Velika I Tajna Predstava PDF

1.
Velika i tajna predstava

Barker Klajv
VELIKA I TAJNA PREDSTAVA Prevod: ivkovi Mirjana
Barker Clive GREAT AND SECRET SHOW (THE), 1989.
Serija "Knjiga umetnosti" (1)
RUNE 1993. Prvi deo: GLASNIK
Homer otvori vrata.

"Hajde, ui, Randolfe."
Daf je mrzeo nain na koji je on izgovarao to Randolfe, sa blagim, jedva primetnim prezirom, kao
da mu je bio poznat svaki prokleti zloin koji je Daf ikada poinio, jo od onog prvog, najmanjeg.
"ta eka?" upita Homer, primetivi da Daf okleva. "eka te posao. to pre pone, pre u moi
da ti naem jo."
Randolf zakorai u prostoriju. Bila je prostrana, okreena kao i sve ostale kancelarije i hodnik u
Centralnoj poti Omahe, sumorno utom bojom i sivom bojom borbenih brodova. Meutim, zidovi gotovo da
se i nisu videli. Svuda unaokolo nalazile su se gomile pote koje su nadmaivale visinu oveka. Vree, ruksaci,
kutije, nije im bilo kraja, rasipali su se po hladnom betonskom podu.
"Zagubljena pisma", ree Homer. "Ona koja ak ni dobra stara amerika pota ne moe da
isporui. Prizor i po, a?"
Daf je bio nestrpljiv, ali se potrudio da to ne pokae. Pazio je da nikada nita ne pokae, naroito
ne pred mudrim momcima kakav je bio Homer.
"Sve je ovo tvoje, Randolfe", ree njegov pretpostavljeni. "Tvoj deli raja."
"A ta treba da uradim sa ovim?" upita Daf.
"Da sortira. Otvori, vidi ima li ega vrednog unutra kako ne bismo bacali dragocenosti u pe."
"U tim pismima ima novaca?"
"U nekima", odvrati Homer iskezivi se. "Moda. Uglavnom je to ubre. Poiljke koje ljudi ne ele da
prime, pa ih vraaju u sistem. Na nekima je pogrena adresa, pa idu tamo amo dok ne zavre u Nebraski. Ne
pitaj me zato, ali kadgod ne znaju ta e sa ovim sranjem, poalju ga u Omahu."
"Pa, nalazi se u sredini drave", primeti Daf. "Kapija za zapad. Ili istok. U zavisnosti u kom pravcu
ste okrenuti."
"Nije ovo ba sredite", usprotivi se Homer. "Pa ipak, svo ubre zavrava kod nas. I treba sve to
razvrstati. Runo. Eto to e ti uraditi."
"Sve ovo?" upita Daf. ekale su ga najmanje dve, tri, etiri nedelje posla.
"Sve", potvrdi Homer, ni ne pokuavajui da sakrije zadovoljstvo. "Sve je tvoje. Brzo e se uhodati.
Ako na koverti ugleda neku vladinu oznaku, pismo odmah odloi na gomilu za spaljivanje. Ni ne trudi se da
ga otvara. Jebe ih, je l' tako? Ali ostala, otvori. Nikada ne zna ta u njima moemo nai." Zavereniki se
osmehnuo. "A ono to naemo, delimo", ree on.
Daf je radio za Ameriku potu tek devet dana, ali i to je bilo dovoljno, sasvim dovoljno, da sazna
kako zaposleni dostavljai presreu veliki deo pote. iletom otvaraju pakete i kradu sadrinu, unovavaju
ekove, smeju se itajui ljubavna pisma.
"Navraau ovamo redovno", upozorio ga je Homer, "i zato nemoj ni pokuati da bilo ta sakrije od
mene. Imam ja nos za te stvari. Znam u kom kovertu su novanice i kada je u ekipi lopov. Jesi li upamtio?
Imam esto ulo. I zato nemoj da izigrava pametnjakovia, daso, jer ja i momci ne gledamo blagonaklono na
takve. A ti eli da te primimo u ekipu, je li tako?" Spustio je iroku teku aku na Dafovo rame. "Deli i deli
ravnopravno, razume?"
"Upamtio sam", odvrati Daf.
"Dobro", primeti Homer. "Izvoli..." On rairi ruke pokazujui na nagomilane vree. "Sve je tvoje."
Frknuo je prezrivo, iscerio se i udaljio.
Dok su se vrata zatvarala, Daf pomisli kako sigurno nikada nee biti u ekipi. Ali to nije nameravao
da kae Homeru. Dozvolio mu je da se ponaa prema njemu zatitniki; dobrovoljno je izigravao roba. Ali u
srcu? U srcu je nosio drugaije planove, teio je drugaijim stvarima. Problem je bio u tome to nije bio nimalo
blie ostvarenju tih ambicija nego kada mu je bilo dvadeset godina. Sada je imao trideset sedam, i bliio se
trideset osmoj. Pripadao je onim mukarcima koje bi ene samo jedanput pogledale. A stvari nisu mnogo
bolje stajale ni kada je u pitanju bio njegov karakter. Poeo je da elavi isto kao i njegov otac. Najverovatnije
e ve u etrdesetoj biti elav. elav, neoenjen, sa sitninom u depu za koju ne moe da kupi vie od jednog
piva, jer jo nikada nije uspeo da zadri neki posao due od godinu dana, najdue mu je polo za rukom da
na jednom radnom mestu ostane osamnaest meseci, tako da se nikada nije preao onaj najnii stepenik na
lestvici uspeha.
Page 1
1. Velika i tajna predstava
Pokuao je da mnogo ne razmilja o tome, jer kada bi to inio poeo bi da osea jaku elju da uradi
neto gadno, uglavnom samome sebi. To bi bilo tako lako. Pitolj u usta, koji bi mu golicao grlo. kljoc i
gotovo. Bez poruke. Bez objanjenja. ta bi i mogao da napie? Ubijam se jer nisam postao kralj sveta?
Smeno.
Ali... to je bilo ono to je eleo da bude. Nikada nije znao kako, nikada ak nije ni nazreo nain na
koji bi to mogao da ostvari, ali to je bilo neto emu je teio od poetka. I drugi se izdignu ni iz ega, nije li
tako? Mesije, predsednici, filmske zvezde. Izmigolje se iz blata poput riba, isto onako kao to su to ribe uradile
kada su odluile da proetaju. Izrasle su im noge, poele su da udiu vazduh, postale su savrenije. Ako su
jebene ribe to mogle da urade, zato ne bi i on? Ali to se mora uskoro dogoditi? Pre no to napuni etrdesetu.
Pre no to oelavi. Pre no to umre, i nestane, posle ega ga se niko nee ak ni seati; pamtie ga moda
samo kao bezimenog govnara koji je proveo tri nedelje u zimu 1969. u prostoriji punoj zagubljenih pisama,
otvarajui potu-siroad u potrazi za novcem. Kakav epitaf.
Seo je i zagledao se u posao nagomilan pred njim.
"Jebi se", izgovori on. Imajui u vidu Homera. Imajui u vidu svo to sranje ispred sebe. Ali najvie od
svega, imajui u vidu samog sebe.
U poetku je to bilo muenje. Pravi pakao; dan za danom, prekopavao je po vreama.

Gomile kao da se nisu smanjivale. Tano je da ih je Homer, koji se stalno cerio, nekoliko puta
dopunio, dovodivi reku nadniara sa dodatnim vreama uveavajui broj postojeih.
Daf je poeo tako to je prvo razdvojio zanimljive koverte (naduvene; u kojima je neto zveckalo,
miriljave) od dosadnih; zatim privatnu prepisku od slubene, i vrakopis od krasnopisa. Kada je sve to obavio,
poeo je da otvara koverte, prve nedelje prstima, dok nije dobio uljeve, a potom kratkim noem koji je kupio
upravo za tu svrhu, vadei sadrinu poput lovca na bisere u potrazi za biserom, uglavnom ne nalazei nita, i
samo ponekad, kao to je Homer i obeao, nailazei na novac ili ek, koje je revnosno prijavljivao svom efu.
"Dobar si u ovom poslu", pohvalio ga je Homer posle dve nedelje rada. "Stvarno si dobar. Moda bi
trebalo da ti dam da na ovome radi puno radno vreme."
Randolf je eleo da mu kae da se jebe, ali ve je to previe puta kazao efovima posle ega bi se
ve u narednom trenutku naao na ulici; ovaj posao nije smeo da izgubi: morao je da plati stanarinu i grejanje
za svoj jednosobni stan, to je iznosilo pravo bogatstvo, a sneg nije prestajao da pada. Pored toga, neto se s
njim deavalo dok je provodio samotnike asove u Prostoriji sa zagubljenim pismima, tako da je krajem tree
nedelje poeo da uiva u poslu, a krajem pete je shvatio.
Nalazio se na raskru Amerike.
Homer je bio u pravu. Omaha u Nebraski nije bila geografsko sredite SAD, ali to se ticalo
potanske slube, mogla je to i da bude.
Komunikacijske veze su se ukrtale i ukrtale i na kraju su ovde odlagale svoje siroie, jer ih niko,
ni u jednoj dravi, nije eleo. Ta su pisma slata sa jedne obale na drugu onima koji je trebalo da ih otvore, ali
niko ih nije podigao. Na kraju su zavrila kod njega: kod Randolfa Ernesta Dafa, proelavog nikogovia koji
nikada nikome nije govorio o svojim ambicijama niti je ikada iskaljivao svoj bes, koji ih je noiem parao,
siunim oima pregledao, i koji je... sedei na svom raskru... poeo da sagledava privatno lice nacije.
Bilo je tu ljubavnih pisama, pisama punih mrnje, zahteva za otkupninu taoca, molbi, listova hartije
po kojima su mukarci crtali liniju oko svog dignutog kurca, estiki za Dan svetog Valentina napravljenih od
stidnih dlaka, ucenjivakih pisama koje su poslale supruge, novinari, muvatori, advokati i senatori, bezvredne
pote i beleki samoubica, izgubljenih romana, lananih pisma, saetaka, neisporuenih poklona, odbaenih
poklona, pisama upuenih u divljinu poput boca sa kakvog ostrva, u nadi da e pribaviti pomo, pesama,
pretnji i recepata. Toliko toga. Meutim, to nije bilo sve. Iako bi se ponekad preznojio itajui kakvo ljubavno
pismo, ili stao da se pita nisu li poiljaoci zahteva za otkupninu usmrtili taoce kada nisu dobili odgovor na svoja
pisma, prie o ljubavi i smrti iznesene u njima samo su ga se usput doticale. Mnogo ubedljivija, mnogo dirljivija,
bila je jedna druga pria, koja se nije mogla tako lako reima iskazati.
Sedei na raskrsnici poeo je da shvata da je Amerika vodila tajni ivot; ivot koji nikada ranije nije
ak ni nazreo. Za ljubav i smrt je znao. Ljubav i smrt bili su otrcani kliei; blizanake opsesije iz pesama i
sapunskih opera. Ali postojao je i drugi ivot, koji je nagovetavalo svako etrdeseto, pedeseto, ili stoto pismo,
a svako hiljadito je sa ludakom jasnoom tvrdilo da on postoji. Kada se to u pismima jasno tvrdilo, to onda
nije bila cela istina, ali bio je poetak, i svaki od pisaca se na svoj vlastiti ludaki nain zlagao za neto to se
gotovo nije moglo tvrditi.
Sve se svodilo na ovo: svet nie bio onakav kakav je izgledao. Nije bio ni izdaleka onakav kakav je
izgledao. Sile (vladini, religijski, medicinski krugovi) kovale su zavere da prikriju i uutkaju one koji su postali
svesni te injenice, ali nisu bili u stanju da zaepe usta svima niti da sve zatvore. Bilo je mukaraca i ena koji
su im se izmigoljili iz mrea, koliko god da ih iroko bacili; oni su pronalazili sporedne puteve kojima su
putovali, a na kojima bi se njihovi progonioci izgubili, kao i sigurne kue du puta u kojima bi ih nahranili i
Page 2
napojili slini vizionari, i bili spremni da pse upute u pogrenom pravcu kada stignu njukajui. Ti ljudi nisu imali
poverenja u Mamu Bel, pa nisu koristili telefone. Nisu se usuivali da se okupljaju u skupine vee od dvoje
kako ne bi na sebe privukli panju. Ali su zato pisali. Ponekada je ovek sticao utisak da su morali, kao da su
tajne koje su u sebi uvali zapeaene bile suvie vrele, pa su plamenom prokrile sebi put napolje. Ponekad
su to inili jer su znali da su im progonioci za petama i nisu bili u prilici da na neki drugi nain opiu svet
samom sebi pre no to budu uhvaeni, drogirni i zatvoreni. Ponekad je bilo i razorne vedrine u vrakopisu,
upuenom namerno na neku nepotpunu adresu u nadi da e pismo razneti um neke nevine osobe koja ga
pukim sluajem dobije. Neke od poslanica bile su bombastini izlivi stuje svesti, druge precizni, ak kliniki,
opisi kako se svet moe izokrenuti naopake pomou seks-magije ili jestivih gljiva. Neki su koristili besmisleni
slikoviti jezik pria iz Neenel Inkvajerera kako bi u njega zavili kakvu poruku. Pominjali su NLO-e i kultove
zombija; vesti primljene od venerijanskih evanelista i medija koji su optili sa mrtvima na TV-u. Meutim,
posle nekoliko nedelja prouavanja tih pisama (pravog prouavanja; podseao je na oveka zakljuanog u
osnovnoj biblioteci) Daf je poeo da nazire priu skrivenu iza besmislica. Provalio je ifru; ili bar vei deo ifre
tako da se naao na paklenim mukama. Umesto da se iznervira svakog dana kada bi Homer otvorio vrata da
unese novih pet-est vrea pisama, on bi im se obradovao. to vie pisama, to vie tragova; vie tragova vea
nada da e reiti tajnu. Postojala je, bio je sve ubeeniji, to su nedelje prerastale u mesece i zima sve vie
poputala, samo jedna tajna. Oni u ijim pismima je spominjan Veo, i nain kako da se on ukloni, pronalazili
su vlastite naine da se priblie otkrovenju; svaki od njih imao je vlastiti nain i metaforu; meutim, negde u toj
kakofoniji, jedna jedina himna nastojala je da bude otpevana.
To nije bila himna o ljubavi. Bar ne onakvoj za kakvu su znali sentimentalisti. Nije bila ni o smrti, u
smislu u kome bi literalisti razumeli taj izraz. Imala je... ni po kakvom redosledu ... izvesne veze sa ribama, i
morem (ponekad Morem nad morima); i tri naina na koja se do tamo moglo doplivati; i snovima (jako je bila
vezana za snove); i ostrvom koje je Platon nazvao Atlantida, iako je sve vreme znao da je to neko drugo
mesto. Imala je veze sa krajem Sveta, koji je, pak, govorio o svom poetku. I imala je veze sa Umetnou.
Ili bolje reeno, odreenom Umetnou.
Najvie je lupao glavu oko te od svih ifri, a uspeo je samo da dobije bore po elu. O Umetnosti se
govorilo na mnogo naina. Kao o Konanom Velikom Delu. Kao o Zabranjenom vou. Kao o Da Vinijevom
oajanju ili Prstu u piti, Vedrini dupe-kopaa. Postojalo je mnogo naina da se ona opie, a postojala je samo
jedna Umetnost. I (ovo je predstavljalo pravu misteriju) nigde nije bilo Umetnika.
"Znai, ovde si srean?" upitao ga je Homer jednog majskog dana.
Daf podie pogled sa posla. Svuda oko njega leala su razbacana pisma. Njegova koa, koja
nikada nije izgledala naroito zdravo, bila je bleda i izbrazdana kao i listovi koje je drao u aci.
"Svakako", odvrati on Homeru, ni ne trudei se da ga pogleda. "Imate li jo robe za mene?"
Homer mu nije odmah odgovorio. Malo kasnije ga upita: "ta krije, Dafe?"
"ta bih krio? Nita ne krijem."
"Odvaja na stranu stvari koje bi trebalo da podeli sa nama ostalima."
"Ne odvajam", odvrati Daf. Veoma je pazio da ne pogazi Homerovu prvu naredbu, da sve to
pronae u zagubljenim pismima treba podeliti. Novac, porno asopise, biuteriju na koju e s vremena na
vreme nailaziti; sve je to odlazilo Homeru, na podelu. "Sve vam dajem", ree on. "Kunem se."
Homer ga je posmatrao sa oiglednom nevericom. "Provodi po ceo bogovetni dan tu dole", ree
on. "Ne razgovara sa ostalim momcima. Ne pije sa njima. Zar ti se ne dopada na miris, Randolfe? Je li to u
pitanju?" Nije saekao odgovor. "Ili si ti jednostavno lopov?"
"Nisam ja lopov", ree Daf. "Uverite se." On ustade, podie ake, drei po jedno pismo u svakoj.
"Pretraite me."
"Ne elim ni da te dotaknem", glasio je Homerov odgovor. "ta ti misli da sam ja, jebeni peko?" I
dalje je zurio u Dafa. Posle izvesne pauze dodade: "Narediu da neko drugi preuzme ovo ovde. Proveo si
ovde pet meseci. To je dosta. Premestiu te."
"Ne elim..."
"ta?"
"Hou da kaem... hteo sam da kaem, da sam ovde dole sasvim srean. Zaista. Posao mi se
dopada."
"Bah", prozbori Homer, oigledno i dalje sumnjiav. "Od ponedeljka ne radi vie ovde."
"Zato?"
"Jer ja tako kaem! Ako ti se to ne dopada pronai drugi posao."
"Dobro obavljam posao, nije li tako?" upita Daf.
Homer mu je ve bio okrenuo lea.
"Ovde zaudara", primeti on dok je izlazio. "Gadno zaudara."
Randolf je, itajui potu, nauio re koju nikada ranije nije sreo: sinhronija. Morao je da ode i kupi
renik da bi video ta to znai, i otkrio je da ona oznaava dogaaje koji se ponekad podudaraju. Pisci pisama
Page 3
su obino njome oznaavali neto znaajno, tajanstveno, moda ak i udovino u nainu na koji se jedna
okolnost podudarala sa drugom, kao da je postojalo ustrojstvo koje je jednostavno bilo skriveno od ljudskog
pogleda.
Do takvog jednog sudara dolo je onog dana kada je Homer bacio tu svoju bombu, ukrstili su se
dogaaji koji e sve izmeniti. Manje od sata poto je Homer otiao, Daf je dohvatio ve otupeo no kratke
otrice, i prineo ga kovertu koji je bio tei od veine. Otvorio ga je, i iz njega je ispao mali medaljon. Pao je na
betonski pod: prijatno je stao da odzvanja. Podigao ga je prstima koji su drhtali jo od Homerovog odlaska.
Medaljon nije visio ni na kakvom lancu, niti je imao uicu koja bi sluila u tu svrhu. Zaista nije bio dovoljno
privlaan da bi ga neka ena okaila oko vrata kao nakit, ali iako je imao oblik krsta, posle podrobnijeg
razgledanja utvrdio je da taj krst nije hrianskog oblika. Sva etiri kraka bila su mu iste duine, raspona ne
veeg od ina i po. Na mestu preseka nalazilo se ljudsko oblije, ni muko ni ensko, rairenih ruku kao na
raspeu, ali nije bilo prikovano za krst. Du etiri puta irili su se apstraktni crtei, koji su se svi zavravali u
krugu. Lice je bilo veoma jednostavno prikazano. Pomislio je da nikada nije video tananiji osmeh.
Nije bio strunjak za metalurgiju, ali ta stvar oigledno nije bila ni od zlata ni od srebra. Podozrevao
je da krst ne bi zasijao ni kada bi uklonio prljavtinu sa njega. Pa ipak, bilo je neeg strano privlanog u
njemu. Dok ga je posmatrao, proimao ga je isti oseaj koji bi ponekad imao kada se ujutro budio posle burnih
snova ijih pojedinosti nije bio u stanju da se seti. Ovo je bio neki znaajan predmet, mada nije znao zato. Da
mu moda znamenja koja su se irila iz prilike nisu neodreeno bila poznata iz pisama koja je proitao? Za
proteklih dvadeset nedelja pregledao ih je na hiljade, i u mnogima je naiao na male crtee, ponekad
opscene, esto nedokuive. One koje je procenio kao najzanimljivije prokrijumario je iz pote, kako bi ih nou
prouavao. Nalazili su se u svenju ispod kreveta u njegovoj sobi. Moda e uspeti da odgonetne san-kod na
medaljonu pomnim pregledanjem pisama.
Odluio je da toga dana rua zajedno sa ostalima, zakljuivi da ne bi trebalo dodatno da izaziva
Homera. To se pokazalo kao greka. U drutvu dobrih starih momka koji su razgovarali o vestima koje on
mesecima nije sluao, o kvalitetu sinone nicle, i jebaini koju su imali ili propustili, posle nicle, i o tome ta
e im leto doneti, oseao se kao potpuni stranac. I oni su to znali. Razgovarali su napola mu okrenuvi lea,
sputajui glas dok bi povremeno aputali o njegovom udnom izgledu, divljim oima. to su ga vie
izbegavali, to je bio sreniji, jer oni su znali, ak su i ovakvi zajebanti znali, da se razlikuje od njih. Moda su ga
se ak malo i bojali.
Nije uspeo da natera sebe da se vrati u Prostoriju za zagubljena pisma u pola dva. Medaljon i
njegovi tajanstveni znaci su mu progorevali rupu u depu. Morao je da se vrati u stan i pone da pretrauje
svoju privatnu biblioteku pisama, smesta. Ni ne potrudivi se da o svom odlasku obavesti Homera, jednostavno
je otiao.
Bio je predivan, sunani dan. Navukao je zavese kako bi odagnao invaziju svetlosti, upalio lampu sa
utim abaurom, i tu, sav u groznici, zapoeo svoje izuavanje, lepei pisma sa ma kakvim tragom ilustracije
po golim zidovima, a kada su zidovi bili puni, stao je da ih iri po stolu, krevetu, stolici i podu. Zatim je krenuo
od jednog do drugog pisma, od znaka do znaka, traei bilo ta to je makar izdaleka podsealo na medaljon
koji je drao u aci. Svo to vreme, proganjala ga je jedna ista misao: da on zna za postojanje Umetnosti, i
nepostojanje Umetnika, prakse bez praktiara, i da je moda on taj ovek.
Ta misao nije morala dugo da ga proganja. Ve posle jednog asa iitavanja pisama zauzela je
poasno mesto u njegovoj glavi. Medaljon mu nije sluajno pao u ruke. Bio mu je nagrada za strpljivo
izuavanje, i nain da prikupi niti svoje istrage kako bi konano mogao da nazre bar kakav takav smisao u
svemu tome. Veina simbola i crtea na stranicama pisama bila je sasvim nevana, ali bilo ih je dosta, ak
suvie da bi to bila sluajnost, koji su podseali na slike sa krsta. Na istoj stranici nikada ih nije bilo vie od dva
i veina je predstavljala grube prikaze, jer niko od onih koji su pisali pisma nije u svojim rukama drao potpuno
reenje kao on, ali su zato svi shvatili po neki deo slagalice, a njihova opaanja o delu koji su posedovali, bilo
da se radilo o haiku, prostaklucima ili alhemijskoj formuli, pomagala su mu da bolje prozre sistem iza simbola.
Izraz koji se redovno javljao u pismima sa najboljim zapaanjima bio je oal. Preao je preko te rei
nekoliko puta dok ih je itao, ne poklonivi joj neku naroitu panju. U tim pismima bilo je dosta govora o
evoluciji, pa je pretpostavio da mu i taj izraz pripada. Sada je shvatio da je pogreio. oal je bio kult, ili neka
vrsta crkve, iji je simbol bio predmet koji je drao na dlanu. Sasvim je bilo nejasno u kakvoj su vezi bili
predmet i Umetnost, meutim, sada se potvrdila njegova dugo potiskivana sumnja da se radilo o jednoj tajni,
jednom putovanju, i on shvati da je, ako medaljon prihvati kao kartu, konano pronai put iz oala do
Umetnosti.
U meuvremenu, morao se pobrinuti za neto mnogo hitnije. Kada se setio plemena saradnika, sa
Homerom na elu, stresao se i od same pomisli da bi iko od njih mogao saznati tajnu koju je on otkrio. Nije se
bojao da bi oni mogli da ga preduhitre u njenom reavanju: bili su suvie glupi za to. Meutim, Homer je bio
dovoljno sumnjiav da pone da njuka sledei izvesno vreme trag, a ideja da bilo ko... naroito neotesanac i
tupavko Homer... ukalja posveeno tlo bila je nepodnoljiva. Postojao je samo jedan nain da se sprei ta
nesrea. Morao je brzo da dela, ako je hteo da uniti sve dokaze koji su mogli Homera da navedu na pravi
Page 4
trag. Medaljon e, razume se, zadrati: poverile su mu ga uzvienije moi, ija e lica jednoga dana uspeti da
vidi. Takoe je zadrao dvadeset do trideset pisama koja su mu nudila najbolja obavetenja o oalu; ostala
(njih tri stotine otprilike) morao je da spali. I kolekcija iz Prostorije za zagubljena pisma morala je da zavri u
pei. Celokupna. To e potrajati, ali moralo se obaviti, i to to pre to bolje. Napravio je izbor pisama u svojoj
sobi, spakovao ona koja nije morao da sauva, i krenuo nazad u Kancelariju za sortiranje.
Ve je bilo kasno popodne, i on se kretao u suprotnom pravcu od reke ljudi; uao je u kancelariju sa
stranje strane kako bi izbegao Homera, mada je dobro znao njegov raspored; iziao je tano u pola est, i
ve je negde lokao pivo. Pe je bila znojava tandrkava antika, o kojoj se starala jedna druga znojava
tandrkava antika, po imenu Miler, sa kojim Daf nikada nije izmenio nijednu jedinu re, jer je Miler bio gluv kao
top. Daf je utroio dosta vremena dok nije uspeo da mu objasni kako e narednih sat ili dva spaljivati neke
stvari, a prva je bio paket to ga je doneo od kue, i koji je smesta ubacio u plamen. Zatim je otiao do
Prostorije sa zagubljenim pismima.
Homer nije otiao da loe pivo. ekao je, sedei u Dafovoj stolici osvetljen golom sijalicom i
preturao po gomilama oko sebe.
"U emu je tos?" upita on im je Daf uao.
Daf je bio svestan da vie ne moe izigravati nevinace. Meseci prouavanja otisnuli su izraz
saznanja na njegovom licu. Vie nije mogao da proe kao naivina. Niti je... sada kada je dolo do toga...
eleo.
"Nema tosa", ree on Homeru, izraavajui prezir prema detinjastom sumnjiavom planu ovog
oveka. "Ne uzimam nita to bi vi mogli da poelite. Ili to biste mogli da upotrebite."
"Ja u prosuditi da li je tako, usranko", odvrati Homer, bacivi pisma koja je prouavao na pod meu
ostalo ubre. "elim da saznam ta si ti to ovde dole smiljao. Osim to si drkao ."
Daf zatvori vrata. Ranije nije primetio da zidovi provode tutnjavu pei ak do ove prostorije. Istog
asa je sve zatreperilo. Vree, koverti, rei na stranicama gurnutim unutra. Kao i stolica na kojoj je Homer
sedeo. I no, no sa kratkom otricom, to je leao na podu pored stolice na kojoj je Homer sedeo. Celo
mesto se kretalo, jedva primetno, kao da je u tlu zagrmelo. Kao da e se svet prevrnuti.
Moda i hoe. Zato da ne? Nije imalo svrhe pretvarati se da je status i dalje quo. On je ovek koji
je krenuo ka nekom prestolu. Ne zna kakvom i ne zna gde se on nalazi, ali brzo mora da uutka svakog
pretendenta. Niko ga nee pronai. Niko nee njega okriviti niti mu suditi, a nee ga ni poslati u deo zatvora
predvien za osuenike na smrt. Sada je on sam sebi zakon.
"Trebalo bi da vam objasnim..." obrati se on Homeru, uspevi da zazvui gotovo neuljudno, "... u
emu je, u stvari, tos."
"Aha", primeti Homer izvivi usne. "Zato to i ne uini?"
"Pa, krajnje je jednostavno..."
Krenuo je prema Homeru, stolici, i nou pored stolice. Brzina kojom mu je prilazio unela je nervozu
u Homera, ali ostao je da sedi.
"...otkrio sam tajnu", nastavio je Daf.
"Uh?"
"Zanima li Vas kakvu?"
Homer je sada ipak ustao, a pogled mu je podrhtavao kao i sve ostalo. Sve osim Dafa. ake,
utroba i glava, vie mu uopte nisu podrhtavali. Bio je smiren u nemirnom svetu.
"Ne znam ta ti to, do avola, radi", primeti Homer. "Ali mi se ne dopada."
"Ne krivim Vas", ree Daf. Nije pogled usredsredio na no. Nije morao. Mogao je da ga oseti. "Ali
Va je posao da znate, je li tako?" nastavio je Daf, "ta se ovde dole deava."
Homer se nekoliko koraka udaljio od stolice. Izgubio je ono neotesano dranje kojim je voleo da
ostavlja utisak na druge. Posrtao je, kao da mu se i pod pod nogama ljuljao.
"Sedeo sam u sreditu sveta", ree Daf. "Ovaj sobiak... u njemu se sve dogaa."
"Zaista?"
"I te kako."
Homer se nervozno nasmeio. Pogledao je prema vratima.
"elite li da odete?" upita Daf.
"Aha." Pogledao je na sat, ne videi uopte koliko je sati. "Moram da beim. Samo sam siao
ovamo..."
"Vi me se plaite", primeti Daf. "I treba. Nisam vie onaj ovek kakav sam bio."
"Zaista?"
"Ponavljate se."
Homer je ponovo pogledao prema vratima. Bila su udaljena pet koraka; etiri ako potri. Prevalio je
polovinu te udaljenosti dok Daf nije podigao no. Ve je zgrabio kvaku kada je uo kako mu se pribliava s
lea.
Okrenuo se i no mu se zario pravo u oko. Ubod nije bio sluajan. Radilo se o sinhroniji. Oko mu je
Page 5
zasvetlucalo, no je zasvetlucao. Svetlucanja su se sudarila, i u narednom trenutku on je vritao padajui
unazad na vrata, a Randolf se stutio za njim da izvue otvara za pisma iz njegove glave.
Tutnjanje pei postade jo glasnije. Leima oslonjen o vree Daf je mogao da oseti kako se koverti
gnezde jedan uz drugoga, to je dovelo do toga da se uzdrmaju rei na stranicama pisama, koje su na kraju
oblikovale velianstvenu poeziju. Krv, pisalo je; poput mora; njegove misli poput grudvica u moru, tamnih,
zgruanih, toplijih od toplog.
Posegnuo je za drkom noa i zgrabio je. Nikada ranije u ivotu nije prosuo krv; nije ak ni bubu
zgnjeio, bar ne namerno. A sada ga je proimao predivan oseaj dok je u pesnici stezao toplu mokru drku.
Proroanstvo; dokaz.
Iscerivi se, izvukao je no iz Homerove one duplje, i pre nego to je njegova rtva uspela da
sklizne niz vrata, zario ga je do balaka u Homerovo grlo. Ni ovog puta ga nije tamo ostavio, ve ga je izvukao
im su zamrli Homerovi krici, a potom ga zabo oveku posred grudi. Naleteo je na kost, i morao je da zapne,
ali odjednom je postao veoma snaan. Homer je umukao, a iz usta, kao i iz rane na vratu, mu je pokuljala krv.
Daf je izvukao no. Nije ga ponovo ubo. Umesto toga obrisao je seivo maramicom i okrenuo lea telu kako
bi razmislio o svom narednom koraku. Ako pokua da nagura vree sa potom u pe rizikuje da ga otkriju, i
iako se oseao uzvieno, kao na sedmom nebu, bio je svestan da ga mogu otkriti, a time bi sebe doveo u
opasnost. Bie bolje da donese pe ovamo. Konano, vatra je pokretan praznik. Bilo mu je samo potrebno
neto ime e je potpaliti, a Homer je to imao. Vratio se do otromboljenog lea i stao da mu pretura po
depovima u potrazi za kutijom ibica. Kada ju je pronaao, izvadio ju je, i uputio se ka ruksacima.
Iznenadilo ga je to se rastuio se dok se spremao da potpali zagubljena pisma. Proveo je ovde
tolike nedelje, izgubljen u nekoj vrsti delirijuma, opijen tajnama. Trebalo se od svega toga oprostiti. Posle
ovoga... Homerove smrti, spaljivanja pisama... bie begunac, ovek bez istorije, koga e mamiti Umetnost o
kojoj nita nije znao, ali koju je vie od svega drugog eleo da upranjava.
Poeo je da zavija nekoliko stranica, kojima je nameravao da potpali ostalo. Kada se jednom
rasplamsa, uopte nije sumnjao da e se vatra odrati: u sobi nije bilo niega... hartija, tkanina, meso... to nije
bilo zapaljivo. Kada je napravio tri gomile hartije, zapalio je ibicu. Plamen je bio sjajan, i gledajui u njega
shvatio je koliko mrzi sjaj. Tama je mnogo zanimljivija, puna pretnji. Prineo je plamen nagomilanoj hartiji i
ostao da posmatra kako se iri. Zatim se povukao ka vratima.
Homer je, razume se, leao navaljen na njih, krvarei iz tri rane, a njegovu telesinu nije bilo ba lako
pomeriti, ali Daf je podmetnuo lea, dok je njegova senka poigravala po zidu zahvaljujui sve jaoj lomai iza
njega. Ve za pola minuta, koliko mu je bilo potrebno da skloni le u stranu, toplota je rasla eksponencijalno,
tako da je u trenutku kada se osvrnuo da jo jednom pogleda prostoriju, ova bila u plamenu od zida do zida, a
toplota je ve pokrenula vlastiti vetar, koji je raspirivao plamen.
Tek dok je uklanjao iz svoje sobe sve tragove koji su mogli ukazati na to da je on u njoj iveo...
briui svaki trag Randolfa Ernesta Dafa... zaalio je zbog onoga to je uinio. Ne zbog poara koji je
izazvao... jer to mu je bio mudar potez... ve zbog toga to je ostavio Homerovo telo u prostoriji da ga vatra
spali zajedno sa zagubljenim pismima. Shvatio je da je trebalo mnogo podrobnije da se osveti. Trebalo je da
raskomada telo na komade, upakuje ga, jezik, oi, testise, utrobu, kou, lobanju, sve posebno... i da te delove
ukljui u sistem, navrljavi adrese bez smisla, kako bi sluaj (ili sinhronizam) doli u priliku da odaberu prag
na kome e zavriti Homerovo telo. Potom isporueni potar. Obeao je sam sebi da ubudue nee
proputati takve ironine mogunosti.
Nije mu trebalo dugo da poisti vlastitu sobu. Imao je malo linih stvari, a i veina onoga to je
posedovao nita mu nije znaila. Sve u svemu, jedva da je i postojao. Mogao se svesti na nekoliko dolara,
nekoliko fotografija, i neto odee. Sve je to moglo stati u mali kofer i jo da ostane mesta za komplet
enciklopedija.
U pono je ve, sa istim tim malim koferom u ruci, naputao Omahu, spreman da krene na put koji
ga je mogao odvesti u bilo kom pravcu. Kapija za istok, kapija za zapad. Bilo mu je svejedno kojim e putem
poi, sve dok je taj put vodio ka Umetnosti.
II
Daf je iveo ivotom malog obinog oveka. Roen na oko pedeset milja od Omahe, u tom gradu
se i kolovao, sahranio roditelje, i izlazio sa dve ene koje nije uspeo da odvede pred oltar. Nekoliko puta je
naputao dravu, pa je ak razmiljao i o tome (posle druge neuspele veze) da se povue u Orlando, gde mu
je ivela sestra, ali ga je ona odgovorila od toga, rekavi mu da ne bi mogao da se sloi sa tamonjim ljudima
niti da podnese neprekidno sunce. I tako je ostao u Omahi, gubei poslove jedan za drugim i pronalazei nove,
nikada se ne posveujui neemu ili nekome due vremena, a za uzvrat se niko njemu nije posveivao.
Meutim, u usamljenikoj izolaciji Prostorije za zagubljena pisma nazreo je obzorja za koja uopte
Page 6
nije znao da postoje, i ona su mu otvorili apetit prema putovanjima. Da su se tamo napolju nalazili samo
sunce, predgraa i Miki Maus ne bi on dao ni prebijene pare za tako neto. Zato bi se muio da trai takve
banalne stvari? Ali sada je znao mnogo vie. Postojale su tajne koje je trebalo otkriti, moi koje je trebalo stei,
a kada bude Kralj Sveta unitie predgraa (i sunce ako bude mogao) kako bi svet zavrio u vreloj tami u kojoj
bi ovek konano mogao da upozna tajne vlastite due.
U pismima su se mnogo pominjala raskra, i on je dugo vremena tu sliku bukvalno shvatao,
mislei da se on u Omahi najverovatnije nalazi na raskru, i da e znanje o Umetnosti stii do njega. Ali kada
je napustio grad, i otiao dalje, shvatio je greku tog bukvalnog gledanja na stvar. Kada su pisci pisama
pominjali raskra oni nisu mislili na presecanje jednog autoputa drugim. Mislili su na mesta na kojima su se
ukrtala stanja postojanja, na kojima je ljudski sistem sretao tuinski, posle ega su oba nastavljala dalje,
promenjena. Tok i uzburkanost takvih mesta nudili su nadu za pronalaenje otkrovenja.
Imao je, razume se, sasvim malo novca, ali to izgleda nije bilo vano. Tokom nedelja koje su
usledile posle njegovog bekstva sa mesta zloina, sve to bi poeleo jednostavno je i dobijao. Trebalo je samo
da podigne palac i kola bi se uz kripu zaustavila. Kada bi ga voza zapitao kuda se uputio, a on mu
odgovorio, voza bi kazao da ide upravo dokle je i on, Daf, eleo da ide, i upravo dotle bi ga i odvezao. Kao
da je bio blagosloven. Kada bi se sapleo, uvek bi se naao neko ko bi ga podigao. Kada bi ogladneo, naao bi
se neko da ga nahrani.
Jedna ena u Ilinoisu, koja ga je povezla, a zatim zapitala eli li da provede no sa njom, potvrdila
mu je da je blagosloven.
"Ti si video neto neobino, je li tako?" proaputala je usred noi. "Vidi ti se po oima. Zbog tih tvojih
oiju sam ti i ponudila da te povezem."
"A zatim mi ponudila i ovo?" upita on, zavlaei joj prste izmeu nogu.
"Da. I to", odvrati ona. "ta si to video?"
"Jo nisam video dovoljno", odvrati on.
"Hoe li ponovo da vodi ljubav sa mnom?"
"Neu."
S vremena na vreme, selei se iz jedne drave u drugu, ugledao bi poneto od onoga u ta su ga

pisma uputila. Video je tajne kako proviruju, usuujui se da se pokau samo zato to je on prolazio,
prepoznajui u njemu budueg monog oveka. U Kentakiju mu se ukazala prilika da prisustvuje izvlaenju
lea maloletnika iz reke, ije je telo ostavljeno raskreeno na travi, ruke rairene sa rairenim prstima, dok je
neka ena zavijala i jecala pored njega. Deakove oi bile su otvorene; kao i dugmad na pantalonama.
Posmatrajui prizor sa male udaljenosti, bio je jedini svedok kome policija nije naredila da se udalji (ponovo te
oi), i iskoristio je taj trenutak da proui poloaj deaka; bio je isti kao i poloaj prilike na medaljonu, i napola je
poeleo da se baci u reku samo da bi iskusio radost davljenja. U Ajdahu je sreo oveka koji je izgubio ruku u
automobilskoj nesrei i dok su zajedno sedeli i pili, objasnio mu je da i dalje osea izgubljenu ruku; lekari su
mu objasnili da je u pitanju fantom u njegovom nervnom sistemu, ali on je znao da se radi o astralnom telu,
koje je i dalje bilo celovito u jednoj drugoj ravni postojanja. Rekao je da redovno drka izgubljenom akom, i
ponudio se da mu pokae. Govorio je istinu. Kasnije ga je ovek upitao:
"U stanju si da vidi u mraku, je li tako?"
Daf o tome nije razmiljao, ali poto mu je panja bila skrenuta na to, shvatio je da moda i moe.
"Kako si uspeo to da naui?"
"Nisam."
"Moda, astralne oi."
"Moda."
"eli li da ti ga ponovo popuim?"
"Ne."
Skupljao je iskustva, po jedno od svakog, prolazei kroz ivote ljudi i izlazei na drugoj strani
ostavljajui ih opsednute, mrtve ili uplakane. Ispunjavao je sebi svaku elju, idui kuda god bi ga instinkt
usmerio, a tajni ivot bi ga potraio istog trenutka kada bi stigao u grad.
Nije bilo nikakvog znaka da su mu za petama sile zakona. Moda Homerovo telo nikad nije ni bilo
pronaeno u razorenoj zgradi, a ako i jeste, policija je verovatno pretpostavila da je bio rtva vatre. Bez obzira
na razloge, niko nije njukajui krenuo za njim. Iao je kuda god je hteo i radio ta god je eleo, dok nije
zadovoljio sve svoje mnogobrojne elje, i dok nije doao trenutak da zakorai preko ivice.
Zastao je da se odmori u jednom motelu punom bubavaba u Los Alamosu, u Novom Meksiku,
zakljuao se sa dve boce votke, skinuo, navukao zavese kako unutra ne bi prodirao dan i pustio umu na volju.
Nije nita jeo etrdeset osam sati, ne zato to nije imao novaca, imao ga je, ve zato to je uivao u
oamuenosti. Poto je bio izgladneo, votka mu je brzo udarila u glavu, a misli mu se razularile, prodirui
jedna drugu i iseravajui jedna drugu, bivajui naizmenino varvarske i barokne. Bubavabe su izmilele u
Page 7
mrak, i stale da tre preko njegovog tela dok je leao na podu. Pustio ih je da dolaze i odlaze, sipajui votku
po preponama kada bi se suvie zadrale na njima izazivajui kod njega ukruenost, jer ga je to ometalo.
eleo je jedino da razmilja. Da lebdi i razmilja.
Iskusio je sve to je mogao boravei u svom fizikom telu; bilo mu je i vruina i hladno, bio je i polno
uzbuen i ostajao hladan; jebali su ga i jebao je. Nita od toga nije eleo ponovo da iskusi: bar ne kao Randolf
Daf. Znao je za jo jedan nain postojanja, jo jedno mesto iz koga se moglo poticati, na kome su seks,
ubistvo, tuga, glad i sve to zajedno ponovo mogli biti zanimljivi, ali to nije mogao da ostvari dok ne prevazie
svoje sadanje stanje; dok ne postane Umetnik; dok ne preuredi svet.
Neposredno pred zoru, kada su ve i bubavabe posustale, osetio je poziv.
Obuzeo ga je neopisivi mir. Srce mu je kucalo usporeno i postojano. Beika mu se ispraznila po
sopstvenoj volji, kao u bebe. Nije bio ni suvie vru ni suvie hladan. Niti suvie pospan niti suvie budan. I na
toj raskrsnici... koja nije bila prva, niti e biti poslednja... neto mu je kljucnulo utrobu i pozvalo ga.
Istog je asa ustao, obukao se, dohvatio punu preostalu bocu votke i iziao da proeta. Poziv nije
naputao njegovu unutranjost. I dalje je kljucao dok se hladna no povlaila pred izlazeim suncem. Iziao je
bos. Stopala su mu krvarila, ali vlastito telo ga nije naroito zanimalo, pa je potisnuo neugodnost nastavivi da
se naliva votkom. Do podneva je ve ispraznio celu bocu i naao se usred pustinje, nastavljajui u pravcu u
kome je bio pozvan, jedva svestan injenice da hoda. U njegovoj glavi vie nije bilo nikakvih misli, osim onih o
Umetnosti i o tome kako da je stekne, ali ak i ta ambicija se pojavljivala i nestajala.
To je na kraju poelo da se dogaa i sa samom pustinjom. Negde pred vee, stigao je do mesta na
kome su ak i najjednostavnije injenice... tlo pod njegovim nogama, nebo koje se smrkavalo iznad njegove
glave... bile dovedene u sumnju. Nije ak vie bio siguran ni da li hoda. Sveopta odsutnost bila je prijatna, ali
nije potrajala. Pozivi mora da su ga povukli dalje, mada on uopte nije bio svestan njihovog zova, jer se no
koju je ostavio pretvorila iznenada u dan, i on se naao... ponovo, iv; ponovo kao Ernest Daf... u pustinji jo
ispraznijoj od one koju je napustio. Ovde je bilo rano jutro. Sunce jo nije bilo visoko, ali ve je poelo da
zagreva vazduh, dok je nebo bilo savreno vedro.
Sada je oseao bol i muninu, meutim, potezanje u utrobi bilo je neizdrivo. Morao je da nastavi da
se tetura, iako mu je celo telo bilo u krajnje jadnom stanju. Kasnije se seao da je proao kroz neki grad, i
video elinu kulu usred divljine. Ali to tek kada se putovanje zavrilo, u jednoj jednostavnoj kamenoj kolibi,
ija su se vrata otvorila pred njim kada ga je napustila i poslednja snaga, i on pao preko njenog praga.
III
Kada je doao k sebi, vrata su bila zatvorena, ali je zato njegov um bio irom otvoren. S druge
strane dogorevajue vatre sedeo je neki starac tunog, pomalo glupavog izraza lica kao u klovna koji je
proerdao i izbrisao pedeset godina uvreda, sa uveanim i masnim porama i ono malo preostale dugake i
sede kose. Sedeo je prekrtenih nogu. S vremena na vreme, dok je Daf prikupljao snagu da progovori, starac
je podizao stranjicu i glasno isputao vetrove.
"Uspeo si da se probije", prozbori on posle izvesnog vremena. "Mislio sam da e umreti pre no
to uspe. Mnogo ih je umrlo. Potrebna je jaka volja."
"Dokle sam se to probio?" uspeo je da procedi Daf.
"Nalazimo se u Petlji. Petlji u vremenu, koja obuhvata nekoliko minuta. Ja sam je svezao, kao
utoite. Ovo je jedino mesto na kome sam bezbedan."
"Ko si ti?"
"Zovem se Kisun."
"Jesi li ti jedan od oala?"
Lice iza vatre pokaza iznenaenje.
"Mnogo toga zna."
"Ne. Ne ba. Samo delie."
"Mali broj ljudi je uo za oal."
"Ja ih znam nekolicinu", odvrati Daf.
"Zaista?" Kisunov glas je postao tvri. "Voleo bih da ujem njihova imena."
"Imao sam njihova pisma..." ree Daf, ali uuta kada shvati da ne zna gde je ostavio te dragocene
tragove koji su ga proveli kroz toliko pakla i raja.
"Ko je napisao ta pisma?" upita Kisun.
"Ljudi koji znaju... koji nagaaju... o Umetnosti."
"Zaista? I ta kau o njoj?"
Daf zavrte glavom. "Jo nisam dokuio krajnji smisao", primeti on. "Ali mislim da postoji neko
more..."
"Postoji", potvrdi Kisun. "I ti bi voleo da sazna gde da ga nae, kako da stigne do tamo, i kako da
Page 8
iz njega izvue mo."
"Da. Voleo bih."
"A za uzvrat", upita Kisun. "ta nudi za to prosveivanje?"
"Nemam nita."
"Pusti da to sam prosudim", odvrati Kisun, podigavi pogled prema krovu kolibe kao da je u dimu
koji se tamo kovitlao neto ugledao.
"U redu", ree Daf. "Moe uzeti sve to eli od mene."
"To mi zvui poteno."
"Moram saznati. elim Umetnost."
"Svakako. Svakako."
"Proiveo sam sve to mi je bilo potrebno", ree Daf.
Kisunov pogled se ponovo zaustavi na njemu.
"Zaista? Sumnjam."
"elim da dobijem... elim da dobijem..." (ta? pomisli on. ta eli?) "Objanjenja", zavri on.
"Pa, odakle da ponem?"
"Od mora", zatrai Daf.
"Ah, more."
"Gde se nalazi?"
"Jesi li ikada bio zaljubljen?" odvrati Kisun pitanjem.
"Da, mislim da jesam."
"To znai da si dva puta bio u Sutini. Jednom, prve noi koju si prespavao izvan utrobe. Drugi put,
one noi koju si proveo pored ene koji si voleo. Ili je to moda bio mukarac?" Nasmejao se. "Svejedno."
"Sutina je more."
"Sutina je more. I u njemu postoje ostrva, koja se zovu Efemerisi."
"elim da poem tamo", izgovori Daf teko diui.
"Hoe. Jo jednom, hoe."
"Kada?"
"Poslednje noi ivota. To je sve to nam sleduje. Tri uranjanja u san-more. Manje od toga,
poludimo. Vie..."
"Da?"
"Nismo vie ljudska bia."
"A Umetnost?"
"Ah, da... miljenja se razlikuju o tome."
"Poseduje li je?"
"Posedujem li je?"
"Tu Umetnost. Poseduje li je? Moe li to uiniti? Moe li me nauiti?"
"Moda."
"Ti si jedan od oala", ree Daf. "Mora je posedovati, je li tako?"
"Jedan?" stie odgovor. "Ja sam poslednji. Ja sam jedini."
"Podeli je onda sa mnom. elim da promenim svet."
"Ba triava ambicija."
"Ne zajebavaj se sa mnom!" ree Daf, jer je u njemu sve vie rasla sumnja da ga starac smatra
budalom.
"Neu odavde otii praznih aka, Kisune. Ako steknem Umetnost mogu ui u Sutinu, je li tako? To
je princip."
"Odakle ti to obavetenje?"
"Je li tako?"
"Jeste. Ponovo te pitam: Odakle ti to obavetenje?"
"Umem da poveem tragove. I dalje to inim." Iscerio se dok su se delii uklapali u njegovoj glavi.
"Sutina se u izvesnom smislu nalazi s druge strane sveta, je li tako? A Umetnost ti dozvoljava da proe na
drugu stranu, tako da se moe tamo nai kada god poeli. Prst u Piti."
"A?"
"Neko je to tako nazvao. Prst u Piti."
"Zato bi se zaustavio na prstu?" primeti Kisun.
"Tano! Zato ne bih gurnuo celu jebenu ruku?"
Na Kisunovom licu se pojavi gotovo divljenje. "Kakva teta", ree on, "to se ne moe jo vie
razviti. Tada bih moda mogao da sve ovo podelim sa tobom."
"O emu to govori?"
"O tome da si jo pravi majmun. Ne mogu ti odati tajne iz moje glave. Suvie su mone, suvie
opasne. Ne bi znao ta s njima. Zavrio bi prljajui Sutinu svojom detinjastom ambicijom. A Sutina mora biti
Page 9
sauvana."
"Rekoh ti... ne odlazim odavde praznih aka. Moe dobiti od mene ta god hoe. Sve to imam.
Samo me naui."
"Dae mi svoje telo?" upita Kisun. "Hoe li?"
"ta?"
"To je sve to ima za pogaanje. Hoe li mi ga dati?"
Odgovor je pomeo Dafa.
"Trai seks?" upita on.
"Pobogu, ne."
"ta onda? Ne razumem."
"Meso i krv. Telo. elim da se uselim u tvoje telo."
Daf je posmatrao Kisuna koji je, pak, posmatrao njega.
"Pa?" prozbori starac.
"Ne moe jednostavno uskoiti u moju kou", primeti Daf.
"Oh, ali mogu, im je isprazni."
"Ne verujem ti."
"Dafe, bar ti od svih ljudi ne bi trebalo nikada da kae ne verujem. Neobino jeste pravilo. Postoje
petlje u vremenu. Nalazimo se u jednoj od njih. U naim umovima postoje vojske, koje ekaju da ponu sa
marem. I sunca u naim preponama i pike na nebu. Obraanja deluju u svakom stanju..."
"Obraanja?"
"Peticije! Zazivanja! Magija, magija! Ima je posvuda. U pravu si. Sutina jeste izvor, a Umetnost je
njena brava i klju. A ti misli da mi je teko da se uvuem u tvoju kou. Zar nita nisi nauio?"
"Pretpostavimo da pristanem."
"Pretpostavimo da to uini."
"ta e se dogoditi sa mnom, ako moram da napustim svoje telo?"
"Ostaje ovde. Kao duh. Nije bog zna ta, ali je dom. Vratiu se, posle izvesnog vremena. I meso i
krv e ponovo biti tvoji."
"Zato ti je uopte potrebno moje telo?" upita Daf. "Potpuno je sjebano."
"To je moja stvar", odvrati Kisun.
"Moram znati."
"Ali ja sam odluio da ti ne kaem. Ako eli Umetnost, onda bolje radi ono to ti se kae. Nema
izbora."
Starevo ponaanje... njegovo arogantno podsmevanje, sleganje ramenima, nain na koji je drao
kapke napola sputene kao da je eleo da kae da bi samo traio pogled kada bi svog gosta posmatrao irom
otvorenih oiju... sve je to podsetilo Dafa na Homera. Mogli su lako biti dve polovine iste komedije; nezgrapna
prostaina i podmukli stari jarac. im se setio Homera, neizbeno se prisetio i noa u depu. Koliko puta e
morati da zasee Kisunovo ilavo truplo pre no to ga agonija natera da progovori? Da li e morati da odsee
stareve prste, zglavak po zglavak? Bio je spreman i na to. Moda da mu odsee ui. A moda da mu iskopa
oi. ta god da bude potrebno, on e to uraditi. Vie nema mesta gadljivosti. Za to je suvie kasno.
Zavukao je aku u dep, i obuhvatio no.
Kisun je to primetio.
"Nita ti ne razume, je li tako?" upita on, odjednom divlje poevi da ara pogledom, kao da na
brzinu oitava vazduh izmeu sebe i Dafa.
"Razumem ja mnogo vie nego to ti misli", odvrati Daf. "Jasno mi je da nisam dovoljno ist za
tebe. Nisam se... kako ono ree?... razvio. Da, razvio."
"Rekao sam da si majmun."
"Aha, jesi."
"Uvredio sam majmuna."
Daf jo vre stegnu no. Poeo je da se pridie.
"Da se nisi usudio", ree Kisun.
"Kao da mae crvenom maramom biku pred oima", ree Daf kome se vrtelo u glavi dok se
naprezao da ustane, "... kada mi kae da se nisam usudio. Video sam svata... inio svata..." Poeo je da
vadi no iz depa, "... ne plaim te se."
Kisunove oi zavrie sa brzim oitavanjem i usredsredie se na otricu. Izraz lica mu nije izraavao
iznenaenje, kao Homerov; ali se zato na njemu ogledao strah. Dafa proe tanano zadovoljstvo kada to vide.
Kisun poe da ustaje. Bio je dosta nii od Dafa, gotovo zakrljao, i svaki ugao tela bio mu je blago
iskrivljen, kao da su mu sve kosti i zglobovi nekada bili polomljeni, i na brzinu ponovo nameteni.
"Ne bi trebalo da proliva krv", ree on uurbano. "Ne u Petlji. To je jedno od pravila Petlje, ne
prolivati krv."
"Kojeta!", ree Daf, poei da zaobilazi oko vatre i pribliavajui se rtvi.
Page 10
"Istina je", ree Kisun, i uputi Dafu krajnje udan, nakazan osmeh, "Za mene je pitanje asti da ne
laem."
"Godinu dana proveo sam radei u klanici", ree Daf. "U Omahi, Nebraska. Kapiji za zapad. Cele
godine sam samo sekao meso. Dobro poznajem posao."
Kisun je sada ve bio jako uplaen. Povukao se uza zid kolibe, i rairio ruke traei oslonac svuda
oko sebe; Daf pomisli kako lii na nekakvu junakinju iz nemog filma. Oi mu sada nisu bile napola otvorene,
ve razrogaene i vlane. Isto kao i usta, ogromna i vlana. Nije ak imao snage ni da preti; samo se tresao.
Daf isprui aku i uhvati ga za urei vrat. Jako ga je stegnuo, zarivi mu prste i palac u ile. Zatim
je prineo drugu aku, u kojoj je drao tupi no, do ugla Kisunovog levog oka. Starev dah smrdeo je poput
vetrova koje isputa bolesnik. Daf nije eleo da ga udahne, ali nije imao izbora, i istog trenutka kada je to
uinio, shvatio je da je zajeban. Taj dah je predstavljao neto vie od ukiseljenog vazduha. U njemu je bilo jo
neega, to je luilo Kisunovo telo i to se zmijoliko uvlailo u njega... ili je bar to pokualo. Daf je pustio
kotunjavi vrat i povukao se.
"Drkadijo!" ree on, pljujui i kaljui ne bi li izbacio zadah pre nego to se useli u njega.
Kisun nije priznao da se pretvarao.
"Zar me nee ubiti?" upita on. "Jesam li pomilovan?"
Sada je on bio taj koji je napredovao; Daf onaj koji se povlaio.
"Sklanjaj se od mene!" viknu Daf.

"Ja sam samo starac!"
"Osetio sam dah!" zaurla Daf, lupivi se pesnicom po grudima. "Pokuava da se uvue u mene!"
"Ne", usprotivi se Kisun.
"Ne lai me. Osetio sam!"
I dalje je mogao. Teinu u pluima tamo gde je ranije nije bilo. Nastavio je da se povlai prema
vratima, znajui da e ga drkadija zaposesti ako ostane.
"Ne odlazi", ree Kisun. "Ne otvaraj vrata."
"Postoje i drugi putevi do Umetnosti", primeti Daf.
"Ne", opovrgnu Kisun. "Samo ja. Ostali su mrtvi. Niko drugi osim mene ne moe ti pomoi."
Ponovo je pokuao da se osmehne na onaj svoj udvoriki nain, povivi skrhano telo, ali i
snishodljivost nije bila nita drugo do varka, isto kao i strah. Sve sami trikovi da zadri rtvu u blizini, kako bi
mogao da se doepa njenog tela i krvi. Daf nije imao nameru da nasedne po drugi put. Pokuao je da se
odbrani od Kisunovog zavoenja uz pomo seanja. Seanja na zadovoljstva kojima bi se ponovo prepustio
samo kada bi uspeo da iz ove zamke izvue ivu glavu. Mislio je na enu iz Ilionisa, jednorukog oveka iz
Kentakija, milovanje bubavaba. Sva ta seanja spreavala su Kisuna da uspostavi vlast nad njim. Posegnuo
je akom iza sebe i zgrabio kvaku.
"Ne otvaraj ih", ree Kisun.
"Izlazim odavde."
"Pogreio sam. Izvini. Potcenio sam te. Siguran sam da moemo doi do nekakvog sporazuma?
Kazau ti sve to te zanima. Uputiu te u Umetnost. Ja sam ne posedujem vetinu. Ne u Petlji. Ali ti bi mogao
da je stekne. Mogao bi je poneti sa sobom. Tamo napolje. Vratiti se s njom u svet. Ruka u piti! Samo ostani.
Ostani, Dafe. Dugo sam ovde bio sam. Potrebno mi je drutvo. Neko kome u sve to objasniti. S kime u sve
to podeliti."
Daf okrenu kvaku. Dok je to inio osetio je kako tlo pod njegovim nogama poinje da podrhtava, i
kao da se istog asa s druge strane vrata pojavila svetlost. Izgledala je suvie iva za dnevnu svetlost, ali mora
da je bila upravo to, jer na pragu ga je saekalo samo sunce.
"Ne ostavljaj me!" uo je Kisuna kako urla, i kroz taj vrisak osetio je kako mu upa utrobu na isti
nain na koji ga je i dovukao ovamo. Ali stisak nije bio ni izdaleka onako jak kao pre. Ili je Kisun sagoreo suvie
energije u pokuaju da udahne svoj duh u Dafa, ili je slabio zahvaljujui vlastitom besu. ta god bilo u pitanju,
mogao je da se odupre tom stisku, i to je dalje trei odmicao to je on bivao sve slabiji.
Kada je bio nekih stotinu jardi od kolibe osvrnuo se, i uinilo mu se da je video mrlju tame koja se
kretala preko tla prema njemu, poput tamnog konopca koji se razmotava. Nije se zadrao da otkrije kakvim je
trikom sada odluilo da se poslui ono staro kopile, ve je nastavio da tri i tri, sledei vlastiti trag preko tla,
dok nije ugledao elinu kulu. Njeno prisustvo je nagovetavalo da su pokuaji da se naseli ova pustopoljina,
odavno naputeni. Iza nje, posle jo jednog bolnog sata, nalazio se novi dokaz tog preduzetnitva. Grad koga
se jedva seao, a kroz koji je posrui proao na putu ovamo, na ijim ulicama ne samo da nije bilo ljudi niti
vozila, ve ni bilo kakvih znakova, tako da je nalikovao na kulise koje je jo trebalo doterati za snimanje.
Na pola milje posle njega, uzburkani vazduh nagovestio je da je stigao do perimetara Petlje. Voljno
se uhvatio ukotac sa pometnjom u vazduhu, proavi kroz mesto strane dezorijentacije na kome nije bio
siguran ak ni da hoda, i iznenada se naao napolju na drugoj strani, vratio se u spokojnu, zvezdama
obasjanu no.
Page 11
etrdeset osam asova kasnije, pijan u nekoj uliici u Santa Feu, doneo je dve krupne odluke. Prvu,
da zadri bradu koja mu je porasla za poslednjih nekoliko nedelja, kao podsetnik na potragu. I drugu, da e
svaki deli uma, svaki nagovetaj znanja do koga je doao o okultnom ivotu Amerike, svaki deli moi koji su
mu pozajmile njegove astralne oi, upotrebiti da ovlada Umetnou (Nek' se nosi Kisun; Nek' se nosi oal), i
tek kada ovlada njome, ponovo e se pojaviti obrijan.
IV
Nije mu bilo lako da se dri obeanja koja je dao sam sebi. Bilo je toliko jednostavnih zadovoljstava
u kojima je mogao uivati zahvaljujui moi koju je stekao; zadovoljstava kojih se odricao iz straha da ne iscrpi
ono malo snage pre nego to prokrqyi put do vee.
Sada je bilo najvanije da pronae nekog sadruga tragaa; nekoga ko bi mu mogao pomoi u
njegovoj potrazi. Dva meseca je proveo u raspitivanju pre nego to su na povrinu isplivali ime i reputacija
oveka kome je ova uloga savreno odgovarala. Taj ovek je bio Riard Vesli Fleer, koji je... dok nedavno
nije pao u nemilost... bio jedan od najhvaljenijih i najrevolucionarnijih umova na polju evolucionih prouavanja;
ef nekoliko istraivakih programa u Bostonu i Vaingtonu; teoretiar po ijoj su svakoj primedbi kopale
njegove kolege u potrazi za putokazima do njegovog narednog proboja. Meutim, njegovu genijalnost
poremetila je adikcija. Meskalin i njegovi derivati doveli su ga na niske grane, na prilino zadovoljstvo mnogih
njegovih kolega, koji nisu krili svoj prezir prema tom oveku, kada je njegova tajna bila obelodanjena. U
mnogobrojnim lancima, Daf je naiao na isti filistarski uskogrudan ton, kojim se akadamska zajednica
ograivala od svrgnutog vunderkinda, optuujui njegove teorije da su apsurdne, a njegov moral smatrajui
vrednim osude. Daf nije davao pet para na prie o Fleerovom moralu. Njega su zainteresovale ovekove
teorije, jer su se odlino uklapale u njegovu ambiciju. Fleerova istraivnja bila su usmerena na izolovanje i
laboratorijsko sintetisanje sile u ivim organizmima koja ih nagoni da se razvijaju. Kao i Daf, i on je verovao
da se nebo moe ukrasti.
Bila je potrebna velika upornost da se taj ovek pronae, meutim, Daf ju je posedovao u izobilju, i
pronaao ga je u Mejnu. Genije je bio u krajnje oajnom stanju, balansirao je na ivici potpunog nervnog sloma.
Daf je bio oprezan. Nije odmah na poetku izneo svoju molbu, ve se dodvoravao Fleeru, snabdevajui ga
kvalitetnim drogama koje on ve odavno nije mogao sebi da priuti. Tek kada je stekao poverenje narkomana,
poeo je da pravi posredne opaske o Fleerovim izuavanjima. U poetku Fleer uopte nije bio u stanju
lucidno da razgovara o tome, ali Daf je paljivo raspirio eravicu njegove opsesije, i posle izvesnog vremena
vatra se rasplamsala. Kada se ve zapalila, Fleer je imao to ta da ispria. Bio je ubeen da je dva puta bio
sasvim blizu da izoluje ono to je zvao Nuncio, glasnik. Ali zavrni procesi bi mu uvek izmakli. Daf mu je
izloio nekoliko vlastitih zapaanja na tu temu, do kojih je doao itajui o okultnom. Na kraju je paljivo
predloio da se njih dvojica udrue u potrazi. Iako je on, Daf, govorio renikom drevnih vremena... alhemiara
i arobnjaka... a Fleer jezikom nauke, cilj im je bio isti, da poguraju evoluciju; da dalje razviju telo, a moda i
duh, vetakim sredstvima. U poetku se Fleer potcenjivaki odnosio prema ovim primedbama, ali polako je
poeo da ih ceni, da bi na kraju prihvatio Dafovu ponudu koja mu je omoguavala da ponovo pone da se
bavi svojim istraivanjima. Daf je obeao Fleeru da ovog puta nee morati da radi u akademskoj ludnici, gde
su sve vreme od njega traili da opravdava svoj rad kako mu ne bi ukinuli fondove. Obeao je svom
genijalnom prijatelju-narkomanu dobro skriveno mesto za rad. Kada Nuncio bude izolovan, i njegovo udo
stvoreno, Fleer e se ponovo pojaviti iz divljine i sravnie sa zemljom svoje klevetnike. Bila je to ponuda kojoj
nije mogao da odoli niko sa fiksnom idejom.
Jedanaest meseci kasnije, Riard Vesli Fleer stajao je na granitnom rtu pacifike obale Baje i
proklinjao sebe to je podlegao Dafovim iskuenjima. Iza njega, u Misiji svete Katarine u kojoj je radio vei
deo protekle godine, Veliko Delo (kako je Daf voleo da ga naziva) bilo je okonano. Nuncio je postao
stvarnost. Sasvim sigurno nije bilo jo mnogo slinih mesta za rad koju bi veina smatrala manje svetim od
naputene jezuitske misije, ali ovo preduzetnitvo je od samog poetka bilo puno paradoksa.
Jedan od njih, bila je i veza izmeu Dafa i njega. A drugi, meanje disciplina koje su omoguile
uspeno okonanje Velikog Dela. I trei, injenica da je sada, u trenutku trijumfa, bio na ivici da uniti Nuncio,
pre no to padne u ruke istom onom oveku koji je omoguio njegovo stvaranje.
Kako u njegovom stvaranju, tako i u njegovom rainjenju: sistem, opsesija i bol. Fleer je suvie
dobro poznavao dvoznanosti materije i da bi verovao da se neto moe potpuno unititi. Stvari ne mogu biti
otpronaene. Ali verovao je da niko nee lako uspeti da rekonstruie eksperiment koji je on izveo ovde u
divljini Kalifornijskog zaliva, ako je promena koju su on i Raul uneli u dokaz bila dovoljna. On i deak (jo mu
je bilo teko da o Raulu razmilja kao o deaku) morae da se ponaaju kao najbolji lopovi, da pretresu
vlastitu kuu kako bi uklonili i poslednji trag svog boravka. Kada spale sve beleke voene tokom istraivanja i
Page 12
bace u ubre svu opremu, sve mora izgledati kao da Nuncio nikada i nije bio napravljen. Tek tada e moi da
povede deaka, koji je jo potpirivao vatru ispred Misije, do ove litice, kako bi se, drei za ruke, mogli da bace
s nje. Bila je vrlo strma, a u podnoju se nalazilo dosta iljatih stena na koje se mogu nabosti i umreti. Plima e
moi da spere njihovu krv i odnese tela u Pacifik. Posao e biti obavljen, tu izmeu vatre i vode.
Nita od toga nee spreiti nekog budueg istraivaa da ponovo pronae Nuncio; pa ipak, veza
disciplina i okolnosti koje su to ovde omoguile, bila je veoma osobita. Zarad dobrobiti oveanstva, Fleer se
nadao da do toga nee doi jo dosta dugo. Imao je dobar razlog da se tome nada. Bez Dafovog udnog,
napola intuitivnog razumevanja okultnih principa koje se ujedinilo s njegovom vlastitom naunom
metodologijom, udo ne bi bilo postignuto, a koliko esto su ljudi od nauke saraivali sa ljudima od magije
(spiritistikim hukaima, kako ih je Daf nazivao) u pokuaju meanja tih vetina? Bilo je dobro to nisu. Bilo
je toliko opasnih stvari koje su mogle biti otkrivene. Okultisti ije je ifre Daf odgonetnuo znali su vie o prirodi
stvari nego to je Fleer mogao i pretpostaviti. Ispod njihovih metafora, njihovih pria o Kupanju pri Ponovnom
raanju, i o zlatnom Potomstvu koje su zaeli oevi od olova, oni su teili da stignu do istih reenja na kojima
je on radio celog ivota. Vetakog naina da se podstakne evolucioni poriv: da ljudsko bie prevazie samo
sebe. Obscurum per obscurius, ignotum per ignotius, savetovali su oni. Neka ono to je mrano i nejasno bude
objanjeno jo mranijim i nejasnijim, nepoznato jo nepoznatijim. Znali su o emu piu. Koristei se svojom i
njihovom naukom Fleer je reio problem. Sintetisao je tenost koja e poneti veselu plimu evolucije kroz
svaki ivi sistem, poteravi (bar je on u to verovao) i najponizniju eliju ka jednom viem stanju. Nazvao ju je
Nuncio: Glasnik. Sada mu je bilo jasno da joj je dao pogreno ime. Nije ona bila nikakav glasnik bogova, ve
sam bog. Posedovala je vlastiti ivot. Imala je energiju i ambiciju. Morao ju je unititi, pre nego to pone
ponovo da ispisuje Genezu, poevi od Randolfa Dafa kao Adama.
"Oe?"
Raul se pojavio iza njega. Deak je ponovo skinuo svu odeu. Posle mnogo godina koje je proveo
nag, jo nije bio u stanju da se navikne na odeu koja ga je sapinjala. I ponovo je upotrebio tu prokletu re.
"Nisam ti ja otac", podsetio ga je Fleer. "Nikada nisam bio, niti u to ikada biti. Zar ne moe to da
utuvi u glavu?"
Raul ga je kao i uvek sluao. Nije imao beonjae i iz njegovih oiju bilo je teko bilo ta proitati, ali
njegov postojani pogled uvek je uspevao da smeka Fleera.
"ta eli?" upita ga on mnogo blae.
"Vatra", odvrati deak.
"ta vatra?"
"Vetar, oe..." poe on.
Podigao se u poslednjih nekoliko minuta, dolazio je pravo sa okeana. Kada je Fleer krenuo za
Raulom do prednjeg dela Misije u ijem zaklonu su podigli lomae za Nuncio, utvrdio je da su se zabeleke
razletele, i da mnoge od njih nisu uopte izgorele.
"Proklet da si", ree Fleer, istovremeno besan i zbog svoje i zbog deakove nepanje. "Rekao sam
ti: nemoj stavljati odjednom previe hartije."
Uhvatio je Raula za ruku, pokrivenu svilenkastom dlakom, kao i celo njegovo telo. U nozdrve mu je
prodro jak miris oprljene dlake; iznenadno poskakivanje plamenova nekoliko puta je uspelo da iznenadi
deaka. Znao je, da je Raul morao da prikupi i te kakvu hrabrost kako bi savladao svoj uroeni strah od vatre.
Uradio je to radi svog oca. Ni za koga drugog on to ne bi uinio. Fleer pokajniki zagrli Raula. Deak se
priljubi uz njega, isto onako kako je to inio i u svojoj prethodnoj inkarnaciji, zaronivi lice u miris ljudskog bia.
"Bie najbolje da ih jednostavno pustimo", ree Fleer, posmatrajui kako novi nalet vetra podie
listove iz vatre i rasipa ih poput stranica kalendra, mnoge dane bola i inspiracije. Ako jedan ili dva i budu
pronaeni, to je bilo malo verovatno du ovako puste obale, niko nee biti u stanju da iz njih izvue bilo kakav
smisao. eleo je da potpuno oisti duu samo zbog svoje opsednutosti, ali zar nije trebalo da zna, da je
upravo ta ista opsednutost predstavljala jedan od kvaliteta koji su doveli do ovog traenja i tragedije?
Deak se odvojio od Fleera i vratio do vatre.
"Ne Raule..." ree on, "... zaboravi na to... neka lete..."
Deak je odluio da se oglui; tim se trikom oduvek sluio, ak i pre nego to je Nuncio izvrio
promene u njemu. Koliko je samo puta Fleer pozvao majmuna Raula, a kukavna ivotinja se namerno
ogluila? Ta perverznost je u velikoj meri ohrabrila Fleera da upravo na njemu isproba Veliko Delo: apat
ljudskosti u majmunu Nuncio je pretvorio u vrisak.
Meutim, Raul nije pokuao da ponovo sakupi razbacane listove hartije. Njegovo malo, zdepasto
telo bilo je napeto, glava podignuta uvis. Njuio je vazduh.
"ta je bilo?" upita Fleer. "Namirisao si nekoga?"
"Da."
"Gde?"
"Dolazi uz brdo."
Fleer je dobro znao da moe verovati Raulovim zapaanjima. injenica to on, Fleer, nije nita
Page 13
niti uo niti namirisao, jednostavno je svedoila o slabljenju njegovih ula. Nije morao ni da pita iz kog pravca
je dolazio njihov posetilac. Do Misije je vodio samo jedan put. Krenje i tog jednog puta kroz tako negostoljubiv
teren, a zatim uz strmo brdo, mora da je i te kako stavilo na probu ak i mazohizam Jezuita. Sagradili su jedan
put, i Misiju, a zatim su, verovatno ne naavi ovde gore Boga, ispraznili ovo mesto. Ako su njihovi duhovi ikada
leprali ovuda, sada e pronai boanstvo, pomisli Fleer, u tri epruvete plave tenosti. Pronai e ga i ovek
koji je stizao uzbrdo. To je mogao biti samo Daf. Niko drugi nije znao da su ovde.
"Nek' je proklet", izgovori Fleer. "Zato sada? Zato ba sada?"
Bilo je to glupo pitanje. Daf je reio da upravo sada doe, jer je znao da se protiv njegovog Velikog
Dela kuje zavera. Umeo je da boravi i na mestu na kome se nije nalazio; da za sobom ostavi odjek koji je za
njega pijunirao. Fleer nije znao kako je to postizao. Nema sumnje da se radilo o jednom od Dafovih
obraanja. Nekoj vrsti manjih umnih-trikova koje bi Fleer nekada odbacio kao prevaru, kao i mnoge druge
stvari. Dafu e biti potrebno jo nekoliko minuta da se popne do vrha, ali to je u svakom sluaju bilo suvie
malo da Fleer i deak zavre ono to su zapoeli.
Ako bude efikasan, Fleer je mogao da obavi samo jo dve stvari. Obe su bile od ivotne vanosti.
Prva, da ubije Raula i otarasi se njegovog tela, iz ijeg transformisanog sistema bi neki obrazovani ispitiva
mogao da dokona prirodu Nuncia. Druga, da uniti tri fiole koje su se nalazile u Misiji.
Zato se sada tamo vratio, kroz haos koji je sa zadovoljstvom stvorio. Raul ga je sledio, gazei bos
po razbijenim instrumentima i polomljenom nametaju, do unutranjeg svetilita. Ovo je bila jedina prostoriju
koja nije bila zaposednuta tokom rada na Velikom Delu. Bila je to jednostavna elija u kojoj su se nalazili
samo sto, stolica i jedan pretpotopni stereo. Stolica je bila postavljena ispred prozora koji je gledao na okean.
Ovde su, prvih dana po Raulovoj uspenoj transmutaciji, pre nego to je Fleer shvatio pravu svrhu i posledice
Nuncija to je kasnije nadvilo senku nad njegov trijumf, ovek i deak sedeli i posmatrali nebo, i zajedno
sluali Mocarta. U jednoj od prvih lekcija, Fleer mu je kazao da sve tajne jesu fusnote za muziku. Pre svega,
muzika.
Sada vie nije bilo uzvienog Mocarta; niti posmatranja neba; gotovo je sa asovima punim ljubavi.
Bilo je vremena samo za jedan pucanj. Fleer izvadi pitolj koji se nalazio pored njegovog meskalina u ladici
stola.
"Vreme je da umremo?" upita Raul.
Znao je da e do ovoga doi. Ali ne tako brzo.
"Da."
"Trebalo bi da iziemo napolje", primeti deak. "Odemo do ivice."
"Ne. Nemamo vie vremena. Ja... moram neto obaviti pre nego to ti se pridruim."
"Ali rekao si zajedno."
"Znam."
"Obeao si zajedno."
"Pobogu, Raule! Rekoh: Znam! Ali tu se nita ne moe. On dolazi. Ako te otrgne od mene, ivog ili
mrtvog, iskoristie te. Iskasapie te. I otkrie kako Nuncio deluje u tebi!"
Nameravao je da ga zaplai ovim reima, i uspeo je. Raul je zajecao, sav uasnut. Zakoraio je
unazad kada je Fleer podigao pitolj.
"Uskoro u biti s tobom", ree Fleer. "Kunem se. im budem mogao."
"Molim te, oe..."
"Nisam ti ja otac! Jednom za svagda, nisam ja niiji otac!"
Ovim ispadom uspeo je da potre svu vlast koju je imao nad Raulom. Pre no to je Fleer uspeo da
naniani, deak je zbrisao kroz vrata. Ipak je divlje opalio, metak je pogodio zid, a on se dao u poteru, opalivi i
po drugi put. Meutim, deak je posedovao majmunsku okretnost. Protrao je kroz laboratoriju i izleteo na
sunce pre no to je Fleer uspeo da ispali trei metak. Istrao je i nestao.
Fleer je odbacio pitolj. Samo bi traio dragoceno preostalo vreme ako bi krenuo u poteru za
Raulom. Bie bolje da te minute iskoristi da se otarasi Nuncia. Imao je sasvim malo te dragocene tenosti, ali
dovoljno da napravi pravu evolucionu pusto u svakom sistemu koji njome uprlja. Kovao je zaveru protiv nje
ve nekoliko dana i noi, smiljajui najbezbedniji nain da je se otarasi. Znao je da je ne moe jednostavno
prosuti. ta bi mogla uiniti ako dospe u zemlju? Njegova najvea nada, zakljuio je... to jest njegova jedina
nada... bila je da je baci u Pacifik. To mu se inilo nekako najpogodnije. Svoj dugaki uspon do sadanjeg
stepena razvoja njegova vrsta otpoela je u okeanu i tamo je... u bezbrojnim oblicima odreenih morskih
ivotinja... prvi put primetio potrebu stvari da postanu neto to nisu. Tragove ka reenju koje su predstavljale
tri epruvete Nuncia. Sada e taj odgovor vratiti elementu koji ga je inspirisao. Nuncio e bukvalno postati kap u
okeanu, njegove e moi biti u toj meri razblaene da e biti zanemarljive.
Priao je radnom stolu na kome su epruvete jo stajale u stalku. Bog u tri boice, mleno plav,
poput neba De La Franeska. Destilat se uzburkao, kao da je pokrenuo vlastite unutranje plime. A ako je
slutio da mu se pribliava, da li su mu takoe bile poznate njegove namere? Tako je malo znao o onome to
je stvorio. Moda je mogao da mu ita misli.
Page 14
Iznenada se zaustavio, ipak je on bio naunik koji nije mogao da ostane ravnoduan prema ovom
fenomenu. Znao je da je ova tenost mona, ali da poseduje mo da vri samofermentaciju koju je sada
ispoljavala... da je ak sposobna za primitivno kretanje, kako se inilo; pela se uz zidove epruvete... to ga je
zapanjilo. Pokolebao se. Otkud mu pravo da svetu uskrati jedno ovakvo udo? Da li je apetit te tenosti zaista
u toj meri nezdrav? Samo je elela da ubrza uspon stvari. Da napravi krzno od krljuti. Meso od krzna. Moda,
duh od mesa. Kakva prijatna pomisao.
A onda se setio Randolfa Dafa, iz Omahe u Nebraski, koji je nekada bio kasapin i otvara
Zagubljenih pisama; sakuplja tuih tajni. Hoe li jedan takav ovek pravilno upotrebiti Nuncio? Ako bi se
naao u rukama nekoga ko je blage naravi i pun ljubavi, Veliko Delo mogao bi da uspostavi sveopte
papinstvo, da svako ljudsko bie doe u dodir sa znaenjem svog Stvaranja. Meutim, u Dafu nije bilo ljubavi,
i on nije bio blage naravi. On je bio kradljivac otkrovenja, arobnjak koji se nije trudio da shvati principe svoje
vetine, cilj mu je bio samo da se pomou nje uzdigne.
Imajui u vidu tu injenicu, nije se postavljalo pitanje, da li je imao pravo da uniti udo, ve je ono
pre trebalo da glasi, kako se uopte usuivao da okleva?
Zakoraio je prema epruvetama, sa novom reenou. Nuncio je znao da mu eli zlo. Odgovorio je
pomahnitalom aktivnou, penjui se uz staklene zidove kako je najbolje umeo, mukanjem se
suprotstavljajui zatvoru.
Kada je Fleer posegao da iupa stalak, postala mu je jasna njegova prava namera. Nuncio nije
jednostavno eleo da pobegne. eleo je da svoja uda isproba upravo na onom telu koje mu je elelo zlo.
eleo je da ponovo stvori svog Tvorca.
Suvie je kasno to shvatio da bi neto preduzeo. Pre no to je uspeo da povue ispruenu aku, ili
da se zakloni, jedna od epruveta se rasprsla. Fleer je osetio da mu je staklo poseklo dlan, i da ga je Nuncio
poprskao. Zateturao se to dalje od njega, podigavi aku ispred lica. Imao je nekoliko posekotina, od kojih je
jedna bila naroito velika i presecala mu dlan, kao da ga je neko zaparao ekserom. Od bola mu se zavrtelo u
glavi, ali to je potrajalo samo trenutak, vrtoglavica i bol. Ono to je potom usledilo predstavljalo je sasvim
drugaije oseanje. Nije to ak bilo ni oseanje. To bi bio previe trivijalan opis. Bilo je to kao direktno
ukljuivanje u Mocarta; muzika koja je mimoilazila ui i prodirala pravo u duu. Poto ju je uo, nikada vie
nee biti isti.
Randolf je ugledao dim koji se dizao iz vatri ispred Misije kada je zavio za prvu okuku na dugakom
usponu uz brdo, to je potvrdilo sumnju koja ga je izjedala ve danima: da se njegov unajmljeni genije
pobunio. Dao je gas tako da je motor dipa poeo da turira, psujui prainu koja se u oblacima podizala iza
tokova, usled ega se njegovo uspinjanje pretvorilo u naporno milenje. Do danas je i njemu i Fleeru
odgovaralo da se na Velikom Delu radi daleko od civilizacije, iako je morao da bude veoma ubedljiv kada je
trebalo da opremi laboratoriju svim onim istananim instrumentima koje je Fleer zahtevao da ima na jednom
tako udaljenom mestu. Meutim, njemu to ovih dana uopte nije bilo teko. Putovanje u Petlju potpirilo je vatru
u Dafovim oima. Ono to je kazala ena iz Ilionoisa ije ime nikada nije saznao: Video si neto neobino, je
li tako? sada se pokazalo i te kako tanim. Video je mesto van vremena, i sebe u njemu, zakoraio je na drugu
stranu zdravog razuma zahvaljujui svojoj gladi za Umetnou. Ljudi su sve to znali mada nikada nisu bili u
stanju da tu misao pretoe u rei. Primeivali su to u njegovom pogledu, pa su, da li iz straha ili
strahopotovanja, izvravali ono to se od njih trailo.
Meutim, Fleer je od samog poetka bio izuzetak. Sitni gresi i oajanje uinili su ga popustljivim, ali
taj je ovek i dalje imao svoju volju. etiri puta je odbio Dafovu ponudu da izie iz skrovita i ponovo otpone
sa eksperimentima, iako ga je Daf u svakoj prilici podseao na to koliko mu je bilo teko da ue u trag
izgubljenom geniju i koliko silno eli da rade zajedno. Sve etiri ponude zasladio je skromnom koliinom
meskalina, uvek mu obeavi jo, takoe obeavajui da e mu obezbediti uslove kakve zaeli ako samo
pristane da se vrati svojim izuavanjima. Jo od trenutka kada je prvi put proitao lanak o Fleerovim
radikalnim teorijama bilo mu je jasno da bi pomou njih mogao da prevari sistem koji se ispreio izmeu njega
i Umetnosti. Uopte nije sumnjao u to da je put do Sutine poploan testovima i pokuajima, koje su smislili
visokoumni gurui ili suludi amani poput Kisuna kako bi spreili nedostojne umove, nedostojne po njihovoj
proceni, da se priblie Najsvetijem od Svetog. U tome nije bilo nieg novog. Meutim, uz Fleerovu pomo
mogao je da pomrsi raune guruima; da se doepa moi zaobilazei ih. Veliko Delo e mu pomoi da se
razvije izvan sposobnosti bilo kog od samozvanih mudraca, i Umetnost e propevati u njegovim prstima.
U poetku, poto je opremio laboratoriju po Fleerovim zahtevima, i ponudio mu izvesna
razmiljanja o problemu koja je napabirio iz Zagubljenih pisama, Daf je ostavio maestra samog,
snabdevajui ga (morskim zvezdama, jeevima; meskalinom; jednim majmunom) po potrebi, ali poseujui ga
samo jednom meseno. Svaki put bi Daf proveo sa Fleerom dvadeset etiri sata, pijui i traajui o onome
Page 15
to je pokupio iz akademskih krugova kako bi zadovoljio Fleerovu znatielju. Posle jedanaest takvih poseta,
osetivi da su istraivanja u Misiji poela da se privode nekakvom kraju, poeo je da ga poseuje redovnije.
Svaki put je priman sa sve manjom dobrodolicom. Jednom prilikom je Fleer ak pokuao da uopte ne pusti
Dafa u Misiju, pri emu je dolo do neravnopravne borbe. Fleer nije bio nikakav borac. Njegovo pogrbljeno,
neuhranjeno telo svedoilo je o tome da je od svoje rane mladosti vreme provodio nad knjigom. Poto je dobio
batine, bio je prinuen da ga pusti unutra. Unutra je Daf pronaao majmuna koji se zahvaljujui Fleerovom
destilatu, Nunciu, transformisao u runo, ali nedvosmisleno oveje dete. Ve tada, u trenutku velikog trijumfa,
Daf je primetio nagovetaje nervnog sloma kome je Fleer, van svake sumnje, konano podlegao.
Nelagodno se oseao zbog onoga to su postigli. Meutim, Daf je bio neopisivo zadovoljan tako da znake
upozorenja nije shvatio ozbiljno. ak je predloio da sam isproba Nuncio, odmah na licu mesta. Fleer se
usprotivio; predloio je da priekaju nekoliko meseci tokom kojih e obaviti jo neka izuavanja pre nego to
se Daf odlui na tako rizian korak. Nuncio je jo suvie nepostojan, tvrdio je on. eleo je da ispita kako
deluje na deakov sistem pre nego to obavi bilo kakve nove testove. ta ako se za nedelju dana pokae
pogubnim po dete? Ili za dan? To je bilo dovoljno da se Daf za izvesno vreme ohladi. Ostavio je Fleera da
obavi navedene testove, navraajui od tada svake nedelje, i tokom svake posete postajao je sve svesniji
Fleerovog rastrojstva, meutim, pretpostavio je da mu vlastiti ponos zbog ivotnog dela nee dozvoliti da
pokua da ga uniti.
Sada, dok su sada jata nagorelih beleaka letela preko tla prema njemu, proklinjao je svoje
verovanje. Iziao je iz dipa i stao da se probija kroz razbacane vatre prema Misiji. Oduvek mu je ovo mesto
izgledalo nekako apokaliptino. Zemljite je bilo tako suvo i peskovito da na njemu nije raslo nita drugo do
nekoliko zakrljalih juka; Misija je bila smetena na samoj ivici stene tako da e je, jedne zime, Pacifik
neizbeno progutati. Pelikani i tropske ptice dizali su graju u visini.
Danas su samo rei letele. Zidovi Misije bili su pocrneli od dima na mestima gde su vatre potpaljene
u njihovoj neposrednoj blizini. Tlo je bilo prekriveno pepelom, koji je bio ak manje plodan i od peska.
Nita vie nije bilo kao pre.
Kada je zakoraio kroz otvorena vrata pozvao je Fleera po imenu; jo dok se peo uz brdo obuzela
ga je zebnja koja je sada ve gotovo prerasla u strah, ne za sebe, ve za Veliko Delo. Bilo mu je drago to je
doao naoruan. Ako je Fleer konano izgubio razum moda e ak morati da ga prisili da mu preda formulu
za spravljanje Nuncia. Nee mu biti prvi put da krene u potragu za znanjem sa orujem u depu. To je
ponekad bilo neophodno.
Unutra je vladao haos; oprema vredna nekolko stotina hiljada dolara... dobijena ulagivanjem,
iznuivanjem ili zavoenjem akademika koji su mu davali sve to bi zatraio samo da odvrati svoj pogled sa
njih... unitena; povrine stolova oiene jednim zamahom ruke. Svi prozori bili su irom otvoreni tako da je
topao i slani vetar sa Pacifika duvao kroz zdanje. Daf se, izbegavajui krhotine, uputio pravo do Fleerove
omiljene prostorije, elije koju je jednom (pod velikom dozom meskalina) nazvao klinom u rupi svoga srca.
Nalazio se tamo, bio je iv i sedeo je u svojoj stolici ispred otvorenog prozora, zurei u sunce:
upravo tako je oslepeo na desno oko. Na sebi je imao istu otrcanu koulju i prevelike pantalone koje nikada
nije skidao; isti uiljeni, neobrijani profil; kosa, koja je poela da sedi, pokupljena u konjski rep (njegov jedini
ustupak tatini), sve je bilo tu. Dafu je ak i njegovo dranje... ake u krilu, telo pogrbljeno... bilo poznato,
imao je prilike da ga vidi nebrojeno puta. Pa ipak, neto u tom prizoru nije bilo kako treba, i to je bilo dovoljno
da Daf zastane na vratima, i ne zakorai u eliju. inilo se da je Fleer bio suvie pri sebi. Sve u vezi s njim
izgledalo je nekako suvie savreno: bio je zamiljen, zurio je u sunce, svaka njegova pora i bora zahtevale su
da im Dafova bolna mrenjaa posveti panju, kao da je njegov portret radilo hiljadu minijaturista i da je
svakom od njih bio dat po in subjekta, tako da su svoj deo obradili pomou etkica od samo jedne dlake i to
do detalja od kojih je oveku pripadala muka. Ostali deo sobe... zidovi, prozor, pa ak i stolica na kojoj je
Fleer sedeo... izlazili su iz fokusa, jer nisu bili u stanju da se nadmeu sa prevelikom stvarnou ovog oveka.
Daf je zatvorio oi pred ovim portretom. Predstavljao je preveliki teret za njegova ula. Pripala mu
je muka od njega. Kroz tamu je zauo Fleerov glas, nemuzikalan kao i uvek.
"Loe vesti", ree on veoma tiho.
"Zato?" upita Daf, ne podigavi kapke. Iako su mu oi bile zatvorene, prokleto je dobro znao da
mu se to udo obratilo ne pomerivi ni jezik ni usne.
"Samo otidi", ree Fleer. "I da."
"ta da?"
"U pravu si. Grlo mi vie nije potrebno."
"Nisam rekao..."
"Ni ne mora, Dafe. Nalazim se u tvojoj glavi. Ono je unutra, Dafe. Gore je nego to sam mislio.
Mora otii..."
Jaina glasa se smanjila, iako su rei i dalje nadirale. Daf je pokuao da ih razabere, ali veina mu
Page 16
je promakla. Neto o tome da li postajemo nebo?, ta li? Da, upravo to je kazao:
"...da li postajemo nebo?"
"O emu to pria?" upita Daf.
"Otvori oi", odvrati Fleer.
"Muka mi je da te gledam."
"Oseanje je obostrano. Ali ipak... trebalo bi da otvori oi. Da vidi kako udo deluje."
"Kakvo udo?"
"Samo pogledaj."
Posluao je Fleera. Prizor je bio isti kao i trenutak pre nego to ih je zatvorio. Veliki prozor; ovek
sedi ispred njega. Istovetno.
"Nuncio je u meni", objavi Fleer u Dafovoj glavi. Nijedan mii na licu mu se nije pomerio. Ni usna
mu nije zaigrala. Ni trepavica zadrhtala. Ista ona uasna svrenost.
"Hoe da kae da si ga ispitao na sebi?" upita Daf. "Posle svega to si mi kazao?"
"On menja sve, Dafe. To je bi za lea sveta."
"Uzeo si ga! Trebalo je da ja to uinim!"
"Nisam ga uzeo. On je uzeo mene. Poseduje vlastiti ivot, Dafe. Hteo sam da ga unitim, ali mi on
to nije dozvolio."
"Kao prvo, zato si hteo da ga uniti? To je Veliko Delo."
"Zato to se ne ponaa onako kao to sam mislio da e se ponaati. Njega ne zanima telo, Dafe,
osim kao prikrivena misao. On se poigrava umom. Misao uzima kao inspiraciju, i bei s njom. ini od nas ono
to se nadamo da emo biti, ili se plaimo da jesmo. Ili oboje. Moda oboje."
"Ti se nisi izmenio", primeti Daf. "Zvui mi isto."
"Ali govorim u tvojoj glavi", podseti ga Fleer. "Da li sam to ikada ranije inio?"
"Znai, telepatija je budunost nae vrste", odvrati Daf. "To i nije neko iznenaenje. Ti si samo
ubrzao proces. ablji skok od nekoliko hiljada godina."
"Hou li biti nebo?" ponovo upita Fleer. "To elim da budem."
"Pa, budi", ree Daf. "Moje ambicije su vee."
"Da. Da, znam, Utoliko gore. Zato sam pokuao da te spreim da ga se doepa. Da ga
onemoguim da te iskoristi. Ali omeo me je u tome. Video sam otvoren prozor i nisam mogao da se maknem
od njega. Od Nuncia sam tako pospan. Naterao me je da sednem, i zapitam se: Da li u... da li u biti nebo?"
"Spreio te je da me prevari", primeti Daf. "On samo eli da bude iskorien."
"Mmmmm."
"Gde je ostatak? Nisi uzeo sve."
"Nisam", odvrati Fleer. Izgubio je sposobnost obmane. "Ali molim te, nemoj..."
"Gde je?" ponovi Daf, zakoraivi u prostoriju. "Ima ga kod sebe?"
Kada je krenuo napred na koi je osetio mnotvo siunih etkica, kao da je uao u kakav gusti
oblak nevidljivih muica. To oseanje je trebalo da ga upozori da ne dira Fleera, ali on je suvie eleo da se
doepa Nuncia, tako da na njega nije obratio panju. Spustio je prste na Fleerovo rame. im je dolo do
kontakta prilika kao da se raspala, pretvorila u oblak muica... sivih, belih i crvenih... koji se zaleteo na njega
poput polenske oluje.
U glavi je zauo smeh genija, i Daf je znao da se ne smeje njemu, ve samom osloboenju,
stresanju te koe od dosadne praine, koja je poela da se skuplja po njemu od samog roenja, postojano se
uveavajui sve dok nije zaustavila sve osim najbistrijih prodora duha. Sada, poto je praina bila oduvana,
Fleer je i dalje ostao da sedi na stolici kao i do tada. Samo je sada bio uaren.
"Jesam li suvie sjajan?" upita on. "Izvini."
Smanjio je jainu plamena.
"I ja elim to isto!" ree Daf. "I to smesta."
"Znam", odvrati Fleer. "U stanju sam da osetim tvoju potrebu. Prljavo, Dafe, prljavo. Ti si opasan.
Mislim da do ovog trenutka nisam bio uopte svestan koliko si opasan. itam te skroz naskroz. Upoznajem
tvoju prolost." Na trenutak je zastao, a zatim jauknuo, dugo i s puno bola. "Ubio si oveka", ree on.
"Zasluio je."
"Ispreio ti se na putu. A ovaj drugi koga vidim... Kisun, je li tako? Je li i on umro?"
"Nije."
"Ali bilo bi ti milo da si to uinio? Oseam mrnju u tebi."
"Da, ubio bih ga da sam bio u prilici", osmehnuo se.
"A mislim da bi i mene", zakljui Fleer. "Je li ti to no u depu", upita on, "ili si samo srean to me
vidi?"
"elim Nuncio", ree Daf. "elim ga i on eli mene..."
Okrenuo se da poe. Fleer ga pozva.
"Utie na um, Dafe. Moda i na duu. Zar ne shvata? Spolja nema nieg to ne poinje iznutra. U
Page 17
stvarnosti ne postoji nita to prvo nije bilo odsanjano. Ja? Ja nikada nisam eleo svoje telo, sluilo mi je samo
kao vozilo. Ali ti, Dafe. Ti! Tvoj um je pun govana. Razmisli o tome. Razmisli o tome ta e Nuncio uveati.
Preklinjem te..."
Ova usrdna molba, udahnuta mu u lobanju, naterala je Dafa da se na trenutak zaustavi, osvrne i
pogleda portret. Ustao je sa stolice, mada se po izrazu na Fleerovom licu videlo da je za njega predstavljalo
pravo muenje da se odvoji od prizora.
"Preklinjem te", ponovi on. "Nemoj mu dozvoliti da te iskoristi."
Fleer isprui aku prema Dafovom ramenu, ali ovaj se povukao van njegovog domaaja,
prelazei u laboratoriju. Pogled mu se gotovo istog asa zaustavio na radnom stolu i dve preostale epruvete
na stalku, ija je sadrina kljuala sputana staklom.
"Predivno", izgovori Daf i zakorai prema njima, a Nuncio stade da poskakuje, poput psa koji eli
da lizne gospodara po licu. Njegovo ulagivanje bilo je dokaz da je Fleerov strah bio neosnovan. On, Randolf
Daf, bio je u ovoj razmeni onaj koji koristi. A Nuncio iskoriteni.
Fleer je nastavio sa upozorenjima u njegovoj glavi:
"Sva tvoja okrutnost, Dafe, svi strahovi, sva tvoja glupost, kukaviluk. Sve e se preobraziti. Jesi li
spreman na to? Mislim da nisi. Pokazae ti suvie."
"Ne postoji suvie", ree Daf, iskljuujui proteste, i posegnu za bliom epruvetom. Nuncio je jedva
doekao. Razbio je staklo, i poskoio da se sretne s njegovom koom. Istog asa je saznao (i uasnuo se),
Nuncio je predao poruku pri prvom kontaktu. U istom trenutku Daf je shvatio da je Fleer bio u pravu, ali vie
nije mogao da ispravi greku.
Nuncia uopte nije zanimalo, ili ga je zanimalo tek povrno, da izmeni poredak njegovih elija. Ako
do toga i doe, to e biti samo kao posledica neke dublje promene. Gledao je na njegovu anatomiju kao na
orsokak. Ono malo poboljanja koje je mogao napraviti u tom sistemu nije ulazilo u njegov vidokrug. Nije
nameravao da gubi vreme na stvaranje finijih zglobova na prstima ili popravljanje dvanaestopalanog creva.
Bio je jevanelista, a ne kozmetiar. Njegov cilj bio je um. Um koji je koristio telo za svoje zadovoljenje, ak i
onda kada je to zadovoljavanje tetilo vozilu. Um koji je predstavljao izvor gladi za transformacijom i njenog
najvatrenijeg i najkreativnijeg agenta.
Daf je eleo da preklinje za pomo, meutim, Nuncio je ve ovladao njegovim korteksom, tako da
nije mogao da prozbori ni re. Ni molitva ne bi bila od vee pomoi. Nuncio je bio Bog. Ranije u boci; sada u
njegovom telu. Nije ak mogao ni da umre, iako mu se ceo sistem tako divljaki tresao da se inilo da e
svakog trenutka sam sebe da rastrgne. Nuncio je zabranjivao sve osim onoga na emu je sam radio. Svog
zastraujueg rada na usavravanju.
Prvo to je uinio bilo je da mu vrati seanje unazad kroz ivot koji je proiveo do trenutka kada ga
je dodirnuo, podstiui svaki dogaaj dok nije naleteo na vode u utrobi njegove majke. Bio mu je podaren
trenutak bolne nostalgije za tim mestom... njegovim mirom, sigurnou... pre nego to je sopstveni ivot doao
da ga ponovo izvue napolje i povede na povratno putovanje, ponovo ga odvevi u Omahu u kojoj je iveo
sasvim obinim ivotom. Od onog trenutka kada je postao svestan svog postojanja, u njegovom ivotu bilo je
jako puno besa. Protiv beznaajnosti i opreznosti; protiv uspenih i zavodnika, onih koji su osvajali devojke i
napredovali u koli. Ponovo je sve to iskusio, samo pojaano: kao da se elija raka goji u tren oka, izobliujui
ga. Video je roditelje kako kopne, i sebe koji nije mogao to da sprei, ili... kada su umrli... kako ih ali, ipak pun
besa, jer nije znao zbog ega su iveli, niti zbog ega su se potrudili da njega donesu na svet. Ponovo se
zaljubio, dva puta. Ponovo je bio odbijen, dva puta. Pothranjivao je povreenost, ulepavao oiljke, dozvolio da
se bes i dalje goji u njemu. A izmeu tih znaajnih padova, stalno menjanje poslova koje nije uspevao da
zadri, i ljudi koji su iz dana u dan zaboravljali njegovo ime; Boii su se smenjivali, a samo ih je starenje
obeleavalo. Nikada nije uspeo ni izdaleka da shvati zbog ega je stvoren... zbog ega je bilo ko stvoren, kada
je sve bilo prevara i pretvaranje i ionako se zavravalo u nitavilu.
A onda se naao u prostoriji na raskru, prepunoj Zagubljenih pisama, i iznenada je njegov bes
poeo da odzvanja od obale do obale, divlji, zbunjeni ljudi poput njega ubadali su svoju pometenost u nadi da
e nazreti smisao kada prokrvari. Neki od njih i jesu. Spotakli su se o tajne, premda samo na trenutak. Imao je
ak i dokaz za to. Znake i ifre; Medaljon oala koji je pao u njegove ruke. Trenutak kasnije zario je no
Homeru u glavu, i pobegao, ponevi jedino paketi putokaza, kuda su ga noge ponele, sa svakim novim
korakom stiui sve veu mo, do Los Alamosa, i Petlje, i na kraju do Misije svete Katarine.
I dalje nije znao zbog ega je stvoren, ali u svoje etiri decenije dovoljno toga je napabirio tako da
je Nuncio mogao da mu da privremeni odgovor. Besa radi. Osvete radi. Da bi stekao mo i iskoristio je.
Na trenutak je ostao da lebdi iznad tog prizora i video sebe na podu, sklupanog meu krhotinama
stakla, kako stee lobanju u elji da je sprei da se ne raspoluti. Fleer mu je uao u vidno polje. Kao da se
nasrtljivo obraao njegovom telu, meutim, Daf nije mogao da uje rei. Bez sumnje je drao neki kreposni
govor o nemoi ljudskih nastojanja. Iznenada je poleteo prema telu sa podignutim rukama, i nasrnuo na njega
pesnicama. Ono se raspalo kao i portret kod prozora. Daf je urlao dok je od njegovog izbaenog duha
traeno da se vrati u supstancu na podu, dok je uvlaen u njegovu anatomiju koju je zaposeo Nuncio.
Page 18
Otvorio je oi i pogledao u oveka koji ga je oslobodio ljuske, sagledavi Fleera u sasvim novom
svetlu.
Od samog poetka, njih dvojica bili su lo par, osnovni principi njihovog partnerstva zbunjivali su
obojicu. Meutim, sada je Daf sasvim jasno shvatao taj mehanizam. Bili su jedan drugom nemezis. Na celoj
zemlji nisu postojala dva entiteta koja su bila tako savreno u svemu suprotna. Fleer je voleo svetlost kako je
mogao da je voli samo neko ko se uasava neznanja; oslepeo je na jedno oko usled gledanja u lice sunca.
On vie nije bio Randolf Daf, ve Daf, jedan i jedini, koji je bio u ljubavi sa tamom u kojoj je njegov bes
pronaao svoju hranu i izraz. Tama koju je pohodio san i gde poinje putovanje do san-mora s druge strane
spavanja. Bilo je to bolno, kao to je bila bolna i lekcija koju mu je odrao Nuncio, ali ba dobro to se
podsetio ta je bio. I ne samo da se podsetio, bio je uvean kroz staklo vlastite istorije. Sada se nije nalazio u
tami, ve je bio sazdan od nje, i bio je u stanju da se slui Umetnou. aka ga je ve svrbela da to i uini. A
sa tim svrabom dolo je i saznanje kako da pomeri veo i ue u Sutinu. Nije mu potreban obred. Nisu mu
potrebne ni rtve. On je evoluirana dua. Njegove potrebe nisu se mogle porei, a potreba je imao na pretek.
Meutim, na putu do tog novog ja, igrom sluaja stvorio je silu koja e mu se, ako je ne zaustavi
ovde i sada, suprotstavljati tokom celog puta. Podigao se; nije mu bilo potrebno da uje izazov sa Fleerovih
usana pa da zna da su obojica svesni neprijateljstva koje vlada meu njima. Proitao je promenu u plamenu
koji je buktao iza oiju njegovog neprijatelja. Genije divljak, prijatelj- narkoman i Pollyanna. Fleer bio je
razloen i rekonstruisan: sumoran, sanjiv i sjajan. Pre svega nekoliko minuta bio je spreman da ostane da sedi
ispred prozora, udei da postane nebo, sve dok ta udnja ili smrt ne obave svoj posao. Ali sada vie ne.
"Sagledao sam celu stvar", objavi on, odabravi da se koristi svojim glasnim icama sada kada su
bili ravnopravni i suparnici. "Naveo si me da te uzdignem, kako bi mogao da ukrade put do otkrovenja."
"I hou", odvrati Daf. "Ve sam na pola puta do tamo."
"Sutina se nee otvoriti slinima tebi."
"Nee imati izbora", odvrati Daf. "Ja sam sada neminovan." On podie ruku. Iz nje, u obliku znoja,
potekoe perle moi, nalik na siune kugline leajeve. "Vidi?" upita on, "ja sam Umetnik."
"Nisi dok ne upotrebi Umetnost."
"A ko e me u tome spreiti? Ti?"
"Nemam izbora. Ja sam odgovoran za ovo."
"Kako? Ve sam te jednom na mrtvo prebio. Uradiu to opet."
"Izazvau vizije koje e ti se suprotstaviti."
"Moe da pokua." Jo dok je govorio, u Dafovoj glavi oblikovalo se pitanje na koje je Fleer
poeo da odgovara pre nego to je ovaj drugi uopte stigao glasno da ga izrekne.
"Zato sam dodirnuo tvoje telo? Ne znam. Ono je to zatrailo i ja sam to uinio. Trudio sam se da
ga uutkam, ali je ono nastavilo da doziva."
Zastao je, pa nastavio:
"Moda se suprotnosti privlae, ak i u ovom naem stanju."
"Ako je tako, onda e biti bolje da to pre umre", ree Daf i posegnu za grlom svog neprijatelja.
U tami koja je dolazila sa Pacifika i puzei poela da obavija Misiju, Raul je uo prve zvuke koji su
nagovestili poetak bitke. Zahvaljujui odjecima vlastitog sistema pod uticajem Nuncia, znao je da je destilat
stupio u dejstvo iza zidova. Njegov otac, Fleer, napustio je vlastiti ivot i stupio u neto novo. Isto se dogodilo i
sa onim drugim ovekom, onim kome nikada nije verovao, ak ni kada su rei kao to je zlo samo
predstavljale zvuke to dopiru sa ljudskog nepca. Sada ih je razumeo; ili ih je bar spojio sa svojim ivotinjskim
reagovanjem prema Dafu: gnuanjem. ovek je bio pokvaren do sri, poput istrulele voke. Ako je suditi po
nasilnikim zvucima koji su dopirali iznutra, Fleer je odluio da se suprotstavi toj pokvarenosti. Kratko, prijatno
razdoblje koje je proiveo sa ocem bilo je zavreno. Nee vie biti lekcija iz utivosti, nee vie sedeti pored
prozora, sluati "uzvienog" Mocarta i posmatrati oblake kako menjaju oblik.
Kada su se pojavile prve zvezde, iz Misije su prestali da dopiru zvuci. Raul je i dalje ekao, nadajui
se da je Daf uniten, ali i strahujui da je njegov otac nastradao. Posle jednog sata provedenog napolju na
hladnoi, reio je da pokua da ue unutra. Kud god da su otili... na Nebo ili u Pakao... nije mogao za njima.
Najvie to je mogao da uini bilo je da se obue, to je inae prezirao (odea ga je uljala i sputavala) ali ga
je sada podseala na sve ono emu ga je otac uio. Od sada e je stalno nositi kako ne bi zaboravio Dobrog
oveka Fleera.
Kada je stigao do vrata, shvatio je da Misija nije prazna. Fleer je jo bio tamo. Kao i njegov
neprijatelj. Obojica su jo imali tela koja su podseala na bia kakva su ranije bili, ali u njima je dolo do
promene. Oblici su lebdeli jedan iznad drugoga: neko dete ogromne glave, boje dima, iznad Dafa; oblak, sa
suncem negde u svom jastuku, iznad Fleera. Stezali su jedan drugoga za grlo i pokuavali jedan drugome da
iskopaju oi. Njihova tanana tela bila su slino isprepletena. Savrena ravnotea, nijedan nije mogao da
izvojuje pobedu.
Raulov ulazak pomerio ih je sa mrtve take. Fleer se okrenuo, usredsredivi svoje jedino oko na
Page 19
deaka, a Daf je u tom trenutku iskoristio priliku i odbacio svog neprijatelja na drugi kraj sobe.
"Napolje!" povika Fleer Raulu. "Gubi se!"
Raul uini kako mu je nareeno, projurivi izmeu vatri na umoru dok je beao iz Misije, a tle
podrhtavalo pod njegovim bosim stopalima; bitka iza njega nastavila se novom snagom. Imao je na
raspolaganju tri sekunde da se baci niz padinu pre nego to se strana Misije koja se nalazila u zavetrini...
zidovi koji su graeni da opstanu do kraja vere... zatresla pred erupcijom energije. Nije pokrio oi. Gledao je i
na trenutak primetio oblija Dafa i Dobrog oveka Fleera, moi bliznakinje spojene na istom vetru, kako
izleu iz sredita udara, proleu iznad njegove glave i nestaju u noi.
Sila eksplozije rasula je lomae. Sada je oko Misije gorelo na stotine manjih ratrkanih vatri. Krov je
gotovo u celini bio odnet. Na zidovima su zjapile rupe.
Ve oseajui usamljenost, Raul epajui krenu nazad prema svom jedinom pribeitu.
VI
Te je godine u Americi besneo rat, moda najogoreniji, a sigurno najudniji koji se ikada vodio na
njenom tlu, ili iznad njega. Uglavnom niko o njemu nije izvetavao, jer je proao nezapaeno. To jest njegove
posledice (kojih je bilo mnogo, i koje su esto bile traumatine) nimalo nisu liile na posledice bitke, tako da su
sve vreme bile pogreno tumaene. Ali ovo je bio rat bez presedana. ak ni najotkaeniji proroci, oni koji
svake godine proriu Armagedon, nisu znali kako da protumae buru u amerikoj utrobi. Znali su da se
dogaa neto veoma vano, i da je Daf i dalje sedeo u Prostoriji za Zagubljena pisma u poti u Omahi, otkrio
bi bezbrojna pisma koja su letela tamo amo, ispunjena teorijama i pretpostavkama. Niko, meutim... ak ni od
onih korespondenata koji su posredno poneto saznali o oalu i Umetnosti... nije bio blizu istine.
Ne samo da je bitka bila bez presedana, ve se i priroda te bitke razvijala kako su nedelje prolazile.
Borci su napustili Misiju svete Katarine samo sa rudimentarnim razumevanjem svog novog stanja i moi koje
su ile uz njega. Meutim, uskoro su istraili i nauili da koriste te moi, a potrebe sukoba ubacile su njihovu
invenciju u petu brzinu. Kao to se zakleo da e uraditi, Fleer je snagom volje sazdao vojsku iz matarija
obinih ljudi i ena koje je sretao dok je progonio Dafa kroz zemlju, nikada nemajui vremena da usredsredi
svoju volju i upotrebi Umetnost do koje je sada imao pristup. Nazvao je ove utvarne vojnike halucigenije, po
zagonetnim vrstama iji su fosilni ostaci svedoili o njihovom postojanju pre pet stotina trideset miliona godina.
Po porodici koja, poput matarija to su po njima dobile ime, nije imala pretke. ivoti tih vojnika jedva da su bili
neto dui od ivota leptirova. Posle kraeg vremena gubili su svoju posebnost, pretvarajui se u dim i
postajui neodreeni. Ali iako su bili pauinasti, nekoliko puta su potukli Dafa i njegove legije, terate, primarne
strahove koje je Randolf sada bio u stanju da prizove iz svojih rtava, i materijalizuje za izvesno vreme. Terate
nisu bile nimalo postojanije od bataljona oblikovanih da im se odupru. I u tome, kao i u svemu ostalom, Daf i
Dobri ovek Fleer bili su dorasli jedan drugome.
I tako se to nastavilo, prividnim napadima i prividnim protivnapadima, opkoljavanjima i zamasima, a
namera obe vojske bila je da pogubi vou one druge. Nije to bio rat na koji je normalni svet gledao sa
naklonou. Strahovi i matarije ne bi trebalo da poprimaju fiziki oblik. Njihova arena bio je um. Sada kada su
se materijalizovali, borei se, tutnjali su preko Arizone i Kolorada, do Kanzasa i Ilinoisa, svojim prolaskom
rainjavajui poredak stvari na nebrojeno mnogo naina. Usevi nisu urili da niknu, vie volei da ostanu u tlu
nego da rizikuju svoje nene glavice kada su se u blizini nalazila stvorenja to su prkosila svim prirodnim
zakonima. Jata ptica selica izbegavala su staze ukletih masa kumulusa to se pojavljuju pre oluje, i kasnila do
mesta za odmor, ili bi se na putu potpuno izgubila i nestala. U svakoj dravi bilo je tragova stampeda i
samopovreivanja, uspanienog odgovora ivotinja koje su oseale razmere sukoba do istrebljenja koji se
vodio oko njih. Pastuvi su naskakivali na stoku i gromade kamenja i praznili se propinjui se na kola. Psi i
make bi preko noi pobesneli, tako da su morali da ih upucaju ili otruju gasom. Ribe iz mirnih reka
pokuavale su da iziu na obalu, oseajui ambiciju u vazduhu i umirui u enji.
Bitka kojoj je prethodio strah i koja je za sobom ostavljala pravu ludnicu zaustavila se u Vajomingu,
gde su se vojske, koje su bile toliko izjednaene da nisu mogle nita drugo nego da vode rat do iscrpljenosti,
borile sve dok nisu dostigle mrtvu taku. Bio je to kraj poetka, ili blizu toga. Sama koliina energije potrebne
Dobrom oveku Fleeru i Dafu da stvore i predvode ove vojske (nisu oni bili nikakvi vrhovni vojni zapovednici,
kako god da bio rastegljiv taj pojam; oni su samo bili ljudi koji su mrzeli jedan drugoga) poprimila je uasne
razmere. Oslabljeni gotovo do kolapsa, nastavili su da se udaraju poput boksera koji su otupeli od udaraca, ali
koji se i dalje bore jer ne umeju da se bave nijednim drugim sportom. Nijedan nee biti zadovoljan dok drugi
ne padne mrtav.
U noi, 16. jula, Daf se povukao sa bojnog polja, odbacivi ostatke svoje vojske dok je grabio
prema jugozapadu. Namera mu je bila da stigne do Baje. Znajui da se rat protiv Fleera ne moe dobiti pod
sadanjim uslovima, eleo je da se doepa tree epruvete Nuncia, pomou koje bi mogao da obnovi svoju
uveliko oslabljenu mo.
Page 20
Besan kakav je bio, Fleer se dao u poteru za njim. Dve noi kasnije, sa zavidnom hitrinom koja bi
ostavila i te kakav utisak na njegovog Raula koji mu je mnogo nedostajao, sustigao je Dafa u Juti.
Tamo su se sreli i brutalno sukobili bez nade da se taj sukob na bilo koji nain okona. Osnaeni
strau da jedan drugoga unite, strau koja je ve odavno prevazila samu Umetnost i ono to ona
poseduje, tako da im je sada bila isto tako odana i intimna kao i ljubav, borili su se pet noi. I opet nijedan nije
trijumfovao. Mlatili su se i upali, tamno se mealo sa svetlim, dok se nisu gotovo sjedinili. Kada ih je Vetar
poduhvatio, nisu vie imali snage da mu se odupru. Ono malo preostale snage iskoristili su da spree jedan
drugoga da stignu do Misije, i ivotne hrane koja se tamo nalazila. Vetar ih je preneo preko granice u
Kaliforniju, sputajui ih sve blie tlu sa svakom preenom miljom. Putovali su na jug-jugozapad iznad Fresna
i prema Bejkersfildu, dok... u petak, 27. jula 1971, nisu u toj meri onemoali da vie nisu mogli da se dre u
vazduhu... pa su pali u okrug Ventura, na poumljenu ivicu gradia po imenu Palomo Gaj, za vreme manje
elektrine oluje koja nije izazvala ni treptaj u reflektorima koji su arali unaokolo i osvetljenim oglasnim
tablama oblinjeg Holivuda.
Drugi deo: LIGA DEVICA
1.
Devojke su se dva puta spustile do vode. Prvi put narednog dana posle oluje praene kiom koja je
pogodila okrug Ventura, sruivi vie vode na gradi Palomo Gaj u jednoj jedinoj noi nego to su njegovi
stanovnici mogli inae da oekuju za godinu dana. Koliko god da je pljusak bio pravi monsunski, nije ublaio
vrelinu. I pored ono malo vetra koji je dopirao iz pustinje, gradi se kuvao na temperaturi veoj od devedeset
stepeni Farenhajta. Deca koja su se izmorila igrajui se na vruini tokom prepodneva, kukajui su se povukla
popodne u kue. Psi su proklinjali svoje krznene kapute; ptice su odbijale da pevaju. Starci su polegali.
Preljubnici su uinili to isto kupajui se u znoju. Oni nesrenici koje su morali da obave poslove to nisu mogli
da ekaju do uvee, kada je (Bogu hvala) temperatura opadala, inili su to pogleda uprtih u treperave
plonike; svaki korak predstavljao je pravo muenje, svaki put kada bi udahnuli vazduh on bi im se lepio za
plua.
Meutim, etiri devojke bile su navikle na toplotu; takva je krv u njihovoj dobi. Zajedno su imale
sedamdeset godina, mada, kada Arlin narednog meseca napuni devetnaest, ta e se cifra popeti na
sedamdeset jednu. Danas je oseala svoje godine; tih neopisivo vanih nekoliko meseci koji su je delili od
najblie prijateljice, Dojs, a jo vie od Karoline i Trudi, koja je imala samo sedamnaest, to je znailo da
itav vek zaostaju za zrelom enom kakva je ona. Tog je dana imala mnogo ta da ispria na temu iskustva,
dok su bazale praznim ulicama Palomo Gaja. Lepo je biti napolju po ovakvom danu, kada nema u gradiu
mukaraca koji pilje u njih... sve su ih znale po imenima... ije ene spavaju u odvojenim sobama; ili ija je
seksualna zadirkivanja sluajno ula neka od majinih prijateljica. Lutale su poput Amazonki u orcevima,
kroz grad zahvaen nekom nevidljivom vatrom koja je stvorila plikove u vazduhu i pretvarala ciglu u
fatamorganu, ali nije ubijala. Samo je ostavljala stanovnike skljokane pored otvorenih friidera.
"Je li to ljubav?" upita Dojs Arlin.
Druga devojka je imala spreman odgovor.
"Do vraga, ne", ree ona. "Ponekad si tako glupa."
"Samo sam mislila... kada tako govori o njemu."
"Kako to misli: tako?"
"Kad govori o njegovim oima i ostalom."
"Rendi ima lepe oi", priznade Arlin. "Ali i Marti ima lepe oi, i Dim, i Adam..."
"Oh prestani", ree Trudi, oigledno iznervirana. "Prava si droca."
"Nisam."
"Onda prestani da nabraja imena. Sve poznajemo te momke isto kao i ti. I sve znamo zato."
Arlin joj uputi pogled koji je proao neproitan, poto su sve osim Karoline nosile naoare za sunce.
Narednih nekoliko jardi prele su utke.
"eli li neko Koka Kolu?" upita Karolina. "Ili sladoled?" Stigle su do podnoja brda. Ispred njih se
nalazio oping centar, sa prodavnicama koje su ih mamile jer su imale er-kondin.
"Svakako", ree Trudi, "poi u s tobom." Okrenula se prema Arlin. "'Oe ti neto?"
"Ne."
"Duri se?"
"Ne."
"Dobro", ree Trudi. "Suvie je toplo za svau." Dve devojke uoe u Marvinovu prodavnicu hrane i
Page 21
lekova, ostavivi Arlin i Dojs na uglu.
"Izvini...", ree Dojs.

"Zbog ega?"
"to sam te pitala za Rendija. Mislila sam da si moda... zna... da je moda ozbiljno."
"U Gaju niko ne vredi ni prebijene pare", promrmlja Arlin. "Jedva ekam da odem odavde."
"Kuda e? U Los Aneles?"
Arlin smaknu naoare za sunce sa nosa i zagleda se u Dojs.
"Zato bih to elela?" upita ona. "Nisam toliko blesava da tamo stanem u red. Ne. Idem u Njujork.
Bolje je tamo studirati. Zatim raditi na Brodveju. Ako me budu eleli mogu doi po mene."
"Ko to?"
"Dojs", zausti Arlin, glumei oaj. "Holivud."
"Oh. Aha. Holivud."
Klimnula je s puno odobravanja jer je Arlinin plan smatrala potpunim. U njenoj glavi nije bilo nieg ni
izdaleka toliko koherentnog. Ali lako je bilo Arlin. Ona je bila Lepotica Kalifornije, plavua, sa plavim oima i
zavidnim osmehom koji je suprotni pol bacao na kolena. A, kao da to samo po sebi nije predstavljalo dovoljnu
prednost, majka joj je nekada bila glumica, i ve se prema svojoj keri odnosila kao prema Zvezdi.
Dojs nije bila tako blagoslovena. Nije imala majku koja bi joj krila put, nikakav glamur koji bi joj
pomogao da prebrodi teke trenutke. Nije ak mogla ni Koka Kolu na miru da popije, uvek je od nje dobijala
ospe. Doktor Briskmen je stalno ponavljao da ima osetljivu kou i da e izrasti iz nje. Ali do obeane
transformacije nikako nije dolazilo, kao ni do smaka sveta o kome je veleasni nedeljom govorio; stalno se
odlagao i odlagao. Kakve sam sree, pomisli Dojs, grudi e mi izrasti istog dana kada doe do tog smaka
sveta o kome pria veleasni. Probudiu se kao prava lepotica, razmaknuu zavese, ali Gaja vie nee biti.
Nikada neu poljubiti Rendija Krencmena.
To je, razume se, bio pravi razlog zbog koga je toliko ispitivala Arlin. Dojs je sve vreme mislila
samo na Rendija, iako ga je srela samo tri puta, i samo dva puta razgovarala s njim. Kada ga je prvi put srela,
bila je sa Arlin i Rendi jedva da ju je pogledao dok su se upoznavali, tako da nije izustila ni re. Drugi put nije
imala konkurenciju, ali na njeno prijateljsko zdravo odgovorio je usputnim: "Koja si ti?" Bila je uporna; podsetila
ga je; ak mu je kazala i gde stanuje. Pri treem susretu ("Zdravo ponovo", rekla je ona. "Poznajem li te?"
odvratio je on), odrecitovala je sve o sebi bez imalo stida; ak ga je pitala, zahvaljujui iznenadnom naletu
optimizma, da li je Mormon. Kasnije je zakljuila da je to bila taktika greka. Narednog puta e primeniti
Arlininin pristup, i odnosie se prema tom momku kao da joj je njegovo prisustvo nepodnoljivo; nikada ne
gledaj u njega; osmehuj se samo kada je to stvarno neophodno. A pre nego to ode, pogleda ga pravo u oi
i otprede neto neodreeno bezobrazno. Zakon izmeanih poruka. Uspevalo je Arlin, zato ne bi i njoj? A
poto je sada velika lepotica javno izjavila da je ne zanima Dojsin idol, u njoj se javila izvesna nada. Da je
Arlin bila ozbiljno zainteresovana za Rendija, Dojs je slobodno mogla da ode pravo do veleasnog Mejsa i
zamoli ga da malo pouri tu Apokalipsu.
Skinula je naoari i zakiljila prema belom vrelom nebu, neodreeno se pitajui nije li ve na putu.
Dan je bio tako udan.
"Ne bi trebalo to da radi", ree Karolina, iziavi iz Marvinove prodavnice hrane i lekova sa Trudi,
"sunce e ti spriti oi."
"Nee."
"Hoe i te kako", odvratila je Karolina koja je uvek bila izvor neeljenih obavetenja, "mrenjaa je,
u stvari, soivo. Kao kod kamere. Ona se fokusira..."
"U redu", prekide je Dojs, vrativi pogled na vrsto tlo. "Verujem ti." Boje su poskakivale iza njenih
oiju nekoliko trenutaka, dezorijentiui je.
"Kuda emo sad?" upita Trudi.
"Vraam se kui", ree Arlin. "Umorna sam."
"Ja nisam", veselo primeti Trudi. "Niti se vraam kui. Tamo je dosadno."
"A ne vredi ni stajati nasred oping centra", dodade Karolina. "Ni to nije nita zanimljivije nego biti
kod kue. A i skuvaemo se na suncu."
Ona je ve bila izgorela. Bila je najdeblja od njih etiri, imala je otprilike dvadeset funti vie od njih, i
bila je smeokosa, a ta kombinacija teine i koe koja nije mogla da pocrni, trebalo bi da ju je drala kod kue.
Ali ona izgleda uopte nije primeivala tu nelagodnost, kao uostalom ni druge fizike nadraaje osim one
vezane za ulo ukusa. Prolog novembra cela porodica Hokis doivela je lanani sudar na autoputu. Karolina
se iskobeljala iz olupine, malo uzdrmana, i kasnije ju je policija pronala neto nie na autoputu, sa napola
pojedenom okoladom koju je drala obema rukama. Na licu je imala vie okolade nego krvi, i digla je silnu
dreku... bar se tako pria... kada je jedan od policajaca pokuao da joj oduzme slatki. Tek je kasnije
otkriveno da je imala est slomljenih rebara.
"Pa, kuda emo?" upita Trudi, ponovo potegavi vrelinu dana. "Po ovoj vruini: kuda?"
Page 22
"Naprosto emo hodati", odvrati Dojs. "Moda dole do ume. Tamo je sigurno sveije." Pogledala
je Arlin. "Ide li?"
Arlin je pustila svoje drugarice da ekaju na odgovor itavih deset sekundi. Na kraju je pristala.
"Nema nigde bolje", ree ona.
2.
Veina gradova, bez obzira na to koliko bili mali, ugleda se na velike gradove. To jest, dele se. Belci
od crnaca, normalni od pedera, bogati od manje bogatih, manje bogati od siromanih. Ni Palomo Gaj, koji je
1971. imao svega hiljadu dve stotine stanovnika, nije bio izuzetak. Podignut na blago zatalasanom zemljitu,
grad je bio zamiljen kao otelotvorenje demokratskih principa; svaki stanovnik trebalo je da ima podjednaki
pristup sreditu moi u gradu, oping centru. On se nalazio u podnoju Brda Izlazeeg sunca, poznatog
jednostavno kao Brdo, sa etiri sela... Mirnopotok, Srnoudolina, Lovordrvo i Vetrostrmina... koja su se zrakasto
protezala iz njegovog stoera, a njihovi glavni putevi protezali su se u pravcu sve etiri strane sveta. Meutim,
idealizam planera ve se tu zavravao. Tanane geografske razlike sela uslovile su i razlike u njihovom
karakteru. Iz sela Vetrostrmine, koje se nalazilo na jugozapadnom obronku brda, pruao se najlepi pogled,
tako da su tamonja imanja dostizala najviu cenu. Gornjom treinom Brda dominiralo je est velikih
rezidencija, iji su se krovovi jedva nazirali kroz bujno zelenilo. Na niim padinama ovog Olimpa nalazilo se
Pet Polumeseca, ulica u obliku polumeseca, koje su bile... ako niste mogli sebi da priutite kuu na samom
vrhu... naredno najpoeljnije mesto za ivot.
Suprotnost ovom selu, predstavljalo je selo Srnoudolina. Podignuto na ravnom, sa dve strane
opasano nerazvijenom umom, spadalo je u onaj kvadrant Gaja koji se ubrzo spustio na samo dno trine
lestvice. U njemu kue nisu imale bazene i bilo im je potrebno kreenje. Za neke je ono bilo poslednje
utoite. ak i te 1971. u Srnoudolini je ivelo nekoliko umetnika; ta zajednica e se postojano uveavati. Ali
ako je bilo mesta u Gaju na kome je ljudi trebalo da se plae za boju na kolima, onda je to bilo tamo.
Izmeu ove dve krajnosti, drutvene i geografske, nalazili su se Mirnopotok i Lovordrvo, ovo drugo
kotiralo se neznatno vie na lestvici jer se nekoliko njegovih ulica protezalo do drugog obronka Brda, a veliina
i cene bivale su sve neskromnije sa svakom okukom za koju su zavijale ulice uspinjui se.
Nijedna od njih etiri nije stanovala u Srnoudolini. Arlin je ivela na Emersonu, drugoj po visini od
Polumeseca, Dojs i Karolinu delio je svega jedan blok u Stipl ejz Prilazu u selu Mirnopotok, a Trudi je
stanovala u Lovordrvetu. Zato je ovo lutanje ulicama Istonog Gaja, gde su njihovi roditelji retko, ako su ikada,
zalazili, predstavljalo pravu pustolovinu. ak i da su zalutali ovamo dole, sigurno nikada ne bi poli tamo gde
su se devojke sada uputile: u umu.
"Nije nita sveije", poalila se Arlin, posle lutanja od nekoliko minuta. "U stvari, jo je gore."
Bila je u pravu. Iako su im kronje drvea zaklanjale glave od pogleda sunca, toplota je ipak
uspevala da pronae put izmeu granica. Zarobljena, izazivala je isparavanje vlanog vazduha.
"Godinama nisam bila ovde", ree Trudi, ibajui kroz oblak muica napred nazad granicom kojoj
je ogulila koru. "Nekada sam ovamo dolazila sa bratom."
"Kako je on?" upita Dojs.
"Jo je u bolnici. Nikada nee izii. Cela porodica to zna, ali niko nikada glasno ne kae. Muka mi je
od toga."
Sem Kac je bio regrutovan i poslan u Vijetnam zdravog uma i tela. Treeg meseca slubovanja sve
je to unitila nagazna mina, od koje su poginula njegova dva druga, a on bio teko ranjen. Usledio je krajnje
neprijatan povratak kui, malobrojni monici Gaja poreali su se da pozdrave obogaljenog junaka. Usledile su
brojne prie o junatvu i rtvovanju; mnogo pia; nekoliko skrivenih suza. Sem Kac je sve to presedeo
kamenog izraza lica, ne pokazujui da je protiv proslava ve da ga ne zanimaju, kao da mu je um i dalje
ponavljao trenutak kada mu je mladost razneta u paramparad. Nekoliko nedelja kasnije vraen je u bolnicu.
Iako je njegova majka govorila znatieljnicima da je tamo radi nekakve hirurke korekcije na kimi, meseci su
se smenjivali dok nisu prerasli u godine, a Sem se nije vraao. Svi su nagaali razlog tome, iako niko nita nije
naglas rekao. Semove fizike rane su dobro zarasle. Meutim, pokazalo se da njegov um nije bio tako
otporan. Izdvajanje sa prijema po povratku kui produbilo se u katatoniju.
Sve devojke poznavale su Sema, mada je razlika u godinama izmeu Trudi i njenog brata bila
dovoljna da su ga gotovo smatrale za neku drugu vrstu. Ne samo da je bio muko, to je ve samo po sebi
bilo dovoljno udno, ve je bio i star. Meutim, kada su prole pubertet, vrtuljak je poeo da ubrzava. Ve su
mogle da nazru dvadeset petu ispred sebe: trebalo je prei dobar komad puta, ali ve se nazirala. I poele su
da shvataju da je Semov ivot bio uludo straen, to jedanaestogodinjakinjama iz onog vremena nikako nije
moglo da bude jasno. Draga, tuna seanja na njega, uutkala su ih na izvesno vreme. Nastavile su da
koraaju kroz vrelinu, jedna pored druge, tako da su im se ruke povremeno dodirivale, a misli su im odlutale u
Page 23
razliitim pravcima. Trudi se seala dejih igara kojih se igrala sa Semom u ovom gustiu. Bio je popustljiv
stariji brat, koji joj je dozvoljavao da se vue za njim kada joj je bilo sedam ili osam godina, a njemu trinaest.
Godinu dana kasnije, kada su mu vlastiti sokovi poeli da govore da devojice i sestre ne pripadaju istoj vrsti
ivotinja, prestali su i pozivi da se igraju rata. Tugovala je to ga je izgubila; bila je to generalna proba za tugu
koju e mnogo jae kasnije iskusiti. Ugledala je njegovo lice u svom umu, neku udnu meavinu deaka
kakav je nekada bio i mukarca kakav je sada; ivota kakav je vodio i smrti koju je iveo. Osetila je bol.
I Karolini su neke stvari nanosile bol, bar dok je bila budna. A danas... osim aljenja to nije kupila
jo jedan sladoled... nita. Stvari su sasvim drugaije stajale po noi. Muili su je runi snovi; o zemljotresima.
U kojima e se Palomo Gaj smotati poput ligetula i nestati u tlu. To je bila kazna za preveliko znanje, rekao
joj je otac. Nasledila je njegovu divlju radoznalost, i primenila ju je... od trenutka kada je saznala za Rased
Svetog Andreja... na izuavanje zemlje po kojoj hode. Ne treba verovati njenoj vrstoi. Znala je da je tlo pod
njihovim nogama izreetano pukotinama, koje mogu u svakom trenutku da se razjape, kao to e se razjapiti
ispod Santa Barbare i Los Anelesa, du cele Zapadne Obale, progutavi sve. Obuzdavala je svoje strahove
gutajui: bila je to neka vrsta simpatetike magije. Bila je debela, jer je zemljina kora bila tanka; nepobitan
izgovor za prodrljivost.
Arlin baci pogled na Debelu Devojku. Nikad nije na odmet, upozorila ju je jednom majka, biti u
drutvu onih koje su manje privlane od tebe. Iako vie nije bila u ii javnosti, nekadanja zvezda Kejt Farel i
dalje se okruivala aljkavim enama, u ijem je drutvu izgledala dvostruko privlanije. Meutim, Arlin je,
naroito za ovakvih dana, smatrala da je to suvie velika cena. Iako su laskale njenom izgledu, ona, u stvari,
nije volela svoje saputnice. Nekada ih je smatrala najboljim prijateljicama. Sada su je samo podseale na ivot
koga nije mogla dovoljno brzo da se oslobodi. A kako drugaije da provede vreme dok ne stigne pomilovanje?
ak je i radost koju je oseala dok je sedela ispred ogledala posle izvesnog vremena poinjala da bledi. to
pre odem odavde, pomisli ona, to u pre biti srena.
Da je mogla da ita Arlinine misli, Dojs bi zapljeskala njenoj urbi. Meutim, ona se izgubila u
razmiljanju kako da na najbolji nain udesi sluajni susret sa Rendijem. Ako pone onako uzgred da se
raspituje o njegovim navikama, Arlin e pogoditi ta smera, i mogla bi biti toliko sebina da osujeti Dojs, iako
je momak uopte ne zanima. Dojs je odlino umela da proceni karakter i dobro je znala da je Arlin sasvim
sposobna za takvu perverznost. Ali ko je bila ona da osuuje neiju perverznost? Progonila je mukarca koji
joj je tri puta jasno stavio do znanja da ga ne zanima. Zato ne moe jednostavno da ga zaboravi i potedi
sebe bola usled odbijanja? Zato to ljubav nije takva. Ona vas ini slepim za dokaze, ma kako oni bili
oigledni.
Glasno je uzdahnula.
"Neto nije u redu?" zanimalo je Karolinu.
"Samo... vruina", odvrati Dojs.
"Neko koga znamo?" upita Trudi. Pre nego to je Dojs uspela da smisli odgovarajui potcenjivaki
odgovor, ugledala je neto svetlucavo izmeu drvea ispred njih.
"Voda", izgovori ona.
I Karolina ju je videla. Morala je da zakilji usled njenog sjaja.
"Ima je puno", ree ona.

"Nisam znala da ovde dole postoji jezero", primeti Dojs, okrenuvi se prema Trudi.
"Ranije ga nije bilo", glasio je odgovor. "Bar se ja toga ne seam."
"E pa sada je tu", ree Karolina.
Ona je ve krila put kroz gusti, ne trudei se da izabere za prolazak manje zakrena mesta.
Svojim srljanjem omoguila je ostalim devojkama da lake prou.
"Izgleda da emo se na kraju ipak rashladiti", ree Trudi, i potra za njom.
To je zaista bilo jezero, pedesetak stopa iroko, a njegovi mirnu povrinu razbijala su napola
zaronjena stabla i ostrvca grmlja.
"Voda od bujica", primeti Karolina. "Nalazimo se na samom dnu brda. Mora da se skupila ovde
posle oluje."
"To je puno vode", primeti Dojs. "Zar je sva ta voda pala prole noi?"
"Ako nije, odakle onda ovde?" upita Karolina.
"Koga je briga za to?" upita Trudi. "Izgleda hladna."
Prola je pored Karoline i stigla do ivice vode. Sa svakim korakom tle ispod njenih nogu postajalo je
sve meke i blato joj se sve vie pelo preko sandala. A voda je, kada je stigla do nje, bila zaista onako dobra
kao to je njen izgled i obeavao: osveavajue hladna. unula je, i zahvatila punu aku vode da njome
ispljuska lice.
"Ja to ne bih inila", upozori je Karolina. "Verovatno je puna hemikalija."
"To je samo kinica", odvrati Trudi. "ta je ie od toga?"
Karolina slegnu ramenima. "Kako hoe", odvrati ona.
Page 24
"Pitam se koliko je duboko", promrmlja Dojs. "Da li je dovoljno duboko za plivanje, ta mislite?"
"Ne bih rekla", prokomentarisa Karolina.
"Neemo znati dok ne probamo", ree Trudi, i zakorai u jezero. Pod nogama je nazirala travu i
cvee; sada je bilo potopljeno. Sama zemlja bila je mekana, i svojim koracima podizala je oblake blata, ali je
nastavila dok nije stigla tako duboko da joj se pokvasio rub orca.
Voda je bila hladna. Najeila se. Ali i to je bilo prijatnije od znoja usled koga joj se bluza zalepila za
grudi i kimu. Osvrnula se prema obali.
"Predivno je", ree ona. "Ulazim."
"Obuena?" upita Arlin.
"Razume se da ne." Trudi krenu nazad prema njima trima, izvlaei bluzu iz orca dok se vraala.
Povetarac koji se podizao sa jezera golicao joj je kou, njegovo treperenje bilo je dobrodolo. Ispod nije imala
nita, i u normalnim prilikama bila bi ednija, ak i pred drugaricama, ali poziv jezera nije se mogao odloiti.
"Hoe li neko da mi se pridrui?" upitala je kada se vratila do ostalih.
"Ja hou", ree Dojs, ve odvezujui patike.
"Mislim da bi trebalo da zadrimo obuu", ree Trudi. "Ne znamo ta je ispod."
"Samo trava", odvrati Dojs. Sela je i osmehujui se poela da razvezuje pertle. "Ovo je divno", ree
ona.
Arlin je gledala na njen veliki entuzijazam sa prezirom.
"Vas dve neete da nam se pridruite?" upita Trudi.
"Ne", odvrati Arlin.
"Boji se da ti se ne razmae maskara?" primeti Dojs, sa jo irim osmehom.
"Niko nas nee videti", ree Trudi, da predupredi prepirku. "Karolina? Hoe li ti,"
Devojka slegnu ramenima. "Ne umem da plivam", ree ona.
"Nije dovoljno duboko za plivanje."
"To ne zna", primeti Karolina. "Odmakla si se od obale svega nekoliko jardi."
"Ostani onda blizu obale. Tu e biti bezbedna."
"Moda", odvrati Karolina nimalo ubeena.
"Trudi je u pravu", dodade Dojs, osetivi da Karolinino odbijanje ima bar isto toliko veze sa
otkrivanjem sala koliko sa plivanjem. "Ko e nas videti?"
Kada je skinula orc, palo joj je na pamet da meu drveem moe biti skriveno bezbroj
radoznalaca, ali kakve to veze ima? Zar veleasni nije uvek govorio da je ivot kratak? Znai, ne treba ga
uludo traiti. Skinula je donji ve i zakoraila u vodu.
Vilijam Vit je znao svaku kupaicu po imenu. U stvari, znao je imena svih ena u Gaju koje su bile
mlae od etrdeset godina, kao i to gde su stanovale i koji je bio prozor njihove spavae sobe; svojim
izvebanim pamenjem nije se nikada hvalisao pred kolskim drugovima iz straha da ne ponu da ire prie.
Mada nije video nita loe u tome to je virio kroz prozore, bio je svestan da se na to gledalo s negodovanjem.
Ali roen je sa oima, nije li tako? Zato onda da ih ne koristi? Kome je mogao da naudi gledajui? To nije bilo
slino krai, laganju, ili ubijanju ljudi. On je samo koristio oi za ono za ta ih je Bog stvorio, i nije shvatao ta je
kanjivo u tome.
uao je, sakriven drveem, nekih est jardi od ivice vode, i dvostruko toliko od devojaka,
posmatrajui ih kako se skidaju. Video je da Arlin Farel okleva, to ga je razoaralo. ak ni on ne bi uspeo da
zadri za sebe injenicu da ju je video golu. Bila je najlepa devojka u Palomo Gaju: vitka, plava i uobraena,
onako kako je to trebalo da budu filmske zvezde. Druge dve, Trudi Kac i Dojs MekGir, ve su bile u vodi, pa
je svu svoju panju usredsredio na Karolinu Hokis, koja je upravo skidala prslue. Imala je velike i ruiaste
grudi, od tog prizora osetio je kako mu se die. Iako je skinula i orc i gaice, on je i dalje zurio u njene grudi.
Nije mogao da shvati zato su neki deaci... imao je deset godina... bili opinjeni donjim delom; izgledao mu je
mnogo manje uzbudljiv od poprsja, koje je kod svake devojke bilo razliito kao i nosevi i bedra. Drugi deo, onaj
deo iji mu se nijedan naziv nije dopadao, izgledao mu je sasvim nezanimljiv: malo dlaka sa prorezom
skrivenim u sredini. Jaka mi stvar!
Posmatrao je Karolinu kako ulazi u vodu, jedva se suzdravi od zadovoljnog kikota kada je
napravila korak unazad osetivi hladnou vode, pri emu joj se telo zatreslo poput elatina.
"Hajde! Predivno je!" mamila ju je Kacova.
Skupivi hrabrost, Karolina je napravila jo nekoliko koraka.
A sada... Vilijem gotovo da nije mogao da veruje u svoju sreu... Arlin je skinula eir i poela da
otkopava gornji deo. Ipak e im se pridruiti. Zaboravio je na ostale i usredsredio pogled na Gospoicu
Mazulju. im je shvatio ta devojke... koje je ve itav sat neprimeen sledio... planiraju, srce je poelo tako
snano da mu lupa da je pomislio da e se razboleti. Sada, kada je shvatio da e ugledati Arlinine grudi, jaina
otkucaja se udvostruila. Nita... ak ni strah pred smru... ne bi ga naterao da skrene pogled. Naloio je sam
sebi da upamti svaki, ma i najmanji pokret, kako bi to verodostojnije mogao sve da ispria nevernicima.
Page 25
Nije se urila. Da nije bio uveren da ga nisu opazile, posumnjao bi da zna da ima publiku, po nainu
na koji je izazivala i paradirala. Njene grudi bile su razoaranje. Niti su bile onako velike kao Karolinine, niti su
mogle da se pohvale velikim, tamnim bradavicama kao Dojsine. Ali sveukupni utisak, kada se izvukla iz
farmerki i skinula gaice, bio je velianstven. Gotovo ga je uhvatila panika kada ju je video. Zubi su poeli da
mu cvokou kao da ima grip. Lice mu se zaarilo, u utrobi mu je tutnjalo. Kasnije u ivotu, Vilijam e rei svom
analitiaru da je u tom trenutku prvi put shvatio da e umreti. U stvari, to je bila samo slutnja. U tom trenutku
uopte nije pomiljao na smrt. Pa ipak, prizor gole Arlin i to to je bio nevidljiv svedok, obeleie ovaj trenutak
kao jedan od onih koje nikada nee prerasti. Uskoro e se zbiti stvari zbog kojih e privremeno zaaliti to ih je
uhodio (u stvari, ivee u strahu na to seanje), ali, kada posle nekoliko godina, uas splasne, vratie se slici
Arlin Farel, koja ulazi u vodu ovog iznenada nastalog jezera, kao ikoni.
Nije to bio trenutak kada je prvi put shvatio da e umreti, ali tada je moda prvi put shvatio da
nestajanje nee biti tako loe, ako ga na tom putu bude pratila lepota.
Jezero je zavodilo, njegov zagrljaj bio je hladan i smirujui. Nije bilo podvodnih struja, kao na plai.
Talasi nisu udarali u lea niti je so pekla oi. Liilo je na bazen stvoren samo za njih etiri; idila koja nikom
drugom iz Gaja nije bila dostupna.
Trudi je bila najbolja plivaica od sve etiri, tako da se upravo ona otisnula od obale najsnanijim
zamasima, otkrivi nasuprot oekivanjima da je voda, to se vie udaljavala, postajala sve dublja. Mora da se
skupila na mestu gde se tlo prirodno sputalo, rezonovala je ona, moda ak na mestu gde se nekada
nalazilo neko malo jezero, mada nije mogla da se seti nieg slinog sa svojih tumaranja sa Semom. Vie nije
oseala travu pod prstima, dodirivala je samo golu stenu.
"Nemoj ii predaleko", doviknu joj Dojs.
Ona se okrenu. Obala se nalazila dalje nego to je mislila, glatkoa vode u njenim oima svela je
prijateljice na tri ruiaste mrlje, jednu plavu, dve smee, napola zaronjene u isti slatkasti element u kome je
bila i ona. Na nesreu, nee moi da zadre ovaj deli raja samo za sebe. Arlin e morati nekome da ispria.
Do veeri e se tajna rauti. Sutra e ovde vrveti od ljudi. Zato e biti najbolje da iskoriste kako najbolje znaju
i umeju sadanju privatnost. Razmiljajui o tome, uputila se ka sredini jezera.
Deset jardi blie obali, plivajui na leima u vodi koja joj je dopirala samo do pupka, Dojs je
posmatrala Arlin na ivici jezera, kako se saginje da pokvasi stomak i grudi. Proe je gr zavisti zbog
prijateljiine lepote. Nije udo to bi svi Rendiji Krencmeni na svetu poaaveli kada bi je videli. Uhvatila je
sebe da razmilja o tome kako bi bilo milovati Arlininu kosu, onako kako bi to neki deak inio, ljubiti joj grudi,
ili usne. Ta ju je ideja obuzela sasvim iznenada i sa takvom jainom da je izgubila ravnoteu i nagutala se
vode dok je pokuavala da se ispravi. Kada je uspela, okrenula je Arlini lea i snano zamahujui rukama
krenula u dubinu.
Daleko napred, Trudi joj je neto dovikivala.
"ta si rekla?" viui je upita Dojs, prestavi da pliva kako bi je bolje ula.
Trudi se smejala. "Topla je!" ree ona, pljeskajui akama po vodi, "ovde je topla!"
"ali se?"
"Doi i uveri se!" odvrati Trudi.
Dojs se uputi prema mestu na kome je Trudi uznemiravala povrinu vode, ali njena prijateljica joj
je ve okrenula lea i krenula za zovom toplote. Dojs nije mogla da se savlada i ne osvrne se jo jednom na
Arlin. Konano se udostojila da se pridrui onima u vodi, zamoivi telo u vodu sve dok joj se dugaka kosa
nije obavila oko vrata poput zlatne kragne, a zatim je stala ujednaenim zamasima da pliva prema sreditu
jezera. Dojs je osetila neto slino strahu pri pomisli da e se uskoro nai vrlo blizu Arlin. Bilo joj je potrebno
jo neije drutvo.
"Karolina!" pozva je ona. "Dolazi li?"
Karolina odmahnu glavom.
"Ovde je toplije", obea joj Dojs.
"Ne verujem ti."
"Jeste!" doviknu Trudi. "Prelepo je!"
Karolina je popustila i krenula Trudinim tragom.
Trudi je nastavila da pliva jo nekoliko jardi. Voda dalje nije bivala nimalo toplija, ali je zato postajala
uzburkanija, oko nje su poeli da se javljaju mehurii kao da je u jakuziju. Iznenada se obeshrabrila i pokuala
da dodrine dno, meutim, tla vie nije bilo. Svega nekoliko jardi iza nje voda je bila duboka najvie etiri i po
stope; sada palevima nije mogla ak ni da zapara vrstu zemlju. Tlo mora naglo da se obruavalo, gotovo na
istom mestu na kome se pojavila topla struja. Crpevi snagu iz injenice da e je tri zamaha rukama vratiti na
sigurno, zaronila je.
Iako je slabo videla na daljinu, sa vidom na blizinu nije imala nikakvih problema, a i voda je bila
bistra. Pogled joj je dopirao celom duinom tela, sve do stopala u pokretu. Ispod njih, potpuna tama. Tlo je
jednostavno nestalo. Usled oka je otvorila usta. Udahnula je vodu kroz nos. Kaljui i mlatarajui zabacila je
Page 26
glavu navie kako bi udahnula malo vazduha.
Dojs joj je neto dovikivala.
"Trudi? ta se desilo? Trudi?"
Pokuala je da oblikuje neko upozorenje, ali ju je obuzeo prvobitni strah: jedino je uspela da se baci
u pravcu obale, svojom panikom samo jo vie uzburkavi vodu koja je poela pomamno da kljua. Tama
ispod, i neto toplo, ekaju da me povuku u dubinu.
Iz svog skrovita na obali, Vilijam Vit video je devojku kako se otima. Njena panika uslovila je prekid
njegove erekcije. Neto udno se deavalo tamo na jezeru. Video je strelice na povrini vode, kako krue oko
Trudi Kac, poput riba koje su upravo bile sputene u vodu. Neke su se izdvojile i skliznule prema ostalim
devojkama. Nije se usudio da krikne. Ako to uini, znae da ih je uhodio. Jedino mu je preostalo da sa sve
veim uzbuenjem posmatra nastavak dogaaja na jezeru.
Dojs je bila sledea koja je osetila toplinu. Zahvatila joj je kou i unutranjost, poput gutljaja
Boine rakije, koji joj uvek zahvati utrobu. Taj oseaj joj je skrenuo panju sa Trudi koja je i dalje pljeskala
rukama po vodi, kao i sa opasnosti u kojoj se sama nala. Posmatrala je strelice vode, i mehurie koji su
razbijali povrinu svuda oko nje, kljuajui poput lave, lagano i gusto, sa nekom udnom samostalnou. Kada
je pokuala da dodirne dno, i nije uspela, pomislila je, ali tek usput, da bi se mogla udaviti. Proimala su je
mnogo vanija oseanja. Prvo, da je vazduh koji je dopirao iz mehuria pri njihovom rasprskavanju dah jezera,
tako da joj se inilo da udiui njega ljubi jezero. Drugo, da e Arlin veoma brzo stii do nje, sa svojom
zlatnom kragnom kose koja e plutati po povrini iza nje. Zavedena zadovoljstvom koje je pruala topla voda,
nije zabranila sebi da misli na stvari kojima je samo pre nekoliko trenutaka okrenula lea. Evo ih ovde, ona i
Arlin, odravaju se na povrini u istom telu slatke vode, sve se vie pribliavajui jedna drugoj, dok element
izmeu njih prenosi napred nazad odjeke svakog njihovog pokreta. Moda e se razloiti u vodi, njihova tela
postati tenost, a one se pomeati sa jezerom. Ona i Arlin, jedna meavina, osloboena potrebe da osea
sram; iznad seksa u blagoslovenoj jedinstvenosti.
Bila je to izvanredna prilika koju nije trebalo odlagati nijednog trenutka. Zabacila je ruke iznad glave
i dopustila da potone. Meutim, iako je arolija jezera bila veoma snana, nije bila u stanju da u potpunosti
primiri ivotinjsku paniku koja se javila u njoj kada joj se voda sklopila iznad glave. Iako to nije elela, njeno
telo je poelo da se opire savezu koji je napravila sa vodom. Poela je divlje da se bori, dospevi na povrinu
kao da je elela da se doepa ake vazduha.
I Arlin i Trudi su videle da je Dojs potonula. Arlin joj je istog asa pohitala u pomo, viui dok je
plivala. Voda oko nje odgovarala je istom merom na uznemirenost koja ju je obuzela. Mehurii su se javljali na
sve strane. Oseala ih je kako prolaze, poput aka koje joj miluju stomak, grudi i kou izmeu nogu. Njihovo
milovanje izazvalo je sada i u njoj istu onu snenost koja je obuzela Dojs, i potisnula Trudinu paniku. Meutim,
nije postojao nikakav odreeni predmet elje koji bi je poneo ka dnu. Dojs je zazivala lik Rendija Krencmena
(koga bi drugog?) ali Arlinin zavodnik bila je luda zbrka poznatih lica. Dinove jagodice, Sinatrine oi, Brandovo
ironino osmehivanje. Predala se ovom pavorku na isti nain kao i Dojs i, nekoliko jardi od nje, Trudi.
Zabacila je navie ruke i dozvolila da je voda uzme.
Iz sigurnosti pliaka, Karolina je zapanjeno posmatrala ponaanje svojih drugarica. Kada je videla
da je Dojs potonula, pretpostavila je da se u vodi nalazi neto to ju je povuklo u dubinu. Meutim, ponaanje
Arlin i Trudi je to opovrglo. Prisustvovala je njihovom oiglednom predavanju. Nije to bilo jednostavno
samoubistvo. Nalazila se dovoljno blizu Arlin da je videla izraz zadovoljstva kako prelazi preko njenog lepog
lica pre nego to je potonula. ak se i osmehnula! Osmehnula se, a onda se prepustila.
Te tri devojke bile su Karolinine jedine prijateljice na svetu. Nije jednostavno mogla da gleda kako
se utapaju. Mada je voda na mestima na kojima su nestale postajala iz trenutka u trenutak sve pomamnija
krenula je tamo plivajui kako je znala i umela: nespretno kombinujui kuei stil sa kraulom. Znala je da su
prirodni zakoni na njenoj strani. Salo pluta. Ali to joj je bila slaba uteha kada je videla da gubi tle pod nogama.
Dno jezera je nestalo. Plivala je iznad pukotine, koja je na neki nain uvlaila druge devojke.
Ispred nje je neija ruka probila povrinu. U oajanju je posegla za njom. Stigla do nje; zgrabila je;
spojila se s njom. Meutim, kada se vrsto uhvatila za nju, voda oko nje poela je da kljua novom snagom.
Uasnuto je vrisnula. A onda ju je aka koju je uhvatila vre stegla i povukla nadole.
Svet je nestao poput plamena meu prstima. ula su je napustila. Ako je i dalje drala neije prste,
ona to vie nije oseala. Niti je, iako je drala oi otvorene, ita videla u tami. Nejasno, kao iz daljine, bila je
svesna da joj telo tone; da joj se plua pune vodom kroz razjapljena usta, da isputa poslednji dah. Ali njen
um je napustio svoje spremite i udaljavao se od tela iji je bio talac. Ugledala je to telo: ne svojim fizikim
oima (one su se i dalje nalazile u njenoj glavi i divlje kolutale) ve svojim unutranjim vidom. Bure sala, koje
se okretalo i bacakalo dok je tonulo. Nije oseala nita zbog njegovog gubitka, osim moda gaenja zbog
naslaga sala, i apsurdnog nedostatka elegancije u njenom jadu. U vodi iza njenog tela, ostale devojke su se i
dalje opirale. I njihovo mlataranje bilo je, pretpostavljala je, isto instinktivno. Njihovi umovi su, kao i njen,
verovatno otplutali iz njihovih glava, i posmatrali spektakl sa istom nezainteresovanou. Istina, njihova tela bila
su mnogo privlanija od njenog, i stoga je moda bila vea teta izgubiti ih. Meutim, opiranje je ipak
Page 27
predstavljalo uzludan napor. Sve e one vrlo brzo umreti, ovde, usred ovog letnjeg jezera. Zato?
Kada je postavila pitanje, njen pogled bez oiju odmah joj je ponudio i odgovor. U tami, ispod
njenog uma koji je lebdeo, neto se nalazilo. Nije mogla da vidi ta, ali je oseala neko prisustvo. Neka mo...
ne, dve moi... iji dah su bili oni mehurii koji su se pojavili oko njih, a ruke vrtlozi koji su ih pozivali da postanu
leevi. Ponovo je pogledala svoje telo, koje se i dalje borilo za vazduh. Nogama se divlje praakala. Izmeu
njih, njen devianska pika. Istog asa osetila je jak bol zbog zadovoljstava koja se nikada nije usudila da juri, i
koja zato nikada nee ni iskusiti. Prokleta budala kakva je bila uvek je vie cenila ponos od oseanja. I sam
ego joj se sada inio besmislenim. Trebalo je da od svakog mukarca koji ju je dvaput pogledao zatrai da
ima odnos s njom, i da se ne zadovolji dok bar jedan ne pristane. Ceo taj sistem ivaca, kanala i jajaaca,
umree neiskorien. Jedino joj je bilo ao to e on biti protraen.
Vratila je pogled na tamu raspukline. Sile blizanci koje je osetila i dalje su se pribliavale. Sada je
mogla i da ih vidi; neodreeni oblici, poput mrlja u vodi. Jedna je bila svetla; ili bar svetlija od druge. Jedino je
tu razliku mogla da uoi. Ako je ijedna od njih imala nekakav izraz, bio je suvie nejasan da bi se video, a
ostalo... udovi i torzo... gubili su se u pliacima tamnih mehuria koji su se uzdizali sa njima. Svoju nameru,
meutim, nisu mogli da prikriju. Njen um ju je sasvim lako dokuio. Izili su iz raspukline da bi prigrabili telo od
koga su se, sreom, njene misli odvojile. Neka uzmu njihove premije, pomisli ona. To telo je ionako za nju
predstavljalo teret, i bilo joj je milo to e ga se osloboditi. Sile koje su se izdizale nisu imale nikakvu vlast nad
njenim mislima; niti su je traile. Njihov cilj bila su tela; i svaki od njih eleo je ceo kvartet. Zato bi se inae
meusobno borili, svetla i tamna mrlja, isprepletene poput berberskog stuba dok su se podizale da zgrabe tela
i povuku ih u dubinu?
Pretpostavila je da se prerano oslobodila. Kada su prvi pipci pomeanog duha dotakli njeno stopalo,
zavrili su se dragoceni trenuci slobode. Pozvana je da se vrati u svoju lobanju, ija su se vrata uz kripu
zalupila za njom. Oni vid zamenio je unutranji vid; bol i panika, to slatko odvajanje. Ugledala je zavaene
duhove kako se obmotavaju oko nje. Predstavljala je zalogaj, koji su navlaili tamo amo, borei se kome e da
pripadne. Zato, nije znala. Kroz nekoliko sekundi bie mrtva. Uopte joj nije bilo vano koji e se doepati
njenog lea, onaj svetli ili onaj manje svetao. Ni jedan ni drugi, ako su je eleli zbog seksa (osetila je kako je
istrauju u tim predelima, ak i u poslednjim trenucima), nee doiveti da im uzvrati zadovoljstvom, kao ni
ostale tri. Bile su mrtve; sve etiri.
U trenutku kada je ispustila poslednji mehuri daha iz grla, zrak suneve svetlosti zapljusnuo joj je
oi. Zar je mogue da se ponovo penje? Da li su to oni odbacili njeno telo kao suvino za njihove ciljeve, i
pustili salo da pluta? Reila je da iskoristi ponuenu priliku, koliko god ona bila mala, i odgurnula se prema
povrini. Nova gomila mehuria stala je da se die zajedno s njom, tako da joj se gotovo uinilo da je nosi
navie prema vazduhu. Svakog trenutka bila je sve blie. Ako jo samo jedan otkucaj srca ostane pri svesti,
mogla bi i da preivi.
Bog ju je voleo! Probila je povrinu licem, bljujui vodu, a zatim pijui vazduh. Udovi su joj bili
ukoeni, ali iste one sile koje su se toliko trudile da je udave sada su je odravale na povrini. Posle tri do etiri
udisaja, shvatila je da su i ostale tri bile osloboene. Kaljale su i mlatarale po vodi oko nje. Dojs se ve
uputila prema obali, vukui Trudi za sobom. Sada je i Arlin krenula za njima. vrsto tlo bilo je udaljeno svega
nekoliko jardi. I pored toga to je jedva pomerala ruke i noge, uspela je da prevali razdaljinu do mesta gde su
sve etiri mogle da stoje. Dok su im se tela tresla od jecaja, posrui su krenule prema kopnu. I dalje su se
osvrtale, plaei se da ono to ih je napalo ne krene za njima u pliak. Meutim, sredina jezera bila je sasvim
mirna.
Pre nego to su stigle do obale, Arlin je uhvatila histerija. Poela je da jaue i da se trese. Niko nije
ni pokuao da je utei. Jedva da su imale snage da koraaju, i nije im padalo na pamet da trae dah na njeno
smirivanje. Prestigla je Trudi i Dojs i prva dospela do trave, stropotavi se na tle gde je ostavila svoju odeu, i
pokuala da navue bluzu; dok se trudila da to uini, ne uspevajui da nae rukav, poela je jo jae da jeca.
Jard od obale Trudi je pala na kolena i povratila. Karolina se odvukla niz vetra dalje od nje, znajui da e i
sama tako zavriti samo ako jednom udahne smrad povraanja. Bio je to uzaludan manevar. Bilo joj je
dovoljno to ju je ula. Osetila je kako joj se stomak prevre; odmah potom je obojila travu svojom ui i
sladoledom.
ak i sada, mada je scena koju je posmatrao odavno prestala da bude erotina i postala
zastraujua, a na kraju i muna, Vilijam Vit nije mogao da odvoji pogled od nje. Do kraja ivota seae se
prizora devojaka kako se izdiu iz dubina u kojima je bio siguran da su se utopile, njihovih napora, ili pritiska
odozdo, koji su ih izbacili tako visoko u vazduh da je video kako im grudi poskakuju.
Sada je voda koja ih umalo nije progutala bila mirna. Nije na njoj bilo nijednog talasia; niti
mehuria. Pa ipak, zar je smeo da sumnja da je prisustvovao nesrenom sluaju? U jezeru je postojalo neto
ivo. injenica to je video samo posledice... mlataranje, vritanje... a ne tu stvar, strano ga je potresla.
Nikada nee moi da priupita devojke ta ih je to napalo. Jedino je on znao ta je video.
Prvi put u ivotu mu je samovoljno izabrana uloga voajera bila teret. Zakleo se sam sebi da nikada
vie nee nikoga uhoditi. Drao se toga svega jedan dan.
Page 28
to se tie ovog dogaaja, bilo mu ga je dosta. Jo je mogao da vidi samo kukove i bedra devojaka
koje su leale u travi. I da uje, poto su zavrile sa povraanjem, njihovo plakanje.
Povukao se to je tie mogao.
Dojs ga je ula kako odlazi. Uspravila se u travi.
"Neko nas gleda", ree ona.
Posmatrala je lie obasjano suncem, i ono se ponovo pomerilo. Bio je to samo vetar.
Arlin je konano uspela da navue bluzu. Sedela je vrsto obuhvativi telo rukama. "Hou da
umrem", ree ona.
"Ne, ti to ne eli", ree joj Trudi. "Upravo smo to izbegle."
Dojs ponovo prinese ake licu. Suze, za koje je mislila da ih je potisnula, ponovo su nagrnule, u
talasu.
"ta se to, za Boga miloga, dogodilo?" upita ona. "Mislila sam da je to samo... kinica."
Odgovorila joj je Karolina, jednolinim, ali drhtavim glasom.
"Ispod celog grada nalaze se peine", poe ona. "Mora da su se napunile vodom za vreme oluje.
Plivale smo iznad otvora jedne od njih."
"Bilo je tako mrano", primeti Trudi. "Jeste li pogledale u dubinu?"

"Bilo je tamo jo neeg", ree Arlin. "Osim tame. Neeg u vodi."
Kao odgovor na to pojaalo se Dojsino jecanje.
"Nisam nita videla", ree Karolina. "Ali sam osetila." Pogledala je u Trudi. "Sve smo isto osetile, je li
tako?"
"Ne", odvrati Trudi, odmahujui glavom. "Bile su to struje koje dopiru iz peina."
"Pokualo je da me udavi", ree Arlin.
"Bile su to samo struje", nastavila je da ponavlja Trudi. "To mi se i ranije dogaalo, na plai.
Podvodne struje. Povlaile su me za noge."
"Ni sama u to ne veruje", odbrusi Arlin. "Zato se mui da lae? Sve znamo ta smo osetile."
Trudi se zagleda u nju.
"A ta smo to osetile?" upita ona. "Reci mi tano."
Arlin odmahnu glavom. Sa kosom slepljenom uz glavu i maskarom razmazanom po obrazima
nimalo nije liila na prelepu Kraljicu plesne veeri od pre desetak minuta.
"Znam samo da to nije bila podvodna struja", ree ona. "Videla sam obrise. Dva obrisa. Nisu bile
ribe. Nimalo nisu liili na ribe." Skrenula je pogled sa Trudi i zagledala se meu noge. "Osetila sam kako me
dodiruju", ree ona, zadrhtavi. "Dodiruju iznutra."
"Zavei!" iznenada planu Dojs. "Ne govori o tome."
"To je istina, je li tako?" odvrati Arlin. "Je li tako?" Ponovo je podigla pogled. Uperila ga je prvo u
Dojs, pa u Karolinu; na kraju u Trudi, koja klimnu glavom.
"ta god da se tamo nalazi, elelo nas je jer smo ene."
Dojsino jecanje postade jo glasnije.
"Zavei", odbrusi Trudi. "Moramo razmisliti o ovome."
"ta tu ima da se razmilja?" upita Karolina.
"Kao prvo, ta emo rei", odvrati Trudi.
"Kazaemo da smo bile na plivanju..." poe Karolina.
"Zatim?"
"...da smo bile na plivanju i..."
"Neto nas je napalo? Pokualo da prodre u nas? Neto neljudsko?"
"Da", sloi se Karolina. "Tako je bilo."
"Ba si glupa", ree Trudi. "Ismejae nas."
"Ali, svejedno, to je istina", ostade uporna Karolina.
"Misli li da to ita menja? Kao prvo, reie da smo prave idiotkinje to smo pole na kupanje. Zatim
e kazati da nas je uhvatio gr ili neto slino."
"U pravu je", sloi se Arlin.
Meutim, Karolina je ostala uporna. "Pretpostavimo da jo neko doe ovamo?" ree ona. "I da se
isto ovo dogodi. Ili da se udave. Pretpostavimo da se udave. Mi bismo bile odgovorne za to."
"Ako je ovo samo kinica, nestae za nekoliko dana", ree Arlin. "Ako bilo ta kaemo, svi e u
gradu priati o nama. Nikada se toga neemo osloboditi. Zagorae nam ceo ivot."
"Ne glumataj", ree Trudi. "Nijedna od nas nee uiniti nita o emu se prethodno ne dogovorimo.
Je li tako? Je li tako, Dojs?" Usledio je prigueni jecaj kao znak da se i ona slae. "Karolina?"
"Pa valjda", glasio je odgovor.
"Moramo se dogovoriti o prii."
"Neemo rei nita", odvrati Arlin.
Page 29
"Nita?" upita Dojs. "Pogledaj nas."
"Nikad nita ne objanjavaj. Nikada se ne izvinjavaj", promrmlja Trudi.
"A?"
"To moj tata stalno ponavlja." Oraspoloila ju je pomisao da bi to mogla biti porodina filozofija.
"Nikada ne objanjavaj..."
"ule smo", prekinu je Karolina.
"Znai, dogovorile smo se", nastavi Arlin. Ustala je, pokupivi ostalu odeu sa tla.
"utaemo o ovome."
Nijedna nije imala elju da se dalje raspravlja. Ugledajui se na Arlin, sve su poele da se oblae, a
zatim krenule ka putu, ostavivi jezero njegovim tajnama i njegovim tiinama.
II
1.
U poetku se nita nije dogodilo. Nisu ak imale ni komare. Oseale su samo prijatnu klonulost,
sve etiri, koja je moda bila posledica nedavno izbegnute smrti. Prikrile su modrice, nastavile da se normalno
ponaaju, i uvaju svoju tajnu.
U izvesnom smislu ona je sama sebe uvala. ak je i Arlin, koja je prva glasno izrazila svoj uas
zbog intimnog napada koji su sve etiri doivele, ubrzo poela na udan nain da uiva u seanju na njega,
to se nije usuivala da prizna, ak ni ostalim trima. U stvari, jedva da su uopte i razgovarale. Nisu morale.
Sve ih je obuzela neka udna uzbuenost: da su, na neki udovian nain, izabrane. Samo bi Trudi, koja je
oduvek volela Mesijanstvo, tom rei okarakterisala ono to je oseala. Za Arlin je to oseanje jednostavno
predstavljalo pojaavanje onoga to je oduvek znala o sebi: da je ona jedinstveno arobno stvorenje, za koga
ne vae pravila po kojima ivi ostali svet. Za Karolinu je to bilo novo samopouzdanje koje je predstavljalo
nejasni odjek otkrovenja do koga je dola u trenucima kada joj se inlo da e sigurno umreti: da je svaki as
koji provede ne udovoljavajui svojim apetitima proerdan. Za Dojs je to oseanje bilo jo jednostavnije.
Spasla se smrti za Rendija Krencmena.
Nije gubila vreme, ve je odmah obelodanila svoju strast. Ve narednog dana posle dogaaja na
jezeru, otila je pravo do kue Krencmenovih u Mirnopotoku i rekla mu na najednostavniji mogui nain da je
zaljubljena u njega i da namerava da spava s njim. Nije se nasmejao. Samo ju je zapanjeno gledao, a zatim je
zapitao, pomalo posremljeno, da li se poznaju. Ranije joj se srce naprosto kidalo kada je ne bi prepoznao. Ali
neto se u njoj promenilo. Vie nije bila onako krhka. Da, odgovorila mu je, poznaje me. Ve smo se nekoliko
puta sreli. Nije me briga da li me se sea ili ne. Volim te i elim da vodi sa mnom ljubav. Sve vreme dok je
ovo govorila nastavio je da zuri u nju, a potom je upitao: posredi je neka ala, je li tako? Na ta mu je ona
odgovorila da se nipoto ne radi ni o kakvoj ali, da ozbiljno misli sve to je kazala, a poto je dan topao i kua
prazna, u njoj su samo njih dvoje, prilika je savrena.
Zaprepaenje nije uticalo na Krencmanov libido. Iako nije shvatao zato mu se ova devojka nudila
gratis, ovakve prilike bile su dosta retke tako da ih nije trebalo prezirati. Stoga je, glasom osobe koja svakog
dana dobija sline ponude, pristao. Celo popodne proveli su zajedno, obavivi to ne jedanput ve tri puta.
Otila je iz njegove kue oko est i petnaest i krenula kui kroz Gaj sa utiskom da je obavila neto to je
neizostavno morala da obavi. To nije bila ljubav. Bio je tup, sebian, i rav ljubavnik. Ali moda je tog
popodneva usadio u nju ivot, ili bar priloio ajnu kaiicu svoje materije za alhemiju, a to je i bilo sve to je, u
stvari, od njega elela. Ova promena prioriteta prola je nezapaeno. U njenom umu kristalno jasno se
izdvajala samo potreba za plodnou. Ostatak njenog ivota, prolost, budunost i sadanjost, bili su kao u
magli.
Rano narednog jutra, poto je spavala mnogo vre nego to je to bio sluaj godinama, pozvala
ga je, i predloila da se ponovo nau, tog popodneva. Zar sam bio tako dobar? raspitivao se on. Rekla mu je
da je bio vie nego dobar; da je bik; njegov kurac osmo svetsko udo. Spremno je prihvatio, i laskanje i
predlog za sastanak.
Od sve etiri ona je moda imala najvie sree u svom izboru partnera. Moda je Krencmen bio
tat, i praznoglav, ali bio je i bezopasan i na neki svoj glupav nain, nean. Hitnja koja je odvela Dojs u njegov
krevet, gurnula je druge u manje uobiajene zagrljaje.
Karolina se ponudila izvesnom Edgaru Lotu, oveku od oko pedeset godina, koji se prethodne
godine doselio u njenu ulicu neto nie od kue njenih roditelja. Niko od suseda nije se sprijateljio s njim. Bio je
usamljenik; drutvo su mu pravila samo dva jazaviara. To, odsustvo enskih poseta, a ponajvie njegov
smisao da uklopi boje u odevanju (maramica, leptir-mana i sokne uvek su bile u odgovarajuoj nijansi)
navelo je sve na pretpostavku da je homoseksualac. Ali koliko god da je Karolin bila naivna kada se radilo o
pojedinostima ljubavnog snoaja, bolje je poznavala Lota od svojih roditelja. Nekoliko puta ga je uhvatila kako
je gleda, i neko unutranje ulo joj je govorilo da ti njegovi pogledi znae neto vie od obinog pozdrava.
Page 30
Presrevi ga kada je izveo jazaviare u jutarnju etnju, stupila je u razgovor s njim, a zatim ga upitala... kada
su psi obeleili svoju teritoriju za taj dan... da li bi mogla da poe do njega. Kasnije e joj on kazati da su
njegove namere bile krajnje asne, i da se nije bacila na njega, zahtevajui da joj dokae svoju naklonost na
kuhinjskom stolu, on je ne bi ni takao. Ali kada se ve ponudila, kako je mogao da je odbije?
Iako se nisu slagali ni po godinama ni po anatomiji, ipak su se parili sa nevienom estinom, dok su
jazaviari izeli od ljubomore za to vreme, lajui i jurei vlastite repove dok se nisu iscrpli. Posle prvog puta
kazao joj je da nije takao enu est godina od smrti svoje supruge, to ga je odvelo piu. I ona je, rekao je, bila
pokrupnije stvorenje. Razgovor o njenom obimu ponovo ga je uzbudio. Poeli su iz poetka. Ovog puta, psi su
spavali.
U poetku se sve odvijalo dobro. Nijedno od njih nije uopte pravilo pitanje kada je trebalo skinuti
odeu; nijedno nije gubilo vreme na izjave o lepoti onog drugog, to bi zvualo smeno; nijedno se nije
pretvaralo da e to trajati zauvek. Bili su zajedno radi onoga za ta je priroda predodredila njihova tela, ne
trudei se da ita ulepaju. Nije za njih bila romansa pri svetlosti svea. Dan za danom poseivala je
gospodina Lota, kako ga je nazivala u prisustvu roditelja, da bi zagnjurila njegovo lice meu svoje dojke
trenutak poto bi se vrata za njom zatvorila.
Edgar nije mogao da poveruje u svoju sreu. Ve je bila neobina i sama injenica to je ona njega
zavela (ak ni u mladosti nijedna ena se nije potrudila da uini tako neto); a to to je dola ponovo, i
nastavila da dolazi, ne mogavi da se obuzda dok sve ne bi bilo do kraja obavljeno, graniilo se ve sa pravim
udom. Stoga nije bio iznenaen kada je posle dve nedelje i etiri dana prestala da dolazi. Bio je pomalo
tuan, ali ne i iznenaen. Posle nedelju dana njenog nedolaenja, ugledao ju je na ulici i upitao je utivo da li
bi... poetak i kraj citata... mogli da ponovimo na hokus- pokus? udno ga je pogledala, a onda mu rekla ne.
Nije traio da mu objasni zato, ali je ona to svejedno uinila. Vie mi nisi potreban, leerno mu je kazala, i
potapala se po stomaku. Tek kasnije, dok je sedeo u svojoj ustajaloj kui sa treim burbonom u ruci, shvatio
je znaenje njenih rei i gesta. To ga je navelo da popije i etvrti, a zatim i peti. Veoma brzo je usledio povratak
na stari nain ivota. Iako se jako trudio da ovoga puta ne unosi oseanja u vezu, poto je debela devojka
otila shvatio je da mu je ipak slomila srce.
Arlin nije imala takvih problema. Put koji je izabrala, gonjena istom neizgovorenom zapoveu kao i
ostale, odveo ju je u drutvo ija srca nisu bila lako vidljiva, ve su se nalazila na miicama, iscrtana prusko
plavim mastilom. I za nju je sve poelo kad i za Dojs, dan poto se umalo nisu utopile. Obukla je najbolju
odeu, uzela majina kola, i odvezla se do Pomraenja, male plae severno od Zume, ozloglaene po
barovima i motoristima. Stanovnici te oblasti uopte nisu bili iznenaeni to vide bogatu devojku u svojoj
sredini. Takvi tipovi stalno su dolazili ovamo iz svojih pomodnih kua da bi iskusili ivot obinog puka, ili da bi
pripadnici obinog puka iskusili njih. Obino im je bilo dovoljno nekoliko asova pre no to bi se povukli, vrativi
se u svet gde je ofer bio najblii onome to se podrazumevalo pod tvrdim biznisom.
Pomraenje su u svoje vreme poseivala neka zaista slavna lica, inkognito, u elji da izvesno vreme
riju po njegovoj unutranjosti. Dimi Din bio je redovni posetilac u svom najdivljem razdoblju, tragajui za
puaem kome je bila potrebna ljudska pepeljara. U jednom od barova postojao je sto za bilijar sauvan u
znak seanja na Dejn Mensfild, koja je navodno na njemu izvela neto o emu se i sada prialo samo sa
strahopotovanjem, i to apatom. Neko je u daskama na podu usekao konture ene koja je tvrdila da je
Veronika Lejk, i na licu mesta se onako mrtva pijana onesvestila. to znai da je Arlin krenula ve dobro
utabanom stazom koja je vodila iz krila luksuza do prljavtine bara koji je izabrala samo zbog njegovog imena:
Mrlja. Za razliku od mnogih drugih koji su ovde dolazili pre nje, njoj nije bilo potrebno pie da bi imala izgovor
za svoju razvratnost. Jednostavno se ponudila. Onih koji su bili voljni da je uzmu bilo je na pretek, a ona nije
pravila nikakvu razliku. Svako ko je zatraio, dobio je.
Naredne noi dola je po jo, kao i noi posle te, oiju usredsreenih na ljubavnike kao da je
zavisna od njih. Nisu svi iskoristili priliku. Neki su je, posle one prve noi, zabrinuto gledali, podozrevajui da
tako dareljiva moe biti samo kakva ludara ili bolesnica. Drugi su ak pronali u sebi ostatke vitetva za koje
nisu znali da ih poseduju, pa su pokuavali da je podignu sa poda pre no to se red otegne do najloijih
kuia. Meutim, ona se glasno i estoko bunila svaki put kada bi joj neko priao s takvom namerom; govorila
im je da je ostave na miru. Povlaili su se. Neki bi ak ponovo stali u red.
Dok su Karolina i Dojs uspele da ono to rade sauvaju za sebe, Arlin nije mogla da se u nedogled
tako ponaa neprimeena. Poto je celu nedelju dana nestajala iz kue usred veeri i vraala se u osvit zore...
nedelje tokom koje je na sva pitanja o tome gde ide odgovarala upitnim pogledom, gotovo kao da ni sama nije
bila sigurna... njen otac, Lorens Farel, odluio je da je prati. Smatrao je sebe liberalnim roditeljem, ali ako je
njegova princeza upala u loe drutvo... ragbista, moda, ili hipika... onda je verovatno njegova dunost da joj
prui kakav savet. im je izila iz Gaja, poela je da vozi kao pomahnitala, pa je i on morao da pritisne
papuicu za gas kako bi odrao diskretno rastojanje. Na milju ili dve od plae, izgubio ju je. Utroio je sat
vremena na obilaenje parkinga pre nego to je pronaao kola, ostavljena ispred Mrlje. Bar je bio na tako zlu
glasu da je ak i on uo za njega. Uao je, strepei za sako i novanik. Unutra je vladala velika zbrka;
raspameeni mukarci, ivotinje nalivene pivom sa kosom do pola lea, obrazovali su krug i posmatrali neku
Page 31
predstavu na podu na suprotnom kraju prostorije. Nigde ni traga od Arlin. Zadovoljan to se prevario
(verovatno eta plaom i posmatra talase), ve se spremao da poe, kada je neko poeo da skandira ime
njegove princeze.
"Arlin! Arlin!"
Okrenuo se. Zar i ona gleda predstavu na podu? Stao je da se probija kroz gomilu promatraa.
Tamo, u sreditu, pronaao je svoju lepoticu. Jedan joj je sipao pivo u usta, a drugi s njom radio ono to je on,
poput svih oeva, mrzeo i da pomisli da njegova ker radi, osim... u snovima... s njim. Liila je na majku, dok je
leala pod tim ovekom; to jest, izgledala je isto onako kako je njena majka izgledala veoma davno dok je jo
bila u stanju da se uzbudi. Bacakala se tamo amo i cerila, luda za ovekom na njoj. Lorens viknu Arlinino ime,
i koraknu napred da odvue divljaka. Neko mu ree da saeka svoj red. On udari oveka po vilici, i balavko
odlete posrui nazad ka gomili u kojoj su mnogi ve otkopali pantalone i bili spremni. Onaj momak ispljunu
krv i baci se na Lorensa, koji stade da kuka, kada ga oborie na kolena, da je to njegova ker, njegova ker...
blagi Boe, njegova ker. Nije prestao da se buni sve dok je mogao da izgovara rei. Posle je i dalje
pokuavao da otpuzi do mesta na kome je leala Arlin ne bi li je jednim amarom prizvao k pameti. Meutim,
njeni oboavaoci su ga jednostavno izvukli napolje i bacili na samu ivicu autoputa. Ostao je tamo da lei
izvesno vreme, dok nije skupio snage da ustane. Oteturao se do kola, i saekao nekoliko sati, povremeno
plaui, dok se Arlin nije pojavila.
Uopte je nisu dirnule njegove modrice i krvava koulja. Kada joj je kazao da je video ta je radila,
malo je nakrenula glavu, kao da nije sasvim sigurna o emu on to govori. Naredio joj je da ue u kola. Ula je
bez pogovora. utke su se odvezli kui.
Tog dana niko vie nita nije kazao. Ona je ostala u svojoj sobi i sluala radio, dok je Lorens
razgovarao sa svojim advokatom o mogunosti da se Mrlja zatvori, sa policajcima o tome kako da one koji su
ga napali izvede pred lice pravde, i sa svojim analitiarem o tome gde je pogreio. Rano uvee ponovo je
pokuala da ode. Presreo ju je, meutim, na putu i poeo svom silinom da sipa optube, od ega se
prethodnog dana uzdrao. Sve vreme je samo zurila u njega, staklastog pogleda. Njena ravnodunost ga je
samo jo vie razjarila. Odbila je da ue u kuu kada je to od nje zatraio, i nije htela da mu odgovori zato je
to radila. Njegova zabrinutost pretvorila se u bes, poeo je da urla, rei su mu postale otrovne pa ju je ak
nazvao kurvom viui iz petnih ila, tako da su itelji celog Polumeseca poeli da vire kroz otkrinute zavese.
Na kraju, zaslepljen suzama usled nemogunosti da shvati, on ju je udario, i moda bi uradio jo neto gore
da se nije Kejt umeala. Arlin nije ekala. Dok je majka uvala pobesnelog oca, ona je pobegla i pronala
nekoga da je odveze do plae.
Te noi izvrena je racija u Mrlji. Dvadeset i jedna osoba je uhapena, uglavnom zbog posedovnja
manjih koliina droge, i bar je zatvoren. Kada su policajci stigli, princeza Lorensa Farela izvodila je istu tup-tup
predstavu koju je izvodila svake noi ve preko nedelju dana. ak ni Lorens, trapavo nudei mito, nije uspeo
da sprei objavljivanje ovakve jedne prie u novinama. To je postao najitaniji lanak du cele obale. Arlin je
smetena u bolnicu da bi je potpuno medicinski pregledali. Utvreno je da je zaradila dve bolesti koje se
prenose seksualnim putem, plus vake, i da je veoma istroena, do ega je neminovno moralo doi posle
tolikog iskoriavanja. Ali bar nije bila trudna. Lorens i Kejt Farel zahvaljivali su Gospodu na toj maloj milosti.
Kada su saznali za Arlinine pohode u Mrlju, roditelji su gadno pojaali kontrolu nad decom u
gradiu. ak je i u Istonom Gaju primetno opao broj dece koja su lutala unaokolo poto bi pao mrak. Teko
je bilo odravati vezu na koju bi se gledalo s odobravanjem. ak e i Trudi, poslednja od etiri, ubrzo morati
da se odrekne svog partnera, iako je pronala gotovo svreni paravan za svoje aktivnosti: religiju. Imala je
smelosti da zavede nekog Ralfa Kontrerasa, oveka meane krvi koji je radio kao batovan u luteranskoj crkvi
Princ mira u Lovordrvu, koji je u toj meri mucao da se moglo rei da je nem. Dopadao joj se takav kakav je
bio. Obavljao je ono to se trailo od njega i drao jezik za zubima. Sve u svemu, savreni ljubavnik. Uopte je
nije zanimala njegova tehnika, dok je on junaki izigravao mukarinu. On je za nju jednostavno bio oploiva.
Kada bude obavio svoju dunost... a telo e joj rei kada nastupi taj trenutak... vie nijednom nee pomisliti na
njega. Bar je ona tako mislila.
Meutim, ljubavne afere koje su sve imale (ukljuujui i Trudinu) uskoro e postati... zahvaljujui
Arlininoj indiskreciji... opte poznata stvar. Iako je njoj moda bilo lako da zaboravi sastanke sa Ralfom Tihim,
Palomo Gaju nije.
2.
Novinski izvetaji o skandaloznom tajnom votu lokalne lepotice Arlin Farel bili su u onoj meri
eksplicitni u kojoj su to pravna odelenja tih asopisa dozvoljavala, a pojedinosti su preputene mati traera.
Razvila se unosna mala crna berza tobonjih fotografija snimljenih za vreme orgijanja, iako su slike bile tako
nejasne da je bilo teko zakljuiti da li su prikazivale pomenutu stvar. Samu porodicu... Lorensa, Kejt, sestru
Doslin i brata Krega... zadesile su jo vee nedae. Narod koji je iveo na drugoj strani Gaja menjao je svoje
uobiajene marrute kada je iao u kupovinu kako bi proao kroz Polumesec i pored kue sramote. Krega su
morali da izvade iz kole jer su ga njegovi drugovi nemilosrdno zezali zbog osramoene starije sestre; Kejt je
Page 32
poveala dozu sedativa to ih je uzimala tako da je na kraju izgovarala samo dvoslone rei i to s mukom. Ali
ekalo ih je neto jo gore. Tri dana poto je Arlin istrgnuta iz jazbine motorista, u Hronici se pojavio intervju
koji je navodno dala jedna od Arlininih bolniarki. U njemu je stajalo da je Farelova kerka veinu vremena
provodila u seksualnom ludilu, i da je govorila same obscenosti, koje je prekidala samo kada je razoarano
jecala. Samo po sebi, ve je i ovo bilo dovoljno za novine. Meutim, dalje je jo pisalo da pacijentkinja nije
bolovala samo od pregrejanog libida. Arlin Farel je verovala da je opsednuta.
Pria koju je ispriala bila je veoma detaljna i bizarna. Ona, i jo tri njene prijateljice, otile su da se
okupaju u jezeru u blizini Palomo Gaja, gde ih je napalo neto to je ulo u sve njih. Taj entitet koji ju je
zaposeo, traio je od Arlin, a... verovatno... i od drugarica koje su se s njom kupale, da ostane u drugom stanju
sa bilo kim ko bude u stanju da to obavi. To je uzrok njenih pustolovina u Mrlji. avo u njenoj utrobi
jednostavno je traio surogat oca u toj gnjiloj rulji.
U lanku nije bilo nimalo ironije; ve sam tekst Arlinine takozvane ispovesti bio je dovoljno apsurdan
da mu nije bilo potrebno jo dodatno ulepavanje od strane urednika. Samo slepi i nepismeni u Gaju nisu
proitali otkria vezana za drogu i lepoticu. Svi su bili ubeeni da ne postoji ni jota istine u njenim tvrdnjama,
razume se, osim porodica prijateljica sa kojima je Arlin bila u subotu, 28. jula. Iako nije pomenula Dojs,
Karolinu niti Trudi, njih etiri su bile poznate kao nerazdvojne prijateljice. U umovima onih koji su makar
povrno poznavali Arlin nije bilo mesta sumnji koga je uvrstila u svoje satanske fantazije.
Ubrzo je postalo oigledno da se devojke moraju zatititi od onoga to e uslediti posle ovih Arlininih
besmislenih tvrdnji. Otprilike isti razgovor, uzmi ili dodaj po koju nenost, vodio se u porodicama MekGir, Kac i
Hokis.
Roditelj je pitao: "eli li da na kratko ode iz Gaja, dok ono najgore ne proe?" Na ta je dete
odgovaralo: "Ne, dobro sam. Nikada se nisam bolje oseala."
"Jesi li sigrna, mila, da te sve ovo ne uzrujava?"
"Da li izgledam uzrujana?"
"Ne."
"Onda nisam uzrujana."
Kakva uravnoteena deca, mislili su roditelji, kada mogu s takvim mirom da se suoe sa tragedijom
kao to je ludilo prijateljice; zar nam nisu uzdanice?
Nekoliko nedelja bile su upravo to: keri za uzor, koje su podnosile stresnu situaciju sa zavidnim
samopouzdanjem. A onda je savrena slika poela da se izobliava kada su na povrinu poele da izbijaju
neke neobinosti u njihovom ponaanju. Bio je to jedva primetan proces; moglo je da proe i due vreme pre
nego to iko primeti prve znake da roditelji nisu budno motrili na svoju deicu. Roditelji su prvo primetili da su
njihova deca zamenila dan za no: spavaju u podne i etaju u pono. Postale su muiave kada je hrana bila
u pitanju. ak i Karolina koja je bila poznata po tome to nikada nije odbijala nita to je bilo za jelo, poela je
gotovo patoloki da odbija neku hranu: naroito morsku. Nestalo je veselosti s njihovih lica. Zamenila su ih
raspoloenja iji se raspon kretao od utljivosti do brbljivosti, od ledenog mira do pomahnitalosti. Prva je Beti
Kac predloila svojoj keri da ode do porodinog lekara. Trudi se nije usprotivila. Niti se imalo iznenadila kada
je doktor Gotlib izjavio da je potpuno zdrava; i trudna.
Karolinini roditelji su bili sledei koji su u strahu zakljuili da je ponaanje njihovog deteta takvo da je
neophodno izvriti lekarski pregled. Novosti su bile iste, sa dodatnom napomenom da ako njihova ker
namerava trudnou da iznese do kraja, mora oslabiti trideset funti.
Ako je i postojala neka mala nada da ove dijagnoze nisu meusobno povezane, nju je unitio trei i
konani dokaz. Roditelji Dojs MekGir najdue su se opirali da priznaju kako je i njihova kerka uesnica
pomenutog skandala, ali su na kraju i oni zatraili od lekara da je pregleda. I ona je, poput Karoline i Trudi, bila
odlinog zdravlja. I ona je bila trudna. Te vesti zahtevale su ponovnu procenu prie Arlin Farel. Da li je mogue
da je u njenom suludom truanju bilo i neto istine?
Roditelji su se sastali da porazgovaraju o tome. Zajedno su smislili jedini mogui scenario. Zakljuili
su da su, izvan svake sumnje, devojke sklopile nekakav pakt. Odluile su... iz razloga koji su samo njima bili
poznati... da zatrudne. Tri su uspele. Arlin nije, to je tu veoma razumnu devojku dovelo gotovo do nervnog
sloma. Trbalo se suoiti sa trostrukim problemom. Prvo, pronai budue oeve i tuiti ih za seksualni
oportunizam. Drugo, prekinuti trudnoe to pre i to sigurnije. Tree, zatakati celu stvar kako sve tri porodice
ne bi doivele istu sudbinu kao Farelovi, prema kojima su se ispravni itelji Gaja odnosili kao prema parijama.
Nisu uspeli ni u jednome. to se tie oeva, jednostavno stoga to nijedna devojka, ak ni pod
najotrijim roditeljskim pretnjama, nije htela da imenuje krivca. to se tie pobaaja, opet zato to su deca
odluno odbila da se odreknu onoga za to su prolile ne malo znoja. I konano, u svojim pokuajima da
zatakaju celu stvar, zato to skandali vole da iziu na svetlost dana, tako da je bila dovoljna samo jedna
indiskretna medicinska sestra, pa da novninari ponu da njukaju, tragajui za novim dokazima delikvencije.
Pria se proula dva dana posle odranog sastanka roditelja, i Palomo Gaj... koji je bio uzdrman
Arlininim otkriem, ali ne i baen na kolena... doiveo je gotovo smrtni udarac. Pria Lude devojke
predstavljala je zanimljivo tivo za tragae za leteim tanjirima i one koji su traili lek od raka, ali ona, u sutini,
Page 33
bila je prilika koja se samo jednom prua. Ova nova otkria, meutim, pogodila su u mnogo osetljiviji ivac.
Pred javnou su bile etiri porodice ije je solidne, dobro potkovane ivote uzdrmao pakt koji su sklopile
njihove vlastite keri. Da li je u sve bio umean i nekakav kult, elela je da sazna tampa? Nije li moda
nepoznati otac bio isti ovek, zavodnik mladih devojaka; ve i sama injenica da je bio bezimen predstavljala
je nepresuni izvor spekulacija. A ta je sa Farelovom kerkom, koja je prva nagovestila postojanje neega
to su nazvali Liga devica? Nije li ona u svom ponaanju zabrazdila dublje od svojih prijateljica jer je, kao to
je to Hronika prva objavila, u stvari, bila jalova? Ili je tek predstojalo rastereenje ostale tri? To je bila pria koja
e se vrteti i vrteti. Sadrala je sve potrebne elemente: seks, opsednutost, porodice u haosu, lokalno kurvanje,
seks, ludilo i seks. ta vie, nadalje je pria mogla da bude samo jo bolja.
tampa je mogla da prati napredovanje trudnoa. Sa malo sree, to e im se i isplatiti. Sve e roditi
trojke, deca e sva biti crna ili mrtvoroena.
Oh, koliko mogunosti!
III
U sreditu oluje vladao je tajac; tajac i mir. Devojke su ule urlike i optube kojima su ih zasipali
roditelji, tampa i drugovi podjednako, ali ih se sve to nije mnogo ticalo. Proces zapoet na jezeru nastavio je
da se odvija svojim neizbenim tokom, i one su dozvolile da im oblikuje umove onako kako je to uinio, i
prilagodio njihova tela. Bile su spokojne kao to je i jezero bilo spokojno; spolja su izgledale tako mirne da ni
najei napadi nisu ostavljali na njima nikakvog traga.
Za sve to vreme uopte nisu traile jedna drugu. Njihovo zanimanje kako jedne za drugu, tako i za
spoljanji svet, svelo se na nulu. Jedino to su elele, dok su oko njih besnele rasprave, bilo je da sede kod
kue i postaju punije. A i to je, uprkos poetnim nagovetajima, polako padalo u zaborav kako su meseci
prolazili, a novi skandali privlaili panju javnosti. Meutim, naruena je ravnotea u Gaju. Liga devica oznaila
je gradi na karti okruga Ventura na nain na koji on to sebi nikada ne bi poeleo, ali, kada je ve do toga
dolo, odluio je da iz svega izvue nekakvu korist. Te jeseni u Gaju je bilo vie posetilaca nego od njegovog
nastanka, svima je bio cilj da se pred nekim pohvale kako su posetili ono mesto; Ludograd; mesto u kome
devojke oijukaju sa svime to se kree ako im avo tako naloi.
U gradu je dolo i do drugih promena, koje nisu bile u toj meri uoljive kao puni barovi i prometni
oping centar. Deca iz Gaja morala su mnogo ee da se bore iza zatvorenih vrata da bi se izborila za
izvesne povlastice, jer su im roditelji, naroito oevi koji su imali keri, ukinuli slobode koje su ranije smatrane
normalnima. Ove kune svae unele su nemir u nekoliko porodica, a neke su potpuno razorile. Potronja
alkohola je sledstveno tome dosta porasla; Marvinova prodavnica hrane i lekova odlino je zaraivala na
estokom piu tokom oktobra i novembra, a potranja je vrtoglavo porasla za vreme Boinih praznika, kada
su, uz uobiajene svetkovine, pijanstvo, preljuba, premlaivanje ena i egzibicionizam pretvorili Palomo Gaj u
raj za grenike.
Kada su se praznici okonali, privatne rane zarasle, nekoliko porodica je odluilo da se odseli iz
Gaja, tako da je poela jedva primetna reorganizacija drutvene strukture grada, jer su imanja iako poeljna...
kao ona u Polumesecu (koga su sada kaljali Farelovi)... gubila na vrednosti, pa su ih kupovali pojedinci koji jo
prethodnog leta nisu ni mogli sanjati da e iveti u tom susedstvu.
Koliko posledica jedne bitke u uzburkanoj vodi.
Ta je bitka, razume se, imala svog svedoka. Sve to je Vilijam Vit u svom kratkom ivotu kao voajer
nauio o uvanju tajne pokazalo se od neprocenjive vrednosti kako su se dotini dogaaji dalje razvijali. Vie
puta je bio na samom pragu da nekome ispria ta je video na jezeru, ali je odoleo iskuenju, znajui da bi
kratkotrajni pozitivni status filmske zvezde, smenili sumnjiavost i mogua kazna. I ne samo to; postojale su
velike anse da mu ne bi poverovali. Odravao je, meutim, u svojoj glavi ivo seanje na taj dogaaj, redovno
odlazei na mesto gde se sve dogodilo. U stvari, vratio se tamo odmah narednog dana, ne bi li ugledao
stanovnike jezera. Ali voda je ve poela da se povlai. Preko noi je opala gotovo za treinu. Posle nedelju
dana potpuno je nestala, otkrivi pukotinu u tlu koja je oigledno predstavljala ulaz u peine koje su se
protezale ispod grada.
On nije bio jedini posetilac. Kada je Arlin odluila da skine breme sa svojih lea, ispriavi ta se
onog popodneva tamo dogodilo, mnogobrojni radoznalci poli su u potragu za tim mestom. Oni preceptivniji,
ubrzo su ga prepoznali: voda je za sobom ostavila poutelu travu prekrivenu osuenim muljem. Jedno ili dvoje
je ak pokualo da ue u peine, ali pokazalo se da se pukotina sputa pravo nanie i da ne postoji nikakav
lak nain silaska. Posle nekoliko dana slave, mesto je bilo preputeno samo sebi i usamljenikim posetama
Vilijama Vita. Odlasci na to mesto pruali su mu udno zadovoljstvo, uprkos strahu koji je oseao. Smatrao se
sauesnikom peina u njihovoj tajni, a da ne pominjemo ertoski frisson koji bi nailazilo kada bi se naao na
mestu na kome je stajao onog dana, i ponovo zamiljao nage kupaice.
Sudbina devojaka ga nije mnogo zanimala. S vremena na vreme itao bi o njima, i uo da se o
Page 34
njima govori, ali za Vilijama je daleko od oiju uglavnom znailo i daleko od uma. Bilo je vanijih stvari koje je
trebalo gledati. Poto je u gradu vladala pometnja, imao je kao pijun mnogo posla: usputna zavoenja i
odvratno suanjstvo; napadi besa; batine; rastanci posle kojih su ostajali krvavi nosevi. Jednoga dana u,
pomisli on, zapisati sve o ovome gradu. Zvae se Vitova knjiga, i svi pomenuti u njoj znae, kada bude
objavljena, da sve njihove tajne pripadaju meni.
Kada je ipak, dodue veoma retko, razmiljao o sadanjem stanju devojaka, mislio je na Arlin koja
mu je bila najdraa, jednostavno zbog toga to se nalazila u bolnici gde nije mogao da je vidi ak i da je hteo, i
ta njegova nemo bila je i za njega, kao i za svakog voajera, poput mamuze. uo je da je umno poremetila, ali
niko nije tano znao zato. Sve vreme je traila da joj dolaze mukarci, elela je da dobije bebu kao to su ih
druge dobijale, ali nije mogla, i zato se razbolela. Njegovo zanimanje za nju je, meutim, splasnulo kada je
nauo od nekoga da je devojka izgubila sav svoj glamur.
"Izgleda polumrtva", uo je da govore. "Drogirana i mrtva."
Posle toga kao da Arlin Farel nije ni postojala, osim kao prelepa vizija, koja odbacuje odeu na ivici
srebrnog jezera. Sasvim je izbacio iz uma ono to joj je to jezero uinilo.
Na nesreu, materice preostalih lanica kvarteta nisu mogle na drugi nain da izbace iskustvo i
njegove posledice, osim kao kmeeu stvarnost, koja je zapoela novu etapu u ponienju Palomo Gaja
drugog aprila kada se porodila prva iz Lige devica.
Hauarda Ralfa Kaca rodila je njegova osamnaestogodinja majka Trudi u 3.46 ujutro, carskim
rezom. Bio je slabaan, teak svega etiri funte i dve unce kada je ugledao svetlost u operacionoj sali. Svi su
se sloili da dete lii na majku, na emu su njegovi deda i baba bili neopisivo zahvalni, jer nisu imali pojma ko
mu je otac. Hauard je imao Trudine tamne, duboko usaene oi, i roen je sa spiralnom kapicom smee
kose. Kao i njegova majka, koja se isto rodila pre vremena, morao je da se bori za svaki gutljaj vazduha tokom
prvih est dana svoga ivota, posle ega je brzo ojaao. Devetnaestog aprila Trudi je donela svog sina u
Palomo Gaj, da ga podie na mestu koje je najbolje poznavala.
Dve nedelje poto je Hauard Kac ugledao svetlost dana, porodila se i druga iz Lige devica. Ovoga
puta tampa je imala vie materijala za prevakavanje nego kada se rodilo boleljivo muko dete. Dojs
MekGir je rodila blizance, deaka i devojicu; doli su na svet sa minutom razmaka i to na sasvim normalan
nekomplikovan nain. Dala im je imena Do-Bet i Tomi-Rej, a ta je imena izabrala (mada to nikada nije
priznala, do kraja ivota) jer su imali dva oca: jedan je bio Rendi Krencman, a drugi onaj iz jezera. Tri, ako je
raunala njihovog Oca na nebesima, iako se plaila da ju je odavno odbacio zarad primerenijih dua.
Neto malo vie od nedelju dana po roenju blizanaca MekGir, Karolina je takoe rodila blizance,
deaka i devojicu, ali je deak bio mrtav. Devojica je imala krupne kosti i bila jaka i dobila je ime Linda.
Njenim roenjem inilo se da je saga o Ligi devica stigla do svog prirodnog kraja. Pogreb Karolininog drugog
deteta privukao je malu skupinu ljudi, ali inae su etiri porodice ostavljene na miru. U stvari, bile su praktino
izolovane. Prijatelji su prestali da ih zovu; poznanici su poricali da su ih ikada znali. Pria o Ligi devica okaljala
je dobro ime Palomo Gaja, i uprkos zaradi koji je grad imao zahvaljujui skandalu, ovladala je opta elja da
se zaboravi ceo taj nesreni sluaj.
Porodicu Kac jako je zabolelo to to su oseali da ih svi odbacuju, pa su poeli da prave planove
oko povratka u rodni grad Alana Kaca, ikago. Prodali su kuu pred kraj juna nekom doou koji ju je kupio
po niskoj ceni, odlina kua na zlu glasu. Kacovi su otili dve nedelje kasnije.
Pokazalo se da su otili upravo na vreme. Da su odloili svoj odlazak za jo nekoliko dana, bili bi
umeani u poslednju tragediju vezanu za priu o Ligi. Uvee dvadeset estog jula Hokisovi su na kratko izili,
ostavivi kod kue Karolinu sa Lindom. Ostali su due nego to su nameravali, tako da su se vratili kada je
pono ve uveliko prola, to jest ve je bio dvadeset sedmi. Karolina je proslavila godinjicu kupanja u jezeru
tako to je uguila svoju ker i oduzela sebi ivot. Ostavila je poruku u kojoj je objasnila sa istom onom
ledenom objektivnou kojom je priala o Rasedu Svetog Andreja da je pria Arline Farel u celosti bila istinita.
Zaista su otile na plivanje. Bile su napadnute. Do dana dananjeg nije saznala ta ih je to napalo, ali osetila je
neije prisustvo u sebi, a oseala ga je i u detetu, sve vreme, i ono je bilo zlo. Zato je uguila Lindu. Zato sada
namerava da presee vene. Nemojte me osuivati, molila je. Tokom celog svog ivota nikada nisam poelela
nikoga da povredim.
Roditelji su ovako protumaili pismo: devojke su odista bile napadnute i silovane, ali su zbog nekih
svojih razloga odbijale da saopte identitet krivca ili krivaca. Sada kada je Karolina bila mrtva, Arlin luda, a
Trudi otila za ikago, palo je Dojs MekGir u zadatak da ispria celu istinu, nita ne izostavljajui niti dodajui,
kako bi pria o Ligi devica konano mogla biti okonana.
U poetku je odbijala. Tvrdila je da se ne sea nieg vezanog za taj dan. Preivljena trauma
izbrisala je seanje iz njenog uma. Meutim, ni Hokisovi ni Farelovi nisu time bili zadovoljni. Nastavili su da
vre pritisak, preko Dojsinog oca. Dik MekGir nije bio jak ovek, niti duhovno niti telesno, a crkva mu u tome
nije nimalo bila od pomoi, jer je stala na stranu ne-Mormona protiv devojke. Istina je morala izii na videlo.
Konano, da bi spreila tirane da i dalje mue njenog oca, ionako su mu ve naneli dosta tete,
Page 35
Dojs im je sve ispriala. Bio je to udan prizor. estoro roditelja, plus pastor Don, koji je bio duhovni voa
zajednice Mormona u Gaju i njegovoj okolini, sedeli su u trpezariji MekGirovih i sluali bledu, mravu devojku
ije su ake prelazile s jedne na drugu kolevku dok je uljuljkivala svoju decu u san priajui, dok ih je ljuljala, o
njihovom zaeu. Prvo je upozorila publiku da im se nee dopasti ono to je nameravala da im ispria. A onda
je opravdala svoje upozorenje samom priom. Sve im je rekla. O etnji, jezeru, plivanju, o neemu to se
borilo za prevlast nad njihovim telima u vodi, o begu, o svojoj strasti prema Rendiju Krencmenu... ija je
porodica bila jedna od onih koje su napustile Gaj pre nekoliko meseci, verovatno zato to im je on u poverenju
sve priznao; o elji koju je delila sa svim devojkama da ostane trudna to je pre mogue...
"Znai Rendi Krencmen je bio odgovoran za sve njih?" upita Karolinin otac.
"On?" primeti ona. "Nije bio u stanju."
"Pa ko je onda?"
"Obeala si da e rei celu istinu", podsetio ju je pastor.
"Jesam", odvrati ona. "Sve to je meni poznato. Rendi Krencmen je bio moj izbor. Svi znamo ta je
Arlin preduzela. Ubeena sam da je Karolina pronala nekog drugog. Isto kao i Trudi. Oevi nisu bili vani,
shvatate. Oni su bili samo mukarci."
"Hoe da kae da je avo u tebi, dete?" zapita pastor.
"Ne."
"U deci, onda?"
"Ne. Ne." Sada je ljuljala obe kolevke, svaku jednom rukom. "Do-Bet i Tomi-Rej nisu posednuti.
Bar ne u onom smislu u kome vi to mislite. Oni samo nisu Rendijeva deca. Moda su nasledili neto od
njegovog dobrog izgleda..." dopustila je sebi jedva primetan osmeh "... volela bih da je tako", ree ona. "Jer
bio je tako zgodan. Meutim, duh koji ih je stvorio, nalazi se u jezeru."
"Nema jezera", istaknu Arlinin otac.
"Tog dana ga je bilo. A moda e se ponovo pojaviti, ako bude pala dovoljno jaka kia."
"Ne ako ja tu mogu neto da uinim."
Bez obzira da li je poverovao u Dojsinu priu ili ne, Farel je odrao obeanje. On i Hokisovi vrlo
brzo su uspeli da skupe dovoljno priloga po gradu da se zatvori ulaz u peine. Veina onih koji su uestvovali u
akciji, potpisali su ek jednostavno zato da se otarase Farela. Otkada je njegova princeza poremetila umom
on je u razgovoru bio kao tempirana bomba.
U oktobru, nekoliko dana pre nego to e se napuniti petnaest meseci poto su se devojke okupale
u jezeru, raspuklina je zatvorena betonom. Ponovo e otii tamo, ali tek posle mnogo godina.
Do tada su deca Palomo Gaja mogla u miru da se igraju.
Trei deo: SLOBODNI DUHOVI
Od nekoliko stotina erotskih asopisa i filmova koje je Vilijam Vit nabavio dok je sazrevao, tokom
narednih sedamnaest godina, prvo potom a kasnije putujui naroito zbog te hitne potrebe do Los Anelesa,
oduvek su mu najomiljeniji bili oni u kojima je mogao da nazre deli ivota iza kamere. Ponekad se fotograf...
oprema i sve... video u ogledalu iza izvoaa. Ponekad bi ruka tehniara, ili napaljiva... neko koga su unajmili
da odrava uzbuenje zvezda izmeu dva snimka... bili uhvaeni na samoj ivici okvira, poput noge ili ruke
ljubavnika upravo izbaenog iz kreveta.
Takve oigledne greke bile su relativno retke. Mnogo ei... a za Vilijamov um mnogo znaajniji...
bili su jedva primetni znaci stvarnosti iza prizora iji je bio svedok. Trenuci u kojima izvoa, kome se nudilo
mnotvo grehova nije mogao da se odlui koju rupu narednu da zadovolji, baca pogled prema kameri traei
uputstva; ili kada se noga brzo pomeri jer je monik iza soiva viknuo da zaklanja polje akcije.
U tim trenucima, kada ga je fikcija uzbuivala... u stvari, to nije bila prava fikcija, jer tvrdo je tvrdo, i
nije se moglo simulirati... Vilijam je oseao da mnogo bolje shvata Palomo Gaj. Neto je ivelo iza ivota
grada, nesebino upravljajui njegovim dnevnim procesima za to neto niko osim njega nije znao da postoji.
ak i on bi zaboravio na to. Proli bi meseci, on bi se bavio svojim poslom, nekretninama, zaboravivi na
skrivenu ruku. A onda bi, kao u porniu, na trenutak neto ugledao. Moda pogled u oku nekog starosedeoca,
pukotina na ulici, ili voda koja se sliva niz Brdo sa nekog suvie navlaenog travnjaka. Svaka stvar ponaosob
bila je dovoljna da se seti jezera, i Lige, i postane svestan da je celi grad, po svemu sudei, fikcija (ne ba
prava fikcija, jer telo je telo i tu nema foliranja), a on je jedan od uesnika u njegovoj udnoj prii.
Ta se pria nastavila bez drame, koja bi se mogla uporediti sa onom o Ligi, tokom godina koje su
Page 36
usledile posle zapeaivanja peina. Iako je grad bio obeleen, Gaj je napredovao, a i Vit s njim. Los Aneles
se irio i prestizao gradie u dolini Simi, meu njima i Gaj, i oni su postajali spavaonice metropole. Cena
nekretnina u gradu poela je naglo da raste pred kraj sedamdesetih, upravo u vreme kada je Vilijam uao u
posao. Porasla je ponovo, naroito u Vetrostrmini, kada je nekoliko manjih zvezda odluilo da uzme kue na
Brdu, podarivi tom mestu ik koji mu je do tada nedostajao. Najveu kuu, palatu rezidenciju sa pogledom na
ceo grad i dolinu iza njega, kupio je komedija Badi Vens, koji je u to vreme vodio najbolje rangirani TV ou na
svim mreama. Neto nie na brdu glumac-kauboj Rejmond Kob poruio je postojeu kuu i na istom mestu
podigao vlastiti ogromni ran, zajedno sa bazenom u obliku erifske znake. Izmeu Vensove i Kobove kue
nalazila se jedna koja je potpuno bila skrivena drveem u kojoj je ivela zvezda nemih filmova Helen Dejvis,
koja je u svoje vreme uivala reputaciju glumice o kojoj je kruilo najvie traeva u Holivudu. Sada u poznim
sedamdesetim, ivela je kao pravi pustinjak, to je samo potpirivalo glasine u Gaju svaki put kada bi se kakav
mladi pojavio u gradu... uvek su to bili mukarci visoki est stopa, obavezno plavi... i izdavao se za prijatelje
gospoice Dejvis. Kua je zahvaljujui njima dobila nadimak: Jazbina pokvarenosti.
Bilo je tu i drugih stvari uvezenih iz Los Anelesa. U oping centru otvoren je Klub Zdravlja, i ubrzo
je bilo i previe lanova. Ludilo za seuanskim restoranima dovelo je dva takva preduzea, i oba su bila
dovoljno potpomagana da su mogla da izdre konkurenciju. Procvetale su galerije, nudei dekorativne
predmete, ameriko naivno slikarstvo i obian ki. Nedostatak prostora bio je tako veliki da je oping centar
dobio i drugi sprat. Poslovi koji ranije nisu mogli da opstanu u Gaju, sada su bili neophodni. Radnja za
opremanje bazena, pedikir i kvarc sluba, kola za karate.
S vremena na vreme, sedei i ekajui na red kod pedikira, ili u radnji sa mezimcima dok su deca
birala izmeu tri vrste inile, pridolica bi moda pomenula glasine koje je ula da krue o gradu. Zar se ovde
nije davno neto dogodilo? Ako bi se u blizini naao neki starosedelac Gaja, razgovor bi veoma brzo bio
skrenut na manje kontroverzne teme. Mada je tokom proteklih godina stasalo novo pokolenje, meu
uroenicima, kako su voleli sebe da nazivaju, i dalje je vladalo uverenje da bi najbolje bilo zaboraviti Ligu
devica.
Meutim, u gradu je bilo i onih koji je nikada nee moi da zaborave. Jedan od tih bio je, razume se,
Vilijam. Ostale je i dalje pratio na putu kroz njihove ivote. Dojs MekGir, tihu, neobino religioznu enu koja je
podigla Tomi-Reja i Do-Bet bez pomoi mua. Njeni roditelji su se preselili na Floridu pre nekoliko godina,
ostavivi keri i unucima kuu. Ona se, praktino, vie nije ni viala izvan njenih zidova. Hokisa, koga je ena
ostavila zbog advokata iz San Dijega starijeg od nje sedamnaest godina, i koji se izgleda od toga nikada nije
potpuno oporavio. Porodicu Farel, koja se preselila u Hiljadu Hrastova, ali ih je lo glas i tamo sustigao. Na
kraju su otili u Luizijanu, odvodei Arlin sa sobom. Nikada se nije potpuno oporavila. Vilijam je uo da
smatraju dobrom nedeljom, ako bi spojila vie od deset smislenih rei. Doslin Farel, njenu mlau sestru, koja
se udala i vratila da ivi u Plavoj Smreci. Ponekad bi je video, kada bi dola u posetu prijateljima u gradu. Te
porodice su i dalje bile u velikoj meri deo istorije Gaja; iako se Vilijam svima njima javljao samo klimanjem
glave... MekGirovima, Dimu Hokisu, pa ak i Doslin Farel... nikada nisu izmenili nijednu jedinu re.
Nisu ni morali. Svi su znali ta su znali.
A poto su znali, iveli su u iekivanju.
II
1.
Mladi je bio praktino jednobojan, crna kosa, dugaka do ramena, kovrdala mu se na vratu, iza
okruglih naoara isto tako tamne oi, koa suvie bela da bi bio stanovnik Kalifornije. Zubi su mu bili jo belji,
mada se retko osmehivao. Nije ni mnogo govorio, kada smo ve kod toga. U drutvu je mucao.
ak je i pontijak konvertibl koji je parkirao u oping centru bio beo, mada mu je karoseriju ve
uveliko nagrizla ra za koju su bili zasluni snegovi i so desetak ikakih zima. Prevezao se njime preko
zemlje, ali nekoliko puta jedva je izbegao sudar. Bliilo se vreme kada e morati da ga izvede u polje i upuca.
U meuvremenu, ako je ikome bio potreban dokaz da se u Palomo Gaju nalazi stranac, trebalo je samo da
pree pogledom du parkiranih automobila.
Ili da odmeri njega. Proimalo ga je veoma jako oseanje da tri u somotskim pantalonama i
otrcanom sakou... (rukavi su mu bili predugaki, suvie mu je bio uzak u grudima, kao i svi ostali sakoi koje je
ikada kupio). Ovo je bio grad u kome su odmeravali koliko si bogat po marki patika. On nije nosio patike; nosio
je crne kone cipele na niranje, od jutra do poveerja dok se ne bi raspale, a onda bi kupio isti takav par
novih. Bez obzira da li je trao ili ne, imao je jak razlog to je ovamo doao, i to pre pone da radi na tome
pre e se bolje oseati.
Prvo, morao je da se snae. Odabrao je Smrznuti jogurt jer je bio najprazniji u nizu prodavnica i
nonalantno uao unutra. S druge strane tezge doekala ga je takva dobrodolica da je gotovo pomislio kako
su ga prepoznali.
Page 37
"Zdravo! Mogu li da vam pomognem?"
"Ja sam... nov", ree on. Glupa opaska, pomisli on. "Hou da kaem, gde mogu... gde mogu da
kupim mapu?"
"Mapu Kalifornije?"
"Ne. Palomo Gaja", odgovori on, trudei se da upotrebljava kratke reenice. Tada je manje mucao.
Osmeh s druge strane tezge se jo vie proiri.
"Ne treba vam mapa", ree. "Gradi nije toliko velik."
"Dobro. A hotel?"
"Svakako. Lako. Postoji jedan u blizini. A ima i jedan nov, gore u selu Mirnopotok."
"Koji je najjeftiniji?"
"Terasa. Nalazi se na dva minuta vonje odavde, sa stranje strane oping centra."
"Odlino."
Osmeh koji mu je bio upuen zbog tih rei, govorio je: sve je ovde odlino. Gotovo da je i sam u to
poverovao. Na parkingu su se presijavala uglancana kola; znaci koji su ga upuivali okolo ka stranjoj strani
trgovakog centra su sijali; proelje motela... sa jo jednim znakom... Dobrodoli u Palomo Gaj, Napredni raj...
bili su svee obojeni kao subotnji jutarnji crta. Bilo mu je drago, kada je uzeo sobu, to je mogao da navue
zastore, i malo se pritaji.
Poslednji komad puta ga je poteno izmorio, pa je odluio da osvei svoj sistem vebanjem i
tuiranjem. Maina je, kako je nazivao svoje telo, suvie dugo bila za volanom; bilo joj je potrebno
razgibavanje. Zagrejao se desetominutnim sparingovanjem sa senkom, kombinacijom udaraca i odbrana,
praenih omiljenim koktelom specijalizovanih udaraca: odsenih udaraca bridom ake, skokova sa
izbacivanjem noge, okretima u vazduhu i udarcima unazad koji se izvode u skoku. Kao i obino, ono to mu je
zagrejalo miie, zagrejalo mu je i um. Kada je stigao do sklekova i trbunjaka bio je spreman da se potue sa
pola Palomo Gaja da bi dobio odgovor po koji je ovamo doao.
A pitanje je glasilo: ko je Hauard Kac? Odgovor Ja vie nije bio dovoljan. Ja sam samo maina. Bilo
mu je potrebno vie obavetenja.
Vendi je bila prva koja je postavila to pitanje, one duge noi tokom koje su se raspravljali i koja se
zavrila tako to ga je napustila.
"Dopada mi se, Haui", rekla je. "Ali ne mogu da te volim. A zna li zato? Zato to te ne
poznajem."
"Zna li ta sam ja?" odvratio je Haui pitanjem. "ovek sa rupom u sreditu."
"Iaeno ti je to objanjenje."
"Iaeno je tako se oseati."
Iaeno, ali istinito. Tamo gde se kod drugih nalazilo oseanje da su ljudi... ambicija, miljenje,
religija... on je imao samo tu aljenja vrednu kolebljivost. Oni koji su ga voleli... Vendi, Rii, Lem... bili su
strpljivi s njim. Strpljivo su ekali da mucajui kae ta ima, jer ih je zanimalo njegovo miljenje, i izgleda da su
nalazili neku vrednost u njegovim komentarima. (Ti si moja sveta luda, jednom je Lem rekao Hauiju; bila je to
primedba o kojoj je Haui jo razmiljao.) Ali za ostali svet je on bio Kac glup k'o kurac. Nisu ga otvoreno
ujedali... bio je suvie jak da bi ga bilo ko gurkao tamo amo, pa ak i tekai... ali je znao ta mu govore iza
lea, a sve se svodilo na jedno te isto: Kacu fali neka daska u glavi.
To to je Vendi konano odustala od njega, bilo je preteko breme. Suvie povreen da bi iziao
meu svet, razmiljao je o njihovom razgovoru vei deo nedelje. Odjednom mu je sinulo reenje. Ako je na
zemlji postojalo mesto na kome e shvatiti kako i zato je takav kakav je onda je to sigurno gradi u kome je
roen.
Podigao je zastor i pogledao napolje u svetlost. Bila je biserna; vazduh je tako lepo mirisao. Nije
mogao da zamisli zato je njegova majka uopte zamenila ovo slatko mesto ljutim ikakim zimama i
zaguljivim letima. Poto je umrla (iznenada, u snu) morae sam da razrei tu tajnu; i moda e, reavajui je,
popuniti rupu koja proganja mainu.
Upravo kada je stigla do ulaznih vrata, mama ju je pozvala iz svoje sobe, odlino je umela da
proceni trenutak.
"Do-Bet? Jesi li tu? Do-Bet?"
U glasu joj se uvek oseao taj silazni ton, koji kao da je upozoravo: budi dobra prema meni sada jer
me sutra vie moda nee biti. Moda ve ni narednog sata.
"Duo, jesi li jo tu?"
"Zna da jesam, mama."
"Moemo li da porazgovaramo?"
"Kasnim na posao."
"Samo minut. Molim te. ta je to minut?"
"Dolazim. Ne uzbuuj se. Dolazim."
Page 38
Do-Bet je krenula uz stepenice. Koliko je puta dnevno to radila? Merila je ivot preenim brojem
stepenika, gore dole, gore dole.
"ta je bilo, mama?"
Dojs MekGir je leala u svom uobiajenom poloaju: na sofi pored otvorenog prozora, sa glavom
na jastuku. Nije izgledala bolesna; ali uglavnom je sve vreme bila. Specijalisti su dolazili, pregledali je,
naplaivali dolazak i odlazili sleui ramenima. U fizikom pogledu je s njom sve u redu, govorili su. Pregledali
su joj srce, plua, kimu. Neto nije bilo u redu izmeu njenih uiju. Ali to su bile vesti koje mama nije htela da
uje. Mama je nekada davno poznavala devojku koja je poludela i bila smetena u bolnicu iz koje nikada vie
nije izila. Zbog toga se vie plaila ludila od bilo ega drugog. Nije dozvoljavala da se ta re izgovori u kui.
"Hoe li zamoliti pastora da me nazove?" upitala je Dojs. "Moda e svratiti veeras."
"On je veoma zaposlen, mama."
"Za mene uvek ima vremena", ree Dojs. Imala je trideset devet godina, ali se ponaala kao da joj
je dvostruko vie. Tako je sporo podizala glavu sa jastuka kao da je svaki prevaljeni in pobeda nad
gravitacijom; ake i kapci koji podrhtavaju; stalni uzdisaji u glasu. Dodelila je sebi ulogu filmske junakinje koja
boluje od tuberkuloze i nije htela da je se odrekne iako su joj lekari tvrdili da ne boluje od te bolesti. Oblaila se
u skladu sa tom ulogom, u pastelne tonove kakvi se sreu po bolesnikim sobama; pustila je da joj gusta
smea kosa poraste, ne vodei rauna o trenutnoj modi, i ne trudei se da je pokupi. Uopte se nije minkala,
to je samo jo vie pojaavalo utisak da se ljulja na samoj ivici provalije. Sve u svemu, Do-Bet je bilo drago
to mama vie nije izlazila meu ljude. Poele bi da krue razne prie. Ali poto je sve vreme provodila unutra,
u kui, stalno je zivkala kerku koja je morala da ide gore dole po stepenicama. Gore dole, gore dole.
Kada bi, kao u ovom trenutku, Do-Bet osetila potrebu da zavriti, setila bi se da se njena majka nije
povukla bez razloga. Nije imala lak ivot; podizala je decu bez mua u Gaju, gradiu koji je bio veliki kritiar.
Razbolela se zbog osuivanja i poniavanja.
"Zamoliu pastora Dona da te pozove", ree Do-Bet. "Ali sada moram da idem, mama."
"Znam, duo, znam."
Do-Bet se uputila ka vratima, ali ju je Dojs ponovo pozvala.
"Neu dobiti poljubac?" upita ona.
"Mama..."
"Nikada ne proputa da me poljubi."
Do-Bet se posluno vratila do prozora i poljubila majku u obraz.
"uvaj se", upozori je Dojs.
"Dobro sam."
"Ne volim kad radi do kasno."
"Ovo nije Njujork, mama."
"Nema veze", ree ona, mnogo ozbiljnijim glasom. "Bezbedno mesto ne postoji."
Do-Bet je ve napamet znala taj govor. Sluala ga je u ovoj ili onoj verziji, jo od detinjstva. Prie o
svetu kao Dolini Smrti, koju opsedaju lica sposobna za neopisivo zlo. To je bila glavna uteha koju je pastor
Don pruao mami. Sloili su se da postoji avo na svetu; i to u Palomo Gaju.
"Vidimo se ujutro", ree Do-Bet.
"Volim te, duo."
"I ja tebe volim, mama."
Do-Bet je zatvorila vrata i krenula niz stepenice.
"Spava li?"
Tomi-Rej je stajao u podnoju stepenita.
"Ne. Ne spava."
"Prokletstvo."
"Trebalo bi da je obie."
"Znam. Ali gnjavie me zbog srede."
"Bio si pijan", ree ona. "estoko pie, stalno to ponavlja. Istina?"
"A ta ti misli? Da smo odrasli kao druga deca, u ijim kuama se dri pie, ne bi mi udarilo u
glavu."
"Znai ona je kriva to si se napio?"
"I ti si se okomila na mene, je li tako? Sranje. Svi su se okomili na mene."
Do-Bet se osmehnu i zagrli brata. "Ne, Tomi, nisu. Svi misle da si divan i ti to zna."
"I ti?"
"I ja."
Poljubila ga je, ovla, a zatim otila do ogledala da proveri kako izgleda.
"Lepa k'o slika", ree on, priavi joj. "Oboje smo."
"Tvoj ego", pecnu ga ona. "Postaje sve gori."
"Zato me voli", primeti on, zagledan u njihove blizanake odraze. "Da li ja poinjem sve vie da
Page 39
liim na tebe, ili ti na mene?"
"Nijedno."
"Jesi li ikada videla dva slinija lica?"
Osmehnula se. Neobino su liili. Tananost kostiju kod Tomija-Reja odgovarala je jasnoi njenih
koje su oboje idolizovali. Najvie je volela da eta drei brata za ruku, znajui da pored sebe ima tako lepog
pratioca kakvog bi svaka devojka poelela, i znala je da i on osea isto. Za njima su okretali glavu i kada su
etali meu vetakim lepoticama na etalitu pored mora zvanom Venecija.
Meutim, poslednjih nekoliko meseci nisu zajedno izlazili. Ona je do kasna radila u restoranu, a on
je odlazio sa drugarima u guvu na plai: in, Endi i ostali. Nedostajao joj je kontakt.
"Da li se osea nekako udno poslednjih dana?" upita je on iznenada.
"Kako to misli?"
"Ne znam. Verovatno se to dogaa samo meni. Samo mene proima oseanje da e se sve
okonati."
"Jo malo pa e leto. Sve tek poinje."
"Aha, znam... ali Endi je otiao u koled, nek' se nosi. in ima tu devojku u L.A.-u, s kojom je vrlo
prisan. Ne znam. Ostao sam ovde da ekam, a ne znam ta."
"Onda nemoj."
"ta nemoj?"
"ekati. Idi negde."
"elim da odem. Ali..." Prouavao je njeno lice u ogledalu. "Je li to istina? Ti se ne osea...
udno?"
Uzvratila mu je pogled. Nije bila sigurna da li eli da mu ispria o snovima koje je u poslednje vreme
sanjala, u kojima ju je odnosila plima, a ceo njen ivot joj je mahao sa obale. Ali ako ne kae Tomiju, koga je
volela i kome je najvie na svetu verovala, kome e?
"Pa dobro. Priznajem", ree ona. "Oseam neto."
"ta?"
Ona slegnu ramenima. "Ne znam. Moda i ja ekam."
"Zna li ta?"
"Ne."
"Ne znam ni ja."
"Pa nek' neko kae da mi nismo par!"
Ponovo je prola kroz ceo razgovor sa Tomijem dok se vozila prema oping centru. On je, kao i
obino, glasno izrazio oseanja koja su oboje delili. Poslednjih nekoliko nedelja bile su prosto nabijene
oekivanjima. Neto e se uskoro dogoditi. To su znali njeni snovi. Znale su i njene kosti. Samo se nadala da
to nee zakasniti, jer je bila gotovo na ivici, zbog mame, Gaja, i posla u restoranu, da potpuno izgubi strpljenje.
Sada je to ve bila trka, izmeu njenog strpljenja i neega na obzorju. Ako se to neto ne dogodi do leta,
pomisli ona (ta god to bilo, i koliko god bilo neobino), dii e se i poi da ga trai.
2.
U ovom gradu izgleda malo ko hoda, primetio je Haui. U etnji uz Brdo i niz njega, u kojoj je proveo
tri etvrt asa, sreo je svega petoro peaka, a i oni su svi vodili decu ili pse na uzici kako bi opravdali svoju
nastranost. Iako je ovo prvo putovanje bilo kratko, odvelo ga je do vidikovca sa koga je uspeo donekle da se
razabere u rasporedu grada. etnja mu je takoe otvorila apetit.
Govedina za desperadosa, pomisli on, i odabra Batrikov restoran od svih mesta na kojima se u
oping centru moglo jesti. Nije bilo veliko, i bilo je tek napola puno. Odabrao je sto kod prozora, otvorio iskrzan
primerak Heseovog Sidarte, i nastavio da se rve sa tekstom, na originalnom nemakom. Knjiga je pripadala
njegovoj majci, koja ju je proitala mnogo puta... mada se on nije seao da je ikada izgovorila makar jednu
jedinu re na jeziku koji je oigledno teno govorila. On nije. Za njega je itanje ove knjige predstavljalo
unutranje zamuckivanje; borio se da shvati smisao, hvatao ga i ponovo gubio.
"Neto za pie?" upitala ga je kelnerica.
Upravo se spremao da kae 'Koka Kolu' kada mu se ivot izmenio.
Do-Bet je prekoraila preko praga Batrikovog restorana onako kako je to inila tri puta nedeljno u
poslednjih sedam meseci, ali veeras je izgledalo kao da je svaki raniji put predstavljao probu za ovo veeras;
za ovaj preokret; ovaj izmenjeni pogled sa mladiem koji je sedeo za stolom broj pet. Upila ga je pogledom.
Usta su mu bila napola otvorena. Nosio je naoari sa zlatnim okvirom. U ruci je drao knjigu. Ime vlasnika
knjige nije znala, nije mogla znati. Nikada ga ranije nije videla. Pa ipak, i on je nju posmatrao sa istim izrazom
prepoznavanja na licu, za koji je znala da se ogleda i sa njenoga.
Pomislio je da se ponovo rodio kada je ugledao to lice. Kao da je sa nekog bezbednog mesta stupio
u pustolovinu od koje e mu zastati dah. Nije postojalo nita lepe na svetu od zakrivljenosti njenih usana kada
Page 40
mu se osmehnula.
Osmehivala se i dalje, bio je to savreni flert. Prestani, opomenu ona sebe, skreni pogled! Pomislie
da si poludela kada toliko bulji. Ali i on zuri, nije li tako?
Nastaviu da je gledam... sve dok ona bude mene gledala...
...sve dok bude gledao...
"Do-Bet!"
Poziv je doao iz kuhinje. Ona trepnu.
"Jeste li rekli Koka Kolu?" upitala ga je kelnerica.
Do-Bet je pogledala u pravcu kuhinje... Marej ju je zvao, morala je da poe... a onda e se vratiti
mladiu sa knjigom. On ju je i dalje netremice posmatrao.
"Da", videla je kako izgovara.
Ta re je bila namenjena njoj, znala je to. Da, idi, rekao je, saekau te.
Klimnula je i otila.
Ceo susret potrajao je moda pet sekundi, ali oboje su posle njega drhtali.
Marej je u kuhinji kao i uvek izigravao muenika.
"Gde si dosad?"
"Kasnim dva minuta, Marej."
"Zapisau deset. U uglu je trolano drutvo. To je tvoj sto."
"Ve stavljam kecelju."
"Pouri."
Haui je posmatrao kuhinjska vrata ekajui da se ona ponovo pojavi, zaboravivi na Sidartu. Kada je
izila nije pogledala u njegovom pravcu ve je otila da poslui one za stolom na suprotnom kraju restorana.
Nije se uznemirio to ga nije potraila pogledom. Postigli su sporazum u onoj prvoj razmeni pogleda. ekae
cele noi ako treba, i ceo sutranji dan ako bude morao, dok ona ne zavri posao i ponovo ga ne pogleda.
U tami ispod Palomo Gaja zaetnici ove dece jo su vrsto drali jedan drugoga isto onako kao
kada su tek pali na zemlju, jer nijedan nije eleo da rizikuje da se onaj drugi oslobodi. ak i kada su se podigli
da dotaknu kupaice, poli su zajedno, poput blizanaca spojenih kukovima. Fleer toga dana nije odmah
shvatio Dafove namere. Pomislio je da namerava da izvue svoje kukavne terate iz devojaka. Meutim, on je
spremao mnogo vee nedelo. Naumio je da stvori decu, i koliko god to bilo prljavo, Fleer je bio primoran da
uini isto. Nije se ponosio svojim napadom. Kada su vesti o posledicama stigle do njih, njegov sram se samo
jo vie poveao. Nekada je, sedei pored prozora sa Raulom, sanjao da postane nebo. Umesto toga njegov
rat sa Dafov sveo ga je na kvaritelja nevinih, ije su budunosti unitili jednim dodirom. Daf je uivao u
Fleerovoj patnji. Mnogo puta, tokom godina provedenih u tami, Fleer je osetio da su misli njegovog
neprijatelja usmerene prema deci koju su napravili, i da se pita koje e od njih prvo doi da izbavi svog pravog
oca.
Vreme za njih nije znailo isto to i pre uzimanja Nuncia. Nisu oseali glad, niti su spavali. Pokopani
poput ljubavnika, ekali su u steni. Ponekad bi zauli glasove odozgo, koji su odzvanjali niz prolaze nastale
laganim ali upornim kretanjem tla. Ali ti odlomci razgovora nisu govorili nita o napredovanju njihove dece, sa
kojom su odravali u najboljem sluaju oskudne mentalne veze. Bar do veeras.
Veeras su se njihovi potomci sreli, i kontakt je odjednom postao sasvim jasan, kao da su njihova
deca shvatila deo vlastite prave prirode, ugledavi svoje savrene suprotnosti, tako da su, i ne znajui, otvorila
umove svojim tvorcima. Fleer se naao u glavi mladia po imenu Hauard, sina Trudi Kac. Kroz deakove oi
ugledao je dete svog neprijatelja isto onako kao to je Daf video Hauija iz glave svoje keri.
To je bio trenutak na koji su ekali. Rat koji su vodili preko pola Amerike obojicu je iscrpeo. Ali sada
su se u tom svetu nalazila njihova deca koja e se boriti umesto njih; zavrie bitku koja je ekala na
razreenje dve decenije. Ovoga puta bie to bitka do istrebljenja.
Bar su oni to oekivali. Sada, po prvi put u njihovim ivotima, Fleer i Daf iskusili su isti bol... kao da
je jedno koplje probolo obe njihove due.
Do avola, ovo nije bio rat. Ovo nimalo nije liilo na rat.
"Izgubio si apetit?" zanimalo je konobaricu.
"Izgleda", odvrati Haui.
"Da odnesem?"
"Aha."
"eli li kafu? Desert?"
"Jo jednu Koka Kolu."
Do-Bet je bila u kuhinji kada je Beverli ula sa posluavnikom.
"teta dobre nicle", primeti Beverli.
"Kako se zove?" zanimalo je Do-Bet.
Page 41
"ta sam ja, sluba za zakazivanje sudara? Nisam ga pitala."
"Idi i pitaj ga."
"Pitaj ga sama. eli jo jednu Koka Kolu."
"Hvala. Hoe li da pripazi na moj sto?"
"Od sada me zovi Kupidon."
Do-Bet je uspela da misli samo na posao i da ne gleda u momka itavih pola sata: to je dosta
dosta je. Sipala je Koka Kolu, i iznela je. Uasnula se kada je videla da je sto prazan. Umalo nije ispustila
au; ugledavi prazan sto osetila je fiziku bol. A onda ga je, krajikom oka, ugledala kako izlazi iz toaleta i
vraa se za sto. Video ju je, i osmehnuo se. Prila je stolu, ne obazrevi se na dva usputna poziva muterija.
Ve je znala koje e mu pitanje prvo postaviti: od poetka joj se vrzmalo po umu. Ali on ju je preduhitrio.
"Poznajemo li se?"
Razume se, znala je i odgovor.
"Ne", ree ona.
"Kada si ti... ti... ti..." Nikako nije mogao da izgovori narednu re, dok su mu se miii vilice pomerali
kao da vae vaku. "... Ti..." nastavio je da ponavlja, "... ti..."
"I ja sam to pomislila", ree ona, nadajui se da ga nee uvrediti to je umesto njega zavrila misao.
Izgleda da se nije uvredio. Uputio joj je osmeh, a lice mu se opustilo.
"udno je to", ree ona. "Nisi iz Gaja, je li tako?"
"Ne. ikago."
"To je daleko."
"Ali sam ovde roen."
"Stvarno?"
"Zovem se Hauard Kac. Haui."
"Ja sam Do-Bet..."
"U koliko sati zavrava smenu?"
"Oko jedanaest. Dobro je to si naiao veeras. Ovde radim samo ponedeljkom, sredom i petkom.
Da si doao sutra promaio bi me."
"Pronali bismo mi jedno drugo", ree on, a sigurnost te izjave umalo joj ne natera suze na oi.
"Moram da se vratim na posao", ree mu ona.
"ekau te", odvrati on.
U jedanaest i deset zajedno su izili iz Batrikovog restorana. No je bila topla. Ne i prijatna, ve bez
lahora, vlana.
"Zato si doao u Gaj?" upitala ga je dok su ili prema njenim kolima.
"Da bih sreo tebe."
Nasmejala se.
"Zato da ne?" upita on.
"U redu. Zato si uopte otiao odavde?"
"Moja majka se preselila u ikago kada mi je bilo svega nekoliko nedelja. Nikada nije mnogo
pominjala stari rodni grad. A kada je to inila, imao sam utisak da govori o paklu. Pretpostavljam da sam eleo
sam da se uverim. Moda da bih malo bolje shvatio i nju i sebe."
"Je li ona jo u ikagu?"
"Umrla je. Pre dve godine."
"To je tuno. ta je s tvojim ocem?"
"Nemam ga. Ovaj... hou da kaem... ja... ja..." Ponovo je poeo da muca, napregao se i pobedio.
"Nikada ga nisam upoznao", ree on.
"Ovo postaje sve udnije."
"Zato?"
"I sa mnom je isto. Ni ja ne znam ko mi je otac."
"To i nije vano, je li tako?"
"Nekada je bilo. Sada ve manje. Imam brata blizanca, zna? Tomi-Reja. Uvek je bio tu kada bi mi
zatrebao. Mora upoznati Tomija. Zavolee ga. Svi ga vole."
"A ta je s tobom? Kladim se da i te... te... tebe svi vole."
"Kako to misli?"
"Prelepa si. Morau da se nadmeem sa pola momaka iz okruga Ventura, je li tako?"
"Ne."
"Ne verujem ti."
"Oh, tano je da gledaju. Ali ne diraju."
"Da li to i za mene vai?"
Zastala je. "Ne poznajem te, Haui. To jest, i poznajem te i ne poznajem. Kao kad sam te ugledala u
Page 42
restoranu, odnekud si mi bio poznat. Ali ja nikada nisam bila u ikagu, a ti nisi bio u Gaju od..." Iznenada se
namrtila. "Koliko ti je godina?" upita ona.
"Napunio sam osamnaest u aprilu."
Namrtila se jo jae.
"ta je bilo?" upita on.
"I ja."
"A?"
"Napunila sam osamnaest u aprilu. etrnaestog."
"Ja drugoga."
"Ovo postaje sve udnije, slae se? Mislila sam da te znam. Ti si mislio isto."
"Neprijatno ti je zbog toga?"
"Zar je to toliko oigledno?"
"Da. Nikada nisam video... video... nikada nisam video lice tako... providno. Stvara u meni elju da
ga poljubim."
U steni, duhovi se trgnue. Svaka re zavoenja koju su uli liila je na okretanje otrice noa. Ali
nikako nisu mogli to da spree. Preostalo im je samo da i dalje sede u glavama svoje dece i sluaju.
"Poljubi me", ree ona.
Zadrhtali su.
Haui poloi aku na njeno lice.
...Tako su jako zadrhtali da se zatreslo tlo oko njih...
Napravila je pola koraka prema njemu i poloila svoje nasmeene usne na njegove.
...Dok se pukotine nisu otvorile u betonu koji ih je pre osamnaest godina zarobio. Dosta! Zavritali
su u uima svoje dece, dosta! Dosta!
"Jesi li neto osetila?" upita on.
Nasmejala se. "Da", odgovorila je. "Mislim da se tlo pomerilo."
III
1.
Devojke su dva puta sile do vode.
Drugi put se to dogodilo narednog jutra poto je Hauard Ralf Kac sreo Do-Bet MekGir. Jutro je bilo
vedro, sparinu od prethodne veeri oduvao je vetar koji je obeavao da e svojim hladnim naletima ublaiti
vrelinu poslepodneva.
Badi Vens je opet spavao sam, tamo gore u krevetu koji je napravio za troje. Troje u krevetu...
kazao je (i na nesreu bio citiran)... to je raj za prasca. Dvoje znai brak; i pakao. to se braka tie, imao je
dovoljno iskustva da je mogao rei da mu ne odgovara, meutim, ovako jedno lepo jutro bilo bi jo lepe kada
bi znao da ga na njegovom kraju eka neka ena, pa ak i sopstvena. Njegova veza sa Elen bila je suvie
perverzna da bi potrajala; morae vrlo brzo da je otpusti. U meuvremenu, poto mu je krevet bio prazan, bilo
mu je malo lake da se pridrava ovog novog jutarnjeg reima. Kako nije bilo nieg zavodljivog zbog ega bi
se vratio u krevet, nije mu bilo naroito teko da navue trenerku i krene na tranje niz brdo.
Badi je imao pedeset etiri godine. Dok je trao oseao se dvostruko starijim. Ali u poslednje vreme
umrlo je toliko njegovih ispisnika, a poslednji u nizu bio je njegov nekadanji agent Stenli Goldhemer, i svi su
oni umrli zahvaljujui istim neumerenostima kojima je i on bio potpuno odan. Od puenja, ljokanja i
drogiranja. Od svih njegovih poroka ene su bile najzdraviji, ali ak su i one predstavljale ovih dana
zadovoljstvo u kome nije smeo preterano da uiva. Nije vie mogao da vodi ljubav cele noi kao kada mu je
bilo trideset. U poslednje vreme imao je nekoliko zaista traumatinih doivljaja kada nijednom nije mogao. To
ga je nateralo da poseti lekara, traei leka, pa ta kota da kota.
"Takav lek ne postoji", rekao mu je Tarp. Starao se o Badiju jo od vremena kada je radio na TV-u,
kada je ou Badija Vensa bio na vrhu rejting lista svake nedelje, i kada je ale koje je priao uvee, ujutro
prepriavao svaki Amerikanac. Tarp je poznavao tog oveka za koga se nekada govorilo da je najsmeniji na
svetu, od glave do pete.
"Ti, Badi, svakog bogovetnog dana unitava svoje telo. I jo mi kae da ne eli da umre. I dalje
eli da nastupa u Vegasu kad napuni stotu."
"Tano."
"Ako ovako nastavi, dajem ti jo najvie deset godina. I to samo ako bude imao sree. Ima viak
kilograma, preoptereen si. Viao sam i zdravije leeve."
"Lu, ja sam zaduen za viceve."
"Aha, a ja za popunjavanje smrtovnica. I zato poni da vodi rauna o sebi, za Boga miloga, ili e
Stenlijevim stopama."
Page 43
"Zar misli da ne razmiljam o tome?"
"Znam da razmilja, Bade. Znam."
Tarp je ustao i zaobiao sto, tako da je sada bio blii Badiju. Na zidu su se nalazile potpisane
fotografije zvezda koje je savetovao i leio. Koliko poznatih imena. Veina je bila mrtva; suvie njih otilo je pre
vremena. Slava je imala svoju cenu.
"Drago mi je to si se opametio. Ako to zaista ozbiljno misli..."
"Doao sam, je li tako? ta jo treba da uradim da te ubedim da sam ozbiljan? I sam zna koliko
mrzim da govorim o tom sranju. Nikada u ivotu se nisam naalio na raun smrti, Lu. Zna li to? Nijednom.
Sve drugo moe. Sve. Ali to ne!"
"S tim se ovek mora pre ili kasnije suoiti."
"Ja bih kasnije."
"Vai, napraviu ti plan za zdrav ivot. Dijeta; vebe; rad. Ali odmah ti mogu rei, Badi, nee se
prijatno oseati ak ni dok ga bude itao!"
"uo sam negde da smeh produava ivot."
"Pokai mi gde to pie da komedijai ive veno, a ja u tebi pokazati grobnicu sa uklesanom
alom."
"Zaista. Pa kada poinjem."
"Poni od danas. Izbaci viski i slatkie za-u-nos i pokuaj da s vremena na vreme koristi onaj tvoj
bazen."
"Potrebno mu je ienje."
"Pozovi nekoga da ga oisti."
To je bilo najlake uiniti. Badi je naloio Elen da pozove Slubu za ienje bazena im se vratio
kui i oni su poslali oveka odmah narednog dana. Kao to ga je Tarp i upozorio, nije bilo ba lako pridravati
se plana za zdrav ivot, ali kad god bi mu volja oslabila, setio bi se kako ponekad ujutro izgleda u ogledalu,
kao i injenice da mu se oka vidi jedino kada toliko uvue stomak da ga to zaboli. Kada bi i tatina omanula,
pomislio bi na smrt, ali samo kao na poslednje sredstvo.
Oduvek je bio ranoranilac, tako da mu nije predstavljalo naroiti problem da ustane radi jutarnjeg
tranja. Plonici su bili prazni, i esto... kao danas... spustio bi se niz Brdo, presekao Istoni Gaj i uputio se ka
umama, gde mu tle nije brusilo pete onako kao beton, a njegovo dahtanje uklapalo se u pesmu ptica. Za
ovakvih dana trao je samo u jednom pravcu; naloio bi Hoze Luisu da se sa limuzinom spusti niz Brdo i
saeka ga kada se pojavi iz ume, a da kola budu puna pekira i ledenog aja. Zatim bi se uputili nazad ka
Kunievom Oku, kako je nazvao imanje, na laki nain: na tokovina. Zdravlje je jedno; mazohizam, bar u
javnosti, neto sasvim drugo.
Tranje je imalo i druge prednosti osim zatezanja stomaka. Imao je na raspolaganju otprilike jedan
sat da se uhvati ukotac sa svime to ga je muilo. Danas su mu, neizbeno, sve misli bile upuene Roel.
Ove nedelje bie okonano sve oko nagodbe za razvod, i njegov esti brak postae istorija. Bie to drugi po
kratkoi od svih est. Brak sa ai, koji je trajao samo etrdeset dva dana, bio je najkrai i zavrio se pucnjem
koji mu umalo nije razneo jaja, tako da ga i sada oblije hladan znoj kada se toga seti. Pravo govorei, ni sa
Roel nije proveo vie od mesec dana tokom njihovog jednogodinjeg braka. Posle medenog meseca, i sitnih
iznenaenja na njemu, vratila se u Fort Vort da srauna alimentaciju. Od samog poetka se nisu slagali.
Trebalo je to da shvati, ve onda kada se prvi put nije nasmejala njegovoj rutinskoj ali, a tada je, igrom
sluaja, prvi put uopte ula jednu njegovu rutinsku alu. Meutim, od svih njegovih ena, ukljuujui i
Elizabetu, ona je bila najprivlanija. Kamenog lica, ali skulptor je bio genije.
O njenom je licu razmiljao kada je siao sa plonika i krenuo kroz umu. Moda bi trebalo da je
pozove; i zamoli je da se vrati u Kunievo da jo jednom pokuaju. To je i ranije ve jednom uradio, sa
Dijanom, i tada su proveli dva najbolja meseca u ono nekoliko godina braka, dok ponovo nije krenulo sve po
starom. Ali ono je bila Dijana, a ovo je Roel. Beskorisno je i pokuavati prenositi ustrojstva ponaanja jedne
ene na drugu. Sve su one bile tako velianstveno razliite. U poreenju sa njima mukarci su gomila
dosadnjakovia: neuredni i monoumni. Narednog puta bi voleo da se rodi kao lezbejka.
U daljini je zauo smeh; razgovetno kikotanje devojaka. udan zvuk u ranu zoru. Zastao je i stao da
oslukuje, meutim, iz vazduha su odjednom iezli svi ostali zvuci, ak i pesma ptica. Jedina buka koju je
uspevao da uje dopirala je iznutra: od rada njegovog sistema. Taj smeh mu se samo priinio? Sasvim
mogue, jer su mu misli bile zaokupljene enama. Ali upravo u trenutku kada je hteo da krene i prepusti gusti
njegovom bezglasju, ponovo se zauo kikot, a sa njim je nastupila i neka udna, gotovo halucinatna, promena
predela koji ga je okruavao. Taj zvuk kao da je oiveo celu umu. Pokrenuo je lie, pojaao sunev sjaj. I
vie od toga: promenio je sam pravac sunca. Vladala je tiina, u kojoj je svetlost bila bleda, a njen izvor jo
nisko na istoku. A kada se zauo smeh, postala je sjajna kao u podne, i zasipala je odozgo navie okrenuta
lica listova.
Badi niti je verovao svojim oima, niti ga je obuzela neverica: jednostavno je stajao pred tim
Page 44
iskustvom kao pred enskom lepotom, opinjen. Tek kada se smeh po trei put oglasio, uspeo je da utvrdi iz
kog pravca dopire, pa je potrao prema njemu, kroz nepostojanu svetlost.
Na nekoliko jardi dalje uoio je kroz drvee neko kretanje ispred sebe. Golu kou. Devojku koja je
skidala donji ve. Iza nje se nalazila jo jedna devojka, ova je bila plava, neverovatno privlana, i ona je poela
da radi to isto. Instinktivno je osetio da one nisu potpuno stvarne, ali je ipak nastavio oprezno da prilazi, iz
straha da ih ne uplai. Da li se iluzije mogu uplaiti? Nije eleo da rizikuje; pred sobom je imao tako divan
prizor. Plavua se poslednja skinula. Nabrojao je jo tri, ali one su ve gacale po jezeru koje je svetlucalo na
ivici pouzdanosti. Njegovi nabori zasipali su svetlou lice plavue... Arlin, tako su je oslovile, dok su je
dozivale. Napredujui od drveta do drveta, stigao je na deset stopa od ivice jezera. Arlin je ve bila u vodi do
butina. Iako se sagnula da zahvati akama vodu i poprska njome telo, ona je bila praktino nevidljiva. Ostale
devojke koje su otile dublje od nje, i plivale, kao da su lebdele u vazduhu.
Duhovi, pomisli on nesvesno; to su duhovi. Uhodim prolost, koja se ponovo odvija preda mnom. Ta
misao ga je naterala da istog asa napusti svoje skrovite. Ako je njegova pretpostavka bila tana, to je znailo
da su one mogle da nestanu svakog asa, a on je eleo da halapljivo ispije njihovu nadzemaljsku lepotu, pre
nego to se to dogodi.
Nije bilo ni traga od odee koju su odbacile u travu na mestu gde je on stajao, niti bilo kakvog
znaka... kada bi koja pogledala prema obali... da su ga videle.
"Nemoj otii predaleko", povikala je jedna iz kvarteta svojoj drugarici. Savet je ostao zanemaren.
Devojka se sve vie udaljavala od obale, irei i skupljajui noge, irei ih i skupljajui dok je plivala. Koliko je
mogao da se seti, jo od prvih mokrih snova u pubertetu, nije doiveo erotinije iskustvo od ovoga, dok je
posmatrao ta stvorenja obeena u svetlucavom vazduhu, iji su donji delovi tela bili pomalo zamagljeni usled
elementa koji ih je pridravao, ali ne toliko da nije mogao da uiva u svakoj pojedinosti.
"Topla je!" povikala je pustolovka, koja je sekla vodu dosta daleko od njega, "ovde je topla."
"ali se?"
"Doi i uveri se!"
Njene rei su podstakle Badija. Video je toliko toga. Da li bi se sada usudio da i dodirne? Ako one
nisu mogle da ga vide, a oigledno nisu... zar bi bilo neke tete ako im prie dovoljno blizu i pree prstima du
njihovih kimi?
Kada je zakoraio u jezero nije se zauo nikakav zvuk; a on sam oseao je samo laki dodir oko
lanaka i potkolenica dok je iao sve dublje. Pa ipak, odravalo je Arlin na povrini. Lebdela je na povrini
jezera, dok joj se kosa irila oko glave, a neni zamasi rukama odnosili je sve dalje od njega. Pourio je za
njom, voda ga nije ometala, tako da je ve posle nekoliko sekundi prepolovio razdaljinu izmeu sebe i
devojke. Ruke su mu bile ispruene, pogled usredsreen na ruiastu boju usmina dok se odbacivala od
njega.
Pustolovka je poela neto da dovikuje, ali on nije obratio panju na njeno uzbuenje. Trenutno je
mogao da misli samo na to kako da odirne Arlin. Da poloi ake na nju, a ona se nee pobuniti, ve e samo
nastaviti da pliva, dok on bude nastavljao po svome. U urbi je stopalom zapeo za neto. Poto je ruke i dalje
drao ispruene ispred sebe u elji da dosegne devojku, pao je na lice. Od udarca se dovoljno pribrao tako da
je uspeo da razabere znaenje povika iz dubine. Nisu to vie bili povici zadovoljstva, ve uzbune. Podigao je
glavu sa tla. Dve plivaice koje su se najvie udaljile batrgale su se u vazduhu, okreui lica put neba.
"O, moj Boe", izusti on.
Davile su se. Pre nekoliko trenutaka ih je nazvao duhovima, u stvari ne razmiljajui o tome ta ta
re stvarno znai. Evo mune istine. Plivaka druina je skonala u ovim fantomskim vodama. On je oijukao
sa mrtvima.
Besan na samoga sebe, poeleo je da se povue, meutim, neka perverzna obaveza prema ovoj
tragediji naterala ga je da nastavi da posmatra.
Sada su sve etiri bile zahvaene istim meteom, mlatarale su kroz vazduh, lica su im tamnela dok
su se borile za vazduh. Kako je to bilo mogue? Izgledalo je da e se udaviti u vodi dubokoj etiri do pet stopa.
Da ih nije zahvatila neka struja? inilo se malo verovatnim da se to dogodi u tako plitkoj i mirnoj vodi.
"Pomozite im..." uhvatio je sebe kako govori. "Zato im neko ne pomogne?"
Kao da je lino mogao da im ponudi pomo, krenuo je prema njima. Arlin mu je bila najblia. S
njenog lica nestalo je sve lepote. Bilo je izoblieno usled oajanja i uasa. Njene razrogaene oi kao da su
odjednom ugledale neto u vodi pod nogama. Prestala je da se opire i lice joj je preplavio izgled potpune
predaje. Odricala se ivota.
"Nemoj", promrmljao je Badi, posegnuvi za njom kao da bi na svojim rukama mogao da je
podigne iz prolosti i vrati u ivot. Upravo u tom trenutku njegovo telo srelo je devojino, bio je svestan da je to
pogubno za oboje. Meutim, bilo je kasno za aljenje. Tlo pod njegovim nogama je zadrhtalo. Spustio je
pogled. Ugledao je samo tanak sloj zemlje, prekriven retkom travom. Ispod zemlje, sivo stenje; ili je to moda
bio beton? Da! Beton! Na ovom mestu je bila zapuena neka rupa u tlu, meutim, sada je taj peat pucao
pred njegovim oima, i pukotine u betonu su se sve vie irile.
Page 45
Osvrnuo se unazad prema ivici jezera, i vrstom tlu, ali izmeu njega i sigurnosti ve je zjapila
pukotina u koju je klizio komad betona na jard od njegovih prstiju. Iz unutranjosti zemlje dopirao je ledeni
vazduh.
Pogledao je unazad prema kupaicama, ali slika je poela da ili. Dok se gubila, uhvatio je isti
pogled na sva etiri lica, preokrenute oi tako da su se videle beonjae, usta otvorena da ispiju smrt. Tada je
shvatio da nisu nestale u plitkoj vodi. Kada su one dole ovamo na plivanje, tu je bila jama koja ih je povukla
kao to je sada povlaila njega: njih vodom, a njega utvarama.
Poeo je da urla traei pomo, dok se tlo sve ee pomeralo, a beton mrvio u prah pred njegovim
nogama. Moda e ga uti neki doger-ranoranilac, i pritei mu u pomo. Ali brzo; to se mora brzo dogoditi.
Koga je on to zavaravao: I to on, kome je to bio posao. Niko se nee pojaviti. Umree. Jebe ga,
umree.
Pukotina izmeu njega i vrstog tla se dosta proirila, meutim, jedino se mogao spasiti ako je
preskoi. Morao je da pouri, dok beton pod njegovim nogama ne sklizne u jamu, povukavi ga sa sobom.
Sada ili nikada.
Skoio je. I to dobro. Samo da je skok bio nekoliko ina dui, dokopao bi se sigurnosti. Ali tih
nekoliko ina bili su presudni. Zgrabio je vazduh, ne dospevi do cilja, i pao.
Jo jedan trenutak sunce je sijalo nad njegovom glavom. U narednom, tama, ledena tama, i on je
propadao kroz nju zajedno sa komadima betona koji su jurili pored njega takoe prema dnu. uo ih je kao se
razbijaju o lice stene na svom putu; a onda je shvatio da on stvara tu buku. To je uo kako se lome njegove
kosti i njegova kima dok je padao. Padao i padao.
2.
Taj dan je za Hauija poeo ranije nego to je on obino voleo da mu poinju dani posle
neprospavane noi, ali kada je ve ustao i bacio se na vebe, bilo mu je drago to je budan. Bio bi zloin ostati
u krevetu kada je ovako lepo jutro. Kupio je sodu iz automata i seo pored prozora, zurei u nebo i razmiljajui
o tome ta bi mu taj dan mogao doneti.
Laljive; uopte nisi razmiljao o danu. Ve o Do-Bet; jedino o Do-Bet. Njenim oima, osmehu,
glasu, koi, mirisu, njenim tajnama. Posmatrao je nebo, i video nju, bio je opsednut.
To mu se sada dogaalo po prvi put. Nikada do sada nije iskusio nijedno tako snano oseanje kao
ovo koje ga je sada proimalo. Te noi se dva puta probudio jer ga je iznenada oblio znoj. Nije mogao da se
seti snova koji su bili uzrok tome, ali ona je, sasvim sigurno, bila u njima. Kako i ne bi bila? Morao je da je
pronae. Svaki sat koji bude proveo bez nje bie protraen; u trenucima kada mu nije bila pred oima, bio je
slep; a kada je nije dodirivao, bio je obamro.
Sino mu je na rastanku kazala da kod Batrika radi uvee, a preko dana u knjiari. Kada se ima u
vidu veliina oping centra, nee biti teko pronai mesto na kome je radila. Uzeo je kesu utipaka da popuni
rupu u stomaku koja je nastala jer je preskoio sinonju veeru. Na onu drugu rupu koju je ovamo doao da
popuni uopte vie nije mislio. etao je du radnjica, traei onu u kojoj je ona radila. Pronaao ju je izmeu
frizerskog salona za pse i kancelarije za prodaju nekretnina. Kao i mnoge druge, i ona je bila jo zatvorena; na
vratima je pisalo da se otvara tek za tri etvrtine sata. Seo je na sunce koje je iz asa u as bivalo sve toplije,
jeo i ekao.
Od trenutka kada je otvorila oi, instinkt joj je govorio da zaboravi danas na posao i poe da potrai
Hauija. U njenim snovima su se nebrojeno puta ponovili dogaaji od prethodne noi, i svaki put su na izvestan,
gotovo neprimetan, nain bili izmenjeni, kao da su mogli predstavljati alternativne realnosti, svega njih nekoliko
iz neiscrpnog izbora nastalog na osnovu istog susreta. Ali meu svim tim mogunostima nije mogla da zamisli
nijednu bez njega. On je bio tu, ekao ju je, od njenog prvog daha; njene elije su u to bile sigurne. Na neki
neobjanjiv nain, ona i Haui su pripadli jedno drugom.
Dobro je znala da bi, kada bi joj bilo koja od njenih prijateljica priznala neto slino, utivo uzvratila
kako je sve to ludo. to nije znailo da nije napravila nekoliko grimasa, razume se; pojaala radio kada se
zaula jedna odreena ljubavna pesma. Ali jo dok ju je sluala znala je da je ona samo odvlai od
nemelodine stvarnosti. Svakog dana u ivotu gledala je savrenu rtvu te stvarnosti. Svoju majku koja je
ivela kao zatvorenik... zatvorenik kue i prolosti... i koja je priala, kada bi skupila dovoljno snage da govori,
o svojim nadanjima i prijateljicama s kojima je te nade delila. Sve do sada ta tuna strana sputavala je
romantine ambicije Do-Bet.
Ali ono to se dogodilo izmeu nje i deka iz ikaga nee se zavriti onako kako se zavrila velika
ljubav njene majke, tako to je ostala naputena, toliko prezrevi tog oveka da nije mogla sebe da natera da
izgovori njegovo ime. Ako je ita nauila na nedeljnim propovedima, bilo je to da ovek dolazi do otkrovenja
kada to najmanje oekuje. Dozefu Smitu, sa farme u Palmiri, drava Njujork, aneo je otkrio vesti iz Knjige
Mormona. Zato se onda njoj ne bi to dogodilo, pri okolnostima koje nisu bile nimalo obeavajue? Kada je
zakoraila u Batrikov restoran; dok je stajala na parkingu sa mukarcem koga je i znala i nije znala.
Page 46
Tomi-Rej je bio u kuhinji, njegov pogled bio je prodorno otar kao i miris kafe koju je kuvao.
Izgledao je kao da je spavao obuen.
"Kasno si se vratio?" upita ona.
"Oboje smo se kasno vratili."
"Ne ba", odvrati ona. "Ja sam stigla pre ponoi."
"Nisi vrsto spavala."
"esto sam se budila."
"Bila si budna. uo sam te."
Znala je da je to malo verovatno. Njihove spavae sobe nalazile su se na suprotnim stranama kue,
a i kupatilo nije bilo toliko blizu njene sobe da bi mogao da je uje.
"Pa?" izusti ona.
"Pa ta?"
"Razgovaraj sa mnom."
"Tomi?" Nerviralo ju je njegovo razdraljivo ponaanje. "ta je tebi?"
"uo sam te", ponovi on. "uo sam te cele noi. Neto ti se sino dogodilo. Je li tako?"
Nije mogao znati za Hauija. Samo je Beverli imala donekle pojma o tome ta se dogaalo u
restoranu, a ona nije imala vremena da se bavi ogovaranjem, ak i da je to htela, u ta je sumnjala. Imala je
dovoljno svojih tajni. Pored toga, ta bi mogla i da ispria? Da je oijukala za vreme veere? Poljubila ga na
parkingu? Nita od toga nije se ticalo Tomi- Reja.
"Neto se sino dogodilo", on je i dalje ponavljao. "Osetio sam nekakvu promenu. Ali ta god da
smo to ekali... nije se dogodilo i meni. Znai mora da je tebi, Do-Bet. ta god da to bilo, dogodilo se tebi."
"Hoe i meni da sipa malo kafe?"
"Odgovori mi."
"ta da ti odgovorim?"
"ta se dogodilo?"
"Nita."
"Lae", primeti on, vie zbunjenim nego optuivakim glasom. "Zato me lae?"
To je pitanje imalo smisla. Nije se stidela Hauija, niti onoga to je oseala prema njemu. U ovih
osamnaest godina podelila je sa Tomi-Rejem sve svoje pobede i poraze. Ne bi on otrao da izblebee tu tajnu
mami ili pastoru Donu. Ali nekako udno ju je sve vreme gledao; nije umela da proita pravilno taj njegov
pogled. A i ta pria kako ju je uo cele noi. Da nije prislukivao ispred njenih vrata?
"Moram da poem", primeti ona. "Ili u stvarno zakasniti u radnju."
"Poi u s tobom", ree on.
"Zbog ega?"
"Zbog vonje."
"Tomi..."
Osmehnu joj se. "ta ima loe u tome ako poveze brata?" upita on. Zamalo je nije prevario svojom
glumom, ali kada je klimnula u znak pristanka, primetila je da je osmeha istog asa nestalo s njegovih usana.
"Moramo imati poverenja jedno u drugo", primeti on kada su ve bili u kolima i krenuli. "Kao i do
sada."
"Znam ja to."
"Jer smo zajedno jai, je li tako?" Zurio je kroz prozor, staklastog pogleda. "A upravo sada mi je
potrebno da se oseam jakim."
"Potrebno ti je da se ispava. Dozvoli da te odvezem nazad. Nema veze ako zakasnim."
On odmahnu glavom. "Mrzim tu kuu", ree on.
"ta ti je odjednom?"
"To je tano. Oboje je mrzimo. Ona je kriva za moje mune snove."
"Nije kriva kua, Tomi."
"Jeste. Kua i mama, i to to ivimo u ovom jebenom gradu! Pogledaj ga samo!" Odjednom, kao
grom iz vedra neba, Tomi se razbesneo. "Pogledaj ovo sranje! Zar ne osea elju da celo ovo jebeno mesto
razdere?" ivci su joj poigravali od njegove vriske u skuenom prostoru automobila. "Znam da to eli", ree
on, zurei u nju razrogaenim divljim oima. "Nemoj mene lagati, sestrice."
"Nisam ja tvoja sestrica, Tomi", ree ona.
"Ja sam trideset pet sekundi stariji", primeti on. Oduvek su se alili na raun toga. Odjednom je to
preraslo u igru za prevlast. "Trideset pet sekundi sam due u ovoj usranoj rupi."
"Prestani s tim glupostima", ree ona iznenada zaustavivi kola. "Neu to da sluam. Slobodno izii
i proetaj."
"eli li da se derem po ulici?" upita on. "Uiniu to. Nemoj misliti da neu. Vritau dok im se ne
srue te njihove jebene kue!"
"Ponaa se kao pravi govnar", primeti ona.
Page 47
"Oho, evo rei koju nemam tako esto prilike da ujem sa usana svoje sestrice", ree on
samozadovoljno. "Neki avo je uao jutros u oboje."
Bio je u pravu. Njegov bes ju je raestio kao nikada do tada. Bili su blizanci, i veoma slini u mnogo
emu, ali on je oduvek bio onaj koji se otvorenije bunio. Ona je izigravala tihu kerku, prikrivajui prezir koji je
gajila prema licemerju Gaja jer je mami, iako je bila njegova rtva, i dalje bila potrebna njegova podrka. Ali
ponekad je zavidela Tomi-Reju koji je otvoreno pokazivao svoj prezir, i udela da pljune u lice dolinosti onako
kako je on to inio, znajui da e mu biti oproteno to prelazi preko tueg zemljita, samo ako se osmehne.
Njemu je sve ove godine bilo lako. Njegova tirada protiv grada predstavljala je istu narcisoidnost; on je
oboavao sebe kao pobunjenika. I to joj je pokvarilo jutro u kome je elela da uiva.
"Razgovaraemo uvee, Tomi", ree ona.
"Hoemo li?"
"Upravo sam ti rekla da hoemo."
"Moramo pomagati jedno drugo."
"Znam."
"Naroito sada."
Iznenada je zauto, kao da je jednim dahom izbacio sav svoj bes, a sa njim i svu svoju energiju.
"Plaim se", ree on veoma tiho.
"Nema ega da se plai, Tomi. Samo si umoran. Trebalo bi da poe kui i ispava se."
"Aha."
Nalazili su se u oping centru. Nije se potrudila da parkira kola. "Odvezi ih kui", ree ona. "Lois e
me uvee vratiti."
Kada je krenula iz auta, on je uhvati za ruku, stegnuvi je prstima tako snano da ju je to zabolelo.
"Tomi..." ree ona.
"Stvarno si to mislila?" upita on. "Da nemam ega da se bojim?"
"Stvarno", odvrati ona.
On se nagnu da je poljubi.
"Verujem ti", izgovori on, usana veoma blizu njenih. Njegovo lice ispunilo joj je vidik; svojom akom
drao ju je za ruku kao da mu pripada.
"Dosta, Tomi", ree ona, oslobodivi ruku. "Idi kui."
Ona izie, pre bi se moglo rei zalupivi nego zatvorivi vrata, namerno se ne osvrnuvi da ga
pogleda.
"Do-Bet."
Ispred nje, stajao je Haui. Stomak joj se zgrio kada ga je ugledala. A iza nje, ula je sirene
automobila, i osvrnula se; Tomi-Rej nije seo za volan kola koja su blokirala prilaz nekolicini drugih vozila. Zurio
je u nju; posegnuo je za kvakom; iziao. Broj sirena se udvostruio. Neko je poeo da vie na njega da se
skloni, ali on nije obraao panju. Sva njegova panja bila je usredsreena na Do-Bet. Nije imala vremena da
da Hauiju znak da ode. Izraz lica Tomi-Reja jasno je govorio da je po osmehu dobrodolice na Hauijevom licu
sve shvatio.
Ponovo je pogledala Hauija, osetivi straan oaj.
"Vidi, vidi", ula je Tomi-Reja kako govori iza njenih lea.
Bilo je to vie od oajanja; bio je to strah.
"Haui..." poe ona.
"Boe, al' sam bio glup", nastavio je Tomi-Rej.
Pokuala je da se osmehne kada se ponovo okrenula prema njemu. "Tomi", poe ona, "da te
upoznam sa Hauijem."
Nikada do tada nije na licu Tomi-Reja videla ovakav izraz; nije znala da su te oboavane crte
sposobne za takvu zlobu.
"Haui?" upita on. "Od Hauard?"
Ona klimnu, i vrati pogled na Hauija. "Ovo je moj brat", ree ona. "Moj brat blizanac. Haui, ovo je
Tomi-Rej."
Obojica krenue napred da se rukuju, u isto vreme uavi u njen vidokrug. Sunce je obojicu
obasjalo istom jainom, ali to nije ilo u prilog Tomi-Reju, iako je bio ve pocrneo. Delovao je bolesno ispod te
ocakline zdravlja; oi su mu bile upale i bez sjaja, koa suvie napeta preko obraza i slepoonica. Izgleda kao
mrtvac, uhvatila je sebe kako razmilja. Tomi-Rej izgleda kao mrtvac.
Iako je Haui ispruio ruku da se rukuje, Tomi-Rej se napravio da je ne vidi i naglo okrenuo prema
sestri.
"Kasnije", ree on, veoma tiho.
Njegovo mrmljanje je gotovo priguila buka onih iza njega koji su se alili, ali je ona sasvim jasno u
njemu razabrala pretnju. Poto je to izgovorio, okrenuo im je lea i vratio se do kola. Nije mogla da vidi
umirujui smeak koji je nabacio, ali je mogla da ga zamisli. Gospodin Zlaani, podie ruke kao da se predaje,
Page 48
a u stvari se svima ruga, znajui da njegovi zatoenici nemaju nikakvu nadu.
"ta to bi?" upita Haui.
"Ne znam tano. udno se ponaa od..."
Htela je da kae od jue, ali je shvatila da je i ranije sve one divne trenutke kvarila neka rak-rana
koja mora da je oduvek postojala, samo to je ona... kao i ostali svet... bila suvie zaslepljena da bi je uoila.
"Je li mu potrebna pomo?" upita Haui.
"Mislim da e biti bolje da ga pustimo da ode."
"Do-Bet", pozva je neko. Jedna sredovena ena uputila se prema njima; i njena haljina i crte lica
bili su krajnje strogi.
"Je li to bio Tomi-Rej?" upita ona dok im je prilazila.
"Jeste."
"Uopte vie ne svraa." Zaustavila se na oko jard od Hauija, zagledavi se u njega pomalo
zbunjeno. "Ide li u radnju, Do-Bet?" upita ona, ne skidajui pogleda sa Hauija. "Ve kasnimo sa otvaranjem."
"Dolazim."
"Hoe li i tvoj prijatelj s nama?" upita ena namerno.
"Oh da... izvinite... Haui... ovo je Lois Knap."
"Gospoa", dodade ena kao da je njen brani status bio talisman protiv udnih mladia.
"Lois... ovo je Haui Kac."
"Kac?" Ponovi gospoa Knap. "Kac?" Skrenula je pogled sa Hauija i zagledala se u sat. "Kasnimo
pet minuta", primeti ona.
"Nema problema", ree Do-Bet. "Ionako niko ne navrati pre podneva."
Gospou Knap je zapanjila ovolika indiskrecija.
"Boji posao ne treba olako shvatati", primeti ona. "Molim te pouri." Posle toga je otila.
"Smena gospa", prokomentarisa Haui.
"Nije tako loa kako izgleda."
"Teko da si u pravu."
"Bie bolje da poem."
"Zato?" upita Haui. "Dan je prelep. Mogli bismo negde da odemo. Da najbolje to umemo
iskoristimo ovo vreme."
"I sutra i prekostura e biti prelepi dani, kao i nakosutra. Ovo je Kalifornija, Haui."
"Ipak, poi sa mnom."
"Pusti me da prvo sklopim primirje sa Lois Knap. Ne elim ba da se naem na svaijoj listi za
odstrel. To e uznemiriti mamu."
"Kada onda?"
"Kada ta?"
"Kada e biti slobodna?"
"Ti se ne predaje, zar ne?"
"Ne."
"Rei u Lois da idem kui da se pobrinem oko Tomi-Reja popodne. Rei u joj da je bolestan. To
je samo napola la. A onda u svratiti do motela. Kako ti se to ini?"
"Obeava?"
"Obeavam." Krenula je, ali je zastala da ga upita: "ta nije u redu?"
"Ne eli da me... poljubi... poljubi na javnom mestu, a?"
"Svakako da ne."
"A kada niko ne gleda,"
Maloduno ga je uutkala polako odlazei.
"Samo reci da."
"Haui."
"Samo reci da."
"Da."
"Vidi? Stvarno je lako."
U kasno prepodne, ona i Lois su sedele i pijuckale ledenu vodu u inae praznoj radnji; starija ena
ree:
"Hauard Kac."
"ta je s njim?" Do-Bet upita, pripremivi se za lekciju o tome kako se treba ponaati prema
suprotnom polu.
"Nisam mogla da se setim odakle mi je to ime poznato."
"Setili ste se?"
Page 49
"U Gaju je ivela ena s tim prezimenom. Davno", ree ona, a zatim usredsredi panju na brisanje
mokrog kruga sa pulta maramicom. Njeno utanje, kao i trud koji je ulagala u ovaj nevaan posao,
nagovetavali su da bi bila najsretnija kada o tome vie ne bi razgovarale. Meutim, Do-Bet se oseala
obaveznom da nastavi o tome. Zato?
"Je li vam bila prijateljica?" upita Do-Bet.
"Moja nije."
"Mamina?"
"Da", odvrati Lois i dalje briui pult iako je ve odavno bio suv.
"Da. Bila je jedna od prijateljica tvoje mame."
Odjednom joj je sinulo.
"Jedna od etiri", izusti Do-Bet. "Bila je jedna od etiri."
"Mislim da jeste."
"Imala je dece?"
"Zna, ne seam se."
To je bila najvea la koju je bila u stanju da izusti ena Loisinih skrupula. Do-Bet ju je pritisnula
oko toga.
"Seate se", ree ona. "Molim vas, kaite mi."
"Da. Mislim da se ipak seam. Imala je sina."
"Hauarda."
Lois klimnu.
"Sigurni ste?" upita Do-Bet.
"Da. Sigurna sam."
Sada je Do-Bet zautala, pokuavi da ponovo proceni dogaaje iz proteklih dana u svetlosti
novog otkria. Kakve veze su imali njeni snovi, Hauiev dolazak, i bolest Tomi-Reja jedno s drugim, i sa priom
koju je ula u deset razliitih verzija o grupnom kupanju koje se zavrilo smru, ludilom i decom.
Moda mama zna.
3.
Voza Badija Vensa, Hoze Luis, ekao je na dogovorenom mestu pedeset minuta pre nego to je
zakljuio da je njegov gazda uspeo vlastitim snagama da se vrati uz Brdo. Pozvao je Kunievo iz kola. Elen je
bila kod kue, ali ne i gazda. Porazgovarali su o tome ta bi bilo najbolje da urade, i dogovorili se da saeka do
isteka punog sata, a zatim da se vrati putem kojim bi gazda najverovatnije poao.
Nije ga bilo nigde du tog puta. Niti je stigao kui pre kola. Ponovo su porazgovarali o
mogunostima, Hose Luis je taktino izbegavao da spomene ono najverovatnije: da je negde usput sreo neku
enu. Posle esnaest godina provedenih u slubi gospodina Vensa znao je da se umenost njegovog efa
kada su u pitanju ene granii sa nadnaravnim. Vratie se kui kada izvede svoju aroliju.
Badi nije oseao nikakav bol. Bio je zahvalan na tome, ali nije se obmanjivao tako to bi
zanemarivao znaenje toga. Telo mu je sigurno bilo u toj meri sreeno da mu je agonija jednostavno
preopteretila mozak i on se iskljuio.
Tama koja ga je okruivala nije imala nikakvo svojstvo; mogla je samo da ga zaslepi. Ili moda vie
nije imao oi; moda su mu ispale dok je padao. ta god da je bio razlog, osloboen vida i oseanja, on je
lebdeo, i dok je lebdeo preraunavao se. Prvo, koliko e vremena biti potrebno Hoze Luisu da shvati da se
njegov gazda nee vratiti kui. Najvie dva sata. Put kojim je iao kroz umu nee biti teko slediti; a kada
stignu do raspukline, shvatie kakva ga je nesrea zadesila. Do podneva e ve sii dole po njega. Iznee ga
na povrinu i ve sredinom popodneva e mu zakrpiti kosti.
Moda je ve bilo podne.
Protok vremena mogao je da prati jedino sluei se otkucajima srca, koje je uo u svojoj glavi.
Poeo je da broji. Kada bi mogao nekako da se razabere koliko traje jedan minut uspeo bi da se dri tog
vremenskog razdoblja, i posle ezdeset, znao bi da je poiveo jedan sat. Ali samo to je poeo da broji
njegova glava se prebacila na sasvim drugaiju vrstu prorauna.
Koliko dugo sam iveo, pomisli on. Ne koliko sam dugo disao, postojao, ve stvarno iveo? Pedeset
etiri godine od roenja: koliko je to nedelja? Koliko asova? Bolje da o tome razmilja po godinama; bilo je
lake. Jedna godina imala je tri stotine ezdeset dana, nekoliko gore dole. Da kaemo da je treinu
prespavao. Sto dvadeset dana, znai, proveo je u zemlji snova. Oh Boe, trenuci su ve iezavali. Pola sata
dnevno provodio je na klonji, ili praznei beiku. To znai da je jo sedam i po dana godinje troio na sranje.
Na brijanje i tuiranje, jo deset; na jelo trideset ili etrdeset; i sve to pomnoeno sa pedeset etiri godine...
Poeo je da jeca. Izvadi me odavde, promrmljao je, molim te Boe, izvadi me odavde, i iveu kao
nikada do sada, sve sate, i sve minute (ak i dok budem spavao, ak i dok budem srao) proveu
pokuavajui da shvatim, tako da kada naredni put naie tama ne budem ovako izgubljen.
Page 50
Hoze Luis je u jedanaest sati ponovo seo u kola i krenuo niz Brdo ne bi li negde na ulici ugledao
gazdu. Poto je tu ostao praznih aka, svratio je do oping centra i Stanice za hranu, gde su jedan sendvi
nazvali po gospodinu Vensu koji im je bio pokrovitelj (laskavo, uglavnom se sastojao od mesa), zatim u
prodavnicu ploa, u kojoj je njegov gazda esto ostavljao i po hiljadu dolara. Dok se raspitivao kod Rajdera,
vlasnika, ula je jedna muterija koja je objavila svima koje je to zanimalo da se u Istonom Gaju odvija neko
veliko sranje, i upitala nije li neko upucan?
Put koji je vodio do ume ve je bio zatvoren kada je Hoze Luis stigao tamo, i zatekao samo jednog
policajca koji je skretao vozila u drugom pravcu.
"Ne moete proi", obavesti on Hoze Luisa. "Put je zatvoren."
"ta se dogodilo? Ko je upucan?"
"Niko nije upucan. Samo je put naprsao."
Hoze Luis je ve bio iziao iz kola, stao pored policajca i zagledao se u umu.
"Moj gazda", poe on, znajui da ne mora navoditi ime vlasnika limuzine, "jutros je trao ovuda."
"Pa?"
"Jo se nije vratio."
"Oh sranje. Bie najbolje da krenete sa mnom."
Probijali su se izmeu drvea u tiini koju su remetile jedva razumljive poruke to su stizale preko
policajevog radija, na koje uopte nije obraao panju, dok nisu napustili gusti i nali se na istini. Nekoliko
uniformisanih policajaca postavljalo je prepreke po obodima iji je zadatak bio da spree svakoga da se uputi
tamo kuda su sada vodili Luisa. Tlo pod njegovim nogama bilo je naprslo, i te pukotine su se irile dok ga je
policajac vodio ka mestu na kome je stajao njegov ef, zurei u tle. Mnogo pre no to je stigao do tog mesta,
Hoze Luis je znao ta se nalazi ispred njega. Pukotina na putu i one koje je prekoraio da bi stigao do ovog
mesta predstavljale su posledice jednog veeg poremeaja: raspukline iroke punih deset stopa, koja se
gubila u prodiruoj tami.
"ta ovaj hoe?" upita ef, uperivi prst u pravcu Hoze Luisa. "Trudimo se da pria ne procuri."
"Badi Vens", izgovori policajac.
"ta je s njim?"
"Nema ga", ree Hoze Luis.
"Poao je na tranje..." objasni policajac.
"Pusti njega da kae", ree ef.
"Ovuda tri svakog jutra. Samo danas se nije vratio."
"Badi Vens?" ponovi ef. "Komedija?"
"Da."
ef skrenu pogled sa Hoze Luisa i ponovo se zagleda u rupu.
"Oh blagi Boe", izusti on.
"Koliko je duboka?" upita Hoze Luis.
"A?"
"Pukotina."
"Nije to pukotina. To je jebeni ambis. Ispustio sam kamen pre itavog jednog minuta. Jo ekam da
udari o dno."
Saznanje da je sam stizalo je do Badija sporo, nalik na seanje izbaeno iz mulja na dnu njegovog
mozga. I zaista, u poetku je mislio da to jeste seanje, seanje na peanu oluju koju je jednom doiveo, na
treem medenom mesecu, u Egiptu. Ali u ovom vrtlogu se izgubio i nije imao vodia kao onda. I nije mu pesak
bockao oi terajui ih da progledaju, niti ga je vetar udarao po uima terajui ga da uje. Radilo se o nekoj
sasvim drugaijoj sili, manje prirodnoj nego to je oluja, koja je, to nikada nije bio sluaj ni sa jednom olujom,
bila zarobljena ovde, u odaku od kamenja. Sada je po prvi put sagledao rupu kroz koju je pao, koja se
protezala iznad njega do neba obasjanog suncem tako dalekim da ga nije mogao dodirnuti nijedan
razuveravajui zrak. Kakvi god duhovi da su pohodili ovo mesto, ulazei pred njim u Postanje, sigurno su
dolazili iz vremena pre nego to je njegova vrsta bila ak i sjaj u oku evolucije. Bile su to zastraujue
jednostavne stvari; sile vatre i leda.
Nije bio daleko; pa ipak, uopte nije imao pravo. Oblici koji su stali da se pomaljaju iz tame
nedaleko od mesta na kome je on leao, u jednom trenutku podseali su na ljude kojima je i sam pripadao, a
u narednom na nepatvorene energije, obmotane jedna oko druge poput ampiona u ratu zmija, koje su
poslala njihova plemena da davljenjem istisnu ivot jedna iz druge. Ta vizija mu je zapalila kako ivce tako i
ula. Bol od koga je bio poteen polako je prodirao do njegove svesti, kapanje se prvo pretvorilo u potok, a
onda u bujicu. Imao je oseaj kao da lei na noevima, da mu njihovi vrhovi prodiru izmeu kimenih
prljenova i zadiru u unutranje organe.
Bio je suvie slab ak i da zajei, jedino je mogao da se mui, da izigrava ubogog svedoka
Page 51
predstave to se odvijala pred njim, koji se nada da e spas ili smrt brzo doi, kako bi ga oslobodili ove
agonije. Bolje smrt, pomisli on. Bezboni kukin sin poput njega nije mogao da se nada iskupljenju, osim ako
svete knjige nisu greile pa su razvratnici, pijanice i bogohulnici bili podobni za raj. Bolje da umre i da svri s
tim. ala se ovde zavravala.
elim da umrem, pomisli on.
Dok je oblikovao tu nameru, jedan od entiteta koji se borio pred njim okrenu se u njegovom pravcu.
Ugledao je lice u oluji. Imalo je bradu, i bilo toliko naduveno od oseanja da je izgledalo kao da telo na koje je
bilo nasaeno pripada kakvom patuljku, slino fetusu: lobanja nadsvoena, oi goleme. Uas koji je osetio
kada je ovaj upro svoj pogled u njega nije bio nita u poreenju sa onim to je osetio kada su njegove ruke
posegnule za njim. Poeleo je da otpuzi do neke nie i izbegne dodir prstiju tog duha, meutim, njegovo telo
nije bilo u stanju da reaguje na laskanje ili zastraivanje.
"Ja sam Daf", uo je kako kae bradati duh. "Daj mi svoj um, hou teratu."
Kada su vrhovi prstiju lagano okrznuli Badijevo lice osetio je kako mlaz moi, beo poput munje,
kokaina ili sperme, protie kroz njegovu glavu i sputa se u njegovu anatomiju. A sa njim i saznanje da je
pogreio. Nije se on sastojao samo od izmrcvarenog mesa i polomljenih kostiju. Uprkos svojoj nemoralnosti, u
njemu je postojalo neto za im je Daf udeo; postojao je deli njegovog bia od koga je ova sila koja ga je
zaposela mogla imati koristi. Nazvao je to terata. Badi nije imao pojma ta ta re znai. Ali i te kako je postao
svestan uasa kada je taj duh uao u njega. Taj dodir bio je munja, koja je plamenom prokrila put do sutine
njegovog bia. I droga, koja je stvarala slike te invazije to su poskakivale u njegovom unutranjem oku. A
sperma? I ona, jer zato bi inae ivot za kakav nikada ranije nije znao, stvorenje roeno u njegovoj sri posle
Dafovog silovanja, sada iskakalo iz njega?
Na trenutak ga je ugledao dok je odlazilo. Bilo je bledo i primitivno. Bez lica, sa desetinama nogu
koje su se koprcale. Takoe nije posedovalo um, radilo je samo ono to je Daf eleo. Bradato lice se
nasmejalo kada ga je videlo. Izvukavi prste iz Badija, duh je pustio vrat svoga neprijatelja koji je drao
drugom akom i jaui na terati uputio se uz stenoviti odak prema suncu.
Preostali borac pade nauznak i udari o zid peine. Sa mesta na kome je leao, Badi na trenutak
ugleda oveka. Mnogo manje je liio na ratnika od njegovog protivnika, pa je sledstveno tome i pretrpeo vee
povrede. Telo mu je bilo skrhano, a izraz lica umoran i pometen. Zagledao se uz stenoviti odak.
"Dafe!" pozva ga on; njegov povik podigao je prainu sa ispusta o koje je Badi udarao dok je
padao. Iz otvora nije dopro nikakav odgovor. ovek pogleda nadole prema Badiju, zakiljivi.
"Ja sam Fleer", ree on, milozvunim glasom. Krenuo je prema Badiju, vukui za sobom slabanu
svetlost. "Zaboravi na bol."
Badi je ulaui nevieni napor pokuavao da kae: pomozi mi, ali nije morao. Ve i samo Fleerovo
prisustvo ublailo je agoniju koju je oseao.
"Zamiljaj sa mnom", ree Fleer. "Koja ti je najvea elja?"
Da umrem, pomisli Badi.
Duh je uo neizgovoreni odgovor.
"Ne", ree on. "Nemoj zamiljati smrt. Molim te, nemoj zamiljati smrt. Ne mogu se time naoruati."
Naoruati? pomisli Badi.
"Protiv Dafa."
Ko ste vi?
"Nekada ljudi. Sada duhovi. Veni neprijatelji. Mora mi pomoi. Potrebno mi je ono to je tvoj um
jo u stanju da istisne, ili u morati da poem u boj protiv njega nenaoruan."
Izvini, ali ve sam sve dao, pomisli Badi. Video si ga da uzima. Uzgred budi reeno, ta to bi?
"Terata? Otelotvorenje tvojih primarnih strahova. Odjahao je na tome u svet." Fleer ponovo
pogleda uz odak. "Ali jo nee izroniti na povrinu. Dan je suvie svetao za njega."
Jo je dan?
"Da."
Otkud zna?
"Napredovanje sunca me i dalje pokree, ak i ovde. eleo sam da budem nebo, Vense. Umesto
toga, dve decenije sam iveo u mraku, dok mi je Daf stezao vrat. On sada nastavlja rat na povrini, i meni je
potrebno oruje protiv njega, koje u istrgnuti iz tvoje glave."
Nita u njoj nije ostalo, ree Badi. Ja sam gotov.
"Sutina mora biti sauvana", primeti Fleer.
Sutina?
"San-more. Moda e i videti njegovo ostrvo, dok umire. Predivno je; zavidim ti na slobodi da
napusti ovaj svet..."
Misli li na raj? pomisli Badi. Da li misli na raj? Ako je tako, da zna da nemam anse.
"Raj je samo jedna od mnogih pria, koje se priaju na obalama Efemerisa. Ima ih na stotine i ti e
ih sve znati. I zato se nemoj plaiti. Daj mi samo deli svoga uma, kako bi Sutina mogla biti sauvana."
Page 52
Od koga?
"Dafa, koga drugog?"
Badi nikada nije bio neka naroita sanjalica. Kada nije bio drogiran ili pijan, njegovo spavanje liilo je
na spavanje onih koji se svakog dana iscrpljuju do krajnjih granica. Posle angamana, ili tucanja, ili oboje,
predavao bi se snu kao da je on proba za krajni zaborav koji ga je sada pozivao. Sa strahom od nitavila kao
pitoljem uperenim u njegova slomljena plea, muio se da shvati smisao onoga to mu je Fleer govorio.
More; obala; mesto gde se priaju prie, u kojima je raj samo jedna od mnogobrojnih mogunosti? Kako je
mogao da proivi ceo ivot i da nikada ne upozna to mesto?
"Upoznao si ga", ree mu Fleer. "Dva puta u ivotu plivao si u Sutini. One noi kada si roen, i
prve noi koju si proveo pored one koju si najvie voleo u ivotu. Ko je to bio, Badi? Bilo je mnogo ena, je li
tako? Koja ti je najvie znaila? Oh... pa, razume se. Na kraju uvek ostaje samo jedna. Jesam li u pravu?
Tvoja majka."
Otkud ti to, do avola, zna?
"Pripii to sluajnom pogotku..."
Laljive!
"U redu, malo kopam po tvojim mislima. Oprosti na smetnji. Potrebna mi je pomo ili e me Daf
pobediti. Ti to ne eli."
Ne, ne elim.
"Zamiljaj za mene. Daj mi neto vie od aljenja od ega bih mogao da stvorim saveznika. Ko su
tvoji junaci?"
Junaci?
"Zamisli ih mene radi."
Komedijai! Svi odreda.
"Vojska komedijaa? Zato da ne?"
Pomisao na to izmami Badiju osmeh. Zaista, zato da ne? Nije li nekada mislio da bi njegova
umetnost mogla oistiti svet od zla? Moda bi vojska svetih budala mogla postii smehom ono to bombe nisu
uspele. Prijatna, luckasta vizija. Komedijai na bojnom polju okreu gole guzice topovima, i mlate generale po
glavi gumenim piliima; iscerena topovska hrana zbunjuje politiare igrama rei i potpisuje mirovne ugovore
takastim mastilom.
Njegov osmeh pretvorio se u smeh.
"Zadri tu misao", ree Fleer, posegnuvi u Badijev um.
Smeh mu je nanosio bol. ak ni Fleerov dodir nije mogao da ublai svee greve koje je on
izazvao u Badijevom sistemu.
"Nemoj umreti!" uo je Fleera kako govori. "Ne jo! Sutine radi, ne jo!"
Meutim, uzalud je zapomagao. Smeh i bol zahvatili su Badija od glave do pete. Podigao je pogled
prema duhu koji je lebdeo dok su mu suze tekle niz lice.
Izvini, pomisli on. Izgleda da ne mogu vie. Ne elim da...
Smeh ga je slomio.
...Nije trebalo da trai od mene da se seam.
"Trenutak!" ree Fleer. "Potreban mi je samo trenutak."
Suvie kasno. ivot ga je napustio, ostavivi Fleera praznih aka, suvie slabog da se usprotivi
Dafu.
"Proklet bio!" izgovori Fleer, viui na le kao to je nekada (tako davno) stajao i vikao na Dafa
dok je ovaj leao na podu Misije svete Katarine. Ovog puta nije bilo ivota koji bi se mogao isterati iz lea. Badi
je otiao. Izraz lica bio mu je ujedno tragian i komian, to je jedino i bilo pravo. Na taj je nain i proiveo svoj
ivot. A svojom smru obezbedio je Palomo Gaju budunost koja e prosto bujati takvim suprotnostima.
4.
Vreme e u Gaju odigrati nebrojeno mnogo trikova u narednih nekoliko dana, ali sigurno nijedan
nee biti ni priblino toliko frustrirajui za svoju rtvu kao razmak od trenutka kada se Haui rastao od Do-Bet i
trenutka kada e je ponovo videti. Minuti su se oduili u asove; asovi su se inili dovoljno dugi da iznedre
pokolenja. Da ne bi mislio na nju otiao je da potrai kuu svoje majke. Konano, zbog toga je i doao: da
bolje upozna svoju prirodu tako to e epati porodino stablo to blie korenu. Do sada je, razume se,
uspeo samo da u sve unese samo jo veu zbrku. Nije znao da je sposoban za ono to je sino osetio... za
ono to je sada jo jae oseao. Za tu uzvienu, nerazumnu ubeenost da je sa svetom sve u redu, i da
nikada vie ne moe nita da krene naopako. Ta injenica vremena koja razreuje nain na koji se sve
odvijalo nije mogla da pojaa njegov optimizam; bila je to samo igra koju je stvarnost igrala s njim, kako bi
potvrdila apsolutni autoritet onoga to je oseao.
Tom triku pridodat je jo jedan, jo finiji. Kada je stigao do kue u kojoj je ivela njegova majka
utvrdio je da je ona, zahvaljujui nekim natprirodnim silama, ostala ista; izgledala je tano onako kao na
Page 53
fotografijama koje je video. Stajao je nasred ulice i zurio u nju. Saobraaj se nije odvijao ni u jednom pravcu;
nije bilo ni peaka. Ovaj ugao Gaja lebdeo je u sanjarenju sredine jutra, i njega je proimalo oseanje da bi
njegova majka mogla da se pojavi na prozoru, ponovo kao dete, i zagleda se u njega. Tako neto mu nikada
ne bi palo na pamet da se sino nije dogodilo ono to se dogodilo. udnovato prepoznavanje do koga je dolo
kada su im se pogledi sreli... oseanje koje ga je proelo (i jo ga proima) da je njegov susret sa Do-Bet
predstavljao radost koja je negde ekala... navela je njegov um da stvara ustrojstva kakva se nikada ranije nije
usuivao da stvara, a ova mogunost (mesto sa koga je dublji smisao vlastitog bia izvlaio saznanja o
Do-Bet i saznavao njenu neminovnost) bila je za njega pre samo jo dvadeset etiri asa nezamisliva.
Ponovo, petlja. Tajne njihovog susreta odvele su ga u kraljevstva pretpostavki koje su vodile od ljubavi do
fizike, od fizike do filozofije i ponovo nazad do ljubavi i to na takav nain da se umetnost i nauka vie nisu mogli
razlikovati.
Niti se tajanstvenost koju je oseao, dok je stajao ovde pred majinom kuom, mogla razdvojiti od
tajanstva devojke. Kua, majka i susret predstavljali su jednu celovitu neobinu priu. On je tu bio samo
zajedniki inilac.
Odluio je da ne pokuca na vrata (konano, ta je jo mogao saznati o tom mestu?) i upravo se
spremao da poe kada ga neki instinkt nagna da nastavi blagom uzbrdicom do vrha ulice. Zapanjio se kada je
pod sobom ugledao ceo Gaj, istono od oping centra pa sve do take gde su udaljeni krajici grada ustupali
mesto gustom rastinju. To jest gotovo gustom; tu i tamo svod se cepao, i kroz jednu od tih pukotina nazirala se
neka povea gomila okupljenih ljudi. Lune lampe uzdizale su se u prstenu, pritiskajui neki prizor koji je bio
suvie daleko za njega. Da ne snimaju film tamo dole? Vei deo jutra bio je oamuen tako da gotovo nita
nije primetio dok se peo ovamo gore; mogao je proi pored svih zvezda koje su ikada osvojile Oskara, a da
toga ne bude svestan.
Dok je stajao i posmatrao, zauo je neki apat. Osvrnuo se. Ulica iza njega bila je prazna. Nije bilo
ni povetarca, ak ni ovde na obronku majinog brda koji je mogao doneti taj zvuk do njega. Ipak ga je ponovo
zauo; zvuk koji je nastajao tako blizu njegovog uva da mu je gotovo bio u glavi. Glas je bio nean. Izgovarao
je samo etiri sloga, ujedinjena u ogrlicu zvuka.
...ardehauardehauardehau...
Nije trebalo imati doktorat iz logike da bi se povezala ova misterija sa onim, ta god to bilo, to se
dogaalo u umi ispod njega. Nije se mogao pretvarati da razume procese koji su delovali na njega i oko
njega. Gaj je oigledno iveo po nekim svojim zakonima, i on je ve izvukao suvie koristi zahvaljujui
njegovim enigmama da bi okrenuo lea buduim pustolovinama. Ako mu je potraga za niclom mogla doneti
ljubav ivota ta mu je onda mogao doneti apat koji je nameravao da sledi?
Nije bilo naroito teko pronai put do drvea. Dok je silazio, proimalo ga je veoma udno
oseanje da ceo grad vodi u tom pravcu; da je padina brda nagnuta ploa, ija je sadrina mogla svakog asa
skliznuti u zemljinu utrobu. Ta se slika samo pojaala kada je konano stigao do ume i zapitao ta se
dogaa. Niko se nije potrudio da mu odgovori dok nije zacijukao neki klinac:
"U zemlji se napravila rupa koja ga je celog progutala."
"Koga je progutala?" zanimalo je Hauija. Nije mu odgovorio deak ve ena koja je bila s njim.
"Badija Vensa", ree ona. Hauiju to ime nita nije znailo, to je ena izgleda primetila, jer je
dodala: "Nekada je bio TV zvezda", rekla je. "Smean tip. Moj mu ga voli."
"Jesu li ga izvadili?" upita on.
"Nisu jo."
"Nije ni vano", umea se deak. "Ionako je mrtav."
"Stvarno?" ree Haui.
"Svakako", glasio je enin odgovor.
Odjednom je ceo prizor sagledao novim oima. Ova skupina ljudi nije ovamo dola da bi videla
oveka spasenog pred samim dverima smrti. Oni su ovde bili da bi na trenutak ugledali telo dok ga budu gurali
u stranji deo bolnikih kola. eleli su samo da mogu da kau: bio sam tamo kada su ga izvadili. Video sam ga
pod aravom. Razljutila ga je njihova morbidnost, naroito u ovakvom jednom danu koji je tako mnogo nudio.
Ko god da ga je malopre dozivao, vie to nije inio; ili, ako jeste, pretee prisustvo gomile ga je blokiralo. Nije
imalo svrhe da i dalje ostane, kada su ga ekale oi koje je trebalo gledati i usne koje je trebalo ljubiti.
Okrenuvi lea drveu, i onome ko ga je zvao, uputio se nazad u motel da saeka Do-Bet.
IV
Abernati je bio jedini koji je ikada Griloa zvao prvim imenom. Za Saralin, od dana kada su se sreli pa
do noi u kojoj su se rastali, on je uvek bio Grilo; isto je bilo i sa svim njegovim kolegama i prijateljima. Za
neprijatelje je (a koji novinar, naroito ako je u nemilosti, nije imao itavu svitu neprijatelja?) ponekad bio Onaj
Page 54
Drkadija Grilo, ili Grilo Pravedni, ali uvek Grilo.
Samo se Abernati usuivao: "Natane?"
"ta hoe?"
Grilo je upravo iziao ispod tua, ali im je uo Abernatijev glas bio je spreman da se ponovo oriba.
"ta radi kod kue?"
"Radim", slaga Grilo. Kasno je legao. "lanak o zagaenju, sea se?"
"Zaboravi. Neto je iskrslo i ja elim da ti bude tamo. Badi Vens... komedija?... nestao je."
"Kada?"
"Jutros."
"Gde?"
"Palomo Gaj. Zna gde je to?"
"Za mene je to samo ime na tabli pored autoputa."
"Pokuavaju da ga izvuku. Sada je podne. Za koliko moe tamo da stigne?"
"Za sat. Moda devedeset minuta. emu toliko frka?"
"Suvie si mlad da bi se seao oua Badija Vensa."
"Video sam reprize."
"Da ti objasnim neto, Natane, deae..." od svih naina na koje mu se Abernati obraao Grilo je
najvie mrzeo ovaj, roaki. "... nekada je ou Badija Vensa praznio barove. Bio je veliki ovek i pravi
Amerikanac."
"Znai eli srceparateljni lanak?"
"Sranje, ne. elim sve o njegovim enama, alkoholu, i tome zato je zavrio u okrugu Ventura kada
se nekada epurio po Barbenku u limuzini dugakoj kao tri jebena bloka."
"Drugim reima, prljav ve."
"Bile su umeane i droge, Natane", ree Abernati. Grilo je mogao da doara sebi izraz hinjene
iskrenosti na Abernatijevom licu. "A nai itaoci imaju prava da znaju sve o tome."
"Trae da se na svetlost dana iznese sav prljavi ve, isto kao i ti", primeti Grilo.
"Tui me", odvrati Abernati. "Samo odvuci dupe tamo."
"Znai ak ni ne znamo gde je? Pretpostavimo da je jednostavno nekuda otiao?"
"Oh, znaju gde je", ree Abernati. "U narednih nekoliko asova pokuae da izvuku telo."
"Da ga izvuku? Hoe da kae da se udavio?"
"Hou da kaem da je pao u rupu."
Komedijai, pomisli Grilo. Sve za smeh.
Samo to to nije bilo smeno. Kada se pridruio Abernatijevoj srenoj druini, posle debakla u
Bostonu, imao je utisak da je na odmoru posle zamornog istraivakog novinarstva u kome je stekao ime, i u
kome, je na kraju, bio izigran. Pomisao da e raditi za malotirani list koji prati skandale kao to je Okruni
reporter izgledala mu je kao olakanje. Abernati je bio licemerni lakrdija, preporoeni hrianin za koga je
oprotaj bila nepristojna re. Prie koje je davao Grilou da obradi lako je bilo sakupiti, a jo lake ispriati,
kada se zna da su itaoci Reportera voleli da vesti koje oni itaju zadovoljavaju samo jednu funkciju:
pothranjuju zavist. Traili su da itaju o bolu onih na vrhuncu; o naliju slave. Abernati je dobro poznavao svoju
pastvu. ak je u igru uveo i vlastitu biografiju, obavezno u uvodnim lancima pominjui svoje preobraenje od
alkoholiara u fundamentalistu. Trezan i odan Bogu, tako je voleo sebe da opisuje. To sveto doputenje mu je
dozvoljavalo da prodaje ubre koje je izdavao sa blaenim osmehom, a njegovim itaocima da se valjaju u
tom ubretu bez oseanja krivice. itali su prie o smrtnom grehu. ta je od toga bilo vie hrianski?
Za Griloa je ta ala ve odavno postala bajata. Koliko je samo puta poeleo da kae Abernatiju da
se nosi, ali gde je on, nadaren reporter kome su podmetnuli nogu, mogao da nae posao osim u nekom
malom listu kao to je bio Reporter? Razmiljao je i o drugim profesijama, ali niti je eleo, niti je bio sposoban
da se bavi neim drugim. Otkad je znao za sebe eleo je da svetu saoptava vesti o njemu samom. Bilo je
neeg sutinskog u tome. Nije mogao sebe da zamisli kako bilo ta drugo radi. Svet je sebe poznavao
povrno. Bili su mu potrebni ljudi koji e mu priati o njegovom ivotu, svakodnevno, jer kako bi inae uio na
svojim grekama? Upravo je pisao uvodni lanak o jednoj takvoj greki... mitu u senatu... kada je otkrio (i dan
danas mu se prevrne stomak kada se seti tog trenutka) da su mu to smestili protivnici njegove mete, da bi
iskoristili njegov poloaj novinara- tuioca i okaljali nevine partije. Izvinio se, malo puzao i dao otkaz. Cela stvar
je uskoro zaboravljena, im su svei naslovi koji su tvrdili suprotno zamenili one koje je on stvorio. Politiari e,
poput korpiona i bubavaba, preiveti i nuklearni rat koji e unititi civilizaciju. Ali novinari su bili krhki. Samo
jedan pogrean proraun i njihova verodostojnost se pretvarala u prah. Pojurio je na zapad i nije se zaustavio
dok nije stigao do Pacifika. Hteo je da se baci u njega, ali je umesto toga izabrao da radi za Abernatija. Sve mu
se vie inilo da je pogreio.
Svakog dana je govorio sebi da na sve treba gledati sa vedrije strane, jer dublje nije mogao da
padne, mogao je samo krenuti navie.
Page 55
Gaj ga je iznenadio. Mogao se podiiti svim osobenim znacima gradia smiljenih na papiru...
sredinji oping centar, sela koja se pruaju na sve etiri osnovne strane sveta, sam raspored ulica...
meutim, postojala je i prijatna raznovrsnost u stilu kua i... moda zbog toga to je delimino bio podignut na
brdu... sticao se oseaj da moda postoje neka tajna mesta.
Ako su ume krile kakve tajne, njih su izgazili radoznalci koji su doli da posmatraju iskopavanje.
Grilo pokaza svoje isprave i postavi nekoliko pitanja policajcu kod prepreke. Ne, malo je verovatno da e
uskoro izvui telo; jo nije ni pronaeno. Grilo nije mogao da razgovara ni sa jednom osobom odgovornom za
operaciju. Vratite se kasnije, glasio je predlog. Uinilo mu se da je to dobar savet. Malo ta se dogaalo oko
raspukline. Iako je unaokolo po zemlji bilo mnotvo raznog pribora za pentranje, izgleda da se niko nije
spremao da ga upotrebi. Odluio je da rizikuje i ode sa tog mesta kako bi obavio nekoliko telefonskih
razgovora. Pronaao je put do oping centra i javnog telefona. Prvo je pozvao Abernatija da javi da je stigao i
da se raspita da li je ve bio poslat fotograf. Abernati nije bio u kancelariji. Grilo ostavi poruku. S drugim
pozivom je imao vie sree. Sekretarica je poela da reprodukuje poznatu poruku...
"Zdravo. Ovde Tesla i Ba. Ako elite da razgovarate sa psom, izila sam. Ako vam je Ba
potreban..." ali ju je Tesla prekinula.
"Da?"
"Grilo ovde."
"Grilo? Zavei, Bae! Izvini, Grilo, pokuava da..." ispustila je slualicu, posle ega je usledila prava
frka, a onda ju je zaduvana Tesla ponovo podigla. "Ta ivotinja. Zato li sam ga uopte uzimala, Grilo?"
"On je jedino muko koje hoe da ivi s tobom."
"Jebi se."
"Samo te citiram."
"Ja sam to kazala?"
"Ti si to kazala."
"Zaboravila sam! Imam dobre vesti, Grilo. Postigla sam dogovor za proirenje jednog od scenarija.
Onog odbijenog filma koji sam napisala prole godine? ele da ga prepravim. Za svemir."
"I ti e to uraditi?"
"Zato da ne? Potreban mi je film. Niko nee da se prihvati nieg ozbiljnog dok ne budem imala hit.
Zajebi umetnost, biu tako dobra da e svriti u gae. Pre no to ita kae, molim te da mi ne prodaje nita
od onog sranja o umetnikom integritetu. Ova devojka mora da se prehrani."
"Znam, znam."
"Pa, ta ima novo?" upita ona.
Na to je pitanje imao mnotvo odgovora: celu litaniju. Mogao joj je ispriati kako ga je njegov frizer,
drei punu aku plave-slamnate kose, s osmehom obavestio da je poeo da elavi na temenu. Ili kako je
jutros, ugledavi svoj lik u ogledalu, zakljuio da njegove izduene, anemine crte lica za koje se oduvek
nadao da e sazreti do nekakve junake melanholije, jednostavno deluju alosno. Zatim, da ga i dalje mue
oni prokleti liftovski snovi, u kojima se nalazi zarobljen izmeu spratova sa Abernatijem, u kojima ovaj sve
vreme pokuava da ga poljubi. Meutim, biografiju je zadrao za sebe, i samo rekao:
"Potrebna mi je pomo."
"To se podrazumeva."
"ta zna o Badiju Vensu?"
"Upao u rupu. Bilo je na TV-u."
"Kakva je njegova ivotna storija?"
"Za Abernatija, je li tako?"
"Tako je."
"Znai samo prljav ve."
"Pogodak iz prve."
"Pa, komedijai mi nisu jaa strana. Doktorirala sam na boginjama seksa. Ali pogledala sam ta
imam o njemu kada sam ula vest. est puta se enio; jednom sa sedamnaestogodinjakinjom. Brak je trajao
etrdset dva dana. Druga ena mu je umrla od prevelike doze..."
Kao to se Grilo i nadao, Tesla je imala tane oznake citata iz ivota i neasnog razdoblja Badija
Vensa (pravo ime, verovali ili ne, Valentino). Sklonost ka enama, kontrolisanim supstancama i slavi; TV serije,
filmovi; pad u nemilost.
"U to moe uneti i oseanja, Grilo."
"Hvala ti ni za ta."
"Volim te samo zato to mogu da te povredim. Ili sam moda htela da kaem obrnuto."
"Vrlo smeno. Kad ve govorimo o tome: je li bio?"
"Je li bio ta?"
"Smean."
Page 56
"Vens? Pretpostavljam da jeste, na neki svoj nain. Nikada ga nisi video?"
"Pretpostavljam da jesam. "Ne seam se."
"Imao je lice kao od gume. Pogleda ga i pone da se smeje. I uvrnutu linost. Napola idiot,
napola sluzava lopta."
"Kako je onda imao toliko uspeha kod ena?"
"Prljav ve?"
"Razume se."
"Ogroman privesak."
"Zeza me?"
"Najvei kurac na televiziji. Saznala sam to iz sasvim pouzdanog izvora."
"Od koga?"
"Grilo, molim te", ree Tesla, zapanjena. "Da li ti ja liim na devojku koja se bavi ogovaranjima?"
Grilo se nasmeja. "Hvala na obavetenju. Dugujem ti veeru."
"Prodato. Veeras."
"Izgleda da u jo biti ovde."
"Onda u ja doi da te potraim."
"Moda sutra, ako jo budem ovde. Nazvau te."
"Ako me ne nazove, mrtav si."
"Rekoh da u te nazvati; nazvau. Vrati se Izgubljenima u svemiru."
"Ne ini nita to ja ne bih. I Grilo..."
"ta?"
Pre no to mu je odgovorila, spustila je slualicu, po trei put uzastopce pobedivi u igri ko e kome
prvi spustiti slualicu, koju su igrali od kada joj je Grilo, jedne noi u tugaljivoj omami izazvanoj piem, priznao
da mrzi rastanke.
1.
"Mama?"
Kao i obino, sedela je kod prozora.
"Pastor Don nije sino dolazio, Do-Bet. Pozvala si ga kao to si mi obeala?" Oitavala je izraz na
licu svoje keri. "Nisi", primeti ona. "Kako si mogla da zaboravi neto takvo?"
"Izvini, mama."
"Zna koliko se oslanjam na njega. Imam dobar razlog za to, Do-Bet. Znam da ti tako ne misli, ali
ipak imam."
"Ne. Verujem ti. Pozvau ga kasnije. Prvo... moram da razgovaram s tobom."
"Zar ne bi trebalo da si u radnji?" upita Dojs. "Da nisi bolesna? ula sam Tomi-Reja..."
"Sasluaj me, mama. Moram da te pitam neto veoma vano."
Dojs se odmah zabrinula. "Ne mogu sada da razgovaram", ree ona. "Hou pastora."
"On e doi kasnije. Prvo: zanima me neto u vezi jedne tvoje prijateljice."
Dojs nita nije rekla, ali joj se licem razlio izraz nemoi. Do-Bet je suvie esto viala kako njeno
lice poprima taj izraz da bi se uplaila.
"Sino sam srela jednog oveka, mama", ree ona, odluivi da bude otvorena. "Zove se Hauard
Kac. Majka mu je Trudi Kac."
Dojsino lice vie nije predstavljalo delikatnu masku. Pod njom se krio neki tajanstveni izraz nalik na
zadovoljstvo. "Nisam li rekla?" promrmlja ona sebi u bradu, ponovo okrenuvi glavu prema prozoru.
"Nisi li rekla ta?"
"Kako bi to moglo zavriti? Kako bi se to ikada moglo zavriti?"
"Mama, objasni."
"To nije bio nesreni sluaj. Sve smo znale da nije bio nesreni sluaj. One su imali svoje razloge."
"Ko je imao razloge?"
"Potreban mi je Pastor."
"Mama: ko je imao razloge?"
Ne odgovorivi joj, Dojs ustade.
"Gde je on?" upita ona, odjednom glasno. Krenu ka vratima. "Moram ga videti."
"Dobro, mama! Dobro! Smiri se."
Kod vrata je zastala i okrenula se prema Do-Bet. Oi su joj bile pune suza.
"Ne sme ni prii Trudinom deaku", ree ona. "uje li me? Ne sme ga videti, razgovarati s njim,
ak ni misliti na njega. Obeaj mi."
Page 57
"Ne mogu to da ti obeam. Glupo je."
"Nisi nita uinila s njim, je li tako?"
"Na ta misli?"
"Oh moj Boe, jesi."
"Nita nisam uinila."
"Ne lai me!" zahtevala je mama, stisnuvi kotunjave ake u pesnice. "Mora se pomoliti,
Do-Bet!"
"Ne elim da se molim. Dola sam da od tebe zatraim pomo, to je sve. Nisu mi potrebne molitve."
"Ve je uao u tebe. Nikada ranije nisi tako govorila."
"Nikada ranije se nisam ovako oseala!" odvrati ona. Samo to nije zaplakala; bes i strah su se
udruili. Nikakve koristi nije mogla imati od toga to e sasluati mamu, ona joj nita nee rei, samo e je
pozivati na molitvu. Do-Bet prie odluno vratima, to je bilo dovoljno da upozori mamu kako nee moi da je
sprei da ode. Nije se opirala. Mama se sklonila u stranu i pustila je da proe, ali dok je silazila niz stepenice,
ona je pozva:
"Do-Bet, vrati se! Zlo mi je, Do-Bet! Do-Bet! Do- Bet!"
Haui otvori vrata svojoj uplakanoj lepotici.

"ta se desilo?" upita on brzo je uvevi unutra.
Ona prinese ake licu i stade da jeca. On je zagrli. "Sve je u redu", ree on. "Nita ne moe biti tako
loe." Jecaji polako poee da jenjavaju, dok se na kraju nije izvukla iz njegovog zagrljaja i ostala
bespomono da stoji nasred sobe, nadlanicom otirui suze sa obraza.
"Izvini", ree ona.
"ta se dogodilo?"
"Duga je to pria. Zadire daleko u prolost. O tvojoj i mojoj majci."
"Poznavale su se?"
Ona klimnu. "Bile su najbolje prijateljice."
"Znai ovo nam je bilo sueno", ree on, osmehnuvi se.
"Mislim da mama na to tako ne gleda."
"Zato da ne? Sin njene najbolje prijateljice..."
"Da li ti je majka ikada ispriala zbog ega je otila iz Gaja?"
"Nije bila udata."
"Isto kao ni moja."
"Moda je jaa od moje..."
"Ne, ovo sam htela da kaem: moda je to neto vie od obine sluajnosti. Celog ivota sluam
glasine o neemu to se dogodilo pre mog roenja. O mami i njenim prijateljicama."
"Ne znam nita o tome."
"Ja znam samo poneto. Bilo ih je etiri. Tvoja mama, moja, devojka po imenu Karolina Hokis, iji
otac jo ivi u Gaju, i jo jedna. Zaboravila sam njeno ime. Arlin nekako. Neko ih je napao. Silovao, mislim."
Hauijev osmeh je ve odavno izbledeo.
"Majku?" upita on tiho. "Zato mi nikada nita nije rekla?"
"Ko moe svom detetu da kae da je na taj nain zaeto?"
"Oh moj Boe", izusti Haui. "Silovana..."
"Moda greim", ree Do-Bet, pogledavi Hauija. Lice joj je bilo namrteno, kao da ju je neko
upravo oamario.
"Ceo ivot sam provela s tim glasinama, Haui. Mama umalo nije do kraja poludela zbog njih. Sve
vreme je priala samo o avolu. Nekada me je strano plailo kada bi poela da pria o tome kako je Satana
upravio svoj pogled na mene. Molila sam se da budem nevidljiva, kako me ne bi primetio."
Haui je skinuo naoari i bacio ih na krevet.
"Ja ti, u stvari, nisam ni kazao zato sam doao ovamo, je li tako?" upita on. "Mislim... mislim...
mislim da je vreme da to uinim. Doao sam jer nemam pojma ko sam, niti ta sam. eleo sam da saznam
neto o Gaju i zbog ega je odbacio moju majku."
"Sada ali to si uopte dolazio."
"Ne. Da nisam doao, ne bih tebe sreo. Ne bih se... ne bih... ne bih se zaljubio..."
"U devojku koja ti je najverovatnije sestra?"
Onaj izraz na njegovom licu kao da ga je neko oamario polako je nestajao. "Ne", ree on. "Ne
mogu u to da poverujem."
"Prepoznala sam te istog asa kada si zakoraio kod Batrika. I ti si prepoznao mene. Zato?"
"Ljubav na prvi pogled."
"Da je tako."
"To je ono to oseam. To je ono to i ti osea. Znam da je tako. Rekla si mi."
Page 58
"To je bilo pre."
"Volim te, Do-Bet."
"Ne moe me voleti. Ne poznaje me."
"Poznajem! I neu odustati zbog nekakvog ogovaranja. ak ni ne znamo zasigurno da li je ita od
toga istina." U estini je potpuno prestao da muca. "Sve bi to mogle biti lai, je li tako?"
"Mogle bi", sloi se ona. "Ali zato bi bilo ko izmislio jednu takvu priu? I zato ni tebi tvoja, a ni meni
moja majka nisu rekle ko su nam oevi?"
"Saznaemo."
"Od koga?"
"Pitaj mamu."
"Ve sam pokuala."
"I?"
"Rekla mi je da ti ne prilazim. Da ak ni ne mislim na tebe..."
Suze su joj se osuile dok mu je priala priu. Ali sada, kada je ponovo poela da misli na mamu,
one potekoe. "Ali ja to ne mogu da spreim, je li tako?" upita ona, obraajui se za pomo jedinom izvoru koji
joj je bio zabranjen.
Dok ju je posmatrao, Haui je udeo da bude ona sveta luda kakvom ga je Lem uvek nazivao. Da
bude osloboen cenzure poput idiota, ivotinja i malih beba; da je olie, a da ga ona ne otera. Postojala je ipak
mogunost da mu je bila sestra, ali je njegov libido preskakao tabu.
"Mislim da bi trebalo da poem", ree ona, kao da osea njegovu vrelinu. "Mama trai pastora."
"Izgovori nekoliko molitvi i ja u moda otii, jesi li to mislila?"
"To nije fer."
"Ostani malo, molim te", ulagivao se on. "Ne moramo da razgovaramo. Ne moramo nita da
radimo. Samo ostani."
"Umorna sam."
"Onda emo spavati."
Ispruio je aku i dodirnuo joj lice, ovla.
"Nijedno od nas se noas nije naspavalo", primeti on.
Ona uzdahnu i klimnu.
"Moda e se sve razjasniti ako pustimo da ide svojim tokom."
"Nadam se."
Izvinio se i otiao u kupatilo da isprazni beiku. Kada se vratio zatekao ju je kako lei na krevetu bez
cipela.
"Ima li mesta za dvoje?" upita on.
Ona promrmlja da ima. On lee pored nje, pokuavajui da ne misli na ono to se nadao da e
raditi pod tim aravima.
Ponovo je uzdahnula.
"Sve e biti u redu", ree on. "Spavaj."
2.
Veina posetilaca koja je dola na poslednji ou Badija Vensa razila se pre nego to se Grilo vratio
u umu. Oigledno su zakljuili da nije vredan ekanja. Poto su se znatieljnici udaljili, straari kod prepreka
su postali oputeniji. Grilo preskoi konopac i prie policajcu koji je, kako se inilo, upravljao ovom operacijom.
Predstavio se i rekao ime se bavi.
"Nemam mnogo ta da vam kaem", odvrati ovek na Griloova pitanja. "Upravo sputamo
etvoricu, ali sam Bog zna koliko e nam vremena biti potrebno da podignemo telo. Jo ga nismo pronali.
Hokis kae da tamo dole ima svakojakih reka. Koliko znamo, telo bi ve moglo biti u Pacifiku."
"Hoete li raditi i po noi?"
"Izgleda da emo morati." Pogledao je na sat. "Preostalo nam je jo moda etiri sata dnevne
svetlosti. Onda emo morati da se oslonimo na lampe."
"Da li je iko ve ranije istraio te peine?" upita Grilo. "Postoje li karte?"
"Koliko je meni poznato, ne. Bie najbolje da pitate Hokisa. To je onaj tamo u crnom."
Grilo se ponovo predstavio. Hokis je bio visok, mraan, sa mlohavim izgledom oveka koji je
mnogo smrao.
"Ako sam dobro razumeo, vi ste strunjak za peine", ree Grilo.
"Samo u nedostatku pravih", odvrati Hokis. "Re je o tome da niko ne zna vie od mene." Njegov
pogled se nijednog trenutka nije zadrao na Grilou, ve je stalno lutao i traio mesto na kome bi mogao da se
smiri. "Ljudi mnogo ne razmiljaju o tome... ta se nalazi ispod nas."
"A vi razmiljate?"
"Aha."
Page 59
"Bavite se nekom vrstom istraivanja?"
"Samo amaterski", objasni Hokis. "Neke stvari vas jednostavno obuzmu. Ova je mene."
"Jeste li lino bili tamo dole?"
Hokis tada prekri svoje pravilo i itave dve sekunde zadra pogled na Griloovom licu pre nego to
odgovori: "Ove peine su do jutros bile zapeaene, gospodine Grilo. Lino sam ih zapeatio, pre mnogo
godina. One su bile... one jesu... opasnost za nevine."
Nevine, zapazi Grilo. udno upotrebljena re.
"Policajac sa kojim sam razgovarao..."
"Spilmont."
"Tako je. Rekao mi je da tamo dole postoje reke."
"Tamo dole postoji itav jedan svet, gospodine Grilo, o kome ne znamo gotovo nita. I on se sve
vreme menja. Svakako, ima i reka, ali i mnogo ega drugog. Mnogih vrsta koje nikada nisu ugledale svetlost
dana."
"Ne zvui ba zabavno."
"Prilagodile su se", ree Hokis. "Kao i svi mi. ive u skladu sa svojim ogranienjima. Konano, svi
mi ivimo na liniji raseda, koji se u svakom trenutku mogu otvoriti. Prilagoavamo im se."
"Pokuavam da o tome ne mislim."
"To je va nain."
"A va?"
Hokis se jedva primetno osmehnu, pri emu mu se oi napola zatvorie.
"Pre nekoliko godina razmiljao sam o tome da odem iz Gaja. Budio je u meni... runa seanja."
"Ali ste ostali."
"Otkrio sam da predstavljam zbir sopstvenih... prilagoenja", odvrati on. "Kada poe grad, poi u i
ja."
"Kada?"
"Palomo Gaj je podignut na loem terenu. Tlo pod naim nogama deluje vrsto, ali se, u stvari,
pomera."
"Znai li to da bi ceo grad mogao poi za Badijem Vensom? Da li to hoete da kaete?"
"Moete me citirati, samo mi ne pominjite ime."
"Nemam nita protiv."
"Jeste li dobili ono to vam treba?"
"I vie nego dovoljno."
"Tako neto ne postoji", primeti Hokis. "Bar ne kada su u pitanju loe vesti. Izvinite me, molim vas."
Odjednom su se sile oko raspukline galvanizovale. Ostavivi Griloa sa panlajnom na kome bi mu
pozavideo svaki komedija, Hokis ode da nadgleda izvlaenje Badija Vensa.
Tomi-Rej je leao u svojoj sobi i preznojavao se. Sklonio se sa sunca, zatvorio prozore, a zatim
navukao i zavese. Kada je na taj nain zapeatio sobu pretvorio ju je u penicu, meutim, toplota i mrak su mu
odgovarali. U njihovom zagrljaju nije se oseao tako usamljenim, izloenim, kao na jasnom, prozranom
vazduhu Gaja. Ovde je mogao da namirie vlastite sokove koji su mu izlazili kroz pore; vlastiti ustajali dah koji
mu je nadirao kroz grlo i zatim padao preko lica. Ako ga je Do-Bet izneverila morae da potrai novo drutvo,
a najbolje e biti da pone od samog sebe.
uo je da se vratila kui rano popodne, da se prepirala sa mamom, ali nije pokuao da razabere o
emu su razgovarale. Ako se njena patetina romansa ve raspadala... a zato bi inae jecala na
stepenitu?... onda je za to sama bila kriva. On je imao vanija posla.
Dok je leao u toj vruini, glavu su mu pohodile veoma udne slike. Sve su se one izdigle iz tame
kojoj ona u njegovoj sobi sa navuenim zavesama nije bila ni prineti. Da to moda nije bio razlog to jo nisu
bile potpune? Bili su to samo delii sheme koju je strasno eleo da shvati, ali koja bi mu se svaki put
izmigoljila. U njima je bilo krvi, bilo je stenja; bilo je i jedno bledo, svetlucavo stvorenje od koga mu se prevrnuo
stomak. Bio je tu i neki ovek iji lik nije mogao jasno da razabere, ali uspee, ako se dovoljno preznoji.
Kada se to dogodi, bie kraj ekanju.
Prvo se iz raspukline zauo povik. Ljudi oko rupe, ukljuujui Spilmonta i Hokisa, prionue da
izvuku oveka, meutim, ta god da se pod zemljom deavalo, bilo je suvie razuzdano da bi se moglo
kontrolisati sa povrine. Policajac koji se nalazio najblie pukotini vrsinu kada mu se iznenada konopac koji je
drao zategnu oko ake u rukavici i povue ga prema ivici poput ribe uhvaene na udicu. Spasao ga je
Spilmont tako to ga je dovoljno dugo drao otpozadi dok ovaj nije uspeo da izvue prste iz rukavice. Kada su
obojica pali nauznak na tle povici odozdo su se umnoili, dopunjeni upozorenjima odozgo.
"Otvara se!" povika neko. "Isuse Hriste, otvara se!"
Page 60
Grilo je bio kukavica dok ne bi namirisao vest; a onda je bio spreman da se suoi sa bilo im.
Progurao se pored Hokisa i jednog policajca kako bi imao bolji pregled onoga to se dogaalo. Niko ga nije
zaustavio; morali su da misle na vlastitu sigurnost. Iz raspukline koja se irila dizala se praina, zaslepljujui
ljude koji su drali konopce od kojih su zavisili ivoti ekipe za izvlaenje tela. Na njegove oi je jedan od njih
poleteo prema otvoru, iz koga su se dizali krici koji su najavljivali masakr. Dodao im je i on svoj kada mu se tlo
pod petama pretvorilo u prah. Neko se zaleteo pored Griloa u svu tu zbrku i pokuao da dohvati oveka, ali
bilo je kasno. Konopac se zategao. Nestao je, ostavivi za sobom svog neuspelog spasioca potrbuke na
samoj ivici procepa. Grilo napravi tri koraka prema preivelome, jedva primeujui gde ima, a gde nema tla
pod njegovim nogama. Osetio je, meutim, podrhtavanje koje mu se pelo kroz noge i uz kimu, stvarajui
pravi haos od njegovih misli. Bio mu je dovoljan instinkt. Rairenih nogu, kako bi odrao ravnoteu, posegao je
za ovekom koji je pao. Bio je to Hokis koji je raskrvavio lice pri padu i koji ga je oamueno gledao. Grilo ga
pozva po imenu. ovek odgovori tako to epa Grilovu ispruenu ruku, dok se tle oko obojice rastavljalo.
Jedno pored drugoga na krevetu u motelu, ni Do-Bet ni Haui nisu se probudili, iako su oboje
dahtali i drhtali poput ljubavnika koji su uspeli da izbegnu davljenje. Oboje su sanjali vodu. Tamno more koje ih
je nosilo prema nekom predivnom mestu. Ali njihovo putovanje je prekinuto. epalo ih je neto to se nalazilo
ispod njihovih snova, i izvuklo ih iz te uljuljkujue plime ka otvoru od stenja i bola. Svuda oko njih vritali su ljudi
dok su padali u susret smrti, a sledili su ih konopci poput poslunih zmija.
Negde u toj pometnji uli su jedno drugo, oboje su jecajui izgovarali ime onog drugog, ali nije bilo
vremena za ujedinjenje pre nego to je njihovo kretanje nadole zaustavljeno i zahvatio ih talas koja je hitao
navie. Bio je ledeno hladan; bujica vode iz reke koja nikada nije videla sunce, ali se zato sada pela uz ponor,
nosei mrtve ljude, snevae i sve drugo to se nahodilo u tom komaru, pred sobom. Zidovi su postali nejasni
dok su se uzdizali ka nebu.
Grilo i Hokis su se nalazili na etiri jarda od raspukline kada je voda provalila napolje, estinom
koja je bila dovoljna da ih obori dok ih je zapljuskivala ledena kia. To je povratilo Hokisa. Zgrabio je Griloa
za ruku, zavikavi:
"Pogledajte ono!"
Bujica je nosila i neto ivo. Grilo je to video samo na tren... neki oblik, ili oblike... koji su mu liili na
ljudska oblija, ali su zato na njegov unutranji vid ostavili potpuno drugaiji utisak, podsetili su ga na ono to
ostane posle-sliku. Zatresao je glavom kako bi oterao tu sliku i ponovo pogledao. Ali ta god da je to video,
sada vie nije bilo tu.
"Moramo se skloniti odavde!" uo je Hokisa kako vie. Tle je nastavilo da puca. Ustali su, zarivi
stopala u blato radi oslonca, a zatim potrali naslepo kroz kiu i blato; znali su da su stigli do perimetra tek
kada su se prevalili preko konopca. Jedan lan ekipe za izvlaenje, koji je izgubio pola ake, leao je na
mestu gde ga je izbacio prvi mlaz. Iza konopca i tela, u zaklonu od drvea, nalazili su se Spilmont i izvestan
broj policajaca. Ovde je kia slabije padala, dobujui po svodu poputs letnjeg pljuska, dok je malo dalje oluja
iz tla polako jenjavala.
Kupajui se u vlastitom znoju, Tomi-Rej je zurio u tavanicu i smejao se. Nije se ovako provodio jo
od pretprolog leta, u Topangi, kada je tako fantastino jahao na jednom ogromnom talasu. On, Endi i in
plovili su satima, opijeni brzinom.
"Spreman sam", ree on, briui slankastu vodu iz oiju. "Spreman sam i voljan. Samo doi po
mene, ko god da si."
Haui kao da je bio mrtav, leao je sav sklupan na krevetu, stisnutih zuba, zatvorenih oiju. Do-Bet
se povukla od njega sa akom preko usta ne bi li potisnula paniku, izgovarajui... Blagi Boe oprosti mi...
priguenim jecajima. Pogreili su to su uopte zajedno legli u isti krevet. Poinila je zloin prema zakonima
Bojim jer je sanjala ono to je sanjala (kako on lei nag pored nje na toplom moru, dok im se kosa uplitala
onako kako je ona elela da im se prepliu tela) i ta im je taj san doneo? Kataklizmu! Krv, stenje i uasnu
kiu koji su ga ubili u snu.
Blagi Boe oprosti mi...
Otvorio je oi tako nenadano da je istog asa prestala da se moli. Umesto molitve, njegovo ime.
"Haui? Pa, ti si iv."
On se ispruio, potraivi rukom naoare koje su mu bile pored kreveta. Stavio ih je. Tek je tada
video u kakvom je ona oku.
"I ti si to isto sanjala", primeti on.
"Nije liilo na san. Bilo je stvarno." Tresla se od glave do pete. "ta smo to uinili, Haui?"
"Nita", ree on, iskaljavi se. "Nita nismo uinili."
"Mama je bila u pravu. Nije trebalo da..."
Page 61
"Prestani", ree on, prebacivi noge preko ivice kreveta i ustavi. "Nismo uinili nita ravo."
"ta je to onda bilo?" upita ona.
"Rav san."
"I u tvojoj i u mojoj glavi?"
"Moda nije bio isti", primeti on u nadi da e je smiriti.
"Lebdela sam, a ti si bio pored mene. Onda sam se nala ispod zemlje. Ljudi su vritali..."
"Dobro..." prekinu je on.
"Bio je isti."
"Da."
"Vidi?" ree ona. "ta god da postoji meu nama... nije u redu. Moda su to avolska posla."
"Ne veruje valjda u to."
"Ne znam ta da verujem", odvrati ona. On krenu prema njoj, ali ga ona zadra pokretom ruke.
"Nemoj, Haui. Nije u redu. Ne bismo smeli da se dodirujemo." Ona krenu prema vratima. "Moram da poem."
"Ovo je... je... je... apsurdno", ree on, ali ni njegovo mucanje nije bilo u stanju da je zadri. Ve je
petljala oko sigurnosne reze koju je on stavio po njenom dolasku.
"Pusti, ja u", ree on, nagnuvi se pored nje da otvori vrata. Umesto da kae bilo ta to bi je
uteilo, on je samo utao; njegovo utanje prekinula je samo jednim:
"Zdravo."
"Ne da nam vremena da o svemu ovome dobro razmislimo."
"Plaim se, Haui", ree ona. "U pravu si, ne verujem da avo ima ikakve veze s ovim. Ali ako nema
on, ko ima? Zna li na to da mi odgovori?"
Na jedvite jade uspevala je da potisne oseanja; sve vreme je hvatala vazduh kao da e da ga
proguta, ali nije uspevala. Videvi je tako rastrojenu prosto je udeo da je zagrli, ali ono to je sino bilo
dobrodolo, sada je bilo zabranjeno.
"Ne", odgovori joj on. "Nemam odgovor na to."
Njegov odgovor je iskoristila da ga ostavi na vratima. Gledao je za njom dok nije izbrojao do pet,
ikajui sam sebe da odstoji mirno i da je pusti da ode, znajui da je ono to se dogodilo meu njima bilo
mnogo znaajnije od svega to je iskusio u osamnaest godina koje je proiveo udiui vazduh na ovoj planeti.
Stigavi do pet, zatvorio je vrata.
etvrti deo: ISKONSKI PRIZORI
Abernatijev glas nikada Grilou nije zvuao srenije. ovek je gotovo zaurlao od radosti kada mu je
Grilo kazao da je pria o Badiju Vensu poela da prerasta u pravu kataklizmu, i da je on bio na licu mesta.
"Poni da pie!" ree mu on. "Uzmi sobu u gradu... na moj raun... i poni da pie! Ostaviu ti
naslovnu stranu." Ako je Abernati mislio da e uzbuditi Griloa pomou kliea iz drugorazrednih filmova,
prevario se. Ono to se dogodilo u peinama ostavilo ga je ravnodunim. Meutim, predlog da uzme sobu bio
je dobrodoao. Iako se osuio u baru u kome su on i Hokis podneli izvetaj Spilmontu, bio je prljav i iscrpljen.
"ta ima o tom Hokisu?" upita Abernati. "Koja je njegova pria?"
"Ne znam."
"Saznaj. Ieprkaj jo neto o Vensu. Da li si ve bio u kui?"
"Daj mi malo vremena."
"Nalazi se na licu mesta", primeti Abernati. "To je tvoja pria. Prihvati je se."
Osvetio se Abernatiju, mada beznaajno, tako to je uzeo najskuplju sobu koju su imali u hotelu
Palomo, u selu Mirnopotok, naruio ampanjac i krvav hamburger, i dao tako dobru napojnicu kelneru da ga je
ovek zapitao nije li se zabunio. Pie ga je malo oamutilo; najvie je voleo da zove Teslu kada je bio u tom
stanju. Nije bila kod kue. Ostavio je poruku gde se trenutno nalazi. Zatim je potraio u imeniku Hokisov broj
telefona i pozvao ga. Bio je prisutan dok je Hokis davao izjavu Spilmontu. Nijednom rei nije pomenuo ono
to su na tren primetili kako bei iz pukotine. I Grilo je to preutao, a to to im Spilmont o tome nije postavio
nijedno pitanje nagovetavalo je da se niko drugi nije nalazio dovoljno blizu pukotine, pa tako i nije
prisustvovao dotinom prizoru. eleo je da uporedi beleke sa Hokisom, ali je izvisio. Ili ni on nije bio kod
kue, ili je odluio da se ne javlja na telefon.
Poto mu je istraivanje u tom pravcu bilo blokirano, ponovo je usmerio panju prema Vensovom
zdanju. Bilo je skoro devet sati uvee, ali mogao se proetati uz Brdo i osmotriti imanje preminulog. Mogao je
ak slatkoreivou i da se uvue unutra da usled ampanjca nije zaplitao jezikom. U izvesnom pogledu sada
Page 62
je bio najpogodniji trenutak za to. Jutros, Vens je bio sredinja figura dogaaja u Gaju. Njegovi roaci, ako su
naginjali tome da se nau u sreditu panje... a malo je bilo onih koji nisu... mogli su da odugovlae dok se ne
odlue izmeu onih koji e gledati da od njih iskame priu. Ali sada je Vensovu smrt bacila u zasenak jedna
vea, i sveija tragedija. Grilo je vrlo lako mogao naii na kontingent raspoloeniji za priu nego u podne.
Zaalio je to je odluio da krene peice. Brdo je bilo strmije nego to se to inilo odozdo, a i bilo je
loe osvetljeno. Meutim, imalo je to i dobrih strana. Ulica je bila samo njegova, pa je mogao da sie sa
trotoara i luta njenom sredinom, divei se zvezdama koje su mu se pojavljivale iznad glave. Uopte nije bilo
teko pronai Vensovu rezidenciju. Put se zustavljao kod njegove kapije. Posle Kunievog Oka, protezalo se
samo nebo.
Glavnu kapiju niko nije uvao, ali je zato bila zakljuana. Meutim, kroz sporednu kapiju dospeo je
do staze koja je vijugala kroz kolonadu nedisciplinovanog zimzelenog rastinja, to se naizmenino kupalo u
zelenoj, utoj i crvenoj svetlosti, i vodila sve do kue. Bila je ogromna i potpuno osobena; palata koja je u
svakom pogledu poricala estetiku Gaja. Ovde nije bilo ni traga od pseudomediteranskog ili ranerskog stila,
panskog ili pak imitacije tjudorskog ili moderno kolonijalnog. Celo to zdanje izgledalo je poput vaarske
vrteke, fasada je bila obojena istim onim osnovnim bojama koje su osvetljavale drvee, prozori oivieni
svetlou koja je upravo ugaena. Grilou tada postade jasno da je Kunievo Oko, predstavljao mali komad
ostrva Koni Ajlend: Vensov nain da iskae potovanje karnevalu. Unutra je jo gorelo svetlo. On pokuca,
svestan da ga snimaju kamere iznad vrata. Otvorila ih je ena orijentalnog porekla... Vijetnamka, moda... i
obavestila ga da je gospoa Vens kod kue. Zamolila ga je da prieka u predvorju, dok ona proveri da li
gospodarica kue moe da ga primi. Grilo joj se zahvali, i ostade da eka, dok se ena uputila stepenicama.
Kao to je izgledala spolja, takva je bila i iznutra: hram zabave. Svaki in predvorja prekrivale su
panel ploe za sve vrste karnevalskih vonji: velianstveno obojeni oglasi za tunele ljubavi, kue strave,
karusele, predstave sa nakazama, rvake meeve, predstave sa devojkama, valcere, gatanja, mistina
ljuljanja. Prikazi su uglavnom bili sirovi, radili su ih umetnici koji su znali da je njihovo umee u slubi trgovine i
da nema trajnu vrednost. Paljivo zagledanje nije ilo u korist izloenim stvarima; njihovu kriavu
samouverenost trebalo je razgledati u guvi, a ne prouavati pod svetlou reflektora. Vens je to dobro znao.
Obesivi ih zbijene jednu do druge po svim zidovima uspeo je da primora oko da eta, spreavajui ga na taj
nain da se suvie dugo zadri samo na jednom uzorku. Uprkos tome to su prikazani predmeti bili vulgarni,
izmamili su Grilou osmeh, to je nema sumnje i bila Vensova namera, ali taj osmeh je nestao onog asa kada
se na vrhu stepenita pojavila Roel Vens i poela da silazi.
Nikada u ivotu nije video besprekornije lice. Sa svakim korakom kojim mu se pribliavala oekivao
je da e primetiti neto to e dovesti u sumnju u njenu savrenost, ali nije ga bilo. Nagaao je da njenim
ilama tee karipska krv, jer su joj tamne crte lica bile veoma blage. Kosa joj je bila pozadi vrsto pokupljena,
istiui zaobljeno elo i simetriju obrva. Nije nosila nakit i na sebi je imala krajnje jednostavnu crnu haljinu.
"Gospodine Grilo", ree ona, "ja sam Badijeva udovica." Ta re, uprkos boji njene haljine zazvuala
je krajnje neumesno. Ovo nije bila ena koja je upravo podigla glavu sa jastuka natopljenog suzama. "Kako
mogu da vam pomognem?" zapita ona.
"Ja sam novinar..."
"Rekla mi je Elen."
"Hteo sam da vam postavim nekoliko pitanja o vaem muu."
"Malo je kasno."
"Vei deo popodneva proveo sam u umi."
"Ah, da", primeti ona. "Vi ste taj gospodin Grilo."
"Molim?"
"Posetio me policajac..." Okrenula se prema Elen. "Kako se zvae?"
"Spilmont."
"Spilmont. Doao je da me obavesti o tome ta se dogodilo. Pomenuo je vae junako ponaanje."
"Nita naroito."
"Dovoljno da zasluite da se noas odmorite, rekla bih", primeti ona. "A ne da nastavite s radom."
"Voleo bih da spremim priu."
"Da. Pa dobro, izvolite."
Elen otvori vrata na levoj strani predvorja. Dok je Roel uvodila Griloa unutra, postavila je osnovna
pravila.
"Odgovarau na vaa pitanja to bolje budem mogla, sve dok se ona budu odnosila na Badijev
profesionalni ivot." U njenom govoru nije se oseao nikakav naglasak. Moda se kolovala u Evropi? "Ne
znam nita o njegovim ostalim enama, pa stoga nemojte ni da se trudite da me o tome ita pitate. Niti u
nagaati o njegovim porocima. Da li biste eleli kafu?"
"Ba bi mi dobro dola", odvrati Grilo, svestan da upravo radi ono to je tako esto inio za vreme
intervjua: vreba promene u boji sagovornikovog glasa.
Page 63
"Elen, kafu za gospodina Griloa", ree Roel, pozvavi gosta da sedne. "I vodu za mene."
Soba u koju su uli protezala se celom duinom kue i bila je visoka dva sprata; drugi je bio
obeleen galerijom koja je opasavala sva etiri zida. I ovi su, kao i oni u predvorju, predstavljali kakofoniju
boja. Pozivi, zavoenja i upozorenja borili su se da privuku njegovo oko. "Vonja ivota!" skromno je obeavao
jedan pano; "Onoliko zabave koliko moete da podnesete!", najavljivao je drugi, "A onda jo!"
"Ovo je samo deo Badijeve zbirke", ree Roel. "U Njujorku ima jo toga. Mislim da je to najvea
privatna zbirka."
"Nisam znao da bilo ko skuplja ove stvari."
"Badi ih je nazivao pravom umetnou Amerike. Moda i jeste, to neto govori..." Glas joj je zamro,
na nedvosmislen nain je pokazala svoj prezir prema ovoj vriteoj paradi. Izraz koji je preao preko tog lica
bez i najmanje skulpturalne greke, nosio je u sebi uznemirujuu snagu.
"Pretpostavljam da ete rasparati zbirku", ree Grilo.
"To zavisi od oporuke", ree ona. "Moda nee pripasti meni."
"Niste nimalo sentimentalno vezani za nju?"
"Rekla bih da to spada u ona pitanja o privatnom ivotu", primeti ona.
"Da. Pretpostavljam da spada."
"Ali sam ubeena da je Badijeva opsesija bila sasvim bezopasna." Ona ustade i pritisnu prekida
izmeu dve ploe iz fasade za voz-duhova. Iza staklenog zida na suprotnom kraju prostorije upalie se
mnogobojna svetla. "Dozvolite mi da vam pokaem", ree ona, uputivi se na drugi kraj prostorije i zakoraivi
napolje u supu od boja. Ovde su bili nagomilani komadi koji su bili suvie veliki da bi stali u kuu. Izrezbareno
lice visoko moda dvanaest stopa, sa razjapljenim ustima i zubima kao zupci testere koji su nekada
predstavljali ulaz u tunel za vonju. Plakat koji najavljuje zid smrti, ispisan svetleim slovima. Bareljefna
lokomotiva u pravoj veliini, kojom su upravljali skeleti, i koja kao da je izlazila u punoj brzini iz tunela.
"Blagi Boe", bilo je sve to je Grilo uspeo da prozbori.
"Sada vam je jasno zato sam ga napustila", ree Roel.
"Nisam znao", odvrati Grilo. "Niste ovde iveli?"
"Pokuala sam", ree ona. "Ali pogledajte ovo mesto. Kao da etate po Badijevom umu. Voleo je da
na svemu ostavi svoj peat. Na svakome. Ovde nije bilo mesta za mene. Jer nisam bila spremna da se
ponaam po njegovom."
Zagledala se u mamutsku eljust. "Runo", primeti ona. "Slaete se?"
"Nisam sudija", ree Grilo.
"Ne bode vam oi vas?"
"Mogao bi da mi se pojavi pred oima kada budem mamuran."
"Imao je obiaj da mi kae da nemam smisla za humor", ree ona. "Jer mi... ove njegove stvari...
nisu bile zabavne. A injenica je da mi ni on nije bio naroito zabavan. Kao ljubavnik, da... bio je velianstven.
Ali smean? Ne."
"Da li ita od ovoga smem da objavim?" zanimao se Grilo.
"Da li e ita znaiti ako kaem da ne smete? Doivela sam toliko loeg publiciteta da znam da vam
se jebe za moju privatnost."
"Ali ipak ste mi sve to ispriali."
Okrenula se od usta da bi se zagledala u njega. "Jesam", ree ona. Nastupila je pauza. A zatim
ree: "Hladno mi je", i vrati se unutra. Elen je sipala kafu.
"Pusti to", obrati joj se Roel. "Ja u."
Pre nego to je izila Vijetnamka se trenutak predugo zadrala na vratima da bi se to moglo
protumaiti kao uslunost.
"Eto to je pria o Badiju Vensu", ree Roel. "ene, bogatstvo i karneval. Bojim se da tu nema
niega novog."
"Znate li, moda, da li je imao neki predoseaj da e se sve ovo dogoditi?" upita Grilo kada su se
smestili.
"Da e umreti? Sumnjam. Nije ba bio sklon takvoj vrsti razmiljanja. lag?"
"Da, molim vas. I eer."
"Posluite se. Da li vae itaoce zanimaju takve vesti? Da li je Badi video kako umire u snu?"
"Dogaale su se i udnije stvari", ree Grilo, dok su mu misli neizbeno odlutale nazad do pukotine i
onoga to je iz nje pobeglo.
"Mislim da nije", odvrati Roel. "Ne viam esto znake uda. Bar ne vie." Ugasila je spoljanja
svetla. "Kada sam bila dete, deda me je uio da utiem na drugu decu."
"Kako?"
"Jednostavno razmiljajui o tome. On je to inio celog ivota, i preneo je to na mene. Bilo je lako.
Bila sam u stanju da nateram decu da ispuste sladolede. Da se bezrazlono smeju: nisam o tome imala
nikakvo miljenje. Tada su postojala uda. ekala su iza prvog ugla. Ali izgubila sam tu sposobnost. Svi je
Page 64
gubimo. Sve se menja nagore."
"ivot vam sigurno nije tako lo", ree Grilo. "Znam da alite..."
"Ma kakvo aljenje", prekinu ga ona. "On je mrtav, a ja ovde ekam da vidim kakav e biti poslednji
napad smeha."
"Testament?"
"Testament. Supruge. Kopilad koja e iskoiti ni od kuda. Konano je uspeo da me povede na jednu
od tih svojih prokletih tajanstvenih vonji." Oseanja su izbijala gotovo iz svake njene rei, ali ih je prilino
mirno izgovarala. "Moete poi kui i sve ovo pretoiti u besmrtnu prozu."
"Ostau u gradu", ree Grilo. "Dok ne pronau telo vaeg supruga."
"Nee biti pronaeno", odvrati Roel. "Obustavili su potragu."

"ta?"
"Zbog toga je Spilmont dolazio. Ve su izgubili petoricu. Ionako su, kako se ini, anse da ga
pronau vrlo mrave. Nije vredno rizika."
"Da li vas to uznemirava?"

"To to nee biti tela koje u moi da sahranim? Ne, ne naroito. Bolje da ga se seaju kako se
osmehuje, nego kako ga izvlae iz rupe u tlu. Kao to vidite, vaa pria se ovde zavrava. Verovatno e u
Holivudu odrati pomen. Ostalo spada, kao to kau, u istoriju televizije." Ona ustade, stavivi mu do znanja da
je to kraj razgovora. Grilo je imao puno nepostavljenih pitanja, a veina je bila vezana za predmet o kome je
rekla da je voljna da govori, a nije ga ni dotakla: o njegovom profesionalnom ivotu. Znao je da je postojalo
nekoliko praznina koje Tesla nije mogla da popuni. Radije je odustao od pitanja nego da navaljuje na Vensovu
udovicu i prekorai njeno strpljenje. Obezbedila mu je i vie materijala nego to se nadao.
"Hvala vam to ste me primili", ree on, rukovavi se s njom. Prsti su joj bili tanki poput granica.
"Bili ste krajnje ljubazni."
"Elen e vas otpratiti", ree ona.
"Hvala."
Devojka je ekala u predvorju. Kada je otvorila ulazna vrata dodirnula je Grilovu ruku. Pogledao ju
je. Dala mu je znak da uti i gurnula mu pare hartije u aku. Bez ijedne izmenjene rei pourila ga je napolje
i za njim zatvorila vrata.
Saekao je da izie iz vidokruga video kamera pre nego to je pogledao poruku. Na njoj je bilo
napisano enino ime... Elen Ngijen... i adresa u selu Srnoudolini. Badi Vens e moda ostati zatrpan, ali se
zato pria o njemu, kako se inilo, probijala na svetlost dana. Grilo je iz iskustva znao da su prie ponekad to
umele. Verovao je da nita, zaista nita, ne moe ostati skriveno, koliko god da bile mone sile kojima je ilo u
prilog da se o neemu ne pria. Zaverenici su mogli da kuju zavere, i razbojnici da uutkuju, ali istina, ili ono
to je priblino istina, pre ili kasnije izbie na videlo, i to vrlo esto u najneobinijem obliku. Retko kad su vrste
injenice otkrivale ivot iza ivota. On se pojavljivao u obliku glasina, grafita, stripova i ljubavnih pesama. To je
ono o emu su ljudi gatali iz olja, brbljali izmeu tucanja ili itali na zidovima toaleta.
Umetnost podzemlja, poput prilika koje je na asak video, kako se diu da izmene svet.
II
Do-Bet je leala na krevetu u tami i posmatrala kako povetarac naizmenino naduvava zavese, a
zatim ih isisava napolje u no. im se vratila kui, otila je da razgovara sa mamom, i rekla joj je da se vie
nee viati sa Hauijem. Bilo je to obeanje dato na brzinu, meutim, sumnjala je da ga je mama uopte ula.
Delovala je izgubljeno, partala je po sobi, krila ake i mrmljala molitve. Molitve podsetie Do-Bet da je
obeala da e pozvati pastora, ali da to nije uinila. Sabravi se to je bolje mogla, sila je i pozvala crkvu.
Meutim, pastor Don nije bio tamo. Otiao je da utei Andelu Detlou, iji je mu Brus nastradao u pokuaju
da se izvue telo Badija Vensa. Do-Bet je tada prvi put ula za tragediju. Brzo je okonala razgovor, i spustila
slualicu, drhtei. Nije uopte morala da saslua podroban opis kako su ti ljudi izgubili ivote. Ona ih je videla,
isto kao i Haui. Njihov zajedniki san prekinuo je direktni prenos iz okna u kome su umrli Detlou i njegove
kolege.
Sedela je u kuhinji, friider je zujao, ptice i bube u stranjem dvoritu razdragano su muzicirale i
pokuavala da unese malo smisla u besmisao. Moda su joj prodali previe optimistiku viziju sveta, ali ona je
nastavila sve do sada da veruje da, ako ve ona ne moe lino da razabere stvari, u njenoj blizini postoje oni
koji su to u stanju. To saznanje joj je prualo utehu. Sada vie nije bila sigurna. Ako bi bilo kome iz crkve
ispriala... a uglavnom su ti ljudi sainjavali njen krug poznanika... ono to se dogodilo u motelu (san o vodi,
san o smrti) oni bi joj rekli isto to i mama: da je to avolje delo. Kada je to pomenula Hauiju, on joj je kazao
Page 65
da ona u to ne veruje, i bio je u pravu. To je bila glupost. A ako je to bila glupost, ta je onda jo od svega
onoga emu su je uili bila glupost?
Poto nije bila u stanju da pronae izlaz iz svojih zbunjenosti, a kako je bila suvie umorna da ih
silom raskruje, odvukla se do sobe da legne. Nije elela da je uhvati san tako kratko vreme posle traume
poslednjeg dremea, ali umor je svladao njen otpor. Dok je padala, pred njom se pojavila niska prizora, crno
bela, bisernog sjaja. Haui kod Batrika; Haui u oping centru, licem u lice sa Tomi-Rejem; njegovo lice na
jastuku, u trenutku kada je pomislila da je mrtav. A onda se niska prekinula i biseri se razleteli. Utonula je u
san.
Kada se probudila, sat je pokazivao da je osam i trideset pet. U kui je vladao potpuni mir. Ustala je,
kreui se to je najtie mogla kako bi izbegla da je mama pozove. Sila je, pripremila sebi sendvi i odnela
ga nazad u sobu, gde je sada... poto ga je pojela... leala, posmatrajui zavese kako ispunjavaju volju vetra.
Veernja svetlost bila je glatka poput kreme od kajsija, ali ve je nestajala. Uskoro e ovladati tama.
Oseala ju je kako se pribliava... smanjujui udaljenost, utiavajui ivot... i to ju je uznemirilo kao nikada do
tada. U domovima nedaleko odavde porodice e tugovati. ene ostale bez mueva, deca bez oeva, suoie
se sa prvom noi bola. U ostalima, tuga koja je odagnana ponovo e biti vraena, prouavana, oplakivana.
Sada je imala neto svoje to ju je inilo delom jedne vee tuge. Gubitak je i nju dodirnuo, tama... koja toliko
toga oduzima svetu, a vraa tako malo... nikada vie nee biti ista.
Tomi-Reja probudila je lupa prozora. Uspravio se u krevetu. Dan je proveo u groznici koju je sam
stvorio. inilo mu se da je od jutra proteklo mnogo vie od dvanaestak asova, ali ta je radio u
meuvremenu? Samo je spavao, znojio se i ekao na znak.
Je li to to je upravo uo bio znak; lupa prozora, nalik na cvokot zuba umirueg oveka? Odbacio je
pokrivae. U nekom trenutku je skinuo sa sebe sve osim donjeg vea. Telo iji je odraz uhvatio u ogledalu bilo
je vitko i sjajno; nalik na zdravu zmiju. Divljenje prema samom sebi odvuklo mu je panju, pa se sapleo, i dok
je pokuavao da se uspravi shvatio je da je izgubio svaku vezu sa prostorijom u kojoj se nalazio. Odjednom
mu je izgledala nekako udna... kao i on njoj. Pod se naginjao kao nikada do tada; orman se smanjio na
veliinu kofera, ili je moda on postao groteskno veliki. Pripala mu je muka, pa je posegnuo za neim vrstim
to bi mu pomoglo da se orijentie. Nameravao je da se uhvati za vrata ali, ili ga je u toj nameri spreila
njegova aka ili sama soba, umesto za vrata uhvatio se za okvir prozora. Ostao je mirno da stoji, vrsto se
drei za drvo, dok munina nije prola. Dok je ekao, osetio je kako mu gotovo neprimetno kretanje okvira
prolazi kroz kosti u njegovim prstima i dospeva do zglavaka i ruku, a zatim preko ramena u kimu. To
napredovanje predstavljalo je drhtavi ples u njegovoj kimi, ples bez ikakvog smisla, dok se nije popelo uz
poslednjih nekoliko prljenova i pogodilo lobanju. Tamo se kretanje, koje je predstavljalo angrljanje stakla,
ponovo preobratilo u zvuk: petlju kljocaja i angrljanja koja ga je pozivala.
Nije morala dva puta da ga zove. Pustivi okvir prozora, okrenuo se, osetivi vrtoglavicu, prema
vratima. utnuo je odeu koju je odbacio u snu. Podigao je majicu i farmerke, neodreeno svestan da bi
trebalo da se obue pre nego to izie iz kue, ali ipak je samo nastavio da vue odeu za sobom dok se
sputao niz stepenice i izlazio u tamu sa stranje strane kue.
Dvorite je bilo veliko i u haosu, jer se ve godinama niko nije potrudio da ga sredi. Ograda se
raspala, a grmlje, posaeno da bi titilo dvorite od puta, izraslo je u vrsti lisnati zid. I on se uputio prema
maloj dungli prema kojoj ga je vodio Gajgerov broja u njegovoj glavi, ije je kuckanje sa svakim njegovim
korakom bivalo sve glasnije.
Do-Bet podie glavu sa jastuka; zubi su je boleli. Paljivo je dodirnula tu stranu lica. Delovala je
osetljivo; skoro kao da je bila u modricama. Ustala je i skliznula niz hodnik do kupatila. Primetila je da su vrata
spavae sobe Tomi-Reja otvorena, to ranije nije bio sluaj. Nije mogla da vidi da li je on bio tamo. Zavese su
bile navuene, tako da je unutra bio mrano kao u kakvoj jami.
Letimian pregled lica u ogledalu u kupatilu uverio ju je da su, dodue, vidljivi tragovi plakanja, ali da
inae ni na koji nain nije bila obeleena. Meutim, bol u vilici je i dalje bio prisutan, i polako se prikradao
osnovi lobanje. Nikada ranije nije osetila nita slino. Pritisak nije bio stalan ve ritmiki, nalik na puls koji nije
imao nikakve veze sa radom njenog srca, ve je dospeo u nju s nekog drugog mesta.
"Prestani", promrmlja ona, stisnuvi zube ne bi li se odbranila od udaraca. Ali njima se nije moglo
upravljati. Jednostavno su pojaali svoj uticaj na njenu glavu, kao da ele iz nje da istisnu sve misli.
Uhvatila je sebe kako u oajanju doziva Hauija; sliku svetlosti i smeha kako bi je suprotstavila ovom
bezumnom dobovanju koje je pristiglo iz tame. Bila je to zabranjena slika... slika za koju je obeala mami da
je nee prizivati... ali to je bilo njeno jedino oruje. Ako se ne usprotivi, dobovanje u njenoj glavi e svojom
upornou pretvoriti njene misli u kau; naterati je da se kree u njegovom ritmu, samo u njemu.
Haui...
Nasmeio joj se iz prolosti. Uhvatila se za svetlo seanje na njega, i nagnula nad lavaboom u
nameri da ispljuska lice hladnom vodom. Voda i seanje su potisnuli napad. Nesigurnim korakom izila je iz
Page 66
kupatila i uputila se prema sobi Tomi- Reja. O kakvoj god bolesti da se radilo, ona je sigurno pogodila i njega.
Od najranijeg detinjstva svaki virus bi ih u isto vreme napao. Moda je ova nova, udna bolest zadesila pre
njega nego nju, pa je njegovo ponaanje u oping centru bilo posledica toga. Ta misao je u njoj stvorila nadu.
Ako je bio bolestan, to je znailo da se moe i izleiti. Oboje mogu zajedno ozdraviti.
Njene sumnje su se potvrdile kada je prekoraila prag. Osetila je zadah bolesnike sobe;
nepodnoljiv, topao i ustajao.
"Tomi-Rej? Jesi li tu?"
Gurnula je vrata kako bi u sobu prodrlo to vie svetlosti. Soba je bila prazna, krevet neuredan,
tepih sav naboran kao da je po njemu plesao tarantelu. Uputila se ka prozoru s namerom da ga otvori, ali
uspela je samo da razgrne zavese. Prizor koji je ugledala bio je dovoljan da se stuti niz stepenice, izvikujui
ime Tomija-Reja. Ugledala ga je pri svetlosti iz kuhinje kako posre kroz dvorite, vukui za sobom farmerke.
Gusti na kraju bate se kretao; a u njemu nije boravio samo vetar.
"Sine moj", oglasi se ovek meu drveem. "Konano smo se sreli."

Tomi-Rej nije jasno razabirao onog koji ga je pozivao, ali nije bilo nikakve sumnje da je u pitanju
mukarac. angrljanje u njegovoj glavi se ublailo kada ga je ugledao.
"Prii blie", glasilo je uputstvo. Bilo je neeg udnog u slatkoi njegovog glasa i poluskrivenosti.
Ono sine moj nije moglo biti istina, je li tako? Zar ne bi bilo divno da jeste? Poto je ve izgubio svaku nadu da
e sresti tog oveka, posle ruganja koja je trpeo u detinjstvu i protraenih asova koje je proveo zamiljajui
ga, da sada konano ugleda svog izgubljenog oca, koji ga doziva da izie iz kue ifrom za koju znaju samo
oevi i sinovi. Bilo bi to tako lepo, veoma lepo.
"Gde je moja ker?" upita ovek. "Gde je Do-Bet?"
"Mislim da je u kui."
"Idi, dovedi mi je, hoe li?"
"Samo malo."
"Odmah!"
"Prvo elim da te vidim. Hou da se uverim da ovo nije nikakav trik."
Stranac se nasmeja.
"Ve ujem svoj glas u tebi", ree on. "I mene su pokuali da preu raznim trikovima. Zbog toga
smo oprezni, je li tako?"
"Tako je."
"Svakako da mora da me vidi", ree on, izlazei izmeu drvea. "Ja sam tvoj otac. Ja sam Daf."
Kada je Do-Bet stigla do podnoja stepenita, ula je mamu kako je doziva iz sobe.
"Do-Bet? ta se to dogaa?"
"Sve je u redu, mama."
"Doi ovamo! Neto uasno... u mom snu..."
"Samo trenutak, mama. Ostani u krevetu."
"Uasno..."
"Odmah se vraam. Ostani gde si."
On je bio tu, od krvi i mesa: otac o kome je Tomi-Rej sanjao na hiljadu raznih naina od trenutka
kada je shvatio da ostali deaci imaju i drugog roditelja, roditelja istog pola koga su bili i oni, koji je znao one
muke stvari, i prenosio ih na sinove. Ponekad je matao da je kopile neke filmske zvezde i da e jednog dana
uz ulicu doploviti limuzina iz koje e izii neki uveni osmeh i izgovoriti upravo ono toje Daf sada izgovorio.
Ali ovaj ovek je bio bolji od bilo koje filmske zvezde. Nije bog zna kako izgledao, ali je posedovao isto ono
tajanstveno dranje kao i lica koja je svet idealizovao, kao da je prevaziao potrebu da pokazuje svoju mo.
Tomi-Rej jo nije znao odakle je dopirao taj autoritet, ali su znaci bili sasvim jasni.
"Ja sam tvoj otac", ponovi Daf. "Da li mi veruje?"
Svakako da je verovao. Bio bi budala da se odrekne ovakvog oca.
"Da", odvrati on. "Verujem ti."
"I sluae me kao voljeni sin?"
"Da, hou."
"Dobro", ree Daf, "a sada, molim te, dovedi moju ker. Zvao sam je, al' ona odbija da doe. Zna
ve zato..."
"Ne."
"Razmisli."
Tomi-Rej je razmiljao, ali nikakav odgovor mu nije sinuo.
"Moj neprijatelj", ree Daf, "dodirnuo ju je."
Kac, pomisli Tomi-Rej: misli na onog usranog Kaca.
Page 67
"Ja sam stvorio tebe, i Do-Bet, da budete moji agenti. Moj neprijatelj je uinio isto. Napravio je
dete."
"Kac nije tvoj neprijatelj?" upita Tomi-Rej, borei se da sve ovo povee, "on je sin tvoga
neprijatelja?"
"I dodirnuo je tvoju sestru. To je spreava da mi prie. Ta mrlja."
"Nee jo dugo."
Rekavi to, Tomi-Rej se okrenu i otra prema kui, dozivajui Do-Bet veselim, oputenim glasom.
Nalazila se u kui i ula ga je kako je doziva; umirila se. Nije zvuao kao da pati. Ve je stigao do
dvorinih vrata kada je ona ula u kuhinju; stajao je rairenih ruku drei se za dovratak, nagnut unutra,
nasmejan. Mokar od znoja, i gotovo nag, izgledalo je kao da je upravo dotrao sa plae.
"Neto divno", osmehnu se on.
"ta?"
"Napolju. Poi sa mnom."
Svaka vena u njegovom telu kao da se ponosila njegovom koom. U oima mu je bio sjaj kome nije
verovala. Njegov osmeh samo je jo produbio njene sumnje.
"Ne idem ja nikuda, Tomi..." ree ona.
"Zato se opire?" upita on, nakrivivi glavu. "Ne znai da mu pripada, zato to te je dodirnuo."
"O emu ti to govori?"
"O Kacu. Znam ta je uinio. Nemoj se stideti. Oproteno ti je. Ali mora doi da se lino izvini."
"Oproteno?" ponovi ona, a njen povieni glas samo jo vie podstae bol u lobanji na nova
zlostavljanja. "Ko ti daje pravo da mi oprata, ti seronjo jedan! Ti od svih..."
"Ne ja", prekinu je Tomi-Rej, i dalje se osmehujui. "Na otac."
"ta?"
"Nalazi se napolju..."
Ona odmahnu glavom. Bol je postajao sve ei.
"Samo poi sa mnom. On je u dvoritu." Pustio je okvir vrata i krenuo preko kuhinje prema njoj.
"Znam da to boli", ree on. "Ali Daf e to ublaiti."
"Bei od mene!"
"To sam ja, Do-Bet. Tomi-Rej. Nema ega da se plai."
"Da, imam! Ne znam ta je to, ali tu je."
"Tako misli zato to te je Kac uprljao", primeti on. "I sama zna da te ja nikada ne bih povredio. Mi
oseamo isto, zar ne? Ono to boli tebe boli i mene. Ja ne volim bol." Nasmejao se. "Jesam uvrnut, ali nisam
ba toliko uvrnut."
Uprkos sumnjama, ovim je uspeo da je pridobije, jer je to bila istina. Delili su matericu devet meseci;
predstavljali su polovine istog jajaca. On nije eleo da joj naudi.
"Molim te doi", ree on, ispruivi aku.
Ona je prihvati. Istog asa bol u njenoj glavi popusti, na emu je bila zahvalna. avrljanje je
zamenio apat, izgovoreno je njeno ime.
"Do-Bet."
"Da?" izusti ona.
"Nisam to ja", ree Tomi-Rej. "Daf. On te zove."
"Do-Bet."
"Gde je on?"
Tomi-Rej pokaza prema drveu. Odjednom su se nali daleko od kue; gotovo da su bili u dnu
dvorita. Nije bila sigurna kako je za tako kratko vreme dospela tako daleko, ali vetar koji se poigravao sa
zavesama sada ju je zarobio i pourivao napred, bar joj se tako inilo, prema gustiu. Tomi-Rej je pustio da
njena aka isklizne iz njegove.
Samo napred, ula ga je kako govori, ovo smo ekali...
Oklevala je. Bilo je neeg u nainu na koji se drvee pokretalo, kronje umorile, to ju je podsetilo
na rune prizore: oblaka u obliku peurke, moda; ili krvi u vodi. Ali glas koji joj je laskao bio je dubok i
smirujui, a lice kome je pripadao... vidljivo sada... dirnulo ju je. Ako e ve nekog mukarca nazivati ocem,
ovaj bi predstavljao dobar izbor. Dopali su joj se njegova brada i guste obrve. Dopadao joj se nain na koji su
njegove usne oblikovale rei koje je izgovarao sa slasnom preciznou.
"Ja sam Daf", ree on. "Tvoj otac."
"Stvarno?" prozbori ona.
"Stvarno."
"Zato si doao? Posle toliko vremena?"
"Prii blie. Kazau ti."
Upravo se spremala da napravi novi korak kada je zaula povik iz kue.
"Nemoj mu dozvoliti da te dodirne."
Page 68
Bila je to mama, iji je glas tako snano odjeknuo da je Do-Bet jedva mogla da poveruje da je ona
sposobna za tako neto. Povik ju je ukupao u mestu. Okrenula se na peti. Tomi- Rej je stajao odmah iza nje.
Iza njega, mama je dolazila bosa preko travnjaka, u otkopanoj spavaici.
"Do-Bet, sklanjaj se od toga!" ree ona.
"Mama?"
"Sklanjaj se!"
Prolo je gotovo pet godina od kako mama nije izila iz kue; mnogo puta za sve to vreme ponovila
je da je vie nikada nee napustiti. Pa ipak, sada je bila tu, krajnje uznemirena, i izvikivala je ne molbe, ve
nareenja.
"Sklanjajte se, oboje!"
Tomi-Rej se okrenuo prema majci. "Vraaj se unutra", ree on. "Ovo nema nikakve veze s tobom."
Mama je sada sporije prilazila.
"Ti ne zna, sine", ree ona. "Jo ne shvata."
"Ovo je na otac", odvrati Tomi-Rej. "Vratio se kui. Trebalo bi da si zahvalna."
"Na tome?" upita mama, razrogaenih oiju. "To mi je slomilo srce. A slomie i vaa ako dozvolite."
Sada se nalazila svega jedan jard od Tomija. "Nemoj to dozvoliti", ree ona neno, ispruivi aku da ga
pomiluje po licu. "Nemoj dozvoliti da nas povredi."
Tomi-Rej odgurnu maminu aku.
"Upozorio sam te", ree on. "Ovo nema nikakve veze s tobom!"
Mama je istog trenutka odgovorila na to. Napravila je jo jedan korak prema Tomi-Reju i oamarila
ga; oamarila ga je otvorenom akom tako da je odjeknulo.
"Glupane!" povika ona na njega. "Zar ne raspoznaje zlo kada ga vidi?"
"Prepoznajem jebenog ludaka im ga ugledam", odvrati uvredom Tomi-Rej. "Sve tvoje molitve i
prie o avolu... Smuila si mi se! Uspela si da mi uniti ivot, a sada eli i ovo da pokvari. E pa, nee moi!
Tata se vratio kui! A ti jebi se!"
Njegov istup izgleda da je zabavljao oveka meu drveem. Do-Bet ga je ula kako se smeje.
Osvrnula se. Oigledno nije predvideo da e pogled usmeriti prema njemu jer je dopustio da mu na trenutak
spadne maska koju je navukao na lice. Lice, koje joj se trenutak ranije uinilo tako oinskim, nadulo se; ili se
nadulo neto iza njega. Oi i elo su se uveali; brada i usta koji su joj se toliko dopali sada su se nazirali
samo u tragovima. Umesto svog oca ugledala je udovino dete. Vrisnula je ugledavi taj prizor.
Istog asa gusti oko nje je pomahnitao. Grane su se meusobno ibale poput bievalaca, gulei
koru i kidajui lie, takvom silinom da je bila sigurna kako e se korenje iupati iz zemlje i krenuti po nju.
"Mama!" povika ona, okrenuvi se prema kui.
"Kuda si pola?" upita je Tomi-Rej.
"To nije na otac!" ree ona. "To je trik! Pogledaj! To je neki uasni trik!"
Tomi-Rej je ili to znao, ali nije mario, ili je u toj meri potpao pod Dafov uticaj da je video samo ono
to je Daf eleo da on vidi.
"Ti ostaje sa mnom!" ree on, epavi Do-Bet za ruku, "s nama!"
Pokuala je da se oslobodi, ali drao ju je suvie vrsto. Tada se umeala mama i lupila ga
pesnicom, nateravi ga da je pusti. Pre nego to je Tomi-Rej uspeo da je ponovo epa, Do- Bet je potrala
prema kui. Oluja od lia ju je sledila preko trave, kao i mama, koju je uhvatila za ruku, tako da su sada
zajedno trale prema vratima.
"Zakljuaj! Zakljuaj!" ree mama, kada su uletele unutra.
Posluala ju je. Jo nije ni okrenula klju, a mama ju je ve pozvala da je sledi.
"Kuda?" upita Do-Bet.
"U moju sobu. Znam kako u to zaustaviti. Pouri!"
Soba je mirisala na mamin parfem i ustajalu posteljinu, ali joj je ovog puta poznata okolina pruila
utehu. Sporno je bilo da li je mogla i da im prui bezbednost. Do-Bet je odozdo ula udarac nogom o vrata, a
zatim preturanje koje je zvualo kao da neko po kuhinji razbacuje sadraj friidera. Usledila je tiina.
"Trai li klju?" upita Do-Bet, videvi da je mama zavukla aku pod jastuk. "Mislim da je sa
spoljanje strane vrata."
"Uzmi ga!" ree mama. "I to brzo!"
Zaulo se kripanje s druge strane vrata, to je nateralo Do- Bet da dobro promisli hoe li ih
otvoriti. Ali pored otkljuanih vrata nisu imali nikakve anse da se odbrane. Mama je priala o tome kako e
zaustaviti Dafa, ali ona sada nije traila klju ve molitvenik, a molitve ne mogu nita zaustaviti. Ljudi su sve
vreme umirali sa molitvama na usnama. Nije imala drugog izbora do da otvori vrata.
Pogled joj je odlutao do stepenita. Daf je bio tamo, u obliku bradatog fetusa koji ju je fiksirao
svojim ogromnim oima. Siuna usta su mu se cerila. Posegnula je za kljuem dok se on peo. "Ovde smo",
ree on.
Page 69
Klju nikako da izie iz brave. Prodrmala ga je i on se iznenada oslobodio, skliznuvi i iz brave i iz
njenih prstiju. Daf se nalazio na tri koraka od vrha stepenita. Nije urio. unula je da dohvati klju, svesna
po prvi put od kada je ula u kuu da je treperenje koje ju je prvobitno upozorilo na njegovo prisustvo ponovo
poelo. Buka koja je od njega poticala zbrkala joj je misli. Zato se sagnula? ta li je traila? setila se kada je
ugledala klju. Zgrabila ga je (Daf je ve bio na vrhu stepenita), podigla se, povukla, zalupila vrata i
zakljuala ih.
"On je ovde!" ree mami, pogledavi u njenom pravcu.
"Naravno", odvrati mama. Pronala je ono to je traila. To nije bio molitvenik, ve no, kuhinjski
no sa otricom od osam ina koji je pre izvesnog vremena nestao.
"Mama?"
"Znala sam da e doi. Spremna sam."
"Ne moe se protiv njega time boriti", ree ona. "On ak nije ni ljudsko bie. Je li tako?"
Mamin pogled skrenu ka vratima.
"Reci mi, mama."
"Ne znam ta je on", ree ona. "Pokuavala sam da dokonam... svih ovih godina. Moda je avo.
Moda nije." Ponovo je vratila pogled na Do-Bet. "Tako dugo sam se plaila", ree ona. "A sada je ovde, i sve
izgleda tako jednostavno."
"Objasni mi onda", zamoli Do-Bet. "Jer ja ne shvatam. Ko je on? ta je uinio Tomi-Reju?"
"Rekao je istinu", ree mama. "Donekle. On jeste va otac. To jest, jedan od dvojice."
"Koliko mi ih je potrebno?"
"Napravio je od mene kurvu. Napola me je izludeo udnjama koje nisam elela. ovek koji je vodio
ljubav sa mnom je tvoj otac, ali ovo..." ona upre noem u pravcu vrata, sa druge strane je dopiralo kucanje "...
to te je, u stvari, stvorilo."
"ujem te", promrmlja Daf. "Glasno i jasno."
"Sklanjaj se", ree mama krenuvi ka vratima. Do-Bet je pokuala da je zadri, ali se ona nije
obazirala na njena uputstva. S pravom. Nije htela da se nae u blizini vrata, ve pored svoje keri. epala je
Do-Bet za ruku i privukla je k sebi, prinevi joj no grlu.
"Ubiu je", obrati se ona toj stvari na odmoritu. "Tako mi Boga, ako ga ima na nebesima, govorim
ozbiljno. Pokuaj da ue ovamo i tvoja ker je mrtva." Drala je Do-Bet isto onako snano kao i Tomi-Rej.
Pre nekoliko trenutaka nazvao ju je ludarom. Ili je ovo to je upravo izvodila bilo vredno Oskara ili je on bio u
pravu. ta god bilo posredi, Do-Bet je bila zarobljenik.
Daf je ponovo pokucao na vrata.
"Keri?" pozva je on.
"Odgovori mu", ree joj mama.
"Keri?"
"...Da..."
"Plai li se za svoj ivot? Budi iskrena. Reci mi iskreno. Jer ja te volim i ne elim da ti se ita loe
dogodi."
"Plai se", ree mama.
"Pusti nju da odgovori", ree Daf.
Do-Bet nije nimalo oklevala da odgovori. "Da", ree ona. "Da. Ima no i..."
"Bila bi prava budala", obrati se Daf mami, "ako bi ubila jedinu stvar zbog koje tvoj ivot jo ima
nekakvog smisla. Ali mogla bi, je li tako?"
"Neu ti dozvoliti da je se doapa", ree mama.
S druge strane vrata nastupila je tiina. A onda Daf ree:
"U redu..." Neno se nasmejao. "Uvek postoji sutra."
Jo je jednom zatresao vrata, kao da je eleo da se uveri da su zaista zakljuana. A onda su smeh i
angrljanje prestali i zamenio ih je neki dubok, grleni zvuk koji je mogao predstavljati reanje neega to se u
bolu raalo, i od prvog daha bilo svesno da mu nema izlaza iz sadanjeg stanja. Uznemirenost koju je stvarao
taj zvuk ledila je ile bar u istoj onoj meri kao to su to inili zavoenje i pretnje koji su ve ranije nestali. A
onda je zvuk poeo da bledi.
"Odlazi", ree Do-Bet. Mama je i dalje drala no prislonjen uz njeno grlo. "On odlazi, mama. Pusti
me."
Peti stepenik odozdo dvaputa je zakripao, potvrdivi uverenost Do-Bet da su njihovi muitelji
zaista naputali kuu. Ali prolo je jo trideset sekundi pre nego to je mama popustila stisak kojim je drala
Do-Betinu ruku, i jo ceo minut pre nego to je potpuno pustila ker.
"Otilo je iz kue", izjavi ona. "Ali ostani ovde jo malo."
"A ta emo s Tomijem?" Do-Bet ree. "Moramo ga pronai."
Mama odmahnu glavom. "Bilo mi je sueno da ga izgubim", ree ona. "Nema vie svrhe."
"Moramo pokuati", ree Do-Bet.
Page 70
Otvorila je vrata. Na drugoj strani odmorita, oslonjeno o gelender, stajalo je neto to je mogao
napraviti samo Tomi- Rej. Dok su jo bili deca stalno je pravio lutke za Do-Bet, igrake u nedostatku boljih
koje su ipak u sebi nosile otisak njegovog raspoloenja. Uvek su se osmehivale. Sada je napravio novu lutku;
oca porodice, napravljenog od hrane. Glava od hamburgera, sa oima koje je utisnuo palcem; noge i ruke od
povra; trup od tetrapaka za mleko, iji sadraj mu je prosuo izmeu nogu, i on je sada oticao pravei barice
oko ili bibera i glavica belog luka koje je tamo postavio. Do-Bet se zagledala u ovu surovost: lice od mesa joj
je uzvraalo pogled. Ovog puta na njemu nije bilo osmeha. ak ni usta. Samo dve rupe u hamburgeru. Od
slabina se irilo mleko mukosti i natapalo tepih. Mama je bila u pravu. Izgubile su Tomi-Reja.
"Znala si da e se to kopile vratiti", ree ona.
"Pretpostavila sam da e, pre ili kasnije, doi. Ne po mene. Nije dolo po mene. Ja sam mu samo
posluila kao zgodna materica, kao i sve mi..."
"Liga devica", upade Do-Bet.
"Gde si to ula?"
"Oh, mama... ljudi priaju o tome od kada znam za sebe..."
"Toliko sam se stidela", ree mama. Prinela je aku licu; druga u kojoj je i dalje drala no, visila joj
je uz bok. "Tako sam se stidela. Htela sam da se ubijem. Ali me je pastor spreio. Rekao mi je da moram da
ivim. Zbog Boga. I zbog tebe i Tomi-Reja."
"Mora da si bila veoma jaka", primeti Do-Bet, skrenuvi pogled sa lutke kako bi u nju pogledala.
"Volim te, mama. Znam da sam kazala da se plaim, ali isto tako znam da me ti ne bi povredila."
Mama podie pogled ka njoj, dok su joj suze postojano kapale iz oiju i slivale se niz vilicu.
Bez razmiljanja je rekla:
"Budi uverena da bih te ubila."
III
"Moj neprijatelj je jo ovde", ree Daf.

Tomi-Rej ga je vodio stazom za koju su znala samo deca Gaja, i koja ih je odvela do stranje
strane Brda, do jedne vrtoglave isturene take. Bila je suvie stenovita za ljubavne sastanke i suvie nesigurna
da bi se tu neto gradilo, ali pred onima koji bi se potrudili da se popnu tako visoko pruao se niim ometan
pogled na Lovordrvo i Vetrostrminu.
Stajali su tu, Tomi-Rej i njegov otac, upijajui prizore. Iznad njih nije bilo zvezda; a i dole je bilo
osvetljeno svega nekoliko kua. Oblaci su zaklanjali nebo; spavao je grad. Otac i sin su neometani od bilo
koga stajali i razgovarali.
"Ko je tvoj neprijatelj?" upita Tomi-Rej. "Reci mi i ja u mu iupati grkljan."
"Sumnjam da bi ti to dozvolio."
"Ne budi sarkastian", primeti Tomi-Rej. "Znaj da nisam nikakva budala. Svestan sam kad se prema
meni odnosi kao prema detetu. Ja nisam dete."
"Morae to da mi dokae."
"I hou. Niega se ne plaim."
"To emo jo videti."
"Ti to pokuava da me uplai?"
"Ne. Samo da te pripremim."
"Za ta? Za tvog neprijatelja? Reci mi samo kakav je."
"Zove se Fleer. On i ja smo bili partneri, pre no to si se rodio. Ali me je on prevario. Ili je bar
pokuao to da uini."
"ime ste se bavili?"
"Ah!" Daf se nasmeja, bio je to zvuk koji je Tomi-Rej do sada ve uo mnogo puta, i koji mu se
svaki put sve vie dopadao. ovek je posedovao smisao za humor, iako Tomi-Rej... kao sada, na primer... nije
uvek shvatao u emu je tos. "Na posao?" ree Daf. "On se u sutini sastojao u sticanju moi. Tanije,
jedne odreene vrste moi. Zove se Umetnost, i pomou nje biu u stanju da zakoraim u snove Amerike."
"Ti to mene zeza?"
"Ne u sve snove. Samo u one vane. Vidi, Tomi-Rej, ja sam istraiva."
"Stvarno?"
"Stvarno. Samo ta je na ovom svetu jo ostalo da se istrai? Ne mnogo toga. Nekoliko depova
pustinje; kina uma..."
"Svemir", predloi Tomi-Rej, podigavi pogled navie.
"To je takoe pustinja sa mnogo niega izmeu", ree Daf. "Ne, prava tajna... jedina tajna... krije
se u naim glavama. I ja nameravam da doprem do nje."
"Ne misli da to uradi kao oni doktori za glavu, je l' da? Hoe da kae da e se ti, na neki,
Page 71
nain, nai tamo."
"Tako je."
"A Umetnost je nain da se dospe unutra?"
"I opet, tako je."
"Ali sam si kazao da su to samo snovi. Svi mi sanjamo. Moe se obreti tamo kad god zaeli,
jednostavno zaspi."
"Veina snova predstavlja samo ongliranje. Ljudi biraju seanja i pokuavaju da ih na neki nain
srede. Ali postoji jo jedna vrsta sna, Tomi-Rej. To je san o tome ta znai biti roen, zaljubiti se, i umreti. San
koji objanjava emu slui postojanje. Znam da je to zbunjujue..."
"Nastavi. Ipak bih voleo da ujem."
"Postoji more uma. Zove se Sutina", poe Daf. "U tom moru plovi jedno ostrvo koje se pojavljuje
u snovima svakog od nas bar dva puta u naim ivotima: na poetku i na kraju. Prvi su ga otkrili Grci. Platon je
o njemu pisao u iframa. Nazvao ga je Atlantida..." Zastao je, u prianju ga je omela sutina onoga o emu je
priao.
"Mnogo ti je stalo do tog mesta, je li tako?" upita Tomi-Rej.
"Mnogo", odvrati Daf. "elim da mogu da plivam u tom moru kada mi se prohte, i da odlazim na
obalu na kojoj se priaju znaajne prie."
"Fino."
"A?"
"Fino zvui."
"Daf se nasmeja. "Ti si, sine, ohrabrujue prost. Ve vidim da emo se odlino slagati. Moe da
bude moj agent na terenu, je li tako?"
"Svakako", odvrati Tomi-Rej iscerivi se. A onda: "A ta je to?"
"Ne mogu da se prikazujem pred svima", ree Daf. "A i ne volim dnevnu svetlost. Tako je...
netajanstvena. Ali zato ti moe izii napolje umesto mene."
"Znai ostaje? Mislio sam da emo moda nekuda otii."
"I hoemo, kasnije. Ali prvo moj neprijatelj mora da bude ubijen. Slab je. Nee pokuati da napusti
Gaj dok ne bude imao kakvu takvu zatitu. Pretpostavljam da e potraiti svoje jedino dete."
"Kaca?"
"Tako je."
"Znai, treba da ubijem Kaca."
"To bi bilo korisno, ako se ukae prilika."
"Postarau se da se ukae."
"Mada bi trebalo da si mu zahvalan."
"Zato?"
"Da nije bilo njega jo bih bio pod zemljom. Jo bih ekao tebe ili Do-Bet da poveete stvari i
doete da me potraite. Ono to su ona i Kac uinili..."
"ta su uinili? Jesu li se tucali?"
"To ti je bitno?"
"Svakako da jeste."
"I meni je. Muka mi je i od same pomisli da Fleerovo dete dodiruje tvoju sestru. Ali muka je i
Fleeru. Bar smo jednom uspeli oko neega da se sloimo. Pitanje je bilo koji e od nas dvojice prvi uspeti da
izie na povrinu, i koji e biti jai kada dospemo ovamo?"
"Ti."
"Da, ja. Imam prednost koja nedostaje Fleeru. Moja vojska, moje terate, najbolje su kada ih
izvuem iz umiruih. Jednu sam izvukao iz Badija Vensa."
"Gde je?"
"Dok smo se peli ovamo gore uinilo ti se da nas neko prati, sea se? Rekao sam ti da je pas.
Lagao sam."
"Pokai mi je."
"Moda nee vie biti tako eljan da je vidi kada se pojavi."
"Pokai mi je, tata. Molim te!"
Daf zviznu. Na taj zvuk, drvee nedaleko iza njega poe da se pomera, identifikujui lice koje je
polomilo gusti u dvoritu. Ovog puta, meutim, to se lice i pokazalo. Liilo je na neto to je plima izbacila na
obalu: udovite iz morskih dubina koje je umrlo i isplivalo na povrinu, koje je sunce sprilo i galebovi
iskljucali, tako da je kada je stiglo do sveta ljudi imalo pedeset onih duplji i dvanaest usta, i koa mu bila
napola odrana.
"Fino", tiho izgovori Tomi-Rej. "To si dobio od komedijaa? Meni ne izgleda ba naroito smeno."
"To je izilo iz oveka na pragu smrti", primeti Daf. "Uplaenog i usamljenog. Takvi uvek stvaraju
odline primerke. Ispriau ti jednom o mestima na koja sam iao da potraim izgubljene due iz kojih sam
Page 72
stvarao terate. O stvarima koje sam video. O olou koji sam sreo..." Zagledao se u grad pod sobom. "A ovde?
Gde ovde da naem takve subjekte?"
"Misli na ljude na samrti?"
"Mislim na ranjive ljude. Ljude bez mitologija koje bi ih zatitile. Uplaene ljude. Izgubljene ljude.
Lude ljude."
"Moe poeti sa mamom."
"Ona nije luda. Moda eli da bude; moda eli da sve to je videla i propatila svrsta u halucinacije,
ali zna da ne moe. A i zatitila se. Zatitila se svojom verom, koliko god ona bila idiotska. Ne... potrebni su mi
ogoljeni ljudi, Tomi-Rej. Ljudi bez boanstava. Izgubljeni ljudi."
"Poznajem nekolicinu."
Tomi-Rej je mogao povesti svog oca doslovce do nekoliko stotina kunih pragova, da je bio u stanju
da ita umove iza lica s kojima se mimoilazio svakog dana svog ivota. Do ljudi koji su kupovali u oping
centru, tovarili svee voe i zdrave itarice u kolica, ljudi sa zdravim tenom, kao to je bio i njegov, bistrim
oima, poput njegovih, koji su u svakom pogledu izgledali pribrani i sreni. Moda su tu i tamo odlazili kod
analitiara, samo da bi ostali uravnoteeni; moda su vikali na decu, ili plakali u sebi na roendane, ali su sebe
ipak smatrali, za sve namere i potrebe, smirenim duama. Imali su vie nego dovoljno novca u banci; sunce je
tokom veeg dela godine sijalo, a i kada nije, potpalili bi vatru i smatrali se robusnim to su preiveli hladnou.
Ako bi ih ko upitao, izjavili bi da u neto veruju. Ali niko ih nije pitao. Ne ovde; i ne sada. Ovaj vek je isuvie
odmakao da bi neko govorio o veri potpuno bez stida, a stid je predstavljao traumu koju su se trudili da
odagnaju kako im ne bi pokvarila ivote. Bolje je onda bilo ne govoriti o veri, ili boanstvima koja su je
nadahnula, osim na venanjima, krtenjima i sahranama, a i tada samo iz navike.
Dakle. U dubini njihovih oiju nada koju su imali kopnila je i, kod mnogih, umirala. iveli su od
jednog dogaaja do drugog, uasavajui se provalije izmeu njih, ispunjavajui svoje ivote raznim
razonodama kako bi izbegli prazninu tamo gde bi trebalo da se nalazi radoznalost, i glasno bi odahnuli kada bi
deca prerasla pitanja o tome emu slui ivot.
Meutim, nisu svi tako dobro krili svoje strahove.

Kada mu je bilo trinaest godina, odelenju Teda Elizanda je jedan napredni uitelj ispriao kako
supersile poseduju dovoljno projektila da unite civilizaciju ak nekoliko stotina puta. Ta ga je pomisao muila
mnogo vie nego njegove kolske drugove, pa je zato svoje komare o Armagedonu uvao za sebe iz straha
da ga ne ismeju. Prevara je upalila; uspeo je da zavara i sam sebe i svoje kolske drugove. Tokom puberteta
je zaboravio na svoje strahove. U dvadeset prvoj godini, dobivi dobar posao u Hiljadu Hrastova, oenio se
Loretom. Naredne godine postali su roditelji. Jedne noi, nekoliko meseci po roenju male Daun, ponovo mu
se vratio komar konane vatre. Sav u znoju i drhtei, Ted je ustao i otiao da obie kerku. Spavala je u
kolevci, ispruena na stomaku, upravo onako kako je volela da spava. Posmatrao ju je sat ili dva, a onda se
vratio u krevet. Od tada pa nadalje se sve to ponavljalo, gotovo svake noi, dok nije preraslo u pravi obred.
Ponekad bi se beba okrenula u snu i na trenutak zatreperila kapcima s dugim trepavicama. Kada bi ugledala
tatu pored kolevke, nasmeila bi se. Meutim, Ted je morao da plati danak tog straarenja. Sve je vie gubio
snagu, jer je iz noi u no liavao sebe sna; sve mu je bilo tee i tee da sprei uase koji su ga pohodili nou
da se ne javljaju i danju. Uasi su poeli da ga poseuju i tokom radnog vremena, dok je sedeo za svojim
radnim stolom. Proleno sunce, koje je obasjavalo listove hartije pred njim, pretvaralo se u zaslepljujui sjaj
peurke koja se stvarala pred njim. Svaki povetarac, koliko god bio miomirisan, donosio je udaljene krike do
njegovih uiju.
A onda, jedne noi, dok je straario pored Daunine kolevke, uo je projektile kako dolaze. Uasnut,
uzeo je Daun, pokuavi da je uutka jer se zaplakala. Njen pla probudio je Loretu, koja krenu za muem.
Pronala ga je u trpezariji, nije bio u stanju ni re da progovori usled uasa koji je oseao, ve je samo zurio u
ker koju je ispustio kada je video kako se njeno telo ugljenie u njegovim rukama, koa joj crni, a udovi se
pretvaraju u tapove koji se pue.
Smeten je na mesec dana u bolnicu, a potom se vratio u Gaj, jer su lekari zakljuili da ima najvie
nade da potpuno povrati zdravlje u okrilju porodice. Godinu dana kasnije, Loreta je zatraila razvod, kao
razlog navevi nesavladive razlike. Razvod je dobila, kao i starateljstvo nad detetom.
Tih dana je svega nekoliko ljudi poseivalo Teda. Tokom etiri godine nakon nervnog sloma radio je
u prodavnici ljubimaca u oping centu, obavljajui posao koji je sreom malo zahtevao. Bio je srean meu
ivotinjama, koje su bile, poput njega, loi licemeri. Odavao je utisak oveka koji je stalno na ivici provalije.
Kako mama Tomi-Reju nije dozvoljavala da dri ljubimce, Ted mu je tota doputao: putao ga je da
slobodno ulazi u radnju (ak i da je priuva jednom ili dva puta, kada je Ted imao neka posla), da se igra sa
kuiima i zmijama. Dobro je upoznao Teda i njegovu priu, mada se nikada nisu sprijateljili. Nikada nije
posetio Teda kod kue, na primer, ali je veeras to uinio.
Page 73
"Doveo sam ti nekog u posetu, Tedi. Nekoga koga elim da upozna."
"Kasno je."
"Ovo ne moe da eka. Zna, vest je stvarno divna, a nisam imao s kim da je podelim, osim s
tobom."
"Dobre vesti?"
"Moj tata. Vratio se kui."
"Stvarno? Stvarno mi je drago zbog tebe, Tomi-Rej."
"Zar ne eli da ga upozna?"
"Ovaj, ja..."
"Svakako da eli", ree Daf iskoraivi iz senke, i ispruivi aku prema Tedu. "Svaki prijatelj moga
sina je i moj prijatelj."
Ugledavi silu koju mu je Tomi-Rej predstavio kao svog oca, Tedi je uplaeno koraknuo nazad
prema kui. Ovo je bila sasvim drugaija vrsta komara. ak ni u groznim starim danima nikada ga nisu
dozivali. Neopaeno bi se prikrali. Ovaj ovde je priao, osmehivao se i sam se pozvao unutra.
"elim neto od tebe", ree Daf.
"ta se to deava, Tomi-Rej? Ovo je moja kua. Ne moete samo tako ui unutra i uzimati ta vam
se svidi."
"Radi se o neemu to ti ne eli", ree Daf, posegnuvi za Tedom, "neemu bez ega e biti
mnogo sreniji."
Tomi-Rej je posmatrao, zadivljen i impresioniran, kako su Tedove oi poele da kolutaju ispod
kapka, a on da isputa zvuke koji su nagovetavali da se sprema na povraanje. Ali nita nije izilo; bar ne iz
njegovog grla. Nagrada se pojavila iz njegovih pora, sokovi njegovog tela su zaklokotali i zgusnuli se, izbledeli,
i poeli da se izdiu iz njegove koe, natapajui mu koulju i pantalone.
Tomi-Rej je plesao s jedne na drugu stranu, oaran. Sve je liilo na neki groteskan magini in.
Kapi vlage prkosile su gravitaciji, visei u vazduhu ispred Teda, dodirujui jedna drugu i oblikujui vee kapi, a
te kapi su se opet sretale i sjedinjavale, dok komadi vrste materije, nalik na bolesni sivi sir, nisu poele da
lebde ispred njegovih prsa. Vlaga je i dalje izlazila na Dafov poziv, i svaka estica uveavala je telo. Sada je
ono ve imalo i oblik: bile su to prve grube skice Tedovog privatnog uasa. Tomi-Rej se iscerio kada ih je
video: noge koje su se trzale, raznobojne oi. Jadni Ted, nosio je u sebi ovu bebu i nije mogao da je se otarasi.
Kao to Daf ree, bie mu bolje bez nje.
Bila je to prva od nekoliko poseta u koje su te noi otili i svaki put su iz izgubljene due izvukli neku
novu zver. Sve su bile blede, sve su neodreeno podseale na reptile, ali su u svakom drugom pogledu
predstavljale line tvorevine. Daf je to najbolje definisao pri kraju njihove none pustolovine:
"To je umetnost", rekao je. "Ovo izvlaenje. Slae li se?"
"Aha. Dopada mi se."
"Razume se to nije ona Umetnost. Ali je njen odjek. Kao i svaka umetnost, pretpostavljam."
"Kuda emo sad?"
"Moram da se odmorim. Da naem neko senovito i hladno mesto."
"Znam za neka."
"Ne. Ti mora kui."
"Zato?"
"Zato to elim da se Gaj sutra probudi u uverenju da je svet isti kao to je uvek bio."
"ta da kaem Do-Bet?"
"Reci joj da se nieg ne sea. Ako bude navaljivala, izvini se."
"Ne elim da idem kui", ree Tomi-Rej.
"Znam", odvrati Daf, spustivi aku na rame Tomi-Reja. Masirao mu je mii dok je govorio. "Ali ne
elimo da potera krene u potragu za tobom. Mogli bi otkriti stvari koje mi elimo da otkrijemo tek u pravo
vreme!"
Tomi-Rej se na te rei isceri.
"Koliko e to potrajati?"
"eli da vidi Gaj okrenut naglavake, zar ne?"
"Ve sam poeo da odbrojavam asove."
Daf se nasmeja.
"Kakav otac, takav sin", primeti on. "Opusti se, mome. Vratiu se."
Smejui se poveo je svoje zveri u tamu.
IV
Page 74
Devojka njegovih snova nije bila u pravu, pomisli Haui kada se probudio: sunce ne sija u Kaliforniji
svakog dana. Zora je bila sumorna kada je otvorio kapke; na nebu nije bilo ni traga plavetnilu. Posluno je
poeo da veba... uradio je najmanji broj vebi koji mu je savest dozvoljavala. One su sasvim malo ili nimalo
oivele njegov sistem; samo se preznojio i nita vie. Poto se istuirao i obrijao, obukao se i uputio u oping
centar.
Jo nije pronaao rei aljenja koje e mu ustrebati kada ugleda Do-Bet. Znao je iz preanjeg
iskustva da se svaki pokuaj da isplanira govor zavravao beznadenim mucanjem kada bi otvorio usta. Bie
bolje da sve prepusti trenutku. Ako bude odbojna, on e biti uporan. Ako bude skruena, on e biti blag. Vano
je bilo samo to da izgladi svau od prethodnog dana.
Ako je postojalo bilo kakvo objanjenje za ono to im se dogodilo u motelu, mnogi asovi koje je
utroio pretraujui svoju duu nisu to odgonetnuli. Jedino je uspeo da zakljui da je san koji su ko zna kako
oboje sanjali... iju ideju, pojaanu jainom oseanja izmeu njih, nije bilo naizgled teko shvatiti... neki
nepodeeni telepatski prekida preusmerio prema komaru koji nisu ni shvatali niti zasluivali. Bila je to neka
vrsta astralne greke. Nije imala nikakve veze s njima; bie najbolje da je zaborave. S malo dobre volje na
obe strane mogli su da nastave tamo gde su stali ispred Batrikovog restorana, kada je sve jo toliko
obeavalo.
Otiao je pravo u knjiaru. Lois... gospoa Knap... bila je za tezgom. Osim nje, u radnji nije bilo
nikoga. Uputio joj je osmeh i pozdravio je, a zatim upitao da li je Do-Bet ve stigla. Gospoa Knap je
pogledala na sat pre nego to ga je besno obavestila da jo nije dola, da kasni.
"Saekau je", ree on, ne elei da dopusti da ga od njegove namere odgovori enina
neljubaznost. Otiao je do police sa knjigama najblie prozoru, gde je mogao da pretura po knjigama i
istovremeno motri na dolazak Do-Bet.
Sve knjige pred njim bile su religijske. Jedna mu je privukla pogled: Pria o spasitelju. Na koricama
je bila slika oveka koji je kleao pred zaslepljujuom svetlou i najava da stranice ove knjige sadre najveu
poruku ovog doba. Uzeo ju je da je prelista. Bila je tanka... jedva neto deblja od kakvog pamfleta... a izdala ju
je crkva Isusa Hrista svetaca sudnjeg dana, i predstavljala je u pojednostavljenim paragrafima i slikama priu o
Velikom Belom Bogu drevne Amerike. Ako je suditi po slikama, u bilo kakvoj inkarnaciji da se ovaj Gospod
javljao... u Meksiku kao Kvecalkoatl, u Polineziji kao Tonga-Loa bog okeanskog sunca, Ila-Tici, Kukulean ili jo
najmanje est drugih pojava... uvek je izgledao kao savreni bledoliki junak: visok, orlovskog izraza, blede
koe, plavih oiju. U pamfletu se tvrdilo da se sada vratio u Ameriku da proslavi hiljadugodinjicu. Ovog puta
zvae ga njegovim pravim imenom: Isus Hrist.
Haui se premestio do druge police, traei neku knjigu koja bi vie odgovarala njegovom
raspoloenju. Moda ljubavnu poeziju; ili prirunik o seksu. Ali kada je preleteo pogledom preko redova
izloenih knjiga, postalo mu je jasno da je sve do jedne knjige u ovoj radnji tampala ista kua, ili jedna od
njenih podrunica. Bilo je tu knjiga molitvi, inspirativnih porodinih pesama, nepoderivih tomova o graenju
Zima, boanskog grada na Zemlji, ili o znaaju baptizma. Meu njima, slikovnica o ivotu Dozefa Smita, sa
fotografijama njegovog poseda i svetog gaja u kome je oigledno imao viziju. Tekst pored nje privukao je
Hauijevu panju.
Ugledao sam dve Osobe, iju je svelost i slavu nemogue opisati, kako stoje iznad mene u
vazduhu. Jedna od njih progovorila je u meni, oslovivi me mojim imenom, i rekla...
"Pozvala sam Do-Bet na kuu. Niko se ne javlja. Mora da su negde hitno morali da odu."
Haui podie pogled sa teksta. "teta", ree on, nepoverljivo. Ako ju je stvarno zvala, mora da je to
uinila krajnje tiho.
"Verovatno danas nee ni doi", nastavila je gospoa Knap, izbegavajui Hauijev pogled dok je
govorila. "Imam s njom veoma neformalan dogovor. Dolazi na posao kada joj to najvie odgovara."
Znao je da je to la. Prethodnog jutra ju je uo kako prigovara Do-Bet to nije tana; njeni radni
sati bili su i te kako tano odreeni. Meutim, gospoa Knap, kao dobra hrianka, izgleda da je vrsto odluila
da ga izbaci iz radnje. Moda ga je uhvatila kako se smejulji dok je preturao po knjigama.
"Nema vam smisla da i dalje ekate", ree mu ona. "Mogli biste ovde provesti ceo dan."
"Da vam moda ne rasterujem muterije?" upita Haui, izazivajui je da mu jasno kae ta mu
zamera.
"Ne", odvrati ona, neveselo se osmehnuvi. "To nisam rekla."
On prie tezgi. Ona oklevajui napravi korak unazad, gotovo kao da ga se plai.
"A ta ste mi tano rekli?" upita on, jedva uspevajui da ostane uljudan. "ta vam se to na meni ne
dopada? Moj dezodorans? Moja frizura?"
Ponovo je pokuala da se osmehne, ali ovog puta, i pored toga to je bila uvebani licemer, nije
uspela. Umesto osmeha, na licu joj se pojavio gr.
"Ja nisam avo", ree Haui. "Nisam doao ovamo da bilo kome nanesem zlo."
Nita nije odgovorila.
Page 75
"Ovde sam... r... r... ovde sam roen", nastavi on. "U Palomo Gaju."
"Znam", odvrati ona.
Ba lepo, pomisli on, evo nam otkrovenja.
"ta jo znate?" upita je on poprilino neno.
Oi joj odlutae do vrata, i on je znao da se u sebi moli svom Velikom Belom Bogu da ih neko otvori
i spasi je ovog prokletog deaka i njegovih pitanja. Ni Bog ni muterija nisu joj usliili molbu.
"ta znate o meni?" ponovo upita Haui. "To ne moe biti tako loe... je li tako?"
Lois Knap slegnu ramenima. "Pretpostavljam da ne", ree ona.
"Pa, onda."
"Poznavala sam vau majku", ree ona i zastade kao da e se on time zadovoljiti. Nita nije
odgovorio, ve ju je pustio da popuni napetu tiinu daljnjim obavetenjima. "Nisam je, razume se, dobro
poznavala", nastavi ona. "Bila je neto mlaa od mene. Ali u to vreme su svi sve znali. To je bilo davno. A
onda kada je dolo do tog nesrenog sluaja..."
"Slobodno to iz.... iz... izgovorite", ree joj Haui.
"ta da izgovorim?"
"Vi to nazivate nesrenim sluajem ali to je bilo... bilo... silovanje, je li tako?"
Izraz njenog lica jasno je govorio da se nije nadala da e ikada uti tu re (ni izdaleka bilo ta u toj
meri skaredno) izgovorenu u svojoj radnji.
"Ne seam se", odvrati ona, s izvesnim prkosom. "ak i kada bih mogla..." Zastala je, udahnula, a
zatim krenula u novom pravcu. "Zato se jednostavno ne vratite tamo odakle ste doli?" upita ona.
"Ali ja se jesam vratio", ree joj on. "Ovo je moj rodni grad."
"Nisam na to mislila", ree ona, konano dopustivi da na videlo ispliva sav njen oaj. "Zar vam nije
jasno kako stvari stoje? Vratili ste se ovamo upravo u trenutku kada je ubijen gospodin Vens."
"Kakve to, do avola, ima veze jedno s drugim?" zanimalo je Hauija. Poslednja dvadeset etiri sata
nije mnogo obraao panju na vesti, ali je znao da se izvlaenje komedijaevog lea, iji tok je video
prethodnog dana, pretvorilo u veliku tragediju. Ali nije shvatao vezu.
"Ja nisam ubio Badija Vensa. A moja majka jo manje."
Oigledno se pomirivi sa sudbinom glasnika, Lois je odustala od aluzija i ostalo to je imala da
kae, rekla je jasno i glasno, i brzo, kako bi to pre to obavila.
"Na istom mestu na kome je tvoja majka silovana", poe ona, "naao je smrt i gospodin Vens."
"Ba na istom?" upita Haui.
"Da", glasio je dogovor. "Rekli su mi da se to dogodilo upravo na tom mestu. Nemam nameru da
sama odem da pogledam. Na svetu ima dovoljno zla i ne treba ga jo i traiti."
"I vi smatrate da sam ja na neki nain deo toga?"
"To nisam kazala."
"Niste. Ali... ali... ali to mislite."
"Kada me ve pitate: da, mislim."
"I voleli biste da napustim vau radnju kako bih prestao da irim unaokolo svoj uticaj."
"Da", ree ona jednostavno, "volela bih."
On klimnu. "U redu. Otii u. im mi obeate da ete kazati Do-Bet da sam bio ovde."
Na licu gospoe Knap videlo se da je protiv toga. Ali strah koji joj je uterao u kosti davao mu je mo
nad njom u kojoj je uivao.
"Ne traim ba mnogo, zar ne?" upita on. "Neete lagati?"
"Ne."
"Znai, kazaete joj?"
"Da."
"Tako vam Velikog Belog Boga Amerike?" upita on. "Kako se ono zvae... Kuecalkoatl?" Zbunjeno
ga je pogledala. "Nema veze", ree on, "idem sada. ao mi je ako sam uticao na jutarnji promet."
Ostavivi je svu upanienu, iziao je napolje. Tokom dvadeset minuta koje je proveo u radnji, sloj
oblaka se razbio i sunce je poelo da se probija, obasjavi Brdo. Za nekoliko minuta obasjae i smrtnike u
oping centru, kakav je bio i on sam. Devojka iz njegovih snova ipak je govorila istinu.
Griloa je probudio telefon; estoko se ritnuo, prevrnuo napola punu au ampanjca... poslednju
zdravicu od prethodne noi: Za Badija, koga vie nema, ali koga nismo zaboravili... opsovao, dohvatio slualicu
i prineo je uvetu.
"Da?" zarea on.
"Da te nisam probudila?"
Page 76
"Tesla?"
"Volim ljude koji se seaju mog imena", ree ona.
"Koliko je sati?"
"Kasno je. Trebalo bi da si ve uveliko ustao i da radi. elim da otalja sav posao za Abernatija pre
nego to doem."
"O emu to govori? Dolazi ovamo?"
"Duguje mi veeru za sve one traeve o Vensu", ree ona. "Pronai neko skupo mesto."
"U koliko sati planira da e biti ovde?" upita je on.
"Oh, ne znam. Oko..." Spustio joj je slualicu dok je bila jo u pola reenice, i iscerio se na telefon,
zamiljajui je kako psuje samu sebe na drugom kraju. Meutim, osmeh mu je izbledeo sa lica im je ustao. U
glavi mu je tutnjalo: da je iskapio poslednjih polovinu ae sumnjao je da bi uopte bio u stanju da ustane.
Pritisnuo je dugme za poslugu i naruio kafu.
"elite li sok sa kafom, gospodine?" zau se glas iz kuhinje.
"Ne. Samo kafu."
"Jaja, kroasone..."
"Oh Boe, ne. Neu jaja. Neu nita. Samo kafu."
Ideja da sedne da pie bila je gotovo isto toliko odbojna kao i doruak. Umesto toga, odluio je da
stupi u vezu sa enom iz Vensove kue, Elen Ngijen, ija se adresa, bez telefonskog broja, jo nalazila u
njegovom depu.
Malo je ivnuo poto je u svoj sistem uneo poveu koliinu kofeina, uao u kola i odveo se do
Srnoudoline. Kua koju je traio veoma se razlikovala od one u kojoj je ta ena radila na Brdu. Bila je mala,
nimalo velianstvena i strano joj je bila potrebna popravka. Grilo je bio prilino sumnjiav u pogledu
predstojeeg razgovora: nezadovoljna slubenica koja pljuje po svom poslodavcu. U prolosti su se
povremeno takva obavetenja isplaivala, mada su isto tako esto predstavljala samo zlobne izmiljotine.
Ovog puta je podozrevao da e biti ovo prvo. Da li zbog toga to ga je Elen tako ranjivo pogledala poelevi
mu dobrodolicu i skuvala mu jo kafe; ili moda zato to je svaki put kada bi se vratila od deteta koje se
nalazilo u drugoj sobi... imalo je grip, objasnila je... nastavljala priu ne menjajui injenice; ili moda zbog
toga to pria koju je ispriala ne samo da je srozavala ugled Badija Vensa, ve i njen sopstveni? Ovo
poslednje, moda, mnogo vie od bilo ega drugog, ubedilo ga je da je ona pouzdan izvor obavetenja.
Ispriana pria demokratski je irila ljagu.
"Bila sam njegova ljubavnica", objasni ona. "Gotovo pet godina. ak i dok je Roel bila u kui...
mada ona tamo nije dugo boravila... pronalazili smo naina da budemo zajedno. esto. Mislim da je ona to
sve vreme znala. Zato me se otarasila im joj se za to ukazala prilika."
"Znai vie ne radite u Kuniu?"
"Ne. Samo je ekala neki izgovor da me otpusti, a vi ste joj ga obezbedili."
"Ja?" upita Grilo. "Kako?"
"Rekla je da sam flertovala sa vama. Tipino za nju da se tako neim poslui." To nije bilo prvi put u
njihovom razgovoru da je Grilo osetio dubinu njenih oseanja... u ovom sluaju, prezir... koja je retko kad
odavalo enino pasivno dranje. "Ona o svima sudi prema vlastitim standardima", nastavi ona. "A vi znate o
kakvim je standardima re."
"Ne", iskreno odgovori Grilo. "Ne znam."
Elen je bila zapanjena. "Saekajte", ree mu ona. "Ne elim da Filip uje ovo."
Ustala je i otila u sobu svoga sina, rekla mu nekoliko rei koje Grilo nije uo, a zatim zatvorila vrata
pre nego to se vratila da nastavi priu.
"Ve je nauio previe rei koje ne bih volela da zna, tokom samo jedne kolske godine. elim da
dobije priliku da bude... ne znam, nevin? Da, nevin, makar samo jo kratko. Rune stvari dovoljno brzo uslede,
je li tako?"
"Rune stvari?"
"Znate ve: ljudi koji vas prevare i izdaju. Seks. Mo."
"Od, da", odvrati Grilo. "I te kako uslede."
"Priala sam vam o Roel, je li tako?"
"Da, jeste."
"Nema ta puno da se kae. Pre nego to se udala za Badija bila je fakalica."
"ta je bila?"
"Dobro ste uli. Zato vas je to toliko iznenadilo?"
"Ne znam. Tako je lepa. Mora da je i na neki drugi nain mogla da zarauje."
"Ima skupu naviku", odvrati Elen. Ponovo prezir pomean sa gaenjem.
"Da li je to Badi znao pre nego to se oenio njome?"
"Da li je znao ta? Za naviku ili za fakanje?"
"Oboje."
Page 77
"Sigurna sam da jeste. Delimino ju je zbog toga i oenio, pretpostavljam. Vidite, Badi poseduje tu
jaku icu perverznosti. Izvinite, htela sam da kaem, posedovao je. Jo ne mogu da se pomirim sa injenicom
da je mrtav."
"Mora da je strano teko govoriti o ovome poto ste ga tek izgubili. ao mi je to vas muim."
"Sama sam se javila, zar ne?" odvrati ona. "elim da neko sve to sazna. U stvari, elim da svi
saznaju. Mene je voleo, gospodine Grilo. Mene je zaista voleo, svih ovih godina."
"Pretpostavljam da ste i vi njega voleli?"
"Oh da", ree ona neno. "Mnogo. Bio je samoiv, razume se, ali svi mukarci su samoivi, nisu li?"
Nije dala Grilou vremena da sebe izuzme pre nego to je nastavila. "Svi ste vi odgojeni da mislite da se ceo
svet oko vas okree. Istu greku pravim sa Filipom. Svesna sam toga. Razlika sa Badijem bila je u tome to se
bar izvesno vreme svet doista okretao oko njega. Bio je jedan od najvoljenijih ljudi u Americi. Nekoliko godina.
Svi su znali njegovo lice, svi su napamet znali njegove skeeve. I razume se eleli su i da saznaju sve o
njegovom privatnom ivotu."
"Znai da je dosta rizikovao kada se oenio enom poput Roel?"
"Rekla bih da jeste, a vi? Naroito u vreme kada je pokuavao da proisti svoj ivot, i iskami novi
ou od jedne televizijske mree. Ali posedovao je tu perverznu crtu, kao to rekoh. Mnogo puta to se graniilo
sa samounitenjem."
"Mogao se oeniti vama", ree Grilo.
"Mogao je uiniti jo neto gore", primeti ona. "Mogao je uiniti neto mnogo gore." Ta pomisao je
sada izvukla na svetlost dana oseanja koja je oigledno skrivala podnosei izvetaj o svojoj ulozi u svemu
ovome. Oi joj se napunie suzama. U tom trenutku deak je pozva iz svoje sobe. Prinela je aku ustima kako
bi priguila jecaje.
"Idem ja do njega", ree Grilo, ustavi. "Zove se Filip?"
"Da", jedva ju je razumeo ta je rekla.
"Ja u se pobrinuti za njega, ne brinite."
Ostavio ju je da obrie suze ispod oiju krajem ake. Kada je otvorio vrata deakove sobe, ree:
"Zdravo, ja sam Grilo."
Deak, na ijem licu se jasno oitavala sveana simetrija majinog lica, sedeo je u krevetu, u haosu
od igraaka, bojica i ivrljanih listova hartije. U uglu sobe radio je televizor, na programu je bio crtani, ali je
zvuk bio iskljuen.
"Ti si Filip, je li tako?"
"Gde je mama?" hteo je da zna deak. Nije uopte krio da je sumnjiav prema Grilou, i zurio je
pored njega ne bi li ugledao majku.
"Odmah e doi", stade da ga uverava Grilo, prilazei krevetu. Svi crtei, od kojih su mnogi skliznuli
sa perine i leali razbacani na podu, izgleda da su prikazivali isti naduveni lik. Grilo kleknu i podie jedan. "Ko
je ovo?" upita on.
"Balon-ovek", odgovori Filip, ozbiljno.
"Ima li on ime?"
"Balon-ovek", glasio je odgovor na ivici nestrpljenja.
"Je li on sa TV-a?" upita Grilo, zagledajui besmisleno stvorenje iscrtano raznim bojicama na listu
hartije.
"Nije."
"Odakle je on onda?"
"Iz moje glave", odvrati Filip.
"Je li on prijatelj?"
Deak odmahnu glavom.
"Grize li?"
"Samo tebe", glasio je odgovor.
"To ba nije utivo", zau Grilo Elenin glas. Pogledao je preko ramena. Pokuala je da sakrije suze,
ali oigledno nije ubedila svoga sina, koji optuujui pogleda Griloa.
"Ne biste smeli da budete blizu njega", obrati se Elen Grilou. "Ba je bio bolestan, je li tako, Filipe,"
"Sada mi je dobro."
"Ne, jo nije. Ostae u krevetu dok ja ispratim gospodina Griloa."
Grilo ustade, spustivi crte na krevet meu ostale portrete.
"Hvala ti to si mi pokazao Balon-oveka", ree on.
Filip nita nije odgovorio, ve se vratio svom radu, bojenju novog crtea u skarletno.
"Ono to sam vam ispriala..." ree Elen kada ih mali vie nije mogao uti, "... to nije cela pria.
Verujte mi, ima toga jo puno. Ali jo nisam spremna da sve ispriam."
"Kada budete, ja u biti spreman da vas sasluam", ree Grilo. "Moete me nai u hotelu."
"Moda u vas nazvati. Moda neu. ta god da vam kaem, to je samo deo istine, je li tako?
Page 78
Najvaniji deo je Badi, a njega nikada neete moi da zapiete. Nikada."
Ova misao izreena na rastanku pratila je Griloa dok se vozio nazad do hotela u Gaju. Bilo je to
krajnje jednostavno zapaanje, ali znaajno. Badi Vens je oigledno predstavljao sredinji deo prie. Njegova
smrt bila je istovremeno i zagonetna i tragina; ali jo je, nema sumnje, zagonetniji bio ivot koji joj je
prethodio. Imao je dovoljno putokaza koji su ga krajnje zainteresovali. Vaarska kolekcija koja je ispunjavala
zidove Kunievog Oka (istinska umetnost Amerike); moralna ljubavnica koja ga je i dalje volela, ena fakalica
koja ga najverovatnije nikada nije volela. ak i bez te jedinstveno apsurdne smrti kao okosnice, bila je to
vraka pria. Pitanje nije bilo da li da je ispria, ve kako.
Dobro je znao kakav bi stav zauzeo Abernati. Za njega su bile vanije pretpostavke od injenica, i
prljav ve od dostojanstva. Meutim, ovde u Gaju bilo je neeg tajanstvenog. Grilo je, ni manje ni vie, nego
prisustvovao izlaenju toga iz groba Badija Vensa; i odlaenju put neba. Bilo je vano da se ova pria ispria
poteno i dobro, ili e, u suprotnom, i on sam doprineti ovdanjoj zbrci, koja nikome nee doneti nita dobra.
Ali sve po redu; morao je da sredi injenice onim redom kojim ih je saznavao u poslednja dvadeset
etiri sata: prve je dobio od Tesle, zatim od Hokisa, Roel i sada od Elen. Poeo je da radi na tome im se
vratio u hotel, pravei prvu verziju prie o Badiju Vensu, nagnut nad minijaturnim stolom u svojoj sobi. Dok je
radio, poela su da ga bole lea, a znoj koji mu je izbio po elu predstavljao je prvi znak groznice. Meutim, on
to nije primetio... bar dok nije imao ve dvadeset punih stranica povezanih beleaka. Tek kada se protegao i
ustao od stola, shvatio je da nije izbegao gripu tvorca Balon-oveka, ako je ve izbegao da ga ujede sam lik.
VI
1.
Na putu od oping centra do kue Do-Bet, Hauiju je postalo sasvim jasno zato je ona digla toliku
frku oko svega to se izdogaalo meu njima... naroito oko uasa koji su zajedno doiveli u motelu... tvrdei
da je to delo avola. Nikakvo udo kada je radila sa krajnje pobonom enom u radnji koja je od poda do
tavanice bila ispunjena mormonskom literaturom. I pored svih tekoa koje je imao u razgovoru sa Lois Knap,
sada je bolje shvatao kakav izazov lei pred njim. Morao je nekako da ubedi Do-Bet da njihova meusobna
naklonost ne predstavlja zloin ni prema Bogu ni prema ljudima; i da u njemu ne ui nikakav demon. to je
vie asfalta ostavljao za sobom, to je stvari jasnije sagledavao.
Izgleda da je imao male anse da je u to ubedi. U prvi mah ak nije htela ni da mu otvori vrata.
Kucao je i zvonio itavih pet minuta, instinktivno znajui da u kui ima nekoga. Tek kada je iziao na ulicu i stao
da urla na zamraene prozore uo je kako neko skida sigurnosne lance sa vrata, pa se vratio do praga da
zamoli enu koja je provirila kroz rascep, verovatno je to bila Dojs MekGir, da porazgovara sa njenom keri.
Obino je imao uspeha kod majki. Njegovo mucanje i naoari stvarali su utisak da se radi o marljivom i pomalo
zatvorenom studentu; sasvim bezbednom drutvu. Ali gospoa MekGir je znala da izgled vara. Njen savet
sveo se na ponavljanje rei Lois Knap.
"Ne elimo te ovde", rekla mu je. "Vrati se kui. Ostavi nas na miru."
"elim samo na as da porazgovaram sa Do-Bet", ree on. "Ona je kod kue, je li tako?"
"Da, kod kue je. Ali ne eli da te vidi."
"Voleo bih da mi ona to kae, ako nemate nita protiv."
"Oh, zaista?" izusti gospoa MekGir, i na njegovo iznenaenje, otvori vrata.
U kui je bilo mrano, a na pragu svetlo, ali ipak je uspeo da nazre Do-Bet u tami, na suprotnom
kraju predvorja. Bila je odevena u tamnu odeu, kao da se spremila za pogreb. Izgledala je jo blea nego to
je u stvari bila. Samo joj se u oima hvatalo malo svetlosti koja je dopirala sa praga.
"Reci mu", naredi njena majka.
"Do-Bet?" oslovi je Haui. "Moemo li da porazgovaramo?"
"Ne sme da dolazi ovamo", ree mu neno Do-Bet. Glas joj je bio jedva ujan. Vazduh izmeu
njih bio je mrtav. "To je za sve nas opasno. Nikada vie ne sme doi ovamo."
"Ali moram razgovarati sa tobom."
"Nema svrhe, Haui. Dogodie nam se uasne stvari ako ne ode."
"Kakve stvari?" zanimalo ga je.
Nije mu, meutim, odgovorila ona, ve njena majka.
"Nisi ti za to kriv", ree ena, bez imalo estine u glasu kojom ga je u prvi mah doekala. "Niko tebe
ne krivi. Ali mora shvatiti, Hauarde, ono to se dogodilo tvojoj majci, i meni, jo nije zavreno."
"Ne, bojim se da ja to ne razumem", odvrati on. "Ja to uopte ne razumem."
"Moda je i bolje to ne razume", glasio je odgovor. "Moda je najbolje da jednostavno ode.
Smesta." Poela je da zatvara vrata.
".... ... ...", poe Haui. Ali pre nego to je uspeo da izgovori ekajte ve je gledao u drvenu plou
Page 79
vrata na dva ina od svog nosa.
"Sranje", uspeo je da izgovori, bez greke.
Stajao je poput budale, zurei u zatvorena vrata nekoliko sekundi, dok su sa unutranje strane reze
i lanci vraani na mesto. Vei poraz teko da se mogao zamisliti. Ne samo da ga je gospoa MekGir poslala
da se pakuje, ve se horu pridruila i Do-Bet. Reio je da za izvesno vreme problem ostavi po strani, jer nije
eleo da ponovo bude odbijen.
Jo pre nego to se okrenuo da poe i uputio niz ulicu, ve je znao kuda treba da poe.
Negde u umi, na suprotnom kraju Gaja, nalazilo se mesto gde su gospou MekGir i njegovu
majku, kao i onog komedijaa, snale njihove razliite nevolje. To mesto su obeleili: silovanje, smrt i nesrea.
Moda su se negde nalazila vrata koja mu nee tako spremno zatvoriti pred nosem.
"Tako je najbolje", izjavila je mama, kada je konano utihnuo bat koraka Hauija Kaca.
"Znam", odvrati Do-Bet i dalje zurei u zabravljena vrata.
Mama je bila u pravu. Ako su dogaaji od prole noi... pojava Dafa u kui i njegov dolazak po
Tomi-Reja... ita dokazali, onda je to bila injenica da se nikome nije moglo verovati. Brat, koga je mislila da
ga poznaje, i znala da ga je volela, otrgnut je od nje i duom i telom, a otela ga je sila koja se pojavila iz
prolosti. I Haui je doao iz prolosti; iz mamine prolosti. ta god da se trenutno dogaalo u Gaju, on je bio
deo toga. Moda rtva, moda izaziva. Ali bez obzira na to da li je nevin ili kriv, ako bi ga pozvala da prekorai
prag njihove kue, ugrozila bi i ono malo nade u spas koju su izborile tokom sinonjeg napada.
Ali nita od toga nije joj donelo nikakvo olakanje kada je videla kako se vrata za njim zatvaraju. Jo
i sada su je svrbeli prsti da odmandali i otvori vrata: da ga pozove da se vrati i privue k sebi; da mu kae da se
stvari meu njima mogu popraviti. ta bi sada bilo dobro? Da budu zajedno, da zajedno proive pustolovinu za
kakvom je celog ivota njeno srce udelo, da potrai i izljubi telo ovog momka koji joj je moda brat? Ili da se
pridrava ustanovljenih vrlina u ovoj poplavi, mada je svaki novi talas po jednu odnosio sa sobom.
Mama je imala odgovor; isti onaj koji je uvek nudila kada bi ih natkrilila neka nesrea.
"Moramo se moliti, Do-Bet. Moliti se za spas od naih tlaitelja. Hoe li onda to zlo biti razotkriveno,
koga e Gospod progutati duhom Svojih usta, i unititi bletavou Svoga dolaska..."
"Ne vidim nikakvu bletavost, mama. Mislim da je nikada nisam ni videla."
"Doi e", ostala je uporna mama. "Sve e se razjasniti."
"Mislim da nee", odvrati Do-Bet. Pred oima joj se ukazala slika Tomi-Reja koji se sino kasno
vratio kui i samo se nevino osmehno onako kako to on ume kada ga je upitala za Dafa, kao da se nita nije
dogodilo. Da li je on bio jedan od ravih za ije se unitenje mama tako gorljivo upravo molila? Hoe li i njega
Gospod progutati duhom Svojih usta? Nadala se da nee. I zaista, molila se da se to ne dogodi, kada su ona i
mama kleknule da popriaju s Bogom; molila se da Gospod ne osudi prestrogo Tomi-Reja. Niti nju to je
elela da poe za onim licem na pragu napolje na sunce, i dalje kuda god ono krenulo.
2.
Iako je u umi uveliko bio dan, atmosfera ispod njenog svoda bila je kao na nekom mestu
zahvaenom arolijom noi. Kojegod ivotinje i ptice da su u njoj boravile, drale su se svojih gnezda i jazbina.
Uutkala ih je svetlost, ili neto to je ivelo na svetlosti. Meutim, Haui je osetio na sebi njihov pogled. Pratile
su svaki njegov korak, kao da je lovac koji je doao meu njih po suvie sjajnoj meseini. Ovde nije bio
dobrodoao. Pa ipak, njegova potreba da ide napred pojaavala se sa svakim preenim jardom. Prethodnog
dana ga je ovamo dole doveo neki apat; apat koji je kasnije odbacio kao neki varljivi trik svog pometenog
uma. Ali sada nijedna elija njegovog sistema nije sumnjala da je taj poziv bio istinit. Ovde je postojao neko ko
je eleo da ga vidi; da ga sretne; da ga upozna. Jue je odbio da poe za pozivom. Danas to nee uiniti.
Dok je koraao, neki impuls, koji nije u potpunosti poticao samo od njega, naterao ga je da zabaci
glavu, tako da je sunce koje se probijalo kroz kronje, zapahnjivalo njegovo navie okrenuto lice poput naleta
dana. Nije se trgnuo usled njegovog sjaja, ve je jo jae otvorio oi. Blistavost i ritminost kojom je ono
pogaalo njegovu duicu, izgleda da su ga hipnotisali. Uglavnom je mrzeo trenutke kada bi se odricao
kontrole nad svojim mentalnim procesima. Pio je samo kada bi ga drugari naterali, zaustavljajui se u trenutku
kada bi osetio da gubi kontrolu nad mainom; nikada nije ni pomiljao da se mai kakve droge. Ali sada je sa
radou doekao ovo trovanje; pozivao je sunce da spali stvarnost.
Upalilo je. Kada je vratio pogled na predeo oko sebe, bio je napola zaslepljen bojama za koje
nijedna vlat trave nije mogla da kae da njoj pripadaju. Njegovo unutranje oko odmah se doepalo prostora
koji je ispraznilo osetno. Odjednom je taj prizor poeo da se ispunjava, prepunjava i presipa slikama koje mora
da je izvukao iz nekog neobeleenog mesta u svom korteksu, jer se nije seao da ih je proiveo.
Ispred sebe je ugledao prozor, vrst... ne, vri... od drvea izmeu koga je lutao. Bio je otvoren,
taj prozor, i kroz njega se videlo more i nebo.
Ovu viziju smenila je druga, uznemirujua. Oko njega su iskakale vatre u kojima su, kako se inilo,
nestajale stranice knjiga. On je bez imalo straha prolazio kroz vatre, svestan da mu te vizije ne mogu nauditi;
Page 80
prieljkujui ih sve vie i vie.
Nagraen je i treom koja je bila daleko udnija od prethodne dve. Jo dok su vatre bledele poele
su da se iz boja u njegovim oima pojavljuju ribe, jurei pred njim u duginim jatima.
Glasno se nasmejao zbog puke neskladnosti tog prizora, i svojim smehom inspirisao novo udo; tri
halucinacije su se sjedinile, uvukavi u svoje ustrojstvo i samu umu kojom je hodio, tako da su vatre, ribe,
nebo, more i drvee prerasli u jedan predivan mozaik.
Ribe su plivale sa vatrom umesto peraja. Nebo je postalo zeleno i bacalo ka tlu zvezdane cvetove.
Trava se mrekala pod njegovim nogama poput bujice; ili pre bi se moglo rei pod umom koji je video stopala,
jer mu iznenada stopala nita nisu znaila; kao ni noge, kao ni bilo koji drugi deo maine. U mozaiku je on bio
um: kamiak koji tumara, ispao sa svog mesta.
U svoj toj radosti poelo je da ga mui jedno pitanje. Ako je on samo um, ta predstavlja maina?
Ama ba nita? Neto to treba odbaciti? to treba utopiti sa ribama, spaliti sa reima?
Negde u njemu poe da se raa panika.
Izgubio sam kontrolu. Blagi Boe. Blagi Boe. Blagi Boe!
ut', promrmlja mu neko u glavi. Sve je u redu.
Zastao je; bar se nadao da jeste.
"Ko je to?" upita on; ili se bar nadao da je upitao.
Mozaik je i dalje bio tu, svuda oko njega, izmiljajui svakog asa nove paradokse. Pokuao je da
ga otrese jednim povikom; da izie iz ovog mesta, da se nae na nekom jednostavnijem.
"Hou da vidim!" povika on.
"Ovde sam!" dopre odgovor. "Hauarde. Ovde sam."
"Neka prestanu", stade on da preklinje.
"ta da prestane?"
"Slike. Neka slike prestanu!"
"Ne plai se. To je stvarni svet."
"Ne!" odvrati on povikom. "Nije! Nije!"
Prineo je ake licu u nadi da e tako odagnati zbrku, ali one... njegove vlastite ake... bile su u
dosluhu sa neprijateljem.
Vlastite oi su ga gledale sa sredine njegovih dlanova. To je bilo suvie. Uasnuto je zaurlao, i
poeo da pada unapred. Riba je postala svetlija; vatre su se rasplamsale; osetio je da su spremne da ga
proderu.
Kada je udario o tle, nestale su kao da je neko okrenuo prekida.
Ostao je trenutak nepokretno da lei kako bi se uverio da nije posredi novi trik, zatim je pogledao
dlanove i utvrdio da su slepi i na kraju ustao. Ipak se uhvatio za jednu nisku granu kako bi ostao u vezi sa
svetom.
"Razoarao si me, Hauarde", oglasi se poziva.
Prvi put od kada je zauo glas, on je dopirao sa jednog odreenog mesta, udaljenog nekih deset
jardi od njega, gde je drvee stvaralo proplanak unutar proplanka, sa sreditem od bazena svetlosti. U njemu
se kupao ovek sa konjskim repom i jednim mrtvim okom. Njegov ivi blizanac pomno je odmeravao Hauija.
"Da li me dovodljno jasno vidi?" upita ovek.
"Da", odvrati Haui. "Dobro te vidim. Ko si ti?"
"Zovem se Fleer", glasio je odgovor. "A ti si moj sin."
Haui se jo vre uhvati za granu.
"ta sam ti ja?"
Na Fleerovom propalom licu nije se pojavio osmeh. Oigledno ono to je kazao, koliko god bilo
besmisleno, nije bilo smiljeno kao ala. On iskorai iz prstena drvea.
"Mrzim da se krijem", ree on. "Naroito od tebe. Ali toliko se ljudi muvalo ovuda..." On pokaza
unaokolo rairenim rukama. "Dolazili su i odlazili! Samo da bi prisustvovali vaenju lea. Moe li to zamisliti?
Kakvo traenje dana!"
"Ree li sin?" upita Haui.
"Da", odvrati Fleer. "To je moja omiljena re! Kako gore, tako dole, je li tako? Jedno jaje na nebu.
Dva izmeu nogu."
"To je ipak neka ala", ree Haui.
"Dobro zna da nije", odvrati Fleer smrtno ozbiljan. "Ve te dugo zovem; otac sina."
"Kako si dospeo u moju glavu?" zanimalo je Hauija.
Fleer se nije potrudio da odgovori na to pitanje.
"Potreban si mi ovde dole, da mi pomogne", ree on. "Ali ti si mi se opirao. Pretpostavljam da bih i
ja uinio isto da sam na tvom mestu. Okrenuo bih lea zapaljenom grmu. Isti smo u tome. Porodina slinost."
"Ne verujem ti."

Page 81
"Trebalo je da dopusti vizijama da se izvesno vreme smenjuju. Putovali smo tamo, nismo li? Dugo
to nisam radio. Oduvek sam najvie voleo meskalin, mada pretpostavljam da on vie nije u modi."
"Ne bih znao", odvrati Haui.
"Ne odobrava to."
"Ne."
"E pa, loe smo krenuli, ali pretpostavljam da od sada stvari meu nama mogu krenuti samo
nabolje. Vidi, tvoj otac je bio zavisnik od meskalina. Strano sam udeo za vizijama. I ti ih voli. Ili si ih bar na
trenutak voleo."
"Pripala mi je muka od njih."
"Suvie toga, za suvie kratko vreme. Navii e se."
"Nikada."
"Ali mora nauiti, Hauarde. To nije bilo preputanje uicima; ve lekcija."
"Iz ega?"
"Iz nauke o postojanju i postajanju. Alhemija, biologija i metafizika u jednoj disciplini. Dugo mi je
trebalo da doem do nje, ali napravila je od mene oveka kakav sam sada"...Fleer lupnu nekoliko puta
kaiprstom po usnama... "znam, da predstavljam pomalo patetian prizor. Postoje i bolji naini da se upozna
svoj stvoritelj, ali dao sam sve od sebe da okusi udo pre nego to ugleda njegovog tvorca lino."
"Ovo je samo san", izgovori Haui. "Suvie dugo sam gledao u sunce i ono mi je prokuvalo mozak."
"I ja volim da gledam u sunce", primeti Fleer. "Ali ne... ovo nije san. Obojica se nalazimo ovde u
ovom trenutku i razmenjujemo misli poput civilizovanih bia. Nema nieg stvarnijeg od ovoga u ivotu." Rairio
je ruke. "Prii blie, Hauarde. Zagrli me."
"Nipoto."
"ega se plai?"
"Ti nisi moj otac."
"U redu", ree Fleer. "Ja sam samo jedan od njih. Postojao je jo jedan. Ali veruj mi, Hauarde, ja
sam onaj koji je vaan."
"Samo sere, zna?"
"Zato se toliko esti?" zanimalo je Fleera. "Da nije moda zbog te tvoje oajnike veze sa
Dafovim detetom? Zaboravi je, Hauarde."
Haui skinu naoari i suzivi oi zagleda se u Fleera. "Kako zna za Do-Bet?" upita on.
"Sve to je u tvom umu, sine, nalazi se i u mome. Bar od trenutka kada si se zaljubio. Dozvoli da ti
kaem. Ni meni se to nimalo ne dopada kao ni tebi."
"Ko kae da mi se ne dopada?"
"Nikada se u ivotu nisam zaljubio, ali zahvaljujui tebi saznajem polako kako je to, i ne ini mi se
ba prijatnim."
"Ako si samo na bilo koji nain ovladao Do-Bet..."
"Ona nije moja ker, ve Dafova. On je u njenoj glavi isto onako kao to sam ja u tvojoj."
"Ovo jeste san", ponovi Haui. "Mora da je san. Sve je ovo samo jedan jebeni san."
"Pokuaj onda da se probudi", ree Fleer.
"A?"
"Ako je to san, deae, pokuaj da se probudi. Da zavrimo s tim skepticizmom i prihvatimo se
posla."
Haui ponovo stavi naoari, i Fleerovo lice mu se vrati u iu. Na njemu nije bilo osmeha.
"Nastavi", ree Fleer. "Razvrstaj svoje sumnje, jer nemamo mnogo vremena. Ovo nije igra. Ovo
nije san. Ovo je svet. A ako mi ne pomogne, u opasnosti e se nai mnogo vie od tvoje petparake
romanse."
"Jebi se!" odvrati Haui, stisnuvi aku u pesnicu. "Mogu ja da se probudim. Gledaj!"
Unevi u udarac svu svoju snagu, opalio je pesnicom po drvetu pored sebe tako da mu se kronja
zatresla.
Nekoliko listova palo je pored njega. Ponovo je udario po gruboj kori. Drugi udarac ga je zaboleo,
isto koliko i prvi. Isto se ponovilo i sa treim i sa etvrtim. Meutim, Fleerov lik nije se ni zatalasao: ostao je
postojan na suncu. Haui ponovo udari po drvetu, i oseti kako mu koa na zglavcima ake puca i poinje da
krvari. Iako je bol svakim udarcem bivao sve jai, prizor oko njega nije pokazivao nameru da se preda. Reen
da ga ipak slomi, nastavio je da udara po drvetu kao da je u pitanju neka nova veba, smiljena ne da ojaa
mainu, ve da je povredi. Bez bola se nita ne postie.
"Samo san", ponovi on za sebe.
"Nee se probuditi", upozori ga Fleer. "Prestani pre nego to neto slomi. Prsti se ne dobijaju tek
tako. Trebalo je nekoliko eona da se doe do prstiju..."
"To je samo san", ree Haui. "Samo san."
"Prestani ve jednom!"
Page 82
Meutim, Hauija je pored hitnje da razbije san gonilo jo neto. Pola tuceta drugih besova udruilo
se u tim udarcima. Bio je besan na Do-Bet, i na njenu majku, i na svoju majku, kad smo ve kod toga; bio je
besan na sebe zbog svog neznanja, zbog toga to je bio prava budala, dok su svi ostali na svetu bili tako
prokleto pametni, steui obrue oko njega. Kada bi samo mogao da uzdrma tu iluziju koja ga je obuzela,
nikada vie ne bi ispao budala.
"Slomie aku, Hauarde..."
"Probudiu se ja ve."
"I ta e onda?"
"Probudiu se."
"Ali kako e je dodirnuti slomljenom akom, kada to poeli?"
Prestao je, i osvrnuo se na Fleera. Bol je odjednom postao nesnosan. Krajikom oka primetio je
da je kora drveta svetlo skerletna. Pripala mu je muka.
"Ona ne... eli... da je dodirujem", promrmlja on. "Zatvorila mi... je vrata... pred nosom."
Pustio je da mu aka mlitavo klone niz telo. Iz nje je kapala krv, bio je svestan toga, ali nije imao
snage da pogleda. Znoj na licu odjednom se pretvorio u ledene grake koje su ga peckale. I zglobovi su mu
popustili. Oseajui vrtoglavicu, sklonio je aku u kojoj mu je bubnjalo od Fleerovih oiju (tamnih, slinih
njegovima; ak i ono mrtvo) i podigao je ka suncu.
Pronaao ga je jedan zrak, koji se kroz lie probio do njegovog lica.
"Ovo... nije... san", promrmlja on.
"Postoji i laki dokazi", zauo je Fleerovu primedbu kroz zavijanje koje mu je ispunjavalo glavu.
"Povra... povratiu..." ree on. "Mrzim prizor..."
"Ne mogu da te ujem, sine."
"Mrzim prizor... vlastite... vlastite..."
"Krvi?" dovri Fleer.
Haui klimnu. Bila je to greka. Mozak mu se zavrteo u lobanji, veze se pomeale. Jezik mu je
stekao mo vienja, ui su ostale zapeaene voskom, oi su mu osetile vlani dodir kapaka kada su se ovi
zatvorili.
"Odoh ja odavde", pomisli on i srui se.
Tako sam dugo, sine, ekao u steni da samo na trenutak ugledam svetlost. A sada kada sam se
naao ovde, neu imati prilike da uivam u njoj. Kao ni u tebi. Nemam vremena da se zabavljam s tobom,
onako kako oevi treba da se zabavljaju u drutvu svojih sinova.
Haui zastenja. Svet je jednostavno nestao s vidika. Da je eleo da otvori oi, on bi opet bio tu, ekao
bi ga. Meutim, Fleer mu je kazao da se mnogo ne napree.
"Uhvatio sam te", rekao je.
To je bilo tano. Haui je oseao kako ga oeve ruke okruuju u tami, obmotavaju. Imao je utisak da
su ogromne. Ili se moda on smanjio; ponovo postao beba.
Nikada nisam planirao da postanem otac, govorio je Fleer. Okolnosti su me naterale na to. Taj
Daf je odluio da napravi decu, zna, kako bi imao svoje agente od krvi i mesa. Morao sam da uinim isto.
"Do-Bet?" promrmlja Haui.
"Da?
"Je li ona njegova ili tvoja?"
Njegova, razume se.
"Znai mi nismo... brat i sestra?"
"Razume se da niste. Ona i njen brat su njegovo delo, ti si moje. Zato mi mora pomoi, Haui.
Slabiji sam od njega. Oduvek sam bio sanjalica. Drogirani sanjalica. On je ve tamo napolju, prikuplja svoje
proklete terate...
"Svoje ta?"
Svoja stvorenja. Svoju vojsku. To je ono to je izvukao iz komedijaa; neto to ga je odnelo
odavde. Ja? Ja nisam dobio nita. Ljudi na umoru mnogo ne mataju. Pretvore se u strah. On voli strah.
"Ko je on?"
Daf? Moj neprijatelj.
"A ko si ti?"
Njegov neprijatelj.
"To nije nikakav odgovor. elim neki bolji."
Oduzelo bi nam suvie vremena. A mi nemamo vremena, Haui.
"Samo kosti."
Haui oseti da se Fleer osmehnuo u njegovoj glavi.
Oh... kosti ti mogu dati, odvrati njegov otac. Kosti ptica i riba. Stvari zakopane u zemlji. Nalik na
seanja. Nazad do prvog uzroka.
"Jesam li ja glup, ili ti pria gluposti?"
Page 83
Imam toliko toga da ti kaem, a tako malo vremena. Moda e biti najbolje da ti pokaem.
Glas mu je postao nekako napet; Haui oseti u njemu strah.
"ta e uiniti?" upita on.
Otvoriu svoj um, sine.
"Ti se plai..."
Bie to vonja i po. Ali ne znam ni za jedan drugi nain.
"Mislim da to ne elim."
Prekasno, odvrati Fleer.
Haui oseti da su ruke koje su ga obuhvatale popustile svoj stisak; osetio je kako pada iz roditeljevog
zagrljaja. Ovo je svakako bio prvi od svih komara; biti isputen. Meutim, gravitacija je delovala ukoso u ovom
svetu misli. Umesto da lice njegovog oca pone da se udaljuje od njega kada ga je pustio, ono je poelo da
postaje... sve ogromnije... dok se on strmoglavljivao u njega.
Vie nije bilo rei koje bi oslabile misli: samo same misli i to ih je u izobilju. Suvie da bi ih se moglo
razumeti. Bilo je to sve to je Haui mogao da uini kako se ne bi udavio.
Ne opiri se, uo je oevo uputstvo. Nemoj ak ni pokuati da pliva. Prepusti se. Uroni u mene. Budi
u meni.
Vie neu biti ono to sam, odvratio je. Ako se utopim, neu vie biti ja. Biu ti. Ne elim da budem
ti.
Rizikuj. Nema drugog naina.
Neu! Ne mogu! Moram zadrati... kontrolu.
Poeo je da se bori protiv elementa koji ga je okruavao. Meutim, ideje i slike nastavili su da se
probijaju kroz njegov um. Misli koje je u njegov um uneo um koji je bio van njegove sadanje moi
razumevanja.
...Izmeu ovog sveta, koji se zove Kozm... a takoe i Glina, kao i Helter Incendo... izmeu ovog
sveta i Metakozma, koga takoe zovu Alibi, pa Exordium i Usamljeno Mesto, nalazi se more po imenu
Sutina...
Slika tog mora pojavila se u Hauijevoj glavi, a meu tom zbrkom nalazio se poznati prizor. Plutao je
u njemu, za vreme kratkog sna koji je delio sa Do-Bet. Nosila ih je nena plima, njihove kose su se mrsile,
tela su im se dodirivala. Prepoznavanje je smirilo njegove strahove. Sada je pomnije sluao Fleerova
uputstva.
...a na tom moru, postoji ostrvo...
Ugledao ga je, mada u daljini.
Zove se Efemeris...
Predivna re, i predivno mesto. Glava mu je poivala u oblaku, ali njegove nie padine bile su
osvetljene. Ne sunevom svetlou; ve svetlou duha.
elim da se naem tamo, pomisli Haui, elim da se naem tamo sa Do-Bet.
Zaboravi je.
Reci mi ega ima tamo. ega ima na Efemerisu?
Velika i tajna predstava, odvratie misli njegova oca, koju gledamo tri puta. Kada se raamo, kada
umiremo, i one noi kada spavamo pored ljubavi svoga ivota.
Do-Bet.
Rekoh ti da je zaboravi.
Bio sam tamo sa Do-Bet! Plutali smo tamo zajedno.
Ne.
Da. To znai da je ona ljubav moga ivota. Upravo si to kazao.
Rekao sam ti da je zaboravi.
Jeste! Blagi Boe! Jeste!
Neto to je poteklo od Dafa suvie je prljavo da bi se moglo voleti. Suvie pokvareno.
Ona je neto najlepe to sam ikada video.
Odbacila te je, podseti ga Fleer.
Onda u je ponovo pridobiti za sebe.
Jasno je video njen lik u glavi; sada je on bio jasniji i od ostrva, ili san-mora u kome je ono plutalo.
Posegnuo je za seanjem na nju i pomou njega se iupao iz stiska oevog uma. Vratila mu se munina, a
za njom i svetlost, koja se razlivala kroz kronje iznad njegove glave.
Otvorio je oi. Fleer ga nije drao, ako ga je u bilo kom trenutku uopte drao. Haui je leao na
leima u travi. Ruku od lakta do zglavka nije oseao, i imao je utisak da mu je aka koja se na njega
nastavljala dvostruko vea. Bol u njoj bio je prvi znak da ne sanja. Drugi, to to se tek probudio iz sna. ovek
sa konjskim repom bio je stvaran; u to nije bilo sumnje. to znai da su vesti koje mu je doneo mogle biti
istinite. Ovo jeste bio njegov otac, kakav je da je. Kada se Fleer oglasio, podigao je glavu iz trave.
"Ti ne razume u kako se oajnikoj situaciji nalazimo", ree Fleer. "Ako ga ne zaustavim, Daf e
Page 84
osvojiti Sutinu."
"Ne zanima me", odvrati Haui.
"Duan si", izjavi Fleer. "Ne bih te stvorio da nisam mislio da mi moe pomoi."
"Oh, kako je to dirljivo", primeti Haui. "Zaista se oseam eljenim."
Poeo je da ustaje, izbegavajui da pogleda u povreenu aku. "Nije trebalo da mi pokae to
ostrvo, Fleeru..." ree on. "Sada znam da je ono to postoji izmeu Do-Bet i mene pravo. Ona nije uprljana.
I nije mi sestra. To znai da je mogu povratiti."
"Posluaj me!" ree Fleer. "Ti si moje dete. Trebalo bi da me slua!"
"Ako ti treba rob, idi i nai ga", ree Haui. "Imam ja prea posla."
Okrenuo je Fleeru lea, ili je bar verovao da je to uinio, jer se ovek pojavio ispred njega.
"Kako si, do avola, to izveo?"
"to ta ja mogu. Sitnice. Nauiu te. Samo me ne ostavljaj, Hauarde."
"Niko me ne zove Hauard", primeti Haui, podigavi aku da odgurne Fleera. Na trenutak je
zaboravio na povredu: sada ju je ugledao. Zglavci su mu bili naduveni, nadlanica i prsti lepljivi od krvi. Vlati
trave su se zalepile za nju, svetlo zeleno na svetlo crvenom. Fleer s odvratnou ustuknu.
"Ni ti ne voli krv, a?" primeti Haui.
Dok se povlaio, neto se izmenilo u Fleerovoj pojavi, ali bilo je suvie tanano da bi Haui shvatio
ta je posredi. Da se nije moda u svom povlaenju naao obasjan suncem i ono ga na neki nain probolo? Ili
se deli neba zatvoren u njegovom stomaku rainio i isplivao mu u oi? ta god bilo, pojavilo se i nestalo.
"Da se nagodimo", predloi Haui.
"Kako?"
"Ti mene ostavi na miru; ja u..."
"Sami smo, sine. Protiv celog sveta."
"Ti si potpuno lud, zna li to?" ree Haui. Skrenuo je pogled sa Fleera i uperio ga u put kojim je
doao. "Eto od koga sam to nasledio. Sve to sranje! E pa, ja to neu! Dosta je. Imam one koji me vole!"
"Ja te volim!" ree Fleer.
"Laljive."
"U redu, onda u nauiti."
Haui poe da se udaljava od njega sa ispruenom krvavom akom.
"Mogu nauiti!" uo je oca kako dovikuje za njim. "Hauarde, uj me! Mogu nauiti!"
Nije potrao. Nije imao snage za to. Ipak je uspeo da stigne do puta a da ne padne, to je
predstavljalo pobedu uma nad materijom, kada se uzme u obzir koliko je bio slab na nogama. Tamo se krae
vreme odmorio, zadovoljan to Fleer nije mogao da ga sledi na otvoreno. Taj je ovek imao tajne koje nije
eleo da vide ljudske oi. Dok se odmarao, kovao je planove. Prvo e se vratiti u motel, i pobrinuti za aku. A
onda? Ponovo e otii do kue Do-Bet. Imao je dobre vesti i ve e nai naina da ih saopti, makar cele noi
morao da eka da mu se za to ukae prilika.
Sunce je bilo toplo i sjajno. Bacalo je senku pred njim dok je koraao. Usredsredio je pogled na
plonik i sledio njegovo ustrojstvo, korak po korak, nazad ka zdravom razumu.
U umi koja je ostala za njim, Fleer je proklinjao svoju nesposobnost da izie na kraj sa
malopreanjom situacijom. Nikada nije bio naroito dobar u ubeivanju, skakao je sa banalnosti na vizije, ne
uspevajui da na odgovarajui nain epa sredinjicu koja se nalazila izmeu; bile su to jednostavne
drutvene vetine koje veina ljudi savlada ve do desete godine. Nije uspeo da pridobije sina pomou
otvorenog ubeivanja, a Hauard se, pak, odupreo otkriima koja su mogla da ga nateraju da shvati opasnost u
kojoj se nalazio njegov otac. I ne samo on; ve i svet. Nijednog trenutka nije Fleer posumnjao da je Daf isto
onoliko opasan sada koliko je bio jo dok su se nalazili u Misiji svete Katarine, kada ga je Nuncio tek razredio.
Sada je bio jo vie. Imao je svoje agente u Kozmu; decu koja e ga sluati jer je umeo da barata reima.
Hauard je trenutno hitao nazad u zagrljaj jednog od tih agenata. Moglo se rei da je za njega bio izgubljen. I
tako mu nije preostalo nita drugo do da krene sam u Gaj, i potrai ljude od kojih bi mogao da izvue
halucigenije.
Nije imalo svrhe odlagati taj trenutak. Do sumraka je imao jo nekoliko asova, do trenutka u kome
se dan pretvara u no, kada e Daf stei jo veu prednost od one koju ve poseduje. Iako mu se nije
dopadalo to e morati da se pojavi na ulicama Gaja gde e svi moi da ga vide i zagledaju, drugog izbora nije
imao. Moda nabae na nekolicinu koji i po danu snevaju.
Podigao je pogled put neba, i setio se svoje sobe u Misiji, u kojoj je tolike blagoslovene asove
prosedeo sa Raulom, sluajui Mocarta i posmatrajui oblake kako se menjaju dok su dolazili sa okeana.
Promena, uvek promena. Strujanje oblika u kojima e pronai odjeke zemaljskih stvari: drveta, psa, ljudskog
lica. Jednog dana e se pridruiti tim oblacima, kada se njegov rat protiv Dafa okona. Tada e ugasnuti tuga
zbog rastanka koju je sada oseao... Raul je otiao, Hauard je otiao, sve ga je naputalo.
Page 85
Samo vrsti oseaju bol. Promenljivost ivi u svemu, uvek. Jedna zemlja, ivi jedan besmrtni dan.
Oh, kada bi mogao tamo da se nae!
VII
Za Vilijama Vita, biografa Palomo Gaja, jutro koje je doivelo svoj najgori komar postalo je
stvarnost. Iziao je iz privlane, jednospratne rezidencije u Mirnopotoku, kojom se hvalisao pred klijentima
tvrdei da joj je cena porasla za trideset hiljada dolara za pet godina od kada ju je kupio, i krenuo kao i svakog
dana da prodaje nekretnine u svom omiljenom gradu na zemlji. Ali ovog jutra sve je bilo nekako drugaije. Da
je neko od njega zatraio da kae ta je to bilo drugaije, ne bi umeo suvislo da odgovori, ali instinktivno je
oseao da se njegov voljeni Gaj razboleo. Vei deo jutra proveo je pored prozora u kancelariji koji je gledao
pravo na samoposlugu. Gotovo svi iz Gaja dolazili su bar jednom nedeljno u samoposlugu; za mnoge je ona
imala dvostruki znaaj: u njoj se kupovalo i sretalo. Vilijam se ponosio time to je bio u stanju da navede puno
ime i prezime devedeset osam procenata ljudi koji su u nju ulazili. Mnogima je pomogao da nau kue; da se
presele kada su im se porodice uveale i prerasle kue koje su kupili kao tek venani; esto je ponovo selio
sredovene kada bi im deca otila; na kraju je prodavao kue iji su stanari pomrli. I njega je veina znala.
Oslovljavali su ga po imenu, ogovarali su njegove leptir-mane (koje su bile njegov zatitni znak; imao ih je sto
jedanaest), predstavljali su ga prijateljima koji bi doli u posetu.
Ali danas, dok je gledao kroz prozor, nije uivao u obredu. Da li je mogue da je na ljude
jednostavno u toj meri uticala smrt Badija Vensa, i tragedija koja je usledila kao njena posledica, da nisu ni
pozdravljali jedne druge kada bi se sreli na parkingu? Ili su se i oni, poput njega, probudili sa nekim udnim
oekivanjem, kao da se sprema neto to su zaboravili da zapiu u svoje dnevnike, i emu je trebalo da
prisustvuju, jer e strano zaaliti ako to propuste.
Jednostavno stojei i posmatrajui, nesposoban da protumai ono to je video ili oseao,
raspoloenje mu se srozalo na nulu. Odluio je da poe u procenu. Trebalo je da pogleda tri kue... dve u
Srnoudolini, jednu u Vetrostrmini... i da im odredi cenu. Teskoba koju je oseao nije se smanjila dok se vozio
ka Srnoudolini. Sunce koje je obasjavalo plonike i travnjake udaralo je sa eljom da ozledi; vazduh iznad njih
je treperio kao da eli da rastopi ciglu i kriljac i potpuno raznese njegov dragoceni Gaj.
Dva imanja u Srnoudolini bila su u veoma razliitom stanju; i jednom i drugom morao je da pokloni
svu svoju panju za vreme obilaska, beleei dobre i loe strane. Kada je konano zavrio s njima, i krenuo ka
kui u Vetrostrmini, ve mu je dovoljno dugo panja bila odvuena od strahova koji su ga ranije tog jutra
obuzimali, pa je pomislio da je moda preterao. Znao je da e mu zadatak koji ga je ekao pruiti znatno
zadovoljstvo. Kua na Proplanku Divlje Trenje, neposredno ispod Polumeseca, bila je velika i poeljna. Dok
je izlazio iz kola, ve je u sebi spremao oglas za Bilten boljih domova.
Budite kralj Brda! Savreni porodini dom eka na vas!
Od dva kljua koji su se nalazili na prstenu, izdvojio je onaj koji je otvarao prednja vrata i otkljuao
ih. Pravne zaevice drale su kuu praznu i nisu dozvoljavali da bude izneta na trite jo od prolea; vazduh
je unutra bio pun praine i ustajao. Dopadao mu se njegov miris. Bilo je neeg u praznim mestima to bi ga
uvek dirnulo. Voleo je o njima da razmilja kao o domovima koji ekaju; prazna platna po kojima e kupci
iscrtati vlastiti poseban raj. Lutao je kroz kuu, pravei podrobne beleke u svakoj sobi, sklapajui zavodnike
reenice u glavi za vreme obilaska:
Prostrana i ista. Dom koji e odueviti ak i najzahtevnijeg kupca. Tri spavae sobe, dva i po
kupatila, sa teraco podovima, sa zidovima obloenim brezovinom u formalnoj dnevnoj sobi, potpuno
opremljena kuhinja, natkriven patio...
Znao je da e kua postii dobru cenu zahvaljujui veliini i lokaciji. Poto je obiao prizemlje,
otkljuao je vrata koja su vodila u dvorite i iziao. Kue, ak i u niim predelima Brda, bile su daleko jedna od
druge. Ni iz jedne od susednih kua nije se videlo ovo dvorite. Da jeste, imali bi i te kakvog razloga da se
poale na njegovo stanje. Trava na travnjaku sezala je gotovo do kolena, bila je neujednaene visine i
sasuena; drvee je trebalo potkresati. Preao je preko suncem sprenog tla da premeri bazen. Nije bio
ispranjen poto je gospoa Lojd, vlasnik ove kue, preminula. Nivo vode bio je nizak, a povrina prekrivena
algama zelenijiim i od trave to je nikla izmeu ploica na ivici bazena. Strano je smrdelo. Nije ba bio rad da
se sagne i premeri bazen, ve je odoka odredio dimenzije, znajui da se potpuno moe osloniti na svoje
uvebano oko isto kao i na metar. Upravo je zapisivao mere, kada je voda u sreditu bazena stala da se
mreka, da puzi preko mrtve povrine prema njemu. Odmakao se od ivice, zabeleivi da to je pre mogue
treba poslati ovamo Slubu za ienje bazena. ta god da se razmnoavalo u tom kalu... gljive ili ribe...
moglo je da pone da odbrojava sate do izbacivanja.
Voda se ponovo pomerila; streliasto kretanje podsetilo ga je na jedan sasvim drugaiji dan, i na
drugo jedno telo iz opsednute vode. Odbacio je to seanje... ili je bar pokuao to da uini... i, okrenuvi lea
bazenu, krenuo prema kui. Meutim, to seanje je suvie dugo bilo samo; zahtevalo je da poe sa njim.
Page 86
Mogao je da vidi etiri devojke... Karolinu, Trudi, Dojs i Arlin, prelepu Arlin... jasno kao da ih je jo jue
uhodio. Posmatrao ih je svojim unutranjim okom, skidajui im odeu. uo ih je kako torou; smeju se.
Zastao je i osvrnuo se prema bazenu. Supasti sadraj je ponovo bio miran. ta god da je iznedrio, ili
bilo emu da je sluio kao krevet, vratilo se na spavanje. Bacio je pogled na sat. Izbivao je iz kancelarije samo
sat i etrdeset pet minuta. Ako pouri i brzo ovde obavi posao, mogao bi da se vrati kui na kratko, i pogleda
neku traku iz svoje video kolekcije. Ta ideja, koja mu je delimino pala na pamet zbog erotskih seanja koja je
bazen u njemu pobudio, naterala ga je da se s novim arom vrati u kuu. Zakljuao je stranja vrata i krenuo
na sprat.
Na pola puta je zastao, jer je odozgo zauo neku buku.
"Ko je to tamo?" upita on.
Nije bilo odgovora, ve se ponovo zaula buka. Ponovio je pitanje; nastavio se dijalog u kome su se
izmenjivali pitanje i zvuk, pitanje i zvuk. Da se u kui moda ne nalaze neka deca? Ponovo je poeo da raste
broj provala u prazne kue, to je pre nekoliko godina preraslo u pravo pomodno ludilo. Meutim, sada je prvi
put bio u prilici da uhvati krivca na delu.
"Silazite li?" upita on, unevi u svoje pitanje to je mogao jai basso profundo. "Ili da se ja popnem
da vas izvuem napolje?"
Jedini odgovor bio je isti onaj rugajui zvuk koji je ve dva puta uo, kao kada kakav psi sa
nepodseenim noktima tri preko poda od tvrdog drveta.
Neka vam bude, pomisli Vilijam. Nastavio je da se penje uz stepenice, trudei se da pravi to vie
buke ne bi li preplapio uljeze. Veinu dece iz Gaja znao je po imenima i nadimcima. Na one koje nije znao
bio je spreman da upre prst u kolskom dvoritu. Uradie to za primer ostalima, kako bi ih obeshrabrio da to i
dalje ine.
Kada je stigao do vrha stepenita, sve je bilo tiho. Poslepodnevno sunce prodiralo je kroz prozor, a
njegova toplina je smirivala ono malo straha koji je pulsirao u njemu. Ovde nije bilo nikakve opasnosti. Opasna
je kakva ulica u L.A-u u pono, i zvuk noa koji grebe po cigli dok neko bei. Ovo je Gaj, jednog petka, u jedno
sunano poslepodne.
Kao da je elela da potvrdi tu misao, kroz zelena vrata glavne spavae sobe urno izie neka
igraka na navijanje; stopu i po dugaka bela stonoga, ije su plastine noge ritmiki dobovale po podu.
Osmehnuo se na to. Dete je poslalo napolje igraku u znak predaje. Blago se osmehujui, Vilijam se prignu
da je podigne, uperivi pogled na pod kroz vrata.
Meutim, pogled mu se istog asa vrati na igraku im ju je dodirnuo, a dodir je ve potvrdio ono to
je vid suvie kasno shvatio da bi na vreme reagovao: da ta stvar koju je dohvatio uopte nije igraka. Oklop joj
je bio mek, topao i vlaan pod njegovom akom, a njene peristaltike kretnje odbojne. Pokuao je da je ispusti
ali mu se njeno telo priljubilo uz aku, uhvativi mu se za dlan. Ispustivi svesku i olovku, otrgao je to stvorenje
s jedne ake drugom i bacio ga. Palo je na lea izdeljena u segmente, nastavivi kretnje kao da vozi bicikl sa
svojih dvanaest nogu poput prevrnutog raka. Dahui i posrui, oslonio se o zid i ostao tamo da stoji dok mu
se nije obratio neki glas koji je dopirao iza vrata:
"Ne ekaj na poziv. Dobrodoao si."
Onaj koji je to izgovorio nije bio dete, shvati Vilijam, ali ve pre nekoliko sekundi zakljuio je da je
njegov prvobitni scenario bio suvie optimistian.
"Gospodine Vit", javi se drugi glas. Bio je vii od prvog; prepoznao ga je.
"Tomi-Rej?" upita Vilijam, ne mogavi da sakrije olakanje koje je osetio. "Jesi li to ti, Tomi-Rej?"
"Svakako. Uite. Upoznajte se sa drutvom."
"ta se to ovde dogaa?" upita Vilijam, udaljivi se od zveri koja se i dalje koprcala i gurnuvi vrata.
Kantunski zastori gospoe Lojda bili su navueni, tako da mu se posle spoljanjeg bletavila soba uinila
dvostruko mranija. Ali uspeo je da raspozna Tomi-Reja MekGira, koji je stajao nasred sobe, a iza njega, u
najmranijem uglu, sedeo je jo neko. Izgleda da je jedan od njih ronio u smrdljivoj vodi bazena; bolesni
smrad zapahnuo je Vilijamove sinuse.
"Ne bi trebalo da si ovde", ukori on Tomi-Reja. "Je li ti jasno da si neovlaeno ovde? Ova kua..."
"Neete nas odati, je li tako?" upita Tomi-Rej. Zakoraio je prema Vilijamu, potpuno zaklonivi svog
sadruga.
"Nije to tako jednostavno..." poe Vilijam.
"Jeste", ree Tomi-Rej bez uvijanja. Napravio je jo jedan korak, pa jo jedan, iznenada proavi
pored Vilijama i uputivi se ka vratima, koja je potom zalupio. Taj je zvuk uzbudio sadruga Tomi-Reja... ili, pre
bi se moglo rei, sadruge njegovog sadruga... jer Vilijamu su se do tada oi ve dovoljno privikle na tamu tako
da je mogao da vidi da je bradati ovek zavaljen u stolici u uglu vrveo od stvorenja koja su dosta podseala na
stonogu iz hodnika. Prekrivala su ga poput kakvog ivog oklopa. Puzala su mu preko lica, visila sa usana i iz
oiju; sakupljala su se oko njegovih prepona, masirala ga. Napajala su se iz njegovih pazuha, poskakivala mu
po stomaku. Bilo ih je mnogo i on se naduo toliko da je izgledao dvostruko vei.
"Blagi Boe", izusti Vilijam.
Page 87
"Fino, a?" primeti Tomi-Rej.
"Koliko ujem, ti i Tomi-Rej se odavno znate", ree Daf. "Priaj. Da li je bio obzirno dete?"
"ta je ovo, do avola?" upita Vilijam, pogledavi ponovo u Tomi-Reja. Mladieve oi su sijale dok
su lutale unaokolo.
"Ovo je moj otac", glasio je odgovor. "Ovo je Daf."
"Voleli bismo da nam pokae tajnu svoje due", ree Daf.
Vilijam je istog asa pomislio na svoju privatnu zbirku, zakljuanu kod kue. Kako je samo ova
opscenost saznala za to? Da li ga je Tomi-Rej uhodio? Voajer koga je uhodio voajer?
Vilijam odmahnu glavom. "Ja nemam tajni", ree on blago.
"Verovatno je tako", primeti Tomi-Rej. "Dosadni usranko."
"Neljubazan si", primeti Daf.
"Svi to kau", odvrati Tomi-Rej. "Pogledaj ga samo, nosi te jebene leptir-mane i svima se klanja."
Rei Tomi-Reja pogodile su Vilijama. One, kao i Dafov izgled, izazvali su drhtaje u njegovim
obrazima.
"Najdosadniji usranko i celom jebenom gradu", dodade Tomi-Rej.
U znak odgovora Daf otrgnu jednu zvericu sa stomaka i u luku je baci na Tomi-Reja. Pogodio je
cilj. To stvorenje sa repovima poput bieva i siunom glavom, zalepilo se za lice Tomi-Reja, priljubivi stomak
za njegova usta. Izgubio je ravnoteu, i posrnuo u stranu dok je zarivao prste u parazita. Odvojio se od
njegovog lica uz jedno komino cmok, otkrivi iskeena usta Tomi-Reja, to je bilo propraeno Dafovim
smehom. Tomi-Rej baci to stvorenje nazad u pravcu njegovog gospodara; uradio je to kilavo, tako da je
stvorenje zavrilo na stopu od mesta na kome je Vilijam stajao. On se povukao od njega, izazvavi novu buru
smeha kod oca i sina.
"Nee ti nita", ree Daf. "Osim ako ja to ne poelim."
On pozva stvorenje kojim su se on i deak poigrali; ono se odunja nazad do udobnosti Dafovog
stomaka.
"Ti verovatno poznaje veinu ovih ovde", ree Daf.
"Aha", promrmlja Tomi-Rej. "I one znaju njega."
"Ova ovde, na primer", primeti Daf, izvukavi iza svojih lea neku zverku veliine make. "Ova
ovde je izila iz one ene... kako se zvae, Tomi?"
"Ne seam se."
Daf je napravio polukrug sa stvorenjem, koje je podsealo na ogromnu izbledelu korpiju, i
dovukao ga pred svoje noge. Stvorenje je izgledalo gotovo stidljivo; elelo je da se povue nazad u skrovite.
"One ene sa psima, Tomi..." stade da ga podsea Daf. "Mildred, zaboravih prezime."
"Dafin", ree Vilijam.
"Odlino! Odlino!" ree Daf, uperivi debeli palac u njegovom pravcu. "Dafin! Kako brzo
zaboravljamo! Dafin!"
Vilijam je poznavao Mildred. Video ju je upravo tog jutra... bez opora pudlica... kako stoji u gomili i
zuri pred sebe kao da se dovezla ovamo dole samo zato da bi zaboravila zbog ega je dola. Meutim, u
kakvoj vezi su bili ona i ta korpija, bilo je za njega nedokuivo.
"Vidim da si pometen, Vite", primeti Daf. "Pita se: je li ovo novi Mildredin ljubimac? Odgovor je, ne.
Odgovor glasi, ovo je otelotvorenje Mildredine najuvanije tajne. To je ono to elim i od tebe, Vilijame. Ono
najdublje. Tajnu."
Punokrvni heteroseksualni voajer kakav je bio, Vilijam je istog asa razabrao ta stoji u podtekstu
Dafovog zahteva. Felacio. On i Tomi-Rej nisu bili otac i sin, oni su tucali jedan drugoga. Sve te prie o
dubokim, tajnim stvarima, predstavljale su samo paravan prebaen preko toga.
"Ne elim da uestvujem u ovome", ree Vilijam. "Tomi-Rej e ti rei da ja ne radim nikakve uvrnute
stvari."
"Nema nieg uvrnutog u strahu", odvrati Daf.
"Nema oveka koji se ne plai", dodade Tomi-Rej.
"Neki vie od drugih. Ti... pretpostavljam... vie od veine. Priznaj, Vilijame. U glavi krije neke
gadne stvari. Ja samo elim da ih izvadim i prisvojim."
Nove aluzije. Vilijam je uo Tomi-Reja koji je zakoraio u njegovom pravcu.
"Ostani gde jesi", upozorio ga je Vilijam. Bio je to isti blef, i po iscerenom licu Tomi-Reja video je da
ovaj to zna.
"Posle toga e se oseati mnogo bolje", ree Daf.
"Mnogo", sloi se Tomi-Rej.
"To nita ne boli. Pa... moda malo, u poetku. Ali kada jednom izbaci to ubre, bie druga
osoba."
"Mildred je bila samo jedna od mnogih", ree Tomi- Rej. "Noas je posetio itavu gomilu."
"Tako je."
Page 88
"Ja sam mu pokazivao put i on ga je sledio."
"Namirisao sam neke ljude, zna? Zaista sam ih namirisao."
"Luiz Dojl...Kris Sipara... Heri O'Konor..."
Vilijam ih je sve znao.
"...Ginter Rotberi... Martina Nesbit..."
"Martina je ba imala ta da nam pokae", primeti Daf. "Jedna od tih prikaza je napolju. Hladi se."
"Bazen?" promrmlja Vilijam.
"Video si je?"
Vilijam odmahnu glavom.
"Mora je videti. Veoma je vano znati ta su sve ljudi krili od tebe svih ovih godina." Pogodio mu je
icu, mada je Vilijam podozrevao da Daf toga nije bio svestan. "Ti misli da poznaje sve te ljude", nastavi on,
"a oni se svi od reda plae nekih stvari, mada to ni za ivu glavu ne bi priznali; mrana mesta prikrivaju
osmesima. Oni..." on podie ruku za koju se dralo neko stvorenje koje je podsealo na majmuna bez krzna,
"...ive na tim mestima. Ja ih samo pozivam da iziu."
"I kod Martine?" upita Vilijam, nazrevi neodreenu mogunost za bekstvo.
"Oh, svakako", odvrati Tomi-Rej. "Ona je imala jednu od najboljih."
"Zovem ih terate", ree Daf. "to znai udovino raanje; udo. Kako ti se to dopada?"
"Ja bih... ja bih voleo bih da vidim ta je Martina iznedrila", odgovori Vilijam.
"Zgodna gospa", ree Daf, "sa runim zajebantom u glavi. Poi da mu pokae, Tomi-Rej. A onda
ga vrati ovamo gore."
"Svakako."
Tomi-Rej je okrenuo kvaku, ali je oklevajui zastao pre nego to je otvorio vrata, kao da je itao
misli koje su prolazile Vilijamu kroz glavu.
"Zaista eli da vidi?" upita ga mladi.
"elim", odgovori Vilijam. "Martina i ja..." Dopustio je da mu se glas malo zatreperi. Daf je zagrizao.
"Ti i ta ena, Vilijame? Zajedno?"
"Jednom ili dvaput", slaga on. Nije ni pipnuo Martinu, niti je ikada to uopte poeleo, ali se nadao da
e mu to posluiti kao opravdanje za iskazanu znatielju.
Izgleda da je uspeo da ubedi Dafa.
"To je dodatni razlog da vidi ta je krila od tebe", primeti on. "Povedi ga, Tomi-Rej! Povedi ga!"
Mladi MekGir poslua nareenje, i povede Vilijama dole. Nemelodino je zvidukao dok su silazili,
svojim lakim hodom i srdanou poriui avolsko drutvo u kome je bio. Vilijam je vie no jednom pao u
iskuenje da upita maloga zato, kako bi bolje mogao da shvati ta se to deavalo Gaju. Kako to da je zlo bilo
tako bezbrino? Kako su mogle due koje su bile oigledno pokvarene kao to je bio Tomi-Rej da bazaju,
pevue i razmenjuju duhovitosti poput obinog sveta?
"Uvrnuto, a?" primeti Tomi-Rej dok je od Vilijama uzimao klju od stranjih vrata. itao mi je misli,
pomisli Vit, meutim, naredna primedba Tomi-Reja je to opovrgla.
"Prazne kue. Uvrnuta mesta. Osim za tebe, pretpostavljam. Ti si navikao na njih, je li tako?"
"Morao sam da se naviknem."
"Daf ne voli mnogo sunce, pa sam mu naao ovo mesto. Mesto gde se moe sakriti."
Kada izioe napolje, Tomi-Rej stade da mirka na jarkom suncu. "Izgleda da postajem kao on",
prokomentarisa on. "Nekada sam voleo plau, zna. Topanga; Malibu. Sada mi nekako odmah pripadne
muka kada pomislim na svu tu... bletavost."
On krenu prvi ka bazenu, pognute glave, i nastavi da ereta.
"Znai tako, ti i Martina, a? Nije ba mis sveta, razume ta hou da kaem? I nema sumnje da u
sebi krije neke uvrnute stvari. Trebalo je da vidi kako je to izlazilo napolje... oh, samo da si video. Kakav
prizor. Oni to na neki nain izbacuju sa znojem. Kroz rupice..."
"Pore."
"A?"
"Rupice. Pore."
"Aha. Fino."
Stigli su do bazena. Tomi-Rej mu je priao sa reima:
"Zna, Daf zna kako da ih dozove. Umom. Ja ih jednostavno zovem po imenima; ili imenima ljudi
kojima su pripadala." On se osvrnu na Vilijama, uhvativi ga kako pogledom prelazi preko ograde koja je
opasivala dvorite, traei rupu u njoj. "Dosadno ti je?" upita Tomi-Rej.
"Ne. Ne... samo sam... ne, nije mi dosadno."
Mladi se ponovo okrenu licem ka bazenu. "Martina?" pozva on. Povrina vode se uzburkala. "Evo
je dolazi", ree Tomi-Rej. "Verujem da e se i te kako iznenaditi."
"Kladim se da hou", odvrati Vilijam, zakoraivi prema ivici. Kada je ono, ta god to bilo, to se
nalazilo u vodi poelo da izbija na povrinu, on je ispruio ruke i gurnuo Tomi-Reja u krsta. Deko je zavikao i
Page 89
izgubio ravnoteu. Vilijam je na trenutak ugledao teratu u bazenu... bila je nalik na ratni brod sa nogama. A
onda je Tomi-Rej pao na nju, i deak i zver poee da se mlate. Vilijam se nije zadrao da vidi ko e koga
ujesti. Pojurio je prema najslabijem mestu u ogradi, prebacio se preko nje i utekao.
"Pustio si ga da ti umakne", ree Daf, kada se Tomi-Rej, posle izvesnog vremena, vratio gore u
gnezdo. "Ve vidim da neu moi da se oslonim na tebe."
"Prevario me je."
"Ne bi trebalo da te to toliko udi. Zar jo nisi nauio? Ljudi imaju tajna lica. Zbog toga i jesu
zanimljivi."
"Pokuao sam da ga stignem, ali ve je zbrisao. eli li da odem do njegove kue? Moda da ga
ubijem?"
"Polako, polako", ree Daf. "Moemo ga pustiti da dan ili dva iri glasine. Ko e mu, ionako,
poverovati? Samo moraemo da odemo odavde nakon to padne mrak."
"Ima jo praznih kua."
"Neemo morati da traimo", ree Daf. "Sino sam nam pronaao trajno prebivalite."
"Gde?"
"Ona jo nije sasvim spremna za nas, ali bie."
"Ko?"
"Videe. U meuvremenu, morae umesto mene da ode na krai put."
"Svakako."
"Nee morati dugo da izbiva. Dole na obali postoji mesto na kome sam jako davno ostavio neto
to mi je veoma vano. elim da mi to donese, dok se ja otarasim Fleera."
"elim da budem ovde tom prilikom."
"Dopada ti se pomisao na smrt, je li tako?"
Tomi-Rej se isceri. "Aha. Dopada mi se. Moj prijatelj Endi imao je uredno istetoviranu lobanju, evo
ovde." Tomi-Rej upre prst u svoje grudi. "Povrh srca. Imao je obiaj da kae kako e umreti mlad. Govorio je
da e otii u Bomboru, stenje je tamo zaista opasno... talasi se jednostavno podvuku, zna?... i da e saekati
poslednji talas, i dok bude ba onako dobro jedrio bacie se sa daske. Jednostavno e to uraditi. Tek tako.
Jedri i umri."
"Pa je li je?" upita Daf. "Umro, mislim?"
"Kurac je", odvrati Tomi-Rej prezrivo. "Nije imao muda."
"Ali ti bi to mogao da uini."
"Sad? K'o iz pike."
"Nemoj previe da uri. Sprema se urka."
"A?"
"Aha. Velika urka. Ovaj grad nikada nije video nita slino tome."
"Ko je pozvan?"
"Pola Holivuda. A druga polovina e aliti to nije bila pozvana."
"A mi?"
"Oh, mi emo svakako biti tamo. Budi ubeen u to. Biemo tamo, ekaemo spremni ."
Konano, pomisli Vilijam dok je stajao na Spilmontovom pragu u Ulici grakovog cveta, konano
jedna pria koju mogu da ispriam. Pobegao je pred uasima Dafovog suda sa priom koje je mogao da se
otarasi, i koja e od njega napraviti junaka, jer e on biti taj koji e upozoriti ostale.
Spilmont je bio jedan od mnogih kojima je Vilijam pomogao da skue kuu; dve u stvari. Dosta
dobro su se poznavali, tako da su se oslovljavali po imenima.
"Bili?" zausti Spilmont, odmerivi Vilijama od glave do pete. "Ne izgleda ba dobro."
"I nisam dobro."
"Ui."
"Dogodilo se neto strano, Oskare", ree Vilijam, dozvolivi da bude urno uveden unutra. "Nikada
nisam video nita gore od ovoga."
"Sedi. Sedi", ree Spilmont. "Dudit? Doao je Bil Vit. ta e, Bili? Hoe neto da popije?
Pobogu, drhti kao prut."
Dudit Spilmont je bila savrena majka-zemlja, irokih kukova i velikih grudi. Pojavila se iz kuhinje i
ponovila muevljeva opaanja. Vilijam je zamolio za au hladne vode, ali nije mogao da saeka da mu je
donesu da bi zapoeo svoju priu. Jo dok je poinjao, bio je svestan kako e smeno da zvui. Bila je to pria
slina onima koje se priaju oko logorske vatre, ali ne i po danu dok se deca sluaa ispod prozora
protravaju kroz prskalice za travnjak. Spilmont ga je ipak sasluao onako kako mu je dunost to nalagala,
rekavi eni da se udalji poto je donela vodu. Vilijam nije odustao na pola, ak se prisetio i imena onih koje je
Page 90
Daf dodirnuo prethodne noi, objanjavajui s vremena na vreme da je svestan da se sve to je ispriao
protivi zdravom razumu, ali da se svejedno dogodilo. S tom primedbom je i zavrio priu:
"Znam kako ovo mora da zvui", rekao je.
"Ne mogu da kaem da nije pria i po", odvrati Spilmont. "Da mi ju je ispriao neko drugi, ne bih ga
ni sasluao do kraja. Ali sranje, Bil... Tomi-Rej MekGir? On je dobar deko."
"Odveu te tamo", ree Vilijam. "Ali samo pod uslovom da se prethodno naoruamo."
"Ne, ti sada nisi u stanju da to uini."
"Ne sme poi sam", ree Vilijam.
"Hej, kom'o, pred tobom je ovek koji voli svoju decu. Zar misli da bih dozvolio da ostanu
siroii?" Spilmont se nasmeja. "Sluaj, ti se vrati kui. Ostani tamo. Nazvau te kada budem imao nekih
novosti. Vai?"
"Vai."
"Jesi li siguran da moe da vozi? Mogu zvati nekoga..."
"Stigao sam dovde."
"Tako je."
"Sa mnom e biti sve u redu."
"U meuvremenu, nikom ni rei, Bil, u redu? Ne elim da se nae neko ko je lak na okidau."
"Ne. To nikako. Razumem."
Spilmont je posmatrao Vilijama kako iskapljuje ostatak ledene vode, a onda ga je ispratio do vrata,
rukovao se s njim, i mahnuo mu. Vilijam je uinio onako kako mu je rekao. Odvezao se pravo kui, pozvao
Valeriju i rekao joj da se nee vraati u kancelariju, zakljuao sva vrata i pozatvarao prozore, skinuo se,
ispovraao, istuirao i smestio se pored telefona da dobije daljnje vesti o izopaenosti koja je stigla u Palomo
Gaj.
VIII
Grilo je iznenada osetio straan umor, tako da je negde oko tri i petnaest otiao u krevet, naloivi
deurnom na centrali da mu ne prosleuje pozive do daljnjega. Zato ga je probudilo kucanje na vratima. Seo
je u krevetu, glava mu je bila tako laka da mu umalo nije odlebdela.
"Posluga", zau enski glas.
"Nita nisam naruio", odvrati on. A onda shvati: "Tesla?"
I bila je Tesla, izgledala je dobro na svoj uobiajeno izazovan nain. Grilo je ve odavno zakljuio
da treba biti genije da bi se ovek mogao preobratiti, pomou odee i nakita, od odrpanca u nekog ko oarava,
od ukusno odevene osobe u nekoga ko se kierski oblai. Tesla je uspevala da se izmeni u oba pravca
naizgled bez imalo truda. Danas je na sebi imala muku belu koulju, preveliku za njeno sitno, vitko telo,
jeftinu meksikansku bolu sa likom Madone vezala je oko vrata, izavovne pripijene plave pantalone, visoke
tikle (pa ipak mu je, i u njima, sezala samo do ramena) i srebrne zmijolike naunice koje su provirivale iz
njene rie kose sa plavim pramenovima, samo je pramenove izvukla, jer, kako je objasnila, plavuama je
zaista ivot zabavniji, ali obojiti svu kosu u plavo predstavljalo bi puko povlaivanje.
"Spavao si", zakljui ona.
"Aha."
"Izvini."
"Moram da pikim."
"Samo izvoli. Samo izvoli."
"Hoe li da proveri pozive, molim te?" doviknu joj on kada se suoio sa svojim odrazom u
ogledalu. Ba je izgledao jadno, pomisli on: poput kakvog izgladnelog pesnika, a pesnikovanja se odrekao prvi
put kada je ogladneo. Tek kada se zaljuljao nad oljom, s jednom akom na oki... koji mu se nikada nije
inio toliko dalek, niti tako mali... a drugom se pridravajui za okvir vrata kako se ne bi preturio, priznao je sebi
da mu zaista nije dobro.
"Bolje se dri to dalje od mene", ree on Tesli kada se posrui vratio. "Mislim da sam zaradio
grip."
"Vrati se onda u krevet. Od koga si ga dobio?"
"Nekog klinca."
"Zvao te je Abernati", obavesti ga Tesla. "Kao i ena po imenu Elen."
"Od njenog klinca."
"Ko je ona?"
"Fina enica. Kako glasi poruka?"
"Hitno mora da razgovara sa tobom. Nije ostavila broj."
"Mislim da nema telefon", ree Grilo. "Trebalo bi da saznam ta hoe. Radila je za Vensa."
Page 91
"Skandal?"
"Aha." Zubi su poeli da mu cvokou. "Sranje", ree on. "Imam utisak da sav gorim."
"Moda bi trebalo da te vratim u L.A."
"Nipoto. Ovde me eka pria, Tesla."
"Pria te eka svuda. Abernati moe da poalje nekog drugog."
"Ova je udna", izgovori Grilo. "Ovde se dogaa neto to ne razumem." On sede. U glavi mu je
bubnjalo. "Zna li da sam bio prisutan kada su nastradali ljudi koji su traili Vensovo telo?"
"Ne. ta se dogodilo?"
"ta god da su rekli na vestima, to nije bila neka podzemna provala brane. Ili bar nije bilo samo to
posredi. Kao prvo, uo sam povike mnogo pre nego vodu. Tesla, ini mi se da su se molili tamo dole. Molili. A
onda se pojavio taj jebeni gejzir. Voda, dim, ubre. Tela. I jo neto. Ne: dvostruko neto. Izilo iz zemlje,
koristei zaklon."
"Popelo se?"
"Izletelo."
Tesla se kritiki zagledala u njega.
"Kunem se, Tesla", ree Grilo. "Moda su to bili ljudi... a moda i nisu. Vie su mi liili na... ne
znam... na energije moda. I pre nego to me to pita, bio sam ist i trezan."
"Da li si ti jedini to video?"
"Ne, sa mnom je bio i momak po imenu Hokis. Mislim da je i on veinu toga video. Samo to nee
da se javi na telefon i potvrdi."
"Je li ti jasno da govori kao kliniki sluaj?"
"E pa to samo potvruje ono to oduvek misli, je li tako? Rad za Abernatija, iznoenje prljavog
vea bogatih i slavnih..."
"To to nikako da se zaljubi u mene."
"To to nikako da se zaljubim u tebe."
"Suludo."
"Umobolno."
"Sluaj, Grilo, loa sam bolniarka, te nemoj oekivati neko saaljenje od mene. Ali ako ti treba
praktina pomo dok si bolestan, samo me usmeri."
"Mogla bi da svrati do Elen. Reci joj da me je njen klinac zarazio gripom. Neka se osea krivom.
Mogla bi da ispria i te kakvu priu, a ja sam za sada ieprkao samo jedan njen deli."
"To je moj Grilo. Bolestan, ali nikad postien."
Bilo je ve kasno popodne kada se Tesla uputila ka kui Elen Ngijen, odbivi da poe kolima, iako
ju je Grilo upozorio da ima dosta da se ide. Povetarac se obuzdao i ispratio je kroz grad. Bila je to ona vrsta
zajednice kakvu bi samo mogla poeleti za snimanje nekog trilera; na primer o oveku sa atomskom bombom
u koferu, moda. Taj film je ve snimljen, ali ona je imala preokret u prii. Ne bi je ispriala kao parabolu o zlu,
ve bi je iznela kao primer apatije. Ljudi jednostavno odluuju da ne poveruju u ono to im se kae; nastavljaju
da obavljaju svoje svakodnevne dunosti s radosnom ravnodunou. Junakinja pokuava da probudi te ljude,
da ih natera da shvate u kakvoj se opasnosti nalaze, ali ne uspeva, i na kraju je rulja izbacuje izvan gradskih
granica, jer ne ele da die prainu, a u tom trenutku tle se zatrese i bomba eksplodira. Zatamnjenje. Kraj.
Razume se, takav jedan film nikada nee biti snimljen, ali ona je ionako bila bivi majstor za pisanje scenarija
koji nikada nisu preneti na celuloidnu traku. Meutim, prie su i dalje navirale. Naprosto nije mogla da se nae
na nekom novom mestu, ili da sretne neka nova lica, a da ih ne dramatizuje. Nije suvie pomno analizirala
prie koje je njen um stvarao za svaku ulogu i scenu, osim kada je... kao sada... bilo krajnje oigledno da je to
bilo neizbeno. Po svoj prilici utroba joj je govorila da je Palomo Gaj grad koji e jednog dana odleteti u
vazduh.
Umela je savreno da se orijentie. Pronala je kuu u kojoj je stanovala Elen Ngijen nijednom ne
zalutavi. ena koja je otvorila vrata izgledala je tako neno da se Tesla jedva usudila da apue, ni ne
pomislivi da pokua da iz nje izvue bilo ta indiskretno. Samo je najjednostavnijim reima iznela injenice:
da je dola na Griloov zahtev jer je on zaradio grip.
"Ne brinite, preivee", ree ona, kada se na Eleninom licu pojavio zabrinuti izraz. "Samo sam dola
da vam javim zato nee moi da doe do vas."
"Uite, molim vas", ree Elen.
Tesla se opirala. Nije bila raspoloena da slua neku krhku duicu. Ali toj eni se nije moglo rei ne.
"Ne mogu da razgovaram na pragu", ree ona kada je zatvorila vrata. "A ne mogu ni Filipa dugo da
ostavim samog. Vie nemam telefon. Morala sam da se posluim komijinim da pozovem gospodina Griloa.
Da li biste mu preneli poruku?"
"Svakako", ree Tesla, razmiljajui: ako se radi o ljubavnom pismu zavrie u ubretu. Ngijenova
je bila Griloov tip, znala je. Slatka i enstvena, blagog glasa. Sve u svemu, potpuno razliita od nje.
Page 92
Zarazno dete sedelo je na sofi.
"Gospodin Grilo ima grip", ree mu majka. "Da li bi mu poslao neki svoj crte, da bre ozdravi?"
Deak ode do spavae sobe, pruivi Elen priliku da preda poruku.
"Hoete li mu rei da su se stvari izmenile u Kuniu?" ree Elen.
"Izmenile u Kuniu", ponovi Tesla. "ta to tano znai?"
"Odrae komemoraciju Badiju u njegovoj kui. Gospodin Grilo e razumeti. Roel, njegova ena,
poslala je ofera. Pozvala me da pomognem."
"ta Grilo treba da preduzme s tim u vezi?"
"Moram znati da li mu treba pozivnica."
"Mislim da je odgovor da. Kada e to biti?"
"Sutra uvee."
"Kratak je rok."
"Ljudi e doi zbog Badija", ree Elen. "Bio je omiljen."
"Srekovi", primeti Tesla. "Znai, ako Grilo eli da stupi u vezu s vama, moe vas nazvati kod
Vensa?"
"Ne. Ne sme me tamo zvati. Recite mu da ostavi poruku kod komije. Gospodina Fulmera. On e
uvati Filipa."
"Fulmer. U redu. Upamtila sam."
Nisu imale vie ta da kau jedna drugoj. Tesla je primila crte od bolesnika koji je trebalo da
odnese Grilou, zajedno sa eljama za brzo ozdravljenje od majke i sina, a zatim je krenula nazad, izmiljajui
putem prie.
IX
"Vilijame?"
Na vezi je konano bio Spilmont. Deca se vie nisu smejala u pozadini. Spustilo se vee, sunce je
zalo i sigurno im je bilo hladno da se i dalje igraju oko prskalice za polivanje travnjaka.
"Nemam mnogo vremena", ree on. "Dovoljno sam ga ve danas popodne protraio."
"Molim?" ree Vilijam. A on je proveo popodne u mahnitom iekivanju. "Reci mi."
"im si ti otiao, uputio sam se do Proplanka Divlje Trenje."
"I?"
"I nita, momak. orak. Mesto je naputeno i liio sam na magarca, onako pripravan na sam Bog
zna ta. Prepostavljam da ti je to i bila namera, jesam li u pravu?"
"Ne, Oskare. Sve si pogreno razumeo."
"Samo jednom, momak. Samo jednom prihvatam alu, jasno? Neu da bilo ko kae kako nemam
smisla za alu."
"To nije bila nikakva ala."
"Na trenutak si me stvarno dobio, da zna? Trebalo bi da pie knjige, a ne da se bavi prodajom
nekretnina."
"Tamo nije bilo nigde nikoga? Nikakvog traga? Jesi li pogledao u bazen?"
"Mani me se, ovee!" ree Spilmont. "Da, nigde nikoga. Ni u bazenu; ni u kui; ni u garai. Nigde
ive due."
"Znai da su utekli. Zbrisali su pre tvog dolaska. Samo ne shvatam kako. Tomi-Rej je kazao da
Daf ne voli..."
"Dosta!" povika Spilmont. "I bez tebe imam dosta ludaka u bloku. Saberi se, molim te? I ne
pokuavaj isti tos da izvede sa nekim drugim od momaka, Vite. Upozoreni su, shvata? Kao to rekoh:
jednom je dovoljno!"
Spilmont je bez pozdrava okonao razgovor, ostavivi Vilijama da celih pola minuta slua znak da
je veza prekinuta, pre nego to mu je slualica skliznula iz ake.
"Ko bi pomislio?" izgovori Daf, milujui najnovijeg tienika. "Strah se moe nai na najneobinijim
mestima."
"Daj mi je malo", zatrai Tomi-Rej.
"Smatraj je svojom", odvrati Daf, dozvolivi mladiu da uzme teratu iz njegovog naruja. "Ono to
pripada tebi pripada i meni."
"Ne lii mnogo na Spilmonta."
"Oh, lii i te kako", ree Daf. "Nikada nisam video verniji portret nekog oveka. Ovo je njegov
koren. Njegovo jezgro. Strah ini oveka onim to jeste."
"Je li to tano?"
Page 93
"Ono to se noas eta tamo napolju, i naziva sebe Spilmontom, samo je ljuska. Talog."
Dok je to govorio, uputio se ka prozoru i razmaknuo draperije. Terate koje su mu se ulagivale dok je
Vilijam bio u poseti bile su mu za petama. On ih utnu. One se s potovanjem povukoe da bi upuzale u
njegovu senku im im je okrenuo lea.
"Sunce samo to nije zalo", ree on. "Treba da krenemo. Fleer je ve u Gaju."
"Stvarno?"
"Oh da. Pojavio se usred popodneva."
"Otkud zna?"
"Nemogue je mrzeti nekoga kao to ja mrzim Fleera i ne znati gde se nalazi."
"Idemo li onda da ga ubijemo?"
"Kada budemo imali dovoljno ubica", odvrati Daf. "Ne elim da se ponovi greka kao sa
gospodinom Vitom."
"Prvo da pokupim Do-Bet."
"emu?" upita Daf. "Nije nam potrebna."
Tomi-Rej baci Spilmontovu teratu na pod. "Meni je potrebna", ree on.
"To je isto platonski, razume se."
"ta to znai?"
"Ironian sam, Tomi-Rej. Hou da kaem da ti eli njeno telo."
Tomi-Rej je trenutak prevakavao ovu misao. Zatim ree:
"Moda."
"Budi iskren."
"Ne znam ta elim", glasio je odgovor, "ali prokleto dobro znam ta ne elim. Ne elim da je taj
jebeni Kac dodiruje. Ona nam je rod, je li tako? Ti si mi kazao da je to vano."
Daf klimnu. "Ume da bude vrlo ubedljiv", ree on.
"Znai, idemo po nju?" upita Tomi-Rej.
"Ako je to toliko vano", odvrati njegov otac. "Dobro, idemo po nju."
Kada je prvi put ugledao Palomo Gaj, Fleer je bio na ivici oaja. Proao je kroz mnogo slinih
gradova tokom meseci dok je ratovao sa Dafom; isplanirane zajednice sa svim moguim pogodnostima,
liene samo oseanja; mesta koja su ostavljala utisak ivotnosti, ali u kojima ga je, u stvari, bilo sasvim malo ili
nimalo. Dvaput se naao sateran u oak u slinim vakuumima i umalo ga njegov neprijatelj nije unitio. Iako
nije bio sujeveran, ipak je uhvatio sebe kako se pita nee li trei put biti poguban.
Daf je ovde ve uspeo da uspostavi mostobran, Fleer uopte u to nije sumnjao. Ovde mu nee
biti teko da pronae slabe i nezatiene due koje je voleo da napada. Ali Fleeru, ije su se halucigenije
raale iz bogatih i estokih sanjalakih ivota, ovaj grad, uljuljkan udobnou i samozadovoljstvom, nudio je
malo nade za opstanak. Vie bi sree imao u kakvom getu ili ludnici, gde se ivelo na samoj ivici, nego u ovoj
dobro navodnjenoj pustopoljini. Ali nije imao izbora. Bez ljudskog agenta koji bi ga vodio, bio je primoran da
zae meu te ljude poput psa, njukajui u potrazi za kakvim sanjarom. Pronaao je nekolicinu u oping
centru, ali brzo je otpremljen kada je pokuao da ih uvue u razgovor. Iako je davao sve od sebe da deluje
koliko toliko normalno, prolo je mnogo vremena od trenutka kada je prestao da bude ljudsko bie. Ljudi
kojima je priao udno su zurili u njega kao da je prevideo neku pojedinost u svom izgledu tako da su bili u
stanju da ispod povrine nazru Nuncio. Kada bi ga ugledali, povlaili bi se. Jedno ili dvoje ostalo je u njegovoj
blizini. Jedna starica koja je stajala malo podalje od njega i jednostavno se nasmeila svaki put kada bi
pogledao u njenom pravcu; dvoje dece koji su odustali od zurenja u radnju sa kunim ljubimcima kako bi mu
prili i nastavili da zure u njega, sve dok ih majka nije pozvala. Ono to je uspeo da pokupi bilo je krajnje
mravo kao to se Fleer i plaio da e biti. Ni sam Daf ne bi bio u stanju da izabere bolje mesto za njihov
konani obraun, da je mogao da bira. Ako je rat meu njima trebalo da se okona u Palomo Gaju... a Fleer
je oseao da e jedan od njih dvojice ovde nestati... Daf e bez sumnje biti pobednik.
Kada se spustilo vee i oping centar ispraznio, otiao je i on, nastavivi da luta praznim ulicama.
Nije bilo peaka. ak ni vlasnika pasa koji su svoje ljubimce izveli u etnju. Znao je i zato. Ljudska sredina,
koliko god snagom volje postizala da bude neosetljiva, nije mogla sasvim da potisne prisustvo nadnaravnih
sila. Stanovnici Gaja, iako nisu mogli svoj strah da iskau reima, znali su da njihov grad te noi opsedaju
duhovi, pa su utekli pred televizore. Fleer je gotovo u svim kuama video svetlucanje televizijskih ekrana,
zvuk je bio nenormalno pojaan, kao da su eleli da prigue sve pesme koje bi noas mogle napolju da
zapevaju sirene. Njiui se u zagrljaju domaina kvizova i kraljica sapunskih opera, sitni umovi Gaja bili su
uljuljkani u nevini san, ostavivi stvorenje koje je moglo da ih spasi istrebljenja na ulici, samo.
Page 94
1.
Gledajui sa ugla ulice, dok je sumrak prerastao u no, Haui ugleda oveka, za koga e kasnije
saznati da je pastor, kako prilazi kui MekGirovih, najavljuje se kroz zatvorena vrata i... posle izvesne pauze
koja je bila neophodna da se otkljuaju i odmandale vrata... biva proputen u svetilite. Druga slina diverzija
nee se noas ukazati, podozrevao je on. Ovo je bila izuzetna prilika da promakne pored majke uvara i stigne
do Do-Bet. Preao je preko ulice, prethodno proverivi da niko ne dolazi ni iz jednog pravca. Nije trebalo da
se plai. Ulica je bila neuobiajeno tiha. Buka je dopirala iz kua: zvuk televizora bio je u toj meri pojaan da je
mogao da razabere devet kanala dok je ekao; pevuio je teme, smejao se na toseve. I tako je neprimeen
skliznuo do kue, preskoio ogradu i krenuo prolazom do stranjeg dvorita. U tom trenutku upalilo se svetlo u
kuhinji. Povukao se od prozora. Meutim, nije ula gospoa MekGir, ve Do-Bet. Poela je posluno da
priprema veeru za majinog gosta. Posmatrao ju je opinjen. Obavljajui taj svakodnevni posao u
jednostavnoj, tamnoj haljini, osvetljena neonskom svetlou, ipak je predstavljala neto najneobinije to je
ikada video. Kada je prila prozoru, da opere paradajz ispod esme, on je iziao iz zaklona. Primetila je neko
kretanje i podigla pogled. Prst mu je ve bio na usnama, dajui joj znak da uti. Mahnula mu je da ode... lice
joj je izraavalo paniku. U poslednjem trenutku ju je posluao, jer se njena majka ve u narednom pojavila na
kuhinjskim vratima. Izmenjale su nekoliko rei, koje Haui nije razumeo, a onda se gospoa MekGir vratila u
salon. Do-Bet pogleda preko ramena da se uveri da je majka otila, zatim prie stranjim vratima i oprezno ih
odmandali. Meutim, odbila je da ih dovoljno otvori kako bi ga propustila. Umesto toga, prislonila je lice uz
pukotinu i proaputala:
"Ne bi trebalo da bude ovde."
"Ali sam tu", odvrati on. "I tebi je drago zbog toga."
"Ne, nije."
"Trebalo bi da jeste. Imam vesti. Divne vesti. Izii."
"Ne mogu", proaputa ona. "Govori tie."
"Moramo porazgovarati. Radi se o ivotu ili smrti. Ne... radi se o neem vanijem od ivota i smrti."
"ta ti se to dogodilo?" upita ona. "Pogledaj aku."
Samo je povrno uspeo da oisti aku, jer je bio gadljiv i nije mogao sebe da natera da izvadi
parie kore iz mesa.
"I to je deo toga", odvrati on. "Ako nee da izie, pusti mene da uem."
"Ne mogu."
"Molim te. Pusti me unutra."
Da li je smekala videvi ranu ili zbog njegovih rei? Bilo kako bilo, otvorila je vrata. Krenuo je da je
zagrli, ali ona odmahnu glavom s takvim uasom na licu da se on povue.
"Idi gore", ree ona, ak ni apatom, ve ustima oblikujui rei.
"Kuda?" odvrati on pitanjem.
"Druga vrata levo", izgovori ona, morajui malo da povisi glas. "Moja soba. Ruiasta vrata. Saekaj
da im odnesem hranu."
Toliko je eleo da je poljubi. Ali ipak ju je pustio da nastavi s poslom. Letimice ga pogledavi, uputila
se u salon. Haui zau izraze dobrodolice koje je uputila posetiocu, i on ih shvati kao znak da mugne iz
kuhinje. Na trenutak se naao u opasnosti... jer su ga mogli videti kroz vrata salona... kada je zastao pre nego
to je pronaao stepenite. A onda je krenuo gore, nadajui se da e razgovor prikriti zvuk njegovih koraka.
Izgleda je jeste. Nije bilo promene u ritmu razgovora. Stigao je do ruiastih vrata i sklonio se iza njih bez
ikakvih neprilika.
Spavaa soba Do-Bet! Nije se usuivao ni da se nada da e stajati ovde, meu ovim slezovim
bojama, gledajui mesto na kome je spavala, pekir koji je koristila za tuiranje, njen donji ve. Kada se
konano popela i ula iza njegovih lea, oseao se poput lopova uhvaenog u krai. Shvatila je da se stidi i
oboje su pocrveneli, izbegavajui da se pogledaju.
"Nered je", ree ona neno.
"U redu je", odvrati on. "Nisi me oekivala."
"Ne." Nije pola da ga zagrli. Nije se ak ni osmehnula. "Mama bi pobesnela da zna da si ovde. Sve
vreme... dok je govorila da se u Gaju dogaaju uasne stvari... bila je u pravu. Jedna od njih je sino dola
ovamo, Haui. Dola je po mene i Tomi-Reja."
"Daf."
"Zna za njega?"
"Neto je dolo i po mene. Ne ba dolo, pre bi se moglo rei da me je pozvalo. Ime mu je Fleer.
Kae da mi je otac."
"Veruje li mu?"
"Da", odvrati Haui. "Verujem mu."
Oi Do-Bet poee da se pune suzama. "Ne plai", ree on. "Zar ne shvata ta to sve znai?
Nismo brat i sestra. Ono to nam se dogaa je u redu."
Page 95
"Zbog toga to smo bili zajedno dolo je do svega ovoga", odvrati ona. "Zar ti to nije jasno? Da se
nismo sreli..."
"Ali jesmo."
"Da se nismo sreli nikada ne bi izili odakle su ve izili."
"Zar nije bolje to sad znamo istinu o njima... o nama? Ne dajem ni prebijene pare za taj njihov
prokleti rat. I neu dozvoliti da nas rastavi."
Ispruio je ruku ka njoj i uhvatio je za desnu aku svojom zdravom levom. Nije se opirala, ve mu je
dopustila da je neno privue. "Moramo otii iz Palomo Gaja", ree on. "I to zajedno. Moramo otii negde gde
nas ne mogu pronai."
"A ta e biti sa mamom? Tomi-Rej je izgubljen, Haui. Sama je to kazala. Tako ostajem samo ja da
se brinem o njoj."
"Od kakve e joj biti koristi ako te se Daf dokopa?" stade da se raspravlja Haui. "Ako sada
odemo, nai oevi nee imati oko ega da se bore."
"Ne bore se oni samo oko nas", podseti ga Do-Bet.
"Ne, u pravu si", sloi se on, prisetivi se onoga to je saznao od Fleera. "Radi se o mestu zvanom
Sutina." Stegnuo ju je jae. "Ti i ja smo bili tamo. To jest, gotovo smo stigli do tamo. elim da zavrim to
putovanje..."
"Ne razumem."
"Razumee. Kada poemo tano emo znati na kakav put smo se uputili. Bie to kao san
buenja." Pade mu na pamet da nijednom nije zastao niti zamucao dok je o tome govorio. "Trebalo bi da se
mrzimo, zna? To je bio njihov plan... Fleerov i Dafov... kako bismo nastavili rat. Samo mi to neemo uiniti."
Osmehnula se po prvi put:
"Ne, neemo", ree ona.
"Obeava?"
"Obeavam."
"Volim te, Do-Bet."
"Haui..."
"Nisi me zaustavila na vreme. Rekao sam."
Iznenada ga je poljubila, slatko i kratko je prislonila svoje usne na njegove, ali on joj vie nije
dozvolio da ih odvoji, razdvojio joj je usne jezikom, koji bi u tom trenutku otvorio i sef da je u njemu bio
zatvoren ukus njenih usta. Privila se uz njega estinom koja je bila ravna njegovoj, zubi su im se dodirnuli,
jezici isprepleli.
Levom akom, kojom ga je zagrlila, pronala je njegovu povreenu desnu i privukla je k sebi.
Oseao je mekou njenih grudi kroz ednu haljinu i pored ukoenih prstiju. Poeo je da petlja oko dugmadi na
njenom okovratniku, uspevi da otkopa dovoljan broj kako bi uvukao aku i njegovo meso srelo njeno.
Osmehnula se nadohvat njegovih usana, i njena aka, koja ga je dovela do mesta gde e mu biti najbolje,
skliznu ka prednjem delu njegovih farmerki. Poeo je da mu se die im je ugledao njen krevet, ali je
splasnuo, pod kontrolom nerava. Ali njen dodir, i njeni poljupci, koji su se sada pretvorili u nerazdvojivo
jedinstvo usana, ponovo ga uzbudie.
"elim da budem go", ree on.
Odvojila je svoje usne od njegovih.
"A oni su dole?" primeti ona.
"Zabavljeni su sobom, nije li tako?"
"Znaju da priaju satima."
"Bie nam potrebni sati", proaputa on.
"Ima li kakvu... zatitu?"
"Ne moramo ii do kraja. elim samo da se dodirujemo kako treba. Koom o kou."
Nije izgledala ba ubeena dok se odvajala od njega, meutim, njeni postupci su opovrgli izraz lica,
jer je nastavila da otkopava haljinu. On je poeo da skida sako i majicu; a zatim je doao na red gotovo
nemogu zadatak da otkopa kai samo jednom rukom. Pomogla mu je i otkopala ga umesto njega.
"Zaguljivo je ovde", primeti on. "Mogu li da otvorim prozor?"
"Mama je sve zatvorila. Da ne ue avo."
"Ve je uao", naali se on.
Ona podie pogled, haljina joj je bila otkopana, grudi razotkrivene.
"Ne govori tako", opomenu ga ona. Instinktivno je podigla ruke da pokrije svoju nagost.
"Ne misli valjda da sam ja avo", ree on. A zatim: "... ne misli, valjda?"
"Ne znam da li bilo ta to je u toj meri... meri..."
"Kai do kraja."
"...u toj meri zabranjeno... moe biti dobro za moju duu", odvrati ona krajnje ozbiljno.
"Videe", ree on, krenuvi ka njoj. "Obeavam ti. Videe."
Page 96
"Mislim da bi trebalo da porazgovaram sa Do-Bet", ree pastor Don. Nije mu padalo na pamet da
ismeje MekGirovu poto mu je ispriala o tome kako ju je pre toliko godina silovala neka zver i kako je sada
dola po svog sina. Jedno je bilo vladati apstrakcijama (time je privlaio ene vernike u gomilama) ali kada bi
razgovor skrenuo u ludilo, on bi se diplomatski povlaio. Gospoa MekGir je oigledno bila na samoj ivici
nervnog sloma. Bila mu je potrebna pratilja, ili e ona poeti da izmilja svu silu vruih gluposti. To se i ranije
dogaalo. Ne bi on bio prvi Boji ovek koji bi pao kao rtva ene u odreenim godinama.
"Ne elim da Do-Bet razmilja o ovome vie nego do sada", glasio je odgovor. "To stvorenje koje
ju je napravilo u meni..."
"Njen je otac bio ovek, gospoo MekGir."
"Znam ja to", ree ona, sasvim svesna snishodljivosti u njegovom glasu. "Ali ljudi su sazdani od
mesa i duha."
"Svakako."
"ovek je stvorio njeno telo. Ali ko je oblikovao njen duh?"
"Bog na nebesima", odvrati on, zahvalan za ovaj povratak na bezbednije tlo. "On je stvorio i njeno
telo, pomou oveka koga ste izabrali. Budi stoga savren, onako kao tvoj Otac koji je na nebu."
"Nije to bio Bog", odvrati Dojs. "Znam da nije. Daf je daleko od Boga. Trebalo bi da ga vidite.
Onda bi vam sve bilo jasno."
"Ako postoji, znai da je ljudsko bie, gospoo MekGir. I mislim da bi trebalo da razgovaram sa
Do-Bet o njegovoj poseti. Ako je zaista bio ovde."
"Bio je ovde!" ree ona, sve nervoznija.
On ustade ne bi li svoj rukav oslobodio ludarine ake.
"Siguran sam da e Do-Bet imati ta da mi kae..." ree on, povukavi se jedan korak. "Zato je ne
bih pozvao?"
"Ne verujete mi", ree Dojs. Samo to nije poela da vie; i plae.
"Verujem! Ali zaista... dopustite mi da na trenutak porazgovaram sa Do-Bet. Je li ona gore? Mislim
da jeste. Do-Bet! Jesi li gore? Do-Bet?"
"ta li on hoe?" upita ona, prekinuvi njihove poljupce.

"Ne obraaj panju", ree Haui.
"A ta ako doe da me trai?"
Ona sede i prebaci noge preko ivice kreveta, oslukujui da li se uju pastorovi koraci na stepenitu.
Haui osloni lice o njena lea i gurnu aku pod njenu ruku... naiavi na kap znoja... i neno joj doirnu grudi.
Uzdahnula je tiho, gotovo u agoniji.
"Ne smemo..." promrmlja ona.
"Nee on ui."
"ujem ga."
"Ne."
"ujem", prosikta ona.
Ponovo se zauo poziv odozdo:
"Do-Bet! eleo bih da popriam s tobom. I majka bi volela."
"Moram da se obuem", ree ona. Sagnula se da dohvati odeu. Hauievim umom proe jedna
prijatna perverzna misao dok ju je posmatrao: ba bi mu se dopalo da u urbi navue njegov donji ve umesto
svoga, i vice versa. Da gurne svoj kurac u prostor posveen njenoj piki, koji bi na tom mestu ostavio trag svog
mirisa i vlage, i da bi ga to odralo ovakvim... suvie tvrdim za zadovoljstvo... do sudnjeg dana.
Zar ne bi izgledala seksi u njegovim gaama iza ijeg lica bi se krio njen prorez? Naredni put,
obea on sam sebi. Od sada pa nadalje nema oklevanja. Pustila je desperadosa u svoj krevet. Iako su samo
leali jedno pored drugog, taj je poziv promenio sve meu njima. Iako je bio razoaran to je vidi kako se
ponovo oblai ubrzo poto su se skinuli, bie mu dovoljan suvenir i to to su zajedno bili nagi.
Dohvatio je farmerke i majicu i poeo da ih navlai, posmatrajui nju kako posmatra njega dok je
oblaio mainu.
Zaustavio se kod te misli i preoblikovao je. Kost i koa koje je naseljavao nisu bili nikakva maina.
Bilo je to telo, i bilo je krhko. Bolela ga je aka; bolela ga je ona stvar koliko je bila tvrda; bolelo ga je srce, ili je
bar usled neke teine u grudima imao utisak da ga boli srce. Bio je suvie nean da bi bio maina; i suvie
voljen.
Prestala je na trenutak da radi ono to je radila i zagledala se prema prozoru.
"Jesi li uo?" upita ona.
"Ne. ta?"
"Neko dozivanje."
"Pastor?"
Page 97
Ona odmahnu glavom, shvativi da glas koji je ula (koji je i dalje ula) ne dopire spolja, ili iz sobe,
ve iz njene glave.
"Daf", izgovori ona.
Pastor Don ode do sudopere, usta su mu se osuila od uveravanja, dohvati au za vodu, pusti
vodu da tee dok se nije propisno rashladila, napuni au i ispi. Bilo je gotovo deset sati. Vreme da okona ovu
posetu, video kerku ili ne. Dosta mu je bilo pria o tamnoj strani ljudske due za nedelju dana. Prosuvi
ostatak vode, on podie pogled i ugleda svoj odraz u staklu. Dok se divio sam sebi, napolju se neto pomerilo
u mraku. Spustio je au u sudoperu. Ona stade da se kotrlja napred-nazad po svom obodu.
"Pastore?"
Dojs MekGir se pojavila iza njega.
"Sve je u redu", izgovori on, ne znajui koga je od njih dvoje eleo da utei. ena mu se obratila sa
svojim poluuvrnutim fantazijama. On vrati pogled na prozor.
"Uinilo mi se da sam video nekoga u dvoritu", ree on. "Ali nema nieg..."
Tamo! Tamo! Neka bleda, nejasna gromada, kree se prema kui.
"Ne, nije", ree on.
"Nije ta?"
"Nije u redu", odvrati on, povukavi se za korak od sudopere. "Uopte nije u redu."
"Vratio se", ree Dojs.
Poslednja stvar na celom svetu koju je eleo da kae bilo je da, i zato je pokuao da ouva svoj mir,
odmakavi se samo jo jedan korak od prozora, a zatim jo dva koraka, odmahujui glavom u znak
neodobravanja. Ono je videlo njegov prkos. On je video da je videlo. Sa eljom da to pre ubije njegovu nadu
iznenada je izilo iz senki, i obelodanilo svoje prisustvo.
"Svemogui Boe", izusti on. "ta je to?"
Iza sebe je uo MekGirovu kako poinje da se moli. Nije to bila nijedna poznata molitva (ko je
mogao da napie molitvu koja bi ovo predvidela?) ve bujica usrdnih molbi.
"Isuse pomozi nam! Gospode, pomozi nam! Spasi nas Satane! Spasi nas neastivog!"
"Sluaj!" ree Do-Bet. "To je mama."
"ujem."
"Neto nije u redu!"
Kada je krenula preko sobe Haui ju je pretekao i oslonio se leima o vrata.
"Samo se moli."
"Nikada tako."
"Poljubi me."
"Haui?"
"Ako se moli, znai da je zauzeta. Ako je zauzeta, moe da saeka. Ja ne mogu. Ja nemam
molitve, Do-Bet. Ja imam samo tebe." Ova bujica rei ga je zapanjila jo dok su mu nadolazile. "Poljubi me,
Do-Bet."
Dok se naginjala da ga poljubi, dole se zatresao jedan od prozora i mamin gost je tako kriknuo da
je Do-Bet odgurnula Hauija u stranu i otvorila vrata.
"Mama!" povika ona. "Mama!"
Ponekad ovek nije u pravu. Poto se raa u neznanju, to je neizbeno. Ali da nestane zbog tog
neznanja, i to na brutalan nain, inilo se nepravednim. Pipajui krvavo lice i pola tuceta slinih povreda, pastor
Don je puzao preko kuhinje ne bi li to je mogue dalje utekao od razbijenog prozora... i onoga to ga je
razbilo... to dalje, dokle god drhtavi udovi budu u stanju da ga odnesu. Kako je mogue da je dospeo u tako
beznadean kripac kao to je bio ovaj? ivot mu nije bio potpuno bezgrean, ali daleko od toga da su mu
gresi bili veliki, i on je platio Gospodu ono to mu pripada. Poseivao je siroie i udovice i teio ih u njihovom
bolu onako kako su to jevanelja nalagala, davao je sve od sebe da ga svet ne primeti. A demoni su ipak doli.
uo ih je iako su mu oi bile sklopljene. Mnotvo njihovih nogu pravilo je buku dok su se peli preko sudopere i
sudova nagomilanih pored nje. uo je njihova mokra tela kako pljuskaju po ploicama kada se plima koju su
stvarala prelila na pod i kako prelaze preko kuhinje, dok ih pouruje prilika koju je na trenutak video napolju
(Daf! Daf!) koji je njima bio prekriven od glave do pete, poput kakvog pelara koji je isuvie zaljubljen u svoj
roj. MekGirova je prestala da se moli. Moda je bila mrtva; njihova prva rtva. Moda e se time zadovoljiti i
njega preskoiti. Za tu je molitvu vredelo pronai rei. Molim te Gospode, stade on da mrmlja, trudei se da
bude to manji. Molim te Gospode, neka me ne vide, neka me ne uju, i samo ti da uje moje molbe i zadri
na meni svoje oko koje oprata. Svet bez kraja...
Njegovu molbu prekinulo je divlje udaranje po stranjim vratima koje je nadjaao glas Tomija-Reja,
izgubljenog sina.
"Mama? uje li me? Mama? Pusti me unutra, hoe li? Pusti me unutra i kunem se da u ih
Page 98
zaustaviti. Kunem se da hou. Samo me pusti unutra."
Pastor Don je u znak odgovora uo jecaj MekGirove koji se zatim pretvorio, bez upozorenja, u
zavijanje. Bila je iva; i besna.
"Kako se usuuje!" zavrita ona. "Kako se usuuje!"
Toliko je bila glasna da je otvorio oi. Najezda demona kroz prozor je prestala. To jest, prestali su
da napreduju, mada se ta bleda struja i dalje komeala. Antene su se lelujale, udovi se spremali za nova
uputstva, oi iskakale na stabljikama. Meu njima nije bilo niega to je podsealo na bilo ta njemu poznato;
pa ipak ih je znao. Nije se usuivao da se zapita kako, ili odakle.
"Otvori vrata, mama", ponovi Tomi-Rej. "Moram da vidim Do-Bet."
"Ostavi nas na miru."
"Moram je videti i ti me nee spreiti", besneo je Tomi-Rej. Zahtev je propratio utiranjem vrata od
koga je drvo poelo da se cepa. I reze i brava pomaknuti su sa svog mesta. Nastala je trenutna pauza. A onda
je neno otvorio vrata. Oi su mu divlje sijale; takav sjaj je pastor Don viao kod umiruih. Neka unutranja
svetlost ih je obasjavala. Do sada je to smatrao svetakim. Nije mogao ponovo da pogrei. Tomi-Rej prvo
upravi pogled ka majci, koja je stajala na vratima kuhinje, prepreivi se na njima, a onda u njenog gosta.
"Ima drutvo, mama?" upita on.
Pastor Don odmahnu glavom.
"Vi imate vlast nad njom", ree mu Tomi-Rej. "Vas slua. Recite joj da mi da Do-Bet, hoete li?
Olakajte nam svima."
Pastor se okrenu prema Dojs MekGir:
"Posluajte ga", ree on jednostavno. "Posluajte ga ili smo svi mrtvi."
"Vidi, mama?" zau se glas Tomi-Reja. "To ti savetuje sveti ovek. On zna kada je pobeen.
Pozovi je da sie, mama, ili u se strano razbesneti, a kada se razbesnim, onda se razbesne i tatini prijatelji.
Pozovi je!"
"Nema potrebe."
Tomi-Rej se isceri kada zau sestrin glas; bila je to kombinacija sjajnih oiju i oduevljenog osmeha
dovoljno ledena da i sam led od nje naui trik ili dva.
"Tu li si", primeti on.
Stajala je na vratima, iza majke.
"Jesi li spremna da poe?" upitao ju je utivo, i da ga je neko uo, pomislio bi da poziva devojku na
prvi sastanak.
"Mora obeati da e ostaviti mamu na miru", ree Do- Bet.
"Hou", odvrati Tomi-Rej, kao da ga je ta optuba uvredila. "Ne elim da povredim mamu. Ti to
zna."
"Ako je ostavi na miru... poi u s tobom."
Stigavi na pola stepenita, Haui je uo Do-Bet kako se pogaa, i u sebi izgovorio jedno bezglasno
ne. Nije mogao da vidi kakve je uase Tomi-Rej doveo sa sobom, ali ih je zato uo, stvarali su zvuke koji su se
javljali u njegovoj glavi kada je imao komare: tupe, dahue zvuke. Nije pustio mati da se dovoljno razmae
i izgovorenom tekstu pridoda slike; ionako e uskoro i sam videti istinu. Napravio je jo jedan korak niz
stepenice, usredsredivi misli na to kako da sprei Tomi-Reja da ukrade sestru. Toliko se usredsredio na to da
se nije potrudio da protumai zvuke koji su dopirali iz kuhinje. Meutim, kada se naao u podnoju stepenita,
imao je gotov plan. Bio je krajnje jednostavan. Prouzrokovae to vie haosa u nadi da e pod njegovim
okriljem Do-Bet i njena majka uspeti da uteknu na sigurno. Ako bude u prilici da u divljem trku zada
Tomi-Reju udarac, to e predstavljati lag na torti; lag koji e mu doneti veliko zadovoljstvo.
S tom misli i sa takvom namerom na umu duboko je uvukao vazduh i zavio za ugao.
Do-Bet nije bila tamo. Kao ni Tomi-Rej; a ni uasi sa kojima je doao ovamo. Vrata su bila
otvorena u no, a sa licem na pragu leala je mama, ispruenih ruku kao da je njena poslednja svesna misao
bila da posegne za svojom decom. Haui joj prie, preko ploica koje su mu se lepile za bosa stopala.
"Je li mrtva?" zapita neki hrapavi glas. Haui se okrenu. Pastor Don se ugurao izmeu zida i
friidera, sklonivi to je mogao dalje od pogleda svoju debelu guzicu.
"Ne, nije", odvrati Haui, neno okrenuvi gospou MekGir. "Na emu ima vama dosta da zahvali."
"ta sam drugo mogao?"
"To vi meni recite. Mislio sam da umete da se pogaate." Uputio se ka vratima.
"Nemoj poi za njima, mome", ree pastor, "ostani ovde sa mnom."
"Odveli su Do-Bet."
"Koliko sam shvatio, i inae je ve bila napola njihova. avolova deca, ona i Tomi-Rej."
Zar misli da sam ja avo? upitao ju je Haui pre pola sata. A sada je ona bila prokleta na pakao; i to
ni manje ni vie nego iz usta vlastitog svetenika. Da li je to znailo da su oboje uprljani? Ili se tu moda nije
radilo o grehu i nevinosti; tami i svetlosti? Nisu li se oni moda nekako nalazili izmeu krajnosti, na mestu
rezervisanom za one koji se vole?
Page 99
Te su ga misli pohodile i nestale u trenu, ali bile su dovoljne da ga pokrenu i nateraju da izie kroz
vrata kako bi se suoio sa bilo im to se nalazilo napolju u tami.
"Sve ih pobij!" uo je kako urla onaj koji se plai Boga. "Meu njima nema nijedne iste due! Sve ih
pobij!"
To je razbesnelo Hauija, ali nije mogao da smisli nikakav odgovarajui odgovor. U nedostatku
razumnog odgovora on dreknu:
"Jebi se", okrenuvi se prema vratima i krenu u potragu za Do-Bet.
2.
Iz kuhinje je dopiralo dovoljno svetlosti da je mogao u glavnim crtama da razabere geografiju
dvorita. Nazirao je zid od drvea koji je opasivao njegov perimetar, i zaputeni travnjak izmeu tog drvea i
mesta na kome je on stajao. Kao ni unutra, ni ovde nije bilo ni traga ni od brata, ni od sestre, kao ni od sile koja
je bacila pogled na oboje. Znajui da nema smisla gajiti nadu da e moi da iznenadi neprijatelja, poto je
iziao iz dobro osvetljene unutranjosti sa vriteom kletvom na usnama, nastavio je izvikujui ime Do- Bet
to ga je grlo nosilo u nadi da e ona smoi glasa da mu odgovori. Meutim, odgovora nije bilo. Osim hora
lajavih pasa, uznemirenih njegovim povicima. Samo lajte, pomisli on. Naterajte svoje gospodare da se
pokrenu. Nije bio trenutak za gledanje kvizova. Ovde napolju u noi odvijala se drugaija predstava. Misterije
su hodale; zemlja se otvarala bljujui uda. Noas se na ulicama Palomo Gaja odvijala Velika i tajna
predstava.
Isti onaj vetar koji je prenosio lajanje pasa pokretao je i kronje. Njihovo piskutanje omelo je Hauija
da razabere zvuke koje je stvarala vojska, sve dok se nije malo udaljio od kue. A onda je iza sebe zauo hor
koji je mrmljao i klepetao. Okrenuo se na peti. Zid oko vrata kroz koja je upravo iziao bio je prekriven debelim
slojem ivih stvorenja. Krov koji se sputao sa drugog sprata do prvog iznad kuhinje, takoe je bio njima
prekriven. Po njemu su lutali vei oblici, koji su se gegali preko ploa od kriljca, isputajui grlene zvuke. Bili
su suvie visoko, tako da svetlost nije dopirala do njih; predstavljali su samo siluete naspram neba na kome
nije bilo nijedne zvezde. Meu njima nije bilo ni Do-Bet ni Tomi-Reja. U celom tom klanu nije bilo ni jednog
jedinog obrisa koji bi makar izdaleka podseao na ljudsko bie.
Haui je upravo hteo da odvrati pogled od tog prizora, kada je zauo glas Tomi-Reja iza sebe.
"Kladim se da nikada nisi video nita slino, Kac", ree on.
"Zna da nisam", odvrati Haui utivo, jer je oseao vrh noa prislonjen uz krsta.
"Hajde, okreni se, samo polako", ree Tomi-Rej. "Daf eli da popria s tobom."
"I to malo podue", zau se drugi glas.
Bio je tih... jedva neto glasniji od vetra u drveu... meutim, svaki slog bio je jasan i muziki
oblikovan.
"Moj sin smatra da bi trebalo da te ubijemo, Kac. Kae da osea miris svoje sestre na tebi. Bog mi je
svedok da nisam siguran treba li braa uopte da znaju kako miriu njihove sestre, ali pretpostavljam da sam
ja staromodan. Ovaj milenijum je ve suvie odmakao da bismo pravili neku frku oko incesta. Ti, van svake
sumnje, ima neko miljenje o tome."
Haui se okrenuo i ugledao Dafa gde stoji na nekoliko jardi iza Tomi-Reja. Posle svega onoga to
mu je Fleer ispriao o tom oveku, oekivao je kakvog vojnog zapovednika. Ali otac njegovog neprijatelja nije
delovao nimalo upeatljivo. Liio je na nekog napola propalog plemia. Neuredna brada prekrivala mu je
snane, upeatljive crte lica; njegovo dranje odraavalo je veliki umor koji je jedva prikrivao. Za grudi mu se
drala jedna od terata; ekinjava stvarica koja je delovala daleko groznije od samog Dafa.
"ta ree, Kac?"
"Nita nisam rekao."
"O tome kako je strast Tomi-Reja prema roenoj sestri vredna saaljenja i neprirodna. Ili ti moda
smatra da smo svi mi neprirodni? Ti. Ja. Oni. Pretpostavljam da bi nas sve spalili u Salemu. Bilo kako bilo...
on jedva eka da ti uini neto naao. Mnogo pria o kastraciji."
im je uo te rei, Tomi-Rej spusti otricu noa nekoliko ina, od Hauijevog stomaka do njegovih
prepona.
"Reci mu", kaza Daf. "Kako bi voleo da ga isee."
Tomi-Rej se isceri. "Dopusti mi da to i uinim", primeti on.
"Vidi?" ree Daf. "Moram da upotrebim sav svoj roditeljski autoritet da ga drim na uzdi. Evo ta
u uiniti, Kac. Dau ti malu prednost. Oslobodiu te da vidim da li je Fleerov izdanak dorastao mome. Nisi
poznavao svog oca pre no to je uzeo Nuncio. Preostaje ti da se nada da je bio dobar trka, a?" Cerenje
Tomi-Reja pretvorilo se u smeh; otricu noa prislonio je uz Hauijeve farmerke. "A kako bi imao ime da se
zabavlja..."
Na te rei, Tomi-Rej dohvati Hauija i okrenu ga, izvue majicu svog zatvorenika iz farmerki i raspara
je celom duinom, ogolivi mu lea. Prsti Tomi-Reja, hitri i vlani, krenue i levo i desno od Hauijeve kime,
sledei liniju njegovih rebara. Haui se strese, i izvi lea ne bi li izbegao dodir. im je to uinio, dodiri su stali da
Page 100
se umnoavaju dok ih nije bilo suvie da bi poticali od prstiju; s obe strane kao da ih je bilo desetak i vie, i tako
su ga vrsto stezali da mu je koa pucala.
Haui baci pogled preko ramena, taman na vreme da vidi kako neto belo, sastavljeno od mnogo
zglobova, tanko poput olovke i bodljikavo, zariva svoj vrh u njegovo meso. On viknu i okrenu se, jer je
odvratnost nadjaala strah od noa koji je drao Tomi-Rej. Daf ga je posmatrao. Ruke su mu bile prazne.
Ona stvar koju je do malopre drao sada je bila na Hauijevim leima. Oseao je njen hladni abdomen na
svojoj kimi; delovi njenih usta sisali su mu potiljak.
"Skidaj to sa mene!" ree on Dafu. "Skidaj to sranje sa mene!"
Tomi-Rej stade da tape Hauiju koji se vrteo poput psa koji ima buvu u repu.
"Brii, ovee, brii!" vikao je on.
"Ne bih to pokuao da sam na tvom mestu", primeti Daf.
Pre nego to je Haui stigao da se zapita zato, dobio je odgovor. Stvorenje ga je snano ugrizlo za
vrat. Vrisnuo je i pao na kolena. Njegov bolni uzvik izazvao je kljocanje i mrmljanje kod onih na krovu i
kuhinjskom zidu. U agoniji bola, Haui se ponovo okrenu prema Dafu. Plemi je dopustio da mu se crte lica
razvodne; ta stvar sa glavom fetusa koja se krila iza lica bila je ogromna i sijala je. Imao je na raspolaganju
samo trenutak da je osmotri pre nego to su do njega doprli jecaji Do-Bet i pogled mu odlutao prema drveu,
gde ju je Tomi-Rej vrsto drao. I nju je video tek na tren (njene vlane oi, otvorena usta). A onda je usled
bola u vratu sklopio oi, i kada ih je ponovo otvorio, ona, Tomi-Rej i njihov neroeni otac su nestali.
On ustade. Dafova vojska se ustalasala. Oni koji su se nalazili najnie na zidu padali su na tle, za
njima su krenuli oni koji su bili vie, to se sve odvijalo takvom brzinom da su bataljoni uskoro obrazovali
tri-etiri reda na travnjaku. Neki su se iskobeljali iz guve i krenuli prema Hauiju, sluei se onim pogonskim
sredstvom koje su posedovali. Vea stvorenja su skakala sa krova da se pridrue poteri. I ona mala prednost
koju mu je Daf ponudio osipala se iz sekunde u sekundu dok je odugovlaio da krene, tako da je Haui na
kraju teturavo potrao prema ulici.
Fleer je osetio deakov uas i gnuanje sasvim jasno, ali se potrudio da to smetne s uma. Haui je
odbacio oca kako bi mogao da poe u potragu za Dafovim kukavnim potomkom, van svake sumnje
zaslepljen pukim izgledom. Ako je sada trpeo posledice tog svog kaprica, onda je to bila njegova stvar, i neka
sam s njom izie na kraj. Ako preivi, moda e postati mudriji. Ako ne, onda e se njegov ivot, iju svrhu je
odbacio onog trenutka kada je okrenuo lea svom tvorcu, bedno skonati isto kao i Fleerov i u tome e biti
izvesne pravde.
Teke misli, ali Fleer se trudio koliko je mogao da ostane usredsreen na njih, prizivajui sliku
sinovljevog odraza svaki put kada bi osetio deakov bol. Meutim, to nije bilo dovoljno. Koliko god da se trudio
da izbrie Hauijeve uase, oni su zahtevali da ih saslua, i on na kraju nije imao izbora, morao je da ih pusti
unutra. U izvesnom smislu oni su upotpunili ovu no oaja i trebalo ih je prigrliti. On i njegovo dete su preplitali
delie stvarajui ustrojstvo poraza i neuspeha.
Pozvao je deaka:
Hauardehauardehauardehau... uputio mu je isti poziv kao i prvi put dok se dizao iz stene.
Hauardehauardehauardehau...
Ritmiki je slao poruku, poput svetionika. U nadi da njegov sin nije suvie slab da bi ga uo, on je
panju ponovo usmerio na zavrnicu. Poto se Dafova pobeda ve nazirala, njemu je preostao jo jedan
poslednji gambit, delenje za koje je znao da predstavlja za njega suvie veliko iskuenje, jer je bio svestan
jaine svoje elje da se preobrazi. Svih ovih godina to je za njega bilo pravo muenje, jer je moralno bio
primoran da ostane na ovom nivou bivstvovanja u nadi da e unititi zlo kome je pomogao da nastane, a
nijedan sat nije proao da nije mislio na beg. Toliko je eleo da se oslobodi ovog sveta i njegovih besmislica;
da se oslobodi ove anatomije i posegne, kao to iler ree za sve umetnosti, u stanje muzike. Zar je mogue
da je sazrelo vreme da se prepusti tom instinktu; Fleer se takoe nadao da e u poslednjim trenucima ivota
zgrabiti deli pobede iz gotovo neizbenog poraza? Ako to eli, morae dobro sve da isplanira, kako metod
svog otpremanja tako i arenu gde e se to dogoditi. Za pleme koje je naseljavalo Palomo Gaj nee biti reprize.
Ako on, njihov odbaeni aman, umre neprimeeno, onda e vie od nekoliko stotina dua biti izgubljeno.
Pokuavao je da ne razmilja suvie o posledicama Dafovog trijumfa, znajui da bi oseanje
odgovornosti moglo da ga ophrva. Ali sada, to se konani sukob vie pribliavao, ipak natera sebe da se s tim
suoi. ta bi znailo da Daf obezbedi Umetnost za sebe, i zahvaljujui njoj stekne slobodan pristup do
Sutine?
Kao prvo, bie koje nije proieno strogim merama samo- discipline vladae mestom uvanim od
svega osim od onog to je proieno i savreno. Fleer nije ba najbolje razumeo ta je to Sutina (moda to
nijedno ljudsko bie nije moglo da shvati), ali bio je ubeen da e Daf, koji je upotrebio Nuncio kako bi se na
prevaru probio izvan svojih ogranienja, tamo stvoriti pusto. San-more i njegovo ostrvo (moda ostrva; uo je
Dafa kako je jednom kazao da postoje arhipelazi) ljudi su poseivali u tri odsudna trenutka, dok su jo nevini,
na kraju ivota, i u ljubavi. Na obalama Efemerisa na kratko su se meali sa apsolutima; viali prizore i uli
Page 101
prie koje e ih sauvati od ludila zbog suoenja sa ivotom. Tamo su na as spoznavali ustrojstvo i cilj; na
tren su viali kontinuitet; tamo se odvijala Predstava, Velika i tajna predstava, iji su stihovi i obred stvarani za
uspomenu. Ako to ostrvo treba da postane Dafovo igralite, teta e biti neprocenjiva. Ono to je
predstavljalo tajnu, postae svima znano; ono to je bilo sveto, bie obesaeno; a ljudski, rod kome su
putovanja u snove pomagala da ne zapadne u ludilo, ostae neizleen.
Fleera je muio jo jedan strah, o kome je tee razmiljao jer je bio manje koherentan. On se
odnosio na priu koju mu je Daf prvi put ispriao kada se pojavio u Vaingtonu i ponudio mu sredstva da rei
zagonetku Nuncia. Rekao mu je da postoji neki ovek po imenu Kisun: aman koji je znao za Umetnost i
njene moi, koga je Daf konano pronaao na mestu za koje je on tvrdio da predstavlja petlju u vremenu.
Fleer ga je sasluao ne verujui ba mnogo u tu priu, ali dogaaji koji su potom usledili uzneli su se do
takvih nesluenih visina da je ideja o postojanju Kisunove petlje sada predstavljala pravu triariju. Fleer nije
mogao znati kakvu ulogu je imao taj aman, koji je pokuao da izazove Dafa da ga ubije, u velikoj shemi, ali
instinkt mu je govorio da je sa tim nema sumnje gotovo. Kisun je bio poslednji preiveli lan oala; reda
uzvienih ljudskih bia koja su titila Umetnost od onih kao to je bio Daf od vremena kada je homo sapiens
poeo da sanja. Zato je onda dozvolio oveku poput Dafa, koji je od poetka vonjao na ambiciju, da dospe u
Petlju? Zato se on uopte tamo krio? I ta se dogodilo sa ostalim lanovima oala?
Sada je bilo prekasno tragati za odgovorima na ta pitanja; ali eleo je da ih usadi jo u neiju glavu
pored svoje. Jo e jednom, po poslednji put, pokuati da premosti provaliju izmeu sebe i svog potomka. Ako
Hauard ne primi ova zapaanja, onda e se ona naprosto pretvoriti u nitavilo kada on, Fleer, izie.
To ga je vratilo na razmiljanja o mranom poslu koji ga je ekao; metod i postavku. To mora biti
prava pozorina predstava; spektakularni poslednji in koji e odvui ljude iz Palomo Gaja od njihovih
televizora, naterati ih da iziu na ulice irom otvorenih oiju. Poto je odmerio nekoliko alternativa, izabrao je
jednu i, nastavivi da priziva sina k sebi, krenuo ka mestu svog konanog oslobaanja.
Haui je uo Fleerove pozive dok je beao pred Dafovom vojskom, meutim, talasi panike koji su
ga zapljuskivali spreavali su ga da tano odredi mesto sa koga dolaze. Trao je naslepo, sa teratama za
petama. Tek kada je osetio da je stekao dovoljnu prednost da malo predahne, njegova pometena ula primila
su dovoljno jasno poziv, posle ega je mogao da promeni smer kretanja i krene za pozivima. Ni sam nije
mogao da poveruje da je u stanju tako brzo da tri; iako su ga plua bolela, istisnuo je iz njih dovoljno daha da
sa nekoliko rei odgovori Fleeru.
"ujem te", izgovorio je u trku, "ujem te. Oe... ujem te."
XI
1.
Tesla nije lagala. Nije bila nikakva bolniarka, ali je zato bila straan tiranin. Onog trenutka kada se
Grilo probudio i video da se vratila jasno i glasno mu je rekla da mu savreno pristaje da izigrava muenika u
tuem krevetu. Ako eli da izbegne klie, trebalo bi da joj dozvoli da ga vrati u L. A. i odloi njegovo bolesno
telo tamo gde e mu miris vlastitog neopranog rublja doneti olakanje.
"Neu da idem", pobuni se on.
"Kakva korist od toga to si ovde, osim to pravi Abernatiju velike trokove?"
"I to je neto za poetak."
"Ne budi angrizav, Grilo."
"Bolestan sam. Dozvoljeno mi je da budem angrizav. Konano, eka me pria."
"Bolje e je napisati kod kue nego ovde leei u znoju i saaljevajui samog sebe."
"Moda si u pravu."
"Oh... da li je veliki ovek spreman na ustupak?"
"Vraam se na dvadeset etiri asa. Da se malko priberem."
"Zna li da mi lii na nekog trinaestogodinjaka", primeti Tesla mekim glasom. "Nikada te nisam
ovakvog videla. Ba si nekako seksi. Dopada mi se kada si ranjiv."
"Sada mi to kae."
"Stara pria, stara pria. Prolo je vreme kada bih za tebe dala i desnu ruku..."
"Sada?"
"Najvie to u da uinim bie da te odvedem kui."
Gaj je mogao da predstavlja dekor za film o vremenu posle holokausta, razmiljala je Tesla dok je
vozila Griloa prema autoputu: ulice su bile potpuno prazne. Uprkos svemu to joj je Grilo ispriao o onome to
je video ili to je sumnjao da se ovde dogaa, ona je odlazila odavde bacivi tek letimian pogled.
Zadri tu misao. etrdesetek jardi ispred kola neki mladi se posrui pojavio iza oka i potrao
Page 102
preko puta. Na suprotnom trotoaru noge su ga izdale. Pao je, i izgleda da nije mogao da ustane. Razdaljina je
bila suvie velika, a svetlost slaba tako da nije mogla da razabere u kakvom je stanju, ali oigledno je bio
povreen. Telo mu je bilo nekako udnog oblika; imao je grbu ili je bilo naduveno. Nastavila je da vozi prema
njemu. Grilo, kome je naredila da drema dok ne stignu u L.A., otvori oi.
"Zar smo ve stigli?"
"Onaj momak...", prozbori ona, klimnuvi u pravcu grbavca. "Pogledaj ga. Izgleda ak bolesniji i od
tebe."
Krajikom oka primetila je da se Grilo uspravio na seditu i zagledao kroz vetrobran.
"Ima neto na leima", promrmlja on.
"Ne vidim dobro."
Zaustavila je kola malo dalje od mesta na kome se mladi i dalje upirao da ustane; nije uspevao.
Grilo je bio u pravu, sada je i ona videla. Zaista je neto nosio na leima. "To je ranac", primeti ona.
"Nipoto, Tesla", ree Grilo. Posegnuo je za kvakom. "ivo je. ta god da je, ivo je."
"Ostani ovde", ree mu ona.
"ali se?"
Kada je gurnuo vrata... ve je i taj napor bio dovoljan da mu se zavrti u glavi... primetio je da Tesla
pretura po odeljku za rukavice.
"ta si izgubila?"
"Kada je Ivona ubijena..." odvrati ona, gunajui dok je kopala po kru "... zaklela sam se da nikada
neu vie izii iz kue nenaoruana."
"ta kae?"
Izvukla je pitolj. "I nikada nisam."
"Zna li kako se time rukuje?"
"Volela bih da ne znam", odvrati ona i izie iz kola. Grilo krenu za njom. Meutim, kola krenue
unazad niz blagu nizbrdicu. On se bacio preko sedita prema runoj konici, to je bilo vie nego dovoljno da
mu se u glavi strano zavrti. Kada je pokuao da se podigne to ga je u mnogome podsetilo na putovanje na
krilima droge: bio je potpuno dezorijentisan.
Na nekoliko jardi od mesta na kome se Grilo drao za vrata kola, ekajui da mu proe vrtoglavica,
Tesla je ve gotovo stigla do deaka. I dalje je pokuavao da ustane. Rekla mu je da ustraje jo malo, da
pomo stie, meutim, on je u znak odgovora u nju uperio samo svoj uspanieni pogled. Imao je razloga za
to. Grilo je bio u pravu. Ono to je ona smatrala za ranac zaista je bilo ivo. Bila je to neka vrsta ivotinje (ili
mnogovrsna ivotinja). Bleskala je dok je udarala po njemu.
"ta je ovo, do avola?" upita ona.
Ovog puta je odgovorio; jeei je pokuao da je upozori.
"Bei..." ula ga je kako kae, "... oni... jure me..."
Bacila je pogled na Griloa koji se i dalje drao za vrata kola, dok su mu zubi cvokotali. Od njega nije
mogla da oekuje pomo, a deakovo stanje se izgleda sve vie pogoravalo. Svakim trzajem nogu parazita...
a imao je toliko udova, i zglobova, i oiju... lice mu se grilo.
"...Bei..." zarea on na nju, "...molim te... u Boje ime... dolaze."
Okrenuo se teturavo i mirkajui pogledao iza sebe. Pratila je njegov pogled pun bola, niz ulicu iz
koje je dohitao. I ugledala njegove progonioce. im ih je videla, zaalila je to nije posluala njegov savet pre
nego to je ukrstila s njim pogled, pre nego to joj je oduzeta sva nada da postupi kao farizej. Njegov problem
sada je bio i njen. Nije mogla da mu okrene lea. Njene oi... koje su se uile na stvarnosti... pokuale su da
odbace lekciju koju su videle kako pristie niz ulicu, ali nisu mogle. Nije imalo svrhe poricati uas. On je bio tu
u svoj svojoj apsurdnosti: bleda, mrmljava plima koja je puzala prema njima.
"Grilo!" povika ona. "Ulazi u kola!"
Bleda vojska ju je ula i ubrzala.
"Kola, Grilo, ulazi u ta jebena kola!"
Videla je kako petlja oko vrata, jedva kontroliui svoje pokrete. Pojedine manje zveri koje su
prethodile plimi ve su hitale prema kolima, ostavljajui svojoj veoj brai da krenu za deakom. Bilo ih je
dovoljno, i vie nego dovoljno, da ih svo troje rastave na sitne delie, zajedno sa kolima. Uprkos njihovom
broju (izgleda da se nisu mogla nai ni dva ista), svi su oni imali samo jednu slepu, nepokolebljivu nameru. Bili
su unitivai.
Sagnula se i uhvatila deaka za ruku, izbegavajui to je bolje mogla zaporaste udove parazita.
Videla je da ga suvie vrsto dri da bi se mogao odvojiti. Svaki pokuaj da ih razdvoji samo bi izazvao
protivmere.
"Ustani", naloi mu ona. "Moemo uspeti."
"Ti idi", promrmlja on. Bio je potpuno smoden.
"Ne", odvrati ona. "Oboje idemo. Bez junaenja. Oboje idemo."
Osvrnula se na kola. Grilo se upravo spremao da zalupi vrata kada je peadija poela da pristie do
Page 103
kola i da skae po krovu i koljci. Jedan, veliine kakvog babuna, stao je da nasre na vetrobran. Drugi su
povlaili ruku na vratima i poeli da uvlae ekinje kroz proreze izmeu prozora i njihovih okvira.
"Mene ele", ree deak.
"Ako krenemo, sledie nas?" upita Tesla.
On klimnu. Podigavi ga na noge i prebacivi mu desnu ruku preko ramena (aka mu je bila gadno
povreena, primetila je), opalila je jedan hitac u masu koja se pribliavala... pogodivi jednu od veih zveri, to
je to nimalo nije usporilo... a zatim joj je okrenula lea i krenula, vukui deaka odatle.
On poe da joj izdaje uputstva.
"Niz Brdo", izusti on.
"Zato?"
"oping centar..."
Ponovo: "Zato?"
"Moj otac... je tamo."
Nije se raspravljala. Samo se nadala da e otac, ko god bio, moi da im prui bilo kakvu pomo, jer
ako i uspeju da pobegnu ovoj vojsci, nee biti u stanju da se na kraju trke bore.
Kada je zavila za naredni ugao, i deak ponovo poeo da mrmlja uputstva, zaula je kako se
vetrobran rasprskava.
Nedaleko od drame koja se upravo odigravala, Daf i Tomi-Rej, sa Do-Bet koja se vukla za njima,
posmatrali su Griloa kako pokuava da upali kola, uspeva ... posle izvesne muke... da ih pokrene i, krenuvi,
zbacuje sa haube teratu koja je razbila vetrobran.
"Kopile", izgovori Tomi-Rej.
"Nije vano", odvrati Daf. "Ima ih jo mnogo tamo odakle on dolazi. Saekaj do sutranje proslave.
Kakvi uzorci."
Stvorenje nije bilo sasvim mrtvo; jedva ujno je zaskvialo.
"ta emo s njim?" pitao se Tomi-Rej.
"Ostaviti ga gde jeste."
"Kao da ga je neto pregazilo", glasio je deakov odgovor. "Ljudi e ga primetiti."
"Nee preiveti no", odvrati Daf. "Poto se leinari pozabave njime, niko nee moi da kae ta je
predstavljalo."
"ta bi, kog kurca, moglo to da jede?" upita Tomi-Rej.
"Sve to je dovoljno gladno", glasio je Dafov odgovor. "A uvek postoji neto dovoljno gladno. Je li
tako, Do-Bet?" Devojka nita nije odgovorila. Odustala je od plakanja i prie. Samo je posmatrala brata sa
saaljivom zbunjenou na licu.
"Kuda se Kac uputio?" pitao se Daf glasno.
"U oping centar", obavesti ga Tomi-Rej.
"Fleer ga doziva."
"Stvarno?"
"Tome sam se i nadao. Gde god da sin zavrio, tamo emo pronai oca."
"Osim ako ga terate ne stignu prve."
"Nee. Dobile su uputstva."
"ta je sa enom koja je s njim?"
"Zar to nije savreno? Kakva Samarianka. Umree, razume se, ali na kakav velianstven nain,
puna sopstvene jebene velikodunosti."
Ova primedba naterala je devojku da kae:
"Zar te nita ne moe dirnuti?"
Daf se zagleda u nju. "Previe toga", ree on. "Previe toga me dira. Izraz na tvom licu. Izraz na
njegovom." On pogleda Tomi-Reja, koji se cerio, a zatim ponovo Do-Bet. "Jedino elim da jasno sagledam
stvari. Da se oslobodim oseanja, i oslonim na razum."
"A kako e to postii? Ubivi Hauija? Unitivi Gaj?"
"Tomi-Rej je nauio da shvata, na svoj nain. I ti to moe ako mi prui priliku da ti objasnim. Duga
je to pria. Ali veruj mi kada ti kaem da je Fleer na neprijatelj i da je njegov sin na neprijatelj. Ubili bi me
da mogu..."
"Ne Haui."
"Oh, da. On je sin svoga oca, iako to ne zna. Uskoro treba osvojiti nagradu, Do-Bet. Zove se
Umetnost. A kada je budem imao, podeliu je..."
"Ne elim nita od tebe."
"Pokazau ti ostrvo..."
"Ne."
"...i obalu..."
Page 104
Ispruio je ruku prema njoj i pomilovao je po obrazu. I protiv njene volje, njegove rei su na nju
delovale umirujue. Pred sobom nije videla glavu fetusa, ve lice koje je doivelo mnoge nedae; nedae koje
su ostavile na njemu traga i moda usadile mudrost.
"Kasnije", ree on. "Imaemo puno vremena za priu. Na tom ostrvu, dan se nikada ne zavrava."
2.
"Zato nas ne sustignu?" upita Tesla Hauija.
Dvaput su snage koje su ih sledile bile u stanju da ih stignu i nadjaaju, i dvaput su njihovi redovi
usporili u trenutku kada su shvatili njihovu nameru. Podozrevala je da je ovaj lov izreiran. Ako jeste, ko li se
krio iza toga? I kakve su im bile namere?
Deak je... pre nekoliko ulica promrmljao je da se zove Haui... postajao svakim korakom sve tei.
Poslednjih etvrt milje do oping centra oduili su se pred njom poput vebalita marinaca. Gde li je Grilo
kada joj je potreban? Izgubio se negde u lavirintu polumeseca i orsokaka koji su zagoravali ivot onima koji
su bili samo u prolazu, ili je pao kao rtva stvorenja koja su napala kola?
Odgovor je glasio: ni jedno, ni drugo. Verujui da e Tesla uspeti dovoljno dugo da izmie hordi dok
on ne ode po pomo, vozio je poput kakvog ludaka, prvo do javnog telefona, a zatim do adrese koju je
pronaao u imeniku. Iako su mu udovi bili teki poput olova, a zubi mu i dalje cvokotali, mozak mu je, bar mu
se tako inilo, radio sasvim dobro, mada je znao... jo od onih meseci posle debakla, koje je proveo manje
vie u stalnoj pijanoj otupelosti... da ta jasnoa misli moe biti prevarna. Koliko li je dugakih lanaka napisao
pod uticajem te jasnoe misli, koji su mu liili na puku lucidnost izraenu u mastilu, a kada ih je trezan proitao
podsetili ga na Fineganovo bdenje? Moda je to i sada bio sluaj, i on je traio dragoceno vreme umesto da
pokuca na prva vrata i zatrai pomo. Instinkt mu je govorio da je ne bi dobio. Pojava neobrijane spodobe koja
trua o nekakvim udovitima naterala bi sve osim Hokisa da ga se brzo ree.
ovek je bio kod kue i bio je budan.
"Grilo? Pobogu, ovee, ta je to, do avola, s tobom?"
Hokis nije imao prava to da ga pita; ni sam nije izgledao nita bolje od Griloa. Drao je pivo u aci,
a po oima mu se videlo da mu nije prvo.
"Samo poi sa mnom", ree Grilo. "Objasniu uzput."
"Kuda?"
"Ima li puku?"
"Imam pitolj."
"Ponesi ga."
"ekaj, treba da..."
"Bez prie", ree Grilo. "Ne znam kojim su putem otili, i mi..."
"Sluaj", primeti Hokis.
"ta?"
"Alarmi. ujem alarme."
Poeli su da zvone u samoposluzi istog trenutka kada je Fleer poeo da razbija prozore. Isto tako
glasno zvonili su i u Marvinovoj prodavnici hrane i lekova, i u radnji sa kunim ljubimcima... buku su ovde samo
jo pojaale probuene ivotinje. Podstrekao ih je da se to vie deru. to pre Gaj strese sa sebe svoju
letargiju to bolje, i on nije mogao da smisli bolji nain da ga prodrma nego da napadne njegov trgovaki
centar. Pozivi su poeli, provalio je u dve od est radnji sa pozorinim rekvizitima. Drama koju je planirao da
izvede morae da bude dobro isplanirana ako eli da dodirne umove onih koji dou da gledaju. Ako ne uspe,
bar nee videti posledice tog neuspeha. Suvie bola je iskusio u ivotu i imao premalo prijatelja koji su mu
pomogli da ga prebrodi. Od svih njih moda je nablii bio sa Raulom. Gde li je on sada? Najverovatnije je
mrtav, a njegov duh pohodi ruevine Misije svete Katarine.
Dok je razgledao oko sebe, Fleer se iznenada ukopa u mestu. ta je sa Nunciom? Da li je
mogue da se ostaci Velikog Dela, kao to je Daf voleo da ga zove, i dalje nalaze na vrhu te stene? Ako je to
tano, i neko nevino eljade nekada nabasa na njega, cela pria bi mogla da se ponovi. Samozvano
muenitvo koje je upravo pripremao tada e biti beskorisno. To je bio jo jedan zadatak koji je morao ostaviti
u amanet Hauardu, pre nego to se zauvek rastanu.
Alarmi retko dugo zvone u Gaju; i nikada se nije desilo da ih se toliko oglasi u isto vreme. Njihova
kakofonija lebdela je kroz grad od poumljenog perimetra Srnoudoline do kue Vensove udovice, na vrhu
Brda. Iako je bilo suvie rano da odrasli u Gaju budu ve u krevetima, veina njih... bilo da ih je Daf dodirnuo
ili ne... oseala se udno poremeena. apatom su razgovarali sa svojim partnerima, kada su uopte govorili;
zastajali su na vratima ili nasred dnevnih soba zaboravivi zato su uopte ustajali iz svojih udobnih
naslonjaa. Da ih je neko zapitao kako se zovu, mnogi bi stali da zamuckuju.
Page 105
Alarmi su, meutim, uspeli da privuku njihovu panju, potvrdivi im ono to su instinktivno oseali jo
od svitanja: da noas stvari nisu dobro stajale; da nisu bile normalne, razumne. Jedinu sigurnost mogli su nai
iza dvostruko zakljuanih vrata.
Meutim, nisu svi bili u toj meri pasivni. Neki su povukli u stranu zastore da provere ima li koga iz
susedstva na ulici; drugi su ak stigli do ulaznih vrata (muevi ili ene su ih vraali, govorei im da nema
potrebe da izlaze; da nemaju ta da vide to ne bi mogli da vide na televiziji). Ipak, bilo je dovoljno da samo
jedna prilika izie, pa da ostali krenu za njom.
"Pametno", ree Daf.

"ta li je to naumio?" zanimalo je Tomi-Reja. "emu buka?"
"eli da ljudi vide terate", odvrati Daf. "Moda se nada da e dii revoluciju protiv nas. Ve je i
ranije to pokuavao."
"Kada?"
"Na naim putovanjima preko Amerike. Niti je tada dolo do bilo kakve revolucije, niti e doi sada.
Ljudi ne poseduju veru; nemaju snove. A njemu je potrebno oboje. Ovo je izraz pravog oajanja. Poraen je i
zna to." Okrenuo se ka Do-Bet. "Bie ti milo da uje da upravo opozivam Kacove progonitelje. Sada znamo
gde se Fleer nalazi. I gde e biti njegov sin."
"Ne slede nas vie", primeti Tesla.

Horda se zaista zaustavila.
"ta to, do avola, znai?"
Vrea koju je teglila nije odgovorila. Jedva da je mogao da podigne glavu. Ali kada je to uinio,
okrenuo ju je u pravcu samoposluge, na kojoj su prozori bili polupani isto kao i na nekoliko drugih radnji u
oping centru.
"Idemo u samoposlugu?" upita ona.
On zaguna.
"Kako god ti kae."
A u radnji, Fleer je podigao pogled sa onoga to je radio. Mogao je da vidi deaka. Nije bio sam.
Pridravala ga je neka ena koja ga je napola vukla preko prostora ispred radnji prema razbijenom staklu.
Fleer prekinu rad na pripremama i ode do prozora.
"Hauarde?" pozva ga on.
Tesla je bila ta koja je podigla pogled; Haui nije traio dragocenu energiju na jedan takav pokuaj.
ovek koga je ugledala da se pojavljuje iz radnje nije liio na vandala. Niti je uopte liio na deakovog oca; ali
ona ionako nikada nije umela da odredi ko na koga lii u porodici. Bio je visok, bezbojan i bio je, ako je suditi
po njegovoj odrpanoj odei, u isto onako loem stanju kao i njegov potomak. Primetila je da mu je odea
mokra. Sinusi su je obavestili da se radi o benzinu. Za sobom je ostavljao trag dok je koraao. Odjednom se
uplaila da su posle cele ove trke uleteli u kande nekog ludaka.
"Dalje od mene", ree ona.
"Moram razgovarati sa Hauardom, pre nego to Daf stigne."
"Ko?"
"Doveli ste ga ovamo. Njega i njegovu vojsku."
"ta se tu moglo. Haui je zaista bolestan. Ova stvar na njegovim leima..."
"Dajte da vidim..."
"Neu nikakav plamen", upozori ga Tesla, "ili odoh odavde."
"Razumem", odvrati ovek, podigavi dlanove poput maioniara kako bi dokazao da nije posredi
nikakav trik. Tesla klimnu, i pusti ga da im prie.
"Poloite ga na tle", naloi joj ovek.
Ona ga poslua, dok su joj miii trepereli od zahvalnosti. im se Haui naao na tlu, njegov otac je
sa obe ake epao parazita. On je istog asa poeo divlje da se uvija, udovima sve jae steui rtvu. Haui
jedva da je bio pri svesti i poeo je da se bori za vazduh.
"Ubie ga!" povika Tesla.
"Uhvatite za glavu!"
"ta?"
"uli ste me! Za glavu. Samo uhvatite!"
Pogledala je u oveka, pa u zver, i na kraju u Hauija. Tri otkucaja. Na etvrti je epala zver. Delovi
njenih usta bili su privreni za Hauijev vrat, ali ih je odvojila kako bi je ujela za aku. U tom trenutku ovek
natopljen benzinom povue. Telo i zver se razdvojie.
"Pustite!" povika ovek.
Nije morao dugo da je ubeuje, odmah je povukla ake ne elei da neto njenog mesa dospe u
eludac tog stvorenja. Hauijev otac ga je hitnuo unazad, u radnju, gde je pogodio piramidu konzervi, koje su
Page 106
ga zatrpale.
Tesla se zagledala u aku. Zaradila je ubod po sredini dlana. Nije samo nju zanimala rana.
"Moraete poi na jedan put", ree ovek.
"ta je ovo, vi itate sudbinu iz dlana?"
"eleo sam da deak tamo poe umesto mene, ali sada vidim... umesto njega doli ste vi."
"Hej, momak, uinila sam sve to je bilo u mojoj moi", primeti Tesla.
"Zovem se Fleer, i preklinjem vas, nemojte me sada napustiti. Ta rana me podsea na prvu
posekotinu koju mi je zadao Nuncio..." Pokazao joj je svoj dlan, na kome se zaista primeivao oiljak, kao da
ga je neko proburazio ekserom. "Moram toliko toga da vam ispriam. Haui nije eleo da me saslua. Ali vi
hoete. Znam da hoete. Vi ste deo prie. Roeni ste da biste se nali ovde, sada, sa mnom."
"Ne razumem nita od ovoga."
"Sutra analizirajte. Sada, delajte. Pomozite mi. Imamo sasvim malo vremena."
"elim da vas upozorim", poe Grilo dok je vozio Hokisa prema oping centru, "da je ono to smo
videli kako izlazi iz tla bio samo poetak. Noas se u Gaju nalaze neka stvorenja kakva nikada ranije nisam
video."
Usporio je da propusti dva graanina koji su peice ili prema izvoru poziva. Nisu bili sami. Bilo je i
drugih, sticali su se ka oping centru kao da idu na kakav karneval.
"Reci im da se vrate", ree Grilo, isturivi glavu kroz svoj prozor i poevi da izvikuje upozorenja.
Niko se nije osvrtao ni na njegova ni na Hokisova upozorenja. "Ako budu videli ono to sam ja video", primeti
Grilo, "nastae neviena panika."
"Moglo bi im koristiti", s gorinom u glasu primeti Hokis. "Sve ove godine su mislili da sam lud jer
sam zatvorio peine. Jer sam govorio da je Karolinina smrt u stvari ubistvo..."
"Ne pratim vas."
"Moja kerka, Karolina..."
"ta je bilo s njom?"
"Drugi put, Grilo. Kada bude imao vremena za plakanje."
Stigli su do parkinga u oping centru. Tamo se okupilo ve moda trideset do etrdeset stanovnika
Gaja, neki su tumarali unaokolo istraujui razmere tete priinjene u nekoliko radnji, a ostali su jednostavno
samo stajali i sluali zavijanje alarma kao da se radi o nebeskoj muzici. Grilo i Hokis izioe iz kola i krenue
preko parkinga prema samoposluzi.
"Oseam benzin", primeti Grilo.
Hokis se sloio s njim. "Trebalo bi da sklonimo ove ljude odavde", primeti on. Podigavi glas i
pitolj uspeo je da uspostavi neku primitivnu kontrolu nad gomilom. Njegovi pokuaji privukli su panju jednog
elavog oveuljka.
"Hokis, jesi li ti deuran?"
"Ne ako ti eli da preuzme Marvine."
"Gde je Spilmont? Trebalo bi da doe neko ovlaeno lice. Svi prozori su mi polupani."
"Siguran sam da je policija na putu", odvrati Hokis.
"ist vandalizam", nastavi Marvin. "Sigurno klinci iz L.A., malo su se zabavljali."
"Ne bih rekao", primeti Grilo. Od mirisa benzina ponovo je poelo da mu se vrti u glavi.
"A ko si sad pa ti, do avola?" upita Marvin, kretei.
Pre nego to je Grilo uspeo da mu odgovori, jo se neko pridruio dreci.
"Tamo ima nekoga!"
Grilo pogleda prema samoposluzi. Oi koje su ga pekle uverie ga da je ta tvrdnja tana. U tami
radnje su se zaista kretale neke prilike. Krenuo je preko sre prema prozoru, kada jasno ugleda jednu od
prilika.
"Tesla?"
ula ga je; podigla pogled; povikala.
"Sklanjaj se, Grilo!"
"ta se to deava?"
"Samo se skloni."
Nije obraao panju na njene savete, ve se uzverao kroz rupu u razbijenom prozorskom oknu.
Deak koga je otila da spase leao je licem okrenut ploicama, nag do pasa. Iza njega nalazio se ovek
koga je Grilo i znao i nije znao. To jest, bilo je to lice kome nije mogao da se seti imena, ali prisutnost koju je
instinktivno prepoznao. Bilo mu je dovoljno nekoliko trenutaka da se seti odakle. Bio je to jedan od begunaca
iz procepa.
"Hokise", povika on. "Dolazi ovamo!"
"to je dosta, dosta je", ree Tesla. "Ne dovodi nikoga blizu nas."
"Nas?" ponovi Grilo. "Otkud sad pa to mi?"
Page 107
"Ime mu je Fleer", ree Tesla, kao da odgovara na prvo pitanje koje se motalo Grilou po glavi.
"Deak se zove Hauard Kac." Odgovor na tree pitanje glasio je: "Oni su otac i sin." A na etvrto?
"Eksplodirae, Grilo. I ja ostajem dok ne eksplodira."
Hokis se naao pored Griloa. "Svetog mu sranja", zadahta on.
"Peine, je li tako?"
"Tako je."
"Moemo li povesti deaka?" upita Grilo.
Tesla klimnu. "Ali pourite", ree ona. "Ili e biti prekasno za sve nas." Skrenula je pogled sa
Griloovog lica i upravila ga napolje u gomilu, ili moda u no iza nje. Nekog su oekivali da stigne na zabavu.
Jo neku utvaru, van svake sumnje.
Grilo i Hokis dohvatie deaka, i podigoe ga na noge.
"Stanite." Fleer prie triju, a miris benzina se jo vie pojaa s njegovom blizinom. Meutim, nisu u
pitanju bila samo isparenja. Kroz Griloa proe neto slino blagom elektrinom oku kada ovek isprui ruku
prema svom sinu, i uspostavi kontakt kroz sva tri sistema. Um mu se istog asa vinu, i on zaboravi na svu
krhkost tela, u prostor u kome su snovi lebdeli poput zvezda na pononom nebu. Sve je to suvie iznenada
nestalo, gotovo grubo, kada je Fleer sklonio aku sa sinovljevog lica. Grilo pogleda u Hokisa. Prema izrazu
na njegovom licu shvatio je da je i on s njim delio taj kratki trenutak divote. Oi su mu se ispunile suzama.
"ta e se dogoditi?" upita Grilo, ponovo pogledavi u Teslu.
"Fleer odlazi."
"Zato? Kuda?"
"Nigde i svuda", odvrati Tesla.
"Otkud zna?"
"Jer sam joj ja to kazao", dopre do njih Fleerov odgovor. "Sutina mora biti sauvana."
On pogleda u Griloa i na licu mu se pojavi jedva vidljivi osmeh.
"Povedite mog sina, gospodo", ree on. "Drite ga podalje od vatrene linije."
"ta?"
"Samo idi, Grilo", ree Tesla. "ta god da se od sada pa nadalje dogodi, dogodie se zato to on
tako eli."
Izneli su Hauija kroz prozor kako im je bilo naloeno. Hokis je iziao prvi da prihvati deakovo telo,
koje je bilo mlitavo poput sveeg lea. Kada je Grilo pustio deaka, zauo je iza sebe Teslin glas.
Ona jednostavno ree:
"Daf!"
Drugi begunac, Fleerov neprijatelj, stajao je na kraju parkinga. Gomila, koja je do tada pet ili est
puta narasla, razdvojila se, mada to niko do nje nije zatraio, ostavivi prolaz od jedne do druge sukobljene
strane. Daf nije doao sam. Iza njega su stajala dva savrena Kalifornijca kojima Grilo nije znao imena. Ali
Hokis jeste.
"Do-Bet i Tomi-Rej", izusti on.
Na pomen jednog od imena, ili na pomen oba, Haui podie glavu.
"Gde?" prormlja on, ali njegove oi ih pronaoe pre nego to je bilo ko stigao da mu odgovori.
"Pustite me", ree on, pokuavi da odgurne Hokisa. "Ubie je ako ih ne spreimo. Zar ne vidite, ubie je."
"Ovde se radi o neem mnogo vanijem nego to je tvoja devojka", primeti Tesla ostavivi Griloa
ponovo da se pita kako je uspela toliko toga da sazna za tako kratko vreme. Njen izvor obavetenja, Fleer,
sada izie iz samoposluge i proe pored svih njih... Tesle, Griloa, Hauija i Hokisa... kako bi stao na kraj
prolaza koji su napravili ljudi, a koji je vodio prema Dafu.
Prvi je progovorio Daf:
"U emu je stvar?" upita on. "Tvoji lakrdijai su probudili pola grada."
"Onu polovinu koju ti nisi zatrovao", odvrati Fleer.
" Nemoj da zbog jezika zavri u grobu. Moli malo. Reci da e dati muda ako te ostavim u ivotu."
"To mi nikada nije mnogo znailo."
"Muda?"
"ivot."
"Bio si ambiciozan", ree Daf, krenuvi veoma polako ka Fleeru. "Ne porii."
"Ni nalik tebi."
"Tano. Ja sam imao cilj."
"Ne sme se doepati Umetnosti."
Daf podie aku i stade da trlja palac i kaiprst jedan o drugi, kao da se priprema da broji novac.
"Prekasno. Ve je oseam u prstima", ree on.
"U redu", odvrati Fleer. "Ako eli da molim, moliu. Sutina mora biti sauvana. Preklinjem te da
je ne dira."
"I dalje ne shvata, je li tako?" ree Daf. Zastao je na izvesnoj udaljenosti od Fleera. Priao je i
Page 108
mladi i sa sobom doveo sestru.
" Moja krv", ree Daf, pokazavi na decu, "uinie sve za mene. Je li tako, Tomi-Rej?"
Deak se isceri.
"Bilo ta."
Usredsreena na izmenu rei izmeu njih dvojice, Tesla nije primetila da se Haui oslobodio Hokisa
sve dok se nije okrenuo ka njoj i proaputao:
"Pitolj."
Ponela je oruje sa sobom kada je krenula iz samoposluge. Nerado ga je spustila u Hauijevu
ranjenu aku.
"Ubie je", promrmlja Haui.
"To mu je ker", proaputa Tesla.
"Misli da mu je stalo?"
Pogledavi unazad, shvatila je da je deak bio u pravu. Kakve god da je promene Fleerovo Veliko
Delo (Nuncio, tako ga je nazvao) izvrilo u Dafu, one su gurnule oveka preko ivice zdravog razuma. Iako je
imala na raspolaganju suvie malo vremena da se napaja vizijama koje je Fleer podelio s njom, i samo se
ovla razabirala u sloenostima Umetnosti, Sutine, Kozma i Metakozma, saznala je ipak dovoljno da se
uvera kako bi jedna takva mo u rukama ovog entiteta predstavljala silu nemerljivog zla.
"Izgubio si, Fleeru", ree Daf. "Ti i tvoje dete ne posedujete ono to je potrebno da se bude...
moderan." Osmehnuo se. "S druge, pak, strane, ovo dvoje, se nalaze na samoj otrici. Sve je eksperiment. Je
li tako?"
Tomi-Rej je drao aku poloenu na rame Do-Bet; sada je poeo da je sputa ka njenim grudima.
Neko iz gomile poeo je to da komentarie, ali je uutao kada je Daf pogledao u njihovom pravcu. Do-Bet
se udaljila od brata, meutim, Tomi-Rej nije nameravao da je pusti. Ponovo ju je privukao k sebi, nagnuvi
glavu ka njoj.
Poljubac je spreio pucanj, metak je zarovao asfalt ispred nogu Tomi-Reja.
"Pusti je", ree Haui. Glas mu nije bio jak, ali je bio prodoran.
Tomi-Rej uini kako mu je reeno, gledaui Hauija sa blagom zbunjenou na licu. Izvukao je no
iz stranjeg depa. Nagovetaj krvoprolia nije promakao gomili. Neki su se povukli, naroito oni sa decom.
Veina je ostala.
Stojei iza Fleera, Grilo se nagnu napred i proaputa Hokisu.
"Da li bi mogao da ga odvede odavde?"
"Deaka?"
"Ne. Dafa."
"Ne trudi se", promrmlja Tesla. "To ga nee zaustaviti.
"A ta hoe?"
"Sam Bog zna."
"Zar e me hlandokrvno upucati pred svim ovim finim ljudima?" upita Tomi-Rej Hauija. "Hajde, ako
sme. Raznesi me. Ne plaim se. Volim smrt i smrt voli mene. Povuci obara, Kac. Ako ima muda."
Dok je govorio polako se pribliavao Hauiju, koji je jedva uspevao da se dri na nogama. Svejedno
je i dalje drao pitolj uperen u Tomi-Reja.
Daf je bio taj koji je ponudio izlaz iz ovog orsokaka, epavi Do-Bet. Vrisnula je. Haui je
pogledao u njenom pravcu, a Tomi-Rej je jurnuo na njega sa podignutim noem. Bilo je dovoljno da ga
Tomi-Rej samo gurne pa da Haui padne. Pitolj mu je izleteo iz ake. Tomi-Rej je snano utnuo Hauija
meu noge, a onda se bacio na svoju rtvu.
"Nemoj ga ubiti!" naredi Daf.
Pustio je Do-Bet, i krenuo prema Fleeru. Iz prstiju za koje je kazao da ve oseaju Umetnost
rojile su sve bre i bre perle moi nalik na ektoplazmu, trcajui u vazduh. Stigao je do boraca i inilo se da
e da se umea, ali umesto da to uini samo je bacio pogled na njih, kao na dva zavaena psa, i nastavio
dalje prema Fleeru.
"Bie bolje da se povuemo" promrmlja Tesla Grilou i Hokisu. "Ovo je izmaklo naoj kontroli."
Dokaz za to usledio je ve posle nekoliko sekundi, kada je Fleer posegao u dep i izvadio kutiju
ibica, sa oznakom Marvinova prodavnica hrane i lekova. Ono to se spremalo nije moglo da promakne
nijednom posmatrau. Osetili su miris benzina. Znali su odakle potie. A sada su tu bile i ibice. Predstojalo je
rtvovanje. Ali uzmaka vie nije bilo. Mada je malo ko bilo ta shvatao, ako je uopte iko od njih ita shvatao
od onoga o emu su protagonisti razgovarali, meu prisutnima je bilo malo onih koji nisu oseali u utrobi da
prisustvuju dogaajima koji e imati velike posledice. Kako su mogli da odvrate pogled, kada su po prvi put
doli u priliku da iz prikrajka posmatraju bogove?
Fleer otvori kutiju; izvue iz nje ibicu. Upravo se spremao da je zapali kada iz Dafove ake
sevnue svee strelice moi i zaletee se u Fleera. Pogodile su mu prste poput metaka, svojom snagom
izbivi i ibicu i kutiju iz njih.
Page 109
"Ne gubi vreme na trikove", ree Daf. "Dobro zna da mi vatra ne moe nita. Kao ni tebi, osim ako
to ne eli. A ako eli da bude uniten treba samo da to zatrai."
Ovog puta je svoj otrov uneo direktno u Fleera umesto da ga pusti da izlee iz njegove ake.
Priao je svom neprijatelju i dodirnuo ga. Drhtaj proe Fleerom. Sporo kao da je u agoniji, on okrenu glavu
taman toliko da vidi Teslu. U njegovim je oima nazrela stranu ranjivost; otvorio se kako bi do kraja odigrao
igru koju je smislio, tako da je Dafovo zlo imalo direktan pristup do njegove sutine. Molba koja se ogledala u
izrazu njegovog lica bila je dovoljno reita. Poruka haosa poela je da se iri kroz njegov sistem posle
Dafovog dodira. Jedini nain na koji je traio da bude spasen od nje bila je smrt.
Nije imala ibice, ali je zato imala Hokisov revolver. Bez ijedne rei istrgla mu ga je iz ruke. Njena
kretnja je privukla Dafovu panju, i u jednom trenutku od koga joj se krv u ilama sledila srela je njegove lude
oi... ugledala je fantomsku glavu kako raste oko njih; iza prvog krio se jedan drugi Daf.
A onda je uperila pitolj u tle iza Fleera, i opalila. Nije izazvala varnicu, kao to se nadala. Ponovo
je naciljala, ispraznivi svoj um od svih misli osim elje da zapali benzin. Izazivala je poare i ranije. Na listu
hartije, kako bi zahvatili um. Sada je trebalo da izazove jedan za meso.
Polako je ispustila vazduh kroz usta, isto onako kao i kada bi ujutro prvi put sela za pisau mainu, i
povukla obara.
Uinilo joj se da je videla vatru pre nego to se, u stvari, zapalila. Nalik na sjajnu oluju; iskru
zaostalu posle munje. Vazduh oko Fleera je pouteo. A onda se zapalio.
Toplota je izbila iznenada i bila je veoma jaka. Ispustila je pitolj i otrala do mesta sa koga je
mogla bolje da vidi ono to je usledilo. Kroz plikove poara Fleer je uhvatio njen pogled i ona u njegovom
izrazu razabra blagost koja e je pratiti kroz pustolovine koje joj je budunost isplanirala kao podsetnik na to
koliko je malo shvatala ustrojstvo sveta. Da ovek moe uivati u tome da gori; da moe iz toga izvui korist,
da moe sazreti u plamenu, bila je to lekcija koja nije padala na pamet nijednoj uiteljici. Ali evo injenice, koju
je lino njena ruka obistinila.
Iza vatre je ugledala Dafa kako se povlai podrugljivo sleui ramenima. Vatra mu je zahvatila
prste kojima je dotakao Fleera. Raznela ih je, poput pet svea. Iza njega, Haui i Tomi-Rej su se povlaili pred
toplotom, odloivi za sada svoju mrnju. Meutim, ovi prizori su joj samo na trenutak zadrali panju, pre
nego to se ponovo zagledala u Fleera koji je goreo. ak i u tom kratkom trenutku, njegovo stanje se
izmenilo. Vatra, koja je besnela oko njega nalik na stub, nije ga izjedala ve preobraavala, i u tom procesu
izbacivala plamsaje sjajne materije.
Dafov odgovor na ta svetla... povlaio se pred njima poput besnog psa pred baenom vodom...
nagovestio joj je njihovu prirodu. Ta svetla su za Fleera bila isto to i perle koje su istrgle ibice za Dafa:
neka vrsta osloboene sutinske moi. Daf ih je mrzeo. Njihov sjaj otkrio je lice iza lica; sada ga je jasno
videla. Pogled na njega, i udesnu promenu u Fleeru, privukli su je blie vatri nego to je bilo bezbedno.
Oseala je da joj je oprljila kosu. Ali sve ju je to suvie zanimalo da bi se povukla. Konano, ovo je bilo njeno
delo. Ona je bila tvorac. Poput prvog majmuna koji je zapalio vatru i na taj nain preobrazio pleme.
Sada je shvatila da je u tome leala Fleerova nada: u preobraaju plemena. Ovo nije bila obina
predstava. Plamtee leptirice koje su naputale Fleerovo telo nosile su u sebi nameru svog pretka. Naputali
su stub poput sjajnog semenja, talasajui se kroz vazduh u potrazi za plodnim tlom. A to tlo bili su itelji Gaja, i
vatrene muice su ih zatekle spremne. Zapanjilo ju je to da niko nije utekao. Moda je prethodno nasilje
oteralo one manje srane. Ostali su predstavljali lovinu za magiju, neki su ak istupali iz redova i kretali da
pozdrave svetla, poput priesnika koji prilaze ogradi oltara. Prva su krenula deca, hvatajui leptirice i
dokazujui da su bezopasne. Svetlo se razbijalo o njihove otvorene ake, ili lica koja su ih doekivala
dobrodolicom, i vatra bi istog asa odjeknula u njihovim oima. Potom je dodirnula roditelje ovih pustolova.
Neki od njih, poto su bili pogoeni, doviknuli bi svojim suprunicima: "Sve je u redu. Ne boli. To je samo...
svetlost!"
Tesla je znala da je to bilo neto vie od svetlosti. Bio je to Fleer. Darujui sebe na ovaj nain,
njegovo fiziko bie postepeno se osipalo. Ve su mu nestale grudi, ake i prepone, a glava i vrat bili su
privreni za ramena, a ramena povezana sa donjim delom torza nitima prainaste materije koja je
predstavljala plen za hiroviti plamen. Dok ih je posmatrala i oni su se raspali i postali svetlost. Gledajui, na
pamet joj pade jedna deja pesmica. Njen um je pevao Isus eli da budem sunev zrak. Stara pesma za novo
doba.
Prvi in toga doba ve se bliio kraju. Fleer je ve gotovo bio sav iskoriten, lice pojedeno i nestalo
u oima i ustima, lobanja se raspala na delie, mozak se istopio u sjaj i bio oduvan iz svoga udubljenja poput
maslaka na avgustovskom vetru.
Poto je on otiao, preostali delii Fleera jednostavno su nestali u vatri. Ostavi bez goriva, plamen
se ugasio. Nije iezavao postepeno; nije bilo pepela; ak ni dima. U jednom trenutku sjaj, toplota i uda. U
narednom, nita.
Suvie je pomno posmatrala Fleera i nije brojala koliko je svedoka dodirnula svetlost. Svakako
mnogo. Moda sve. Moda je njihov broj bio taj koji je spreio Dafa da sprovede odmazdu. Konano, imao je
Page 110
vojsku koja je ekala u noi. Ali odluio je da je ne pozove. Umesto toga, udaljio se najneprimetnije to je
mogao. Tomi-Rej je otiao s njim. Do-Bet nije. Haui se postavio pored nje za vreme Fleerovog razlaganja,
sa pitoljem u ruci. Tomi-Reju je preostalo da izrekne samo nekoliko jedva suvislih pretnji, a potom krene za
svojim ocem.
To je u sutini bila poslednja predstava amana Fleera. Naravno, bie odjeka, ali ne pre nego to
primaoci njegove svetlosti odspavaju nekoliko asova sa poklonom koji su primili. Meutim, sve je to izazvalo i
nekoliko trenutnih posledica. Grilo i Hokis su bili zadovoljni to su utvrdili da ih ula nisu prevarila tamo kod
peina; Do-Bet i Haui su bili sreni to su se ponovo sreli posle dogaaja u kojima umalo nisu nastradali; a
Tesli je postalo jasno da je veliki deo tereta odgovornosti preao na nju po Fleerovom odlasku.
Meutim, sam Gaj je bio taj koji je podneo glavni napad noanje magije. Njegove ulice videle su
uase. Njegove graane dodirnuli su duhovi.
Uskoro, rat.
Peti deo: ROBOVI I LJUBAVNICI
1.
Svaki alkoholiar bi odmah prepoznao simptome u ponaanju Gaja narednog jutra. A Gaj je
podseao na oveka koji je prethodnu no proveo za ankom i morao rano da ustane sledeeg jutra i da se
pretvara kako se pod milim bogom nita nije dogodilo. Postajao je pod hladnim tuem nekoliko minuta ne bi li
razdrmao i razbudio svoj sistem, dorukovao kiselu vodu i kafu, a zatim iskoraio u dan odlunijim korakom
nego obino, navukavi na lice ledeni osmeh glumice koja je upravo ostala bez Oskara. Tog jutra ulo se vie
pozdrava i raspitivanja o zdravlju nego obino, bilo je vie veselog mahanja susedima pri isparkiravanju kola,
vei broj radio aparata prenosio je vremensku prognozu (sunano! sunano! sunano!) koja se ula kroz
irom otvorene prozore kao dokaz da u toj kui nema tajni. Nekom strancu koji bi tog jutra po prvi put doao u
Gaj, uinilo bi se da se grad kandiduje za Najsavrenije mesto u SAD. Pripala bi mu muka od opteg utiska
isforsirane prijaznosti.
Dole u oping centru, gde je teko bilo prenebregnuti dokaze koje je za sobom ostavila dionizijska
no, prialo se o svemu i svaemu osim o istini. Jedna pria je glasila da su se Aneli pakla dovezli iz L.A.-a,
sa jednim jedinim ciljem da priine tetu. Sa svakim novim ponavljanjem ta je pria dobijala na uverljivosti.
Pojedinci su tvrdili da su uli motore. Nekolicina je ak odluila da tvrdi kako ih je videla, ulepavajui
kolektivnu izmiljotinu, jer su znali da se niko nee usprotiviti. Do sredine podneva svo je staklo ve bilo
poieno, i daske zakucane preko razbijenih okana. Do podneva su ve bila naruena nova stakla. Do dva
sata ve su bila postavljena. Jo od dana Lige devica nije Gaj bio toliko sloan u elji da ponovo uspostavi
naruenu ravnoteu; niti je bio u toj meri licemeran. Jer iza zatvorenih vrata, u kupatilima, spavaim sobama i
brlozima, odvijala se jedna sasvim drugaija pria. Osmesi bi nestajali, a odluno koraanje zamenilo bi
nervozno partanje i plakanje, te gutanje tableta za kojima su se bacali u potragu sa strau kopaa zlata. Tu
su ljudi priznavali sami sebi... mada ne i svojim sadruzima i psima... da je tog dana bilo neto naopako i da
nikada vie nita nee biti kao pre. Pokuavali su da se sete pria koje su im priali dok su bili mali... starih,
bajkovitih pria kojih se, kada odraste, ovek stidi i potiskuje ih iz seanja... u nadi da e njima parirati svojim
sadanjim strahovima. Neki su pokuali da svoj strah utope u alkoholu. Neki su navalili na jelo. Neki su poeli
da razmiljaju o tome da se zamonae.
Sve u svemu, bio je to prokleto udan dan.
Moda je bio manje udan za one koji su posedovali vrste injenice kojima su mogli da ongliraju,
koliko god te injenice uzmicale pred onim to je jue prolazilo kao stvarnost. Za onu nekolicinu, koji su bili
blagosloveni izvesnim saznanjem da se Gajem slobodno etaju udovita i boanstva, nije se postavljalo
pitanje: je li to tano? Pre: ta to znai?
Vilijam Vit je na njega odgovorio tako to je slegnuo ramenima u znak predaje. On ni na koji nain
nije mogao da shvati uase koji su ga kinjili u kui na Proplanku Divlje Trenje. Potonji razgovor sa
Spilmontom, koji je njegovu priu odbacio kao izmiljotinu, oterao ga je u paranoju. Ili je postojala urota da se
Dafove mahinacije odre u tajnosti, ili je on, Vilijam Vit, poeo da gubi razum. Meutim, ta seanja nisu se
meusobno iskljuivala, to mu je dodatno ledilo krv u ilama. Naavi se izloen tako tekim udarima, ostao
je sve vreme zakljuan kod kue, sa izuzetkom kratkog izleta do oping centra prethodne noi. Stigao je pred
sam kraj, i danas se malo ega seao, ali ipak se prisetio povratka kui i video bahanalija koje su usledile.
Obino je bio veoma krt kada se radilo o njegovim porno sedeljkama, vie je voleo da izabere i pogleda
Page 111
jedan ili dva filma nego da skae sa jednog na drugi. Meutim, noanje gledanje pretvorilo se u opijanje.
Kada su Robinsonovi koji su stanovali u kui do njegove narednog jutra poveli decu u park, on je i dalje sedeo
ispred televizora, zastori su bili navueni, a oko njegovih nogu uzdizao se pravi mali grad od naslaganih
praznih konzervi piva; gledao je bez prestanka. Svoju kolekciju je sredio kao da je bio vrhunski bibliotekar, po
referencama i unakrsnim referencama. Znao je sve zvezde tih epova to teraju na znoj po svim njihovim
umetnikim imenima; znao je obime njihovih grudi i duine kureva; njihove poetke; njihove specijalnosti.
Napamet je znao dijaloge, ma koliko oni bili turi; najomiljenije scene upamtio je do poslednjeg stenjanja i
trca.
Ali danas ga ta parada nije uzbudila. Menjao je film za filmom poput zavisnika meu poharanim
torbarima, traei fiks koji niko nije mogao da mu nabavi, dok se televizor nije naao okruen trakama. Udvoje,
utroje, oralno, analno, zlatni tuevi, vezivanje, disciplina, lezbijske scene, sa vibratorima, scene silovanja i
romanse... proao je kroz sve, ali nijedna mu nije donela olakanje koje mu je bilo potrebno. Njegova potraga
pretvorila se u neku vrstu potere za samim sobom. Ono to e me uzbuditi predstavljae ono to jesam,
glasila je njegova napola oblikovana misao.
Situacija je bila oajna. Po prvi put u svom ivotu... izuzev dogaaja vezanih za Ligu... voajerizam
nije uspeo da ga uzbudi. Po prvi put je poeleo da izvoai podele s njim njegovu stvarnost kao to je on delio
njihovu. Uvek je bio srean da ih iskljui kada bi ispalio svoj hitac; ak je pomalo i prezirao njihove ari kada bi
se oslobodio njihovih stega. Sada ih je alio, poput ljubavnika koje je izgubio a da ih nije pravo ni upoznao, ije
je sve otvore video, ali mu je bilo uskraeno da ih intimno upozna.
Pa ipak, negde posle svitanja, dok mu je raspoloenje bilo na najnioj moguoj taki, pala mu je na
pamet jedna krajnje udna misao: da bi moda mogao da ih dovede k sebi; da bi mogao da ih otelotvori
pukom vrelinom svoje elje. Snovi su mogli da postanu stvarnost. Umetnici su to sve vreme inili, a zar svako
nije u sebi imao bar malo od te umetnosti? Ta misao, jedva uobliena, nije mu dozvoljavala da se odvoji od
ekrana, terajui ga da do kraja odgleda Poslednje polegue Pompeje, Roena za ono i Tajne enskog
zatvora; filmove koje je znao isto onako dobro kao i vlastitu prolost, ali koji su, za razliku od njegove prolosti,
i dalje mogli da ive u sadanjem vremenu.
Nije on bio jedini stanovnik Gaja koga su pohodile sline misli, mada niko drugi nije bio toliko
usredsreen na erotiku kao Vilijam. Ista ta ideja... da bi neku dragocenu, sutinski vanu osobu, ili osobe,
mogli prizvati iz uma i od njih napraviti pajtaa... pala je na pamet svakom ponaosob ko je bio u oping centru
prethodne noi. Zvezde sapunskih opera, domaine kvizova, mrtve ili izgubljene roake, razvedene
suprunike, izgubljenu decu, likove iz stripova: bilo je onoliko imena koliko je bilo umova koji su mogli da ih
pozovu.
Za neke od njih, poput Vilijama Vita, oblije njihove elje dobijalo je u zamahu takvom brzinom (u
nekoliko sluajeva opsesija je bila ta koja ih je napajala, dok su u drugima to bile udnja ili zavist) da su do
zore narednog dana u uglovima njihovih soba ve postojali ugruci zgusnutog vazduha koji se spremao za
udo.
U spavaoj sobi ane Melkin, keri Kristine i Larija Melkina, legendarna princeza roka... koja je jo
pre nekoliko godina umrla od prevelike doze, ali koja je i dalje bila jedini idol ane Melkin i njena opsesija,
najavljivala je svoj dolazak tako tananim pevuenjem da ga je neko mogao zameniti sa povetarcem koji huji
pod strehom, ali ana je znala tu melodiju.
U jazbini Ozija Lartona ula su se grebuckanja za koje je znao da potiu od poroajnih muka
vukodlaka, o emu je razmiljao smekajui se u sebi, s kojim se tajno druio od kada je prvi put saznao da su
takva stvorenja zamisliva. Zvao se Judin, taj vukodlak, jer mu se... u nenom dobu od est godina, kada je
Ozi stvorio svog sadruga... inilo da je to pravo ime za oveka koji dobija krzno za vreme punog meseca.
Karen Konroj je tri glavne uloge iz svog omiljenog filma, Ljubav zna tvoje ime, slabo gledane
romanse koja se prikazivala svega est dana za vreme njenog davnanjeg putovanja u Pariz, a tih est dana
provela je u plakanju, oseala u vidu finog evropskog parfema u salonu.
I tako dalje, i tako dalje.

Do podneva toga dana nije vie bilo nikog iz one gomile ko nije dobio nagovetaj... od kojih su
mnogi, razume se, bili odbaeni i ignorisani... da im stiu neoekivani posetioci. Stanovnitvu Palomo Gaja,
koje se ustalasalo od stotinu uasa na Dafov poziv, ponovo se spremalo talasanje.
2.
"Ve si priznala da, u stvari, ne razume ta se sino dogodilo..."
"Nije re ni o nikakvom priznavanju, Grilo."
"U redu. Nemojmo se ljutiti jedno na drugo. Zato svaki razgovor okonamo vikom?"
"Sada ne viemo."
"U redu. Ne viemo. Ja te samo molim da ponovo razmotri mogunost da taj posao zbog koga te
Page 112
alje..."
"Posao?"
"Sada ti vie. Ja samo kaem, razmisli na trenutak. To bi ti moglo biti poslednje putovanje."
"Mogunost primljena k znanju."
"Pusti me onda da poem s tobom. Nikada nisi bila junije od Tihuane."
"Nisi ni ti."
"Gadno je..."
"Sluaj, prodavala sam umetnike filmove za ljudima za koje je i Dambo bio suvie teak. Znam ja
ta je gadno. Ako ba eli da uini neto zaista korisno, ostani ovde i oporavi se."
"Ve mi je dobro. Nikada se nisam bolje oseao."
"Potreban si mi ovde, Grilo. Da pazi. Daleko od toga da je sve gotovo."
"A na ta ja to treba da pazim?" upita Grilo, reivi da prekine dalju raspravu.
"Uvek si imao dobro oko za skrivene stvari. Kada Daf povue potez, koliko god to tiho uinio, ti e
to znati. Uzgred budi reeno, jesi li sino video Elen? Bila je u gomili, sa malim. Mogao bi da krene od toga
kako se ona osea jutro posle..."
Nije se moglo rei da Griloov strah za nju nije bio opravdan, kao niti to da ona ne bi uivala u
njegovom drutvu tokom puta koji ju je ekao. Ali postojali su razlozi koje nije mogla na fini nain da mu
iznese, pa ih uopte nije iznela, zbog kojih bi njegovo prisustvo predstavljalo smetnju koju nije smela da
rizikuje, kako za njegovo dobro tako i za dobrobit zadatka koji je bio pred njom. Jedna od poslednjih stvari koje
je Fleer uinio bila je da nju izabere da ode u Misiju; ak je i nagovestio da je to na neki nain bilo
predodreeno. Ne ba tako davno odbacila bi slian misticizam; ali posle prole noi morala je biti otvorenijeg
uma. Svet tajni koji je rasvetljavala u svojim scenarijima za filmove o duhovima i svemirskim brodovima nije
trebalo tako olako ismevati. On ju je potraio, pronaao i postavio... uz sav cinizam i tome slino... izmeu
svojih nebesa i paklova. Ovi drugi su bili predstavljeni u obliku Dafove vojske, a prvi u Fleerovom
preobraaju: telo u svetlost.
Poto joj je dodeljena uloga mrtvaevog agenta na zemlji, osetila je udnu oputenost, uprkos
opasnosti koja je leala pred njom. Vie nije morala da glaa svoj cinizam; nije vie morala da deli svoje
matarije iz trenutka u trenutak na stvarne (vrste, razumne) i neobine (isparljive, bezvredne). Ako (kada) se
vrati svojoj pisaoj maini, poee iznova da pie ta ironina scenarija, i radie to s verom u priu, ne zato to
je svaka fantazija potpuno istinita, ve zato to nijedna stvarnost to nikada nije.
Sredinom jutra napustila je Gaj, izabravi put koji ju je izveo iz grada pored oping centra, gde je
jo sasvim malo bilo potrebno da se povrati status quo. Ako pohita, do veeri e prei granicu; a u Misiju svete
Katarine, ili... ako su Fleerove nade bile zasnovane... na prazno tlo gde je ona nekada stajala, stii e pre
zore.
Sledei uputstva svoga oca, Tomi-Rej se prethodne noi prikrao nazad u oping centar, poto se
gomila rasturila. Policija je do tada ve bila stigla, ali on je bez ikakvih problema obavio ono zbog ega se
vratio, a to je bilo da pokupi teratu koju je vlastoruno prikaio Kacu. Daf je imao i drugih razloga to je eleo
da mu se to stvorenje vrati pored toga to nije hteo da ga pronae policija. Stvorenje nije bilo mrtvo, i poto se
vratilo u ruke svome tvorcu ispovratilo je sve to je videlo i ulo, jer je Daf poloio ake na zver poput
vraa-vidara i izvukao izvetaj iz teratinog sistema.
Kada je uo ono to mu je bilo potrebno, ubio je glasnika.
"E pa..." obrati se on Tomi-Reju, "... izgleda da e morati na put o kome sam ti priao ranije nego
to sam planirao."
"A ta je sa Do-Bet? Dopao je se onaj kopilan Kac."
"Uzalud smo se sino trudili da je ubedimo da se pridrui naoj porodici. Odbacila nas je. Vie
neemo traiti vreme. Pusti je neka oproba svoje anse u vrtlogu."
"Ali..."
"Neemo vie o tome", prekinu ga Daf. "Tvoja opsednutost njome zaista je smena. I ne mrgodi
se! Suvie dugo su ti svi gledali kroz prste. Misli da e ti taj tvoj osmeh obezbediti sve to poeli. E pa nee ti
dati nju."
"Grei. I ja u ti to dokazati."
"Ne, sada nee. Mora na put."
"Prvo, Do-Bet", ree Tomi-Rej i napravi pokret kao da e da ode od oca. Ali Dafova aka se nala
na njegovom ramenu pre nego to je napravio drugi korak. Od njegovog dodira Tomi-Rej je zacvileo.
"Zavei!"
"To me boli!"
"To sam i hteo!"
"Ne... mislim zaista me boli. Prestani."
Page 113
"Ti si taj koga smrt voli, je li tako, sine?"
Tomi-Rej oseti da ga noge polako izdaju. Poeo je da slini iz oke, nosa i oiju.
"Mislim da nisi ni upola onakav mukarac za kakvog se izdaje", ree mu Daf. "Ni upola."
"Izvini... nemoj, molim te, vie..."
"Mislim da pravi mukarci ne cmizdre za svojim sestrama sve vreme. Nau sebi drugu enu. I ne
priaju o smrti kao da je to kakva triarija, a onda cvile im osete makar i najmanji bol."
"U redu! U redu! Shvatio sam! Samo prestani, vai? Prestani!"
Daf ga pusti. On pade na tle.
"Obojica smo imali teku no", ree njegov otac. "Obojici nam je neto oduzeto... tebi, sestra...
meni, zadovoljstvo da unitim Fleera. Ali pred nama su divna vremena. Veruj mi."
On isprui ruku da podigne Tomi-Reja. Deak se trgnu kada vide njegove prste na svom ramenu.
Ali ovog puta dodir se pokazao dobronamernim; ak prijatnim.
"Postoji jedno mesto na koje elim da ode umesto mene", ree Daf. "Zove se Misija svete
Katarine..."
II
Tek kada je Fleer nestao iz njegovog ivota, Haui je shvatio na koliko pitanja nije dobio odgovore;
bili su to problemi koje mu je samo otac mogao pomoi da rei. Tokom noi ga nisu muili. Spavao je suvie
vrsto. Tek je narednog jutra poeo da ali to je odbio da ui od Fleera. Jedino reenje koje su on i Do-Bet
imali na raspolaganju bilo je da pokuaju da sloe delie prie, u kojoj su oigledno igrali zajedno tako vanu
ulogu, na osnovu nagovetaja i svedoenja majke Do-Bet.
Invazija od prethodne noi izazvala je promenu u Dojs MekGir. Posle tolikih godina tokom kojih je
pokuavala da zadri na uzdi zlo koje je ulo u njenu kuu, na kraju je doivela neuspeh koji ju na izvestan
nain oslobodio. Ono najgore se dogodilo: ega je jo trebalo da se plai? Videla je svoj vlastiti pakao vlastitim
oima, i preivela. Boje posredovanje... u liku pastora... pokazalo se bezvrednim. Haui je bio taj koji je otiao
u potragu za njenom keri, i na kraju ju je... oboje su bili odrpani i krvavi... doveo nazad. Primila ga je sa
dobrodolicom; ak je zahtevala da kod njih prenoi. Narednog jutra poslovala je po kui poput ene kojoj je
upravo reeno da je tumor koji nosi u telu benigan, i da moe oekivati da poivi jo nekoliko godina.
Kada su u rano popodne svo troje seli da porazgovaraju, malo im je trebalo da je ubede da sa
plea skine teret prolosti i prie su stale da naviru jedna za drugom. Povremeno, naroito onda kada bi
priala o Arlin, Karolini i Trudi, zaplakala bi, ali to su dogaaji koje je opisivala postajali traginiji, priala ih je
sve ravnodunije. Povremeno bi se vraala unazad kako bi pomenula izvesne pojedinosti koje je izostavila, ili
kako bi pohvalila nekoga ko joj je pomogao tokom tekih godina kada je sama podizala Do-Bet i Tomi-Reja
znajui da o njoj govore kao enturai sumnjiva morala koja je preivela.
"Mnogo puta sam pomiljala na to da napustim Gaj", ree ona. "Poput Trudi."
"Mislim da joj to nije donelo olakanje", primeti Haui. "Uvek je bila nesrena."
"Seam je se drugaije. Stalno je u nekoga bila zaljubljena."
"Znate li... u koga je bila zaljubljena pre no to je dobila mene?"
"Pita li ti to mene znam li ko ti je otac?"
"Da."
"Mislim da znam. Tvoje srednje ime bilo je njegovo prvo. Ralf Kontreras. Bio je batovan u
luteranskoj crkvi. Imao je obiaj da nas gleda dok smo se vraale iz kole. Svakog dana. Majka ti je bila
veoma lepa, zna. Nije posedovala lepotu filmske zvezde, poput Arlin, ali imala je tamne oi... nasledio si
njene oi... sa pomalo razvodnjenim pogledom. Mislim da je Ralf u nju oduvek bio zaljubljen. Nije mnogo
govorio. Strano je mucao."
Haui se na to osmehnu.
"Onda je to bio on. Nasledio sam mucanje od njega."
"Nisam primetila."
"Znam, udno je to. Nestalo je. Gotovo kao da me je Fleer oslobodio mucanja kada sam ga sreo.
Recite mi, da li Ralf i dalje ivi u Gaju?"
"Ne. Otiao je pre nego to si se uopte rodio. Verovatno je mislio da e ga linovati. Tvoja majka je
bila belkinja i pripadala je srednjoj klasi, a on..."
Zastala je, primetivi izraz na Hauijevom licu.
"A on?" podstaknu je Haui.
"...bio je Hispanoamerikanac."
Haui klimnu. "Svakog dana saznate neto novo, je li tako?" naizgled primivi olako neto to je
oigledno duboko zadiralo.
"U svakom sluaju, zbog toga je otiao", nastavi Dojs. "Da je tvoja majka ikada pomenula njegovo
Page 114
ime, ubeena sam da bi bio optuen za silovanje. A to nije bilo silovanje. Pokretalo nas je neto, sve nas, ta
god to bilo to je avo uneo u nas."
"To nije bio avo, mama", primeti Do-Bet.
"To ti kae", odvrati ona, uzdahnuvi pri tom. Kao da ju je odjednom izdala snaga, kada joj se
ponovo nametnuo stari renik. "I moda si u pravu. Ali ja sam prestara da menjam nain miljenja."
"Prestara?" upita Haui. "O emu vi to priate? Ono to ste sino uinili bilo je neto izuzetno."
Dojs isprui ruku i dodirnu Hauijev obraz. "Morate me pustiti da verujem u ono u ta verujem. U
pitanju su samo rei, Hauarde. On je za vas Daf. Za mene je avo."
"ta je onda sa mnom i Tomi-Rejem, mama?" upita Do- Bet. "Daf nas je stvorio."
"esto sam o tome razmiljala", ree Dojs. "Kada ste bili jako mali, imala sam obiaj da vas oboje
posmatram sve vreme, ekajui da u vama nazrem zlo. I jesam u Tomi-Reju. Njegov tvorac ga je uzeo.
Moda su tebe spasle moje molitve, Do-Bet. Ila si sa mnom u crkvu. Uila si. Verovala u Gospoda."
"Znai, ti misli da je Tomi-Rej izgubljen?" upita Do-Bet.
Mama joj nije odmah odgovorila, a kada je to uinila, iako je odgovor bio jasan, osealo se da se
dvoumi.
"Da", konano je izustila. "Otiao je."
"Ja u to ne verujem", ree Do-Bet.
"ak ni posle onoga to je sino uinio?" umea se Haui.
"On ne zna ta radi. Daf je ovladao njime, Haui. Poznajem ga bolje nego brata..."
"ta to znai?"
"On je moj brat blizanac. Oseam isto to i on."
"U njemu je zlo", primeti mama.
"Onda je i u meni zlo", odvrati Do-Bet. Ustala je. "Do pre tri dana si ga volela. A sada kae da je
otiao. Dopustila si Dafu da ga odvede. Ja ga se neu na taj nain odrei." Rekavi to, ona izie iz sobe.
"Moda je u pravu", nenim glasom ree Dojs.
"Tomi-Rej se moe spasiti?" upita Haui.
"Ne. Moda je avo i u njoj."
Haui je pronaao Do-Bet u dvoritu, lica okrenutog prema nebu, zatvorenih oiju. Okrenula se i
pogledala ga.
"Smtra da je mama u pravu", ree ona. "Tomi-Reju nema pomoi."
"Ne, ne smatram. Ne, ako ti veruje da moemo dopreti do njega. Vratiti ga."
"Nemoj to govoriti samo zato da bi meni udovoljio, Haui. Ako u ovome nisi na mojoj strani elim da
mi to i kae."
Spustio joj je aku na rame. "Sluaj", ree, "da sam poverovao u ono to je tvoja majka kazala, ne
bih se vratio, je li tako? Ovo sam ja ne zaboravi, gospodin Uporni. Ako smatra da moe prekinuti veze
kojima Daf dri Tomi-Reja onda emo to, do avola, i uiniti. Samo nemoj od mene traiti da ga zavolim."
Ona se sasvim okrenula prema njemu, sklonivi sa lica kosu koju je zahvatio povetarac.
"Nisam verovao da u stajati u stranjem dvoritu tvoje majke i grliti te", ree Haui.
"uda se dogaaju."
"Ne dogaaju se", ree on. "Stvaraju se. Ti si jedno, i ja sam jedno, i sunce je jedno, a najvee od
svih uda je to to smo nas troje sada ovde napolju zajedno."
III
Po Teslinom odlasku Grilo je prvo nazvao Abernatija. Da li da kae ili ne, bila je samo jedna od
dilema sa kojima se suoavao. Sada je vie no ikada pravi problem bio kako. Nikada nije imao instinkt
romanopisca. U svom pisanju tragao je za stilom koji bi mu omoguio da to jasnije iznese injenice. Bez
ikakvog pomodnog okolienja; nikakvih renikih uzleta. Njegov mentor u ovome nije bio nikakav novinar ve
Donatan Svift, autor Guliverovih putovanja, ovek kome je toliko bilo stalo da jasno izloi svoju satiru da je po
bezbroj puta itao naglas svoja dela posluzi kako bi se uverio da njegov stil nije nepovoljno uticao na sutinu.
Grilo se drao te prie poput kamena temeljca. to je bilo u redu dok je podnosio izvetaje o beskunicima u
Los Anelesu, ili pisao o problemima vezanim za drogu. injenice su bile dovoljno jasne ve same po sebi.
Ali ova pria... od peina do Fleerovog rtvovanja... predstavljala je zaguljeniji problem. Kako da
podnese izvetaj o onome to je sino video, a da ne podnese takoe izvetaj o oseanju koje je tamo
vladalo?
Okoliao je sa Abernatijem. Nije imalo svrhe pretvarati se kako se nita nije dogodilo u Gaju
prethodne noi. Izvetaje o vandalizmu... mada ne i glavnu priu... ve su prenosile sve lokalne stanice.
Abernati se uhvatio toga.
Page 115
"Jesi li bio tamo, Grilo?"
"Kasnije. Stigao sam na kraju. uo sam alarme i..."
"I?"
"Nema ta da se kae. Razbijeno je nekoliko izloga."
"Divljanje Anela pakla."
"To si uo?"
"Pita da li sam to uo? Ti bi trebalo da bude valjivi reporter, Grilo, ne ja. ta ti treba? Droga?
Pie? Poseta jebene Mude?"
"Muze."
"Mude, Muze; ko ga jebe? Samo ti meni pripremi priu koju ljudi hoe da itaju. Mora da je bilo
povreenih..."
"Mislim da nije."
"Onda ih izmisli."
"Imam neto..."
"ta? ta?"
"Priu o kojoj jo niko, kladim se, nita nije izvestio, ."
"Potrudi se da bude dobra, Grilo. Od toga ti zavisi posao ovde."
"Priprema se tulum u Vensovoj kui. Proslava u ast njegove smrti."
"U redu. Ubaci se unutra. elim lanak o njemu i njegovim prijateljima. Taj ovek je bio ubre. Takvi
ljudi imaju takve i prijatelje. elim imena i pojedinosti."
"Ponekad zvui kao da si gledao suvie filmova, Abernati."
"ta bi to trebalo da znai?"
"Zaboravi."
Jo dugo poto je Grilo spustio slualicu pred oima mu se zadrala slika Abernatija kako provodi
noi uvebavajui tekst iz novinarskih epova, glaajui svoju ulogu urednika pod pritiskom koji je u stalnoj
oskudici sa vremenom. Nije on bio jedini, pomisli Grilo. Svima se negde u glavi odvijao film u kome su oni bili
imena iznad naslova. Elen je bila ena kojoj je naneta nepravda, puna stranih tajni. Tesla je bila divljakua iz
Zapadnog Holivuda, putena u svet koji nikada nije stvorila. A taj nain razmiljanja doveo ga je do pitanja koje
se samo nametnulo: ta je bio on? Poetnik na vanom zadatku? Dosledan ovek, koji se bespotedno bori
protiv zloina korumpiranog sistema? Nijedna od tih uloga nije mu vie odgovarala onako kako su mu mogle
odgovarati poto je tek stigao ovamo, dotravi iz svoje jazbine da izvetava o smrti Badija Vensa. Dogaaji su
ga na neki nain marginalizovali. Drugi, naroito Tesla, preuzeli su glavne uloge.
Dok je proveravao svoj izgled u ogledalu, mrmljao je neto o tome ta znai biti zvezda bez neba.
Moda biti slobodan da pone da se bavi nekom drugom profesijom, da bude raketni strunjak, ongler,
ljubavnik. Kako bi bilo da postane ljubavnik? Ljubavnik Elen Ngijen? To je lepo zvualo.
Dugo joj je trebalo da stigne do vrata, a kada je konano dola, bilo joj je, izgleda, potrebno
nekoliko sekundi da uopte prepozna Griloa. Upravo kada je hteo da je podseti, osmehnula se i rekla:
"Molim vas... uite. Jeste li se oporavili od gripa?"
"Jo sam pomalo uzdrman."
"Sve mi se ini da i mene hvata..." ree ona dok je zatvarala vrata. "Probudila sam se sa
oseanjem... ne znam..."
Zavese su jo bile navuene. Stan se inio jo manjim nego to ga se Grilo seao.
"Sigurno elite kafu", ree ona.
"Da. Hvala."
Nestala je u kuhinji, ostavivi Griloa nared sobe u kojoj je svaki komad nametaja bio prekriven
gomilom asopisa, igraaka ili nesortiranog vea. Samo to je poeo sebi da pravi mesta, shvatio je da ima
publiku. Filip je stajao na poetku hodnika koji je vodio u njegovu spavau sobu. Njegov izlazak do oping
centra prethodne veeri bio je preuranjen. Jo je izgledao slab.
"Zdravo", pozdravi ga Grilo. "Kako si?"
Na njegovo iznenaenje deak se osmehnu; srdano i otvoreno.
"Jesi li video?" upita on.
"ta?"
"U oping centru", nastavi Filip. "Video si. Znam da jesi. Prelepa svetla."
"Da, video sam ih."
"Ispriao sam Balon oveku sve o njima. Tako znam da nisam sanjao."
On prie Grilou i dalje se smeei.
"Dobio sam tvoj crte", ree Grilo. "Hvala ti."
"Sada mi nisu potrebni", odvrati Filip.
"Kako to?"
Page 116
"Filipe?" Elen se vratila sa kafom. "Ne gnjavi gospodina Griloa."
"Ne gnjavi me", ree Grilo. Ponovo je uperio pogled u Filipa. "Moda bismo mogli kasnije da
popriamo o Balon oveku", ree on.
"Moda", odvrati deak, kao da e to u potpunosti zavisiti od Griloovog dobrog ponaanja. "Idem
sada", obavesti on majku.
"Dobro, eeru."
"Da ga pozdravim?" Filip upita Griloa.
"Molim te", odvrati Grilo, koji nije bio siguran na koga je deak mislio, "voleo bih da to uini."
Zadovoljan, Filip se vrati u svoju spavau sobu.
Elen je uurbano pravila mesta za njih da sednu. Sagnula se okrenuvi lea Grilou. Haljina
jednostavnog kimono kroja koju je imala na sebi povukla se navie. Imala je jake butine za svoju visinu. Kada
se okrenula, earpa vezana oko pasa se olabavila. Nabori su joj se razmakli na grudima. Imala je tamnu i
glatku kou. Uhvatila je njegov pogled pun divljenja dok mu je dodavala kafu, ali nije ni pokuala da vre
vee haljinu. Prorez je mamio Grilov pogled svaki put kada se pokrenula.
"Drago mi je to ste navratili", ree ona kada su seli. "Zabrinula sam se kada je vaa prijateljica..."
"Tesla."
"Tesla. Kada mi je Tesla kazala da ste bolesni. Osetila sam se odgovornom." Srknula je kafu. I
naglo povukla glavu kada joj je tenost dodirnula jezik. "Vrua je", primeti ona.
"Filip mi je kazao da ste sino bili u oping centru."
"Kao i vi", odvrati ona. "Znate li ima li povreenih? Razbijeno je toliko stakla."
"Samo Fleer", odvrati Grilo.
"Mislim da ga ne poznajem."
"ovek koji je izgoreo."
"Neko je izgoreo?" upita ona. "Oh, Boe, pa to je uasno."
"Mora da ste videli."
"Ne", odgovori mu ona. "Videli smo samo staklo."
"I svetla. Filip je pominjao svetla."
"Da", odgovori ona, oigledno zbunjena. "Isto je i meni kazao. Znate li, da se ja nieg slinog ne
seam. Je li to vano?"
"Najvanije je da ste oboje dobro", odvrati on, upotrebivi uobiajenu frazu ne bi li prikrio svoju
zbunjenost.
"Oh, odlino smo", odvrati ona, gledajui pravo u njega; zbunjeni izraz joj je odjednom nestao sa
lica. "Umorna sam, ali sam dobro."
Sagnula se prema stoliu kako bi spustila oljicu i ovaj put joj se haljina dovoljno razmakla da je
Grilo uspeo na trenutak da joj vidi grudi. Uopte nije sumnjao da ona tano zna ta radi.
"Jesu li vam se ponovo javljali iz kue?" upita on, neverovatno uivajui u tome da razgovara o
poslovima dok misli na seks.
"Treba da odem tamo", ree Elen.
"Kada je proslava?"
"Sutra. Sve je uraeno na brzinu, ali mislim da mnogi Badijevi prijatelji oekuju neku vrstu
oprotajne proslave."
"Voleo bih da se naem tamo."
"elite da napiete prilog o tome?"
"Razume se. To e biti okupljanje i po, je li tako?"
"Mislim da hoe."
"Ali to je samo jedan deo. Oboje znamo da se u Gaju deava neto neobino. Prole noi nije samo
oping centrar..." Glas mu je zamro, jer je primetio da je pri pomenu prethodne veeri ponovo postala nekako
odsustna. Da li se radilo o samonametnutoj amneziji, ili je to bio deo prirodnog delovanja Fleerove magije?
Podozrevao je da se radi o onom prvom. Filip, koji je sa manje odbojnosti prihvatao promene u statusu quo,
nije imao te probleme sa seanjem. Kada je Grilo vratio razgovor na proslavu, ponovo mu je poklonila svu
svoju panju.
"ta mislite, moete li me uvesti?" upita on.
"Moraete biti paljivi. Roel zna kako izgledate."
"Zar me ne moete zvanino pozvati? Kao novinara?"
Ona odmahnu glavom. "Nee biti novinara", objasni ona. "To je striktno privatno okupljanje. Nisu svi
Badijevi poznanici eljni publiciteta. Neki su ga previe iskusili i to prerano. Neki bi vie voleli da ga nikada nisu
ni imali. Poznavao je mnoge ljude... kako ih je ono zvao?... tvrdi igrai. Verovatno je mislio na mafiju."
"To je samo dodatni razlog da se naem tamo", ree Grilo.
"Pa, uradiu to budem mogla, naroito stoga to ste se zbog mene razboleli. Ako bude dovoljnoo
gostiju moete se pomeati sa ostalima..."
Page 117
"Cenim vau pomo."
"elite li jo kafe?"
"Ne, hvala." On pogleda na sat, mada uopte nije video koliko je sati.
"Neete valjda ve da idete", ree ona. To nije bilo pitanje ve tvrdnja. Isto je vailo i za njegov
odgovor.
"Ne. Neu ako biste vi vie voleli da ostanem."
Ne izgovorivi vie nijednu re ona isprui ruku i dodirnu mu kljunu kost kroz koulju.
"Volela bih da ostanete", izjavi ona.
On instinktivno pogleda prema Filipovoj sobi.
"Ne brinite", ree ona. "Igrae se satima." Zavukla je prst izmeu dugmadi na Griloovoj koulji.
"Hajdemo u krevet", ree ona.
Ustala je i povela ga ka svojoj spavaoj sobi. Za razliku od pretrpanog ostatka stana, ova soba je
bila gotovo spartanska. Ona ode do prozora i napola zatvori aluzine, to je celu sobu obojilo u tonove
pergamenta, a zatim sede na krevet i podie pogled prema njemu. On se sagnuo i poljubio joj lice, gurnuvi
aku u prorez na haljini i poevi lagano da joj trlja grudi. Pritisla mu je aku vrsto uz svoje telo, dajui mu do
znanja da trai grublje ophoenje. Zatim ga je povukla preko sebe. Imajui u vidu njihove visine to je znailo
da mu se brada nala povrh njene glave, ali je ona to pretvorila u erotsku prednost, otkopavi mu koulju i
poevi da mu lie grudi, ostavljajui jezikom vlane tragove od jedne bradavice do druge. Sve to vreme nije
nimalo popustio stisak njene ake na njegovoj. Zabila mu je nokte u kou tako snano da je osetio bol. Poeo
je da se opire, povlaei aku kako bi njome mogao da dohvati earpu, ali je njena aka stigla tamo pre
njegove. Skotrljao se sa nje i upravo je hteo da sedne kako bi se skinuo, kada ga je epala za koulju,
snano kao i malopre, i zadrala pored sebe poloivi mu lice na rame, dok je odvezivala labavi vor na earpi
jednom akom, posle ega je rastvorila haljinu. Ispod je bila naga. U stvari, dvostruko naga. Prepone su joj
bile potpuno obrijane.
Sada je okrenula lice u stranu i zatvorila oi. Jednom akom i dalje je stezala njegovu koulju, a
druga joj je mlitavo visila sa strane tako da je izgledalo kao da mu nudi svoje telo kao tanjir sa koga treba da
rua. On spusti aku na njen stomak, i krenu dlanom prema njenim usminama, snano pritiui kou koja je
izgledala kao da je uglaana.
Ne otvarajui oi ona promrmlja:
"ta god eli."
Taj ga je poziv istog asa pomeo. Navikao je da na to gleda kao na ugovor meu partnerima, ali
pred sobom je imao enu koja je odbacivala sline uljudnosti, nudei mu potpunu kontrolu nad njenim telom.
Oseao se neprijatno. Kad je bio pubertetlija, njemu bi se ova njena pasivnost inila nepodnoljivo erotska.
Sada je okirala je njegovu liberalnu oseajnost. Izgovorio je njeno ime, nadajui se da e dati kakav znak od
sebe, ali ona nije na njega obraala panju. Tek kada je ponovo seo kako bi skinuo koulju otvorila je oi i
rekla:
"Ne. Ovako, Grilo. Ovako."
I na licu i u glasu odraavao joj se bes, koji je u njemu izazvao glad da odgovori na isti nain.
Spustio se na nju, uhvativi joj glavu akama i gurnuvi joj jezik u usta. Njeno telo se izvilo sa dueka, i tako se
snano trljalo o njega da je bio siguran kako joj to priinjava isto onoliko bola koliko i zadovoljstva.
U sobi iz koje su otili oljice za kafu su se zatresle kao da je dolo do veoma blagog zemljotresa.
Praina je poela da puzi preko stola, uznemirena kretanjem neeg gotovo nevidljivog to je izvuklo svoja
ogromna ramena iz najmranijeg ugla sobe i poelo pre bi se moglo rei da leluja nego da hoda prema
vratima spavae sobe. Njegov oblik, iako rudimentaran, bio je i dalje suvie prepoznatljiv da bi se mogao
odbaciti kao senka, pa ipak, bilo ga je premalo da bi zasluio naziv duha. ta god to bilo, ili je trebalo da
postane, ak i u sadanjem stanju imalo je cilj. Poto ga je privlaila ena koja ga je trenutno sanjajui
otelotvorila, pribliio se spavaoj sobi. Kako mu nije bio odobren ulazak, stao je da tui ispred vrata, ekajui
na daljnja uputstva.
Filip se pojavio iz svog svetilita i stao da luta po kuhinji u potrazi za hranom. Otvorio je kutiju keksa,
stao da pretura po njoj traei komadi okolade i krenuo nazad, sa jednim keksom u levoj aci koga je uzeo
za sebe, i tri u desnoj za svog drugara ije su prve rei bile:
"Gladan sam."
Grilo odie glavu sa Eleninog vlanog lica. Ona otvori oi.

"ta je bilo?" upita ona.
"Neko je pred vratima."
Podigla je glavu sa kreveta i ugrizla ga za bradu. Zabolelo ga je i on se trgnuo.
"Nemoj to da radi", ree on.
Ona ga ugrize jo jae.
Page 118
"Elen..."
"Ugrizi i ti mene", ree ona. Nije imao vremena da potisne iznenaenje. Primetila je njegov izraz lica
i rekla: "Ne alim se, Grilo", i zakaila mu prst o usta, prislonivi mu pesnicu o bradu. "Otvori", naredi ona.
"elim da me povredi. Ne boj se. To je ono to elim. Nisam krhka. Neu pui."
Otresao je njenu aku.
"Uini to", ree ona. "Molim te, uini."
"Stvarno to eli?"
"Koliko puta treba da ti kaem, Grilo? Da."
Odgurnutu aku mu je spustila na zatiljak. Dopustio joj je da ponovo privue njegovo lice ka svome i
poeo je da joj dudla usne, a zatim i vrat, ispitujui njen otpor. Nije ga bilo. Umesto da se opire, njeno
stenjanje je postajalo sve jae to ju je on jae ujedao. Nain na koji je odgovorila potisnuo je sva
neprijateljstva. Sa vrata je preao na grudi, dok je njeno stenjanje postajalo sve glasnije, dahui je izgovarala
njegovo ime izmeu uzdaha, pourujui ga da nastavi. Koa je poela da joj se crveni, ne samo usled ujeda,
ve i od uzbuenja. Iznenada ju je oblio znoj. Stavio joj je aku meu noge, dok joj je drugom drao ruke
podignute iznad glave. Bila je vlana i spremno je primila njegove prste. Poeo je da dahe od napora koji je
ulagao u to da je dri prikovanu za krevet, tako da mu se koulja zalepila za lea. Iako mu je bio neudobno,
sve ga je ovo dosta uzbudilo: njeno telo bilo je krajnje ranjivo, njegovo zatvoreno iza zipa i dugmadi. Penis ga
je boleo, vrst pod pogrenim uglom, ali od bola je postajao samo jo tvri, tvrdoa i bol su se hranili jedno
drugim kao to se on hranio njome i njenim navaljivanjem da je jo jae povredi, da je ire otvori. Svojom
toplinom obavijala mu je ispravljene prste, grudi su joj bile prekrivene identinim polumesecima koje su ostavili
njegovi zubi. Bradavice su joj trale poput vrhova strela. Stao je da ih sisa; vae. Njeno stenjanje se
pretvorilo u jecajue krike, noge su joj se trzale pod njim, i umalo ih oboje nije zbacila sa kreveta. Kada je na
trenutak popustio stisak, njena aka dohvatila je njegovu i gurnula mu prste jo dublje u sebe.
"Nemoj stati", ree ona.
Ponovo je uhvatio ritam koji je ona uspostavila i udvostruio ga, to ju je nagnalo da gurne bokove u
pravcu njegove ake tako da su mu prsti prodrli u nju sve do zglavaka. Znoj se cedio sa njegovog lica na njeno
dok ju je posmatrao. vrsto stisnutih oiju podigla je glavu i stala da mu lie elo i oko usta, ne ljubei ga, ali
ga ostavljajui ulepljenog od pljuvake.
Konano, osetio je kako joj se celo telo ukrutilo, aka joj se primirila, dah joj je postao kratak i
ubrzan. Potom je njen stisak... koji je za posledicu imao krvarenje... popustio. Glava joj je klonula unazad.
Odjednom je ponovo postala isto onako mlitava kao i kad je tek legla na krevet i otkrila mu se. On se skotrljao
sa nje, dok mu je srce igralo skvo o zidove grudnog koa i lobanje.
Leali su neodreeno dugo. Nije znao da li su u pitanju bile sekunde ili minuti. Ona je bila ta koja se
prva pokrenula, sela i povukla haljinu. Taj ga je pokret naterao da otvori oi.
Vezivala je earpu, gotovo uredno preklopivi haljinu. Posmatrao ju je kako kree prema vratima.
"Stani", ree. Ovo je bio nedovren posao.
"Drugi put", odvrati ona.
"Molim?"
"uo si", glasio je odgovor. Zazvuao je kao nareenje. "Drugi put."
On ustade sa kreveta, svestan da joj njegova vidljiva uzbuenost sada izgleda smeno, ali besan
zbog toga to nije smatrala za shodno da misli malo i na njega. Posmatrala ga je kako joj prilazi sa
poluosmehom na licu.
"To je samo poetak", ree mu. Protrljala je mesta na vratu gde ju je ujeo.
"I ta ja sada treba da radim?" upita Grilo.
Otvorila je vrata. Lice mu zapahnu hladniji vazduh.
"Polii prste", odvrati ona.
Tek se tada setio zvuka koji je uo i napola je oekivao da ugleda Filipa kako se povlai iz svog
pijunskog skrovita. Ali nije bilo nikoga osim vazduha koji je osuio pljuvaku na njegovom licu napravivi od
nje stvrdnutu masku.
"Kafu?" upita ona. Nije saekala njegov odgovor, ve se uputila u kuhinju. Grilo je ostao da stoji i
gleda za njom. Njegovo telo, oslabljeno boleu, poelo je da odgovara na adrenalin napumpan u njega.
Udovi mu zadrhtae, a taj drhtaj kao da se irio iz modine napolje.
Oslukivao je zvuke spravljanja kafe: vode, pranja oljica. I ne razmiljajui prineo je prste, koji su
jako mirisali na nju, do nosa i usana.
IV
Zabavlja Lamar izie iz limuzine ispred kue Badija Vensa i pokua da izbrie osmeh sa lica. To je
za njega bilo veoma teko i u najboljim danima, a sada... u najtunijem trenutku, jer mu je umro stari partner,
Page 119
a meu njima je ostalo toliko neoprotenih runih rei... to je bilo praktino nemogue. Svaka akcija zahtevala
je reakciju, a Lamarova reakcija na smrt bio je jak osmeh.
Jednom je negde itao o poreklu osmeha. Neki antropolog je teoretisao o tome kako je osmeh
profinjen oblik majmunskog odgovora onima koji su nepoeljni u plemenu: slabima ili nestabilnima. U sutini je
znaio: Na teretu si nam. Gubi se odavde! Iz tog cerenja koje je oznaavalo progonstvo, razvio se smeh koji
predstavlja pokazivanje zuba profesionalnom idiotu. On je, takoe, u sutini, oznaavao prezir. Kao i to da je
predmet veselja: neko koga treba drati na odstojanju pomou grimasa.
Lamar nije znao kako bi ova teorija izdrala analizu, ali dovoljno dugo se bavio komedijom da je
verovao u njenu verodostojnost. Kao i Badi, i on je stekao bogatstvo izigravajui budalu. Sutinska razlika,
prema njegovom miljenju (kao i prema miljenju njihovih mnogobrojnih zajednikih prijatelja), sastojala se u
tome to je Badi zaista bio budala. to ne znai da nije alio za njim. Jeste. etrnaest godina bili su gospodari
svega to su zasmejali, i zbog tog zajednikog uspeha Lamar se sada, kada je izgubio biveg partnera,
oseao siromaniji uprkos jazu koji se stvorio meu njima.
Jaz je bio toliki da je Lamar sreo bajnu Roel samo jednom, i to sluajno, na veeri u dobrotvorne
svrhe na kojoj su on i njegova ena Tami dobili mesta za stolom do onog za kojim su sedeli Badi i njegova
nevesta godine. Taj izraz je upotrebio... izazvavi salve smeha... u nekoliko svojih predstava u kojima je priao
viceve. Tokom veere iskoristio je priliku da ispria jedan o Badiju, ulagujui se Roel dok je mladoenja
praznio beiku od ampanjca. Bio je to kratak susret... Lamar se vratio za svoj sto im je video da ga je Badi
primetio... ali mora da je ostavio utisak na Roel, jer ga je lino nazvala da ga pozove u Kunievo Oko na
prijem. Ubedio je Tami da bi se ona dosaivala na tulumu i stigao je dan ranije kako bi proveo izvesno vreme
sa udovicom.
"Izgleda divno", rekao joj je dok je prelazio preko Badijevog praga.
"Moglo je biti i gore", odvrati ona, a pravi smisao njenog odgovora shvatio je tek jedan sat kasnije
kada mu je kazala da joj je ideju za proslavu u Badijevu ast predloio on sam.
"Hoe da kae da je znao da e umreti?" upita Lamar.
"Ne. Hou da kaem da mi se vratio."
Da je pio, mogao je lako da izvede stari tos sa davljenjem i rasprivanjem kapljica, ali kada je
shvatio da je mrtva ozbiljna bilo mu je drago to nije.
"Misli... njegov duh?" upita on.
"Pretpostavljam da je to prava re. U stvari, ne znam. Nisam vernik, tako da ne znam kako bih to
objasnila."
"Nosi krst", primeti Lamar.
"Pripadao je mojoj majci. Nikada ga ranije nisam nosila."
"Zato sada? Da li se neega plai?"
"Moda, malo", odvrati ona.
"Gde je Badi sada?" upita Lamar, zadivljen svojom sposobnou da ostane ozbiljan. "Hou da
kaem... je li u kui?"
"Ne znam. Doao mi je usred noi, rekao da eli proslavu, i otiao."
"im je ek stigao, je li tako?"
"Ovo nije ala."
"Izvini. U pravu si, svakako."
"Rekao je da eli da svi dou ovamo i proslave."
"Pijem u to ime", primeti Lamar, podigavi au. "Gde god da si, Badi. Skol."
Zavrivi zdravicu, izvinio se i otiao u kupatilo. Zanimljiva ena, razmiljao je dok je odlazio.
Udarena, razume se, i... kolale su glasine... zavisna od svake jake hemikalije koja se mogla dobiti, ali ni on nije
bio svetac. Skriven u crnom mermernom kupatilu, cerio se razgledajui niz maski iz tunela strave, i umrkao
nekoliko redova kokaina dobro raspoloen, posle ega su mu se misli vratili lepotici koja se dole nalazila.
Imae je; kratko i jasno. Najvie bi voleo da to bude u Badijevom krevetu, posle ega e se obrisati Badijevim
pekirima.
Odvojivi pogled od svog iskeenog odraza vratio se na odmorite. Koja li je Badijeva spavaa
soba? pitao se. Da li je imao ogledala na tavanici kao u javnoj kui u Tuskonu iji su, nekada davno, bili gosti i
u kojoj je Badi kazao, dok je sklanjao onu svoju prokletu zmijurinu od oke: jednoga dana, elim ovakvu
spavau sobu?
Lamar je otvorio pet est vrata pre nego to je pronaao glavnu spavau sobu. I ona je, kao i sve
ostale sobe, bila ukraena rekvizitima sa vaarita. Na tavanici nije bilo ogledala. Ali je zato krevet bio veliki.
Dovoljno veliki za troje, a to je oduvek bio Badijev najomiljeniji broj. Upravo kada se spremao da sie, Lamar
je zauo vodu u kupatilu koje je bilo povezano sa spavaom sobom.
"Roel, jesi li to ti?"
Meutim, unutra nije bilo upaljeno svetlo. Oigledno je neko ostavio otvorenu slavinu. Lamar je
gurnuo vrata.
Page 120
Iznutra se javio Badi:
"Ne pali svetlo, molim te."
Da nije bio pun kokaina, Lamar bi zadio iz kue pre nego to bi duh stigao ponovo da progovori,
meutim, droga ga je dovoljno usporila tako da je Badi stigao da uveri svog partnera da nema ega da se
plai.
"Rekla je da si ovde", zadahta Lamar.

"Nisi joj poverovao?"
"Ne."
"Koji si ti?"
"Kako to misli: koji sam? Dimi. Dimi Lamar."
"Naravno. Ui. Treba da popriamo."
"Ne... ostau ovde napolju."
"Ne ujem te ba najbolje."
"Zatvori vodu."
"Potrebna mi je da se ispikim."
"Ti piki?"
"Samo kada pijem."
"Ti pije?"
"Krivi li me, kada znam da je dole, a ja nisam u stanju da je dodirnem?"
"Aha. To je gadno."
"Morae ti do uradi umesto mene, Dimi."
"ta da uradim?"
"Da je dodirne. Nisi valjda peder?"
"Zna da nisam."
"Svakako."
"Koliko smo samo ena imali zajedno."
"Bili smo prijatelji."
"Najbolji. I moram priznati da je ba lepo od tebe to mi dozvoljava da uzmem Roel."
"Tvoja je. A zauzvrat..."
"ta?"
"Budi mi ponovo prijatelj."
"Badi. Nedostajao si mi."
"I ti si meni nedostajao, Dimi."
"Bio si u pravu", ree on kada je siao. "Badi jeste ovde."
"Video si ga."
"Ne, ali je razgovarao sa mnom. eli da budemo prijatelji. On i ja. I ti i ja. Bliski prijatleji."
"Onda emo biti."
"Za Badija."
"Za Badija."
Daf je gore razmislio o ovom novom i neoekivanom elementu u igri, i ocenio da je dobar.
Nameravao je da se izdaje za Badija... to mu nije teko palo, poto je upio ovekove misli... samo pred
Roel. U tom obliku joj je doao u posetu i pre dve veeri i naao je pijanu u krevetu. Lako ju je uverio da je
duh njenog mua; jedinu tekou mu je predstavljalo to to je morao da se obuzda da se ne pozove na
brana prava. Sada kada je i njen partner poverovao u istu zabludu, imao je dva agenta u kui da mu
pomognu kada gosti stignu.
Posle dogaaja od prethodne noi bilo mu je drago to je bio toliko vidovit da organizuje proslavu.
Fleerova mahinacija ga je uhvatila nespremnog. Samounitenjem je njegov neprijatelj uspeo da usadi iverje
svoje due koja stvara halucigenije u stotinu, moda dve stotine umova. ak i sada su oni koji su ih primili
sanjali svoja privatna boanstva; i otelotvoravali ih. Oni nee biti, ako je suditi po dokazima iz prolosti, naroito
varvarski raspoloeni; sasvim sigurno nee biti dorasli njegovim teratama. Niti e, ostavi bez hukaa koji bi ih
napajao, dugo opstati u ovoj ravni postojanja. Ali ipak su mogli njegovim dobro smiljenim planovima da
nanesu mnogo tete. Moda e mu biti potrebne i kreature koje e biti u stanju da prizove iz holivudskih srdaca
da bi spreio Fleerovu poslednju ostavtinu da se ne umea.
Uskoro e se putovanje koje je poelo kada je prvi put uo za Umetnost... pre toliko vremena da se
vie nije ni seao od koga... okonati tako to e on ui u Sutinu. Posle tolikih godina priprema, to e liiti na
povratak kui. On e biti lopov u raju, te stoga Kralj nebesa, poto e biti jedini prisutni kvalifikovan da ukrade
presto. Postae vlasnik snoivota celog sveta; bie sve za sve ljude, i nikada mu niko nee suditi.
Ostala su, znai, jo dva dana. Prvi, dvadeset etiri asa, bie mu potreban da postane svestan te
Page 121
ambicije.
Drugi, dan Umetnosti, kada e stii do mesta gde se zora i sumrak, podne i no, zbivaju u istom
stalnom trenutku.
to znai, postoji samo zauvek.
1.
Kada je napustila Palomo Gaj, Teslu je proeo oseaj da se probudila iz sna u kome joj je neki
privatni uitelj snova odrao lekciju o tome da je ceo ivot sanjanje. Od sada pa nadalje nee biti jednostavnog
razdvajanja onoga to ima smisla od onoga to nema smisla; nee biti arogantnih pretpostavki da je jedno
iskustvo stvarno, a drugo nije. Moda je ivela u filmu, pade joj na pamet dok je vozila. Kada je malo razmislila
o tome, to i nije bila loa ideja za scenario: pria o eni koja je otkrila da je ljudska istorija samo jedna
nepresuna porodina saga, koju ispisuje ona potcenjivana ekipa sastavljena od Gena i anse, nad kojom
motre aneli, tuinci i graani Pitsburga koji su se sluajno ukljuili i bili uhvaeni. Moda e napisati tu priu
kada se jednom ova pustolovina zavri.
Samo to se ona nikada nee zavriti; ne sada. To je bila jedna od posledica sagledavanja sveta na
ovaj nain. Bilo kako bilo, ona e provesti ostatak ivota u predvianju narednog uda; i dok je ekala,
zamiljala ga je u svojoj mati, kako bi naterala sebe i svoju publiku da budu na oprezu.
Vonja je nije zamarala, bar ne do Tihuane, pa je imala vremena za ovakva razmiljanja. Meutim,
im je prela granicu, morala je da upotrebi kartu koju je kupila i da odloi svako daljnje kovanje zavera ili
predvianje. Upamtila je Fleerova uputstva kao da se radilo o kakvom govoru prilikom primanja nagrade,
tako da su se ona... uz pomo karte... pokazala dobra. Kako nikada ranije nije bila na tom poluostrvu
iznenadila se kada je videla koliko je pusto. Ovo nije bila okolina u kojoj su ovek i njegov rad imali mnogo
nade da opstanu, to je navodilo na pretpostavku da e ruevine Misije, kada stigne do njih, najverovatnije biti
erodirane ili zbrisane u Pacifik, iji je um postajao sve glasniji to ju je put vodio blie ka obali.
Meutim, to se toga tie uopte nije bila u pravu. Kada je zavila za okuku brda ka kome ju je
Fleer uputio, odmah joj je postalo jasno da je Misija svete Katarine ostala uglavnom netaknuta. Od tog
prizora stegla joj se utroba. Jo nekoliko minuta vonje i nai e se na mestu gde je otpoela jedna epopeja...
iji joj je samo jedan manji deo bio poznat. Jedan hrianin bi se moda isto toliko uzbudio zbog Vitlejema. Ili
Golgote.
Otkrila je da na tom mestu nema nikakvih lobanja. Upravo suprotno. Iako Misija nije bila
popravljana... uta je bilo jo svuda unaokolo... bilo je oigledno da ju je neko sauvao od daljnjeg
propadanja. Razlog tog ouvanja postao joj je jasan tek kada je parkirala auto, malo podalje od zgrade, i
krenula peice preko pranjavog tla. Misija, podignuta radi svetog cilja, naputena, zatim pretvorena u mesto
gde se odvijalo neto to bi njene arhitekte van svake sumnje proglasile za jeres, bila je ponovo posveena.
to je blie prilazila tim krbastim zidovima, nailazila je na sve vie dokaza. Prvo, cvee, ostavljeno
u grubo napravljenim buketima i vencima meu razbacanim kamenjem, jarkih boja u prozirnom morskom
vazduhu.
Drugo, i odreenije, zaveljaji sa sitnicama iz domainstva... veknom hleba, kragom, kvakom... koji
su bili uvezani u komade ivrljane hartije i poloeni meu cvetovima, a bilo ih je u tako velikom broju da nije
mogla ni korak da naparvi, a da ne naleti na neto. Sunce je ve poelo da se kloni zapadu i njegova sve
tamnija zlatna boja samo je doprinosila oseanju da ovo mesto pohode duhovi. Trudila se da gazi preko uta
to je tie mogla kako ne bi uznemirila one koji su stanovali unutra, bili to ljudi ili neko drugi. Ako su postojala
udovina bia u okrugu Ventura (koja su ni manje ni vie nego drsko hodila ulicama) onda je bilo mnogo
verovatnije, da ovde, na ovom usamljenom rtu, treba da postoje stvaraoci uda.
Ko bi oni mogli biti i u kom obliku su se pojavljivali (ako su uopte poprimali bilo kakav oblik) nije se
ak ni potrudila da pokua da pogodi. Ali ako je broj poklona i molbi koji su joj leali pod nogama svedoio o
bilo emu, onda je svedoio o tome da su ovde molitve bivale usliene.
Buketi i poruke ostavljeni ispred Misije bili su dovoljno reiti, ali ono na ta je naila unutra bilo je jo
dirljivije. Stupila je kroz rupu u jednom od zidova meu tihu gomilu portreta: na desetine fotografija i skica
mukaraca, ena i dece privrenih za kamen nekim delom odee ili cipelom; bilo je tu ak i naoara. Ono
sve kroz ta je krivudajui prola napolju bili su pokloni. Nagaala je da su ovo ovde bile stvari koje je trebalo
da onjui kakav bog traga. Pripadali su nestalim duama i doneti su ovamo u nadi da e izvesne moi uspeti
da navedu izgubljene nazad na poznati put i tako ih vratiti kui.
Stojei na pozlaenoj svetlosti, osmatrajui ovu zbirku, oseala se poput nametljivca. Religijska
ispoljavanja su retko, ako su uopte ikada, ostavljala na nju bilo kakav utisak. Oseanja su bila tako
samozadovoljna u svojoj sigurnosti, slike tako retorine. Ali ovo iskazivanje jednostavne vere pogodilo ju je u
Page 122
ivac za koji je mislila da ga je licemerstvo odavno umrtvilo. Setila se oseanja koje ju je proimalo kada se
vratila kui za Boi prvi put posle samovoljnog petogodinjeg izgnanstva iz porodinog gnezda. Oseala je
stranu klaustrofobiju, to je i predvidela, ali u pono, na Badnje vee, etajui Petom avenijom, jedno
zaboravljeno oseanje ostavilo ju je bez daha, i u trenu je nateralo da zaplae: nekada je verovala. To
verovanje dolazilo je iznutra, i izlazilo napolje. Ono nije bilo naueno, nije bilo nametnuto, ono je jednostavno
postojalo. Prve suze pustila je iz zahvalnosti za blagoslov to je ponovo poela da veruje; njihove sestre
predstavljale su tugu koja je prola isto onako brzo kao to je i nadola, poput duha koji je proao kroz nju i
otiao dalje.
Ovog puta, nije prolo. Ovog puta se produbilo u njoj, isto kao to je sunce postajalo sve tamnije,
tonui ka moru.
Iz sna ju je trgnulo neije kretanje daleko u ruevinama. Prepavi se, prvo je pustila da joj se
ubrzani puls malo primiri, pa je tek onda upitala:
"Ko je to tamo?"
Nije bilo odgovora. Oprezno je prola pored zida sa izgubljenim licima i kroz vrata bez gornje grede
ula u drugu odaju. Imala je dva prozora poput oiju u cigli, kroz koja je sunce na zalazu uperilo dva rumena
zraka. Oseanje da je ovo bilo najsvetije mesto u hramu potkrepljivao je samo njen instinkt, ali ona u to ipak
uopte nije sumnjala. Iako nije bilo krova, a istoni zid je bio jako oteen, sticao se utisak da je ovo mesto pod
nabojem, kao da su tu, pre dugo vremena, na delu bile neke sile. Dok je Fleer u njoj obitavao, oigledno je
sluila kao laboratorija. Posvuda je bilo prevrnutih stolova i opreme koja je popadala sa njih i bila ostavljena
tamo gde je pala. Ovde nije bilo nikakvih ponuda niti portreta koji bi naruili oseanje da je ovo mesto uvano.
Iako se pesak nagomilao oko prevrnutog nametaja, sadnice tu i tamo iznikle, odaja je ostala ista kakva je i
bila: svedoila je o udu; ili o njegovom prolasku.
Zatitnik ovog svetilita stajao je u najudaljenijem uglu u odnosu na Teslu, iza zrakova svetlosti koji
su dopirali kroz prozor. Slabo ga je videla. Uspela je da uoi samo to da ili je maskiran ili su mu crte lica
glomazne kao na maskama. Sve to je do sada iskusila nije ju nateralo da se uplai za svoju sigurnost. Iako je
bila sama, nije oseala nikakav strah. Ovo je bilo svetilite, a ne neko mesto nasilja. Pored toga, dola je u ime
boanstva koje je nekada radilo upravo u ovoj prostoriji. Morala je da se poslui njegovim autoritetom.
"Zovem se Tesla", ree ona. "Ovamo me je poslao doktor Riard Fleer."
Primetila je da je ovek u uglu odgovorio na pomen ovog imena laganim podizanjem glave; a onda
ga je ula kako uzdie.
"Fleer?" ponovi on.
"Da", odvrati Tesla. "Znate li ko je on?"
Odgovorio je novim pitanjem izgovorenim jakim panskim naglaskom: "Poznajem li ja vas?"
"Rekla sam vam", odvrati Tesla. "On me je ovamo poslao. Dola sam da obavim ono to me je on
lino zamolio da obavim."
ovek se odvoji od zida taman toliko da mu zraci zahvate crte lica.
Tesli je bilo potrebno nekoliko trenutaka da odgovori. Kada je ugledala ovekove isturene obrve i
spoljoten nos, u glavi joj se zavrtelo. Jednostavno, nikada do tada nije uivo videla nijedno tako runo lice.
"Fleer vie nije iv", odgovorila je posle jednog trenutka, napola sa odvratnou, a napola ipak
instinktivno izbegavi da upotrebi re mrtav.
Grozne crte lica pred njom izraavale su aljenje; neto u njihovoj plastinosti gotovo je karikiralo to
oseanje.
"Bio sam ovde kada je otiao", ree ovek. "ekao sam ga da se... vrati."
im je ovo izgovorio, shvatila je ko je. Fleer joj je kazao da moda jo postoji ivi ostatak Velikog
Dela.
"Raule?" izusti ona.
Duboko usaene oi se razrogaie. U njima nije bilo beonjaa. "Zaista si ga poznavala", izgovori
on, i napravi jo jedan hitri korak prema svetlosti, koja je tako nemilosrdno rezbarila njegove crte lica da je
jedva uspevala da ga gleda. Bezbroj puta je na ekranu videla stvorenja koja su bila sraunato mnogo gadnija
od ovoga... a i prethodnu no su okrvavile zveri komarnog izgleda... ali zbrka signala koje je odailjao ovaj
hibrid uznemirila ju je vie od svega to je ikada videla. Bio je tako blizu ljudskom biu, pa ipak nije prevario
njenu unutranjost. Odziv ju je neem nauio, iako nije bila sasvim sigurna emu. Potisnula je tu lekciju u
stranu radi hitnijih stvari.
"Dola sam da unitim ostatke Nuncia", ree ona.
"Zato?"
"Zato to to Fleer eli. Njegovi neprijatelji su jo na ovom svetu, iako njega vie nema. Plai se
posledica ako dou ovamo i pronau opit."
"Ali ekao sam..." poe Raul.
"Dobro je to jesi. Dobro je to si uvao ovo mesto."
"Nikuda nisam iao. Svih ovih godina. Ostao sam ovde gde me je otac stvorio."
Page 123
"Kako si preiveo?"
Raul skrenu pogled sa Tesle, zamirka na suncu koje samo to nije nestalo.
"Ljudi se brinu o meni", odvrati on. "Ne shvataju ta se ovde dogodilo, ali znaju da sam i ja u tome
uestvovao. Nekada su na ovom brdu boravili Bogovi. Oni u to veruju. Dozvoli da ti pokaem."
On se okrenu i povede Teslu iz laboratorije. Iza vrata se nalazila jedna jo ogoljenija prostorija;
imala je samo jedan prozor. Primetila je da su zidovi obojeni; naivnost murala samo je pojaavala strast sa
kojom su prizori bili oseani.
"Ovo je pria o toj noi", ree Raul, "ispriana onako kao to oni veruju da se sve dogodilo."
Ni ovde nije bilo nita vie svetlosti nego u sobi iz koje su izili, pa je mrak davao slikama tajnovitost.
"Ovako je izgledala Misija", ree Raul, pokazujui gotovo simboliki prikaz stene na kojoj su stajali.
"A ovo je moj otac."
Fleer je stajao ispred brda, belog i divljeg lica naspram tame, oi su mu bile predstavaljene u
obliku dva meseca. Iz uiju i usta su mu iskakali neki udni oblici i zadravali se oko njegove glave poput
satelita.
"ta je ovo?" stade da se raspituje Tesla.
"Njegove ideje", glasio je Raulov odgovor. "Ja sam ih naslikao."
"Kakve to ideje ovako izgledaju?"
"Ono to potie iz mora", odgovori on. "Sve potie iz mora. To mi je Fleer kazao. U poetku, more.
Na kraju, more. A izmeu..."
"Sutina", upade Tesla.
"ta?"
"Nije ti priao o Sutini?"
"Nije."
"Mestu na koje ljudska bia odlaze da sanjaju?"
"Ja nisam ljudsko bie", neno je podseti Raul. "Ja sam njegov eksperiment."
"Zahvaljujui njemu postao si ljudsko bie", primeti Tesla. "Zar to nije zadatak Nuncia?"
"Ne znam", jednostavno odgovori Raul. "ta god da mi je uinio nisam mu zahvalan na tome. Bio
sam sreniji... dok sam bio majmun. Da sam ostao majmun, do sada bih ve bio mrtav."
"Nemoj tako", ree Tesla. "Fleeru se ne bi dopalo kada bi te uo kako se samo ali."
"Fleer me je napustio", podseti je Raul. "Nauio me je dovoljno da shvatim ta nikada neu moi
da budem, i onda me ostavio."
"Imao je razloga za to. Videla sam njegovog neprijatelja, Dafa. Taj ovek mora biti zaustavljen."
"Tamo..." ree Raul, pokazavi u pravcu jednog malo udaljenijeg mesta na zidu. "Ono je Daf."
Portret je bio dosta veran. Tesla je prepoznala taj prodirui pogled, naduvenu glavu. Da li je Raul
video Dafa u njegovom evoluiranom stanju, ili je ovaj portret oveka predstavljenog u liku udovine bebe
predstavljao instinktivni odgovor? Nije imala prilike da se raspita. Raul ju je ponovo poveo dalje.
"edan sam", ree on. "Ostatak moemo kasnije pogledati."
"Bie suvie mrano."
"Nee. Popee se ovamo i zapaliti svee kada sunce zae. Doi da malo popriamo. Ispriaj mi
kako je umro moj otac."
2.
Tomi-Reju je trebalo vie vremena da stigne do Misije svete Katarine nego eni s kojom se utrkivao
jer mu se na putu dogodilo neto to mu je, iako je dogaaj bio beznaajan, pokazalo mesto u njemu samom
koje e kasnije jako dobro upoznati. U jednom malom gradu juno od Ensenade, u kome se zaustavio u rano
vee da kupi neto ime e pokvasiti grlo, naao se u baru koji je nudio... za samo deset dolara... zabavu koja
je bila nezamisliva u Palomo Gaju. Bila je to suvie primamljiva ponuda da bi je odbio. Poloio je novac, kupio
pivo i uao u dimom ispunjen prostor koji jedva da je bio velik kao dve njegove spavae sobe. Publiku je
sainjavalo desetak mukaraca, koji su se raskreili na kripavim stolicama. Gledali su enu koja se bavila
seksom sa velikim crnim psom. Prizor ga nije nimalo uzbudio. Kao uostalom ni ostale iz publike; bar ne u
seksualnom smislu. Naginjali su se napred da gledaju predstavu sa uzbuenjem koje nije razumeo dok pivo
nije poelo da deluje na njegov umorni sistem, probijajui njegovu viziju sve dok ga enino lice nije hipnotisalo.
Nekada je mogla biti lepa, ali sada joj je lice, isto kao i telo, bilo istroeno, a na rukama su se jasno nazirali
ubodi igala koje su je srozale tako nisko. Znalaki je draila psa pokazujui time da je to inila ve bezbroj
puta, a potom se spustila na sve etiri pred njim. Onjuio ju je, a onda se lenjo dao na posao. Tek kada se
popeo na nju, Tomi-Rej je shvatio kakav je to utisak na njega ostavio njen izraz lica, a verovatno je isti sluaj
bio i sa ostalima. Delovala je poput nekoga ko je ve mrtav. Ta misao predstavljala je vrata u njegovoj glavi
koja su skrivala jedno smrdljivo uto mesto; prljavo mesto. Ve je i ranije viao taj pogled, ne samo na licima
devojaka u porno asopisima, ve i na licima slavnih linosti uhvaenih kamerom. Seks-zombiji, zvezde-
zombiji; mrtvaci koji se izdaju za ive. Kada se ponovo ukljuio u scenu koja se odvijala pred njim, pas je ve
Page 124
uhvatio ritam i obraivao devojku sa pasjom poudom, dok mu je pena kapala iz usta na njena lea; ovog
puta... gledajui u devojci mrtvaca... bilo je seksi. to je ivotinja postajala uzbuenija i on je postajao
uzbueniji i ena je izgledala vie mrtva, oseajui psei kurac u sebi i njegov pogled na sebi, dok se sve nije
pretvorilo u trku izmeu njega i psa koji e od njih pre da svri.
Pobedio je pas, koji se propeo u svojoj pomami, a onda iznenada stao. Na dati znak jedan od ljudi
koji su sedeli u prvom redu ustade i razdvoji par; ivotinja je istog asa postala nezainteresovana. Poto je
njen partner odveden, ena je ostavljena na sred pozornice da pokupi odeu koju je verovatno odbacila pre
nego to je Tomi-Rej uao. Zatim je izila kroz ista sporedna vrata kroz koja su otili i pas i njen svodnik, a na
licu joj je bila ista mlohava maska kao i na poetku. Oigledno je sledila nova taka u predstavi, jer niko nije
ustajao. Meutim, Tomi-Rej je video sve to mu je bilo potebno. Stao je da se probija nazad prema vratima
kroz gomilu mekih telesa pridolica, da bi na kraju iziao u polumrani bar.
Tek mnogo kasnije, kada je ve gotovo stigao do Misije, otkrio je da je opeljeen. Dobro je znao da
nema vremena da se vrati; kao i da to ne bi imalo svrhe. Lopov je mogao biti bilo koji mukarac koji mu se
naao na putu dok je izlazio. Pored toga, iskustvo je vredelo izgubljenih dolara. Pronaao je novu definiciju
smrti. Nije ak bila ni nova. Jednostavno mu je bila prva i jedina.
Sunce je ve odavno zalo kada je krenuo uzbrdo prema Misiji; im je poeo da se penje preplavilo
ga je odreeno oseanje dQja vu. Da li je on to video ovo mesto Dafovim oima? Bilo kako bilo,
prepoznavanje se pokazalo korisnim. Znajui da je Fleerov agent van svake sumnje stigao pre njega, odluio
je da ostavi kola malo dalje od vrha i da preostali deo puta pree peice, kako ne bi saznao za njegov
dolazak. Iako je bilo mrano, nije putovao naslepo. Njegova stopala poznavala su put, iako je on njegovom
seanju bio nepoznat.
Stigao je spreman na nasilje, ako to okolnosti budu zahtevale. Daf ga je snabdeo pitoljem...
ljubaznou jedne od mnogih rtava koje je Daf oslobodio njihovih terata... i ideja da ga upotrebi bila je bez
sumnje privlana. Sada, posle uspinjanja od koga je u grudima poelo da ga probada, naao se nadohvat
Misije. Iza njega se uzdigao mesec boje ajkulinog trbuha. Obasjavao je poruene zidove i kou njegovih ruku i
aka svojom bolesnom svetlou, nateravi ga da poeli ogledalo u kome bi prouio svoje lice. Sigurno bi bio
u stanju da vidi kosti ispod mesa; lobanju kako sija isto kao to su mu sijali zubi kada se osmehivao. Konano,
zar to nije bilo ono to je osmeh govorio? Zdravo svete, ovako u izgledati kada mokri delovi istrule.
Glave bolne od ovakvih misli, on krenu kroz uvenule cvetove ka Misiji.
3.
Raulova koliba se nalazila pedeset jardi iza glavne zgrade; bila je to primitivna graevina u kojoj je
ve dvoje stvaralo guvu. Objasnio je Tesli da je u potpunosti zavisio od dareljivosti lokalnog stanovnitva
koje ga je snabdevalo hranom i odeom u zamenu za to to se brinuo o Misiji. Uprkos oskudnim sredstvima,
potrudio se da od kolibe stvori koliko toliko pristojno mesto. Posvuda su bili vidljivi znaci uloenog truda.
Zdepaste svee na stolu bile su postavljene u prstenu kamenja izabranog zbog svoje glatkoe; ebe na
jednostavnom poljskom krevetu bilo je ukraeno perjem morskih ptica.
"Imam samo jedan porok", ree Raul, poto je poseo Teslu u jedinu stolicu. "Nasledio sam ga od
oca."
"Koji?"
"Puim. Jednu na dan. Podelie je sa mnom."
"Nekada sam puila", poe Tesla, "ali vie ne puim."
"Veeras hoe", odvrati Raul, glasom koji nije trpeo pogovor. "Popuiemo zdravicu za mog oca."
Doneo je rukom uvijenu cigaretu iz male konzerve zajedno sa ibicama. Posmatrala mu je lice dok
ju je pripaljivao. Sve ono to ju je uznemirilo na prvi pogled i dalje ju je uznemiravalo. Crte lica mu nisu bile ni
majmunske niti ljudske, ve su predstavljale krajnje nesrean brak izmeu to dvoje. Pa ipak, u svakom
drugom pogledu... njegov govor, ponaanje, ak i nain na koji je sada drao cigaretu izmeu svojih dugakih
tamnih prstiju... bio je tako civilizovan. Bio je upravo onakav za kakvog bi njena majka volela da je uda, da nije
bio majmun.
"Fleer, zna nije umro", ree joj on, pruivi joj cigaretu. Nerado ju je uzela, jer joj se ba nije
dopadala pomisao da stavi u usta neto to je on drao izmeu usana. Meutim, on ju je gledao, svetlost
svee mu je treperila u oima, sve dok se nije povinovala, a onda se zadovoljno nasmeio jer ju je podelila s
njim. "Ubeen sam da je postao neto drugo", nastavi on. "Neko drugi."
"Nazdravljam u to ime", ree ona, povukavi jo jedan dim. Tek joj je tada postalo jasno da je
duvan koji su ovde puili bio moda neto jai nego u L.A.-u.
"ta je unutra?" upita ona.
"Dobra roba", odgovori on. "Dopada ti se?"
"Donose ti i drogu?"
"Sami je uzgajaju", odvrati Raul kao da je to neto to se podrazumeva.
Page 125
"Odlino za njih", ree ona i povue trei dim pre nego to mu ju je vratila. To je zaista bila jaka
roba. Usta su ve oblikovala pola reenice za koju njen um nije imao pojma kako da je zavri pre nego to je
uopte shvatila da govori.
"...ovo je no o kojoj u priati svojoj deci... samo to neu imati dece... unuiima onda... priau
im o tome kako sam sedela sa ovekom koji je nekada bio majmun... nema nita protiv da ti to priam? Prvi
put mi je... sedeli smo tako i priali o njegovom prijatelju... i mom prijatelju... koji je nekada bio ovek..."
"I dok im to bude priala", ree Raul, "ta e im rei o sebi?"
"O sebi?"
"Gde e se ti uklopiti u to ustrojstvo? ta e ti postati?"
Malo je razmiljala o ovome. "Zar moram neto postati?" upitala je na kraju.
Raul joj dodade ostatak cigarete. "Sve neto postaje. Sedei ovde, mi postajemo."
"ta?"
"Stariji. Blii smrti."
"Oh sranje. Ne elim da budem blia smrti."
"Nema izbora", jednostavno odvrati Raul. Tesla odmahnu glavom. Glava je nastavila da joj se
kree jo dugo poto je kretnja bila zavrena.
"elim da razumem", ree ona na kraju.
"Neto odreeno?"
Malo je razmiljala, prelazei kroz sve mogue opcije, i na kraju odabrala jednu.
"Sve?" odvrati ona.
On se nasmeja, a njegov smeh joj zazvua poput zvona. Upravo se spremala da mu kae da je to
dobar trik, ali je shvatila da je ustao i da stoji kod vrata.
"Neko je u Misiji", ula ga je kako kae.
"...doao da upali svee", nagaala je ona, dok joj se inilo da joj glava prethodi telu u poteri za
njim.
"Ne", odvrati on dok je izlazio u mrak. "Oni nikada nisu kroili tamo gde su zvona..."
Dok je premetala po glavi Raulova pitanja, zurila je u plamen svee ija slika je bila utisnuta u tamu
kroz koju se sada posrui probijala, svetlost lutalica koja je mogla da je odvede preko ivice stene da nije
sledila njegov glas. Kada su prili zidovima, rekao joj je da ostane gde je, ali se ona nije obazirala na to ve je
krenula za njim. Oni koji pale svee zaista su doli u posetu; njihovih ruku delo bacalo je sjaj iz prostorije sa
portretima. Iako je sadraj Raulove cigarete napravio prazninu izmeu njenih misli bile su dovoljno sreene da
se uplaila da je suvie dugo lenarila, i da je dovela u opasnost posao zbog koga je dola. Zato nije odmah
pronala Nuncio i prosula ga u okean kao to joj je Fleer naloio? Poto je tako sama sebe iznervirala,
postala je jako odvana. U tami sobe sa slikama na zidovima uspela je da pretekne Raula i tako prva stupi u
laboratoriju osvetljenu sveom.
Samo to tamo nisu bile upaljene svee, niti je posetilac bio molilac.
Na sredini prostorije bila je zapaljena mala vatra koja se dimila, a ovek... koji joj je trenutno bio
okrenut leima... preturao je po gomili opreme golim rukama. Nije oekivala da e ga prepoznati kada je
pogledao u njenom pravcu, to je, kada se o tome bolje razmisli, bilo glupo. U poslednjih nekoliko dana
uspela je da upozna veinu glumaca u ovom komadu, ako ne po imenu, a ono makar po izgledu. Ovoga je
znala i po imenu i po izgledu. Tomi-Rej MekGir. Okrenuo se licem prema njoj. U savrenoj simetriji njegovog
lica nazirala se loptica ludila... nasleena od Dafa... koja je odskakala napred nazad, svetlucajui.
"Zdravo!" ree on; obian, usputni pozdrav. "Pitao sam se gde si. Daf je kazao da e biti ovde."
"Ne diraj Nuncio", ree mu ona. "Opasan je."
"Tome se i nadam", ree on uz osmeh.
Videla je da neto dri u aci. Uhvativi njen pogled, on joj pokaza. "Aha, naao sam ga", ree on.
Zaista je imao epruvetu kakvu joj je Fleer opisao.
"Baci je", posavetova ga ona, pokuavi da bude hladna.
"Zar si ti to nameravala da uini?" upita on.
"Da. Kunem se, jesam. Letalan je."
Primetila je da mu je pogled odlutao sa njenog lica na Raulovo, koga je ula kako die iza nje,
stojei malo po strani. Tomi-Reja izgleda uopte nije brinulo to je brojano nadjaan. Pitala se postoji li bilo
kakva pretnja po ivot ili opasna situacija koji bi mogli da mu skinu taj zadovoljni izraz sa lica. Nuncio, moda?
Svemogui Boe, kakve bi mogunosti on pronaao ekajui u njegovom varvarskom srcu da stekne mo i
uvelia se?
Ponovo ree: "Uniti ga, Tomi-Rej, pre nego to on uniti tebe."
"Nipoto", odvrati on. "Daf ima neke planove s njim."
"A ta e biti s tobom kada okona posao za njega? Briga njega za tebe."
On je moj otac i voli me", odvrati Tomi-Rej, sa sigurnou koja bi bila dirljiva da se radilo o
normalnoj dui.
Page 126
Krenula je ka njemu, govorei dok se pribliavala. "Sasluaj me samo nekoliko minuta, hoe li...?"
On strpa Nuncio u dep i istovremeno zavue aku u drugi. Iz njega izvadi pitolj.
"Kako si nazvala tu stvar?" upita on, uperivi oruje u nju.
"Nuncio", odvrati ona, usporivi, ali i dalje nastavljajui da se postojano pribliava.
"Ne. Ono drugo. Jo nekako si je nazvala."
"Letalnim."
On se isceri. "Aha", ree on, sriui re. "Letalnim. To znai da ubija, je li tako?"
"Tako je."
"To mi se dopada."
"Ne, Tomi..."
"Nemoj ti meni govoriti ta se meni dopada, a ta ne", ree on. "Kazao sam da volim sve to je
letalno i ozbiljno to mislim."
Odjednom joj je postalo jasno da je sasvim pogreno procenila ovu scenu. Da ju je ona pisala,
drao bi je na nianu dok ne pobegne. Ali on se drao vlastitog scenarija.
"Ja sam Deak-Smrt", ree on, i povue obara.
VI
1.
Iznerviran onim to se dogodilo u Eleninoj kui, Grilo je potraio pribeite u pisanju, disciplini za
koju je oseao da mu je sve potrebnija to je ovaj bazen protivrenosti postajao dublji. U poetku je bilo lako.
Drao se suvih injenica i iznosio stvari na nain kojim bi se i Svift ponosio. Kasnije je mogao iz toga da izvue
delove koje e poslati Abernatiju. Dalje mu je dunost nalagala da zapie sve ega se mogao setiti.
U polovini tog procesa, nazvao ga je Hokis i predloio da se nau za jedan sat da neto popiju i
porazgovaraju. U Gaju su postojala samo dva bara, objasnio mu je on, od kojih je Starkijev, u Srnoudolini, bio
buniji, te stoga i pogodniji. Jedan sat posle razgovora, poto je gomilu dogaaja od prole noi bezbedno
stavio na hartiju, Grilo je napustio hotel i naao se sa Hokisom.
Starkijev bar bio je praktino prazan. U jednom uglu neki starac je tiho pevuio sam za sebe, a za
barom su sedela dva klinca koji su izgledali suvie mladi da bi pili; sve u svemu celo mesto su maltene imali za
sebe. Pa ipak, Hokis je govorio apatom tokom celog razgovora.
"Ne zna gotovo nita o meni", ree on na poetku. "Shvatio sam to sino. Vreme je da sazna."
Nije ga uopte vie trebalo nagovarati da govori. Izneo je sve ne unosei u to nikakva oseanja, kao
da je teret oseanja bio suvie teak i ve odavno istisnuo suze iz njega. Grilo mu je na tome bio zahvalan.
Ako je onaj koji pria mogao da bude bezoseajan, onda je to i njemu omoguavalo da bude isto takav, da
istrauje izmeu redova Hokisovog izlaganja tragajui za pojedinostima preko kojih je ovaj preao. Prvo je,
razume se, govorio o Karolininoj ulozi u prii, niti hvalei niti proklinjui kerku, jednostavno je opisao nju i
tragediju koja ju je odvojila od njega. Onda je ire zabacio mreu ove prie i uvukao u nju i ostale, prvo je dao
jezgrovit portret Trudi Kac, Dojs MekGir i Arlin Farel, a zatim je izneo kako je koja od njih prola. Grilo je
uurbano ispisivao pojedinosti dok je Hokis govorio stvarajui porodino stablo iji su koreni sezali tamo gde
se Hokisova pria esto vraala: pod zemlju.
"Tamo se nalaze odgovori", nekoliko puta je ponovio. "Verujem da su Fleer i Daf, ko god da su,
ta god da su, odgovorni za ono to se dogodilo mojoj Karolini. Kao i ostalim devojkama."
"Zar su sve vreme bili u peinama?"
"Videli smo ih kako bee, je li tako?" upita Hokis. "Znai, jesu, mislim da su sve ove godine dole
ekali." Napunio je usta viskijem i progutao ga. "Posle onoga to se sino dogodilo u oping centru, ostao sam
budan i pokuao da sve postavim na svoje mesto. Pokuao sam da izvuem neki smisao iz svega toga."
"I?"
"Odluio sam da siem u peine."
"Po kog avola, zaboga?"
"Sve te godine, zarobljeni tamo dole, mora da su neto radili. Moda su za sobom ostavili neke
tragove. Moda tamo dole pronaemo neto to e nam pomoi da ih unitimo."
"Fleera vie nema", podseti ga Grilo.
"Zaista?" upita Hokis. "Ni u ta vie nisam siguran. Stvari se odugovlae, Grilo. Izgleda kao da su
nestale, ali se zadravaju, negde u pozadini. U umu. U tlu. Samo malo sie niz padinu i ve si u prolosti.
Svaki korak predstavlja hiljadu godina."
"Moje seanje ne see toliko u prolost", naali se Grilo.
"Kako da ne. See", odvrati Hokis, krajnje ozbiljno. "Ono see sve do estice u moru. To je ono to
nas progoni." On podie aku. "Izgleda vrsta, je li tako?" upita on. "Ali uglavnom se sastoji od vode." inilo se
Page 127
kao da traga za jo kojom milju, ali mu nijedna nije pala na pamet.
"Stvorenja koja je Daf napravio izgledaju kao da su iskopana", primeti Grilo. "Je li to ono to misli
da e nai tamo dole?"
Hokisov odgovor predstavljao je onu misao koju pre jednog trenutka nije bio u stanju da oblikuje.
"Kada je umrla", ree on, "mislim na Karolinu... kada je Karolina umrla sanjao sam je kako se rastae preda
mnom. Ne da truli. Rastae. Kao da ju je more primilo natrag."
"Da li i dalje sanja takve snove?"
"Ne. Sada vie uopte ne sanjam."
"Svi sanjaju."
"Onda je sebi ne dozvoljavam da ih se setim", odvrati Hokis. "Pa... jesi li uz mene?"
"Uz tebe u emu?"
"Silasku."
"Ti zaista eli to da uradi? Mislio sam da je praktino nemogue sii tamo dole."
"Onda emo umreti pokuavajui", odvrati Hokis.
"Ja moram da napiem priu."
"Dozvoli da ti neto kaem, prijatelju", poe Hokis. "Tamo je pria. Jedina pria. Ispod samih naih
nogu."
"Moram da te upozorim... klaustrofobian sam."
"Uskoro emo te odvii od toga", odvrati Hokis sa osmehom za koji Grilo pomisli da je mogao biti
makar malo ubedljiviji.
2.
Iako se Haui celo popodne uspeno borio protiv sna, u rano vee ve je jedva drao oi otvorene.
Kada je kazao Do-Bet da eli da se vrati u hotel umeala se mama, rekavi mu da bi se oseala mnogo bolje
kada bi ostao u kui. Spremila mu je slobodnu sobu (prolu no je proveo na sofi) i on se povukao u nju.
Njegovo telo je pretrpelo i te kakva maltretiranja u nekoliko poslednjih dana. aka mu je i dalje bila sva u
gadnim ranama, a lea su ga, mada ubodi koje mu je nanela terata nisu bili duboki, ipak bolela. Pa ipak, sve
to ga nije spreilo da ve posle nekoliko trenutaka zaspi.
Do-Bet je spremila obrok za mamu... salatu kao i uvek... i za sebe, bavei se kunim poslovima
kao da se nita na celom svetu nije promenilo od pre nedelju dana, i na kratko bi, unevi se u posao,
zaboravila na uase. A onda bi joj pogled na majino lice, ili sjajna nova brava na stranjim vratima, vratili
seanja. Vie uopte nije mogla ni na koji nain da ih sortira: postojali su samo ponienje i bol koje su
smenjivali novo ponienje i bol. A kroz sve to iscereni Dafov lik; blizu nje, suvie blizu nje, povremeno umalo
nije uspevao da je ubedi u njegove vizije onako kako je ubedio Tomi-Reja. Od svih strahova najvie ju je
uznemiravao onaj da bi ona, u stvari, mogla da se prikljui neprijatelju. Dok joj je objanjavao kako se on
zalae za razum, a ne za oseanja, razumela je. ak je osetila i simpatiju. A onda onaj zadirkujui razgovor o
Umetnosti i ostrvu koje je eleo da joj pokae...
"Do-Bet?"
"Mama?"
"Je li ti dobro?"
"Jeste. Razume se. Da."
"O emu si razmiljala? Izraz na tvom licu..."
"Samo... o proloj noi."
"Treba da je izbrie iz seanja."
"Moda u se odvesti do Lois; da malo popriam s njom? Ima li ta protiv?"
"Ne. Bie mi dobro. Hauard je sa mnom."
"Onda u otii."
Od svih njenih prijatelja u Gaju, niko nije savrenije predstavljao normalnost od koje se njen ivot
udaljio od Lois. to se tie njenih moralnih ogranienja, ona je snano i jednostavno verovala u ono to je
dobro. U sutini, elela je da na svetu vlada mir, kako bi ljudi mogli decu da podiu s ljubavlju, kako bi zatim ta
deca opet mogla podizati svoju decu. Znala je ona i za zlo. To je bila svaka sila koja se protivila toj viziji.
Teroristi, anarhisti, ludaci. Sada je Do-Bet znala da takve ljudske sile imaju saveznike na mnogo
prefinjenijom nivou postojanja. Jedan od njih bio je njen otac. Nikada joj nije bilo potrebnije da potrai drutvo
onih ija je definicija dobrog bila nepokolebljiva.
Kada je izila iz kola iz Loisine kue zaula je buku i smeh; to je s radou doekala posle dugih
asova strahovanja i neprijatnosti koje je preturila preko glave. Pokucala je na vrata. Razuzdanost se nije
smanjivala. Izgleda da se unutra nalazila povea gomila.
"Lois?" pozva je ona, ali iznutra je dopirala takva buka da su i pozivi i kucanje proli nezapaeno, pa
je stoga poela da grebe po prozoru i ponovo da je doziva. Zastori se pomakoe u stranu i pojavi se Loisino
Page 128
upitno lice; ustima je oblikova Do-Betino ime. Soba iza nje bila je prepuna ljudi. Deset sekundi kasnije ve je
bila na vratima, sa izrazom na licu koji je bio tako neobian da je malo nedostajalo da je Do-Bet ne prepozna:
smeila se u znak dobrodolice. inilo se da su iza nje u kui bila upaljena sva svetla; bletava svetlost
prosula se preko praga.
"Iznenaenje", ree Lois.
"Da, palo mi je na pamet da malo svratim. Ali ti... ima drutvo."
"Tako nekako", odvrati Lois. "Trenutno e to biti malo tee."

Bacila je pogled preko ramena u kuu. Liilo je na maskenbal. Neki ovek odeven u punu
kaubojsku opremu besciljno se peo uz stepenice, mamuze su mu sijale; na stepenitu se mimoiao sa drugim
pod punom vojnikom spremom. Preko predvorja su ruku pod ruku prolazili ena u crnom i gost koji je doao
odeven kao hirurg, povrh svega, jo je i preko lica nosio masku. Ve je i sama injenica da je Luis isplanirala
takvu jednu terevenku, a da to nije uopte pomenula Do-Bet, bila dovoljno udna; sam Bog zna da su u radnji
imale dovoljno vremena za avrljanje. Meutim, da je ona uopte tako neto priredila... staloena, pouzdana
Lois... bilo je dvostruko udnije.
"Mislim da nije bitno", nastavila je Lois. "Konano, ti si prijatelj. Trebalo bi da uestvuje, je li tako?"
Da uestvuje u emu htela je da zausti Do-Bet, ali nije imala vremena jer ju je Lois uvukla unutra,
uhvativi je posedniki za ruku; vrata se za njom s treskom zatvorie.
"Zar nije divno?" upita Lois. Sva je sijala. "Da li su ljudi i tebe posetili?"
"Ljudi."
"Posetioci."
Do-Bet samo klimnu to je Lois bilo dovoljno da pone da pria o neem drugom. "Kod Kriclerovih,
koji stanuju do nas, doli su Posetioci iz Maskerade... zna, one serije o sestrama?"
"Sa TV-a?"
"Razume se, sa TV-a. A moj Mel... pa, zna i sama koliko voli stare vesterne..."
Nita od ovoga nije imalo mnogo smisla, ako ga je uopte imalo, ali Do-Bet je dopustila Lois da
nastavi, jer se plaila da e, ako postavi neko neodgovarajue pitanje, dokazati da je neposveena i bie joj
uskraeno svako daljnje ispovedanje.
"Ja? Ja sam imala najvie sree", brbljala je Lois. "Bila sam tako, tako srena. Doli su svi iz Dana
za danom. Cela porodica. Alen, Virdinija, Beni, Dejn. ak su doveli i Morgana. Zamisli samo."
"Odakle su oni doli, Lois?"
"Jednostavno su se pojavili u kuhinji", glasio je odgovor. "I, razume se, ispriali su mi sva ogovaranja
vezana za porodicu..."
Lois je jo samo radnjom bila toliko opsednuta koliko serijom Dan za danom, priom o
najomiljenijoj porodici Amerike. Redovno je sedela i prepriavala Do-Bet svaku pojedinost sinonje epizode
kao da je to deo njenog vlastitog ivota. Izgleda da je iluzija sada prevagnula. Govorila je o Petersonovima kao
da su bili gosti u njenoj kui.
"Zaista su onako slatki kao to sam znala da e biti", govorila je ona, "mada sam mislila da se nee
pomeati sa ljudima iz Maskerade. Zna ve, Petersonovi su tako obini; to je ono to kod njih volim. Tako
su..."
"Lois. Prestani s tim."
"ta nije u redu?" upita ona.
"To ti meni kai."
"Sve je u redu. Sve je divno. Posetioci su tu i strano sam srena."
Osmehnula se oveku u bledo plavom sakou koji joj je prijateljski mahnuo.
"To je Tod, iz Poslednjeg smeha..." obavesti je ona.
Satira koja se davala kasno nou nije bla po ukusu Do-Bet kao ni Dan za danom ali ovaj ovek joj
je izgledao nekako poznat. Kao i devojka kojoj je pokazivao trikove sa kartama; i mukarac koji se oigledno
nadmetao s njim za njenu naklonost, koji bi mogao da proe... ak i odavde... kao domain maminog
omiljenog kviza, Skrivalica.
"ta se to ovde dogaa?" upita Do-Bet. "Je li to neka imitatorska urka ili neto slino?"
Od kada ju je pozdravila na vratima, Lois nije silazio osmeh sa lica, ali posle ove primedbe, on je
neznatno izbledeo.
"Ne veruje mi", primeti ona.
"Da ti verujem?"
"Za Petersonove."
"Ne. Razume se da ti ne verujem."
"Ali oni su doli, Do-Bet", ree ona, odjednom smrtonosno ozbiljna. "Pretpostavljam da sam
oduvek elela da ih upoznam, i oni su doli." Uhvatila je Do-Betinu aku i na licu joj je ponovo zaigrao osmeh.
"Videe", ree ona. "I nemoj brinuti, i kod tebe e neko doi, ako ga bude dovoljno snano elela. To se
Page 129
dogaa po celom gradu. Ne dolaze samo ljudi sa TV-a, ve i oni sa oglasnih panoa i iz asopisa. Prelepi ljudi;
divni ljudi. Ne treba da se plai. Oni pripadaju nama." Prila joj je malo blie. "Nikada, u stvari, nisam to
shvatala, sve do sino. I mi smo njima isto toliko potrebni kao i oni nama, je li tako? Moda i vie. I zato nam
nee naneti nikakvo zlo..."
Ona gurnu vrata iza kojih je dopirao najjai smeh. Do-Bet ue posle Lois. Svetla koja su je u prvi
mah zaslepila u predvorju, ovde su bila jo sjajnija, iako nije bilo vidljivog izvora. Kao da su ljudi iz sobe doli
ve osvetljeni, kosa im je sijala, a isto tako i oi i zubi. Mel je stajao kod kamina, dostojanstveno, onako elav i
ponosan, i osmatrao je sobu punu uvenih lica.
Upravo kao to je Lois i obeala, zvezde su dole u Palomo Gaj. Porodica Peterson... Alen,
Virdinija, Beni i Dejn... ak i njihovo tene, Morgan... zaposeli su u sreditu prostorije, sa nekolicinom ostalih
likova iz serija... gospoa Klajn iz susedstva, koja je Virdiniji trovala ivot; Hejvardovi, vlasnici radnje na uglu...
takoe su bili pripravni. Alen Peterson je vodio iv razgovor sa Hester D'Arsi, mnogo zlostavljanom junakinjom
Maskerade. Njena previe seksi sestra, koja je otrovala pola porodice kako bi stekla kontrolu nad
basnoslovnim bogatstvom, stajala je u uglu oijukajui sa mukarcem sa reklame za gae, koji je doao
odeven onako kako ga je najvie ljudi znalo: bio je gotovo nag.
"Svi!" ree Lois, nadglasavi graju. "Sve vas molim, elim da upoznate moju prijateljicu. Jednu od
mojih najboljih prijateljica..."
Sva poznata lica su se okrenula da pogledaju, poput korica desetak TV vodia, sve oi bile su uprte
u Do-Bet. elela je da se izgubi iz ove ludosti pre nego to i nju zahvati, ali Lois ju je rvrsto drala za aku.
Konano, ovo je bio samo deo sveopte ludosti. Ako je elela da je shvati, morala je ostati pribrana.
"...ovo je Do-Bet MekGir", predstavi je Lois.
Svi se osmehnue; ak i kauboj.
"Sve mi se ini da bi ti pie dobro dolo", ree Mel, kada je Lois povela Do-Bet u obilazak.
"Ne pijem, gospodine Knap."
"To ipak ne znai da ne izgleda kao da ti je potrebno", glasio je odgovor. "Mislim da emo posle
ove noi svi morati da izmenimo svoje navike, zar ne? Ili moda posle prole noi." Pogledao je u Lois, iji je
smeh naprosto odzvanjao. "Nikada je nisam video toliko srenu", primeti on. "To i mene ini srenim."
"Znate li odakle svi ovi ljudi ovde?" upita Do-Bet.
Mel slegnu ramenima. "Ne znam nita vie od tebe. Proetajmo, hoe li? Meni je potrebno pie
ako tebi nije. Lois je uvek sebi uskraivala ovakva mala zadovoljstva. Uvek sam govorio: Bog ne gleda. A ako i
gleda, ne mari."
Stali su da se probijaju izmeu gostiju ka predvorju. Mnogo se ljudi tamo okupilo kako bi izbegli
guvu u salonu, a meu njima je bila i nekolicina onih koji su poseivali crkvu: Melina Male; Al Grigsbi; Rubi
epard. Osmehivali su se Do- Bet, a na njihovim licima nije bilo nikakvih znakova da u ovom skupu vide bilo
ta udno. Da nisu moda i oni doveli svoje Posetioce?
"Da li ste sino bili u oping centru?" upita Do-Bet Mela dok ga je posmatrala kako joj sipa sok od
pomorande.
"Jesam, i te kako", odvrati on.
"A Melina? Lois? Kriclerovi?"
"Mislim da su i oni. Ne seam se tano ko je sve bio tamo, ali da, siguran sam da je veina... jesi li
sigurna da ne eli da ti neto sipam u sok?"
"Moda bih i mogla", ree ona neodreeno, dok je u umu slagala delie ove misterije.
"Odlino", odvrati Mel. "Gospod ne gleda, a ak i da gleda..."
"...nije Ga briga."
Prihvatila je pie.
"Tako je. Nije Ga briga."
Srknula je; i zagrcnula se.
"ta ste to stavili?" upita ona.
"Votku."
"Je li to svet poludeo, gospodine Knap?"
"Mislim da jeste", glasio je odgovor. "ta vie, dopada mi se ovakav."
Haui se probudio neto posle deset, ne zato to se dovoljno odmorio, ve zato to se prevrnuo u
snu i prignjeio telom ozleenu aku. Od bola se ubrzo probudio. Seo je u krevetu i stao da prouava svoje
bolne zglobove na meseini. Posekotine su se ponovo otvorile. Obukao se i otiao u kupatilo da spere krv, a
onda krenuo u potragu za zavojem. Do-Betina majka mu je dala zavoj i struno mu povila aku, obavestivi
ga pri tom da je Do-Bet otila do Lois Knap.
"Kasni", ree mama.
"Nema jo ni pola deset."
Page 130
"Svejedno."
"elite da odem da je potraim?"
"Da li bi hteo? Moe uzeti kola Tomi-Reja."
"Je li daleko?"
"Nije."
"Onda u proetati."
Toplina noi i to to se naao napolju u njoj a da ga pri tom niko nije jurio, podsetilo ga je na
njegovu prvu no u Gaju: kada je ugledao Do-Bet u Batrikovom restoranu; razgovarao s njom; kada se u
nekoliko sekundi zaljubio u nju. Nevolje koje su se od tada sruile na Gaj bile su neposredna posledica tog
susreta. Meutim, koliko god znaajna bila njegova oseanja prema Do-Bet, nije mogao sebe da natera da
veruje da su ona izazvala tako sveobuhvatne posledice. Da li je mogue da je iza neprijateljstva izmeu Dafa
i Fleera... pored Sutine i borbe da se njome zavlada... postoji neka rairenija zavera? Oduvek je muio sebe
takvim nemoguim stvarima; kao to je bio pokuaj da zamisli beskonanost ili kako bi bilo dodirnuti sunce.
Zadovoljstvo se nije sastojalo u reavanju, ve u naporu da se ovek uhvati ukotac sa takvim pitanjem. U
ovom sluaju razlika je bila u mestu koje je on zauzimao u svemu tome. Sunca i beskonanosti muili su i
mnogo vee umove od njegovog. Ali ono to je oseao za Do-Bet muilo je samo njega i ako je... kao to je
neki udaljeni instinkt u njemu (Fleerov eho, moda?) nagovestio... injenica da su se oni sreli predstavljala
siuni, ali vitalni deo neke ogromne prie, on nije mogao da je prepusti na razmiljanje tim veim umovima.
Bar je deo odgovornosti bio na njemu; na oboje. Kako je samo eleo da nije. Kako je samo udeo za tim da
prati Do-Bet kao kakav prosac iz nekog malog grada. Da prave planove za budunost neoptereeni
neobjanjivom prolou koja ih pritiska. Ali to je bilo nemogue, isto kao to je bilo nemogue da ono to je
napisano bude nenapisano, ili ono to je poeljeno bude nepoeljeno.
Da je eleo bilo kakav konkretniji dokaz za to, ne bi mogao bolji nai nego to je bio prizor koji ga je
ekao iza vrata kue Lois Knap.
"Neko te trai, Do-Bet."

Okrenula se i ugledala isti izraz lica koji mora da se naao i na njenom licu, kada je pre dva sata i
vie, stupila u salon.
"Haui", izusti ona.
"ta se to ovde dogaa?"
"Proslava."
"Aha, to vidim. Ali svi ti glumci. Otkud oni? Nemogue da svi ive u Gaju."
"Nisu to glumci", odvrati ona. "To su ljudi sa TV-a. I iz nekoliko filmova. Tih nema mnogo, ali..."
"Stani, stani."
Priao joj je blie. "Jesu li oni Loisini prijatelji?" upita on.
"Svakako", odvrati ona.
"Ovaj grad jednostavno nastavlja dalje, je li tako? Upravo kada pomisli da si ga shvatio..."
"Ali to nisu glumci, Haui."
"Upravo si rekla da jesu."
"Ne. Rekla sam da su to ljudi sa TV-a. Vidi li tamo porodicu Peterson? ak su doveli i psa sa
sobom."
"Morgana", izusti Haui. "Moja majka je imala obiaj da gleda tu seriju."
Pas, ljupki meanac iz duge tradicije ljupkih meanaca, uo je svoje ime i zaleteo se, praen
Benijem, najmlaim od Petersonove dece.
"Zdravo", pozdravi ga klinac. "Ja sam Beni."
"Ja sam Haui. Ovo je..."
"Do-Bet. Upoznali smo se. Hoe li da iziemo, Haui, i igramo lopte? Dosadno mi je."
"Ali napolju je mrak."
"Ne, nije", odvrati Beni. On pokaza Hauiju prema vratima koja su vodila na patio. Bila su otvorena.
Napolju, kao to je Beni kazao, no uopte nije bila mrana. Kao da je ono udno zraenje koje je natapalo
kuu, o emu jo nije stigao da porazgovara sa Do-Bet, iscurilo i u dvorite.
"Vidi?" upita ga Beni.
"Vidim."
"Pa hajdemo onda, a?"
"Malo kasnije.
"Obeava?"
"Obeavam. Uzgred, kako ti je pravo ime?"
Mali se zbunio. "Beni", ree on. "Oduvek je bilo." On i meanac se uputie u svetlu no.
Pre nego to je Haui stigao da razvrsta bezbroj pitanja koja su mu se vrzmala po glavi, osetio je
kako ga neko prijateljski tape po leima i zauo jedan zvuan glas:
Page 131
"Neto za pie?"
Haui podie zamotanu aku u znak izvinjena to ne moe da se rukuje.
"Lepo je to ste doli. Do-Bet mi je priala o vama. Ja sam Mel, inae. Loisin mu. Pretpostavljam
da ste ve sreli Lois."
"Tako je."
"Ne znam gde se izgubila. Mislim da je bari jedan od onih kauboja." On podie au. "Na ta ja
kaem, bolje on nego ja." Zatim se toboe postideo. "ta ja to govorim? Trebalo bi to kopile da izbacim na
ulicu. Da ga upucam?" Osmehnuo se. "To je za vas Novi Zapad, je li tako? ta vas boli za to? eli li jo jednu
votku, Do-Bet? eli li ti neto, Haui?"
"Zato da ne?"
"Smeno, zar ne?" primeti Mel. "Tek kada ti prokleti snovi uu u kuu shvati ko si. Ja... ja sam
kukavica. I ne volim je." Okrenuo im je lea. "Nikada je nisam voleo", ree on dok se okretao od njih. "Kuka.
Jebena kuka."
Haui ga isprati pogledom dok je nestajao u guvi, a onda ponovo uputi pogled Do-Bet. Vrlo polako
ree:
"Nemam pojma ta se ovde dogaa. A ti?"
"Da."
"Ispriaj mi. Jednoslonim reima."
"Ovo je posledica prole noi. Onoga to je tvoj otac uinio."
"Vatre?"
"Ili onoga to je iz nje proisteklo. Svi ti ljudi..." Osmehnu se ona, preavi pogledom preko njih, "...
Lois, Mel, onaj tamo Rubi... svi oni su sino bili u oping centru. ta god da je izilo iz tvog oca..."
"Govori tie, molim te? Zure u nas."
"Ne govorim glasno, Haui", odvrati ona. "Ne budi toliko paranoidan."
"Kaem ti da zure."
Oseao je jainu njihovih pogleda: lica koja je samo viao po sjajnim asopisima ili na televizijskim
ekranima, zurila su u njega udnim, gotovo zabrinutim pogledima.
"Neka zure", odvrati ona. "Ne misle nam nita loe."
"Otkud zna?"
"Ovde sam celo vee. Sve je kao na nekom normalnom prijemu..."
"Brljavi kad govori."
"Zato se i ja ne bih s vremena na vreme malo zabavila?"
"Ne kaem da ne bi trebalo. Samo kaem da nisi u stanju da prosudi da li su opasni ili nisu."
"ta to pokuava, Haui?" upita ga ona. "Da sve ove ljude zadri samo za sebe?"
"Ne. Ne, razume se da ne."
"Ne elim da budem deo Dafove..."
"Do-Bet."
"On mi je moda otac. Ali to ne znai da mi se i dopada."
Pri pomenu Dafovog imena svi u prostoriji su umukli. Sada su svi u sobi... kauboji, zvezde
sapunskih opera, ljudi iz komedija situacija, lepotice i svi ostali... gledali u njihovom pravcu.
"Oh sranje", tiho izusti Haui. "Nije trebalo to da kae." Stao je da osmatra lica koja su ga
okruivala. "To je bila greka. Nije ona to mislila. Ona nije.... ona ne pripada... hou da kaem, mi smo
zajedno. Ona i ja. Shvatate, mi smo zajedno? Moj otac je bio Fleer, a njen... njen nije." Kao da je stajao u
ivom pesku. to se vie borio, to je dublje upadao.
Prvi je progovorio jedan kauboj. Imao je oi koje bi u tampi nazvali ledeno-plavim.
"Ti si Fleerov sin?"
"Da... jesam."
"Znai ti zna ta treba da uradimo."
Haui je odjednom shvatio znaenje pogleda koji su ga pratili od kada je uao. Ova stvorenja...
Fleer ih je nazvao halucigeniji... su ga poznavala; ili su bar mislila da ga poznaju. Sada se identifikovao, i
potreba koja se ocrtavala na njihovim licima nije mogla biti jasnija.
"Reci nam ta da radimo", ree neka ena.

"Ovde smo zbog Fleera", ree druga.
"Fleera vie nema", javi se Haui.
"Onda zbog tebe. Ti si mu sin. ta emo ovde da radimo?"
"eli li da unitimo Dafovo dete?" upita kauboj, uperivi svoje plave oi u Do-Bet.
"Isuse, ne!"
Ispruio je ruku da dohvati ruku Do-Bet, ali ona se ve povukla od njega, krenuvi polako prema
vratima. "Vrati se", ree on. "Nee te povrediti."
Page 132
Video je po izrazu njenog lica da su njegove rei predstavljale slabu utehu u ovakvom drutvu.
"Do-Bet..." pozva je on, "... neu im dozvoliti da te povrede."
Krenuo je prema njoj, ali stvorenja njegovog oca nisu nameravala da puste svoju jedinu nadu koja
bi mogla da ih povede da ode. Pre nego to je uspeo da stigne do nje, osetio je kako ga neija aka hvata za
koulju, za njom jo jedna, pa jo jedna, dok nije bio sasvim okruen licima koja su ga preklinjala i oboavala.
"Ne mogu vam pomoi", povika on. "Ostavite me na miru!"
Krajikom oka ugledao je Do-Bet kako sva uplaena tri prema vratima, otvara ih i bei napolje.
Dozivao ju je, ali je buka koju su stvarali molioci oko njega postajala sve jaa dok nije uguila svaki slog koji bi
izgovorio. Poeo je snanije da se probija kroz gomilu. Moda su bili snovi, ali bili su dosta vrsti; i topli; i kako
se inilo, uplaeni. Bio im je potreban voa, i izabrali su njega. Za tu ulogu nije bio pripremljen, naroito ako je
to znailo da e ga odvojiti od Do-Bet.
"Nosite mi se s puta!" zahtevao je, probijajui se kroz sjajna lica osvetljena otpozadi. Njihova
gorljivost nije se smanjila, ve je rasla to se on vie opirao. Uspeo je da se oslobodi svojih oboavalaca tek
kada je pognuo glavu i poeo da kri put kroz njih. Sledili su ga u predvorje. Prednja vrata su bila otvorena.
Poleteo je prema njima, poput kakve zvezde koju jure oboavaoci, i uspeo da se obre u noi pre nego to su
ga stigli. Neki instinkt ih je zadrao da ne krenu za njim na otvoreno, mada su jedno ili dvoje, Beni i pas
Morgan bili su predvodnici, krenuli za njim; deak je vikao... "Vrati se da nas uskoro poseti!"... i taj povik ga je
sledio poput pretnje niz ulicu.
VII
1.
Metak je pogodio Teslu u slabinu, poput udarca kakvog tekaa. Odbacio ju je unazad, i iscereno
lice Tomi-Reja zamenile su zvezde koje su se videle kroz otvoren krov. Iz asa u as postajale su sve vee,
bubrile su poput sjajnih rana, oiviene jasnom tamom.
Ono to se dogodilo u narednom trenutku bilo je izvan njene moi razumevanja. ula je neko
komeanje, i pucanj, propraen vriskom ena za koje joj je Raul kazao da e se negde u ovo vreme okupiti.
Ali ona nije mogla da smogne snagu da se zainteresuje za ono to se deavalo na zemlji. Ruan prizor nad
njom zaokupio je svu njenu panju: bolesno i do ruba napunjeno nebo spremalo se da je utopi u obojenoj
svetlosti.
Je li ovo smrt? pitala se. Ako jeste, onda je precenjena. Poela je da razmilja o tome kako bi tamo
morala postojati neka pria. O eni koja...
Sa tom misli se zatim dogodilo isto to i sa njenom sveu: izgubila se.
Drugi pucanj bio je ispaljen na Raula koji je velikom brzinom poleteo na Teslinog ubicu, preskoivi
preko vatre. Metak ga je promaio, ali on se bacio u stranu kako bi izbegao naredni i tako pruio Tomi-Reju
priliku da izleti kroz vrata kroz koja je uao i uleti meu ene koje je naterao da mu naprave prolaz treim
metkom to ga je ispalio iznad njihovih velovima pokrivenih glava. Digle su graju i razbeale se, vukui za
sobom decu. S Nunciom u aci uputio se niz brdo ka mestu gde je ostavio kola. Osvrnuvi se u trku, uverio se
da je enin sadrug... ije su ga apsurdne crte lica i nadnaravna brzina zatekli nespremnog... odustao od
potere.
Raul je poloio aku na Teslin obraz. Imala je groznicu, ali je bila iva. Skinuo je koulju i, smotavi
je, pritisnuo je na ranu, poloivi Teslinu mlitavu aku preko nje kako se ne bi pomerila. Zatim je iziao u tamu
i pozvao ene da iziu iz skrovita. Sve ih je poznavao po imenu. One su, pak, znale njega i verovale su mu.
Dole su na poziv.
"Pobrinite se za Teslu", ree im on. A zatim krenu za Deakom-Smrti i njegovom nagradom.
Tomi-Rej je ve mogao da vidi kola, to jest, njihov sablasni obris na meseini, kada se okliznuo.
Iako se trudio da zadri pitolj i epruvetu, oboje su mu skliznuli iz aka. Lupio je svom snagom licem o ljunak.
Kamenii su mu se zabili u obraze, bradu, ruke i ake. Kada se podigao, poela je da curi krv.
"Moje lice!" izgovori on, molei Boga da mu nije naruen dobar izgled.
Sledile su i druge loe vesti. uo je korake Runog Kopileta koje ga je sledilo niz brdo.
"eli da umre, a?" zarea on na svog progonioca. "Nema problema. Moemo ti izii u susret.
Nema problema."
Stao je da pipa unaokolo traei pitolj, ali on se otkotrljao podalje od njega. Meutim, epruveta mu
je bila pod akom. Podigao ju je. Jo dok je to inio, shvatio je da vie nije pasivna. Osetio je njenu toplotu na
svom okrvavljenom dlanu. Iza stakla se videlo kretanje. Jo ju je vre stegao kako bi se obezbedio da mu
ponovo ne isklizne. Istog asa je reagovala, tenost je zasijala meu njegovim prstima.
Page 133
Mnogo godina je prolo od kada je ostatak Nuncia ostavio traga na Fleeru i Dafu. Ovaj preostali
deo bio je zakopan i sklonjen od pogleda, meu kamenjem koje je bilo suvie sveto da bi bilo prekopavano.
Ohladio se; zaboravio svoju poruku. Ali sada je se setio. Entuzijazam Tomi-Reja probudio je staru ambiciju.
Video je kako nasre na zidove epruvete, otar poput noa, poput pucnja iz pitolja. Zatim je razbio
svoj kavez i nasrnuo na njega, na prostor izmeu njegovih prstiju... koji su se rairili branei se od napada... a
zatim krenuo navie prema njegovom ve izranavljenom licu.
Dodir mu je bio prilino blag... kao da je bio poprskan toplotom, poput dodira sperme kada je drkao,
koja ga je pogodila u oko i ugao usta. Ali ga je ipak oborio na lea... kamenje mu je raskrvavilo laktove,
zadnjicu i kimu. Pokuao je da vikne, ali nikakav zvuk nije iziao. Pokuao je da otvori oi, kako bi video gde
to lei, ali ni to nije mogao da uradi. Isuse! Nije ak mogao ni da die. Njegove ake, koje je dodirnuo Nuncio
kada je skoio, bile su zakaene za lice, prekrivala su mu oi, nos i usta. Kao da se naao sklupan u kovegu
koji je bio napravljen za nekoga ko je bio za dva broja manji. Ponovo je dreknuo, bunei se protiv zapreke na
svom dlanu, ali to je bila unapred izgubljena stvar. Negde u stranjem delu glave zauo je neki glas koji mu
ree:
"Pusti to. To je ono to si eleo. Da bi bio Deko-Smrt, mora prvo Smrt upoznati. Osetiti je. Shvatiti
je. Propatiti je."
Ovu je lekciju, moda kao nijednu drugu u svom kratkom ivotu, brzo nauio. Prestao je da se opire
panici i prepustio joj se, zajahavi je poput talasa u Zumi, kreui se ka tami neke obale koja nije bila uneta ni
u jednu kartu. Nuncio je otiao s njim. Osetio je kako od njega, iz sekunde u sekundu, stvara neto novo, dok
se znojio, kako se propinje na krajevima njegove nakostreene kose, kako udara ritam, mrtvaki ritam, izmeu
otkucaja njegova srca.
Iznenada ga je celog ispunio; ili on njega; ili oboje. ake su mu spale sa lica poput pijavica, i on
ponovo poe da die.
Poto je jedno pet est puta udahnuo vazduh, seo je i spustio pogled na dlanove. Bili su krvavi, kako
od krvi sa iseenog lica, tako i od vlastitih povreda, ali mrlje su bledele pred mnogo postojanijom stvarnou.
Omogueno mu je da gleda oima stanovnika groba, video je kako mu se vlastito meso raspada pred oima.
Koa je potamnela i nadula se od gasova, zatim se raspukla, iz ozleda su pokuljali gnoj i voda. Kada je to
video, iscerio se i osetio kako mu se osmeh iri od uglova usta ka uima dok mu se lice raspoluivalo. Nije
samo izlagao na videlo kost svoga osmeha; ipke svojih ruku, sada su poeli da se pojavljuju i zglavci i prsti,
trulenje ih je otkrivalo. Ispod koulje, srce i plua su mu skliznuli u kanalizaciju i bili odneti; zajedno s njima
sprana su mu i muda; isto kao i usahnuli oka.
Ali zato je osmeh i dalje bivao sve iri, sve dok svi miii nisu nestali sa lica i on se osmehivao
osmehom Deaka-Smrti, koji je bio irok da iri ne moe biti.
Ta se vizija nije dugo odrala. Kada se zavrila, nestala je, i on je ostavljen da klei na otrom
kamenju zagledan u krvave dlanove.
"Ja sam Deak-Smrt", izgovori on, ustade i okrenu se da se suoi sa onim srenikom koji e ga prvi
ugledati transformisanog.
Na nekoliko jardi odatle, taj se ovek ukopao u mestu.
"Pogledaj me", ree Tomi-Rej. "Ja sam Deak- Smrt."
Jadni usranko je samo zurio u njega, ne shvatajui. Tomi-Rej se nasmejao. Vie nije oseao
nikakvu elju da ga ubije. eleo je da ovaj svedok ivi, da mu bude svedok u danima koji slede. Da kae: bio
sam tamo i bilo je strano, video sam Tomi-Reja kako umire i ponovo uskrsava.
Na trenutak se zagledao u ostatke epruvete u kojoj je bio Nuncio i nekoliko mrlja prosute tenosti po
kamenju. Nije je bilo dovoljno da bi je mogao sakupiti i odneti Dafu. Ali sada mu je nosio neto bolje.
Izmenjenog sebe; proienog od straha, oienog od mesa. Ne osvrnuvi se vie nijednom na svedoka,
okrenuo se i prepustio ga njegovoj zbunjenosti.
Iako ga je sada napustila slava trulenja, ipak je ostala jedna tanana vrsta posle-gledanja... koju nije
shvatao dok mu pogled nije privukao kameni pod nogama. Sagnuo se da ga dohvati; lepa stvarica, moda
za Do-Bet. Kada mu se naao u aci, shvatio je da to uopte nije bio kamen, ve lobanja ptice, popucala i
prljava. Njemu se uinilo da sija.
Smrt sija, pomisli on. Kada je ja gledam, ona sija.
Strpavi lobanjicu u dep, vratio se krivudajui do kola i krenuo unazad niz brdo dok put nije postao
dovoljno irok da je mogao da okrene kola. A onda je krenuo takvom brzinom da bi ona bila samoubistvena pri
ovim krivinama i po takvom mraku da samoubistvo sada nije bilo samo jedna od njegovih mnogih igraaka.
Raul gurnu prst u jednu baricu Nuncia. Ovaj se podigao u kapljicama u susret njegovoj aci,
zavijajui po spiralama njegovih otisaka prstiju, penjui se potom kroz sr ake, zgloba, podlaktice, pre nego
to je presahnuo u laktu. Osetio je, ili je zamiljao da je osetio, neku tananu preraspodelu u svojim miiima,
kao da mu je aka, koja nikada zapravo nije izgubila majmunske proporcije, postala malo blia ljudskoj.
Dopustio je da ga to oseanje zaustavi samo na trenutak; Teslino stanje ga je brinulo mnogo vie nego
Page 134
sopstveno.
Dok se vraao nazad uz brdo, palo mu je na pamet da bi kapi Nuncia ostavljene na tlu mogle na
neki nain da pomognu eni. Ako joj nekako uskoro ne pomogne sigurno e umreti. Nije imalo ta da se izgubi
ako pusti Veliko Delo da uini ta je u njegovoj moi?
S tom milju u umu krenuo je nazad prema Misiji, znajui da e, ako pokua da dodirne slomljenu
epruvetu, samo on imati od toga koristi. Morae da donese Teslu do mesta na putu gde su dragocene kapi bile
razasute.
ene su svuda oko Tesle zapalile svee. Ve je liila na le. Brzo je izdao uputstva. Umotali su je i
pomogli mu da je odnese malo niz put. Nije bila teka. Uhvatio ju je za ramena pridravajui joj glavu, a dve
ene su joj pridravale donji deo, dok je trea drala smotanu koulju, koja je ve bila potpuno natopljena, na
rani od metka.
Sporo su napredovali, spotiui se u mraku, ali poto ga je Nuncio dvaput dodirnuo, Raul je odmah
pronaao dotino mesto. Slini se dozivaju. Upozorivi ene da stopalima i prstima ne dodiruju prolivenu
tenost, prihvatio je sam Teslu i spustio je na tle, tako da joj se glava nala u oreolu barica Nuncia. U ostacima
epruvete jo se nalazilo neto tenosti; najvie jedna kafena kaiica. Krajnje paljivo, okrenuo joj je glavu
prema epruveti. Reagujui na njenu blizinu, tenost je unutra otpoela vatreni ples...
...otrovna bistrina koja se sruila na Teslu poput pljuska kada je pala pogoena metkom Tomi-Reja
ovrsnula je u nekoliko sekundi: postala je sivo, bezoblino mesto na kome je sada leala bez ikakvog
oseanja o tome kako je tu dospela. Nije mogla da se seti Misije, Raula, ili Tomi-Reja. ak ni vlastitog imena.
Sve se to nalazilo sa druge strane zida kroz koji nije mogla da proe. Kroz koji moda nikada vie nee proi.
To u njoj nije izazivalo nikakva oseanja. Poto je ostala bez seanja, nije imala za im da ali.
Ali neto je upravo poelo da grebe po zidu sa druge strane. ula ga je kako pevui onako za sebe
dok je to radilo, poput ljubavnika koji kopa kroz kamen njene elije kako bi dospeo do nje. Oslukivala je i
ekala, vie ak nije bila ni tako spremna da zaboravi, niti ravnoduna prema begu. Prvo joj se vratilo njeno
ime, donelo ga je pevuenje spolja. Onda seanje na bol koji joj je doneo metak i iscereno lice Tomi-Reja, i
Raul, Misija, i...
Nuncio.
To je bila mo koju je dola da potrai, a sada je ona, pak, traila nju, potkopavajui zidine limba.
Ono to joj je Fleer ispriao o njenim sposobnostima preobraaja bilo je turo, ali je ipak uspela da shvati
njenu osnovnu funkciju dosta dobro. Trala je sa bilo kojom tafetom koju bi dobila; bila je to trka protiv
entropije prema nekakvom cilju o kome nita nije znao ak ni klijent/rtva, a iji povod je bio jo manje jasan.
Da li je bila spremna za jedan takav dodir koji iskuava? Od Dafa je on stvorio naduveno zlo, a od Fleera
zbunjenog sveca.
ta bi mogao stvoriti od nje?
U poslednjem trenutku Raul je posumnjao u mudrost ovog leka i posegnuo da skloni Teslu od
dodira Nuncia, ali on je ve skoio iz razbijene epruvete prema njenom licu. Udahnula ga je poput tenog
daha. Ostale kapi koje su joj okruivale glavu poletee ka njenoj lobanji i vratu.
Ona zadahta i celo njeno telo stade drhtanjem da odgovara na ulazak glasnika. A onda, isto tako
naglo, iz njenih zglobova i nerava nestadoe svi marci.
Raul promrmlja:
"Nemoj umreti. Nemoj umreti."
Upravo se spremao da prisloni svoja usta uz njena, kako bi i na taj nain pokuao da je spasi, kada
je primetio neku kretnju iza njenih sklopljenih kapaka. Oi su joj divlje kolutale, osmatrajui neki prizor koji je
samo ona bila u stanju da vidi.
"iva je..." promrmlja on.
ene koje su stajale iza njega... koje su prisustvovale ovom prizoru koji uopte nisu shvatale...
poee da se mole i leleu, ili iz zahvalnosti, ili iz straha od onoga to su videle. Nije znao zbog ega. Ali i on
im se pridruio u mrmljanju molitvi, nimalo sigurniji u svoje razloge nego to je bio u njihove.
2.
Zidovi se iznenada razmaknue. Poput brane na kojoj se prvo pojavila sasvim mala pukotina, a koju
je zatim skroz naskroz razvalila bujica sa druge strane.
Oekivala je da e je doekati svet koji je ostavila kada se zidovi pretvore u ut. Pogreila je. Nigde
nije bilo ni traga Misiji, niti Raulu. Umesto njih, pred njom se pruala pustinja osvetljena suncem koje jo nije
dostiglo svoju punu pomamu; njome je prelazio estoki vetar, koji ju je pokupio onog trenutka kada su zidovi
pali, i poneo je preko tla. Brzina kojom se kretala bila je zastraujua, ali nije bilo naina da uspori, ili promeni
pravac, jer niti je imala udove, niti telo. Ona je ovde bila zamiljena; istota, na istom mestu.
A onda je pred sobom ugledala prizor koji je to porekao. Na obzorju je primetila znak ljudskog
Page 135
prisustva; grad podignut u sreditu ove nedoije. Brzina joj se nije smanjivala dok mu se pribliavala. To
oigledno nije bilo njeno odredite, ako ga je uopte imala. Palo joj je na pamet da bi jednostavno mogla
samo da putuje i putuje. Da je ovo stanje postojanja bilo samo stanje kretanja; putovanje bez cilja ili kraja.
Imala je vremena da primeti, dok je prolazila glavnom ulicom, da je grad, iako je bio solidno graen i sastojao
se od radnji i kua sa obe strane... takoe bio potpuno bezkarakteran. To jest, nenaseljen i bez ikakvih
osobenosti. Na radnjama nije bilo tabli, kao ni saobraajnih znakova na raskrsnicama; nigde ni traga ljudskom
prisustvu. Jo dok je uoavala bizarnost svega toga, ve se nala na drugom kraju grada i ponovo stala da
ubrzava preko suncem opaljenog tla. Pogled koji je bacila na ovaj grad, koliko god bio kratak, samo je
produbio njenu sumnju da je ovde potpuno sama. Ne samo da e njeno putovanje biti beskrajno, ve i bez
saputnika. Ovo je Pakao, pomisli ona; ili bar njegova dobra radna definicija.
Poela je da se pita koliko e vremena biti potrebno pre nego njen um potrai pribeite iz ovog
uasa u ludilu. Dan? Nedelju dana? Da li su ovde uopte postojale te razlike? Da li je sunce zalazilo i ponovo
se raalo? Napinjala se da skrene pogled prema nebu, meutim, sunce se nalazilo iza nje, a kako nije imala
tela, nije bacala ni senku na osnovu koje bi mogla da odredi njegov poloaj niti je posedovala sposobnost da
se okrene i sama se uveri.
Meutim, postojalo je ovde jo neto to je trebalo videti, a to je bilo jo udnije od grada: jedna
jedina kula ili stub, sagraena od elika, stajala je nasred pustinje, sa icama koje su je pridravale kao da je
svakog trenutka mogla da odlebdi. I ponovo je stigla do nje i prola pored nje za tili as. Ni ona joj nije pruila
nikakvu utehu. Ali poto ju je ostavila za sobom, preplavilo ju je jedno novo oseanje: da ona, oblaci, pesak
pod njom, da svi oni bee pred neim. Da li se neki entitet skrivao u tom bezbojnom gradu, skriven od
pogleda, nije li sada, poto ga je probudilo ljudsko prisustvo, krenuo za njom? Nije mogla da se okrene, nije
mogla da uje, nije ak mogla ni da oseti njegove korake po tlu dok se pribliavao. Ali on e doi. Ako ne
sada, a ono uskoro. Bio je nemilosrdan, neizbean. Trenutak u kome e ga prvi put ugledati, bie ujedno i njen
poslednji.
Onda, utoite! Jo u daljini, ali iz trenutka postajui sve vea i vea dok je hitala prema njoj,
nazirala se mala kamena koliba sa belo okreenim zidovima. Njeno kretanje, od koga joj je pripadala muka,
usporilo se. Vonja je oigledno, ipak, imala svoj cilj: ovu kolibu.
Pogled joj je bio usmeren na to mesto, traila je bilo kakve znake da tu neko ivi, ali je njen periferni
vid ipak uspeo da uhvati neko kretanje podalje od kolibe sa desne strane. Iako je usporavala, njena brzina je i
dalje bila dosta velika, tako da nije bila u mogunosti bolje da osmotri priliku. Ali radilo se o nekom ljudskom
biu; eni, odevenoj u dronjke: toliko jeste uspela da vidi u trenu. ak iako se pokae da je koliba prazna, isto
onako kao to je bio prazan grad, teilo ju je to... mada je to bila slaba uteha... da jo neka dua luta ovom
pustoi. Napinjala se da ponovo ugleda tu enu, ali ona se samo pojavila i nestala. A i ekao ju je hitniji posao:
injenica da samo to se nije nala pred kolibom, ili koliba pred njom, a brzina joj je jo bila dovoljna da
smrska i kolibu i posetioca pri sudaru. Stala je da se priprema, razmiljajui o tome kako bi i smrt pri udaru bila
bolja od zastraujueg beskrajnog putovanja.
A onda, zaustavila se; i to na vratima. Zaustavila se pri brzini od dve stotine milja na sat u pola
otkucaja srca.
Vrata su bila zatvorena, ali je osetila neto preko ramena (iako nije imala telo, nije mogla da ne
razmilja u terminima preko i iza) to je dospelo u njeno polje vida. Bilo je zmijoliko, debelo kao njen struk i
tako tamno da ak i na jarkom suncu nije mogla da nazre nijednu pojedinost njegove anatomije. Nije imalo
nikakvu aru, ni glavu, ni oi, ni usta, ni prste. Meutim, posedovalo je snagu. Dovoljnu da otvori vrata. Zatim
se povuklo, ostavivi je u nedoumici da li je videla celu zverku, ili samo jedan od njenih udova.
Koliba nije bila velika; obuhvatila ju je celu jednim pogledom. Zidovi su bili od neukraenog kamena,
pod od gole zemlje. Nije bilo kreveta, niti bilo kakvog drugog nametaja. Samo je na sredini poda gorela mala
vatra, ijem dimu je pruena prilika da pobegne kroz rupu na sredini krova, ali koji je umesto toga vie voleo
da ostane i zagauje vazduh izmeu nje i jedinog prebivaoca u kolibi.
Izgledao je star poput kamenih zidova ove kolibe, bio je nag i prljav, njegova koa, tanka poput
hartije, bila je rastegnuta do take pucanja preko ptijih kostiju. Mestimino je osmudio bradu, ostavivi tu i
tamo gomilice sedih dlaka. udila se odakle mu petlje da to izvede. Izraz njegovog lica nagovetavao je um u
poodmaklom stadijumu katatonije.
Ali im je ula, podigao je pogled prema njoj, videi je uprkos injenice da nije bila materijalizovana.
Proistio je grlo i pljunuo u vatru.
"Zatvori vrata", izusti on.
"Vi me vidite?" upita ona. "I ujete me?"
"Razume se", odvrati on. "A sada zatvori vrata."
"Kako to da uradim?" zanimalo ju je. "Nemam... ake. Nemam nita."
"Moe ti to", odgovori on. "Samo zamisli sebe."

"A?"
Page 136
"Oh, jebem li ga, kako to moe biti teko? Dosta si se esto gledala. Predstavi sebi kako izgleda.
Uini samu sebe stvarnom. Hajde. Uradi to mene radi." Glas mu se kolebao izmeu pretnji i ulagivanja.
"Mora zatvoriti ta vrata..."
"Pokuavam."
"Ne trudi se dovoljno", zauo se odgovor.
Zastala je na trenutak pre nego to se usudila da postavi naredno pitanje.
"Mrtva sam, je li tako?" upita ona.
"Mrtva? Ne."
"Nisam?"
"Nuncio te je spasao. iva si i koprca se, ali telo ti je i dalje u Misiji. elim ga ovde. eka nas
posao."
Ta dobra vest da je jo iva, iako joj je telo odvojeno od duha, podstakla ju je. Potrudila se da
zamisli telo koje umalo nije izgubila, telo u koje je urastala tokom trideset dve godine. Ono nipoto nije bilo
savreno, ali bar je bilo njeno. Bez silikona; bez isecanja i zatezanja. Dopadale su joj se njene ake i lepo
oblikovani zglobovi, razroke grudi jer joj je leva bradavica bila dvostruko vea od desne, pika, dupe. Najvie
od svega joj se dopadalo njeno lice, sa borama koje je na njemu usekao smeh.
Zamisliti ga predstavljalo je trik. Trebalo je sebi predstaviti osnovne delove i tako ih preneti na ovo
drugo mesto na koje je stigao njen duh. Nagaala je da joj je starac pomagao u tome. Njegov pogled, iako jo
uperen u vrata, bio je usmeren prema unutra. ile na vratu su mu se napele kao strune na harfi; njegova
bezusna usta su se izobliila.
Njegove energije su pomogle. Osetila je kako gubi lakou, materijalizuje se ovde, poput supe koja
postaje gua na vrelini njenog zamiljanja. Na trenutak se pokolebala, gotovo zaalivi to gubi lakou kojom
je zamiljana, ali onda se setila svoga lica kako joj se osmehuje kada ujutro izie ispod tua. Bilo je to prijatno
oseanje, koje je sazrevalo u tom telu, uivajui da uiva u njemu sebe radi. Jednostavno zadovoljstvo kao
posle uspenog podrigivanja, ili jo bolje posle zvunog prdea: kakvo je oseao Ba kada je krivio sebe.
Kada je uila svoj jezik da razlikuje vrste votke; kada je uila oi da cene Matisa. Vie je dobijala nego to je
gubila vrativi telo svome umu.
"Umalo", ula ga je kako kae.
"Oseam."
"Jo malo. araj."
Spustila je pogled prema tlu, osetivi da je u stanju da to uini. Tu su joj bila stopala, stajala su na
pragu, bosa. I tako se pred njenim oima otelotvorio i ostatak njenog tela. Bila je potpuno naga.
"A sada..." ree ovek pored vatre. "Zatvori vrata."
Ona se okrenula i to uinila, uopte se ne stidei svoje nagosti, naroito posle napora koji je uloila
da svoje telo dovede ovamo. Tri puta nedeljno je vebala. Znala je da joj je stomak ravan, a zadnjica vrsta.
Pored toga, njen domain nije mario, niti mu je smetala vlastita nagost, a inilo se da ga nije zanimala ni
njena, jer ju je tek letimino pogledao. Ako je u tim oima ikada bilo pohote, ona je odavno presuila.
"Pa", zausti on. "Ja sam Kisun. Ti si Tesla. Sedi. Razgovaraj sa mnom."
"Imam mnogo pitanja", ree mu ona.
"Bio bih iznenaen da nema."
"Mogu da pitam?"
"Pitaj. Ali prvo, sedi."
unula je sa suprotne strane vatre u odnosu na njega. Pod je bio topao; isto kao i vazduh. Ve
posle trideset sekundi znoj je poeo da izbija kroz njene pore. Bilo je prijatno.
"Prvo..." ree ona "... kako sam stigla ovamo? I gde sam to ja?"
"Nalazi se u Novom Meksiku", odvrati Kisun. "A kako si stigla? E pa, na to pitanje je malo tee
odgovoriti, ali moe se svesti na ovo: posmatrao sam te... tebe i nekolicinu drugih... i ekao na priliku da
nekoga dovedem ovamo. To to umalo nisi umrla, i Nuncio, pomogli su u slamanju tvog otpora da krene na
ovaj put. Zaista nisi imala druge anse."
"Koliko zna o onome to se dogaa u Gaju?" upita ga ona.
On napravi nekoliko suvih zvukova ustima, kao da pokuava da prikupi pljuvaku. Kada je konano
odgovorio, uinio je to veoma umornim glasom.
"O, Boe na nebesima, suvie", odvrati on, "znam suvie."
"Umetnost, Sutina... sve to?"
"Da", ree on, sa istom potitenou. "Sve to. Ja sam to otpoeo; kakva budala. Stvorenje koje zna
kao Dafa, jednom je sedelo na istom mestu na kome ti sada sedi. Tada je jo bio samo ovek. Randolf
Daf, upeatljiv na svoj nain... morao je to biti im je stigao ovamo... ali ipak je bio samo ovek."
"Da li je doao na isti nain kao i ja?" upita ona. "Hou da kaem, je li bio na samrti?"
"Ne. On je samo vie udeo za Umetnou od veine koji krenu u potragu za njom. Nisu ga mogle
odvratiti ni dimne zavese, ni prevare, kao ni svi trikovi koji veinu ljudi skrenu sa traga. Nastavio je da trai, dok
Page 137
me nije naao."
Kisun osmotri Teslu zakiljivi, kao da je time bio u stanju da izotri vid, i ue u njenu lobanju.
"ta rei", izusti on. "Uvek se javlja isti problem: ta rei."
"Zvui kao Grilo", primeti ona. "Jesi li i njega uhodio?"
"Jednom ili dvaput, kada je preao stazu", ree Kisun. "Ali on nije vaan. Ti jesi. Ti si veoma vana."
"Kako si to dokonao?"
"Kao prvo, ovde si. Niko nije bio ovde od Randolfa, a vidi do kakvih je to posledica dovelo. Ovo nije
normalno mesto, Tesla. Ubeen sam da si to ve pogodila. Ovo je Petlja... vreme van vremena... koju sam
stvorio za sebe."
"Van vremena?" upita ona. "Ne razumem."
"Odakle da ponem", primeti on. "To je drugo pitanje, je li tako? Prvo, ta rei. Zatim, odakle
poeti... Pa. Zna za Umetnost. Za Sutinu. Zna li i za oal?"
Ona odmahnu glavom.
"To je, ili je bio, jedan od najstarijih redova u svetskoj religiji. Majuna sekta... uvek nas je bilo
sedamnaest... imali smo jednu dogmu, Umetnost, jedna nebesa, Sutinu, i jednu svrhu, da oboje sauvamo
iste. Ovo je njen znak", ree on, podigavi neki mali predmet sa tla ispred sebe i bacivi ga prema njoj. U prvi
mah je pomislila da se radi o raspeu. To i jeste bio krst, u njegovom sreditu se nalazio ovek, rairenih
udova. Ali pomnijim zagledanjem utvrdila je da to nije tano. Na sva etiri kraka simbola bili su ucrtani i drugi
znaci, koji su bili ili otpaci ili su se razvili iz sredinje figure.
"Veruje li mi?" upita on.
"Verujem."
Ona baci simbol nazad na njegovu stranu vatre.
"Sutina mora biti sauvana, po svaku cenu. Nema sumnje da si to shvatila posle razgovora sa
Fleerom?"
"Da, to mi je kazao. Je li on bio jedan od oala?"
Kisun je prezrivo pogleda. "Ne, nikada nije stigao do tog stepena. Bio je samo slubenik. Daf ga je
unajmio da stvori hemikaliju koja e ga povesti na vonju: preicu do Umetnosti, i Sutine."
"To je bio Nuncio?"
"Tako je."
"Je li obavio posao?"
"Mogao je, da i Fleer nije bio dodirnut."
"Zbog toga su se borili", primeti ona.
"Da", odvrati Kisun. "Svakako. Ali ti to zna. Mora da ti je Fleer kazao."
"Nismo imali mnogo vremena. Neto malo mi je objasnio. Dosta toga je ostalo nejasno."
"Nije bio nikakav genije. Imao je vie sree nego talenta kada je nabasao na Nuncio."
"Sreli ste ga?"
"Rekao sam ti, niko nije ovde bio od Dafa. Sam sam."
"Ne, niste", ree Tesla. "Bio je neko napolju..."
"Misli na Liksa? Zmiju koja je otvorila vrata? To je samo jedna moja mala kreacija. rkarija. Mada
sam uivao gajei ih..."
"Ne. Ne to", ree ona. "U pustinji je bila neka ena. Videla sam je."
"Oh zaista?" izusti Kisun, a preko lica kao da mu pree jedva primetna senka. "ena?" Osmehnuo
se. "Oprosti mi", ree on. "I dalje sanjam, ponekad. A nekada sam mogao sanjajui da stvorim ta god sam
eleo. Bila je naga?"
"Mislim da nije."
"Lepa?"
"Nisam bila tako blizu."
"Oh. teta. Ali za tebe je to najbolje. Ovde si ranjiva i ne bih eleo da te povredi neka posesivna
ljubavnica." Glas mu je postao bezbriniji, gotovo izvetaeno uobiajen.
"Ako je ponovo vidi, dri se podalje", posavetova je on. "Nemoj se ni po koju cenu pribliiti."
"Neu."
"Nadam se da e nai put ovamo. Sada ne mogu puno da uinim. Truplo..." On spusti pogled na
svoje sparueno telo, "... je znalo i za bolje dane. Ali mogu da gledam. Volim da gledam. ak i tebe, ako
nema nita protiv to to kaem."
"Kako to mislite, ak?" upita Tesla.
Kisun se nasmeja, duboko i suvo. "Da, izvini. Trebalo je to da bude kompliment. Tolike godine sam
proveo sam. Zaboravio sam pristojno da se ponaam."
"Svakako ste mogli da se vratite", primeti ona. "Mene ste doveli ovamo. Ne postoji li dvosmerni
saobraaj?"
"I da i ne", odgovori on.
Page 138
"A to znai?"
"To znai, da bih mogao, ali ne mogu."
"Zato?"
"Ja sam poslednji oal", ree on. "Poslednji ivi zatitnik Sutine. Ostali su ubijeni, i svi pokuaji da
se zamene ostali su bezuspeni. Da li me sada krivi to se drim po strani? to pazim sa sigurne udaljenosti?
Ako umrem i ne uspem nekako da ponovo uspostavim tradiciju oala, Sutina e ostati nezatiena, a mislim
da dovoljno razume da bi ti bilo jasno koliko bi to moglo biti pogubno. Jedino bih u drugom obliku mogao da
iziem u svet i zaponem taj posao od vitalnog znaaja. U drugom... telu."
"Ko su ubice? Znate li?"
Ponovo mu je preko lica prela jedva primetna senka.
"Pretpostavljam", odvrati on.
"Ali ne govorite."
"Istorija oala prepuna je pokuaja da se ugrozi njegov integritet. On ima neprijatelje ljude; pod; ne;
od. Kada bih poeo da objanjavam nikada ne bismo zavrili."
"Postoji li bilo ta od toga napismeno?"
"Zanima te da li bi mogla da istrauje? Ne. Ali moe itati izmeu redova ostalih istorija, i nai e
oal posvuda. To je tajna nad tajnama. itave religije su posejane i odgajene kako bi odvukle panju od
njega, kako bi usmerile duhovne tragae od oala, Umetnosti i onoga to ona otkriva. Nije bilo teko. Ljude je
sasvim lako skrenuti sa traga ako se upotrebi odgovarajui miris. Obeanja otkrovenja, uskrsnua tela, takve
stvari..."
"Da li vi to hoete da kaete..."
"Ne prekidaj", ree Kisun. "Molim te. Polako ulazim u ritam."
"Izvini", ree Tesla.
Kao na rasprodaji, pomisli ona. Kao da pokuava da mi proda celu ovu neobinu priu.
"I tako. Kao to rekoh... oal moe nai posvuda, ako zna ta da trai. A neki ljudi su znali.
Tokom godina je bilo nekoliko mukaraca i ena, kao to je Daf, koji su uspeli da razoblie varke i dimne
zavese, i da nastave da iskopavaju tragove, razotkrivajui kodove, i kodove unutar kodova, dok se ne bi sasvim
pribliili Umetnosti. Tada bi, razume se, oal bio primoran da stupi na scenu i postupi onako kako bi smatrao
za shodno u zavisnosti od pojedinanih sluajeva. Neke od tih tragaa: Gardiefa, Melvila, Emili Dikinson,
zanimljiv presek, jednostavno smo uputili u najsvetije i najtajnije vetine, kako bismo ih obuili da preuzmu
naa mesta kada smrt proredi nae redove. Ostale smo ocenili kao nepodobne."
"ta ste uinili sa njima?"
"Upotrebili smo svoje moi da im izbriemo svako seanje na otkrie do koga su doli. to se,
razume se, esto pokazivalo fatalnim. Ne moe jednog dana jednostavno oduzeti oveku njegovu potrebu da
traga za znaenjem i oekivati da on to preivi, naroito ako je bio blizu odgovora. Podozrevam da se jedan ili
jedna od onih koje smo odbacili prisetio ko je..."
"I pobio oal."
"Ta teorija mi izgleda najverovatnija. To mora biti neko ko zna za oal i kako on deluje. to me
dovodi do Randolfa Dafa."
"Teko mi je da mislim o njemu kao o Randolfu", primeti Tesla. "ak i kao o ljudskom biu."
"Veruj mi, on to jeste. On je takoe najvea greka koju sam napravio u prosuivanju. Rekao sam
mu suvie."
"Vie nego to govorite meni?"
"Situacija je sada oajna", ree Kisun. "Ako ti ne kaem, i ne dobijem od tebe pomo, svi smo
izgubljeni. Ali sa Dafom... posredi je bila moja glupost. Poeleo sam nekog ko e deliti sa mnom moju
usamljenost, i napravio sam lo izbor. Da su ostali ivi, umeali bi se, spreili bi me da donesem jednu takvu
primitivnu odluku. Oni bi videli da je pokvaren. Ja nisam. Bio sam zadovoljan to me je pronaao. eleo sam
drutvo. Poeleo sam nekoga ko e mi pomoi da nosim teret Umetnosti. Ono to sam stvorio predstavljalo je
jo gori teret. Nekoga ko je u stanju da ue u Sutinu, ali bez ikakve duhovne uglaenosti."
"A on ima i vojsku."
"Znam."
"Odakle ona potie?"
"Sa istog mesta gde sve nastaje. Iz uma."
"Sve?"
"Ponovo postavlja pitanja."
"ta mogu."
"Da, sve. Svet i sva njegova dela; njegovo stvaranje i njegovo razgraivanje; bogovi, vai i sipa. Sve
to potie iz uma."
"Ne verujem vam."
"Zato misli da me je briga?"
Page 139
"Um nije u stanju sve da stvori."
"Nisam kazao ljudski um."
"Ah."
"Da si paljivije sluala ne bi postavljala tolika pitanja."
"Ali vi elite da ja shvatim, jer inae ne biste na mene troili toliko vremena."
"Vremena van vremena. Ali da... da, elim da shvati. Kada se ima u vidu rtva koju e morati da
podnese vano je da zna zato."
"Kakva rtva?"
"Rekao sam ti: ne mogu da napustim ovo mesto u svom telu. Pronai e me i ubiti, kao i ostale..."
Ona se strese, uprkos tome to je bilo toplo.
"Mislim da vas ne pratim", ree ona.
"Prati ti mene, i te kako."
"Hoete da vas nekako izvadim odavde? Ponesem vae misli."
"Dosta si blizu."
"Zar ne bih jednostavno mogla da delam umesto vas?" upita ona. "Da budem va agent? Dobra
sam tamo napolju."
"Ubeen sam da jesi."
"Uputite me u stvari, i ja u uiniti ta treba."
Kisun odmahnu glavom. "Toliko toga ne zna", ree on. "Slika je neizmerna, nisam ak ni pokuao
da je otkrijem. Sumnjam da je tvoja mata u stanju da se nosi s njom."
"Iskuajte me", ree ona.
"Jesi li sigurna?"
"Sigurna sam."
"E pa, ne radi se ovde samo o Dafu. On bi mogao da uprlja Sutinu, ali ona bi preivela."
"U emu je onda problem?" upita Tesla. "Prvo mi ispriate svo to sranje o tome kako treba da se
rtvujem. emu? Ako Sutina moe sama da se brine o sebi, emu?"
"Zar ne moe jednostavno da mi veruje?"
Ona se prodorno zagleda u njega. Plamenovi su sada ve bili niski, ali oi su joj se dobro prilagodile
na ilibarni polumrak. Jedan njen deo eleo je veoma mnogo da nekome veruje. Ali vei deo svog ivota od
kada je odrasla provela je uei koliko je to opasno. Mukarci, agenti, direktori studija, toliko njih je u prolosti
od nje trailo da im veruje i ona im je verovala i na kraju bila zajebana. Sada je bilo kasno da se menja. Bila je
cinik do sri. Ako ikada prestane to da bude, prestae da bude Tesla, a njoj se dopadalo da bude Tesla. Iz
toga je sledilo... kao to je posle noi dolazio dan... da joj je i cinizam pristajao.
Stoga je kazala:
"Ne. ao mi je. Ne mogu vam verovati. Nije to nita lino. Ponaala bih se isto bez obzira ko vi bili.
Zanima me ta stoji iza toga."
"ta to znai?"
"elim istinu. Ili vam neu dati nita."
"Jesi li sigurna da moe da odbije?" upita Kisun.
Napola je okrenula lice od njega, bacivi pogled unazad, vrsto stegnutih usana, onako kako su to
inile njene najomiljenije junakinje, sa optuivakim pogledom.
"To je bila pretnja", primeti ona.
"Moe i tako da to protumai", primeti on.
"E pa, jebi se..."
On slegnu ramenima. Njegova pasivnost... gotovo lenj nain na koji ju je posmatrao... jo su je vie
razjarili.
"Ne moram ja ovde da sedim i sluam vas, da znate!"
"Ne?"
"Ne! Neto krijete od mene."
"Sada se ponaa smeno."
"Mislim da niste u pravu."
Ona ustade. Nije pogledom ispratio njeno lice, ve ga je zadrao u visini prepona. Odjednom joj je
postalo neugodno to je naga u njegovom prisustvu. Poelela je odeu koja se verovatno jo nalazila u Misiji,
onako prljava i krvava. Ako je trebalo tamo da se vrati, bie bolje da krene. Okrenula se ka vratima.
Kisun ree iza nje:
"ekaj, Tesla. Molim te saekaj. Pogreio sam. Priznajem; pogreio sam. Vrati se, molim te?"
Glas mu je bio moleiv, ali je u njemu osetila i jedno mnogo manje dobronamerno znaenje.
Verovatno je razdraen, pomisli ona; i pored svog njegovog duhovnog dranja, on je ogoren. Lekcija iz
umenosti voenja razgovora sastojala se u tome da se iza predenja uje grebanje. Okrenula se da uje jo
neto, vie nije bila sigurna da moe izvui istinu iz ovog oveka. Dovoljno je bilo da joj jednom zaprete, pa da
Page 140
postane sumnjiava.
"Nastavite", ree ona.
"Nee da sedne?"
"Tako je", odvrati ona. Morala je da se pretvara da se ne plai, mada je iznenada osetila strah;
morala je da misli o svojoj koi kao poslednjem modnom hitu. Stoj, i budi prkosno naga. "Neu da sednem."
"Onda u pokuati da ti objasnim to bre budem mogao", odvrati on. Uspeno je izgladio sve
dvosmislenosti u svom ponaanju. Bio je paljiv; ak ponizan.
"ak i ja, mora to shvatiti, nemam na raspolaganju sve injenice", ree on. "Ali imam ih dovoljno,
nadam se, da te ubedim da smo u opasnosti."
"Ko smo to mi?"
"Stanovnici Kozma."
"Opet?"
"Fleer ti to nije objasnio?"
"Nije."
On uzdahnu.
"Zamiljaj Sutinu kao more", ree on.
"Zamiljam je..."
"Na jednoj strani tog mora nalazi se stvarnost koju mi naseljavamo. Kontinent postojanja, ako ti se
dopada, iji su perimetri san i smrt."
"Za sada je sve u redu."
"Dalje... pretpostavi da postoji jo jedan kontinent, s druge strane mora."
"Nova stvarnost."
"Da. Isto tako neizmerna i sloena kao i naa. Isto tako puna energija, vrsta i apetita. Ali njome
dominira, kao i u Kozmu, samo jedna odreena vrsta sa udnim apetitima."
"Ne svia mi se kako ovo zvui."
"Htela si istinu."
"Ne kaem da vam verujem."
"To drugo mesto je Metakozm. Ta vrsta su Iad Urobori. Oni postoje."
"A ta apetiti?" upita ona, iako nije bila ba sigurna da eli to da sazna.
"Za istotom. Za singularnou. Za ludilom."
"Kakva glad."
"Bila si u pravu kada si me optuila da ne govorim istinu. Rekao sam ti samo jedan njen deo. oal
zaista straari na obalama Sutine kako bi spreio da ljudska ambicija iskoristi Umetnost u pogrene svrhe; ali
on takoe osmatra more..."
"Zbog invazije?"
"Toga se bojimo. Moda je ak oekujemo. Ne radi se samo o naoj paranoji. Najdublji snovi zla su
oni u kojima uspemo da namiriemo Iade preko Sutine. Najdublji uasi, najprljavije zamiljene stvari koje
pohode ljudske glave predstavljaju odjeke njihovih odjeka. Dajem ti vie razloga za strah, Tesla, nego to
moe uti sa bilo kojih drugih usana. Govorim ti ono to su samo najsnanije psihe u stanju da podnesu."
"Imali kakvih dobrih vesti?" upita Tesla.
"Ko je ikada neto slino obeao? Ko je ikada kazao da e biti dobrih vesti?"
"Isus", odvrati ona. "I Buda. Muhamed."
"To su samo delii pria, koje je oal ubacio u kultove. Smetnje."
"Ne mogu u to da poverujem."

"Zato da ne? Jesi li hrianka?"
"Ne."
"Budista? Muslimanka? Hindu?"
"Ne. Ne. Ne."
"Ali ipak insistira na verovanju u dobre stvari", primeti Kisun. "Zgodno."
Imala je oseaj kao da ju je, veoma snano, oamario uitelj koji je bio tri do etiri koraka ispred nje
u toku cele rasprave, vodei je postojano i neopaeno ka trenutku u kome e neizbeno poeti da govori
gluposti. Jer bilo je apsurdno nadati se odlasku na nebesa poto je prethodno izruila nokir na svaku religiju
koja joj je prola ispod prozora. Ali nije posrnula zato to je Kisun osvojio vrst poen u diskusiji. U bezbrojnim
raspravama dobijala je voruge, ali nije odustajala zadajui jo tee udarce. Smuilo joj se, meutim, to to je
njena odbrana od toliko toga drugog to je kazao propala u tom istom trenutku. Ako je samo deli onoga to
joj je kazao bila istina, i svet u kome je ivela... Kozmo... bio u opasnosti, kakvo je onda pravo imala da vie
ceni svoj nevani ivot od njegove oajnike potrebe za pomoi? ak i pod pretpostavkom da moe nai put
da izie iz ovog vremena van vremena, nije mogla da se vrati u svet ne pitajui se sve vreme nije li ostavivi ga
oduzela Kozmu jedinu ansu da preivi. Morala je ostati; morala mu se predati, ne zato to mu je beskrajno
Page 141
verovala, ve zato to nije smela da rizikuje da pogrei.
"Ne plai se", ula ga je da kae. "Situacija nije nita gora nego to je bila pre pet minuta, kada si
bila i te kakav sagovornik. Sada jednostavno zna istinu."
"Nije mi neka uteha", odvrati ona.
"Nije", ree on neno. "To mi je jasno. A ti mora shvatiti da mi je bilo teko da nosim ovaj teret
sam, i da e moja lea prepui ako ne dobijem pomo."
"Shvatam", odgovori ona.
Odvojila se od vatre i sada je stajala oslonjena o zid kolibe, traei u njemu podrku i hladei kimu.
Oslonjena tako, zurila je u tle, svesna da je Kisun poeo da ustaje. Nije podigla pogled prema njemu, ali je
ula njegovo stenjanje. A zatim njegov zahtev.
"Potrebno mi je da naselim tvoje telo", ree on. "to, bojim se, znai da ga ti mora isprazniti."
Vatra samo to se nije ugasila, ali je zato dim postajao sve gui. Pritiskao joj je odozgo lobanju,
onemoguavajui joj da podigne glavu i pogleda ga ak i da je to htela. Poela je da drhti. Prvo su poela da
joj podrhtavaju kolena, zatim prsti. Kisun je nastavio da govori dok se pribliavao. ula ga je kako tiho vue
noge.
"To te nee boleti", ree on. "Samo ostani da mirno stoji i ne dii pogled sa tla..."
Nadola joj je jedna spora misao: da li on to zgunjava dim, na neki nain, kako bi je spreio da ga
pogleda?
"Bie brzo gotovo..."
Govori kao kakav anestetiar, pomisli ona. Drhtanje se pojaalo. to se on vie pribliavao, to ju je
dim jae pritiskao. Sada je bila ubeena da je to njegovo delo. Nije eleo da podigne pogled prema njemu.
Zato? Da li joj je prilazio, drei noeve, da joj njima izvadi mozak kako bi potom mogao da se uvue unutra
iza njenih oiju?
Nikada nije umela da odoli znatielji, to joj nije bila jedna od jaih strana. to je blie prilazio, to je
ona vie elela da odgurne teki dim i pogleda pravo u njega. Ali bilo je teko. Telo joj je bilo slabo, kao da joj
se krv pretvorila u splaine. Dim ju je pritiskao poput olovnog eira; njegov obod joj je suvie vrsto stezao
elo. to ga je jae gurala, to je postajao tei.
On stvarno ne eli da podignem pogled, pomisli ona, napajajui svoju strast tom milju. Oduprla se
o zid. Nalazio se na dve jarde od nje. Mogla je da ga namirie; znoj mu je bio gorak i ustajao. Guraj, naredi
ona sebi, guraj! To je samo dim. Tera te da pomisli da te neto teko pritiska, ali to je samo dim.
"Opusti se", promrmlja on; opet taj anestetiar.
Umesto toga, uloila je i poslednju snagu u podizanje glave. Olovni eir joj se zario u slepoonice;
lobanja je stala da joj puca pod teinom krune. Ali glava joj se ipak pomerila, drhtala je pokuavajui da
pobedi njenu teinu. Kada je jednom poela, kretanje je bilo lake. Podigla je bradu za jedan in, zatim za jo
dva, istovremeno podiui pogled, dok na kraju nije gledala pravo u njega.
Ovako stojei, celo telo mu je bilo iskrivljeno, osim jednog njegovog dela, svi zglobovi i spojevi bili su
pomalo nakrivo nasaeni, rame na vratu, aka na ruci; bedro na boku, bio je sav u cik-cak, samo mu je iz
prepona trala jedna prava. Bila je zapanjena.
"emu sad pa to?" upita ona.
"Nisam mogao da se suzdrim", ree on. "Izvini."
"Oh, zaista?"
"Kada sam kazao da elim tvoje telo, nisam mislio na taj nain."
"Gde li sam to ve ula?"
"Veruj mi", ree on. "To samo moje telo odgovara na tvoje. Automatski. Budi polaskana."
Da su okolnosti bile drugaije, nasmejala bi se. Da je mogla da otvori ta vrata i ode, na primer,
umesto to je bila izgubljena van vremena, sa zveri na pragu i pustinjom iza nje. Svaki put kada bi pomislila da
shvata ta se to ovde dogaa, izgubila bi reenje. Taj ovek joj je prireivao jedno iznenaenje za drugim, i
nijedno od njih nije bilo ugodno.
Ispruio je ruku prema njoj, zenice su mu bile nepregledne, istiskivale su beonjae. Pomislila je na
Raula; o tome kako je u njegovom pogledu bilo lepote, uprkos hibridnom licu. Ovde nije bilo lepote; nije bilo
ak ni neeg neodreeno prepoznatljivog. Nikakvog apetita; besa. Ako je postojalo makar kakvo oseanje, bilo
je zaklonjeno.
"Ne mogu to da uinim", ree ona.
"Mora. Odreci se tela. Moram dobiti telo ili e Iadi pobediti. Da li to eli?"
"Ne!"
"Onda prestani da se opire. Tvoj e duh biti bezbedan u Trojstvu."
"Gde?"
Na trenutak je dopustio da mu se u oima nazre iskra besa... besa na samog sebe, pomisli ona.
"Trojstvo?" ponovi ona kako bi odloila trenutak kada e je dodirnuti i zatraiti njeno telo. "ta je
Trojstvo?"
Page 142
Dok je postavljala pitanje, nekoliko stvari se dogodilo u isto vreme, takvom brzinom da nije bila u
stanju da odeli jednu od druge, ali glavno je bilo to da je popustila njegova vlast nad ovom situacijom kada ga
je upitala za Trojstvo. Prvo je osetila kako se dim iznad nje razreuje, tako da je njegova teina vie nije
pritiskala. Koristei ansu dok ju je jo imala, ona posegnu za kvakom. Meutim, pogled i dalje nije skidala sa
njega i u istom trenutku kada je usledilo njeno oslobaanje, videla ga je preobraenog. Videla ga je tek na
tren, ali je na nju ostavio snaan i nezaboravan utisak. Pojavio se pred njom krvav, od pasa navie, mrlje krvi
su mu dopirala ak do lica. Bio je svestan toga da je videla, jer su mu ake krenule da prekriju mrlje, ali i sa
aka i sa ruku mu se cedila krv. Je li bila njegova? Pre nego to je uspela da potrai ranu, on je ponovo
uspostavio kontrolu nad vizijom, ali poput onglera koji pokuava da zadri suvie lopti u vazduhu, uhvatiti
jednu znailo je ispustiti drugu. Krv je nestala i on se ponovo pojavio pred njom nepovreen, samo da bi pustio
sa uzice neke druge tajne koje je uvao.
Bile su mnogo pogubnije od krvavih mrlja: njihov udarni talas pogodio je vrata iza nje. Bio je suvie
snaan za Liksa, ak iako ih je bilo mnotvo, to je oigledno bila sila koje se Kisun uasavao. Skrenuo je
pogled sa nje na vrata, ake su mu se mlitavo opustile i sa lica mu je nestao svaki izraz. Osetila je da je svu
energiju usmerio samo na postizanje jednog cilja: da umiri ono, ta god to bilo, to je besnelo na pragu. I to je
imalo svoje posledice, jer je snaga kojom je nju drao... kojom ju je doveo ovamo i spreavao da ode...
konano i znatno popustila. Osetila je kako je stvarnost koju je napustila hvata za kimu i vue. Nije ak ni
pokuala da se odupre. Bila je neumitna poput sile tee.
Kada je poslednji put bacila pogled na Kisuna on je ponovo bio krvav i stajao je, bezizraajnog lica,
ispred vrata. A onda su se ona otvorila.
U jednom trenutku bila je ubeena da e ono, ta god to bilo, to je zalupalo na vrata, ekati na
pragu da proguta i nju i Kisuna. Uinilo joj se ak da je ugledala njegov sjaj... bilo je tako sjajno, tako
zaslepljujue sjajno... preplavilo je crte Kisunovog lica. Ali njegova volja je uspela u poslednjem trenutku da iz
toga izvue za sebe ono to mu je trebalo, i njegov sjaj je splasunuo upravo u onom asu kada ju je svet koji
je napustila dohvatio i zavitlao kroz vrata.
Vraena je istim putem kojim je i dola, desetostruko veom brzinom nego pri dolasku; kretala se
tako brzo da ak nije bila u stanju ni da razabere prizore pored kojih je prolazila... elinu kulu, grad... dok ve
miljama nisu ostali za njom.
Ali ovog puta nije bila sama. Blizu nje se nalazio neko ko ju je dozivao.
"Tesla? Tesla! Tesla!"
Prepoznala je taj glas. Bio je to Raul.
"ujem te", promrmlja ona, svesna da se kroz nejasnou brzine neodreeno nazire jedna druga,
tamnija stvarnost. U njoj su postojale take svetlosti... moda plamenovi svea... i lica.
"Tesla!"
"Skoro sam tu", zadahta ona. "Skoro tu. Skoro tu."
Sada je pustinja bila obuhvaena; prevladala je tama. irom je otvorila oi i ugledala Raula jo
jasnije. Na licu mu je lebdeo irok osmeh dok se sputao u uanj da je pozdravi.
"Vratila si se", ree on.
Pustinja je nestala. Sada je oko nje bila samo no. Kamen ispod, zvezde iznad; i kako joj se uinilo,
svee u rukama zapanjenih ena koje su oko njih obrazovale krug.
Ispod nje, izmeu tela i tla, nalazila se odea iz koje je iskliznula kada je pozvala svoje telo da
doe, ponovo ga stvorivi u Kisunovoj Petlji. Podigla je aku da dodirne Raulovo lice, u elji da se uveri da se
zaista vratila u postojani svet i da uspostavi s nekim kontakt. Obrazi su mu bili vlani.
"Mnogo si se namuio", ree ona, mislei da su vlani od znoja. A onda je shvatila da je pogreila.
To uopte nije bio znoj; suze.
"Oh, jadni Raule", izusti ona i sede da ga zagrli. "Da li sam potpuno nestala?"
Stisnuo se uz nju. "Prvo si postala magla", ree on. "A onda... prosto si nestala."
"Zato smo ovde?" upita ona. "Bila sam u Misiji kada me je pogodio."
Setivi se pucnja, pogledala je ka mestu gde ju je metak pogodio. Nije bilo rane; ak ni krvi.
"Nuncio", ree ona. "Izleio me je."
Ta injenica nije prola nezapaeno kod ena. Ugledavi neobelenu kou poele su da mrmljaju
molitve i povukle se unazad.
"Ne..." promrmlja ona, i dalje gledajui u svoje telo. "Nije to od Nuncia. Ovo je telo koje sam
zamislila."
"Zamislila?" ponovi Raul.
"Zazvala sam ga", odvrati ona, jedva uopte svesna Raulove zbunjenosti jer je i nju muila jedna
zagonetka. Njena leva bradavica, koja je bila dvostruko vea od druge, nalazila se sada na desnoj strani. Nije
skidala pogled sa njih, vrtei glavom. To nije bilo neto u emu je mogla da pogrei. Na neki nain, na putu do
Petlje, ili u povratku, bila je preokrenuta. Podigla je noge da ih proui. Nekoliko ogrebotina... Baovo delo... koji
su joj krasili jednu golenicu sada su bili na drugoj.
Page 143
"Ne razumem", obrati se ona Raulu.
Poto nije shvatao ni pitanje na koje se od njega traio odgovor, on jednostavno slegnu ramenima.
"Nema veze", ree ona i poe da se oblai.
Tek je tada pitala ta se dogodilo sa Nunciom.
"Jesam li sve dobila?" upita ona.
"Ne. Deak-Smrt ga je dobio."
"Tomi-Rej? Oh Isuse. I tako sada Daf ima sina i po."
"Ali i tebe je dodirnuo", ree Raul. "Isto kao i mene. Uvukao mi se u aku. Popeo do lakta."
"Znai, sada smo mi protiv njih."
Raul odmahnu glavom. "Ne mogu ti biti ni od kakve koristi", ree on.
"Moe i mora", ree ona. "Ima toliko pitanja na koja moramo odgovoriti. Ne mogu to sama. Mora
poi sa mnom."
Jasno je pokazivao da to ne eli, nije ak morao glasno ni da kae.
"Znam da se plai. Ali, molim te, Raule. Vratio si me iz mrtvih..."
"Nisam ja."
"Pomogao si. Ne bi eleo da to propadne, je li tako?"
Nazrela je neto od Kisunovog ubeivanja u svom, i to joj se nije mnogo dopalo. Ali, konano,
nikada u ivotu nije uila takvom brzinom, kao tokom vremena koje je provela sa Kisunom. Nije je ni prstom
dodirnuo, a obeleio ju je. Ali da ju je neko pitao da li je on laov ili prorok, spasilac ili ludak, ne bi umela da
kae. Moda je ta dvolinost predstavljala najstrmiju deo krive, mada nije znala ta je iz toga nauila.
Misli joj se vratie Raulu, i njegovom opiranju. Nije bilo vremena za prepirke. "Jednostavno mora
poi", ree mu ona. "Nema uzmaka."
"Ali Misija..."
"...prazna je, Raule. Njeno jedino blago bio je Nuncio, a njega vie nema."
"Ima seanja", ree on neno, mada se u napetosti odgovora naziralo prihvatanje.
"Bie drugih seanja. Lepih vremena kojih e moi da se sea", ree mu ona. "A sada... ako
eli da se pozdravi, pozdravi se, jer idemo..."
On klimnu i poe da se obraa enama na panskom. Tesla je znala neto malo taj jezik; dovoljno
da shvati da se on zaista oprata. Ostavivi ga da to obavi, krenula je uzbrdo prema kolima.
Dok je koraala, uspela je da rei problem izmenjenog tela, uopte ne mislei svesno o njemu. U
Kisunovoj kolibi je zamislila sebe onako kako se najee videla: u ogledalu. Koliko li je puta za svojih trideset
godina pogledala u svoj odraz, gradei portret na kome je desno bilo levo, i vice versa?
Iz Petlje se bukvalno vratila kao druga ena; ena koja je ranije samo postojala kao odraz u
ogledalu. Sada je taj odraz bio od krvi i mesa, i hodio je svetom. Um iza lica je ostao isti, bar se nadala da
jeste, iako ga je dodirnuo Nuncio, iako je upoznala Kisuna. to sve u svemu nije predstavljalo zanemarljive
uticaje.
Uzevi sve u obzir, ona je bila jedna sasvim nova pria. A kada bi bilo bolje da se ispria svetu nego
sada.
Sutra moda nikada nee doi.
esti deo: U TAJNAMA, NAJVIE SE OTKRIVA
Tomi-Rej je vozio kola od svog esnaestog roendana. Tokovi su za njega znaili osloboenje od
mame, pastora, Gaja i svega to su oni predstavljali. Sada se vraao u samo to mesto iz koga, pre nekoliko
godina, nikada nije mogao dovoljno brzo da pobegne, drei nogu na popuici za gas celim putem. eleo je
ponovo da proeta Gajem ovako izmenjen, eleo je da se vrati svom ocu koji ga je nauio tolikim stvarima.
Dok se Daf nije pojavio, najbolje to je ivot imao da mu ponudi bio je vetar koji je duvao od obale i zapadna
izboina u Topangi; on na vrhu talasa, svestan da ga gledaju sve devojke sa obale. Ali oduvek je znao da ta
popularnost nee zauvek potrajati. Pristizali su novi junaci, iz leta u leto. Bio je jedan od njih, istisnuo je serfere
koji su bili tek koju godinu stariji od njega, ali nisu bili tako gipki. Deaci-mukarci poput njega koji su bili krem
pica sezone ranije, odjednom su postajali bajate vesti. Nije bio glup. Znao je da je samo pitanje vremena
kada e im se pridruiti.
Ali sada je imao cilj u stomaku i mozak kao nikada ranije. Otkrio je naine razmiljanja i ponaanja
za koje praznoglavci iz Topange nisu ni pretpostavljali da postoje. Za najvei deo toga imao je da zahvali
Dafu. Ali ak ga ni njegov otac, i pored svih mudrih saveta koje mu je dao, nije pripremio na ono to se
dogodilo u Misiji. On je sada bio mit. Smrt za volanom evija, koja juri kui. Znao je muziku koja e naterati
Page 144
ljude da igraju dok ne popadaju. A kada popadaju, i pretvore se u meso, on je i o tome sve znao. Video je tu
predstavu na delu na vlastitom mesu. Ostala mu je do kosti u seanju.
Meutim, to je bio tek poetak noanje zabave. Manje od stotinu milja severno od Misije put ga je
vodio kroz malo selo na ijem kraju se nalazilo groblje. Mesec je jo bio visoko. Njegov sjaj obasjavao je
grobnice, spirajui boju sa tu i tamo poloenog cvea. Zaustavio je kola, kako bi bolje pogledao. Konano, ovo
je od sada pa nadalje bila njegova teritorija. Bio je to dom.
Ako mu je i bio potreban jo kakav dokaz da ono to se dogodilo u Misiji nije predstavljalo
izmiljotinu nekog ludaka, dobio ga je kada je gurnuo kapiju i uao. Nije bilo vetra koji bi ustalasao travu to je
na pojedinim mestima dosezala do kolena, oko onih grobova o kojima niko nije vodio rauna. Ali neto se ipak
kretalo. Napravio je jo nekoliko koraka i ugledao ljudske prilike kako se diu sa desetak mesta. Bile su mrtve.
Da njihov izgled nije o tome svedoio osvetljenost njihovih tela... koja su bila bletava poput komadia kosti
koji je pronaao pored kola... svrstala bi ih meu pripadnike njegovog klana.
Znali su ko im je doao u posetu. Njihove oi ili, kada se radilo o drevnima meu njima, njihove
one duplje, bile su uprte u njega, dok su ili ka njemu da mu se zakunu na vernost. Nijedan od njih nije ni
okrznuo pogledom tle, iako je bilo neravno. Oni su suvie dobro poznavali ovu tratinu, znali su mesta na
kojima su se loe sagraene grobnice ulegle, ili koveg bio izbaen na povrinu zahvaljujui nekakvom
pokretanju tla. Meutim, napredovali su sporo. Ni on nije nikuda urio. Seo je na grob u kome je bilo
sahranjeno, pisalo je na spomeniku, sedmoro dece i njihova majka, i stao da posmatra duhove kako se
pribliavaju. to su bivali blii, to je bolje zapaao stanje u kome su se nalazili. Prizor nije bio lep za oko. Iz njih
je duvao vetar, izobliujui ih. Lica su im bila ili suvie iroka ili suvie dugaka, oi izbuljene, usta razvaljena,
otvorena, obrazi mlitavi. Njihova runoa podsetila je Tomi-Reja na film koji je gledao o pilotima podvrgnutim
sili tee, razlika je bila u tome to ovo nisu bili dobrovoljci. Oni su patili i protiv svoje volje.
Njega ba nimalo nije uznemiravala njihova izoblienost; kao ni rupe u njihovim jadnim telima, ili
rasporeni i odseeni udovi. Sve je on to ve video u slikovnicama kada mu je bilo est godina; ili za vreme
vonje kroz tunel strave. Uasi su bili posvuda, trebalo je samo hteti gledati. Na sliicama u kutijama sa
vakaim gumama, u crtaima koji se prikazuju subotom ujutro, ili u radnjama na majicama i koricama
albuma. Osmehnuo se kada se toga setio. Posvuda su postojali istureni poloaji njegovog carstva. Nije bilo
mesta koje nije dodirnuo prst Deaka-Smrti.
Najbri od ovih, njegov prvi poklonik, bio je ovek koji je kako se inilo umro mlad, i to nedavno. Na
sebi je imao dva broja vee farmerke, koulju kratkih rukava ukraenu akom sa podignutim srednjim prstom
koji je svetu poruivao da se jebe. Nosio je i eir, koji je skinuo kada je stigao na nekoliko jardi od Tomi-Reja.
Glava ispod eira bila je praktino obrijana i na njoj se videlo nekoliko dugakih posekotina. Verovatno su to
bile fatalne rane. Sada vie iz njih nije curila krv; samo je vetar zavijao kroz ovekova creva.
Zaustavio se malo podalje od Tomi-Reja.
"Govori li?" upita ga Deak-Smrt.
ovek jo malo otvori ve ionako iroka usta i stade da se priprema za odgovor to je bolje mogao,
izvlaei glas iz grla. Dok ga je posmatrao, Tomi-Rej se prisetio jednog izvoaa koga je video u nekom
kasnoveernjem ou programu, koji je progutao, a zatim povratio, ivu zlatnu ribicu. Iako je tome bilo nekoliko
godina, ovaj prizor pogodio je pravu icu u mati Tomi-Reja. ovek koji je u stanju da, zahvaljujui vebi,
obrne svoj sistem, tako da povrati ono to je drao u grlu... sigurno ne u stomaku; nijedna ribica, koliko god
imala jake krljuti nije mogla da preivi stomanu kiselinu... nije zasluivao gaenje koje je osetio dok ga je
gledao. Sada je i ovaj Jebi-se-ovek izvodio slinu taku, samo sa reima umesto sa ribicama. Konano su
izile, ali bile su suve kao i njegova unutranjost.
"Da", ree on, "govorim."
"Zna li ko sam?" upita Tomi-Rej.
ovek zastenja.
"Da ili ne?"
"Ne."
"Ja sam Deak-Smrt, a ti si Jebi-se-ovek. Kako ti se to dopada? Zar nismo par?"
"Ovde si zbog nas", ree mrtvac.
"Kako to misli?"
"Nisu pokopani. Nismo primili blagoslov."
"Ne trai od mene pomo", odvrati Tomi-Rej. "Nikoga ja neu pokopati. Svratio sam da pogledam
poto mi se sada dopadaju ovakva mesta. Postau Kralj Mrtvih."
"Da?"
"Moe se kladiti u to."
Prile su i druge izgubljene due... jedna ena irokih bokova... koja takoe dobaci nekoliko rei.
"Ti..." ree ona, "... sija."
"Zaista?" upita Tomi-Rej. "To me ne iznenauje. I vi svetlite. Stvarno svetlite."
"Pripadamo jedni drugima", ree ena.
Page 145
"Svi mi", ree trei le.
"Sada ti polako postaje jasno."
"Spasi nas", ree ena.
"Ve sam kazao Jebi-se-oveku", ponovi Tomi-Rej, "nikoga ja neu pokopati."
"Slediemo te", izjavi ena.
"Slediti?" odvrati Tomi-Rej pitanjem, dok mu je drhtaj uzbuenja silazio niz kimu pri pomisli da se
vrati u Gaj u pratnji ovakve kongregacije. Moda je du puta bilo jo mesta koja bi mogao da poseti i povea
njihov broj.
"Dopada mi se ta ideja", ree on. "Ali kako?"
"Ti vodi. Mi emo te slediti", glasio je odgovor.
Tomi-Rej ustade. "Zato da ne?" primeti on i krenu nazad prema kolima. Jo dok je iao, uhvatio je
sebe kako razmilja: ovo e biti moj kraj...
Mislio je, ali nije mario.
Kada se naao za volanom, bacio je pogled prema groblju. Odnekud se podigao vetar i u njemu je
ugledao druinu koju je odluio da zadri kako se rastae, njihova tela se rainjuju kao da su od peska i
bivaju razneta. estice praine zapahnule su mu lice. Zakiljio je, ne elei da skrene pogled sa tog prizora.
Iako su im tela nestajala, jo je mogao da uje njihovo zavijanje. Bili su nalik na vetar, ili su bili vetar, i na taj
nain su oglaavali svoje prisustvo. Kada se njihovo rastakanje okonalo, okrenuo se od udara i pritisnuo
papuicu za gas. Kola su poskoila napred, podigavi jo jedan oblak praine koji se pridruio derviima koji
su ga progonili.
Bio je u pravu kada je pretpostavio da du puta ima jo mesta sa kojih je mogao da pokupi duhove.
Od sada pa nadalje, uvek u biti u pravu, pomisli on. Smrt nikada ne grei; nikada, nikada ne grei. Na sat
vonje od prvog groblja pronaao je jo jedno, sa dervi prainom polu-rastoenih dua koja se kretala
napred-nazad ispred prednjeg zida poput psa na uzici, nestrpljivo oekujui dolazak svog gospodara.
Oigledno je glas o njegovom dolasku prethodio njemu samom. ekale su, te due, spremne da se prikljue
rulji. Nije ak ni morao da uspori. Kada se pribliio, olujna praina mu je krenula u susret, naas obavivi vozilo
pre nego to se podigla da se pridrui duama iza njega. Tomi-Rej je samo nastavio da vozi pravo.
Negde pred zoru njegova nesrena druina pronala je jo privrenika. Ranije te noi, na jednoj
raskrsnici dolo je do sudara. Po putu je leala sra; videla se krv; i jedna od dvoje kola... sada jedva
prepoznatljivog oblika... bila su prevrnuta pored puta. Usporio je da pogleda, ne oekujui da tu pronae
duhove, ali im je to uinio, ve je zauo poznato zavijanje vetra i ugledao dva jadna oblija, mukarca i enu,
kako se pojavljuju iz tame. Jo se nisu navikli na svoje novo stanje. Vetar koji je duvao kroz njih, ili iz njih,
pretio je da ih, svakim nesigurnim korakom koji bi napravili, prebaci preko njihovih slomljenih glava. Meutim,
iako su tek odnedavna bili mrtvi, u Tomi-Reju su osetili svog Gospodara, i posluno su poli za njim.
Osmehnuo se kada ih je video; njihove svee rane (staklo zabodeno u lica, oi) uzbuivale su ga.
Nisu razmenili nijednu re. Kada su prili blie, izgleda da su primili neki znak od svojih sadruga u
smrti iza kola Tomi-Reja, pa su dozvolili svojim telima da se potpuno raspadnu i pridrue vetru.
Sa tako naraslom legijom, Tomi-Rej je nastavio dalje.
Du puta je dolo do jo slinih susreta; kao da su se sve vie umnoavali to su ili dalje na sever,
kao da je re o njegovom dolasku putovala kroz zemlju, od jedne pokopane stvari do druge, neka vrsta
grobljanskog aputanja, tako da su ga svuda du puta ekali fantomi od praine. Nipoto nisu svi doli da se
pridrue sviti. Neki su oigledno doli samo zato da vide paradu u prolazu. Kada bi pogledali u Tomi-Reja, na
njihovim licima oitavao se strah. On je sada postao uas u vozu duhova, a oni su bili hladni kockari. inilo se
da ak i meu mrtvima postoji hijerarhija i on je, za mnoge od njih, predstavljao suvie uzvieno drutvo;
ambicija mu je bila prevelika, apetit suvie izopaen. Vie im se dopadalo da tiho trunu nego da se upuste u
takvu jednu pustolovinu.
Bilo je rano jutro kada je stigao do bezimenog grada-gejaka u kome je izgubio novanik, meutim,
dnevna svetlost nije otkrila vojsku u oluji praine koja ga je sledila. Za one koji su odluili da pogledaju... a
malo je bilo takvih, po tom zaslepljujuem vetru... tragom kola vukao se oblak prljavog vazduha; i to je bilo
sve.
Ovde je imao jo neka posla pored skupljanja izgubljenih dua... mada ni na trenutak nije
posumnjao da se na ovakvom jednom jadnom mestu ivot lako i nasilniki skonavao i da mnoga tela nikada
nisu bila posveena. Ne, on je ovde morao da se osveti onom deparou. Ako ne njemu, onda bar jazbini u
kojoj se to dogodilo. Lako je naao to mesto. Prednja vrata nisu bila zakljuana, kao to je oekivao da e biti
u taj rani as. Niti se, kada je stupio unutra, obreo u praznom baru. Sinoni posetioci jo su bili ratrkani
unaokolo, u raznim stadijumima kolapsa. Jedan je leao licem okrenut prema podu, a oko njega se irilo ono
to je ispovraao. Druga dvojica leala su ispruena preko stolova. Iza bara se nalazio ovek koga se
Tomi-Rej neodreeno seao; bio je to vratar koji mu je uzeo novac za predstavu u stranjoj prostoriji.
Page 146
Gromada od oveka, sa licem koje je izgleda toliko puta bilo izubijano da se nikada vie nee osloboditi
modrica.
"Traite nekoga?" eleo je da zna.
Tomi-Rej nije obratio panju na njega, ve je samo proao kroz vrata koja su vodila u arenu u kojoj
je gledao predstavu sa enom i psom. Bila su otvorena. Pozadi nije bilo nikoga, igrai su otili kuama u svoje
krevete i tenare. Barmen je bio svega jard iza njega kada se okrenuo i vratio u bar.
"Postavio sam ti jebeno pitanje", ree on.
Tomi-Reja je pomalo iznenadila ovekova slepoa. Zar jo nije shvatio da razgovara sa jednim
preobraenim stvorenjem? Zar mu je mo opaanja bila u toj meri otupela od mnogih godina pijanevanja i
predstava sa psima da nije u njemu video Deaka-Smrt koji mu je doao u posetu? Utoliko je vea budala.
"Sklanjaj mi se s puta", ree Tomi-Rej.
Umesto toga, ovek ga epa za koulju na prsima. "Ve si bio ovde", izgovori on.
"Aha."
"Zabopravio si neto?"
Povukao je Tomi-Reja blie dok im se nosevi nisu gotovo spojili. Imao je zadah bolesnika.
"Da sam na tvom mestu, sklonio bih ape", upozori ga Tomi-Rej.
oveka ovo kao da je zabavljalo. "Ti ba hoe da ti neko iupa tvoja jebena muda", ree on. "Ili
eli da se prijavi za predstavu?" Oi mu se razrogaie pri pomisli na to. "Jesi li zbog toga doao? Zbog
audicije?"
"Rekao sam ti..." poe Tomi-Rej.
"Boli me kurac ta si mi kazao. Ovde ja vodim glavnu re. uje li?" On poloi jednu ogromnu aku
preko usta Tomi- Reja. "Onda... hoe li mi neto pokazati ili ne?"
Slika koju je video u sobi iza sebe vrati se Tomi-Reju u seanje kada se zabuljio u svog napadaa:
ena staklastog pogleda, pas staklastog pogleda. Ovde je video smrt, u ivotu. Otvorio je usta naspram
ovekovog dlana i pritsnuo jezik uz istroenu kou.
ovek se isceri.
"A?" ree on.
Oslobodio je lice Tomi-Reja. "Ima neto da mi pokae?" ponovi on.
"Ovamo..." promrmlja Tomi-Rej.
"ta?"
"Uite... uite..."
"ta to brljavi?"
"Ne govorim tebi. Ovamo. Uite... ovamo." Pogled mu je lutao od ovekovog lica do vrata.
"Ne zajebavaj me, mali", ree ovek. "Sam si."
"Uite!" povika Tomi-Rej.
"Zaepi jebenu gubicu!"
"Uite!"
Njegova vika razjarila je oveka. Lupio je Tomi-Reja posred lica, tako jako da ga je oborio na pod.
Tomi-Rej nije ustao. Jednostavno je nastavio da zuri u vrata i jo jednom uputio svoj poziv.
"Molim vas, uite!" izgovori on neto tie.
Da li ga je legija posluala zbog toga to je ovog puta zamolio umesto da zahteva? Ili zbog toga to
su se do sada obuzdavali i tek u tom trenutku bili spremni da mu priteknu u pomo? Bilo kako bilo, poeli su
da tresu zatvorena vrata. Barmen neto proguna i okrenu se. ak i njegovom zamuenom pogledu mora da
je bilo jasno da to nije nikakav prirodni vetar koji se gurao da ue. Nasrtao je suvie ritmiki; suvie je snano
udarao pesnicama. A njegovo zavijanje, oh njegovo zavijanje nije liilo na zavijanje nijedne oluje koje je ranije
uo. Ponovo je vratio pogled na Tomi-Reja.
"ta se to, kog kurca, nalazi napolju?" upita on.
Tomi-Rej je jo leao tamo gde je pao i osmehivao se oveku, onim svojim legendarnim osmehom,
onim izvinite-na-smetnji pogledom, koji nikada vie nee biti isti jer on je sada bio Deak-Smrt.
Umri, govorio je sada taj pogled, umri dok te gledam. Umiri polako. Umri brzo. Briga me.
Deaku-Smrti je svejedno.
Dok se osmeh irio, vrata su se otvorila, nadirui vetar je odbacio preko bara krhotine brave i iverje.
Napolju na sunevoj svetlosti duhovi iz ove oluje nisu bili vidljivi; ali sada su se videli, zgruali su svoju prainu
pred oima svedoka. Jedan od onih presamienih preko stola na vreme se podigao da vidi tri prilike koje su se
obrazovale iz sputene glave pred njim, dok su im se torzoi vukli poput creva od praine. Oslonio se leima o
zid, a one su se bacile na njega. Tomi-Rej ga je uo kako vriti, ali nije video kojom su ga smru umorile.
Njegov pogled je pratio duhove koji su se pribliavali barmenu.
Primetio je da su im se lica pretvorila u samu pohotu; kao da su putujui zajedno u karavanu imali
dovoljno vremena da se pojednostave. Nisu se vie u onoj meri razlikovali jedni od drugih kao pre. Moda se
njihova praina izmeala u oluji, tako da je svaki postao pomalo nalik na nekog drugog. Ovako neodreeni bili
Page 147
su mnogo uasniji nego to su to bili na zidu groblja. Stresao se od tog prizora i ostaci oveka u njemu su se
uplaili, na radost Deaka-Smrti. Ovo su bili vojnici njegove vojske: ogromnih oiju, jo ogromnijih usta,
praina i nevolja u legiji koja urla.
Barmen je poeo naglas da se moli, ali nije se uzdao samo u molitvu. Ispruio je ruku i podigao
Tomi-Reja, privukavi ga uz sebe. Poto je uzeo taoca, otvorio je vrata koja su vodila u arenu seksa i
unatrake se povukao u nju. Tomi-Rej ga je uo kako neto ponavlja dok su koraali, moda refren molitve?
Santo Dios! Santo Dios! Ali ni rei ni talac nisu mogli da uspore nadolazak vetra i njegovog prainastog tovara.
Krenuli su za njim, irom otvorivi vrata.
Tomi-Rej vide da su im se usta jo vie proirila i da su zamagljena lica prekrila obojicu. Izgubio je
iz vida ta se zatim dogodilo. Praina mu je ispunila oi pre nego to je doao u priliku da ih zatvori. Ali osetio
je da je barmenov stisak popustio i u sledeem trenutku zapahnulo ga je neto vlano i toplo. Zavijanje vetra
istog asa postade jo jae, postade tako otro da je pokuao da zapui ui pred njim, ali je ono ipak
prodiralo, probijajui mu kost lobanje poput stotinu svrdala.
Kada je otvorio oi, bio je crven. Grudi, ruke, noge, ake: sve je bilo crveno. Barmen, izvor te boje,
bio je odvuen na pozornicu na kojoj je prethodne noi Tomi gledao enu i psa. Glava mu se nalazila u
jednom uglu, stajala je naglavake; ruke, aka isprepletenih u molitvi, u drugom; ostatak je leao nasred
pozornice, a iz vrata je i dalje pumpalo.
Tomi-Rej se trudio da ne pone da povraa (konano, on je bio Deak-Smrt), ali ovo je bilo previe.
ta je on oekivao, upitao je sam sebe, kada ih je pozvao da preu prag? On za sobom nije vukao cirkus. To
to je vukao nije bilo pri zdravoj pameti; nije bilo civilizovano.
Drhtei, bilo mu je muka ali se obuzdao, ustao je i zaleteo se nazad prema baru. Ono to je
njegova legija ovde uinila nije bilo nita manje pogubno od onoga emu je upravo okrenuo lea. Sva trojica
posetilaca bara bila su brutalno pogubljena. Tek ovla osmotrivi prizor, on proe kroz taj haos i uputi se ka
vratima.
Dogaaji u baru su neizbeno morali da privuku publiku, iako je bilo jako rano. Ali brzina vetra... u
kome se njegova sablasna vojska ponovo rasinila... zadrala je sve osim onih najsklonijih pustolovinama,
mlade i decu, podalje od mesta dogaaja, mada su ak i oni osetili strah podozrevajui da vazduh koji je urlao
oko njih nije bio potpuno prazan.
Gledali su plavokosog, krvlju poprskanog deaka kako se pojavljuje iz bara i odlazi ka svojim
kolima, ali nisu pokuali da ga zgrabe. Njihovi znatieljni pogledi naterae Tomi-Reja da pripazi kako hoda.
Umesto da se opusti, iao je uspravnije nego obino. Kada se budu seali Deaka-Smrti, mislio je on, neka ga
se seaju kao nekog uasnog stvorenja.
U toku vonje je poeo da veruje da je ostavio legiju za sobom; da su zakljuili da je ubijanje
uzbudljivije od igre sledimo vou, pa su ostali da masakriraju ostatak grada. Nije mu mnogo smetalo to ga je
napustila. I zaista, delimino joj je bio zahvalan na tome. Otkrovenja koja su prethodne veeri izgledala tako
dobrodola izgubila su neto od svog sjaja.
Bio je lepljiv i smrdeo je na tuu krv; bio je sav u modricama, jer je barmen bio grub prema njemu.
Naivno je poverovao da ga je dodir Nuncia uinio besmrtnim. Konano, kakva korist od toga to je
Deak-Smrt, ako je smrt i dalje gospodarila njime? Uei na sopstvenim grekama bio je mnogo blii tome da
izgubi ivot nego to je o tome eleo da razmilja. to se tie njegovog spasioca, njegove legije... takoe je
naivno poverovao da on nju kontrolie.
Nisu oni bili nikakvi klecavi, puzavi begunci za kakve ih je smatrao prethodne noi. Ako su u poetku
i bili takvi, vreme koje su proveli zajedno izmenilo je njihovu prirodu. Sada su bili smrtonosni i verovatno bi pre
ili kasnije svejedno izmakli njegovoj kontroli. Bilo mu je bolje bez njih.
Zaustavio se da oisti krv sa lica pre nego to pree granicu, okrenuo krvavu koulju naopako kako
bi prikrio najgore mrlje, a zatim nastavio dalje. Kada je stigao do same granice, ugledao je u ogledalu oblak
praine i shvatio da je olakanje koje je osetio usled gubitka legije bilo preuranjeno. Kakva god klanica da ih je
zadrala, zavrili su s njom. Pritisnuo je gas, uzaludno se ponadavi da im moe utei, ali oni su znali njegov
miris i sledili su ga poput opora odanih, ali smrtonosnih pasa, jurei za kolima dok se ponovo nisu nali iza
njega.
Kada su preli granicu, oblak je ubrzao, tako da ga sada vie nije sledio, ve je okruio kola i s leve i
s desne strane. U tom manevru bilo je vie svrhe nego potrebe za pukom intimnou. Duhovi su tresli prozore i
cimali suvozaeva vrata, konano uspevi da ih otvore. Tomi-Rej isprui aku ne bi ih ponovo zatvorio. Dok je
to pokuavao, barmenova glava, sva izubijana od olujnog noenja, izbaena je iz praine na sedite pored
njega. Zatim su vrata zalupljena i oblak je ponovo zauzeo svoje mesto u povorci.
Instinkt mu je govorio da stane i izbaci trofej na ulicu, ali dobro je znao da bi to za legiju bio samo
dokaz njegove slabosti. Nisu mu doneli glavu samo zato da bi ga ismejali, mada im je to moda to moda
posluilo kao izgovor. Ovaj gest sadrao je upozorenje; ak pretnju. Ne pokuavaj da ih prevari ili izda,
objavila je pranjava, krvava lopta svojim razjapljenim ustima, ili emo ti i ja postati braa.
Nemu poruku primio je k srcu. Iako je on i dalje navodno bio voa, dinamika se od tada izmenila. Na
Page 148
svakih nekoliko milja oblak bi ponovo ubrzao i stopio se na ovaj ili onaj nain, usmeravajui ga prema novim
lanovima; mnogi od njih ekali su ih na najneverovatnijim mestima: prljavim uglovima ulica i manjim
raskrima (esto na samim raskrima); jednom na gradilitu nekog hotela; drugi put ispred ograene
pumpe, gde su mukarac, ena i dete ekali, kao da su znali da e ovaj prevoz tuda proi.
Kako se njihov broj uveavao, tako su rasle i razmere oluje koja ih je nosila, sve dok sam njen
prolazak nije postao dovoljan da izazove manje tete du autoputa; rasterivala je kola s puta, i obarala znake.
Stigla je ak i u vesti. Tomi- Rej je sasluao izvetaj u toku vonje. Opisana je kao udljivi vetar koji se podigao
sa okeana i kretao ka severu prema Los Anelesu. Dok je sluao, pitao se da li e iko u Palomo Gaju uti ovaj
izvetaj. Moda Daf, ili Do-Bet. Nadao se da e tako biti. Nadao se da su uli i razumeli ta im se pribliava.
Grad je video neke udne prizore od kada se njegov otac vratio iz stene, ali nita, sasvim sigurno, nije bilo
ravno vetru koji se vukao za njim, ili ivoj praini koja je poigravala na njegovim leima.
II
Glad je bila ta koja je u subotu ujutro izvukla Vilijama iz kue. Iziao je nerado, poput oveka koji
mora da izie u jeku orgije jer je iznenada shvatio da je vreme da isprazni beiku, i na putu do vrata bezbroj
puta se osvrnuo. Meutim, ni glad, kao ni potreba da se ovek ispiki, ne moe se veito ignorisati, a Vilijam je
vrlo brzo iscrpeo ono malo zaliha koje je imao u friideru. Poto je radio u oping centru nikada nije gomilao
hranu, ve je svakog dana uzimao etvrt asa slobodno da se promuva po samoposluzi i kupi ono to bi mu
poteralo vodu na usta. Ali ve dva dana nije bio u kupovini i, ako nije eleo da umre od gladi u okrilju ukusnih
ali nejestivih luksuznih stvari nagomilanih iza navuenih zastora njegova doma, morao je nabaviti neto za
jelo. To je bilo lake rei nego uiniti. Um mu je bio toliko opsednut drutvom u kome je bio da mu je i
jednostavan problem pojavljivanja u javnosti i odlaska do oping centra predstavljao veliki izazov.
Sve do nedavno, njegov je ivot bio krajnje organizovan. Koulje koje je nosio u toku nedelje uvek
je prao i peglao u nedelju, stavljao ih na komodu sa pet odgovarajuih leptir mani, od onih sto jedanaest
koliko ih je imao; kuhinja je u svakom trenutku mogla da bude slikana za nekakvu reklamnu kampanju, radne
povrine kao da su tek izile iz fabrike; sudopera je mirisala na limun; maina za pranje na cvetni uvriva
tkanina; toaletna olja na borovinu.
Meutim, sada je njegova kua liila na vavilonsku kulu. Poslednji put je svoje najbolje odelo video
na svima znanoj biseksualki Mareli Sent Don, dok je jahala jednu od svojih drugarica. Leptir mane su mu
ukradene radi takmienja iji je cilj bio da se utvrdi koji od tri uda u erekciji moe da ih ponese najvie, na
kome je pobedio Mozis "Batensko Crevo" Dasper, jer je uspeo da ih nanie sedamnaest.
Umesto da pokua da pospremi kuu, ili da zatrai da mu vrate neto od stvari, Vilijam je odluio da
pusti slavljenike da rade ta hoe. Otvorio je poslednju ladicu i pronaao duksericu i farmerke koje nije nosio
nekoliko godina, navukao ih i uputio se u oping centrar.
Negde u isto vreme kada je on krenuo, Do-Bet je poela da se budi sa najgorim mamurlukom u
svom ivotu. Bio je najgori, jer joj je bio prvi.
Njena seanja na dogaaje od prole noi nisu bila pouzdana. Seala se da je otila do Lois, da je
stigao i Haui, ali kako se sve to zavrilo nije bila sigurna. Ustala je sa vrtoglavicom i muninom, i otila u
kupatilo. Mama ju je ula da se muva unaokolo, pa se popela gore i saekala je da izie iz kupatila.
"Jesi li dobro?" upitala ju je.
"Nisam", otvoreno je priznala. "Oseam se uasno."
"Sino si pila."
"Jesam", odvrati ona. Nije imalo svrhe poricati.
"Gde si bila?"
"Kod Lois?"
"U Loisinoj kui nema alkohola", ree mama.
"Sino je bilo. I mnogo toga pored alkohola."
"Ne lai me, Do-Bet."
"Ne laem."
"Lois nikada ne bi unela u kuu taj otrov."
"Mislim da bi trebalo to od nje same da uje", odvrati Do-Bet prkosei maminom optuujuem
pogledu. "Mislim da bi trebalo zajedno da odemo do radnje i porazgovaramo s njom."
"Ja ne izlazim iz kue", kratko i jasno ree mama.
"Preksino si izila u dvorite. Danas moe u kola."
Razgovarala je sa mamom kao nikada do tada, sa izvesnim besom u glasu koji je delimino bio
posledica toga to ju je mama nazvala laovom, a delimino uperen protiv sebe same jer nije bila u stanju da
se razabere u nejasnim dogaajima od prole noi. ta se dogodilo izmeu Hauija i nje? Jesu li se posvaali?
Page 149
Mislila je da jesu. Bila je sigurna samo u to da su se rastali na ulici... ali zato? To je bio jo jedan razlog zbog
koga je trebalo da razgovara sa Lois.
"Ozbiljno to mislim, mama", ree ona. "Obe treba da odemo do oping centra."
"Ne, ja ne mogu..." ree mama. "Stvarno ne mogu. Danas mi je tako loe."
"Ne, nije."
"Jeste. Moj stomak..."
"Ne, mama! Prekini s tim! Ne moe se do kraja ivota pretvarati da si bolesna, samo zato to se
boji. I ja se bojim, mama."
"Dobro je to se boji."
"Ne, nije. To je upravo ono to Daf hoe. Ono ime se hrani. Unutranjim strahom. Znam to jer
sam videla kako deluje, uasno je."
"Moemo se moliti. Molitva..."
"...nam vie ne moe pomoi. Nije pomogla ni pastoru. Nee ni nama." Podigla je glas, od ega joj
se zavrtelo u glavi, ali znala je da to mora sada izrei pre no to se ponovo potpuno otrezni, a sa otrenjenjem
joj se vrati i strah da je ne uvredi.
"Oduvek si govorila da je napolju opasno", nastavi ona; nije joj se dopadalo to mora na ovaj nain
da povredi mamu, ali nije vie mogla da zadri bujicu oseanja. "Da zna da jeste opasno. ak i vie nego to
si ti mislila. Ali unutra, mama..." ona pokaza prema grudima, mislei na srce, mislei na Hauija i Tomi-Reja i
na uasan strah da ih je obojicu izgubila "...unutra je gore. ak i gore. Imati neke stvari... snove... samo na
kratko... da bi ti oni zatim bili oduzeti pre nego to uspe dobro da ih uhvati."
"Govori besmislice, Do-Bet", ree mama.
"Lois e ti rei", odvrati ona. "Odveu te do Lois i onda e poverovati."
Haui je seo kod prozora i pustio da mu sunce osui znoj sa koe. Poznavao je miris svog znoja isto
tako dobro kao i vlastito lice u ogledalu, moda ak i bolje, jer se njegovo lice stalno menjalo, a miris znoja
nije. Sada mu je bila potrebna takva prisnost radi utehe, jer nita na celom svetu nije bilo izvesno osim
injenice da nita nije izvesno. Nije umeo da se razabere u zapetljanim oseanjima koja su ga ispunjavala.
Ono to mu je prethodnog dana izgledalo jednostavno, dok je stajao na suncu iza kue i ljubio Do-Bet, sada
vie nije bilo jednostavno. Fleer je moda bio mrtav, ali on je ovde u Gaju ostavio batinu, batinu od
stvorenja iz snova koji su u njemu videli izvesnu zamenu za svog izgubljenog tvorca. On to nije mogao biti.
ak i da nisu delili Fleerovo miljenje o Do-Bet, a posle sinonjeg sukoba sigurno su se predomislili, on ipak
nije mogao da ispuni njihova iekivanja. Doao je ovamo kao oajnik i postao, makar na kratko, ljubavnik.
Sada su hteli od njega da naprave generala; hteli su da im izdaje nareenja za mar i da pravi planove za
bitku. Nije mogao ni jedno ni drugo. Ni Fleer ne bi bio u stanju da to uradi. Vojska koju je stvorio morae da
izabere vou iz vlastitih redova, ili da se raspri.
Toliko esto je ponovio ove argumente da je gotovo poverovao u njih; ili pre, gotovo je ubedio sam
sebe da nije kukavica to eli da poveruje u njih. Ali trik nije upalio. Stalno se iznova vraao na istu
nepopustljivu injenicu: da ga je jednom, u umi, Fleer upozorio da izabere izmeu Do- Bet i svoje sudbine,
a on je pobegao pred tim savetom. Posledice toga to ga je napustio, direktne ili indirektne nije bilo vano, bila
je Fleerova javna smrt, poslednji, oajniki pokuaj da se obezbedi kakva-takva nada za budunost. A sada
on, ponovo pronaeni sin, svesno okree lea proizvodu te rtve.
Pa ipak, i ipak, uvek i jo. Ako stane na stranu Fleerove vojske onda e ui u rat koji su on i
Do-Bet uporno pokuavali da izbegnu. Ona e postati neprijatelj, po roenju.
Ono to je eleo vie od svega to je ikada poeleo u ivotu... vie od toga da natera stidne dlake
da ponu da mu rastu kada mu je bilo jedanaest godina, vie od motocikla koji je ukrao sa etrnaest, vie
nego da mu se majka vrati iz mrtvih bar na dva minuta kako bi mogao da joj kae koliko mu je ao to ju je
toliko puta rasplakao; u ovom trenutku ak vie i od Do- Bet... bila je izvesnost. Samo da mu neko kae koji
put je onaj pravi, ta mu valja initi, i da ga utei reima da, ak i ako se pokae da put nije pravi i da nije
valjano postupio, on za to nije odgovoran. Ali nije bilo nikoga da mu to kae. On je ovo morao sam da rei. Da
sedi na suncu i pusti da mu se znoj osui na koi, i sam doe do reenja.
U oping centru nije vladala guva kao obino subotom, ali Vilijam je, ipak, na putu do
samoposluge sreo petoro-estoro ljudi koje je znao. Jedna od njih bila je njegova pomonica Valeri.
"Jeste li dobro?" zanimala se ona. "Zvala sam vas na kuu. Niste dizali slualicu."
"Bio sam bolestan", ree on.
"Nisam jue otvarala kancelariju. Zbog cele one guve od prethodne noi. Kakva zbrka. Roder je
siao dole, znate, kada su se oglasili alarmi?"
"Roder?"
Ona se zagleda u njega. "Da, Roder."
"Ah, da", odvrati Vilijam, ne znajui da li je to Valerijin mu, brat ili pas, a i nije mnogo mario zbog
Page 150
toga.
"I on je bio bolestan", ree ona.
"Mislim da bi trebalo da uzmete nekoliko slobodnih dana", predloi joj Vilijam.
"To bi bilo divno. Mnogo ljudi odlazi u ovom trenutku, jeste li primetili? Jednostavno odlaze. Neemo
izgubiti mnogo na poslu."
Napravio je neku utivu primedbu o tome kako bi trebalo malo da se odmori i rastao se s njom.
Muzak u samoposluzi ga je podsetio na to ta je ostavio kod kue: bio je po zvuku veoma slian
zvunim trakama nekih od njegovih ranih filmova, predstavljao je sled neopisivih melodija koje nisu imale
nikakve veze sa prizorima kojima su sluile kao pratnja. To ga je seanje nateralo da uri gore- dole izmeu
gondola, punei korpu vie po instinktu nego planski. Nije se potrudio da nabavi neto i za svoje goste. Oni su
se hranili samo jedni drugima.
Nije on bio jedini kupac u radnji koji se nije obazirao na praktinu svrhu onoga to kupuje (istai
pokustva, prakovi za pranje i slino) i davao prednost stvaricama koje su lako mogle da se sklope i gotovim
jelima. Iako je bio rastresen, primetio je da i drugi rade isto to i on, neumereno pune kolica i korpe ubretom,
kao da su nova uveravanja zamenila obrede spremanja hrane i jedenja. Na licima kupaca (licima koja je
jednom znao po imenima, ali ih se sada samo napola seao) video je isti onaj tajanstveni pogled za koji je
znao da obitava i na njegovom celog ivota. Kupovali su pretvarajui se kao da se ova subota ni po emu ne
razlikuje od ostalih, ali sada je sve bilo drugaije. Svi su imali tajne; ili gotovo svi. A oni koji nisu, ili su naputali
grad, poput Valeri, ili su se pretvarali da nita ne primeuju, to je, na svoj nain, opet predstavljalo tajnu.
Kada je stigao do kase, dodavi dve ake Herej okoladica u ve prepunu korpu, ugledao je lice
koje nije video mnogo dugih godina. Dojs MekGir. Ula je sa kerkom, Do-Bet, ruku pod ruku. Ako ih je
uopte ikada video zajedno to mora da je bilo pre nego to je Do-Bet postala ena. Ugledavi ih sada jednu
pored druge ostao je bukvalno bez daha zbog njihove slinosti. Zagledao se u njih, ne mogavi da se ne seti
onog dana na jezeru i Dojsinog izgleda dok se svlaila. Da li je i kerka tako sada izgledala, ispod komotne
odee, pitao se; male tamne bradavice, dugake, potamnele butine?
Odjednom je shvatio da on nije jedina muterija koja se zagledala u MekGirove; praktino svi su to
uradili. Uopte nije sumnjao da se sline misli motaju svima po glavi: da se ovde, glavom i bradom nalazi
jedan od prvih tragova apokalipse koja se prikradala Gaju. Pre osamnaest godina Dojs MekGir se porodila
pod okolnostima koje su bile gotovo skandalozne. Sada se ponovo pojavila u javnosti upravo u trenutku kada
su najapsurdnije glasine to su pratile Ligu Devica izgleda poele da se potvruju. Gajom jesu etale
prisutnosti (ili su se skrivale ispod njega) koje su posedovale mo nad niim biima. Njihovo prisustvo stvorilo
je decu od krvi i mesa u telu Dojs MekGir. Da se nije moda radilo o istom uticaju koji je stvorio njegove
snove? I oni su bili otelotvoreni iz uma.
Ponovo je pogledao u Dojs i shvatio neto o sebi to mu nikada ranije nije palo na pamet: da su on
i ta ena (posmatra i posmatrana) bili zauvek i intimno povezani. To je potrajalo samo as: bilo je suvie
zapetljano da bi se due zadrao na tome. Ali ta misao ga je naterala da spusti korpu i stane da se probija,
pored onih koji su ekali red na kasi, pravo ka Dojs MekGir. Videla ga je da dolazi i na licu joj se pojavio strah.
On joj se osmehnu. Pokuala je da uzmakne, ali kerka ju je drala za ruku.
"Sve je u redu, mama", uo ju je kako kae.
"Da..." potvrdi on, ispruivi ruku prema Dojs. "Da, tako je. Stvarno je tako. Tako mi je... tako mi je
drago to vas vidim."
Ovo iskreno oseanje, jednostavno izreeno, izgleda da je ublailo njen strah; prestala je da se
mrti. ak je poela i da se osmehuje.
"Vilijam Vit", predstavi se on, spustivi svoju aku u njene. "Vi me se verovatno ne seate, ali..."
"Seam vas se", ree ona.
"Drago mi je."
"Vidi, mama?" primeti Do-Bet. "Vidi da nije tako strano."
"Nisam vas video u Gaju jako dugo", ree Vilijam.
"Nisam bila... zdrava", ree Dojs.
"A sada?"
U prvi mah je odbila da odgovori. Zatim ree:
"Mislim da mi je malo bolje."
"Drago mi je to to ujem."
Dok je govorila, negde izmeu gondola do njih dopre jecanje. Do-Bet ga je bila svesna bolje od
bilo koje druge muterije: udna napetost izmeu njene majke i gospodina Vita (koga je viala gotovo svakog
jutra od kada je poela da radi, ali nikada ovako nemarno odevenog) potpuno je zaokupila njihovu panju i svi
u redu izgleda da su se svojski trudili da je ne primeuju. Pustila je maminu ruku i krenula da ispita ta je
posredi, sledei trag plaa od jedne gondole do druge, dok nije stigla do izvora. Rut Gilford, koja je radila na
prijemnom kod maminog lekara i poznavala Do-Bet, stajala je ispred velikog izbora cerealija, sa kutijom
jedne vrste u levoj aci i druge u desnoj, dok su joj suze tekle niz obraze. Kolica pored nje bila su do vrha
Page 151
ispunjena kutijama cerealija, kao da je od svake vrste uzela po jednu prolazei du gondole. "Gospoo
Gilford?" odvai se Do-Bet.
ena nije prestajala da jeca, ali je pokuala da neto kae kroz suze, to se zavrilo suznim i
ponekada nesuvislim monologom.
"...ne znam ta on eli..." kao da je govorila. "...posle svog tog vremena... ne znam ta on eli..."
"Mogu li da vam pomognem?" upita Do-Bet. "elite li da vas odvezem kui?"
Re kua natera Rut da se okrene prema Do-Bet, pokuavi da se usredsredi na nju kroz suze.
"...ne znam ta on eli..." ponovi ona.
"Ko?" upita Do-Bet.
"...sve ove godine... krio je neto od mene..."
"Va mu?"
"...nita nisam rekla, ali sam znala... oduvek sam znala... voleo je neku drugu... i sada ju je doveo u
kuu..."
Suze su joj potekle dvostrukom silinom. Do-Bet ode do nje i vrlo neno joj uze pakete cerealija,
vrativi ih na policu. Kada je ostala bez svojih talismana, Rut Gilford vrsto uhvati Do-Bet.
"...pomozi mi..." izgovori ona.
"Svakako."
"Ne elim da idem kui. On tamo ima neku."
"U redu. Neete ii ako ne elite."
Polako je poela da odvlai enu od gondole sa cerealijama. Kada se oslobodila njihovog uticaja,
njena mora kao da je malo popustila.
"Ti si Do-Bet, je li tako?" uspela je da je prepozna.
"Tako je."
"Da li bi me odvela da mojih kola... mislim da sama ne bih uspela."
"Idemo, sve e biti u redu", stade da je uverava Do- Bet, preavi s Rutine desne strane kako bi je
zatitila od pogleda onih koji su ekali u redu, ako bi im palo na pamet da se zagledaju u nju. Sumnjala je da
e to uiniti. Slom koji je doivela Rut Gilford predstavljao je previe nean prizor da bi se zagledali pravo u
nju; sve bi ih to suvie snano podsetilo na tajne koje su i sami jedva drali na uzici.
Mama je bila kod vrata, sa Vilijamom Vitom. Do-Bet je odluila da preskoi upoznavanje, jer Rut
ionako nije bila pripravna na tako neto, pa je samo rekla mami da e se s njom nai u knjiari koja je jo bila
zatvorena kada su stigle. Prvi put u svom ivotu, Lois je zakasnila sa otvaranjem. Ali mama je bila ta koja je
stvar preuzela u svoje ruke.
"Gospodin Vit e me odvesti kui", ree ona. "Ne brini za mene."
Do-Bet pogleda u Vita, koji kao da je bio hipnotisan.
"Jesi li sigurna?" upita ona. Nikada joj ranije nije palo na pamet da je moda uvek usrdni gospodin
Vit bio tip mukarca na koji ju je mama sve ove godine upozoravala. Povuen, tih sa najizopaenijim tajnama.
Ali mama je bila uporna; gotovo nonalantno je otpustila Do-Bet.
Ludo, pomisli Do-Bet dok je pratila Rut do kola, ceo svet je poludeo. Ljudi se u trenu menjaju, kao
da su se svih ovih godina samo pretvarali: mama da je bolesna, gospodin Vit da je uredan, Rut Gilford da je
prisebna. Da li oni to sada sebe ponovo izmiljaju, ili su oduvek bili takvi?
Kada su ule u kola, Rut je briznula u jo oajniji pla i pokuala da se vrati u samoposlugu, tvrdei
da ne moe da doe kui bez cerealija. Do-Bet ju je neno ubedila da to ne ini, i ponudila se da krene s
njom kui, to je bilo sa zahvalnou prihvaeno.
Do-Bet je u toku vonje ponovo poela da misli na mamu, ali bukvalno ih je odneo konvoj od etiri
crne ogromne limuzine koji je proiao pored njih i skrenuo ka Brdu, ije je prisustvo bilo u toj meri
neuobiajeno da su isto tako mogle stii i iz neke druge dimenzije.
Posetioci, pomisli ona. Kao da ih nije bilo dovoljno.
III
"Znai, poinje", ree Daf.

Stajao je ispred najvieg prozora Kunievog Oka i posmatrao prilaz. Bilo je neto pre podneva i
limuzine koje su klizile uz prilaz najavile su prve goste. Bilo bi mu drago da je Tomi-Rej pored njega u ovom
odlunom asu, meutim, deak se jo nije vratio sa puta u Misiju. Nije vano. Lamar se pokazao kao vie
nego dobra zamena. Nastupio je neprijatan trenutak kada je Daf konano skinuo masku, prestao da izigrava
Badija Vensa i pokazao komedijau svoje pravo lice, ali nije mu mnogo trebalo da ga pridobije. U neku ruku
on je bio mnogo pogodnije drutvo od Tomi-Reja; bio je senzualniji, cininiji. to je bilo jo vanije, dobro je
poznavao goste koji e se uskoro okupiti u znak seanja na Badija Vensa; poznavao ih je mnogo bolje i od
same udovice, Roel. Od prethodne veeri ona je sve dublje tonula u otupelost izazvanu drogom; Lamar je to
Page 152
njeno stanje seksualno iskoristio, na Dafovu radost. Nekada davno (tako davno) i on bi moda to isto uinio,
razume se. Ne, nikakvo moda, uinio bi to. Roel Vens je, bez svake sumnje, bila lepa, a njena zavisnost,
koja je bila jo i pod uticajem nekog unutranjeg stalno prisutnog besa, inila ju je jo privlanijom. Ali to su
bile telesne stvari, koje su pripadale jednom drugom ivotu. Sada je bilo mnogo preih stvari: recimo, trebalo
je prikupiti mo od gostiju koji su se ve dole okupljali. Lamar je zajedno s njim sastavio listu imena
upotpunivi je grubim primedbama koje nisu gotovo nikoga zaobile. Podmitljivi advokati, glumci narkomani,
preobraene kurve, svodnici, prijapisti, plaene ubice, beli ljudi sa crnim duama, uspaljeni sa hladnim,
dupelisci, mrkai kokaina, uvrnuti aristokrati i jo uvrnutiji plebejci, egoisti, onanisti i hedonisti, svi do jednoga.
Gde bi mogao da nae bolje snage te vrste koje su mu bile potrebne da ga uvaju kada se Umetnost otvori?
Pronai e strahove u tim zavisnim, pometenim, naduvenim duama kakve nikada nije pronaao kod obine
buroazije. Iz njih e izvui terate kakve svet nikada nije video. Tada e biti spreman. Fleer je bio mrtav, a
njegova vojska, ako se uopte pojavila, za sada je drala pognutu glavu.
Izmeu Dafa i Sutine vie nije bilo niega.
Dok je stajao kod prozora i posmatrao rtve kako izlaze iz kola, meusobno se pozdravljajui
osmesima kao gorski kristal i ovlanim poljupcima, njegove misli odlutae... od svih mesta... do prostorije u
koju su se slivala zagubljena pisma u Omahi, Nebraska, gde je, pre toliko ivota, naiao na prvi nagovetaj o
tajnom ivotu Amerike. Setio se Homera, koji mu je otvorio vrata te riznice i kasnije zbog toga umro; ivot mu
je izbio Daf svojim tupim noem koji je i dalje nosio u depu sakoa. Tada je smrt neto znaila. Predstavljala
je iskustvo koje je teralo strah u kosti. Tek kroivi u Petlju shvatio je koliko su takvi strahovi nevani, kada je
protok vremena mogao da odloi ak i jedan manji arlatan poput Kisuna. aman je verovatno jo bio
bezbedan u svom utoitu, daleko od svojih duhovnih verovnika, ili gomile koja bi ga linovala, najdalje to je
mogao da utekne. Boravio je u Petlji, planirao sticanje moi. Ili se trudio da je zadri na odstojanju.
Ova poslednja misao sada mu je prvi put pala na pamet, nalik na dugo odlagano reenje zagonetke
koju ak nije ni znao da reava. Kisun je zadravao trenutak jer ako ga pusti da izmakne oslobodie vlastitu
smrt...
"Vidi..." promrmlja on.
Lamar je bio iza njega. "Vidi, ta?"
"Samo razmiljam", odvrati Daf. Okrenuo se od prozora. "Je li udovica ve sila?"
"Pokuavam da je podignem."
"Ko pozdravlja goste?"
"Niko."
"Pobrini se za to."
"Mislio sam da sam ti potreban ovde."
"Kasnije. Kada svi stignu moe poeti da ih dovodi ovamo gore jedno po jedno."
"Kako eli."
"Jedno pitanje."
"Samo jedno?"
"Zato me se ne boji?"
Lamar stisnu svoje ionako sitne oi. Zatim ree:
"Jo nisam izgubio smisao za smeno."
Ne ekajui odgovor od Dafa, on otvori vrata i ode da obavi svoje domainske dunosti. Daf se
vrati udovici. Jo jedna limuzina se obrela ispred kapije, ova je bila bela, voza je pokazivao pozivnicu svog
putnika straarima.
"Jedan po jedan", promrmlja Daf sam sebi. "Jedan jadnik za drugim."
Grilou je pozivnica za prijem u Kunievom Oku bila lino uruena sredinom jutra, kurir je bila Elen
Ngijen. Ponaala se prijateljski, ali otro; nije bilo ni traga intimnosti koja se rascvetala meu njima prethodnog
popodneva. Pozvao ju je u svoju hotelsku sobu, ali je uporno tvrdila da nema vremena:
"Potrebna sam im u kui", ree ona. "Roel je izgleda potpuno izgubljena. Mislim da uopte ne
mora da brine da e te prepoznati. Ali bie ti potrebna pozivnica. Upii koje god ime eli. Bie puno
straara, nemoj je izgubiti. Ovo je jedan od prijema na koji nee moi da se uvue na arm."
"Gde e ti biti?"
"Mislim da uopte neu biti tamo."
"Uinilo mi se da si kazala da sada ide tamo."
"Samo radi priprema. im proslava pone, ja odlazim. Ne elim da se meam sa tim ljudima. Sve
sami paraziti. Niko od njih nije zaista voleo Badija. To je samo predstava."
"Opisau je onako kako u je ja videti."
"U redu", ree ona okrenuvi se da krene.
"Moemo li samo naas da popriamo?" upita Grilo.
"O emu? Nemam mnogo vremena."
Page 153
"O tebi i meni", ree Grilo. "O onome to se jue dogodilo."
Pogledala ga je ne usredsredivi pogled. "Ono to se dogodilo, dogodilo se", ree ona. "Oboje smo
bili tamo. ta ima da se kae?"
"Kao prvo: kako bi bilo da pokuamo ponovo?"
Ponovo taj neusredsreen pogled.
"Mislim da neemo", odvrati ona.
"Nisi mi pruila priliku..." poe on.
"Oh, ne", odvrati ona, elei da ga sprei da izvede pogrean zakljuak. "Bio si dobar... ali stvari su
se izmenile."
"Od jue?"
"Da", ree ona. "Ne mogu da ti kaem tano kako..." Nije zavrila reenicu, ve je prela na drugu
misao. "Oboje smo odrasli. Znamo kako to ide."
Spremao se da kae kako on vie ne zna kako bilo ta ide, meutim, njegovo samopotovanje je
posle ovog razgovora bilo u toj meri oslabljeno da nije morao da ga baca na kolena daljnjim priznanjima.
"uvaj se na proslavi", ree ona kada se ponovo okrenula da poe.
Nije uspeo da se suzdri, a da ne kae: "Hvala ti bar na tome."
Uzvratila mu je kratkim, zagonetnim osmehom i otila.
IV
Povratak u Gaj se Tomi-Reju oduio, ali jo vie se oduio Tesli i Raulu, mada iz mnogo manje
metafizikih razloga. Kao prvo, Teslina kola nisu bila trkaka, i dobro su kloparala dok su ila nizbrdo; sada je
bilo mnogo gore zbog umora. Kao drugo, iako ju je dodir Nuncia vratio sa praga smrti, izazvao je kod nje
sporedne efekte iju punu jainu nije shvatila dok nisu preli granicu. Iako je vozila prilino dobra kola po
sasvim dobrom autoputu, nikako nije mogla da iskoristi sve te pogodnosti onako dobro kao nekada. Oseala je
da joj panju odvlae druga mesta i druga stanja uma. U prolosti se i drogirala i napijala, ali ono to je sada
doivljavala bilo je mnogo pomamnije, kao da joj je um prizvao iz seanja sva drogirana stanja, svaki
halucinogen, svako sredstvo za smirenje i vodio je kroz sve to, ubrizgavajui u sebe po malo od svakoga.
Jednog trenutka znala je da se rita kao pomahnitala (mogla je da uje sebe, kao neki tui glas), u narednom
je lebdela u eteru dok se autoput razlagao pred njom, zatim su joj misli bile prljavije od njujorke podzemne
eleznice i morala je da zapne iz sve snage kako bi spreila sebe da okona celu tu prokletu farsu zvanu ivot
jednim okretajem volana. Kroz sve to, probijale su se dve injenice. Prva, da Raul sedi pored nje, steui
ofersku tablu akama sa pobelelim zglavcima, neopisivo preplaen. Druga, mesto koje je posetila u svom
nuncijskom snu, Kisunova Petlja. Iako nije bilo stvarno u onoj meri u kojoj su to bila kola koja je vozila i Raulov
miris, nije bilo zato manje uporno. Seanje na njega nije je naputalo tokom svih onih milja koje su preli.
Nazvao je to Trojstvo, i ono, ili sam Kisun, eleli su da se ona vrati. Osetila je kako je vuku, gotovo je fiziki to
oseala. Opirala se, mada ne sasvim voljno. Iako joj je bilo drago to je vraena u ivot, ono to je videla i ula
tokom svog boravka u Trojstvu izazvalo je kod nje znatielju i teralo je da se vrati; ak je bila i uznemirena
zbog toga. to se vie opirala, to je postajala iscrpljenija, tako da je u vreme kada su stigli do predgraa Los
Anelesa izgledala kao neko ko se dugo liavao sna: a sanjarenja su pretila da svakog asa nahrupe u tkanje
stvarnosti.
"Moraemo nakratko da stanemo", ree ona Raulu, svesna da zaplie jezikom dok govori. "Na
kraju u nas oboje ubiti."
"Spava ti se?"
"Ne znam", odvrati ona, plaei se da bi joj san mogao natovariti isto onoliko problema koliko ih i
reiti. "Bar da se odmorim. Da uspem malo kafe u sebe i sredim misli."
"Ovde?" upita Raul.
"ta ovde?"
"Staemo ovde?"
"Ne", ree ona. "Idemo u moj stan. Na pola sata odavde. Toliko ako letimo..."
Ti ve leti, lutko, obavesti je njen um i verovatno nikada nee stati. Ti si uskrsnula. ta oekuje?
Da e ivot jednostavno da tee dalje kao da se nita nije dogodilo? Zaboravi. Stvari vie nikada nee biti iste.
Meutim, Zapadni Holivud se nije izmenio; i dalje je to bio ulepani Deakov Grad: barovi, stilske
radnje u kojima je kupovala nakit. Skrenula je levo kod Santa Monike ka Severnom Hantli Drajvu, gde je ivela
ve pet godina od kada je u L. A.-u. Bilo je ve gotovo podne i smog je izgarao po gradu. Parkirala je kola u
garai ispod zgrade i odvela Raula u apartman V. Prozori suseda koji je stanovao ispod nje, jednog tekog,
zatvorenog oveuljka s kojim je izmenila najvie tri reenice za pola desetlea, a dve od njih su bile psovke,
bili su otvoreni i on ju je sigurno video kako prolazi. Zakljuila je da e mu biti potrebno najvie dvadeset
minuta da obavesti ceo blok da se gospoica Usamljenosrce, ula je da je tako zove, vratila u grad... da
Page 154
izgleda grozno i da je dola u pratnji Kvazimoda. Pa neka. Sada je imala drugih briga, kao na primer, kako da
sjedini klju i bravu, kako da izvede taj trik koji je uporno zbunjivao njena ula. Raul joj je pritekao upomo,
uzevi klju iz njenih drhtavih prstiju i otvorivi im vrata. Stan je, kao i uvek, predstavljao bojno polje. Ostavila je
vrata irom otvorena i otvorila prozore kako bi pustila unutra neto malo manje ustajao vazduh, a onda
ukljuila telefonsku sekretaricu da saslua poruke. Dva puta ju je zvao njen agent, oba puta kako bi je
obavestio da nema nikakvih vesti o odbaenom scenariju; zvala je Saralin da pita zna li ona gde je Grilo. Posle
Saralin, Teslina majka: njen doprinos predstavljao je pre litaniju grehova nego poruku... zloina koje je inio
svet u celini i njen otac kao pojedinac. I na kraju poruka Mikija de Falka, koji je dodatno zaraivao dahtanjem u
porno filmovima i kome je bila potrebna partnerica za kratak angaman. U pozadini, ulo se lajanje. "I im se
vrati", dodao je on kao potpis, "doi po ovog jebenog psa pre nego to me istera iz roene kue. Pojee
me." Uhvatila je Raula kako je gleda dok je sasluavala pozive, ne skrivajui svoju zbunjenost.
"Moji pajtai", ree ona kada se Miki pozdravio. "Ba su brbljivi, zar ne? Sluaj, moram da legnem.
Jasno ti je gde je ta, je li tako? Friider; TV; toalet. Probudi me za jedan sat, vai?"
"Jedan sat."
"Prijao bi mi aj, ali nemamo vremena." Zagledala se u njega koji je zurio u nju. "Ima li uopte
smilsa to to govorim?"
"Da..." odvrati on sumnjiavo.
"Prepliem jezikom?"
"Da."
"To sam i mislila. U redu. Stan je tvoj. Ne javljaj se na telefon. Vidimo se za jedan sat."
Oteturala je do kupatila ne saekavi da on bilo ta kae, skinula se do gola, pomislila da se
istuira, ali se ipak odluila za pljuskanje hladnom vodom po licu, grudima i rukama, a onda je otila u
spavau sobu. U sobi je bilo toplo, ali nije imala nameru da otvori prozor. Kada se njen prvi sused Ron
probudi, to e se uskoro dogoditi, pustie operu. Mogla je da bira izmeu pregrejane sobe i Luije od
Lamermura. Izabrala je da se znoji.
Preputen sam sebi, Raul je pronaao raznu hranu u friideru, izneo je do otvorenog prozora, seo i
odmahnuo glavom. Nije ovoliko bio zaplaen jo od dana kada je Fleer poludeo. I sada, kao i onda, pravila
koja su vladala svetom iznenada su se promenila bez upozorenja i on vie nije znao koja bi trebalo da bude
njegova svrha. U svom srcu od srca prestao je da se nada da e ponovo videti Fleera. Kapela koju je
odravao u Misiji, a koja je u poetku sluila kao mamac, postala je spomenik. Oekivao je da e tamo i
umreti, sam, da e ga do kraja ismevati da je napola razuman, to je u mnogo pogleda i bilo tano. Jedva da
je umeo da pie, znao je samo da navrlja svoje ime. Nije umeo da ita. Veina predmeta koji su se nalazili u
sobi ove ene za njega su predstavljali potpunu tajnu. Oseao se izgubljenim.
Iz ovog samosaaljenja izvukao ga je krik iz susedne sobe.
"Tesla?" pozva je on.
Nije dobio suvisli odgovor: i dalje su se uli samo prigueni krici. Ustao je i krenuo za zvukom. Vrata
koja su vodila u njenu spavau sobu bila su zatvorena. Zastao je sa akom ka kvaki, nervozan jer nije eleo da
ue bez poziva. A onda do njega ponovo dopree krici. On otvori vrata.
Nikada u ivotu nije video nagu enu. Ukoio se ugledavi Teslu ispruenu na krevetu. Ruke su joj
bile ispruene pored tela, akama je stezala arav, glava joj se cimala s jedne na drugu stranu. Meutim,
njeno telo je bilo nekako maglovito to ga je podsetilo na ono to se dogodilo na putu ispod Misije. Ponovo je
odlazila od njega. Nazad ka Petlji. Njeni krici su se sada pretvorili u stenjanje. Ali uzrok nije bilo zadovoljstvo.
Odlazila je nerado.
Ponovo ju je pozvao po imenu, veoma glasno. Iznenada se uspravila u krevetu, irom razrogaenih
oiju uprtih u njega.
"Isuse!" izgovori ona. Dahtala je, kao da je upravo zavrila trku. "Isuse. Isuse. Isuse."
"Vikala si..." ree on pokuavi da joj objasni svoje prisustvo u sobi.
Tek je tada kako se inilo shvatila situaciju u kojoj su se nalazili: svoju nagost, njegovu zadivljenost i
pored toga to mu je bilo neprijatno. Dohvatila je arav i poela da ga povlai preko sebe, ali panju joj je
odvlailo ono to je upravo doivela.
"Bila sam tamo", ree ona.
"Znam."
"Trojstvo. Kisunova Petlja."
Dok su se vraali du obale, uloila je veliki napor da mu objasni viziju koju je imala dok ju je
Nuncio leio, sa ciljem da utvrdi pojedinosti u glavi i da sprei ponovno vraanje, mamei seanja iz
zapeaene elije svog unutranjeg ivota i delei ih sa nekim drugim. Krajnje odbojno mu je opisala Kisuna.
"Videla si ga?" upita Raul.
"Nisam stigla do kolibe", odvrati ona. "Ali on eli da doem tamo. Oseam kako vue." Poloila je
aku na stomak. "I sada ga oseam, Raule."
Page 155
"Ovde sam", odvrati on. "Neu te pustiti da ode."
"Znam i drago mi je zbog toga."
Ispruila je ruku. "Dri me za ruku, a?" On je oprezno priao krevetu. "Molim te", ree ona. On je
poslua. "Ponovo sam videla onaj grad", nastavi ona. "Izgleda tako stvaran, osim to u njemu nema nikoga,
ba nikoga. Lii... lii na pozornicu... kao da e tamo neto biti izvedeno."
"Izvedeno."
"Znam da to nema nikakvog smisla, ali iznosim ti ono to oseam. Neto strano e se tamo
dogoditi, Raule. Neto najgore to se moe zamisliti."
"Ne zna ta?"
"Ili se ve dogodilo?" primeti ona. "Moda zbog toga nema nikoga u gradu. Ne. Ne. To nije to. To
jo nije gotovo, ve samo to se nije dogodilo."
Pokuala je, to je najbolje umela, da unese neki smisao u svoju zbunjenost. Da je trebalo da
postavi scenu u tom gradu za neki film, kakva bi to scena bila? Vatreni obraun u glavnoj ulici? Graani ue
iza zakljuanih vrata dok se beli i crni eiri obraunavaju? Moda. Ili bi to bio grad koji su napustili itelji kada
se na obzorju pojavila neka neman? Scenario sa udovitem iz klasinih pedesetih: neko stvorenje koje su
probudile nuklearne probe...
"To je ve blie", primeti ona.
"ta to?"
"Moda je to film o dinosaurusu. Ili dinovskoj tarantuli. Ne znam. To je, nema sumnje, ve blie.
Isuse, ovo je frustrirajue! Ja neto znam o tom mestu, Raule, a ne mogu da razaberem ta."
Iz susednog stana dopirali su delovi Donicetijevog remek dela. Znala ga je tako dobro da je mogla
da peva zajedno sa pevaem samo da je imala glasa.
"Skuvau kafu", ree ona. "Da se razbudim. Da li bi otiao do Rona i zamolio ga za malo mleka?"
"Da. Svakako."
"Samo mu reci da si moj prijatelj."
Raul ustade sa kreveta, odvojivi svoju aku od njene.
"Ronov stan je broj etiri", viknu ona za njim, a zatim ode u kupatilo da se konano istuira i dalje
mozgajui o onom gradu. Nakon to se oribala i pronala istu majicu i farmerke, Raul se vratio u stan i
telefon je zazvonio. S druge strane opera i Ron.
"Gde si ga nala?" zanimalo ga je. "Ima li brata?"
"Moe li ovek ovde da ima malo privatnosti?" upita ona.
"Ne bi smela da paradira njime, curo", odvrati Ron. "ta je on, voza kamiona? Mornar? Tako je
irok u ramenima."
"To svakako jeste."
"Ako pone da se dosauje, samo ga poalji ovamo."
"Bie polaskan", odvrati Tesla i spusti slualicu. "Dobio si oboavaoca", obavesti ona Raula. "Ron
misli da si veoma seksi."
Raul ju je pogledao manje zbunjeno nego to je oekivala. To ju je nagnalo da ga upita: "Ima li
pedera meu majmunima, ta misli?"
"Pedera?"
"Homoseksualaca. Mukaraca koji vole da idu u krevet sa drugim mukarcima."
"Je li Ron?"
"Je li Ron?" ona se nasmeja. "Da, Ron je. Takvo je ovo susedstvo. Zato ga i volim."
Poela je da odmerava kaiicama kafu u olje. Dok je sluala granule kako klize sa kaiice,
osetila je da vizija ponovo poinje da deluje na nju. Ispustila je kaiicu. Okrenula se ka Raulu. Bio je daleko
od nje, na drugom kraju sobe koja kao da se ispunjavala prainom.
"Raule?" pozva ga ona.
"ta je bilo?" videla ga je kako kae. Pre videla nego ula; zvuk je bio smanjen na nulu u svetu koji
je naputala. Obuzela ju je panika. Obe ruke je ispruila prema Raulu.
"Nemoj dozvoliti da odem..." doviknu mu ona. "... ne elim da idem! Ne elim..."
A onda se praina ispreila izmeu njih, erodirajui ga. Njene ake promaile su njegove u oluji i
umesto da se nae u njegovom vrstom zagrljaju bila je baena nazad u pustinju i kretala se velikom brzinom
preko sada ve poznatog terena. Iste one sprene zemlje preko koje je ve dva puta putovala.
Njen stan je potpuno nestao. Ponovo se nalazila u Petlji i napredovala je kroz grad. Iznad nje, nebo
je bilo tanano obojeno, kao i prvi put kada je putovala ovuda. Sunce je jo bilo nisko na obzorju. Mogla je
jasno da ga vidi, za razliku od prvog puta. I vie od toga da ga vidi, mogla je da zuri u njega, ne moravi da
skrene pogled. Mogla je ak da razabere pojedinosti. Solarne baklje su prtale sa oboda poput vatrenih ruku.
Gomila sunevih pega obeleavala je njegovo zaareno lice. Kada je ponovo pogledala u tle, ve se
pribliavala gradu.
Prebrodivi prvi nalet panike poela je da preuzima kontrolu nad okolnostima, otro se podseajui
Page 156
da je ovo trei put kako je ovde i da bi trebalo da je u stanju da ve jednom shvati u emu je trik. Snagom volje
primorala je sebe da uspori korak i zakljuila da zaista usporava, tako da je sada imala vie vremena da
proui grad kada je stigla do njegovog kraja. Kada ga je videla prvi put, instinkt joj je govorio da je nekako
laan. Sada se taj instinkt potvrdio. Daske kua nisu bile nagriene vremenom, nisu ak bile ni obojene. Na
prozorima nije bilo zavesa; u vratima nije bilo kljuaonica. A iza tih vrata i prozora? Naloila je svom sistemu
za lebdenje da skrene ka jednoj od kua i provirila kroz prozor. Krov kue nije bio propisno postavljen;
suneva svetlost probijala se kroz pukotine i osvetljavala unutranjost. Bila je prazna. Nije bilo nametaja niti
bilo kakvog drugog znaka da tu stanuju ljudi. Unutranjost ak nije bila izdaljena u sobe. Cela zgrada bila je
lana. Ako je ova bila lana, onda je verovatno takva bila i naredna. Krenula je dalje da se uveri. I ova je bila
potpuno naputena.
Kada se odvojila od drugog prozora, osetila je povlaenje koje je iskusila tamo nazad u onom
drugom svetu: Kisun je pokuavao da je dovede k sebi. Sada se nadala da Raul nije pokuao da je probudi,
ako je njeno telo zaista i dalje bilo prisutno u svetu koji je napustila. Iako se plaila ovog mesta i duboko
sumnjala u oveka koji ju je pozvao ovamo, znatielja je bila jaa. Tajne koje su se odvijale u Palomo Gaju
bile su same po sebi dovoljno bizarne, ali nita od onoga to joj je Fleer onako na brzinu preneo o Dafu,
Umetnosti i Sutini nije ni izdaleka objanjavalo ovo mesto. Odgovore je znao Kisun, u to uopte nije sumnjala.
Ako bi mogla da zaviri malo izmeu redova njegovog razgovora, koliko god on bio nepoten, moda bi bilo
nade da shvati. Poverenje koje je upravo stekla u ovo stanje omoguilo joj je da joj lake padne pomisao da
se vrati u kolibu. Ako joj bude pretio ili ako se uzbudi, jednostavno e otii. To je bilo u njenoj moi. Sve je bilo
u njenoj moi, samo je trebalo da to dovoljno snano poeli. Ako je mogla da gleda u sunce i ne oslepi onda
je sigurno mogla da izie na kraj sa Kisunovim nespretnim potraivanjima njenog tela.
Nastavila je dalje kroz grad, svesna da sada hoda, ili je bar odluila da sebi predstavi tu iluziju.
Jednom kada je zamislila sebe ovde, kao to je to uinila prvi put, proces kojim je donosila sa sobom i svoje
telo postao je automatski. Nije mogla da oseti tlo pod nogama, niti je in hodanja od nje zahtevao bilo kakav
napor, ali ona je donela sa sobom iz onog drugog sveta ideju o tome kako se napreduje i koristila ju je ovde
bez obzira bila ona potrebna ili ne. Verovatno nije. Verovatno bi joj bila dovoljna i sama misao da se kree
unaokolo. Ali rezonovala je ovako, to vie stvarnosti koju odlino poznaje unese na ovo mesto, to e imati
veu kontrolu nad njim. Drae se ovde pravila za koja je pretpostavljala da su bila jedinstvena, bar
donedavno. A ako su se promenila, znae da to nije njeno delo. to je vie razmiljala o tome, to se
postojanijom oseala. Senka ispod nje se produbila; poela je da osea pod nogama vrelinu tla.
Kisun, razume se, nije odobravao postojanje prirodnih oseanja ovde, ma koliko ona bila umirujua
po nju. Osetila je kako je poeo jae da je vue, kao da je zavukao aku u njen stomak i povlaio.
"U redu..." promrmlja ona "... dolazim. Ali kada ja to budem htela, ne ti."
U njenom sadanjem stanju nije imala samo teinu i senku; bilo je tu i mirisa i zvukova. Oboje su je
iznenadili; neprijatno. Do njenih nosnica dopro je odvratan miris koji je odmah prepoznala: trulenje mesa. Da
se negde na ulici nije nalazila kakva mrtva ivotinja? Nita nije primetila. Zvuk ju je uputio na drugi trag. Njen
sluh, otriji nego ikada, uhvatio je zujanje insekata. Paljivo je sluala ne bi li otkrila iz kog pravca dolazi, pa
kada joj se uinilo da je u tome uspela, prela je ulicu uputivi se ka jednoj drugoj kui. Bila je isto onako
bezoblina kao i one kroz ije prozore je provirila, ali ova nije bila prazna. Jai smrad i zvuk koji su dopirali iz
nje potvrdili su to. Iza te banalne fasade krilo se neto mrtvo. Mnogo toga, poela je da podozreva. Smrad je
postajao sve jai; utroba joj se prevrnula od njega. Ali morala je da vidi kakve to tajne krije ovaj grad.
Na pola puta preko ulice, osetila je novo povlaenje u stomaku. Oduprla mu se, ali ovog puta Kisun
nije bio spreman da je tako lako pusti sa udice. Ponovo je povukao i ona otkri da se i protiv svoje volje kree
niz ulicu. Jednog trenutka prilazila je Kui smrada, narednog se nalazila na dvadeset jardi od mesta gde je
bila.
"Hou da vidim", procedi ona kroz zube, nadajui se da Kisun moe da je uje.
ak i da nije mogao, ponovo ju je povukao. Ovog puta ga je spremno doekala i oduprla mu se,
zahtevajui da njeno telo krene nazad ka onoj Kui.
"Nee me zaustaviti", ree ona.
Umesto odgovora, ponovo ju je povukao i, uprkos njenim nastojanjima da se odupre, odbacio ju je
jo dalje od cilja.
"Jebi se!" glasno je uzviknula, besna zbog njegovog meanja.
Upotrebio je njen bes protiv nje. Kada je utroila energiju na ispad ponovo ju je povukao i ovog puta
je uspeo da je odvue gotovo do kraja ulice na drugi kraj grada. Nikako nije mogla da mu se odupre.
Jednostavno je bio jai od nje, a to je vie besnela, to se njegov stisak vie pojaavao, dok nije poela da se
kree velikom brzinom iz grada, sledei njegov zov na isti nain kao i prvi put kada je dola u Petlju.
Znala je da joj bes slabi otpor, pa je mirno izdala sama sebi nareenje da ga kontrolie, dok je
pustinja brzo promicala pored nje.
"Smiri se, eno", ree ona sama sebi. "On je obian nasilnik. Nita vie. Nita manje. Smiri se."
Savet koji je dala sama sebi upalio je. Osetila je kako u njoj ponovo raste samopouzdanje. Nije
Page 157
dozvolila sebi da uiva u zadovoljstvu zbog toga. Jednostavno je isprobala mo koju je povratila da se jo
jednom pokae. Kisun nije odustajao, razume se; osetila je njegovu pesnicu u svojoj utrobi kako je vue jae
no ikad. Zabolelo ju je. Ali oduprla se i nastavila da se opire, dok se nije gotovo zaustavila.
Meutim, on je bar u jednom svom naumu uspeo. Grad je bio tek takica na obzorju iza nje. Put do
njega bio je za nju nesavladiv. Nije bila sigurna, ak i kada bi pokuala, da bi uspela da se celim putem
odupire njegovom povlaenju. Ponovo je ponudila sebi nemi savet: da ovog puta ostane nekoliko trenutaka da
stoji mirno na ovom mestu i razmotri situaciju. Izgubila je bitku u gradu, o tome nije bilo zbora. Ali sada je
znala koja e mu kakljiva pitanja postaviti kada se konano nae u etiri oka s njim. Prvo, odakle onaj smrad,
drugo, zato se toliko uplaio da ga ona ne vidi. Ali imajui u vidu snagu koju je oigledno posedovao, ak i na
ovolikoj udaljenosti, znala je da mora biti paljiva. Najvea greka koju je mogla da napravi u ovim
okolnostima bila je da pretpostavi kako je vlast koju je uspostavila nad sobom bila stalna. Ona je ovde bila na
Kisunovu zapovest i ta god joj rekao o tome kako je i on sam ovde bio zatvorenik, znao je vie o ovdanjim
zakonima nego ona. U svakom trenutku bila je plen njegove moi, ije je granice mogla samo da nagaa.
Morala je mnogo opreznije da nastavi dalje, ili je rizikovala da izgubi i ono malo autoriteta koji je imala nad
svojim stanjem.
Okrenuvi lea gradu, krenula je u pravcu kolibe. vrstina koju je stekla u gradu nije joj bila
oduzeta, ali kada je krenula, uinila je to tako lakim korakom koji se potpuno razlikovao od svega to je do
tada iskusila. Bila je to neka vrsta hoda po mesecu: koraci su joj bili dugi i laki, brzina nedostina ak i za
najbre trkae. Ostivi da se pribliava, Kisun vie nije arao po njenoj utrobi, mada je zadrao svoje prisustvo
u njoj, kao da je eleo da je podseti na snagu koju je mogao da upotrebi samo ako bi hteo.
Ispred sebe je sada ugledala drugo obeleje ovog predela: kulu. Vetar je zavijao u njenim sapetim
icama. Ponovo je usporila korak, kako bi bolje mogla da proui tu strukturu. Malo ta je imalo da se vidi. Bila
je moda stotinu stopa visoka, napravljena od elika, a na vrhu se nalazila jednostavna drvena platforma koja
je sa tri strane bila prekrivena talasastim limom. Nije mogla da odredi emu je sluila. Kao platforma za
osmatranje inila se potpuno beskorisnom, jer nije imalo gotovo nita da se vidi. A kako se inilo, nije sluila ni
u kakvu tehniku svrhu. Pored talasastog lima na vrhu... i nekog paketa koji je visio izmeu... nije bilo ni traga
antenama niti ureajima za osmatranje. Od svih ljudi setila se Bunjuela i njegovog filma koji je najvie volela,
Simon pustinjak, satirike vizije svetog Simona koga iskuava avo dok pokore radi sedi na vrhu jednog stuba
usred nedoije. Moda je ova kula bila podignuta za nekog isto tako mazohistikog sveca. Ako je to bio sluaj,
on mora da se pretvorio u prainu, ili boanstvo.
Ovde vie nita nije imalo da se vidi, zakljuila je ona i udaljila se od kule, prepustivi je njenom
zavijajuem, zagonetnom ivotu. Jo nije mogla da vidi Kisunovu kolibu, ali je znala da ne moe biti daleko.
Na obzorju nije besnela oluja to je nosila prainu koja bi je sakrila od pogleda; prizor ispred nje... pustinjsko
tlo i nebo iznad nje... bili su upravo onakvi kakvih ih se seala sa poslednjeg putovanja. Ta injenica joj se istog
asa uinila udnom: da se nita nimalo nije promenilo. Moda se ovde nikada nita ne menja, pomisli ona.
Moda je ovo mesto bilo zauvek. Ili se kao film stalno iznova vrtelo, dok se rupice sa strane ne pokidaju, ili film
izgori u ljebu.
Tek to je zamislila tu postojanost, kada joj je u vidno polje ula skitnica na koju umalo nije
zaboravila. ena.
Poslednji put, kada ju je Kisun vukao ka kolibi, nije imala prilike da uspostavi kontakt sa ovim drugim
igraem na pozornici pustinje. Kisun je, dodue, pokuao da je ubedi da je ta ena samo iluzija; projekcija
njegovih erotskih matarija i da je treba izbegavati. Ali sada, kada joj je ena bila dovoljno blizu da ju je mogla
pozvati, Tesla pomisli je verovatnije da je objanjenje fantazija, a ne ena. Koliko god Kisun bio perverzan, a
uopte nije sumnjala da jeste, prilika pred njom nije predstavljala pomo za masturbiranje. Istina, bila je
gotovo naga, a dronjci odee u koje je bila umotana alosno nepristali. Meutim, izgleda da joj je neko na
nekoliko mesta iupao pramenove duge kose, sasuena krv na slepoonici i obrazima poprimila je prljavu
smeu boju. Bila je mrava i sva u modricama; imala je ogrebotine po butinama i rukama koje su tek
delimino bile zarasle. Tesla je podozrevala da se ispod ostataka neega to je jednom moglo biti bela haljina
krije neka mnogo dublja rana. Tkanina joj je bila zalepljena za struk koji je obuhvatala rukama, gotovo se
presamiujui od bolova. Nije ona bila lutka sa naslovne strane; niti je predstavljala iluziju. Ona je postojala u
istoj ravni kao i Tesla, i ovde je patila.
Kao to je Tesla i podozrevala, Kisun je znao da je zanemarila njegovo upozorenje i ponovo je
poeo da je vue. Ovog puta bila je na to potpuno spremna. Umesto da pobesni zbog toga, ostala je sasvim
mirno da stoji, ne dopustivi da je obuzme bes. Njegovi prsti uma borili su se za lovinu, zatim su poeli da klize
kroz njenu unutranjost. Ponovo ju je epao; ponovo skliznuo i epao. Ni na koji nain nije reagovala,
jednostavno je stajala tamo gde se zatekla, ni na trenutak ne skidajui pogled sa ene.
Uspravila se, vie se nije drala za stomak, ve je pustila da joj ruke vise pored tela. Tesla krenu
veoma polako prema njoj, trudei se to je bolje mogla da sauva mir koji je Kisunu onemoguavao da vlada
njome. ena nije pokuala ni da krene ka njoj niti da se povue. Sa svakim novim korakom, Tesla je o njoj
saznavala neto novo. Imala je moda pedeset godina i najivlji deo na njoj bile su oi, iako upale; ostalo se
Page 158
svodilo na umor. Oko vrata nosila je lanac na kome je visio jednostavni krst. To je bilo sve to joj je ostalo od
ivota koji je moda nekada vodila pre nego to se izgubila u ovoj divljini.
Iznenada, otvorila je usta i licem joj je preleteo izraz patnje. Poela je da govori, meutim, ili joj
glasne ice nisu bile dovoljno jake, ili plua dovoljno velika, jer rei nisu uspevale da preu razdaljinu izmeu
njih.
"Stani", ree joj Tesla, plaei se da ena ne utroi i ono malo preostale energije. "Saekaj da
priem blie."
Ako ju je i razumela, nije se obazirala na njen savet, ve je poela ponovo da govori, sve vreme
ponavljajui isto.
"Ne mogu da te ujem", doviknu joj Tesla, svesna da njena uzrujanost izazvana eninom
uzrujanou omoguava Kisunu da ponovo zagospodari njome. "Saekaj, molim te?" ree ona, pourivi.
A onda je shvatila da enino lice uopte ne izraava patnju, ve strah. Da njene oi vie ne gledaju
u Teslu, ve u neto drugo. I da ponavlja "Liks! Liks!"
Uasnula se, okrenula i uverila se da je pod pustinje iza nje oiveo od Liksa: na prvi pogled
pomislila je da ih je desetak, na drugi da ih je dvostruko vie. Svi su bili poptuno isti, poput zmija sa kojih je
skinut svaki znak raspoznavanja, to ih je svodilo na deset stopa miia koji se uvijaju i kreu prema njoj
punom brzinom. Pomislila je da je onaj jedan koga je prethodni put na tren videla, a koji joj je otvorio vrata, bio
bez usta. Pogreila je. Imali su usta; crne, irom razjapljene rupe oiviene crnim zubima. Pripremala se za
njihov napad kada je shvatila (prekasno) da su pozvani samo da joj odvuku panju. Kisun je stegao njenu
utrobu i povukao. Pustinja je iskliznula pod njenim nogama, Liksovi su se razdvojili dok ju je vukao kroz njihove
redove.
Ispred nje, koliba. Ve posle nekoliko sekundi nala se na njenom pragu, vrata su se ve otvarala.
"Ui", ree Kisun. "Dugo ti je trebalo."
Raulu, ostavljenom u Teslinom stanu, nita drugo nije preostalo nego da eka. Bio je naisto s tim
gde je ona otila i ko ju je pozvao, ali poto nije imao sredstva da tamo i sam poe, bio je bespomoan. Mada
se nije moglo rei da je nije oseao. Nuncio je dva puta dotakao njegov sistem i on je znao da nije daleko od
njega.
Kada je u kolima Tesla pokuala da mu opie kako je doivela putovanje u Petlju, strano je eleo
da reima izrazi neto to je shvatio tokom godina provedenih u Misiji. Meutim, njegov renik nije bio dorastao
tom zadatku. I dalje nije bio. Ali njegova oseanja su snano reagovala na nain na koji je sada oseao Teslu.
Ona se nalazila na nekom drugom mestu, ali mesto predstavlja samo drugu vrsta bia, i sva stanja
bi mogla, ako bi bila pronaena sredstva, da razgovaraju sa svim ostalim stanjima. Majmun sa ovekom,
ovek sa mesecom. To nije imalo nikakve veze ni sa jednom tehnologijom. Ovde se radilo o nepodeljivosti
sveta. Rukovodei se tim principom, Fleer je stvorio Nuncio od orbe disciplina, ne vodei rauna o tome gde
je nauka prelazila u magiju, ili logika u besmisao; isto onako kao to se Tesla kretala izmeu realnosti poput
snene magle, uprkos utvrenom zakonu; isto onako kao to je on od pravog majmuna postao pravo ljudsko
bie, ali nesvestan trenutka u kome se to dogodilo, ili da li se uopte dogodilo, tako je znao da bi sada mogao
stii, samo kada bi imao petlju ili znao rei, to nije bio sluaj, tamo gde se nalazila Tesla. To je mesto bilo vrlo
blizu kao i sva ostala mesta u svim vremenima; sve su to bili delovi istog predela uma. Ali on nije bio u stanju
nita od ovoga da pretoi u akciju. Za sada je to bilo izvan njegovih moi.
Preostalo mu je samo da zna, i eka, to je na izvestan nain bilo bolnije nego kada veruje da si
zaboravljen.
"Ti si jedan drkadija i laov", ree ona kada je zatvorila vrata.
Vatra se bila rasplamsala. Bilo je vrlo malo dima. Kisun je sedeo na svom mestu sa druge strane
vatre, zurio u nju, svetlijim oima nego to ih se seala. U njima se ogledalo uzbuenje.
"elela si da se vrati", ree joj on. "Ne porii. Osetio sam to u tebi. Mogla si da se odupre dok si
bila tamo napolju u Kozmu, ali ti to, u stvari, nisi htela. Reci mi da li laem i kada to tvrdim. ikam te da kae."
"Ne", ree ona. "Priznajem. Radoznala sam."
"Dobro."
"Ali to ti ne daje pravo da me jednostavno dovue ovamo."
"Kako sam drugaije mogao da ti pokaem put?" upita je on blago.
"Da mi pokae put?" ponovi ona, znajui da je namerno ljuti, ali ipak nije bila u stanju da iz glave
izbije oseaj bespomonosti. Nita nije vie mrzela od situacije kojom nije bila u stanju da vlada, tako da je
injenica da je dri u njoj izazvala straan bes.
"Nisam ja glupa", ree ona. "A nisam ni igraka koju moe potezati kada ti to odgovara."
"Ne nameravam da se odnosim prema tebi ni na jedan od ta dva naina", ree Kisun. "Molim te,
hajde da sklopimo primirje? Konano, oboje smo na istoj strani?"
Page 159
"Zaista?"
"U to ne moe da sumnja."
"Zaista?"
"Posle svega to sam ti kazao", primeti Kisun. "Tajni koje sam podelio s tobom."
"Sve mi se ini da ih ima nekoliko koje nisi ba voljan da podeli."
"O?" izusti Kisun, arajui pogledom od nje ka plamenovima.
"Grad, na primer."
"ta je s njim?"
"elela sam da vidim ta se to nalazi u kui, ali ne, ti si me jednostavno odvukao odatle."
Kisun uzdahnu. "Ne poriem", ree on. "Da nisam, sada ne bi bila ovde."
"Ne pratim te."
"Zar ne osea atmosferu koja tamo vlada? Ne mogu da poverujem da je ne osea. Pravi uas."
Sada je na nju doao red da polako ispusti vazduh, kroz zube.
"Da", ree ona. "Osetila sam neto."
"Iad Urobori imaju posvuda svoje agente", ree Kisun. "Verujem da se jedan od njih krije u tom
gradu. Ne znam koji oblik poprima i ne elim to da znam. Ali pretpostavljam da bi bilo pogubno videti ga. U
svakom sluaju, ne nameravam da rizikujem, a ni ti ne bi trebalo, koliko god da si znatieljna."
Bilo je teko suprotstaviti se ovakvom vienju stvari kada je ono gotovo izraavalo njena vlastita
oseanja. Pre samo nekoliko minuta, u njenom stanu, rekla je Raulu da osea kako e se neto dogoditi u toj
praznoj Glavnoj ulici. Sada je Kisun potvrdio njene sumnje.
"Pretpostavljam onda da treba da ti zahvalim", ree ona nerado.
"Nema veze", odvrati Kisun. "Nisam te spasao tebe radi, spasao sam te zbog mnogo vanijih
dunosti." Napravio je kratku pauzu kako bi prodarao pocrnelim tapom po vatri. Zaplamsala je i osvetlila
kolibu jae no ikada do tada. "Izvini", nastavi on, "ako sam te uplaio kada si poslednji put bila ovde. Kaem
ako. Znam da jesam i ne znam na koji nain bih mogao da se iskupim." Dok je ovo govorio nije gledao u nju,
pa je stekla utisak da je govor bio unapred pripremljen. Ali poto je u pitanju bio ovek za koga je podozrevala
da ima neverovatno jak ego, bio je dvostruko dobrodoao. "Bio sam... podstaknut, da kaemo... tvojim fizikim
prisustvom na nain na koji nisam raunao da u ba biti i bila si u pravu to si posumnjala u moje motive."
Spustio je aku meu noge i uhvatio penis kaiprstom i palcem. "Kao to vidi", ree on, "sada se
obuzdavam."
Pogledala je. Bio je sasvim mlitav.
"Izvinjenje prihvaeno", ree ona.
"Nadam se da se sada moemo vratiti na posao."
"Ne nameravam da ti dam svoje telo, Kisune", glatko ga odbi ona. "Ako se taj tvoj posao na to
odnosi, zaboravi."
Kisun klimnu. "Ne mogu da te krivim zbog toga. Izvinjenje ponekad nije dovoljno. Ali mora shvatiti
teinu situacije. U ovom trenutku, tamo u Palomo Gaju, Daf se priprema da iskoristi Umetnost. Mogu ga
zaustaviti. Ali ne odavde."
"Naui onda mene."
"Nema vremena."
"Brzo uim."
Kisun je otro pogleda.
"Kakva udovina arogancija", ree on. "Zakorai usred tragedije koja se vekovima blii svom kraju
i misli da moe jednostavno izmeniti njen smer sa nekoliko rei. Ovo nije Holivud. Ovo je pravi svet."
Njegov hladni bes ju je malo obuzdao, ali ne mnogo.
"U redu, s vremena na vreme postajem agresivna. Ubij me zbog toga. Rekla sam ti da elim da
pomognem, ali to sranje sa zamenom tela ne dolazi u obzir."
"Moda, onda..."
"ta?"
"...moe pronai nekoga ko jeste voljan da mi se preda."
"To nije lak zadatak. ta bi trebalo da im kaem?"
"Ume da bude ubedljiva", odvrati on.
Vratila se u mislima u svet iz koga je dola. U njenoj zgradi bio je dvadeset jedan stanar. Da li bi
mogla da ubedi Rona, Edgara ili nekog od prijatelja, Mikija de Falka moda, da zakorae s njom u Petlju?
Sumnjala je. Tek kada su joj se misli usredsredile na Raula, nazrela je izvesnu malu nadu. "Da li bi se on
usudio da uini ono to ona nije smela?"
"Moda mogu da pomognem", izjavi ona.
"Brzo?"
"Da. Brzo. Ako moe da me vrati u moj stan."
"To je bar lako."
Page 160
"Ne zaboravi, nita ne obeavam."
"Razumem."
"Za uzvrat elim neto od tebe."
"ta to?"
"enu s kojom sam pokuala da razgovaram; onu za koju si rekao da ti slui za seksualnu
ispomo?"
"Pitao sam se kada e nju pomenuti."
"Povreena je."
"Ne veruj u to."
"Lino sam videla."
"To je iadski trik!" ree Kisun. "Ona ve dosta dugo luta tamo napolju, pokuavajui da me navede
da joj otvorim vrata. Ponekad se pretvara da je povreena, ponekad prede poput make, poput seksi maeta.
Tare se o vrata." On zadrhta. "ujem je, kako se tare, molei me da je pustim unutra. To je samo jedan od
njenih trikova."
Posle svake Kisunove izjave Tesla je bila sve neodlunija: da li da mu veruje ili ne. Tokom
poslednje posete kazao joj je da je ta ena najverovatnije ljubavnica iz snova. Sada kae da je iadski agent.
Moda jeste jedno od toga dvoga, ali ne moe biti oboje.
"elim lino da razgovaram s njom", ree ona. "Odluila sam. Ne izgleda mi tako opasna."
"Ti ne zna", upozorio ju je Kisun. "Izgled vara. Drim je na odstojanju pomou Liksa iz straha zbog
onoga ta bi mogla da uini."
Razmiljala je da li da ga pita ta bi mogla da mu uini ena koja oigledno trpi veliki bol, a onda je
zakljuila da je to pitanje za neka manje oajna vremena.
"Vraam se onda", ree ona.
"Shvata da je ovo hitno."
"Ne mora to stalno da mi ponavlja", ree Tesla. "Da, shvatam. Ali kao to ve rekoh, trai suvie.
Ljudi se veu za svoja tela. alim se."
"Ako sve proe dobro, i uspem da spreim iskoritavanje Umetnosti, onda snabdeva dobija svoje
telo nazad, netaknuto. Ako ne uspem, onda e ionako biti kraj sveta, pa nee biti vano?"
"Divno", primeti Tesla.
"Trudim se."
Okrenula se prema vratima.
"Idi brzo", ree on. "I ne dozvoli da ti bilo ta odvue panju..."
Vrata se otvorie a da ih ona nije ni dodirnula.
"I dalje si nadmeni drkadija, Kisune..." glasila je Teslina oprotajna primedba. Zatim je izila na istu
ranu jutarnju svetlost.
Levo od kolibe kao da se preko tla pustinje kretala neka oblak-senka. Trenutak ju je prouavala i
primetila da je tle koje su obasjavali zraci sunca bilo prekriveno Liksima, bilo ih je itavo jedno malo more.
Osetivi njen pogled zastali su i podigli glave u njenom pravcu. Nije li Kisun kazao da je on stvorio ta
stvorenja?
"Idi, molim te", ula ga je da kae. "Nema mnogo vremena."
Da se drala njegovih uputstava ne bi primetila enu koja se pojavila iza Liksa. Nije to uinila, pa ju
je ugledala. Uprkos Kisunovim upozorenjima, kada je ugledala enu, zastala je. Ako je ovo zaista bio agent
Iad Urobora, kao to je to Kisun tvrdio, onda je dosetka, da se predstavi u tako ranjivom obliku, bila
velianstvena. Koliko god da se trudila, nikako nije mogla da poveruje u tako neizmernu ili ambicioznu podlost
kao to bi bila ta da se Iad predstavi u tako jadnom stanju. Nije li zlo bilo suvie puno sebe, ak i u svojim
mahinacijama, da bi dolo tako ogoljeno? Nije mogla da zanemari svoj instinkt, koji joj je neopozivo govorio da
Kisun, bar to se ovog tie, nije bio u pravu. Ta ena nije bila agent. Ona je bila ljudsko bie koje pati. Tesla je
mogla da okrene lea mnogim molbama, ali nikada ovako neem.
Ne obazirui se na daljnja preklinjanja oveka u kolibi iza nje, zakoraila je prema eni. Liksi
oivee kada je stala da im se pribliava. Poeli su da kljuaju im je zakoraila prema njima, podiui glave
poput kobri. Taj prizor je, meutim, umesto da ga uspori, samo ubrzao njeno pribliavanje. Ako im je Kisun
izdao takva nareenja, a sigurno jeste, onda je njihovo ometanje da se priblii eni samo jo vie pojaalo
njenu sumnju da je pokuao da je navede na pogrean trag. Pokuao je da sprei njihov susret; zato? Zato
to je ta grozna ena koja je patila bila opasna? Ne! Svaki deli Teslinog bia odbijao je to objanjenje. eleo
je da ih dri podalje jednu od druge zbog neega to bi mogle razmeniti; neeg to bi moglo biti reeno ili
uraeno i to bi moglo baciti sumnju na njega.
Izgleda da su Liksi dobili nova uputstva. Povrediti Teslu znailo bi spreiti glasnika da obavi svoj
posao; stoga su sada okrenuli glave prema eni. Shvatila je njihovu nameru i licem joj se razlio strah. Tesli
pade na pamet da joj je bila poznata njihova pakost; da ih je moda i ranije izazivala pokuavajui da stigne do
Kisuna, ili nekog od njegovih posetilaca. Nema sumnje, znala je kako e najbolje da ih zbuni; trala je napred
Page 161
nazad i to veoma brzo tako da su se vezivali u vor pokuavajui da odlue na koju stranu da se bace.
Tesla je doprinela odbrani tako to je vikala na njih dok je ubrzavala, odjednom postavi uverena da
nee smeti da je povrede sve dok Kisun oajniki bude eleo da izie iz svog zatvora i dok mu je ona jedina
nada.
"Beite od nje!" drala se na njih. "Ostavite je na miru, drkadije!"
Ali oni su se ve usredsredili na svoj cilj i nisu nameravali da joj dozvole da ih otera povicima. Kada
im se Tesla pribliila na nekoliko jardi, krenuli su za svojim plenom.
"Bei!" povika Tesla.
ena je posluala savet, ali bilo je prekasno. Najbri iz gnezda bili su joj za petama; zatim su poeli
da joj se penju uz telo kako bi ga obmotali. Bilo je izvesne ogavne elegancije u njihovom kretanju, dok su se
obavijali oko eninog torza i vukli je ka tlu. Liksi koji su ih sledili istog asa su je prekrili. Kada je Tesla stigla na
nekoliko jardi od ene, vie nije mogla da je razlikuje od napadaa. Praktino su je mumificirali. Pa ipak, i dalje
se opirala, upajui njihova tela dok su se oni sve vie zbijali oko nje.
Tesla nije gubila vreme u prii. Jednostavno je poela da vue Likse golim rukama, prvo pokuavi
da oslobodi enino lice u stahu da je ne ugue, a kada je to postigla, potrudila se da joj oslobodi ruke. Iako ih
je bilo mnogo, nisu bili naroito snani. Nekolicina se jednostavno raspala kada je nasrnula na njih, tako da joj
se njihova uto-bela krv prosula po akama i poprskala joj lice. Odvratnost koju je osetila samo ju je jo vie
razjarila, pa je jo ee nasrnula na njih borei se protiv njihovog uvijanja, vukui i vukui dok nije bila sva
ulepljena od sokova. ena koju umalo nisu ubili napajala se vatrom svoga spasioca, tako da je i sama poela
da se oslobaa stiska svojih ubica.
Osetivi da je mogue izvojevati pobedu, mada na jedvite jade, Tesla se spremila za bekstvo. Nije
mogla poi sama, znala je to. ena je morala poi s njom, nazad u njen stan u Severnom Hantlejevom
Prilazu, ili e postati plen daljnjih napada, a posle jednog ovakvog nee joj ostati mnogo snage da im se
suprotstavi. Kisun ju je nauio da zamisli svoj put u Petlju. Da li bi sada mogla to isto da uradi u suprotnom
pravcu, ne samo sebe radi ve i zbog ene? Ako ne uspe, obe e postati rtve Liksa, koji sada kao da su
poeli da se pojavljuju sa svih strana, kao da im je njihov tvorac poslao znak za uzbunu. Istisnuvi iz uma
njihovo pribliavanje koliko god je mogla, Tesla je zamislila sebe i enu ispred sebe kako odlaze odavde na
neko drugo mesto. Ne na bilo koje. U Zapadni Holivud. Severni Hantlejev Prilaz. Njen stan. Izvedi to, naloila
je sama sebi. Ako Kisun moe, moe i ti.
ula je enin krik... prvi zvuk koji je uopte ispustila. Dolo je do metea u prizoru oko njih, ali nije
usledilo i njihovo trenutno prebacivanje iz Kisunove Petlje u Zapadni Holivud kome se nadala; a oko njih dve
se skupljalo sve vie i vie Liksa.
"Ponovo", naloi Tesla samoj sebi. "Ponovi to."
Usredsredila je panju na enu ispred sebe koja je i dalje kidala delove Liksa obmotane oko tela i
izvlaila ih iz kose. To je bila slika na koju je morala da se usredsredi. Onog drugog putnika, sebe, lako je bilo
zamisliti.
"Kreni!" ree ona. "Molim ti se Boe, kreni!"
Ovog puta su se slike u njenoj glavi zgusnule; ne samo da je videla sebe i enu jasno, videla ih je
kako lete, dok se svet oko njih rastakao i ponovo poprimao oblik, poput rasturene slagalice koja se ponovo
slae tvorei drugaiju sliku.
Prizor joj je bio poznat. Bilo je to isto ono mesto sa koga je krenula. Kafa prosuta po podu; sunce
prodire kroz prozor; Raul stoji nasred sobe, ekajui je da se vrati. Po izrazu na njegovom licu zakljuila je da
je uspela da dovede i enu sa sobom. Ali nije shvatila da je donela celu sliku, ukljuujui i Likse koji su je
pohlepno grizli. Iako su se odvojili od Kisuna, njihov neprirodni ivot nije ovde nimalo izgubio na estini. ena ih
je odbacila na pod stana gde su oni nastavili da se uvijaju, gubei krv koja je smrdela na drek. Ali bili su u
delovima: glave, repovi, sredine. estina njihovih pokreta poela je ve da jenjava. Ne elei da gubi vreme na
njihovo gaenje, Tesla pozva Raula i oni zajedno odnesoe enu u spavau sobu i poloie je na krevet.
Strano se borila i zato je strano prola. Rane na telu su joj se ponovo otvorile. Ali inilo se da je
mnogo vie iscrpljena nego to trpi bolove.
"Pazi na nju", ree Tesla Raulu, "idem da donesem vode da je malo sredim."
"ta se dogodilo?" zanimalo ga je.
"Umalo nisam prodala tvoju duu drkadiji i laovu", odvrati Tesla. "Ali ne brini. Upravo sam je
otkupila."
Jo samo pre nedelju dana bi dolazak najveih zvezda Holivuda u tolikom broju u Palomo Gaj
izmamio mnoge stanovnike grada na ulice, meutim, danas jedva da se na trotoaru naao koji svedok da
prisustvuje njihovom pojavljivanju. Limuzine su se neprimeene pele uz Brdo, putnici u njima su se ili fiksali ili
Page 162
popravljali minku iza zatamnjenih stakala; oni stariji su se pitali koliko e jo vremena proi pre nego to e
se ljudi licemerno okupiti da odaju poast njima kao to to oni sad ine u ast Badija Vensa, mlai su
pretpostavljali da e lek protiv smrti biti pronaen dok njima smrt ne zakuca na vrata. Meu onima koji su
pristizali bilo je i onih koji su iskreno voleli Badija. Mnogi su mu zavideli; neki su eznuli za njim; gotovo svi su
uivali u njegovom padanju u nemilost. Meutim, ljubav je retko dolazila do izraaja u ovakvom drutvu.
Predstavljala je pukotinu u oklopu koji nisu smeli sebi da dopuste.
Putnici u limuzinama bili su svesni odsustva oboavalaca. Iako mnogi od njih nisu eleli da budu
prepoznati, njihov nean ego pogodila je injenica da su doekani sa takvom ravnodunou. Odmah su tu
uvredu preokrenuli u dobar razlog. U svim kolima razmatrana je ista tema: zato je umrli izabrao da se sakrije
u jednoj ovako usranoj rupi na kraju sveta kao to je Palomo Gaj. Neto je krio; eto zato. Ali ta? Da ima
problema sa piem? Svi su znali za to. Droge? Koga je bilo briga? ene? On se sam prvi hvalisao svojim
kurcem i njegovim poduzetnitvima. Ne, mora da je posredi neka druga prljavtina koja ga je dovukla u ovaj
pakao. Teorije su prtale na sve strane dok su oaloeni prevrtali mogunosti; umukli bi tek kada bi izlazili iz
kola i izjavljivali sauee udovici na pragu Kunievog Oka, ali bi nastavljali im bi uli unutra.
Badijeva kolekcija karnevalskih rekvizita izazvala je i te kakve komentare, podelivi publiku na pola.
Mnogi su ih smatrali savrenim rezimeom za umrlog: bili su vulgarni, oportunistiki i sada, izvan konteksta,
beskorisni. Ostali su tvrdili da su pravo otkrovenje, da svedoe o jednoj strani preminulog za koju nisu znali.
Jedno ili dvoje prilo je Roel da se raspita da li je bilo ta na prodaju. Kazala im je da niko jo ne zna kome ih
je zavetao, ali ako ih ona dobije bie srena da ih pokloni.
aljivdija Lamar kruio je oko slavnih sa osmehom zalepljenim od uveta do uveta. Svih ovih godina
od kada se rastao sa Badijem nije se nijednom usudio da poveruje da e se nalaziti tu gde se sada nalazio i da
e izigravati gospodara na Badijevom dvoru. Nije se potrudio da sakrije svoje zadovoljstvo. emu? ivot je
suvie kratak. Bolje uivaj kad god to moe, pre nego to ti bude oduzet. Kada bi se setio Dafa koji se
nalazio samo dva sprata iznad, osmeh mu je postajao jo bletaviji. Nije znao kakve su ovekove prave
namere, ali zabavno je bilo misliti o ovim ljudima kao o stonoj hrani. Sve ih je prezirao, jer je video njih ili
njima sline kako izvode moralnu akrobatiku koja bi postidela i samog Papu, a samo zato da bi neto uarili,
dobili poloaj ili neki posao. A ponekad sve troje. Poeo je sa gaenjem da gleda na samoopsednutost svoga
plemena, ambiciju koja je nagnala toliko njih da obore bolje od sebe i prigue ono malo dobra u sebi.
Meutim, on ni u jednom trenutku nije dozvolio da taj prezir izbije na videlo. Morao je da radi meu njima. Bilo
je bolje skrivati oseanja. Badi (siroti Badi) nikada nije bio u stanju da to postigne. im bi malo vie popio
glasno bi stao da pljuje po budalama koje nije podnosio. Ova indiskrecija je, vie od svega, doprinela
njegovom padu. U gradu u kome su rei jeftine, ono to se kae moe biti skupo. Pratali su pronevere,
drogiranja, iskoritavanja maloletnih, silovanja i povremeno ak i ubistva. Meutim, Badi ih je nazvao
budalama. To mu nikada nisu zaboravili.
Lamar je kruio po prostoriji, ljubio lepotice, javljao se pastuvima, rukovao sa njihovim
zapoljivaima i otputaima. Zamislio je sa koliko bi odvratnosti Badi gledao na ovaj obred. Tokom godina
koje su proveli zajedno nebrojeno puta je morao da ulagivanjem izmami Badija sa ovakvih urki jer nije mogao
svoje uvrede da zadri za sebe. Koliko puta to nije uspeo.
"Dobro izgleda, Leme."
Preuhranjeno lice pred njim pripadalo je Semu Saganskom, jednom od Holivudskih najuspenijih
monika. Pored njega stajala je prsata beskunica, jedna u nizu prsatih beskunica koje je Sem uzdigao do
slave da bi se zatim rastao od njih napravivi uvek od toga javnu dramu posle koje su karijere ena bile
unitene, a njegova reputacija ruitelja dama uveana.
"Kako se osea?" zanimalo je Saganskog, "to si na njegovoj sahrani?"
"Ovo ba i nije to, Sem."
"Ipak, on je mrtav, a ti nisi. Nemoj mi rei da se zbog toga ne osea dobro."
"Pretpostavljam da je tako."
"Mi smo oni koji sve preive, Lem. Imamo prava da poeemo muda i da se smejemo. ivot je lep."
"Aha", odvrati Lamar. "Pretpostavljam da jeste."
"Ovde smo svi pobednici, duo?" okrenuo se svojoj eni, koja pokaza svoje nove zube. "Ne znam
nijedno oseanje koje je bolje od toga."
"Vidimo se kasnije, Sem."
"Hoe li biti vatrometa?" zanimalo je beskunicu.
Lamar pomisli na Dafa koji je gore ekao i osmehnu se.
Jo je jednom obiao prostoriju, a onda se uputio da vidi gospodara.

"Gomila i po", ree Daf.
"Odobravate?"
"U potpunosti."
"Hteo sam da izmenim re-dve sa vama pre nego to stvari postanu suvie... ive."
Page 163
"O emu?"
"Roel."
"A."
"Znam da planirate neto veliko i verujte mi da niko nije sreniji zbog toga od mene. Ako ih sve
zbriete sa lica ove jebene zemlje uiniete svetu uslugu."
"ao mi je to moram da te razoaram", ree Daf. "Nee svi uzeti uea u velikom Doruku moi
na nebu. Mogu sebi uzeti izvesne slobode s njima, ali me smrt ne zanima. Bie da je to pre polje rada moga
sina."
"Hou samo da se obezbedim da Roel moe biti izuzeta iz toga."
"Neu je ni dotai", odvrati Daf. "Eto? Da li si zadovoljan?"
"Jesam, da. Hvala."
"Pa da ponemo?"
"ta planirate?"
"Treba samo da jednog po jednog gosta dovede kod mene. Neka prvo neto popiju, a onda...
povedi ih u obilazak kue."
"Mukarce ili ene?"
"Prvo mukarce", odvrati Daf, ponovo priavi prozoru. "Oni su povodljiviji. Da li se to meni ini ili
se smrkava?"
"Samo se naoblailo."
"Kia?"
"Sumnjam."
"teta. Ah, evo jo gostiju kod kapije. Bie bolje da sie i poeli im dobrodolicu."
VI
Bilo je besmisleno, i Haui je to znao, ponovo se vratiti u umu na ivici Srnoudoline. Susret koji je
tamo doiveo nije mogao da se ponovi. Fleera vie nije bilo, a njegov nestanak ga je liio mogunosti da
razjasni stvari. Ipak se vratio onamo, neodreeno se nadajui da bi mu povratak na mesto na kome je sreo
oca mogao dozvati u seanje neto, bez obzira koliko to bilo zakrljalo, to bi mu moglo pomoi da doe do
istine.
Sunce je zaklanjao magliasti sloj oblaka, ali ispod kronji drvea bilo je isto onako toplo kao i dva
prethodna puta kada je bio ovde. Moda ak i toplije; ali sigurno vlanije. Iako je nameravao da krene pravo ka
onom mestu na kome je sreo Fleera, put kojim je iao ispao je isto onako krivudav kao i njegove misli. Nije
pokuao da ga ispravi. Svojim dolaskom ovamo iskazao je potovanje; figurativno je skinuo eir u znak
seanja na majku i oveka koji mu je nerado postao otac.
Ali sluajno, ili zahvaljujui nekom ulu koga nije bio svestan, vratio se na put kojim je nameravao
da poe i, ni ne shvativi u prvom trenutku gde je, iziao je iz zaklona drvea i obreo se na krunoj istini na
kojoj je pre osamnaest godina njegov ivot bio zazvan. To je bila prava re. Ne zaet; zazvan. Fleer je bio
neka vrsta maioniara. To je bila jedina re koju je Haui uspeo da pronae da ga opie. A on, Haui, bio je trik.
Osim to su umesto aplauza i buketa dobili samo... Haui, njegova majka i maioniar... bedu i bol. Protraio je
dragocene godine, a mogao je ranije da doe ovamo i sazna ovu sutinsku injenicu o sebi: da on uopte nije
oajnik. Ve samo zec izvuen iz eira, za ui, zec koji se koprcao.
Odlutao je do peine na ijem ulazu se i dalje nalazila ograda na kojoj je stajalo policijsko
upozorenje koje je trebalo da odvrati pustolove. Stojei ispred barikade, zagledao se u razjapljenu rupu u tlu.
Negde dole u mraku njegov otac je ekao i ekao, drei svoga neprijatelja kao sama smrt. Sada se tamo
dole nalazio samo komedija i, koliko je shvatio, le nikada nee biti izvaen.
Podigao je pogled i ceo njegov sistem napravio je salto. Nije bio sam. S druge strane groba stajala
je Do-Bet.
Zurio je, ubeen da e ona nestati. Nemogue da je ona ovde; nemogue posle prole noi. Ali
njegove oi su je i dalje videle.
Bili su suvie udaljeni jedno od drugog da bi je upitao ta radi ovde ne podiui glas, a to nije eleo
da uradi. eleo je da zadri ovu aroliju. A pored toga, da li mu je uopte odgovor bio potreban? Ona je bila
ovde jer je on bio ovde jer je ona bila ovde; i tako dalje.
Ona se prva pokrenula, aka joj je krenula prema gornjem dugmetu na tamnoj haljini koju je imala
na sebi, otkopala ga je. Izraz na licu joj se izgleda nije izmenio, ali nije mogao biti siguran da mu ne izmiu
nijanse. Skinuo je naoari kada je zaao meu drvee, a kako nije eleo da ih potrai u depu na koulji,
preostalo mu je samo da gleda, i eka, i nada se da e nastupiti trenutak kada e prii jedno drugom. U
meuvremenu je otkopala gornji deo haljine i upravo je otvarala kopu kaia. I dalje se opirao da krene
prema njoj, mada se jedva suzdravao. Pustila je da joj kai haljine sklizne na tle, a zatim je ukrstila ruke,
Page 164
dohvatila porub u nameri da je skine preko glave. Nije se usuivao da die, u strahu da ne propusti ijedan
trenutak ovog obreda. Nosila je bele gaice, ali ne i prslue, jer su se ispod haljine pojavile njene nage grudi.
Digao mu se. Malo se pomerio kako bi mu bilo udobnije, a ona je taj pokret protumaila kao poziv,
odbacila je haljinu na tle i krenula ka njemu. Jedan korak bio je dovoljan. I on je krenuo ka njoj, oboje su se
drali svog dela barikade. Skinuo je sako u hodu i ostavio ga za sobom.
Kada su se nali na nekoliko stopa jedno od drugog, ona ree:
"Znala sam da e biti ovde. Ne znam kako. Vozila sam se iz oping centra sa Rut..."
"S kim?"
"To sada nije vano. Samo sam htela da se izvinim."
"Zbog ega?"
"Prole noi. Nisam ti verovala, a trebalo je."
Prinela je aku njegovom licu.
"Oprata li mi?"
"Nemam ta", ree on.
"elim da vodim ljubav s tobom."
"Da", odvrati on, kao da to i nije morala da kae, to je bilo tano.
Bilo je lako. Posle svega to se dogodilo, a iji cilj je bio da ih rastavi, bilo je lako. Bili su poput
magneta. Kako god ili ko god da ih rastavi, morali su ponovo da se spoje, ovako; nisu mogli da se odupru
tome. Nisu eleli.
Poela je da mu izvlai koulju iz pantalona. Pomogao joj je, svukavi je preko glave. Nastupile su
dve sekunde tame dok mu je prekrivala lice, tokom kojih je njenu sliku, lice, grudi i donji ve video otro u glavi
poput scene osvetljene munjom. Zatim se ponovo pojavila, otkopavala mu je kai. Skinuo je cipele, a zatim
izveo ples na jednoj nozi kako bi skinuo sokne. Na kraju je pustio da mu spadnu pantalone i iziao iz njih.
"Plaila sam se", ree ona.
"Sada ne. Sada se ne plai."
"Ne."
"Ja nisam avo. Nisam Fleerov. Tvoj sam."
"Volim te."
Poloila je dlanove na njegove grudi i poela da ih povlai u stranu, kao da poravnava jastuke.
Zagrlio ju je i privukao k sebi.
Kurac mu je napinjao mini gae. Umirio ga je tako to je poeo da je ljubi, klizei akama niz njena
lea do ruba kilota i na kraju ih uvukavi unutra. Njeni poljupci kretali su se od njegovog nosa do brade, liznuo
joj je usne kada su njena usta prela preko njegovih. Stisla je svoje telo uz njegovo.
"Ovde", ree ona jedva ujno.
"Da?"
"Da. Zato da ne? Niko nas ne moe videti. elim to, Haui."
Osmehnuo se. Odvojila se od njega, spustila na kolena ispred njega i stala da mu svlai gae dok
nije potpuno otkrila njegov kurac. Neno ga je dohvatila, a zatim odjednom pritisla jae, iskoristivi to da ga
povue na tle. Kleknuo je pred nju. I dalje ga nije putala, ve je nastavila da ga trlja sve dok nije poloio svoju
aku preko njene i odvojio joj prste.
"Ne valja?" upita ona,.
"Suvie je dobro", zadahta on. "Ne elim da opalim."
"Opali?"
"Da svrim. Izbacim. Ispustim je."
"elim da je ispusti", ree ona, legavi pred njega. Kurac mu je sada vrsto bio prislonjen uz trbuh.
"elim da je ispusti u meni."
Nagnuo se nad nju i spustio joj ake na bokove, a zatim poeo da joj svlai kilote. Dlake na njenom
intimnom delu bile su tamnije od njene plave kose, ali ne mnogo. Spustio je lice i stao da je lie. Njeno telo se
ukrutilo pod njegovim, a zatim opustilo.
Krenuo je zatim jezikom ka njenom pupku, od pupka ka grudima, od grudi ka licu, dok se nije naao
na njoj.
"Volim te", ree on i ue u nju.
VII
Tek kada je poela da pere krv sa eninog vrata, Tesla je poblie osmotrila krst oko njenog vrata.
Istog asa ga je prepoznala, bio je isti kao medaljon koji joj je Kisun pokazao. Ista sredinja prilika, rairenih
ruku i nogu; iste etiri linije varijacija ljudskog bia koje su se granale iz nje.
"oal", ree ona.
Page 165
ena je otvorila oi. Nije se polako vraala k svesti. U jednom trenutku bila je uspavana za sve
namere i ciljeve. U narednom oi su joj bile irom otvorene i budne. Bile su tamno sive.
"Gde se nalazim?" upita ona.
"Zovem se Tesla. U mom si stanu."
"U Kozmu?" upita ena. Glas joj je bio slab; unitili su ga toplota, vetar i umor.
"Da", ree Tesla. "Izile smo iz Petlje. Kisun nas ne moe ovde dohvatiti."
Znala je da to nije bilo ba potpuno tano. aman je ve dva puta uspeo da doe do Tesle koja se
nalazila upravo u ovom stanu. Jednom dok je spavala; drugi put dok je kuvala kafu. Verovatno ga nita nije
moglo spreiti da to ponovo uini. Ali nije oseala njegov dodir, nije oseala ama ba nita. Moda je eleo da
je pusti da obavi za njega posao i nije hteo da se mea. Moda je imao druge planove. Ko bi to mogao znati?
"Kako se zove?" upita ona.
"Meri Murales", odvrati ena.
"Ti si jedna od oala", ree Tesla.
Merine oi zatreptae kada je primetila Raula koji je stajao kod vrata.
"Ne brini", stade da je umiruje Tesla. "Ako si u stanju da poveruje meni, onda sigurno moe
verovati i njemu. Ako ne eli da poveruje nijednome od nas, onda smo svi izgubljeni. Reci mi..."
"Da. Ja sam jedna od oala."
"Kisun mi je kazao da je on poslednji."
"On i ja."
"Ostali su ubijeni, kao to je kazao?"
Ona klimnu. Ponovo je skrenula pogled ka Raulu.
"Rekla sam ti", poe Tesla.
"Ima neto udno kod njega", primeti Meri. "On nije ljudsko bie."
"Ne brini, znam", odvrati Tesla.

"Iad?"
"Majmun", ree ona. Zatim se okrenu ka Raulu. "Nema nita protiv to sam joj kazala?"
Raul niti je ita rekao niti uinio u znak odgovora.
"Kako?" zanimalo je Meri.
"To je pria i po. Mislila sam da bi ti mogla znati vie o tome od mene. Fleer? Momak po imenu
Daf; ili sadanji Daf? Ne?"
"Ne."
"E onda... obe imamo dosta toga da nauimo."
U prostranstvima Petlje Kisun je sedeo u svojoj kolibi i dozivao pomo. Muralesova je pobegla.
Rane su joj, nema sumnje, bile duboke, ali preivela je ona i gore. Morao je da doe do nje, to je znailo da
mora protegnuti svoj uticaj u stvarno vreme. Radio je on to i ranije, razume se. Na taj nain je doveo Teslu kod
sebe. Pre nje je bila i nekolicina drugih koji su lutali du Jornade del muerto. Randolf Daf je bio jedan od tih
lutalica, koje je uspeo da dovede u Petlju. To nije bilo jako teko. Ali uticaj koji je sada eleo da ispolji nije
podrazumevao ljudski um, ve bia bez uma koja ak nisu bila ni iva u bilo kom pravnom smislu.
Predstavio je sebi Likse, koji su nepomino leali na podu od ploica. Zaboravili su na njih. Dobro.
Oni nisu bili naroito suptilne zveri. Da bi obavili svoje nedelo najbolje to su mogli, trebalo je skrenuti panju
rtava na neto drugo. A u ovom trenutku, panja im je, nema sumnje, bila skrenuta na neto drugo. Ako bude
brz, jo bi i mogao da uutka svedoka.
Na njegov poziv je odgovoreno. Pomo je stizala puui u stotinama, ispod vrata. Bube, mravi,
korpije. Raskrstio je noge koje je prethodno drao prekrtene i privukao stopala k telu, kako bi im omoguio
slobodan prilaz njegovim genitalijama. Pre mnogo godina bio je u stanju da izazove erekciju i ejakulaciju
sluei se samo voljom, ali godine i Petlja su ga sredili. Sada mu je bila potrebna pomo, a poto su zakoni
ove postavke jasno zabranjivali opsenaru da se dodirne, bilo mu je potrebno malo vetake pomoi. Znali su
ta im je initi, uspuzali su uz njega, a kretanje njihovih udova, njihovi ujedi i ubodi su ga uzbuivali. Na taj
nain je stvarao Likse, ejakulirajui na vlastiti izmet. Semenske postavke su mu oduvek bile najdrae.
Dok su se bavili njime, on dopusti da mu se misli vrate Liksima na ploicama, dozvolivi talasima
senzacija da se penju uz preplavljeni perineum i muda kako bi izgurao svoju nameru prema mestu gde su oni
leali.
Bilo im je potrebno samo malo ivota, da donesu malo smrti...
Meri Murales je zatraila da uje Teslinu priu pre nego to ona ispria svoju i, uprkos tihom glasu,
govorila je poput ene ijim se zahtevima retko nije izlazilo u susret. Ni ovaj put nije bio izuzetak. Tesla je bila
srena to moe da joj ispria svoju priu, ili pre tu priu (ona je uestvovala tek u jednom njenom malom
delu), to je najbolje umela, nadajui se da e Meri biti u stanju da malo rasvetli najzagonetnije pojedinosti.
Page 166
Meutim, ona je utala dok Tesla nije zavrila, a to je potrajalo... trebalo je ispriati i ono to je znala o
Fleeru, Dafu, njihovoj deci, Nunciu i Kisunu... gotovo pola sata. Potrajalo bi i due da se nije bila izvetila u
konciznom iznoenju rezimea zapleta za studije. Vebala je na ekspiru (lako je bilo sa tragedijama, komedije
su bile zeznute) dok nije ula u tos. Ali ova pria nije bila maji kaalj. Kada je poela da je iznosi, razlila se u
svim pravcima. Bila je to i ljubavna pria i pria o poreklu vrsta. Govorila je o ludosti, apatiji i izgubljenom
majmunu. Kada je bila tragina, kao u sluaju Vensove smrti, bila je takoe i apsurdna. Kada se odvijala na
krajnje svetovnim mestima, kao u oping centru, sutina joj je esto bila vizionarska. Nije znala kako bi sve to
tano iznela. Pria se tome protivila. Svaki put kada bi pomislila da je krenula pravo ka nekom cilju, neto bi
iskrsnulo.
Ako bi kazala: "Sve je povezano..." jednom je to izgovorila deset puta, mada nije uvek znala (u
stvari retko je znala) kako ili zato.
Moda je Meri mogla da obezbedi veze.
"Ja sam zavrila", ree Tesla. "Na tebe je red."
ena je trenutak prikupljala snagu. Zatim poe.
"Nema sumnje da si dobro upoznata sa skoranjim dogaajima, ali tebe zanima ta se to dogodilo
to je oblikovalo te dogaaje. Razume se. Oni za tebe predstavljaju tajnu. Ali moram rei da ih je veina tajna i
za mene. Ne mogu odgovoriti na sve probleme. Mnogo toga ne znam. Ako tvoje svoenje rauna ita
dokazuje, onda dokazuje to da mnogo toga niko od nas ne zna. Ali mogu ti odmah rei neke pojedinosti. Prvo,
one najjednostavnije: Kisun je taj koji je pobio ostale oale."
"Kisun? Zeza me?"
"Nemoj zaboraviti da sam bila jedna od njih?" primeti Meri. "Godinama je kovao zavere protiv nas."
"S kim?"
"Pogodi! Iad Uroborima. Ili njihovim predstavnicima u Kozmu. Kada oali budu mrtvi, moda je
mislio da upotrebi Umetnost, i propusti Iade."
"Sranje! Znai ono to mi je kazao o Iadima, Sutini... sve je to tano?"
"Oh, da. On lae samo kada mora. Rekao ti je istinu. To je deo njegove briljantnosti..."
"Ne vidim ta je toliko briljantno u skrivanju u kolibi..." ree Tesla, pa zastade. Zatim nastavi: "Samo
malo. To se ne uklapa. Ako je on odgovoran za smrt oala, ega ima da se plai? Zato se uopte krije?"
"Ne krije se on. On je tamo zatvoren. Trojstvo je njegov zatvor. Jedini nain na koji moe da
izae..."
"Jeste da pronae drugo telo u kome e izii."
"Tano."
"Moje."
"Ili Randolfa Dafa pre tebe."
"Ali nijedno od nas nije naselo."
"A on nema mnogo posetilaca. Potrebno je da se stekne neverovatno mnogo okolnosti pa da se
neko uopte nae u vidokrugu Petlje. On ju je stvorio kako bi sakrio svoj zloin. Sada ona skriva njega. S
vremena na vreme neko poput Dafa... napola lud... stigne do take u kojoj Kisun moe da preuzme kontrolu i
uvede ga unutra. Ili tebe, jer ti je Nuncio prodro u sistem. Ali inae, on je sam."
"Zato je tamo zarobljen?"
"Ja sam ga zarobila. Mislio je da sam mrtva. Doneo je moje telo u Petlju sa ostalima. Ali ja sam
ustala. Suprotstavila sam mu se. Toliko sam ga razbesnela da me je napao, uprljavi svoje ake mojom
krvlju."
"I grudi", izgovori Tesla setivi se da je na trenutak ugledala Kisunovo telo poprskano krvlju, kada
mu je prvi put utekla.
"Uslovi koji vladaju u postavci su jasno odreeni. Unutar Petlje se ne sme prolivati krv, ili opsenar
postaje njen zatvorenik."
"ta ti je to postavka Petlje?"
"Molba. Manevar. Trik."
"Trik? Ti pravljenje petlje u vremenu naziva trikom?"
"To je drevna postavka", odvrati Meri. "Vreme izvan vremena. Svuda e nai podatke o tome. Ali
postoje zakoni koji se odnose na sva stanja materije, a ja sam ga naterala da jedan prekri. Postao je vlastita
rtva."
"Ali i ti si bila tamo zarobljena?"
"Ne bi se ba tako moglo rei. elela sam da umre, a nisam znala nikoga u Kozmu ko bi to mogao
da obavi. Ostali oali su bili pobijeni. Morala sam da ostanem u nadi da u ga ubiti."
"Onda bi i ti prosula krv."
"Bolje i to, i biti zarobljena, nego da on nastavi da ivi. Ubio je petnaestoro velikih mukaraca i ena.
istih, dobrih dua. Jednostavno ih je pogubio. Neke je muio iz istog zadovoljstva. Ne lino, razume se.
Imao je agente. Ali on je zamislio celu stvar. Sredio da se razdvojimo, kako bi mogao da nas se rei, jedno po
Page 167
jedno. Zatim je naa tela vratio kroz vreme do Trojstva, gde je znao da nikakav trag nee ostati."
"Gde su oni?"
"U gradu. Ono to je ostalo od njih."
"Blagi Boe", Tesla se setila Kue Smrada i stresla: "Umalo ih nisam lino videla."
"Kisun te je, razume se, spreio."
"Ne silom. Pre bih rekla da se radilo o ubeivanju. On ume da bude veoma ubedljiv."
"Svakako. Sve nas je godinama vukao za nos. oal je... hou da kaem bio je... drutvo u koje se
najtee ulanjivalo na celom svetu. Postoje sredstva, neverovatno sloena, za testiranje i proiavanje
moguih lanova pre nego to oni uopte shvate da drutvo postoji. Kisun je nekako uspeo da izbegne tu
proceduru. Ili su ga Iadi moda ukaljali kada je ve postao lan, i to je mogue."
"Da li se zaista tako malo zna o Iadima kao to on kae?"
"Jedva da koje obavetenje procuri iz Metakozma. To je zapeaeno stanje bia. Ono to znamo o
Iadima moe se izneti u nekoliko rei. Ima ih mnogo; oni ne definiu ivot onako kako to radite vi ljudska bia...
zapravo, moda se radi o antitezi; i ele Kozm."
"Kako to misli, vi ljudska bia?" upita Tesla. "Izmeu tebe i mene nema razlike."
"I jesi i nisi u pravu", odvrati Meri. "Nema sumnje da sam jednom bila kao ti. Ali proces proienja
menja prirodu. Da sam bila ljudsko bie ne bih mogla da preivim u Trojstvu dvadeset godina, hranei se
korpijama i gasei e blatom. Bila bih mrtva to je i bila Kisunova namera."
"Kako to da si preivela pokuaj ubistva, a drugi nisu?"
"Srea. Instinkt. Jednostavno sam odbila da dopustim tom kopiletu da pobedi. Nije ugroena samo
Sutina, mada je i ona sama po sebi dovoljno vredna. U pitanju je Kozm. Ako se Iadi probiju, nita u ovoj ravni
postojanja nee proi netaknuto. Verujem..." Iznenada je prestala da govori i uspravila se u krevetu.
"ta je bilo?" upita Tesla.
"ula sam neto. U susedstvu."
"Velika opera", odvrati Tesla. I dalje su se probijali zvuci Luije od Lamermura.
"Ne", ree Meri. "Neto drugo."
Raul je ve krenuo u potragu za izvorom zvuka pre nego to ga je Tesla uopte zamolila da to uini.
Ona ponovo usredsredi panju na Meri.
"Ima jo toga to nisam dobro shvatila", ree ona. "Dosta toga. Kao na primer, zato se Kisun muio
da tela odnese u Petlju. Zato ih nije unitio ovde napolju u normalnom svetu? I zato si ti dozvolila da i tebe
odnese?"
"Bila sam ranjena; gotovo mrtva. Tako da su on i njegove ubice mislili da jesam mrtva. Osvestila
sam se tek kada su me bacali na gomilu tela."
"Pa ta se dogodilo sa njegovim ubicama?"
"Poznavajui Kisuna, verovatno ih je pustio da umru u Petlji, pokuavajui da pronau put napolje.
Takve stvari ga zabavljaju."
"I tako celih dvadeset godina jedina iva bia u Petlji... ili gotovo ljudska... bili ste ti i on."
"Ja napola luda. I on sasvim lud."
"I ti prokleti Liksi, tagod da su oni."
"Njegov izmet i seme, eto ta su oni", odvrati Meri. "Njegovo govno, udebljano i podivljalo."
"Isuse."
"I oni su tamo zarobljeni isto kao i on", ree Meri, sa izvesnim zadovoljstvom. "U Nuli, ako Nula
moe..."
Raulov krik iz susedne prostorije prekinuo ju je u pola misli. Tesla je ve skoila i stigla do kuhinje u
nekoliko sekundi, gde ga je nala kako se rve sa jednim od Kisunovih isranih stvorenja. Njena pretpostavka da
ona umiru kada se izvedu iz Petlje nije mogla biti pogrenija. Ova zver u njegovim rukama delovala je jae od
onih protiv kojih su se ona i Meri borile, uprkos tome to je predstavljala samo glavu. Usta su joj bila iroka i
pribliavala su se Raulovom licu. Napala ga je ve najmanje dva puta. Krv mu je curila iz rane posred ela.
Prila mu je i uhvatila to stvorenje sa obe ake, osetivi jo jae gaenje od dodira i mirisa sada kada je znala
njegovo poreklo. Nije se predavala ni sada kada su je etiri ake spreavale da nanosi dalje tetu. Imala je
snagu tri svoje prethodne inkarnacije. Znala je da je samo pitanje vremena kada e ih oboje izmoriti i ponovo
nasrnuti na Raulovo lice. Ovog puta nee mu samo odgristi elo.
"Ja u da pustim", ree Tesla, "idem po no. U redu?"
"Pouri."
"Moe se kladiti da hou. Dok izbrojim do tri, vai? Spremi se da je preuzme celu."
"Spreman sam."
"Jedan... dva... tri!"
Pustila je na tri i potrala do sudopere. Pored nje je stajala gomila neopranih sudova. Stala je da
pretura po tom haosu traei odgovarajue oruje, dok su sudovi klizili u svim pravcima; nekoliko ih se razbilo
pavi na pod. Ali lavina je otkrila elik; jedan iz kompleta kuhinjskih noeva koji joj je majka poklonila pre dva
Page 168
Boia. Dohvatila ga je. Drka je bila lepljiva od prolonedeljnih lazanja i prljavtine koja ga je od tada
poprskala, ali prijao joj je njegov dodir.
Kada se okrenula da ponovo pritekne Raulu u pomo, setila se da su iz Petlje doneli vie od jednog
komada Liksa... najmanje pet ili est, pomisli ona... a sada je videla samo jedan. Ostali su nestali s poda. Nije
imala vremena za daljnju brigu. Raul je vrisnuo. Pohitala mu je upomo, napavi telo Liksa noem. Zver je
istog asa odgovorila na napad, cimnuvi glavu i pokazavi crne zube nalik na igle. Naciljala je u to lice i
napravila ranu u eljusti iz koje je u naletima pokuljao prljavi uti gnoj koji je do pre nekoliko minuta smatrala
za krv. Poela je pomahnitalo da se uvre, tako da ju je Raul jedva uspevao da kontrolie.
"Na tri..." ree mu ona.
"ta ovog puta?"
"Baci je!"
"Brza je."
"Ja u je zaustaviti", ree ona. "Samo uradi kako ti kaem! Na tri! Jedan... dva... tri!"
Posluao ju je. Liks je poleteo preko prostorije i tresnuo o pod. Dok se stvorenje koprcalo da se
pripremi za novi napad, Tesla je podigla no i, drei ga sa obe ake, zarila ga u njega. Majka se razumela u
noeve. Otrica je zasekla kroz to stvorenje i prikovala ga za pod, dok su ivotni sokovi nastavili da otiu iz
njegovih rana.
"Imam te, drkadijo!" ree ona, a onda se okrenu ka Raulu. Poto se napad okonao, poeo je da
drhti, a krv mu je i dalje obilno tekla s lica.
"Bie bolje da operemo te rane", ree mu Tesla. "Ne zna kakav se otrov moe kriti u tim
stvorenjima."
On klimnu i krenu ka kupatilu, dok je ona uputila jo jedan pogled na samrtne muke Liksa. Upravo u
trenutku kada se vratila na misao koja joj je zaokupila mozak kada se pojavila sa noem (gde su ostali?), ula
je Raula kako kae:
"...Tesla."
i znala je gde su otili.
Stajao je na vratima spavae sobe. im je ugledala izraz uasa na njegovom licu, znala je ta vidi.
Pa ipak je, videvi ta su Kisunove zveri uinile eni koju je ostavila da lei na krevetu, ispustila jecaj gaenja.
Jo su bile zaokupljene ubijanjem. Bilo ih je est i, poput one koja je napala Raula, bile su jae od zmija koje
su srele u Petlji. Meri nije mogla da im se odupre. Dok je Tesla pokuavala da pronae no da zatiti Raula...
a taj napad je smiljen samo da bi joj odvukao panju... oni su uspuzali na nju i obmotali joj se oko vrata i
glave. Divlje se borila, napola pri tom skliznuvi sa kreveta, gde je njeno telo, izmrcvarena vrea kostiju, i dalje
lealo. Jedan od Liksa se pojavio s druge strane njenog lica. Tako ga je sredio da se nije moglo prepoznati.
Odjednom je postala svesna Raulovog prisustva; i dalje je drhtao pored nje.
"Nita vie ne moemo", ree ona. "Treba da se opere."
On smrknuto klimnu i ode. Liksi su silazili, pokreti su im postajali sve mlitaviji. Verovatno je Kisun
mogao na pametniji nain da iskoristi svoju energiju nego da je trai na agente i nastavak zlodela. Zatvorila je
vrata pred tim prizorom, bilo joj je muka i otila je da proveri ne nalazi li se jo koji negde ispod nametaja.
Stvorenje koje je prikovala za pod sada je bilo potpuno mrtvo; ili bar nepokretno. Prola je pored njega i otila
da potrai drugo neko oruje pre nego to pretrai ostatak stana.
Raul je u kupatilu ispustio krvavu vodu iz lavaboa i zagledao se u ranu koju mu je naneo Liks. Bila je
povrinska. Ali neto od otrova Liksa ipak je dospelo u njegov sistem, na ta ga je Tesla upozorila. Celo telo
kao da mu se treslo iznutra, a u ruci koju je dotakao Nuncio osetio je dobovanje kao da ju je umoio u kipuu
vodu. Spustio je pogled. Ruka ispred njega je izgubila svoju supstancijalnost, kroz vrsto meso i kosti video se
lavabo. Uhvatila ga je panika, pa se ponovo zagledao u svoj odraz u ogledalu... I on je postao magliast, zid
kupatila se gubio, a neka druga slika... jaka i sjajna... traila je da se pojavi iza njega.
Otvorio je usta da pozove Teslu u pomo, ali pre nego to je to uspeo da uini, njegov lik je potpuno
nestao iz ogledala; a isto tako... posle jednog trenutka potpune dislokacije... nestalo je i samo ogledalo. Sjaj
oko njega postao je zaslepljujui i neto ga je uhvatilo za ruku koju je dotakao Nuncio. Setio se kako mu je
Tesla opisala da joj je Kisun stezao utrobu. Sada je taj isti um uhvatio njega za ruku i povukao.
Dok su se poslednji tragovi Teslinog stana povlaili pred beskrajnim, uarenim obzorjem, on isprui
neukaljanu ruku ka mestu gde se nekada nalazio lavabo. Uinilo mu se da je dodirnuo neto iz sveta koji je
napustio, ali nije mogao biti siguran u to.
A onda je sva nada nestala, i on se obreo u Kisunovoj Petlji.
Tesla je ula kako je neto palo u kupatilu.

"Raule?" izusti ona.
Nije bilo odgovora.
"Raule? Jesi li dobro?"
Page 169
Uplaivi se najgoreg, ona pohita sa noem u aci. Vrata su bila zatvorena, ali ne i zakljuana.
"Jesi li unutra?" upita ona. Kada ni po trei put nije dobila nikakav odgovor, otvorila je vrata. Krvavi
pekir bio je isputen na pod, ili je pao, povukavi sa sobom gomilu toaletnih sitnica: to je bila ona buka koju je
ula. Ali Raula nije bilo.
"Sranje!"
Zatvorila je slavinu iz koje je i dalje curilo i, okrenuvi se, ponovo ga pozvala po imenu, a zatim je
krenula kroz stan, strahujui svaki put kada bi zavila za neki ugao da e ga nai u istom stanju u kome je nala
Meri. Ali nigde mu nije bilo ni traga; niti je bilo novih Liksa. Konano, uspevi da se smiri kako bi se pripremila
za prizor na aravima, otvorila je vrata spavae sobe. Nije ga bilo ni tamo.
Dok je stajala na vratima, Tesla se setila izraza uasa na njegovom licu kada je ugledao Merin le.
Da to jednostavno nije bilo previe za njega? Zatvorila je vrata kako vie ne bi gledala to telo na krevetu i otila
do ulaznih vrata. Bila su pritvorena, onako kako ih je ostavila kada su uli. Ostavivi ih tako, krenula je niz
stepenice, pa du zgrade, dozivajui ga u hodu, sve ubeenija da je zakljuio kako vie ne moe da podnosi
ovo ludilo i uputio se ulicom ka Zapadnom Holivudu. Ako je to uinio, onda je jedno ludilo zamenio drugim, ali
to je bio njegov izbor i ona nije mogla biti odgovorna za posledice.
Kada je stigla do ulice, njega tamo nije bilo. Na tremu kue nasuprot nje sedela su dva mladia i
uivali u poslednjoj popodnevnoj svetlosti. Nije im znala imena, ali im je prila i upitala:
"Jeste li videli jednog oveka?" obojica izvie obrve i osmehnue se.
"Nedavno?" upita jedan od njih.
"Malopre. Da je istrao iz one kue prekoputa?"
"Upravo smo izili", ree drugi. "ao mi je."
"ta je uinio?" upita prvi. Primetivi u no u Teslinoj aci. "Previe ili premalo?"
"Premalo", odvrati Tesla.
"Jebi ga", glasio je odgovor. "Ima ih jo mnogo." "Ne kao to je on", odvrati ona. "Verujte mi. Ne kao
on. Svejedno hvala."
"Kako izgleda?" zaula je pitanje dok je prelazila ulicu.
Osvetoljubivi deo Tesle, onaj kojim se nije ba ponosila, ali koji je izbijao na povrinu kada bi se
neko runo poneo prema njoj, kao sada, odvrati: "Poput jebenog majmuna", glasom koji je sigurno odjeknuo
do pola Santa Monike i Melrousa. "Izgleda poput jebenog majmuna."
E pa, Tesla draga, ta sada?

Sipala je sebi tekilu, sela i stala da razmatra situaciju. Raul nestao; Kisun u dosluhu sa Iadima; Meri
Murales mrtva u spavaoj sobi. Nita to bi joj pruilo utehu. Sipala je sebi i drugu tekilu, svesna da je
pijanstvo, isto kao i san, moe pribliiti Kisunu vie no to bi to elela, ali bilo joj je potrebno da oseti plam u
grlu i stomaku.
Nije imalo svrhe ostati u stanu. Prava akcija odvijala se u Palomo Gaju.
Pozvala je Griloa. Nije bio u hotelu. Zamolila je hotelskog operatora da je povee sa recepcijom i
raspitala se da li iko zna gde se on nalazi. Niko nije znao. Iziao je sredinom popodneva, tako su joj kazali.
Sada je bilo etiri i dvadeset pet. Tvrdili su da je otiao bar pre jednog sata. Pretpostavljala je da je otiao na
prijem na Brdu.
Poto je nita nije zadravalo u Severnom Hantlejevom Putu osim ala za gubitkom saveznika,
najbolje e biti, zakljuila je, da pronae Griloa, pre nego to joj i njega okolnosti oduzmu.
VIII
Grilo nije u Gaj poneo odeu koja bi odgovarala skupu u Kunievom Oku, ali kako je to bila
Kalifornija, gde su patike i farmerke predstavljale formalnu odeu, pomislio je da nee biti sumnjiv u svom
svakodnevnom odelu. To je bila prva od mnogih greaka koje je poinio tog popodneva. ak su i straari na
ulaznoj kapiji bili odeveni u smokinge i nosili crne kravate. Ali on je imao pozivnicu na kojoj je ispisao lano ime
(Don Svift) i niko nije pravio pitanje oko toga.
Ovo mu nije bilo prvi put da se uvlai na neki skup pod lanim imenom. U danima kada je radio kao
reporter-istraiva (to je bilo sasvim neto drugo u odnosu na njegov sadanji posao petparakog traera)
poseivao je oivljene sastanke neo-Nacista u Detroitu kao daleki Gebelsov roak, prisustvovao je na nekoliko
seansi leenja verom koje je drao neki raspop ije bljezgarije je izneo u seriji lanaka koji su mu doneli
nominaciju za Pulicerovu nagradu, a najnezaboravniji je bio skup sado-mazohista, o kome je njegov lanak
spreen da bude objavljen, spreen intervencijom jednog senatora koga je tamo video na lancu kako jede
pseu hranu. U svim tim razliitim skupinama oseao se kao ispravan ovek u opasnom drutvu koji je krenuo
u potragu za istinom: Filip Marlou sa perom. Ovde mu je jednostavno bilo muka. Oseao se poput prosjaka
kome je pripala muka na gozbi. Na osnovu Elenine prie o proslavi zakljuio je da e sresti slavna lica; ali nije
Page 170
predvideo udan autoritet koji su ona imala nad njim, potpuno neprimeren njihovim vetinama. Pod krovom
Badija Vensa okupilo se na desetine najpoznatijih lica na svetu; legendi, idola, tvoraca stilova. Oko njih su se
kretala lica kojima nije mogao da pripie imena, ali ih je znao sa stranica Varijetea i Holivuskog reportera.
Monici te industrije... agenti, advokati i direktori studija. Tesla je u svojim estim podsmehivanjima Novom
Holivudu, uvala najotrovnije primedbe upravo za takve, poslovno-kolske tipove koji su istisnuli efove studija
starog stila, Vernera, elznika, Goldvina i njihov klan, kako bi vladali fabrikom snova svojim demografijama i
raunarima. To su bili mukarci i ene koji su birali boanstva za narednu godinu, stavljali njihova imena u usta
publici irom celog sveta. Razume se, to im nije uvek polazilo za rukom. Publika je bila prevrtljiva, ponekad
sasvim izvesno perverzna, pa bi odluila da uzdigne nekog nepoznatog nasuprot svim oekivanjima. Ali sistem
je bio pripravan na takve anomalije. Potpuni autsajder bio bi uvuen u panteon neverovatnom brzinom i svi bi
odmah poeli da tvrde kako su sve vreme znali da je ovek prava zvezda.
Meu ovde okupljenima bilo je nekoliko takvih zvezda, mladih glumaca koji nisu mogli lino
poznavati Badija Vensa, ali su se verovatno ovde nalazili jer je ovo bila urka nedelje; trebalo je videti ovo
mesto i biti vien u ovom drutvu.
Na drugom kraju sobe ugledao je Roel, ali bila je zauzeta primanjem laskavih pohvala... itava
skala oboavalaca okupila se oko nje, napajajui se njenom lepotom. Nije pogledala u Griloovom pravcu. ak
i da jeste sumnjao je da bi ga prepoznala. Na licu joj je lebdeo odsutan, sanjalaki izraz osobe koja je pod
dejstvom neeg mnogo jaeg nego to je divljenje. Pored toga, iz iskustva je znao da su ga lako meali sa
drugima. Bio je bezlian to je on pripisivao injenici da je pravi meanac. U njegovoj krvi mogli su se nai
tragovi veana, Rusa, Litvanaca, Jevreja i Engleza. Oni su vrlo uspeno potirali jedni druge. On je bio sve i
nita. U okolnostima kao to je bila ova to mu je davalo udno pouzdanje. Mogao je da proe kao bilo ko, a da
to niko ne primeti, osim ako ne napravi kakav veliki faux pas, pa ak i u takvim prilikama obino je uspevao da
se izvadi.
Prihvativi au ampanjca kojom ga je posluio jedan od kelnera, on se umeao meu ostale,
pravei mentalne zabeleke imena i lica koja je prepoznao; i imena onih u ijem su drutvu bili. Mada niko u
toj prostoriji, osim Roel, nije imao pojma ko je on, gotovo svi iji je pogled uhvatio su mu klimnuli, pa ak su
mu jednom ili dvaput mahnuli pojedinci koji su najverovatnije prikupljali poene u svom krugu poznanika na
tome koliko pripadnika ovog blistavog skupa poznaju. On je potpirivao tu varku, klimajui kada mu je bilo
klimano i odmahujui kada mu je mahano, tako da je, kada je preao preko sobe, ve imao vrsto utvrene
akreditive: bio je jedan od momaka. To mu je, pak, donelo u susret enu u kasnim pedesetim, koja ga je
prikovala pogledom i otro upitala:
"Dobro, ko si pa ti?"
Nije pripremio do u pojedinosti svoj alter-ego, kao to je to uinio pre nego to je iao kod
neo-Nacista i iscelitelja verom, pa je jednostavno odgovorio:
"Svift. Donatan."
Ona klimnu, gotovo kao da je znala.
"Ja sam Evelin Kajl", ree ona. "Molim te zovi me Iv. Svi me tako zovu."
"Dobro Iv."
"Kako tebe ljudi zovu?"
"Svift", odvrati on.
"Odlino" ree ona. "Da li bi stigao tog kelnera i doneo mi novu au ampanjca? Kreu se prokleto
brzo."
To joj nije bila poslednja koju je popila. Znala je mnogo o drutvu u kome su se nalazili, to mu je
otkrivala sa sve vie pojedinosti to joj je Grilo vie aa ampanjca donosio i komplimenata udeljivao, od kojih
je jedan od poslednjih bio naprosto genijalan. Nagaajui, kazao je da Iv ima oko pedeset godina. A ona je
priznala sedamdeset jednu.
"Uopte tako ne izgleda."
"Kontrola, dragi moj", ree ona. "Puna sam poroka, ali ni u jednom ne preterujem. Da li bi mi
dohvatio jo jednu od tih aa dok ne promaknu?"
Bila je savrena traara: dobronamerna u svojoj pokvarenosti. U prostoriji u kojoj su se nalazili
teko da se mogao nai mukarac ili ena o kojima nije znala neku gadost. Anoreksik u skareletnom, na
primer, bila je sestra bliznakinja Ani Kristol, ljubimice slavnih kvizova. Slabila je brzinom koja e se pokazati
fatalna po nju, smatrala je Iv, kroz tri meseca. Nasuprot njoj, Merv Tarner, jedan od nedavno najurenih
lanova vea Univerzala, toliko se nagojio od kada je napustio Crnu Kulu da ena odbija da spava s njim. to
se tie Lajze Andreate, jadno dete, provela je tri nedelje u bolnici po roenju drugog deteta, jer ju je njen
terapeut ubedio da u prirodi majka uvek pojede posteljicu. Pojela je svoju i doivela takvu traumu da umalo
nije od deteta napravila siroe pre nego to je uopte ugledalo majino lice.
"Ludilo", ree ona, osmehujui se od uveta do uveta, "je li tako?"
Page 171
Grilo je morao da se sloi s njom.
"Predivno ludilo", nastavi ona. "Celog ivota sam mu pripadala i mogu rei da nikada nije bilo
pomamnije. Prilino mi je toplo; hajdemo malo napolje?"
"Svakako."
Uhvatila je Griloa pod ruku. "Ume da slua", primeti ona kada su izili u batu. "to nije
uobiajeno za one koji se kreu u ovakvom drutvu."
"Zaista?" upita Grilo.
"ta si ti: pisac?"
"Da", odvrati on, jer mu je laknulo to ne mora da lae tu enu. Dopala mu se. "I nije neki posao."
"Niko od nas se ne bavi nekim vanim poslom", odvrati ona. "Budimo poteni. Mi neemo pronai
lek protiv raka. Mi se preputamo uicima, srce. Jednostavno se preputamo."
Odvukla je Griloa do dela fasade u obliku lokomotive smetenom u vrtu. "Pogledaj samo ovo? Tako
je runo, slae se?"
"Ne znam. Ima neeg privlanog u njima."
"Moj prvi mu je sakupljao amerike apstraktne ekspresioniste. Poloka, Rotkoa. Hladne stvari.
Razvela sam se od njega."
"Zbog slika?"
"Zbog sakupljanja, neprekidnog sakupljanja. To je bolest, Svifte. Rekla sam mu negde pred kraj...
Etane, ne elim da budem samo jedna u nizu tvojih kupljenih stvari. Ili one ili ja. Odabrao je stvari koje nisu
mogle da mu odgovore. Bio je takav ovek. Obrazovan, ali glup."
Grilo se osmehnu.
"Podsmeva mi se", ukori ga ona.
"Nipoto. Oduevljen sam."
Sva je zasijala dobivi kompliment. "Ti ne zna nikog ovde, je li tako?" iznenada je primetila.
Ta primedba ga je pomela.
"Ti si padobranac. Posmatrala sam te kako ulazi, pazei da te ne primeti domaica. Pomislila
sam... konano!... neko ko ne zna nikoga a eli to, i ja koja znam sve i alim zbog toga. Brak sklopljen na
nebu. Kako ti je pravo ime?"
"Rekao sam ti..."
"Ne vreaj me", prekinu ga ona.
"Zovem se Grilo."
"Grilo."
"Natan Grilo. Ali molim te... samo Grilo. Novinar sam."
"O kako je to dosadno. Pomislila sam da si moda aneo, koji je doao da nam sudi. Zna ono...
kao Sodoma i Gomora. Isus mi je svedok da to zasluujemo."
"Ne voli ba mnogo ove ljude", primeti on.
"O dragi moj, drago mi je to sam ovde, a ne u Ajdahu, ali samo zbog vremena. Razgovori koji se
ovde vode pravo su sranje." Pribila se uz njega. "Ne gledaj napadno, dobili smo drutvo."
Neki onii, proelavi i pomalo poznat ovek im se pribliavao.
"Kako se zove?" proaputa Grilo.
"Pol Lamar. Bio je Badijev partner."
"Komedija?"
"To bar tvrdi njegov agent. Jesi li video neki njegov film?"
"Ne."
"ovek vie moe da se nasmeje Mein Kampfu."
Grilo je jo pokuavao da ne prsne u smeh dok se Lamar pozdravljao sa Iv.
"Divno izgleda", ree on. "Kao i uvek." Okrenuo se ka Grilo. "A ko je tvoj prijatelj?" upita on.
Iv pogleda Griloa i na licu joj zaigra jedva primetan osmeh. "Moja grena tajna", odvrati ona.
Lamar uputi Grilou svoj reflektorski osmeh. "Izvinite, nisam upamtio vae ime."
"Tajne ne bi trebalo da imaju imena", ree Iv. "To im naruava arm."
"Propisno sam oamaren", primeti Lamar. "Dozvoli mi da ispravim greku i da te povedem u
obilazak kue."
"Mislim da nisam u stanju da savladam stepenice, duo", odvrati Iv.
"Ali ovo je bila Badijeva palata. Veoma se ponosio njome."
"Ne dovoljno da me pozove", odvrati ona.
"To je bilo utoite", ree Lamar. "Zbog toga joj je posveivao toliko panje. Trebalo bi da je
pogleda, njega radi. Oboje bi trebalo."
"Zato da ne?" pristade Grilo.
Evelin uzdahnu. "Kakva znatielja", ree ona. "Pa dobro... povedi nas."
Lamar to i uini, vrativi se s njima u predvorje, gde je tempo skupa malo opao. Posle toliko pia i
Page 172
poharanog bifea, gosti su se delimino primirili, dok je mali orkestar svirao usporene verzije standardnih
pesama. Nekolicina je plesala. Razgovor vie nije bio pomaman, ve priguen. Sklapani su poslovi; kovane
zavere.
Grilou je ova atmosfera ila na ivce, a oigledno i Evelin. Ona ga uhvati pod ruku dok su prolazili
pored gomile aptaa i njih dvoje krenue za Lamarom ka stepenitu na drugom kraju. Ulazna vrata bila su
zatvorena. Dva straara sa kapije stajala su leima okrenuta prema njima sa, akama skupljenim u pesnice
koje su drali prekrtene ispred prepona. I pored lelujavih melodija iz ou-programa, cela proslava je izila iz
predvienih okvira. Ostala je samo paranoja.
Lamar je ve preao desetak stepenika.
"Hajde, Evelin..." ree on, mamei je. "Nisu strme."
"Jesu za moje godine."
"Ne izgleda kao da ti je vie od..."
"Mani se laskanja", prekinu ga ona. "Doi u kada doem."
Sa Griloom pored sebe krenula je uz stepenice, po prvi put jasno otkrivajui koliko joj je godina.
Grilo je primetio da se na vrhu stepenica nalazi nekoliko gostiju koji su drali prazne ae. Svi su utali. Niko
nije ak ni aputao. U njemu je poela da raste sumnja da ovde neto nije u redu; to mu je instinkt i potvrdio
kada je bacio pogled u prizemlje. Roel je stajala u dnu stepenita, pogleda uprtog nagore. Zurila je pravo u
njega. Bio je ubeen da ga je prepoznala i da e ga ubrzo raskrinkati, pa joj je uzvratio pogled. Ali ona nije
nita kazala. Nastavila je da zuri u njega dok on nije skrenuo pogled. Kada se ponovo osvrnuo, nje vie nije
bilo.
"Ovde neto nije kako treba", promrmlja on Iv na uvo. "Mislim da ne bi trebalo da idemo dalje."
"Dragi, ve sam se popela do polovine", odvratila je ona glasno i povukla ga za ruku. "Nemoj me
sada napustiti."
Grilo podie pogled prema Lamaru i otkri da ga njegove oi posmatraju isto onako kao Roeline.
One znaju, pomisli on. One znaju, ali nita ne govore.
Ponovo je pokuao da odvrati Iv. "Zar ne bismo mogli to da obavimo kasnije?" upita on.
Nije se dala odgovoriti. "Idem sa ili bez tebe", ree ona i nastavi da se penje.
"Ovo je prvo odmorite", objavi Lamar kada stigoe do njega. Pored udnih, tihih gostiju imalo je
malo ta da se vidi, poto je Iv ve istakla svoju averziju prema Vensovoj umetnikoj kolekciji. Poznavala je
nekolicinu besposliara po imenima i javila im se. Odvratili su joj, ali krajnje rasejano. Bilo je neeg u njihovoj
mlitavosti to je Griloa podsetilo na narkose koji su se upravo ufiksali. Iv niko nije mogao lako da obmane.
"Saganski", obrati se ona jednome od njih. Na licu mu je bio izraz glumca idola koji se otrcao. Pored
njega je stajala ena iz koje kao da je neko iscedio i poslednji trag ivosti. "ta e ovde gore?"
Saganski podie pogled prema njoj. "..." ree on.
"Je li neko umro?" upita Iv. "Pored Badija."
"Tuno", odvrati Saganski.
"Svima e to da nam se desi", glasio je njen bezoseajan odgovor. "I tebi. Videe da hoe. Jesi li
bio u velikom obilasku kue?"
Saganski klimnu. "Lamar..." izgovori on i zakoluta oima u pravcu komedijaa, prebaci cilj, a potom
vrati pogled i spusti ga na njega: "Lamar nas je proveo unaokolo."
"Teko njemu ako sve ovo ne bude vredno truda", primeti Iv.
"Vredno je", glasio je odgovor Saganskog. "Zaista... je vredno. Naroito sobe na gornjem spratu."
"Ah da", ree Lamar. "Zato ne odemo pravo tamo?"
Griloovu paranoju nije nimalo ublaio susret sa Saganskim i enom. Ovde se dogaalo neto
krajnje uvrnuto.
"Mislim da smo dovoljno videli", ree Grilo Lamaru.
"Oh, ao mi je", odvrati komedija. "Zaboravio sam na Iv. Jadna Iv. Ovo mora da je za tebe isuvie."
Njegova saaljivost, odlino odmerena, postigla je upravo onaj efekat kakav je i eleo.
"Ne budi smean", frknu ona. "Moda jesam ostarela, ali nisam senilna. Povedi nas gore!"
Lamar slegnu ramenima. "Jesi li sigurna?"
"Sigurno da sam sigurna."
"E pa ako si ba navalila..." ree on i povede ih dalje, pored besposliara, do podnoja narednog
dela stepenita. Grilo ih je sledio. Dok je prolazio pored Saganskog, uo ga je kako mrmljajui ponavlja delove
malopreanjeg razgovora sa Iv. Mrtva riba mu je plutala u stranjem delu glave.
"...to je... zaista, to je... naroito gornje sobe..."
Iv je ve malo bila odmakla, odluivi da ne zaostane za Lamarom.
Grilo je pozva: "Iv. Ne idi dalje."
Nije obraala panju na njega.
"Iv?" ponovo ju je pozvao.
Ovog puta se osvrnula.
Page 173
"Ide li, Grilo?" upita ona.
Ako je Lamar i shvatio da joj se omaklo ime njene tajne niim to nije pokazao. Nastavio je da je vodi
do vrha stepenita, a zatim je zavio za ugao i nestao.
Mnogo puta u svojoj karijeri Grilo je izbegao batine zahvaljujui tome to je primao k znanju ba
ovakve signale koji su stizali do njega od trenutka kada su krenuli uz stepenice. Ali nije mogao da dopusti da Iv
bude unitena vlastitim egom. Psujui i sebe i nju podjednako, on krenu za njom i njenim zavodnikom.
Napolju, kod kapije, dolo je do manje pometnje. Poelo je vetrom koji se podigao niotkuda, hujei
kroz kronje drvea na Brdu poput plime. Bio je suv i pun praine i naterao je nekolicinu kasnih goi nazad u
limuzine kako bi popravile minku koja je poela da se razliva.
Iz tog naleta vetra izronila su kola; u kolima se nalazio prljavi mladi koji je tek tako zatraio da ga
puste u kuu.
Straari su ostali hlandokrvni. Imali su ve u svojoj karijeri posla sa bezbrojnim padobrancima poput
ovoga; sa klincima koji su imali petlje, ali ne i mozga i koji su samo eleli na trenutak da bace pogled na one
koji ive na visokoj nozi.
"Nema pozivnicu, sinak", ree jedan od njih deaku.
Padobranac izie iz kola. Bio je poprskan krvlju; ne svojom. A u oima mu se nazirao mahnit pogled
koji natera straare da posegnu za orujem koje su nosili pod jaknama.
"Moram da vidim svog oca", odvrati deak.
"Je li on ovde gost?" zanimalo je straara. Nije bilo nemogue da je ovo neki bogati klinac iz
Bel-Era, otkaio od droge, koji trai oca.
"Aha, gost je", odvrati Tomi-Rej.

"Kako se zove?" upita straar. "Klark, daj mi spisak."
"Nema njega ni na jednom od vaih spiskova", ree Tomi-Rej. "On ovde ivi."
"Pogreio si kuu, sinko", ree mu Klark koji je morao da povisi glas kako bi nadjaao huk vetra u
granama drvea, koji nije jenjavao. "Ovo je kua Badija Vensa. Osim ako nisi neko od njegovih kopiladi!" On
se isceri u pravcu treeg oveka, koji mu nije uzvratio osmeh. Njegov pogled bio je uprt u samo drvee, ili u
vazduh koji je komeao njegove kronje. Suzio je oi, kao da je nazirao neto na nebu prljavom od praine.
"Zaalie zbog ovoga, crnugo", govorio je klinac prvom straaru. "Vratiu se ja, i kaem ti... ti si
prvi na spisku." Uperio je prst u Klarka. "uje me? On je prvi. Ti odmah posle njega."
Vratio se u kola, i krenuo unazad, zatim okrenuo i uputio se niz Brdo. Zahvaljujui nekoj
obeshrabrujuoj sluajnosti, vetar kao da je krenuo za njim, nazad u Palomo Gaj.
"Jebeno udno", ree onaj to je gledao u nebo, dok su poslednji pokreti u drveu nestajali.
"Poi gore u kuu", obrati se prvi uvar Klarku. "Proveri da li je sve u redu tamo gore..."
"Zato ne bi bilo?"
"Pizda mu materina, 'oe li ili ne?" ree ovek, i dalje zurei niz Brdo za deakom i vetrom.
"Ne daj da ti otpadnu sise", odvrati Klark i ode da poslua.
Poto je vetar nestao, dvojica preostalih straara postae svesni posvemanje tiine. Nikakav zvuk
nije dopirao iz grada ispod njih. Niti iz kue iznad njih. A oni su se nalazili u utihloj aleji drvea.
"Jesi li ikada bio u okraju na frontu, Reb?" upita onaj koji je osmatrao nebo.
"Jok. A ti?"
"Naravno", stie odgovor. Izduvao je prainu u maramicu koju mu je ena Marsi ispeglala za gornji
dep smokinga. Zatim je mrcnuo i osmotrio nebo.
"Izmeu dva napada..." ree on.
"Da?"
"Upravo je ovakvo oseanje."
Tomi-Rej, pomisli Daf, istog asa prekinuvi sa poslom i uputivi se ka prozoru. Sva panja bila mu
je usmerena na posao koji je obavljao, tako da nije shvatio da mu je sin blizu dok ovaj ve nije krenuo niz
Brdo. Pokuao je mladiu da uputi poziv, ali poruka nije bila primljena. U prethodnim prilikama Daf je sasvim
lako manipulisao njegovim mislima, ali sada to vie nije bilo tako jednostavno. Neto se izmenilo; neto veoma
vano to Daf nije umeo da objasni. Deakov um vie nije bio otvorena knjiga. Meutim, oni signali koje je
ipak primao bili su zbunjujui. Pojavio se strah u deaku koji nikada ranije nije osetio; i hladnoa, duboka
hladnoa.
Nije imalo svrhe pokuavati da se razabere u tim signalima; okupirale su ga tolike druge stvari.
Deak e se vratiti. U stvari, to je bila jedina jasna poruka koju je primao: Tomi- Rej je nameravao da se vrati.
U meuvremenu, Daf je morao svoje vreme da posveti mnogo hitnijim stvarima. Ovo poslepodne
se i te kako isplatilo. Za nepuna dva sata ostvario je ono zbog ega je i organizovao ovo okupljanje. Dobio je
saveznike koji su posedovali duboku istotu nezamislivu meu teratama iz Gaja. Egoi, iji su plod bile, u
poetku opirali su se njegovom ubeivanju. To se moglo i oekivati. Nekolicina, mislei da e biti ubijeni,
Page 174
izvadila je novanike i pokuala mitom da se izvue iz gornje sobe. Dve ene su razgolitile svoje silikonske
grudi i ponudile svoja tela samo da ne umru; jedan od mukaraca pokuao je da postigne slinu nagodbu. Ali
njihova narcisoidnost se krunila poput zida od eera, a njihove pretnje, nagodbe, molbe i izvoenja uutkani
su im su poeli putem znoja da izbacuju svoje strahove. Sve ih je poslao nazad na zabavu, izmuene i
pasivne.
Drutvo koje je sada stajalo postrojeno du zidova bilo je proieno zahvaljujui sveim regrutima,
a entropijska poruka ila je od jedne terate do druge, dok se njihova raznolikost prenosila u senkama na neto
drevnije; tamnije, jednostavnije. Izgubile su svoju posebnost. Nije vie mogao nijednoj da pripie ime njenog
tvorca. Ganter Rotberi, Kristin epard, Lori Dojl, Martina Nesbit: gde su oni sada bili? Postali su obina,
namrgoena glina.
Imao je onoliku legiju kolikom je mogao da vlada; da je bila mnogo vea, njegova vojska bi se
razularila. Moda je ve i poela tako da se ponaa. Pa ipak, i dalje je odlagao trenutak kada e konano
dopustiti svojim akama da uine ono za ta su stvorene, i ponovo-stvorene, da rade: da koriste Umetnost.
Dvadeset godina je prolo od onog sudbonosnog dana kada je pronaao simbol oala, izgubljen u tranzitu u
divljinama Nebraske. Nikada se nije vratio. ak ni tokom rata sa Fleerom trag bitke nikada ga nije odveo
nazad u Omahu. Sumnjao je da tamo jo ivi bilo ko koga je poznavao. Bolest i oajanje sigurno su odneli
dobru polovinu. Starost, drugu polovinu. Njega, razume se, nisu ni dotakle te sile. Protok godina nema nikakvu
vlast nad njim. Samo je Nuncio to imao, a posle takve jedne promene nije bilo povratka. Morao je da ide
napred, da doeka da se ostvari ambicija koja mu je bila usaena toga dana, i tokom dana koji su usledili. Iz
banalnosti svoga ivota odleteo je u udne oblasti i retko kada bi se osvrnuo. Ali danas, kada su pred njim
stala da defiluju poznata lica u sobi na spratu, da plau, da se tresu, da ogoljuju grudi a zatim i due, nije
mogao a da se ne seti oveka kakav je bio, koji se nikada nije smeo ni ponadati da e se nai u tako slavnom
drutvu. Kada je to uinio, pronaao je u sebi neto to je sve ove godine, gotovo uspeno, priguivao. Istu onu
stvar koju je znojem isterivao iz svojih rtvi: strah.
Iako se promenio do neprepoznatljivosti, jedan njegov mali deo jo je bio i zauvek e ostati Randolf
Daf, i taj deo mu je proaputao u uvo: Ovo je opasno. Ne zna u ta se uputa. Ovo bi te moglo ubiti.
Posle tolikih godina, gotovo je doiveo ok kada je zauo stari glas u glavi, ali to je takoe bilo
neobino umirujue. Nije mogao ni potpuno da ga ignorie, jer je ono na ta ga je upozoravao bilo tano: on
nije znao ta ga eka nakon to upotrebi Umetnost. Niko to nije znao. uo je sve prie; prouio je sve
metafore. Ali to su bile samo prie, samo metafore. Sutina nije bukvalno predstavljala more; Efemeris nije bio
pravo ostrvo. To je samo bio nain na koji je jedan materijalista opisivao stanje uma. Moda to Stanje Uma.
Bio je na nekoliko minuta od otvaranja vrata koja su vodila u to stanje, a gotovo nita nije znao o njegovoj
pravoj prirodi.
To bi ga moglo odvesti u ludilo, pakao i smrt isto onako lako kao i u nebesa i veni ivot. Nije bilo
naina da to sazna dok ne upotrebi Umetnost.
Zato bi je uopte upotrebio? proaputa u njemu ovek kakav je bio pre trideset godina. Zato
jednostavno ne bi uivao u moi koju si stekao? To je vie nego to si ikada sanjao da e postii, je li tako?
Dolaze ti ene i nude svoja tela. Mukarci padaju na kolena slinei i preklinjui te za milost. ta vie eli? ta
bi vie bilo ko mogao poeleti?
Razloge, glasio je odgovor. Neko znaenje koje se krije iza tih grudi i suza; trenutni pogled na neku
veu sliku.
Ima sve, ree onaj stari glas. Vie nee dobiti. Ne postoji nita vie od toga.
Na vratima se zau lako kucanje: Lamarov kod.
"Saekaj", promrmlja on, pokuavi da nastavi raspravu koju je vodio sam sa sobom u glavi.
Sa druge strane vrata Iv je kucnula Lamara po ramenu:
"Ko je unutra?" upita ona.
Komedija joj se kratko osmehnu.
"Neko koga treba da upozna", odvrati on.
"Neki Badijev prijatelj?" upita ona.
"Kako da ne."
"Ko?"
"Ne poznaje ga."
"Zato bi se onda gnjavili da ga upoznamo?" ree Grilo. On uhvati Iv za ruku. Sumnja se sada
pretovrila u sigurnost. Ovde gore je neto zaudaralo, a iza vrata su dopirali zvuci kao da u prostoriji ima vie od
jedne osobe.
Stigao je poziv da uu. Lamar okrenu kvaku i otvori vrata.
"Izvoli, Iv", ree on.
Ona se oslobodi Griloovog stiska i dozvoli Lamaru da je povede preko praga u sobu.
"Mrano je", uo ju je Grilo kako kae.
"Iv", zausti on, proguravi se pored Lamara kroz vrata za njom. Kao to je rekla, zaista je bilo
Page 175
mrano. Vee se spustilo na Brdo i ono malo svetlosti to je prodiralo kroz prozor na suprotnom kraju jedva da
je ocrtavalo unutranjost. Meutim, jasno je video Ivinu priliku pred sobom. Ponovo ju je uhvatio za ruku.
"Bilo je dosta", ree on i poe da se okree prema vratima. U tom trenutku Lamarova pesnica ga
pogodi posred lica; bio je to dobar, neoekivani udarac. On ispusti Ivinu ruku; pade na kolena, namirisavi
vlastitu krv u nosu. Komedija je iza njega zalupio vrata.
"ta se to dogaa?" uo je Iv kako pita. "Lamar! ta se deava?"
"Nema zbog ega da brine", promrmlja ovek.
Grilo podie glavu, usled ega mu ponovo potee krv iz nosa. Prineo je aku licu ne bi li je zaustavio
i osvrnuo se po sobi. U onom kratkom trenutku kada je uspeo da osmotri unutranjost, pomislio je da je
nakrcana nametajem. Pogreio je. Ovo je bilo neto ivo.
"Lam...", ponovi Iv, u ijem glasu vie nije bilo ni traga odvanosti. "Lamar... ko je ovde?"
"Daf..." javi se neiji blagi glas. "Randolf Daf."
"Da upalim svetlo?" upita Lamar.
"Ne", glasio je odgovor iz senke. "Ne, nemoj. Ne jo."
Iako mu je u glavi bualo, Grilo je prepoznao i glas i ime. Randolf Daf. Dotina injenica mu je
odmah razjasnila identitet oblika koji su izvirivali iz najmranijih uglova ogromne sobe. Bila je pretrpana
zverima koje je on stvorio.
I Iv ih je videla.
"Blagi Boe..." promrmlja ona. "Blagi Boe, blagi Boe, ta se to ovde deava?"
"Prijatelji prijatelja", odvrati Lamar.
"Nemojte je povrediti", zatrai Grilo.
"Nisam ja ubica", zau se glas Randolfa Dafa. "Svi koji su uli ovamo, izili su ivi. Meni treba
samo jedan va mali deo..."
U glasu mu se nije oseala ona samouverenost koju je Grilo uo u oping centru. Veliki deo svog
profesionalnog ivota proveo je sluajui ljude kako govore; traei znake ivota ispod ivota. Kako ono ree
Tesla? Otprilike neto kao da ima oko za skrivenu agendu. Sada se u Dafovom glasu, nema sumnje, oseao
podtekst. Dvolinost kakve ranije nije bilo. Da li im je to nudilo neku nadu u bekstvo? Ili bar pomilovanje.
"Seam te se", ree Grilo. Morao je da izvue tog oveka napolje: da podtekst pretvori u tekst. Da
ga natera da izrazi svoje sumnje. "Video sam te kako gori."
"Ne..." ree glas iz tame, "... to nisam bio ja..."
"Moja greka. Ko onda... ako smem da pitam...?"
"Ne, ne sme", odvrati Lamar koji se nalazio iza njega. "Koga od njih elite prvog?" upita on Dafa.
Nije dobio odgovor na svoje pitanje. Umesto toga ovek ree: "Ko sam ja? udno da to uopte
pita." Glas mu je gotovo bio sanjalaki.
"Molim vas", promrmlja Iv. "Ne mogu da diem ovde gore."
"Tiina", ree Lamar. Priao joj je u nameri da je prihvati. A u senci, Daf se promekolji na stolici
poput oveka koji nikako ne moe udobno da se namesti.
"Niko ne zna..." poe on, "... kako je to uasno."
"ta to?" upita Grilo.
"Posedujem Umetnost", odvrati Daf. "Posedujem Umetnost. to znai da je moram upotrebiti. Bila
bi prava teta to ne uiniti, posle sveg ovog ekanja, ovolike promene."
A, usr'o se, pomisli Grilo. Blizu je ivice i uasava ga mogunost da se prevali preko nje. U ta, on to
nije znao, ali nema sumnje da se radilo o stanju koje se moglo iskoristiti. Odluio je da ostane na podu, gde
nije predstavljao fiziku pretnju po onog drugog oveka. Krajnje blago je kazao:
"Umetnost. ta je to?"
Ako je trebalo da Dafove naredne rei predstavljaju odgovor, onda je on bio posredan.
"Svi su izgubljeni, zna. Ja to koristim. Koristim strah u njima."
"Ti nisi?" ree Grilo.

"Ja nisam?"
"Izgubljen."
"Mislio sam da sam pronaao Umetnost... ali moda je Umetnost pronala mene."
"To je dobro."
"Zaista?" upita on. "Ne znam ta e uraditi..."
To je znai posredi, pomisli Grilo. Dobio je nagradu i sada se boji da je odmota.
"Mogla bi nas sve unititi."
"Nisi tako rekao", promrmlja Lamar. "Rekao si da emo snevati. Sve snove koje je Amerika ikada
sanjala; koje je svet ikada sanjao."
"Moda", odvrati Daf.
Lamar pusti Iv i koraknu ka svom gospodaru.
Page 176
"Ali sada kae da bismo mogli umreti?" ree on. "Ne elim da umrem. Hou Roel. Hou ovu
kuu. Imam budunost. Ne elim toga da se odreknem."
"Ne pokuavaj da izmakne sa kaia", ree Daf. Prvi put u toku ovog razgovora Grilo je zauo
odjek oveka koga je video u oping centru. Lamarov otpor mu je povratio stari duh. Grilo ga je proklinjao
zbog ove pobune. Iz nje je proistekla samo jedna dobra stvar: Iv je dola u priliku da se povue prema vratima.
Grilo je ostao na podu. Svaki pokuaj da joj se pridrui samo bi skrenuo panju na oboje, tako da nijedno ne bi
uspelo da pobegne. Ako uspe da izie, mogla bi da napravi uzbunu.
Lamarove albe su se u meuvremenu umnoile.
"Zato ste me slagali?" upita on. "Trebalo je od samog poetka da znam da mi neete doneti
nikakvo dobro. E pa, nosite se..."
Grilo ga je u sebi hukao da nastavi. Sve jai sumrak drao je korak sa pokuajima njegovih oiju
da prodru kroz njega, pa nije uspeo nita bolje da sagleda svog tamniara nego kada je uao, mada je
primetio da prilika sada stoji. Taj pokret je izazvao konsternaciju meu senkama, jer su zveri skrivene u njima
odgovorile na zbunjenost njihovog tvorca.
"Kako se usuuje?" upita Daf.
"Rekli ste mi da smo bezbedni", ree Lamar.
Grilo zau kripu vrata iza sebe. Iako je eleo da se okrene, odoleo je iskuenju.
"Bezbedni, kazali ste!"
"Nije to tako jednostavno!" odvrati Daf.
"Odlazim odavde!" odvrati Lamar i okrenu se ka vratima. Bilo je suvie mrano da bi Grilo video
izraz na njegovom licu, ali traak svetlosti iza njega i zvuk Ivinih koraka dok je beala iz sobe, predstavljali su
dovoljan dokaz. Grilo je ustao kada je Lamar, psujui, krenuo ka vratima. Bio je jo oamuen od udarca i
klatio se dok je ustajao, ali uspeo je da stigne korak pre Lamara do vrata. Sudarili su se, zajedno tresnuvi o
vrata i ponovo ih zatvorivi. Nastala je trenutna pometnja, gotovo farsina, u kojoj su se obojica otimali za
kvaku na vratima. A onda se neto umealo, nadnevi se nad komedijaa. Bilo je bledo u tami; sivo naspram
crnog. Lamar tiho zakrklja kada ga to stvorenje epa otpozadi. Ispruio je ruke prema Grilou, koji mu se
izvue ispod prstiju, leima okrenut prema sreditu sobe. Nije mogao da dokona kako je terata prodirala
Lamara i bilo mu je milo zbog toga. Dovoljno mu je bilo da vidi kako on mlati udovima i da uje grlene zvuke
koje je isputao. Video je kako komdijaeva telesina udara o vrata, zatim klizi niz njih, mada je terata
uglavnom zaklanjala njegovo telo. Zatim su se oboje umirili.
"Mrtav?" zadahta Grilo.
"Da", odvrati Daf. "Nazvao me je laovom."
"Upamtiu."
"I treba."
Daf napravi u tami pokret koji Grilo nije uspeo da shvati. Ali posledice su bile i te kako jasne. Iz
ovekovih prstiju iskoie perle svetlosti, osvetlivi mu lice koga nije bilo, telo odeveno isto kao i u oping
centru, i kao da rasterae tamu, i samu sobu, sa teratama, koje vie nisu predstavljale sloene zveri kakve su
nekada bile, ve zupaste senke, nanizane du svih zidova.
"E pa, Grilo..." zausti Daf, "... izgleda da ipak to moram uraditi."
IX
Posle ljubavi, san. Nisu to planirali, ali ni Do-Bet ni Haui nisu odspavali vie od nekoliko neprekidnih
asova od kada su se sreli, a tle na kome su vodili ljubav bilo je dovoljno meko da ih dovede u iskuenje. Nisu
se probudili ni kada je sunce skliznulo za drvee. Kada je Do-Bet konano otvorila oi, to nije bilo zbog
hladnoe: no je bila blaga. Cvrci su cvrali u travi oko njih. Lie je neno umorilo. Ali ispod tih ohrabrujuih
prizora i zvukova, izmeu drvea se probijao neki udan, neuhvatljiv sjaj.
Probudila je Hauija to je nenije mogla. Nerado je otvorio oi i ostao da zuri u prazno dok nije
uspeo da ih usredsredi.
"Zdravo", ree on. A onda: "Uspavali smo se, a? Koliko je sati..."
"Nekog ima ovde, Haui", proaputa ona.

"Gde?"
"Vidim samo svetlost. Svuda su oko nas. Pogledaj!"
"Moje naoari", proaputa on. "U depu od koulje."
"Doneu ti ih."
Krenula je u potragu za odeom koju je ispustio. On je za to vreme mirkajui osmatrao prizor oko
sebe. Policijske barikade i, iza njih, peina: ambis u kome je jo leao Badi Vens. Izgledalo im je sasvim
prirodno da usred bela dana upravo na ovom mestu vode ljubav. Sada mu se to uinilo perverznim. Tamo
Page 177
negde dole leao je mrtav ovek, u istoj onoj tami u kojoj su njihovi oevi ekali sve te godine.
"Evo", ree ona.
Njen glas ga je prepao. "Sve je u redu", promrmlja ona. Izvukao je naoari iz depa koulje i stavio
ih. Izmeu drvea su se zaista nazirala neka svetla neodreenog porekla.
Do-Bet ne samo da je uspela da pronae njegovu koulju, ve i ostatak njihove odee. Poela je
da navlai donji ve. ak i sada, kada mu je srce ludaki lupalo iz sasvim drugog razloga, uzbudio se
pogledavi je. Uhvatila je njegov pogled i poljubila ga.
"Ne vidim nikoga", ree on, i dalje apatom.
"Moda sam pogreila", ree ona, "uinilo mi se da sam nekoga ula."
"Duhovi", zausti on i istog asa se pokaja zbog toga. Zatim je i on poeo da navlai donji ve. Dok je
to radio, primetio je neko kretanje izmeu drvea. "Oh, sranje", promrmlja on.
"Vidim", ree ona. Pogledao je prema njoj. Gledala je u suprotnom pravcu. Sledei njen pogled
primetio je i tamo neko kretanje, u senkama lisnate nadstrenice. Za njim jo jedno. Pa jo jedno.
"Nalaze se svuda unaokolo", ree on, navlaei koulju i uzimajui farmerke. "ta god da je
posredi, opkolilo nas je."
Ustao je, noge su mu bile utrnule, a misli oajniki tragale za neim ime bi mogao da se naorua.
Da moda razvali jednu od barikada i meu otpacima pronae neko oruje? Pogledao je u Do-Bet, koja
samo to nije zavrila sa oblaenjem, a onda je ponovo usmerio pogled prema drveu.
Ispod kronji se pojavi jedna siuna prilika, vukui za sobom fantomsku svetlost. Odjednom se sve
razjasnilo. To je bila prilika Benija Petersona, koga je Haui poslednji put video na ulici ispred kue Lois Knap
kako ga doziva. Sada na njegovom licu nije bilo ozarenog osmeha. Zaista, lice mu je bilo nekako zamagljeno,
crte poput slike koju je snimio kakav nesposobni fotograf. Svetlost koju je poneo sa sobom iz svojih
pojavljivanja na TV-u, dola je, meutim, s njim. To je bilo ono zraenje koje je promicalo kroz kronje.
"Haui", obrati mu se on.
I njegov glas, isto kao i njegovo lice, izgubili su svoju individualnost. On se i dalje trudio da bude
Beni, ali samo se trudio.
"ta eli?" upita ga Haui.
"Traili smo te."
"Ne prilazi mu", ree Do-Bet. "On je jedan od snova."
"Znam", odvrati Haui. "Ne ele nam nikakvo zlo. Je li tako, Beni?"
"Svakako da ne."
"Pokaite se", obrati se Haui celom prstenu drvea. "elim da vas vidim."
Posluali su ga i iskoraili iz zaklona drvea svuda unaokolo. Svi su, kao i Beni, pretrpeli izvesnu
promenu od kada ih je video u kui Lois Knap, njihove izbruene i uglaane linosti sada su bile razmazane,
njihovi bletavi osmesi prigueni. Vie su liili jedni na druge nego to nisu, predstavljali su zamrljana oblija
svetlosti koja su samo ovla zadrala nekadanji identitet. Mata stanovnika Gaja ih je zaela i oblikovala, ali
kada su se odvojili od svojih tvoraca, skliznuli su ka jednostavnijem stanju: stanju svetlosti koja je izbila iz
Fleerovog tela u trenutku njegove smrti u oping centru. Ovo je bila njegova vojska, njegove halucigenije, i
Haui nije uopte morao da ih pita ta ovde trae. Traile su njega. On je bio zec iz Fleerovog eira;
opsenareva najistija kreacija. Utekao je pred njihovim zahtevima prethodne noi, ali oni su svejedno krenuli u
potragu za njim, odluni da ga postave za svoga vou.
"Znam ta traite od mene", ree on. "Ali ja to ne mogu. Ovo nije moj rat."
Dok je govorio, preao je pogledom preko okupljenih, razabirui pojedina lica koja je video u kui
Lois Knap, uprkos njihovom razlaganju u svetlost. Kauboji, hirurzi, kraljice sapunskih opera i domaini kvizova.
Pored njih, bilo je tu i mnogo drugih koje nije video kod Lois. Jedan oblik svetlosti koji je mogao predstavljati
vukodlaka; nekolicinu koji su mogli biti junaci stripova; jo nekolicinu, u stvari, etvoricu, koji su predstavljali
inkarnacije Isusa, dvojica su malo krvarila iz ela, bokova, aka i stopala; bilo je tu i njih desetak koji su
izgledali kao da su upravo izili iz nekog porno filma, tela vlanih od sperme i znoja. Naao se tu i ovek balon,
obojen u skarletno; i Tarzan; i Krejzi Ket. A pomeani sa tim boanstvima koja je bio u stanju da identifikuje,
nalazili su se i drugi koji su predstavljali privatne matarije, prizvane, nagaao je, sa liste elja onih koje je
Fleerova svetlost dodirnula. Izgubljene suprunike, koje posle smrti niko nije mogao da zameni; lice vieno
na ulici kome onaj koji ga je isanjao nikada nije imao petlju da prie. Svi oni, stvarni ili nestvarni, crno-beli ili u
tehnikoloru, osnovice. Prava stvar za oboavanje. Bilo je neeg neosporno dirljivog u njihovom postojanju. Ali
on i Do-Bet su strano eleli da ostanu izvan ovog rata; da sauvaju ono to se rodilo meu njima od svega
loeg i od svakog zla. To se nije izmenilo.
Pre nego to je uspeo da im to ponovi, jedna od njih koju nije mogao da imenuje, ena u ranim
srednjim godinama, istupi da neto kae.
"Duh tvoga oca je u svima nama", ree ona. "Ako nam okrene lea, to je isto kao da okree lea
Page 178
njemu."
"Nije to tako jednostavno", odvrati joj on. "Moram misliti i na druge." On prui aku prema Do- Bet,
koja ustade i stade pored njega. "Vi znate ko je ona. Do-Bet MekGir. Dafova kerka. Fleerov neprijatelj, te
stoga, ako vas dobro razumem, va neprijatelj. Ali dozvolite da vam kaem ovo... ona je prva osoba u mom
ivotu... za koju zaista mogu rei da je volim. Ona je za mene na prvom mestu. Vanija mi je od vas. Fleera.
Ovog prokletog rata."
Sada se zau i trei glas.
"Moja je greka..."
Haui se okrenu i ugleda plavookog kauboja, kreaciju Mela Knapa, kako kree napred. "Pogreio
sam jer sam pomislio da eli da bude ubijena. ao mi je. Ako ne eli da joj se dogodi bilo ta loe..."
"Ako ne elim da joj se dogodi ita loe? Blagi boe, ona vredi desetostruko vie od Fleera! Cenite
je onako kako je ja cenim ili svi moete slobodno da se nosite do avola."
Zavladala je glasna tiina.
"Niko to ne osporava", ree Beni.
"ujem."
"Znai povee nas?"
"Oh, Isuse."
"Daf je na Brdu", ree ena. "Sprema se da upotrebi Umetnost."
"Otkud zna?"
"Mi smo Fleerov duh", ree kauboj. "Znamo Dafov cilj."
"A znate li kako da ga zaustavite?"
"Ne", odvrati ena. "Ali moramo pokuati. Sutina mora biti sauvana."
"I vi mislite da vam ja u tome mogu pomoi? Nisam nikakav taktiar."
"Raspadamo se", ree Beni. ak i za ovo kratko vreme od kada se pojavio, crte njegovog lica
postale su jo nejasnije. "Postajemo... sneni. Potreban nam je neko ko e nas usmeravati ka naem cilju."
"U pravu je", ree ena. "Neemo ovde ostati jo dugo. Mnogi od nas nee izdrati do jutra.
Moramo uiniti ta moemo. Brzo."
Haui uzdahnu. Pustio je da Do-Betina aka sklizne iz njegove kada je ustala. Sada ju je ponovo
dohvatio.
"ta da radim?" upita je on. "Pomozi mi."
"Uini ono to je pravo."
"ta je pravo..."
"Jednom si mi kazao da ti je ao to nisi bolje upoznao Fleera. Moda..."
"ta? Reci."
"Ne dopada mi se ideja da se suprotstavimo Dafu sa ovom... ovom vojskom od snova... a i moda
treba da postupimo onako kako bi tvoj otac postupio, jer je to za njega jedini ispravan nain. I... moda e ga
se tako osloboditi."
Zagledao se u nju sa novim razumevanjem. Uspela je da uhvati ono to ga je najvie zbunjivalo i
nazrela je put kroz lavirint do istine, gde ni Fleer ni Daf nee imati uticaja ni na jedno od njih. Ali prvo je
morala uslediti isplata. Ona je platila: izgubila je porodicu zbog njega. Sada je bio na njega red.
"U redu", obrati se on okupljenima. "Idemo na Brdo."
Do-Bet mu stisnu aku.
"Dobro", ree ona.
"I ti eli da poe?"
"Moram."
"Toliko sam eleo da ostanemo izvan svega ovoga."
"I biemo", odvrati ona. "A ako ne umaknemo... ako se bilo ta dogodi jednom od nas ili oboma...
imali smo svoj trenutak."
"Ne govori tako."
"To je vie nego to su imale tvoja ili moja mama", podseti ga ona. "Vie nego to je imala veina
ljudi ovde. Haui, volim te."
On ju je zagrlio i privukao k sebi, srean to Fleerov duh, iako rasut u stotinjak razliitih oblika,
moe da ih vidi.
Pretpostavljam da sam spreman da umrem, pomisli on. To jest nikada spremniji neu ni biti.
Iv je napustila sobu na vrhu stepenita bez daha i uasnuta. Na trenutak je videla Griloa kako ustaje
i kree ka vratima i Lamara kako ga presree. A onda su joj vrata zalupili pred nosom. Dovoljno dugo je
Page 179
saekala da uje aljivdijin samrtniki ropac, a onda je pohitala niz stepenice da podigne uzbunu.
Iako se tama spustila na kuu, vie je svetlosti bilo napolju nego unutra: obojeni snopovi svetlosti
obasjavali su razne uzorke meu kojima su ona i Grilo ranije lutali. Snop izmeane svetlosti, skarletne, zelene,
ute, plave i ljubiaste, osvetljavao joj je put do odmorita gde su ona i Lamar sreli Sema Saganskog. On je i
dalje bio tamo, zajedno sa svojom enom. Kao da se uopte nisu ni pomerili, osim to su podizali poglede ka
tavanici.
"Seme!" pozva ga Iv hitajui ka njemu. "Seme!" Dok je sva uspaniena urila niz stepenice, ostala
je bez daha. Poela je krajnje nepovezano da opisuje uase koje je videla u sobi iznad pravei este prekide.
"... Mora ga zaustaviti... nikada nisi video nita... uasne stvari... Seme, pogledaj me, Seme,
pogledaj!..."
Sem joj nije uinio po volji. Bio je krajnje pasivan.
"Za Boga miloga, Seme, ta si to uzeo?"
Digavi ruke od njega, okrenula se da potrai pomo meu ostalim dabalebaroima. Niko od njih
se nije ni pomerio od kada se pojavila, niti da joj pomogne, niti da je sprei. Niko ak nije ni gledao u njenom
pravcu, zakljuila je kada ih je podrobnije pogledala. Kao i Saganski, i oni su zurili u tavanicu kao da neto
oekuju. Panika nije Iv pomraila um. Dovoljno joj je bilo da pree pogledom preko ove gomile pa da zakljui
da joj oni ne mogu biti ni od kakve pomoi. Svi su oni savreno dobro znali ta se deavalo na spratu iznad:
zato su poglede i usmeravali ka tavanici poput pasa koji ekaju da ih ocene. Daf ih je drao na uzici.
Nastavila je da silazi u prizemlje, drei se za gelender, napredujui sve sporije i sporije to je
postajala zadihanija i to je svoje ukoene udove izlagala veem naporu. Grupa je prestala da svira, ali neko
je jo bio za klavirom, to ju je uteilo. Ne elei da troi snagu na viku, saekala je da sie do dole pa tek
onda da nekoga pritisne. Prednja vrata bila su otvorena. Roel je stajala na pragu. Drutvance od njih estoro,
Merv Tarner i njegova ena, Dilbert Kajnd i njegova trenutna devojka, plus dve ene koje nije poznavala,
upravo su se opratali. Tarner ju je video kako dolazi i preko njegovog debelog lica pree izraz gaenja. Vratio
je pogled na Roel, skarabudivi svoj pozdravni govor.
"...tako tuno", dopree do Iv njegove rei. "Ali i vrlo dirljivo. Mnogo ti hvala to si ovo podelila sa
nama."
"Da..." zausti njegova ena, ali pre nego to je uspela da izrekne kakvu otrcanu frazu, prekinuo ju je
Tarner, koji je, pogledavi Iv, pohitao na sve vazduh.
"Merv..." obrati mu se ena, oigledno iznervirana.
"Nemamo vremena!" odvrati Tarner. "Bilo je divno Roel. Pouri, Dil. Limuzine ekaju. Idemo
napred."
"Ne, saekajte", javi se devojka. "Oh, sranje, Dilberte, ode bez nas."
"Izvini nas, molim te", obrati se Kajn Roel.
"Stani!" viknu Iv za njim. "Dilberte, stani!"
Njen je poziv bio suvie glasan da bi ga prenebregao, mada bi, ako je suditi po izrazu Kajndovog
lica kada se okrenuo prema njoj, vie voleo da je mogao. Svoja oseanja zaklonio je krajnje bledim osmehom
i rairio ruke, ne u znak dobrodolice, ve kako bi slegnuo ramenima.
"Uvek je ovako, zar ne?" doviknu joj on. "Nismo stigli da popriamo, Iv. Ba mi je ao. Ba mi je
ao. Naredni put." Uhvatio je devojku za ruku. "Nazvaemo te", ree on. "Je li tako, srce?" Dobacio joj je
poljubac. "Izgleda divno!" ree on i pohita za Tarnerom.
One dve ene krenue za njima, ni ne potrudivi se da se pozdrave sa Roel. A njoj je izgleda bilo
svejedno. Ako zdrav razum ve nije kazao Iv da je Roel bila u savezu sa udovitem sa gornjeg sprata, sada
je dobila potvrdu. im su gosti prekoraili prag, ona je zakolutala oima prema tavanici na suvie dobro poznat
nain, miii su joj se opustili, pa je morala da se osloni o dovratak, jer se jedva drala uspravno. Od nje nema
pomoi, pomisli Iv, i uputi se kroz predvorje.
I tu je jedino osvetljenje dopiralo spolja, od napadnih boja karnevalskih rekvizita. Svetlosti je bilo
dovoljno da Iv postane jasno da se proslava, za onih pola sata koliko ju je Lamar zadrao, pribliila samom
kraju. Ve je sigurno polovina gostiju otila, osetivi moda promenu koja se sve jae nadnosila nad skup to
je vie ljudi dodirnulo zlo na gornjem spratu. Jo se jedna skupina spremala da poe, kada je ona stigla do
vrata, uurbanou i glasnim razgovorom prikrivajui svoju nelagodnost. Nikog od njih nije poznavala, ali to za
nju nije bila nikakva prepreka. Uhvatila je jednog mladia za ruku.
"Morate mi pomoi", ree ona.
Lice joj je bilo poznato sa plakata na Sansetu. Taj deko je bio Rik Lobo. Zahvaljujui svojoj
enskastoj lepoti postao je preko noi zvezda, mada su njegove ljubavne scene liile na lezbijske.
"ta nije u redu?" upita on.
"Tamo gore ima neeg", ree ona. "Uhvatilo je mog prijatelja..."
To lice bilo je sposobno samo za osmehivanje i durenje; poto ti odgovori ovde nisu dolazili u obzir,
sve to je mogao da uini bilo je da joj belo uzvrati pogled.
"Molim vas doite", ree ona.
Page 180
"Pijana je", primeti neko iz Lobove druine, ni ne potrudivi se da prikrije optubu.
Iv se zagleda u pravcu onoga ko je to kazao. Svi su bili mladi. Niko nije imao vie od dvadeset pet
godina. I veina je ve visoko letela. Ali Daf ih nije dodirnuo.
"Nisam pijana", ree Iv. "Molim vas sasluajte..."
"Hajdemo, Rik", ree jedna devojka iz drutva.
"elite li da poete s nama?" upita je Lobo.
"Rik!" uzviknu devojka.
"Ne. elim da poe sa mnom gore..."
Devojka se nasmeja. "Kladim se da to eli", primeti ona. "Hajdemo, Riki."
"Moram da idem. Izvinite", odvrati Lobo. "Trebalo bi i vi da poete. Ova urka je orak."
Deakovo nerazumevanje bilo je postojano poput zida od cigala, ali Iv nije poputala.
"Verujte mi", ree ona. "Nisam pijana. Ovde se deava neto uasno." Obuhvatila je pogledom i
ostale. "Svi to oseate", ree ona, oseajui se poput Kasandre na snienju, ali ne znajui kako drugaije da to
kae. "Ovde se neto deava..."
"Aha", odvrati devojka. "Deava se. Mi odlazimo."
Njene rei su, meutim, pogodile Loba.
"Trebalo bi da krenete s nama", ree on, "ovde postaje uvrnuto."
"Ona ne eli da poe", zau se glas sa stepenica. Sem Saganski je krenuo dole. "Ja u se pobrinuti
za nju, Riki, ne brini."
Lobo je oigledno bio srean to e se osloboditi odgovornosti. On pusti Ivinu ruku.
"Gospodin Saganski e se pobrinuti za vas", ree on.
"Ne..." ostade uporna Iv, ali drutvo se ve uputilo prema vratima, sa istom uurbanom
nelagodnou sa kojom se na brzinu udaljila i Tarnerova skupina. Iv je primetila da se Roel malo pribrala
kako bi ih ispratila. Sem ju je spreio da krene za njima. Sve to je Iv mogla da uradi, bilo je da potrai pomo
u sobi iza sebe.
Izbor je bio mrav. Od preostalih tridesetak gostiju, veina nije bila u stanju ni sebi da pomogne, a
kamoli njoj. Pijanista je svirao uspavljujue melodije za ples u mraku i etiri para su radila upravo to, obavijeni
jedno oko drugoga polagano su se okretali u mestu. Preostali u prostoriji su delovali ili drogirano ili pijano ili ih
je dodirnula Dafova obamrlost; neki su sedeli, mnogi su leali po nametaju, jedva svesni iega oko sebe.
Meu njima je bila i anoreksina Belinda Kristol, njeno istroeno telo nikome nije bilo od koristi u ovoj
opasnosti. Na sofi pored nje, sa glavom u njenom krilu, leao je sin Badijevog agenta, u istoj meri propao.
Iv ponovo baci pogled prema vratima. Saganski ju je sledio. U oajanju je stala da se osvre po
prostoriji, trudei se da napravi najbolji mogui izbor i odluila se za pijanistu. Promuvala se izmeu plesaa,
panika joj je ponovo ulila dodatnu snagu.
"Prestanite da svirate", ree ona kada stie do njega.
"elite li neto drugo?" upita on, okrenuvi se prema njoj. Pogled mu je bio zamagljen, ali bar nije
zakolutao oima prema tavanici.
"Da, neto glasno", ree ona. "I brzo. Hajde da oivimo malo ovu proslavu, vai?"
"Malo je prekasno za tako neto", odvrati on.
"Kako se zovete?"
"Dag Frankl."
"U redu, Dag. Ti nastavi da svira..." pogledala je ponovo prema Saganskom, koji je stajao iza
plesaa i posmatrao je. "... potrebna mi je tvoja pomo, Dag."
"A meni pie", stade on da zaplie jezikom. "Moete li mi dobaviti koje?"
"Odmah. Prvo, vidite li onog oveka na drugom kraju prostorije?"
"Aha, poznajem ga. Svi ga znaju. On je drkadija."
"Upravo je pokuao da me napadne."
"Zaista?" izusti Dag, namrtivi se. "To je odvratno."
"A moj partner... gospodin Grilo... nalazi se na vrhu kue..."
"To je zaista odvratno", ponovi Dag. "Dovoljno ste stari da mu budete majka."
"Hvala, Dag."
"To je zaista odvratno."
Iv se nagnu ka svom neprilinom vitezu. "Potrebna mi je tvoja pomo", proaputa ona. "I to odmah."
"Moram da nastavim da sviram", ree Dag.
"Moe se vratiti i nastaviti kada tebi nabavimo pie, a meni gospodina Griloa."
"Zaista mi je potrebno pie."
"Jeste. To vidim. I zasluuje ga. Kako samo svira. Zasluuje pie."
"Zasluujem. I te kako."
Ona isprui ruke, spusti svoje ake na Franklove zglavke i podie ih sa dirki. Nije se usprotivio. Iako
je muzika prestala, plesai su nastavili da se tromo okreu.
Page 181
"Ustani, Dag", proaputa ona.
On s mukom ustade, prevrnuvi pri tom stolicu.
"Kuda se ide po pie?" upita on. Bio je nacvrcaniji nego to je mislila. Mora da je svirao pokretan
daljinskim upravljaem jer je jedva bio u stanju da napravi koji korak. Ali bio je bar neko drutvo. Uhvatila ga je
pod ruku, nadajui se da e Saganski pomisliti da je on njoj pritekao u pomo, a ne obrnuto. "Ovuda",
promrmljala mu je ona i povela ga oko podijuma za igru prema vratima. Krajikom oka ugledala je Saganskog
kako kree u njihovom pravcu i pokuala da ubrza korak, ali on se ispreio izmeu njih i vrata.
"Nema vie muzike, Dag?" upita on.
Pijanista je davao sve od sebe da usredsredi pogled na lice Saganskog.
"Ko si, sad pa ti, kog kurca?" upita on.
"Sem", ree mu Iv.
"Nastavi da svira, Dag. Hou da igram sa Iv."
Saganski isprui ruku da odvoji Iv od njega, ali Frankl je imao neke svoje ideje o tome.
"Znam ta misli", ree on Saganskom. "uo sam ta govori i zna ta? Jebe mi se. Ako hou da
puim kurac, ja u da puim jebeni kurac, a ako ti nee da me zaposli, Foks hoe! I zato, jebi se!"
U Iv zaiskri izvesna nada. Ovde se odvijala psihodrama na koju nije raunala. Saganski je bio
notorni homofobiar. Oigledno je nekad uvredio Daga.
"Hou tu damu", ree Saganski.
"E pa nee je dobiti", glasio je odgovor, pri emu je Dag odgurnuo Saganskome ruku. "Ima ona
prea posla,"
Saganski nije nameravao tako lako da se preda. Ispruio je ruku ka Iv po drugi put, dobio po
prstima, a zatim je dohvatio Daga i poeo da ga odvlai iz Ivinog vrstog zagrljaja.
Iv je iskoristila priliku koja joj se ukazala i skliznula prema vratima. Iza sebe je ula ljutite glasove
obojice i osvrnula se; obigravali su jedan oko drugoga, rasterujui plesae dok su pesnice sevale. Saganski je
uputio prvi udarac, poslavi Frankla nazad na klavir. ae koje je tamo poreao razletee se, razbivi se uz
tresak. Zatim se bacio za Iv.
"Trae te", ree on, epavi je. Napravila je korak unazad kako bi ga izbegla, a noge je pri tom
izdae. Pre nego to je udarila o pod, prihvatie je neije ruke i ona zau Lobov glas: "Trebalo je da krenete sa
nama."
Pokuala je da se usprotivi, ali nije mogla ni re da izusti koliko je dahtala. Napola ju je odneo do
vrata, dok je ona pokuavala da mu objasni da ne moe da poe, da ne moe da ostavi Griloa, ali nikako ne
uspevajui to jasno da uradi. Primetila je Roelino lice dok je promicalo pored nje, a onda ju je zapahnuo
hladni noni vazduh i ona je doivela ok koji je samo poveao njenu dezorijentaciju.
"Pomozite joj... pomozite joj..." ula je Loboa kako govori i, pre nego to se snala, ve je bila u
njegovoj limuzini, ispruena preko lanog krzna na seditu. On je uao za njom.
"Grilo..." uspela je da izgovori dok je zatvarao vrata. Njen progonitelj je stajao na pragu, ali limuzina
se ve udaljavala prema kapiji.
"Najuvrnutija urka na kojoj sam ikada bio", primeti Lobo. "Gubimo se odavde."
Izvini, Grilo, pomisli ona pre nego to se onesvestila. Ne daj se.
Klark je kod kapije samo mahnuo Loboovoj limuzini da proe i osvrnuo se prema kui.
"Koliko ih je jo ostalo", upita on Reba.
"Moda oko etrdeset", odvrati Reb, zagledan u spisak. "Neemo ostati celu no."
Kola koja su ekala preostale goste nisu mogla sva da se parkiraju na Brdu, tako da su se nalazila
dole u Gaju; kruila su, ekajui na radio-signal koji e ih pozvati da se vrate gore i pokupe svoje putnike. Bila
je to rutina na koju su navikli, dosadu su razbijali tako to su meusobno ogovarali one koje su vozili. Ali
veeras nije bilo traeva o seksualnom ivotu putnika, niti pohotnih pria o tome ta e vozai raditi kada
zavre posao. Vei deo vremena radio-aparati su bili tihi, kao da vozai nisu eleli da otkriju svoje poloaje.
Tiinu su naruavale samo usputne primedbe vozaa o gradu.
"Klanac Mrtvog Drveta", nazvao ga je jedan od njih. "Lii na jebeno groblje."
Reb je bio taj koji ga je uutkao. "Ako nema nita pametnije da kae, onda uti", primeti on.
"ta te mui?" upita ga ovek. "Poinju da te mue privienja?"
Odgovor je omeo poziv iz drugih kola.
"Jesi li tu, Klark?"
"Aha. Ko je to?"
"Jesi li tu?"
Veza je bila loa i iz asa u as postajala je sve gora, glas iz kola se pretvarao u statiko kranje.
"Ovde dole se podigla oluja koja nosi prainu..." govorio je voza. "Ne znam da li me ujete, ali
podigla se ni od kuda."
"Reci mu da se gubi odatle", ree Reb. "Klark! Reci mu!"
Page 182
"ujem te! Vozau? Brii! Brii odatle!"
"uje li me ko?" urlao je ovek, a poruku je gotovo priguilo spiralno zavijanje vetra.
"Vozau! Nosi se, u pizdu materinu, odatle!"
"Da li me..."
Umesto kraja pitanja zauo se udar i vozaev glas je presekla buka sudara.
"Sranje!" ree Klark. "Da li iko od vas tamo napolju zna ko je to bio? Ili gde je bio?"
Niko se nije javio iz preostalih kola. Ako je iko i znao, nije hteo dobrovoljno da krene u pomo. Reb
se zagledao izmeu drvea koje je oiviavalo put, prema gradu.
"Dosta", ree on. "Dosta mi je ovog sranja. Odlazim odavde."
"Samo smo mi ostali", podseti ga Klark.
"Ako ima imalo razuma i ti e otii", ree Reb i poe da olabavljuje kravatu. "Ne znam ta se ovde
deava, ali neka to bogatai sami ree."
"Na dunosti smo."
"Ja sam upravo zavrio!" ree Reb. "Ne plaaju me dovoljno da bih morao da podnosim ovo sranje!
Hvataj!" On dobaci radio Klarku. Bljuvao je belu buku. "uje li to?" upita on. "Haos. To je ono to dolazi."
Dole, u gradu, Tomi-Rej je usporio da baci pogled na slupanu limuzinu. Duhovi su je jednostavno
pokupili i bacili. Upravo su izvlaili vozaa sa sedita. Ako se ve nije prijavio da postane jedan od njihovih,
nameravali su to brzo da isprave, nasilno pretvarajui njegovu uniformu u dronjke ba kao i telo ispod nje.
Poveo je sablasni voz sa Brda kako bi smislio nain da se uvue u kuu. Nije eleo da ponovo doivi
ponienje iz bara, da ga straari premlate i da posle toga nastane pakao. eleo je da potpuno vlada situacijom
kada se pojavi pred ocem u svojoj novoj inkarnaciji kao Deak-Smrt. Ali ta nada je brzo bledela. to je vie
odlagao povratak to su oni postajali razulareniji. Ve su demolirali luteransku Crkvu princa mira, dokazavi,
ako je bilo kakav dokaz bio potreban, da je kamen isto tako zreo za rainjavanje kao i meso. Jedan njegov
deo, onaj koji je mrzeo Palomo Gaj do sri, eleo je da ih pusti da divljaju. Da ih pusti da sravne ceo grad. Ali
ako popusti pred tim nagonom znao je da e potpuno izgubiti vlast nad njima. Pored toga, negde u Gaju
nalazilo se jedino ljudsko bie koje je eleo da sauva od svakog zla: Do-Bet. Kada se jednom otkine s
lanca, oluja nee praviti razlike. Njen ivot nee vredeti ni pare, isto kao ni ivoti ostalih.
Znajui da mu je ostalo sasvim malo vremena pre nego to nestrpljenje ovlada njima i ipak unite
Gaj, odvezao se do majine kue. Ako je Do-Bet bila u gradu, onda se tamo nalazila; a ako doe do onog
najgoreg, epae je i vratiti Dafu, koji e znati kako da na najbolji nain obuzda oluju.
Mamina kua, kao i veina kua u ulici, pa i u celom Gaju, nije bila osvetljena. Parkirao je kola i
iziao. Oluja, kojoj je dosadilo da se vue za njim, saekala ga je i poela da ga gura.
"Odbij", ree on razjapljenim licima koja su lebdela ispred njega. "Dobiete ono to elite. Sve to
elite. Ali ovu kuu, i sve u njoj, ostavite na miru. Jeste li me razumeli?"
Osetili su snagu njegovih oseanja. uo ih je kako se smeju, rugajui se njegovoj saaljenja
vrednoj oseajnosti. Ali on je i dalje bio Deak-Smrt. Trebalo je da mu budu odani, meutim, ta odanost je sve
vie bledela. Oluja se povukla malo dalje niz ulicu i ostala tamo da eka.
Zalupio je vrata na kolima i otiao do kue, bacivi pogled niz ulicu kako bi se uverio da ga njegova
vojska nee prevariti. Jo je bila na istom mestu. On zakuca na vrata.
"Mama?" povika on. "Ja sam, Tomi-Rej, mama. Imam klju ali neu ui dok me ti ne pozove.
uje li me, mama? Nema ega da se boji. Neu te povrediti." uo je neki zvuk sa druge strane vrata. "Jesi
li to ti, mama? Molim te, odgovori mi."
"ta eli?"
"Dozvoli mi da te vidim, molim te. Dozvoli mi da te vidim."
Odbravila je vrata i otvorila ih. Mama je bila odevena u crno i kosa joj nije bila upletena. "Molila sam
se", ree ona.
"Za mene?" upita Tomi-Rej.
Mama nije odgovorila.
"Nisi, zar ne?" ree on.
"Nije trebalo da se vrati, Tomi-Rej."
"Ovo je dom", ree on. Zabolelo ga je kada ju je ugledao, vie nego to je mislio da je to mogue.
Posle otkrovenja koja je doiveo na putu do Misije (ena i pas), zatim dogaaja u Misiji i uasa sa povratnog
putovanja, mislio je da je prevaziao oseanje koje ga je upravo titalo: tugu od koje mu je knedla zastajala u
grlu.
"elim da uem", ree on, iako je bio svestan jo dok je izgovarao te rei da mu nema povratka.
Nikada nije oseao potrebu za porodinim okriljem. Do-Bet jeste. Njegove misli se okrenue tada ka njoj.
"Gde je ona?" upita.
"Ko?"
Page 183
"Do-Bet?"
"Nije ovde", odvrati mama.
"Gde je onda?"
"Ne znam."
"Ne lai me. Do-Bet!" poeo je da vie. "Do-Bet!"
"ak i da jeste..."
Tomi-Rej joj nije dozvolio da zavri. Progurao se pored nje i prekoraio preko praga. "Do-Bet! To
sam ja, Tomi-Rej! Potrebna si mi, Do-Bet! Potrebna si mi, lutko!"
Vie nije bilo vano da li je naziva lutkom, da li joj govori da eli da je ljubi i lie piku: to je bilo u
redu. To je bila ljubav, a ljubav je predstavljala njegovu jedinu odbranu, to jest, jedinu odbranu svih redom,
protiv praine i vetra i svega onoga to je zavijalo u njemu: bila mu je potrebnija no ikada. Ne obazirui se na
mamine povike, krenuo je kroz kuu, iz sobe u sobu, traei je. Svaka prostorija imala je osoben miris, a taj
miris je u sebi nosio gomilu seanja... stvari koje je rekao, uinio ili osetio na ovom ili onom mestu... i sve to ga
je preplavljivalo kada bi zastao na vratima.
Do-Bet nije bila u prizemlju, pa se uputio gore, otvarajui sva vrata na spratu, jedna za drugim:
prvo Do-Betina, zatim mamina. Na kraju, svoja. Njegova soba je bila onakva kakvu ju je ostavio. Krevet
razmeten, orman otvoren, pekir na podu. Stojei na vratima, shvatio je da gleda stvari deaka koji kao da
vie nije postojao. Onaj Tomi-Rej koji je leao u tom krevetu, znojio se, trzao, spavao i sanjao Zumu i
Topangu, zauvek je nestao. Prljavtina na pekiru i dlake na jastuku su poslednje to je od njega ostalo. Nee
ga pamtiti po dobru.
Niz obraze mu potekoe suze. Kako to da je pre samo pola nedelje bio iv, obavljao svoje poslove,
a sada se toliko izmenio da vie nije ovamo pripadao, niti je ikada vie mogao ovamo da pripada? ta je on to
toliko arko eleo da se odvojio sam od sebe? Nita od onoga to je dobio. Biti Deak- Smrt bilo je beskorisno:
samo strah i sjajne kosti. A to to je upoznao svog oca: od kakve mu je to bilo koristi? U poetku se Daf lepo
ophodio prema njemu, ali to je bio samo trik koji mu je pomogao da od njega napravi roba. Samo ga je
Do-Bet volela. Do-Bet je pola za njim, pokuala da ga izlei, pokuala je da mu kae ono to nije eleo da
uje. Samo je ona mogla da popravi stvari. Da im neki smisao. Spase ga.
"Gde je ona?" upitao je.
Mama je bila u podnoju stepenita. Ruke je sklopila ispred sebe i zagledala se u njega. Opet te
molitve. Uvek molitve.
"Gde je ona, mama? Moram je videti."
"Ona ne pripada tebi", ree mama.
"Kac!" zaurla Tomi-Rej, krenuvi dole ka njoj. "Sada je Kacova!"
"Isus ree... ja sam uskrsnue i ivot..."
"Reci mi gde su, ili ne odgovaram..."
"On koji veruje u mene..."
"Mama!"
"...iako je bio mrtav..."
Ulazna vrata je ostavila otvorena i praina noena vetrom poela je da prelazi preko praga, u
poetku u neznatnoj koliini, ali onda je poela da nadire sve jae. Znao je ta to nagovetava. Sablasni voz
se zahuktavao. Mama je pogledala prema vratima i olujnoj tami iza njih. Izgleda da je shvatila da je kraj na
dohvat ruke. Kada je pogled ponovo uperila u sina, u oi su poele da joj nadiru suze.
"Zato je moralo ovako da se zavri?" upitala je neno.
"Nisam to hteo."
"Bio si tako lep, sine. Ponekad sam mislila da e te to spasti."
"I sada sam lep", ree on.
Ona odmahnu glavom. Suze poee da se kotrljaju preko oboda njenih oiju i slivaju niz obraze. On
ponovo pogleda prema vratima, koja je vetar poeo da cima napred-nazad.
"Ostanite napolju", ree mu on.
"ta se nalazi tamo napolju?" upita mama. "Tvoj otac?"
"Bolje da ne zna", odvrati joj on.
Pohitao je niz stepenice da pokua da zatvori vrata, ali vetar je bivao sve snaniji i na kraju je
provalio u kuu. Lusteri su poeli da se njiu. Ukrasi su poleteli sa polica. Kada je stigao do dna stepenita,
prozori su se ve rasprsli i na prednjem i na zadnjem delu kue.
"Ostanite napolju!" ponovo je dreknuo, meutim, fantomi su ve dovoljno ekali. Vrata su izletela iz
arki, proletela kroz celo predvorje i razbila ogledalo. Za njima su, zavijajui, uleteli duhovi. Mama je vrisnula
kada ih je ugledala, lica su im bila ispijena i gladna, mrlje potrebe u oluji. One duplje su im zjapile, eluci su
im zjapili. Kada su zauli krik hrianke, usmerili su svoj jed prema njoj. Tomi-Rej je kriknuo da je upozori, ali
pranjavi prsti su iskidali rei pretvorivi ih u besmisao, a zatim se zaleteli, proavi pored njega, ka maminom
grlu. Pokuao je da je dohvati, ali oluja ga je dohvatila, zavrtela i bacila prema vratima. Duhovi su i dalje uletali
Page 184
unutra. Proleteo je kroz njihova promiua lica, kreui se u suprotnom pravcu od njihovog nadiranja i preleteo
preko praga. Zauo je iza sebe jo jedan mamin krik, od koga su se zatresli svi jo celi prozori u kui i staklo
izletelo napolje. Staklo je pljutalo svuda oko njega. Izbegao je pljusak, ali nije proao nepovreen.
Meutim, to nije bilo nita, u poreenju sa tetom koju su pretrpele kua i oni u njoj. Kada se,
posrui, doepao sigurnosti trotoara i osvrnuo, video je oluju kako u talasima ulazi i izlazi kroz sve prozore i
vrata poput poludele vonje duhova. Zgrada nije bila dorasla napadu. U zidovima su poele da se javljaju
pukotine, tlo ispred kue stalo je da se otvara kada su jahai stigli u podrum i poeli tamo da prave rusvaj.
Pogledao je prema kolima, uplaivi se da su i njih unitili u svom nestrpljenu. Bila su netaknuta. Pojurio je
prema njima kada je kua poela da stenje, krov odleteo u znak predaje, zidovi se izvili. Ako je mama i bila jo
iva i dozivala ga, nije mogao da je uje od buke, niti da je vidi u nastaloj zbrci.
Uao je u kola, jecajui. Na usnama su mu lebdele rei za koje uopte nije bio svestan da ih
izgovara dok nije krenuo:
"...ja sam uskrsnue i ivot..."
U stranjem ogledalu video je da se kua potpuno predala, kada je vrtlog u njenoj utrobi stao sve
da izbacuje napolje. Cigle, ploe od kriljca, zraci i ut leteli su na sve strane.
"...on koji je verovao u mene... blagi Boe, mama, mama... on koji je verovao u mene..."
Delii cigli stali su da dobuju po stranjem prozoru, koji se rasprsnuo od udaraca, dobovali su i po
krovu. Pritisnuo je papuicu za gas i krenuo, napola zaslepljen suzama tuge i uasa. Jednom je ve pokuao
da im pobegne i nije uspeo. Ipak se nadao da bi mu to moda ovaj put moglo poi za rukom, ako projuri kroz
grad najzaobilaznijim putem koji je znao, molei se da ih zavara. Ulice nisu bile potpuno prazne. Proao je
pored dve limuzine, obe crne i dugake, koje su kruile poput ajkula. A onda, na ivici Hrastoume, nasred puta
se posrui pojavio neko koga je poznavao. Iako mu je bilo mrsko da stane, bila mu je potrebna uteha koju
mu je moglo pruiti jedino neko poznato lice, jer nikada do tada nije oseao toliku potrebu da ga neko utei,
makar to bio i Vilijam Vit. Usporio je.
"Vit?"
Vilijamu je trebalo malo vremena da ga prepozna. Tomi-Rej je oekivao da e ustuknuti kada se
priseti ko je on. Njihov poslednji susret, tamo gore u kui na Proplanku Divlje Trenje, zavrio se tako to se
Tomi-Rej obreo u bazenu, rvui se sa teratom Martine Nesbit, a Vit pobegao glavom bez obzira, ne bi li
sauvao zdrav razum. Meutim, vreme koje je od tada proteklo, ostavilo je i te kakvog traga na Vilijama, isto
kao i na Tomi-Reja. Liio je na skitnicu, bio je neobrijan, na sebi je imao prljavu i neurednu odeu, a izraz lica
mu je bio krajnje oajan.
"Gde su?" glasilo je njegovo prvo pitanje.
"Ko?" zanimalo je Tomi-Reja.
"Moji... posetioci", odvrati Vilijam. "Moji... snovi."
"Izvini", odvrati Tomi-Rej. "Hoe da te povezem?"
"Kuda ide?"
"Kupim se odavde", odvrati Tomi-Rej.
"Aha. Povezi me."
Vit ue u kola. Kada je zalupio vrata, Tomi-Rej je ugledao poznati prizor u ogledalu. Oluja ga je
sledila. On pogleda u Vilijama.
"Ne vredi", ree on.
"A ta vredi?" upita Vit, ne uspevajui da usredsredi pogled na Tomi-Reja.
"Sledie me kuda god poao. Nita ih ne moe zaustaviti. Dolazie i dolaziti."
Vilijam pogleda preko ramena u zid od praine koji je napredovao niz ulicu prema kolima.
"Je li to tvoj otac?" upita on. "Je li on tamo negde?"
"Nije."
"ta je onda to?"
"Neto jo gore."
"Tvoja mama..." poe Vit "... razgovarao sam s njom. Kae da je on avo."
"Voleo bih da jeste", ree Tomi-Rej. "avola moe prevariti."
Oluja se pribliavala kolima.
"Moram se vratiti na Brdo", ree Tomi-Rej, koliko sebi toliko i Vitu.
Okrenuo je i krenuo u pravcu Vetrostrmine.
"Da li se tamo nalaze snovi?" upita Vit.
"Tamo se sve nalazi", odvrati Tomi-Rej, nesvestan koliko je to to je kazao bilo tano.
XI
"urka je gotova", ree Daf Grilou. "Vreme je da siemo."

Page 185
Od Ivinog uspanienog odlaska jedva da su izmenjali koju re. Taj se ovek jednostavno ponovo
spustio na stolicu sa koje je ustao kako bi se pobrinuo za pobunjenog Lamara, i ostao je tako da eka dok su
odozdo dopirali povieni glasovi, dok su stizale limuzine do ulaznih vrata, kupile svoje putnike i udaljile se, i...
konano... dok muzika nije utihnula. Grilo nije ni pokuao da umakne. Kao prvo, Lamarovo skljokano telo
prepreilo se ispred vrata, tako da bi ga terate sigurno epale pre nego to bi uspeo da ga ukloni. A drugo,
jo znaajnije, igrom sluaja dospeo je u drutvo prvog uzroka, entiteta odgovornog za tajne sa kojima se
sretao u Palomo Gaju od samog dolaska. Pred njim se, klonuo na stolici, nalazio ovek koji je oblikovao uas,
te je sledstveno tome shvatao vizije koje su se razularile u gradu. Njegov odlazak odavde predstavljao bi
zanemarivanje dunosti. U svemu ovome on je trebalo da odigra samo jednu ulogu, ako zaboravimo na
kratkotrajnu ulogu ljubavnika Elen Ngijen. Bio je reporter; provodnik izmeu poznatog i nepoznatog sveta. Ako
bi okrenuo Dafu lea, poinio bi zloin mnogo tei od bilo kog za koji je znao: odbio bi da bude svedok.
ta god ovaj ovek bio (lud; opasan po ivot; udovite) on nije bio varalica kao veina onih koje je
Grilo tokom svog profesionalnog ivota intervjuisao ili ispitivao. Grilou je bilo dovoljno da se osvrne po sobi i
pogleda stvorenja koja je Daf okotio, ili iji je okot izazvao, pa da shvati da je u drutvu moi koja je u stanju
da izmeni svet. Nije se usuivao da okrene lea jednoj takvoj moi. Ii e s njom kuda god ona bude ila, u
nadi da e bolje shvatiti njeno delovanje.
Daf ustade.
"Ni ne pokuavaj da se umea", ree on Grilou.
"Neu", odvrati mu Grilo. "Ali dopusti mi da poem s tobom."
Daf ga pogleda po prvi put od Ivinog bekstva. Bilo je suvie mrano da bi Grilo primetio da je
uperio svoj pogled u njega, ali ga je osetio, bio je otar poput igala, prodirao je u njega i ispitivao ga.
"Skloni telo", naredi mu Daf.
Grilo odvrati: "Svakako", i krenu ka vratima. Nije uopte morao da ga podsea na svoju snagu,
Grilou je bilo dovoljno to to je morao da podigne Lamarov le. Telo je bilo vlano i toplo. Kada ga je ponovo
spustio na pod ake su mu bile lepljive od komedijaeve krvi. Od tog oseaja i mirisa Grilou je pripala muka.
"Samo ne zaboravi..." ree Daf.
"Znam", odvrati Grilo. "Ne meaj se."
"Pa. Otvori vrata."
Grilo ga poslua. Uopte nije bio svestan koliko je u sobi zaudaralo dok ga nije zapahnuo talas
hladnog, istog vazduha.
"Kreni prvi", ree Daf.
Grilo izie u hodnik. U kui je bilo potpuno tiho, ali ona nije bila prazna. U podnoju prvog dela
stepenita ugledao je malu skupinu Roelinih gostiju koji su ekali. Svi uperie oi prema vratima. Nijedno od
njih nije pustilo ni glasa niti se pomerilo. Grilo je prepoznao mnoga lica; oni su ovde stajali i ekali jo dok su
on i Iv krenuli gore. Sada je oekivani trenutak doao. Krenuo je niz stepenice prema njima, dok mu se u glavi
oblikovala misao: Daf ga je poslao dole kako bi ga ovi oboavaoci rastrgli. Ali uao je u njihovo vidno polje,
iziao iz njega, a njihovi pogledi ga nisu sledili. Nisu oni ovamo doli da vide majmuna, ve ulinog orguljaa.
Iz sobe na spratu zaulo se masovno kretanje: terate su dolazile. Kada je stigao u podnoje
stepenita, Grilo se okrenuo i pogledao unazad u pravcu iz koga je doao. Prva stvorenja su poela da
prolaze kroz vrata. Primetio je da su se izmenila, ali nije bio spreman na stepen te promene. Njihova
nametljiva neistoa sada je bila proiena. Postale su jednostavnije, veinu njihovih crta zaklanjala je tama
koju su emitovale.
Posle nekolicine prvih pojavio se Daf. Dogaaji koji su se zbili od njegovog sueljavanja sa
Fleerom ostavili su na njemu traga. Izgledao je iscrpljen, liio je gotovo na skelet. Poeo je da silazi i proao
pored bazena raznobojne svetlosti koja je dopirala iz svetiljki ispred kue svojom ivou preplavljujui
njegove blede crte lica. Veeras se daje film Maska crvene smrti, pomisli Grilo; a iznad naslova stajalo je
Dafovo ime.
Za njim su usledile sporedne linosti, terate, gurajui svoja tela kroz vrata i gegajui se niz stepenice
za svojim tvorcem.
Grilo se osvrnu unaokolo i osmotri utihnulo drutvo. Svoje laskave poglede jo nisu skidali sa Dafa.
On je nastavio dalje, niz drugo stepenite. U podnoju ga je ekala druga skupina; meu njima je bila i Roel.
Kada je ugledao njenu neverovatnu lepotu, Grilo se istog asa setio svog prvog susreta s njom, kada je silazila
niz stepenita upravo onako kao to je to Daf sada inio. Njena pojava predstavljala je otkrovenje. Ta lepota
joj je davala izgled besprekornosti. Kasnije je saznao da to ba nije bilo tano. Prvo od Elen, koja mu je
podnela izvetaj o Roelinoj prethodnoj profesiji i sadanjoj zavisnosti, a sada se u to uverio i vlastitim oima,
videvi tu enu nakon to je podlegla Dafovoj izopaenosti kao i sve ostale njegove rtve. Lepota nije mogla
da je odbrani. Najverovatnije nije postojala nikakva odbrana. Stigao je do podnoja stepenita i ostao tamo da
saeka Dafa za kojim su se vukle njegove legije. Za ovo kratko vreme, od trenutka kada se pojavio na vrhu
stepenita, kod njega je nastupila izvesna promena, tanana ali obeshrabrujua. Njegovo lice, koje je do
Page 186
malopre odavalo strah od shvatanja, sada je bilo bezizraajno kao i lica njegove pastve, miii su mu bili u toj
meri mlitavi da je njegovo silaenje liilo na jedva kontrolisan hodajui pad. Sva sila moi slila mu se u levu
aku, onu aku koja je... tamo u oping centru... iskrvarila estice moi koje umalo nisu unitile Fleera. I sada
je inila isto; dok mu je visila uz bok, iz nje su kapale perle sjajne trulei nalik na znoj. To nije mogla biti sama
mo, pretpostavljao je Grilo, ve samo njen nusproizvod, jer Daf nije ni pokuavao da sprei njihovo
rascvetavanje u male tamne cvetove na stepenicama.
Ta aka je skupljala snagu, crpla ju je iz svih ostalih delova svoga vlasnika (moda, ko zna? iz
samog skupa); skladitila je snagu pripremajui se za posao koji ju je ekao. Grilo je pokuao da
prouavanjem Dafovog lica okrije njegova oseanja, ali aka mu je stalno iznova privlaila panju, kao da su
sve linije sile vodile ka njoj, a svi ostali elementi ovog prizora bili nevani.
Daf pree u predvorje. Grilo krenu za njim. Senovita legija ostade na stepenitu.
U predvorju je jo bilo besposlenih gostiju. Neki od njih ponaali su se kao uenici, oiju uprtih u
Dafa. Neki su jednostavno bili nesvesni, isprueni preko delova nametaja razbacanog unaokolo. Na podu je
leao Sem Saganski, koulja i lice bili su mu krvavi. Malo dalje od njega, sa akom u kojoj je i dalje stezao
sako Saganskog, leao je jo jedan ovek. Grilo nije imao pojma zbog ega je dolo do okraja meu njima,
ali on se okonao nokautom.
"Upali svetlo", ree Daf Grilou. Glas mu je bio bezizraajan kao to mu je postalo i lice. "Upali sva
svetla. Dosta je tajni. elim jasno da vidim."
Grilo je pronaao prekidae u tami i upalio sva svetla. Istog asa je prizor izgubio svaku teatralnost.
Jedno ili dvoje presamienih poee da mrmljaju u znak protesta prekrivi lica akama kako bi odagnali
svetlost. ovek koji je drao Saganskog otvori oi i zastenja, ali se ne pomeri, osetivi opasnost. Griloov
pogled se vrati na Dafovu aku. Perle moi su sada prestale da kaplju iz nje. Sazrela je. Bila je spremna.
"Kakva korist od odugovlaenja..." uo je Dafa kako kae i video kako podie levu ruku sa
otvorenom akom u visinu oiju. Zatim je otiao do naspramnog zida i poloio dlan na njega.
Zatim je, ake i dalje poloene na vrstu realnost, poeo da je stiska u pesnicu.
Napolju, kod kapije, Klark je primetio da su se u kui upalila svetla i ispustio uzdah olakanja. To je
samo moglo da znai da je proslava zavrena. Uputio je opti poziv vozaima koji su kruili (onima koji nisu
jo bili utekli) naloivi im da se vrate na Brdo. Njihovi putnici e se uskoro pojaviti.
Silazei sa autoputa na skretanju za Palomo Gaj, znajui da ima da pree jo etiri milje do
predgraa grada, kroz Teslu proe drhat. Majka je govorila da to znai da ti je neko preao preko groba.
Noas je to mnogo bolje shvatala. Vesti su bile gore no ikada.
Proputam glavni dogaaj, shvatila je ona. Poeo je bez mene. Osetila je da se neto oko nje
promenilo, neto ogromno, kao da su oni koji su smatrali da je Zemlja ravna ploa sve vreme bili u pravu i da
se ceo svet iznenada nagnuo za nekoliko stepeni tako da je sve na njemu skliznulo ka jednom kraju. Nijednog
trenutka nije laskala sebi da je ona jedina dovoljno oseajna da to primeti. Moda je imala perspektivu koja joj
je dozvoljavala da prizna ta osea, ali nije sumnjala da se irom drave u ovom trenutku, a najverovatnije i
irom sveta, ljudi bude obliveni hladnim znojem, ili misle na svoje voljene strepei za njih. Deca plau ne
znajui zbog ega. Starci veruju da im je kucnuo poslednji as.
Zaula je udar nastao usled sudara na autoputu koji je upravo napustila, posle koga je usledio jo
jedan, pa jo jedan, kako su se kola... ije je vozae pomeo trenutni uas... gomilala. Kroz no su poele da
odzvanjaju sirene.
Svet je okrugao, ree ona sama sebi, poput volana koji drim. Ne mogu da spadnem. Ne mogu da
spadnem. Drei se te misli i volana sa podjednakim oajanjem, nastavila je da vozi ka gradu.
Motrei kada e kola da se pojave, Klark je primetio svetla kako se penju uz Brdo. Meutim, suvie
su sporo napredovala da bi to bili farovi. Znatielja ga je nagnala da napusti svoje mesto i krene nizbrdo.
Prevalio je moda dvadeset jardi pre nego to je, zaavi za okuku, na putu otkrio izvor svetlosti. Bili su to ljudi.
Skupina od moda njih pedeset, moda i vie, pela se ka vrhu. Lica i tela su im bili nejasni, ali svi su sijali u
mraku poput maski na Dan mrtvih. Na elu te skupine nalazila su se dva deteta koja su izgledala dosta
normalno. Ali, imajui u vidu gomilu koja je ila za njima, sumnjao je u to. Deak podie pogled uz Brdo
prema njemu. Klark se povue, okrenuvi se u nameri da povea razdaljinu izmeu sebe i rulje.
Reb je bio u pravu. Trebalo je mnogo ranije da ode i prepusti ovaj prokleti grad sam sebi. Unajmljen
je da sprei ulazak padobranaca na proslavu, a ne da zaustavlja kovitlace i baklje koje hodaju. to je mnogo
mnogo je.
Odbacio je radio i uspentrao se uz ogradu nasuprot kui. Ukrasno grmlje sa druge strane bilo je
gusto i tle se strmo sputalo, ali on je skliznuo kroz tamu ne merei da li e stii na drugu stranu Brda u ritama,
jednostavno elei da se nae to dalje od te kue kada rulja stigne do kapije.
Grilo je u poslednjih nekoliko dana video stvari koje su ga ostavile bez daha, ali je ipak uspeo da
Page 187
pronae naina da ih ukalupi u svoj pogled na svet. Meutim, sada se naao pred prizorom koji je potpuno bio
van njegove moi shvatanja i sve to je mogao da uini bilo je da mu kae ne.
I to ne jednom, ve desetinu puta.
"Ne... ne..." i tako dalje, "ne."
Meutim, poricanje je bilo beskorisno. Prizor je odbijao da se spakuje i ode. Ostajao je. Zahtevao da
bude vien.
Dafovi prsti su uli u vrsti zid i epali ga. Zatim je napravio korak unazad, za njim jo jedan,
vukui supstancu stvarnosti prema sebi kao da je napravljena od slatkia omekalog na suncu. Karnevalske
slike koje su visile na zidu poele su da se deformiu; spoj izmeu zida i tavanice i zida i poda postao je manje
odreen i krenuo prema Umetnikovoj pesnici, gubei na otrini.
Kao da je cela prostorija bila projektovana na bioskopskom platnu, a Daf jednostavno epao
platno i povukao ga ka sebi. Projektovana slika je jo pre samo nekoliko trenutaka izgledala tako iva, a sada
se otkrivalo koliko je bila patvorena.
To je film, pomisli Grilo. Ceo ovaj jebeni svet je bioskop.
A razotkrivanje tog blefa zvalo se Umetnost. Skidanje pokrova, mrtvakog plata, zastora.
Nije bio jedini koji se zateturao pred ovim otkrovenjem. Nekoliko onih koji su doli da oplakuju
Badija Vensa, pokrenuti iz svoje otupelosti, otvorili su oi i ugledali prizor kakav nisu sretali ni na svojim
najgorim tripovima.
ak je i Daf izgledao zapanjen lakoom kojom je obavljao ovaj zadatak. Telo koje mu se nikada
nije inilo tako krhko, tako ranjivo, toliko ljudsko, kao sada protresalo je drhtanje. Kroz kakva god iskuenja da
je proao kako bi oeliio svoj duh za ovaj trenutak, to nije bilo dovoljno. Nita nije moglo biti dovoljno. Ovo je
bila umetnost koja je prkosila stanju telesnosti. Sve najdublje izvesnosti postojanja bile su proigrane pred
njom. Odnegde iza zaklona, Grilo je zauo zvuk koji je postajao sve glasniji, koji mu je ispunio lobanju poput
otkucaja vlastitog srca. Pozivao je terate. Osvrnuo se unaokolo i video ih kako nadiru kroz vrata kako bi svome
tvorcu pruile pomo u onome to se spremalo. Grilo ih nije zanimao; znao je da moe otii u bilo kom
trenutku i da niko nee pokuati da ga sprei u tome. Ali nije mogao da okrene lea svemu ovome, koliko god
mu razdiralo utrobu. ta god da se odigravalo iza tog zastora sveta, uskoro e biti razotkriveno i nema toga to
je moglo odvui njegov pogled s tog prizora. Ako bi sada pobegao, ta bi radio? Otrao do kapije i sa sigurne
udaljenosti promatrao ta se dogaa? Nije bilo sigurne udaljenosti, sada kada je znao ono to je znao.
Ostatak ivota provee dodirujui materijalni svet svestan da bi se on istopio kada bi posedovao Umetnost u
prstima.
Nisu svi bili tako fatalistiki raspoloeni. Mnogi od onih koji su bili dovoljno svesni pokuavali su da
stignu do vrata. Meutim, bolest rastezljivosti koja je zahvatila zidove ve se proirila i na pola poda. Postao je
lepljiv pod nogama pobegulja, podiui materiju sobe, dok je Daf vukao sada ve obema akama.
Grilo je potraio neko vrsto mesto u prostoriji to se odizala, ali je pronaao samo stolicu koja je
bila podlona novim efovima fizike kao i sve ostale stvari u sobi. Iskliznula mu je iz ruku i on pade na kolena,
usled ega mu ponovo poe krv na nos. Pustio je krv da curi.
Podigavi pogled, utvrdio je da Daf vue tako snano naspramni kraj prostorije da se on ve
izobliio do neraspoznatljivosti. Sjaj svetiljki napolju bio je priguen, utulio se, pretoio se u bezoblini dotok
tako napet da nee dugo proi pre nego to pukne. Zvuk sa druge strane nije postao nita glasniji, ali je
postao, i to za svega nekoliko sekundi, gotovo neizbean, kao da je oduvek bio tu, samo izvan praga ujnosti.
Daf je privukao k sebi jo jednu punu aku sobe, ali je pri tome do neizdrljivosti napeo zaklon.
Nije se pocepao na jednom mestu, ve na nekoliko. Soba se ponovo izvrnula. Grilo se uhvatio za pod koji se
uzdizao dok su se tela kotrljala pored njega. U tom haosu ugledao je Dafa i uinilo mu se da je ovaj u
poslednjem trenutku zaalio zbog svega to je uradio, borei se sa sirovom supstancom stvarnosti koju je
sakupio kao da pokuava da je baci. Ili ga ake nisu sluale i nisu htele da je puste, ili je ona sada imala vlastiti
momentum i otvarala se bez njegove pomoi, jer je preko njegovog lica preao izraz divljeg uasa i on je
vritei pozvao svoje legije. Krenule su ka njemu, njihove anatomije pokupile su poneto od ovog pokretnog
haosa. Grilo je leao priljubljen uz tle dok su se one pentrale preko njega. Tek to su krenule, kada ih je neto
zaustavilo. epavi koe desno i levo od sebe, vie ih se nije plaio kada je toliko gorih stvari bilo na pomolu,
Grilo se uspravio, to jest uspravio se onoliko koliko je to bilo mogue, i pogledao unazad prema vratima. Taj
deo sobe jo je manje vie bio netaknut. Samo je izvesno izvijanje arhitekture nagovetavalo ono to se
dogaalo iza njega. Pogled mu se protezao sve do predvorja i dalje do ulaznih vrata. Bila su otvorena. Na
njima je stajao Fleerov sin.
Haui je shvatio da postoje privlane sile vee od tvoraca i gospodara. Postojala je privlana sila
izmeu stvari i njene suprotnosti, njenog prirodnog neprijatelja. To je bilo ono to je napajalo terate kada su se
ponovo okrenule prema vratima, preputajui sav razulareni haos u kui Dafovoj kontroli.
"Dolaze!" doviknu on Fleerovoj vojsci, povlaei se dok se plima terata pribliavala vratima.
Do-Bet, koja je ula unutra zajedno sa njim, zastala je na pragu. Uhvatio ju je za ruku i povukao.
Page 188
"Prekasno je", ree ona. "Zar ne vidi ta radi? Blagi Boe! Vidi li?"
Ne obazirui se na to da li je bitka unapred izgubljena ili ne, bia iz snova bila su spremna da se
suoe sa teratama, uhvativi zalet im je bujica pokuljala iz kue. Penjui se uz Brdo, Haui je oekivao da e
predstojea bitka biti na neki nain prefinjena; bitka volje ili uma. Meutim, nasilje koje je sada izbijalo svuda
oko njega bilo je isto fizike prirode. Sve to su imali da unesu u bitku bila su njihova tela i oni su se predali
izvrenju tog zadatka sa estinom za koju nije ni pretpostavljao da poseduju melanholine due okupljene u
umi... a jo manje onaj civilizovan narod koji je bio u kui Lois Knap. Nije bilo razlike izmeu dece i junaka.
Sada su se jedva meusobno razlikovali, dok su poslednji tragovi ljudi kakvima su odsanjani u postojanje
bledeli pred isto tako jednostavnim neprijateljem. Sada su oni predstavljali sutinske stvari. Fleerova ljubav
prema svetlosti protiv Dafove strasti ka tami. A ispod obe, nalazila se jedna jedina namera koja ih je
ujedinajvala. Unitenje one druge.
Uinio je ono to su traili od njega, pomisli on; poveo ih je uz Brdo, pozivajui borce kada bi se
zaboravili i poeli da se razlau. Izgubio je one koji su i inae verovatno bili manje koherentno zazvani. Njihova
tela su se rasprila pre nego to je uspeo da ih dovede dovoljno blizu da su mogli da namiriu neprijatelja. Za
ostale je bio dovoljan stimulans pojava terata. Borili su se dok nisu bili rastrgnuti.
Obe strane su ve pretrpele veliku tetu. Delii sjajne tame otkinuti sa tela terata; mlazevi svetlosti
izbijali su iz vojske snova kada bi ih ovi drugi rasporili. Ratnici nisu niim pokazivali da trpe bol. Krv nije tekla iz
rana. Izdravali su napad za napadom, nastavljajui da se bore i trpei povrede koje bi inae onesposobile sve
to je makar izdaleka bilo ivo. Tek kada bi ostali bez vie od pola svoje supstance oni bi se razmrsili i rasprili.
ak i tada vazduh u kome bi se rastoili nije bio prazan. Zujao je i tresao se kao da se rat nastavljao na
podatomskom nivou, gde su se pozitivne i negativne energije borile do pat pozicije ili meusobnog unitenja.
Verovatnije se radilo o ovom drugom, ako su sile koje su se borile ispred kue mogle posluiti kao
primer. Kako su po snazi bile ravnopravne, jednostavno su istrebljavale jedna drugu, na nanetu tetu
odgovarajui istom merom, tako da se njihov broj smanjivao.
U vreme kada je Tesla stigla do vrha Brda, bitka se proirila sve do kapije i prelivala napolje na put.
Oblija koja su se nekada mogla raspoznati, a koja su sada predstavljala same apstrakcije, mrlje tame, mrlje
svetlosti, kidale su jedna druge. Zaustavila je auto i krenula ka kui. Dva borca se pojavie izmeu drvea koje
je oiviavalo prilazni put i padoe na tle nekoliko jardi ispred nje, udova isprepletanih jednog oko... a inilo se i
kroz... drugog. Zagledala se zabezeknuto u njih. Da li je to ono to je Umetnost oslobodila? Kako li su pobegli
iz Sutine?"
"Tesla!"
Podigla je pogled i ugledala Hauija. Objasnio joj je brzo i bez daha.
"Poelo je", ree on. "Daf koristi Umetnost."
"Gde?"
"U kui."
"A ovi?" upita ona.
"Poslednja odbrana", odvrati on. "Zakansili smo."
A ta sada, lutko? pomisli ona. Nema naina da ovo zaustavi. Svet je naiao na kosinu i sve klizi.
"Trebalo bi svi da se izgubimo odavde", ree ona Hauiju.
"Misli?"
"ta nam drugo preostaje?"
Podigla je pogled prema kui. Grilo joj je kazao da kua predstavlja lud poduhvat, ali nije oekivala
ovako divlje arhitektonske oblike. Svi uglovi su bili blago zaobljeni, nije bilo nieg uspravnog to nije bilo
nagnuto za nekoliko stepeni. A onda je shvatila. Nije se radilo ni o kakvoj postmodernistikoj ali. Neto unutar
kue joj je povlaenjem menjalo njen oblik.
"Blagi Boe", zausti ona. "Grilo je jo tamo unutra."
Jo dok je izgovarala te rei, fasada se jo malo povila. Kada je postala svesna ove udnovatosti,
preostali uesnici bitke oko nje potpuno su izgubili svaki znaaj. Dva plemena koja se upaju poput besnih
pasa. Ljudska posla. Zaobila ih je ne obraajui panju na njih.
"Kuda e?" upita Haui.
"Unutra."
"Unutra je pusto."
"Zar ovde napolju nije? Unutra mi je prijatelj."
"Poi u s tobom", odvrati on.
"Je li Do-Bet ovde?"
"Bila je."
"Pronai je. Ja u pronai Griloa, pa da se gubimo odavde."
Ne saekavi odgovor, uputila se prema vratima.
Page 189
Trea sila koja se noas razularila u Gaju ve je stigla na pola puta uz Brdo kada je Vit shvatio da,
koliko god bio dubok njegov bol to je izgubio svoje snove, noas nije eleo da umre. Stao je da cima kvaku
na vratima, spreman da iskoi iz kola, ali ga je obeshrabrila oluja praine koja se vukla za njima. Pogledao je
u Tomi-Reja. Deakovo lice nikada nije zrailo inteligencijom, ali njegova sadanja mlitavost bila je
zapanjujua. Delovao je gotovo kao imbecil. Pljuvaka mu je curila sa donje usne, lice mu je bilo sjajno od
znoja. Ali ipak je uspeo da izusti jedno ime dok je vozio.
"Do-Bet", rekao je.
Ona nije ula taj poziv, ali ula je jedan drugi. Iz kue je dopro krik, prenosio se sa uma na um, a
uputio ga je ovek koji ju je stvorio. Nije bio upuen njoj, nagaala je. Nije ni znao da je ona u blizini. Ali ga je
ipak uhvatila: bio je to izraz uasa koji nije mogla da prenebregne. Prola je kroz vazduh odebljao od materije
do prednjih vrata, iji se gornji deo povijao unutra.
Unutra je bilo jo gore. Cela unutranjost izgubila je svoju vrstinu i neumoljivo se slivala ka nekoj
sredinjoj taki. Nije bilo teko pronai tu taku. Ceo omekali svet kretao se u njenom pravcu.
A tamo, u jezgru, nalazio se, razume se, Daf. Ispred njega rupa u samoj supstanci stvarnosti koja
je, ne pravei razliku, polagala pravo kako na iva stvorenja tako i na neive stvari. Nije mogla da vidi ta se
nalazilo sa druge strane te rupe, ali je mogla da nagaa. Sutina; more snova; i u njemu ostrvo o kome su joj i
Haui i njen otac priali, na kome nisu postojali zakoni vremena i prostora i po kome su duhovi hodili.
Ali ako je to bio sluaj... ako je uspeo da ostvari svoju nameru, da iskoristi Umetnost kako bi doao
do uda... zbog ega se toliko plaio? Zato je pokuao da se povue pred tim prizorom, kidajui zubima
vlastite ake kako bi ih naterao da puste materiju u koju su prodrli?
Razum joj je govorio: vrati se. Vrati se dok jo moe. Privlana sila onoga to se nalazilo sa druge
strane rupe ve ju je zahvatila. Mogla je jo kratko vreme da joj se opire, ali taj prozor se sve vie smanjivao.
Meutim, ono emu nije mogla da odoli bila je glad koja ju je i dovela u kuu na prvom mestu. elela je da vidi
kako se njen otac mui. Nije to bila ljupka elja kakvu obino imaju kerke, ali ni on nije bio najljupkiji otac.
Naneo joj je bol, kao i Hauiju. Potkupio je Tomi-Reja i ovaj se potpuno promenio. Slomio je mami srce i unitio
ivot. Sada je elela da ga vidi kako pati i nije mogla da odvoji pogled od tog prizora. Njegovo samosakaenje
bilo je sve pomahnitalije. Pljuvao je komadie prstiju, tresao glavom napred-nazad, pokuavajui da porekne
sve to je video s druge strane rupe koju je stvorila Umetnost.
ula je neiji glas iza sebe kako izgovara njeno ime, okrenula se i ugledala enu koju nikada pre
toga nije srela, ali koju joj je Haui opisao, koja ju je pozivala da se vrati u sigurnost praga. Nije se obazirala na
pozive. elela je da vidi Dafa kako sam sebe potpuno rainjuje; ili kako ga odvlae i unitavaju njegova
vlastita zlodela. Sve do ovog trenutka nije shvatila koliko ga je mrzela. Koliko e se samo oseati istijom kada
njega nestane sa ovog sveta.
Teslin glas dopro je i do drugih uiju osim Do-Betinih. Drei se za tle nekoliko jardi iza Dafa na
osipajuem ostrvu vrste materije oko Umetnika, Grilo je uo Teslin poziv i okrenuo se... suprotstavivi se
pozivu Sutine... kako bi pogledao u njenom pravcu. Lice mu se zaokruilo od krvi, jer je rupa povlaila sokove
navie kroz njegovo telo. U glavi mu je tutnjalo kao da e svakog asa eksplodirati. Suze su mu bile isisane iz
oiju, obrve poupane. Iz nosa su mu tekla dva mlaza krvi, koji su pravo sa njegovog lica oticali u rupu.
Ve je video kako je najvei deo sobe bio odnesen u Sutinu. Jedna od prvih koji su otili bila je
Roel, ona se odrekla i ono malo veza koje je njeno zavisno telo imalo sa vrstim svetom. Otili su i Saganski i
njegov nokautirani protivnik. Za njima su usledili oni koji su upravo odlazili sa prijema, uprkos naporu koji su
ulagali da stignu do vrata. Slike su bile strgnute sa zidova, a za njima i premaz buke sa drveta; upravo se
predavalo i samo drvo i povijalo u pravcu iz koga je dolazio poziv. Grilo bi im se pridruio, zidovima, gostima i
svemu ostalom, da nije bilo Dafove senke koja mu je pruala oskudnu vrstinu u ovom haotinom moru.
Ne, ne moru. To je bilo ono to je na trenutak ugledao sa druge strane rupe i ono je posramilo
svaku drugu sliku koju je oznaavala ta re.
Sutina je bila najvanije more; prvo, nedokuivo. Odrekao se nade da e izbei njene pozive.
Suvie se pribliio njenoj obali da bi se okrenuo od nje. Protivstruje ispod povrine ve su odvukle vei deo
sobe. Uskoro e i njega.
Ali kada je ugledao Teslu dozvolio je sebi da se ponada kako bi mogao da preivi i ispria priu. Ako
jo ima makar kakve anse, mora da pouri. Svakog asa se osipalo ono malo zatite koju mu je Daf pruao.
Videvi da je Tesla ispruila ruku prema njemu, on je ispruio svoju u njenom pravcu. Razdaljina je bila suvie
velika. Nije mogla vie da se istegne u sobu kako ne bi ispustila relativnu vrstinu iza vrata.
Odustala je i odvojila se od otvora.
Nemoj me sada napustiti, pomisli on. Prvo mi prui nadu, a onda me napusti.
Ali kao da nije poznavao Teslu. Povukla se kako bi izvukla kai iz pantalona, a zatim se vratila do
vrata, pustivi da privlana sila Sutine razmota kai i donese ga njemu nadohvat.
vrsto ga je epao.
Page 190
Napolju, na bojnom polju, Haui je pronaao ostatke svetlosti koji su predstavljali Benija Petersona.
Izgubili su se gotovo svi osobeni znaci deaka, ali jo ih je dovoljno ostalo da ga je Haui prepoznao. Spustio se
na kolena pored njega, razmiljajui o tome kako je glupo aliti za neim to je tako kratkorono, ali se odmah
ispravio. I on je bio kratkog veka i nije bio nita sigurniji u svoj cilj od ovog sna koji je bio Beni Peterson.
Spustio je aku na deakovo lice, ali je ono ve poelo da se rainjuje, tako da se rasprilo pod
njegovim prstima poput svetlog polena. Uznemiren, podigao je pogled i ugledao Tomi- Reja na kapiji
Kunievog Oka, kako kree prema kui. Iza njega se kod kapije zadrao ovek koga Haui nije poznavao. A iza
obojice, zid zavijajue praine koji je sledio Tomi-Reja u kovitlavom oblaku.
Do-Bet istisnu Benija Petersona iz njegovih misli. Gde li je ona? U pometnji koja je nastala tokom
poslednjih nekoliko minuta zanemario ju je. Uopte nije sumnjao da je ona cilj Tomi-Reja.
Uspravio se i krenuo da presretne neprijatelja, koji se neverovatno izmenio, vie valjda nije ni
mogao, od njihovog prvog susreta u oping centru kada je ostavljao utisak preplanulog, blistavog junaka.
Krvlju poprskan, upalih oiju, zabacio je glavu i povikao:
"Oe!"
Praina koja mu je bila za petama poletela je ka Hauiju kada se ovaj naao sasvim blizu
Tomi-Reja. ta god da ju je zaaralo, lica izobliena od mrnje, sa ustima nalik na tunele, odgurnulo ga je u
stranu i otilo svojim poslom, jer ih njegov kukavni ivot nije zanimao. Pao je na tle, prekrio glavu i saekao da
preu preko njega. Kada se to zavrilo, ustao je. Tomi-Rej i oblak koji ga je sledio, nestali su unutra.
uo je glas Tomi-Reja kako nadjaava buku Umetnosti.
"Do-Bet!" urlao je on.
Shvatio je da je ona u kui. Nije mu bilo jasno zbog ega je ula unutra, ali morao je stii do nje pre
Tomi-Reja, ili e je to kopile odvesti.
Dok je jurio ka ulaznim vratima, video je kako sila iznutra uvlai i odvlai s vidika poslednje ostatke
olujne praine.
Sila koja ih je preuzela postala je vidljiva onog trena kada je stupio preko praga; video je poslednje,
haotine tragove oblaka kako bivaju uvueni u vrtlog koji je zahvatao celu kuu. Ispred njega, sa jedva
prepoznatljivim akama, stajao je Daf. Haui je tek jednim pogledom osmotrio prizor kada je Tesla dreknula
kako bi mu privukla panju.
"Pomozi mi! Haui? Haui? Za Boga miloga, pomozi mi!"
Drala se za unutranja vrata, ija je geometrija otila do avola, drugom akom vukui nekoga
koga vrtlog samo to nije zahvatio. Stigao je do nje u tri koraka, pored njega je proleteo pljusak otpadaka
(prag preko koga je upravo prekoraio) i uhvatio je za aku. Upravo u tom trenutku prepoznao je priliku koja je
stajala jard ispred Tesle i blie eljustima koje je Daf otvorio. Do-Bet!
Kada ju je prepoznao, oteo mu se krik. Okrenula se u njegovom pravcu; nalet otpadaka ju je napola
zaslepio. Kada su im se oi srele ugledao je Tomi-Reja kako kree prema njoj. Maina je u poslednje vreme
bila dosta maltretirana, ali jo je u njoj bilo snage. Povukao je Teslu, izvlaei nju i oveka koga je pokuavala
da spase iz najhaotinije zone u predvorju. Tomi-Reju je taj trenutak bio dovoljan da stigne do Do-Bet, da se
baci na nju s dovoljno snage, da je obori.
Ugledao je uas u njenim oima kada je izgubila ravnoteu. Video je kako se ruke Tomi-Reja
sklapaju oko nje, u najvrem od svih zagrljaja. A onda ih je Sutina oboje povukla preko sobe pronevi ih
pored njihovog oca i odnela u tajnu.
Haui je urliknuo.
Tesla je otpozadi izvikivala njegovo ime. Nije se obazirao. Oi su mu i dalje bile uprte u mesto sa
koga je Do-Bet nestala i on napravi korak prema vratima. Sila ga je poduhvatila. Napravio je jo jedan korak,
kao kroz maglu svestan da mu Tesla dovikuje da stane, da se vrati pre nego to bude suvie kasno.
Zar nije znala da je bilo suvie kasno onog trenutka kada je ugledao Do-Bet? Sve je jo onda bilo
izgubljeno.
Trei korak i kovitlac ga je zahvatio. Soba je poela da se okree. Na trenutak je ugledao
neprijatelja svoga oca, kako se razjapljuje, kako ga rupa sledi, kako se jo vie razjapljuje.
A onda je nestao, tamo gde je njegova prelepa Do-Bet nestala, u Sutinu.
"Grilo?"
"A?"
"Moe li da ustane?"
"Mislim da mogu."
Pokuao je dvaput, i nije uspeo, a Tesla vie nije imala snage da ga podigne i ponese dole do
kapije.
"Pusti me malo", ree on. Njegove oi se, ne po prvi put, usmerie prema kui iz koje su jedva
umakli.
"Nema ta da se vidi, Grilo", ree ona.
Page 191
To nipoto nije bilo tano. Fasada kao da je poticala iz Kaligarija, vrata su bila usisana, prozori otili
istim putem. A unutra, ko zna?
Dok su teturavo ili prema kolima iz haosa je posrui izila na meseinu jedna prilika. Bio je to
Daf. injenica da je stajao na obali Sutine i da se odupro njenim talasima svedoila je o njegovoj moi, ali
ga je to opiranje skupo stajalo. Od aka mu je ostalo samo savakano meso, ostaci leve visili su u komadima
sa kostiju. Lice mu je tako strano bilo izjedeno, ne zubima, ve onim to je video. Praznog pogleda i slomljen,
posrui krenuo je prema kapiji. Pramenovi tame, poslednji ostaci terata, krenue za njim.
Tesla je strano elela da priupita Griloa koliko je video od Sutine, ali ovo nije bio pravi trenutak.
Bilo joj je dovoljno saznanje da je iv i da joj moe ispriati. Meso u svetu u kome je meso propadalo svakog
trenutka. iv, kada se ivot okonavao svakim isputenim dahom i ponovo poinjao svakim udisajem.
A izmeu je vrebala i te kakva opasnost. Sada, kao nikada ranije. Uopte nije sumnjala u to da je
ono najgore tek trebalo da usledi i da negde na suprotnoj obali Sutine Iad Urobori otre svoju zavist i kreu
preko mora sna.
Sedmi deo: DUE NA NULI
Predsednici, mesije, amani, pape, sveci i ludaci pokuavali su... tokom milenijuma... da se novcem,
ubistvom, drogom i bievanjem doepaju Sutine. U tom svom naumu propali su gotovo svi do jednoga. More
sna bilo je manje vie sauvano, o njegovom postojanju kolale su samo izabrane glasine, nikada dokazane, te
su one stoga bile samo jo monije. Dominirajue vrste Kozma uvale su ono malo zdravog razuma koji je on
posedovao tako to su to more poseivale u snu, tri puta u ivotu i odlazile iz njega, uvek elei vie. Ta glad ih
je napajala energijom. Stvarala bol; izazivala bes. Terala ih da ine dobro u nadi, esto nesvesnoj, da e im
biti odobren redovitiji ulaz. Terala ih da ine zlo usled idiotske sumnje da neprijatelji protiv njih kuju zaveru,
neprijatelji koji znaju za tu tajnu, ali je ne saoptavaju.
Ona nekolicina koji su poput Hauija, Do-Bet, Tomi-Reja i dvadeset dvoje gostiju iz kue Badija
Vensa poli na taj put, nisu bili sluajni putnici. Oni su bili izabrani, radi ciljeva Sutine, i otili su (uglavnom)
pripremljeni.
S druge, pak, strane, Haui nije bio nita pripremljeniji od bilo kog komada nametaja koji je bio
ubaen u grlo pukotine. Prvo je bio zavitlan kroz petlje energije, a zatim u neto to je liilo na sredite groma,
sevanje je bilo kratkotrajno, sjajne vatre pojavile su se svuda oko njega. Iz kue su iezli svi zvuci onog
trenutka kada je uao u grlo. Isto kao i komadi ubreta koji su stigli s njim. Bio je bespomoan, a nije mogao ni
da upravlja svojim telom niti da se orijentie, bio je u stanju samo da se tumba kroz oblak; sevanje je postalo
ree, ali sjajnije, a pasai tame izmeu postajali su sve dublji, dok nije poeo da se pita ne zatvaraju li se to
moda njegove oi i ne nalazi li se tama... zajedno sa oseajem da pada koje ju je pratilo... samo u njegovoj
glavi. Ako je to bio sluaj, bio je srean u njenom zagrljaju, jer su mu sada i misli bile u slobodnom padu i
samo su se trenutno usredsreivale na slike koje su izranjale iz tame, inei se potpuno vrstim, mada je bio
gotovo ubeen da se nalaze u oku njegova uma.
Stalno je iznova zazivao lice Do-Bet, uvek kako ga gleda preko ramena. Recitovao joj je rei
ljubavi; jednostavne rei za koje se nadao da ih je ula. Ako i jeste, one je nisu nimalo pribliile. Nije bio
iznenaen. Tomi-Rej je bio rainjen u istom oblaku od misli kroz koji su on i Do-Bet padali, a braa blizanci
polau pravo na svoje sestre koje see ak do utrobe. Konano, oni su zajedno plutali u tom prvom moru,
njihove misli i vrpce su se preplitale. Haui nije zavideo Tomi-Reju ni na emu... ni na lepoti, osmehu, ni na
emu... osim na onom vremenu intimnosti sa Do-Bet, pre seksa, pre gladi, pre prvog udisaja. Mogao je samo
da se nada da e on biti s njom na kraju njenog ivota isto onako kao to je Tomi-Rej bio na poetku, kada
godine odnesu seks, apetit i konano dah.
A onda su njeno lice i zavist nestali, i nove misli su mu ispunile glavu, ili su to bili trenutni snimci istih.
Sada nije bilo ljudi, samo mesta, pojavljivala su se i ponovo nestajala kao da se njegov um kretao kroz njih
traei neko odreeno. Naao je ono to je traio. Nejasnu plavu no koja je postajala sve opipljivija oko
njega. Oseaj pada prekinuo se u trenu. Bio je onaj pravi na pravom mestu, trao je po daskama koje su
odzvanjale dok mu je hladan vetar duvao u lice. Iza sebe je uo kako ga dozivaju Lem i Rii. Nastavio je da tri
i da se sve vreme osvre. Jedan pogled bio je dovoljan da razrei tajnu gde se nalazi. Iza njega se protezala
linija ikakog neba, njegova svetla bletala su naspram noi, to je znailo da je vetar koji mu je duvao u lice
dolazio sa Miigenskog jezera. Trao je du doka, mada nije znao kog, dok je jezero zapljuskivalo njegove
potpornje. Bila je to jedina velika voda koju je ikada upoznao. Ona je uticala na vreme u gradu i njegovu
vlanost; usled nje je vazudh u ikagu mirisao drugaije nego u bilo kom drugom mestu; stvarala je oluje sa
grmljavinom i bacala ih na obalu. Zaista, jezero je bilo tako nepromenjivo, tako neizbeno, da je on vrlo retko
Page 192
uopte razmiljao o njemu. A kada jeste, onda je ono za njega bilo mesto na koje su ljudi koji su imali para
izvozili svoje amce, a oni koji su pare izgubili odlazili da se udave.
Sada, meutim, dok je nastavljao da tri du doka, a Lemovo dozivanje bledelo iza njega, pomisao
da ga na kraju eka jezero dirnula ga je kao nikada do tada. On je bio mali; ono ogromno. On pun suprotnosti;
ono je jednostavno primalo sve u svoj zagrljaj, ne sudei ni mornarima ni samoubicama.
Ubrzao je, jedva oseajui pritisak onova o daske, dok je u njemu sve vie jaalo oseanje da je
ovaj prizor, koliko god izgledao stvaran, predstavljao samo jo jednu od izmiljotina njegova uma, oblikovanu
na osnovu delia seanja kako bi lake proao kroz ono to bi ga u protivnom dovelo do ludila: kamen mea
izmeu snevane jave ivota koju je napustio i paradoksa, kakav god on bio, koji je bio pred njim. to se vie
bliio kraju doka, sve je postajao sigurniji da je u tome stvar. Njegov korak, koji je ve ionako bio lak, sada je
postao jo laki, koraci sve dui i dui. Vreme je omekalo i rasteglo se. Imao je priliku da se zapita da li more
sna zaista postoji, bar onako kao to je Palomo Gaj postojao, ili je dok koji je on stvorio pruen u istu misao.
Ako je to bio sluaj, tamo su se sretale mnoge misli; desetine hiljada svetala kretalo se u vodama
pred njim, neke su probijale povrinu poput vatrometa, druge su duboko zaranjale. Haui je shvatio da je
pronaao i neka koja je sam zapalio. Nije bilo vredno hvale, ali primetio je uoljiv sjaj u svojoj koi, nalik na
slabi odjek odjeka Fleerove svetlosti.
Prepreka na kraju doka nalazila se na nekoliko stopa od njega. S druge strane, vode onoga to je
sada prestao da smatra Jezerom. Ovo je bila Sutina i kroz nekoliko trenutaka sklopie se nad njegovom
glavom. Nije se plaio. Upravo obrnuto. Jedva je ekao da stigne do prepreke i baci se u nju radije nego da
trai vreme na koraanje. Ako je bio potreban jo koji dokaz da nita od ovoga nije bilo stvarno, dobio ga je pri
sudaru, prepreka se razletela u krhotine koje su se smejale kada ih je dodirnuo. I on je poleteo. Predstavljao je
svetlost koja je padala u more sna.
Elemenat u koji je zaronio nije liio na vodu jer se u njemu nije ni smoio niti osetio hladnou. Ali
ipak je na njemu plutao, njegovo telo se izdizalo kroz iskriave mehurie ka povrini, a on pri tom nije ulagao
nikakav napor. Nije se uplaio da e se udaviti. Proimalo ga je samo krajnje duboko oseanje zahvalnosti to
je ovde, gde je pripadao.
Osvrnuo se preko ramena (koliko osvrtanja) na dok. Posluio je svojoj svrsi, jer je ono to je moglo
predstavljati uas, pretvorio u igru. Sada se raspadao u paramparad, isto kao i prepreka.
Sav srean ga je posmatrao kako nestaje. Oslobodio se Kozma, plutao je u Sutini.
Do-Bet i Tomi-Rej su otili u pukotinu zajedno, ali njihovi umovi su pronali razliite naine da sebi
predstave put i uranjanje.
Uas koji je Do-Bet osetila kada je poneta izbrisan je iz njene glave u olujnom oblaku. Zaboravila
je haos i osetila mir. Za ruku je vie nije drao Tomi-Rej ve mama, iz ranijih godina, kada je jo bila u stanju
da se suoi sa svetom. etale su kroz umirujui sumrak, po travi. Mama je pevala. Moda se radilo o nekoj
crkvenoj pesmi ije rei je zaboravila. Izmiljala je besmislice kako bi popunila stihove, koji su, kako se inilo,
bili u ritmu njihovih koraka. Tu i tamo Do-Bet bi izgovorila neto to je nauila u koli, kako bi uverila mamu
da je dobra uenica. Sve lekcije su bile o vodi. O tome kako posvuda ima plima, da ak postoje i plime suza, o
tome da je ivot zaet u moru i da u telu ima vie vode od bilo kog drugog elementa. Kontrapunkt injenica i
pesme jo dugo se nastavio, lagano, ali ona je osetila tanane promene u vazduhu. Vetar je nailazio u eim
naletima i namirisala je more. Izloila mu je lice, zaboravivi na lekcije. Mamina pesma postala je tia. Do-Bet
nije vie oseala da li se i dalje dre za ruke. Nastavila je da koraa, ne osvrui se. Tle vie nije bilo
prekriveno travom, ve golo, i negde napred obruavalo se u more, na kome se inilo da ima bezbroj amaca
koji su su ljuljukali sa upaljenim sveama na pramcima i jarbolima.
Tle je naglo nestajalo. Nije osetila strah ak ni dok je padala. Samo izvesnost da je mamu ostavila
za sobom.
Tomi-Rej se naao na Topangi, da li u zoru ili u sumrak, nije bio siguran. Iako na nebu vie nije bilo
sunca, nije bio sam. uo je u tami smeh i aputavo dahtanje devojaka koje priaju. Pesak pod njegovim bosim
nogama bio je topao i lepljiv od ulja za sunanje. Nije mogao da vidi serf, ali je znao u kom pravcu treba da
potri. Krenuo je u pravcu vode, znajui da ga devojke posmatraju. Uvek su ga posmatrale. Pravio se da to ne
primeuje. Kada se nae na vrhu talasa, kada se stvarno bude kretao, moda e im uputiti osmeh. A onda e,
kada se bude vraao plaom, jednu usreiti.
Ali kada je ugledao talase pred sobom, shvatio je da ovde neto nije u redu. Ne samo da je plaa
bila u mraku, a more tamno, ve kao da su se neka tela ljuljukala u peni talasa, a to je bilo jo gore, ta tela
su bila fosforescentna. Usporio je korak, ali je znao da ne moe da stane, okrene se i poe nazad. Nije eleo
da bilo ko na plai, a naroito ne devojke, pomisli da se uplaio. Meutim, jeste; uasno. U moru se nalazilo
neko radioaktivno ubre. Serferi su popadali sa svojih dasaka, otrovani, i pokupili su ih sami vrhovi talasa na
kojima su nameravali da jau. Sada ih je jasno video, koa im je mestimino bila srebrnasta, a mestimino
crna, kosa nalik na plave oreole. I njihove devojke su bile s njima, isto tako mrtve kao i serferi u prljavoj peni.
Page 193
Znao je da nema izbora, morao je da im se pridrui. Sramota koju bi doiveo ako bi se okrenuo i
vratio obalom bila je gora od umiranja. Posle ovoga e svi oni postati legende. Njega i mrtve jahae talasa,
odnee ista plima. Hrabrei sam sebe, zakoraio je u more, koje je istog trenutka postalo duboko, kao da je
plaa jednostavno nestala pod njegovim nogama. Otrov mu je ve sagorevao sistem; video je kako mu telo
postaje svetlije. Poeo je ubrzano da die, a svako naredno udisanje vazduha bilo je bolnije od prethodnog.
Neto se oealo o njega. Okrenuo se, oekujui da ugleda nekog mrtvog serfera, ali bila je to
Do-Bet. Izgovorila je njegovo ime. Nije mogao da nae rei kojima bi joj odgovorio. Koliko god se trudio da ne
pokae strah, nije uspevao. Upravo je pikio u more; zubi su mu cvokotali.
"Pomozi mi", ree on. "Do-Bet. Ti si jedina koja mi moe pomoi. Umirem."
Zagledala se u njegovo cvokotavo lice.
"Ako ti umire, onda oboje umiremo", ree ona.
"Kako sam dospeo ovamo? I zato si ti ovde? Ti ne voli plau."
"Ovo nije plaa", odvrati ona. Uhvatila ga je za ruke, a od te kretnje su poskoili nekoliko puta poput
bova. Ovo je Sutina, Tomi-Rej. Sea se? Mi se nalazimo s druge strane rupe. Ti si nas provukao."
Primetila je po izrazu njegovog lica da mu se vraa seanje.
"Oh moj Boe... oh Isuse..." izusti on.
"Sea se?"
"Da. Isuse, da." Cvokotanje je preraslo u jecanje kada se priljubio uz nju, obgrlivi je rukama. Nije
se opirala. Nije imalo smisla svetiti se u ovom trenutku kada su se oboje nalazili u tako velikoj opasnosti.
"", ree ona, dopustivi mu da zagnjuri svoje toplo, izranavljeno lice u njeno rame. ". Nita
ne moemo da uinimo."
Nita nije ni trebalo initi. Sutina ga se doepala i on e plutati, i plutati, i moda... na kraju... sustii
Do-Bet i Tomi-Reja. U meuvremenu mu se dopadalo da bude izgubljen u ovoj ogromnosti. Ona je sve
njegove strahove... itav njegov ivot, u stvari... inila beznaajnim. Leao je na leima i gledao u nebo. To nije
bilo, kao to je u prvi mah pomislio, nono nebo. Nije bilo zvezda, niti onih stajaih niti onih koje padaju. Nije
bilo oblaka koji skrivaju mesec. U stvari, u poetku je izgledalo potpuno bezoblino, ali kako su sekunde
prolazile... ili minuti, ili asovi; nije znao niti mu je bilo mnogo stalo... shvatio je da se preko njega kreu
najtananiji od talasa boje prenika nekoliko stotina milja. Aurora Borealis je predstavljala sitnicu u poreenju
sa ovim prizorom, u kome je, na mahove, mislio da je video oblija koja su se obruavala i penjala, nalik na
jata raa od po pola milje u preniku, koje su se hranile u stratosferi. Nadao se da e se bar malo spustiti,
kako bi ih jasnije osmotrio, ali opet moda, mozgao je on, one nisu imale ta jasnije da pokau. Nije sve bilo
dostupno oima. Pojedini prizori su onemoguavali usredsreivanje, hvatanje i analizu. Kao sve ono to je
oseao prema Do-Bet, na primer. To je bilo isto onako udno i teko uhvatiti kao i boje iznad njegove glave, ili
oblija koja su se onde igrala. Videti ih predstavljalo je u istoj meri stvar oseanja koliko i mrenjae. esto
ulo bilo je saoseanje.
Zadovoljan svojim usudom, neno se preokrenuo u eteru i pokuao da pliva u njemu. Poetni
zamasi su mu dosta dobro uspeli, mada je teko bilo odrediti da li uopte napreduje kada nije imao s ime da
uporedi svoje kretanje. Svetla u moru svuda oko njega... saputnici meu koje je i on spadao, pretpostavljao je,
mada se inilo da za razliku od njega ne poseduju oblik... bila su suvie neodreena da bi mogao da ih
upotrebi kao kote. Da nisu ona moda bila usnule due? Deca, ljubavnici i umirui, svi su oni putovali vodama
Sutine dok su spavali, da bi se smirili i bili uljuljkani, dodirnuti mirom koji e ih nositi, kao to ih je plima nosila,
kroz buru u kojoj e se probuditi? ivot koji treba proiveti, ili izgubiti; ljubav u koju ulaze u strahu od starenja ili
nestajanja posle ove epifanije. Zaronio je lice ispod povrine. Mnoga svetlosna-oblija bila su mnogo ispod
njega, neka su se nalazila tako duboko da nisu bila vea od zvezda. Nisu se sva kretala u istom pravcu kao i
on. Neka, poput raa od pola milje iznad njega, bila su u skupinama, oali, uzdizali su se i padali. Drugi su ili
jedni uz druge. Ljubavnici, pretpostavio je on, mada verovatno nisu svim ovdanjim snevaima, koji su spavali
pored ljubavi svoga ivota, ta oseanja bila i uzvraena. Moda svega nekolicini. Ta misao ga je vratila nazad
u vreme kada su on i Do-Bet putovali ovamo; i naterala da se zapita gde li je ona sada. Morao je paziti da ga
mir ne otupi; da ga ne natera da je zaboravi. Podigao je lice iz mora.
Zahvaljujui tome, uspeo je da izbegne sudar koji bi usledio kroz nekoliko sekundi. Nekoliko jardi od
njega, usred ovog mira nalazilo se neto to je po svom izgledu bilo okantno, deo dreave olupine iz
Vensove kue. A nekoliko jardi iza toga, neto to je jo vie uznemiravalo, komad naplavine koji je bio suvie
ruan da bi ovamo pripadao, pa ipak se ni po emu nije moglo rei da dolazi iz Kozma. Virio je etiri ili vie
stopa iznad linije vode, i visio isto toliko ili vie ispod nje; vornovato, votano ostrvo koje je plutalo poput blede
balege u ovom istom moru. Ispruio je ruku i dohvatio olupinu ispred sebe, prebacio se na nju mlatarajui.
Ovaj in odneo ga je blie enigmi.
Bila je iva. Nije ju jednostavno naseljavalo neto ivo, ve je cela bila od ive materije. Iz nje su
dopirali otkucaji dva srca. Njena povrina je, izvan svake sumnje, sijala poput koe, ili nekog njenog derivata.
Ali ta je to, u stvari, bilo, nije mu postalo jasno dok nije gotovo mogao da se oee o nju. Tek je tada ugledao
Page 194
mrave prilike... dva gosta sa proslave... koji su stezali jedan drugoga sa izrazom besa na licima. Nije imao
ast da se drui sa Semom Saganskim, niti da uje kako nagrieni prsti Daga Frankla prebiraju po klavijaturi.
Video je samo dva neprijatelja, koji ne samo da su bili nerazdvojivi, ve su se nalazili u srcu ostrva koje kao da
je poteklo iz njih. Iz njihovih lea, poput ogromnih grba. Iz njihovih udova, nalik na nove udove koji nisu podizali
branu pred neprijateljem ve su se meali s njegovim telom. Ta struktura je i dalje dobijala nove kvrice,
zaetke daljnjeg rasta, koji su izbijali du udova, ali tako da svaka nova varijacija nije oponaala prvobitni
oblik... ruku, kimu... ve onu koja joj je neposredno prethodila, tako da je svaka daljnja varijacija bivala sve
manje ljudska, i na njoj je bilo manje mesa. Prizor je bio, pre bi se moglo rei zadivljujui nego uznemirujui, a
usredsreenost boraca jednog na drugog, nagovetavala je da oni tokom ovog procesa nisu oseali bol. Dok
je posmatrao ovu strukturu kako raste i iri se, Haui je neodreeno shvatio da posmatra raanje vrstog tla.
Moda e borci na kraju umreti i raspasti se, ali sama struktura nije bila u toj meri sklona propadanju. Ve su
perimetri ovog ostrva i njegovi visovi vie podseali na korale, nego na meso, onako vrsti i skoreli. Kada borci
umru, postae fosili zakopani u srcu ostrva koje su sami stvorili. Samo ostrvo nastavie da pluta.
Pustio je splav olupinu i odgurnuo se dalje, pored ostrva. Naplavine i pobacane stvari sada su prljale
povrinu mora: nametaj, komadi buke, drai za svetiljke. Plivao je pored glave i vrata konjia sa ringipila,
ije je nacrtano oko zurilo unazad kao da je uasnuto to vidi da je glava odvojena od tela. Ali meu ovim
otpacima nije bilo nikakvog znaka koji bi nagovetavao nastajanje ostrva. Izgleda da Sutina nije stvarala iz
stvari bez umova, mada se pitao da li bi njen genije odgovorio... kada bi mu bilo dato dovoljno vremena... na
tragove umova koji su stvorili ove artefakte. Da li je Sutina mogla da iz glave nekog drvenog konja iznedri
ostrvo koje bi dobilo ime po tvorcu konja? Sve je bilo mogue.
Nikada nije nita istinitije bilo izreeno niti pomiljeno.
Sve je bilo mogue.
Do-Bet je znala da nisu sami. To i nije bila neka uteha, ali predstavljala je bar neto. Tu i tamo ula
bi neije dozivanje, glasovi su povremeno bili uznemireni, ali isto tako esto bili su i pomahnitali, nalik na
pastvu koja se prostirala po povrini Sutine napola uasnuta, napola puna strahopotovanja. Nije odgovorila
ni na jedan od tih poziva. Kao prvo, viala je prilike koje su plutale pored nje, uvek na izvesnoj udaljenosti, koje
su nagovetavale da ljudi ovde ne ostaju ljudska bia. Postaju neprirodni. Imala je dovoljno problema da izie
na kraj sa Tomi-Rejom (koji je predstavljao drugi razlog to nije odgovorila na pozive) i nije joj bilo do
zazivanja novih nevolja. On je od nje traio da mu sve vreme posveuje panju; priao joj je dok su plutali,
potpuno bezizraajnim glasom. Imao je mnogo toga da joj kae, izmeu izvinjenja i jecaja. Neto od toga je
ve znala. Priu o tome kako se dobro oseao kada im se otac vratio i kako se oseao izdan kada ih je obojicu
odbacila. Ali bilo je tu jo mnogo toga i neke stvari su joj slomile srce. Prvo joj je ispriao o svom putovanju u
Misiju, iznosio je, uglavnom, samo pojedine delove prie, ali ona je odjednom prerasla u svesni tok opisa
uasa kojima je prisustvovao i koje je poinio. Moda bi i pala u iskuenje da ne poveruje u najgore delove...
ubistva, vizije vlastitog raspadanja... da nije bilo njegove lucidnosti. Nikada ga u ivotu nije ula da se tako
dosledno izraava kao kada joj je opisivao kako to izgleda biti Deak-Smrt.
"Sea se Endija?" upitao ju je u jednom trenutku. "Imao je istetoviran znak... bila je to lobanja... na
grudima, iznad srca?"
"Seam se", odvrati ona.
"Imao je obiaj da kae da e se jednoga dana popeti na talas kod Topange... u poslednjoj vonji...
i da se nikada vie nee vratiti. Imao je obiaj da govori kako voli Smrt. Ali nije je voleo, Do-Bet..."
"Ne."
"Bio je kukavica. Podizao je mnogo buke, ali bio je kukavica. Ja nisam, je li tako? Ja nisam nikakav
mamin deko..."
Ponovo je poeo da jeca, jae nego ranije. Pokuala je da ga umiri, ali ovog puta njeno teenje nije
imalo uspeha.
"Mama..." ula ga je kako ponavlja, "mama..."
"ta je sa mamom?" upita ona.
"Nisam ja bio kriv."
"ta nisi?"
"Samo sam tebe traio. Nisam ja bio kriv."
"Pitala sam za ta?" upita Do-Bet, malo ga odgurnuvi od sebe. "Tomi-Rej, odgovori mi. Jesi li je
povredio?"
Liio je na izgreno dete, pomisli ona. Izgubio je svaku pretenziju da izgleda muevno. Bio je pravo,
balavo derite. Patetino i opasno: neizbena kombinacija.
"Povredio si je", ree ona.
"Ne elim da budem Deak-Smrt", pobuni se on. "Ne elim nikoga da ubijem..."
"Ubije?" ponovi ona.
Page 195
Gledao je pravo u nju, kao da ju je njegov izravan pogled mogao uveriti u njegovu nevinost. "Nisam
to ja uinio. Ve mrtvaci. Otiao sam tebe da potraim, a oni su me sledili. Nisam mogao da ih se otresem.
Pokuao sam, Do-Bet, zaista sam pokuao."
"Moj Boe!" izusti ona odgurnuvi ga iz svog zagrljaja.
Nije to uinila naroito snano, ali je ta njena kretnja nesrazmerno jako uzburkala element Sutine.
Neodreeno je bila svesna da je uzrok ovome njeno gnuanje; Sutina je vlastitim uzbuenjem odgovarala na
njeno mentalno uzbuenje.
"To se ne bi dogodilo da si ostala sa mnom", pobuni se on. "Trebalo je da ostane, Do-Bet."
Odgurnula se od njega, a njena oseanja naterae Sutinu da prokljua.
"Kopile!" dreknula je na njega. "Ubio si je! Ubio si je!"
"Ti si mi sestra", ree on. "Ti si jedina koja me moe spasti!"
Ispruio je ruku prema njoj, lice mu se svo pretvorilo u tugu, ali ona je u njegovim crtama nazirala
samo maminog ubicu. Mogao je tvrditi da je nevin dok je sveta i veka (ako ve nisu i tu granicu prekoraili),
nikada mu nee oprostiti. Ako je i primetio njeno gnuanje, odluio je da ga ignorie. Poeo je da se rve sa
njom, akama ju je hvatao za lice, zatim za grudi.
"Ne naputaj me!" poeo je da vie. "Neu ti dopustiti da me napusti!"
Koliko puta ga je samo pravdala, jer su nekada bili dva jajeta blizanca? Uoavala je njegovu
pokvarenost, a ipak mu pratala? ak je namolila i Hauija da potisne odvratnost koju je oseao prema
Tomi-Reju, nje radi. to je dosta dosta je. Ovaj ovek moe biti njen brat, njen brat blizanac, ali on je ubica
njihove majke. Mama je preivela Dafa, pastora Dona i Palomo Gaj, da bi je u roenoj kui ubio vlastiti sin.
Bio je to neoprostiv zloin.
Ponovo je ispruio ruke prema njoj, ali ovog puta bila je spremna. Udarila ga je posred lica,
jedanput, pa jo jedanput, to je snanije mogla. ok koji je doiveo primivi udarce naterao ga je da je na
trenutak pusti i ona je poela da se udaljava od njega, bacajui mu uzburkano more u lice. Ispruio je ruke
ispred sebe kako bi se zatitio i ona mu je umakla, neodreeno svesna da joj telo nije vie onako glatko kako
je nekada bilo, ali nije zastala da otkrije zbog ega. Sada joj je najvanije bilo da se to je vie mogue udalji
od njega; da ga sprei da je ikada vie dodirne; ikada. Nastavila je snanim zamasima, ne obazirui se na
njegove jecaje. Ovog puta se nije osvrnula, bar dok njegov glas nije zamro. Tada je usporila i osvrnula se.
Nigde ga nije bilo. Ophrvao ju je bol... bila je to prava agonija... ali snaao ju je jo vei uas jo pre nego to
je u potpunosti postala svesna da je mama mrtva. Udovi su joj oteali i sve tee ih je izvlaila iz etera. Dok su
je suze napola zaslepljivale, podigla je ake ispred lica. Kroz izmaglicu videla je da su joj prsti okoreli, kao da
je ake prvo uronila u ulje, a zatim u prezle; i ruke su joj bile sve iskrivljene od slinog ubreta.
Poela je da jeca, potpuno svesna ta taj uas predstavlja. Sutina je poela da se bavi njome.
Nekako je uspevala da ovrsne njen bes. More je njeno meso pretvaralo u plodno blato. Iz njega su iskakala
oblija isto onako runa kao i bes koji ih je nadahnuo.
Njeno jecanje pretvorilo se u urlik. Gotovo da je zaboravila kako to izgleda ispustiti jedan ovakav
krik, jer je tolike godina bila mamina pripitomljena kerka, nasmejana za ceo Gaj u ponedaljak ujutro. Sada je
mama bila mrtva, a Gaj je verovatno bio u ruevinama. A ponedeljak? ta je bio ponedeljak? Samo jedno ime
nasumice prikaeno danu i noi u dugoj istoriji dana i noi koji su predstavljali ivot sveta. Sada nisu nita
znaili: dani, noi, imena, gradovi ili mrtve majke. Sve to je za nju imalo smisla bio je Haui. On joj je jedini
ostao.
Pokuala je da ga zamisli, u oajnikoj elji da se uhvati za neto u ovom ludilu. Njegov lik joj je
izmicao u poetku... pred sobom je videla samo izoblieno lice Tomi-Reja... ali je ustrajala, zamiljajui ga na
delove. Njegove naoari, bledu kou, njegov udan hod. Njegove oi, pune ljubavi. Njegovo zajapureno lice,
kakvo je bilo kada se unosio u ono to je govorio, a to je inio esto. Njegova krv i ljubav, u jednoj toploj misli.
"Spasi me", zajecala je ona, nadajui se uprkos nadi da su udne vode Sutine odnele njen krik do
njega. "Spasi me, ili je sve gotovo."
II
"Abernati?"
Bio je jedan sat do svitanja u Palomo Gaju i Grilo je trebalo da podnese i te kakav izvetaj.
"Iznenauje me da si jo u zemlji ivih", zarea Abernati.
"Razoaran?"
"Pravi si drkadija, Grilo. Ne javlja se danima, a onda me zove u est sati ujutro."
"Imam priu, Abernati."
"Sluam."
"Ispriau ti je onako kako se sve dogodilo. Ali mislim da je nee objaviti."
"Pusti mene da o tome odluim. Hajde krei."
Page 196
"Poinje ovako. Sino u mirnom gradiu Palomo Gaj, u okrugu Ventura, zajednici koja obitava na
bezbednim brdacima Doline Simi, nau stvarnost, poznatu onima koji barataju takvim konceptima kao Kozm,
rasporila je sila koja je dokazala ovom reporteru da je ceo ivot jedan film..."
"Koj' ti je kurac?"
"Zavei, Abernati, ovo u ti rei samo jednom. Gde stadoh? Oh da... film. Ta sila, kojom je upravljao
neko po imenu Randolf Daf, raskinula je granice onoga to veina naih vrsta smatra jedinom i apsolutnom
stvarnou i otvorila vrata u jedno drugaije stanje bia: more nazvano Sutina..."
"Grilo, diktira li ti to meni svoju ostavku?"
"eleo si priu koju se niko drugi ne bi usudio da objavi, je li tako?" upita Grilo. "Prave prljavtine.
Ovo je takva pria. Ovo je veliko otkrovenje."
"Zvui smeno."
"Moda tako u prvi mah zvue sve vesti koje su u stanju da uzdrmaju svet. Jesi li o tome
razmiljao? ta bi uinio da sam pokuao da podnesem izvetaj o uskrsnuu? Razapet ovek sklonio kamen.
Da li bi to objavio?"
"To je neto drugo", ree Abernati. "To se dogodilo."
"I ovo je. Kunem se Bogom. I ako eli dokaz, ubrzo e ga dobiti."
"Dokaz? Odakle?"
"Samo sluaj", ree Grilo i ponovo podie izvetaj. "Ovo otkrovenje o krhkosti stanja naeg bia
zbilo se na jednom od najvelianstvenijih okupljanja u novijoj filmskoj i TV istoriji, kada se otprilike dve stotine
gostiju... holivudskih muvatora i drmatora... okupilo u kui Badija Vensa na vrhu brda, Badija Vensa koji je
umro ovde u Palomo Gaju poetkom nedelje. Njegova smrt, pod traginim i tajanstvenim okolnostim,
pokrenula je niz dogaaja iji klimaks je usledio sino kada je izvestan broj gostiju sa prijema organizovanog u
znak seanja na njega bio otrgnut iz nama poznatog sveta. Jo nije napravljena potpuna lista rtava; mada se
sa izvesnou zna da je meu njima Vensova udovica Roel. Takoe nema naina da se ita sazna o njihovoj
sudbini. Moda su mrtvi. Moda jednostavno postoje u nekom drugom stanju bia u koje bi se odvaili da uu
samo najodvaniji pustolovi. Za sve namere i potrebe oni su jednostavno nestali sa lica zemlje."
Oekivao je da e ga Abernati prekinuti na ovom mestu, ali na drugoj strani je vladala tiina. I to
tako duboka tiina da je Grilo kazao:
"Jesi li jo tu, Abernati?"
"Ti si lud, Grilo."
"Spusti mi onda slualicu. Ne moe, je l' tako? Vidi, ovde se radi o pravom paradoksu. Ja te
prokleto mrzim, ali smatram da si verovatno jedini ovek koji ima petlju da ovo objavi. A svet mora da sazna."
"Ti jesi lud."
"Samo ti danas prati vesti. Videe... od jutros je nestalo mnogo slavnih ljudi. Direktora studija,
filmskih zvezda, agenata..."
"Gde se nalazi?"
"Zato?"
"Hou da obavim nekoliko telefonskih razgovora, pa u te onda pozvati."
"Zbog ega?"
"Hou da doznam krue li kakve glasine. Daj mi samo pet minuta. To je sve to traim. Ne kaem
da ti verujem. Jer ti ne vrujem. Ali to je pria i po."
"Istinita je, Abernati. I ja elim da upozorim ljude. Moraju saznati."
"Kao to rekoh, daj mi pet minuta. Jesi li na istom broju?"
"Aha. Ali moda nee uspeti da se probije. Mesto je praktino naputeno."
"Probiu se." odvrati Abernati i spusti slualicu.
Grilo pogleda u Teslu."
"Uspeo sam."
"I dalje mislim da ti nije mudro to to eli da sve ispria ljudima."
"Ne poinji opet", ree Grilo. "Ovo je pria koju sam roen da ispriam, Tesla."
"Tako dugo je predstavljala tajnu."
"Aha, za ljude kao to je tvoj prijatelj Kisun."
"Nije on moj prijatelj."
"Zaista?"
"Pobogu, Grilo, uo si ta je uradio..."
"Pa zato onda govori o njemu sa tom podsvesnom zaviu u glasu, a?"
Pogledala ga je kao da ju je upravo oamario.
"Naziva me laljivcem?" upita on.
Ona odmahnu glavom.
"U emu je privlanost?"
"Ne znam. Ti si taj koji je samo posmatrao Dafa kako dela. Nisi ni pokuao da ga zaustavi. Gde je
Page 197
tu privlanost?"
"I sama zna da protiv njega nisam imao nikakve anse."
"Nisi ni pokuao."
"Ne menjaj temu. U pravu sam, zar ne?"
Tesla je otila do prozora. Kunievo Oko skrivalo je drvee. Odavde se nije moglo videti da li se
pohara irila.
"Misli li da su ivi?" upita ona. "Haui, i ostali?"
"Ne znam."
"Uspeo si da zaviri u Sutinu, je li tako?"
"Na trenutak", odvrati Grilo.
"I?"
"Liilo je na neki od naih telefonskih razgovora. Ko e pre da spusti slualicu. Video sam samo
neki oblak. Nigde ni traga od same Sutine."
"Ni od Iada."
"Nije bilo Iada. Moda oni ni ne postoje."
"Puste elje."
"Veruje svojim izvorima?"
"Potpuno."
"To mi se dopada", primeti Grilo, pomalo ogoreno. "Danima njukam unaokolo i na kraju uspem,
za nagradu, samo da provirim unutra. Ali ti... ti zaroni pravo unutra."
"O tome li se radi?" primeti Tesla. "O tome da ti doe do prie?"
"Aha. Moda. I da je ispriam. Da nateram ljude da shvate ta se dogaa u Srenoj Dolini. Ali ini
mi se da ti to stvarno ne eli. Bila bi srenija da to ostane meu nekolicinom odabranih. Da za to znate samo
Ti, Kisun, jebeni Daf..."
"Ok, eli da najavi smak sveta? Uini to, Orsone. Sluaoci irom Amerike jedva ekaju da ih
uhvati panika. U meuvremenu, imam nekoliko problema..."
"Ti samozadovoljna kuko."
"Ja sam samozadovoljna! Ja sam samozadovoljna! ujte samo Gospodina Nadarenog Koji Iznosi
Istinu Ili Umire Pokuavajui Griloa! Da li ti je palo na pamet da e, ako Abernati objavi ono to se ovde
dogaa, ve za dvanaest asova ovde doi do stranog procvata turistike industrije? Autoputevi e biti
blokirani u oba pravca? A nee li to pogodovati onome, ta god da je to, to izlazi iz grla, a? Vreme je za jelo!"
"Sranje."
"Nisi na to mislio, je li tako? "I dok se mi ovde hvaliemo, ti..."
Telefon ju je prekinuo u pola optube. Grilo podie slualicu.
"Natane?"
"Abernati."
Grilo pogleda u Teslu, koja je stajala leima okrenuta prozoru i zurila u njega.
"Bie mi potrebno mnogo vie od dva paragrafa."
"ta te je to ubedilo,"
"Bio si u pravu. Mnogo ljudi se nije vratilo kui sa te proslave."
"Je li to vest jutra?"

"Nije. to znai da si ti na potezu. Razume se, tvoje objanjenje o tome gde su otili je sranje.
Najvea fantastika koju sam ikada uo. Ali to e biti strana naslovna strana."
"Nazvau te za ostatak."
"Jedan sat."
"Jedan sat."
Spustio je slualicu.
"U redu", ree on, gledajui u Teslu. "Pretpostavimo da odugovlaim sa celom priom do podneva?
ta moemo da uinimo za to vreme?"
"Ne znam", priznade Tesla. "Moda da pronaemo Dafa."
"A ta, kog vraga, moe on da uini?"
"Da uini ne moe mnogo. Ali moe mnogo da raini."
Grilo ustade i ode u kupatilo, otvori slavinu i ispljuska lice hladnom vodom.
"Misli li da se rupa moe zatvoriti?" upita on, vrativi se nazad u sobu dok mu je voda kapala sa
lica.
"Rekoh ti ve, ne znam. Moda. Nemam drugi odgovor, Grilo."
"A ta e biti sa ljudima unutra? Blizancima MekGir. Kacom. Ostalima."
"Oni su verovatno ve mrtvi", uzdahnu ona. "Ne moemo im pomoi."
Page 198
"Lako je to rei."
"Pre nekoliko asova bio si ak spreman da se baci unutra, moda bi trebalo da poe za njima.
Dau ti pare kanapa, da se dri za njega."
"U redu", ree Grilo, "Nisam zaboravio da si mi spasila ivot i zahvalan sam ti na tome."
"Auh, da, napravila sam nekoliko greaka u ivotu..."
"Sluaj, ao mi je. Znam da sam ovome priao na sasvim pogrean nain. Svestan sam toga.
Trebalo bi da napravim nekakav plan. Da ispadnem junak. Ali zna... ja to nisam. Jedini odgovor koji imam na
sve ovo je u stilu starog Griloa. Ne mogu da se promenim. Kada neto vidim, elim da svet o tome sazna."
"Hoe", brzo ree Tesla. "Hoe."
"Ali ti... i ti si se promenila."
Ona klimnu. "Tu si u pravu", odvrati ona. "Razmiljala sam, kada si rekao Abernatiju da on ne bi
objavio priu o uskrsnuu: to je pria o meni. Ja sam uskrsnula. I zna ta me plai? To to nisam uplaena.
Hladna sam. Dobro sam. Lunjam unaokolo u jebenoj vremenskoj petlji, i to je kao..."
"ta?"
"...kao da sam roena za ovo, Grilo. Kao da bih mogla biti... oh sranje, ne znam."
"Kai. ta god da ti je na umu, kai."
"Zna li ko je to aman?"
"Svakako", odvrati Grilo. "Medicinar. Doktor- vetac."
"Vie od toga", odvrati ona. "On je iscelitelj uma. Prodire u kolektivnu psihu i objanjava je.
Uzburkava je. Mislim da su svi glavni izvoai u ovome... Kisun, Daf, Fleer... oni su amani. A Sutina... ona
je prostor iz snova Amerike. Sveta moda. Videla sam te ljudi kako ga sjebavaju, Grilo. Svako na sopstvenom
tripu. ak ni Fleer nije uspeo da pokupi sopstvena govna."
"Onda moda treba promeniti amana", primeti Grilo.
"Aha. Zato da ne?" odvrati Tesla. "Ne mogu biti gora od njih."
"Zato eli da sve zadri za sebe."
"To je, svakako, jedan od razloga. Ja to mogu, Grilo. Dovoljno sam uvrnuta, a veina tih amana
bila je, zna, pomalo otkaena. Travestiti; oni koji su promenili pol. Svima je sve dostupno. ivotinja, povre i
mineral. elim to da budem. Oduvek sam elela..." ona uuta. "... zna ta sam oduvek elela."
"Nisam znao do sada."
"E pa sada zna."
"Nisi ba srena zbog toga."
"Uskrsnula sam. To je jedan od onih prizora koje amani moraju da izvedu. Da umru i ponovo
ustanu. Ali stalno o neemu razmiljam... nije gotovo. Moram jo neto da dokaem."
"Misli da mora ponovo umreti?"
"Nadam se da ne. Jednom je bilo dovoljno."
"Obino jeste", ree Grilo.
Njegova primedba izmamila joj je osmeh.
"ta je smeno?" upita on.
"To. Ti. Ja. Stvari ne mogu biti uvrnutije nego to ve jesu, je li tako?"
"Bilo bi poteno da je tako."
"Koliko je sati?"
"Oko est."
"Sunce e uskoro izii. Mislim da bi trebalo da iziem da potraim Dafa pre nego to ga svetlost
natera da se sakrije."
"Ako ve nije napustio Gaj."
"Mislim da to nije u stanju da uini", ree ona. "Krug se zatvara. Sve je vri i vri. Kunievo Oko
je iznenada postalo sredite poznate vaseljene."
"I nepoznate."
"Ne znam da li je zaista ba toliko nepoznata", primeti Tesla. "Mislim da je Sutina vie nalik na
dom nego to mi to mislimo."
Dan je ve bio na pragu kada su izili iz hotela, tama se povlaila pred neprijatnim niijim dobom
izmeu zalaska meseca i izlaska sunca. Dok su prelazili preko hotelskog parkinga jedna odrpana, mrana
prilika pepeljastog lica iskorai iz mraka.
"Moram razgovarati sa vama", ree on. "Vi ste Grilo, je li tako?"
"Aha. A vi?"
"Prezivam se Vit. Nekada sam imao kancelariju u oping centru. I prijatelje ovde u hotelu. Priali su
mi o vama."
"ta elite?" upita Tesla.
"Bio sam u Kunievom Oku", ree on. "Kada ste izili. Hteo sam jo tada da razgovaram sa vama,
Page 199
ali sam se krio... nisam mogao da se pokrenem." On spusti pogled na prednji deo pantalona koji je bio mokar.
"ta se to tamo gore deava?"

"Predlaem vam da to pre napustite Gaj", posavetova ga Tesla. "Ono najgore treba tek da usledi."
"Koji Gaj da napustim", odvrati Vit. "Gaja vie nema. S njim je gotovo. Ljudi su otili na odmor i
mislim da se vie nee vraati. Ali ja nikuda ne idem. Nemam kuda da poem. Pored toga..." dok je to govorio
samo to nije briznuo u pla "... ovo je moj grad. Ako treba neto da ga proguta, elim da budem tu dok se to
bude dogaalo. ak i ako Daf..."
"Stanite!" prekinu ga Tesla. "ta znate o Dafu?"
"Ja... sreo sam sam ga. Tomi-Rej MekGir mu je sin, da li to znate?" Tesla klimnu. "E pa, MekGir me
je upoznao sa Dafom..."
"Ovde u Gaju?"
"Svakako."
"Gde?"
"Na Proplanku Trenjinog Drveta."
"Odatle emo krenuti", ree Tesla. "Moete li nas tamo odvesti?"
"Svakako."
"Misli da se jednostavno tamo vratio?" upita Grilo.
"Video si u kakvom je stanju", odvrati Tesla. "Mislim da e potraiti neko poznato mesto na kome se
osea koliko-toliko bezbedno."
"To ima smisla", ree Grilo.
"Ako ima", dodade Vit, "onda je to prva stvar noas koja ima nekog smisla."
Zora im je otkrila ono to im je Vilijam Vit ve opisao: grad je praktino bio pust, stanovnici su se
razbeali. opor domaih pasa lunjao je ulicama, jer su ih vlasnici ili oslobodili ili su im oni utekli dok su se ovi
panino pakovali. Za dan ili dva postae mala strvinarska druina. Vit je prepoznao neke pse. Pudlice gospoe
Dafin bile su u oporu; isto kao i dva jazaviara Blejza Hebarda, tenad tenadi tenadi pasa koji su pripadali
jednom stanovniku Gaja koji je umro dok je Vit jo bio deak, nekom Edgaru Lotu. Umro je i ostavio novac za
podizanje spomenika Ligi Devica.
Pored tih pasa bilo je i drugih znakova koji su govorili o uurbanom odlasku i koji su mnogo vie
uznemiravali. Ostavljena otvorena vrata garaa; igrake isputene na prilaznoj stazi ili kolniku dok su
uspavana deca trpana u kola usred noi.
"Svi su znali" ree Vit dok su se vozili. "Sve vreme su znali, ali niko nita nije govorio. Zbog toga je
veina jednostavno zbrisala usred noi. Mislili su da su jedini koji gube razum. Svi su mislili za sebe da su
jedini."
"Rekli ste da ste ovde radili."
"Aha", odvrati Vit, "nekretnine."
"Izgleda da e vam posao sutra ve procvetati. Imaete mnogo kua na prodaju."
"A ko e da ih kupi?" upita Vit. "Ovo e biti ukleto tle."
"Nije Gaj kriv to se sve ovo dogodilo", umea se Tesla. "To je nesreni sluaj."
"Zaista?"
"Svakako. Fleer i Daf su zavrili ovde jer su ostali bez energije, a ne zato to je Gaj bio na neki
nain odabran."
"I dalje mislim da e to biti ukleto tle", poe Vit, pa zastade kako bi Grilou rekao gde da skrene:
"Sledee skretanje je za istinu Trenjinog Drveta. A kua gospoe Lojd je etvrta ili peta s desne strane."
Spolja je izgledala nenastanjena. Kada su provalili unutra, to se i potvrdilo. Daf nije bio u kui od
kada je ismejao Vita u sobi na spratu.
"Vredelo je pokuati", primeti Tesla. "Mislim da treba da nastavimo sa traenjem. Grad nije ba tako
velik. Krenuemo od ulice do ulice dok ga ne nanjuimo. Ima li ko neku bolju ideju?" Pogledala je u Griloa, ije
su oi na neemu poivale, a misli mu oigledno bile negde drugde. "ta je bilo?" upita ga ona.
"A?"
"Neko je ostavio otvorenu vodu", primeti Vit pratei Griloov pogled.
Voda je odista curila ispod prednjih vrata kue nasuprot Lojdove, dotok je bio postojan, probijao se
niz nagib prilaznog puta, prelazio preko trotoara i oticao u slivnik.
"ta je to toliko zanimljivo?" upita Tesla.
"Upravo sam shvatio..." poe Grilo.
"ta?"
I dalje je zurio u vodu koja je nestajala kroz reetku. "Mislim da znam kuda je otiao."
Okrenuo se i pogledao u Teslu.
"Pomenula si neko poznato mesto. Mesto koje najbolje u Gaju poznaje ne nalazi se iznad zemlje,
Page 200
ve ispod."
Teslino lice se ozari. "Peine. Aha. To i te kako ima smisla."
Vratili su se u kola i, sledei Vitova uputstva kako najbre da stignu tamo, provezli se ponovo kroz
grad... ne obazirui se na crvena svetla u jednosmernim ulicama... u pravcu Srnoudoline.
"Policija e ubrzo poeti da pristie", primeti Grilo. "Da trai nestale filmske zvezde."
"Trebalo bi da odem do kue i upozorim ih da se udalje", ree Tesla.
"Ne moe biti na dva mesta odjednom", ree joj Grilo. "Osim ako to nije neka tvoja nova
sposobnost koje jo nisi svesna."
"Smeno, u piku materinu."
"Morae malo da se pomue. Nas ekaju vanija posla."
"Tano", sloi se Tesla.
"Ako se Daf nalazi u peinama", poe Vit, "kako emo dospeti dole do njega? Nisam ubeen da
e se jednostavno pojaviti ako ga pozovemo."
"Poznajete oveka po imenu Hokis?" upita ga Grilo.
"Svakako. Karolininog oca?"
"Aha."
"On nam moe pomoi. Kladim se da je jo u gradu. On nas moe spustiti dole. Da li moe i da nas
vrati to je drugi problem, ali pre nekoliko dana mi je izgledao dosta samouveren. Pokuao je da me nagovori
da se spustim u peine s njim."
"Zato?"
"Opsednut je stvarima zakopanim ispod Gaja."
"Ne pratim vas."
"Nisam siguran ni da ja sam sebe pratim. Najbolje neka on to sam objasni."
Stigli su do ume. Nije bilo ni traga od prateih zvukova zore, makar i povremenih. Zali su meu
drvee i poklopila ih je strana tiina.
"Bio je ovde", ree Tesla.
Niko nije morao da je pita otkud to zna. Iako im Nuncio nije izotrio ula, bilo im je jasno da je
atmosfera u umi nabijena oekivanjem. Ptice nisu otile, samo su se plaile da pevaju.
Vit je bio taj koji ih je poveo do istine; lako se snalazio, kretao se poput oveka koji je tano znao
kuda se uputio.
"esto dolazite ovamo?" upita Grilo napola u ali.
"Gotovo nikada", odvrati Vit.
"Stanite", iznenada proaputa Tesla.
istina je bila pred njima, mogli su je videti izmeu drvea. Klimnula je u njenom pravcu.
"Pogledajte tamo", ree ona.
Jard ili dva iza policijske barikade, u travi se prevrtao dokaz da je Daf odista ovamo utekao. Jedna
od terata, suvie slaba i ranjena da prevali poslednjih nekoliko jardi do sigurnosti peine, proivljavala je
poslednje trenutke, isputajui bolesnu svetlost dok se raspadala.
"Ne moe nam nita", ree Grilo spremajui se da zakorai na istinu.
Tesla ga uhvati za ruku. "Mogla bi da opomene Dafa", ree ona. "Ne znamo u kakvoj je vezi sa tim
stvarima. Ne moramo dalje. Znamo da je ovde."
"Tano."
"Hajde da pronaemo Hokisa."
Krenuli su nazad istim putem.
"Znate li gde stanuje?" upita Grilo Vita kada su dobrano odmakli od istine.
"Ja znam gde svako u Gaju stanuje", odvrati Vit. "Ili je stanovao."
Prizor peina izgleda da ga je uzdrmao, tako da je Grilo, uprkos njegovoj tvrdnji da retko tamo
navraa, podozrevao da on tamo odlazi na neku vrstu hodoaa.
"Odvedite Teslu do Hokisa", ree Grilo. "Nai emo se tamo."
"Kuda e ti?" zanimalo je Teslu.
"Hou da proverim da li je Elen napustila Gaj."
"Ona je razumna ena", glasio je odgovor. "Uverena sam da jeste."
"Ipak u proveriti", ree Grilo, ne dozvolivi da ga odvrati od nauma.
Ostavio ih je kod kola i krenuo u pravcu Elenine kue, prepustivi Tesli da prekine Vitovo zurenje u
pravcu ume. Kada je Grilo zavio za ugao, ona jo u tome nije uspela. Zurio je prema drveu, kao da ga je
ona istina pozivala da se vrati u neku zajedniku prolost, i jedva je uspevao da odoli tom pozivu.
III
Page 201
Nije Haui pritekao u pomo Do-Bet u njenom usamljenikom uasu ve plima, koja ju je dohvatila i
ponela... dok je ona svaki as sklapala oi (a i kada ih je drala otvorene, bile su zamagljene od suza)...
prema mestu koje je videla, mada samo na trenutak, kada su ona i Haui zajedno plivali u Sutini: Efemeris. U
elementu koji ju je izdigao zainjao se mete, ali ona toga nije bila svesna isto kao to nije bila svesna ni
blizine ostrva. To nije bio sluaj i sa ostalima. Da je bila svesnija svoje okoline, primetila bi tanani, ali neporeciv
nespokoj koji je strujao meu duama to su plivale u eteru Sutine. Njihovo kretanje nije vie bilo tako
postojano. Poneki... moda oni koji su bili prijemiviji za glasine koje su strujale eterom... prestali su da
napreduju i ostali da vise u tami poput utopljenih zvezda. Drugi su se spustili dublje, u nadi da e izbei
kataklizmu o kojoj se aputalo. Preostali, njih veoma mali broj za sada, potpuno su zgasli, probudivi se u
svojim krevetima u Kozmu zahvalni to su izbergli opasnost. Meutim, za veinu je ta poruka bila suvie
priguena da bi je mogli uti; ili ako su je uli, njihov nespokoj je nadjaalo zadovoljstvo to se nalaze u
Sutini. Oni su se uzdizali i padali, uzdizali i padali, a put ih je vie nego esto nosio tamo gde se i Do-Bet
uputila: ka ostrvu u san-moru.
Efemeris.
To ime je odzvanjalo u Hauijevoj glavi jo od trenutak kada je uo Fleera kako ga prvi put
izgovara.
ta ima na Efemerisu? upitao je, zamiljajui nekakvo rajsko ostrvo. Odgovor njegovog oca nije ga
ba naroito prosvetlio. Velika i tajna predstava, rekao je, a taj odgovor je nametao desetinu novih pitanja.
Sada, kada se ostrvo pomaljalo pred njim, zaalio je to nije bio uporniji u traenju odgovora na ta pitanja. ak
i iz daljine bilo je sasvim jasno da je njegova predstava o tom mestu bila krajnje nepotpuna. Isto kao to
Sutina nije bila ni u kakvom konvencionalnom smislu more, tako je i Efemeris zahtevao ponovno definisanje
rei ostrvo. Kao prvo, on nije predstavljao jedinstveno tlo ve se sastojao od mnotva komada tla, moda njih
na stotine, spojenih stenovitim lukovima, tako da je ceo arhipelag podseao na ogromnu, plutajuu katedralu,
sa mostovima poput potpornih stubova, ostrvskim kulama koje su bile sve vie to ste bili blie sredinjem
ostrvu sa koga su se uzdizali vrsti stubovi dima u susret nebu. Ta slinost je bila suvie snana da bi bila
sluajna. Ova slika predstavljala je, izvan svake sumnje, podsvesno nadahnue arhitekata irom sveta.
Graditelji katedrala, kula, pa ak... ko zna?... moda i deca koja se igraju kockama, uvali su ovo mesto iz sna
negde u pozadini svojih umova i izraavali su mu potovanje kako su najbolje umeli i znali. Pa ipak, njihova
remek dela mogla su biti samo priblinosti, kompromisi sa gravitacijom i ogranienjima njihovog medijuma. Niti
su mogli ikada da eznu za neim tako masivnim. Efemeris je bio irok mnogo milja, nagaao je Haui, i nije
bilo dela koji nije dotakao genije. Ako je predstavljao prirodni fenomen (a ko je mogao znati ta je to prirodno,
na jednom takvom mestu kao to je um?), onda se priroda ovde pokazala mahnito domiljatom. Naterala je
vrstu materiju da igra igre koje bi u svetu koji je ostavio za sobom bili u stanju da igraju samo oblak ili svetlost.
Napravila je kule tanane poput trske na ijim vrhovima su balansirale kugle veliine kua; lica stena izdubila je
poput koljki i zidova kanjona koji su izgledali kao da se nadimaju poput zavesa na prozorima; napravila je
spiralna brda; oblikovala gromade da lie na grudi, i pse, i otpatke sa nekog ogromnog stola. Toliko slinosti,
ali ni za jednu nije mogao biti siguran da je namerna. Deli u kome je nazro lice predstavljao je deo jedne
druge slinosti viene u narednom trenutku, svaka interpretacija predmeta u trenu je bila u stanju da se
izmeni. Moda su sve one bile istinite, sve namerne. Moda nijedna to nije bila, a ova igra slinosti
predstavljala je, poput stvaranja onog doka kada se tek pribliio Sutini, nain njegovog uma da ukroti
ogromnost. Ako je to bilo u pitanju, postojao je jedan prizor kojim on nije uspeo da ovlada: ostrvo u sreditu
arhipelaga, koje se izdizalo pravo iz Sutine, pravo uvis, dim koji je prodirao iz bezbrojnih pukotina u zidovima
uzdiui se isto tako uspravno. Njegovu kupolu potpuno je skrivao dim, ali kakva god tajna da je leala iza
njega, predstavljala je nektar za duhove-svetla, koji su se uzdizali do nje rastereeni, bez tela i krvi, ne ulazei
u dim ve lagano u prolazu dodirujui njegov cvet. Pitao se da li ih strah spreava da zau u dim, ili je on
predstavljao vru prepreku nego to se to inilo. Moda e otkriti odgovor kada prie blie. udei da to pre
tamo stigne, pomogao je plimi i sam zamahujui rukama, tako da se ve posle deset ili petnaest minuta poto
je prvi put ugledao Efemeris, nasukao na njegovu plau. Bila je mrana, mada ne onako mrana kao Sutina,
i gruba pod njegovim dlanovima; nije bila prekrivena peskom ve korom, nalik na koral. Da li je mogue,
iznenada se upitao, da je arhipelag bio stvoren na isti nain kao i ostrvo koje je video da pluta meu otpacima
iz Vensove kue, da je bio stvoren oko prisutnih ljudskih bia u Sutini? Ako je to bio sluaj, pre koliko
vremena mora da su oni stigli u san-more, da bi postali u toj meri masivni?
Krenuo je du plae, izabravi levu stranu umesto desne, jer je uvek kada bi se naao na raskru
dva puta o kojima je znao podjednako malo, birao onaj levi. Drao se ivice mora, u nadi da e na plai pronai
Do-Bet, zahvaljujui istoj onoj struji koja je njega zahvatila. Poto je iziao iz umirujuih voda, njegovo telo
vie nije bilo pridravano i milovano, i spopale su ga strepnje kojih ga je more oslobodilo. Prva, da bi danima
mogao da pretrauje arhipelag, ak i nedeljama, a da uopte ne nae Do-Bet. Druga, da mu ak i da je
pronae, predstoji mu borba sa Tomi-Rejom. A Tomi-Rej nije bio sam; on je u Vensovu kuu stigao sa
fantomima. Trea: i to je bila, na neki nain, poslednja od njegovih strepnji, meutim, postajala je sve vanija...
Page 202
da se neto u Sutini menjalo. Vie nije vodio rauna o tome koje su rei najvie odgovarale ovoj stvarnosti: da
li je u pitanju neka druga dimenzija ili stanje uma bilo je svejedno. To je, verovatno, ionako bilo jedno i
jedinstveno. Meutim, vana je bila svetost ovog mesta. Ni za trenutak nije posumnjao da je sve ono to je
napabirio o Sutini i Efemerisu tano. Ovo je bilo mesto na kome sve vrste koje znaju za slavu mogu videti
poneto. Nepromenjivo mesto; udobno mesto, na kome se zaboravljalo na telo (osim u sluaju prolaznika
kakav je bio i on) i na kome je dua koja sneva upoznavala let i tajnu. Ali postojali su tanani znaci... pojedini su
bili tako tanani da nije bio u stanju da upre prst u njih... da san mesto nije bilo bezbedno. Talasii koji su
zapljuskivali plau, sa plavkastim krestama, nisu bili onako ritmiki kao kada je iziao iz mora. Kako se inilo,
na slian nain se izmenilo i kretanje svetala u Sutini, kao da se neto dogaalo u sistemu to ga je
uznemiravalo. Sumnjao je da je za to odgovorno nasilno upadanje tela i krvi iz Kozma. Sutina je bila
ogromna i umela je da izie na kraj sa onima koji su se opirali mirnoi njenih voda: video je taj proces na delu.
Ne, ta god da je naruavalo taj mir moralo je biti mnogo znaajnije od njegovog prisustva, ili od prisustva bilo
kog uljeza sa druge strane.
Poeo je da nailazi na dokaze tih upada, izbaene na obalu. Okvir vrata, komade razmrskanog
nametaja, jastuke i, neizbeno, delove Vensove zbirke. Nedaleko od ovog bednog ubreta, iza okuke plae,
naao je nadu da je plima mogla i Do-Bet doneti ovamo: jo jednog preivelog. Stajala je na samoj ivici
Sutine, zurei preko mora u daljinu. Ako ga je i ula kako dolazi, nije pogledala u njegovom pravcu. Njeno
dranje (ruke koje mlitavo vise pored tela, oputena ramena) i upornost njenog pogleda nagovetavali su da
se radi o opinjenoj osobi. Iako mu je bilo mrsko da prekine njen trans, ako je to bio njen nain da se nosi sa
okom usled prinudne promene mesta, nije imao izbora:
"Izvinite", oslovi je on, svestan da je njegova utivost patetina u ovakvim okolnostima, "jeste li sami
ovde?"
Okrenula je glavu ka njemu i on se po drugi put iznenadio. Video je ovo lice desetinu puta,
osmehivalo mu se sa TV ekrana, hvalei vrline ampona. Nije joj znao ime. Ona je jednostavno bila
Svilenosjajna ena. Namrtila se na njega, kao da s mukom usredsreuje pogled na njegovo lice. Pokuao je
ponovo da joj postavi pitanje na drugaiji nain.
"Ima li jo preivelih?" upita on. "Iz kue?"
"Da", odvrati ona.
"Gde su oni?"
"Samo nastavi dalje."
"Hvala."
"Ovo se ne dogaa, je li tako?" upita ona.
"Bojim se da se ipak dogaa", odvrati on.
"ta se dogodilo sa svetom? Jesu li bacili bombu?"
"Ne."
"ta je onda bilo?"
"On je jo tamo negde", ree on. "S druge strane Sutine. Preko mora."
"Oh", izusti ona, mada je bilo jasno da nije potpuno svarila ovo obavetenje. "Ima li malo kokaina?"
upitala je. "Ili pilule? Bilo ta?"
"ao mi je."
Ponovo se zagledala u Sutinu, ostavivi ga da sledi njena uputstva i nastavi du plae.
Uzburkanost talasa poveavala se sa svakim njegovim preenim korakom. Ili je to bilo u pitanju, ili je on
jednostavno postajao sve prijemiviji. Moda je u pitanju bilo ovo drugo, jer je poeo da primeuje i druge
znake pored ritma talasa. U vazduhu oko njegove glave nemir, kao da se izvan dometa ujnosti vodio
razgovor nevidljivih. Na nebu, talasi boje su se kidali u mrlje, nalik na oblake u obliku riblje kosti, a njihovo
mirno napredovanje zamenio je isti onaj nemir koji je obojio Sutinu. Svetla su i dalje promicala iznad njegove
glave, u pravcu tornja od dima, ali bilo ih je sve manje i manje. Snevai su se sasvim sigurno budili.
Ispred njega, plaa je delimino bila pregraena gromadama stena povezanim u obliku lanca, tako
da je morao da se popne izmeu njih pre nego to je nastavio potragu. Meutim, Svilenosjajna ena ga je
uputila u dobrom pravcu. Nedaleko iza gromada, iza naredne okuke plae, pronaao je jo nekolicinu
preivelih, i mukaraca i ena. Nijedno od njih kao da nije bilo u stanju da prevali vie od nekoliko jardi kada su
izili iz mora. Jedan je i dalje leao sa stopalima u talasima, tela pruenog kao da je mrtav. Niko mu nije
pritekao u pomo. Ista klonulost koja je terala Svilenosjajnu enu da zuri preko Sutine uticala je i na mnoge
od njih, ali nekolicina je bila nepokretna zbog neeg drugog. Izvukli su se iz Sutine izmenjeni plutanjem u
njenim vodama. Njihova tela bila su skorela i iskrivljena, kao da je isti proces koji je goste koji su se borili
pretvorio u ostrvo, zahvatio i njih. Mogao je samo da nagaa kakav je kvalitet, ili odsustvo kvaliteta, izdvojio ove
ljude od ostalih. Zato je on, i moda njih pet est ovde prisutnih, preao istu razdaljinu kroz isti element kao i
ovi paenici i iziao iz Sutine neizmenjen? Da li su rtve ule u more preplavljene oseanjima, i Sutina se
njima hranila, dok je on naprotiv bio noen slino snevaima, ostavivi svoj ivot za sobom na nekom drugom
mestu, a sa njim i svu ambiciju, opsesiju; to jest sva oseanja, osim mirovanja koje je Sutina podsticala?
Page 203
Uspela je ak da mu izbije iz glave elju da pronae Do-Bet, ali ne za dugo. To je sada bila jedina stvar na
koju je mislio. Zaao je meu preivele, traei je, ali se razoarao. Nije bila meu njima, isto kao ni Tomi-Rej.
"Ima li nas jo?" upitao je krupnog mukarca pruenog po plai.
"Jo?"
"Znate... poput nas."
I ovaj ovek ga je gledao isto onako zbunjeno i povrno kao i Svilenosjajna ena. Kao da se muio
da dovede u vezu rei koje je uo.
"Nas", ponovi Haui. "Iz kue."
Nije dobio odgovor. ovek je samo nastavio da zuri, staklastim pogledom. Haui je digao od njega
ruke i dao se u potragu za kakvim korisnijim izvorom obavetenja; izabrao je jedinog mukarca meu
preivelima koji nije zurio preko Sutine. Stajao je visoko na plai zagledan u toranj od dima u sreditu
arhipelaga. Putovanje koje je prevalio dovde nije ni njega ostavila neobeleenog. Sutina je ostavila traga na
njegovom vratu i licu i du cele kime. Skinuo je koulju i obmotao je oko leve ake. Haui mu prie.
Ovog puta se nije izvinjavao, samo je kratko i jasno izjavio:
"Traim jednu devojku. Plavuu. Oko osamnaest godina. Jeste li je videli?"
"ta se nalazi tamo gore?" upita ovek umesto odgovora. "elim tamo da poem. elim da vidim."
Haui pokua ponovo. "Traim..."
"uo sam te."
"Jesi li je video?"
"Nisam."
"Zna li ima li jo preivelih?"
Odgovorio mu je istim bezizraajnim slogom. Haui se razbesneo.
"ta se to, do avola, deava sa svima?" upita on.
ovek se zagleda u njega. Lice mu je bilo roavo i daleko od lepog, meutim, usta je razvlaio
samo na jednu stranu kada se osmehivao i runi rad Sutine nije uspeo to da pokvari.
"Ne esti se", ree on. "Nije vredno."
"Ona je vredna toga."
"Zato? Ionako smo svi mrtvi."
"Ne nuno. Kako smo uli tako moemo i da iziemo."
"ta, misli plivajui? Zajebi to, ovee. Ne vraam se ja vie u tu jebenu supu. Vie volim da
umrem. Negde tamo gore."
Ponovo se zagledao put planine. "Tamo gore ima neto. Neto divno. Znam to."
"Moda."
"Hoe da poe sa mnom?"
"Misli da se penje? Nikada nee uspeti."
"Neu do kraja, moda, ali mogu prii blie. Da omiriem."
Njegova e da otkrije tajnu tornja bila je dobrodola kada su svi ostali bili tako letargini i Hauiju se
nije odvajalo od njega. Meutim, gde god da se Do-Bet nalazila, na planini sigurno nije bila.
"Poi bar deo puta sa mnom", ree momak. "Odozgo e imati bolji pregled. Moda primeti svoju
devojku."
To nije bila loa ideja, naroito stoga to su imali tako malo vremena. Nemir u vazduhu postajao je
sve opipljiviji sa svakim minutom koji bi proao.
"Zato da ne?" ree Haui.
"Traio sam najlaki put. ini mi se da e biti najbolje da poemo nazad preko plae. Uzgred budi
reeno, ko si ti: Ja sam Garet Birn. Sa dva r. Bez u. Tek da zna ako bude pisao nekrolog. A ti si?"
"Haui Kac."
"Rukovao bih se s tobom samo to moja aka nije vie za rukovanje." On podie ud obmotan
kouljom. "Ne znam ta se dogodilo tamo napolju, ali ja neu vie izraditi nijedan ugovor. Moda mi je i drago
zbog toga, zna? To je ionako bio jebeno glup posao."
"Koji?"
"Advokat za industriju zabave. Zna li vic? ta dobije ako ima tri advokata za zabavu u govnima
do gue?"
"ta?"
"Nedovoljno govana."
Birn se glasno nasmejao na ovo.
"Hoe da vidi?" upita on, odmotavi aku. Teko je u onome to je ugledao mogao nazreti neiju
aku. Prsti i palac su se sjedinili i naduli.
"Zna ta?" ree on. "Mislim da pokuava da se pretvori u penis. Sve ove godine jebao sam ljude
ovim, pravio budale od njih, i konano je shvatila poruku. To je kurac, slae se? Ne, nemoj mi odgovoriti.
Hajde da se penjemo."
Page 204
Tomi-Rej je pustio da san-more deluje na njega dok je plutao, ali nije traio snagu na to da vidi
kakve je promene vrilo. Jednostavno je dozvolio da bes koji je napajao te promene doe.
Moda su... bes i ljutnja... bili ti koji su ponovo doveli fantome. Prvo ih je postao svestan kao kakvog
seanja, njegov um je poeo da stvara prizore u kojima su ga jurili niz prazne autoputeve Baje, u obliku oblaka
nalik na konzerve privezane za psei rep. U istom trenu kada mu je dola ta misao on ju je i osetio. Hladan
vetar mu je zapahnuo lice, njegov jedini deo koji je virio iz mora. Znao je ta se sprema. Osetio je miris
grobnica i prainu u grobnicama. Meutim, tek kada je more oko njega poelo da se peni, otvorio je oi i
ugledao oblak koji je kruio iznad njega. Nije to bila ona velika oluja iz Gaja; unititelj crkava i mama. Bila je to
pobesnela krljava spirala praine. Ali more je znalo da pripada njemu i otpoelo je novi posao na njegovom
telu. Osetio je da mu udovi postaju sve tei. Lice ga je strano svrbelo. eleo je da kae: ovo nije moja legija.
Ne krivite mene zbog onoga to oni oseaju. Ali kakva korist od poricanja? On je bio Deak-Smrt, sada i
zauvek. Sutina je to znala i shodno tome je obavljala svoj posao. Ovde nije bilo lai. Niti pretvaranja.
Posmatrao je duhove kako se sputaju prema povrini mora, usmerivi svoj krug prema njemu. Bes u eteru
Sutine se pojaao. Zavrteo se poput igre pri emu je krenuo nanie. Pokuao je da zabaci ruke iznad glave,
ali bile su teke kao da su od olova i more se jednostavno sklopilo iznad njegove glave. Usta su mu bila
otvorena. Sutina mu je preplavila grlo; ceo sistem. U toj zbrci mu je do svesti doprla samo jedna misao,
noena Sutinom, a sada progutana u svoj svojoj gorkoj celokupnosti. Da nadolazi zlo za kakvo nikada do
tada nije ni uo. Prvo ga je osetio u grudima, zatim u stomaku i utrobi. Konano u glavi, poput rascvetavajue
noi. Zvala se Iad, ova no, a hladnoi koju je donosila nije bilo ravne ni na jednoj planeti u sistemu; ak ni na
onima koje su bile toliko udaljene od sunca da na njima nije bilo ivota. Niko nije posedovao tako duboku i
tako pogubnu tamu.
Ponovo je izbio na povrinu. Fantomi su nestali, nisu otili, ve su se uselili u njega, ukljuili su se u
njegovu anatomiju koja se upravo preobraavala zahvaljujui radu Sutine. Odjednom mu je, perverzno, bilo
milo zbog toga. U noi koja e uslediti, spase se samo njeni saveznici. Bolje da bude smrt meu mnogim
smrtima, jer e mu tako bar ostati nada da moe biti preskoen u holokaustu.
Udahnuo je vazduh, a zatim ga kroz smeh izdahnuo, prinevi svoje preoblikovane ake, onako
teke, do lica. Konano je poprimilo oblik njegove due.
Haui i Birn su se peli nekoliko minuta, ali koliko god visoko da se uspeli, najbolji pogled je uvek bio
iznad njih: prizor dimne kule. to su bivali blie, to je Birnova opsesija vie dirala Hauija. Poeo je da se pita,
kao i kada ga je plima po prvi put donela u blizinu Efemirisa odakle je mogao da ga vidi, ta se to veliko i
nepoznato krije tamo gore, ta je to tako mono da moe privui spavae sveta do svog praga. Birn uopte
nije bio okretan, s obzirom da je imao na raspolaganju samo jednu aku. Svaki as bi se okliznuo. Ali nije
mrmljao niti se alio, mada se broj posekotina i ogrebortina na njegovom nagom telu svakim padom
poveavao. Oiju uprtih u najvie domete planine gurao je dalje, naizgled uopte ne hajui za povrede koje je
sam sebi nanosio sve dok se razdaljina izmeu njega i tajne smanjivala. Hauiju je bilo lako da dri korak s
njim, ali morao je da zastane svakih nekoliko minuta kako bi osmotrio prizor pod sobom sa novog vidikovca.
Nigde du vidljivog poteza plae nije bilo ni traga od Do-Bet i on je sada poeo da se pita da li je mudro
postupio kada je poao sa Birnom. Putovanje je postajalo sve opasnije to su formacije uz koje su se verali
bivale strmije, a mostovi koje su prelazili ui. Ispod mostova nije bilo nieg sve do stenja u dubini. Ponekad,
meutim, na trenutak bi zasvetlucala Sutina na dnu ovih bezdana, ije vode su bile isto onako pomahnitale
kao i na puini.
U vazduhu je bilo sve manje i manje duhova, ali dok su prelazili luk koji nije bio iri od kakve daske,
jedno jato prolo je tano iznad njihovih glava i Haui je video da se unutar svake svetlosti nalazi jedna jedina
sinusna linija, nalik na sjajnu zmiju. Geneza nije mogla da bude vie zavedena, ili zavodljiva, pomisli on, kada
je predstavila zmiju smodenu ljudskom petom. Dua je bila ta zmija i mogla je da leti.
Taj prizor ga je naterao da zastane i donese odluku.
"Ne idem dalje", izgovori on.
Birn mu uzvrati pogled. "Zato nee?"
"Gore me ne eka nita bolji pogled na obalu nego odavde."
Pogled nipoto nije bio sveobuhvatan, ali ako bi nastavio da se penje on se ne bi znaajnije
poboljao. Pored toga, prilike na plai ispod njega bile su ve toliko sitne da su bile jedva prepoznatljive. Ako
nastavi da se penje jo nekoliko minuta, nee biti u stanju da prepozna Do-Bet meu ostalim preivelima.
"Zar ne eli da vidi ta se nalazi tamo gore?" upita Birn.
"Da, svakako da elim", odvrati Haui. "Ali drugi put." Znao je da je odgovor smean. Nee biti
drugog puta s ove strane njegove samrtnike postelje.
"Onda te ostavljam", ree Birn. Nije traio dah na pozdravljanje, izlive naklonosti, niti na bilo ta
drugo. Umesto toga, nastavio je da se penje. Telo mu je krvarilo i znojilo se, i sada se ve pri svakom drugom
koraku spoticao, meutim, Haui je znao da bi propao svaki pokuaj da ga pozove da se vrati. Bio bi uzaludan i
Page 205
drzak. Kakvim god ivotom da je iveo... a prema onome to je kazao moglo se zakljuiti da mu je u tom
ivotu nedostajalo samilosti... Birn se trudio da iskoristi poslednju priliku da ga dodirne svetost. Moda je smrt
bila neizbena posledica te potrage.
Haui vrati pogled na prizor ispod sebe. Sledio je liniju plae, tragajui za i najmanjim znakom
kretanja. S njegove leve strane prostirao se potez obale sa koga su poeli da se penju. Jo je mogao da vidi
skupinu preivelih, na ivici mora, koji su i dalje bili kao hipnotisani. S njegove desne strane, usamljena prilika
Svilenosjajne ene, talasi koji su se razbijali o obalu... njihova tutnjava stizala je i do njegovih uiju... dovoljno
veliki da zaprete da e je pokupiti. A dalje od nje, deo obale na kome se on obreo kada je stigao na ostrvo.
Nije bio prazan. Srce mu je dvostruko bre zakucalo. Neko je posrtao plaom, drei se to dalje
od mora koje je sve prisvajalo. Kosa joj je sijala, ak i na ovoj udaljenosti. To je mogla biti samo Do-Bet.
Kada ju je prepoznao, osetio je i strah za nju. Uinilo mu se da je svaki korak za nju predstavljao pravu
agoniju.
Istog asa je krenuo putem koji su doli ovamo, kamenje je na nekoliko mesta ostalo obeleeno
Birnovom krvlju. Na jednom takvom mestu, posle deset minuta silaenja, osvrnuo se ne bi li ga ugledao,
meutim, vrhovi su bili mrani i, koliko je on mogao da razabere, prazni. I poslednje preostale due napustile
su dimnu kulu; a sa njima je nestao i vei deo svetlosti. Nigde ni traga od Birna.
Kada se okrenuo da nastavi silaenje, on se stvorio pred njim. ovek je stajao dva do tri jarda niz
breuljak. Mnogobrojne rane koje je sakupio za vreme penjanja bile su beznaajne pored najnovije. Protezala
se od bone strane glave do kuka i kroz nju mu se nazirala utroba.
"Pao sam", ree on jednostavno.
"Sve dovde?" upita Haui, divei se injenici da je ovek uopte bio u stanju da stoji.
"Ne. Siao sam po vlastitioj volji."
"Kako?"
"Bilo je lako", odvrati Birn. "Sada sam larva."
"Molim?"
"Utvara. Duh. Mislio sam da si me moda video kako padam."
"Nisam."
"Bio je to dugaak pad, ali se dobro zavrio. Mislim da niko do sada nije umro na Efemerisu. To me
ini izuzetnim. U stanju sam da stvaram vlastita pravila. Mogu da se ponaam u skladu sa njima kada god
zaelim. Pa mi je palo na pamet da bih mogao pritei u pomo Hauiju..." Njegov opsesivni ar zamenio je
smireni autoritet. "Mora biti brz", primeti on. "Odjednom su mi mnoge stvari postale jasne, a vesti nisu ba
dobre."
"Neto se dogaa, je li tako?"
"Iadi", odvrati Birn. "Krenuli su preko Sutine." Izrazi koje nije znao jo pre samo nekoliko minuta
sada su s lakoom silazili sa njegovih usana.
"ta su to Iadi?" upita Haui.
"Neopisivo zlo", odvrati Birn, "pa neu ni pokuati da ga opiem."
"Uputili se u Kozm?"
"Da. Moda bi mogao tamo da stigne pre njih."
"Kako?"
"Poveri se moru. Ono eli isto to i ti."
"A to je?"
"Da izie odavde", odvrati Birn. "Zato poi. I to brzo."
"Razumem."
Birn napravi korak u stranu kako bi propustio Hauija. Dok je to inio, uhvatio je Hauija za ruku
zdravom akom.
"Trebalo bi da zna..." poe on.
"ta?"
"ta se nalazi na planini. Predivno je."
"Vredno da se za to umre?"
"Stotinu puta."
Zatim je pustio Hauija.
"Drago mi je."
"Ako Sutina preivi", ree Birn. "Ako ti preivi ovo, potrai me. Nedostajae mi razgovor s tobom."
"Hou", odvrati Haui i krenu niz padinu to je bre mogao, krivudajui as nespretno as
samoubilaki. Poeo je da izvikuje Do-Betino ime im se naao, bar je pretpostavljao da se naao, dovoljno
blizu, ali odgovora nije bilo. Plava glava nije podigla pogled sa onog to je prouavala. Moda je njegov glas
zagluivao huk talasa. Stigao je do plae kao u transu, sav znojav, i pojurio prema njoj.
Page 206
"Do-Bet! To sam ja! Do-Bet!"
Ovog puta ga je ula i podigla pogled. Iako ih je delilo jo nekoliko jardi, jasno je video ta je bio
razlog njenog posrtanja. Uasnut, usporio je, jedva svestan onoga to ini. Sutina se pozabavila njome. Lice
u koje se zaljubio u Batrikovom restoranu, lice koje je obeleilo poetak njegovog ivota, predstavljalo je masu
iljatih izraslina koje su joj se irile niz vrat i izobliavale ruke. U jednom trenutku, koji sebi nikada nee
potpuno oprostiti, poeleo je da ga ne prepozna i da moe da proe pored nje. Ali prepoznala ga je; glas koji
je dopro iza te maske bio je isti onaj koji mu je kazao da ga voli.
Sada je govorio: "Haui... pomozi mi..."
Rairio je ruke i pustio je u zagrljaj. Telo joj se treslo u groznici.
"Mislila sam da te nikada vie neu videti", izgovorila je ona, akama prekrivajui lice.
"Ne bih te napustio."
"Sada bar moemo umreti zajedno."
"Gde je Tomi-Rej?"
"Otiao je", odvrati ona.
"I mi to moramo da uradimo", ree Haui. "Moramo to bre sa ostrva. Dolazi neto uasno."
Usudila se da podigne pogled prema njemu, oi su joj bile jasne i plave kao i pre, i gledale su ga
poput kakve dragocenosti iz ubrita. Taj ga je prizor naterao da je stegne jo vie, kao da je eleo da joj
dokae (a i sebi) da je ovladao uasom. A nije. Prvi put ga je njena lepota ostavila bez daha. Nje vie nije bilo.
Morao je da pogleda s druge strane njenog nepostojanja u Do-Bet koju e kasnije zavoleti. To e biti teko.
Skrenuo je pogled sa nje, prema moru. Talasi su bili zagluujui.
"Moramo se vratiti u Sutinu", ree on.
"Ne moemo!" odvrati ona. "Ja ne mogu!"
"Nemamo izbora. To je jedini nain da se vratimo."
"Ona mi je ovo uinila", ree ona. "Promenila me je!"
"Ako sada ne poemo", ree Haui, "nikada neemo poi. To je bar prosto. Ako ostanemo ovde,
ovde emo i umreti."
"Moda je tako i najbolje", ree ona.
"Kako to?" upita Haui. "Kako smrt moe predstavljati najbolji izbor?"
"More e nas ionako ubiti. Uvrnue nas."
"Nee ako mu budemo verovali. Ako mu se predamo."
Nakratko se prisetio svog putovanja ovamo, dok je plutao na leima, posmatrajui svetla. Ako je
mislio da e povratno putovanje biti isto tako prijatno, zavaravao se. Sutina nije vie bila mirno more dua. Ali
ta su drugo mogli?
"Moemo ostati", ponovi Do-Bet. "Moemo ovde zajedno umreti. ak i ako se vratimo..." ponovo je
poela da jeca, "...ak i ako se vratimo, ne mogu nastaviti ovakva da ivim."
"Prestani da plae", ree joj on. "I prestani da govori o umiranju. Vratiemo se u Gaj. Oboje. Ako
ne zbog nas, a ono bar da upozorimo ljude."
"Na ta?"
"Neto nadire preko Sutine. Neka invazija. Uputila se ka domu. Zbog toga je more podivljalo."
Kovitlanje neba iznad njega nije bilo nita manje estoko. Ni na moru ni na nebu nije bilo ni traga
duhovima-svetlostima. Koliko god da su bili dragoceni ovi trenuci koje su provodili na Efemerisu, svi spavai do
jednog su zaboravili na putovanje, i probudili se. Zavideo im je na lakoi tog prelaska. Kada bi mogao da
pukne prstima i oslobodi se ovog uasa, da se ponovo nae u vlastitom krevetu. Moda sav u znoju; zaplaen,
sigurno. Ali kod kue. Lako i glatko. Ali to nije vailo za uljeze kakvi su bili oni, za meso i krv koji su se nalazili
na mestu rezervisanom za duh. Niti za, sada mu je to palo na pamet, za ostale koji su bili ovde. Dugovao im je
upozorenje, mada je podozrevao da se niko nee obazreti na njegove rei.
"Poi sa mnom", ree on.
Uhvatio je Do-Bet za ruku i oni krenue nazad du plae do mesta na kome su se okupili ostali
preiveli. Malo ta se tamo izmenilo, mada vie nije bilo oveka koji je leao u talasima, bio je odvuen,
pretpostavio je Haui, odvuklo ga je more koje je nailazilo u divljim naletima. Oigledno mu niko nije priskoio u
pomo. Stajali su ili sedeli isto kao i ranije, lenjih pogleda i dalje uprtih u Sutinu. Haui je priao najbliem od
njih, mukarcu ne mnogo starijem od sebe, sa licem roenim za sadanju ispraznost.
"Morate otii odavde", ree on. "Svi moramo."
Hitnja u njegovom glasu uspela je donekle da ga izvue iz otupelosti, ali ne mnogo. Uspeo je
umorno da izusti "Je l'?" ali nita nije preduzeo.
"Umreete ako ostanete", ree mu Haui, a zatim povisi glas kako bi nadjaao talase i obrati se
svima. "Umreete!" ree on. "Morate poi u Sutinu i dozvoliti joj da vas vrati."
"Kuda?" upita mladi.
"Kako to misli, kuda?"
"Lepo, kuda?"
Page 207
"U Gaj. Mesto iz koga ste doli. Zar se ne sea?"
Niko od njih mu nije odgovorio. Moda e jedino uspeti da ih pokrene ako krene prvi, razmiljao je
Haui.
"Sada ili nikada", ree on Do-Bet.
I dalje se opirala, kako izrazom lica tako i telom. Morao je vrsto da je uhvati za aku i povede ka
talasima.
"Imaj poverenja u mene", ree on.
Nije mu odgovorila, ali se nije vie ni opirala da ostane na obali. Preplavila ju je neka vrsta
uznemirujue pokornosti, ija je jedina vrlina bila u tome, pomisli on, to e je ovog puta Sutina moda
ostaviti na miru. Nije bio siguran da e i prema njemu biti isto tako nezainteresovana. Ovog puta ni izdaleka
nije bio osloboen oseanja kao na putu ovamo. U njemu su previrala mnogobrojna oseanja i Sutina je
mogla poeleti da se poigra s bilo kojim ili sa svima. Najsnaniji je, razume se, bio strah za njihove ivote.
Odmah za njim, sledila je zbunjenost usled gnuanja zbog stanja u kome je bila Do-Bet i krivica koju je
oseao zbog tog gnuanja. Meutim, poruka u vazduhu nagonila je na urbu, to je bilo dovoljno da on nastavi
niz plau uprkos takvim strahovima. Sada je to bilo gotovo fiziko oseanje, koje ga je podsetilo na jedan drugi
trenutak u njegovom ivotu, i razume se na jedno drugo mesto; radilo se o seanju koje nije mogao sasvim da
razabere. Nije bilo vano. Poruka je bila nedvosmislena. ta god da su Iadi predstavljali, donosili su bol:
nemilosrdan, neizdriv. Holokaust u kome e biti ispitano svako vlasnitvo smrti, ispitano i proslavljeno osim
vrline prestanka, koja e biti odloena dok se Kozm ne pretvori u jedinstveni jecaj ljudi za osloboenjem.
Jednom je ve doiveo nagovetaj ovoga, u nekom malom uglu ikaga. Moda mu je um inio uslugu,
odbijajui da se seti gde.
Talasi su bili na jard od njih, uzdizali su se u laganim lukovima i tutnjali dok su se razbijali.
"To je to", ree on Do-Bet.
Njen jedini odgovor... na kome joj je bio strano zahvalan... sastojao se u tome to mu je samo jo
jae stisnula aku, i zajedno su ponovo zakoraili u more koje je preobraavalo.
IV
Grilou vrata nije otvorila Elen Ngijen, ve njen sin.

"Je li ti mama tu?" upita on.
Deak ni izdaleka jo nije izgledao dobro, mada vie nije bio u pidami, ve u prljavim farmerkama i
jo prljavijoj majici.
"Mislio sam da si otiao", ree on Grilou.
"Zato?"
"Svi ostali su otili."
"To je tano."
"Hoe da ue?"
"Voleo bih da vidim tvoju majku."
"Zauzeta je", odvrati Filip, ali ipak otvori vrata. Kua je bila u jo veem neredu nego ranije, svuda
unaokolo nalazili su se ostaci nekoliko ad hoc obroka. A te obroke pripremilo je dete, nagaao je Grilo: radilo
se o virlama i sladoledu.
"Gde ti je mama?" upita Grilo Filipa.
On pokaza u pravcu spavae sobe, podie tanjir sa napola pojedenim obrokom i ode.
"Stani", pozva ga Grilo. "Je li bolesna?"
"Nije", odgovori deak. Izgledao je kao da ve nedeljama nije odspavao svojih osam asova,
pomisli Grilo. "Ona vie ne izlazi", nastavi on. "Osim nou."
Saekao je da mu Grilo odgovori klimanjem, a zatim se uputio ka svojoj sobi, smatrajui da je
pruio sva obavetenja koja je bio duan da da. Grilo je uo kako se deakova vrata zatvaraju, ostao je sam
da porazmisli o ovom problemu. Nedavni dogaaji nisu mu ostavili mnogo vremena za erotska sanjarenja, ali
asovi koje je ovde proveo, u istoj ovoj sobi u koju se Elen zavukla, ostavili su velikog traga kako u njegovom
umu tako i u preponama. Uprkos tome to je bilo jutro, on strano umoran, a okolnosti u Gaju oajne, jedan
njegov deo eleo je da okona posao koji je proli put ostao nedovren: eleo je da bar jednom vodi ljubav sa
Elen, onako po propisu, pre nego to krene pod zemlju.
Otiao je do vrata Elenine sobe i pokucao. Iznutra se ulo samo jeanje.
"To sam ja", javi se on. "Grilo. Mogu li da uem?"
Ne saekavi odgovor okrenuo je kvaku. Vrata nisu bila zakljuana... otvorila su se pola ina...
neto im nije dozvoljavalo da budu otvorena do kraja. Gurnuo je malo jae, a zatim jo jae. Stolica,
podmetnuta pod kvaku, skliznu s treskom na pod. Grilo otvori vrata.
U prvi mah je pomislio da je sama u sobi. Bolesna i sama. Leala je u nenametenom krevetu u
Page 208
kunoj haljini, razvezanoj, rairenoj. Ispod je bila naga. Krajnje sporo okrenula je lice prema njemu, a kada je
to uinila... oi su joj sijale u ustajalom mraku... bilo joj je potrebno nekoliko sekundi da prokomentarie
njegovo prisustvo.
"Jesi li to zaista ti?" upita ona.
"Svakako. Da. Ko drugi...?"
Povukla se na krevetu i sela prekrivi se donjom ivicom kune haljine. Primetio je da se nije brijala
od kada je poslednji put bio tu. Sumnjao je da je uopte mnogo izlazila iz sobe. Oseala se na dug boravak.
"Ne bi trebalo da... vidi", izusti ona.
"Ve sam te video nagu", promrmlja on. "Poeleo sam, da te vidim ponovo."
"Nisam mislila na sebe", odvrati ona.
Nije shvatio njenu primedbu dok nije skrenula pogled sa njega i uperila ga u najudaljeniji ugao
sobe. Sledio je njen pogled. Na odreditu, duboko u senci, nalazila se stolica. A u stolici neto za ta je on po
ulasku u sobu pretpostavio da je gomila odee. Ali nije bila. Bledilo nije poticalo od rublja ve od gole koe, a
nabori od oveka koji sedi nag u stolici, gotovo presamien, tako da mu je elo poivalo na sklopljenim
akama. Zglavci su mu bili vezani. Konopac kojim su bili sputani sputao se do lanaka, oko kojih je takoe
bio obmotan.
"Ovo je", tiho izusti Elen, "Badi."
Zauvi svoje ime ovek podie glavu. Grilo je video tek poslednje ostatke Fleerove vojske, ali i to
mu je bilo dovoljno da prepozna pogled koji su imali kada bi njihov poluivot poeo da istie. Taj pogled je
video i sada. Ovo nije bio pravi Badi Vens, ve izmiljotina Elenine mate, neto to su njene elje prizvale i
oblikovale. Lice je jo dobrim delom bilo netaknuto: moda je njega podrobnije zamislila nego preostali deo
njegove anatomije. Bilo je duboko izbrazdano... gotovo preorano... ali neosporno harizmatino. Kada se
potpuno uspravio otkrio je svoj drugi najpodrobnije zamiljen deo. Tesline glasine su se, kao i uvek, pokazale
tane. Halucigenij je imao polni organ kao u magarca. Grilo se zablenuo, a iz zavisti ga je prenuo ovekov
glas.
"Ko si ti da ulazi ovamo?" upita on.
okirala ga je injenica da je ovaj artefakt posedovao dovoljno sopstvene volje da govori.
"ut'", obrati mu se Elen.
ovek pogleda preko sobe u nju, trzajui veze koje su ga sputavale.
"Prole noi je hteo da ode", ree ona Grilou. "Ne znam zbog ega."
Grilo je znao, ali nita nije kazao.
"Nisam mu, razume se, dozvolila. Voli da bude ovako svezan. Nekada smo esto igrali tu igru."
"Ko je ovo?" upita Vens.
"Grilo", odvrati Elen. "Priala sam ti o Grilou." Stala je da se povlai ka uzglavlju kreveta dok se nije
leima oslonila o zid; ruke su joj poivale na uzdignutim kolenima. Nudila je svoju piku Vensovom pogledu.
Zaljubljeno ju je i zahvalno gledao, dok je ona nastavljala da govori. "Priala sam ti o Grilou", ree ona. "Vodili
smo ljubav, je li tako, Grilo?"
"Zato?" upita Vens. "Zato me kanjava?"
"Ispriaj mu, Grilo", ree Elen. "On eli da zna."
"Da", dodade Vens, iji glas odjednom postade provizoran. "Ispriaj mi. Molim te ispriaj mi."
Grilo nije znao da li da povraa ili da se smeje. Mislio je da je poslednji prizor koji je odigrao u ovoj
sobi bio dovoljno perverzan, ali ovo je opet bilo neto novo. Odsanjan mrtav sputani ovek, preklinje da bude
kanjen izvetajem o seksu sa njegovom ljubavnicom.
"Ispriaj mu", ponovi Elen.
udni prizvuk u njenom zahtevu povratio je Grilou glas.
"Ovo nije pravi Vens", primeti on, uivajui u ideji da je lii njenog sna. Ali preduhitrila ga je.
"Znam ja to", odvrati ona, pustivi da joj se glava klati dok je posmatrala svoga zatvorenika. "On je
iziao iz mog uma." Nastavila je da zuri u njega. "Isto kao i ja."
"Ne", ree Grilo.
"On je mrtav", odvrati ona tiho. "On je mrtav, ali je jo ovde. Znam da nije stvaran ali je ovde. to
znai da sam ja luda."
"Ne, Elen... ovo je posledica onoga to se dogodilo u oping centru. Sea se? ovek koji gori? Nisi
ti jedina."
Ona klimnu, napola sklopivi oi.
"Filip...", izgovori ona.
"ta je s njim?"
"I on je sanjao."
Grilo ponovo pomisli na deakovo lice. Izmueni izgled; izraz gubitka u oima.
"Pa ako ve zna da ovaj... ovek nije stvaran, emu igre?" upita on.
Dozvolila je da joj se oi do kraja sklope.
Page 209
"Vie ne znam..." poe ona, "... ta je stvarno, a ta ne." U tim njenim reima bilo je neega to je
pogaalo cilj, pomisli Grilo. "Kada se pojavio, znala sam da on nije ovde prisutan onako kako je nekada bio. Ali
to moda i nije vano."
Grilo je sluao, ne elei da prekine Elenin tok misli. U poslednje vreme je video toliko toga to ga
je zbunjivalo... uda i tajne... i u svojim nastojanjima da bude svedok tih prizora drao se na odstojanju.
Paradoksalno, to mu je stvaralo probleme kada je hteo da ispria priu. A to je bio i njegov problem. On je bio
veni posmatra koji sputava svoja oseanja u strahu da ne ostave u njemu suvie dubok trag i na taj nain
utope njegovu teko steenu nezainteresovanost. Da li je to bio razlog zbog koga je ono to se dogodilo na
ovom krevetu u toj meri razbuktalo njegovu matu? Biti iskljuen iz sutinskog ina; postati funkcija tue elje,
tue uspaljenosti i namere? Da li je tome vie zavideo nego Vensovom od dvanaest ina?
"Bio je veliki ljubavnik, Grilo", govorila je Elen. "Naroito kada sagoreva to se neko drugi nalazi
tamo gde bi on eleo da bude. Roel nije volela da igra tu igru."
"Ne shvatam u emu je vic", ree Vens, iji je pogled i dalje bio uperen u ono to Griloovom oku nije
bilo dostupno. "Ona nikada..."
"Blagi Boe!" izusti Grilo, iznenada shvativi. "On je bio ovde, je li tako? Bio je ovde kada smo ti i
ja..." Na tu pomisao ostao je bez rei. Uspeo je jo jedino da izusti "... s druge strane vrata."
"Tada to nisam znala", tiho ree Elen. "Nije tako bilo planirano."
"Isuse!" ree Grilo. "Sve je to bila predstava za njega. Navukla si me. Navukla si me kako bi
podgrejala svoju fantaziju."
"Moda... sumnjala sam", zakljui ona. "Zato se toliko ljuti?"
"Zar to nije oigledno?"
"Ne, nije", odvrati ona, krajnje razumno. "Ti me ne voli. ak me i ne poznaje, jer inae ne bi bio u
toj meri okiran. Jednostavno si eleo neto od mene, i to si dobio."
Njeno svoenje rauna bilo je tano; i bolelo je. Nateralo je Griloa da bude zao.
"Svesna si da ova stvar nee ovde ostati zauvek", ree on, uperivi palac u Eleninog zatvorenika; ili
tanije u pendrek.
"Znam", ree ona, a glas joj je otkrivao izvesnu tugu zbog te injenice. "Ali nee niti bilo ko od nas,
je li tako? ak ni ti."
Grilo je zurio u nju, elei da se ona okrene i pogleda u njega; vidi njegov bol. Ali ona je videla samo
izmiljotinu. Odustao je od te mogunosti i izrekao poruku zbog koje je i doao.
"Savetujem ti da napusti Gaj", ree on. "Povedi Filipa i idi."
"Zato bih?" upita ona.
"Veruj mi. Postoje dobre anse da Gaja sutra vie nee biti."
Sada ga je udostojala svog pogleda.
"Razumem", odvrati ona. "Molim te, zatvori vrata za sobom."
"Grilo." Tesla mu je otvorila vrata Hokisove kue. "Sree neke prokleto uvrnute tipove."
Nikada mu nije palo na pamet da je Hokis uvrnut. ovek u alosti, da. Povremeno pijanica; ko nije
bio? Ali nije bio spreman na injenicu da je ovek u toj meri opsednut.
U stranjem delu kue nalazila se prostorija u potpunosti posveena Gaju i tlu na kome je on bio
podignut. Zidove su prekrivale geografske karte, zajedno sa fotografijama, snimljenim tokom godina, i uredno
datiranim, koje su prikazivale pukotine nastale na ulicama i trotoarima. Du njih su bili prikaeni iseci iz
novina. Jedina tema: zemljotresi. Opsednuti je sedeo neobrijan usred ovih informacija sa oljom kafe u ruci i
izrazom umornog zadovoljstva na licu.
"Zar nisam govorio?" bile su njegove prve rei upuene Grilou. "Nisam li ti kazao? Prava pria nalazi
se pod naim nogama. Oduvek je tamo bila."
"eli do da uradi?" upita ga Grilo.
"ta: Da se spustimo? Svakako." On slegnu ramenima. "Kakve veze ima? Svi emo stradati, ali
nema veze. Pitanje je: da li ti eli to da uradi?"
"Ne ba", odvrati Grilo. "Ali imam odreen interes. elim celu priu."
"Hokis na tu stvar gleda iz ugla za koji ti ne zna", primeti Tesla.
"A to je?"
"Ima li jo kafe?" upita Hokis Vita. "Moram da se otreznim."
Vit posluno ode po ostatak.
"Nikada nisam voleo tog oveka", primeti Hokis.
"ta je on bio, gradski egzibicionista?" upita Tesla.
"Sranje, nipoto. On je bio Gospodin istunac. Olienje svega to sam prezirao u Gaju."
"Vraa se", primeti Grilo.
"Pa ta?" nastavi Hokis, kada je Vit stupio u sobu. "On zna. Zar ne, Vilijame?"
Page 210
"ta znam?" upita Vit.
"Kakav si seronja bio."
Vit je ne trepnuvi primio tu uvredu.
"Nikada me nisi ba mnogo voleo, zar ne?"
"Tako je."
"Nisam ni ja tebe nikada mnogo voleo", odvrati Vit. "Ako to ima ikakve vanosti."
Hokis se osmehnu. "Drago mi je da smo to sredili", ree on.
"Zanima me taj ugao", ree Grilo.
"Stvarno je jednostavno", ree Hokis. "Usred noi su me zvali iz Njujorka. Momak koga sam
unajmio da mi pronae enu kada je otila. Ili bar da to pokua. Zove se D'Amur. Nagaam da se
specijalizovao za natprirodne stvari."
"Zbog ega ste ga unajmili?"
"Moja ena se spetljala sa nekim veoma udnim ljudima posle smrti nae keri. Ona nikada nije
uistinu prihvatila injenicu da nas je Karolina napustila. Pokuala je da stupi s njom u vezu preko spiritualista.
Na kraju se prikljuila spritualistikoj crkvi. Tada je pobegla."
"Zato si je traio u Njujorku?" upita Grilo.
"Tamo je roena. Mislio sam da je najverovatnije tamo otila."
"I da li ju je D'Amur pronaao?"
"Nije. Ali je iskopao gomilu stvari o toj crkvi kojoj se prikljuila. Hou da kaem... taj momak je znao
ta radi."
"Pa zato te je zvao?"
"Doi e i na to", upade Tesla.
"Ne znam ko su D'Amurove veze, meutim, poziv je predstavljao upozorenje."
"U vezi ega?"
"U vezi onoga to se deava u Gaju."
"Znao je?"
"Oh da, i te kako je znao."
"Mislim da bi moda trebalo da porazgovaram s njim", ree Tesla. "Koje je doba u Njujorku?"
"Malo prolo podne", odvrati Vit.
"Vas dvojica se dogovorite oko priprema za sputanje", ree ona. "Gde je D'Amurov broj?"
"Evo", izusti Hokis, dodavi Tesli blok. Ona izvue prvi list sa brojkama pored kojih je bilo ispisano
ime (Hari M. D'Amur, zapisao je Hokis), navrlja broj i ostavi mukarce da se dogovore. Telefon se nalazio u
kuhinji. Sela je i okrenula jedanaestocifreni broj. Telefon na drugom kraju je zazvonio. Ukljuila se telefonska
sekretarica.
"Nema nikoga ko bi mogao trenutno da primi va poziv. Molim vas ostavite poruku posle zvunog
signala."
Poela je reima: "Ovde prijateljica Dima Hokisa iz Palomo Gaja. Zovem se..."
Jedan glas prekinu njenu poruku.
"Hokis ima prijatelje?" zauo se pitanje.
"Je li to Hari D'Amur?"
"Aha. A ko ste vi?"
"Tesla Bombek. I da, on ima prijatelje."
"ovek svakog dana naui neto novo. ta mogu da uinim za vas?"
"Zovem iz Palomo Gaja. Hokis kae da vi znate ta se ovde dogaa."
"Imam neku predstavu o tome, aha."
"Kako?"
"Imam prijatelje", odvrati D'Amur. "Ljude koji su se ukljuili. Oni ve mesecima govore da e neto
provaliti na Zapadnoj Obali, tako da niko nije ba mnogo iznenaen. Mnogo se mole, ali nisu iznenaeni. A ta
je s vama? Jeste li i vi jedna od malobrojnih?"
"Mislite psihia? Ne."
"Pa kakve onda imate veze sa svim ovim?"
"Duga je to pria."
"Preimo onda na akciju", ree D'Amur. "To je filmski izraz."
"Znam", odvrati Tesla. "Radim na filmu."
"Oh zaista. ta?"
"Piem ih."
"Da li ste napisali bilo ta to bih mogao znati? Mnogo gledam filmove. Skreu mi misli sa posla."
"Moda emo se jednom sresti", ree Tesla. "Razgovarati o filmovima. U meuvremenu, zanima
me vae miljenje o nekim stvarima."
"Kao na primer?"
Page 211
"Prvo: jeste li ikada uli za Iad Urobore?"
Nastupila je duga tiina u meugradskoj vezi.
"D'Amure? jeste li jo tu? D'Amure?"
"Hari", ree on.
"Hari. Pa... jeste li uli za njih ili ne?"
"U stvari, jesam."
"Od koga?"
"Je li to vano?"
"U stvari, jeste", odvrati Tesla. "Ima izvora i izvora. I sami to znate. Ima ljudi kojima verujete i onih
kojima ne verujete."
"Radim sa enom po imenu Norma Pejn", ree D'Amur. "Ona je jedna od onih o kojima sam vam
govorio. Ona je ukljuena."
"ta ona zna o Iadima?"
"Prvo", poe D'Amur. "Negde oko zore dogodilo se neto na Istonoj Obali, u zemlji snova. Znate li
zato?"
"Imam predstavu o tome."
"Norma sve vreme pria o mestu po imenu Ljutina."
"Sutina", ispravi ga Tesla.
"Znai zaista znate."
"Nema potrebe da me iskuavate trik-pitanjima. Da, znam. I moram uti ta ona ima da kae o
Iadima."
"Da su oni ti koji treba da se pojave. Nije sigurna gde. Prima zbrkane poruke."
"Imaju li kakvih slabosti?" upita Tesla.
"Na osnovu onoga to sam uo, ne."
"Koliko, u stvari, znate o njima? Hou da kaem, na ta e liiti invazija Iada? Hoe li doi sa
vojskom iz Sutine? Hoemo li ugledati maine, bombe, ta? Zar ne bi neko trebalo da pokua da to saopti
Pentagonu?"
"Pentagon ve zna", odvrati D'Amur.
"Zna?"
"Nismo mi jedini koji su uli za Iad, gospo. U kulturama ljudi irom sveta postoje njihove slike. Oni
su neprijatelj."
"Mislite neto slino avolu? Je li to ono to se probija ovamo? Satana?"
"Sumnjam. Mislim da smo mi hriani oduvek bili pomalo naivni", ree D'Amur. "Sreo sam demone,
i oni nikada nisu izgledali onako kao to ovek oekuje da e izgledati."
"Zezate me? Demone? Otelotvorene? U Njujorku?"
"Sluajte, ni meni to ne zvui ba mnogo razumno, kao ni vama, gospo..."
"Zovem se Tesla."
"Svaki put kada okonam neku od ovih prokletih istraga ponem da razmiljam: moda se to nije
dogodilo. Sve do narednog puta. A onda se prokleto-glupi proces ponavlja. Poriete mogunost dok ne
pokua da vam odgrize nos."
Tesla je razmiljala o prizorima koje je videla za poslednjih nekoliko dana: terate, Fleerova smrt,
Petlja, i Kisun u Petlji; Liks, koji se migolji po njenom krevetu; konano, Vensova kua, i pukotina u njoj. Nije
mogla da porekne nita od toga. Videla je te prizore, izbliza. Gotovo su je ubili. D'Amurovo pominjanje
demona izazvalo je kod nje ok samo zbog toga to je koristio tako arhaini renik. Ona nije verovala u avola
ili u pakao. Zbog toga je ideja o postojanju demona u Njujorku bila u osnovi besmislena. Ali pretpostavimo da
su oni koje je on nazivao demonima bili proizvodi podmitljivih ljudi na vlasti poput Kisuna? Stvari poput Liksa,
nastale od govana, semena i bebinjih srdaca? Onda bi u njih poverovala, nije li tako?
"Dobro", izusti ona. "Ako vi znate, i Pentagon zna, zato onda sada nema nikog u Gaju da sprei
pojavu Iada? Branimo tvravu sa etiri puke, D'Amure..."
"Niko nije znao gde e biti izvren prodor. Siguran sam da negde postoji dosije o Gaju, u kome stoji
da je to mesto gde se ne dogaaju ba sasvim prirodne stvari. Ali lista je veoma, veoma dugaka."
"Znai moemo uskoro da oekujemo pomo?"
"Mislim da da. Ali iz iskustva znam da ona obino stie prekasno."
"A ta je s vama?"
"Kako to mislite ta je sa mnom?"
"Ima li nade da pomognete?"
"Imam ovde problema", ree D'Amur. "Ovde je pravi pakao. Za poslednjih osam asova izvreno je
sto pedeset dvostrukih samoubistava samo na Menhetnu."
"Ljubavnici?"
Page 212
"Ljubavnici. Bili su zajedno po prvi put. Sanjali o Efemerisu i umesto toga doiveli komar."
"Isuse."
"Moda su uradili pravu stvar", ree D'Amur. "Bar su se reili svega."
"ta bi to trebalo da znai?"
"Mislim da mi svi nagaamo ono to su ti jadnici videli, jesam li u pravu?"
Setila se razdirueg bola koji je osetila dok je prethodne noI silazila sa autoputa. Svet se na
prstima pribliavao ponoru.
"Aha", izusti ona. "Nagaamo."
"Doiveemo da e jo mnogi reagovati na to u narednih nekoliko dana. Nai umovi su krajnje
tanano uravnoteeni. Ne treba mnogo da se gurnu preko ivice. Nalazim se u gradu punom ljudi spremnih da
padnu. Moram ostati ovde."
"A ta ako se konjica ne pojavi?" upita Tesla.
"Onda u Pentagonu nareenja izdaje neki nevernik... a takvih je mnogo... ili rade za Iade."
"Imaju agente?"
"Oh da. Ne mnogo, ali dovoljno. Ljudi su tovali Iade, pod drugim imenima. Za njih je ovo Drugi
dolazak."
"Bio je i Prvi?"
"To je druga pria, ali da, oigledno jeste."
"Kada?"
"Ne postoje pouzdani dokazi, ako je to ono to vas zanima. Niko ne zna kako Iadi izgledaju. Mislim
da bi trebalo da se molimo da su veliine mia."
"Ja se ne molim", odvrati Tesla.
"Trebalo bi", ree joj D'Amur. "Sada kada znate koliko toga jo postoji tamo napolju pored nas, to
ima smisla. Sluajte, moram da idem. ao mi je to ne mogu da vam budem od vee pomoi."
"Volela bih da moete."
"Ali koliko sam shvatio, niste potpuno sami."
"Imam Hokisa, i par..."
"Ne. Hou da kaem, Norma kae da se tamo napolju nalazi spasilac."
Tesla se suzdrala od smeha.
"Ne vidim nikakvog spasioca", odvrati ona. "ta bi trebalo da traim?"
"Nije sigurna. Ponekad kae da je to mukarac, ponekad ena. Ponekad da ak nije ljudsko bie."
"E pa to e nam mnogo pomoi da ga lako identifikujemo."
"Ko god da je, on, ona, ili ono, mogao bi da povrati ravnoteu."
"A ako ne uspe?"
"Iselite se iz Kalifornije. Brzo."
Ovog puta se ipak nasmejala, glasno. "Mnogo hvala", ree.
"Budite sreni", odvrati D'Amur. "Kao to je moj otac imao obiaj da kae, nije trebalo da se
prikljuite ako niste u stanju da prihvatite alu."
"emu sam se to prikljuila?"
"Trci", ree D'Amur i spusti slualicu. Zaulo se zujanje. Sluala je tu buku i udaljene razgovore koji
su se probijali kroz nju. Na vratima se pojavio Grilo.
"Ovo mi sve vie lii na samoubistveni put", objavi on. "Nemamo odgovarajuu opremu i ne
posedujemo nikakvu kartu sistema u koji idemo."
"Zato?"
"Ne postoji. Oigledno je ceo grad podignut na tlu koje se pomera."
"Ima li na umu neku alternativu?" upita Tesla. "Daf je jedini ovek..." Zastala je na trenutak.
"ta?" upita Grilo.
"Pretpostavljam da on, u stvari, i nije ovek, je li tako?" upita ona.
"Ne pratim te."
"D'Amur je kazao da postoji spasilac u blizini. Neko ko nije ljudsko bie. To mora da je Daf, je li
tako? Niko drugi ne odgovara opisu."
"Ne vidim u njemu ba nekog spasioca", primeti Grilo.
"Onda emo morati da ga ubedimo", glasio je odgovor. "Pa makar morali da ga razapnemo."
Policija je stigla u Gaj tek poto su Tesla, Vit, Hokis i Grilo ve napustili kuu i krenuli da se
sputaju. Na vrhu brda gorele su svetiljke i zavijale sirene ambulantnih kola. I pored sve te buke i ivosti, nije
bilo ni traga nijednom stanovniku ovog gradia, mada su neki od njih verovatno jo bili tu. Ili su se zavukli u
Page 213
kakve rupe sa svojim snovima koji su ileli, poput Elen Ngijen, ili su se zakljuali alei njihov nestanak. Gaj je
bio grad duhova u pravom smislu te rei. Kada je zamrlo zavijanje sirena, u etiri sela nastupila je tiina
mnogo dublja nego ona u pono. Sunce je prilo prazne trotoare, prazna dvorita, prazne prilazne puteve.
Deca se nisu ljuljala na ljuljakama; nigde se nisu uli televizor, radio, kosilica za travu, mikser, er-kondin.
Semafori su i dalje menjali boje na raskrsnicama, ali... osim patrolnih i bolnikih kola, iji vozai ionako nisu na
njih obraali panju... na putevima nikog nije bilo. ak i opori pasa koje su videli u sumraku, pred svitanje
otili su nekim poslom koji nije zahtevao da iziu na svetlo dana. Prizor jarkog sunca to obasjava prazan
grad, ak je i njima uterao strah u kosti.
Hokis je napravio listu stvari koje e im biti potrebne da bi uopte mogli da se nadaju da e obaviti
pomenuto sputanje: konopci, baklje i nekoliko odevnih predmeta. Tako je oping centar bio prva stanica na
njihovom putu. Kada su tamo stigli, izgled tog mesta ostavio je najjai utisak na Vilijama. Od kada je poeo da
radi, svakog dana viao je oping centar u kome je sve vrvelo od ranog jutra do rane veeri. Sada nije bilo
nikoga. Nova stakla na izlozima koje je Fleer razbio sijala su, proizvodi poreani u njima su mamili, ali nije
bilo ni kupaca ni prodavaca. Sva vrata bila su zakljuana; radnje utihle.
S jednim izuzetkom: radnje sa kunim ljubimcima. Za razliku od svih ostalih u oping centru ona je
radila kao i obino, vrata su bila irom otvorena, njeni proizvodi su kevtali, skviali i pravili optu halabuku.
Hokis i Grilo su poli da opljakaju stvari sa popisa, a Vit je poveo Teslu u radnju sa kunim ljubimcima. Ted
Elizando je upravo punio boce sa vodom du niza kaveza sa maiima. Nimalo se nije iznenadio kada je
ugledao muterije. U stvari, nije ispoljavao nikakva oseanja. Niti je ak pokazao da poznaje Vilijama, mada je
Tesla ve posle prvih rei koje su njih dvojica izmenili shvatila da se poznaju.
"Odjutros si sasvim sam, Tede?" upita Vit.
ovek klimnu. Dva do tri dana se nije brijao; niti tuirao. "Ja... nisam eleo da ustanem, zaista... ali
morao sam. Zbog ivotinja."
"Svakako."
"Umrle bi kada se ne bih starao o njima", nastavio je Ted, sporim, promiljenim reima kakvima se
slui ovek koji se jako trudi da suvislo misli. Dok je govorio, otvorio je kavez pored koga je stajao i izvadio
jedno mae iz gnezda od novinskih traka. Lealo mu je na ruci, sa izvijenom glavom. Milovao ga je. ivotinji je
prijala panja, izvijala je lea kako bi to pre osetila svaki spori pokret njegove ake.
"Mislim da u gradu nije ostao niko ko bi ih kupio", ree Vilijam.
Ted se zagleda u mae.
"ta da radim?" upita on tiho. "Ne mogu veno da ih hranim, je li tako?" Glas mu je posle svake
izgovorene rei bivao sve slabiji, tako da je na kraju jedva aputao. "ta je sa ostalima?" upita on. "Kuda su
otili? Kuda su svi otili?"
"Otili su, Tede", ree Vilijam. "Iz grada. I mislim da se nee vratiti."
"Misli da bih i ja trebalo da odem?" upita Ted.
"Mislim da bi moda trebalo", odvrati Vilijam.
ovek je bio oajan.
"ta e biti sa ivotinjama?" upita on.
Tesla je tada po prvi put... kada se suoila sa bedom Teda Elizanda... u pravoj meri sagledala
veliinu tragedije koja je snala Gaj. Kada je prvog dana lutala ulicama, nosei poruku za Griloa, smiljala je
njegov fiktivan pad. Scenario poput onih bomba-u-koferu, sa apatinim stanovnicima Gaja koji izbacuju
proroka upravo u trenutku kada dolazi do velikog praska. Taj prikaz bio je neprecizan. Eksplozija je bila spora i
tanana, a ne brza i jaka, ali je ipak usledila. Oistila je ulice, ostavivi za sobom samo nekolicinu... poput
Teda... da lutaju meu ruevinama, sakupljajui preostale mrvice krznatog ivota. Njen scenario predstavljao
je neku vrstu zamiljene osvete nad ugodnim, samozadovoljnim postojanjem grada. Ali razmiljajui o
prolosti shvatila je da je i ona bila isto tako samozadovoljna kao i Gaj, u istoj meri sigurna u svoju moralnu
superiornost kao to je on bio siguran u svoju neranjivost. Ovde je postojao stvaran bol. Stvarni gubitak. Ljudi
koji su iveli u Gaju, i napustili ga, nisu bili iseeni od kartona. Imali su svoje ivote i ljubavi, porodice, kune
ljubimce; svili su ovde svoja gnezda mislei da su pronali mesto pod suncem na kome su bezbedni. Nije
imala prava da ih osuuje.
Vie nije mogla da gleda Teda, koji je milovao mae s takvom nenou kao da je ono
predstavljalo sve to mu je ostalo od zdravog razuma. Ostavila je Vita da razgovara sa njim i izila na sunce
parkinga, a zatim zavila za ugao bloka da vidi moe li da locira Kunievo Oko izmeu drvea. Prouavala je
vrh Brda dok nije uoila niz krzavih palmi koje su vodile do prilaznog puta. Izmeu njih naziralo se jarko
obojeno proelje kue iz snova Badija Vensa. Bila je to slaba uteha, ali bar je tkanje kue jo bilo tu. Plaila se
da e rupa u unutranjosti jednostavno nastaviti da raste, raspredajui stvarnost dok ne proguta kuu. Nije
smela ni da se nada da se jednostavno zatvorila... njena utroba je znala da se to nije dogodilo. Ali dok stanje
bude stabilno i to je ve neto. Kada bi mogli brzo da delaju, i pronau Dafa, moda bi mogli da smisle neki
nain da isprave tetu koju je on poinio.
"Vidi li bilo ta?" upita je Grilo. Naiao je iza ugla zajedno sa Hokisom, obojica natovareni ratnim
Page 214
plenom: namotanim konopcem, baterijskim lampama, baterijama, izabranim demperima.
"Tamo dole e biti hladno", objasni Hokis kada ih je pitala ta e im. "Strano hladno. I verovatno
mokro."
"Moemo da biramo", primeti Grilo pokuavi da se naali. "Volja nam da se udavimo, smrznemo ili
padnemo."
"Volim kada mogu da biram", ree ona, pitajui se hoe li umiranje po drugi put biti isto onako
odvratno kao i prvi. Nemoj ni da pomilja na to, ree sama sebi. Za tebe nema drugog uskrsnua.
"Spremni smo", ree Hokis. "To jest nikada neemo biti spremniji. Gde je Vit?"
"U radnji sa kunim ljubimcima", obavesti ga ona. "Idem po njega."
Uputila se nazad za ugao i otkrila da je Vit napustio radnju sa ivotinjama i da upravo zuri kroz jedan
drugi prozor.
"Jesi li neto video?" upita ga ona.
"To su moje kancelarije", ree on. "Ili su bile. Nekada sam tamo radio." Upro je prst u staklo. "Za
radnim stolom na kome se nalazi biljka."
"Uvenula biljka", primeti ona.
"Sve je uvenulo", dodade Vit, sa izvesnom estinom.
"Ne budi takav defetista", ree mu ona i pouri ga nazad prema kolima u koja su Hokis i Grilo ve
potrpali opremu.
Dok su se vozili, Hokis im je otvoreno i jednostavno izneo sve to ga je muilo:
"Ve sam kazao Grilou", poeo je on, "da je ovo pravo samoubistvo za sve nas. Naroito za tebe",
ree on, uhvativi Teslin pogled u ogledalu. Nije objasnio zbog ega tako misli, ve je odmah preao na
praktine stvari. "Nemamo nita od potrebne opreme. Sve to smo pronali po radnjama namenjeno je
upotrebi u domainstvima; nee nam spasiti ivot u nekoj krizi. Takoe smo neobueni. Svi odreda. Ja sam se
neto malo sputao, ali veoma davno. U sutitni sam teoretiar. A ovo ovde nije maji kaalj. Postoji i te kako
dobar razlog zbog koga Vensovo telo nije izvaeno. Ljudi su izginuli tamo dole..."
"Za to nisu krive peine", primeti Tesla. "Ve Daf."
"Ali se nisu vratili tamo dole", istaknu Hokis. "Bog zna, da niko nije eleo da tamo dole ostavi
oveka bez dostojnog pokopa, ali to je mnogo, mnogo je."
"Bio si spreman da me povede dole", podseti ga Grilo. "Pre samo nekoliko dana."
"Radilo se o tebi i meni", ree Hokis.
"Hoete da kaete da tada niste imali enu na vratu?" javi se Tesla. "Hajde da to do kraja
rasistimo. Moja ideja o dobrom provodu ne podrazumeva silaenje pod zemlju kada se ini da e se pola
sveta uruiti, ali nisam nita loija od bilo kog mukarca u bilo emu za ta nije potreban oka. Nisam nita
vei teret od Griloa. Izvini, Grilo, ali tako je. Spustiemo se bezbedno. Problem ne predstavljaju peine, ve
ono to se krije u njima. A ja imam vie ansi da iziem na kraj sa Dafom od svih vas. Upoznala sam Kisuna.
ula sam iste lai koje je ispriao Dafu. Napola nagaam zato je postao ono to je postao. Ako uopte
imamo bilo kakvu ansu da ga ubedimo, onda se ja moram potruditi da to uradim."
Hokis nita nije odgovorio. Nastavio je da uti sve dok nisu parkirali kola i poeli da istovaruju
opremu. Tek je tada nastavio da izdaje uputstva. Ovoga puta bez otvorenih primedbi upuenih Tesli.
"Predlaem da ja krenem prvi", ree on. "Vit za mnom. Vi za njim, gospoice Bombek. Grilo moe
poi na zaelju."
Niska bisera, pomisli Tesla, i ja u sredini, verovatno stoga to Hokis nije verovao u njene miie.
Nije se usprotivila. On je bio voa ove ekspedicije koja je predstavljala, u ta uopte nije sumnjala, ludost kao
to je i rekao, tako da bi pokuaj da podrije njegov autoritet u trenutku kada su se spremali za sputanje
predstavljalo rav politiki potez.
"Imamo baterije", nastavi on, "svaki po dve. Jednu emo spremiti u dep, drugu vezati oko vrata.
Nismo mogli da naemo nita ime bismo mogli da zatitimo glave; moraemo da se zadovoljimo vunenim
kapama. Imamo rukavice, izme, po dva dempera i dva para sokni za svakoga. Hajdemo na posao."
Poneli su opremu izmeu drvea do istine i tamo je odloili na gomilu. uma je sada bila tiha kao i
u rano jutro. Sunce koje im je prilo lea i nateralo ih da se preznoje im su navukli dodatne slojeve odee,
nije uspevalo da namami nijednu pticu da zapeva. Poto su se obukli, privezali su se jedno za drugo
konopcem, na rastojanju od otprilike est stopa. Hokis teoretiar umeo je da pravi vorove i poigravao se
time, vezujui ih, naroito Teslu, sa teatralnom nehajnou. Grilo je bio poslednji dodat lancu. Znojio se jae
od ostalih, a vene na slepoonicama bile su mu gotovo iste debljine kao i konopac oko struka.
"Kako si?" upita ga Tesla kada je Hokis seo na ivicu pukotine i prebacio stopala u rupu.
"Dobro", odvrati Grilo.
"Ba ne ume da lae", primeti ona.
Hokis im izdade poslednje uputstvo.
"Kada se naemo dole", ree on, "bie najbolje da to manje priamo, vai? Moramo tedeti snagu.
Page 215
Ne zaboravite, sputanje je samo polovina puta."
"Povratak je uvek bri", ree Tesla.
Hokis joj uputi potcenjivaki pogled i poe da se sputa.
Prvih nekoliko stopa prevalili su dosta lako, meutim, nevolje su poele ve posle preenih otprilike
deset stopa, kada su poeli da manevriu kroz prostor kroz koji su jedva uspevali da se provuku; sunce je
nestalo tako iznenada i potpuno kao da nikada nije postojalo. Baterijske lampe predstavljale su slabu zamenu.
"Saekaemo trenutak", doviknu im Hokis. "Da nam se oi priviknu na tamu."
Tesla je ula Griloa kako oteano die iza nje; gotovo dahe.
"Grilo", promrmlja ona.
"Dobro sam. Dobro sam."
Lako je to bilo rei, ali uopte nije odgovaralo onome kako se oseao. Simptomi su bili isti kao i pri
ranijim napadima: u liftovima zaglavljenim izmeu spratova, ili u pretrpanoj podzemnoj eleznici. Srce mu je
tako snano lupalo da mu je po grudima izbio znoj, i imao je oseaj kao da mu neko stee icu oko vrata. Ali
to su bili samo spoljanje posledice. Pravi strah ogledao se u panici koja e se pojaati do nepodnoljivosti i
jednostavno iskljuiti njegov razum poput lampe, a tama se pretvoriti u kontinuum, kako spolja tako i unutra.
Imao je utvreni sistem lekova... tablete, duboko disanje; u krajnjim sluajevima, molitva... nita od toga nije
mu sada bilo ni od najmanje pomoi. Jedino mu je preostalo da izdri. Sam sebi je neto rekao. Tesla ga je
ula.
"Ree li da uivamo?" upita ona. "Kakvo ugodno putovanje."
"Tiina tamo pozadi", zagrme Hokis ispred njih. "Nastavljamo."
Krenuli su dalje, u tiini koju je prekidalo jedino stenjanje, i jedan jedini Hokisov povik kojim ih je
upozorio da e daljnje sputanje biti jo strmije. Njihovo cik-cak sputanje, provlaenje izmeu stena koje je
nabacala bujica kada su Nuncijanti pobegli, sada se pretvorilo u pravo silaenje niz okno do ijeg dna nije
dopirala svetlost njihovih baterija. Bilo je strano hladno i bilo im je drago to je Hokis zahtevao da na sebe
navuku nekoliko slojeva odee, iako su se zbog njih oteano kretali. Stenje pod njihovim rukavicama
mestimino je bilo vlano, a na dva mesta mlazevi vode koji su pogodili izboine sa suprotne strane okna
zahvatili su i njih.
Koliina neprijatnosti naterala je Teslu da se zapita kakav je to bizaran imperativ nagonio mukarce
(nema sumnje da se radilo samo o mukarcima: ene ne bi bile toliko perverzne) da ovo upranjavaju kao
rekreaciju. Da li je tano, kao to Hokis ree kada su ona i Vit prvi put stigli kod njega kui, da se sve velike
tajne kriju pod zemljom? Ako je tako, bila je u dobrom drutvu. U drutvu trojice mukaraca koji nisu mogli
imati jae razloge to ele da vide te tajne i da moda jednu od njih poteraju gore na svetlost. Griloova strast
je bila da svetu ispria celu priu. Hokisa je i dalje opsedalo seanje na ker, koja je umrla zbog onoga to se
ovde dogodilo. A Vit, koji je poznavao Gaj uzdu i popreko, nikada ga nije upoznao u dubinu, tako da je ovde
sticao osnovnu viziju grada koji je voleo poput supruge. Hokis im je ponovo neto doviknuo, ovaj put vest je
bila prijatnija.
"Naiao sam na ispust", rekao je. "Moemo malo da se odmorimo." Jedno po jedno su se spustili
do njega. Ispust je bio vlaan i uzak, tako da su jedva uspeli svi da se smeste. uali su tamo u tiini. Grilo
izvue paklo cigareta iz stranjeg depa i zapali.
"Mislila sam da si ostavio puenje", primeti Tesla.
"I ja sam to mislio", odvrati on. Dodao joj je cigaretu. Ona povue jedan dugi dim, duboko, a zatim
mu je vrati.
"Ima li neko predstavu o tome koliko duboko treba da se spustimo?" upita Vit.
Hokis odmahnu glavom.
"Ali negde dole postoji dno."
"ak ni to ne mogu da tvrdim."
Vit se spusti na bok i stade da pipa oko ivice.
"ta trai?" upita Tesla.
Uspravio se sa odgovorom. Komadiem stene veliine teniske loptice, koji je bacio u tamu. Nekoliko
trenutaka vladala je tiina, a zatim se zauo zvuk kamena koji udara negde dole o stenje, odzvanja, a preostali
komadii angrljajui se udaljuju u svim pravcima. Odjeku je dugo trebalo da zamre, tako da je bilo gotovo
nemogue bilo ta rei o udaljenosti ispod njih.
"Lep pokuaj", ree Grilo. "Pali u filmovima."
"ekajte", javi se Tesla, "ujem vodu."
Njena tvrdnja se potvrdila u tiini koja je usledila. Negde u blizini tekla je voda.
"Da li taj zvuk dopire iz dubine, ili iza jednog od tih zidova?" upita Vit. "Ne mogu da dokuim."
"Moglo bi biti i jedno i drugo", ree Hokis. "Dve stvari nas mogu spreiti da se spustimo do dole.
Neka obina prepreka i voda. Ako teren bude pod vodom nema naina da nastavimo."
"Ne budimo pesimisti", ree Tesla. "Nastavimo."
"Ve mi se ini da smo ovde satima", primeti Vit.
Page 216
"Ovde dole vreme drugaije protie", ree Hokis. "Uskraeni su nam uobiajeni znaci. Sunce koje
se kree iznad naih glava."
"Ne odreujem vreme po suncu."
"Tvoje telo to ini."
Grilo se upravo spremao da pripali drugu cigaretu, ali Hokis ree: "Nemamo vremena", i stade da
se sputa preko ivice ispusta. Otvor se nije sputao pravo nanie. Da jeste, usled neiskustva i neodgovarajue
opreme, ve posle nekoliko stopa poleteli bi ka dnu. Ipak je bilo dosta strmo, i postajalo je sve strmije, na
izvesnim potezima bilo je pukotina i mesta za koje su mogli da se uhvate to im je omoguavalo koliko-toliko
lako napredovanje, dok su drugi delovi bili glatki, klizavi i varljivi. Njih su prelazili gotovo in po in, Hokis je
davao znake Vitu kuda je najlake, Vit je poruku prenosio Tesli, a ona Grilou. Obavljali su to sa to manje rei:
sada je bilo glavno tedeti dah i biti to pribraniji.
Upravo su se pribliavali kraju jednog takvog poteza kada im Hokis doviknu da stanu.
"ta je bilo?" upita Tesla, gledajui dole u njega. Odgovorio je smrknuto, jednom jedinom rei.
"Vens", ree.
ula je Vita kako izgovara oh Isuse u tami.
"Znai, stigli smo do dna", primeti Grilo.
"Ne", glasio je odgovor, "samo do novog ispusta."
"Sranje."
"Moemo li ga zaobii?" doviknu Tesla.
"Dajte mi vremena", odbrusi Hokis, glasom koji je odavao koliko ga je ovo potreslo.
inilo im se da je prolo nekoliko minuta (mada verovatno nije prola ni jedna) koje su proveli
drei se za ta je ko stigao da se uhvati dok je Hokis osmatrao prolaze koji su im stajali na raspolagnaju.
Izabravi jedan, pozvao ih je da nastave silaenje.
Ranije je nedovoljna svetlost koju su pruale baterijske lampe delovala razdraljivo, meutim, sada
je bila prejaka. Prolazei pored ispusta ostalo troje nije moglo a da ne pogleda u tom pravcu. A tamo,
ispruena na svetlucavoj steni, nalazila se gomila mrtvog mesa. ovekova glava razbila se o stenu poput
isputenog jajeta. Udovi su mu bili neprirodno iskrenuti svaki na svoju stranu, kosti sigurno slomljene od
zglavka do zglavka. Jedna aka bila mu je poloena u podnoju vrata, sa dlanom okrenutim nagore. Druga
ispred lica, sa malo razmaknutim prstima, kao da se igrao murke.
Prizor je predstavljao podsetnik, ako im je uopte bio potreban, na to ta bi znailo da se samo
jednom okliznu tokom sputanja. Nadalje su nastavili jo opreznije.
Zvuk tekue vode je za izvesno vreme zamro, ali se sada ponovo uo. Ovoga puta ga nije
priguivao zid stene. Jasno je dopirao ispod njih. Nastavili su da se sputaju prema njemu, zaustavljajui se
otprilike svakih deset stopa da Hokis osmotri tamu ispod njih. Nije imao ta da im javi sve do etvrtog takvog
zaustavljanja, kada im je, nadjaavi huk vode, doviknuo da ima za njih i dobrih i loih vesti. Dobra je bila ta da
se otvor ovde zavravao. Loa, da je dno bilo poplavljeno.
"Zar tamo dole nema vrstog tla?" zanimalo je Teslu.
"Ne mnogo", odvratio je Hokis. "A i ono koje postoji ne deluje pouzdano."
"Ne moemo se jednostavno popeti odmah nazad", odvrati Tesla.
"Ne?" zaulo se pitanje u znak odgovora.
"Ne", bila je uporna. "Dospeli smo dovde."
"On nije ovde dole", doviknu joj Hokis.
"Hou sama da se u to uverim."
Nita nije odgovorio, mada ga je zamiljala kako je psuje u mraku. Meutim, posle nekoliko minuta
nastavio je da silazi. Huka vode postala je tako glasna da je onemoguavala svaki daljnji razgovor sve dok se
konano nisu okupili na dnu gde su jedva mogli da se stisnu jedno uz drugo.
Hokis ih je tano obavestio. Mala platforma na dnu otvora predstavljala je tek neto vie od gomile
kra, koji je bujica uurbano odnosila.
"Ovo je novijeg datuma", primeti Hokis. Zid kroz koji se bujica probila kao da je eleo da potvrdi
ovu primedbu, okrnjio se jo malo dok je on izgovarao te rei, a silina vode je ponela njegov znatan deo u
tutnjeu tamu. Voda je sa obnovljenim zanosom stala da udara o obalu na kojoj su oni stajali.
"Ako se brzo ne izvuemo odavde", razdra se Vit nadjaavi tutnjavu bujice, "odnee i nas."
"Mislim da bi trebalo da krenemo nazad", sloi se Hokis. "eka nas dugo uspinjanje. Svi smo se
smrzli i umorni smo."
"Stanite!" pobuni se Tesla.
"On nije ovde!" odvrati Vit.
"Ne verujem."
"ta predlaete, gospoice Bombek?" zaurla Hokis.
"Za poetak da se manemo tog Bombek sranja, vai? Zar ne postoji mogunost da ovaj potok na
kraju presui?"
Page 217
"Moda. Posle nekoliko asova. U meuvremenu emo se na smrt smrznuti dok ekamo. ak i da
se zaustavi..."
"Da?"
"ak i da se zaustavi ne znamo u kom pravcu je Daf otiao." Hokis pree snopom baterijske
lampe preko zidova otvora. Jaina snopa bila je tek dovoljna da se svetlost odbije od etiri zida, ali ipak su
razabrali da postoji nekoliko tunela koji su vodili sa ovog mesta. "elite li da se igrate pogaanja?" povika
Hokis.
Tesla je bila sasvim svesna velike mogunosti da promai. Trudila se da je ignorie to je bolje
mogla, ali bilo je gadno. Previe se nadala, mislei valjda da e Daf jednostavno sedeti... poput abe u
bunaru... i ekati ih. Mogao je da ode bilo kojim od tunela sa druge strane bujice. Neki su verovatno
predstavljali orsokake; drugi su vodili do suvih peina. ak i da su mogli da hodaju po vodi (a ona je bila van
forme) koji da izaberu? Izvadila je svoju baterijsku lampu u elji da sama ispita tunele, meutim, prsti su joj bili
ukoeni od hladnoe, i dok se muila da je ukljui, baterijska lampa joj je iskliznula iz ruke, udarila o stenu i
otkotrljala se prema vodi. Sagnula se da je dohvati, ali umalo nije izgubila ravnoteu, kada joj se stopalo...
kojim se oslanjala o krzavu ivicu platforme... okliznulo na vlanoj steni. Grilo je pruio ruku za njom, uhvatio je
za kai i uspravio. Baterijska lampa je nestala u vodi. Posmatrala ju je kako nestaje, a zatim se okrenula da
mu se zahvali, meutim, panini izraz na njegovom licu skrenuo joj je pogled ka tlu pod nogama, a rei
zahvalnosti slile su se u uplaeni krik. ak ni on nikada nije naao put iz njenog grla, jer je bujica, poigravajui
se sa njihovom malom kamenitom obalom, na kraju pronala kamen temeljac; kada je njega odnela, i sve
ostalo se predalo.
Videla je Hokisa kako se bacio ka zidu otvora ne bi li pronaao uporite pre nego to ih voda
odnese. Ali nije bio dovoljno brz. Ostao je bez tla pod nogama, svi su ostali bez tla pod nogama, i nali se u
bolno hladnoj vodi. Koliko je bila hladna, toliko je bila i pomamna; u trenu ih je epala i ponela, bacakajui ih
tamo-amo u tamnoj nejasnoi kroz snanu bujicu i izmeu vrstih stena.
Tesla je uspela da uhvati neiju ruku u bujici, Griloovu pomislila je. Uspela je da se dri za nju itave
dve sekunde... nimalo beznaajan uspeh... a onda je okuka koja je naila pojaala snagu bujice i ona ih je
rastavila. Na tom delu puta vladala je potpuna zbrka, voda je mahnitala, a onda se... iznenada... umirila, kao je
izbila na neko iroko, plitko mesto, tako da se njena brzina dovoljno smanjila, pa je Tesla uspela da isprui
obe ruke bono od sebe i umiri svoje kretanje. I dalje nije bilo nikakve svetlosti, ali je osetila teinu ostalih tela
privezanih za konopac i zaula Griloa kako dahe iza nje.
"Je si li iv?" upita ga ona.
"Jedva."
"Vite? Hokise? Jeste li tu?"
Zaulo se Vitovo stenjanje, a Hokis je viknuo u znak odgovora.
"Sanjao sam ovo..." ula je Vitove rei. "Sanjao sam da plivam."
Nije elela da razmilja o tome ta bi to za sve njih moglo znaiti ako je Vit sanjao da pliva... sanjao
Sutinu... ali nije mogla da prenebregne tu misao. Tri puta ovek boravi u san-moru: na roenju, u ljubavi i na
pragu smrti.
"Sanjao sam ovo..." ponovi on, ovog puta tie.
Pre nego to je uspela da uutka njegova predvianja shvatila je da se brzina vode ponovo
poveala i da iz tame ispred njih dopire sve jaa tutnjava.
"Oh, sranje", izusti ona.
"ta?" povika Grilo.
Voda je ve prilino ubrzala, a buka je postajala sve jaa i jaa.
"Vodopad", odvrati ona.

Usledilo je povlaenje konopca, i Hokisov krik, ali to nije bio krik upozorenja ve uasa. Imala je
jo dovoljno vremena da pomisli pretvaraj se da si u Diznilendu a onda se trzaj pretvorio u snano povlaenje i
dodirnuo ih je njen svet tame. Voda ju je obuhvatila sa svih strana, poput ludake koulje od leda koja je iz nje
istisnula dah i svest. Kada je dola k sebi, Hokis joj je sklanjao vodu s lica. Slap niz koji su se spustili huao je
pored njih, u svom besu pretvarajui vodu u belu penu. Nije bila svesna da vidi dok Grilo nije isplivao na
povrinu pored njih, stao da lupa po vodi i kazao:
"Svetlost!"
"Gde je Vit?" zadahta Hokis. "Gde je Vit?"
Osmotrili su povrinu jezera u koje su bili izrueni. Nigde ni traga od njega. Ugledali su, meutim,
vrsto tle. Zaplivali su prema njemu kako su znali i umeli; isprekidanim, oajnikim zamasima koji su ih doneli
do suve stene. Prvi je iziao Hokis, a zatim je i nju izvukao. Konopac izmeu njih je pukao dok ih je bujica
nosila. Telo joj je bilo ukoeno, teko, drhtavo, tako da je jedva bila u stanju da ga pokrene.
"Neto slomljeno?" upita Hokis.
"Ne znam", odvrati ona.
Page 218
"Za sada smo gotovi", promrmlja Grilo. "Isuse, nalazimo se u samoj utrobi jebene zemlje."
"Odnekud dopire svetlost", zadahta Tesla. Ovladala je bednim ostacima miine snage, uspela da
podigne glavu sa stene i potrai izvor svetlosti. Ta kretnja ju je obavestila da neto nije u redu sa njom. U vratu
je osetila gr, koji se protegao sve do ramena. Zaskiala je.
"Boli?" upita Hokis.
Oprezno je sela. "Posvuda", ree. Bol je poeo da prodire kroz ukoenost na desetine mesta: glava,
vrat, ruke, stomak. Ako je suditi po nainu na koji je Hokis zastenjao kada je poeo da ustaje, i njega je muio
isti problem. Grilo je jednostavno zurio u vodu koja je povukla Vita, cvokoui zubima.
"Iza nas je", ree Hokis.
"ta?"
"Svetlost. Dolazi odnekud iza nas."
Okrenula se, a bolovi u boku pretvorili se u kratka, bolna probadanja. Pokuala je da se ne ali,
meutim, Hokis je primetio kako je udahnula vazduh.
"Moe li da hoda?" upita on.
"Moe li ti?" odvrati ona.
"Takmienje?" upita on.
"Aha."
Na trenutak ga je odmerila ispod oka. Iz oblasti desnog uveta curila mu je krv, a desnom rukom
pridravao je levu.
"Izgleda grozno", ree ona.
"I ti."
"Grilo? Ide li?"
Nije bilo odgovora; ulo se samo cvokotanje.
"Grilo?" ponovi ona.
Odvratio je pogled od vode i sada je zurio u svod peine.
"Sve je povrh nas", ula ga je kako mrmlja. "Sva ta zemlja. Povrh nas."
"Nee pasti", ree Tesla. "Izii emo odavde."
"Ne, neemo. ivi smo zakopani! ivi smo zakopani!"
Odjednom je bio na nogama i cvokotanje se pretvorilo u zvuno jecanje. "Izvucite me odavde!
Izvucite me odavde!"
"Zavei, Grilo!, ree Hokis, meutim, Tesla je znala da nikakve rei ne mogu zaustaviti paniku da
ide svojim putem. Ostavila ga je da jeca i krenula prema pukotini u zidu kroz koju je dopirala svetlost.
To je Daf, mislila je dok je ila. Isplanirala je ta e da mu kae, ali su joj sva ubeivanja iilela iz
glave. Mogla je jedino da pouri. Da se suoi sa tim ovekom sa nadom da e ostalo obaviti njena
blagoglagoljivost.
ula je da je iza nje Grilo prestao da jeca, a Hokis ree:
"To je Vit."
Okrenula se. Vitovo telo je isplivalo na povrinu jezera i lealo je licem okrenuto u vodi, malo dalje
od obale. Nije nastavila da zuri u njega, ve se ponovo okrenula prema pukotini i nastavila dalje, krajnje
sporim i bolnim korakom. Proimalo ju je jasno oseanje da je svetlost privlai, i ono je postojalo sve jae to
je prilazila blie, kao da su njene elije, dotaknute Nunciom, osetile blizinu nekoga ko je bio dodirnut na isti
nain. To je njenom izmuenom telu dalo potreban momentum da stigne do pukotine. Oslonila se o stenu i
provirila. Kaverna s druge strane bila je manja od one iz koje je dolazila. Na sredini se nalazilo neto to je u
prvom trenutku zamenila sa vatrom, ali to je imalo samo daleke veze s njom. Svetlost koju je isputalo bila je
hladna, a njeno treperenje daleko od postojanosti. Nigde nije bilo ni traga njenom tvorcu.
Stupila je unutra, najavivi svoj dolazak kako bi bila sigurna da njeno pribliavanje nee biti
protumaeno kao napad.
"Ima li koga?" upita ona. "elim da govorim sa... sa Randolfom Dafom."
Izabrala je da ga oslovi tim imenom u nadi da e zazvati oveka to je nekada bio, a ne Umetnika
to je peretendovao da bude. Upalilo je. Iz procepa u najudaljenijem uglu odaje dopro je glas isto onoliko
umoran koliko i njen.
"Ko si ti?"
"Tesla Bombek."
Krenula je prema vatri, iskoristivi je kao izgovor da ue. "Nema nita protiv?" upita on, skidajui
nakvaene rukavice i pruajui dlanove prema neveselim plamenovima.
"Ne isputa toplotu", ree Daf. "To nije prava vatra."
"Vidim", odvrati ona. Gorivo je liilo na neku trule. Terate. Dimni sjaj koji je zamenila sa plamenom
predstavljao je poslednje mrvice njihovog raspadanja.
"Izgleda da smo preputeni sami sebi", ree ona.
"Ne", primeti on. "Ja sam preputen sam sebi. Ti si dovela ljude."
Page 219
"Da. Jesam. Jednog poznaje. Natan Grilo?"

To ime izvuklo je Dafa iz sklonita.
Dva puta je ve videla ludilo u njegovom pogledu. Jednom u oping centru, na njega joj je ukazao
Haui. Drugi put kada je posrui iziao iz Vensove kue, ostavivi pukotinu koju je otvorio za sobom. Sada ga
je ugledala po trei put, ali ovog puta je bilo jo jae.
"Grilo je ovde?" upita on.
"Da."
"Zato?"
"ta zato?"
"Zato si ti dola?"
"Da tebe pronaem", objasni ona. "Potrebna nam je... potrebna nam je tvoja pomo."
Oi ludaka zakolutae u Teslinom pravcu. Ona pomisli da oko njega lebdi neki neodreeni drugi
oblik, nalik na senku baenu kroz dim. Glava naduvena do grotesknih razmera. Pokuala je da mnogo ne
razmilja o tome ta bi to moglo biti, niti ta ta pojava znai. Ovde se radilo samo o jednoj stvari: trebalo je
naterati ovog ludaka da se oslobodi svojih tajni. Bie moda najbolje da mu prva ponudi jednu od svojih.
"Imamo neto zajedniko", ree ona. "Vie toga, u stvari, ali jedna stvar je najvanija."
"Nuncio", ree on. "Fleer te je poslao po njega i nisi mogla da odoli."
"Tano", ree ona, jer je vie volela da se sloi s njim nego da se prepire i izgubi njegovu panju.
"Ali to nije najvanije."
"A ta jeste?"
"Kisun", izgovori ona.
Oi mu zatreperie.
"On te je poslao", ree on.
Sranje, pomisli ona, sada sam uprskala.
"Ne", brzo je porekla. "Nipoto."
"ta eli od mene?"
"Nita. Ja nisam njegov posrednik. Uvukao me je u Petlju iz istog razloga kao i tebe, pre toliko
godina. Sea se toga?"
"Oh da", odvrati on, potpuno bezbojnim glasom. "Teko je to zaboraviti."
"Ali zna li zato te je eleo u Petlji?"
"Bio mu je potreban pomonik."
"Ne. Bilo mu je potrebno telo."
"Oh da. I to je eleo."
"On je tamo zatvorenik, Dafe. Jedini nain da ikada izie odande jeste da ukrade neko telo."
"Zato mi to pria?" upita on. "Nemamo li vanija posla, pre nego to nastupi kraj?"
"Kraj?"
"Sveta", ree on. Oslonio se leima o zid i dopustio sili tee da ga povue nanie. "To e se
dogoditi, je li tako?"
"ta te navodi da tako misli?"
Daf podie ruke ispred lica. Nisu nimalo zacelile. Meso je bilo izjedeno do kosti na nekoliko mesta.
Dva prsta i palac na desnoj aci vie uopte nije imao.
"Na trenutak sam video", ree on, "stvari koje Tomi-Rej vidi. Neto dolazi..."
"Moe li da vidi ta?" upita ga ona, udei da otkrije bilo kakav trag, ma kako mali, o prirodi Iada.
Dolaze li nosei svetlucavi bezvredni nakit ili bombe?
"Ne. Samo uasnu no. Venu no. Ne elim da je vidim."
"Mora da gleda", ree Tesla. "Zar to nije ono to Umetnici treba da rade? Da gledaju i stalno
gledaju, ak i onda kada je stvar u koju gledaju nepodnoljiva za gledanje. Ti si Umetnik, Randolfe..."
"Ne. Nisam."
"Otvorio si pukotinu, nije li tako?" upita ga ona. "Ne kaem da se slaem sa tvojim metodima, jer se
ne slaem, ali ti si uinio ono to se niko drugi nije usudio da uradi. A moda nikada nee ni biti u stanju da
uini."
"Kisun je planirao da sve ovako bude", ree Daf. "Sada sam to shvatio. Napravio je od mene svog
pomonika mada ja to nisam znao. Iskoristio me je."
"Mislim da grei", ree Tesla. "Mislim da ak ni on nije bio u stanju da smisli neto tako vizantinski.
Kako je mogao znati da ete ti i Fleer otkriti Nuncio? Nije mogao. Ono to ti se dogodilo nije bilo planirano... u
ovome si bio vlastiti agent, ne Kisunov. Mo pripada tebi. A isto tako i odgovornost."
Pustila je malo da se ove njene rei slegnu, delimino i stoga to je bila iscrpljena. Daf je nije
sledio u njenom razmiljanju. Nastavio je da zuri u pseudo-vatru, koja e uskoro zamreti, a potom je pogled
preneo na svoje ake. Tek posle itavog minuta takvog ponaanja, rekao je:
Page 220
"Dola si ovamo dole da mi to kae?"
"Da. Nemoj mi kazati da sam dolazila uzalud."
"ta eli da uinim?"
"Da nam pomogne."
"Nema pomoi."
"Ti si otvorio tu rupu, ti je moe i zatvoriti."
"Neu ni da priem toj kui."
"Mislila sam da eli Sutinu", primeti Tesla. "Mislila sam da je tvoja velika ambicija da se nae
tamo."
"Pogreio sam."
"Preao si toliki put, samo da bi otkrio da si pogreio? ta te je nateralo da promeni miljenje?"
"Ti to ne bi razumela."
"Iskuaj me."
Ponovo se zagledao u vatru. "To je bila poslednja", ree on. "Kada se svetlost utuli, svi emo ostati
u mraku."
"Mora da postoji jo koji izlaz odavde."
"Postoji."
"Onda emo krenuti ka jednom od njih. Ali prvo... prvo... reci mi zato si promenio miljenje."
Dozvolio je sebi da natenane porazmisli o odgovoru, to jest o tome da li uopte da joj odgovori.
A onda poe:
"Kada sam tek poinjao da tragam za Umetnou, svi tragovi ukazivali su na raskra. Ne svi. Ali
mnogi jesu. Da, mnogi. Bar oni koji su za mene imali nekog smisla. I tako sam nastavio da tragam za
raskrima. Mislio sam da su to mesta na kojima u pronai odgovor. A onda me je Kisun uvukao u svoju
Petlju, i ja pomislih, evo ga, poslednji od oala, u kolibi koja se nalazi u sreditu nedoije. Nema raskra.
Mora da sam se prevario. I sve to se od tada dogodilo: u Misiji, u Gaju... nita od toga nije se dogodilo na
nekom raskru. Bukvalno sam shvatao stvari, zna. Oduvek sam sve shvatao prokleto bukvalno. Fiziki.
Isitnski. Fleer je razmiljao o vazduhu i nebu, a ja o moi i telu. On je otelotvorivao snove iz glava ljudi, a ja
sam stvarao materiju od njihovih creva i znoja. Uvek sam mislio na oigledno. A sve vreme..." glas mu je bio
sve napetiji od siline oseanja; u njemu se nazirala mrnja usmerena prema samome sebi, "... sve vreme
nisam video. Dok nisam upotrebio Umetnost i shvatio ta predstavljaju raskra..."
"ta?"
Gurnuo je manje povreenu aku ispod koulje i stao neto da petlja. Oko vrata mu je visio
medaljon, na lepom lancu. Jako ga je povukao. Lani je pukao i on taj simbol dobaci Tesli. I pre nego to ga
je uhvatila, znala je ta e ugledati. Ve je jednom ranije odigrala ovu scenu, sa Kisunom. Ali tada nije bila
spremna da razume ono to je sada razumela, drei znak oala u aci.
"Raskre", izgovori ona. "Ovo je njegov simbol."
"Vie ne znam ta su to simboli", odvrati on. "Sve je to jedno."
"Ali ovo neto predstavlja", ree ona, ponovo se zagledavi u oblike ugravirane u ruku krsta.
"Razumeti znai imati", izgovori Daf. "U trenutku shvatanja prestaje da bude simbol."
"Pa onda... pomozi mi da shvatim", ree Tesla. "Gledam u ovo, ali i dalje vidim samo krst. Hou da
kaem, prelep je i tako to, ali mi nita ne govori. U sreditu se nalazi taj momak, ini se da je razapet, samo
to nema eksera. Pa jo i sva ta stvorenja."
"Zar ti to sve nita ne govori?"
"Moda bi mi i govorilo da nisam tako umorna."
"Pogaaj."
"Nisam raspoloena za igre pogaanja."
Dafovim licem se razli lukav izraz. "Hoe da poem s tobom... da ti pomognem da zaustavi to,
ta god to bilo, to dolazi kroz Sutinu... a nisi uopte shvatila ta se dogaa. Da jesi, znala bi ta dri u aci."
Shvatila je ta joj predlae i pre nego to je to glasno izgovorio.
"Znai ako uspem da odgonetnem, poi e?"
"Aha. Moda."
"Daj mi nekoliko minuta", ree ona, zagledavi se u simbol oala novim oima.
"Nekoliko?" ponovi on. "Koliko je to nekoliko? Pet moda. Da kaemo pet. Moja ponuda vai pet
minuta."
Preokrenula je medaljon u aci; iznenada je postala samouverena.
"Ne zuri u mene", ree ona.
"Volim da zurim."
"Odvraa mi panju."
"Ne mora da ostane", odvrati on.
Uhvatila ga je za re, ustala na nesigurne noge i vratila se kroz pukotinu kroz koju je i ula.
Page 221
"Nemoj da ga izgubi", ree on, gotovo sarkastino. "To je jedini koji imam."
Hokis se nalazio na jard od ulaza.
"uli ste?" upita ga ona.
On klimnu. Rastvorila je dlan i dozvolila mu da pogleda medaljon. Jedini izvor svetlosti, terata u
raspadanju, bio je nepostojan, meutim, njene oi su se do sada sasvim lepo privikle na njega. Bila je u stanju
da primeti izraz zbunjenosti na Hokisovom licu. Od njega ne treba oekivati nikakvo otkrovenje.
Uzela mu je medaljon i pogledala prema Grilou, koji se nije ni pomerio.
"Raspao se", ree Hokis. "Klaustrofobija."
Ipak je otila do njega. Vie nije zurio ni u tavanicu, niti u telo u vodi. Oi su mu bile sklopljene. Zubi
cvokotali.
"Grilo."
Nastavio je da cvokoe.
"Grilo. Ja sam Tesla. Potrebna mi je tvoja pomo."
On odmahnu glavom; kratko, estoko.
"Moram saznati ta ovo znai."
Nije ak ni otvorio oi kako bi otkrio o emu ona to govori.
"Mnogo ti hvala, Grilo", ree ona.
Preputena si sama sebi, lue. Ni od koga pomoi. Hokis ne shvata, Grilo nee da shvati; a Vit je
mrtav u vodi. Pogled joj se ponovo na trenutak vratio na telo. Plutalo je potrbuke sa rairenim rukama.
Jadnik. Uopte ga nije poznavala, ali delovao je dosta pristojno.
Okrenula se, rastvorila dlan i ponovo se zagledala u medaljon, potpuno sjebane koncentracije jer je
sve vreme bila svesna otkucavanja sekundi.
ta li je predstavljao?
Prilika u sreditu bila je ljudska. Oblici koji su se irili od nje to nisu bili. Jesu li bili, moda, roaci? Ili
deca sredinje prilike? To je imalo vie smisla. Izmeu rairenih nogu nalazilo mu se stvorenje nalik na
stilizovanog majmuna; ispod njega neki reptil; ispod ovoga...
Sranje! To nisu bila deca, to su bili preci. Prikazivao je obrnutu evoluciju. ovek u sreditu; majmun
ispod njega; guter, riba i protoplazma (oko, ili jedna jedina elija) ispod nje. Prolost je ispod nas, kazao je
Hokis jednom prilikom. Moda je bio u pravu.
Pod pretpostavkom da je to bilo tano reenje, ta je ono govorilo o crteima na ostala tri kraka?
Iznad glave prilike neto kao da je plesalo, neto sa ogromnom glavom. Iznad toga isto oblije, samo
uproeno; i ponovo iznad toga, novo uproavanje, koje se zavravalo jo jednim okom (ili jednom jedinom
elijom) koja je ponavljala oblik odozdo. U svetlosti prve interpretacije ovo i nije bilo tako teko razumeti. Ispod
su se nalazile slike ivota koje su vodile ka oveku; iznad, nema sumnje, one koje su vodile s druge strane
oveka, vrste koje su evoluirale do savrenog duhovnog stanja.
Dve od etiri.
Koliko joj je jo vremena preostalo?
Nemoj misliti na vreme, upozorila je samu sebe, ve reavaj problem.
itajui zdesna nalevo preko medaljona, sled je nema sumnje bio jasan kao i onaj s juga na sever.
Na krajnjoj levoj strani nalazio se jo jedan krug, sa neim to je podsealo na oblak u njemu. Pored njega,
blie ispruenoj ruci prilike, kvadrat, izdeljen na etiri dela; jo blie neto to je liilo na munju; zatim nekakva
mrlja (krv iz ake?); i potom sama aka. S druge strane itav niz jo manje razumljivih simbola. Neto to bi
mogla biti jo jedna mrlja iz leve ake prilike; zatim talas, moda, ili zmije (ne predaje li se ona upravo
Dafovom grehu? ne shvata li sve suvie bukvalno?); zatim neto to se jedino moglo opisati kao rkarija,
kao da je neki znak razvuen, i konano etvrti i poslednji krug, koji je predstavljao rupu, izdubljenu u
medaljonu. Od postojanog ka nepostojanom. Od kruga sa oblakom do praznog prostora. ta je to, do avola,
predstavljalo? Dan i no? Ne. Poznato i nepoznato, moda? To je ve imalo vie smisla. Pouri, Tesla, pouri.
ta je to bilo okruglo, oblano, i poznato?
Okruglo i oblano. Svet. I poznato. Da. Svet; Kozm! to je znailo da je prazan prostor na drugom
kraku, ono nepoznato, Metakozm! Jo ostaje prilika u sreditu: osnovni problem celog crtea.
Krenula je nazad prema peini, u kojoj ju je Daf ekao, svesna da na raspolaganju verovatno ima
jo svega nekoliko sekundi.
"Reila sam!" povika ona kroz otvor, "reila sam!" To nije bila cela istina, ali za ostalo e morati da
se osloni na instinkt.
Vatra u peini je sada bila strano slaba, meutim, Dafove oi su uasno sijale.
"Znam ta predstavlja", ree ona.
"Zaista?"
"Evoluciju na jednoj osovini, od pojedinane elije do Boanstva."
Njegovo lice joj je potvrdilo da je bar ovaj deo tano protumaila.

Page 222
"Nastavi", ree on. "ta predstavlja druga osovina?"
"Kozm i Metakozm. Ono to poznajemo i ono to ne poznajemo."
"Vrlo dobro", ree on. "Vrlo dobro. A ono u sreditu?"
"Nas. Ljudska bia."
Osmeh mu postade jo iri. "Ne", odvrati on.
"Ne."
"To je stara greka, zar ne? Stvar nije tako jednostavna."
"Ali ovo ovde je ljudsko bie!" ree ona.
"I dalje ga posmatra kao simbol."
"Sranje. Mrzim ovo! Tako si prokleto uskogrud. Pomozi mi!"
"Vreme je isteklo!"
"Blizu sam! Veoma sam blizu, je li tako?"
"Vidi kako stvari stoje. Nisi u stanju da dokui. ak ni uz malu pomo prijatelja."
"Nisu mi nimalo pomogli. Hokis nije u stanju. Grilo se izgubio. A Vit..."
Vit lei u vodi, pomisli ona. Ali nije to naglas kazala, jer je u tom trenutku taj prizor za nju imao
snagu otkrovenja. Leao je ispruen u vodi sa rairenim rukama i otvorenim akama.
"Blagi boe", izusti ona. "To je Sutina. To su nai snovi. Na raskru se ne nalazi krv i telo, ve
um."
Dafovog osmeha nestade, a sjaj njegovih oiju postade jo jai; paradoksalni sjaj koji nije
osvetljavao ve je upijao svetlost iz ostalog dela prostorije u sebe.
"Tako je, zar ne?" upita ona. "Sutina je sredite svega. Ona je raskrsnica."
Nije joj odgovorio. Nije ni morao. Bila je potpuno uverena da je pravilno shvatila. Ta prilika je plutala,
u Sutini, rairenih ruku dok je on, ona ili ono snevao u san- moru. A to snevanje je na neki nain predstavljalo
mesto sa koga je sve poticalo: prvi uzrok.
"Nije udo", izusti ona.
Glas mu je sada zvuao kao da dolazi iz groba.
"ta nije udo?"
"Nije udo da nisi mogao", odvrati ona. "Kada si shvatio sa ime si se suoio u Sutini. Nije udo."
"Mogla bi zaaliti zbog tog saznanja", primeti on.
"Nikada u ivotu nisam zaalila to sam neto novo saznala."
"Izmenie svoj um", ree on. "Jamim ti to."
Pustila ga je da uiva u svojim kiselim plodovima. Meutim, pogodba je bila pogodba i bila je
spremna da to zahteva od njega.
"Rekao si da e poi s nama."
"Znam da jesam."
"I hoe, zar ne?"
"Beskorisno je", odvrati on.
"Ne pokuavaj da se izvue. Znam ta je ulog isto onako dobro kao i ti."
"I ta predlae da uinimo povodom toga?"
"Da se vratimo u Vensovu kuu i pokuamo da zatvorimo pukotinu."
"Kako?"
"Moda emo morati da primimo koji savet od kakvog strunjaka."
"Takav ne postoji."
"Postoji Kisun", ree ona. "Duguje nam. To jest, dosta nam duguje. Ali prvo, moramo izii odavde."
Daf ju je dugo promatrao, kao da jo nije bio siguran da li da se pomiri s tim ili ne.
"Ako to ne uini", ree mu ona, "zavrie ovde u tami gde si proveo koliko ono dugo... dvadeset
godina? Iadi e se probiti, a ti e biti ovde, ispod zemlje, i znae da je planeta osvojena. Moda te nikada
nee pronai. Ti ne jede, je li tako? Ti si iznad toga. Moe preiveti, moda stotinu, hiljadu godina. Ali bie
sam. Samo ti i tama i neumitno znanje o onome to si uinio. Da li ti to zvui dovoljno primamljivo? Lino bih
vie volela da umrem u nastojanjima da ih spreim da se probiju..."
"Nisi ba ubedljiva", prekinu je on. "Prozirem te skroz naskroz. Ti si blagoglagoljiva kuka, a svet je
pun takvih. Misli da si pametna. Nisi. Uopte ne zna ta nam se sprema. Ali ja? Ja sam u stanju da vidim, na
raspolaganju su mi oi onog mog jebenog sina. On se uputio prema Metakozmu i ja mogu da osetim ta se
nalazi ispred njega. Ne mogu da vidim. Ni ne elim da vidim. Ali oseam. I dozvoli da ti kaem, nemamo
nikakve jebene anse."
"Je l'ti to poslednjim snagama pokuava da se izvue od truda?"
"Ne. Poi u. Samo zato da bih video izraz na tvom licu kada pretrpi neuspeh, poi u."
"Pa hajdemo onda", ree ona. "Zna li put odavde?"
"Mogu da ga pronaem."
"Dobro."
Page 223
"Ali prvo..."
"Da?"
On isprui manje povreenu aku.
"Moj medaljon."
Da bi zapoeli uspon, morala je da povrati Griloa iz katatonije. Kada se vratila posle razgovora sa
Dafom, zatekla je Griloa kako i dalje sedi pored vode vrsto stisnutih oiju.
"Izlazimo odavde", obrati mu se ona blago. "Grilo, uje li me? Izlazimo odavde."
"Mrtvi", izgovori on.
"Ne", ree mu ona. "Svi emo biti dobro." Uhvatila ga je pod ruku, oseajui probadanja sa svakim
napravljenim pokretom. "Ustani, Grilo. Hladno mi je i uskoro e se smraiti." Zavladae potpuna tama, u stvari;
osvetlenje koje je dopiralo od terate koja se raspadala brzo je bledelo. "Tamo gore je sunce, Grilo. Toplo je.
Svetlo."
Njene rei su ga naterale da otvori oi.
"Vit je mrtav", ree on.
Talasi sa slapa izgurali su telo na obalu.
"Neemo mu se pridruiti", ree Tesla. "Mi emo preiveti, Grilo. I zato ustaj, pizda ti materina."
"Ne... moemo... da otplivamo gore..." ree on, gledajui u slap.
"Postoje i drugi putevi koji vode odavde", ree Tesla. "Laki putevi. Ali moramo da pourimo."
Bacila je pogled preko prostorije do mesta na kome je Daf osmatrao pukotine u zidovima, traei,
pretpostavljala je, najbolji izlaz. Ni on nije bio u nita boljem stanju od njih, tako da naporno uspinjanje nije
dolazilo u obzir. Videla je da je pozvao Hokisa da mu prie i naloio mu da vadi kr. Zatim je otiao da
osmotri i druge rupe. Tesli proe kroz glavu da taj ovek nije znao nita bolje od njih kako da iziu odavde, ali
potisanula je taj strah tako to se vratila svom prvobitno zadatku, da uspravi Griloa na noge. Morala je jo
malo da se potrudi, ali je uspela. Ustao je, noge samo to nisu popustile pod njegovom teinom, ipak, uspeo je
trljanjem da povrati neto ivota u njih.
"Odlino", ree ona. "Odlino. A sada hajdemo."
Dozvolila je sebi da baci jo jedan pogled na Vitovo telo, sa nadom da se on sada nalazi na nekom
dobrom mestu, gde god to bilo. Kada bi svi imali vlastiti raj, znala bi gde se Vit sada nalazi. U nebeskom
Palomo Gaju: malom, bezbednom gradu u jednoj maloj, bezbednoj dolini, u kojoj sunce uvek sija i gde dobro
ide posao sa nekretninama. U sebi mu je poelela da mu bude ugodno i okrenula lea njegovim ostacima,
pitajui se dok je to inila nije li on moda sve vreme znao da e danas umreti i nije li vie eleo da postane
deo temelja Gaja nego da bude raspren u dimu krematorijuma.
Hokis je bio pozvan da ostavi raiavanje jedne pukotine i da pree na isti zadatak kod druge,
potpirujui Teslinu crnu sumnju da Daf ne zna put koji bi ih izveo odavde. Pritekla je Hokisu u pomo,
nateravi Griloa da se mane svoje letargije i takoe prihvati posla. Vazduh koji je dopirao iz rupe bio je ustajao.
Odozgo nije dolazila nikakva sveina. Ali moda su se nalazili suvie duboko za tako neto.
Posao je bio naporan i postajao je sve tei to je bivalo mranije. Nikada u ivotu nije oseala da je
tako blizu potpunom kolapsu. ake naprosto nije oseala: lice joj je bilo ukoeno; telo tromo. Bila je ubeena
da je veina leeva toplija. Ali nekada davno, negde na suncu, rekla je Hokisu da je sposobna kao i svaki
muakarac i odluila je da to i dokae. Naterala je sebe da se pribere i da izvlai kamenje istom brzinom kao i
on. Meutim, Grilo je bio taj koji je najvie povukao, njegova urba nesumnjivo se napajala oajanjem.
Raiavao je najvee kamene blokove snagom za koju nije znala da je poseduje.
"Znai", obrati se ona Dafu. "Idemo li?"
"Da."
"Ovaj put vodi napolje?"
"Nije nita loiji od ostalih", ree on i krenu prvi.
Tu je poinjala staza koji je na svoj nain bio jo uasniji od silaska. Kao prvo, imali su samo jednu
baterijsku lampu, koju je nosio Hokis, idui iza Dafa. Ona je bila potpuno nedovoljna, jer je njena svetlost
vie liila na snop koji su Tesla i Grilo morali da slede, nego to im je osvetljavala put. Spoticali su se i padali i
ponovo spoticali, otupelost im je u neku ruku dobro i dola, jer je odlagala svako saznanje o povredama koje
su trpeli.
Prvi deo puta nije ih ak ni poveo navie, ve je samo vijugao kroz nekoliko malih odeljaka, dok je
zvuk vode odjekivao u steni oko njih. Proli su jednim tunelom kojim je oigledno jo nedavno proticala voda.
Blato im je dopiralo do butina; i kapalo im je sa tavanice na glave, na emu su mu, malo kasnije, bili i te kako
zahvalni, kada se prolaz suzio toliko da kroz njega sigurno ne bi proli da nisu bili klizavi od blata. Posle te
take poeli su da se penju, u poetku je nagib bio blag, a onda je poeo da postaje sve strmiji. Iako je zvuk
vode oslabio, zapretila im je nova opasnost iz zidova: trenje zemlje o zemlju. Niko nita nije kazao. Bili su
suvie iscrpljeni da bi traili dah na oiglednosti, na injenicu da se tlo na kome je Gaj bio podignut pobunilo.
Zvuci su postajali sve glasniji to su se vie peli i nekoliko puta ih je u tami zasula praina sa tavanice tunela.
Page 224
Hokis je prvi osetio povetarac.
"Sve vazduh", ree on.
"Svakako", ree Daf.
Tesla se osvrnu ka Grilou. ula su joj bila u toj meri otupela da vie nije mogla u njih da se pouzda.
"Osea li ga?" upita ga ona.
"Mislim da oseam", odvrati on jedva ujnim glasom.
Taj nagovetaj ubrzao je njihovo napredovanje, iako je kretanje iz trenutka u trenutak postajalo sve
tee, tuneli su se doslovce tresli na nekoliko mesta, tolika je bila snaga pokretanja tla oko njih. Ali pored
nagovetaja sveeg vazduha koji ih je nagnao da pohitaju dalje, sada je postojalo jo neto; jedva primetni
nagovetaj svetlosti negde iznad njih, koja je postajala sve postojanija to su se vie peli, dok na kraju nisu
uspeli da razaznaju stenu uz koju su se peli, Dafa koji je gurao napred pomaui se jednom akom, sa
udnom, gotovo lebdeom lakoom, kao da mu telo uopte nije imalo teinu. Ostali su se spoticali za njim,
jedva uspevajui da dre korak i pored adrenalina koji je poeo da kola njihovim izmuenim sistemima.
Svetlost je postajala sve jaa i ona je bila ta koja ih je terala da nastave, primoravajui ih da zakilje. I dalje je
bivalo sve svetlije i svetlije. Peli su se ka toj svetlosti sa arom, zaboravivi na sav oprez hvatajui se akama i
odupirui nogama.
Tesline misli bile su krzave i nepovezane, vie nalik na snevanje na javi nego na svesnu misao. Um
joj je bio suvie iscrpljen da bi se organizovao. Ali stalno se iznova vraao na onih pet minuta koje je imala na
raspolaganju da rei problem medaljona. To je bio razlog to je samo zadahtala kada se nebo konano
pojavilo na vidiku: ovo penjanje iz tame liilo je na povratak iz prolosti; iz smrti, takoe. Iz hladnokrvnog u
toplokrvno. Iz slepila i neposrednog u dalekovido. Neodreeno je mislila: zbog ovoga se ljudi sputaju pod
zemlju. Da ne zaborave zbog ega ive na suncu.
Na samom kraju, kada je svetlost odozgo prevladala, Daf se sklonio u stranu i pustio Hokisa da
ga pretekne.
"Predomislio si se?" upita ga Tesla.
Meutim, na njegovom licu se ogledalo neto vie od sumnje.
"ega se plai?" upita ga ona.
"Sunca", odvrati on.
"Idete li vas dvoje?" upita Grilo.
"Samo trenutak", odvrati mu Tesla. "Proi."
Progurao se pored njih, teturavo prevalivi poslednju stopu koja ga je delila od povrine. Hokis je
ve bio tamo. ula ga je kako se smeje. Teko je bilo dalje odlagati zadovoljstvo da mu se pridrui ali nisu
dovde stigli da bi ostavili svoju nagradu.
"Mrzim sunce", ree Daf.
"Zato?"
"Ono mrzi mene."
"Hoe da kae da te boli? Jesi li ti nekakav vampir?"
Daf stade da mirka na svetlosti.
"Fleer je bio taj koji je voleo nebo."
"Pa moda bi trebalo neto da naui od njega."
"Prekasno je."
"Ne, nije. Napravio si nekoliko sranja u svoje vreme, ali prua ti se prilika da to ispravi. Sprema
nam se neto gore i od tebe. Razmisli o tome."
Nije odgovorio.
"Sluaj", nastavi ona, "sunce ba briga ta si ti uinio. Ono obasjava sve, dobre i loe. Volela bih da
nije tako, ali jeste."
On klimnu.
"Jesam li ti ikada priao o..." poe on, "... Omahi?"
"Ni ne pokuavaj i mani se toga, Dafe. Izlazimo."
"Umreu", ree on.
"Onda e tvojim nevoljama doi kraj, nije li tako?" primeti ona. "Hajde!"
Upro je pogled u nju, pogled oiju iz koga je potpuno nestao sjaj koji je videla dole u peini. Zaista
nije u njemu bilo niega to bi ukazivalo na natprirodne moi. Bio je krajnje neupadljiv: posivela, otrcana
olupina od oveka, koga ne bi dvaput pogledala na ulici, osim moda da se zapita kakva li ga je nevolja
srozala tako nisko. Utroili su mnogo vremena, napora (i Vitov ivot) da ga izvuku iz utrobe zemlje. Nije ba
liio na neku premiju. Pognute glave pred svetlou, popeo se onih poslednjih nekoliko stopa i iziao na
sunce. Sledila ga je, sjaj ju je oamutio, gotovo da joj je pripala muka. Zatvorila je oi, tek ju je zvuk smeha
naterao da ih ponovo otvori.
Hokis i Grilo su se kikotali ne samo zbog olakanja koje su oseali. Put koji ih je vratio kui doveo
ih je nasred parkinga motela Terasa.
Page 225
"Dobro doli u Palomo Gaj", pisalo je na znaku. "Napredno utoite."
VI
Kao to je Karolina Hokis volela da podsea svoje tri najbolje prijateljice pre toliko godina, zemljina
kora bila je tanka, a Palomo Gaj je bio podignut du jedne naprsline u toj kori, koja e se jednog dana proiriti i
grad e se survati u provaliju. Tokom dva desetlea od kada je ona pilulama uutkala svoja predskazanja,
tehnologija za predvianje takvog trenutka neopisivo je uznapredovala. Naprsline tanke poput vlasi kose mogu
da se unesu u kartu, njihova aktivnost podrobno da se prati. U sluaju onih velikih, upozorenje bi sreom stiglo
na vreme da spase ivote milionima, ne samo u San Francisku i Los Anelesu, ve i u manjim zajednicama
kao to je Gaj. Meutim, nijedan od tih monitora i crtaa karti nije mogao da predvidi iznenadne dogaaje u
Kunievom Oku, kao ni razmere posledica. Izobliavanje unutranjosti Vensove kue odaslalo je tananu, ali
ubedljivu poruku u Brdo. Ona je zatim prola kroz peine i tunele ispod grada, nagnavi sistem koji je mrmoljio
godinama da se preokrene i vrisne. Iako su se najspektakularnije posledice te pobune odigrale u donjim
slojevima Brda, gde se tlo rastvorilo kao da se zaista sprema neto veliko, izvrnuvi jedan od Polumeseca u
pukotinu dugaku dve stotine stopa i iroku dvadeset; sva sela su pretrpela tetu. Unitavanje nije prestalo
posle prvog udarnog talasa, kao to se moglo oekivati kod obinog potresa. Ono je uzelo maha, poruka
anarhije se irila, tako da je i manje sleganje bilo u stanju da proguta kue, garae, plonike i radnje. U
Srnoudolini su prve pretrpele tetu one ulice koje su bile najblie umi, ono nekoliko preostalih stanovnika bili
su upozoreni o predstojeem razaranju masovnim egzodusom ivotinja, koje su stale da bee pre nego to je
drvee pokualo samo sebe da iupa iz korena i krene za njima. Kada mu to nije uspelo, poelo je da pada.
Uskoro su za drveem krenule i kue, iz ulice u ulicu poput domina. Mirnopotok i Lovordrvo pretrpeli su istu
sveobuhvatnu tetu, ali izostalo je bilo kakvo oigledno upozorenje. Raskoline su iznenada nicale posred ulica
i u stranjim dvoritima. Bazeni su ostajali bez vode u nekoliko sekundi; prilazni putevi su se pretvarali u
modele Grand kanjona. Ali bilo da se radilo o nasuminim ili sistematskim, iznenadnim ili najavljenim
razranjima, na kraju se sve svodilo na isto u svim selima. Gaj je gutalo tle na kome je bio podignut.
I ginulo se, razume se; u velikom broju. Ali u veini sluajeva to je prolazilo nezapaeno, jer se
radilo o ljudima koji su ve nekoliko dana bili sami, zakljuani u kuama, gajei sumnje prema svetu koje nisu
smeli da iznesu na svetlost dana. Nikome nisu nedostajali, jer niko nije znao ko je napustio grad a ko je ostao.
Solidarnost stanovnika Gaja posle one prve noi u oping centru svela se na istu kozmetiku. Niko nije
sazivao sastanke komiteta za hitne sluajeve; niko nikom nije poveravao zajednike strahove. Kako su se
stvari iz asa u as pogoravale, porodice su se jednostavno iskradale, esto nou, i jo ee ni ne javljajui
se susedima. Usamljenici koji su ostali bili su zakopani ispod uta krovova, a da niko i nije znao da su tamo.
Do trenutka kada su vlasti postale svesne razmera tete, mnoge od ovih ulica postale su neprohodne, tako da
je pronalaenje rtava preraslo u zadatak za ije e obavljanje biti potreban i naredni dan, poto ono vanije
to se dogodilo (i jo se dogaalo) u kui Badija Vensa nije bilo toliko hitno.
Prvim istraiteljima... iskusnim patroldijama koji su mislili da su sve videli... bilo je jasno da je u
Kunievom Oku osloboena neka sila koju nee biti tako lako definisati. Sat i po poto su prva kola stigla do
Kunievog Oka, i patroldija podneo izvetaj svom pretpostavljenom o stanju kue, nekoliko FBI-ovaca nalo
se na licu mesta, a dva profesora... fiziar i geolog... stizali su iz L.A.-a. Uli su u kuu i proglasili fenomen u
njenoj unutranjosti, koji se nipoto nije mogao lako objasniti, potencijalno smrtonosnim. Meu bezbrojnim
neodreenostima, nedvosmisleno je bilo samo to da su stanovnici Gaja na neki nain bili svesni nekog
sutinskog razdora koji se dogaao (ili je tek trebalo da se dogodi) u njihovoj sredini. Poeli su da naputaju
grad asovima, a moda i danima pre toga. Zato niko od njih nije odluio da obavesti bilo koga izvan granica
Gaja na opasnost, predstavljalo je samo jo jednu u nizu tajni s kojima su se suoili na ovom mestu.
Da su istraitelji znali gde da trae, dobili bi odgovore na svoja pitanja od bilo koje spodobe od onih
koje su se izmigoljile iz zemlje ispred motela Terasa. Verovatno bi njihove odgovore odbacili smatrajui ih
istim ludilom, ali ak bi i Tesla... koja je bila krajnje odluna da sprei Griloa da ispria svoju priu... sada to
spremno uinila, samo da je imala snage. Toplina sunca, i sam pogled na njega, malo su je povratili, ali ono je
takoe osuilo blato i krv na njenom licu i telu, i zapeatilo duboku jezu u njenoj kimi. Daf je prvi potraio
senku motela. Posle svega nekoliko minuta, krenula je za njim. Motel su napustili kako gosti tako i osoblje, i to
s razlogom. Pukotina na parkiralitu bila je samo jedna od mnogih, od kojih se najvea protezala kroz ulazna
vrata zgrade, a njeni boni ogranci peli su se uz proelje poput munje roene na zemlji. Unutra je bilo mnogo
znakova o tome u kakvoj urbi su poslednji gosti otili, prtljag i line sitnice bili su rasuti po stepenitu, vrata
koja potres nije razvalio bila su irom otvorena. Tumarala je du niza soba dok nije pronala neku ostavljenu
odeu, pustila tu, na najtoplije to je mogla da podnese, skinula se i zakoraila pod njega. Od topline joj se
pridremalo, tako da je jedva uspela da se izvue iz tog blaenstva i obrie. Na nesreu, ogledala su bila cela.
Njeno izubijano, bolno telo predstavljalo je jadan prizor. Obukla je, to je bre mogla, delove odee koji joj
Page 226
nisu pristajali po veliini, niti su se slagali po boji, to joj se dopalo... Hobo je oduvek bio njen najomiljeniji stil u
estetici. Dok se oblaila poastila je sebe hladnom kafom, ostavljenom u sobi. Bilo je tri i dvadeset kada se
pojavila: proteklo je gotovo sedam asova od kada se njih etvoro odvezlo do Srnoudoline radi sputanja u
dubinu zemlje.
Grilo i Hokis su se nalazili u kancelariji. Spravljali su vruu kafu. I oni su se oprali, mada ne onako
podrobno kao ona, ve su samo oribali masku iste koe u okolnoj prljavtini. Takoe su skinuli nakvaene
dempere i pronali neke sakoe. Obojica su puili.
"Sve imamo", ree Grilo, tonom oveka kome je strano neprijatno i koji je odluio da stvar istera na
istac. "Kafa. Cigarete. Ustajale zemike. Nedostaje nam samo neka jaa droga."
"Gde je Daf?" zanimalo je Teslu.
"Ne znam", odvrati Grilo.
"Kako to misli, ne zna?" upita Tesla. "Pobogu, Grilo, ne bi trebalo da ga isputamo iz vida."
"Doao je ak dovde, je li tako?" odvrati Grilo. "Nee sada da ode."
"Moda", zakljui Tesla. Sipala je sebi kafu. "Ima li eera?"
"Nema, ali ima kolaia i pite od sira. Stvrdnute dodue, ali moe da se jede. Neko je voleo slatkie.
Hoe?"
"Hou", ree Tesla. Srknula je kafu. "Pretpostavljam da si u pravu..."
"O sladokuscu?"
"O Dafu."
"Jebe mu se za nas", primeti Hokis. "Muka mi je kada ga pogledam."
"Ima valjani razlog za to", primeti Grilo.
"Prokleto si u pravu", ree Hokis. Odmerio je Teslu ispod oka. "Kada se ovo okona", ree, "on je
moj. Vai? Imamo neke neraiene raune."
Nije saekao odgovor. Uzevi kafu uputio se ponovo napolje na sunce.
"O emu on to?" upita Tesla.
"O Karolini", ree Grilo.
"Pa naravno."
"Krivi Dafa za ono to joj se dogodilo. I u pravu je."
"Mora da prolazi kroz pravi pakao."
"Mislim da to nije nita novo za njega", dodade Grilo.
"Verovatno nije." Ispraznila je svoju olju kafe. "Ovo me je na kratko povratilo", ree. "Idem da
potraim Dafa."
"Pre nego to poe..."
"A?"
"Hou samo da kaem... ono to mi se dogodilo tamo dole... ao mi je to nisam bio od vee koristi.
Od kada znam za sebe bojim se da ne budem iv zakopan."
"Zvui mi razumno", ree Tesla.
"Hou da ti to nadoknadim. Hou da pomognem bilo kako. Samo reci ta treba da uradim. Znam da
si ti potegla u ovome. Ja nisam."
"Nije ba tako."
"Ti si ubedila Dafa da poe sa nama. Kako si uspela?"
"Zadao mi je zagonetku. Reila sam je."
"Kae to kao da je bilo krajnje prosto."
"Stvar je u tome to mislim da je moda cela ova stvar vrlo jednostavna. Ono s im se suoavamo
je tako veliko, Grilo, da se moramo rukovoditi instinktima."
"Ti si oduvek imala bolji instinkt od mene. Ja volim injenice."
"I one su jednostavne", ree ona. "Postoji rupa, a sa druge strane dolazi neto to ljudi poput tebe i
mene nisu ak u stanju ni da zamisle. Ako ne zatvorimo tu rupu, najebali smo."
"A Daf zna kako?"
"ta kako?"
"Da zatvori tu rupu."
Tesla se zagleda u njega.
"Da nagaam?" primeti ona. "Ne."
Od svih mesta, pronala ga je na krovu, a to je doslovce bilo poslednje mesto u motelu na koje je
pogledala. Dalje, radio je ono to je najmanje od njega oekivala. Zurio je u sunce.
"Mislila sam da si nas prepustio same sebi", ree ona.
"Bila si u pravu", odvrati on, ne pogledavi je. Obasjava sve, i dobre i loe. Ali ne moe da me
zagreje. Zaboravio sam kako izgleda oseati toplinu i hladnou. Ili glad. Ili sitost. To mi toliko nedostaje."
Kisela samouverenost koja je zraila iz njega u peinama potpuno je iilela. Gotovo da je delovao
Page 227
zastraeno.
"Moda e ti se to vratiti", ree ona. "Mislim na ljudskost. Moda e rainiti ono to je Nuncio
uinio."
"Voleo bih to", ree on. "Voleo bih da budem Randolf Daf iz Omahe, Nebraska. Da mogu da
vratim asovnik unazad i da nikada nogom ne stupim u tu prostoriju."
"Koju prostoriju?"
"Prostoriju za zagubljena pisma u poti", odvrati on, "gde je sve ovo poelo. Trebalo bi da ti ispriam
o tome."
"Volela bih da te sasluam. Ali prvo..."
"Znam. Znam. Kua. Pukotina."
Sada je pogledao u nju; to jest, kroz nju, u Brdo.
"Pre ili kasnije moraemo da poemo tamo", podseti ga ona. "Volela bih da to bude odmah, dok je
jo dan, i dok jo imamo neto snage u sebi."
"A kada doemo tamo?"
"Nadajmo se da e nam neto pasti na pamet."
"To mora doi odnekuda", ree on. "A niko od nas ne veruje u bogove, je li tako? Svih ovih godina
igrao sam upravo na tu kartu, na to da su ljudi bezboni. Takvi smo i mi sada."
Setila se onoga to je D'Amur kazao kada mu je priznala da se ne moli. Neto o tome da molitva
dobija smisao tek kada ovek shvati ega sve ima tamo napolju.
"Polako postajem vernik", ree ona. "Polako."
"Poinje da veruje u ta?"
"U vie sile", ree ona, uz pomalo stidljivo sleganje ramenima. "oal je imao svoje tenje, zato ne
bih i ja?"
"Jesu li?" upita on. "Da li su oni titili Umetnost zato to se Sutina mora ouvati? Mislim da ne. Oni
su se jednostavno plaili onoga to je moglo da provali iz nje. Oni su bili psi uvari."
"Moda su ih njihove dunosti uzdigle."
"U ta? Svece? To Kisunu nije mnogo koristilo, je li tako? On je jedino tovao samoga sebe. I Iade."
To je bila mrana misao. ta e bolju protivteu D'Amorovoj prii o veri u tajanstvenosti od
Kisunovog otkrovenja da su sve religije maske za oal; naini da se raja odvrati od tajne nad tajnama.
"Stalno mi se pred oima javljaju mesta", ree Daf, "na kojima se nalazi Tomi-Rej."
"Kakva su?"
"Sve tamnija i tamnija", odvrati Daf. "Dugo vremena se kretao, ali sada se zaustavio. Moda se
plima promenila. Mislim da neto nailazi iz tame. Ili je to moda tama, ne znam. Ali sve je blie."
"Obavesti me istog trena kada neto ugleda", ree Tesla. "Zanimaju me pojedinosti."
"Ne elim da gledam, niti njegovim niti svojim oima."
"Moda nee imati izbora. On ti je sin."
"Koliko puta me je samo izneverio. Nita mu ne dugujem. Dobio je svoje fantome."
"Savreno porodino jedinstvo", primeti Tesla. "Otac, Sin i..."
"...Sveti Duh", zavri Daf.
"Tako je", odvrati ona, prisetivi se odjeka iz prolosti. "Trojstvo."
"ta je s tim?"
"To je ono ega se Kisun toliko plaio."
"Trojstva?"
"Aha. Kada me je prvi put uvukao u Petlju, omaklo mu se to ime. Mislim grekom. A kada sam
poela da mu to poturam pod nos, toliko se pomeo da me je pustio."
"Nikada mi nije palo na pamet da je Kisun hrianin", primeti Daf.
"Ni meni. Moda je mislio na nekog drugog boga. Ili bogove. Neku silu koju je oal u stanju da
prizove. Gde je medaljon?"
"U mom depu. Morae sama da ga uzme. ake su mi jako slabe."
Izvukao ih je iz depova. Pri podzemnoj svetlosti peine njihova osakaenost izazivala je muninu,
ali ovde na jarkoj sunevoj svetlosti bile su jo odvratnije, meso pocrnelo i vlano, a ispod njega kost koja se
drobi.
"Raspadam se", ree on. "Fleer je upotrebio vatru. Ja sopstvene zube. Obojica smo samoubice.
Samo je on bio bri."
Ona posegnu u njegov dep i izvadi medaljon.
"Izgleda da ti ne smeta", ree ona.
"ta?"
"to se raspada."
"Ne, ne smeta mi", priznade on. "Voleo bih da umrem, onako kako bih umro da sam ostao u Omahi
i jednostavno ostareo. Ne elim da ivim veno. Kakva korist od produenog ivljenja ako ni u emu ne nalazi
Page 228
smisao?"
Nalet zadovoljstva koji je iskusila kada je reila zagonetku medaljona vratio se dok ga je sada
prouavala. Meutim, na crteu nije bilo nieg, ak ni kada ga je ispitala pri dnevnoj svetlosti, to bi se moglo
predstaviti kao Trojstvo. Bilo je kvarteta, toga da. etiri ruke, etiri kruga. Ali ne i trojki.
"Nema svrhe", ree ona. "Mogli bismo protraiti dane u nastojanju da to razreimo."
"ta da razreimo?" zupita Grilo, izlazei na sunce.
"Trojstvo", odvrati ona. "Ima li neki ideju ta bi to moglo da znai?"
"Otac, Sin i..."
"Osim oiglednog."
"Onda ne, nemam. Zato?"
"Samo sam se nadala."
"Koliko Trojstava moe da ima?" upita on. "To je bar lako saznati."
"Od koga? Abernatija?"
"Mogao bih poeti od njega", ree Grilo. "On je bogobojaljiv ovek. Ili bar tvrdi da jeste. Je li to tako
vano?"
"U ovom stanju sve je vano", ree ona.
"Pobrinuu se za to", odvrati on, "ako telefonske veze nisu prekinute. Zanima te samo..."
"Bilo ta o Trojstvu. Bilo ta."
"Suve injenice, to je ono to ja volim", ree on. "Suve injenice."
Uputio se niz stepenice. U tom trenutku Tesla je ula Dafa kako mrmlja.
"Skreni pogled, Tomi. Samo skreni pogled..."
Zatvorio je oi. Zatim je poeo da se trese.
"Moe li da ih vidi?" upita ga ona.
"Tako je mrano."
"Moe li da ih vidi?"
"Vidim neto kako se kree. Neto ogromno. Tako ogromno. Zato se ne pokrene, mome? Bei
dok te ne primete. Bei!"
Naglo je otvorio oi.
"Dosta!" ree.
"Jesi li ga izgubio?" upita Tesla.
"Rekao sam ti: dosta!"
"Nije valjda mrtav?"
"Ne, on... jae po talasima."
"Vozi serf po Sutini?" upita ona.
"To pokuava, iz sve snage."
"A Iadi?"
"Iza njega su. Bio sam u pravu, plima se promenila. Dolaze."
"Opii ta vidi", ree ona.
"Rekao sam ti. Ogromni su."
"I to je sve?"
"Poput planina koje se kreu. Planina prekrivenih skakavcima, ili buvama. Velikim i malim. Ne
znam. Nita od toga nema mnogo smisla."
"Moramo to bre moemo da zatvorimo pukotinu. Planine mogu da podnesem. Ali nemojmo pustiti
buve da prou, a?"
Kada su sili, Hokis je bio kod ulaznih vrata. Grilo je ve razgovarao sa njim o Trojstvu i on je imao
bolju ideju nego da zovu Abernatija.
"U oping centru postoji knjiara", ree on. "Hoete li da tamo potraim neto o Trojstvima?"
"Ne moe koditi", odvrati Tesla. "Ako se Kisun plaio Trojstva, moda e ono uplaiti i gospodare
koji ga plaaju. Gde je Grilo?"
"Napolju, trai neka kola. On e vas odvesti na Brdo. Tamo oboje idete?" Pogledao je u Dafovom
pravcu, sa izrazom gaenja na licu.
"Tamo idemo", ree Tesla. "I tamo emo ostati. Tako da znate gde moete da nas naete."
"Do samog kraja?" izgovori Hokis, ne skidajui oi sa Dafa.
"Do samog kraja."
Grilo je pronaao kola ostavljena na parkingu motela i upalio ih povezavi ice.

"Gde si to nauio?" upitala ga je dok su se vozili prema Brdu. Daf se opustio na zadnjem seditu,
zatvorenih oiju.
"Pisao sam lanak, dok sam jo radio kao istraiva..."
"O kradljivcima kola?"
Page 229
"Tako je. Pokupio sam nekoliko trikova tog zanata i nikada ih nisam zaboravio. Ja sam ti pravi
rudnik nepotrebnih obavetenja. Od Griloa uvek moe oekivati da uje neto novo."
"Ali nita o Trojstvu?"
"Stalno se vraa na to."
"Iz oajanja", ree ona. "Nemamo za ta drugo da se uhvatimo."
"Moda to ima neke veze sa onim to je D'Amur kazao, o Spasiocu."
"Spas odozgo u poslednji as?" primeti Tesla. "Ne elim da zadravam dah ekajui."
"Sranje."
"Problem?"
"Tamo gore."
Procep se otvorio na raskru kome su se pribliavali. Zahvatao je obe ulice i plonike. Nikako nisu
mogli da ga zaobiu i nastave uz Brdo.
"Moraemo da pokuamo drugim putem", ree Grilo. Ubacio je u rikverc, krenuo unazad, a zatim
nastavio poprenom ulicom da vozi tri bloka. Svuda unaokolo vidljivi su bili dokazi sve vee nestabilnosti Gaja.
Poruene uline svetiljke i drvee, talasavi plonici, voda koja curi iz oteenih cevi.
"Sve e eksplodirati", ree Tesla.
"I te kako."
Sledea ulica pruala je slobodan prilaz do Brda i oni krenue navie. Kada su poeli da se uspinju,
Tesla je ugledala druga kola koja su upravo silazila sa autoputa. To nisu bila policijska kola, osim ako lokalni
policajci nisu poeli da voze fluorescentno ute folksvagene.
"Neko nerazumno odvaan", primeti ona.
"ta to?"
"Neko se vraa u grad."
"Verovatno u spasavanje imovine", Grilo ree. "Ljudi uzimaju ono to mogu, dok mogu."
"Aha."
Boja kola, koja je tako napadno odudarala od svega, ostala joj je u pameti izvesno vreme. Nije bila
sigurna zato; moda stoga to je toliko podseala na Zapadni Holivud, a ona je sumnjala da e ikada vie
videti svoj stan u Severnom Hantli Drajvu.
"Izgleda da imamo i odbor za doek", ree Grilo.
"Savren filmski trenutak", ree Tesla. "Nagazi, vozau."
"Grozan dijalog."
"Samo vozi."
Grilo se zaneo kako bi izbegao sudar sa patrolnim kolima, pritisnuo papuicu za gas i protutnjao
pored vozila pre nego to je voza bio u prilici da mu preprei put.
"Bie ih jo na vrhu", ree on.
Tesla se osvrnu da pogleda kola koja su ostavili za sobom. Nisu ni pokuala da ih jure. Voza e
jednostavno putem radija upozoriti ostale.
"Uradi sve to mora", ree Tesla Grilou.
"ta podrazumeva pod tim?"
"Da ih opali ako nam se ispree na putu. Nemamo vremena za uljudnosti."
"Kua e vrveti od policajaca", upozori je on.
"Sumnjam", odvrati ona. "Mislim da e se drati na rastojanju."
Bila je u pravu. Kada su izbili na deo puta odakle su mogli da vide Kunievo Oko, uverili su se da su
patroldije zakljuile kako cela ova zbrka prevazilazi njihove moi. Kola su bila parkirana daleko od ograde, a
sami ljudi su stajali podalje od svojih kola. Veina ih je samo zurila u kuu, meutim, kod barikade podignute
da blokira prilaz Brdu, ekala je skupina od etiri policajaca.
"eli da nastavim pravo?" upita Grilo.
"Tako je."
On pritisnu gas. Dvojica od one etvorice posegnue za pitoljima; druga dvojica se bacie u stranu.
Grilo probi barikadu u punoj brzini. Drvo se razletelo i polomilo, a jedan komad je razbio vetrobran. Uinilo mu
se da je u celoj toj zbrci uo pucanj, ali poto je i dalje vozio, pretpostavio je da ga nije ubio. Kola su sa strane
oeala jedno patrolno vozilo, stranji kraj se okrenuo i udario o drugo, pre nego to je Grilo uspeo da povrati
kontrolu nad njima i usmeri ih prema otvorenoj kapiji kue Badija Vensa. Motor je turirao, tutnjali su prilaznim
putem.
"Niko nas ne sledi", ree Tesla.
"Uopte ih ne osuujem", odvrati Grilo. Kada su stigli do okuke, spustio je nogu na konicu.
"Dovoljno smo blizu", ree on. "Isuse. Vidi ovo?"
"Gledam."
Proelje kue podsealo je na tortu ostavljenu celu no na jakoj kii, cela stvar je nekako omekala
i izgledala nekako smlavljena. Ramovi vrata izgubili su prave ivice, prozori prave uglove... ak i oni pri samom
Page 230
vrhu kue. Mo koju je Daf ovde oslobodio usisala je sve u svoju utrobu, izobliujui cigle, ploice, stakla;
cela kua hrlila je ka pukotini. Kada su Tesla i Grilo posrui izili kroz vrata, mesto je bilo pretvoreno u vrtlog;
meutim, rupa kao da se smirila poto je jednom otvorena. Nije bilo znakova daljnjeg nasilja. Pa ipak, sve je
ukazivalo na to da je pukotina blizu. Kada su izili iz kola, osetili su njenu energiju u vazduhu. Od nje su im se
nakostreile dlake na vratu, a utroba zadrhtala. Bilo je tiho kao u oku uragana. Treperavi mir upravo je molio
da se rui.
Tesla je pogledala kroz prozor kola u njihovog putnika. Daf, osetivi njen ispitivaki pogled, otvori
oi. Strah koji je oseao bio je vidljiv. Koliko god da je u prolosti bio vet u prikrivanju oseanja... a
podozrevala je da je bio poprilino... sada vie nije umeo da se pretvara.
"Hoe li da doe i da vidi?" upita ona.
Nije skoio na tu ponudu, pa ga je ostavila gde je. Morala je neto da obavi pre nego to uu
unutra, tako da je mogla da mu prui malo vremena da prikupi hrabrost dok ona bude time zabavljena. Uputila
se nazad putem kojim su doli, sve dok nije zala iza niza palmi to su oiviavale prilazni put. Policajci su ih
sledili do kapije, ali ne i dalje. Palo joj je na pamet da ih ne spreava samo strah da ih slede, ve i nareenja
dobijena od pretpostavljenih. Nije smela da se ponada da e se konjica u nekoliko narednih minuta zaleteti uz
Brdo, ali moda se okupljala, i ovi peadinci dobili su uputstva da se dre podalje dok ne stignu sve snage.
Nema sumnje da su bili nervozni. Pojavila se sa podignutim rukama, i nala pred nizom uperenih cevi.
"Pristup ovom imanju je zabranjen", doviknu neko odozdo. "Siite sa podignutim rukama. Svi."
"Bojim se da to nee moi", odvrati Tesla. "Samo ga vi i dalje uvajte, vai? Mi ovde imamo neka
posla. Ko je glavni?" upita ona, oseajui se kao posetilac iz svemira, koji trai da ga odvedu do voe.
Iza jednog vozila pojavi se ovek u dobro skrojenom odelu. Pretpostavljala je da on nije bio
policajac. Vie je liio na FBI-ovca.
"Ja sam glavni", ree on.

"Stie li vam pojaanje?" upita ona.
"Ko ste vi?" eleo je da sazna.
"Stie li vam pojaanje?" ponovi ona. "Bie vam potrebno neto vie od nekoliko patrolnih kola,
verujte mi. Iz ove kue e krenuti strana invazija."
"O emu vi to priate?"
"Samo vi opkolite Brdo. I zapeatite Gaj. Druga prilika nam se nee ukazati."
"Pitau vas samo jo jednom..." poe voa, ali ga ona prekinu, nestavi pre nego to je uspeo da
ponovi zahtev.
"To ti ne ide loe", primeti Grilo.
"Zna i sam koliko je veba korisna", ree ona.
"Mogli su te upucati", primeti Grilo.
"Ali nisu", ree ona, vrativi se do kola i otvorivi vrata. "Hoemo li?" obratila se Dafu. U poetku se
nije obazirao na njen poziv. "to pre ponemo pre emo zavriti", ree ona. Uzdahnuvi, on izie. "elim da ti
ostane ovde", ree ona Grilou. "Ako se iko od njih makne, vii."
"Ne eli da uem unutra", ree on.
"I to."
"Ima li bilo kakvu predstavu o tome ta e raditi tamo unutra?"
"Ponaaemo se kao par kritiara", odvrati Tesla. "Zajebaemo Umetnost."
Hokis je bio revnosni ita u mlaim danima; meutim, Karolinina smrt je ubila u njemu elju za
beletristikom. Zato bi se muio da ita trilere koje su napisali ljudi koji nikada nisu uli puanu paljbu? Sve su
to bile lai. Ne samo romani. I ove knjige, pomisli on, dok je prekopavao po policama u mormonskoj knjiari.
Tomovi knjiga o otkrovenju i Bojem delu na zemlji. Bilo ih je nekoliko u ijim indeksima se spominjalo
Trojstvo, meutim, uvek se radilo o usputnim referencama, koje nita nisu otkrivale. Jedino zadovoljstvo koje
mu je pruala ova potraga poticalo je od injenice to moe da pravi nered na ovom mestu, bacajui knjige
unaokolo. Gadila mu se njihova prevelika izvesnost. Da je imao vremena moda bi sve zapalio.
Kada je krenuo dublje u radnju ugledao je svetlo uti folskvagen kako se zaustavlja na parkiralitu.
Iz njega izioe dva mukarca. Nisu mogli meusobno biti vie razliiti. Jedan je bio odeven u pranjavu zbrku
odee koja mu uopte nije pristajala, i ak iz daljine primetio je da je neverovatno ruan, verovatno mu se i
roena majka svaki put rasplae kada ga pogleda. Njegov sadrug bio je preplanuli Adonis u poreenju s njim,
odeven poput kakvog pauna. Hokis zakljui da nijedan od njih ne zna gde se nalazi, niti kakvoj se opasnosti
izlae. Zapanjeno su se osvrnuli po praznom parkiralitu. Hokis prie vratima.
"Trebalo bi da se izgubite odavde", doviknu mu on.

Paun se zagleda u njegovom pravcu.
Page 231
"Ovo jeste Palomo Gaj?"
"Aha."
"ta se dogodilo? Zemljotres?"
"Sprema se", odvrati Hokis. "Sluajte, uinite sebi uslugu. Izgubite se odavde."
Sada se oglasi i onaj runi, ije lice je postajalo sve iskrivljenije to je blie prilazio.
"Tesla Bombek", izgovori on.
"ta s njom?" upita Hokis.
"Moram da je vidim. Zovem se Raul."
"Ona je na brdu", ree Hokis. uo je da Tesla pominje ime Raul u razgovoru sa Griloom; nije se
seao u vezi s im.
"Doao sam da joj pomognem", izjavi Raul.
"A ti?" upita Hokis Adonisa.
"Ron", glasio je odgovor. "Ja sam samo ofer", slegnu on ramenima. "Hej, ako elite da nestanem
odavde, rado u to uiniti."
"Sam odlui", odvrati Hokis, vrativi se u radnju. "Ovde nije bezbedno. To je sve to imam da
kaem."
"uo sam te", ree Ron.
Raula ovaj razgovor vie nije zanimao, pa je osmatrao prodavnice. Kao da je njukao dok je to
inio.
"ta ti eli da uradim?" doviknu mu Ron.
ovek se osvrnu i zagleda u svog prijatelja.
"Idi kui", ree.
"Ne eli da te povezem da pronae Teslu?" odvrati Ron pitanjem.
"Sam u je pronai."
"Duga je to etnja, ovee."
Raul pogleda u Hokisovom pravcu. "Smisliemo neto", ree.
Hokis se nije dobrovoljno prijavio za tu dunost, ve se vratio svojoj potrazi, tek delimino
obraajui panju na razgovor koji se nastavio na parkingu.
"Jesi li siguran da ne eli da zajedno potraimo Teslu? Mislio sam da je to hitno?"
"Bilo je. Jeste. Samo... moram prvo ovde da provedem malo vremena."
"Mogu da saekam. Nemam nita protiv."
"Rekao sam ti, ne."
"Ne eli da te vratim? Mislio sam da bismo moda veeras mogli izii. Zna ve, obii nekoliko
barova..."
"Moda neki drugi put."
"Sutra?"
"Drugi put."
"Shvatio sam. Hoe da kae hvala, ali hvala ne, je li tako?"
"Ako ti tako kae."
"Ba si jebeno uvrnut, ovee. Prvo mi se nabacuje. Sada ne eli nita da zna. E pa, jebi se.
Mogu da mi siu kurac na gomili drugih mesta."
Hokis se okrenuo na vreme da vidi Adonisa kako se kooperno vraa do kola. Onaj drugi je ve
nestao s vidika. Zadovoljan to sada vie neko nee da ga ometa, vratio se pretraivanju polica. Odeljak sa
knjigama o materinstvu nije mnogo obeavao, ali je ipak stao da ga pregleda. Kao to je i pretpostavio, sve
knjige su bile slaana papica, pune plitkih saveta. Nigde nije naiao ni na ta to bi se, makar uopteno,
odnosilo na bilo kakvo Trojstvo. Govorilo se samo o materinstvu kao boanskom pozivu, eni u zajednitvu sa
Bogom, koja donosi na svet novi ivot, to predstavlja njen najvaniji i najplemenitiji zadatak. A za podmladak,
otrcan savet: "Deco, sluajte svoje roditelje u Gospodu: jer to je pravo."
Paljivo je proeljao svaki naslov, odbacujui knjige kada bi se pokazale beskorisnim, dok nije
ispraznio police. Preostalo mu je da pretrai jo samo dva odeljka. Nijedan od njih nije mnogo obeavao.
Uspravio se i protegnuo, zagledavi se napolje u parking koji je prilo sunce. Zla slutnja od koje mu je bilo
muka nagrizala mu je utrobu. Sunce je sijalo, ali koliko e jo dugo?
Iza parkinga... daleko iza njega... na trenutak je ugledao utu bubu, kako se udaljava iz Gaja prema
autoputu. Nije zavideo Adonisu na njegovoj slobodi. Nije oseao elju da ue u kola i krene. Kao mesto za
umiranje, Gaj nije bio nita loiji od drugih mesta: udoban, poznat, prazan. Ako umre vritei, niko nee uti
njegov kukaviluk. Ako umre tiho, niko ga nee aliti. Samo neka Adonis ide. Verovatno ga negde eka ivot
koji treba da proivi. A bie kratak. Ako ne uspeju u svom naumu ovde u Gaju... i ako se no s one druge
strane ovog sveta probije ovamo... bie veoma kratak. Ako uspeju (malo je nade za to) opet e biti kratak.
A kraj je uvek bolji od poetka, poto je razdoblje izmeu onakvo kakvo jeste.
Page 232
Ako je spoljanost Kunievog Oka predstavljala oko uragana, unutranjost je onda bila sjaj u tom
oku. Otrija mirnoa u Tesli je oivljavala svaki trzaj obraza i ela, svaku i najmanju nepravilnost njenog daha.
Sa Dafom koji ju je sledio, prela je preko predvorja i uputila se prema trpezariji u kojoj je poinio svoj zloin
protiv prirode. Na dokaze tog zloina nailazili su na svakom koraku, ali oni su sada bili hladni, izoblienja su u
mnogome podseala na istopljeni pa stvrdnuti vosak.
Zakoraila je u samu sobu. Pukotina je jo bila tu: celo okruje bilo je povueno prema rupi koja
nije imala vie od est stopa u preniku. Mirovala je. Nije bilo znakova da pokuava da se dalje iri. Ako i kada
Iadi stignu do praga Kozma, morae da prelaze preko njega jedan po jedan, osim ako, poto je ovo oteenje
ve napravljeno, nisu u stanju da ga jednostavno razjape.
"Ne izgleda suvie opasno", obrati se ona Dafu. "Imamo ansu ako budemo brzi."
"Ne znam kako da je zapeatim."
"Pokuaj. Znao si kako da je otvori."
"To je bio instinkt."
"A ta ti sada govore tvoji instinkti?"
"Da od moje moi nije ostalo nita", odvrati on. Podigao je polomljene ake. "Izgrizao sam je i
ispljunuo."
"Sva je bila u tvojim akama?"
"Mislim da jeste."
Setila se one noi u oping centru: Dafa kako prenosi otrov u Fleerov sistem kroz prste koji kao
da su kroz znoj izbacivali mo. Sada su te iste ake predstavljale samo ostatke koji se raspadaju. Ali ona i
dalje nije mogla sebe da natera da poveruje kako je mo stvar anatomije. Kisun nije bio nikakav polubog,
meutim, njegovo kotunjavo telo bilo je rezervoar najuasnijih magijskih postavki. Volja je bila klju za
autoritet, a inilo se da je Daf vie nije imao.
"Znai ti to ne moe da uini", ree ona jednostavno.
"Ne."
"Onda moda mogu ja."
On zakilji. "Sumnjam", primeti on, sa jedva primetnim tragom ljubaznosti u glasu. Pretvarala se da
to nije primetila.
"Mogu pokuati", ree ona. "Ne zaboravi da je Nuncio prodro i u mene? Nisi ti jedini Bog u trupi."
Ova primdba pogodila je odreeni cilj to joj je bila i namera.
"Ti?" ree on. "Nema nikakve anse." Spustio je pogled na ake, a zatim ga ponovo uperio u
pukotinu. "Ja sam taj koji ju je otvorio. Ja sam jedini koji se ikada usudio da to uradi. I ja sam jedini koji je
ponovo moe zapuiti."
Proao je pored nje i uputio se u pravcu pukotine, sa istom onom lakoom u koraku koju je zapazila
kada su se peli iz peina. Ona mu je omoguavala da savladava neravnine na podu sa relativnom lakoom.
Usporio je korak tek kada se naao na jard-dva od rupe. A onda je stao.
"ta je bilo?" upita ona.

"Doi da vidi."
Krenula je preko sobe prema njemu. Shvatila je da nije samo vidljiv svet bio izuvijan i povuen
prema rupi; isto je bilo i sa onim nevidljivim. Vazduh je bio rastegnut do neprepoznatljivosti zajedno sa
trenutnim siunim esticama praine i prljavtine koje je nosio. Sam prostor bio je vezan u vor, njegovi zavoji
bili su dovoljno savitljivi da bi se mogli progurati, ali tek uz veoma veliki napor. Efekat je bivao sve jai to se
vie pribliavala rupi. Njeno telo, ve ionako puno modrica i izubijano na svakom inu svog lazarskog ivota,
jedva da je bilo doraslo tom izazovu. Ali nije odustajala. I korak po korak stigla je do svog cilja, prila je
dovoljno blizu rupi da je mogla da pogleda niz njeno drelo. Taj prizor nije bilo lako podneti. Svet za koji je ceo
svoj ivot pretpostavljala da je potpun i shvatljiv ovde je bio potpuno rainjen. Takav ok nije doivela jo od
detinjstva kada ju je neko (zaboravila je ko) uio triku gledanja u beskonanost tako to se stave dva ogledala
jedno suelice drugom da zure u odraz onog drugog. Tada je imala dvanaest, najvie trinaest godina, i
potpuno se izgubila zahvaljujui toj ideji praznine koja odzvanja prazninom, napred nazad, napred nazad, dok
ne dostigne granice svetlosti. Godinama posle toga seala se tog trenutka, kada se suoila sa fizikim
predstavljanjem neega to njen um nije eleo da prihvati. Ovde se radilo o istom procesu. Pukotina je
poricala sve njene ideje o tome kakav je svet. Stvarnost je postala komparativna nauka.
Zagledala se u njeno drelo. Nita od onoga to je videla nije bilo pouzdano. Ako se radilo o oblaku,
onda je to bio oblak iz koga samo to nije pljusnula kia. Ako je bila kia, onda je ona bila na samoj ivici
zapaljivosti, i pretvaranja u padajuu vatru. A s druge strane oblaka, kie i vatre, nalazilo se jedno sasvim
drugaije mesto, u toj meri dvosmisleno kao i zbrka elemenata koji su ga napola skrivali: more koje je postalo
nebo bez obzorja koje bi ih razdvajalo ili definisalo. Sutina.
epala ju je estoka elja koju je jedva sputavala, da bude tamo, da se popne kroz pukotinu i
okusi tajnu iza nje. Koliko se hiljada tragaa, koji su na trenutak ugledali u svojim snovima, izazvanim
Page 233
groznicom ili drogom, mogunost da se nau na mestu na kome je ona sada stajala, probudilo sa eljom da
radije umru nego da proive jo jedan sat, znajui da im pristup tamo nikada nee biti mogu? Kada bi se
probudili, pali bi u alost, ali bi i dalje nastavljali da ive, nadajui se, na onaj muan, junaki nain na koji se
njena vrsta nadala da su uda mogua; da su epifanije muzike i ljubavi vie od samozavaravanja, da su to
tragovi koji vode u jedno vie stanje, gde se nada nagrauje kljuevima i poljupcima, a vrata otvaraju onima
koji veno traju.
Sutina je bila to veno trajanje. Bio je to eter u kome je postojanje nastalo, kao to je oveanstvo
nastalo iz supe jednostavnijeg mora. Pomisao da Sutinu mogu zagaditi Iadi iznenada ju je vie uznemirila od
njihove neposredne invazije. Setila se reenice koju je prvo ula od Kisuna. Sutina mora biti sauvana. Kao
to je rekla Meri Murales, Kisun je samo lagao kada je bio primoran. To je predstavljalo dobar deo njegovog
genija: drati se istine sve dok ona slui cilju. A Sutinu je zaista trebalo sauvati. Bez snova, ivot nije bio
nita. Moda ak nikada ne bi ni nastao.
"Pretpostavljam da moram pokuati", ree Daf i napravi jo jedan korak prema drelu, naavi se
nadohvat ruke. Njegove ake, koje su jo minut ranije izgledale kao da u njima nije ostao ni traak moi, sada
su zraile snagom koja je bila jo vidljivija jer je curkala iz jako ranjenog mesa. Podigao ih je u pravcu
pukotine. Da je ona osetila njihovo prisustvo i nameru, postalo je oigledno pre nego to je uopte uspostavio
kontakt. Gr pree preko njenih rubova, nastavivi kroz prostoriju koju je povukla u sebe. Sleena izoblienja
zadrhtae, ponovo omekavi.
"Svesna nas je", ree Daf.
"Ipak moramo da pokuamo", odvrati Tesla. Pod ispod njihovih nogu iznenada je poeo da
podrhtava; komadi maltera stali su da otpadaju sa zidova i tavanice. Unutar drela oblaci vatrene kie
rascvetavali su se put Kozma.
Daf poloi ake na sve meki presek, meutim, pukotina nije htela da ima posla sa onima koji
rainjuju. Ispustila je drugi gr ija je estina bila dovoljna da odbaci Dafa nazad u Teslino naruje.
"Ne vredi!" ree on. "Ne vredi!"
I gore od toga. Ako im je bio potreban dokaz o pribliavanju Iada sada su ga dobili, jer je oblak
potamneo, a njegovo kretanje postalo nepogreivo. Kao to je Daf pretpostavio, plima se izmenila. drelo
pukotine nije zanimalo gutanje, ve povraanje onoga, ta god da je to, ime se davilo. Da bi to moglo da
obavi, poelo je da se otvara.
Tim kretanjem zapoeo je poetak kraja.
VII
Knjiga u Hokisovim rukama nosila je naziv Priprema za Armagedon i predstavljala je prirunik koji
je upuivao brau vernike kako da urade upravo to, bio je to vodi koji je korak po korak objanjavao kako da
se preivi predstojea Apokalipsa. Bila je podeljena na poglavlja o stoci, vodi i itu, odei i posteljini, gorivu,
toploti i svetlosti. Postojala je i kontrolna lista od pet strana pod nazivom Namirnice koje se lako skladite koja
je obuhvatala od melase do renjeva mesa divljai. A cilj joj je bio da usadi strah u svakog lenjivca koji bi
mogao pasti u iskuenje da odloi za kasnije njihovo pripremanje; u knjizi je uz popis dat i niz fotografija
nesrea koje su se dogodile irom Amerike. U veini sluajeva radilo se o prirodnim fenomenima. Benjenju
umskih poara, nezaustavljenom i nezaustavljivom; o uraganima koji su sravnili sa zemljom gradove na
svom putu. Nekoliko stranica bilo je posveeno poplavi u Solt Lejk Sitiju maja 1983, koja je bila propraena
slikama stanovnika Jute koji grade zidove od vrea peska da zadre vodu. Meutim, slika koja je ostavljala
najjai utisak od svih u ovom katalogu konanih delanja predstavljala je oblak u obliku peurke. Bilo je dato
nekoliko fotografija tog oblaka, a ispod jedne od njih Hokis je pronaao jednostavan potpis:
Prvu atomsku bombu detonirao je u 0530 asova 16. jula 1945, na lokaciji zvanoj Trojstvo njen
tvorac, Robert Openhajmer. Ta detonacija oznaila je poetak poslednjeg doba oveanstva.
Nikakvo daljnje objanjenje nije bilo dato. Cilj knjige nije bio da objasni atomsku bombu i njenu
konstrukciju, ve da bude vodi lanovima crkve Isusa Hrista svetaca sudnjeg dana kako da je preive. Nije
vano. Nisu mu bile potrebne pojedinosti. Bila mu je potrebna samo ta jedna re, Trojstvo, u nekom drugom
kontekstu od onog Otac, Sin i Duh Sveti. Evo je tu. Troje u jednom svedeno na jedno jedino mesto... jedan
jedini dogaaj. Ovo je bilo Trojstvo koje je inilo bespredmetnim sva ostala. U mati dvadesetog veka oblak u
obliku peurke nadnosio se ak i nad samim Bogom.
Ustao je sa knjigom Priprema za Armagedon u ruci i proao kroz haos razbacanih knjiga u prednji
deo radnje. Napolju ga je doekao prizor koji ga je naterao da se ukopa u mestu. Po parkingu je slobodno
tralo na desetine ivotinja. Kuii su se valjali unaokolo, mievi traili zaklon dok su im maii bili za petama;
guteri su se sunali na asfaltu. Pogledao je du niza izloga. Jedan papagaj je izleteo kroz otvorena vrata
radnje Teda Elizanda. Hokis uopte nije poznavao Teda, ali je uo prie o njemu. Poto je i sam bio meta
ogovaranja, uvek je pomno pratio sve to se govorilo o drugima. Elizando je izgubio um, enu i dete. Sada je
Page 234
izgubio i svoje malo utoite u Malu; pustio je sve ivotinje.
U ovom trenutku za njega je bilo mnogo vanije da odnese podatke o Trojstvu Tesli Bombek nego
da tei ili upozori Elizanda, ak i da je znao ta da mu kae. ovek je oigledno znao u kakvoj je opasnosti jer
inae ne bi otvorio vrata kaveza. A to se tie utehe: koje je to rei mogao da mu uputi? Donevi odluku,
Hokis krenu preko parkinga do svojih kola, ali je ponovo bio zaustavljen, ovog puta ne nekim prizorom ve
zvukom: kratkim, bolnim ljudskim krikom. Dolazio je iz radnje sa kunim ljubimcima.
Za deset sekundi se obreo na otvorenim vratima. Unutra je po podu gamizalo jo mnogo ivotinja,
ali nigde nije bilo ni traga njihovom oslobodiocu. Pozvao ga je po imenu.
"Elizando? Je li sve u redu?"
Nije bilo odgovora, i Hokisu pade na pamet da se ovek ubio. Prvo je oslobodio ivotinje, a onda
prerezao vene. Pourio je, zaobilazei uzorke, motke i kaveze. Na pola puta kroz radnju ugledao je
Elizandovo telo prilepljeno za naspramnu stranu jednog poveeg kaveza. Njegovi stanari, malo jato
kanarinaca, bili su u panici, leprali su napred nazad, perje im je letelo iz krila kojima su udarali o icu.
Hokis ispusti knjigu i krenu Tedu u pomo.
"ta si to uradio?" izgovori on dok mu je prilazio. "Isuse, ovee, ta si to uradio?"
Kada je priao telu shvatio je greku. Ovo nije bilo samoubistvo. Rane na licu.... koje je bilo
priljubljeno uz icu... nije sam sebi naneo. Bile su grozne; komadi mesa bili su mu otkinuti sa obraza i vrata.
Krv je curila kroz mreu i prekrila je dno kaveza sa kanarincima, ali je sada ve slabije nadirala. Bio je mrtav
ve nekoliko minuta.
Hokis polako ustade. Ako krik koji je uo nije ispustio Elizando, ta je to onda bilo? Napravio je
korak prema knjizi da je ponovo uzme, ali kada se zaustavio da je podigne, panju mu odvue neko kretanje
izmeu kaveza. Neto nalik na crnu zmiju klizilo je po podu odmah iza Elizandovog lea. Kretalo se brzo, a
oigledna namera mu je bila da se nae izmeu njega i izlaza. Da nije morao da podigne knjigu, moda bi
uspeo da ga pretekne, ali u trenutku kada se doepao Pripreme za Armagedon ve je bilo kod vrata. Poto ga
je sada celog video, nekolike stvari postale su jasne. Da ovo nije bio begunac iz radnje (nijedno domainstvo u
Gaju ne bi ga udomilo). Da je isto toliko liilo na murinu koliko i na zmiju, pa ak je i ta slinost bila
neodreena: istinu govorei, nikada nita slino nije video. I konano, ostavljalo je krvave mrlje po podu
obeleavajui svoje napredovanje; a unutranjost usta bila mu je vlana od krvi. To je bio Elizandov ubica.
Povukao se pred njim, evocirajui Spasiteljevo ime koje je odavno zaboravio:
"Isuse."
Ta re izazvala je smeh nekoga ko se nalazio u stranjem delu radnje. Okrenuo se. Vrata Tedove
kancelarije bila su irom otvorena. Iako u prostoriji iza njih nije bilo prozora, a svetlo nije bilo upaljeno, uspeo je
da nazre priliku oveka koji je prekrtenih nogu sedeo na podu. ak je mogao i da se kladi ko je to: izobliene
crte lica Teslinog prijatelja Raula nisu se mogle zameniti ni sa kojim drugim, ak ni u polutami. Bio je nag.
Upravo ta injenica... njegova nagost, iz koje je proishodila njegova ranjivost... nagnali su Hokisa da zakorai
prema otvorenim vratima. Naavi se pred mogunou da bira izmeu borbe sa zmijom ili njenim
krotiteljem... a oni su sigurno bili u dosluhu... izabrao je krotitelja. Nag ovek koji ui nije predstavljao bog zna
kakvu pretnju.
"ta se to, do avola, ovde dogaa?" upita Hokis dok je prilazio.
ovek se isceri u tami. Osmeh mu je bio vlaan i irok.

"Pravim Likse", odvrati on.
"Likse?"
"Iza tebe."
Hokis nije morao da se okrene kako bi se uverio da mu i dalje nema izlaza odatle. Nije imao
drugog izbora do da ostane gde jeste, iako ga je sve vie plaio prizor pred njim. Taj ovek ne samo da je bio
nag, ve je njegovo telo, od sredine grudi do sredine butina bilo preplavljeno bubama, zalihom hrane za
gutere i ribe iz radnje, koje su ovde utaivale drugaiju glad. Njihovo kretanje mu ga je ukruivalo, njihovo
preduzetnitvo bilo je usredsreeno na njegov povijeni ud. Meutim, jo odvratniji ili gori prizor ekao ga je na
tlu ispred njega: mala gomila ivotinjskog izmeta, pokupljena iz kaveza, usred koje se gnezdilo neko stvorenje.
Ne, nije se gnezdilo, raalo se, nadimalo i razmotavalo pred Hokisom. Podiglo je glavu iz govana, i on vide
da se radi o jo jednom stvorenju koje je ovaj udovini tvorac nazvao Liksom.
Nije ono bilo jedino. Svetlucava oblija odmotavala su se po uglovima male prostorije; bilo ih je
razliitih duina i sva su predstavljala bezoblian mii ija se zloba nazirala u svakom uvijajuem pokretu.
Dva Liksa se pojavie iza svog tvorca. Jo jedan se peo uz tezgu s Hokisove desne strane i nastavio da vijuga
prema njemu. Da bi ga izbegao, zakoraio je unazad, i prekasno shvatio da je tim manevrom doveo sebe
nadohvat druge zveri. Dok si izbrojao do dva, ve mu je bila kod noge, a na tri je poela da se penje uz nju. Po
drugi put je ispustio Armagedon i posegao nanie da udari tu stvar, ali njene razjapljene eljusti prve su
napale, i ta dva istovremena pokreta izbacila su ga iz ravnotee. Posrnuo je unazad prema polici sa kavezima,
oborivi ih nekoliko kada je zamlatarao rukama. I drugi pokuaj da se uhvati za neto, ovaj put za policu, bio je
Page 235
bezuspean. Napravljena tako da izdri samo teinu maia i njihovih kaveza, sruila se pod njegovom, i on
pade na tle, a polica sa svojim teretom srui se na njega. Da nije bilo kaveza moda bi bio pogubljen na licu
mesta, ali oni su usporili nadiranje Liksa od ulaznih vrata i otpozadi prema njemu. Dobio je deset sekundi dok
su pokuavali da se probiju izmeu kaveza, tokom kojih je uspeo da se otkotrlja i spremi da ustane, meutim,
tu nadu je osujetilo stvorenje privreno za njegovu nogu, zarivi mu eljust u meso na bedru. Od bola je na
trenutak obnevideo, a kada je ponovo progledao, ostale zveri su ve pronale put do njega. Jednu od njih
osetio je na stranjoj strani vrata; druga mu se obmotala oko torza. Stao je da doziva u pomo, pre nego to je
dah istisnut iz njega.
"Ovde sam samo ja", stigao je odgovor.
Podigao je pogled prema oveku po imenu Raul koji vie nije uao u izmetu, ve se nadnosio nad
njim... i dalje mu je bio ukruen, i dalje su gamizale po njemu... dok mu je jedan Liks vidio oko vrata. Prva dva
prsta gurnuo mu je u usta i milovao ga po stranjem delu grla.
"Ti nisi Raul", zadahta Hokis.

"Ne."
"Ko..."
Poslednja re koju je uo pre nego to je Liks pojaao svoj stisak oko njegovih grudi, bio je odgovor
na to pitanje. Ime, koje se sastojalo od dva nena sloga. Kiss i soon (poljubac, uskoro). Na kraju je u njima
nazreo proroanstvo. Kiss; soon. Karolina, koja je ekala sa druge strane smrti, sa usnama spremnim da ih
pritisne na njegov obraz. To mu je, posle svih uasa, olakalo poslednje trentuke.
"Mislim da smo se ovde suoili sa izgubljenom stvari", ree Tesla Grilou kada se pojavila iz kue.
Tresla se od glave do pete, toliki asovi napora i tolike povrede uzeli su svoj danak. eznula je za
snom, ali uasavala se pomisli da bi mogla sanjati isti onaj san koji je Vit sanjao prethodne noi: posetu Sutini
koja je nagovetavala da je smrt vrlo blizu. Moda je i bila, ali ona nije htela da zna za to.
Grilo ju je uhvatio za ruku, ali ga je ona oterala.
"Nisi ni ti u stanju da me podri, kao to nisam ni ja u stanju da podrim tebe..."
"ta se dogaa tamo unutra?"
"Rupa je poela ponovo da se otvara. Lii na branu koja samo to se nije razletela."
"Sranje."
Sada je cela kua pucala; palme koje su oiviavale prilazni put otresale su mrtve listove dok su se
ljuljale, prilazni put je pucao kao da neko odozdo udara po njemu ekiem.
"Trebalo bi da upozorim pandure", ree Grilo. "Da im kaem ta se sprema."
"Mislim da smo ovu rundu izgubili, Grilo. Zna li ta je sa Hokisom?"
"Ne."
"Nadam se da e se izvui pre no to prodru."
"Nee."
"Trebalo bi. Nijedan grad nije vredan da se za njega umre."
"Mislim da je dolo vreme da telefoniram, a ti?"
"Kome?" upita ona.
"Abernatiju? Da mu saoptim loe vesti."
Tesla tiho uzdahnu. "Aha, zato to ne uini? Poslednja ekskluzivna vest."
"Vratiu se", ree on. "Nemoj misliti da e se odavde izvui sama, jer nee. Poi emo zajedno."
"Ja nikuda ne idem."
Uao je u kola i tek kada je pokuao da okrene klju shvatio je koliko je podrhtavanje tla postalo
estoko. Kada je konano uspeo da upali kola i, vozei u rikverc prilaznim putem stigne do kapije, otkrio je da
gotovo nema koga da upozori. Povukli su se dobrano niz brdo i ostavili samo jedno vozilo neposredno iza
kapije, sa dva oveka u svojstvu posmatraa. Gotovo uopte da nisu obratili panju na Griloa. Njihova
dvostruka briga... ona profesionalna i ona lina... bila je da motre na kuu i da se pripreme za brzo povlaenje
ako pukotine krenu da se ire u njihovom pravcu. Grilo se provezao pored njih i nastavio niz Brdo. Jedan od
policajaca nie na Brdu napola je pokuao da ga zaustavi, ali on se jednostavno provezao pored njega i uputio
u oping centar. Nadao se da e tamo pronai javni telefon sa koga e moi da pozove Abernatija. Tamo e
pronai i Hokisa, i upozoriti ga, ako ve nije znao, da je igra okonana. Dok se poput pacova u lavirintu
snalazio po ulicama koje su bile ili blokirane ili preorane ili pretvorene u haos, pravio je eksperimente sa
naslovima za ovaj poslednji izvetaj. Kraj sveta je blizu bio je tako obian. Nije eleo da bude samo jo jedan
u dugom nizu proroka koji obeavaju Apokalipsu, ak i ako e ona ovoga puta (konano) uslediti. Kada je
skrenuo u oping centar, neposredno pre nego to je ugledao ivotinjsku urku koja je tamo bila u toku, dobio
je inspiraciju. Pomogla mu je kolekcija Badija Vensa. Iako je oekivao da e tu ideju teko prodati Abernatiju,
bio je uveren da ne postoji prikladniji naslov za ovu priu od Vonja je gotova. Vrste su uivale u pustolovini, ali
ona se bliila kraju.
Page 236
Zaustavio je kola na ulazu parkiralita i iziao da osmotri bizarnu predstavu ivotinja u igri. Na
usnama mu je zaigrao osmeh, iako to nije eleo. Ba su blagoslovene to nita ne znaju: igraju se na suncu
ne podozrevajui koliko su kratkog veka. Preao je preko parkinga i uputio se ka knjiari, meutim, Hokisa
tamo nije bilo. Knjige su bile razbacane po podu, predstavljajui dokaz potrage koja se verovatno zavrila
neuspehom. Nastavio je do radnje sa kunim ljubimcima, u nadi da e nai drutvo i telefon. Iznutra se ula
halabuka ptica: poslednjih zarobljenika radnje. Da je imao vremena, sam bi ih oslobodio. Nema razloga da bar
na trenutak ne vide sunce.
"Ima li koga?" upita on, provirivi kroz vrata.
Jedan gekon mu protra izmeu nogu. Posmatrao ga je kako se udaljava, sa istim pitanjem na
usnama. Nije ga izgovorio. Gekon je protrao kroz krv na putu do vrata; krv je bila posvuda razmazana i njome
je bilo poprskano sve to bi pogledao. Prvo je ugledao Elizandovo telo, a zatim le sadruga, napola zatrpan
kavezima.
"Hokise?" izusti on.
Poeo je da razbacuje kaveze sa tela. U vazduhu se osealo neto vie od mirisa krvi, smrad
izmeta. Zalepio mu se za ake, ali on je nastavio sa poslom dok se nije uverio da je Hokis mrtav. To se
dogodilo kada mu je otkrio glavu. Lobanja je bila smrskana u paramparad, komadii kosti trali su poput
polomljene glinene posude iz kae njegovog uma i ula. Nijedna ivotinja od onih koje su uvane u radnji,
nijedna te veliine, nije bila u stanju da poini takvo divljatvo; niti je bilo lako odgonetnuti koje oruje je to
prouzrokovalo. Nije se zadrao da razmisli o tom problemu, jer je postojala opravdana mogunost da su se
odgovorni jo nalazili u blizini. Osmotrio je pod, traei neko oruje. Uzicu, ogrlicu, bilo ta ime bi mogao da
se odbrani. Potraga ga je odvela do knjige, isputene malo dalje od Hokisovog tela.
Naglas je proitao naslov:
"Priprema za Armagedon?"
Podigao ju je i na brzinu prelistao. Izgleda da je to bio nekakav prirunik o tome kako preiveti
apokalipsu. Bile su to rei mudrosti koje su mormonska braa uputila lanovima crkve, uveravajui ih da e se
sve dobro zavriti; da nad njima bdiju i savetuju ih iva boja uda, Prvo predsednitvo i Vee dvanaest
apostola. Trebalo je samo da prihvate taj savet, duhovno i praktino, i tada e moi da preive sve to im
budunost donese.
"Ako ste pripremljeni, ne treba da se plaite" bila je nada... ne, ubeenost... ovih stranica. "Imajte
ista srca, puno ljubavi za sve, budite pravedni, i ostanite na svetim mestima. Pripremite godinju zalihu."
Nastavio je da je prelistava. Zato je Hokis izabrao upravo ovu knjigu? Uragani, umski poari i
poplave? Kakve oni veze imaju sa Trojstvom?
A onda je ugledao: zrnastu fotografiju oblaka u obliku peurke i rei ispod nje koje su identifikovale
mesto na kome je detonirana.
Trojstvo, Novi Meksiko.
Dalje nije itao. Sa knjigom u ruci istrao je na parking, ivotinje su beale na sve strane pred njim, i
uskoio u kola. Njegov poziv Abernatiju morae da prieka. Kako se jednostavna injenica da je Trojstvo bilo
rodno mesto bombe uklapala u ovu priu nije znao, ali moda e Tesla znati. Pa ak i da ne zna, bie
zadovoljan to je on bio taj koji joj je doneo novosti. Znao je da je bilo apsurdno odjednom postati toliko
zadovoljan sobom, kao da je ovo obavetenje moglo neto da izmeni u stanju stvari. Nastupie kraj sveta
(Vonja je gotova) pa ipak je ovaj deli zagonetke bio dovoljan da bar na trenutak zaboravi na uas te
injenice. Za njega nije bilo veeg zadovoljstva od toga da bude donosilac vesti, glasnik, Nuncio. Tada se
najvie pribliio razumevanju rei srean.
ak i za ono kratko vreme... ne vie od etiri pet minuta... koje je proveo u oping centru, stabilnost
Gaja je bila jo vie poljuljana. Dve ulice koje su bile prohodne dok se sputao sa Brda sada to vie nisu bile.
Jedna je praktino potpuno nestala... zemlja se jednostavno rastvorila i prodrala je... druga je bila zatrpana
dvema kuama koje su se sruile. Pronaao je trei put koji je jo bio prohodan i krenuo uz Brdo, dok je
podrhtavanje tla postajalo tako snano da je povremeno jedva uspevao da upravlja kolima. Tokom njegovog
odsustva, na mestu dogaaja pojavilo se nekoliko promatraa, u tri neobleena helikoptera, od kojih je onaj
najvei lebdeo iznad same Vensove kue, a putnici su nema sumnje pokuavali da procene situaciju. Do sada
ve mora da su pogodili da nije re ni o kakvom prirodnom fenomenu. Moda su ak znali i osnovni uzrok.
D'Amur je kazao Tesli da su najvii od najviih znali za postojanje Iada. Ako je to bilo tano, onda je ve pre
mnogo asova teka artiljerija trebalo da opkoli kuu, umesto nekolicine prepadnutih pajkana. Moda ti
generali i politiari nisu verovali u dokaz u svojim rukama? Da nisu moda bili suvie veliki pragmatiari da bi
mogli pomisliti kako njihovo carstvo moe ugroziti neto to pripada drugoj strani snova? Nije ih krivio. Jo pre
sedamdeset dva sata ni sam ne bi u tako neto ni na trenutak poverovao. Proglasio bi to za besmislicu: kao to
bi i prie o Bojim ivim proroanstvima u knjizi na seditu pored njega, proglasio za previe razbuktalu matu.
Ako posmatrai ostanu tamo gde jesu, iznad pukotine, imae prilike da promene miljenje. Videti znai
poverovati. A oni e i te to ta videti.
Kapija Kunievog Oka bila je sruena; isto kao i granini zid imanja. Ostavio je kola ispred gomile
Page 237
uta i, steui knjigu, stao da se penje prema kui na ijem proelju se smestilo neto za ta je u prvi mah
pomislio da je senka oblaka. U prilaznom putu su se otvorile pukotine tako da je morao da pazi kuda staje,
dok mu je koncentraciju pomuivala uznemirenost koja je vladala u atmosferi oko kue. to se vie pribliavao
kui, to je senka, kako se inilo, postajala tamnija. Iako je sunce i dalje prilo njegov potiljak i proelje
Kunievog Oka koje je liilo na kola-na-kii, ceo prizor bio je sumoran, kao da je sve premazano slojem
prljave ocakline. Glava ga je bolela od tog prizora; probadali su ga sinusi, u uima mu je pucalo. Pored ovih
manjih neprijatnosti, mnogo snanije ga je uznemiravao opipljivi oseaj straha koji je sve vie rastao u njemu
sa svakim napravljenim korakom. Glava je poela da mu se puni bolesnim slikama, izabranim iz godina koje
je proveo u redakcijama desetine novinskih kua, gledajui u fotografije koje nijedan izdava, ma koliko bio
gnusan, ne bi objavio. Bilo je tu automobilskih nesrea, razume se, i sruenih aviona... raskomadanih tela koja
nikada vie nee moi da budu sastavljena. Neizbeno su se tu nali i prizori ubistava. Ali nisu oni predvodili
ovaj napad, ve slike nevinih, i onoga to je njima uinjeno. Bebe i deca, prebijeni, osakaeni, baeni na
ubre; maltretirani bolesni i stari; ponieni zaostali. Toliko okrutnosti, a sva ta okrutnost ispunjavala mu je
glavu.
"Iadi", uo je Teslin glas, pa je skrenuo pogled u njegovom pravcu. Vazduh izmeu njih je bio gust,
njeno lice zrnasto, kao da je reprodukovano. Nestvarno. Nita na njemu nije bilo stvarno. Slike na ekranu.
"Iadi dolaze", ree ona. "To je ono to osea. Trebalo bi da ode odavde. Nema svrhe da
ostaje..."
"Ne", izusti on, "imam... poruku."
S tekom mukom se usredsreivao na tu misao. Nevini su nastavili da se pojavljuju, jedni za
drugim, sa raznovrsnim ranama.
"Kakvu poruku?" upita ona.
"Trojstvo."
"ta je s njim?"
Vikala je, shvati on, ali njen glas se ipak jedva uo.
"Grilo, kazao si Trojstvo."
"Da?"
"ta je s njim?"
Gledalo ga je toliko oiju. Ni o emu drugom nije mogao da misli, osim o njihovoj patnji i nemoi.
"Grilo!"
Usredsredio je to je bolje mogao panju na enu koja je njegovo ime izvikivala apatom.
"Trojstvo", ponovi ona.
Znao je da se odgovor na njeno pitanje nalazi u knjizi koju je drao, mada su ga oi, i bol u tim
oima, i dalje ometali. Trojstvo. ta to bee Trojstvo? Podigao je knjigu i dao joj je, ali im ju je uzela od njega
setio se.
"Bomba", izgovori on.
"Molim?"
"Trojstvo je mesto na kome su aktivirali prvu atomsku bombu."
Video je kako joj se licem razlee razumevanje.
"Shvata?" upita on.
"Da. Isuse! Da!"
Nije se ni potrudila da otvori knjigu koju je doneo, samo mu je rekla da se skloni odatle, da se
povue ka putu. Sluao ju je to je bolje mogao, ali bio je svestan da mora da prenese jo neko obavetenje.
Neto gotovo isto tako vano kao i Trojstvo; neto to je takoe bilo vezano za smrt. Koliko god da se trudio
nije mogao da se seti.
"Vrati se", ponovi mu ona. "Sklanjaj se iz ovog kala."
On klimnu, svestan da joj nije ni od kakve koristi, i stade da posre kroz zagaeni vazduh; to se
vie udaljavao od kue, to je sunce sjajnije sijalo, a slike mrtvih nevinih rtava prestajale da dominiraju
njegovim mislima. Kada je zavio za okuku na prilaznom putu, i ponovo ugledao Brdo, setio se obavetenja
koje nije uspeo da isporui. Hokis je mrtav; ubijen; glava mu je smrskana. Neko ili neto je poinilo to ubistvo,
i jo je na slobodi u Gaju. Mora se vratiti da joj to kae; da je upozori. Saekao je jedan trenutak, kako bi
dozvolio slikama koje je izazvala blizina Iada da iile iz njegovog korteksa. Nisu sasvim nestale; znao je da e
se istog trenutka kada krene nazad prema kui vratiti jo snanije. Zagaeni vazduh koji ih je doneo irio se i
ve ga je ponovo sustigao. Pre nego to ga ponovo opije, izvukao je naliv-pero koje je poneo iz motela u
sluaju da se ukae potreba za pravljenjem beleaka. Poneo je i hartiju, sa recepcije, meutim, parada
okrutnosti ponovo ga je saletela pa se uplaio da e mu misao pobei dok nae notes, tako da je jednostavno
re navrljao na nadlanici.
"Hok...", bilo je sve to je uspeo. A onda su njegovi prsti izgubili mo da piu, a um da zadri bilo
ta osim bola za mrtvim nevinim rtvama i misao da mora ponovo videti Teslu. Poruka i glasnik spojeni u
jedno; okrenuo se i posrui krenuo nazad u oblak uticaja Iada. Ali kada je stigao do mesta na kome se ranije
Page 238
nalazila ena koja je apatom vikala, utvrdio je da je ona otila jo blie izvoru ovih okrutnosti; podozrevao je
da njegov zdrav razum ne bi preiveo ako bi je tamo sledio.
Toliko toga je odjednom dobilo smisao za Teslu, ne samo atmosfera predoseanja koje ju je uvek
obuzimalo u Petlji, naroito dok je prolazila kroz grad. Videla je film o detonaciji te bombe, i o unitenju grada,
u dokumentarcima o Openhajmeru. Kue i radnje koje su je toliko zbunjivale bile su podignute da bi bile
pretvorene u pepeo, kako bi tvorci bombe mogli da na delu prate gnev svoje bebe. Nije udo to je pokuala
da tamo smesti radnju filma o dinosaurusima. Njen dramaturki instinkt bio je ispravan. Ovo je bio grad koji je
ekao na sudnji dan. Pogreila je samo u pogledu udovita. Kisun nije mogao da nae bolje mesto na kome
bi sakrio dokaze svoga zloina. Kada doe do bleska, tela e potpuno nestati. Odlino je mogla da zamisli
kakvo perverzno zadovoljstvo ga je proimalo dok je smiljao jedno tako sloeno delo, znajui da je oblak koji
je unitio oal bio jedna od najneizbrisivijih slika ovoga veka.
Ali doskoeno mu je. Meri Murales ga je zarobila u Petlji, i sve dok ne uspe da pronae novo telo u
kome e moi da ode iz nje bie njen zatvorenik koji vlastitom voljom odlae trenutak detonacije. iveo je
poput oveka koji dri prst u pukotini na brani svestan da e onog trenutka kada zanemari svoju dunost brana
odleteti u vazduh i savladati ga. Nije udo to je re Trojstvo izazivala zbrku u njegovim mislima. Tim imenom
zvao se uas koji ga je opsedao.
Da li je postojao nain da se ovo saznanje upotrebi protiv Iada? Dok se vraala u kuu pala joj je na
pamet jedna neobina mogunost, ali bila joj je potrebna Dafova pomo.
Teko je bilo suvislo razmiljati u sadrini septike jame koja se prelivala iz pukotine, ali ona je ve
imala i ranije prilike da se bori protiv uticaja raznih filmskih producenata i amana, tako da je bila u stanju da
ono najgore zadri na odstojanju. Meutim, uticaj je postajao sve jai, to su se Iadi vie pribliavali pragu.
Pokuala je da ne razmilja o razmerama njihove pokvarenosti ako je ve i ovo, puki apat o njihovom
pribliavanju, bilo u stanju da tako duboko utie na psihu. Ni u jednom od svojih pokuaja da zamisli prirodu te
invazije nije uzela u obzir mogunost da njihovo oruje moe biti ludilo. Ali moda je bilo. Iako je bila u stanju
da za izvesno vreme odbije ovaj napad ogavnosti, znala je da e, pre ili kasnije, pokleknuti pred njim. Nijedan
ljudski um nije bio u stanju da ga zauvek zadri na rastojanju i nee imati izbora, morae, kada upije te uase,
utoite da potrai u ludilu. Iad Urobori e vladati planetom ludaka.
Daf je, razume se, ve bio na putu da doivi mentalni kolaps. Nala ga je kako stoji na vratima
prostorije u kojoj je upranjavao Umetnost. Pukotina je u potpunosti ovladala prostorom iza njega. Pogledavi
kroz ta vrata po prvi put je stvarno razumela zato su Sutinu zvali morem. Talasi mrane energije
zapljuskivali su obale Kozma, prelivajui se kroz pukotinu. Iza njih ugledala je jo neko kretanje, ali samo na
trenutak. Daf je priao o planinama koje se kreu; i buvama. Meutim, Teslin um se usredsredio na jednu
drugu sliku kako bi okarakterisao zavojevae. Bili su divovi. ivi uasi njenih najranijih nonih mora. esto su,
pri tim dejim susretima, imali lica njenih roditelja, injenica iz koje je njen psihoanalitiar mnogo toga izvukao.
Ali ovo su bili divovi drugaijeg reda. Ako su uopte imali lica, u ta je sumnjala, nemogue ih je kao takve bilo
upiti. U jedno je bila sigurna: oni nisu bili brini roditelji.
"Vidi li?"upita Daf.
"Oh da", odvrati ona.
Ponovio je pitanje, tananim glasom kakav nikada do tada nije ula.
"Vidi li, tata?"

"Tata?" ponovi ona.
"Ne bojim se, tata", nastavio je glas koji je izlazio iz Dafa. "Oni me nee povrediti. Ja sam Deak-
Smrt."
Sada je shvatila. Daf ne samo da je gledao oima Tomi-Reja, ve je i govorio deakovim glasom.
Izgubila je oca tako to ga je istisnuo sin.
"Dafe!" ree ona. "Sasluaj me. Potrebna mi je tvoja pomo! Dafe?" Nije odgovorio. Izbegavajui
da gleda u pukotinu koliko god je to mogla, ona mu prie i uhvati ga za iscepanu koulju, vukui ga prema
ulaznim vratima. "Randolfe!" povika ona. "Mora razgovarati sa mnom."
ovek se isceri. To nije bio izraz koji je ikada pripadao tom licu. Bio je to osmeh kalifornijskog
princa, irok, koji je otkrivao zube. Ona ga pusti.
"Ba si mi od neke pomoi", ree ona.
Nije imala vremena da ga izvue iz pustolovine koju je proivljavao sa Tomi-Rejem. Ono to je
planirala morae da obavi sama. Pretpostavljala je da je lako bilo doi na tu zamisao, ali prokleto teko... ako
ne i nemogue... sprovesti je u delo. Meutim, nita drugo joj nije preostalo. Ona nije bila nikakav veliki aman.
Nije mogla da zapeati pukotinu. Ali je moda mogla da je premesti. Ve dva puta je dokazala da poseduje
mo da ulazi i izlazi iz Petlje. Da raini sebe... i druge... u mislima, i prebaci ih u Trojstvo. Da li bi takoe
mogla da izvede taj skok sa mrtvom materijom? Drvetom i malterom? Delom kue, na primer? Ovim delom
ove kue, na primer? Da li je mogla da raini deli Kozma koji su ona i pukotina naseljavali, i premesti ga u
Page 239
Nultu Taku, u kojoj je odbrojavala sila koja je bila u stanju da obori divove pre no to raire svoje ludilo?
Odgovora na ta pitanja nije bilo s ove strane pokuaja da se to izvede. Ako ne uspe, odgovor e biti
ne. To je bar jednostavno. Nekoliko trenutaka bie mudrija zahvaljujui svom neuspehu pre nego to mudrost,
neuspeh i njene tenje da se igra amana ne postanu akademska stvar.
Tomi-Rej se ponovo oglasio, njegov monolog je sada preao u nepovezano brbljanje.
"...gore kao Endi..." govorio je, "...samo vie.... vidi li me, tata? ...gore kao Endi... vidim obalu! Vidim
obalu!"
Bar je to imalo nekog smisla. Bio je nedaleko Kozma, mogao je da ga vidi, to je znailo da su Iadi
gotovo isto tako blizu.
"...Deak-Smrt..." poeo je ponovo da govori, "... ja sam Deak-Smrt..."
"Zar ne moe da ga iskljui?" upita ona Dafa, svesna da je ne uje.
"Ju-huuu!" vikao je deak. "Evo nas! Evo nas... dolazimo!"
Nije pogledala unazad prema pukotini da vidi naziru li se divovi, iako je bila u velikom iskuenju da
to uini. Doi e trenutak kada e morati da im pogleda u oi, ali jo nije bila spremna na to; nije bila smirena,
nije jo zasukala rukave. Povukla se jo jedan korak prema ulaznim vratima i vrsto epala dovratak. Pod
prstima je bio tako prokleto vrst. Njen zdrav razum bunio se protiv ideje da neto tako vrsto premesti na
drugo mesto u drugo vreme. Rekla je svom zdravom razumu da se jebe. On i ludilo koje je bljuvala pukotina
nisu predstavljali suprotnosti. Razum ume da bude okrutan; logika moe da bude okrutna. Postojalo je jo
jedno stanje uma koje je odbacivalo takve naivne dihotomije; ono je crplo snagu iz toga to se nalazilo u
meustanjima.
Sve stvari svim ljudima.
Iznenada se setila onoga to je D'Amur kazao, da krue prie o nekom spasitelju. Pretpostavila je
da misli na Dafa, meutim, traila ga je suvie daleko. Ona je bila taj spasitelj. Tesla Bombek, divlja ena iz
Zapadnog Holivuda, naopaka i uskrsnula.
To saznanje ulilo joj je novu veru; a sa verom dolo je i saznanje kako da na jednostavan nain ipak
ostvari svoj naum. Nije pokuala da zatomi idiotske uzvike Tomi-Reja, niti da skrene pogled sa otromboljenog i
poraenog Dafa, kao ni da porekne celu tu glupost o tome da neto vrsto postane misao i da misao
premesti vrsto. Sve je to bilo deo nje, ak i sumnja. Moda naroito ona. Nije morala da porie zbrku i
suprotnosti da bi bila mona; trebalo je da ih prigrli. Da ih prodre ustima svoga uma, savae, proguta. Sve je
to bilo jestivo. I vrsto i nevrsto, ovaj i onaj svet, sve su to bile jestive i pokretne poslastice. Poto je postala
toga svesna, nita nije moglo da je odvue od stola.
Pogledala je u pukotinu, u sred srede.
"ak ni ti", ree ona i poe da jede.
Kada se Grilo naao na dva koraka od ulaznih vrata, nevini su se vratili po njega, napavi ga ovako
blizu pukotine, jo nemilosrdnije nego ranije. Izgubio je mo da krene bilo napred bilo nazad, dok su
brutalnosti nicale oko njega. Kao da je gazio po malim, krvavim telima. Okrenula su svoja uplakana lica prema
njemu, ali on je znao da im nema pomoi. Ne sada. Senka koja se kretala preko Sutine donela je sa sobom
kraj milosru. Niti e se njena vladavina ikada okonati. Njoj nikada nee biti sueno; nikada nee polagati
raune.
Neko je proao pored njega prema vratima, neko jedva vidljivo oblije u vazduhu nabubrelom od
patnje. Grilo je uloio veliki napor da se uhvati za vrsti prizor tog oveka, ali je uspeo samo da na sasvim
kratko ugleda razbojniko lice, krupnih kostiju i upalih obraza. Potom je stranac zamakao u kuu. Kretanje na
tlu oko njegovih nogu odvuklo mu je pogled od vrata na pod. Jo je video deja lica, ali uas je sada postao
jo izopaeniji. Crne zmije, debele kao ruka, puzale su preko dece sledei oveka unutra. Zapanjen, napravio
je korak napred u u ludoj nadi da e zgaziti jednu ili moda sve. Taj korak ga je samo jo vie pribliio ivici
ludila, koje je paradoksalno podarilo snagu njegovom krstakom pohodu. Napravio je jo jedan korak, zatim i
trei, pokuavajui da spusti petu na glave tih crnih zveri. etvrti korak ga je preneo preko praga kue i uveo u
jedno potpuno drugaije ludilo.
"Raule?"
Od svih ljudi, Raul.
Zakoraio je preko praga upravo u trenutku kada se uhvatila ukotac sa zadatkom koji je bio pred
njom; njegova pojava ovde delovala je tako okantno da je umalo nije pripisala nekoj mentalnoj zabludi,
meutim, nikada jo u ivotu nije bila u toj meri sigurna u rad svog uma. Ovo nije bila halucinacija. On je bio
ovde glavom i bradom, sa njenim imenom na usnama, i izrazom dobrodolice na licu.
"ta e ti ovde?" upita ona, osetivi da joj stvari izmiu.
"Doao sam po tebe", glasio je njegov odgovor. U stopu iza odgovora, i iza njega, dolo je mrano
saznanje ta je pod tim podrazumevao. Preko praga su u kuu uklizavali Liksi.
"ta si to uinio?" upita ona.
Page 240
"Rekao sam ti", odvrati on. "Doao sam po tebe. Svi smo doli."
Udaljila se korak od njega, ali poto je pukotina zauzimala pola kue, a Liksi su uvali vrata, mogla
je jedino da pobegne uz stepenice. U najboljem sluaju to bi joj donelo privremeno odlaganje smrtne kazne.
Tamo gore bi se nala u zamci i preostalo bi joj samo da eka da je pronau kada im se to prohte, samo to
ne bi morali da se trude. Kroz nekoliko minuta, Iadi e se obresti u Kozmu. Posle toga, smrt e moda ak
postati dobrodola. Mora ostati prisebna bez obzira na Likse. Ona je ovde hitno morala da obavi jedan posao.
"Sklanjaj se od mene", obrati se ona Raulu. "Ne znam ta e ovde, ali dri se na odstojanju!"
"Doao sam da vidim dolazak", odvrati Raul. "Moemo ga ovde zajedno doekati."
Raulova koulja bila je otkopana, pa je na trenutak oko njegovog vrata ugledala poznati predmet:
medaljon oala. Postala je sumnjiava: ovo uopte nije bio Raul. Nije se ponaao kao uplaeni Nunciant koga
je srela u Misiji svete Katarine. Iza njegovog polumajmunskog lica krio se neko drugi: ovek koji joj je prvi
pokazao zagonetni znak oala.
"Kisun", izusti ona.
"Pokvarila si mi iznenaenje", primeti on.
"ta si uinio Raulu?"
"Obeskuio ga. Zaposeo njegovo telo. Nije bilo teko. Imao je u sebi puno Nuncia. To ga je uinilo
upotrebljivim. Uvukao sam ga u Petlju, isto kao i tebe. Samo to on nije bio dovoljno pametan da mi se odupre
onako kao to ste to uinili ti i Randolf. Dosta brzo se predao."
"Ubio si ga."
"Oh ne", nemarno odvrati Kisun. "Njegov duh je iv i rita se. titi moje telo od vatre dok se ne vratim
po njega. Ponovo u se useliti u njega kada izie iz Petlje. Svakako ne elim da ostanem u ovome. Odvratno
je."
Krenuo je na nju sasvim iznenada, okretno kako to samo Raul ume, skoivi da je uhvati za ruku.
Vrisnula je zbog snage njegovog stiska. Ponovo joj se osmehnuo, naavi se pored nje u dva brza koraka,
tako da se njegovo lice nalo do njenog u jednom otkucaju srca.
"Imam te", ree on.
Pogledala je pored njega prema vratima, na kojima je stajao Grilo, zurei u pukotinu, o koju su se
sve ee i jae razbijali talasi Sutine. Uzviknula je njegovo ime, ali on nije reagovao. Znoj mu se cedio niz
lice; pljuvaka kapala iz otromboljenih eljusti. Kuda god da je lutao, nije bio kod kue.
Da je bila u stanju da se uvue u Griloovu lobanju, shvatila bi njegovu opsednutost. Kada je
prekoraio prag, nevini su nestali iz oka njegovog uma, a zamenio ih je jo vei jad. Pogled mu je privukao
talas i u njemu je ugledao uase. Najblie obali nalazila su se dva tela, koja su prvo bila gurnuta ka Kozmu, a
onda ih je podvodna struja povukla nazad pretei da ih udavi. Poznavao ih je, mada su im lica bila strano
izmenjena. Jedno je bila Do-Bet MekGir. Drugo Haui Kac. Dalje na talasima uinilo mu se da je na trenutak
ugledao treu priliku, bledu naspram tamnog neba. Ovu nije poznavao. Na licu nije bilo mesa po kome bi
mogao da je prepozna. On je predstavljao glavu-smrti, jaui na talasu.
Meutim, dalje na puini poinjao je pravi uas. Masivne prilike trunu, vazduh oko njih gust od
aktivnosti, muve veliine ptica hrane se njihovom pokvarenou. Iad Urobori. ak i u ovom trenutku, iako
hipnotisan, njegov um (inspirisan Sviftom) traio je rei kojima bi opisao taj prizor, ali kada se radilo o zlu
renik je bio jako siromaan. Pokvarenost, nepravda, bezbonost: ta su bila ova jednostavna stanja pred
takvim neublaivim sutinama? Hobiji i zabave. istai nepca izmeu opakijih jela. Gotovo da je zavideo
onima koji su bili blie tim uasima na shvatanju koje je moda dolazilo sa blizinom...
Haui, koga su pomamni talasi bacakali tamo-amo, mogao je da mu kae par stvari. Dok su im se
Iadi pribliavali, setio se gde je ve jednom iskusio taj uas: u klanici u ikagu u kojoj je radio pre dve godine.
Seanja na taj mesec ispunila su mu glavu. Klanica u leto, krv se zgruava u slivnicima, ivotinje prazne
beike i creva na zvuk smrti koja im predstoji. ivot se pretvara u meso jednim jedinim pucnjem. Pokuao je
da preko tih odvratnih slika pogleda u Do-Bet, s kojom je dovde stigao, ali nije uspeo dovoljno brzo da ih
dovede do obale i spase od koljaa koji su im bili za petama. Meutim, pogled na nju, koji je mogao da mu
ublai ove poslednje trenutke oaja, bio mu je uskraen. Pred oima mu je bila samo stoka terana na rampe,
drek i krv koje su spirali crevima sa vodom, i trzava trupla zakaena za slomljenu nogu i slata u nizu na
vaenje utroba. Isti uas ispunjavao mu je glavu sve vreme.
Mesto s druge strane talasa nije video, ba kao ni Do-Bet, tako da nije imao pojma koliko su
daleko... ili zapravo koliko su blizu... njegovih obala. Da je imao mo vienja, ugledao bi obuzetog oca
Do-Bet, kako govori glasom Tomi-Reja:
"...evo nas, dolazimo! ...evo nas, dolazimo..."
- i Griloa kako zuri u Iade; i Teslu na ivici da izgubi ivot zbog oveka koga je dozivala...
"Kisune! Za boga miloga! Pogledaj ih! Pogledaj!"
Kisun pogleda u pravcu pukotine, i tovara koji je donosila plima.
"Vidim ih", ree on.
"Misli da mare za tebe? Ako prou, zavrie isto kao i svi mi!"
Page 241
"Ne", odvrati on. "Oni donose novi svet, a ja sam zaradio mesto u njemu. Visoko mesto. Zna koliko
sam godina ekao na ovo? Planirao? Ubijao? Nagradie me."
"Da nisi moda potpisao ugovor? Ima li ti to napismeno?"
"Ja sam njihov oslobodilac. Ja sam ovo omoguio. Trebalo je da se pridrui timu jo onda u Petlji.
Trebalo je da mi nakratko pozajmi svoje telo. Zatitio bih te. Ali ne. Bila si ambiciozna. Kao i on." Pogledao je
Dafa. "Isto je i sa njim. Morao je dobiti pare kolaa. Oboje ste se njime zagrcnuli." Svestan da Tesla sada ne
moe da ode, jer nije imalo kuda da se ode, pustio ju je i zakoraio prema Dafu. "On je stigao blie od tebe,
ali, dabome, imao je muda."
Iz Dafa vie nisu dopirali ushieni uzvici Tomi-Reja. ulo se samo tiho stenjanje, koje je mogao
isputati otac, ili moda sin, ili moda obojica.
"Treba da vidi", obrati se Kisun izmuenom licu. "Dafe. Pogledaj me. elim da vidi!"
Tesla se okrenu ponovo prema pukotini. Koliko jo talasa pre nego to Iadi stignu do obale?
Desetak? Upola manje?
Kisun se sve vie nervirao zbog Dafa. Poeo je da ga trese.
"Pogledaj me, proklet bio!"
Tesla ga je pustila da besni. To joj je pruilo trenutni predah; trenutak u kome je jednostavno mogla
ponovo da otpone proces premetanja u Petlju.
"Probudi se i pogledaj me, seronjo. Ovde Kisun. Iziao sam! Iziao!"
Dozvolila je da njegova tirada postane deo prozora koji je iscrtavala. Nita ne sme biti izostavljeno.
Daf, Grilo, vrata koje vode u Kozm i, razume se, vrata u Sutinu, sve to treba da bude prodrano. ak i ona,
prodira, mora biti deo ovog premetanja. Savakana i ispljunuta u neko drugo vreme.
Kisunovi povici iznenada prestadoe.
"ta to radi?" upita on, okrenuvi se da je pogleda. Njegove ukradene crte lica, nenaviknute da
izraavaju bes, bile su groteskno izuvijane. Nije dozvolila da je taj prizor omete. I to je bilo deo prizora koji je
trebalo progutati. Bila je dorasla tome.
"Da se nisi usudila!" ree Kisun. "uje li me?"
ula je i nastavila da jede.
"Upozoravam te", ree on, krenuvi nazad u njenom pravcu. "Da se nisi usudila!"
Negde u pukotinama seanja Randolfa Dafa stadoe da odjekuju ove etiri rei, kao i nain na koji
su izgovorene. Jednom se nalazio u nekoj kolibi, zajedno sa ovekom koji ih je izgovorio upravo na isti taj
nain. Seao se ustajale toplote kolibe i mirisa vlastitog znoja. Seao se koatog starkelje koji je uao iza
vatre. A najbolje od svega se seao rei koje su tom prilikom bile izmenjene, a koje su mu se sada vratile iz
prolosti:
"Da se nisi usudio."
"Kao da mae crvenom maramom biku pred oima. Video sam svata... inio svata..."
Podstaknut reima, setio se kretnje. Svoje ake kako se sputa u dep sakoa, traei tupi no koji je
tamo ekao. No sa apetitom za otvaranje zapeaenih i tajnih stvari. Kao na primer pisama; kao na primer
lobanja.
Ponovo je zauo rei...
"Da se nisi usudio."
...koje su mu omoguile da razabere prizor pred sobom. Njegova ruka, ista parodija snanog uda
kakav je nekada posedovao... krenu ka depu. Svih ovih godina nikada se nije razdvajao od noa. Jo je bio
tup. Jo je bio gladan. Njegovi usahli prsti stegnue se oko drke. Oi mu se usredsredie na glavu oveka koji
je govorio iz njegovih seanja. Predstavljao je odlinu metu.
Tesla je krajikom oka primetila pokret Dafove glave; videla ga je kako se odguruje od zida i
poinje da die desnu ruku negde od depa. Nije videla ta dri u njoj, sve do poslednjeg trenutka, kada su se
Kisunovi prsti ve vrsto stezali oko njenog vrata, a Liks joj se obmotavao oko cevanica. Nije dozvolila da ovaj
napad zaustavi premetanje. I on je postao deo slike koju je prodirala. A sada Daf. I njegova podignuta
aka. I no koji je konano ugledala kako se presijava u njegovoj podignutoj aci. Podignutoj, sputenoj,
zarivenoj u stranju stranu Kisunovog vrata.
aman je vrisnuo, pustio njen vrat i akama se uhvatio za potiljak kako bi se zatitio. Dopao joj se
njegov vrisak. Izraavao je bol neprijatelja, posle ega njena mo kao da je jo vie ojaala, a zadatak koga
se prihvatila iznenada je postao laki nego ikada; kao da je deo Kisunove snage preao u nju putem zvuka.
Osetila je prostor koji su naseljavali u ustima svoga uma i poela da vae. Kua se zatresla kada je znatan
njen deo bio otkinut i premeten u zatvorene trenutke Petlje.
Istog asa, svetlost.
Kroz vrata je proticala svetlost stalne zore iz Petlje. Sa njom je stigao i isti onaj vetar koji joj je duvao
u lice uvek kada se ovde nalazila. Duvao je kroz predvorje, odnosei sa sobom deo prljavtine Iada, koju je
razvejavao preko pustopoljine. Kada je to prolo. primetila je kako sa Griloovog lica nestaje staklasti izraz.
epao je dovratak, stao da mirka na svetlosti i da trese glavom poput psa koga izluuju muve.
Page 242
Poto im je tvorac bio ranjen, Liksi su odustali od napada, ali nije se nadala da e je zadugo ostaviti
na miru. Pre no to uspe da ih preusmeri, uputila se prema vratima, zastavi samo kako bi gurnula Griloa
ispred sebe.
"ta si to, za ime Boga, uinila?" upita on kada su zakoraili na isprano pustinjsko tlo.
Stala je da ga pouruje to dalje od premetenih prostorija, koje su se, ostavi bez strukture koja bi
rasporedila teret snanih talasa Sutine, ve slamale po svim uglovima.
"Hoe prvo dobre ili loe vesti?" upita ona.
"Dobre."
"Ovo je Petlja. Prenela sam deo kue..."
Poto je sve bilo gotovo, ni sama nije mogla da poveruje da je uspela.
"Jesam,", ree ona, kao da joj je Grilo protivureio. "Da me jebe, jesam!"
"Zajedno sa Iadima?" upita Grilo.
"Pukotinom i svime to se nalazilo s druge strane takoe."
"Koje su onda loe vesti?"
"Ovo je Trojstvo, sea se? Nulta Taka?"
"Oh Isuse."
"A to..." ona pokaza ka elinoj kuli, koja se nalazila na svega otprilike etvrt milje od mesta na
kome su stajali, "... to je bomba."
"Kada e da eksplodira? Imamo li vremena..."
"Ne znam", odvrti ona. "Moda nee biti detonirana sve dok je Kisun iv. On je sve ove godine
zadravao taj trenutak."
"Postoji li put odavde?"
"Da."
"U kom je pravcu? Hajdemo."
"Ne trai vreme na elje, Grilo. Odavde neemo ivi izii."
"Moe nas izvesti u mislima. U mislima si nas i dovela ovamo."
"Ne. Ja ostajem. Moram videti kraj."
"Ovo jeste kraj", ree on, pokazujui prema delu kue. "Pogledaj."
Zidovi su se ruili u oblacima praine, poputajui pod talasima Sutine. "Kakav jo kraj eli?
Gubimo se odavde."
Tesla je pogledom traila Kisuna ili Dafa u toj zbrci, ali se eter san-mora prelivao u svim pravcima;
bio je suvie gust da bi ga vetar sada mogao razneti. Oni su bili negde u njemu, ali ih nije videla.
"Tesla? Slua li ti mene?"
"Bomba nee eksplodirati dok je Kisun iv", ree ona. "On odlae taj trenutak..."
"To si ve rekla."
"Ako eli da bei odavde, mogao bi i da uspe. Izlaz je u onom pravcu." Pokazala je na drugu
stranu oblaka kroz grad i napolje na drugu stranu. "Bie najbolje odmah da krene."
"Smatra me kukavicom."
"Jesam li ja to rekla?"
Talas etera je u kovitlacu dolazio u njihovom pravcu.
"Ako namerava da ide, idi", ree ona, pogleda uprtog u ostatke predvorja i hodnika Kunievog
Oka. Iznad svega, jedva vidljiva kroz deo Sutine koji se prelivao, u vazduhu visila je pukotina. Udvostruila je
veliinu u prostoru izmeu dva treptaja, rasporivi se. Bila je spremna da ugleda divove. Meutim, prvo je
ugledala ljudska oblija, dva, izbaena navie, pa napolje na ovu sprenu obalu.
"Haui?" izgovori ona.
To je bio on. A pored njega, Do-Bet. Videla je da im se neto dogodilo. Lica i tela su im bila sva
zarasla u rastinje, kao da su pustila izdanke nekog bezvrednog cveta. Hrabro se suprotstavila narednom
talasu etera kako bi se vratila do njih, izvikujui njihova imena dok je koraala. Prva je pogled podigla Do-Bet.
Vodei Hauija za ruku potraila je Teslu u tom meteu.
"Ovuda", ree Tesla. "Morate se udaljiti od rupe..."
Okaljani eter je izazivao komare. Traili su da budu vieni. Meutim, Do-Bet je izgleda bila u
stanju da se u mislima probije kroz njih i postavi jednostavno pitanje.
"Gde smo?"
Jednostavan odgovor na to pitanje nije postojao.
"Grilo e ti rei", odvrati ona. "Kasnije. Grilo?"
Bio je tu i ve je u oima imao isti onaj smeteni izraz koji je u njima videla na vratima Kunievog
Oka.
"Deca", izgovori on. ""Zato uvek deca?"
"Ne znam o emu govori", ree mu ona. "Sluaj me, Grilo."
Page 243
"Slu... sluam te", odvrati on.
"eleo si da izie odavde. Rekla sam ti put, sea se?"
"Kroz grad."
"Kroz grad."
"Na drugu stranu."
"Tako je."
"Povedi sa sobom Hauija i Do-Bet. Moda jo moete da ih preteknete."
"Da preteknemo ta?" upita Haui, jedva podigavi glavu. udovino rastinje ju je vuklo nanie.
"Iade ili bombu", odgovori mu Tesla. "Izaberi. Moe li da tri?"
"Moemo da pokuamo", ree Do-Bet. Pogledala je u Hauija. "Moemo da pokuamo."

"Krenite. Svi."
"Jo... ne shvatam..." poe Grilo, iji je glas odavao uticaj Iada.
"Zato ja moram da ostanem?"
"Da."
"To je bar jednostavno", ree ona. "Ovo je poslednji sud. Sve stvari svim ljudima, sea se?"
"Prokleto glupo", ree on, zadravi pogled na njoj kao da mu je to pomagalo da ludilo dri na
odstojanju.
"Prokleto tano", ree ona.
"Tolike stvari..." poe on.
"ta?"
"Nisam ti kazao."
"Nisi ni morao. A nadam se da nisam ni ja."
"Bila si u pravu."
"Osim u jednom. Neto je trebalo da ti kaem."
"ta?"
"Trebalo je da kaem..." poe ona; zatim razvue usta u irok osmeh, gotovo zanesen koji nije
morala da glumi jer je dolazio sa nekog zadovoljnog mesta u njoj; njime je okonala reenicu kao to je
okonala tolike telefonske razgovore koje su vodili i okrenula se, uputivi se u naredni talas koji je dolazio iz
pukotine, u koji je znala da ne moe da je sledi.
Neko je nailazio njenim putem; jo jedan pliva u san-moru, izbaen na obalu.
Tomi-Rej, Deak-Smrt. Promene koje su zadesile Do-Bet i Hauija bile su duboke, ali predstavljale
su pravu blagodet prema onome to je on pretrpeo. Kosa mu je i dalje imala zlatnu Malibu boju, a na licu mu
je lebdeo isti onaj osmeh kojim je nekada obarao Palomo Gaj na kolena. Meutim, sada na njemu nisu sijali
samo zubi. Sutina mu je izbledela meso tako da je sada podsealo na kost. Obrve i obrazi su mu se naduli,
oi upale. Liio je na ivu lobanju. Obrisao je nadlanicom pljuvaku koja mu se cedila niz bradu, pogleda
usredsreenog pored Tesle ka mestu na kome je stajala njegova sestra.
"Do-Bet..." ree on, kreui se kroz nalet mranog vazduha. Tesla vide kako se Do-Bet okree
prema njemu, zatim odvaja za jedan korak od Hauija kao da je spremna da se rastane od njega. Iako ju je
ekao hitan posao koji je trebalo obaviti, Tesla nije mogla da odvoji pogled od njih, kada je Tomi-Rej krenuo
po svoju sestru. Ljubav koja je buknula izmeu Hauija i Do-Bet zapoela je celu ovu priu, ili bar njeno
poslednje poglavlje. Zar je mogue da je Sutina rainila tu ljubav?
Odgovor je dobila samo tren kasnije, kada je Do-Bet napravila jo jedan korak udaljujui se od
Hauija, tako da su sada bili udaljeni na rukohvat; ona je desnom akom i dalje drala njegovu levu. Tesla je
istog trenutka shvatila ta Do-Bet pokazuje svom bratu. Ona i Haui Kac nisu se samo drali za ruke. Oni su
bili spojeni. Sutina ih je sjedinila, njihovi isprepleteni prsti postali su vor koji ih je vezivao.
Rei su bile suvine. Tomi-Rej ispusti krik gaenja i stade u mestu. Tesla nije mogla da vidi izraz na
njegovom licu. Najverovatnije ga i nije bilo. Lobanje mogu samo da se cere i prave grimase; suprotnosti se
sudaraju u jednom izrazu. Meutim, videla je pogled Do-Bet, ak i kroz nailu tamu. U njemu je bilo malo
saaljenja. Samo malo. Ostalo je bio spokoj.
Tesla je videla da Grilo neto govori, oigledno je pozivao ljubavnike da pou. Krenuli su istog asa;
svo troje. Tomi- Rej nije pokuao da ih prati.
"Deak-Smrt?" pozva ga ona.
Osvrnuo se prema njoj. Lobanja je jo bila u stanju da plae. Suze su se nagomilale na krivini
njegovih onih duplji.
"Koliko su iza tebe?" upita ga ona. "Iadi?"
"Iadi?" ponovi on.
"Divovi."
"Nema nikakvih divova. Samo tama."
"Koliko daleko?"
Page 244
"Vrlo je blizu."
Kada je pogledala prema pukotini, shvatila je ta je podrazumevao pod tamom. Njeni ugruci su se
pojavljivali, noeni talasima, nalik na ispljuvke katrana veliine amaca, a zatim su se dizali u vazduh iznad
pustinje. Posedovali su neku vrstu ivota, odbacivali se ritmikim pokretima a zatim padali kroz desetak
limbova rasporeenih du njihovih bokova. Ispod njih su se vukla vlakna materije isto onako tamna kao to su
im bila i tela, poput spirala creva u raspadanju. Znala je da to nisu bili lino Iadi; ali ni oni nisu mogli daleko
zaostajati.
Skrenula je pogled sa tog prizora prema kuli od elika i platformi na njenom vrhu. Ta bomba
predstavljala je najvei idiotizam njene vrste, ali mogla bi da opravda svoje postojanje ako brzo detonira.
Meutim, na platformi je sve bilo mirno. Bomba je visila u svojoj kolevci poput povijene bebe, odbijajui da se
probudi.
Kisun je jo bio iv; jo je zadravao taj trenutak. Krenula je nazad prema ruevini u nadi da e ga
pronai, i u jo uzaludnijoj nadi da e prekinuti njegov ivot vlastitim rukama. Dok se pribliavala, shvatila je da
se ugruci smisleno kreu navie. Okupljali su se u slojevima, njihova vlakna su se vezivala u vorove kao da
ele da sazdaju ogromnu zavesu. Ve se uzdizala trideset stopa u vazduh, a svaki talas koji bi se prelio
donosio je nove ugruke, iji se broj uveavao eksponencijalno irenju pukotine.
Pretraila je vrtlog ne bi li nala Kisuna; pronala je i njega i Dafa na suprotnoj strani ruevina
nekadanjih prostorija. Stajali su licem u lice, steui jedan drugoga za guu; Daf je u pesnici jo stezao no,
ali ga je Kisun spreavao da ga ponovo upotrebi. Imao je puno posla. Nekadanje Raulovo telo bilo je
prekriveno ubodima, iz kojih je krv slobodno tekla. Posekotine kao da nisu uticale na Kisunovu snagu. Kada se
ona pojavila aman je upravo poeo da upa Dafovo grlo. Komadi mesa otpadoe. Kisun se istog asa
ponovo mai posla, razjapivi jo vie ranu. Kriknuvi, zaustavila je njegov napad.
"Kisune!"
aman pogleda u njenom pravcu.
"Prekasno", ree on. "Iadi samo to nisu stigli."
Uteila se koliko je mogla onim samo to nisu.
"Oboje ste izgubili", ree on, odalamivi Dafa nadlanicom tako da je poleteo na tlo. Slabano,
koato telo nije palo s treskom; bilo je suvie lako. Ali otkotrljalo se i Dafu je no ispao iz ake. Kisun
udostoji svog protivnika prezrivog pogleda, a onda se nasmeja.
"Jadniak", obrati se on Tesli. "ta si oekivala? Pomilovanje? Zaslepljujui blesak koji e ih sve
zbrisati? Zaboravi. To se ne moe dogoditi. Taj trenutak se odlae."
Krenuo je prema njoj dok je to govorio, mnogo sporije nego to bi to inae uradio da nije zadobio
toliko rana.
"elela si otkrovenje", ree on. "I dobila si ga. Treba da nastupi svakog trenutka. Mislim da bi trebalo
da dokae svoju odanost njemu. To bi bilo pravo. Dozvoli mu da vidi tvoje telo."
Podigao je ake, koje su bile krvave, isto kao onda u kolibi kada je prvi put ula re Trojstvo, i na
trenutak ga videla kako ih mae krvlju Meri Murales.
"Grudi", ree on. "Pokai mu grudi."
Daleko iza njega, Tesla je videla Dafa kako ustaje. Kisunu je promakao taj pokret. On je video
samo Teslu.
"Mislim da bi trebalo da ih ja razgolitim umesto tebe", ree on. "Dozvoli mi da ti uinim tu ast."
Nije se povukla; nije se opirala. Umesto svega toga potrudila se da joj lice bude bezizraajno,
znajui koliko on voli popustljivost. Njegove krvave ake bile su odvratne, a jo ogavnija bila je njegova
ukruena mukost koja je pritiskala namoeno tkanje njegovih pantalona, ali uspela je da prikrije svoje
gaenje.
"Dobra si ti devojka", ree on. "Dobra devojka."
Spustio je ake na njene grudi.
"ta kae na to da se tucamo u slavu milenijuma?" upita on.
Nije uspela sasvim da zatomi drhtaj koji je proao njome usled dodira i pomisli na tako neto.
"Ne dopada ti se?" upita on, postavi odjednom sumnjiav. Pogledao je ulevo kao da shvata zaveru.
U oima mu se na trenutak pojavio strah. Poeo je da se okree. Daf je bio na dva jarda od njega, pribliavao
se, drei no podignut iznad glave, njegova otrica se presijavala kao odjek sjaja u Kisunovim oima. Dva
svetla koja su pripadala jedno drugom.
"Nemoj..." poe Kisun, meutim, no se usudio da se spusti pre nego to je on mogao to da mu
zabrani, skliznuvi u njegovo irom otvoreno desno oko. Ovog puta Kisun nije vrisnuo, ve je ispustio vazduh
nadugako zastenjavi. Daf je izvukao no i ponovo udario, i drugi udarac bio je isto onako precizan kao i
prvi, pogodio je levo oko. Zario je otricu do balaka, a zatim ju je izvukao. Kisun se zaljuljao, njegovo
stenjanje pretvorilo se u jecaje dok je padao na kolena. Obmotavi obe pesnice oko noa, Daf je zadao i trei
udarac u vrh amanove lobanje, a zatim je nastavio da udara, svom silinom otvarajui jednu ranu za drugom.
Kisunovi jecaji su prestali isto onako iznenada kao to su i poeli. ake, kojima je pokuavao da
Page 245
zatiti lobanju od daljnjih posekotina, otromboljie se niz bokove. Telo mu je ostalo uspravljeno dva otkucaja
srca. A onda je pao nauznak.
Gr zadovoljstva, koji se nije mogao razlikovati od najveeg zadovoljstva, prostruja Teslom.
Poelela je da u tom trenutku doe do detonacije bombe, da svri u isto vreme kada i ona. Kisun je bio mrtav i
uopte ne bi bilo loe sada umreti, sa saznanjem da e i Iadi biti zbrisani u istom trenutku.
"Hajde", obrati se ona bombi, pokuavi da zadri blaenstvo dok bljesak ne sagori njene kosti.
"Hajde, molim te? Hajde."
Ali do eksplozije nije dolo. Osetila je da nalet zadovoljstva slabi u njoj i poela je da shvata da je
previdela neki vrlo vaan elemenat u svemu ovome. Nema sumnje da je dogaaj koji je Kisun u znoju lica
svog zadravao sve ove godine, trebalo da nastupi sa njegovom smru? Sada; sa zadrkom. Ali nita. Kula od
elika je jo stajala.
"ta sam to propustila?" zapitala se. "ta sam to, za ime Boga, propustila?"
Pogledala je u pravcu Dafa, koji je i dalje zurio u Kisunov le.
"Sinhronizam", izgovori on.
"Molim?"
"Ubio sam ga."
"To izgleda da nije reilo problem."
"Koji problem?"
"Ovo je Nulta Taka. Ono tamo je bomba, neposredno pred detonaciju. On je zadravao taj
tenutak."
"Ko?"
"Kisun! Zar to nije oigledno?"
Ne, mae... ree ona sebi... nije. Svakako da nije. Odjednom se u njenoj glavi uobliila jasna misao;
Kisun je napustio Petlju u Raulovom telu sa namerom da se vrati po svoje. Kada se jednom naao napolju u
Kozmu nije bio u stanju da zadrava taj trenutak. Mora da je to umesto njega inio neko drugi. Taj neko, ili pre,
taj neki-duh, jo je to radio.
"Kuda e?" zanimalo je Dafa kada je krenula u pravcu prostranstava s druge strane kule. Da li je
uopte mogla da pronae kolibu? Krenuo je za njom, nastavivi da postavlja pitanja.
"Kako si nas dovela ovamo?"
"Pojela i ispljunula."
"Kao moje ake?"
"Ne, ne kao tvoje ake. Sasvim drugaije."
Sunce je sve vreme bilo zaklonjeno masom ugruaka, tako da se svetlost probijala samo
mestimino.
"Kuda e?" ponovi on.
"U kolibu. Kisunovu kolibu."
"Zato?"
"Samo poi sa mnom. Potrebna mi je pomo."
Krik iz tame na trenutak je usporio njihovo napredovanje.
"Tata"
Okrenula se i ugledala Tomi-Reja kako izlazi iz senke na mrlju svetlosti. Sunce je bilo neobino
ljubazno prema njemu, sjaj je izbeljivao najgore pojedinosti njegovog preobraenog stanja.
"Tata?"
Daf prestade da sledi Teslu.
"Hajdemo", stade ona da ga pouruje, ali ve je znala da ga je ponovo izgubila, da je Tomi-Rej
pobedio. Prvi put su bile u pitanju njegove misli. Ovaj put njegovo prisustvo.
Deak-Smrt poeo je da posre prema svom ocu.
"Pomozi mi, tata", ree on.
ovek je raskrilio ruke, ne rekavi nita, niti je to bilo potrebno. Tomi-Rej mu je pao u zagrljaj,
uhvativi se za Dafa.
Tesla mu je pruila jo jednu priliku da joj pomogne.
"Ide li ili ne?"
Odgovor je bio jednostavan:
"Ne", ree on.
Nije se trudila da trai dah zbog toga. Deak je imao vie prava; praiskonskog prava. Gledala je
kako se njihov zagrljaj pojaava, kao da ele jedan drugome da isteraju dah, a zatim je ponovo usmerila
pogled na kulu i potrala.
Iako je zabranila sebi da se osvre, kada je dola do kule... plua su je ve bolela, a jo je imala
dosta da ide dok ne nae kolibu... ipak je pogledala. Otac i sin se nisu pomerili. Stajali su na mrlji svetlosti,
zagrljeni, dok su se ugruci i dalje skupljali iza njih. Sa ove udaljenosti konstrukcija je podseala na rad
Page 246
monumentalnog proizvoaa pogrebne ipke. Trenutak je prouavala zavesu, dok joj je um razmatrao
objanjenja i dok nije pronaao reenje za njeno postojanje koje je ujedno bilo i besmisleno i uverljivo: to bio
veo iza koga e se izdii Iad Urobori. I zaista, iza njenih nabora kao da se ve naziralo neko kretanje; tama je
postajala sve gua.
Skrenula je pogled sa tog prizora, na trenutak pogledala u kulu i njen smrtonosni teret, a zatim
ponovo pola u pravcu kolibe.
Putovanje u suprotnom pravcu, kroz grad prema perimetru Petlje, nije bio nita lake od Teslinog.
Svi su oni suvie proputovali: bili su ispod zemlje, u moru, na ostrvima, u peinama i do ivica vlastitog zdravog
razuma. Ovo poslednje putovanje zahtevalo je od njih energiju koju teko da su imali da uloe. Njihova tela su
pretila da e se predati sa svakim novim korakom, tvrdo tlo pustinje inilo im se udobnim nasuprot agoniji
napredovanja. Ali najstariji strah za koji je ovek znao gonio ih je napred: strah od zveri koja ih progoni. Ona
nije imala ni kande ni onjake, razume se, ali je usled toga bila jo smrtonosnija. Vatrena zver. Tek kada su
stigli do grada malo su usporili kako bi izmenjali nekoliko dahtavih rei.
"Koliko jo?" zanimalo je Do-Bet.
"Samo da jo proemo kroz grad."
Haui je zurio u zavesu Iada, koja se sada protezala vie od stotinu stopa u visinu.
"Misli li da nas vide?" upita on.
"Ko?" upita ga Grilo. "Iadi? Ako nas i vide izgleda da nas ne slede."
"To nisu oni", primeti Do-Bet. "To je samo njihov veo."
"Znai jo imamo ansu", primeti Haui.
"Iskoristimo je", ree Grilo i uputi se niz glavnu ulicu.
Nije se radilo o ansi. Tesla je duboko u svom umu, opijenom kakav je bio, nosila zacrtan put preko
pustinje do kolibe. Dok je tapkala (da tri nije bila u stanju) ponavljala je u glavi razgovor sa Griloom koji su
vodili u motelu u kome mu je priznala razmere svoje duhovne ambicije. Ako umre ovde u Petlji... a to je bilo
neizbeno... znala je da e shvatiti mnogo vie o tome kako je svet funkcionisao u danima od kada je stigla u
Palomo Gaj nego za svih prethodnih godina. Doivela je pustolovine koje su bile izvan mogunosti njenog tela.
Susrela je inkarnacije dobra i zla, i saznala neto o svom stanju jer nije podseala ni na jedno ni na drugo. Ako
uskoro napusti ovaj ivot, bilo u trenutku detonacije, ili po dolasku Iada, nee zbog toga aliti.
Ali bilo je toliko dua koje se jo nisu pomirile sa istrebljenjem, niti je trebalo da to uine. Bebe,
deca, ljubavnici. Miroljubivi ljudi irom sveta, iji su se ivoti jo izgraivali i bogatili, koji e se, ako ona sada ne
uspe, sutra probuditi bez anse da duhovno okuse iste pustolovine koje im je ona uskratila. Robovi Iada. Gde
je tu pravda? Pre nego to je dola u Gaj odgovorila bi u duhu dvadesetog veka na to pitanje. Pravde nema jer
je pravda ljudska izmiljotina koja nema svoje mesto u sistemu stvari. Meutim, uvek se radilo o umu. To je
otkrovenje Sutine. To more je predstavljalo raskrsnicu na kojoj su nastajale sve mogunosti. Pre svega,
Sutina. Pre ivota, san o ivotu. Pre vrste stvari, odsanjana vrsta stvar. A um, bilo da sanja ili da je budan,
zna ta je pravo, te je stoga isto onako prirodan kao i materija, njegovo odsustvo u bilo kakvoj razmeni
zasluuje vie od pukog fatalistikog sleganja ramenima. Zavreuje besan krik; propraen jednim strastvenim
zato. Ako je elela da nadivi holokast koji se spremao trebalo je ispustiti taj krik. Trebalo je saznati kakav
zloin je njena vrsta poinila protiv univerzalnog uma pa se on sada koleba oko njenog smaknua. Vredelo je
iveti da se to sazna.
Ugledala je kolibu. Sumnja koju je gajila, da se Iadi uzdiu iza zavese od ugruaka, potvrdila se.
Divovi iz komara njenog detinjstva pojavljivali su se iz pukotine i uskoro e razmaknuti veo. Kada to uine,
sigurno e je ugledati i u nekoliko gromovitih koraka stii e do nje i zgaziti je. Ali nisu urili. Njihovim
ogromnim udovima bilo je potrebno dosta vremena da se izvuku iz Sutine; njihove glave (veliine kua, na
kojima su svi prozori plamteli) bile su ogromne, tako da je za njihovo podizanje bilo neophodno uee cele
anatomije. Kada je nastavila prema kolibi trenutni pogled baen na one koji se pojavljuju, poeo je da se
rastae u oku njenog uma, a njen razum da stvara sklad od njihove titanske tajne.
Vrata kolibe bila su, razume se, zatvorena. Ali ne i zakljuana. Otvorila ih je.
Kisun ju je ekao. Ostala je bez daha kada ga je ugledala i ve se spremala da se povue nazad na
sunce kada je shvatila da u telu oslonjenom o suprotni zid nema due, njegov sistem radi i dalje samo da bi ga
spasao umiranja. Iza tog staklastog pogleda nije bilo nikog. Vrata se sa treskom zatvorie i ne gubei vie
vreme ona se obrati jedinoj dui ovde koja je mogla da zadrava onaj trenutak umesto Kisuna.
"Raule?"
Teki vazduh u kolibi pronosio je cviljenje nevidljive prisutnosti.
"Raule? Za Boga miloga, znam da si tu. Znam da se boji. Ali ako moe da me uje, pokai mi to
nekako, vai?"
Zavijanje se pojaalo. Imala je oseaj da krui po kolibi, poput muve uhvaene u krag.
"Raule, mora osloboditi. Veruj mi i oslobodi."
Page 247
Cviljenje joj je poinjalo nanositi bol.
"Ne znam ta ti je uinio da bi te naterao da se odrekne svog tela, ali znam da ti nisi za to kriv.
Prevario te je. Lagao te je. Isto je uinio i meni. Shvata li? Nisi ti kriv."
Vazduh je pomalo poeo da se slee. Duboko je udahnula i poela ponovo sa ubeivanjima, setivi
se kako ga je prvi put naterala da poe s njom, tamo u Misiji.
"Ako je iko kriv, onda sam to ja", ree ona. "Oprosti mi, Raule. Oboje smo stigli do kraja. Ali, ako ti je
to neka uteha, i Kisun je. Mrtav je. Nee se vratiti. Tvoje telo... nee se vratiti. Uniteno je. Nismo drugaije
mogli da ga ubijemo."
Bolno zavijanje zamenio je drugaiji, dublji bol: jasno je govorio koliko je njegov duh patio, izgubljen
i uplaen, nesposoban da se odvoji od tog trenutka. Oboje su bili Kisunove rtve. Na izvestan nain bili su
veoma slini. Oboje su bili Nuncijanti, uili su da nadmae svoja ogranienja. udni cimeri, ali ipak cimeri. Ta
misao inspirisala je narednu.
Ona je glasno izgovori.
"Mogu li dva uma nastanjivati isto telo?" upita ona. "Ako se plai... ui u mene."
Pustila je da ta zamisao visi u tiini, ne navaljujui u strahu da se jo vie ne uspanii. ekala je
pored hladnog pepela vatre, svesna da to on due bude odugovlaio to Iadi imaju vee anse, ali je odustala
od daljnjeg ubeivanja i pozivanja. Ponudila mu je vie nego to je ponudila ikome u svom ivotu: potpuno
posedovanje njenog tela. Ako ne prihvati, nije znala ime bi ga mogla ubediti.
Posle nekoliko sekundi, tokom kojih je zadravala dah, osetila je kako se neto oealo o njen
potiljak, podsetivi je na prste ljubavnika, ali se to milovanje iznenada pretvorilo u otar ubod.
"Jesi li to ti?" upita ona.
U trenu koliko joj je bilo potrebno da postavi to pitanje shvatila je da ga postavlja sama sebi, jer je
njegova dua ula u njenu glavu.
Nije bilo dijaloga, niti potrebe za dijalogom. Oni su bili duhovi blizanci u istoj maini i u trenutku
njegovog ulaska postali su potpuno prisni jedno s drugim. Proitala je iz njegovog seanja kojim metodom se
Kisun posluio da ga zaposedne, povukavi ga kroz Petlju iz kupatila u Severnom Hantli Drajvu, iskoristivi
njegovu zbunjenost da ga potini. Bio je laka lovina. Oamuen usled olovnog dima, hipnotisan da izvrava
samo jednu jedinu dunost, zadravanje dotinog trenutka, zatim lien tela kako bi izvravao tu dunost u
slepom uasu koga nije uspeo da se oslobodi dok ona nije otvorila vrata. Niti je ona morala da ga upuuje u
ono to moraju zajedno obaviti, niti on njoj da ispria svoju priu. Delili su njenu mo razumevanja.
Vratila se do vrata i otvorila ih.
Zavesa Iada je ve bila tolika da je njena senka dodirivala kolibu. Kroz nju se probijala jo po koja
strelica sunca, ali nijedna nije stizala u blizinu praga na kome je Tesla stajala. Stigla je tama. Pogledala je u
pravcu vela, primetivi da se Iadi okupljaju iza njega. Njihove siluete bile su veliine olujnih oblaka, njihovi
udovi nalik na bieve kojima treba bievati planine.
Sada, pomisli ona. Ili nikada. Oslobodi trenutak.
Oslobodi ga.
Osetila je da je Raul uradio upravo to, njegova volja je pustila i odbacila teret koji mu je Kisun
nametnuo. Izgledalo je kao da je od njih poao neki talas prema kuli nad kojom su se nadnosili Iadi. Posle
tolikih godina odlaganja, vreme vie nije bilo sputano. Do pet i trideset esnaestog jula ostalo je jo svega
nekoliko trenutaka, kao i do dogaaja koji e obeleiti taj nevini as kao poetak poslednje ludosti
oveanstva.
Njene misli vratie se Grilou, Do-Bet i Hauiju, pourujui ih da se vrate u sigurnost Kozma, ali
njeno pourivanje je prekinuo sjaj koji se pojavio u srcu senke. Nije mogla da vidi kulu, ali je videla udarni talas
kako odskae sa platforme, vatrenu loptu koja je postala vidljiva i drugi blesak koji je usledio trenutak kasnije,
najsjajniju svetlost koju je ikada videla, koja je promenila boju od ute u belu u jednom treptaju...
Vie ne moemo da uinimo, pomisli ona, kada je vatra poela bestidno da se nadima. Mogla bih
biti kod kue.
Zamislila je sebe... enu, mukarca i majmuna u jednom izubijanom telu... kako stoji na pragu
kolibe, dok joj svetlost bombe blista na licu. Zatim je to isto lice i telo zamislila na jednom drugom mestu. Imala
je na raspolaganju svega nekoliko sekundi. Ali misao je bila brza.
Na drugoj strani pustinje videla je vojsku Iada kako razmie veo ugruaka, dok je plameni oblak
rastao u elji da ih pomrai. Lica su im bila nalik na cvetove veliine planina, koji su nastavljali da se otvaraju,
aica za aicom za aicom. Bio je to zastraujui prizor, njihova ogromnost kao da je krila lavirinte koji su
se izvrtali naopako u tom otkrivanju. Tuneli su postajali kule mesa, ako je meso bilo ono to su imali, koje su
se stalno iznova izokretale, tako da se svaki njihov deo neprestano preobraavao. Ako su zaista bili gladni
singularnosti, onda je ovo bilo kao spasenje od te goleme plime.
Planine i buve, rekao je Daf, i ona shvati ta je pod tim mislio. Ili su Iadi bili narod levijatana,
prekriven bezbrojnim svrbeim parazitima, koji otvara svoju utrobu, stalno iznova, u uzaludnoj nadi da e ih se
otresti, ili sami paraziti, toliko brojni da su podseali na planine. S ove strane ivota, ili Trojstva, nee saznati
Page 248
ta je od ovog dvoga tano. Pre nego to je uspela da objasni bezbrojne oblike koje su poprimali, zaklonila ih
je eksplozija, spalivi njihovu tajnu.
U istom tom trenutku Kisunova Petlja... obavivi svoj zadatak na nain koji njen tvorac nije mogao
predvideti... nestade. Ako ureaj na kuli nije uspeo da ih u celosti proguta, oni su svejedno bili rainjeni,
njihovo ludilo i apetit zapeaeni u jednom trenutku izgubljenog vremena.
VIII
Kada su Haui, Do-Bet i Grilo zali na neugodan teren perimetra Petlje, koju je Kisun stvorio u
majunom vremenskom periodu sa obe strane pet i trideset, esnaestog jula 1945, kojom je upravljao i iji je
bio zarobljenik, iza njih se rascvetala svetlost. Ne, nije se rascvetala. Peurke nemaju cvetove. Nijedno od njih
se nije osvrnulo, ve je nagnalo svoja iscrpljena tela na poslednji, nadljudski napor, koji ih je odneo, sa vatrom
za leima, u sigurnost stvarnog vremena. Dugo su leali na tlu pustinje, nesposobni da se pokrenu, samo
povremeno ustajui kada je rizik da budu skuvani ako ostanu da lee postajala tolika da je nisu mogli
prenebrei.
Dug je i naporan bio povratak u Kaliforniju. Posle sata lutanja pronali su autoput, a posle jo
jednog sata i naputenu garau na tom auto-putu. U njoj je Grilo ostavio ljubavnike, svestan da ne bi mogao
da stopira vukui za sobom takve nakaze. Posle dosta vremena, uspeo je da ga povezu i u nekom malom
gradu kupio izubijan kamion davi za njega sve to je imao u novaniku, ukljuujui i kreditne kartice, a zatim
se uputio nazad u garau da pokupi Do-Bet i Hauija i vrati ih u oblast Ventura. Leali su u stranjem delu
kamiona u dubokom snu, toliko iscrpljeni da ih nita nije moglo probuditi. Vratili su se u Gaj tek neto pred
zoru narednog dana, ali nisu mogli da uu u grad. Iste one vlasti koje su bile tako spore, nemarne, ili koje su...
kako je Grilo podozrevao... sauestvovale u nebranjenju Gaja protiv sila to su se iznenada pojavile u njegovoj
sredini, postale su sada, poto su te sile nestale, opsesivno oprezne. Grad je bio odseen. Grilo je reio da ne
izaziva nevolje. Jednostavno je okrenuo kola pre nego to je stigao do barikada i nastavio autoputem do
mesta na kome je mogao da parkira kamion i odspava. Njihov dreme nita nije prekinulo. Nekoliko asova
kasnije, kada se probudio, utvrdio je da je stranje sedite prazno. Iziao je oseajui bol u svim zglobovima,
pustio vodu, a zatim poao da potrai ljubavnike. Pronaao ih je na obronku; sedeli su na suncu. Preobraaji
koje je na njima oboma izazvala Sutina ve su se polako povlaili. ake im vie nisu bile spojene, bizarni
oblici koji su im preobratili lica sagoreli su na sunevoj svetlosti, tako da su za sobom ostavili samo tragove na
nekada besprekornoj koi. Vremenom e i oni verovatno nestati. Meutim, sumnjao je da e ikada izbledeti
ono to je video u njihovim oima kada su im se pogledi sreli: pogled dvoje ljudi koji su podelili iskustvo kakvo
niko na svetu nije iskusio, i koji su postali, u tom delenju, posednuti jedno drugim. Ve posle jednog minuta
provedenog u njihovom drutvu osetio se kao uljez. Njih troje se kratko posavetovae o tome ta e biti
najpametnije da urade i zakljuie da e biti najbolje da ostanu u blizini Gaja. Nisu pomenuli dogaaje u Petlji
niti u Sutini, mada je Grilo goreo od elje da ih pita kako je plutati u san-moru. Poto su napravili grubi plan,
Grilo se vratio do kamiona i saekao ih da siu. Doli su posle nekoliko minuta, drei se za ruke.
Ne mali broj svedoka prisustvovao je Teslinom premetanju jednog dela Kunievog Oka.
Posmatrai i fotografi, i oni parkirani na Brdu i oni koji su lebdeli iznad njega, videli su kako proelje poinje da
se pui, postaje providno i na kraju potpuno nestaje. Poto je jedan deo njene strukture bio sasvim uklonjen,
cela kua se povinovala sili tee. Da je bilo svega nekoliko svedoka, verodostojnost njihovih tvrdnji mogla bi biti
dovedena u pitanje. Samo se na stranicama Neenel Enkvajerera i matovitih istomiljenika deavalo da su
vrsto drvo i kriljac bili otrgnuti i preneseni u neku drugu ravan postojanja. Ali bila su prisutna dvadeset dva
oevica sve u svemu. Svaki od njih je svojim reima opisao ta je video... neki oskudnim, neki kitnjastim
renikom... ali su osnovne injenice kod svih bile iste. Dobar deo muzeja prave Umetnosti Amerike Badija
Vensa bio je otrgnut i prenet u jednu drugu stvarnost.
Neki od svedoka (oni najiscrpljeniji meu njima) ak su tvrdili da su na trenutak videli to mesto. Belo
obzorje i jasno nebo; prainu noenu unaokolo. Nevada, moda; ili Juta. Bilo koje od hiljadu irom otvorenih
prostranstava. Amerika nije u njima oskudevala. Ta je zemlja bila ogromna, pa ipak puna praznine. Mesta na
kojima se neka kua mogla ponovo pojaviti i ostati nepronaena; gde su se tajne mogle deavati svakog dana
u nedelji i da niko zbog toga ne postane pametniji. Nekolicini svedoka, posle onoga to su videli, prvi put je
palo na pamet da jedna zemlja moda moe biti suvie velika, da moe imati suvie otvorenog prostora. Ali
sada im je to palo na pamet i poelo je da ih proganja.
Jedno od tih mesta, bar u doglednoj budunosti bie i tle na kome je bio podignut Palomo Gaj.
Postojani proces njegovog ruenja nije se okonano premetanjem Kunievog Oka u Petlju. Daleko
od toga. Tle je ekalo na znak i doekalo ga je. Pukotine su se proirile u rascepe, rascepi su postali ponori u
kojima su nestajale itave ulice. Najpogoenija su bila sela Vetrostrmina i Srnoudolina, ovo drugo kasnije su
Page 249
sravnili sa zemljom udarni talasi jer se nalazilo u blizini ume koja je praktino progutala samu sebe, ostavivi
za sobom nagorelu zemlju koja se puila. Brdo i njegove skupocene nekretnine pretrpeli su isto tako snaan
udar; ili snane udare. Nisu kue koje su se nalazile neposredno ispod Kunievog Oka pretrpele najjae
razaranje (mada to malo da je bilo vano... njihovi vlasnici bili su meu prvima koji su otili, zaklinjui se da se
nikada vie nee vratiti). Bili su to Polumeseci. Emerson se pomerio na jug dve stotine stopa, a u tom procesu
su se njegove kue zbile poput harmonike. Vitmen je otiao na zapad, kue su, nekim hirom geologije, bile
gurnute i uronjene u vlastite bazene. Ostala tri Polumeseca jednostavno su sravnjena, a vei deo kra
pronaao je put niz Brdo otetivi bezbrojne kue u prolazu. Sve je to bilo akademsko razmatranje. Niko se
nee potruditi da bilo ta spasava iz svoje kue; cela ta oblast smatrana je nestabilnom est dana, tokom kojih
su poari nesmetano besneli, unitivi veliki deo nekretnina koje tle nije isprevrtalo ili progutalo. to se toga
tie najgore je proao Mirnopotok, iji bi nekadanji stanovnici i mogli na kraju da spasu neke line stvari iz
svojih kua da poar nije buknuo u jednoj kui u Ulici prijateljstva one noi kada je duvao vetar koji je nekada
mamio stanovnike Gaja u vrtove da osete miris okeana; naleti vetra nosili su plamenove kroz selo pogubnom
brzinom. Do jutra je ve pola sela bilo pretvoreno u pepeo. Do veeri istog dana, to je snalo i drugu polovinu.
Te noi, noi poto je Mirnopotok izgoreo, i est dana posle dogaaja na Brdu, Grilo se vratio u Gaj.
Vie od polovine vremena koje je u meuvremenu proteklo on je prespavao, ali nije se zbog toga mnogo bolje
oseao. San vie nije bio sredstvo za ublaavanje bola kao nekada. Nije mu doneo olakanje, spokoj i utehu.
Kada bi sklopio oi, u glavi bi poeli da mu se smenjuju prizori iz prolosti. Veina ih je bila iz nedavne
predstave. Naroito jasno mu se javljao lik Elen Ngijen, koja je stalno iznova od njega traila da prestane sa
poljupcima i upotrebi zube; isto kao i njen sin, kako sedi na krevetu okruen Ljudima Balonima. Povremeno su
se pojavljivali i drugi likovi kao Roel Vens, koja niti je ta radila niti govorila, ve je samo svojom lepotom
doprinosila toj paradi: bio je tu i Dobri ovek Fleer, dole u oping centru. Daf u sobi na spratu Kunievog
Oka koji je znojem izbacivao mo. I ivi Vit. I mrtvi Vit, sa licem u vodi.
Meutim, zvezda te prie bila je Tesla, koja ga je i na kraju nasamarila, osmehnuvi se i otiavi bez
pozdrava mada je znala da se vie nee videti. Nisu bili ljubavnici; ni izdaleka. U izvesnom smislu nikada nije
shvatao ta osea prema njoj. Nema sumnje ljubav, ali ljubav koju je teko bilo reima opisati; moda
nemogue. Usled ega je isto tako teko bilo i tugovati za njom.
Upravo usled tog oseanja da izmeu njega i Tesle nije sve gotovo spreavao ga je da uzvrati na
Abernatijeve pozive koje mu je ostavljao na sekretarici kod kue, mada je sam Bog znao da ga je pria
svrbela, i svrbela, i svrbela. Ona se uvek dvosmisleno izraavala kada se radilo o njegovom obelodanjivanju
istine, mada mu je na kraju odobrila da to uini. Ali to je uradila samo zato to je mislila da za to nee imati
prilike, jer je svet bio na ivici provalije i postojala je sasvim mala nada da se on moe spasti. Meutim, kraj nije
nastupio, a ona je umrla tokom spasavanja. Smatrao je svojom au da uti. Koliko god da je bio diskretan,
morao je da se vrati u Gaj da otkrije kako napreduje njegovo pranjenje.
Kada je stigao, grad je i dalje bio zabranjena oblast, okruivale su ga policijske barikade. Nije ih bilo
teko zaobii. uvari Gaja postali su nemarniji u obavljanju svojih dunosti od kada je grad odseen,
smatrajui da je mali broj ljudi, znatieljnika, pljakaa ili itelja, dovoljno lud da eli da tumara njegovim
uzburkanim ulicama. Sasvim lako se provukao kroz kordon i krenuo u istraivanje grada. Vetar koji je
prethodnog dana zapalio Mirnopotok potpuno je prestao. Dim tog poara sada se spustio, gotovo da je u
ustima oseao njegov slatkasti ukus, podseao je na dim koji nastaje kada gori dobro drvo. Da su okolnosti
bile drugaije moda bi to iskustvo za njega imalo elegijsku notu, ali suvie toga je saznao o Gaju i njegovim
tragedijama da bi mogao da se prepusti takvim oseanjima. Nemogue je bilo gledati to razaranje i ne aliti
unitenje Gaja. Njegov najvei greh bilo je licemerstvo... to to je radosno iveo na svoj sunani nain svesno
skrivajui svoju tajnu prirodu. Ta priroda je znojem izbacivala strahove i za izvesno vreme omoguila da snovi
postanu stvarnost, a upravo su ti strahovi i snovi, ne Daf i Fleer, na kraju rastrgli Gaj. Nuncijati su iskoristili taj
grad za svoju arenu, ali oni u svom ratu nisu izmislili nita to Gaj ve nije gajio i hranio u svom srcu.
Uhvatio je sebe kako se pita, dok je iao, ne postoji li neki drugi nain na koji bi se mogla ispriati
pria o Gaju tako da ne prekri Teslin ukaz. Ako se odrekne Svifta, moda, i pokua da iznae neki poetski
nain kojim bi mogao da iskae sve to je iskusio. Bio je to put kojim je i ranije razmiljao da krene, ali sada
(isto kao i onda) znao je i bez probe da ne bi uspeo. Doao je u Gaj kao literalista, i nita od onoga to mu je
grad pokazao nee ga odvratiti od kulta izvetajne injenice.
Obiao je grad, izbegavajui samo oblasti kroz koje bi prolazak bio ravan samoubistvu, beleei u
glavi ono to je video, mada je znao da to ne moe upotrebiti. Zatim se ponovo izvukao, neprimeen, i vratio u
L. A., i noima ispunjenim ponovo proivljavanim seanjima.
Za Do-Bet i Hauija nije bilo isto. Oni su proiveli svoju mranu no due na talasima Sutine, tako
da su za njih noi koje su usledile, poto su se vratili u Kozm, bile bez snova. Bar su se oni budili niega se ne
seajui.
Haui je pokuao da ubedi Do-Bet da e biti najbolje da se vrate u ikago, ali je ona to uporno
Page 250
odbijala tvrdei da su svi slini planovi preuranjeni. Sve dok Gaj bude opasna zona, i dok tamo bude
neotkrivenih leeva, ona se nee udaljiti iz njegove blizine. Nije sumnjala da je mama mrtva. Ali dok ne bude
pronaena i iznesena iz Gaja i hrianski pokopana, nije htela ni da razmilja o nekom ivotu za njih oboje
izvan ove tragedije.
U meuvremenu, trebalo je da se oporave, to su i inili iza zatvorenih vrata u motelu u Hiljadu
Hrastova, koji je bio dovoljno blizu Gaja kako bi Do-Bet mogla meu prvima da se vrati kada to bude
bezbedno. Znaci koje je Sutina ostavila na njima uskoro su postali deo seanja, i oni su ostavljeni u nekom
udnom limbu. Sve je bilo gotovo, ali nita novo nije moglo da pone. I dok su ekali, sve su se vie udaljavali
jedno od drugog, iako to nijedno od njih nije nastojalo niti elelo, ali ipak nije moglo da sprei. Ljubav koja ih je
obuzela u Batrikovom restoranu podstakla je itav niz kataklizmi za koje su znali da ne mogu biti smatrani
odgovornima, ali koje su ih svejedno proganjale. Dok su ekali u Hiljadu Hrastova poela je da ih pritiska
krivica, i njen uticaj je postajao sve snanije to su njihove rane vie zaceljivale, a oni postali svesni da su, za
razliku od desetina, moda stotina, nevinih stanovnika Gaja, proli bez fizikih povreda.
Sedmoga dana posle dogaaja u Kisunovoj Petlji jutarnje vesti su ih informisale da su se ekipe
tragaa spremale u grad. Unitenje Gaja predstavljalo je, razume se, vanu vest, tako da su poele da se
javljaju teorije iz bezbrojnih izvora koje su objanjavale zato je upravo taj grad izdvojen za ruenje kada je
ostali deo Doline pretrpeo svega nekoliko potresa i proao sa nekoliko pukotina na autoputu. U ovim
izvetajima nije bilo ni pomena o fenomenu u Kunievom Oku koji je imao i svoje svedoke; vlada je izvrila
pritisak i uspela da uutka sve one koji su svojim oima videli neto nemogue.
U poetku su oprezno uli u Gaj, ali ve krajem dana veliki broj preivelih vratio se u grad, u elji da
pokupi uspomene i suvenire iz ruevina. Nekolicina je imala sree. Veina nije. Jer na svakog stanovnika Gaja
koji se vratio u poznatu ulicu i pronaao netaknutu kuu dolazilo je estoro onih koji su nailazili na prizor
potpunog unitenja. Sve je nestalo; razletelo se, bilo zgnjeeno ili jednostavno nestalo u tlu. Od svih delova
grada paradoksalno, ali najmanje oteen je bio onaj u kome je ivelo najmanje ljudi: oping centar i njegova
najblia okolina. Uglaana tabla od jelovine na kojoj je stajalo Trgovaki centar Palomo Gaja na ulazu
parkinga skliznula je u rupu, kao i dobar deo samog parkinga, ali same radnje ostale su uglavnom
neoteene, to je znailo, razume se, da je, im su pronaena tela u radnji sa kunim ljubimcima, odmah
otvorena istraga o ubistvu (nikada reena). Ako zanemarimo leeve, da je u gradu bilo stanovnika koji su mogli
da kupuju, oping centar je mogao biti otvoren jo istog dana, trebalo je samo obrisati prainu. Marvin mlai, iz
Marvinove samoposluge, bio je prvi koji je organizovao premetanje nekvarljive robe. Brat mu je imao radnju u
Pasadeni, i muterije koje nisu marile odakle dolazi roba po snienoj ceni. Nije se izvinjavao zbog urbe da
profitira. Konano, posao je posao.
Drugo premetanje iz Gaja, posao tunije vrste, razume se, odnosio se na tela. Dovedeni su psi i
oprema osetljiva na zvuk da bi se pronali preiveli, ali bez ikakvih rezulatata. Zatim je usledio sablasni
zadatak pronalaenja mrtvih. Daleko od toga da su bili pronaeni svi stanovnici Gaja koji su izgubili ivot. Kada
su konano svedeni rauni, gotovo dve nedelje poto je potraga poela, utvreno je da je nestao etrdeset
jedan stanovnik grada. Zemlja ih je progutala, a zatim se sklopila nad njihovim leevima. Ili su moda individue
o kojima je bila re zbrisale u no, iskoristivi priliku da zaponu novi ivot. Jedan iz ove druge skupine, bar su
glasine tako tvrdile, bio je Vilijam Vit, ije telo nikada nije bilo pronaeno ali u ijoj je kui, tokom istrage,
pronaeno je dovoljno pornografije da bi se njome mogla mesecima snabdevati Borbene Zone nekoliko
gradova. On je vodio tajni ivot, taj Vilijam Vit, i opte miljenje bilo je da je odabrao da nastavi da ga ivi
negde drugde.
Kada je utvreno da je jedan od dva lea u radnji sa kunim ljubimcima Dim Hokis, jedan ili
dvojica pronicljivih novinara zabeleili su da je ceo njegov ivot bio jedna tragedija. Njegova kerka, podsetili
su svoje itaoce, bila je jedna iz takozvane Lige Devica, a posle te primedbe pisci su ceo paragraf utroili na
komentar o tome koliko bola je Gaj pretrpeo u svom kratkom postojanju. Da li je bio proklet od poetka, pitali
su se matovitiji komentatori, sagraen na prokletom tlu? Bilo je izvesne utehe u toj pomisli. Ako nije, ako je
Gaj jednostavno bio rtva sluaja, koliko je hiljada slinih zajednica irom Amerike moglo postati rtvama istog
besa?
Drugog dana potrage pronaeno je telo Dojs MekGir u ruevinama njene kue, koja je pretrpela
znatno vea oteenja od bilo koje u blizini. Odneto je radi identifikacije, zajedno sa ostalim telima, u
privremenu mrtvanicu u Hiljadu Hrastova. Taj teak zadatak pao je na Do-Bet, iji brat e biti ubrojan meu
onih etrdeset i jedan nestalih. Poto ju je identifikovala, poele su pripreme za njen pokop. Mormonska crkva
Isusa Hrista brinula se za svoje. Pastor Don je preiveo nivelaciju (napustio je Gaj one noi kada je Daf
napao kuu MekGirovih i nije se vratio dok se praina nije slegla) i on je bio taj koji je organizovao mamin
pogreb. Za to vreme Hauiju i njemu samo su se jednom ukrstili putevi, i Haui je pohitao da podseti pastora na
no kada je trabunjao pored friidera. Pastor je uporno odbijao da prizna da se sea bilo ega slinog.
"ao mi je to nemam fotografiju", ree Haui. "Da vam osveim seanje. Ali imam je ovde." On
pokaza na svoje slepoonice, sa kojih su bledeli i poslednji tragovi promena koje je Sutina izvela na
njegovom telu. "U sluaju da ikada padnem u iskuenje."
Page 251
"Kakvo iskuenje?" zapita pastor.
"Da postanem vernik."
Mama MekGir je bila predata u zagrljaj svom izabranom Bogu dva dana posle njihovog razgovora.
Haui nije prisustvovao ceremoniji, ali je saekao Do-Bet kada je sve bilo gotovo. Dvadeset etiri asa kasnije
otili su za ikago.
Meutim, njihova uloga u dogaajima daleko od toga da je bila okonana. Prvi znak da ih je
pustolovina Kozma i Sutine uinila delom vrlo izabrane skupine igraa usledio je pola nedelje poto su stigli u
ikago, kada se na njihovom pragu pojavio jedan visoki stranac iju je lepotu naruila patnja, odeven suvie
lagano za ovo vreme, koji se predstavio kao D'Amur.
"Voleo bih da porazgovaram sa vama o onome to se dogodilo u Palomo Gaju", ree on Hauiju.
"Kako ste nas pronali?"
"Moj je posao da pronalazim ljude", objasni Hari. "Moda ste uli da me je Tesla Bombek
pomenula?"
"Ne, mislim da nisam."
"E pa moete proveriti kod nje."
"Ne mogu", podseti ga Haui. "Mrtva je."
"Tako je", odvrati D'Amur, "Tako je. Moja greka."
"ak i da ste je poznavali, Do-Bet i ja nemamo ta da vam kaemo. Mi samo elimo da
zaboravimo Gaj."
"Nema anse", primeti neiji glas iza njega. "Ko je to, Haui?"
"Kae da je poznavao Teslu."
"D'Amur", predstavi se stranac, "Hari D'Amur. Zaista bih cenio kada biste mi poklonili nekoliko
minuta vaeg vremena. Samo nekoliko. Veoma je vano."
Haui pogleda u Do-Bet.
"Zato da ne?" ree ona.
"Prokleto je hladno tamo napolju", primeti D'Amur kada ue unutra. "ta se dogodilo sa letom?"
"Svuda je loe vreme", ree Do-Bet.
"Primetili ste", odvrati D'Amur.
"O emu to vas dvoje razgovarate?"
"O vestima", ree ona. "Ja sam sluala vesti, ti nisi."
"Kao da je svake noi pun mesec", primeti D'Amur. "Mnogo ljudi se udno ponaa. Udvostruio se
broj samoubistava od provale u Gaju. irom zemlje dolazi do pobuna u ludnicama. I mogao bih da se kladim
da vidimo tek deli cele slike. Mnogo toga ostaje skriveno."
"Ko to skriva?"
"Vlada. Crkva. Jesam li vas ja prvi pronaao?"
"Da", odgovori Haui. "Zato? Zar mislite da e biti i drugih?"
"Sigurno. Vas dvoje ste sredite svega ovoga..."
"Nismo mi krivi!" pobuni se Haui.
"Ne kaem da jeste", odvrati D'Amur. "Molim vas. Nisam doao ovamo da bih vas za bilo ta
optuivao. I ubeen sam da zasluujete da vas ostave na miru kako biste nastavili sa ivotom. Ali to se nee
dogoditi. To je istina. Suvie ste vani. Suvie toga ste videli. Nai ljudi to znaju, a isto tako i njihovi."
"Njihovi?" ponovi Do-Bet.
"Ljudi Iada. Infiltratori koji su zadrali vojsku kada se inilo da e se Iadi probiti."
"Kako to da vi toliko toga znate o svemu ovome?" zanimalo je Hauija.
"Trenutno moram da preutim ko su mi izvori, ali se nadam da u na kraju ipak moi da vam ih
otkrijem."
"Govorite kao da smo mi s vama u svemu tome", ree Haui. "Nismo. I u pravu ste, mi elimo da
nastavimo da ivimo, zajedno. I otii emo bilo gde... u Evropu, Australiju, bilo gde... da to ostvarimo."
"Pronai e vas", ree D'Amur. "U Gaju su se isuvie primakli uspehu da bi sada odustali. Znaju da
nas proganjaju. Da je Sutina uprljana. Od sada niko nee snevati mnogo slatke snove. Laka smo lovina i oni
to znaju. Moda vi elite da ivite obinim ivotima, ali ne moete. Ne sa takvim oevima kao to su bili vai."
Sada je bio red na Do-Bet da se zapanji na ove rei.
"ta vi znate o naim oevima?" upita ona.
"Nisu u raju, toliko znam", odvrati D'Amur. "Izvinite. Bilo je neumesno. Kao to rekoh, imam svoje
izvore, i nadam se da u ih vrlo brzo moi da otkrijem. U meuvremenu, moram bolje da se razaberem u
onome to se dogodilo u Gaju, kako bismo mogli da iz toga neto nauimo."
"Trebalo je da to uinim", tiho primeti Haui. "Pruala mi se prilika da saznam mnogo toga od
Fleera, ali je nisam iskoristio."
"Ti si Fleerov sin", ree D'Amur. Njegov duh je u tebi. Treba samo da ga slua."
Page 252
"Bio je genije", ree Haui Hariju. "Zaista u to verujem. Ubeen sam da je pola vremena bio van sebe
zahvaljujui meskalinu, ali je ipak bio genije."
"elim da ujem", ree D'Amur. "elite li vi da mi ispriate?"
Haui je jedan dugi trenutak zurio u njega. Zatim je uzdahnuo, i glasom koji je podseao na
iznenaenje rekao:
"Da. Mislim da elim."
Grilo je sedeo u Kafeu 50 na Bulevaru Van Nijus u erman Ouksu, pokuavajui da se seti kako je
nekada uivao u hrani, kada mu neko prie i sede naspram njega u separe. Bila je sredina popodneva i kafe
nije bio pun. Podigao je glavu u elji da zamoli za malo privatnosti ali je umesto toga izgovorio:
"Tesla?"
Bila je odevena u kvintesenciju Bombek stila: jato keramikih labudova bilo je prikaeno za bluzu
boje pononog plavetnila, crvena svilena marama, tamne naoari. Bila je bleda, ali joj je zato ru za usne koji
se sudarao sa maramom, bio ive boje. Senka za oi, kada je smakla naoare na vrh nosa, bila je iste
raskalane bolje.
"Da", ree ona.
"ta da?"
"Da Tesla."
"Mislio sam da si mrtva."
"I ja sam napravila tu greku. To bar nije teko."
"Ovo nije nikakva iluzija?" upita on.
"Zar cela ova prokleta stvar nije upravo to? Sve je to predstava. Ali mi, jesmo li mi vee iluzije od
tebe? Ne."
"Mi?"
"Odmah u doi na to. Prvo ti. Kako ide?"
"Nema ta mnogo da se kae. Nekoliko puta sam se vratio u Gaj, samo da vidim ko je preiveo."
"Elen Ngijen?"
"Nije pronaena. Nije ni Filip. Lino sam pretraio ruevine. Sam Bog zna kuda je otila."
"eli li da je mi potraimo? Sada imamo veze. Nije bilo ba mnogo zabavno vratiti se kui. Morala
sam da se pobrinem za telo koje se nalazilo u mom stanu. A i mnogi ljudi su postavljali teka pitanja. Ali mi
sada imamo izvesnog uticaja, i ja ga koristim."
"ta treba da znai to mi?"
"Hoe li pojesti taj izburger?"
"Ne."
"Odlino." Privukla je tanjir na svoju stranu stola. "Sea se Raula?" upita ona.
"Nikada nisam sreo um, samo telo."
"E pa sada jesi."
"Molim?"
"Pronala sam ga u Petlji. Bar sam pronala njegov duh." Osmehnula se ustima umazanim
keapom. "Teko je ovo ispriati tako da zvui kao celina.... ali on je u meni. On, i majmun kakav je bio, i ja, svi
u jednom telu."
"Tvoj se san ostvario", ree Grilo. "Sve stvari svim ljudima."
"Da, pretpostavljam da je tako. Hou da kaem, mi pretpostavljamo da je tako. Stalno zaboravljam
da nas sve ukljuim. Moda e biti najbolje i da ne pokuavam."
"Ima sira na bradi."
"Tako je, spusti nas na zemlju."
"Nemoj pogreno da me shvati. Drago mi je to te vidim. Ali... upravo sam poeo da se navikavam
na injenicu da te nema. Da te i dalje zovem Tesla?"
"Zato da ne?"
"E pa ti to vie nisi, je li tako? Ti si vie od toga."
"Tesla je u redu. Telo dobija ime po onome to izgleda da jeste, je li tako?"
"Pretpostavljam da je tako", odvrati Grilo. "Da li ti izgledam kao da sam skrenuo od svega ovoga?"
"Ne. Jesi li?"
On odmahnu glavom. "Uvrnut jesam, ali ne i skrenuo. Hladan sam."
"To je moj Grilo."
"Hoe da kae na Grilo."
"Ne. Hou da kaem moj. Moe jebati sve najvee lepotice u Los Anelesu, ali ja te drim u aci.
Ja sam velika imponderabilija u tvom ivotu."
"To je zavera."
"Ne dopada ti se?"
Page 253
Grilo se osmehnu. "Nije loe", ree on.
"Ne budi skroman", ree ona. Uhvatila ga je za aku. "Pred nama je izvesno vreme i moram znati
da li si sa mnom."
"Zna da jesam."
"Dobro. Kao to rekoh, vonja jo nije gotova."
"Dobro. Odakle ti to? To je bio moj naslov."
"Sinhronizam", odvrati Tesla. "Gde stadoh? D'Amur misli da e naredi put pokuati u Njujorku.
Tamo imaju uporita. Imali su ih godinama. I zato okupljam pola tima, a on okuplja drugu polovinu."
"ta ja mogu da uinim?" upita Grilo.
"Kako ti se dopada Omaha u Nebraski?"
"Ne mnogo."
"Tamo je poela ova poslednja faza, verovao ili ne. U poti u Omahi."
"Zeza me."
"Tamo je Daf stekao svoju polovinu ideju o Umetnosti."
"Kako to misli: polovinu?"
"Razabrao je samo deli, ne celo reenje."
"Ne pratim te."
"ak ni Kisun nije znao ta je Umetnost. Imao je tragove, ali samo tragove. Neizmerna je. Ona
uruava vreme i mesto. Ona sve ponovo spaja u jedno. Prolost, budunost i snevani trenutak izmeu... jedan
besmrtni dan..."
"Predivno", ree Grilo.
"Da li bi se Svift sloio?"
"Zajebi Svifta."
"Neko bi trebalo."
"Znai... Omaha?"
"Odatle poinjemo. Tamo zavrava sva zagubljena pota u Americi, koja moda krije neke tragove
za nas. Ljudi znaju stvari, Grilo. ak i kada toga nisu svesni, oni znaju. To nas ini divnima."
"I oni to zapisuju?"
"Da. A onda alju pisma."
"I ona zavravaju u Omahi."
"Neka od njih. Plati izburger. ekam te napolju."
Platio je i ekala ga je.
"Trebalo je neto da pojedem", ree on. "Odjednom sam ogladneo."
D'Amur je otiao tek kasno te veeri, i kada je to uinio za sobom je ostavio dvoje iscrpljenih
pripovedaa. Mnogo toga je zabeleio, listajui stranice svog bloka napred-nazad dok je pokuavao da
pronae neki smisao u nainu na koji su delovi obavetenja meusobno bili povezani.
Kada su Haui i Do-Bet zavrili svoje prie, dao im je svoju podsetnicu sa adresom u Njujorku i
brojem telefona, a na poleini je navrljao drugi, privatni broj.
"Odselite se to pre moete", posavetova ih on. "Nikome nemojte kazati kuda idete. Ba nikome. A
kada stignete tamo... gde god da to bude... promenite imena. Pretvarajte se da ste venani."
Do-Bet se nasmeja.
"To je staromodno, ali zato da ne?" ree D'Amur. "Ljudi ne ogovaraju venane. I im stignete,
nazovite me da mi kaete gde mogu da vas pronaem. Od tada pa nadalje biemo u vezi. Ne mogu da vam
obeam anele uvare, ali postoje sile koje mogu paziti umesto vas. Imam prijateljicu po imenu Norma koju
bih voleo da upoznate. Ume da pronae pse-uvare."
"Moemo i sami kupiti psa", ree Haui.
"Od njene vrste ne moete. Hvala vam za sve to ste mi kazali. Moram da idem. eka me duga
vonja."
"Voziete do Njujorka?"
"Mrzim da letim", ree on. "Jednom sam imao ravo iskustvo u vazduhu, bez aviona. Podsetite me
da vam ispriam o tome. Treba i vi da se upoznate sa mojim prljavim veom poto sam se ja upoznao s
vaim."
Otiao je do vrata i iziao, ostavivi za sobom u malom stanu smrad evropskih cigareta.
"Potreban mi je sve vazduh", ree Haui Do-Bet kada je otiao. "Hoe li sa mnom u etnju?"
Ve je dobrano prola pono i hladnoa od koje je D'Amur pobegao pre pet sati sada se pojaala,
ali ih je izvukla iz umorne obamrlosti. Dok ih je obamrlost naputala, priali su.
"Mnogo toga si ispriao D'Amuru to uopte nisam znala", primeti Do-Bet.
"Kao na primer?"
"Ono to se dogodilo na Efemerisu?"
Page 254
"Misli na Birna?"
"Da. Pitam se ta je to video tamo gore."
"Rekao je da e se vratiti da mi ispria, ako svi preivimo."
"Ne elim izvetaje iz druge ruke. Volela bih lino to da vidim."
"Da se vrati na Efemeris?"
"Da. Volela bih to, ali sa tobom."
Moda neizbeno, ali put ih je doveo do Jezera. Vetar je ujedao, ali je njegov dah bio sve.
"Zar se ne plai ta bi nam Sutina mogla uiniti", ree Haui, "ako se ikada vratimo?"
"Ne ba. Ne ako budemo zajedno."
Uhvatila ga je za ruku. Oboje su odjednom poeli da se znoje, uprkos hladnoi, utroba im se stegla
kao i prvi put kada su im se pogledi sreli u Batrikovom restoranu. Od tada je prolo malo vremena, ali ih je ono
preobrazilo.
"Sada smo oboje desperadosi", promrmlja Haui.
"Pretpostavljam da jesmo", ree Do-Bet. "Ali sve je u redu. Niko nas ne moe rastaviti."
"Voleo bih da je to istina."
"Jeste istina. I sam zna da jeste."
Podigla je aku koju je on i dalje drao, izmeu njih.
"Sea se ovoga?" upita ona. "To je ono to nam je Sutina pokazala. Spojila nas je."
Drhtaji iz njenog tela proli su joj kroz aku, i putem znoja koji je orosio njihove dlanove, uli u
njega.
"Moramo biti dostojni toga."
"Udaj se za mene", ree on.
"Prekasno", odvrati ona. "Ve jesam."
Sada su se nalazili na ivici Jezera, ali, naravno, nisu videli Miigen dok su stajali zagledani u no,
ve Sutinu. Razmiljanje o tome mestu nanosilo im je bol. Istu onu bol koja dodiruje svako ivo bie kada
apat o san-moru dodirne ivicu svesti. Ali njihova bol je bila mnogo otrija, jer nisu mogli da se oslobode
enje, jer su znali da Sutina stvarno postoji; da je to mesto na kome ljubav moe stvoriti kontinente.
Jo malo pa e svanuti, i sa prvim zracima sunca poi e na spavanje. Ali dok svetlost ne doe...
dok stvarnost ne nadvlada njihovu matu... stajali su zagledani u tamu, ekajui, napola u nadi i napola u
strahu, da se ono drugo more digne iz snova i ponese ih sa obale.
Page 255

Velika I Tajna Predstava PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Velika I Tajna Predstava PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1.

Velika i tajna predstava

Homer otvori vrata.

U poetku je to bilo muenje. Pravi pakao; dan za danom, prekopavao je po vreama.

S vremena na vreme, selei se iz jedne drave u drugu, ugledao bi poneto od onoga u ta su ga

"Sklanjaj se od mene!" viknu Daf.

Drugi deo: LIGA DEVICA

"Izvini...", ree Dojs.

"Ima je puno", ree ona.

"Bilo je tako mrano", primeti Trudi. "Jeste li pogledale u dubinu?"

Trei deo: SLOBODNI DUHOVI

Haui otvori vrata svojoj uplakanoj lepotici.

etvrti deo: ISKONSKI PRIZORI

"Nee biti pronaeno", odvrati Roel. "Obustavili su potragu."

"Da li vas to uznemirava?"

"Sine moj", oglasi se ovek meu drveem. "Konano smo se sreli."

"Moj neprijatelj je jo ovde", ree Daf.

Meutim, nisu svi tako dobro krili svoje strahove.

"Ne verujem ti."

"ta li on hoe?" upita ona, prekinuvi njihove poljupce.

"Pametno", ree Daf.

"Ne slede nas vie", primeti Tesla.

Peti deo: ROBOVI I LJUBAVNICI

I tako dalje, i tako dalje.

Grilo odie glavu sa Eleninog vlanog lica. Ona otvori oi.

"Rekla je da si ovde", zadahta Lamar.

"Tako nekako", odvrati Lois. "Trenutno e to biti malo tee."

"Neko te trai, Do-Bet."

"Reci nam ta da radimo", ree neka ena.

"Moe ti to", odgovori on. "Samo zamisli sebe."

"Ne mogu u to da poverujem."

esti deo: U TAJNAMA, NAJVIE SE OTKRIVA

"Znai, poinje", ree Daf.

"Ti si jedan drkadija i laov", ree ona kada je zatvorila vrata.

Jo je jednom obiao prostoriju, a onda se uputio da vidi gospodara.

"Ne brini, znam", odvrati Tesla.

Tesla je ula kako je neto palo u kupatilu.

E pa, Tesla draga, ta sada?

"Aha, gost je", odvrati Tomi-Rej.

"Ti nisi?" ree Grilo.

"Nekog ima ovde, Haui", proaputa ona.

"urka je gotova", ree Daf Grilou. "Vreme je da siemo."

Sedmi deo: DUE NA NULI

"Je li to vest jutra?"

"ta se to tamo gore deava?"

Grilou vrata nije otvorila Elen Ngijen, ve njen sin.

"Vodopad", odvrati ona.

"Da. Jesam. Jednog poznaje. Natan Grilo?"

Njegovo lice joj je potvrdilo da je bar ovaj deo tano protumaila.

Grilo je pronaao kola ostavljena na parkingu motela i upalio ih povezavi ice.

"Ja sam glavni", ree on.

"Trebalo bi da se izgubite odavde", doviknu mu on.

"ta je bilo?" upita ona.

ovek se isceri u tami. Osmeh mu je bio vlaan i irok.

"Ti nisi Raul", zadahta Hokis.

"Vidi li, tata?"

"Moemo da pokuamo", ree Do-Bet. Pogledala je u Hauija. "Moemo da pokuamo."

You might also like