Svi smo mi po malo Srbi

Mesto deavanja: USA, Ilinois, Chicago, West Suburb Rockford.

Likovi: Srbi izbeglice iz Bosne (nedavno pristigli), Mia muzika, Gaji- de uzmi jednu...,
americki potar (oigledno irskog porekla), ameriki farmeri, ameriki prasii, i interventna
antiteroristika jedinica groznih amerikih policajaca, i jedan lokalni policajac patroldija
(pika od oveka, preplaen ko Sloba na kontra mitingu u Beogradu pre par godina-VOLIM I
JA VAS), upravnik pote (zvani Ljupe od milote), i potareva ena.
Mislim da su to svi likovi, a ako sam nekog i preskoio, dopisaemo.

Pria poinje ovako. Chicago Land, drave IIinois i deo severne Indijane je poznat kao
najvea srpska kolonija u USA. U severo-zapadnom predgrau Chicaga, nalazi se gradi
Rockford. U tom gradiu, koji je poprite nae prie, ivi i radi (radi samo 10%, a ostali su na
grbai drave) ovea kolonija Srba, izbeglica iz Bosne.

Ljudi su svee pristigli, tu su tek par godina, engleskim barataju srednje alosno, naime celo
naselje, jer ih toliko ima, moe da sastavi 3-5 prosto proirenih reenica. Razlog zato ih tu
na jednom mestu ima toliko, verovatno lei u injenici da se Srbi "vuku k'o creva", a i stanovi
su prilino jeftini, nai ljudi su u komiluku, uvek moe da se osloni na komiju, itd.

90% Srba u naselju, a oni su i 90% naselja, ne radi nita, ive na teret drave i smiljaju kako
da zeznu istu.
Elem pomenuti sede pred zgradom, umesto u avliji i ekaju potara ko ozeb'o sunce jer im
on donosi, nekom pare, nekom bonove za klopu, a ponekom bogami i pismo, al' retko. Bitan
detalj za celu priu je da se dravne pare i bonovi isplauju obino 6. u mesecu. Srbi
naravno ostaju Srbi, naroito kad su u rasejanju, inae su komunisti, Jugosloveni,
Makedonci, Crnogorci, ili neki drugi politiki ili grografski pojmovi.
Pa kako to red vekovima nalae, delegacija Srba ode 3. januara do oblinje farme svinja, te
sa farmerom, amerikim, na jedvite jade, zbog njegovog elementarnog neznanja srpskog
jezika, ugovori kupovinu 10 prasia.
Pritisnuti nematinom amerikog drutva, kao i nedostatkom prostora to jest livade i dvorita,
zamole istog da prasad zakolju i urede sutradan kod njega na farmi. Srbi pitaju jel O.K., a
farmer kaze O.K., to je jedino to teno zna od srpskog jezika. Budala i neznalica.
Sutradan ranom zorom stigne na farmu ekipa od 12 profesionalaca, te ponu pripreme za
klanje, uz bratsku raspodelu posla. Jedan kolje, drugi erei, trei dere, etvrti uri, peti loi
vatru, esti i ostali ve svaki radi po neto. Pucketa vatra, kljua voda, skie prasii, ma
tipina srpska idila. U neko doba pojavljuje se na vratima kue unezverena faca prepadnutog
farmera koji ne moe udom da se naudi ta se to deava. ovek godinama gaji svinje, a
nikad ni jednu nije zaklao. On svinje kad utovi, pozove klanicu oni dou i odvezu ih. Tako je
farmer godinama ostajao uskraen za idilinu sliku srpske svinjokolje.
Nai junaci rade li rade, nema se vremena za dangubljenje. Ipak stigne se i da se popije po
jedna za " Boe pomozi", ili "da se ne radi na suvo", ali posao ne trpi. Dok voda vri, i vatrica
bukti baci se i poneko pare digerice ili bubac u pepeo, onako s' nogu, "bez leba". Kad je
farmer doao sebi, on otri na telefon da pozove svoje komije farmere da vide udo
nevieno. Dooe ljudi sa okolnih farmi. Gledaju, dive se i oima ne veruju. Neki su ak
poneli i video kamere, ne bi li ta od tog udesnog srpskog umea i vrhunske tehnologije
ukrali.
Al' ni nai nisu od raskida. Ako su i sisali vesla, nisu bas pojeli amac. Kako se broj
posmatraa poveavao, tako se i ekipa profesionalaca, sve vie uigravala pa su na kraju
tako brzo i spretno "redili" da ni kamere nisu mogle da zabelee vrhunsku tehnologiju
prezentovanu rukama svetskih majstora. Sa prvim sumrakom posao je bio zavren, alat
opran i spakovan. Prasad na putu za Downtown Chicago u peenjaru "BELARADA", na
peenje. Farmeri ostadoe da blenu ko ovce, mamicu im vabsku, tj. ameriku glupu. Neka
vide pa nek se postide.
Jeste se zagrejali, tek sad poinje naa pria. Badnji dan 6.januar, leta gospodnjeg 2001.
Rockford, Chicago spava snom pravednika, a u jednom njegovom naselju tuni i nostalgini
Srbi, daleko od rodne grude, spremaju se da u miru i srei proslave najvei praznik
pravoslavnih hriana. U nedostatku sopstvenog dvorita, izaoe pred zgrade da sa svojim
komijama proslave Badnji dan. Posno je, ali moe i posno da se mezi, a nae se i po koji
balon domae ljivovice iz otadbine.
Kako se sunce die na horizontu, ekipa se polako zagreva, emsa, Nino, aban, Hasan,
Halid, Himzo, i ostali renomirani "Srpski" pevai tuku pusto tursko, sa Miinog stuba ( ima
bose- ove zvunike i pojacalo od kolko 'oe wat-i, najjae u naselju, ma koje bre, najjae u
Ameriku). Protri i poneka Ceca-Mira, ali retko. Tee rakija, jaka, ljuta, al' ni momci nisu od
raskida. Kakvi na jelu takvi i na piu. Teko malo uz posnu hranu, al' moe se. Pa jednom
godinje je Badnji dan. Ko posustane, i ukrsti ocima, a Gaji tri za njim, nutka usoljenim
ringlicama, sipa au rakije i vie: " De popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!" U neko
doba u naselju se pojavljuje potanski auto. "Postarrrrrrrrr!!!!!!!!!!!!", viknu neko, a srea ozari
lica prisutnih. Svakog potar asocira na neto drugo, a nae junake kog na pare kog na
bonove, u glavnom vole ga ko majku roenu. Ovo je zemlja dembelija. Oe, majko, brate,
sestro, kume, potare! Potar sa osmehom na licu prilazi razdraganoj gomili, oni se
pozdravljaju sa njim, neki se i grle (pa to je potar, nije makar ko), a Gaji na gotovs sa
flaom i aicom: " De popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!". I dok dlanom o dlan
potar se utapa u razdraganu masu, dohvata se aice i po srpski je stresa na iskap.
"Uraaaaaaaaaa!!!!!!!, za potaraaaaaaaaaa!!!!!!!!!", zaori se iz desetinu grla. Gaji pomalo
iznenaen potarevim "secret skills", brzo se snae te nasu jo jednu. I sledea aica
doive sudbinu prethodne i njen sadraj volebno nestade u potarevom grlu.
"Uraaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!! Uraaaaaa!!!!!!!!! Uraaaaaaaaa!!!!!!!!!!!", ovacije ko na mitingu protiv
Slobe. Gaji sad ve iskusno ne eka ve samo sipa. Slede 3, pa 4, pa 5. aica i sve
zavravaju na isti nain. Radosni usklici polako ustupaju mesto divljenju. Slede 6, pa 7, pa 8,
pa 9, vie niko ne progovara. Svi gledaju udo nevieno, tj udo od potara. I taman kad su
im se oi osuile od netreptanja, super potar srui i 10. aicu na iskap i pade ko svea.
EEEEEEEEE!!!!!! otee se sa prizvukom razoaranja iz grla okupljenih navijaa. "ta mu
bi?"- upita neko. "ta mu bi, pa preforsir'o se, a nije mezio!"- odgovori drugi. "Nego da ga
unesemo da malo odspava, pa kad se naspava bie mu lake". Reeno, uinjeno. Smestie
potara u stan u prizemlju da odspava i nastavie sa proslavom Badnjeg dana, uz
nezaobilazno potarevo za malo pa herojsko delo. Dan tee dalje, vreme prolazi, Srbi sve
veseliji, potar spava, itd. Sve krajnje normalno. E, ne lezi vrae. Razmaena amerika
populacija iz okolnih naselja iznervirana to potara nema da im donese njihovu potu,
okrene upravnika pote (zvanog Ljupe od milote) i na tenom engleskom jeziku mu se,
onako srpski reeno, najebe mile majke. Ljupe sav prepadnut, jer ovde ko ne radi svoj
posao kako treba dobije otkaz, a ne orden narodnog heroja ili direktorsku titulu, bre bolje
okrene potarevu enu i pita da nije moda kod kue, da mu nije pozlilo, da li se javljao?
ena ko ena, amerika, nema pojma, i kae da je na poslu. E tek sad se Ljupe uprpio.
Okrene 911 (policiju) i prijavi nestanak potara. 5000 policajaca grada Chicaga krene se u
poteru za odbeglim ili kidnapovanim potarom. Posle dugotrajnog bezuspenog traganja,
jedan lokalni patroldija, okara, srpski reeno, nabasa na parkirana potanska kola, ali u
naselju gde ive oni krvoloni Srbi sa Balkana. Vidi on kola, ali vidi i masu na ulici i zakljui
da je potar u najmanju ruku kidnapovan, ako ne i zverski ubijen i iskasapljen. Odlui da
njegova nadlenost tu prestaje te pozove stanicu, prijavi sluaj i zatrai pomo. Kroz pola
sata uz zagluujuu buku sirena patrolnih kola, u pratnji jednog helikoptera, 12 marica punih
pripadnika jedinice za antiteroristika dejstva amerike policije blokiralo je celo naselje.
Istrae organi bezbednosti pod punom ratnom opremom, ukljuujui, pancire, lemove,
vizire, sa automatskim pukama u rukama i palicama o pojasu. Srbi ko Srbi, znajui da im je
savest ista, a pamet od rakije pomuena krenue im razdragani u susret. Gaji sa flaom i
aicom u rukama i svojim neizbenim: "De popi jednu, matere ti, Badnji dan je, valja se!" No
ameriki policajci nisu ni 0.05 promila od amerikih potara. Ne samo da nee da popiju,
nego vrite, deru se i neto prete. Sve to bi moda imalo uticaja na pripadnike nekog drugog
naroda, ali Srbe ba zabole, oni nastave da piju, panduri da urlaju, a Gaji da redom nutka
svakog pandura ponaosob: "De, popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!"
U neko doba, neko od Srba tekera (oni to se tekaju pa ne piju svaku turu, ve po neku i
preskoe) uspe da razume "postman". "Ljudi, pa ovi trae naeg potara. Pa tako kai, brate
milicajac. Govori srpski, pa da te ceo svet razume. Evo ga kod oke u prizemlju", i pokae
prstom u pravcu okinog stana. Panduri jurnue u stan i na sred trpezarijskog stola naoe
predmet svoje potrage, uvijen u crnu najlon kesu za smee*. Krenue da odmotaju le
jadnog potara koji je herojski poginuo borei se za Amerike nacionalne interese, kad
okina ena skoi na pandura, udarajui ga po rukama u urlajui besno. " Postman!", vriti
pandur pokuavajui da otrese okinicu sa ruke. "Ma ne diraj peenicu, to je sutra za Boi
jebo majku svoju". Ipak, pandura bee vie te savladae okinicu i jedan teatralno odmota
telo zavijeno u crnu kesu, na trpezarijskom stolu. Kad ono guda! Moete li zamisliti kakvo je
zaprepaenje nastalo meu nadobudnim amerikim specijalcima. Osetie se volovi ko da
im je Senta Milenkovi svima roak u drugom kolenu. "Ma snajka oni trae potara", zavapi
Gaji, i okrenuvi se prema jednom od pandura upita: "De popi jednu matere ti, Badnji dan
je, valja se!" "Pa potar je u sobi, ree besna okinica i pokaza u pravcu spavae sobe.
Rezignirani panduri utrae u sobu i tu napokon naoe beivotno telo potarevo.
Pokuavajui da ustanove na koji je nain ubijen, jer su sad bili sigurni da je mrtav, otkrie da
on hre. Cimnue ga i on se probudi. Zaprepaenje je preplavilo sobu. Ne zna se ko se vie
zapanjio. Da li su to bili panduri pred ijim oima je mrtav potar vaskrsao, ili potar koji je
mamurno otvorivi oi ugledao sobu punu policajaca. "Jesi li povreen", konano se snae
da progovori voa pandura. "Ko, je l' ja!", zbunjeno e potar, "ma ne, dobro mi je." "Jesi li
kidnapovan"- zavapi pandur u oajanju. "Ko jel ja, ma neee, ovo su moji prijatelji i braa".
Voa jedinice, ponien i posramljen besno se okree i polazi ka kolima, razmiljajui kakvi su
ovo ludaci koje ni specijalna jedinica ne moze da uplai, i ko me i posla da traim i spasavam
ludog potara, jebem ti potu, i potara, i DHL, i FEDEX, i.... Gaji neumorno tri za
pandurima koji se povlae ka svojim kolima, i prekljinjui nudi: "De popi jednu matere ti,
Badnji dan je, valja se!" Panduri se povlae, brzo kako su i doli, samo ovaj put bez sirena i
rotacija, a onaj sa helikopterom je ko pizda prvi pobego ve odavno. Scena izgleda ovako.
Sumrak se sputa na naselje, panduri odlaze, Gaji stoji razoarano mislei na glas: "Jebo
ove amerike milicajce, pa sve trezvenjaci". Srbi se polako trezne, sutra je Boi treba
nanovo pit'. Glavni junak prie, postar kree ka svojim kolima i usput prolazi pored Gajia koji
mu se obraa sav potiten i bez nade, sa onim svojim: "De popi jednu matere ti, Badnji dan
je, valja se!" Potar prolazi, ali se kao svaki pravi akcioni heroj okree i na engleskom kae:
"Samo jednu za usput!"