NASTAVNI PREDMET

MEUNARODNE ORGANIZACIJE

SEMINARSKI RAD
TEMA: UJEDINJENE NACIJE

PROFESOR: STUDENT:

JOVAN ZELI

BANJA LUKA, JUL 2012. GODINA.

Sadraj
1. Uvod .......................................................................................................... 3
1.1 Istorija Ujedinjenih Naroda .........................................................................................
3

2. Struktura ujedinjenih naroda ................................................................ 5

2.1 Reforma vijea ..............................................................................................................
5
2.2 Dodatne ovlasti optoj skuptini .................................................................................. 6
2.3 Generalni sekretar ........................................................................................................
7
2.4 Izbor .............................................................................................................................. 7

3. Ciljevi i aktivnosti ................................................................................... 9

3.1 Meunarodne konferencije ..........................................................................................
9
3.2 Meunarodne godine ................................................................................................. 10
3.3 Kontrola oruja i razoruanja ....................................................................................
10
3.4 Mirovne misije ............................................................................................................ 11
3.5 Ljudska prava ............................................................................................................. 12
3.6 Humanitarna pomo i meunarodni razvoj ..............................................................
12
3.7 Sporazumi i meunarodno pravo .............................................................................. 13

4. Kritike i kontraverze ............................................................................. 14

5. Zakljuak ............................................................................................... 15

6. Literatura ............................................................................................... 17

1. Uvod

2
 Ujedinjeni narodi su krovna a ujedno i najvanija meunarodna organizacija u
dananjem svijetu. Oni predstavljaju svojevrstan svjetski parlament te samim tim i poligon za
mirno rjeavanje sukoba te za ostvarivanje raznih vrsta suradnje meu dravama lanicama.
UN je nakon 2. Svjetskog rata kao organizacija proizaao iz neefikasne Lige naroda te je kao
osnovni cilj postojanja dobio zadatke odravanja svjetskog mira, promicanja prijateljstva i
suradnje meu narodima i dravama te zajednikog rjeavanja problema. U ostvarivanju ovih
ciljeva UN-u je na raspolaganju velik broj raznih opcija, od pregovaranja i poticanja drugih na
pregovore, savjetovanja pa sve do rezolucija Vijea sigurnosti koje su obvezujue za drave
lanice.
No unato svim sredstvima i mogunostima koje UN ima na raspolaganju efikasnost
same organizacije u spreavanju i razrjeavanju sukoba esto je bila upitna. Razlozi tome lee
u injenici da je UN tijelo sastavljeno od drava lanica s razliitim, esto potpuno
suprostavljenim, interesima koje pokuavaju ostvariti. Takoer su unutar same organizacije
prisutne drave s toliko razliitim nainima vladanja, od kraljevina preko diktatorskih reima
pa sve do modernih parlamentarnih demokracija, koji ponekad bitno odreuju naine i stilove
meusobne komunikacije u ostvarivanju vlastitih ciljeva. Iako navedene injenice, same po
sebi, ne bi trebale predstavljati problem ipak osnovna zadaa UN-a, zbog nejednakosti svih
drava unutar samog sustava odluivanja u UN-u, postaje teko provediva u gotovo svim
situacijama kada je potrebno pomiriti tako velik broj razliitih gledita i interesa.
Nain na koji UN, kao i meunarodni odnosi, trenutno djeluju moe se opisati kroz
'Sve su drave jednake, ali neke su jednakije od drugih' model funkcioniranja. Ova je
injenica posebno oita kad se sagledaju odnosi u Vijeu sigurnosti (VS). U ne malom broju
spornih situacija dogaa se da jedna od pet stalnih lanica VS-a ulaui veto blokira odluke
svih ostalih lanica, esto i protiv volje ostalih lanica koje sjede u Opoj skuptini. Ovakvim
ponaanjem kojim se neuvaava miljenje drugih te sebino ostvarivanje samo vlastitih
interesa na tetu veine neprikladno je u uvjetima dananje demokracije te se upravo radi toga
i namee pitanje: Dali je potrebno reformirati organizaciju Ujedinjenih naroda? Odgovor na
ovo pitanje sam se namee pa se kratko i jasno moe konstatirati da je organizaciji UN-a
doista hitno potrebna obnova kako bi na konstruktivniji, objektivniji i bri nain mogla
odgovoriti na izazove dananjeg svijeta. Ali to i kako reformirati? Prva, najbitnija i najhitnija
reforma bila bi reforma VS i procesa odluivanja u njemu. Time bi se ojaala uloga UN-a u
stvarnom rjeavanju sukoba a to bi otvorilo put drugim reformama kojima bi se sustav UN-a
dodatno demokratizirao. Upravo ta daljnja demokratizacija predstavljala bi drugu bitnu
reformu koja bi ukljuivala davanje dodatnih ovlasti Opoj skuptini i njeno pretvaranje iz
savjetodavnog tijela u tijelo koje bi predstavljalo svojevrstan, pravi svjetski parlament s
mogunou ukidanja i izmijena odluka VS. Trea prijeko potrebna reforma bila bi uvoenje
stalne vojske UN-a koja bi bila neovisna o volji samo pojedinih drava lanica.

1.1 Istorija Ujedinjenih Naroda

Ujedinjeni Narodi nastali su 25.4.1945. godine, na konferenciji u San Franciscu.
Razlog formiranja UN-a je, primarno, ouvanje svjetskog mira te promicanje suradnje i
prijateljstva meu narodima. UN je rezultat moralnog rasta ovjeanstva i shvaanja da je mir
ljudima prijeko potreban te da rat i destrukcija ne predstavljaju nita pozitivnou napretku
svijeta. tovie prevladalo je shvaanje da slijedei, trei svjetski rat ako do njega ikada doe,

3
ovjeanstvo nee preivjeti te je stoga prevencija takve mogunosti nuna. UN je u poetku
bio sastavljen od 50 drava lanica ali je njihov broj brzo rasao pa je danas dosegao broj od
193 drave lanice, to obuhvaa sve suverene drave svijeta s izuzetkom Vatikana. U samim
poetcima sjedite Organizacije bilo je u Londonu da bi se kasnije preselilo u New York gdje
se nalazi i danas. Tijekom svog dugog postojanja UN je, zbog svojeg specifinog naina
djelovanja i esto nedovoljno djelotvornog postupanja, bio izloen mnogim kritikama ali
ostaje injenica da je UN, ak i u ovakvom obliku u kakvom trenutno funkcionira, prvi
povijesni uspjeh ovjeanstva po pitanju suradnje i miroljubivog rjeavanja problema.

2. Struktura Ujedinjenih Naroda

4
 Da bi se u potpunosti moglo pratiti argumente koji su ranije izneseni potrebno je
ostvariti kratak uvid u strukturu same organizacije UN-a i njeno funkcioniranje. UN se sastoji
od est osnovnih tijela Opte skuptine, Vijea sigurnosti, Ekonomskog i socijalnog vijea,
Meunarodnog suda i Tajnitva. Svako od ovih tijela igra bitnu ulogu u funkcioniranju
organizacije ali im mo varira i to ne nuno proporcionalno s veliinom tijela.
Opta skuptina je plenarni organ UN-a sastavljen od predstavnika svih drava lanica.
Svaka drava ima pravo na jedan glas, a odluke se donose obinom veinom dok je za
iznimno vana pitanja potrebna dvotreinska veina. Opa se skuptina bavi proceduralnim i
financijskim pitanjima organizacije, odlukama o Povelji UN-a te sastavu razliitih vijea
unutar organizacije. Ovlasti ope skuptine dosta su iroke ali su rezolucije koje skuptina
donosi neobvezujue pa skuptina ne moe utjecati na pitanja koja razmatra Vijee sigurnosti.
Vijee sigurnosti UN-a najvanije je tijelo koje je zadueno za ispunjavanje osnovne
zadae organizacije, brige o miru u svijetu. Sastoji se od 15 drava lanica, od kojih su 5
stalne lanice s pravom veta. VS je jedino tijelo UN-a koje moe donositi obvezujue
rezolucije te mu to daje iznimnu vanost i mo. Ekonomsko i socijalno vijee (ECOSOC) je
tijelo koje surauje s Optom skuptinom po pitanjima ekonomske i socijalne suradnje te
razvoja u svijetu. Vijee se sastoji od 54 drave lanice koje bira Opta skuptina na mandat
od tri godine.
Meunarodni sud pravde (ICJ) sudsko je tijelo UN-a a nalazi se u Haagu u
Nizozemskoj. Osnovna mu je uloga pravno rjeavanje sporova meu dravama. Tajnitvo
UN-a je administrativno tijelo organizacije. Na elu tajnitva je Glavni tajnik kojemu pomau
grupe uradnika iz mnogih zemalja svijeta.

2.1 Reforma Vijea sigurnosti

Kao to je ranije navedeno reforma VS UN-a je osnovna reforma od koje bi trebalo
poeti kako bi se poboljalo funkcioniranje Organizacije te poveala njezina uspjenost pri,
prvenstveno i prioritetno mirnom, rjeavanju sukoba. Postoji nekoliko problema koji
onemoguavaju VS da pokae svoju punu mo i zaustavi mnoge sukobe jo i prije nego li su
zapoeli ili bar u ranoj fazi dok se jo nisu razbuktali. Najvei problem predstavljaju prevelike
ovlasti dane stalnim lanicama Vijea sigurnosti u vidu prava veta. U dananjim modernim,
demokratskim vremenima nepojmljivo je da manjina, od samo 5 drava, odluuje u ime svih
ostalih 188 drava lanica organizacije. Naalost upravo se to esto i dogaa. Opa skuptina
u kojoj su predstavljene sve drave lanice u potpunosti je podinjena volji VS u kojemu
stalne lanice imaju najveu mo i utjecaj i kroz njega posesivno tite uglavnom samo svoje
interese. Drugim se rijeima to moe opisati kao situacija u kojoj je volja 188 lanica
zanemarena i podreena volji 5 lanica koje kontroliraju VS. Mora se priznati da je ovo vrlo
praktian nain legalnog zastupanja vlastitih interesa ali to ne mijenja injenicu da je ovakav
sustav odluivanja nepoten te da slui nametanju volje manjine s ciljem odravanja vlasti
manjine nad veinom. Ovakva bi se situacija mogla promijeniti na vie naina.
Najbolji nain bio bi jednostavno smanjiti ovlasti Vijea sigurnosti ili bolje reeno dati
Optoj skuptini mogunost da nadglasa i izmijeni odluke koje veina smatra nepotenima.
Vano je istaknuti da se ovdje ne govori o ukidanju Vijea sigurnosti ve o njegovom
pretvaranju u svojevrsnu naddravnu verziju izvrne vlasti s mogunou vladanja dekretom.

5
Idealan bi sustav bio onaj gdje bi opa skuptina preuzela na sebe ulogu zakonodavne vlasti
dok bi VS osiguravalo uvjete za provedbu i samu provedbu tih odluka. Naravno, iznimno u
sluaju posebnih situacija i opasnih kriza te u sluajevima kada je prijetnja miru izravna pa je
potrebna brza reakcija Vijeu sigurnosti bi bilo dozvoljeno svojevrsno vladanje dekretom tj.
Doputena bi mu bila mogunost donoenja rezolucija izravno kao to je to i do sad bila
praksa.
Drugi nain, koji nije idealan ali bi bar malo popravio dananju nepravednu situaciju,
bilo bi poveanje broja stalnih lanica Vijea tako da se jo neke utjecajne drave poput
Njemake, Indije i neke druge mnogoljudne i vane zemlje, ukljue u aktivniji proces
odluivanja i utjecanja na svjetsku politiku. Takoer bi moglo doi i do poveanja broja
nestalnih lanica ime bi se, barem malo, ublaio problem nejednake raspodjele moi.
Koji god nain rjeavanja ovog problema izabrali definitivno je potrebno raditi na
ukidanju prava veta koje stalne lanice posjeduju. Naime to pravo ovoj manjini, esto vrlo
sebinih ali monih zemalja, daje gotovo neogranienu mo utjecanja na proces odluivanja
to je nespojivo s demokratskom praksom i eljom da svaka drava svijeta ima pravo
odluivati o vlastitoj sudbini. Navedimo samo primjer, SAD kao veliki pobornik i izvoznik
demokracije istu tu demokraciju ugroava u krovnoj svjetskoj organizaciji zadravanjem i
inzistiranjem na zadravanju svoga prava veta to je u najmanju ruku nemoralno i licemjerno.
Takoer tu valja istaknuti i Ujedinjeno Kraljevstvo koje je spremno dijeliti lekcije cijelom
svijetu o potrebi suradnje ali odbija svaku suradnju kad se radi o ugroavanju vlastitog statusa
velesile koji zadrava, meu ostalim, i ovim pravom veta.
U svakom sluaju injenica je da koji god oblik reforme VS preferirali reforma ostaje
nunost i da e se neke stvari u budunosti morati promijeniti u uvjetima, ne vie bipolarnog
ili unipolarnog svijeta, ve multipolarnog sustava meunarodnih odnosa.

2.2 Dodatne ovlasti Optoj skuptini

Opta skuptina je, kao to je ranije spomenuto, plenarni organ Ujedinjenih naroda te
su u njoj predstavljene sve drave lanice. Takoer, ovlasti Opte skuptine zahvaaju irok
krug djelovanja same Organizacije te time utjeu na mnoga polja njenog djelovanja. Naalost
njihov je utjecaj na samu svjetsku sigurnosnu politiku vrlo malen te je njihova uloga po
sigurnosnim pitanjima i pitanjima mira u svijetu ograniena na ulogu savjetodavca i
predlagaa. Glavna mana ovakvog odnosa lei u injenici da se ovim nainom funkcioniranja
iz odluivanja o vrlo bitnim, sigurnosnim pitanjima iskljuuje upravo one veina koje se
upravo ta pitanja i tiu.
Povijesno gledano, vladavina manjine bez puno obzira prema volji veine nije se
pokazala kao najsretnije rjeenje jer je esto dovodila do tragedija koje su se, uvaavanjem
stavova i potreba drugih, lako mogle izbjei. U dananje doba razvijene demokracije nikako
se ne bi smjeo dogaati da su neke drave i dalje jednakije od drugih. Rjeenje ovakvih
neloginih i neprimjerenih odnosa moglo bi se pronai u, ve spomenutom, prijenosu veih
ovlasti na Optu skuptinu kojoj bi se dozvolilo funkcioniranje kao odreenoj vrsti svjetskog
parlamenta. Naime Opta bi skuptina u tom sluaju postala zakonodavna vlast koja bi bila
sposobna donositi obvezujue rezolucije glasanjem svih predstavnika to bi joj dalo
demokratski legitimitet.

6
 Iako bi u iznimnim situacijama VS trebalo biti dozvoljeno donoenje hitnih rezolucija
za koje se glasovanje u opoj skuptini ne moe ekati ipak bi skuptina imala mogunost
kasnijim, naknadnim, glasovanjem te rezolucije ukinuti ili izmijeniti. Ovakav sustav pridonio
bi veoj suradnji i daleko vie prijateljskim osjeajima meu narodima eliminirajui
antagonizme koji se stvaraju zbog injenice da neki, iako neosporno moni, imaju
nezasluenu mo nad ivotima svih drugih. Zar nije cilj UN-a upravo promoviranje takve
suradnje te ruenje starih barijera i prepreka dobrim odnosima meu narodima? Ukoliko je to
zaista tako onda je nuno potrebno vee ovlasti dati tijelu u kojemu su zastupljeni svi koji
sudjeluju u radu UN-a.

2.3 Generalni sekretar

Sadanji generalni sekretar Ban Ki-Mun.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija se nalazi na elu Sekretarijata, jednog od glavnih

organa Ujedinjenih nacija, i deluje kao de fakto predsednik i lider Ujedinjenih nacija.

2.4 Izbor

Povelja Ujedinjenih nacija daje malo pravila za izbor generalnog sekretara. Povelja kae da
generalnog sekretara mora imenovati Generalna skuptina na preporuku Saveta bezbednosti.
Tokom godina proces izbora se menjao, ali je uvek zahtevao pozitivan stav svih pet lanica
Saveta bezbednosti koje poseduju pravo veta. [4]

Spisak generalnih sekretara

Drava
Broj. Ime Od Do Napomene
porekla
2. februar 10. novembar
1 Trigve Li Norveka podneo ostavku
1946. 1952.
18. septembar poginuo u avionskoj
2 Dag Hamareld vedska 10. april 1953.
1961. nesrei iznad Afrike
3 U Tant Burma 30. novembar 1. januar 1972.

7
 1961.
1. januar
4 Kurt Valdhajm Austrija 1. januar 1982.
1972.
Havijer Perez de 1. januar
5 Peru 1. januar 1992.
Kueljar 1982.
Butros Butros 1. januar
6 Egipat 1. januar 1997.
Gali 1992.
1. januar
7 Kofi Anan Gana 1. januar 2007.
1997.
Juna 1. januar
8 Ban Ki-Mun
Koreja 2007.

8
 3. Ciljevi i aktivnosti

3.1 Meunarodne konferencije

Zasedanje Generalne skuptine UN

Zemlje lanice UN i njene agencije upravljaju i odluuju o administrativnim pitanjima

na redovnim sastancima koji se odravaju svake godine. Upravna tela sainjena od zemalja
lanica ukljuuju ne samo generalnu skuptinu, ekonomski i socijalni savet i savet
bezbednosti, ve i tela koja upravljaju svim ostalim agencijama UN. Na primer, svetska
zdravstvena skuptina i izvrni odbor nadgledaju rad Svetske zdravstvene organizacije.

Ako se neko pitanje smatra posebno znaajnim, generalna skuptina moe

organizovati meunarodnu konferenciju kako bi privukla svetsku panju i stvorila konsenzus
za koordiniranu akciju. Skoranji primeri su:

Konferencija Ujedinjenih nacija o odrivom razvoju u Rio de eneiru, Brazil, juna

1992, dovela je do stvaranja UN komisije o odrivom razvoju kako bi se ubrzali
zakljuci doneseni Planom 21, konanim tekstom sporazuma vlada zemalja koje su
pregovarale u okviru UNCED-u;

Meunarodna konferencija o razvoju, odrana u Kairu, Egipat, septembra 1994,

odobrila je program buduih akcija za reavanje vanih problema i meuodnosa
izmeu drutva i odrivog razvoja u narednih 20 godina;

Svetski samit o unapreenju trgovinskih odnosa, odran oktobra 1994 u Kolumbusu u

Ohaju, koji je delom sponzorisala Konferencija UN o trgovini i razvoju (UNKTR),
grada Kolumbusa, i privatnog sektora, fokusirao se na pitanja korienja savremenih
informacionih tehnologija u cilju proirenja meunarodne trgovinske razmene;

Svetski samit za drutveni razvoj, odran marta 1995 u Kopenhagenu, Danska,

apelovano je na nacionalnu odgovornost za odrivi razvoj i obavezao zemlje na vee
ulaganje u osnovno kolstvo, zdravstveno osiguranje, kao i ansu za zapoljavanje za
sve, ukljuujui ene i devojke;

9
 etvrta svetska konferencija o pravima ena, odrana u Pekingu, Kina, septembra
1995, tei da ubrza implementaciju istorijskih sporazuma postignutih na Treoj
svetskoj konferenciji o pravima ena odranoj u Najrobiju, Kenija, tokom 1985;

Druga konferencija Ujedinjenih nacija o ljudskim naseljima, sazvana juna 1996 u

Istanbulu, Turska, razmatrala je izazove razvoja i odravanja ljudskih naselja u 21.
veku.

3.2 Meunarodne godine i drugo

UN objavljuju i koordiniu projekat Meunarodna godina... kako bi se stekla svetska

panja o vanim pitanjima. Koristei simboliku UN, specijalno dizajniran logo za svaku
godinu, i infrastrukturu sistema UN za koordinisanje projekata irom sveta, razliite godine su
postale katalizatori za ubrzavanje reavanja kljunih pitanja na globalnom nivou.

Ambasador dobre volje UNESKO-a

Ambasador dobre volje UNHCR-a

Svetska kulturna batina UNESKO-a

3.3 Kontrola oruja i razoruanje

Povelja Ujedinjenih nacija iz 1945. razmatra sistem regulacije koji e osigurati

minimalno korienje ljudskih i ekonomskih resursa u svetu za oruane snage. Pojava
nuklearnog oruja se javila samo nekoliko nedelja posle potpisivanja Povelje i obezbedila
trenutni podsticaj za sprovoenje koncepta kontrole naoruanja i razoruanje. U istinu, prva
rezolucija prvog sastanka generalne skuptine (24. januara 1946) bila je naslovljena
Stvaranje komisije za bavljenje problemima nastalim otkriem atomske energije i sazvala je
komisiju da naini konkretne predloge za spreavanje naoruavanja atomskim orujem i bilo
kojim drugim orujem sposobnim za masovno unitenje.

UN su organizovale nekoliko foruma o pitanjima multilateralnog razoruavanja.

Glavni su Prva komisija Generalne skuptine i UN komisija za razoruanje. Tema dnevnog
reda je ukljuivala i razmatranje moguih prednosti zabrane nuklearnih proba, kontrolu
naoruavanja u svemiru, napore ka zabrani korienja hemijskog oruja, unitenje nuklearnog
i konvencionalnog oruja, stvaranje zona bez nuklearnog oruja, smanjenje vojnih budeta, i
mere za jaanje meunarodne bezbednosti.

Konferencija o razoruanju predstavlja forum meunarodne zajednice u kome se

pregovara o multilateralnoj kontroli oruja i razoruanju. Ima 66 lanova iz svih krajeva
sveta, ukljuujui pet glavnih nuklearnih sila (Narodna Republika Kina, Francuska, Rusija,
Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD). Iako konferencija ne predstavlja formalno organizaciju UN,
povezana je sa UN preko linog predstavnika generalnog sekretara; ovaj predstavnik ima
ulogu generalnog sekretara konferencije. Rezolucije Generalne skuptine esto zahtevaju
razmatranje vanih pitanja razoruanja na konferenciji. Zauzvrat, konferencija podnosi
godinji izvetaj svojih aktivnosti skuptini.

10
3.4 Mirovne misije

Izbegliki kamp posle sukoba u Darfuru

Mirovne snage UN se esto alju u razliite regione gde postoje oruani sukobi, u cilju
sprovoenja uslova mirovnih pregovora i kako bi onemoguili dalji nastavak borbi, na primer
u Istonom Timoru do sticanja nezavisnosti 2001. Ove snage obezbeuju zemlje lanice
Ujedinjenih nacija. Sve mirovne misije UN mora prvo odobriti Savet bezbednosti.

Osnivai Ujedinjenih nacija su se nadali da e organizacija delovati u cilju spreavanja

sukoba izmeu naroda i tako onemoguiti budue ratove, irenjem ideala kolektivne
bezbednosti. Ova nadanja se nisu u potpunosti obistinila. Tokom Hladnog rata (od 1947. pa
sve do 1991), podela sveta na neprijateljske blokove je znaajno oteala stvaranje mirovnih
sporazuma. Po zavretku Hladnog rata, ponovo su se javili zahtevi za UN da postane agencija
za postizanje svetskog mira i meusaradnje, kako su nekoliko desetina vojnih sukoba i dalje
trajali irom sveta. Meutim, raspad Sovjetskog Saveza je takoe ostavio SAD u jedinstvenoj
poziciji globalne dominacije, stvarajui nove izazove za UN.

Mirovne misije se finansiraju oporezivanjem, izdvajanjem dela sredstava redovnog

budeta, ali i ukljuenjem dodatnih sredstava pet stalnih lanica Saveta bezbednosti, koje
moraju odobriti sve mirovne operacije. Ova dodatna sredstva slue za popunjavanje budeta
jer se daje popust na porez manje razvijenim zemljama. Decembra 2000, izmenjena je visina
poreza za redovan budet i za mirovne operacije. Visina poreza za mirovne operacije je
formirana tako da se menja na svakih est meseci i i projektovana je tako da bude oko 27% u
2003.

Ukupni trokovi mirovnih misija UN su dostigli vrhunac izmeu 1994. i 1995.; krajem
1995. ukupni trokovi su bili neto vie od 3,5 milijarde amerikih dolara. Ukupni trokovi

11
mirovnih misija UN za 2000, ukljuujui operacije koje se finansiraju iz redovnog budeta
UN kao i iz budeta za mirovne misije, iznosili su negde oko 2,2 milijarde amerikih dolara.

Mirovne snage Ujedinjenih nacija su 1988. dobile Nobelovu nagradu za mir. U 2001,
UN i tadanji generalni sekretar UN Kofi Anan dobili su Nobelovu nagradu za mir za trud za
stvaranje organizovanijeg i mirnijeg sveta.

UN odrava vei broj medalja Ujedinjenih nacija koje se dodeljuju vojnim licima pri
UN. Prvo takvo odlikovanje koje se pojavilo bilo je Medalja za slubu Ujedinjenih nacija,
koja se dodeljivala snagama UN koje su uestvovale u Korejskom ratu. NATO medalja je
stvorena na slinom principu i obe se smatraju meunarodnim, a ne vojnim odlikovanjima.

3.5 Ljudska prava

Tenja ka ostvarenju ljudskih prava je glavni razlog stvaranja UN. Zverstva iz Drugog
svetskog rata i genocid stvorilo je konsenzus da nova organizacija mora delovati u cilju
spreavanja slinih tragedija u budunosti. Najraniji zadatak je bilo stvaranje pravne osnove
za razmatranje i postupanje po albama o krenjima ljudskih prava.

Povelja Ujedinjenih nacija obavezuje sve zemlje lanice na promovisanje

univerzalnog potovanja svih, i pridravanje ljudskim pravima i na uzimanje zajednikih i
odvojenih akcija ka stvaranju takvog sveta. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, iako
pravno neobavezujua, usvojila je Generalna skuptina UN 1948. godine kao zajedniki
standard za sve. Skuptina redovno preispituje potovanje ljudskih prava. UN komisija o
potovanju ljudskih prava (UNHCR), pod pokroviteljstvom EKOSOC-a, je primarno telo UN
zadueno za promovisanje ljudskih prava, pre svega putem ispitivanja i ponude tehnike
pomoi. Kao to je dogovoreno, Visoki komesar za ljudska prava je zvanino jedini
odgovorni za sve aktivnosti UN vezane za ljudska prava.

Ujedinjene nacije i njene agencije su glavni podravaoci i implementatori principa

stvorenih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. Glavni zadatak je podravanje
zemalja koje se nalaze u tranziciji ka demokratiji. Tehnika podrka u obezbeivanju
slobodnih i fer izbora, poboljanje pravosudnih sistema, stvaranje ustava, edukacija o
ljudskim pravima, i transformisanje vojnih pokreta u politike partije su znaajno doprinele
demokratizaciji irom sveta.

UN takoe znaajno podravaju prava ena za aktivno uee u politikom,

ekonomskom, i drutvenom ivotu u svojim zemljama. UN doprinose podizanju svesti o
ljudskim pravima preko sporazuma i preko obraanja panje na zloupotrebe preko rezolucija
generalne skuptine i saveta bezbednosti kao i preko presuda Meunarodnog suda pravde.

3.6 Humanitarna pomo i meunarodni razvoj

U saradnji sa drugim organizacijama, kao to je Crveni krst, UN obezbeuje hranu,

pijau vodu, smetaj i ostale humanitarne potrebe za drutva pogoena glau, ratom ili nekom
drugom nepogodom. Glavni humanitarni ogranci UN su Svetski program hrane (koji pomae
da se prehrani vie od 100 miliona ljudi godinje u 80 zemalja), Visoki komesar za izbeglice
koji deluje u vie od 116 zemalja, kao i mirovne misije u 24 zemlje. S vremena na vreme,
humanitarni radnici UN bivaju podvrgnuti napadima paravojnih snaga.

12
 UN je takoe ukljuen u podrku razvoju, npr. putem formulisanja Milenijumskih
ciljeva razvoja. Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je najvei multilateralni izvor
tehnike podrke nerazvijenim zemljama na svetu. Organizacije kao to su SZO, UNAIDS i
Svetski fond za borbu protiv SIDE, tuberkuloze i malarije su vodee institucije za borbu
protiv SIDE irom sveta, naroito u siromanim zemljama. Populacioni fond UN je veliki
dobavlja reproduktivnih usluga. Pomogao je u smanjenju stope smrtnosti kod dece i majki u
preko 100 zemalja.

UN godinje objavljuje Indeks drutvenog razvoja (HDI), komparativni pokazatelj

svrstava zemlje po siromatvu, pismenosti, obrazovanju, ivornim oekivanjima, i drugim
faktorima.

UN potpomau razvoj drutava preko vie svojih agencija i odseka:

Svetska zdravstvena organizacija je eliminisala male boginje 1977. godine i na putu je

da eliminie deiju paralizu.

Svetska banka i Meunarodni monetarni fond

Program Ujedinjenih nacija za ouvanje ivotne sredine

Program Ujedinjenih nacija za razvoj

Meunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomo deci

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu

Kancelarija Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice

UN su pomogle u sprovoenju izbora u zemljama sa malom demokratskom tradicijom,

ukljuujui skoranje u Avganistanu i Istonom Timoru.

UN takoe vode meunarodne krivine tribunale, ukljuujui Meunarodni krivini

tribunal za Ruandu (MKTR), za bivu Jugoslaviju (MKTJ), specijalni sud za Sijeru Leone i
ad hoc sud za Istoni Timor.

Dana 9. marta, 2006, tadanji generalni sekretar Kofi Anan pokrenuo je Centralni fond
za hitne sluajeve (CFHS) za ljude koji ive na Rogu Afrike i kojima preti gladovanje.

3.7 Sporazumi i meunarodno pravo

13
Palata mira u okviru Meunarodnog suda pravde

UN pregovara sporazume kao to su Konvencija Ujedinjenih nacija o zakonu na moru,

kako bi se izbegle potencijalne meunarodne razmirice. Sporove oko korienja okeana
reava specijalan sud.

Meunarodni sud pravde (MSP) je glavno sudsko telo UN. Svrha mu je da donosi
presude i reava sporove izmeu drava. MSP je poeo sa radom 1946. godine i postoji i
danas. Meu znaajnije parnice se ubrajaju:

Kongo protiv Francuske, gde je Demokratska Republika Kongo optuila Francusku za

ilegalno zadravanje bivih efova drava optuenih za ratne zloine i

Nikaragva protiv Sjedinjenih Amerikih Drava, gde Nikaragva optuuje Sjedinjene

Amerike Drave za ilegalno naoruavanje paravojnih snaga.

4. Kritike i kontroverze

Ujedinjene nacije su osnovale sile pobednice po zavretku Drugog svetskog rata s

nadom da e delovati u cilju spreavanja konflikta izmeu nacija i uiniti budue ratove
nemoguim, podstrekivanjem ideala kolektivne bezbednosti. Struktura organizacije na neki
nain i dalje reflektuje okolnosti pod kojima je nastala. Na primer, pet glavnih pobednica
Drugog svetskog rata ine stalne lanove Saveta bezbednosti uz pravo veta: Sjedinjene
Amerike Drave, Rusija (koja je zamenila Sovjetski Savez), Ujedinjeno Kraljevstvo,
Francuska, i Narodna Republika Kina (koja je zamenila Republiku Kinu).

14
 5. Zakljuak
Ujedinjene nacije su osnovane po zavretku Drugog svetskog rata od strane sila pobednica
s nadom da e delovati u cilju spreavanja konflikta izmenu nacija i uiniti budue ratove
nemoguim, podstrekivanjem ideala kolektivne bezbednosti. Struktura organizacije na neki nain
i dalje reflektuje okolnosti pod kojima je nastala. Na primer, pet glavnih pobednica Drugog
svetskog rata ine stalne lanove Saveta bezbednosti uz pravo veta: Sjedinjene Amerike Drave,
Rusija (koja je zamenila Sovjetski Savez), Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, i Narodna
Republika Kina (koja je zamenila Republiku Kinu).

U skorije vreme javljaju se sve jai zahtevi za reformisanjem Ujedinjenih nacija. Ali
postoji malo jasnoe, a jo manje konsenzusa, o tome kako je reformisati. Neki ele da UN igraju
znaajniju ili efikasniju ulogu u svetskim zbivanjima, dok drugi ele da se njena uloga svede na
humanitarnu. U 2004. i 2005, optube za pogreno upravljanje i korupciju koje se odnose na
program nafta za hranu, za Irak pod vlau Sadama Huseina, doveli su do jo jaih poziva za
reforme. Zvanian program reforme je pokrenuo tadanji Generalni sekretar Ujedinjenih nacija
Kofi Anan, nedugo poto je zapoeo svoj prvi termin 1. januara, 1997. Reforme ukljuuju
promenu stalnog lanstva Saveta bezbednosti (koji trenutno odslikava odnos snaga iz 1945.
godine); stvaranje transparentnijeg, odgovornijeg i efikasnijeg birokratskog sistema, stvaranje
demokratinijeg sistema UN i uvonenje menunarodne takse za proizvodnju oruja.

Kongres Sjedinjenih Amerikih Drava je pokazao deliminu zabrinutost po pitanju

sprovonenja reformi UN. Novembra 2004, stupio je na snagu zakon H.R. 4818 o stvaranju
dvopartijske komisije koja bi podnela izvetaj kongresu o tome kako stvoriti UN efikasnijim u
ostvarenju ciljeva njene Povelje. Komisijom, koja je poela sa radom januara 2005, predsedavaju
bivi predsedavajui Predstavnikog doma NJut Gingri i bivi vona veine u Senatu, Dord
D. Miel. Juna 2005, komisija je objavila izvetaj pod nazivom Ameriki interesi i reforma
UN: izvetaj komisije po pitanju Ujedinjenih nacija,[5][6] uz brojne preporuke kako da se
poboljaju UN.

Predstavniki dom Sjedinjenih Drava je, 17. juna 2005, izglasao zakon kojim se
budetska izdvajanja za UN smanjuju na pola do 2008. godine ako se ne ispune odreneni

15
kriterijumi. Ovo oslikava dui period albi na antiameriki i antiizraelski lobi u UN, naroito
izbacivanje Izraela iz vie kljunih agencija UN. Procenjuje se da SAD doprinose godinjem
budetu UN sa oko 22%, to ovaj zakon ini potencijalno razarajuim za UN. Buova
administracija i nekoliko bivih ambasadora SAD pri UN su upozorili da ovo moe samoojaati
antiamerika oseanja irom sveta i sluiti na tetu trenutnim naporima za reformu UN. Zakon je
izglasan u junu 2005. Menutim, vei broj vodeih senatora republikanaca usprotivilo se zahtevu
da doprinos SAD budetu UN bude prepolovljen ako UN ne ispune sve traene kriterijume.
Septembra 2005, Ujedinjene nacije su organizovale Svetski samit koji je okupio efove zemanja
veine drava lanica. Tadanji generalni sekretar, Kofi Anan, je predloio da se uesnici samita
zajedniki sloe oko plana za reformu UN, izmenama u menunarodnom sistemu za mir i
bezbednost, ljudska prava i razvoj, kako bi postala sposobna za suoavanjem sa izvanrednim
izazovima koji se postavljaju pred UN u 21. veku. Ali nikakav dogovor nije postignut. Umesto
toga, svetski lideri su se dogovorili o uvonenju postepenih reformi: stvaranje Mirovne komisije
kako bi se obezbedio centralni mehanizam za pomaganje zemljama koje se oporavljaju od sukoba,
potpisivanje sporazuma da menunarodna zajednica ima pravo da se umea kada vlade zemalja ne
uspeju da ispune svoje dunosti te zatite sopstvene granane od svirepih zloina, neodreneno
obeanje o stvaranju boljih institucija UN o ljudskim pravima i sporazum kojim se vie sredstava
posveuje nadzornim agencijama UN. Iako su zemlje lanice UN postigle malo u reformisanju
birokratskog sistema, Anan je nastavio da sprovodi reforme pod sopstvenom odgovornou.
Osnovao je kancelariju za etiku, odgovornu za razotkrivanje novih finansijskih malverzacija i
zatitu dounika.

16
6. Literatura

Filip Turinovi, Vitomir Popovi, Meunarodno javno pravo, Banja

Luka, 2007.

Milenko Kreo, Meunarodno javno pravo drugo izmenjeno i

dopunjeno izdanje, Beograd, 2008.

Grupa autora, Opta enciklopedija, BIGZ, Beograd, 2004.

Rodoljub Etinski, Meunarodno javno pravo, Novi Sad, 2007.

Smilja Avramov, Meunarodno javno pravo, Beograd, 1986.

Juraj Andrasi Meunarodno javno pravo, Zagreb, 1970.

Zoran Radivojevi Meunarodno javno pravo, Struna knjiga,

Beograd, 1991.

www.google.com

www.b92.net

17