-CMCO
cmcoin 8? aas C
co^ in SlQ
ov to 888
SKp IOtoCD inco 58S cSSS
m
C
M
C
O
O
in
c
m
m
c
o
*

o
o
C
O
o
fl" 889 88 882 iANO intoa> $S8 SSC s s s a ss a ss CMCOM CMCMM 8 8 cj aa
m
IO
fljco CO
om
oVto
OOO
CM
O
ift ccm
coo
m 8$ aas
SSS 828 O
OOf 8 8 882 SK8 888 sss SSK s s s C
jd
A
co CM
MO
Oc
mm
mto
co cCo
cm
ocinoin
o mW't
O
C
Mto
Q 88f N
*- A
oCtn
vC
m
s
8
n to
Sr^8
sss
888
o
>
i
M
8S8
S8S
cco
28
m
O
)
mmco
rom
COy-O a COO mtoo
o ino OCMO
mom
o Ci
528 OCMCO o>*- to SSS S CM 38 IANO incna) Vlftco 98 to^ to ass
2sa
C
MOO 8S8 O
o
C
7>C
M
-O
tO 882 f:8S 882 SNO 8S8
881 888 8 88 2?8 518
m
in
in
m
ccn
to C
5288 ?s
CM
OQ
^ tO
U> a ss aas aas ass'
ocnto
ssja Ss:8 8S8 SSS
m
in
m
in
co co
n
m
c
m
m
Om
CO s s s CMtoM 185 88 saa
O 888 9S8 8 n cinoin
^ to
to cCM
o"v
lOvNO
8 8 ? KSS 882 tO
J(0
C
C
D CM
jgc^m S8? asS
K

8 -8 889 888 KSS 8 8 888 $88 SSf: s s s ass ass

c
- mSim
D
l
om
m
po
r-O
cm
coq
m CMCOTf
inN
O SS8 in
'cm
co 8 n sss SS8 o
NOCM 882 tO
oO
_ - 528 8S8 828 88? -pin
o coo mtoo
o mo
o'o Q
o
T-CMC
M OOO S8 S28 OCMCO 8g8 COO'f 88 S8~ 8^8 AtOOl v mco
888 ?8 888
C
M
m
cn
m
m
m
in
M
Oo
- SSS SSC 98 ass 888 aas C
C
MC
CM
^ a ss saa 5288 mCOm 252fcj 5=28 OCMCO
m
m2co
<
0 co
m
co
* f CM 2 52SI
Mc
Cm
OtinT aas
saa sas vain
>ctooo
o> 388 8 n in
co^ to ass ass C
Sf:8 co
lO
m
o
in
in
o
o

JIco CM ssg Sn 8 888 $88 v mn s s s ass ass sas as? ^ CMCO saa 5288
8
3
Z
m incmin m
in
O)
Q
C
O
O
C
M
O
to
C
O
T
C
M
COto
COo
o cn<)o) sss SSK s s s co^ m ass CMCO-"T aas 88 ^si
Q
O)O
OO
^ n Sc3 >NJ- in
- C
IO
m
m
OC
O
O s2 N
O
mrctonC
oo
o OOQ 88g CMOQ 888 o
to O
*-ftC
S2M
iG C
orr
m
C
OT
Tcoo cCM
CO
OC
OC
TM
- to
inC
toOO
o
IftNO
3>C
Mto
^28
^
ff
o
<
O
C
M
C
M
t m C
in
in
C
M
in
in
in
m
o
*r
M
* tOCOr-
cM
oC
c*m
csnt C
CM
Mc
om
oo C
C
CM
Mto
C
M ssa
oMC
m
inO T

OC
MC
;? a OCMCO o>^-"to COo n NOC
<
5
aS'S C
C
M
m
m
m
m
Q
V
)
c
o
OC
M
*CO o to coon
C
OO
L
U
co co s'ss C
CM
MC
M
'T ass saa saa ;? 8 sfesi
cM
oOtO
in 888 sa C
(0
O
C
m
m
in
C
M
in
in
c
n
d CM
z
OC
M
*CO o>*- CO
OC
cm
oto
ino
o C
-ii<
cM
oOtO
cn c
CM
CM
Om
V sias ass ~aa ssaa ?S2JQ 9 Si
^ cco
in C
C
S8E ctonto
o S
cO
m
m C
M
in
m
in
U
o
oC
inM 2 52S
incmcn CMcoo o inin
mcoo
i TT-CM
o
>J
s s s TcT
Q
- - SSS cnco 8 n i s s a ss a ss CMCO'J- cmcm"ir ^ CMCO
m
cm
m
(00
OT- m
cm
ocm
o c
CMO
toO
TN
-o
in
to to
MV
o 828 8 8 f 8 C
mc
o
r Si8S 88
co O
'f ms
^ tO
in c
om
O 888 x1r0in
co into
toOQ
COC
*
coin
in
m
m
c
o
c
o
in
to
C
M
C
O
Mto
in' C
"U CM
toOcoC
^M IOSO mtoo) ^ mco ^ms coVto co"M-m" cmtom CMCO^T
o CMoo o>C
*
n cn cm
COOV rctrto co
inmto CM jo
CO mto
*in CO C
M (O
in in CM P Oin
CM.

M CMCO O*T-CO COOrr fsTOCM toCO nr-o mtoo> ir mco ttmn. co to W^m*
?sa 2*52$i r-T-vTC
co M
CM1
COOi in
oco vmN C
in COOC
in
in in CM
?
je C
S
r-*M to
IOSO into
<rcm
O*-c
- o
co
SSS ;? a 2$2SI - s a o CMco cn-to oov NOCM toO
C
o
con
CO inco
M
*n
CM
r- tn CO CM toT-_
in m C
U) in
OC
C
O 25S
omu)
C
L - N
t
C
M OCMCO o-'to COo soci tOtOr- mso mtooi v mco
M 'T
rC

M
SI r-^0
CNJCO sa'a 528 C
in in toOCO coin m m CM
o
C
M
Om
C
M
*CO C
7>C
TM
- CO COOM r'- CDm
M 2 52
CMin
C
Min
CO saa T-CMCM tC
aSS ass 882 aas o
m
in
in
C
O
C
O
in
c
m
in
mS
C
O
C
M
C
M
c
o
m
C
O
_
T
_
in
c
o
ujinco
C
M
tO
r-_
in
C
O
M
o- p~ro>cm ctooCOC
O
* -MCM
ir cnco vmN CO*to to in cmcom CMCO 8.
t-T IONO
CMCMCO cm C
CM
m
m
cnmco CM CO com
(to
Q
m C
m
M
CO
m m
CM
in
inM
^ incooi
c
m
"c
mr cmcm
O
CMc
Cm
Oio
rj- C
^rto
m*oo ^tn n m
T>CMCO coov *co'f co comm (gcom
nj co C
CO
OO
OT
-" to
inso
NOC
' C
m
c
o
m
cmm a co
In
in
c
o
C
O
c
o
_
C
O
c
o
m
C
M
C
O
C
M
in
to
C
M
r;
in
C
M
CO
*COV CMCMtT
OCMCO o>* to COo ^ NO)C\i tocov? IO N O intooi Vrf>co ms CO <o S-S cmcoin CM
coto:
mmco CM tO com
mm
C
O
C
M
C
O
C
M
m
to
m
in
c
n
t
m
in
in
C
O
*C
M
s. - Si
co to covin cmco
" to"O
Or- inrJo mtoo> inoo
OCMCO 0r- to coov fCO)cm
Q
v in
to*m CO mco
in
co in
in m CM
C
M
o omu}
CMCMCO sa'a 5288 ^8 sitea ? ja OCMCO O)yCO coon sotcvi s-2 WNO mtoo Vm*co
efejjqo SSS
s sIV
s 888 N
S S
sss
88| 88|
O>V 88 NO
ftS^
O)rr *8 ? 888
r- o>* N
fojq luzem r*
in
m
in
o
CO
oo
u
CM
8*
8
tf
s
s
S3
a
a
a
1 o
-'i-

C
D

>
3
LU
CD

<

CO

CO
:
CO

CM

8 8
T T CM

S ? 8

S 8

? 8

71

100

71
90

12 5

80

56

E
IO

S 8 2

8 2 8

3 8 3

t- o to
N O >cM

a s g

CM O Q
^ 5 a

8 S

8 2 8

8 8 5

in Q in

o o o
co m
T - T - c>J

8 8 2
' f ifl S

CO Q O
i n i n co
CO r r CO

Q IO O
CO m Q
CM CO iO

Q O Q
S 8 S

8 3 8

IO < O Q
T U) W

to
IQ IO CO
CO "S CO

s ? s

a s a

O O Q

o m o
S a a

l l

a 'a ?

2 8 S

a 8

to
co i n Q
cm co i n

a s s

8 8 5

to
i n i n co
co

c6't

CM O CO
co ^ in

cq

in
in o
CM CO l?S

a s s

IO
10 1 0 ( 0
CO ^ CO

8 8 2

S != 8

8 S 8

K 8 S

8 8 2

CO T O
tO N O

o c o o
io c o o i

S 8 8

8 S S

8 2 8

a s s

SQCM

8 8 2

tO C O O )

9 8 8

5 8 s

f i g

8 S 8

8 2 8

co 8

n 8 S

CO O CM
tO CD

5 8
io c o o

O Q T V IO N

S a ?

2 8 * 8

CM O g

s 8

CO
a

CO

CO

CO

CO

S n 8

Q CO Q
IO c o o>

s s

IO C O O
u i co

CM O CO
r t v io

s s

s 's s

s s

CM

8 2

M T- Q
(O N O

8 S 8

S 8 S

3 5 8

2 8

S 5 8

S a 5

8 a a

CM O CO
CO ^ IO

S n 8

IO
04 00 0
cm cm xy

8 8 8

2 8 S

CO O CO
r - CM CM

? 2 a

2 8

CM Q tO
CO ^ t o

8 8 '8

IO CM IQ
CM CO ^

to
CM CO O
CM cm

IO
o to to
<M CNJ CO

to
IQ IO CO
CO XT CO

CM O CO
n ' t to

8 8 8

o tn v >r i

IO
IO IO CO
CO
CO

"*

IO
CO IO Q
CM CO CO

IO CM IO
CM CO 'T

co

IO
IO IO CO
cO * CO

9 8 8

IO

a s s

S 5 8

a a s

k_
>
N

8 S

in co o
Cn co

2
O

in

2 8
m

2 8 8

8 5

a s s '

2 S

a 8

i n cm m
CM cO ^

in
o i co o
CM cm "<r

? 2 a

2 8 8

O
OJ

2 2 8 *

' j co i n

05
IO
8 a S

a s

<

-J

U
cc

<
o

z
o

Z
</>

8 8 8
CO
o
co

Jt ...
CO
JC
CO

o
cr
o
Q-

"

CM

u
"D

ra

CO

co

s s

- rt

<r

CM

a s

S a 5

CO

IO
IO IO CO
v to

8 S S

IO CM IO
CM CO ^

CM O CO
COVUi

s a a

a s s '
IO
w o o o
cm cm

to
CD tO O
CM CO IO

2 2 8

2 8

lO

CM

2 8 8

8 a a

ass

2 8 8

CO

CM

8 5

aaa

t o CO Q
* i o co

cr

e fe jjq o
( o jq (UZBin
u

0 (U 9 p 0 A Z |

CM

5 8 ? :

IO
IQ IO CO
rt> c o

8 ? 8

IO
co i n q
cm co i n

ass

8 8 5

in
p t o to
CM CM CO

i n i n co
co ' c o

CM
CO ^

co i n
cm* c o m

m cM m
CM co* V

IO IO CO
co ^ co

CM
co
CO V to

t o co
V lO C O

to
O CM CO

CM
o> -*c o

o ^ r

r ;
IO
N O N

CO
CM
C O C O r-'

CO_To rs T o

CO
1 0 (0 0)

io co
V lA O O

IO N

CM

IO
O CM oo

O)

< 0 0 ^

N O N *

CO
CM
co CO t -

C Or-_
IO N O

CO
1 0 (0 *0 )

to cq
M IO C O

IO

CM

IO
O CM CO

CT>

o o

*
IO
S O N

CO
CM
CO* CO

COr-_
IO N O

IO

CM

CM

IO

S ! " SI

J = S S

8 8 5

8 S '

sa'a 288

CO
IO C O O )

t o (O
' m o o

V IO N

IO IO CO
co" V c o

ID COy

(O rtn s o

CO
IO C O O )

to c o
* IO oo

CO

CM

f
IO
N o c \i

CO
CM
<O C O r*

o o v
IO

n e o io
T
T CM

8 8 8
N O >n

8 8

NOV

r-

CO
IO N O

*1

tf)

CO
0 (0 0
CO

CM

y
CM

CO

E
=

e o o t

N O) CM

a.

CO CM CM
t - CM* CO

CO
CO
- ' cm cm'

' co

CM CM J

^ IO N

8 IO CO
CO V CO

CM IO CO
co ^ to '

CO * 8
cm co m

i n cm i n
cm c o

V lO S

IO
i n t o co
co* V c o

CM

CO8
CM CO IO

i n c M in
CM c o V

in
i n m co
CO 'T CO

CM
CO
co ^ in
cq
1 0 (0 0 )

in cq

8 8 8
N- CJ> TT

8 8 8

t o CO
to" CO

COi-

CO
1 0 (0 0 )

t o CO
TT i n co

O) - CO

COOf

Tin
K O )N

CO
CM
CO CO *

CO
IO N O
8 8 8
N O

CM

IO
O cm'C O

0 0

ocm

CM

>

>

>

>

>

in

cq
CM CM

cm

O
O )
Q_

oJ

(O
o
O )
Q -

in cq
V to CO

in
io in
CM CM CO

CM

S I?

CM
)T - c

CO
IO C O O )

if)

O )

to in co
c o n co"

IO CM IO
c ic o V

IO N O

CO
CO

in
j a

m N

cqS
CM CO IO

COeo *-

? a

CO
IO

CM
CO
co n IO

r* o> cm

IO

2*2si

o s

J 2

^ 's a

s a a

CO
IO C O O )

CO

io

^ 2a 2 28

s a s

CO T
io ' n o

to

in

CO
CM
to" eo t
"

o
Q_
<

CM
O) T - CO

r ;
IO
n * o > cm

S 8

cq
cm
co" oo *-*

CO O XT

r ?

u>

>n
N o> CM

in
O c \l co

to o

CM
C7> ' CO

? 5 S

'r~i

CM O CO
co ^ 35

<M

2 a a

IO

s s

CM
O) r - CO

750
950
1450

*
3
0
UI
B

CO

IO

to
O CM CO

750
950
1450

CO

CM

750
950
1450

co
to
J

C O O 'T

750
950
1450

LL

CM
0 ) * - cd

8 8

E
<

IO
to
CM JO

S 8 2

22

IO
CM co

to

750
950
1450

CT

O
Q,

^f<2

IO

in co o
^ i n co

%
JX.

CS

3 />

8 8

8 2 8

LU

LU
L l-

nominalnih

8 8 9

CO Q CM
t o CO r -

Z )

in 8
CM CM* co

oo
CM CM XT

od

8 2 8

T O t o
s o w

_____

CO

__ i n
co i n
cm c o m

odnosa

o c Q g

VlOCO

><

><

prenosnih

c.

fl

j*.

CM

to
s a

i n cm i n
CM c o

in

IO

E^
CD

s
c
CO
O

to
<
c

<

c
s s

S 8

CM O O
* - *-C M

8 8 8

s 'S 3

r -o tn
S ftC M

IO Q IO
2 J

8 8

2 o o
O O 'T

8
* - T - CM

O)

co a

2 8 8

a a a *

8 2 8

Q)
"O
0)

S 8

8 5

Q IO O
O CM CO

in
CO IQ O
CM CO l7S

O Q Tf in s

8 8 2

$ 8

S 5 8

tp N in
CM cO ^

1 0 (3 0
IO CO

T O >0
N O )N

CM

E
CNJ

O )
<D

in

8 S 8

8 8 5

o
CT.
O
D.

s s

in
i n i n co
co
co

5 8 ? :

C \J

D
<D
a

IO
CO IQ Q
CM CO IO

to

O
cr.
Q
CL

CO
CO

>r

S n 8

E
CO

to
'J-

TO

IO

s s

CO
03
'c
<1>

IO

O
Q.

tfl
CO

t_t_

to
o in in
CM CM CO

IO CM IQ
cmcoM

to CO o
T f t o CO

o to o
O CM CO

1 8 8

l i

CM O g

O to o
S a s

CO Q CM
CO CO t

m o o
a a s

8 8 8

T -O IO
s S o i

8 2 8

8 8 2

8 S 8

S C
CO
tfj

8 2 8

o < o v)
a S S

O
cn
Q_

8 S 8

><

>
X

Odstupanje

CM

co

S ? 8

140

s s a

CO

(0

? ?

10 0

O<0
CO
d

339

15. L I T E R A T U R

1. Babin N.

Koncept pogonske vrstoe dizalino transportnih maina,

SMEITS, 1988.

2. Beisteiner F

Grundlagen der Fordertechnik, Vorlesung, Stutgart 1982.

3. Dedijer S.

Osnovi transportnih uredjaja, Beograd 1978.

4. DIN standard

DIN Normen uber Krane und Hebezeuge, Fordertechnik 1,

DIN-Taschenbuch 44, Berlin 1985.

5. DIN standard

DIN Normen uber Krane und Hebezeuge, Fordertechnik 2,

DIN-Taschenbuch 185, Berlin 1985.

6. flyKe/TbCKMM A.M.

riopTOBbie rpy3onoflMHbie MamuHbi, MocKBa 1970.

7. Ernst H.

Die Hebezeuge, Band 1, Braunschweig 1973.

8. FEM standard

Federation
Europeene
de
la
manutention:
Berechnungsgrundlagen fur Krane, Paris 1970.

9. Tpyna ayropa

CnpaBOHHMK no KpaHaMM I, JleHMHrpafl, 1988.

10. Tp yn a a yT o p a

CnpaBOHHMK no KpaHaMM II, JleHMHrpafl 1988.

11. KoraH M. 9\.

CTpoMTe/vbHbie anoHHbie KpaHbi, MocKBa 1971.

12. Kurt F., Pajer G.

Grundlagen der Fordertechnik, VEB Verlang Technik Berlin

1979.

13. Kurt F., Pajer G.

Unstetigforderer, VEB Verlang Technik Berlin 1979.

14. Kurt F., Pajer G.

rpy3onoflMHbie KpaHbi 1, 2, Berlin 1979.

15. Macrandrer K.

Der Grossbockkran und Seine Vervendung im Schiffbau,

Krupp Industrie, 1979.

16. Marinkovi Z.

Primena FEM standarda za proraun elektrinih vitla,

SMEITS, Beograd 1986.

17. Martin H.

Forder- und Lagertechnik, Braunschweig 1978.

341

18. Mijajlovi R.

Transportne maine, Ni 1988.

19. Mijajlovi R.

Razvoj fam ilije m ehanizam a za kretanje kod mosnih

dizalica, SMEITS, Beograd 1988.

20. N eugebauer R.

Fordertechnik I, Vorlesungen D arm stadt 1982.

21. N eugebauer R.

Fordermihel, T. H. Darm stadt 1986.

22. N eugebauer R.

Fordertechnik II, Vorlesungen D arm stadt 1982.

23. Ostri D.

Dizalice, Beograd 1992.

24. Perii R.

Savrem ene tehnologije transporta, Beograd 1991.

25. Pfeifer H.

Grundlagen der fordertechnik, Braunschweig 1981.

26. Piatkiewicz A.

Dwignice I, W arszawa 1978.

27. Piatkiewicz A.

Dwignice II, W arszawa 1978.

28. Reitor G.

Fordertechnik, Munchen 1979.

29. PyfleHKO H. O.,

A/ieKcaHflpoB M. n.,
JlblCHKOB A. T.

K ypcoBoe npoexTMpoBaHue rpy3onofleM H bix MauiMH,

MocKBa 1963.

30. Severin D.

Entwiklungstendenzen bei der Konstruktion von SeeschiffsEntladern, Krupp Industri 1979.

31. Severin D.

Fordertechnik I, Skriptum zur Vorlesung, Berlin 1982.

32. Severin D.

Fordertechnik II, Skriptum zur Vorlesung, Berlin 1982.

33. Severin D.

Forderanlagen, Skriptum zur Vorlesung, Berlin 1982.

34. Scheffler M.

Forderm aschinen
1-20,
Lehbriffe
H ochschulfernstudium , Dresden 1972.

fur

das

35. Schneidersm ann E.O. Fordertechnik I, Skriptum zur Vorlesung, Bochum 1981.
36. Schneidersm ann E.O. Fordertechnik II, Skriptum zur Vorlesung, Bochum 1981.
37. BaMHCOH A. A.

nofleMHOTpaHcnopTHbie MaumHbi, MocKBa 1989.

38. Zebisch H. J.

Fordertechnik 1, W urzburg 1980.

39. Zillich E.

Fordertechnik fur Studium und Praxis, D usseldorf 1971.

342