An EESDeo 1 Novo

Uvod u analizu elektroenergetskih sistema 1
1. Uvod u analizu elektroenergetskih sistema

Elektroenergetski sistem (EES) se opisuje kao sloeni, dinamiki sistem velike dimenzionalnosti, ija je prevashodna
funkcija da sigurno, pouzdano i ekonomino snabdeva potroae sa dovoljnim koliinama kvalitetne elektrine energije. Sa
aspekta osnovne tehnoloke funkcije EES se deli na sledee podsisteme: proizvodni, prenosni, distributivni i potroaki
podsistem. Ovaj funkcionalni lanac je ilustrovan na sl. 1.1
PROIZVODNJA PRENOS DISTRIBUCIJA POTRONJA
Sl. 1.1 Funkcionalna veza podsistema u EES
Imajui u vidu polaznu definiciju EES, kao i metodoloku osetljivost njegovog prouavanja, indirektno se zakljuuje da
se u njemu istovremeno sadre i principi bazinosti (kroz potrebe za energijom) i principi savremenosti (kroz stalne potrebe za
unapreenjem tehnologija), i kroz njihovu komplementarnu primenu uspeno se mogu reavati sloeni zadaci analize EES koji su
posledica potreba pri planiranju i eksploataciji sistema. Atraktivnost prouavanja EES proizilazi upravo iz njegove vrste
oslonjenosti na realne ivotne potrebe (bazinost) i na potrebu za primenom modernih naunih i tehnolokih dostignua
(savremenost) u cilju uspenog funkcionisanja ovog kompleksnog sistema.
EES je objektivno jedan od najsloenijih, ako ne i najsloeniji, tehnoloki sistem koji poznaje dananja civilizacija. Ovi
sistemi sa rastom interkonekcija prelaze granice pojedinih drava i prerastaju u mone kontinentalne sisteme. EES se
dimenzionie kako prema potrebama u energiji tako i prema potrebama u snazi i, s obzirom na velika kapitalna ulaganja koja
zahteva izgradnja i eksploatacija elektroenergetskih kapaciteta, optimalnom dimenzionisanju i odravanju EES pridaje se veliki
znaaj.
Prvi i jedini razlog postojanja EES je podmirenje potreba potroaa za elektrinom energijom. Ove potrebe su iroke i
raznovrsne jer je elektrina energija najplemenitiji vid energije u prirodi. Argumenti koji idu u prilog ovoj konstataciji su njena
fleksibilnost (u smislu lakog prilagoenja zahtevima konzuma), istoa (u formi finalnog proizvoda), kontrolabilnost,
jednostavnost i efikasnost konverzije u druge forme energije, ekoloka prihvatljivost (ceo proces, kada ne bi bilo proizvodnje, bi
bio sasvim ekoloki prihvatljiv) i praktina nezamenljivost u mnogim visokim tehnologijama. S druge strane, elektrina energija
ima i odreene slabosti koje se manifestuju preko relativno skupe proizvodnje i preko tekoa prilikom njenog akumulisanja.
Elektrina energija uestvuje u znaajnoj meri u podmirenju ukupnih energetskih potreba. Ovo uee varira od zemlje
do zemlje u zavisnosti od strukture energetskih resursa, i kree se negde do 1/3 ukupnih potreba. Ako se elektrina energija koristi
za grejanje prostorija tada je ovo uee ovako visoko (primeri Norveke i vedske). Kod zemalja koje su u energetskom smislu
oslonjene na gas i naftu udeo elektrine energije u podmirenju ukupnih energetskih potreba je ispod 10%.
U naoj zemlji taj udeo je iznosio oko 20% do 1990. godine, da bi ve u 1995. godini usled uticaja sankcija na uvoz nafte
i gasa i usled veoma niske cene elektrine energije (i u apsolutnom smislu i relativno prema drugim energentima) narastao na
preko 35%. Optimalnim razvojem energetskog sektora taj udeo treba da se smanji na nivo primeren naim energetskim
bogatstvima i naim potrebama, uz respektovanje energetske efikasnosti i realistinog razvoja privrede.
Do 1973. godine, svet je iveo u uverenju o jeftinoj energiji, pa i o jeftinoj elektrinoj energiji. Po izbijanju naftne krize
tih godina menja se odnos prema energiji u razvijenom svetu i zapoinju procesi tednje i racionalizacije u oblasti kompleksne
energetike.
1.1. Proizvodni podsistem

Prvi u lancu podsistema je proizvodni podsistem (elektrana ili elektrina centrala). U elektranama se nalazi srce EES -
sinhroni generator - u kome se mehanika energija transformie u elektrinu. Elektrane (izvori elektrine energije) imaju zadatak
da u svakom trenutku zadovolje potrebe potroaa za elektrinom energijom i da obezbede neophodan nivo rezerve za sluaj
ispada pojedinih kapaciteta ili za sluaj nepredvienih zahteva od strane potroaa. U osnovi postoje tri dominantna naina
proizvodnje elektrine energije: proizvodnja u hidroelektranama, u termoelektranama i u nuklearnim elektranama. Sutinska
razlika izmeu njih je u formi primarne energije iz koje se proizvodi mehanika energija koja se kasnije transformie u elektrinu.
Proizvodnja elektrine energije u hidroelektranama (HE) predstavlja klasian nain produkcije u kome se potencijalna
energija primarnog energetskog resursa (vode) pretvara pomou hidroturbine u mehaniku energiju, a zatim hidrogenerator
mehaniku energiju konvertuje u finalni proizvod na izlazu, tj. u elektrinu energiju. Hidrogeneratori se odlikuju relativno malim
brzinama obrtanja (tako npr. u HE erdap I broj obrtaja hidroagregata je 71,50 o/min koji daju uestanost od 50 Hz sa 42 para
polova) to je posledica veeg broja pari polova. S druge strane male brzine obrtanja uslovljavaju velike obrtne momente pa su
hidrogeneratori maine visoke tehnoloke sloenosti. Hidrogeneratori su maine sa istaknutim polovima koje se proizvode u
veoma irokom opsegu snaga, od nekoliko desetina kW do nekoliko stotina MW. Specifinost hidrogeneratora sastoji se u
injenici da su na svakom vodotoku zahtevi u pogledu performansi hidroturbina i hidrogeneratora drugaiji tako da se praktino
ne moe govoriti o serijskoj proizvodnji ovih maina. Performanse hidroelektrana zavise od protoka vode, od ukupne raspoloive
koliine vode na godinjem horizontu (mogua godinja proizvodnja hidroelektrana), od raspoloivog pada i od raspodele vode
tokom godine. Hidroelektrane se prema vremenu pranjenja akumulacionog bazena dele na protone i na akumulacione (sa
sedminom, sezonskom, godinjom i viegodinjom akumulacijom). Glavni tipovi hidroturbina su Francisove (za srednje padove),
Kaplanove (za relativno male padove) i propelerne (takoe za male padove, ali za vodotoke sa konstantnim padom). Ova tri tipa
su predstavnici reakcionih turbina kod kojih se potencijalna energija vode pod pritiskom samo delimino pretvara u kinetiku.
Peltonove turbine su predstavnici akcionih hidroturbina kod kojih se sva potencijalna energija vode pretvara u kinetiku
(prilagoene su vodotocima sa velikim padom). Dve kljune fizike veliine koje opredeljuju rad hidraulikih postrojenja su pad i
protok i u cilju njihovog optimalnog iskorienja paljivo se mora vriti projektovanje i eksploatacija hidroelektrana.
Hidrogeneratori se proizvode sa vratilima postavljenim vertikalno i horizontalno i naravno, sa odgovarajuim hidroturbinama.
Poseban tip hidrogeneratora su tzv. kapsulni hidrogeneratori kod kojih se u kapsuli potopljenoj u vodi nalaze i hidroturbina i
generator. Ovakve se konstrukcije koriste na manjim padovima i obino za snage agregata do 50 MW, npr. HE erdap II.
Lokacija hidroelektrana diktirana je raspoloivou vodnih potencijala i vrlo je esta pojava da su hidroelektrane udaljene od
glavnih centara potronje, a to za posledicu ima poveane zahteve u odnosu na prenosnu mreu. U EES Srbije iz hidroelektrana
se u poslednjih nekoliko godina proizvodi negde oko treina godinje proizvodnje elektrine energije sa tendencijom smanjivanja
uea. Kvalitetni vodni potencijali su uglavnom iskorieni (izuzev Drine) i novi elekroenergetski izvori mogu se eventualno
oekivati u okviru reavanja irih problema vodosnabdevanja (formiranje akumulacija) ili preko izgradnje malih hidroelektrana.
Generalno se moe konstatovati da je izgradnja hidroelektrana investiciono veoma skup posao ali je njihova eksploatacija, s
obzirom da je primarni energetski resurs (voda) besplatan, znatno ekonomski isplativija nego eksploatacija termoelektrana. Glavni
hidroenergetski kapaciteti u naem sistemu su locirani na Dunavu (HE erdap I sa snagom 6 176 MW i HE erdap II sa
snagom 8 27 MW), zatim na Drini (HE Bajina Bata sa snagom 4 91 MW , RHE Bajina Bata sa snagom 2 310 MW u
pumpnom reimu i 2 307 MW u generatorskom reimu i HE Zvornik sa snagom 4 24 MW) , na Limu i pritokama (HE
Bistrica sa snagom 2 51 MW, HE Kokin Brod sa snagom 2 11 MW, HE Potpe sa snagom 3 18 MW i HE Uvac sa
snagom 36 MW), i na Vlasini (HE Vrla I, II, III i IV) sa ukupnom snagom od 129 MW. Pored ovih treba pomenuti HE Zavoj
kod Pirota sa 2 40 MW i PAP Lisinu od 30 MW. Ostali kapaciteti su znatno manjih snaga (Ovar Banja ,Meuvrje,
Gazivode,) i nisu od posebnog znaaja za sistem kao celinu. Sa RHE je oznaena reverzibilna hidroelektrana ija je uloga da
proizvodi vrnu snagu i energiju u sistemu u periodima maksimalnog optereenja sistema, a da u periodima sa vikovima
elektrine energije (noni reimi u kojima je neekonomino iskljuivati velike termoagregate) u pumpnom reimu puni svoje
akumulaciono jezero. Sa PAP je obeleeno pumpno-akumulaciono postrojenje koje ima istu namenu kao i RHE, ali sa bitnom
razlikom u smislu da ovo postrojenje nema mogunost rada u generatorskom reimu. Tako npr. PAP Lisina iskljuivo pumpa
vodu u akumulaciono jezero Vlasinskih HE.
Proizvodnja elektrine energije u termoelektranama bazira se na fosilnim gorivima (ugalj, nafta, gas). Kod nas se
proizvodnja u termoelektranama odvija zahvaljujui raspoloivosti niskokalorinih lignita (kolubarski, kosovski i kostolaki
basen). Oko 2/3 od ukupno proizvedene elektrine energije kod nas proizvodi se u termoelektranama. Glavni na proizvoa je
termoelektrana Nikola Tesla (TENT) u Obrenovcu koja koristi kolubarski lignit. Potrebe za vodom uslovile su lokaciju na reci
Savi a blizina beogradskog regiona kao velikog potroakog centra doprinela je da su se ovde spojile tri pogodnosti za izgradnju
termoelektrane: ugalj, voda i veliki potroa. U TENT-A instalisano je 6 agregata sa snagama 2 210 MW, 1 305 MW i 3
308,5 MW, dok su u TENT-B instalisana 2 agregata snage 2 620 MW. Ukupno se na ove dve lokacije proizvede gotovo
polovina elektrine energije u EES Srbije. Naredne termoelektrane po snazi su kosovske elektrane sa snagom od 800 MW u
Kosovu A (1 65 MW, 1 125 MW, 2 200 MW i 1 210 MW) i snagom od 678 MW (2 339 MW) u Kosovu B. Zatim
slede Kostolac A sa 310 MW (1 100 MW i 1 210 MW) i Kostolac B sa 2 348 MW, Kolubara sa snagom od 271 MW
(5 agregata), Morava sa snagom 125 MW i sve uticajnije termoelektrane-toplane (TE-TO) i industrijske energane u Beogradu,
Novom Sadu, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici itd.
Najee tehnoloko reenje koje se sree u praksi, a koje je u vezi sa osnovnom funkcionalnom emom termoelektrana,
je tzv. blok-veza (veza jedan na jedan) prikazana na sl. 1.2 u kojoj su kljuni elementi termoelektrane povezani redno (pod
agregatom se podrazumeva blok veza turbina - generator).
KOTAO TURBINA GENERATOR TRANSFORMATOR
Sl. 1.2 Blok veza elemenata TE
Pored blok veze mogua je i tzv. sabirnika veza prikazana na sl. 1.3 kod koje je kao ilustracija pretpostavljeno da 3
generatora (G1 G2 i G3) rade preko elektrinih sabirnica sa 2 transformatora (T1 i T2). Slino reenje je mogue i preko sabirnica
pare kada npr. tri kotla rade preko dve turbine.
G1 T1
G2
G3
T2
Sl. 1.3 Sabirnika veza elemenata EES
U kotlu se dobija para visokog pritiska i temperature, koja se dalje uvodi u parnu turbinu (u praksi se najpre uvodi u
turbinu visokog pritiska, pa zatim u turbinu srednjeg pa onda niskog pritiska, kako bi se uveala efikasnost). Stepen korisnosti
parne turbine je osetno povoljniji pri viim brzinama pa se zato turbogeneratori izvode sa cilindrinim tj. valjkastim rotorom (da bi
se smanjile centrifugalne sile) i po pravilu su dvopolne (sa 3000 ob/min pri uestanosti od 50 Hz) a ree etvoropolne maine. Na
kraju redne veze nalazi se transformator za podizanje napona. Potreba za viim prenosnim naponima je posledica zahteva za
smanjenjm gubitaka, odnosno potreba za efikasnijim prenosom elektrine energije udaljenim potroaima.
Kod termoelektrana vaan pokazatelj rada je rezultantni koeficijent iskorienja , koji se rauna sumarno od ulaza
energije u kotao do izlaza energije iz generatora, a koji pokazuje koliko se latentne hemijske energije uglja konvertuje u elektrinu
energiju. Ovaj stepen iskorienja je relativno nizak (kod najefikasnijih termoelektrana ide do 39%) i grubo se moe smatrati da je
on neto iznad jedne treine ( > 1/3 ). Termodinamiko ogranienje je Carno-ov ciklus (teorijski maksimalni koeficijent Carno-
ovog ciklusa je max = 62%, ali kod praktinih realizacija parne turbine njegova gornja granica je oko 47%). Uzimajui da je
koeficijent iskorienja kotla oko 88% (konverzija hemijske energije u toplotnu) i da je koeficijent iskorienja generatora 99%
dolazi se do rezultantnog iskorienja od 41%, to je objektivno gornja granica kojoj termoelektrane tee. U naim
termoelektranama, koje sagorevaju ugalj nieg kvaliteta, sva iskorienja via od 33% mogu se smatrati uspenim. Poenta je,
dakle, da se gotovo 2/3 energije kod termoelektrana gubi kroz otpadnu toplotu. Iz tih razloga se u poslednje vreme sve vie grade
kombinovana postrojenja za proizvodnju i toplotne i elektrine energije (termoelektrane-toplane ili termoelektrane sa
kombinovanim ciklusom) kod kojih se rezultantni stepen iskorienja moe podii i do 2/3.
Turbogeneratori se proizvode u velikom rasponu snaga a kod nas u sistemu prisutne su snage poev od 10 MW pa do 620
MW, a u svetu su najvei generatori snaga ak do1500 MW. Razlozi zato se tei jedinicama veih snaga nalaze se u ire
poznatom efektu veliine, prema kome je cena po jednom instalisanom kVA manja ako se prelazi na vee snage. Generatori
najveih snaga hlade se tenim vodonikom ili vodom kako bi se iz manje zapremine uspele izvui vee snage. Naponi na kojima
rade turbogeneratori se kreu od 1 do 25 kV. Vii naponi se ne koriste zbog ogranienja koja nameu izolacioni materijali.
Isto tako treba ukazati na negativne ekoloke aspekte rada termoelektrana. Eksploatacija i transport uglja, sagorevanje
uglja i deponovanje pepela kao i povienje temperature vode u okolnim vodotocima u koje se izlivaju otpadne vode, predstavljaju
izvore zagaenja okoline (vazduha, vode i zemlje) o kojima se mora voditi rauna. Dugorono posmatrano pojave kiselih kia i
efekta staklene bate takoe su u direktnoj vezi sa produktima sagorevanja fosilnih goriva u termoelektranama. Iz tih razloga se u
razvijenim zemljama, a takoe i kod nas, ograniavaju koliine polutanata (kao to su CO2, Nx i ugljena praina) koje se izbacuju
iz dimnjaka termoelektrana u atmosferu. Ureaji kojima se ovo postie su razni tipovi elektrofiltarskih postrojenja.
Pored termoelektrana kod kojih je pogonska maina parna turbina, postoje i termoelektrane kod kojih je pogonska maina
gasna turbina i termoelektrane ije generatore pokreu motori sa unutranjim sagorevanjem (najee dizel motori).
Gasnoturbinske termoelektrane postaju sve znaajnije poslednjih godina zbog manjih investicionih ulaganja po jedinici snage i
zbog raspoloivosti tenih i gasovitih fosilnih goriva. Radni fluid kod njih je vreli gas. Rezultantni stepen iskorienja je od 30 do
35% i on se podie kroz postupak rekuperacije toplote izduvnih gasova (kombinovana proizvodnja elektrine i toplotne energije).
Ove termoelektrane se lako stavljaju u pogon, brzo optereuju i rastereuju i koriste se obino za pokrivanje vrnih optereenja
sistema.
Proizvodnja elektrine energije u nuklearnim elektranama bazira se na kontrolisanoj nuklearnoj fisiji. Fisijom se generie
toplota koja se u reaktoru predaje nekom od rashladnih medijuma (najee voda), zatim se, kod nekih tipova reaktora, ve u
njemu proizvodi para. Nadalje je sve isto kao kod termoelektrana, samo se kod nuklearnih elektrana ima reaktor umesto kotla.
Pored toga temperature pare su kod nuklearnih elektrana nie tako da je termodinamiki koeficijent iskorienja takoe nii nego
kod termoelektrana. Meutim, glavna negativna strana ostaje visok rizik u akcidentnim situacijama kada se javljaju radijacioni
efekti ije negativne posledice jo nisu dovoljno dobro istraene. Iz tog razloga zahtevi za pojaanim stepenom sigurnosti
nuklearnih elektrana direktno podiu investicione i eksploatacione trokove. U naem EES nema izgraenih nuklearnih elektrana.
Razvoj proizvodnje elektrine energije u svetu prikazan je u tabeli 1.1 za period od 1920. do 1995. godine. Uoavaju se
umerene stope rasta proizvodnje elektrine energije do II svetskog rata i gotovo zakonomernost udvostruenja proizvodnje na
horizontu od 10 godina (godinja stopa rasta 7,2%) posle II svetskog rata. Ovako visoke stope rasta su ublaene u poslednjih 20
godina i imaju tendenciju daljeg ublaavanja.
Tabela 1.1 Proizvodnja elektrine energije u svetu (TWh)

1921. 1928. 1938. 1950. 1955. 1960. 1965. 1970. 1975. 1980. 1985. 1990. 1995.
99 290 464 959 1544 2300 3380 4956 6519 8239 9738 11774 13098
Treba ukazati da postoje i druge tehnologije za proizvodnju elektrine energije kao i drugi energetski resursi. Posebno
raste uticaj energije vetra i fotovoltainih generatora (primena solarne energije), biomase i geotermalne energije. Treba pomenuti i
magnetohidrodinamike generatore, a takoe i energiju plime i oseke, energiju otpadnih materija i sline alternativne izvore
energije. Glavna osobina mnogih od ovih izvora je geografska razuenost i relativno mali iznosi raspoloive energije. Iz tog
razloga posebno se mora voditi rauna o uklapanju ovih izvora u EES. Ukupan doprinos svih ovih izvora na globalnom planu u
proizvodnji elektrine energije je reda procenta (sa prognozama do 6% u 2020. godini) i zato se ovim izvorima pridaje panja
samo u specijalistikim knjigama, odnosno oni su jo uvek izvan tzv. velike energetike. Ovde je vano ukazati na jo jednu vanu
podelu energetskih izvora. Po toj podeli svi izvori se dele na obnovljive (hidro resursi, suneva energija, energija vetra, plime i
oseke, geotermalna energija i biomasa) i na neobnovljive izvore (fosilna i nuklearna goriva). Nesporno je da obnovljivi izvori
imaju viestruke prednosti i zato su definitivan prioritet kod planiranja razvoja energetike.
inilo se da je budunost proizvodnje elektrine energije idealno sagledavati u unapreenju tehnologija kontrolisane
fuzije. Meutim ukoliko se optimistiki scenariji u pogledu ovladavanja fuzijom pokau nerealnim, tada e se pored unapreenja i
maksimalnog iskorienja klasinih energetskih resursa (obnovljivih i neobnovljivih) verovatno morati pribei proizvodnji
elektrine energije iz tehnoloki usavrenijih i po okolinu bezbednijih nuklearnih elektrana.
Sutina strategije dobre energetske politike svodi se danas u razvijenim zemljama na usklaenost efikasnosti,
ekonominosti i ekoloke prihvatljivosti u cilju uspostavljanja ravnotee izmeu rastuih energetskih potreba i sve manjih rezervi
primarnih energenata. Dakle, na duem vremenskom horizontu radi se o objektivizaciji ponude i tranje u energetskom sektoru sa
definisanjem dugorono usklaenog i realistinog (odrivog) razvoja energetike, a u njenom okviru onda i elektroenergetike.
Visoka uvozna zavisnost nae zemlje u pogledu ukupnih energetskih potreba (oko 40%) ini ovaj problem jo osetljivijim u naim
planerskim zadacima. Udeo elektroenergetike u ukupnoj energetici treba da se odreuje na bazi optimalnog iskorienja naih
domaih resursa uz respektovanje ogranienja koja namee svetsko trite energenata, odnosno uz strogo uvaavanje ekonomskih
zakonomernosti.
1.2. Prenosni i distributivni podsistem

Naredna dva tehnoloka podsistema su prenosni i distributivni podsistem, iji je zajedniki zadatak da elektrinu energiju
prenesu od izvora do potroaa. U svetu danas egzistiraju dva tipa elektrinih mrea, i to mree naizmenine i mree jednosmerne
struje. Proizvodnja i potronja elektrine energije ostaju neprikosnoveno, za sada, na trofaznom naizmeninom naponu kao
optimalnom nainu i produkcije i potronje elektrine energije sa aktuelnim tehnologijama. Zato su moderni elektroenergetski
sistemi po pravilu trofazni, naizmenini sistemi. Meutim, osim naizmeninom, prenos elektrine energije vri se i jednosmernom
strujom. Razlog je to prenos velikih snaga na velika rastojanja naizmeninom strujom ispoljava odreene slabosti u vezi sa
problemima stabilnosti. Sistem je nestabilan kada neki od generatora ispadne iz sinhronizma. Kod prenosa jednosmernom strujom
ovih problema nema. Na savremenom nivou razvoja ispravljakih postrojenja pokazuje se da je za rastojanja do 500 km
naizmenina struja superiornija a preko 700 km prenos jednosmernom strujom je ekonominiji. U zoni prenosa od 500 do 700 km
ova dva tipa prenosa su ravnopravna. Vano je ukazati da u sistemima u kojima postoje dalekovodi sa jednosmernim naponom
proizvodnja i potronja i dalje ostaju na naizmeninom naponu, samo se na poetku dalekovoda struja prevodi iz naizmenine u
jednosmernu a na kraju obratno. Ova prevoenja se rade u monim postrojenjima opremljenim ureajima energetske elektronike.
U naem EES (s obzirom na rastojanja koja treba savladati) prenos elektrine energije vri se iskljuivo na naizmeninom naponu
uestanosti 50 Hz.
Povezivanje EES-a meusobno vri se na nivou prenosnih mrea tako da se preko meupoveznih vodova formiraju
elektroenergetske interkonekcije koje imaju tendenciju stalnog narastanja. Razlozi za prelaz na interkonektivni rad su pre svega
smanjivanje potrebne rezerve (u relativnom iznosu) u sistemu i poveanje sigurnosti snabdevanja potroaa. Pored toga,
maksimalna snaga sistema kao celine (koju potroai u jednom trenutku zahtevaju) manja je od zbira maksimalnih snaga njegovih
pojedinih delova (nejednovremeni maksimumi delova). Pored ovoga stiu se povoljniji uslovi za eksploataciju sloenih hidro-
termo sistema u smislu smanjivanja trokova po proizvedenom kWh i konano omoguuje se ugradnja velikih jedinica u sistem,
koje su rentabilnije (kod manjih sistema je esto aktuelno empirijsko ogranienje da snaga najveeg agregata ne treba da prelazi
5% maksimalne snage sistema).
Pojmovi prenosna mrea (prenosni podsistem) i distributivna mrea (distributivni podsistem) mogu se razlikovati tako
to su u prenosnim mreama tokovi snaga u vodovima u principu promenljivi, dok je kod distributivnih mrea smer snage
(energije) nepromenljiv i uvek je ka potroau. Vana karakteristika mree je njen naznaeni (nominalni), odnosno nazivni napon.
To je onaj napon za koji je data mrea, pa naravno i elementi te mree, projektovana odnosno izvedena. Elektroenergetske mree
se standardizuju u pogledu napona kako bi se izbeglo arenilo napona u sistemu i omoguila unifikacija opreme kao jedan od
kljunih zahteva u modernoj industriji. Naime, prenos konkretne snage na konkretno rastojanje rezultuje nalaenjem nekog
optimalnog napona prenosa tako da bi se za svaki novi dalekovod teorijski imao novi naponski nivo. Upravo zato Internacionalna
elektrotehnika komisija (IEC) i nacionalni standardi daju preporuke u pogledu niza nominalnih i maksimalnih radnih napona
(kad se govori o naponima podrazumeva se efektivna vrednost meufaznog napona).
U naem EES propisan je sledei niz nominalnih napona u kV:

400; 220; 110; 35; 20; 10; 0,4.
Pri tome se u praksi javljaju varijante: 400; 220; 110; 35, 10; 0,4
zatim: 400, 220; 110; 20; 0,4
i konano: 400; 220; 110; 10; 0,4.
Ilustracije radi, niz maksimalnih radnih napona u kV, prema IEC preporukama, izgleda ovako: 12; 22; 33; 66; 123; 242;
275; 365; 420; 550; 765; 1200.
napojni vor
1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15
16
Sl. 1.4 Primer radijalne konfiguracije elektrine mree
Pokazuje se da su mree sa manjim brojem nominalnih napona, tj. sa veim odnosom susednih nominalnih napona,
znatno ekonominije. Detaljnije procene bazirane na postupcima tehniko-ekonomske analize pokazuju da je odnos susednih
napona od 1:3 gotovo uvek blizak optimalnom.
Oblik i nain prostorne povezanosti elemenata jedne mree zove se konfiguracija (topologija) mree. vorovi te mree su
sabirnice postrojenja a grane su vodovi i transformatori. Mree razliitih napona su povezane interkonektivnim transformatorima.
Elektrane se prikljuuju na mreu posredstvom generatorskih transformatora. Konfiguracija mree nije nikada idealna u
geometrijskom smislu, poto raspored potroaa nije ravnomeran. Odnosi susednih nazivnih napona obino nisu optimalni jer su
uzrokovani prethodnim razvojem mree. Izvori energije su locirani uglavnom tako da prate primarne energetske resurse, a to znai
daleko od idealne geometrije. Nadalje, zahtevi za rezervnim kapacitetima dovode do pojave dodatnih elemenata mree te remete
idealnu konfiguraciju. Iz svih tih razloga razvoj jedne mree je obino parcijalan jer se mrea po pravilu gradi deo po deo.
TE
Subotica RP
HE
Zrenjanin TS
Novi Sad DV 400 kV
DV 220 kV
NT-B NT-A
Beograd 8
Kostolac
Zvornik Beograd 3 Smederevo 3
Kolubara
Valjevo 3
Kragujevac 2 Bor 2
Limske
Hidroelektrane Elektromorava
Kraljevo 3 Ni
Leskovac 2
Po ega Kruevac 1
Pritina
Vlasinske
Hidroelektrane
Sl. 1.5 Primer petljaste konfiguracije mree
Osnovne konfiguracije mrea su radijalne i prstenaste (petljaste). Kod radijalnih (ili kako se jo nazivaju antenskih)
konfiguracija napajanje se vri samo sa jedne strane (u jednoj taki), kao to se vidi sa sl. 1.4 na kojoj je radi ilustracije prikazana
struktura srednje-naponske gradske distributivne mree (naponskog nivoa 10 ili 20 kV) manje rasprostranjenosti. Kod prstenastih
mrea napajanje se vri iz vie taaka kako je to pokazano na sl. 1.5 na kojoj je radi ilustracije skicirana prenosna 400 i 220 kV
mrea u EES Srbije.
1.3. Potroaki podsistem

Poslednji podsistem u tehnolokom lancu je potroaki podsistem. Fizike pojave u EES odvijaju se tako da se procesi
proizvodnje i potronje deavaju praktino istovremeno, pa se sve promene u potronji direktno reperkutuju na ostale podsisteme.
Podsistem potronje je sloena celina koju ini veliki broj raznorodnih prijemnika. Zahtevi ovog podsistema, ili kako se obino
kae, zahtevi konzuma su promenljivi kako u toku dana tako i tokm godine pa je EES duan da praktino trenutno prati promene
konzuma. Svi kapaciteti u EES moraju se dimenzionisati prema maksimalnom optereenju (maksimalnoj snazi) konzuma koje
traje veoma kratko (npr. 1 h u toku godine). Preostalo vreme sistem radi sa smanjenim optereenjem i kvantitativna mera koja
ukazuje koliko se efektivno koriste kapaciteti u sistemu na godinjem nivou definie se kao faktor optereenja. To je kolinik
stvarno isporuene energije i maksimalno mogue energije koju bi sistem proizveo kad bi sve vreme radio sa maksimalnom
snagom. Ovaj kolinik ima u sistemima tipine vrednosti od 0,6 do 0,8. U naoj zemlji iznosio je preko 0,65 do 1990. godine da bi
se pogorao do vrednosti oko 0,55 u poslednjim godinama zbog jo izraenije sezonske neravnomernosti u potronji usled
prelaska mnogih domainstava i ostalih potroaa na grejanje elektrinom energijom.
Planiranje razvoja elektroenergetskih kapaciteta uvek je vezano sa prognozom buduih potreba u elektrinoj energiji.
Slino je i sa planiranjem razvoja i drugih energetskih kapaciteta. Opta zakonitost je da ekonomski rast zahteva uveanje potreba
u energiji to je s druge strane praeno jo nepovoljnijim uticajem na okolinu. Ova zakonitost je jo validnija u korelaciji
ekonomski rast - potronja elektrine energije. Nalaenje balansa u ovim relacijama je glavni zadatak energetike. Kod
prognoziranja potreba za energijom polazni podatak je porast broja stanovnika na posmatranom uzorku (u pojedinoj zemlji ili za
svet kao celinu) kao i specifina potronja energije po stanovniku. Prognoze raene do 2060. godine, [6], bazirane na detaljnim
analizama nale su da bi specifina potronja elektrine energije za svet kao celinu bila oko 4830 kWh/stanovniku u poreenju sa
2010 kWh/stanovniku iz 1986. godine. Ovaj scenario podrazumeva tehnoloki progres u domenu racionalnog korienja
elektrine energije, odnosno polazi od pretpostavke da e procesi racionalizacije osetno uznapredovati. Drugi scenario, kojim se
samo ekstrapoliraju dananje tehnologije, doveo bi do potronje elektrine energije od 7240 kWh/stanovniku. Na bazi ovakvih
prognoza mogu se kreirati projekcije razvoja elektroenergetike. Isto tako je znaajno istai da se oekuje jo znaajnije relativno
uee elektrine energije u ukupnim energetskim potrebama koje ide, prema ve citiranoj referenci, do 52% na kraju tog
planskog perioda.
Relativni porast maksimalnog optereenja (ili ukupne isporuene energije) u tekuoj godini u odnosu na prethodnu,
naziva se stopa rasta. Do II svetskog rata stope rasta su u razvijenim zemljama bile umerene, a posle toga se imaju praktino
eksponencijalni zakoni rasta potronje elektrine energije u ovim zemljama, sa tipinim stopama rasta od oko 7%. Kraj
sedamdesetih, osamdesete i devedesete godine karakteristine su po ublaavanju stopa rasta, pa ak i po stagnaciji i opadanju
potronje elektrine energije u visoko razvijenim zemljama. Sline zakonomernosti se uoavaju i kod prouavanja potronje u
zemljama u razvoju s tom razlikom to dogaaji u ovim zemljama kasne za po nekoliko desetina godina u odnosu na deavanja u
razvijenim zemljama. Zakone rasta mogue je modelovati linearnim, logaritamskim, parabolinim i drugim zakonomernostima.
Eksponencijalni zakon rasta ilustrovan je sledeom formulom:
Wn = W0 (1 + p )n (1.1)
Oznake u formuli (1.1) imaju sledee znaenje:

W0 - elektrina energija potroena u nultoj godini,
Wn - elektrina energija koja je potroena u istom sistemu u n-toj godini,
p - stopa rasta.
Iz formule (1.1) se zakljuuje da se udvostruenje potronje na desetogodinjem periodu ostvaruje sa stopom rasta od
7,2%. Naravno, izgradnja svih elektroenergetskih kapaciteta mora pratiti rast konzuma pa sledi da su investicije u sistem sa
ovakvim stopama rasta enormno visoke. Potrebno je istai da su u mnogim zemljama beleene viegodinje stope rasta potronje i
od preko 10% tako da odabrani primer ne predstavlja ekstrem. Stope rasta potronje elektrine energije su u neposrednoj vezi sa
rastom drutvenog proizvoda tako da potronja elektrine energije u velikoj meri odslikava standard.
Globalni pokazatelji koji karakteriu potronju su pre svega ukupna isporuena elektrina energija i maksimalno godinje
optereenje. Podaci o potronji elektrine energije u zemljama Evropske Unije prikazani su u tabeli 1.2, a odgovarajue godinje
stope rasta u procentima prikazane su u tabeli 1.3 (podaci u zagradama ne obuhvataju bivu Istonu Nemaku). Iz ovih podataka
se zakljuuje da su razvijene evropske zemlje ule u zonu umerenih stopa rasta u pogledu potreba za elektrinom energijom sa
vrlo slinim perspektivama.
Tabela 1.2 Potronja elektrine energije u zemljama Evropske Unije (TWh)

Podaci iz prolosti Prognoze
1980. 1990. 1998. 2000. 2010. 2020.
Austrija 36,3 46,9 54,2 56,6 67,3 72,9
Belgija 47,7 62,6 79,3 80,1 87,9 93,8
Danska 23,9 30,8 34,5 35,5 38,6 40,6
Finska 39,9 62,3 76,6 79,4 92,5 102,0
Francuska 248,7 349,5 423,8 444,0 516,0 555,9
Grka 21,9 32,5 44,2 47,1 65,6 83,4
Holandija 59,7 78,0 99,3 108,0 125,5 149,0
Irska 9,5 13,0 19,6 21,8 32,1 38,5
Italija 179,5 235,1 279,3 296,0 360,0 410,0
Luksemburg 3,6 4,2 5,4 5,7 7,5 8,9
Nemaka (351,0) (415,0) 504,3 508,5 520,0 545,0 584,6
Portugal 16,2 26,5 37,0 41,1 58,3 80,2
panija 102,0 145,4 188,7 213,1 286,3 359,4
vedska 94,0 140,0 143,2 146,2 155,6 156,0
V. Britanija 264,8 309,4 350,3 362,0 425,0 480,0
EU 15 (1498,7) (1951,2) 2040,5 2343,9 2456,6 2863,2 3215,2
Norveka 82,2 104,5 118,9 121,7 128,6 137,8
vajcarska 38,5 50,3 53,4 55,7 64,8 72,6
EUR 17 (1619,4) (2106,0) 2195,3 2516,2 2634,0 3056,6 3425,6
Ilustrativno je ukazati i na specifine pokazatelje kao to su godinja potronja elektrine energije po stanovniku i
maksimalno optereenje (sa aspekta ostvarenog maksimuma ili sa aspekta instalisane snage) po stanovniku. U tabeli 1.4 navedeni
su podaci o potronji elektrine energije po stanovniku u evropskim zemljama za period od 1980. godine zajedno sa prognozom
do 2020. godine.
Tabela 1.3 Godinje stope rasta potronje el. energije u zemljama Evropske Unije (%)
1980- 1990- 1980- 1998- 2000- 2010- 1998-
1990. 1998. 1998. 2000. 2010. 2020. 2020.
Austrija 2,6 1,8 2,3 2,2 1,7 0,8 1,4
Belgija 2,8 3,0 2,9 0,5 0,9 0,7 0,8
Danska 2,6 1,4 2,1 1,4 0,8 0,5 0,7
Finska 4,6 2,6 3,7 1,8 1,5 1,0 1,3
Francuska 3,5 2,4 3,0 2,4 1,5 0,7 1,2
Grka 4,0 3,9 4,0 3,2 3,4 2,4 2,9
Holandija 2,7 3,1 2,9 4,3 1,5 1,7 1,9
Irska 3,2 5,3 4,1 5,5 3,9 1,8 3,7
Italija 2,7 2,2 2,5 2,9 2,0 1,3 1,8
Luksemburg 1,6 3,2 2,3 2,7 2,8 1,7 2,3
Nemaka (1,7) 0,1 2,1 1,1 0,5 0,7 0,6
Portugal 5,0 4,3 4,7 5,4 3,6 3,2 3,6
panija 3,6 3,3 3,5 6,3 3,0 2,3 3,0
vedska 4,1 0,3 2,4 1,0 0,6 0,0 0,4
V. Britanija 1,6 1,6 1,6 1,7 1,6 1,2 1,4
EU 15 (2,7) 1,7 2,5 2,4 1,5 1,2 1,4
Norveka 2,4 1,6 2,1 1,2 0,6 0,7 0,7
vajcarska 2,7 0,8 1,8 2,1 1,5 1,1 1,4
EUR 17 (2,7) 1,7 2,5 2,3 1,5 1,1 1,4
Tabela 1.4 Potronja elektrine energije po stanovniku u zemljama Evropske Unije (kWh/stanovniku)
1980. 1990. 1998. 2000. 2010. 2020.
Austrija 4809 6068 6710 6995 8359 9004
Belgija 4836 6268 7755 7797 8325 8708
Danska 4665 5998 6516 6660 7012 7164
Finska 8333 12462 14845 15328 17599 19271
Francuska 4629 6177 7222 7473 8360 8800
Grka 2271 3199 4201 4461 6148 7582
Holandija 4234 5235 6301 6763 7555 8729
Irska 2793 3708 5283 5737 7965 9035
Italija 3181 4145 4856 5148 6360 7257
Luksemburg 9863 10938 12558 13134 15432 16360
Nemaka (5701) (6561) 6354 6200 6318 6663 7235
Portugal 1650 2684 3707 4101 5731 7914
panija 2728 3744 4793 5400 7172 8902
vedska 11301 16296 16173 16496 17258 16912
V. Britanija 4701 5375 5914 6062 6900 7565
EU 15 (4429) (5603) 5601 6253 6518 7496 8322
Norveka 20088 24588 26749 27256 27620 28524
vajcarska 6030 7401 7458 7736 8757 9553
EUR 17 (4642) (5862) 5848 6511 6779 7757 8590
Za na EES godinja proizvodnja u 1994. godini iznosila je oko 30000 GWh, dok je ostvareno maksimalno optereenje
bilo 6100 MW, a godinja finalna potronja (potronja iz EES EPS-a) iznosila je 24300 GWh. Razlika izmeu ova dva podatka se
odnosi na gubitke energije u prenosu i distribuciji. U 1998. godini proizvedeno je oko 35000 GWh sa maksimalnim optereenjem
od 7180 MW. Na osnovu ovoga se, za ukupnu populaciju od 10 miliona stanovnika, dobija da se proseno godinje po stanovniku
troi oko 2500 kWh (1997. godine dostignuta je potronja od 2750 kWh po stanovniku) i da maksimalno optereenje po
stanovniku iznosi oko 700 W. Radi poreenja, u SAD je ovaj pokazatelj oko 1100 W. Interesantno je da u poreenju sa zemljama
Evropske Unije specifina potronja elektrine energije po stanovniku u naoj zemlji ne zaostaje mnogo. Tako je ova potronja u
Grkoj 3199, u Italiji 4145, u Francuskoj 6177 kWh i u Norvekoj 24588 kWh po stanovniku, godinje (podaci za 1990. godinu).
Meutim, poreenjem specifine potronje ukupne energije po stanovniku dolazi se do manje povoljne slike po nau zemlju, iz
koje se zakljuuje da je potronja svih energenata u naoj zemlji po stanovniku oko 5 puta nia nego to je to u razvijenim
zemljama. Daleko nepovoljnija slika se dobija ako se porede specifine potronje energije po jedinici drutvenog proizvoda kod
nas i u razvijenim zemljama. Ovi pokazatelji ukazuju na meru efikasnosti korienja energije i tu je nae zaostajanje izrazito. U
razvijenim zemljama se troi oko 200 kWh po 1000 eura drutvenog proizvoda, a u Srbiji preko 1600 kWh po 1000 eura
drutvenog proizvoda, dakle ima se oko 8 puta nepovoljnija slika. U tabeli 1.5 prikazane su specifine potronje elektrine
energije, po jedinici drutvenog proizvoda u evropskim zemljama.
Tabela 1.5 Specifina potronja elektrine energije po jedinici drutvenog proizvoda u zemljama Evropske Unije (kWh/euro)
Podaci iz prolosti Prognoze (%)
1980. 1990. 1998. 2000. 2010. 2020. 1998-
2020.
Austrija 0,278 0,285 0,283 0,282 0,262 0,240 -14,9
Belgija 0,379 0,415 0,458 0,471 0,413 0,372 -21,0
Danska 0,237 0,250 0,228 0,227 0,202 0,184 -19,2
Finska 0,524 0,602 0,659 0,630 0,557 0,466 -26,1
Francuska 0,335 0,371 0,399 0,341 0,316 0,217 -20,6
Grka 0,334 0,443 0,508 0,503 0,492 0,443 -11,8
Holandija 0,313 0,350 0,331 0,335 0,308 0,300 -10,4
Irska 0,383 0,367 0,316 0,411 0,417 0,393 -4,5
Italija 0,282 0,298 0,319 0,325 0,334 0,321 -1,1
Luksemburg 0,500 0,472 0,327 0,317 0,333 0,327 3,3
Nemaka (0,284) (0,269) 0,255 0,250 0,224 0,209 -16,5
Portugal 0,292 0,357 0,416 0,434 0,431 0,409 -5,8
panija 0,340 0,363 0,400 0,421 0,410 0,397 -5,7
vedska 0,635 0,773 0,735 0,711 0,644 0,535 -24,9
V. Britanija 0,435 0,389 0,376 0,369 0,336 0,300 -18,7
EU 15 (0,337) (0,348) 0,349 0,340 0,320 0,294 -13,5
Norveka 1,068 1,112 0,959 0,958 0,893 0,825 -13,9
vajcarska 0,266 0,279 0,286 0,220 0,212 0,197 -10,4
EUR 17 (0,346) (0,358) 0,358 0,347 0,325 0,299 -13,8
Iz tabele 1.5 se uoava vana zakonomernost poveanja pokazatelja energetske efiksanosti u razvijenim zemljama, to je
izvesno i naa perspektiva.
Generalno, u pogledu bogatstva sa energentima naa zemlja deli sudbinu Evrope koja je energetski veoma deficitarno
podruje.
Glavni trendovi u razvoju savremenih EES su vezani sa injenicom da su smanjena kapitalna ulaganja u
elektroenergetiku i da se tei da se to efektivnije koristi ono to je ve izgraeno. Eksploatacija EES, prema tome, mora da tei ka
optimalnim reenjima sa aspekta kriterijuma ekonominosti i sigurnosti. Isto tako zaotravaju se i zahtevi za povienim kvalitetom
kao i zahtevi za poveanom pouzdanou i manjim uticajem na okolinu. Ovi zahtevi uslovljavaju iroku primenu modernih,
sofisticiranih sistema za praenje, nadzor, regulaciju i kontrolu EES.
Analiza EES se bavi kvantitativnim i kvalitativnim utvrivanjem stanja svih podsistema u EES. Stanja koja se analiziraju
mogu se podeliti na dve velike grupe, na stacionarna i prelazna stanja. Stacionarna stanja mogu biti normalna (okarakterisana
tipinim vrednostima radnih veliina oko nominalnih) ili poremeena (kod kojih neke veliine imaju enormno visoke ili niske
vrednosti, kao kratak spoj). Prelazna (tranzijentna) stanja se karakteriu promenom radnih veliina (njihovih maksimalnih
vrednosti) sa vremenom.
1.4. Istorijat elektroenergetskih sistema

Elektroenergetika kao oblast starija je od jednog veka i na svom uspenom putu razvoja imala je nekoliko znaajnih
taaka. Prvi elektrini generator jednosmerne struje izgraen je 1872. godine (Z. Gramme). Edison je 10 godina kasnije, 1882.
godine, realizovao osvetljenje dela New Yorka na jednosmernom naponu od 110 V, i od tada se praktino moe smatrati da
zapoinje era elektroenergetskih mrea. Pre toga osvetljenje je raeno samo sa gasnim lampama i Edisonov izum elektrine
sijalice sa ugljenim vlaknom otvorio je mogunost primene elektrine energije za osvetljenje. Nikola Tesla saoptava 1888.
godine svoje otkrie viefaznih indukcionih motora koji su bazirani na obrtnom magnetnom polju (koje je Tesla otkrio pet godina
ranije). Ovim je uinjen preokret u pravcu primene naizmenine struje i u industrijske potrebe i istovremeno direktno postavljena i
dilema razvoja jednosmernih ili naizmeninih mrea. Teslinim patentima pokrivena je oblast viefaznih generatora, viefaznih
transformatora, viefaznog prenosa elektrine energije i konano jednofaznog i viefaznog indukcionog motora.
Poseban podsticaj daljem razvoju trofaznih naizmeninih sistema desio se 1891. godine kada je realizovan prvi
naizmenini prenos na veliku udaljenost. Tada je, u Nemakoj, na rastojanje od 179 km na naponu 12 kV preneta snaga od
hidroelektrane snage 230 kVA u Laufenu na reci Neckar, pa do Frankfurta na Majni, gde je odravan sajam elektrotehnike.
Krajem 19. veka istovremeno egzistiraju jednosmerni i naizmenini sistemi (jednofazni i viefazni) sa uestanostima u
rasponu od 20 do 100 Hz. Potrebe za unifikacijom postaju sve oiglednije i poetak 20. veka obeleen je upravo takvim
tendencijama.
Prva hidroelektrana velike snage izgraena je na slapovima Niagare prema Teslinom projektu. U prvoj fazi, koja je
zavrena 1895. godine, putena su u pogon tri dvofazna generatora snage 3700 kW na naponu 2400 V. Ova hidroelektrana je
postupno proirivana da bi poetkom veka imala ukupno 8 generatora ukupne snage 30 MW.
Prednosti primene elektrine energije u industriji dovode do poveanih potreba za tom vrstom energije. S druge strane
vee snage elektrana zahtevaju i vie prenosne napone kako bi se sa to manje gubitaka elektrina energija prenela do potroaa.
Tako se u periodu od poetka veka pa do II svetskog rata u razvoju elektrifikacije uoavaju dve zakonomernosti: rast snaga
agregata u elektranama i povienje napona prenosnih vodova. Prenosni napon 110 kV uveden je u eksploataciju u SAD i
Nemakoj pre I svetskog rata, a napon 220 kV poetkom dvadesetih godina u SAD. Meusobno povezivanje udaljenih elektrana i
velikih potroakih centara rezultiralo je izgradnjom prvih elektroenergetskih sistema u dananjem smislu rei. Najvii prenosni
napon pre II svetskog rata bio je 287,5 kV, na kome je radio dalekovod dug 430 km koji je povezivao hidroelektranu Hoover Dam
i Los Angeles. Naponski nivo 400 (380) kV osvojen je 1952. godine kad je u vedskoj dalekovodom tog napona povezana
hidroelektrana Harsprangert u blizini severnog pola i transformatorska stanica u Hallsbergu udaljena skoro 1000 km. Sledei
naponski stepenik od 500 kV puten je u pogon 1957. godine u SSSR na dalekovodu koji povezuje hidroelektranu na Volgi kod
Volgograda i Moskvu (prenosna mo 800 MW), a ve 1965. godine u Kanadi je osvojen napon od 735 kV koji povezuje
hidroelektrane na reci St. Lawrence sa Montrealom i Quebec-om (Kvebek) za prenos snage od 5700 MW. Naponski nivoi od 1500
i vie kV su u razvojnoj fazi s obzirom na tehnika ogranienja koja namee pojava korone. Pojava korone na nadzemnim
vodovima se uoava kad intenzitet elektrinog polja na povrini provodnika postane vei od dielektrine vrstoe vazduha. Pratei
negativni efekti pojave korone su gubici snage, radio i TV smetnje i konano akustine smetnje. Interesantno je ukazati da su
upravo akustine smetnje ogranienje na koje se prvo nailazi pri primeni ultra visokih napona (naponi iznad 800 kV). Istraivanja
pokazuju da je dielektrina vrstoa vazduha (odnosno pojava korone) prirodna granica do koje se moe ii sa najviim naponima
na nadzemnim vodovima.
Razvoj modernih vodova jednosmernog napona zapoeo je 1954. godine kada je kablom dugim 100 km na naponu 100
kV povezano ostrvo Gotland u Baltikom moru i vedsko kopno (grad Vastervik). Kablovski vodovi zbog vee pogonske
kapacitivnosti od nadzemnih vodova, vuku znatno vee reaktivne snage tako da su granine duine kablova osetno manje u
poreenju sa nadzemnim vodovima. Iz tih razloga primena jednosmernog prenosa kod kablovskih vodova je mnogo aktuelnija.
Prvi nadzemni jednosmerni prenos visokim naponima realizovan je u SSSR 1963. godine kada je dalekovodom napona 400 kV
duine 470 km i prenosne moi 720 MW, povezan Volgograd sa Donbasom. Danas su u eksploataciji i vodovi jednosmernog
napona 800 kV, kao i vodovi sa naponima preko 1000 kV. Dalekovodi jednosmernog napona koriste se i za povezivanje sistema
koji rade na razliitim uestanostima.
1.5. Razvoj elektrifikacije u naoj zemlji

Vie od jednog veka je prolo kako u Beogradu funkcionie elektrina centrala. Elektrodistribucija je u naem glavnom
gradu proslavila, 1993. godine, stogodinjicu postojanja. Nastava elektrotehnike na Beogradskom univerzitetu obeleila je svoju
stogodinjicu 1994. godine, poto je daleke 1894. godine profesor fizike sa elektrotehnikom, g. Stevan Markovi, otpoeo svoja
predavanja na tadanjoj Velikoj koli pri Katedri za elektrotehniku, kao treoj takve vrste u Evropi. Ovakvi uspesi u velikoj meri
bili su postignuti zahvaljujui naim istaknutim istraivaima Nikoli Tesli i Mihajlu Pupinu koji su iz inostranstva podsticali i
usmeravali razvoj ove tada nove oblasti kod nas.
Elektrina energija je po prvi put upotrebljena u Srbiji, prema veini raspoloivih podataka, 1880. godine, kada je u
Beogradu, u kafani Hamburg, upaljena prva elektrina sijalica. Prva termoelektrana u Srbiji izgraena je 1893. godine u
Beogradu sa tri maine na jednosmernom naponu snage 441,3 kW, i naa prestonica meu prvim gradovima u Evropi biva
osvetljena elektrinim sijalicama, jer je varijanta sa gasnim osvetljenjem odbaena. Prvo elektrificirano naselje u Vojvodini bila je
Stara Pazova (1893. godine), a zatim slede Zrenjanin i Senta (1895.), Subotica (1896.) i Vrac (1897.). Valjevo je elektrificirano
1899. godine sa male hidroelektrane na reci Gradac snage 12 kW, sa generatorima na jednosmernom naponu koji su se ubrzo
pokazali tehniki neadekvatnim. Prva industrijska hidroelektrana u Srbiji, u savremenom smislu rei, izgraena je 1900. godine na
reci etinji, snage 64 kW, radi snabdevanja Uica elektrinom energijom. Hidrogeneratori su bili trofazne naizmenine maine,
mrea i potronja su takoe realizovane kao trofazne, naizmenine, tako da se na ovom primeru moe govoriti o poecima
elektroenergetike kod nas. Hidroelektrana na Vujanki (Leskovac) izgraena je 1903. godine, a 1909. se grade hidroelektrana na
Niavi i hidroelektrana Gamzigrad kod Zajeara. Poetkom ovog veka funkcioniu termoelektrane u Beogradu, apcu, upriji i
Jagodini. U Vojvodini se intenzivira elektrifikacija izgradnjom termocentrala u sledeim naseljima: Zemun (1901.), Sombor
(1905.), Novi Sad (1910.) itd. Instalisana snaga termocentrale u Beogradu iznosila je skoro 3 MW (sa 6 agregata) na kraju I
svetskog rata, a 31,7 MW pred II svetski rat. Pritina, Kosovska Mitrovica i Pe elektrificirani su 1927. godine, a Prizren 1928.
godine.
Prva termoelektrina centrala u Crnoj Gori izgraena je 1910. godine na Cetinju, zatim slede centrale u Nikiu 1912.
godine i u Kotoru 1916. godine. Herceg-Novi je elektrificiran 1925. godine, a Podgorica 1927. godine.
Modeli elemenata elektroenergetskih sistema 10
2. Modeli elemenata elektroenergetskih sistema

Pod modelom elementa EES ili celog sistema podrazumeva se manje ili vie uproena predstava tog elementa ili sistema
koja je pogodna za simulaciju razliitih pojava koje se deavaju na elementu ili u sistemu. Razlikuju se matematiki i fiziki
modeli. U matematikim modelima pojave se opisuju matematikim relacijama ili jednainama, kojima se nastoji to vernije
ouvati slinost sa pojavama na objektima koji se prouavaju. Fiziki model u direktnom smislu predstavlja redukciju stvarnog
objekta ili sistema, pri emu model treba da je takav da ouva identinu vezu izmeu pojedinih elemenata objekta, odnosno
sistema kakva postoji u realnosti, ili, drugim reima, mora se ouvati visoki stepen slinosti izmeu modela i realnog objekta,
odnosno sistema.
Od fizikih modela u EES su se uveliko koristili mreni analizatori pre definitivne prevage kompjuterskih simulacija.
Kod analizatora namenjenih za istraivanja stacionarnih stanja vodovi se ekvivalentiraju odgovarajuim impedansama, generatori
se predstavljaju kao izvori stalne snage a potroai kao kombinacija R-L otonih elemenata. Neto savreniji model je mikromrea
ili dinamiki model. Za razliku od mrenog analizatora kod mikromree se generatori modeluju malim mainama (preko
pogonskog motora moe se tada menjati odata snaga dodavanjem ili oduzimanjem obrtnih masa, a samim tim se menja i moment
inercije). Ovaj model je pogodan za analizu prelaznih procesa, naroito tranzijentne stabilnosti. Prema tome fiziki modeli su
analogni modeli koji imaju direktnu fiziku slinost sa objektima.
Univerzalni modeli, koji bi bili primenljivi za sve klase pojava, ne postoje. Prirodna je tenja da se u analizi postave to
generalniji modeli, meutim veina modela je problemski orijentisana. Kao ilustracija moe se ukazati da se na pojedinim
naponskim nivoima koriste razliiti modeli nadzemnih vodova, poto su pojedine pojave i procesi razliito izraeni i nisu od
podjednakog uticaja. Uopteno se moe konstatovati da postoje manje ili vie tani modeli, primereni odreenom problemu.
Modeli omoguavaju dolazak do nekih saznanja koja se ne mogu dobiti samim posmatranjem objekta ili sistema (npr.
istraivanja struja kratkih spojeva, poto se eksperimenti takve vrste teko izvode u praksi).
Prilikom reavanja raznih sloenih problema u EES, na modelima razvijenim za takve potrebe, esto se vri postupak
dekompozicije. Razlikuju se funkcionalna, prostorna i vremenska dekompozicija. Funkcionalna dekompozicija odnosi se na
razdvajanje funkcija u EES i takvim pristupom se mogu razdvojiti funkcije proizvodnje elektrine energije od funkcija prenosa, ili
se mogu odvojeno posmatrati funkcije operativnog planiranja rada od funkcija planiranja razvoja EES-a. Prostorna dekompozicija
podrazumeva bukvalno geografsko razgranienje delova EES. Vremenska dekompozicija predstavlja razdvajanje procesa prema
njihovoj brzini. U zavisnosti od brzine pojave koja bi trebalo da se modeluje postoje razliiti modeli, jer bi neki opti model bio
znatno komplikovaniji, a po pravilu to ne bi opravdao osetno viom egzaktnou rezultata. Generalno se fenomeni u EES mogu
podeliti na ultrabrze (meu njima su i talasni procesi prilikom atmosferskih pranjenja kod kojih je vremenska konstanta reda
mikrosekunde), na procese srednje brzine u kojima dominiraju elektromagnetne vremenske konstante (prelazne elektromagnetne
pojave pri komutacijama i kratkim spojevima i regulacija napona i reaktivnih snaga kod kojih su vremenske konstante reda
milisekunde pa sve do sekunde), na sporije procese u kojima dominiraju elektromehanike vremenske konstante
(elektromehaniki prelazni procesi i regulacija uestanosti spadaju u ove spore pojave sa vremenskim konstantama od 1 do 60 s) i
konano, na spore toplotne procese u kojima su vremenske konstante reda desetina minuta do nekoliko sati. Glavna ideja
vremenske dekompozicije jeste da se svi procesi ije su vremenske konstante manje od opsega posmatranih pojava zanemare, a da
se procesi sa veim vremenskim konstantama razmatraju tako kao da su ustaljeni procesi.
Suprotan postupak od dekompozicije je agregacija (npr. objedinjavanje vie agregata unutar elektrane u ekvivalentni
agregat ili agregiranje delova mree od manjeg interesa u sistemu u jednu celinu prilikom planiranja izgradnje voda koji se mora
ukomponovati u sistem kao celinu i ispitivanje njegovog ponaanja kao elementa sistema prema ostatku sistema). Pri analizi EES
postupci dekompozicije i agregacije su veoma esti u upotrebi.
Modeli se u EES-u mogu klasifikovati na razliite naine. Tako se modeli mogu podeliti na linearne i nelinearne, zatim
na statike i dinamike, a takoe i na deterministike i stohastike. Postoje i druge podele koje su od manjeg interesa za analizu
EES.
Linearni modeli su po pravilu bazirani na veim ili manjim uproenjima. Poto su metode za reavanje nelinearnih
modela veoma sloene to se onda obino ovi nelinearni modeli linearizuju. Linearizacija se kod veine praktinih problema
analize vri u okolini neke radne take stacionarnog stanja, tj. radne take u n-dimenzionom prostoru. Matrice sistema su sa
konstantnim parametrima ako se linearizacija vri na ovakav nain. Tako se npr. kod prorauna tokova snaga ima nelinearna
zavisnost snaga injektiranja od sinusa odnosno kosinusa karakteristinih uglova i posle linearizacije operie se sa matricama sa
konstantnim parametrima.
Statiki modeli opisuju ponaanje sistema skupom algebarskih jednaina i slue kao osnova za prouavanje stacionarnih
stanja. U ovom poglavlju bie predstavljeni uglavnom statiki modeli elemenata EES-a. Dinamiki modeli uvaavaju vremensku
promenljivost radnih veliina pa i parametara i njihov reprezent je skup diferencijalnih ili parcijalnih diferencijalnih jednaina.
Kod deterministikih modela vrednosti promenljivih i parametara su jednoznano odreene a kod stohastikih se
odreuju samo sa odreenom verovatnoom.
Osnovni elementi EES su generator, transformator, vod (nadzemni ili kablovski) i prijemnici elektrine energije (koji
ine potroaki centar u najirem smislu rei). U ovom kursu modeli ovih elemenata bie izloeni u neto konciznijoj formi poto
se detaljnija razmatranja mogu nai u udbenicima iz elektrinih maina i u udbenicima iz elemenata EES.
2.1. Model generatora
Trofazni sinhroni generator, kojim se u savremenim EES-ima dominantno proizvodi elektrina energija na
naizmeninom naponu, sa fazama a, b i c, se za potrebe prorauna stacionarnih, simetrinih stanja modeluje prema ekvivalentnoj
emi prikazanoj na sl. 2.1. Ovakve eme se nazivaju monofaznim (jednofaznim ili jednopolnim) emama, poto je na njima
predstavljena jedna faza trofaznog sistema i to po pravilu faza a koja slui kao referentna faza. Karakteristina radna stanja se
prouavaju na ovakvim emama, a prilike na preostale dve faze (odnosno uvid u radna stanja od interesa na njima) nalaze se kod
prorauna stacionarnih, simetrinih stanja, jednostavnim rotacijama fazora.
Dakle, ako je izraunat fazor struje faze a (neka je obeleen sa Ia), tada se fazori struja u fazama b i c nalaze kao:
I b = a2 I a
(2.1)
I c = aI a
1 SG 2
ZG
mrea EG UG
SG = PG + jQG
UG
a) b)
Sl. 2.1 Sinhroni generator: a) veza sa mreom b) ekvivalentna monofazna ema sinhronog generatora
U relacijama (2.1) sa a je obeleen kompleksni operator (treba ukazati da je skalarna oznaka a rezervisana za oznaku
faze)
a = e j 2 / 3 = 1 / 2 + j 3 / 2 (2.2)
koji je od velike pomoi u analizi trofaznih elektroenergetskih sistema. Analognim postupkom izraunavali bi se i fazori napona u
ovim fazama.
U principu trofazni, odnosno viefazni generator naizmenine struje ima vie od dva prikljuka, od kojih je jedan uvek na
nultom (referentnom) potencijalu i naziva se neutralni ili nulti prikljuak. Dakle, simetrija omoguava da se trofazni generatori
modeluju kao monofazni sa samo dva prikljuka (terminala).
Elektromotorna sila (ems) generatora, oznaena sa EG, i impedansa generatora oznaena sa ZG, u kojoj dominira sinhrona
reaktansa, imaju razliite vrednosti u zavisnosti od toga koji se fenomen izuava u sinhronoj maini. Napon na krajevima
generatora UG, i kompleksna snaga SG, esto kod prorauna stacionarnih stanja, odnosno kod prorauna tokova snaga i naponskih
prilika, sasvim korektno opisuju prilike na spoju generatora i mree. Naime, sa aspekta mree uglavnom nije potrebno ii
detaljnije u prouavanje pojava u generatoru. Uticaj generatora se tada sagledava preko interakcije u voru 2 (sl. 2.1b), koji
reprezentuje spoljne (eksterne) krajeve generatora. Re je obino o generatorskim sabirnicama ili o visokonaponskim sabirnicama
elektrane, u sluajevima kada se generatorski transformator tretira kao deo elektrane. U osnovi je taka (vor) 2 spoljni terminal
generatora. Kod takve predstave pozitivan smer snage je od generatora ka mrei, saglasno konvenciji prema kojoj su snage
injektiranja u neku mreu pozitivne ako ulaze u posmatranu mreu. Za generator se kae da je modelovan kao izvor konstantne
snage. Meutim, za neke proraune, kao to su to prorauni kratkih spojeva i prorauni stabilnosti, generator se mora modelovati
tako da se radna stanja u njemu mogu detaljnije prouavati. Tada se generator modeluje sve do unutranjeg kraja (terminala), do
take 1. Za proraune kratkih spojeva i za proraune stabilnosti generator se zamenjuje svojom odgovarajuom ems i
impedansom.
Parametri (impedanse i admitanse) koji figuriu na monofaznoj emi su uvek veliine date po jednoj fazi (pofazne
veliine), dok se sa radnim veliinama (naponi, struje, snage, ems) moe postupiti na dva naina. U analizi se ee radi tako da se
naponi i struje interpretiraju kao raunske (linijske) veliine, to za posledicu ima da e odgovarajue snage, u monofaznoj emi,
biti trofazne (koje su u analizi upravo od interesa). Ukoliko su naponi i struje u monofaznoj emi fazne veliine, tada e i
odgovarajue snage biti monofazne. O ovome e biti uvedena precizna konvencija u narednim delovima knjige.
O modelu generatora primerenom proraunu struja kratkih spojeva i proraunu stabilnosti bie jo rei u narednim
poglavljima.
2.2. Model transformatora

U cilju efikasnog prenosa velikih snaga sa odravanjem gubitaka aktivne snage i energije na tolerantnom nivou,
neophodno je u EES-u prenos elektrine energije realizovati na visokim naponima. Ovako visoke napone nemogue je ostvariti na
naponskom nivou proizvodnje elektrine energije, poto raspoloivi izolacioni materijali ograniavaju naponske nivoe u
generatoru na granici od 25 kV, ve se traeni visoki naponi proizvode u transformatorima. Pored toga, transformatori koji su
statiki ureaji i kao takvi osetno jeftiniji od generatora, odvajaju skupe i mone sinhrone generatore od mree i od
atmosferskih prenapona. Naime, pokazuje se da je povoljnije od ovih prenapona tititi se u transformatorima, nego u
generatorima. U EES-u koriste se energetski transformatori sa razliitim brojem namotaja. Najee su u primeni dvonamotajni i
tronamotajni transformatori, kao i autotransformatori.
Prema mestu ugradnje u mrei transformatori se uslovno mogu podeliti na:
generatorske blok transfomatore za podizanje napona;
prenosne, odnosno interkonektivne transformatore kojima se povezuju visokonaponske mree razliitih naponskih nivoa (to
su najee autotransformatori, poto se zbog blizine naponskih nivoa tada smanjuje cena transformatora po jedinici snage;
kod praktinih realizacija esto su sa tercijarnim kompenzacionim namotajem);
distributivne transformatore za sputanje napona.
Dok su kod generatorskih blok i distributivnih transformatora pojmovi primar i sekundar, koji su vezani za smer kretanja
energije, precizno definisani, dotle je kod interkonektivnih transformatora neto preciznije koristiti termine vienaponski i
nienaponski namotaj, poto se smer proticanja energije kroz ovakve transformatore menja sa promenama radnih stanja mree.
Kod generatorskih blok transformatora primar je uvek na strani generatora sa nominalnim naponom jednakim nominalnom
naponu generatora, dok je sekundar na strani mree sa nominalnim naponom obino za 5% veim od nominalnog napona mree
kako bi se ve projektovanjem mree okvirno pokrili oekivani padovi napona u mrei. Kod distributivnih transformatora primar
je na strani prenosne mree sa nominalnim naponom jednakim nominalnom naponu mree, dok je sekundar na strani distributivne
mree (blie potroaima) sa nominalnim naponom za 5% veim od nominalnog napona vodova koje napaja, opet iz istih razloga.
Autotransformatori se uveliko koriste da poveu mree bliskih naponskih nivoa. Sutina njihovog rada je da se bez
poveanja gubitaka poveava prividna snaga. Dakle, sa istom gustinom fluksa i sa istom gustinom struje (u odnosu na klasine
transformatore) postiu se vie prividne snage pogodnim vezivanjem namotaja (galvanska veza primara i sekundara), ali po cenu
smanjenja reaktanse rasipanja.
Glavni konstruktivni delovi transformatora su magnetno kolo i namotaji. Magnetno kolo se sastoji od stubova i jarma i
njegov zadatak je da kanalie naizmenini magnetni fluks putevima najmanje magnetne otpornosti. Radi smanjenja gubitaka usled
vrtlonih struja i histerezisa magnetno kolo se pravi od lameliranih (sa debljinama od 0,3 mm i manjim) visoko kvalitetnih, hladno
valjanih, legiranih elika. Namotaji su od bakra, formirani u cilindrine ili celine slinog oblika, koje se stavljaju na stubove
jezgra. Namotaji nieg napona postavljaju se blie jezgru zbog smanjenja izolacionih naprezanja. Trofazni transformatori se
sastoje od tri namotaja nieg i tri namotaja vieg napona, pri emu se svaki od para namotaja po fazama nalazi na svom
magnetnom stubu. Naravno, mogua su i reenja trofaznih transformatora sa tri nezavisne monofazne jedinice. Magnetno jezgro i
namotaji se stavljaju u transformatorski sud napunjen uljem koje slui kao izolator, zatim kao medijum za efektivniju predaju
toplote okolini i za smanjenje buke u transformatoru.
2.2.1. Model dvonamotajnog transformatora

Pre objanjenja ekvivalentne eme realnog dvonamotajnog transformatora interesantno je ukazati da se u teoriji
transformatora obino polazi od idealnog transformatora kojim se veoma dobro u bakru transformatora mogu simulirati realni
transformatori. Idealni transformator nema gubitke aktivne snage i nema rasutog fluksa s jedne strane, a s druge strane magnetna
otpornost mu je nula i nema gubitaka u gvou.
Sl. 2.2 Ilustracija putanja rasutih flukseva kod dvonamotajnog transformatora:

1 namotaj vieg napona, 2 namotaj nieg napona
i1 i2
+ +
u1 u2
N1 N2
Sl. 2.3 ema idealnog transformatora
Kod realnih transformatora ovi efekti upravo limitiraju granine radne reime i zato je na sl. 2.2 u cilju ilustracije
prikazana skica putanja rasutih flukseva primara i sekundara, 1 i 2, koji ne doprinose zajednikom, odnosno glavnom fluksu,
. Nadalje, na sl. 2.3 prikazan je idealni transformator sa idejom da se uvede konvencija o pozitivnim smerovima. Sutina ove
konvencije je da ako obe struje ulaze u taku (ili obe izlaze iz take) tada one obe doprinose poveanju zajednikog fluksa .
Fluks je fluks po jednom navojku, dok je ukupni fluks (fluksni obuhvat) , N1 puta vei, tako da je osnovna naponska relacija
oblika:
d d
u1 = = N1 (2.3)
dt dt
Slino se ima i za sekundarnu stranu:
d d
u2 = = N2 (2.4)
dt dt
U prethodnim jednainama sa u1 i u2 obeleene su trenutne vrednosti napona. Posle deljenja ove dve jednaine dobija se
glavna naponska relacija u transformatoru:
u1 N 1
= (2.5a)
u2 N 2
Naravno, analogna veza postoji i za module napona:
U1 N1
= (2.5b)
U2 N2
Na osnovu prethodnog se definie nominalni odnos transformacije, mn, kao odnos broja navojaka:
N1
mn = (2.6a)
N2
ukoliko su oba namotaja istovetno spregnuta, odnosno preko napona:
U n1
mn = (2.6b)
U n2
kao odnos modula faznih ili meufaznih (linijskih) nominalnih napona u praznom hodu.
Ovako definisan odnos transformacije uvek je skalar za monofazne transformatore, kao i za trofazne transformatore kod
kojih nema faznog pomeraja izmeu korespondentnih fazora na obema stranama (treba ukazati da trofazni transformator npr.
sprege Yd5 na isti nain vri fazno pomeranje kako fazora napona tako i fazora struja).
Za realni transformator osnovna jednaina magnetne ravnotee je:
N 1i1 N 2 i2 = Rm (2.7a)
gde je Rm magnetna otpornost transformatora. Znak minus na levoj strani relacije (2.7a) je posledica usvojenih pozitivnih smerova
na sl. 2.3. Za idealni transformator Rm = 0, pa sledi:
i1 /i2 = N 2 /N 1 (2.7b)
Kombinujui (2.6) sa (2.7b) dobija se
U1 I1
=1 (2.8a)
U2I2
odnosno,
S1 = S 2 (2.8b)
Prethodna relacija samo potvruje da se snaga ne menja pri prolasku kroz idealni transformator.
Ekvivalentna monofazna obrnuta -ema dvonamotajnog transformatora prikazana je na sl. 2.4a), dok je njeno
pojednostavljenje u smislu zanemarenja otone grane prikazano na sl. 2.4b).
ZT=Z1+Z2(1) ZT=Z1+Z2(1)
U1 ZPH mn U2 U1 mn U2
a) b)
Sl. 2.4 Ekvivalentna monofazna ema transformatora
a) obrnuta -ema transformatora b) uproena ema transformatora
Na ekvivalentnoj obrnutoj emi oznake imaju sledee znaenje:

U1 i U2 - fazori napona (kao meufazne ili fazne veliine primara, odnosno sekundara, sa napomenom da se u analizi ee koriste
meufazne veliine).
Z1 - impedansa primara;
(1)
Z2 - impedansa sekundara svedena na primar;
ZPH - impedansa otone grane priblino jednaka impedansi praznog hoda transformatora.
Treba istai da se sa svim parametrima transformatora dosledno operie kao sa faznim veliinama.
Transformator se moe modelovati T-emom, -emom, obrnutom -emom ili -emom. Na prethodnoj slici odabrana
je obrnuta -ema i njeno pojednostavljenje u smislu zanemarenja parametara otone grane. Ovo uproenje se esto radi kod
nekih prorauna stacionarnih stanja ali i kod prorauna kratkih spojeva. O tome e vie rei biti kad se stigne do objanjenja za
konkretne proraune. Koja e se ema primeniti zavisi i od lokacije transformatora u mrei u smislu postizanja kompatibilnosti sa
ostalim elementima sistema (pre svega sa ekvivalentnim emama vodova).
Na natpisnoj ploici transformatora po pravilu stoje sledei podaci, prema kojima se raunaju parametri ekvivalentne
eme transformatora:
gub gub
Sn, Un1, Un2, (ili mn = Un1/Un2), In1, In2, uk%, PCu n , PFe , i0%.
Ovi podaci su raspoloivi iz dokumentacije transformatora i odreuju se putem standardnih eksperimenata: praznog hoda
i kratkog spoja transformatora. Pored ve definisanih veliina, ostale veliine imaju sledee znaenje:
Sn - prividna nominalna trofazna snaga transformatora;
In1, In2 - nominalne struje primara i sekundara, respektivno, kao raunske ili fazne veliine;
uk% - procentualna vrednost napona kratkog spoja transformatora;
gub
PCu n - nominalni trofazni gubici u bakru transformatora;
gub
PFe - gubici u gvou transformatora;
i0% - procentualna vrednost struje praznog hoda transformatora.
Kod dimenzionisanja transformatora fizika ogranienja su nametnuta gubicima u bakru i gvou i kada suma ovih
gubitaka prekorai odreenu vrednost porast temperature u transformatoru postaje takav da ugroava izolaciju. Gubici u gvou
su odreeni intenzitetom magnetne indukcije (gustinom fluksa), to je direktno proporcionalno naponskom nivou transformatora,
a gubici u bakru su s druge strane odreeni gustinom struje, odnosno intenzitetom struje za dati presek bakarnih provodnika u
namotajima. Na osnovu prethodnog se zakljuuje da moduli napona i struje odreuju porast temperature u transformatoru. U
praksi se obino njihov proizvod uzima kao mera za dimenzionisanje transformatora i to je prividna snaga transformatora.
Dva osnovna ogleda (eksperimenta) transformatora, ogled kratkog spoja i ogled praznog hoda, omoguavaju nalaenje
napona kratkog spoja (odnosno impedanse transformatora u takvim okolnostima) i struje praznog hoda (odnosno admitanse u tim
uslovima). Pri ogledu kratkog spoja napon se podie na primarnoj strani dok je sekundar u kratkom spoju, sve do vrednosti pri
kojoj u namotajima teku nominalne struje. Ta vrednost napona pri kojoj tee nominalna struja (u sutini je ovde re o malim
vrednostima napona jer je sekundar u kratkom spoju) iskazana relativno u odnosu na nominalni napon je relativni (ili
procentualni) napon kratkog spoja. Impedansa redne grane transformatora, ZT, u relativnim jedinicama upravo je
jednaka ovoj vrednosti.
Izraunavanje parametara redne grane ekvivalentne eme vri se dalje prema sledeim formulama:
u k % U n21 u k % U n22
ZT = ; a) ZT(2 ) = ; b) (2.9)
100 S n 100 S n
Veliina ( U n21 /S n ) predstavlja nominalnu impedansu transformatora u odnosu na koju se referenciraju relativne i
procentualne impedanse, tako da se impedansa transformatora ZT, iskazana u , dobija preraunavanjem sa procentualne
vrednosti napona kratkog spoja, odnosno prevoenjem u apsolutne jedinice.
Formula (2.9), dodatno obeleena sa b), dobija se svoenjem impedanse na sekundarnu stranu. Impedanse se, kao to je
poznato, na sekundar svode mnoenjem sa recipronom vrednou kvadrata prenosnog odnosa, a naponi mnoenjem samo sa
recipronom vrednou. Slino oznaavanje bie zadrano i u narednim formulama.
Poto su u ogledu kratkog spoja gubici snage praktino jednaki gubicima snage u bakru (Cu) transformatora (napon je pri
ovom ogledu veoma nizak i gubici u gvou (Fe) su praktino zanemarivi), to se aktivne otpornosti jednostavno raunaju preko
formule za proraun gubitaka aktivne snage koji su jednaki proizvodu ove aktivne otpornosti i kvadrata struje (koji se izraava
kao kolinik snage i napona):
2 2
gub U n1 gub U n 2
RT = PCu n S ; a) RT(2) = PCu n S ; b) (2.10)
n n
n oznaeni zbirni (i u primaru i u sekundaru) nominalni trofazni gubici, to je onda RT ukupna aktivna
gub
Poto su sa PCu
otpornost transformatora. Razdvajanje na otpornost primara i na otpornost sekundara mogue je dalje izvriti bilo merenjem, bilo
analitiki. Dalje se lako izraunava:
X T(2 ) = Z T(2 ) RT(2 )

2 2
X T = Z T 2 RT 2 ; a) ; b) (2.11)
Na taj nain su odreeni parametri redne grane.

Parametri otone grane se raunaju iz ogleda (eksperimentalnih ispitivanja) praznog hoda. Pun nominalni napon Un1 se
dovodi na stranu vieg napona, a namotaj nieg napona se pri tom eksperimentu dri otvorenim. Struja koja se pri takvim
uslovima uspostavi, I0, je veoma mala (reda procenta u odnosu na nominalnu struju kod energetskih transformatora) i ona se
naziva strujom praznog hoda. Admitansa otone grane je, dakle:
I0
Y PH = (2.12)
U n1
Poto je procentualna vrednost struje praznog hoda:
I0
i0 % = 100 (2.13)
In
to se zamenom I0 u (2.12) dobija:
i0 % I n
Y PH = (2.14)
100 U n1
Proirivanjem sa Un1/Un1 dobija se konana relacija:
i0 % S n
Y PH = (2.15)
100 U n21
U narednim relacijama se ponavlja nain izraunavanja admitanse otone grane i istovremeno se u formuli oznaenoj sa
b) vri preraunavanje na sekundarnu stranu. Sa YPH obeleena je admitansa praznog hoda, iji realni deo predstavlja konduktansu
G a imaginarni deo (koji je kod transformatora negativan i ukazuje na induktivni karakter reaktanse) predstavlja susceptansu B.
Admitansa praznog hoda se izraunava, kao to je ve ukazano, preko struje praznog hoda i nominalne admitanse, poto je u
ogledu praznog hoda apsolutno dominirajui efekat otone grane (negde za tri reda veliine je uticajnija otona grana u takvim
okolnostima). Dakle, ima se:
(2 )
Y = G jB ; a) Y = G (2 ) jB (2 ) ; b) (2.16)
i0 % S n i0 % S n
Y PH = ; a) (2)
Y PH = ; b) (2.17)
100 U n12 100 U n 2 2
Naravno da vai i:
1 1
Z PH = ; a) (2)
Z PH = (2)
; b) (2.18)
Y PH Y PH
Konduktansa otone grane se rauna preko izmerenih gubitaka u gvou transformatora pri nominalnom naponu (u
oznaavanju se podrazumeva da su ovi gubici ba gubici pri nominalnom naponu, tako da se na to posebno ne ukazuje indeksom):
gub gub
G (2 ) =
PFe PFe
G= ; a) ; b) (2.19)
U n12 U n2 2
U narednoj formuli, formula (2.20), susceptansa otone grane se rauna indirektno preko poznate admitanse i konduktanse:
B = Y PH 2 G 2 ; a) (2 ) G (2 ) ; b)
B (2 ) = Y PH
2 2
(2.20)
Veliine svedene na primar raunaju se saglasno formulama obeleenim sa a), dok su veliine svedene na sekundar
oznaene sa b), kao to je ve ukazano.
Nekoliko praktinih napomena je znaajno kod izraunavanja ovih parametara. Sve vrednosti parametara raunaju se kao
fazne veliine. S druge strane, sve snage u prethodnim relacijama su trofazne a naponi meufazni, tako da se kao rezultat dobijaju
veliine po fazi. Naponi koji figuriu u ovim relacijama su nominalni naponi namotaja transformatora, a ne nominalni naponi
elemenata koje povezuje taj transformator. Npr. ako je nominalni prenosni odnos nekog transformatora mn = 110/36,75 kV/kV
(kao to je ukazano on je obino za 5% vei od nominalnog napona mree na koju je vezan da bi se kompenzovali oekivani
padovi napona na vodu iza transformatora), tada se sa ovim, a ne sa nominalnim naponom mree, raunaju parametri
transformatora. Sve veliine raunate su u prethodnim formulama kao skalari (moduli kompleksnih veliina) i prelazak na
kompleksne vrednosti impedansi i admitansi je krajnje jednostavan kada se poznaju vrednosti realnog i imaginarnog dela.
Za inenjerske proraune vano je razviti oseaj da su kod energetskih transformatora uglavnom parametri redne grane
od uticaja u ekvivalentnoj emi (otona grana vue veoma male struje u normalnim radnim reimima). Nadalje, bitno je znati da
u rednoj grani dominira reaktansa rasipanja nad aktivnom otpornou i to izraenije kod transformatora veih snaga. Kod tipinih
interkonektivnih transformatora, snage nekoliko stotina MVA, reaktansa rasipanja je oko deset puta (dakle, za red veliine) vea
od aktivne otpornosti i prema tome u veini prorauna kao zadovoljavajui reprezent transformatora moe se smatrati samo
reaktansa rasipanja (tipino u proraunima struja kratkih spojeva).
Ekvivalentna ema transformatora je korisna i za diskusiju o okolnostima pri kojima se neki od parametara zanemaruju u
odnosu na uticajnije parametre. Aktivna otpornost redne grane je po pravilu zanemarljiva u odnosu na reaktansu rasipanja, ali ako
se ele raunati gubici aktivne snage onda se aktivna otpornost redne grane i aktivna provodnost otone grane moraju uvaiti.
Dalje, ako se prate pojave vezane za magneenje tada se susceptansa otone grane ne zanemaruje i konano, ako se ne istrauju
ovi posebni fenomeni tada se uproava ekvivalentna ema vodei rauna o grekama koje ta uproenja mogu da proizvedu.
IC Ic
UC Uc
5 6
1 2 Ib
Ub
3 4
IB Ia
UB Ua
IA
UA
Sl. 2.5 Sprega dvonamotajnog
transformatora zvezda zvezda
Dvonamotajne trofazne transformatore (ovakav transformator ima ukupno 6 namotaja) mogue je sprezati na razliite
naine. Najee sprege koje se koriste u EES su sprega u zvezdu (Y) i sprega u trougao (). Kod ovih sprega pokazuje se da je
grafiki korisnija ona predstava koja istovremeno daje i prostornu (ugaonu) poziciju namotaja koja je identina poziciji
odgovarajueg fazora napona pridruenog tom namotaju. Upravo iz ovih razloga je na sl. 2.5 prikazana sprega Yy (sa oba
zvezdita uzemljena) u kojoj geometrija namotaja i odgovarajui fazori stoje u saglasnosti. Za ovu spregu je
karakteristino da se ponaa idealno pod simetrinim uslovima, ali ve i male nesimetrije mogu prouzrokovati znatne praktine
tekoe. Iz tih razloga se obino do izvora nesimetrije postavlja sprega u trougao, poto se ona ponaa zapreno za neke tipove
nesimetrija. Detaljnije e o ovome biti rei u delu u kome se prouavaju nesimetrini fenomeni u sistemu.
Tabela 2.1 Tipine vrednosti napona kratkog spoja energetskih transformatora

S (kVA) 100 160 250 400 630 1000 2500 4000
uk % 4 4 6 6 6 6 6 6
S (MVA) 8 20 31,5 63 300
uk % 7 10 11 12 12
Prirodne vrednosti reaktansi rasipanja za razne snage transformatora navedene su u tabeli 2.1 Ako se tei poveanim
vrednostima reaktansi rasipanja (npr. 20% zbog ogranienja struja kratkog spoja) tada se to konstruktivno reava preko
podeavanja geometrije namotaja (potrebno je fiziki razmai namotaje u cilju postizanja veeg rasipanja).
2.2.2. Model tronamotajnog transformatora

Tronamotajni transformatori, kako pokazuje iskustvo iz prakse, esto se koriste u EES. Posebno treba ukazati da se
interkonektivni transformatori izrauju u mnogim reenjima kao tronamotajni. Trei namotaj slui ili za lokalne distributivne
potrebe, ili za prikljuenje ureaja za kompenzaciju reaktivne snage (sinhronih kompenzatora, baterija kondenzatora ili reaktora)
ili za formiranje puta za nulte komponente struje preko zatvaranja treeg namotaja u trougao koji nije optereen. Pored toga
tronamotajni transformatori se esto koriste i u industrijskim mreama.
Obino su nominalne snage primara Sn1 i sekundara Sn2, iste (ili priblino iste), dok je snaga tercijara tipino izmeu 1/4 i
1/3 od snage primara (npr. Sn = 150/150/50 MVA).
3
2
Sl. 2.6 Prikaz tronamotajnog transformatora u monofaznim emama
Kod tronamotajnih transformatora uvodi se i pojam prolazne snage izmeu dva namotaja pod kojim se misli na manju od
snaga, ako su one razliite. Pored toga ovde se definiu i tri prenosna odnosa i to:
mVS ili m1,2 kao prenosni odnos vienaponski srednjenaponski namotaj;
mVN ili m1,3 kao prenosni odnos vienaponski nienaposnki namotaj;
mSN ili m2,3 kao prenosni odnos srednjenaponski nienaponski namotaj, odnosno kao mVN/mVS.
Na sl. 2.7a) prikazana je ekvivalentna ema tronamotajnog transformatora kao odgovarajua zvezda sa otonom granom,
dok je na sl. 2.7b) dat prikaz bez otone grane, u cilju pojednostavljenja koje je u veini inenjerskih prorauna dozvoljeno.
2 2
m1,2U2 m1,2U2
Z2(1) Z2(1)
1 Z1 1 Z1
U1 Z3(1) U1 Z3(1)
m1,3U3 m1,3U3
ZPH 3 3
a) b)
Sl. 2.7 Ekvivalentne eme tronamotajnog transformatora
a) sa otonom granom b) bez otone grane
Na natpisnoj ploici ili u dokumentaciji tronamotajnih transformatora po pravilu stoje sledei podaci (od kojih se veina
odreuje takoe iz ogleda praznog hoda i kratkog spoja) :
gub gub gub gub
uk 1,2%, uk 1,3%, uk 2,3%, PCun 1,2 , PCun1,3 , PCun 2,3 Sn1, Sn2, Sn3 , PFe i i0 %.
Impedansa otone grane ZPH se rauna na isti nain kao za dvonamotajni transformator, dok se impedanse primar
sekundar Z1,2 , primar tercijar Z1,3 i sekundar tercijar Z2,3, sve svedene na primar, izraunavaju kao:
uk % U 2
Z1,2 = 1,2 n1
100 S1,2
u k1,3 % U n12
Z1,3 = (2.21)
100 S1,3
u k2,3 % U n12
Z 2,3 =
100 S 2,3
Pod S1,2 podrazumeva se prolazna snaga primar - sekundar, odnosno manja od dveju snaga Sn1 i Sn2. Kod prorauna
impedanse Z1,2 u , prema prvoj od relacija (2.21), vano je uoiti zakonomernost da ova vrednost ostaje nepromenjena bez
obzira pri kojoj snazi se izvodi ogled kratkog spoja (misli se na nepromenjenu vrednost na jednom te istom naponskom nivou).
Naime, pri smanjenom S1,2 (ogled kratkog spoja uraen sa smanjenim strujama kratkog spoja) ima se proporcionalno smanjenje
uk1,2%, tako da Z1,2 ostaje konstantno, to je naravno posledica injenice da je ova impedansa uslovljena samo geometrijom i
permeabilitetom sredine u kojoj se namotaji nalaze. Ova tri napona kratkog spoja mogu se dobiti iz tri nezavisna ogleda kratkog
spoja. Tako se odreivanje uk1,2% radi pri otvorenom tercijaru i sa sekundarom u kratkom spoju, pri emu se napon sa primarne
strane podie do vrednosti pri kojoj tee nominalna struja sekundara. Taj napon na primarnoj strani je napon kratkog spoja uk1,2%.
Zbirne aktivne otpornosti primar sekundar R1,2 , primar tercijar R1,3 i sekundar tercijar R2,3, sve svedene na primar,
izraunavaju se, iz prethodno pomenuta tri ogleda kratkog spoja, preko eksperimentalno odreenih gubitaka u bakru kao:
2
gub U
n1

R1,2 = PCun 1,2
S1,2
2
gub U
n1

R1,3 = PCun 1,3 (2.22)

S1,3
2
gub U
n1
R2,3 = PCun 2,3
S 2,3
Znajui module impedansi i aktivne otpornosti, reaktanse se sada jednostavno nalaze kao:
X 1,2 = Z 1,2 2 R1,2 2
X 1,3 = Z 1,3 2 R1,3 2 (2.23)
X 2 ,3 = Z 2 ,3 2 R2 ,3 2
U ovim relacijama se podrazumeva da su sve veliine svedene na primar (namotaj visokog napona). Sa sl. 2.7 se vidi da
svako od merenja ukljuuje rednu vezu impedansi tako da se moe uspostaviti sledea veza izmeu impedansi izraunatih na
osnovu ogleda kratkog spoja, relacije (2.21) i impedansi ekvivalentne zvezde, poto je oevidno da je :
Z 1,2 = Z 1 + Z (21)
Z 1,3 = Z 1 + Z 3(1) (2.24)
(1) (1)
Z 2 ,3 = Z 2 + Z 3
Reavanjem ove tri jednaine sa tri nepoznate nalaze se impedanse ekvivalentne zvezde tronamotajnog transformatora
svedene na naponski nivo primara, pa se dobija:
Z1 =
1
( Z + Z 1,3 Z 2 ,3
2 1,2
)
1
2
(
Z (21) = Z 1,2 + Z 2 ,3 Z 1,3 ) (2.25)
(
Z 3(1) = Z 1,3 + Z 2 ,3 Z 1,2
1
2
)
Relacije (2.25) se obino posebno primenjuju za reaktanse a posebno za rezistanse tronamotajnih transformatora. Kako se
one redovno koriste u inenjerskoj praksi korisno je ukazati na jednostavno formalno pravilo za izraunavanje impedansi
ekvivalentne zvezde. Naime, uoava se da sa znakom minus, u sumu u zagradi na desnoj strani, ulazi impedansa sa indeksima koji
ne figuriu sa leve strane jednakosti.
2.2.3. Model regulacionog dvonamotajnog transformatora
Regulacioni transformatori imaju promenljiv broj navojaka na jednom od namotaja ime je omogueno podeavanje
prenosnog odnosa transformatora u odreenom opsegu oko nominalnog odnosa transformacije. Regulacija napona vri se
principijelno na dva razliita naina pomou transformatora: regulacija bez optereenja i regulacija pod optereenjem. U prvom
sluaju ima se osetno jednostavnije tehniko reenje jer se prebacivanja (promena broja navojaka) vre u beznaponskom stanju,
odnosno transformator se izvodi iz pogona.
Promenljivi odnos transformacije definie se za regulacione transformatore kao:
m = mn t (2.26)
gde su:
mn - skalarni nominalni odnos transformacije (u relativnom sistemu jedinica jednak 1,0)
t - skalarni prenosni odnos regulacionog transformatora (u relativnom sistemu jedinica tipino izmeu 0,9 i 1,1).
Ovaj se odnos menja diskretno (u koracima), a ne kontinualno, prema relaciji:
m = m n t = m n (1 + nt ) (2.27)
U (2.27) je n - pozitivan ili negativan ceo broj koji odreuje poloaj regulacionog odvojka. Obino je n = (1012) za
regulacione transformatore pod optereenjem, dok je n = (12) za regulaciju u beznaponskom stanju. Znak minus ispred n
ukazuje na smanjenje broja navojaka, a znak plus na poveanje. Kada je m = mn, tada je naravno n = 0.
Sa t je oznaen napon jednog diskretnog stepena u relativnom sistemu jedinica. Kod naih transformatora je obino t =
0,015 ili 0,0125 (to za n = 10 daje regulacioni opseg od 15% ili 12,5%).
Pored skalarnog prenosnog odnosa u analizi EES se uvodi i kompleksni prenosni odnos, m , koji uvaava vektorske
pomeraje, , izmeu korespondentnih fazora vienaponske i nienaponske strane transformatora:
m = me j (2.28)
Za spregu Yd5 ugao je jednak +5300, a to ukazuje da fazori vienaponske strane (zvezde) prednjae korespondentnim
fazorima nienaponske strane (trougla) za 1500. Pod korespondentnim fazorima misli se na fazore pridruene istim fazama
predstavljene ili, to je u analizi ee, kao raunske ili, to je ree, kao fazne veliine. Pri tome su ovi fazori ili fazori napona ili
fazori struja. Model transformatora sa pomeranjem faza bie izloen u delu analize koji se bavi proraunima tokova snaga.
Regulacioni namotaj se po pravilu izvodi kao vienaponski za napone do 220 kV, jer se na strani vieg napona imaju
manje struje (samo se za vrlo visoke i ultra visoke napone, zbog ogranienja koja namee izolacija prelazi na nienaponsku stranu
sa regulatorom). Kada se vri regulacija pod optereenjem potreban je regulacioni prekida, poseban ureaj koji poskupljuje
standardnu konstrukciju transformatora za desetak procenata. On vri prebacivanja postupno, tako da se ne prekine struja, jer bi
nagle promene struja izazivale prenapone. Regulacioni prekida treba paljivo projektovati u cilju izbegavanja reagovanja na
veoma mala odstupanja napona (mrtva zona regulatora).
Ovi transformatori se mogu koristiti za regulaciju napona ili za kontrolu protoka reaktivne snage kod povezivanja dve
jake mree koje ne dozvoljavaju promenu napona.
Regulacionim transformatorima se dakle vri stepenasta regulacija, pri emu su diskontinuiteti odreeni brojem
odvojaka. Pri tome ja vano ukazati da se regulacioni transformator kao element u EES-u ponaa kao promenljiva impedansa.
I1 t:1 ZT I2
1 2
U1 U1(2) U2
Sl. 2.8 Ekvivalentna monofazna ema regulacionog dvonamotajnog transformatora

Na sl. 2.8 prikazana je ekvivalentna monofazna ema regulacionog dvonamotajnog transformatora. U emi je
zanemarena otona grana zbog jednostavnijeg prorauna, tako da se ima:
Z T = RT + jX T (2.29)
Impedansa redne grane se rauna preko napona kratkog spoja:
u k % U n12
ZT = (2.30)
100 S n
Pod pretpostavkom da je vienaponska regulaciona strana oznaena sa indeksom 1 i da je skalarni prenosni
odnos regulacionog transformatora t (t je npr. 231/110 ili 1,05 u relativnom sistemu jedinica), sa sl. 2.8 se ima:
U1
U 1(2) = (2.31)
t
I 2 = t I1 (2.32)
(
I 2 = U 1(2) U 2 Y T ) (2.33)
Ako se ova ema interpretira preko Y parametara etvorokrajnika (kojima se definie veza struja i napona) to se
eliminisanjem iz prethodnih jednaina U1( ) i svoenjem jednaina na oblik:
2
I 1 = f ( U 1 ,U 2 )
(2.34)
I 2 = f ( U 1 ,U 2 )
dobija:
YT YT
I1 = 2
U1 U 2 a)
t t
(2.35)
YT
I2 = U 1 Y T U 2 b)
t
I1 t:1 I 2 Y2 I2
1 2
U1 Y1 Y3 U2
Sl. 2.9 Ekvivalentna monofazna -ema dvonamotajnog regulacionog transformatora
Pri tome je vano ukazati da je regulacioni transformator mogue ekvivalentirati pasivnim etvorokrajnikom samo u
sluajevima kad je t skalar. Ako je prenosni odnos kompleksna veliina lako se pokazuje da formalni uslov za pasivne
viekrajnike nije zadovoljen.
S druge strane, prema sl. 2.9, direktno se ispisuju jednaine koje povezuju struje i napone:
I 1 = I' 2 +Y 1 U 1 a)
I' 2 = Y 2 (U 1 U 2 ) b) (2.36)
I' 2 = I 2 + Y 3 U 2 c)
Jednaine (2.36) se lako svode na formu jednaina (2.34):
I 1 = (Y 1 + Y 2 )U 1 Y 2 U 2
(2.37)
I 2 = Y 2 U 1 (Y 2 + Y 3 )U 2
Poreenjem (2.35) i (2.37) dobijaju se sledee veze:
YT
Y1 +Y 2 = a)
t2
YT
Y2 = b) (2.38)
t
Y 2 +Y 3 = Y T c)
Reavanjem (2.38) se konano nalazi:

1 t
Y1 =YT a)
t2
YT
Y2 = b) (2.39)
t
t 1
Y3 =YT c)
t
Analiza pokazuje da su Y1 i Y3 uvek suprotni po svojoj prirodi. Ako je jedno induktivnog, drugo je kapacitivnog karaktera
i obrnuto. Vidi se da se za t = 0 dobija obina ema bez otonih grana. U zavisnosti od t (da li je t manje ili vee od 1) mogu se
dobiti i negativne admitanse koje se fiziki ne mogu realizovati. Kad se t pribliava jedinici, tada Y2 postaje blisko YT, dok Y1 i Y3
postaju bliske nuli (ima se smanjeni uticaj otone grane).
Reciprone vrednosti ovih raunskih admitansi -eme su raunske impedanse regulacionog dvonamotajnog
transformatora:
t2
Z1 = Z a)
t 1 T
Z 2 = tZT b) (2.40)
t
Z3 = Z T c)
t 1
2.2.4. Model regulacionog tronamotajnog transformatora

Regulacioni tronamotajni transformator je prikazan na sl. 2.10, a odgovarajua ekvivalentna ema na sl. 2.11.
3
2
Sl. 2.10 Prikaz regulacionog tronamotajnog transformatora u monofaznim emama
Regulacioni namotaj je po pravilu na visokonaponskoj strani, poto su na toj strani radne struje manjeg intenziteta.
Impedansa Z2 (impedansa sekundara svedena na primar) je obino vrlo mala pa ak moe da bude i negativna (to onda
(1)
znai da se radi o matematikom ekvivalentu a ne o realnim fizikim parametrima).

Ako je broj navojaka na strani sekundara i tercijara fiksan, tada impedanse Z2 i Z3 ostaju iste kao i za obian
(1) (1)
tronamotajni transformator. Treba ukazati da je proraun parametara tronamotajnog regulacionog transformatora analogan sluaju
prorauna dvonamotajnog regulacionog transformatora.
2
(1)
m1,2U2
Z2
1 tZ1
U1 Z3(1)
m1,3U3
t2 Z1 3
1 t tZ 1
t 1
Sl. 2. 11 Ekvivalentna ema regulacionog tronamotajnog transformatora
2.3. Model voda

Vod se u proraunima stacionarnih i kvazistacionarnih stanja u EES moe modelovati korienjem ili raspodeljenih ili
koncentrisanih parametara. Kod modelovanja vodova sa koncentrisanim parametrima (to je po pravilu sluaj u inenjerskim
proraunima ak i umereno dugih vodova) koriste se ekvivalentne i T-eme. Korienje T-eme uvek uvodi po jedan novi vor
za svaki od vodova u sloenom sistemu. Upotrebljivost -eme praktino nije ograniena duinama voda i pojavama koje se
izuavaju (podrazumeva se sa uvoenjem koeficijenata popravke), dok su eme sa rednom granom primerene za proraune u
kojima se koriste krai vodovi. eme sa samo rednom reaktansom koriste se u proraunima kratkih spojeva u prenosnim mreama.
Za kratke vodove parametri redne i otone grane raunaju se kao:
Z V = (rV + jxV )LV = RV + jX V

(2.41)
Y V = (gV + jbV )LV = GV + jBV jBV
U prethodnim relacijama radi se u stvari o konstruktivnim parametrima voda, odnosno o onim parametrima koji se ne
menjaju sa promenom radnih reima (ili se menjaju veoma malo) ve su odreeni geometrijom dalekovoda i sredinom u kojoj se
vod nalazi (vazduh). Malim slovima obeleene su podune veliine, tj. veliine po km duine voda LV . Tako je poduna aktivna
otpornost obeleena sa rV, poduna reaktansa sa xV, (obe u /km), poduna konduktansa sa gV i poduna susceptansa sa bV (obe u
S/km). Prema tome velikim slovima su obeleeni ukupni pogonski parametri koji se koriste u proraunima trofaznih simetrinih
stanja, koja se vre na monofaznim emama u kojima je ve kroz ove parametre uvaeno postojanje preostalih dveju faza. Treba
isto tako ukazati da se otona konduktansa (kojom se modeluju struje odvoda i pojava korone) u veini sluajeva zanemaruje
poto je njen uticaj uglavnom akademski.
2.3.1. Poduna otpornost (rezistansa) voda

Poduna aktivna elektrina otpornost pri jednosmernoj struji se izraunava kao:

rV = (2.42)
s
gde je sa obeleena specifina elektrina otpornost, dok je s, u mm2, popreni presek provodnika. Tipine vrednosti za
specifinu otpornost iznose 17,2 za ist bakar i 28,4 /(mm2 km) za ist aluminijum pri temperaturi od 200C. Sa ovako
zamenjenim vrednostima aktivna poduna otpornost se dobija u /km, odnosno i formula kazuje da se radi o otpornosti po 1 km
dalekovoda. Korekcije koje je neophodno uvaiti kod prorauna aktivne otpornosti su u vezi sa spiralnim motanjem ice u AlFe
uetu (do 2% iznosi ova korekcija), zatim u vezi sa ugibom i skretanjima trase voda (nekoliko procenata). Kod veih preseka
potrebno je uraunati i uticaj skin (povrinskog) efekta, odnosno efekta potiskivanja naizmenine struje od centra ka povrini
provodnika. To je pojava koja se manifestuje samo kod naizmenine struje i posledica je neravnomerne raspodele struje po
povrini poprenog preseka. Naime, zamiljene strujne niti u sredini provodnika imaju veu induktivnost od onih pri ivici
provodnika (poto srednju strujnu nit obuhvataju sve linije unutranjeg magnetnog fluksa, fluksa unutar provodnika). Posledica
ovoga je i vea impedansa a to znai i potiskivanje struje ka ivicama provodnika. Za presek od 240 mm2 ovaj efekat iznosi do 1%,
ali za presek od 490 mm2 ima se poveanje aktivne otpornosti od oko 5% u odnosu na vrednost aktivne otpornosti pri proticanju
jednosmerne struje, kada je gustina struje ravnomerna po povrini poprenog preseka. Za egzaktnija kvantitativna uvaavanja skin
efekta moraju se koristiti Besselove funkcije. Razvojem u red ovih funkcija moe se faktor skin efekta izraziti kao kolinik
otpornosti pri naizmeninoj struji (alternating current AC), koja je u brojitelju, i otpornosti pri jednosmernoj struji (direct
current DC), koja je u imenitelju, na sledei nain:
rAC
= 1 + 7,5 10 7 r f 2 d 4 (2.43)
rDC
Za numerike vrednosti u (2.43) r je jednako 1 za nemagnetne materijale (magnetna permeabilnost aluminijuma), f je

uestanost u Hz dok je d prenik provodnika u cm. Vidi se da skin efekat postaje intenzivniji pri veim presecima i na viim
uestanostima (to je za elektroenergetske vodove od manjeg interesa).
I na kraju potrebno je ukazati i na zavisnost aktivne otpornosti od temperature. Specifina otpornost menja se sa
temperaturom priblino po linearnom zakonu:
= 0 (1 + t ) (2.44)
U (2.44) sa 0 je obeleena specifina otpornost na referentnoj temperaturi (obino na 20 0C), a predstavlja koeficijent
promene otpornosti sa temperaturom i iznosi 0,004 (1/0C). Imajui u vidu brojane vrednosti prirataj specifine otpornosti za
bakar za specificirani prirataj temperature moe se iskazati kao:
Cu
t
= 0 ,068 mm 2 / km 0 C( ) (2.45)
Isti pokazatelj za aluminijum iznosi oko 0,12. To znai da se za 100C promene temperature ima promena specifine
otpornosti aluminijuma od 1,2 /(mm2 km) u apsolutnim jedinicama, odnosno ima se promena od oko 4%.
2.3.2. Poduna induktivnost (reaktansa) voda

Poduna reaktansa voda xV, rauna se kao:
xV = lV (2.46)
gde je sa lV oznaena poduna induktivnost, a sa kruna uestanost = 2f. Za niske uestanosti koje se koriste u EES-u (50
Hz) moe se iskoristiti pojam statike induktivnosti.
Poduna pogonska induktivnost (reaktansa) je parametar po fazi koji se za sluaj simetrinih radnih stanja (kao primer je
korisno zamisliti sluaj sa provodnicima trofaznog sistema rasporeenim u temenima jednakostraninog trougla i optereenim
simetrinim sistemom struja) moe prihvatiti kao dovoljno egzaktan reprezent za modelovanje efekta magnetnog polja. Drugim
reima, sa pretpostavljenom simetrinom geometrijom i simetrinim optereenjem ovaj efekat se moe predstaviti preko
induktivnosti jedne faze, npr. faze a, koja se tada naziva pogonska induktivnost (reaktansa), i kojom se korektno modeluje ukupni
efekat magnetnog polja na trofaznom vodu, uz korektno uvaenu magnetnu spregu izmeu faza. Formalno se ovo moe uraditi
samo kada je zbir struja nula, odnosno kada vai:
Ia +Ib +Ic =0 (2.47)
U takvim okolnostima za proraune trofaznih sistema mogu se koristiti monofazne ekvivalentne eme. Formula (2.47)
vai i za trenutne vrednosti struja u simetrinom trofaznom sistemu, poto se tada ima:
i a (t ) = 2 I a cos (t )
ib (t ) = 2 I a cos (t 2/ 3) (2.48)
i c (t ) = 2 I a cos (t + 2 / 3)
Efektivne vrednosti struja su iste u sve tri faze zbog simetrije i namerno su u relacijama (2.48) obeleene sa Ia (indeks a
se mogao izostaviti), a zbir struja u (2.48) je nula to se lako dokazuje korienjem elementarnih trigonometrijskih identiteta.
Praktine realizacije nisu ni sa idealnom geometrijom, niti sa idealno simetrinim strujama, ali su odstupanja, osim kod
jaih nesimetrija kakve su nesimetrini kratki spojevi, umerena i u granicama inenjerske tanosti.
Pretpostavljajui linearnu sredinu u kojoj se vod nalazi, induktivnost neke konture definie se kao konstanta
proporcionalnosti izmeu ukupnog fluksnog obuhvata kroz povrinu oslonjenu na tu konturu i struje koja je proizvela taj fluksni
obuhvat (za nadzemni vod ova pretpostavka je korektna poto se vod nalazi u vazduhu).
Za provodnike nadzemnih vodova najpre je od interesa prouiti sluaj izraunavanja ukupnog fluksnog obuhvata oko
usamljenog provodnika, beskonane duine, poluprenika r, sa strujom I ravnomerno rasporeenom po povrini poprenog
preseka. Podrazumeva se da je u cilju korektnog izraunavanja fluksa neophodno zamisliti povratni provodnik, negde u
beskonanosti, kako bi kontura bila strogo odreena. Za (ko)sinusoidalnu naizmeninu struju sa efektivnom vrednou I i
korespondentni fluks povezan sa ovom strujom je (ko)sinusoidalan.
Linije magnetnog fluksa ine koncentrine krugove, na koje je vektor intenziteta magnetnog polja tangencijalan, sl. 2.12,
(smer vektora H je nacrtan za pretpostavljeni smer struje iz papira). Na sl. 2.12 je vektor H obeleen sa strelicom iznad (umesto
sa usvojenom fazorskom oznakom) ba kao i vektor dl , kako bi se lake uoila njihova kolinearnost.
y

H

dl
C2 x
C1
Sl. 2.12 Ilustracija prorauna spoljanjeg i unutranjeg fluksa
Za konturu C1, koja se nalazi na rastojanju x od centra provodnika, odnosno od koordinatnog poetka, a koja obuhvata
ukupnu struju provodnika I, primena zakona cirkulacije vektora H daje:
H dl = H 2x = I (2.49)
C1
Fluksni obuhvat oko provodnika beskonane duine moe se izraunati prema sl. 2.13, polazei od izraunavanja fluksa
kroz elementarni pravougaonik jedinine duine (dx1 m).
O

B
1m
x D
O dx
Sl. 2.13 Izraunavanje fluksnog obuhvata oko provodnika na elementarnom pravougaoniku
Fluksni obuhvat bie izraunat po jedinici duine, odnosno po 1 m provodnika, do nekog konanog rastojanja od
provodnika, obeleenog sa D. Naravno, ako D tei beskonanosti, tada i odgovarajui fluksni obuhvat tei beskonanosti. Ova
tekoa bie prevaziena kasnije. Ako se spoljanji fluks (fluks izvan provodnika poluprenika r) obelei sa s tada se, polazei
od elementarnog pravougaonika povrine (1dx), sa magnetnom indukcijom B = 0H u vazduhu (0 = 410-7 H/m) ima:
D D
s = B (x ) dx = 0
I I D
dx = 0 ln (2.50)
r r 2 x 2 r
U (2.50) je integral izraunat poev od povrine provodnika poluprenika r.

Unutranji fluks (fluks unutar provodnika poluprenika r), u, rauna se prema intenzitetu magnetnog polja na poziciji x
unutar provodnika (x < r ), to daje:
x 2
H (x ) 2x = I u (x ) = I (2.51)
r 2
Sa Iu(x) je obeleena unutranja struja obuhvaena krugom poluprenika x. U (2.51) je uvaena ravnomerna raspodela
struje po povrini poprenog preseka. Iz (2.51) sledi:
H (x ) =
x
I (2.52)
2r 2
Izraunavanje integrala unutar provodnika, polazei ponovo od elementarnog pravougaonika koji se ovaj put nalazi
unutar provodnika, i raunajui sa magnetnom indukcijom B = H = 0rH ( r > 1, ako je re o provodnicima od elika) daje
ukupni unutranji fluks:
r r
x 2 I
u =
x
I
2 u
(x ) dx = x
Idx = (2.53)
0 2 r 0 2 r r 2 2 8
Iz (2.53) se vidi da je ukupni unutranji fluks nezavisan od poluprenika provodnika r . Interesantno je ukazati da se
izraunavanje unutranje induktivnosti moe izvriti koristei izraz za energiju koja se nalazi u magnetnom polju unutar
provodnika, Wu, polazei od:
1
Wu = lu I 2 (2.54)
2
Ukupan fluks, , se izraunava kao zbir spoljanjeg i unutranjeg fluksa:
D
= s + u = 2 10 7 I r + ln (2.55)
4 r
Naravno, u cilju izraunavanja induktivnosti usamljenog provodnika relaciju (2.55) treba samo podeliti sa

strujom I. Zamenjujui formalno r sa ln e r / 4 i grupiui argumente prirodnog logaritma dobija se:
4
D
= 2 10 7 I ln r
(2.56)
re 4
a to za r =1 daje:
D
= 2 10 -7 I ln (2.57)
re
gde je:
re = e -1/4 r = 0,7788r (2.58)
Smisao ekvivalentnog poluprenika, re, svodi se na injenicu da se prstenastim provodnikom takvog poluprenika
ekvivalentira u magnetnom smislu pun cilindrini provodnik poluprenika r (naravno, magnetno polje unutar prstena je nula, ali je
spoljanji fluks uvean za iznos do tanog kompenzovanja, poto je re < r). Dakle, to je ekvivalentni poluprenik provodnika
merodavan za proraun induktivnosti. Za sluaj punog cilindrinog provodnika ovaj poluprenik se izraunava prema (2.58), gde
je sa r obeleen stvarni poluprenik provodnika. Na ovaj nain se uvaava i unutranja induktivnost, koja odgovara linijama
magnetnog polja rasporeenim u unutranjosti provodnika. U stvari uvoenjem ekvivalentnog poluprenika matematiki se
cilindrini, puni provodnik sa poluprenikom r svodi na ekvivalentni prsten sa istom strujom, koji ima poluprenik re i koji je
identian stvarnom u pogledu prorauna induktivnosti. U sluaju AlFe uadi, to je standardna praksa na nadzemnim vodovima,
ekvivalentni poluprenik se sa dovoljno tanosti izraunava kao:
re 0,95r (2.59)
U formuli (2.59) odnos re/r moe se za svaku konstrukciju ueta tano izraunati i u praksi je tipino neto manji,
odnosno tei vrednostima bliskim 0,9.
Sada se jednostavno induktivnost jednog provodnika dvoinog voda (u H/km) dobija deljenjem (2.57) sa I:
D
lV = 2 10 4 ln (2.60)
re
Treba ukazati da je induktivnost dvoinog voda dva puta vea od induktivnosti usamljenog provodnika, odnosno od
induktivnosti jednog provodnika dvoinog voda.
U cilju generalizacije izraza za izraunavanje fluksnog obuhvata oko nekog provodnika u grupi, prelazi se na razmatranje
zadatka izraunavanja fluksa u sluaju n paralelnih provodnika, sl. 2.14. Ovakvim zadatkom se ilustruje opti sluaj nadzemnih
vodova u kome neki od provodnika mogu da igraju ulogu i povratnih provodnika. Struje u provodnicima treba da zadovoljavaju
sledei uslov:
I 1 + I 2 + ... + I n = 0 (2.61)
odnosno, algebarska suma struja mora biti jednaka nuli. Interesantno je istai da formula tipa (2.61) vai kako za module fluksa i
struje tako i za njihove trenutne vrednosti. Naime, fazori fluksa i struje i I su u fazi pa se vidi da je induktivnost nadzemnih
vodova ovako tretirana skalarna veliina. Ukupni fluksni obuhvat kroz konturu oslonjenu na provodnik 1 koja zavrava na
rastojanju D1, usled struje u tom provodniku, ali i usled struja u svim ostalim provodnicima, se izraunava kao:
0 D D D
1 = I 1 ln 1 + I 2 ln 2 + ... + I n ln n (2.62)
2 re D12 D1n
Prvi sabirak u zagradi daje doprinos fluksnom obuhvatu usled struje I1, drugi sabirak usled struje I2 i tako redom. Kod
doprinosa drugog sabirka magnetne linije tipa 21 , koje su koncentrini krugovi, ne prolaze kroz konturu od interesa i prva
magnetna linija koja doprinosi je obeleena sa 22 (zato je integral izraunat poev od D12 pa do D2 ). Analogno je, naravno, i za
sve ostale provodnike.
22
21
2
D12 D2
n
D1n Dn
1
D1
Sl. 2.14 Izraunavanje fluksnog obuhvata u sluaju n paralelnih provodnika.
U cilju izraunavanja ukupnog fluksnog obuhvata potrebno je konturu od interesa proiriti do beskonanosti. Formalno
se to realizuje tako da rastojanja D1 do Dn tee ka beskonanosti. Naravno, tada bi i ukupan fluks teio beskonanosti. Meutim,
kljuna pretpostavka sadrana u (2.61) omoguava da se dobiju konane vrednosti za ukupan fluksni obuhvat. Treba ukazati da je
ova pretpostavka korektna u normalnim radnim stanjima poto se kod praktinih reenja tei i geometrijskoj i elektrinoj simetriji
na dalekovodima.
Relacija (2.62) se sada preureuje tako da se iskoristi osobina (2.61) (koja naravno vai sem za kompleksne vrednosti
struja, obeleavane sa I, i za trenutne vrednosti struja):
0 1 1 1
1 = I 1 ln + I 2 ln + ... + I n ln +
2 re D12 D1n (2.63)

+ 0 (I 1 ln D1 + I 2 ln D2 + ... + I n ln Dn )
2
0
Ako se sada na (2.63) nadoda sledei izraz, (I 1 ln D1 + I 2 ln D1 + ... + I n D1 ) , s obzirom na (2.61) vidi se da je ovim
2
prethodnom izrazu pridodata nula, i ako se sada ovaj dodatak iskombinuje sa drugim delom izraza (2.63), ima se:
0 D D D
I 1 ln 1 + I 2 ln 2 + ... + I n ln n (2.64)
2 D1 D1 D1
Ako se u (2.64) nae granina vrednost kada rastojanja D1,...,Dn tee beskonanosti, vidi se da je ona nula, poto je prvi
sabirak egzaktno nula, a ostali postaju nula za velike vrednosti rastojanja.
Dakle, ukupan fluksni obuhvat postaje (po metru duine):
0 1 1 1
1 = I 1 ln + I 2 ln
+ ... + I n ln (2.65)
2 re D12 D1n
Na ovaj nain se prevazila tekoa koja se pojavila kod izraunavanja ukupnog fluksnog obuhvata oko usamljenog
provodnika za sluaj kada se kontura udaljava do beskonanosti. Naime, taj fluks postaje, kako je ve konstatovano, takoe
beskonano velik. Meutim, ako se ista kontura osloni na provodnik dvoinog (ili vieinog) voda sa osobinom (2.63) tada
fluks kroz nju postaje konaan. Formalno se to manifestuje kroz nalaenje graninih vrednosti logaritma kolinika dvaju velikih
rastojanja.
Primena izraza (2.65) na sluaj trofaznog simetrinog voda sa provodnicima u temenima jednakostraninog trougla, ije
su faze a, b i c (sl. 2.15), daje:
0 1 1 1
a = I a ln + I b ln + I c ln (2.66)

2 re D D
0 D
Poto je prema (2.61): I b + I c = I a , to se dobija: a = I a ln , odnosno odgovarajua pogonska induktivnost (za
2 re
fazu a) je:
0 D
la = ln (2.67)
2 re
U (2.67) je zadran opti izraz za magnetnu permeabilnost vazduha (u (2.60) zamenjena je brojana vrednost). Formula
(2.67) je samo jo jedan korak do generalne formule za izraunavanje induktivnosti proizvoljno sloene geometrije nadzemnih
vodova. U osnovi se radi o posebnom sluaju opte formule koja se obino pie kao:
D
lV = 2 10 4 ln SG (2.68)
re
Induktivnost se dobija u H/km za sluaj postavljanja vodova u vazduhu i za brojanu vrednost koja figurie ispred
logaritma u formuli (2.68), a u H/m za brojanu vrednost ispred logaritma od (107). Kolinik pod prirodnim logaritmom uslovljen
je samo geometrijom voda.
D D
a c
D
Sl. 2.15 Sluaj simetrinog trofaznog voda
U optem sluaju proizvoljne geometrije brojilac kolinika pod logaritmom formule (2.68) postaje za trofazni vod
srednje geometrijsko rastojanje izmeu faznih provodnika, DSG, koje se za proizvoljan raspored faza a, b i c moe izraunati kao:
D SG = 3 D ab Dbc Dca (2.69)
Ako se formula (2.69) primeni na (za praksu veoma interesantan) sluaj rasporeda faznih provodnika u horizontalnoj
ravni, sl. 2.16, tada se ima:
D SG = 3 D 2 D D = 3 2 D (2.70)
a D b D c
Sl. 2.16 Horizontalni raspored provodnika nadzemnog voda.
Isto tako i imenilac kolinika pod logaritmom se uoptava u sluaju konstrukcije u snopu. Naime, na vodovima najviih
napona, zbog ograniavanja nepovoljnih efekata korone, klasino reenje sa jednim provodnikom po fazi se zamenjuje sa
reenjem sa 2, 3, 4 ili vie provodnika po fazi. Ovim se u sutini ekvivalentni poluprenik snopa uveava (u odnosu na sluaj
samo jednog provodnika sa poprenim presekom koji je jednak zbiru preseka provodnika u snopu), tako da se intenzitet
elektrinog polja smanjuje, pa je i korona manje intezivna. Za sluaj vie provodnika po fazi (konstrukcija sa provodnicima u
snopu) ekvivalentni poluprenik snopa se nalazi kao:
res = n nre R n 1 (2.71)
U prethodnoj formuli n je broj provodnika u snopu, a R je poluprenik kruga na kome su razmeteni centri provodnika u
snopu. Naravno, sa re je obeleen ekvivalentni poluprenik pojedinanih provodnika u snopu.
2r
Sl. 2.17 Konstrukcija sa etiri provodnika po fazi (konstrukcija u snopu)

Na taj nain formula (2.68) se modifikuje u optiju varijantu za pogonsku induktivnost:
0 D SG
la = ln (2.72)
2 res
Imenilac se moe uoptiti i za sluaj vieinih Al-Fe provodnika (konstrukcija tipa ue).
U praksi se geometrijska simetrija postie preplitanjem, odnosno transpozicijom faza, sa idejom da se du cele trase
dalekovoda faza a pojavljuje geometrijski na po 1/3 trase i na pozicijama faza b i c, sl. 2.18.
1 1 c 1
a b
2 2 a 2
b c
3 3 b 3
c a
LV/3 LV/3 LV/3
Sl. 2.18 Ilustracija transpozicije faza
Naravno, u praksi ovo podrazumeva posebne (ojaane) stubove za preplitanje faza. Preplitanje se vri ako je zadovoljena
empirijska nejednakost:
U n (kV) LV (km) 5000 ( kVkm)
odnosno, ako je proizvod nominalnog napona voda u kV i duine voda u km vei od date vrednosti. Pokazuje se da je ova
nejednakost zadovoljena po pravilu za vodove naponskih nivoa 220 kV i 400 kV. Naravno, u sluaju transponovanog voda
dobijaju se jednake vrednosti podunih, pogonskih induktivnosti za sve tri faze.
Ukoliko se na istim stubovima vode 2, 3, 4 ili vie trofaznih sistema (ili ukoliko su veoma bliski paralelni vodovi) tada se
ima dodatna magnetna sprega, pa se i podune induktivnosti modifikuju. Principijelno se koriste izrazi za fluksni obuhvat oko
jednog provodnika u grupi od vie provodnika. Za sluaj da se imaju dva trofazna sistema na istim stubovima (sistemi I i II) i pod
pretpostavkom da su ova dva sistema sa identinim provodnicima, simetrina u odnosu na stub, optereena strujama istog
intenziteta, formula za podunu induktivnost se lako dobija kao (sl. 2.19):
I II
D D SG
lV = 2 10 4 ln SG I II
.ij
(2.73)
re D SG .ii

Za relaciju (2.73.) vai:
I II I II
D SG = 3 D a' b' D a' c' Db' c' ; D SG .ij = D a' b" D a' c" Db' c" ; D SG .ii = D a' a" Db' b" D c' c" ; (2.74)
3 3
I II I II
Kako je D SG.ij > D SG.ii to se zakljuuje da je poduna induktivnost dvostrukog voda vea od podune induktivnosti
jednostrukog voda iste geometrije. Konkretne kvantitativne razlike zavise od praktine geometrije i u praksi to nisu osetne razlike.
b b
a a
c c
I osa II
stuba
Sl. 2.19 Dvostruki vod na istom stubu
Tipian red veliine podune reaktanse je u granicama od (0,350,43) /km. Ovako uzan dijapazon promena ima se
zahvaljujui injenici da se ln (D SG /re ) menja u granicama od (56,8) za sluajeve sa jednim provodnikom po fazi, koji su od
praktinog interesa.
Slino uoptenje, kao u sluaju provodnika u snopu, moe se uraditi za sluaj vie ica unutar jednog ueta.
Naime, uobiajena je praksa da se provodnici nadzemnih vodova ne izvode kao homogene celine ve se realizuju u obliku
vieinih uadi sa spiralno namotanim slojevima u kontra smeru. Tako se provodnik Al-Fe 240/40 mm2 (Al:Fe = 6:1), koji ima
citirane nominalne preseke, sastoji od elinog dvoslojnog jezgra (1+6 = 7 ica prenika 2,68 mm) i od aluminijumskog
dvoslojnog omotaa (sa 10+16 = 26 ica prenika 3,45 mm). U sluaju ica identinih prenika zakonomernost po kome se rauna
broj ica u narednom sloju je posledica geometrije i glasi: 1+6+12+18+ Meutim, u odabranom primeru Al ica je veeg
prenika pa je trei sloj realizovan sa 10 ica, ali etvrti sloj mora da ima 6 ica vie. Stvarni preseci ovog ueta, vrlo esto
zastupljenog u naem EES-u su 243,0 mm2 Al dela i 39,5 mm2 Fe dela, to zbirno daje 282,5 mm2 . U takvim okolnostima moe se
tanije raunati ekvivalentni poluprenik ueta sastavljenog od ica. Radi ilustracije za ue sastavljeno od 7 (1+6) ica
ekvivalentni poluprenik se rauna kao n2 koren od ekvivalentnih poluprenika svake pojedinane ice (0,7788r ) pomnoenog
sa rastojanjima do svih ostalih ica:
re = r n 0,7788 7 2 48 36 = (2,177/3)r = 0,7235r

2
(2.75)
Treba uoiti da je granina vrednost ovog izraza ba 0,7788.
2.3.3. Poduna kapacitivnost (susceptansa) voda

Kapacitivnost faznih provodnika prema zemlji i meusobno prema ostalim provodnicima definie se kao parametar
(definisan geometrijom i sredinom) koji za linearne sredine odreuje koeficijent proporcionalnosti izmeu koliine naelektrisanja
(koja se nalazi na posmatranim elektrodama) i napona (koji vlada izmeu tih elektroda). U osnovi provodnici nadzemnih i
kablovskih vodova obrazuju kondenzatore izmeu kojih se javlja promenljiva dielektrina struja. Poto su provodnici
elektrostatiki spregnuti, na kapacitivnost jednog faznog provodnika utiu ostali. Provodnici se manje vie korektno mogu
predstaviti kao sistem paralelnih, dugih provodnika. Odreivanje kapacitivnosti se svodi na izraunavanje intenziteta (jaine)
elektrinog polja u okolini provodnika kao prvi korak i, zatim, na izraunavanje napona (razlike potencijala) izmeu take u kojoj
je izraunat intenzitet elektrinog polja i povrine provodnika. Vektor elektrinog polja, K , se rauna u homogenim sredinama
preko poznatog vektora elektrine indukcije, D :
D = K (2.76)
gde je dielektrina konstanta koja je za vakuum, odnosno vazduh, = 0 = 8,85410-12 F/m. Zadatak izraunavanja intenziteta
elektrinog polja K postavlja se za sluaj ravnomerno naelektrisanog beskonano dugog cilindrinog provodnika, sl. 2.20.
1m provodnik
poluprenika r
2r
D
M
x
Sl. 2.20 Intenzitet elektrinog

polja u okolini beskonano dugog cilindrinog provodnika
Primenjujui Gaussov zakon koji kae da je izlazni fluks vektora D , kroz neku proizvoljno zatvorenu povrinu S jednak
rezultantnom obuhvaenom naelektrisanju q (u konkretnom sluaju podunom naelektrisanju pomnoenom sa duinom cilindra
od 1 m), i usvajajui da je Gaussova povrina cilindar prenika x, duine 1 m, moe se napisati sledea veza:
DdScos = q 1 (2.77)
S
U (2.77) je ugao izmeu vektora gustine elektrinog polja D , i vektora normale na povrinu S. Treba ukazati da su
linije elektrinog polja radijalne, odnosno da su vektori elektrine i magnetne indukcije meusobno ortogonalni (linije magnetnog
polja su koncentrini krugovi za pretpostavljenu geometriju). Za usvojenu geometriju vidi se da je = 00. Direktno se nalazi:
K 2x 1 = q 1 (2.78)
odnosno:
q
K= (2.79)
2x
Uzimajui da je za suv vazduh r = 1 i zamenjujui vrednost za 0 dobija se:
q
K = 18 10 6 (2.80)
x
Za numerike vrednosti u (2.80) intenzitet elektrinog polja K se dobija u V/m, ako se poduno naelektrisanje q zameni u
C/km i 0 u F/km. Svoenje naelektrisanja na duinu od 1 km je prirodnije za dugake vodove, jer se upravo i podune
kapacitivnosti izraavaju po km duine voda.
Potencijalna razlika izmeu take M (na Gausovoj povrini) i povrine posmatranog provodnika, sl. 2.20, je:
x
U = K dx = 18 10 6 q ln (x/r ) (2.81)
r
Pogonska kapacitivnost se iz prethodnog izraza jednostavno dobija deljenjem sa q.

Potencijalna razlika se moe izraunati preko nalaenja integrala izmeu dve take du bilo koje putanje koja spaja ove
dve take. Za proizvoljne dve take potencijalna razlika se rauna na identian nain, s tim to je brojitelj kolinika pod
logaritmom rastojanje od provodnika naelektrisanog sa pozitivnim podunim naelektrisanjem q do udaljenije, a imenitelj, do take
blie posmatranom provodniku. Kod izraunavanja integrala kretanje du putanja paralelnih sa provodnikom ne menja
potencijalnu razliku, ve je od interesa samo kretanje du radijalnih pravaca. Ako se pretpostavi da je naelektrisanje q pozitivno,
tada je potencijal take koja je blie provodniku vei, poto intenzitet elektrinog polja opada sa udaljavanjem od provodnika.
Treba uoiti da se udaljavanjem take x u beskonanost (referentni potencijal) pojavljuju tekoe sa izraunavanjem integrala u
prethodnom izrazu koje se mogu prevazii pod odreenim pretpostavkama u sluaju n paralelnih provodnika, sl. 2.21. Kljuna
pretpostavka odnosi se na injenicu da je zbir trenutnih vrednosti podunih naelektrisanja kod uravnoteenih polifaznih sistema
jednak nuli, odnosno da vai:
q1 + q 2 + + q n = 0 (2.82)
N
DNi
M DMi
+ qi
DM1
+ +
q1 qn
D12
+ q2
Sl. 2.21 Sluaj vie paralelnih provodnika
Nadalje se pretpostavlja da su poluprenici provodnika zanemarljivih dimenzija u odnosu na meusobna rastojanja

provodnika, tako da se efekat interakcije naelektrisanja meu provodnicima zanemaruje. To znai da ravnomernost raspodele
naelektrisanja po povrini provodnika nije poremeena zbog prisustva ostalih provodnika.
Poto se radi o linearnoj sredini primenom principa superpozicije potencijalna razlika izmeu taaka M i N se izraunava
sabiranjem doprinosa pojedinanih naelektrisanja:
1 n D
U MN = qi ln Ni (2.83)
2 i =1 D Mi
Preureenjem poslednjeg izraza ima se:
1 n 1 1 n
U MN = qi ln + qi ln (D Ni ) (2.84)
2 i =1 D Mi 2 i =1
Imajui u vidu pretpostavku (2.82) moe se drugoj sumi (na desnoj strani) dodati sledei izraz:
1 n
qi ln (D N 1 ) (2.85)
2 i =1
Dodavanjem (2.85) u izraz (2.84) pridodata je nula, tako da se preureenjem druge sume na desnoj strani u (2.84) dobija
sledee:
1 n D
qi ln Ni (2.86)
2 i =1 DN1
Sada se taka N moe udaljavati do beskonanosti (referentna taka) poto kolinici tipa DNi/DN1 tee ka jedinici,
odnosno svaki pojedini logaritamski sabirak tei ka nuli. Prema tome napon proizvoljne take M u polju sa n paralelnih
provodnika moe se pod uvedenim pretpostavkama izraunavati kao:
1 n 1
UM = qi ln (2.87)
2 i =1 D Mi
Ako se taka M pozicionira na povrini i-tog provodnika tada rastojanje DMi postaje jednako polupreniku provodnika.
Primenom na takav sluaj se dobija:
1 1 1 1
Ui = q1ln + + qi ln + + q n ln (2.88)
2 Di1 ri Din
Za rastojanja tipa Din moe se bez vee greke usvojiti da su rastojanja centara provodnika jer su poluprenici, kako je
ve ukazano, zanemarivih dimenzija u odnosu na meusobna rastojanja provodnika.
Primena formule (2.88) na sluaj trofaznog simetrinog nadzemnog voda, sl. 2.22, daje :
1 1 1 1 qa D
Ua = q a ln + qb ln + q c ln = ln (2.89)
2 r D D 2 r
D C
D
N
C C
a b
D
Sl. 2.22 Sluaj trofaznog simetrinog voda
U prethodnoj formuli je uvaeno da je qa+qb+qc = 0. Treba uoiti da je potencijal take N jednak nuli, to se lako
dokazuje primenom formule (2.87), tako da se taka N moe koristiti i kao referentna taka. Naravno, sada je kapacitivnost po
svakoj fazi jednaka i iznosi:
2
c= (2.90a)
ln (D/r )
Ova kapacitivnost je ista kao i kapacitivnost jednog provodnika dvoinog voda, u ta se lako moe uveriti primenom
opte formule. Treba primetiti da je ova kapacitivnost dvostruko vea od kapacitivnosti izmeu provodnika dvoinog voda
(redna veza kapacitivnosti). Ova kapacitivnost je istovremeno jednaka kapacitivnosti izmeu provodnika i take N koja se nalazi u
teitu posmatranih provodnika. Formula (2.90a) se obino uoptava uvoenjem srednjeg geometrijskog rastojanja, DSG, izmeu
faznih provodnika (na isti nain kao kod tretiranja pogonske induktivnosti), tako da se dobija:
2
c= (2.90b)
ln (DSG /r )
Zamenom vrednosti za (dielektrina konstanta za vazduh) od 8,85410-9 F/km dobija se formula koja se
veoma esto koristi za izraunavanje pogonske kapacitivnosti u F/km:
55,55 10 -9
c= (2.90c)
ln (DSG /r )
Ponovo se ukazuje da se ovde radi o pogonskoj kapacitivnosti (koja je istovremeno i direktna i inverzna u ovom sluaju)
bez uticaja zemlje.
Ako se uvai uticaj zemlje (na sl. 2.23 data je ilustracija dvoinog voda sa uticajem zemlje) tada se problem reava
korienjem metode ogledanja, odnosno uticaj zemlje se zamenjuje sa provodnicima simetrinim u odnosu na realne fizike
provodnike nad zemljom, ali sa naelektrisanjem suprotnog polariteta. Efekat zemlje se uvaava u situacijama kada provodnici nisu
dovoljno visoko nad zemljom. Ovakvim pristupom potencijal zemlje ostaje nula, a to je uobiajena pretpostavka u proraunima
nadzemnih vodova.
Sl. 2.23 Uticaj zemlje na primeru dvoinog voda
Potencijal provodnika 1 je u okolnostima prema sl. 2.23 dat sa:
q 2h q D
V1 = ln + ln 12' (2.91)
2 0 r 2 0 D12
Gornja relacija se svodi na:
q 2h D12
V1 = ln (2.92)
2 0 r D12'
Na slian nain se za potencijal provodnika 2 dobija:
q D q 2h
V2 = ln 12' + ln (2.93)
2 0 D12 2 0 r
Relacija (2.93) se moe urediti na sledei nain:
q r D12'
V2 = ln (2.94)
2 0 2h D12
Kako je napon U12 = V1 - V2 to se smenom V1 prema (2.92) i smenom V2 prema (2.94) dobija:
q 2h D12
U 12 = ln (2.95)
0 r D12'
Kapacitivnost izmeu ova dva provodnika je:
q 0
c12 = = (2.96)
U12 D 2h
ln 12
r D12'
Kapacitivnost do take sa nultim potencijalom (koja je na sredini izmeu dva provodnika) je ponovo dvostruko vea i
iznosi:
q 2 0
c1 = = (2.97a)
U1 D12 2h
ln
r D12'
Formula (2.97a) se moe lako uoptiti na sluaj trofaznog voda sa provodnicima u snopu sa zamenjenom vrednou za
dielektrinu konstantu:
55,55 10 -9
cV = (2.97b)

D 2hSG
ln SG
resc 2
4hSG + DSG
2

U formuli (2.97b) pogonska kapacitivnost se dobija u F/km za numeriku vrednost u brojitelju i, naravno, za sva ostala
geometrijska rastojanja smenjena u m (ili u cm, poto su kolinici u pitanju). Pojam hSG u potpunosti je analogan pojmu srednjeg
geometrijskog rastojanja i definie se kao srednja geometrijska visina faznih provodnika nad zemljom. Pojam resc razlikuje se od
ekvivalentnog poluprenika snopa kod prorauna induktivnosti u snopu, formula (2.71), zato to u njemu figuriu stvarni (a ne
ekvivalentni) poluprenici provodnika koji ine snop.
Iz (2.97a) se vidi da se uticaj zemlje manifestuje preko logaritma kolinika u kome je u brojitelju dvostruka visina
veanja provodnika nad zemljom, a u imenitelju je rastojanje od provodnika 1 do lika provodnika 2. Ovaj kolinik je u svim
praktinim situacijama blizak jedinici tako da su greke koje se ine sa zanemarenjem uticaja zemlje svega reda promila.
Treba ukazati da se ekvivalentne visine veanja provodnika nad zemljom preciznije raunaju sa uvaavanjem ugiba
provodnika (forma lananice).
Generalizacija prorauna parametara nadzemnog voda bie posebno prezentovana kod prorauna nesimetrinih stanja
(modelovanje vodova za potrebe prorauna nesimetrinih kratkih spojeva).
2.3.4. Poduna odvodnost (konduktansa) voda

Poduna konduktansa voda je u osnovi odreena sa dva fenomena i to sa koronom i sa strujama odvoda usled
nesavrenosti izolacije. Korona se javlja na povrini provodnika nadzemnih vodova kada intenzitet (jaina) elektrinog polja
nadvlada dielektrinu vrstou vazduha. Posledice korone su gubici aktivne snage, radio, odnosno TV smetnje i akustine smetnje
(buka). Kod nadzemnih vodova ultravisokih napona (1000 kV i vie) najizraeniji ograniavajui faktori koji se suprotstavljaju
daljem rastu napona su upravo akustine smetnje.
Kritino polje, koje karakterie stanje razvijene korone, rauna se kao:
0,298
K kr = K 0 1 + (2.98)
r
U (2.98) sa K0 je oznaena inicijalna jaina elektrinog polja, odnosno dielektrina vrstoa vazduha, pri kojoj dolazi do
pojave korone i ona iznosi 30 kVmax/cm (21,2 kV/cm). Poluprenik provodnika r treba smeniti u cm da bi se za numeriku
vrednost u (2.98) dobilo Kkr u kVmax/cm. Sa je oznaena relativna gustina vazduha:
0,289 p
= (2.99)
273 + T
Za datu numeriku vrednost u (2.99) atmosferski pritisak p treba smeniti u mbar a temperaturu T u 0C. Iz (2.99) se vidi
da se za T = 200C i za p = 1013,25 mbar dobija = 1.
Kritini napon korone, Uf,kr, ovde je tretiran kao fazna veliina jer je kod prouavanja korone prirodno napone iskazivati
po fazi, zbog direktne korelacije sa elektrinim poljem. On karakterie stanje razvijene korone i nalazi se izjednaavanjem jaine
polja na povrini (faznog) provodnika sa kritinim poljem:
c U f,kr q
K kr = = (2.100)
2r 2r
U formuli (2.100) c je pogonska kapacitivnost koja se rauna prema (2.90). Posle zamene (2.90) u (2.100) dobija se:
D
U if,kr = K kr r ln SG (2.101)
r
U (2.101) sa U if,kr je oznaen kritini (fazni) napon korone pri idealizovanim uslovima, tj. pri idealno lepom vremenu.
Stvarni kritini napon korone je nii od idealizovanog i iznosi:
D
U f,kr = m1m2U if,kr = m1m2 K kr r ln SG (2.102)
r
U (2.102) sa m1 je oznaen koeficijent vremenskih uslova koji uvaava snienje kritinog napona korone pri nepovoljnim
vremenskim uslovima (kia, sneg, inje, mraz, rosa, magla,) u odnosu na kritini napon pri idealno lepom vremenu. Ovaj
koeficijent se kree u granicama od 0,3 (za ekstremno loe vremenske prilike) do 1 za lepo vreme. Sa m2 je oznaen koeficijent
neglatkosti (rapavosti) povrine provodnika koji karakterie smanjenje kritinog napona korone na realnim provodnicima u
odnosu na kritini napon za idealno gladak cilindrini provodnik i tipina vrednost za uad na nadzemnim vodovima je oko 0,9.
Za sluaj provodnika u snopu izraz za kritini napon, s obzirom na neravnomernost elektrinog polja u okolini snopa
provodnika, postaje:
n r ln (DSG /res )
U f,kr = K kr m1 m2 (2.103)
1 + (n - 1)r / R
Znaenje oznaka u (2.103) je isto kao pri tretiranju snopa za potrebe prorauna induktivnosti, formula (2.71).
Za izraunati kritini napon gubici snage na koronu su funkcija (faznog) radnog napona, U f,r , i nalaze se kao:
5
U f,r
Pkgub = 1,625 10 5
U 2f,r (2.104)
U
f, kr
Za numerike vrednosti u (2.104) fazne napone treba smeniti u kV da bi se trofazni gubici dobili u MW/(100 km) voda.
Ova formula je primenljiva za opseg napona:
(
0,5 U f,r /U f,kr 1 ) (2.105)
( )
Za opseg napona U f,r /U f,kr 1 primenjuje se sledea formula:
Pkgub = 3 gV U 2f,r (2.106)
U (2.106) parametar gV se izraunava kao:
[
gV = 10 4 1 e
(
3,05 U f ,r / U f ,kr 1 ) ] (2.107)
Za numerike vrednosti u (2.107) gV se dobija u S/(100 km) voda.
2.3.5. Ekvivalentne eme voda

Modeli prenosnih vodova se dele na modele sa raspodeljenim i koncentrisanim parametrima. Poto je po prirodi stvari
vod element sistema kod koga efekat raspodeljenosti dominira, to su svakako modeli sa raspodeljenim parametrima egzaktniji.
Dakle, veoma egzaktna analiza prenosnih vodova vri se pomou pretpostavke da parametri voda nisu koncentrisani ve
raspodeljeni (distribuirani) po celoj duini voda. Naredna analiza je ponovo bazirana na pretpostavci da je re o simetrinim,
stacionarnim stanjima tako da se i modelovanje i odgovarajue analize vre na monofaznim emama.
Elektrina energija se prenosi od elektrana do potroaa prenosnim i distributivnim mreama u kojima nadzemni (u
nadzemne vodove svrstavaju se i samonosei kablovski snopovi) i kablovski vodovi igraju veoma znaajnu ulogu kao elementi
sistema. Iako je kablovska tehnika poslednjih decenija bitno napredovala (danas su u pogonu kablovi na naponima do 500 kV)
ipak je kablovski prenos, za istu prenetu snagu, ak do deset puta skuplji od nadzemnog. Iz tih razloga primena kablova je
ograniena na gradske uslove i na podvodna polaganja kablova i zato je i naredna analiza usmerena uglavnom na nadzemne
vodove.
Poduna impedansa i admitansa voda (veliine po jedinici duine voda) iskazane preko realnog i imaginarnog dela su:
z V = rV + jxV
(2.108)
y = gV + jbV
V
U ovim relacijama sa rV je obeleena poduna otpornost voda u /km, sa xV poduna reaktansa u /km, sa gV poduna
konduktansa u S/km i sa bV poduna susceptansa u S/km. Nain odreivanja ovih parametara objanjen je u prethodnom delu ove
knjige. Ukupna impedansa i admitansa se dobijaju mnoenjem podunih vrednosti sa duinom prenosnog voda LV koja se izraava
u km, tako da se ukupni pogonski parametri koji se koriste za proraune trofaznih simetrinih stanja ZV, YV, RV, XV, GV i BV
dobijaju vrlo jednostavno.
Na emi prikazanoj na sl. 2.24, nalazi se deo voda elementarne duine x, odnosno jedan diferencijalni segment (sekcija)
voda.
I(x+x) zVx I(x)
+ +
U(x+x) U(x)
yVx
Sl. 2.24 Segment voda sa raspodeljenim parametrima
Relacija za izraunavanje pada napona na rednoj, podunoj impedansi omoguava prelazak na sledeu diferencijalnu
jednainu:
U (x + x ) U (x ) d U (x )
lim = = zV I (x ) (2.109)
x 0 x dx
Promena struje na elementarnoj duini voda x je:
I (x + x ) I (x )
( )
I ( x + x ) = I (x ) + yV x U (x )
x
= yV U ( x )
Preureenjem gornje relacije se dobija:
I (x + x ) I (x ) d I (x )
lim = = yV U (x ) (2.110)
x 0 x dx
Jednaine (2.109) i (2.110) ine sistem od dve linearne diferencijalne jednaine prvog reda sa konstantnim koeficijentima
i sa dve nepoznate veliine. Diferenciranjem i smenom dobija se homogena diferencijalna jednaina drugog reda sa jednom
nepoznatom :
d 2 U (x ) d I (x )
2
= zV = z V yV U ( x ) (2.111a)
dx dx
ili
d 2 U (x )
z V y V U (x ) = 0 (2.111b)
dx 2
Opte reenje ove diferencijalne jednaine, poznate kao jednaina telegrafiara, je :
x x
U (x ) = A1e + A2 e (2.112)
gde su A1 i A2 integracione konstante a je konstanta prostiranja u 1/m, koja je oevidno:
= zV y V = + j (2.113)
U (2.113) oznake imaju sledee znaenje:

- konstanta slabljenja u neperima po jedinici duine (mera smanjenja modula napona ili modula struje u smeru protoka snage),
- fazna konstanta u radijanima po jedinici duine (mera promene faznog ugla dva fazora napona ili dva fazora struja
u dve razliite take proizvoljno dugakog voda).
Analogno jednaini (2.112) mogue je formirati jednainu po struji ijim reavanjem se dobija:
x - x x x
A1e A2 e A1e A2 e
I (x ) = = (2.114)
zV ZC
y
V
U (2.114) je uvedena karakteristina impedansa koja se iskazuje u :
zV
ZC = (2.115)
yV
Treba ukazati da su i karakteristina impedansa i konstanta prostiranja u optem sluaju kompleksne veliine.
Za tipine nadzemne energetske vodove moe se smatrati da je gV 0, a rV << lV, tako da se kompleksni izrazi za
konstantu prostiranja i karakteristinu impedansu mogu esto u praktinim proraunima pojednostaviti.
Integracione konstante A1 i A2 se obino izraavaju u funkciji radnog stanja na kraju voda (u funkciji radnih veliina U2 i
I2 ):
A1 A 2
U 2 = U (0) = A1 + A 2 ; I2 = (2.116a)
ZC
Reavajui jednaine (2.116a) dobija se:
U2 +ZC I2 U2 ZC I2
A1 = ; A2 = (2.116b)
2 2
Smenom konstanti A1 i A2 u jednaine (2.112) nalazi se izraz za napon mestu x :
U + Z C I 2 x U 2 Z C I 2 x
U (x ) = 2 e + e (2.117)
2 2
x - x
U prethodnim relacijama sabirci tipa e predstavljaju upadne talase, a sabirci tipa e reflektovane talase. Upadni talas
ima osobinu da sa rastom tekue koordinate x (koja raste od kraja ka poetku voda) njegova amplituda raste ba kao i fazni stav. S
druge strane reflektovani talas ima osobinu da njegova amplituda opada sa rastom tekue koordinate x (koja raste od kraja ka
poetku voda). Na isti nain opada i fazni stav. U bilo kojoj taki du voda napon je jednak zbiru upadnog i reflektovanog talasa.
Analogno vai i za struju du voda. Isto tako je vano ukazati da se ovo sumiranje moe primeniti na sva radna stanja, poev od
praznog hoda pa sve do punog optereenja voda.
Kada se prethodni izraz uredi i uvedu hiperbolike funkcije dobija se:
( )
U (x ) = ch x U 2 + Z C sh x I 2 ( ) (2.118a)
I (x ) =
1
ZC
( )
sh x U 2 + ch x I 2 ( ) (2.118b)
Jednaine (2.118a) i (2.118b) omoguavaju prouavanje veoma irokog spektra karakteristinih stanja nadzemnih
vodova. Meutim, sa gledita povezanosti voda kao elementa sistema sa ostalim elementima sistema, pogodnije je vod svesti na
ekvivalentno kolo koje se prouava sa aspekta ulaz izlaz. Prethodne jednaine se iz tih razloga interpretiraju preko ABCD
parametara u matrinoj formi :
U (x ) A(x ) B(x ) U 2
I (x ) = C (x ) D(x ) I (2.119)
2
gde je :
A(x ) = D(x ) = ch x ( ) (2.120a)

B(x ) = Z C sh x ( ) (2.120b)
C (x ) =
1
ZC
sh x( ) (2.120c)
Parametri prenosnog voda A i D su bez dimenzija, parametar B ima prirodu impedanse, dok parametar C ima prirodu
admitanse.
Iz ovih jednaina mogu se dobiti struja i napon u bilo kojoj taki x du voda u funkciji reima na kraju voda. Ako se
pretpostavi da prostorna koordinata raste od kraja ka poetku voda, tada za poetak voda, gde je x = LV, vai:
U (LV ) = U 1 I (LV ) = I 1 (2.121)
Relacijama (2.121) specificiraju se granini uslovi na kraju 1 voda (predajni kraj). Uvaavanjem relacija (2.121) mogu se
relacije (2.119) svesti na matrinu formu tipa jednaina ulaz izlaz (jednaine etverokrajnika):
U 1 A B U 2 U 2
I = I =T I (2.122)
1 C D 2 2
gde je sa T oznaena matrica transformacije kojom se povezuju veliine ulaza i izlaza kod voda kao etverokrajnika i iji su
elementi:
( )
A = D = ch LV (2.123a)
( )
B = Z C sh LV (2.123b)
C=
1
ZC
( )
sh LV (2.123c)
Zbog potrebe da se sve fizike veliine koje opisuju stanje na vodu detaljnije opiu potpunije e biti objanjen pojam
talasne duine. Talasna duina tal se definie kao odreeno rastojanje izmeu dve take na vodu potrebno da se faza napona (ili
struje) promeni za 2 radijana (odnosno za 3600), imajui pri tome prostornu koordinatu x kao koordinatu od interesa (ne pratei
vremensku koordinatu). Identina logika se ima ako se prati bilo upadni bilo reflektovani talas neke od fizikih veliina. Dakle,
naponi i struje se menjaju du voda saglasno jednostavnim harmonijskim relacijama. Prostorni pun ciklus du voda, bilo napona,
bilo struje, odgovara faznom pomeraju od 2 radijana. Odgovarajua duina je ba talasna duina tal. Poto je fazna konstanta,
u radijanima po jedinici duine voda, to se ima:
tal = 2 (2.124)

S druge strane brzina prostiranja v je bliska brzini svetlosti (300000 km/s). Kako takoe vai:
v = tal f (2.125)
to se zakljuuje da pri frekvenciji f = 50 Hz talasna duina iznosi tal = 6000 km, odnosno fazna konstanta = 0,06 0/km
(odnosno 1,046610-3 rad/km).
Za veinu vodova uobiajeno je vriti analizu radnih stanja na -emi voda, u kojoj je redna grana predstava za
impedansu voda i s njom je u nekoj relaciji, a otona grana je predstava za admitansu voda i kao koncentrisani parametar u -emi
voda, deli se na dve polovine (sl. 2.25). Oznake parametara -eme treba razlikovati od oznaka parametara dugakog voda.
Najee se usvaja da se parametri -eme obeleavaju sa Z i Y, sl. 2.25.
I1 Z I2
1 2
U1 = U1 U2 = U2 0
Y/2 Y/2
Sl. 2.25 Ekvivalentna -ema voda

Jednaine napisane po I i II Kirhofovom zakonu, za kolo na sl. 2.25, glase:
U Y' Y' Z'

U1 =U 2 + Z' I 2 + 2 = 1 + U + Z ' I (2.126)
2 2 2 2

U 2Y' U 1Y '
I1 = I 2 + +
2 2
Kombinujui prethodne dve jednaine moe se za struju I1 dobiti sledei izraz:
U 2 Y ' Y ' Z ' '

U 2 + Z ' I 2 Y =
I1 = I 2 + + 1+
2 2
2
(2.127)
Y' Z' ' '
= Y ' 1 + U 2 + 1 + Y Z I 2
4 2

Napisane u matrinoj formi jednaine (2.126) i (2.127) imaju sledei izgled:
Y ' Z'
1 + Z'
U 1 2 U 2
I = Y ' Z ' I 2
(2.128)
1 ' Y Z
' '
Y 1+ 1 +
4
2

Uporeujui (2.128) sa relacijama (2.122), odnosno sa jednainama tipa ulaz izlaz kod etverokrajnika (etvoropola),
sl. 2.26, nalaze se direktno odgovarajui parametri etvorokrajnika:
I1 I2
1 2
A B
U1 U2
C D
Sl. 2.26 Prikaz voda kao etverokrajnika
Y ' Z'
A = D = 1 + (2.129a)
2
B = Z' (2.129b)
Y ' Z'
C = Y 1 + (2.129c)
4
Treba ukazati da za sve vodove vai relacija :
A D BC = 1 (2.130)
Relacija (2.130) predstavlja vrednost determinante matrice transformacije T, koju ine parametri etverokrajnika.
Oevidno je da se lako nalazi i inverzna matrica. Prednost predstavljanja u matrinoj formi je oita ako se ima u vidu da je za
rednu vezu dva etverokrajnika (dva voda) ekvivalentna matrica T (matrica kaskade) jednaka proizvodu pojedinanih matrica
voda. Rezultat dobijen u relaciji (2.130) vai u optem sluaju za linearne pasivne etverokrajnike i pogodan je za analitike
kontrole rezultata prorauna.
Poreenjem (2.123b) sa (2.129b) vidi se da se parametar B, kod -eme voda, svodi na impedansu redne grane, odnosno
na:
B = Z' = Z C sh LV (2.131a)
Za kratke i srednje duge vodove (to je sluaj koji je u praksi od posebnog interesa) vai LV << 1 , pa onda sledi da se
shLV moe aproksimirati sa LV , to daje:
ZV
Z' Z C LV ZV Y V ZV (2.131b)
YV
Naravno, ZV je originalni, polazni parametar voda (relacija 2.108. specificira ovaj parametar kao podunu vrednost) a Z
je impedansa redne grane -eme voda. Prethodnom analizom je pokazano da su ta dva parametra, za kratke i umereno duge
vodove, gotovo ista.
Poreenjem izraza (2.123a) i izraza (2.129a) dobija se:
2 ch LV 1
Y' = (2.132a)
Z C sh LV
Prethodni izraz za admitansu otone grane -eme (naravno da se sada lako dobija polovina ove admitanse) moe se i
drugaiji analitiki prikazati, ako se uvai sledei identitet koji vai za hiperbolike funkcije:
t cht 1
th = (2.133a)
2 sht
Primenom se dobija:
Y' 1 LV
= th (2.133b)
2 ZC 2
Ponovo imajui u vidu da je u praksi, za kratke i srednje duge vodove, prihvatljiva pretpostavka LV << 1 , tada sledi da
se thLV moe aproksimirati sa LV , to daje:
Y' 1 LV YV ZV Y V YV
(2.132b)
2 ZC 2 ZV 2 2
Naravno, ponovo treba ukazati da je YV originalni parametar voda (ukupna otona admitansa dobijena kao proizvod
podune otone admitanse i duine voda), a da je Y admitansa otone grane -eme voda. Iz prethodne analize se ponovo vidi da
su ta dva parametra, za kratke i umereno duge vodove, gotovo ista.
Aproksimacije shLV sa LV i thLV sa LV se mogu smatrati za inenjerski prihvatljive ako je zadovoljeno:
za nadzemne vodove: LV < (10000)/f km, gde se za datu numeriku vrednost uestanost f treba smeniti u Hz da bi se
duina nadzemnog voda LV dobila u km. Za nadzemne vodove sa uestanou od 50 Hz ova aproksimacija vai za dalekovode
krae od 200 km.
za kablovske vodove: LK < (3000)/f km, gde se za datu numeriku vrednost uestanost f treba smeniti u Hz da bi se
duina kabla LK dobila u km. Za kablovske vodove sa uestanou od 50 Hz ova aproksimacija vai za kablove krae od 60 km.
Na slian nain kako je to uraeno sa parametrima -eme, izvode se i parametri T-eme nadzemnog voda (koji e biti
razlikovani sa indeksom T, koji se samo na ovom mestu koristi za ovu emu, inae je rezervisan kao oznaka za transformator):
YT ZT
AT = 1 + = DT (2.134a)
2
Y Z
B T = Z T 1 + T T (2.134b)
4
CT = Y T (2.134c)
Ekvivalentna T-ema je prikazana na sl. 2.27.
I1 ZT/2 ZT/2 I2 I1 I2
1 2

AT BT
U1 = U1 U2 = U2 0 U1 U2
YT
CT DT
Sl. 2.27 Ekvivalentna T-ema voda

Nadzemni vodovi se obino klasifikuju prema duini, a prema uvedenim aproksimacijama koje se primenjuju
pri njihovom modelovanju. Tako se u principu imaju:
kratki vodovi duine do 80 km, sa zanemarivim parametrima otone grane. Oni se tipino ekvivalentiraju samo sa
rednom impedansom voda, ZV, ili ak samo sa rednom reaktansom voda, to je est sluaj kod prorauna struja kratkih spojeva, sl.
2.28a) i b).
vodovi srednje duine sa duinama od 80 do 200 km. Oni se modeluju - ili T-emom, saglasno sl. 2.25. i 2.27. Za
njih se u principu ne uvode koeficijenti popravke.
dugaki vodovi od preko 200 km koji se ekvivalentiraju -emom sa punim izrazima (2.123a,b,c) ili sa uvoenjem
skalarnih ili kompleksnih koeficijenata popravke.
Za umereno duge vodove (preko 200 km pa sve do 600 km) u ve definisane pogonske parametre uvode se skalarni
koeficijenti popravke kojima se efekat raspodeljenosti (koji je na vodovima realnost) na pogodan nain respektuje:
z V = k R rV + jk X xV
(2.135)
y V = gV + jk B bV
Pomou koeficijenata popravke kR, kX i kB se uzima, dakle, u obzir raspodeljenost parametara. Radi njihovog
izraunavanja formalno matematiki se hiperbolike zavisnosti aproksimiraju sa prva dva lana razvoja u red.
Izraunavanjem se sada lako nalaze skalarni koeficijenti popravke (ovde prikazani za ukupne parametre voda), i oni
iznose:
X V BV
kR = 1
3
1 R 2
kX = 1 X V BV 1 V 2 (2.136)
6
XV
X V BV
kB = 1 +
12
Za jako duge vodove (duina preko 600 km) uvode se kompleksni koeficijenti popravke kojima se mnoe impedansa
redne grane i (polovine) admitansi otonih grana da bi se dobile tanije vrednosti parametara. Ovi kompleksni koeficijenti
raunaju se kao:
ZV sh Z V Y V
Z ' = k Z Z V = Z C sh LV = sh Z V Y V = ZV (2.137a)
YV ZV YV
2 chLV 1 Y ch Z V Y V 1
Y' = kY YV = =2 V =
Z C sh LV Z V sh Z V Y V
( )Y
(2.137b)
2 ch Z V Y V 1
= V
Z V Y V sh Z V Y V
Prema tome, dobija se da su kompleksni koeficijenti popravke:
sh Z V Y V
kZ =
ZV YV
( )
(2.138)
2 ch Z V Y V 1
kY =
Z V Y V sh Z V Y V
Za uproenu emu voda prikazanu na sl. 2.28 lako se pokazuje da parametri etverokrajnika imaju sledee vrednosti:
A= D=1 (2.139a)
B = ZV (2.139b)
C=0 (2.139c)
R jX jX
U1 U2 U1 U2
sa zanemarenom
otpornou
a) b)
Sl. 2.28 Uproene eme voda

a) ema sa zanemarenim otonim granama b) ema sa zanemarenom aktivnom
otpornou u rednoj grani i
zanemarenim otonim granama
Model potronje u analizi EES 42
3. Model potronje u analizi EES

Potroaki podsistem ili krae potronja predstavlja poslednji blok u tehnolokom lancu u okviru EES. Osnovni razlog
postojanja EES svodi se na sigurno, pouzdano, kvalitetno i ekonomino zadovoljavanje potreba potronje. Postavlja se prirodno
pitanje kako modelovati odnosno ekvivalentirati potronju sa stanovita potreba u analizi EES. Potronju, ili kako se to esto kae,
konzum, ini zbirni odziv razliitih prijemnika (ureaja) veoma irokog spektra. Radi se o prijemnicima razliitih namena i snaga
kojih se u domainstvima moe identifikovati nekoliko stotina, a u raznim industrijama jo mnogo vie. Bilo kakva klasifikacija
podlona je uproenjima ali se bez obzira na to prijemnici mogu grupisati na razliite naine. Sa aspekta finalne primene
elektrine energije mogu da se izdvoje primene ureaja za osvetljenje, ureaja za pokretanje (motori i drugi ureaji), ureaja za
proizvodnju toplotne energije ili energije za rashlaivanje, ureaja za elektronska kola i druge primene. Sa aspekta administriranja
sistemom odnosno sa aspekta voenja odreene tarifne politike svi prijemnici sa razliitim primenama mogu da se grupiu u
karakteristine celine kao to su iroka potronja, kojoj peat daju domainstva i komercijalno-administrativni sektor, industrija
sa svim svojim specifinostima, potronja u saobraaju i potronja u poljoprivredi i prateim prehrambenim industrijama.
Zahtevi potroaa nisu konstantni i menjaju se sa prirodnim dnevnim i sezonskim ciklusima u potrebama konzuma. U
osnovi se ove promene prikazuju kao promene snaga ili struja u funkciji vremena. Ovakvi promenljivi zahtevi potroaa
uslovljavaju i razliita radna stanja u sistemu. Za potrebe analize EES mogue je identifikovati vie karakteristinih radnih stanja
ili kako se to drugaije kae, vie radnih reima. U zavisnosti da li su ova radna stanja stacionarna ili prelazna mogue im je
pridruiti odgovarajui model potroakog podruja, odnosno konzuma. Mogue je izdvojiti sledee reime od veeg interesa za
analizu EES-a:
Reim maksimalnog optereenja (radno stanje koje odgovara maksimalnom optereenju). U naem EES to je zimski
maksimum, odnosno maksimalno vrno optereenje koje pada u zimskoj sezoni.
Reim minimalnog optereenja (radno stanje koje odgovara minimalnom optereenju). U naem EES to je letnji
minimum, odnosno minimalno optereenje koje pada leti u nonom pogonu.
Reim ekonominog optereenja (koji se sa inenjerske take moe formulisati kao reim u kojem se optimalno
koriste izgraeni kapaciteti kako sa aspekta investicionih ulaganja tako i sa aspekta gubitaka aktivne snage, odnosno
eksploatacionih trokova).
Reim prenosa prirodne snage na nekom od vodova (koji se karakterie punom ravnoteom reaktivnih snaga, drugim
reima sva reaktivna snaga koju proizvode otoni kapaciteti voda potroi se u rednim induktivitetima voda).
Reim nominalnog optereenja nekih od elemenata sistema, npr. generatora ili transformatora.
Reim praznog hoda nekog od elemenata sistema ili delova sistema.
Reim kratkog spoja na nekom od elemenata sistema.
U cilju preciznijeg terminolokog odreenja ovih reima korisno je uvesti dva pojma koji opisuju radnu taku sistema, tj.
radni reim. To su:
radne veliine, odnosno promenljive inherentno pridruene odabranom radnom stanju, kao to su: naponi, struje,
snage i uglovi (odnosno fazni stavovi odgovarajuih fazora),
parametri sistema: impedanse i admitanse u stacionarnim stanjima (rezistansa, reaktansa, konduktansa i susceptansa),
odnosno odgovarajue induktivnosti i kapacitivnosti u proraunima prelaznih stanja.
Parametri sistema u osnovi ne zavise od radnog stanja. Preciznosti radi, konduktansa i rezistansa se neto menjaju sa
vremenskim prilikama, temperaturom provodnika i sa optereenjem pojedinih elemenata sistema. Susceptansa se malo menja sa
promenom ugiba provodnika nadzemnih vodova, ali su te promene veoma male i za analizu stacionarnih (pa i prelaznih) stanja
praktino bez uticaja.
Vano je ukazati da se u analizi EES mogu izdvojiti i mnogi drugi reimi poto optereenje varira tokom dana u skladu
sa ciklusom dnevnih aktivnosti a takoe varira i po sezonama pratei vremenske prilike u meteorolokom smislu.
Dnevni dijagram optereenja daje informacije o promenama optereenja tokom dana, a kao optereenje moe se
analizirati prividna snaga S, (kao modul kompleksne snage S), aktivna snaga P, reaktivna snaga Q ili struja I, (kao modul
kompleksne struje ili kao aktivna i reaktivna komponenta struje).
P[MW] P[MW]
Te

Pmax
Wd Pmax Wd
Pmin Pmin
6 12 18 24 t[s] t[s]
a) b)
Sl. 3.1 Hronoloki (a) i ureeni (b) dnevni dijagrami optereenja
Optereenja se za potrebe eksploatacije sistema obino registruju svakih 15 minuta. To se moe tako izvesti
da se registruje brojilom izmerena potroena energija na svakih 15 minuta, a zatim se ta izmerena energija podeli sa 1/4h to kao
rezultat daje snagu (koja reprezentuje optereenje).
Karakteristian dnevni dijagram optereenja prikazan je na sl. 3.1 gde je sa Wd oznaena ukupna dnevna utroena
energija, sa Pmax maksimalno (vrno) dnevno optereenje a sa Pmin minimalno dnevno optereenje. Dnevni dijagram prikazan je i
kao hronoloki (optereenja se registruju po redosledu pojavljivanja, na sl. 3.1a), ili ureeni (odnosno dnevni dijagram trajanja
optereenja, na sl. 3.1b) u kome su optereenja ureena u opadajui niz. Dnevni dijagram je u osnovi odreen sa tri informacije:
Pmax, Pmin, i Wd. Ukupna dnevna energija se nalazi kao:
24
W d = P(t )dt (3.1)
0
Pored ovih pokazatelja uvodi se i relativni pokazatelj:

Wd P
m= = sr (3.2)
24 Pmax Pmax
Sa m je oznaen faktor optereenja (ili faktor oblika) koji kvantifikuje stepen popunjenosti pravougaonika (Pmax , T), a
pokazuje koliko se kapaciteti sistema efektivno koriste. Formalno se faktor optereenja izraunava kao kolinik srednje i
maksimalne snage na karakteristinom vremenskom intervalu. Idealno korienje kapaciteta ima se za m = 1. Vrednost m = 0,75
odgovara tzv. distributivnom faktoru optereenja. Tipine sistemske vrednosti za faktor optereenja variraju sa sezonom i kreu se
od 0,50 do 0,80. U eksploataciji sistema se tei da se ostvare vie vrednosti faktora optereenja u cilju podizanja efektivnosti
korienja kapaciteta. Naini da se to ostvari dele se na dve velike grupe. Prvu ine postupci direktnog upravljanja potronjom
putem ukljuivanja i iskljuivanja nekih potroaa u cilju smanjenja vrnog optereenja (misli se vrnog dnevnog optereenja).
Drugu grupu mera ine postupci indirektnog upravljanja potronjom putem tarifnog sistema kojima se podstie potronja u
nonim periodima, a destimulie u periodima dnevnog vrnog optereenja. I jedni i drugi postupci, odnosno upravljanje
potronjom kao posebna celina, ini danas jedan od najvanijih pravaca razvoja savremenih EES-a, poto se uspenom primenom
ovih postupaka odlau investicije u skupe proizvodne, prenosne i distributivne kapacitete.
Pored faktora optereenja kao izvedeni pokazatelj koristi se i ekvivalentno vreme trajanja vrnog (maksimalnog)
optereenja (fiktivno trajanje vrha). Ako se ono obelei sa Te tada se ima:
Wd
Wd = Te Pmax Te = (3.3)
Pmax
Osim dnevnog dijagrama optereenja koriste se i sedmini, meseni, sezonski i godinji dijagrami optereenja. Najvie
su u upotrebi dnevni i godinji dijagrami. Karakteristini pokazatelji uvedeni za dnevni dijagram optereenja analogno se mogu
definisati i za ostale dijagrame. Tako se na godinjem horizontu definie:
W god
Tegod = god
(3.4)
Pmax
kao godinje iskorienje vrne snage.

U optem sluaju aktivne i reaktivne snage koje uzima neko potroako podruje su funkcija napona i uestanosti. U
analizi se zahteva da bez obzira na sloenost potronje u irem smislu (termika potronja, osvetljenje, energetska elektronika,
motori, kompresori, elektronska kola, elektrolune pei,) ipak postoje tipina ponaanja koja se modelima potronje mogu
identifikovati. Korektnu procenu sastava prijemnika u sloenom potroakom centru je teko uraditi poto ona varira sa dobom
dana, sa sezonom i sa intenzitetom rada industrije. Meutim, ak i da se zna taan sastav prijemnika bilo bi krajnje nepraktino
modelovati svaki prijemnik posebno. Zato se vre tipina grupisanja. Poto aktivna snaga zavisi od napona i uestanosti:
PP = fP (U, f ) (3.5)
to se promene aktivne snage nalaze kao:
PP P
dPP = dU + P df (3.6)
U f
Ova relacija vai za istovremenu promenu i napona i uestanosti. U sluajevima kada je uestanost konstantna ima se:
PP
dPP = dU (3.7)
U
Naravno, kada je napon konstantan dobija se jednostavno:

P
dPP = P df (3.8)
f
Analogno prethodnom, reaktivna snaga je takoe funkcija napona i uestanosti:
QP = fQ (U, f ) (3.9)
U analizi EES promene napona U i uestanosti f se posmatraju odvojeno. Potroaki centar na te promene odaziva
razliito i odziv je uslovljen strukturom potroaa.
3.1. Vrste prijemnika

U narednoj podeli identifikovane su tri vrste prijemnika (ureaja) koje se imaju kako u kategoriji domainstva, tako i u
administrativno komercijalnoj kategoriji, a takoe i u kategorijama industrija, saobraaj i poljoprivreda. Te tri vrste prijemnika
su:
I - Termiki aparati zajedno sa osvetljenjem (sijalice sa uarenom niti),
II - Asinhroni motori i
III - Sva ostala potronja.
Treba ukazati da iako ovakva podela nije perfektna ona ipak omoguava da se izdvoje vrste prijemnika primerene analizi
u vezi sa varijacijama napona i uestanosti. U zavisnosti od karaktera ovih varijacija karakteristike potroakog centra mogu biti
ili statike ili dinamike. Podela je ponovo uslovna i odnosi se na brzinu deavanja promena. Dinamike karakteristike se
odreuju ne samo u funkciji promena napona i uestanosti, ve i u funkciji njihovih prvih izvoda (brzina promena). U narednoj
analizi od interesa su statike karakteristike potronje, koje odgovaraju sporim promenama potronje, odnosno promene koje ne
interferiraju sa elektromagnetnim prelaznim pojavama (promene sa vremenskim konstantama veim od nekoliko desetina ms).
Dinamike karakteristike potronje od znaaja su posebno kod analiza naponske stabilnosti, odnosno naponskog sloma kad i
dinamika igra uticajnu ulogu.
3.2. Statike naponske karakteristike potronje

Statike karakteristike potronje u funkciji promene napona snimaju se relativno jednostavno. U principu varira se napon
na ulazu u dati potroaki centar prema pojednostavljenoj interpretaciji prikazanoj na sl.3.2
110 kV
10,5 kV
UP
Potroaki centar
Sl. 3.2 Karakteristina ema vezivanja potroakog centra
U principu se razmatra dijapazon promena napona u granicama od 0,9Un pa do 1,1Un, odnosno napon se varira za 10%
oko Un.
PP
PP0
-10% +10%
Un U
Sl. 3.3 Ilustracija dozvoljenih varijacija napona i odgovarajuih promena aktivne snage
U normalnim radnim stanjima dozvoljeni padovi napona obino su do 5%, ali poto se u posthavarijskim stanjima
doputaju i vei padovi napona to se kod analize statikih naponskih karakteristika potronje prate procentualna odstupanja od
10% u odnosu na nominalni napon (pokazuje se da ovakvi analitiki pristupi zadovoljavaju i za odstupanja napona u granicama do
20%). U principu se mogu snimiti eksperimentalne krive kao prvi korak u analizi, a zatim se one nastoje aproksimirati sa nekom
analitikom funkcijom. Pokazuje se da su eksponencijalne funkcije sasvim pogodne za ove aproksimacije pa se zadatak analitike
identifikacije kod ovih varijacija svodi na nalaenje koeficijenata u sledeim eksponencijalnim zavisnostima:
PP = CPU U k PU
k (3.10)
QP = CQU U QU
Variranjem koeficijenata kPU (statiki koeficijent promene aktivne snage P sa promenama napona U) moe se pokriti
celokupno podruje od interesa kao to je to ilustrovano na sl. 3.3 Slian rezon vai i za variranje statikog koeficijenta promene
reaktivne snage Q sa promenama napona U, koeficijenta kQU. Konstante tipa C u prethodnim relacijama mogu se odrediti
postupkom minimizacije sume kvadrata odstupanja analitikih krivih u odnosu na eksperimentalne. Kod malih promena napona,
analize se vre prema nagibima tangenti, odnosno vri se linearizacija karakteristika oko radne take. Radna taka je na sl. 3.3
obeleena sa (Un,PP0). Postupkom linearizacije se dobija:
U k PU
= k PU C PU U (k PU 1) = k PU C PU
dPP P
= k PU P (3.11)
dU U U
Veliine PP i U u ovoj analizi predstavljaju poznate radne veliine koje se nalaze iz specificiranog radnog stanja, npr. Un i
PP0 . Ako se poznaje kPU, onda se zna i nagib tangente u toj karakteristinoj taki koji je jedina nepoznata u prethodnoj formuli.
Sa formalne take gledita statiki koeficijent promene aktivne snage P sa promenama napona U, kPU, analizira se za tri
karakteristina sluaja.
Prvi sluaj od interesa je sluaj konstantne impedanse, ZP = const.
UP
ZP
Sl. 3.4 Modelovanje potronje konstantnom impedansom
Sa gledita modelovanja potroakog centra jedna od varijanti u kojoj se ovakav model pojavljuje jeste situacija sa isto
termogenom otpornou kao reprezentom potroakog podruja i ovaj sluaj bi se imao na sl. 3.4 kada je Z P = R P (pretpostavlja
se da je udeo reaktanse u tom sluaju u impedansi jednak nuli). U praksi je veoma est sluaj induktivnog karaktera potronje, to
je ilustrovano na sl. 3.5.
EES
Potroake sabirnice IPa U
IP P f.o.
ZP = RP + jXP
UP
IPr
IP = IPa + IPr
Sl. 3.5 Primer potroakog podruja sa induktivnim optereenjem
SP
QP
PP
Sl. 3.6 Karakteristini trougao snaga
Kompleksna snaga koju uzima potroaki centar je oevidno:
U *P U P2
S P = U P I *P = U P = (3.12)
Z *P Z *P
gde su:
SP - trofazna kompleksna snaga,
UP - meufazni (linijski) napon,
IP - raunska struja, (struja iji je moduo 3 puta vei od modula fazne struje potroakog centra, pod pretpostavkom da su
prijemnici vezani u zvezdu) i
ZP - impedansa potronje kao parametar po fazi. (Definicija raunskih veliina u analizi EES se uvodi u Poglavlju 4).
U prethodnoj relaciji, kako se to danas u analizi EES gotovo bez izuzetka radi, konjugovana je struja, tako da se za QP >
0 dobija reaktivna induktivna snaga.
Uz korienje i trougla snaga, sl. 3.6, dalje se dobija da je:
UP2 UP2 U P 2 j P
ZP = = = e
S *P S P e j P SP
(3.13a)
U 2
ZP = P (cos P + jsin P )
SP
UP2 PP Q U 2
ZP = + j P = 2 P 2 (PP + Q P ) (3.13b)
SP SP S P PP + Q P
Kako je SP = f(UP) to se uz uvaavanje (3.11) dalje dobija:
U 2 U 2 e j P
d * d
dS P d (PP + jQ P ) Z Z
P P U j P S
= = = =2 e =2 P (3.14a)
dU dU dU dU ZP U
Iz (3.14a) direktno sledi:
dS P P + jQ P
=2 P
dU U
odnosno dobija se:
dPP P P
= 2 P = k PU P k PU = 2 (3.14b)
dU U U
Iz prethodnog se vidi da se statiki koeficijent kPU nalazi kroz oitavanje eksponenta napona u izrazu za potronju.
Analogno se ima za statiki koeficijent promene reaktivne snage sa naponom, u sluaju konstantne impedanse:
dQP Q Q
= 2 P = k QU P k QU = 2 (3.15)
dU U U
Na osnovu prethodnih analiza se zakljuuje da se, u sluajevima kad se potronja modeluje konstantnom impedansom,
statika karakteristika potronje svodi na parabolu.
Drugi sluaj od interesa je sluaj konstantne snage, PP = const. Da bi aktivna snaga potroakog podruja, PP, prema
relaciji (3.10), ostala konstantna sa promenama napona, odnosno da snaga ostane analitiki nepromenjena pri varijacijama napona,
mora koeficijent kPU da bude jednak nuli.
Trei sluaj od interesa je sluaj konstantne struje, IP = const. Imajui u vidu da vai:
S P = U P 1 I *P k PU = 1 (3.16)
Zakljuuje se, saglasno prethodnim analizama, da je uslov za postojanje konstantne struje da eksponent (stepen) napona u
izrazu za snagu bude 1, a to dalje znai da je vrednost statikog koeficijenta potronje u ovom sluaju kPU = 1.
Koji je od ova tri modela najprimereniji i koji kada treba da se koristi, zavisi od prirode potroakog podruja. Brojane
vrednosti za kPU su, dakle, u opsegu: 0 kPU 2. Kod realnih potroakih centara mora se poznavati struktura potronje, tj. uee
kategorija I, II i III u ukupnoj potronji.
Kod kategorije I najadekvatniji model je onaj koji odgovara konstantnoj impedansi, to teorijski daje k PU I = 2. Kod
realne potronje vrednosti ovog koeficijenta su u granicama od 1,8 do 1,6, poto se u praksi retko ima isto termogen odziv
potroakog centra.
Kod kategorije II moe se pojednostaviti analiza tako da se analiziraju prilike kod kojih asinhroni motor ima konstantan
moment, dakle da je M = const. Pri konstantnoj brzini obrtanja zakljuuje se da je i snaga priblino konstantna (P const). Prema
tome teorijski se moe uzeti da je k PU II = 0. Realne vrednosti u praksi su oko 0,3 (jer u praksi niti je moment perfektno
konstantan, niti je mogue izdvojiti potroako podruje sa potronjom sastavljenom samo od asinhronih motora).
Kod kategorije III, koja obuhvata svu ostalu potronju, vai: 0 k PU III 2, poto se ovde ne moe preciznije
specificirati struktura i tip prijemnika.
Ako se kao zadatak postavi nalaenje ekvivalentnog kPU za sluaj sloenog potroakog podruja, tada je najpre potrebno
poznavati uee kategorija I, II i III u ukupnoj potronji. Ovo se radi ili prema iskustvu osoblja koje vodi odreeni konzum,
prema procenama baziranim na poznavanju konzuma kroz obraunska merenja ili prema studijama razvoja mree na analiziranom
potroakom podruju ili na osnovu nekih slinih informacija. U osnovi je, dakle, ova analiza bazirana na inenjerskoj proceni
uea pojedinih kategorija u zbirnoj potronji i sledeem analitikom razmiljanju u kome se pretpostavlja da se moe razmatrati
i vei broj kategorija od prethodno uvedene tri kategorije:
dPP n dPP dPPI dPPII dPPIII

= i
= + + + =
dU i =1 dU dU dU dU
(3.17)
n PP PP PP PP P
= k PU i i = k PU I I + k PU II II + k PU III III + = k PU P
i =1 U U U U U
U (3.17) sa n je obeleen ukupan broj svih kategorija potronje.

Posle mnoenja sa U/PP sa naponom dobija se:
PPI PPII PPIII

k PU = k PU1 + k PU II + k PU III + ... (3.18)
PP PP PP
Radi ilustracije primene formule (3.18) bie obraena dva karakteristina primera.
1) U prvom primeru neka je u pitanju administrativno-komercijalna kategorija potronje u kojoj se tipino ima sledea
struktura uea potroaa (u procentima) po kategorijama:
I - 50% II - 30% III - 20%
Za ovakvu strukturu ekvivalentni koeficijent statike potronje po naponu je (ako se pretpostavi da je kPU jednak 1 za
kategoriju ostala potronja):
kPU = 0,52 + 0,30,3 + 0,21 1,29
Detaljnije analize pokazuju da se kod ovakve strukture tipino ima da je kPU izmeu 1,1 i 1,3.
2) U drugom primeru neka je u pitanju industrijska potronja sa sledeom tipinom strukturom uea potroaa (u
procentima) po kategorijama:
I - 30% II - 70%
Prema ovim podacima a primenom formule (3.18) analitiki se moe izraunati: kPU = 0,32 + 0,70,3 0,9.
U ovakvim sluajevima detaljnije analize pokazuju da se za kPU dobijaju vrednosti izmeu 0,7 i 0,9.
Ako se kojim sluajem raspolae sa eksperimentalno snimljenim zavisnostima aktivne snage u funkciji napona, PP = f(U)
tada se nalaenjem nagiba tangenti lako procenjuju statiki koeficijenti zavisnosti aktivne snage po naponu, kPU.
Zakljuuje se da se za dobro modelovanje potronje mora poznavati struktura potroakog centra. Ako se potroaki
centar zamenjuje sa ZP = const, tada je potrebno proceniti greke koje se tu ine, poto one mogu da budu znaajne kako je ukazala
i prethodna inenjerska analiza.
Naredna analiza odnosi se na promene reaktivne snage sa naponom, koje se po analogiji kvantifikuju kroz statiki
koeficijent zavisnosti reaktivne snage od napona, kQU. Za kategoriju I, koja se odnosi na termiku potronju, ima se da je QPI = 0,
poto po prirodi stvari ova kategorija ne uzima nikakvu reaktivnu snagu.
Glavni peat potronji reaktivne (induktivne) snage daju asinhroni motori koji se nalaze u kategoriji II. Asinhroni motori
ine najveu grupu potroaa u industrijskom konzumu (ak do 75% ukupne potronje u industriji), a u konzumu komercijalno-
administrativne potronje uestvuju i do 50%. U ukupnoj potronji elektrine energije asinhroni motori uestvuju sa 45-50%, tako
da je njihovo ponaanje od sutinskog znaaja u smislu reaktivnog konzuma. Interesantno je ukazati da od ukupne potronje koju
ine asinhroni motori 75-80% otpada na asinhrone motore na niskom naponu (0,4 kV). Drugi po znaaju potroa reaktivne snage
u prenosnim i distributivnim mreama je transformator, ali se on prouava kao element sistema a ne kao deo potroakog centra,
tako da se u kontekstu reaktivne potronje nee detaljnije razmatrati na ovom mestu.
Kod asinhronog motora postoje dve fenomenoloki razliite pojave u pogledu potronje reaktivne snage i to magneenje
i rasipanje. to se magneenja tie struja magneenja, I je vea kod asinhronih motora nego kod transformatora zbog postojanja
meugvoa. Treba podsetiti da je struja magneenja tipino I 1% (u odnosu na nominalnu struju transformatora) kod veih
transformatora, dok je kod manjih transformatora ona nekoliko procenata. S druge strane, kod malih asinhronih motora struja
magneenja moe da iznosi i I = 50% od In, dok je kod velikih asinhronih motora ona manja. Snaga magneenja nalazi se kao
proizvod struje magneenja i napona pri kome se ova struja ima. Efekat magneenja se u ekvivalentnoj emi transformatora vidi
kroz otonu granu.
Druga pojava od interesa je efekat rasipanja koji se modeluje u rednoj grani ekvivalentne eme asinhronog motora. Kod
asinhronih motora se govori o rezultantnom rasipanju koje odgovara zbirnoj ekvivalentnoj reaktansi rasipanja statora i rotora.
Reaktivna snaga rasipanja, Q, nalazi se kao:
Q = X I 2 (3.19)
gde je sa I oznaena odgovarajua radna struja, a sa X = Xs + Xr oznaeno je zbirno rasipanje statora i rotora.
Prema tome ukupna reaktivna snaga kategorije II, koju odreuje asinhrona potronja, sa uproenim modelom
prikazanim na sl. 3.7, moe se prikazati kao zbir reaktivnih snaga magneenja i rasipanja: QII = Q + Q. Na sl. 3.7 sa s je
obeleeno klizanje asinhronog motora , a sa Rr aktivna otpornost rotorskog kola.
U narednim analizama istovremeno treba da se vodi rauna o oba ova fenomena i da se sagledava kada koji dominira.
Ako je veza izmeu napona i struje asinhronog motora linearna, a to je sluaj u reimu praznog hoda kada se radna
taka nalazi na linearnom delu karakteristike magneenja, sl. 3.9, onda sledi da je impedansa asinhronog motora ZAM = ZP
konstantna, a otuda se direktno zakljuuje da je: kQU = 2. Tipine vrednosti za kQU su po pravilu od 3 do 4, jer je radna taka u
reimu praznog hoda motora za veinu komercijalnih motora u zoni zasienja.
Kod analize reaktivnih prilika kod asinhronih motora bitno je razlikovati dve radne zone i to radnu zonu koja odgovara
dobrim naponskim prilikama i radnu zonu koja odgovara loim naponskim prilikama. Dobre naponske prilike su za U = Un i vee
od Un. Pretpostavlja se da se analizira veoma est sluaj elektromotormog pogona sa asinhronim motorima sa konstantnim
momentom, M const. Otuda sledi da je, za priblino konstantnu brzinu obrtanja, i snaga praktino konstantna, P const. Prema
tome, poto je P = k1UI const, to sledi da su struje, kod dobrih naponskih prilika, relativno male, ak i kod veih optereenja (u
poreenju sa strujama pri loim naponskim prilikama). Poto efekat rasipanja zavisi od kvadrata struje to se zakljuuje da kod
dobrih naponskih prilika (za pretpostavljeni sluaj) efekat magneenja dominira nad efektom rasipanja.
jXs jXr
Rr /s
AM jX RFe
Sl. 3.7 Uproena ekvivalentna ema asinhronog motora
Za zonu dobrih naponskih prilika je dakle kQU = 3, pa ak moe da ima i vie vrednosti.
S druge strane, s obzirom da efekat rasipanja ima za posledicu opadanje Q sa rastom napona, to onda sledi da je kQU < 0,
to onda orijentaciono znai da ukupno magneenje i rasipanje kod dobrih naponskih prilika daju: kQU 2.
Dakle, sve se ima kao da je ZAM = const kod dobrih naponskih prilika.
Za zonu loih naponskih prilika je definitivno radna taka na linearnom delu karakteristike magneenja, pa sledi da je sa
aspekta magneenja: kQU 2.
U uslovima sa loim naponskim prilikama, a za iste okolnosti priblino konstantnog momenta, struje jako rastu pa sledi
da efekat rasipanja dominira nad magneenjem, tj. kQU < 0. Ilustracija negativne vrednosti za statiki koeficijent reaktivne snage
po naponu data je na sl. 3.8.
Prethodna analiza bila je simplificirana da bi se problem mogao pripremiti za detaljnije razmatranje. U sutini statiki
koeficijenti promene reaktivne snage sa naponom zavise od strukture konzuma (tj. od uea kategorije asinhrone potronje u
ukupnoj potronji) ali i od snage asinhronih motora, broja obrtaja kao i stepena optereenja iskazanog u odnosu na nominalno
optereenja. Detaljne analize pokazuju da se pri porastu napona od Un do 1,05Un (to znai da se napon menja za 5%) u zavisnosti
od optereenja i veliine motora reaktivne snage poveaju za 7%, kod asinhronih motora sa snagama iznad 100 kW koji su
nominalno optereeni, za 14,5% za motore snaga od 20 do 100 kW, koji su optereeni sa 75% nominalnog tereta i za ak 21,4%
za motore snaga od 4 do 10 kW koji su optereeni sa 59% nominalnog tereta (ovo znai da je kQU = 21,4/5 = 4,28). Dakle,
relativne promene su najvee kod neoptereenih, odnosno kod slabo optereenih motora. Vano je ukazati da se kod realnih
situacija za napone do 0,9 Un efekat negativnog kQU praktino ne ispoljava.
kQU > 0
kQU < 0
0,7Un Un U
Sl. 3.8 Ilustracija pozitivnih i negativnih vrednosti statikih koeficijenata
Un
I [A]
Sl. 3.9 Karakteristika magneenja asinhronog motora
Kao III kategorija prijemnika sa gledita reaktivne potronje analiziraju se po pravilu otone baterije kondenzatora. Poto
se otone baterije kondenzatora ponaaju kao izvori reaktivne snage to je statiki koeficijent zavisnosti reaktivne snage od napona
negativan, odnosno kQUIII < 0. S obzirom da se radi o baterijama kondenzatora smatra se da je ukupni kapacitet baterija
konstantan, C = const, tj. ZP = const, pa je vrednost koeficijenta kQUIII = -2. Zbog ovih razloga ukupni efekat kQU se sa prisustvom
otonih baterija kondenzatora smanjuje na celini konzuma.
Alternativni pristup modelovanju potroakog centra u analizi se svodi na polinomijalne zavisnosti umesto
eksponencijalnih krivih. Tako se zavisnost aktivne snage od napona moe predstaviti polinomom drugog reda:
PP = a1U 2 + b1U + c1 (3.20)
Ovakav model se skraeno naziva ZIP model, poto prvi sabirak odgovara modelovanju dela potronje sa konstantnom
impedansom (Z), drugi sa konstantnom strujom (I) a trei sa konstantnom snagom (P).
Analogno se za zavisnost reaktivne snage potronje od napona moe koristiti sledea polinomijalna zavisnost drugog
reda:
Q P = a 2U 2 + b 2U + c 2 (3.22.)
Koeficijenti (a1, b1 i c1 kao i a2, b2 i c2) mogu se odrediti primenom metode minimizacije sume kvadrata odstupanja
teorijskih polinoma na osnovu dovoljnog broja eksperimentalno dobijenih taaka.
Model konstantne snage se uobiajeno koristi u proraunima tokova snaga, model konstantne impedanse se standardno
koristio kod fizikih modela (mreni analizatori), a model konstantne struje se koristi kod nekih studija stabilnosti.
3.3. Statike frekventne karakteristike potronje

Analogno analizi statikih naponskih karakteristika kod analize statikih frekventnih karakteristika uvode se:
kPf - statiki koeficijent promene aktivne snage sa uestanou,
kQf - statiki koeficijent promene reaktivne snage sa uestanou.
Vano je ukazati da je u EES-u praktino nedopustivo esperimentisati sa uestanou, odnosno njenim vetakim
odstupanjima snimati statike frekventne karakteristike. Razlog je to je uestanost veliina iji pokazatelji kvaliteta imaju
sistemski znaaj (a ne lokalni kao kod napona).
Slino analizi koja je sprovedena za promene napona, dobija se u sluaju promena uestanosti sledee veza:
PI P
k Pf = k Pf I + k Pf II II (3.23)
PP PP
Aktivna snaga termike potronje (PI), u formuli (3.23.), ne zavisi od uestanosti, dok aktivna snaga motorne potronje
(PII) zavisi od uestanosti. Za prilike sa M = const, sa rastom uestanosti, raste i brzina obrtnog magnetnog polja, a poto je
klizanje manje vie konstantno, to onda raste i brzina obrtanja asinhronog motora, pa tako sa rastom brzine obrtanja i aktivna
snaga PP mora da raste na isti nain kao i brzina obrtanja. Iz svega ovoga sledi da je kPfII = 1.
Kod mnogih radnih maina momenat se menja sa viim stepenima klizanja, tj. stepeni su esto 3 i 4. Ako se pretpostavi
da se momenat menja sa treim stepenom klizanja tada je kPfII = 3.
Za meoviti sastav asinhrone potronje dijapazon rezultantnog statikog koeficijenta zavisnosti promene aktivne snage
od uestanosti je: 1 kPf 3, a najee vrednosti su: 1,52,5.
Reaktivna potronja takoe zavisi od uestanosti i tipine vrednosti statikog koeficijenta promene reaktivne snage sa
uestanou su izmeu -2,0 i 0.
P kPf=1
PP0 45
fn f
Sl. 3.10 Tipina statika karakteristika promene aktivne snage sa uestanou
Treba istai da je smanjena uestanost u sistemu posebno kritina kod velikih termoelektrana sa gledita njihove
sopstvene potronje. Naime, veliki asinhroni motori su osnovni potroai u toj sopstvenoj potronji i smanjena uestanost znai i
smanjenu radnu sposobnost ovih motora, tako da se kumulativno ima veoma nepovoljan efekat (ispad termoelektane). Prema
tome, EES kao tehnoloki sloena celina, odnosno dispeeri koji vode sistem, moraju strogo da vode rauna o kvalitetu
uestanosti kako ne bi dolo do lavinskog efekta koji vodi ispadu termoelektrana sa velikom sopstvenom potronjom.
Poznavanje statikih koeficijenata promene aktivne snage sa uestanou je bitno pri regulaciji aktivnih snaga, jer manje
vrednosti uestanosti podrazumevaju i manje zahteve za proizvodnjom aktivnih snaga (sl. 3.10).
Osnovni prorauni u analizi trofaznih elektroenergetskih mea 51
4. Osnovni prorauni u analizi trofaznih elektroenergetskih

mrea
U proraunima stacionarnih stanja elektroenergetskih mrea, po pravilu se pretpostavlja da se ima potpuna simetrija u sve
tri faze posmatranog naizmeninog, trofaznog sistema, pa se iz tih razloga u proraunima moe koristiti monofazna ema. Termin
monofazna ema se u analizi koristi ravnopravno sa terminima jednopolna odnosno jednofazna ema, ba kao to su i termini
ekvivalentna ema i zamenska ema takoe identini i ravnopravni. Na osnovu monofazne eme pojedinih elemenata EES-a
formira se ekvivalentna (elektrina) ema mree adekvatnim povezivanjem ekvivalentnih ema pojedinih elemenata. Ekvivalentna
ema mree pored topologije, tj. meusobnih veza pojedinanih elemenata, treba da sadri i informacije o parametrima tih
elemenata. U principu je sve proraune mogue realizovati bilo sa apsolutnim, bilo sa relativnim sistemom jedinica. Kod
prorauna sa apsolutnim vrednostima sve radne veliine (promenljive) i parametri su izraeni u stvarnim fizikim jedinicama, dok
se kod prorauna sa relativnim sistemom jedinica sve promenljive i parametri izraavaju u relativnim jedinicama, odnosno u tzv.
per unit (p.u.) sistemu. Osim jedininih, odnosno p.u. veliina, mogu se koristiti i procentualne veliine.
4.1. Pojam fazora u analizi EES-a

Naponi i struje se u analizi naizmeninih prenosnih i distributivnih mrea (naizmenini prenos) predstavljaju funkcijama
kosinusnog ili sinusnog tipa, sl. 4.1. Ako se analizira izraz za vremensku promenu napona, izraz (4.1a), uoava se da postoje tri
znaajne veliine u tom izrazu: amplituda Umax, fazni stav i kruna uestanost , gde je = 2f (f je frekfencija - uestanost
naizmenine veliine koja u evropskim EES-ima iznosi 50 Hz):
u (t ) = U max cos(t + ) (4.1a)
u(t)
Umax
t
(-) (2-)
T
t
- 2-

Sl. 4.1 Vremenska promena napona
Formalno se izraz (4.1a) moe prikazati u sledeem obliku:
u (t ) = Re[U max cos(t + ) + jU max sin(t + )] (4.1b)
Prethodni izraz korienjem Euler-ove formule postaje:
[ ] [ ] U
u (t ) = Re U max e j (t + ) = Re U max e j e jt = 2 Re max e j e jt (4.1c)
2
Uvaavanjem definicione formule fazora U :
U max
U= e j (4.1d)
2
konano se dobija:
[
u (t ) = 2 Re U e jt ] (4.1e)
Sutinska odrednica fazora kao pojma jeste da on sadri samo dve informacije: informaciju o amplitudi Umax (odnosno
efektivnoj vrednosti ili modulu, U, kao veliini manjoj 2 puta) i informaciju o faznom stavu ( odreuje poziciju po
vremenskoj osi). Izgubila se jedna informacija, tj. izgubila se informacija o krunoj uestanosti u odnosu na broj
informacija koje sadri vremenska slika promene. Ako se pretpostavi da se analiziraju stacionarna ili kvazistacionarna stanja kod
kojih se uestanost (pa onda i kruna uestanost) ne menja, ili vrlo malo menja, tada se ovo pokazuje opravdanim i zaokruuje
dovoljan broj informacija o radnoj veliini. Dakle, primena fazora je korektna za analizu pojava kod kojih je uestanost
konstantna. Fazori se mogu formalno prikazivati u polarnom zapisu (kao obrtni vektori, kad ugao odreuje poziciju vektora u
prostoru koja je korespondentna poziciji po vremenskoj osi) , izraz (4.2), ili u rektangularnom zapisu izraz (4.3):
U = Ue j (4.2)
U = U cos + jU sin (4.3)
Veza izmeu amplitude, Umax, (maksimalne vrednosti) i modula, U, (efektivne vrednosti), za isto sinusoidalne pojave,
data je sa:
U = U max / 2 (4.4)
Efektivna vrednost napona U je upravo ona vrednost koja se ita na standardnim voltmetrima za naizmeninu struju i iz
tog razloga se uobiajeno koristi.
Definicija raunskih (meufaznih, linijskih) veliina, odnosno raunskih veliina kao fazora, u analizi EES se uvodi tako
da se ove veliine predstavljaju fazorima iji su moduli 3 puta vei od odgovarajuih modula fazora faznih veliina, a fazni
stavovi su identini faznim stavovima faznih veliina. Ovo je ilustrovano na sl. 4.2, na kojoj su fazori faznih veliina obeleeni sa:
Uaf, Ubf, Ucf. U monofaznim emama parametri ema su rezistanse, reaktanse, konduktanse i susceptanse po fazi kao konstante
koje garantuju osobinu linearnosti ema. Prema tome naponi i struje u takvim emama povezani su linearnim relacijama. Ako u
emi deluju raunski (umesto faznih) naponi, tada su i posledine struje raunske. Proizvodi raunskog napona i konjugovane
raunske struje daju trofazne snage bez 3 faktora. Dakle, razlog uvoenja ovakve definicije je elegancija kako formula tako i
logike i minimizacija 3 faktora u formulama.
Uaf
Ubf
Ucf
3Ubf
Sl. 4.2 Ilustracija definicije raunskih (meufaznih) veliina u analizi EES
4.2. Snaga u sinusoidalnim uslovima

Trenutna vrednost snage u monofaznom kolu pri analizi stacionarnih stanja, za sluaj kada se i napon i struja menjaju po
sinusoidalnim zakonima, je:
p(t ) = ui = U 2 cos(t + )I 2 cos(t + ) (4.5a)
U formuli (4.5a) fazni stav struje je obeleen sa . Pretpostavlja se da je p(t) snaga koja se u monofaznom kolu predaje
prijemniku, pri emu napon i struja imaju usaglaene pozitivne smerove, kao to je to prikazano na sl. 4.3, pri emu se deo sistema
oznaen sa B moe smatrati kao reprezent grupe pasivnih prijemnika. Koristei sledei trigonometrijski identitet:
u(t) U
i(t); I
I
A U B

f.o.
Sl. 4.3 Prenos snage iz dela sistema A u deo sistema B i odgovarajui fazorski dijagram
cosxcosy =
1
[cos(x y ) + cos(x + y )] (4.6)
2
dobija se:
p(t ) = 2UI [cos(t + t ) + cos(2t + + )] ,

1
(4.5b)
2
odnosno ima se:
p(t ) = UI cos + UIcos(2t + + ) (4.5c)
U izrazu (4.5c) sa = - je obeleen ugaoni pomeraj izmeu fazora napona i struje iji cos ima veliki znaaj u EES-
ima i naziva se faktor snage. Vremenska promena napona, struje i snage u stacionarnim sinusoidalnim okolnostima na jednom
dijagramu prikazana je na sl. 4.4.
p(t)
u(t)
i(t)
Sl. 4.4 Vremenska promena napona, struje i snage u stacionarnim uslovima
U izrazu (4.5c) prvi sabirak na desnoj strani predstavlja srednju aktivnu snagu (koja nije funkcija ). Drugi sabirak je
funkcija 2t, pa je srednja vrednost tog drugog sabirka jednaka nuli, odnosno kao rezultat se ima samo srednja snaga Psr . Ovo se
jasno prati i na sl. 4.3, gde se vidi da snaga osciluje u monofaznim kolima, odnosno menja se u vremenu. Prema definiciji, srednja
snaga se rauna kao:
1t
Psr = p(t ) dt = UI cos
T0
(4.7)
Isti izraz za snagu moe se dobiti i korienjem fazora napona i struje, a to e biti pokazano na primeru trofaznog kola.
Dakle, trofazna kompleksna snaga, koja je od interesa u analizi trofaznih kola, za poznate fazore raunskih (meufaznih, linijskih)
napona i struja se nalazi kao:
S = U I * = Ue j Ie j = UIe j = Se j = UI cos + jUI sin = P + jQ (4.8a)
U izrazu (4.8a) snage su trofazne veliine. Interesantno je ovde izraunati i trenutnu vrednost trofazne snage p3f(t) :
p 3 f (t ) = u a (t)i a (t) + u b (t)ib (t) + u c (t)ic (t) (4.8b)
Zamenom se dobija:
p3 f (t ) = U f 2 cos(t + )I f 2 cos(t + ) +
+ U f 2 cos(t + 2/3)I f 2 cos(t + 2/3) + (4.8c)
+ U f 2 cos(t + + 2/3)I f 2 cos(t + + 2/3)
Korienjem uvedenog trigonometrijskog identiteta (4.6), dalje se ima:
p3f (t ) = U f I f [cos + cos(2t + + )]+

+ U f I f [cos + cos(2t + + 2/3)] +
(4.8d)
+ U f I f [cos + cos(2t + + + 2/3)] =
= 3UIcos = 3Pf = UI cos
Analizom poslednjeg izraza uoava se da trofazna snaga nema pulsirajui karakter poto se tri sabirka, koji se sa
vremenom menjaju sa dvostrukom uestanou 2t, meusobno ponitavaju. Identian zakljuak se lako potvruje i korienjem
fazorske reprezentacije. injenica da je trenutna vrednost trofazne snage koja se predaje prijemniku konstantna znaajna je
prednost trofaznih sistema u odnosu na monofazne, kod kojih trenutna snaga ima pulsirajui karakter (srednja snaga je i kod
monofaznih sistema konstantna). Ako je prijemnik trofazni asinhroni motor onda e i momenat i brzina obrtanja biti konstantni,
to je preduslov mirnog rada motora.
Posebno znaajna prednost trofaznih sistema je ekonominost koja se najlake ilustruje kroz poreenje monofaznog
(dvoinog) voda i trofaznog simetrinog voda bez neutralnog provodnika (koji nije ni potreban u sluaju perfektne simetrije). U
takvim okolnostima za iste preseke faznih provodnika utroak provodnog materijala je za 50% vei za sluaj trofazne konstrukcije
(3 provodnika prema 2 provodnika). Meutim, snaga koja se prenosi trofaznim vodom je trostruko vea, za iste napone i struje,
tako da je ekonominost trofazne varijante dvostruko vea od monofazne (naime, preneta snaga se svede na broj provodnika i
takav relativni pokazatelj je merodavan za poreenje).
Radi dalje ilustracije znaaja faktora snage u analizi naizmeninih EES-a na sl. 4.3 (koja je ve prethodno pomenuta) je
prikazan prenos snage od mree A ka mrei B. Prema takvoj notaciji snaga u relaciji (4.7) predstavlja srednju snagu koju mrea A
predaje mrei B. Naravno, ugao je (sl. 4.4) ugao za koji struja kasni za naponom (ovo podrazumeva induktivni karakter mree
B).
Uoava se da je P, prema formuli (4.7), upravo isto to i Psr i ta veliina se uobiajeno naziva aktivnom snagom. Znak
aktivne snage P je pozitivan za I i IV kvadrant (znak cos ), i tada se aktivna snaga predaje od A ka B. S druge strane P je
negativno za II i III kvadrant (prenos aktivne snage od B ka A). Saglasno uobiajenoj notaciji sa Q je oznaena reaktivna snaga
(za sluaj kad se konjuguje struja re je o reaktivnoj induktivnoj snazi) i ona je pozitivna u I i II kvadrantu (znak sin ). Tada se
reaktivna snaga prenosi od A ka B. Reaktivna snaga Q je negativna u III i IV kvadrantu, odnosno u takvim okolnostima se
reaktivna snaga prenosi od B ka A.
Poseban sluaj se ima kad je mrea B isto pasivna. Tada se ona moe modelovati nekom impedansom Z:
U U j( - ) U j
Z= = e = e (4.8)
I I I
Odnosno ima se:
Z = Z e j (4.9)
Uoava se da je za ovako definisanu pasivnu mreu istovremeno i ugao impedanse.

Ova impedansa se moe shvatiti i kao reprezent, odnosno model nekog potroakog podruja. Karakteristine granine
situacije su da impedansa bude ili ista induktivnost, ista aktivna otpornost ili ista kapacitivnost. Ovo je ilustrovano na sl. 4.5
zajedno sa preciznim odreenjem ugla impedanse i njegovog znaka. Definicijom ugla prema (4.8) se inenjerski logino,
praenjem njegovog znaka, prate reaktivne snage. Naime, za sluaj da se ima kapacitivna struja, tada sledi da je ugao negativan
i onda je i reaktivna (induktivna) snaga negativna, odnosno ima se sluaj generisanja reaktivne snage (ponaanje karakteristino za
baterije kondenzatora).
I I I
U jL U U 1/jC
R
f.o.
U U I f.o. I P=0
P=0 P = UI Q = -UI
Q = UI Q=0 =-90 f.o.
I
=+90 =0 U
a) b) c)
Sl. 4.5 Granine predstave pasivne mree (potronje)
4.3. Metod jedininih vrednosti (per unit metod)

Metod jedininih vrednosti (p.u. metod) se pokazuje veoma pogodnim za mnoge proraune u EES-ima. Bilo koja
jedinina veliina u p.u. sistemu se definie kao:
stvarna veliina
jedinina veliina =
bazna veliina
Fizike veliine u jedininom sistemu su bez dimenzija. Osnovne jednaine moraju po formi da ostanu
neizmenjene. Posledica ovog zahteva je da bazne veliine moraju biti realni brojevi. Ako se stvarne veliine - fazori (brojitelji),
podele sa baznim veliinama - realnim brojevima (imenitelji), dobijaju se kao rezultat fazori u jedininom sistemu. Dakle, da bi se
proraun izvodio u p.u. sistemu, potrebno je izabrati bazne vrednosti na koje e se svoditi sve stvarne veliine od interesa.
Razloga za uvoenje p.u sistema ima vie i oni se mogu prikazati kroz sledee poente:
1) Postojanje transformatora u EES-u. Jedinini sistem je mogue tako uvesti da eliminie idealne transformatore iz
ekvivalentnih ema (tj. prelaskom na jednopolne eme gubi se potreba za formalnim prisustvom transformatora).
2) U jedininom sistemu radne veliine, pre svega naponi, ali i snage i struje, ulaze u jedan ui dijapazon nego to je to
sluaj u apsolutnom sistemu. Za primer je zgodno pokazati da radni napon u jedininom sistemu koji je jednak Ur = 1,03 p.u.,
znai 3% vei napon od nominalnog na svim naponskim nivoima. Ako se taj isti napon za mreu 220 kV iskae kao apsolutna
veliina, odnosno kao 226,6 kV, tada je mnogo tee osetiti direktno o kom se radnom naponu radi u jedininim koordinatama.
3) U jedininom sistemu parametri elemenata sistema takoe pripadaju vrlo uskom dijapazonu vrednosti koje imaju punu
inenjersku upotrebnu vrednost. Tako npr. prirodna reaktansa rasipanja energetskih transformatora na naponskim nivoima 110 kV
ili 220 kV tipino iznosi oko 12%, odnosno xT% = 12%. Naravno, veza p.u. sistema i procentualnog sistema je ovde direktna: xT%
= xT(p.u.)100. Ova ista vrednost iskazana u za transformator snage SnT = 150 MVA i prenosnog odnosa mT = 220/110 kV/kV
220 2
iznosi: xT ( ) = 0 ,12 = 38,72 . Kad se ova vrednost svede na stranu
150
110 kV dobija se 9,68 . Dakle, oigledno je da kad se xT iskae u tada ono ima veoma raznorodne vrednosti za razne snage na
raznim naponskim nivoima. Taj isti parametar, iskazan u p.u. sistemu, pada u veoma uski opseg vrednosti. Treba ukazati da se u
analizi prenosni odnos transformatora moe skraeno obeleavati sa 220/110 kV (drugi nain), a ne samo kako je prethodno
uraeno sa 220/110 kV/kV (prvi nain). Prvi nain je formalno korektan jer je mT neimenovan broj, ali je i drugi nain uobiajen,
poto u inenjerskoj praksi ovo teko moe da proizvede konfuziju, a grafiki se ima krai zapis.
4) Poto se moduli napona, kao tipine radne veliine nalaze oko vrednosti 1 p.u., ta se injenica pokazuje posebno
pogodnom za raunarske aplikacije. Prikaz rezultata, bilo grafiki, bilo tabelarno je vrlo pregledan i podesan za poreenja i za
analize.
5) Sa gledita sloenih numerikih prorauna p.u. sistem ima bolju uslovljenost jednaina, tj. postoji bolja numerika
stabilnost.
Uvoenje jedininog sistema unosi i odreene slabosti od kojih je vano ukazati na sledee:
1) Jedinini sistem je definitivno jo jedna dodatna apstrakcija.
2) Ugaoni pomeraji, tj. fazni pomeraji izmeu fazora napona na pojedinim sabirnicama (koje su povezane sa
transformatorima razliitih sprega) ponekad mogu nestati u jedininom sistemu jedinica, dok su u apsolutnom sistemu jedinica oni
bili jasno odreeni.
Prema tome jedinini sistem je sa gledita inenjerske prakse jednostavniji, numeriki opravdaniji ali je u pojmovnom
smislu sloeniji. Procentualne vrednosti predstavljaju relativne vrednosti pomnoene sa 100 i iz jedininog sistema se lako prelazi
u procentualni sistem. Kod takvih prorauna uz impedanse se moe javiti parazitni koeficijent (104) to je jedan od razloga zbog
ega se ovo ree koristi. Obino se radne veliine ne prevode u procentualni sistem. Meutim, generalno se sa procentualnim
sistemom prorauni uglavnom ne rade jer se neke procentualne vrednosti dobijaju posle odreenih matematikih operacija kao
vrlo neprirodne, tako da interpretacija rezultata postaje mnogo sloenija.
Za proraune u jedininom sistemu dovoljno je izabrati baznu snagu koja je zajednika za sve delove mree (obino neka
karakteristina vrednost, ili neka vrednost bliska stvarnim snagama u sistemu) i bazni napon. Bazni naponi ostalih mrea,
povezani sa ovom usvojenom baznom vrednou, se moraju preraunati preko ove usvojene vrednosti za jednu mreu i preko
stvarnih odnosa transformacije, koji ostale mree (ili delove mrea), povezuje sa ovom. U principu se ima onoliko baznih napona
koliko ima naponskih nivoa u mrei.
Ako se poe od definicione relacije za kompleksnu snagu, formula (4.8a):
S=U I*,
i ako se saglasno ve uvedenoj fazorskoj notaciji uzme da je:
S=S ej
U=U ej
I=I ej ,
tada se u stvarnom sistemu jedinica dobija:
Se j = UIe j (- ) .
Za baznu snagu se uzima:
Sb=UbIb
pri emu su i bazna snaga i snaga u apsolutnom sistemu jedinica iskazane u VA, kVA ili MVA. Sada se u jedininom sistemu
ima:
Se j UI e j (- ) UI e j (- )
= =
Sb Sb Ub Ib
S p.u. e j = U p.u. e j I p.u. e - j (4.10)
S p.u. = U *
p.u. I p.u.
Tipina situacija u EES-u je da se za bazne vrednosti uzimaju: prividna snaga Sb i raunski (meufazni ili linijski) napon
Ub. Sve ostale fizike veliine koje figuriu u proraunima, tj. baze ostalih veliina: Ib, Zb i Yb odreene su sa ove dve baze, pa se i
zovu izvedene baze.
Bazna struja, koja je posledica uvoenja Sb i Ub, mora se paljivo primenjivati u zavisnosti da li je prijemnik koji se
analizira vezan u zvezdu ili u trougao. Prethodno definisana struja je raunska struja tj. Ib= 3 Ibf.
Dobra strana p.u. sistema je da forma jednaina ostaje nepromenjena u odnosu na stvarni sistem jedinica. Tako je iskaz
Ohm-ovog zakona identian i u stvarnom i u p.u. sistemu:
U U p.u.
Z= Z p.u. = (4.11)
I I p.u.
Isto vai i za ostale fizike zakonitosti. Tako se za impedansu u jedininom sistemu ima:
Z R + jX R X
Z p.u. = = = + j = R p.u. + jX p.u. (4.12)
Zb Zb Zb Zb
U literaturi se moe sresti da se kao bazne veliine uvode fazne struje i trofazne snage, pa to za posledicu ima postojanje
parazitnih koeficijenata 3 . Naime, treba imati u vidu da je u inenjerskim proraunima logino da je bazna struja u vezi sa
nominalnom strujom elementa, odnosno sa njegovom trajno doputenom termikom strujom, koja je po prirodi stvari fazna
veliina kod nadzemnih vodova. Tako bi kod ovakvog prilaza jedinina vrednost struje od 0,7 predstavljala ba 70% od granino
dozvoljene trajne struje. Iz ovih razloga, a zbog izbegavanja konfuzije kod poetnika, potrebno je u proraunima precizirati o
kojoj baznoj struji je re.
Mogui su i neki drugi izbori p.u. sistema, tako da ne postoji jedinstven pristup problematici jedininih sistema. Na kraju
prorauna, a sa gledita procene vrednosti stvarnih veliina uvek je vano prei iz p.u. u apsolutni sistem jedinica. Kod
kompletnog uvoenja jedininog sistema potrebno je i uvoenje bazne uestanosti fb koja je neophodna kod analize
elektromehanikih prelaznih procesa, tj. kod analize stabilnosti EES-a. Prema tome, kompletan sistem baznih veliina je: Sb, Ub,
fb.
Za bazne snage tipine vrednosti su: 1; 10; 50; 100; 1000 MVA. Obino se snaga od 100 MVA koristi kao bazna za
naponski nivo od 220 kV poto je prirodna snaga bliska toj vrednosti:
U 2 220 2
Pnat = = 120 MVA
Zc 400
U gornjem izrazu sa Zc je oznaena karakteristina impedansa koja za 220 kV vodove (konstrukcija sa jednim
provodnikom po fazi) iznosi oko 400 .
Inenjerski je logino da se kao praktino pravilo pri uvoenju baznih snaga uzme orijentacija prema prirodnim snagama
pojedinih vodova na odreenim naponskim nivoima.
Glavna prednost korienja jedininog sistema u analizi EES ispoljava se onda kada sistem sadri vie transformatora.
Prorauni sa impedansama u apsolutnom sistemu zahtevali bi svoenja impedansi na razliite naponske nivoe (korienjem
kvadrata prenosnih odnosa), sve dok svaka pojedinana impedansa ne bi bila svedena na zajedniki naponski nivo. Za
izraunavanje struja na razliitim naponskim nivoima mora se naknadno vriti preraunavanje sa recipronim vrednostima
prenosnih odnosa. U jedininom sistemu, vrednosti impedansi su iste na obema stranama dvonamotajnih transformatora, pod
uslovom da su bazne vrednosti pravilno odabrane, u skladu sa preslikavanjem kroz transformator. Bazna vrednost napona na
sekundarnoj strani jednaka je baznoj vrednosti napona na primarnoj strani pomnoenoj sa prenosnim odnosom transformatora.
Slino je i za impedanse bilo kojih elemenata u sistemu koje se jednostavno mogu inkorporirati u impedanse primara i sekundara
transformatora (produeni primar, odnosno sekundar). Naravno, bazna vrednost za snage je ista na obe strane dvonamotajnog
transformatora. U ovakvim okolnostima transformator se moe posmatrati kao neka redna impedansa u kolu a svoenja napona i
struja jednostavno nisu tada od interesa. Naravno, konano preraunavanje u apsolutni sistem jedinica je neophodno za zavrna,
realna fizika sagledavanja.
4.4. Prorauni pada napona
Kvalitet isporuene energije usko je vezan za kvalitet napona i uestanosti. Napon je fizika veliina sa lokalnim
karakteristikama, dok se kvalitet uestanosti globalno reava na sistemskom nivou. Analiza kvaliteta uestanosti je van domena
ovoga kursa. Jedan od pokazatelja kvaliteta napona je pad napona, uobiajen inenjerski termin koji oznaava razliku modula
napona u posmatranoj taki (radna vrednost napona obeleena je sa U u narednim relacijama), prema nekoj referentnoj vrednosti
(najee nominalnom naponu). Pad napona se moe interpretirati kao apsolutni pad napona (brojitelj u relaciji (4.13)), kao
relativna vrednost pada napona, relacija (4.13), ili kao procentualna vrednost pada napona, relacija (4.14):
U Un
U = (4.13)
Un
U U n
U (% ) = 100 (4.14)
Un
Dakle, relacija (4.13) predstavlja relativni pad (odstupanje) napona, poto je u brojitelju dat apsolutni pad napona, dok je
u relaciji (4.14) predstavljen procentualni pad napona.
Proraun pada napona na vodu pogodno je prikazati na ekvivalentnoj -emi voda, na ijem je prijemnom kraju vezana
neka potronja, modelovana impedansom Zp. U otonoj grani se, po pravilu, zanemaruje konduktansa G ija je priroda uslovljena
pojavom korone i strujama odvoda koje teku po povrini izolatora usled nesavrenosti izolacije. Ova ema prikazana je na sl. 4.6,
na kojoj je:
1- predajni kraj
2- prijemni kraj voda, odnosno nekog drugog elementa u EES-u modelovanog -emom.

1 I 1 Z=R+jX I 2 2

1 2
I1 I2
U1 U2 ZP
Y B Y B
= j = j
2 2 2 2
Sl. 4.6 Ekvivalentna -ema voda sa zanemarenom konduktansom
Im
U1 D

ZI2 XI2
I 2a A
U2 C Re

I 2r RI2
I2 B
Sl. 4.7 Fazorski dijagram napona na -zamenskoj emi voda
Na sl. 4.7 prikazan je fazorski dijagram napona koji predstavlja preciznu sliku naponskih prilika na ekvivalentnoj emi.
Na ovom dijagramu oznake imaju sledee znaenje:
AC - poduna komponenta pada napona, U2 (projekcija AD na Re osu).
CD - poprena komponenta pada napona, U2 (projekcija AD na Im osu).
Osnovne relacije za emu na sl. 4.7 se piu prema Kirchoff-ovim pravilima:
U 1 = U 2 + Z I' 2 (4.15)
I' 2 = I 2 + U 2 (Y / 2 ) = I'1 (4.16)
I 1 = I'1 +U 1 Y / 2 (4.17)
U izrazu (4.15) figurie vektorska (fazorska) razlika napona koja se u inenjerskim primenama praktino ne
'
koristi. Ako se fazor napona U2 postavi u faznu osu, tj. U2=U2 0 i ako se struja I 2 (koja je induktivnog karaktera i tee kroz
impedansu Z) rastavi na aktivnu i reaktivnu komponentu:
I' 2 = I' 2 a jI' 2 r = I' 2 cos jI' 2 sin (4.18)
tada se dobija:
U 1 = U 2 + (R + jX )(I' 2 cos jI' 2 sin ) =

= U 2 + (RI' 2 cos + XI' 2 sin ) + j ( XI' 2 cos RI' 2 sin ) (4.19)
= U 2 + U 2 + jU 2
U prethodnom izrazu vektorska razlika napona predstavljena je sa svoje dve komponente, onom u fazi sa fazorom napona
U2 (podunom komponentom pada napona) i onom ortogonalnom na fazor napona U2 (poprenom komponentom pada napona).
Poto se fazor napona na poetku voda moe prikazati preko modula i argumenta:
U 1 = U 1 e j (4.20)
to se onda modul napona U1 moe pisati kao:
U1 = (U 2 + U 2 )2 + (U 2 )2 (4.21)
Ovakav nain predstavljanja vektorske razlike napona je uobiajen u praksi poto poprena komponenta pada napona, u
veini praktinih primera, veoma malo utie na ukupnu skalarnu promenu napona, zato jer je ortogonalna u odnosu na fazor
napona U2 i zato jer su ugaoni pomeraji izmeu fazora napona relativno mali uglovi.
Prethodne relacije mogue je izvesti i preko snaga, koje su invarijantne u odnosu na koordinatni sistem i veoma pogodne
u analizi trofaznih elektroenergetskih mrea. Na sl. 4.6 treba razlikovati veliine obeleene sa prim od onih bez takve oznake,
poto se ove druge razlikuju za deo snage (struje) koji uzima ili daje otona grana. U konkretnoj analizi aktivne snage se ne
razlikuju poto otona grana sadri samo susceptansu.
U narednim relacijama koriste se trofazne snage, raunski naponi i odgovarajue raunske struje. Prema definiciji
kompleksne snage, a vodei rauna o faznim stavovima fazora napona i struje (uz zadran induktivni karakter struje), ima se:
S '2 = U 2 I '2 = U 2 e j0 I 2' e ( j ) = U 2 I 2' e j

*
(4.22)
S 2' = S 2' e j = S 2' cos + jS 2' sin = P2' + jQ 2'
Imajui u vidu prethodne izraze, relacija koja povezuje fazore napona je sledeeg oblika:
S '*2 P2 jQ 2
U 1 = U 2 + Z I' 2 = U 2 + Z = U 2 + (R + jX ) (4.23)
U *2 U2
U relaciji (4.23) za izraunavanje kompleksnog pada napona iskoriena je konjugovana vrednost kompleksne snage,
tako da se konani izrazi mogu prikazati na sledei nain:
P2' R + Q2 X P' X Q2 R
U1 = U2 + + j 2 = U 2 + U 2 + jU 2 (4.24)
U2 U2
U relaciji (4.24) se podrazumeva da su zadate veliine (snage i napon) na kraju 2 a da je zadatak izraunavanje veliina
na kraju 1. Meutim, ako se poznaju veliine na kraju 1 (snage i napon) tada se fazor napona U2 rauna preko tih veliina prema
sledeoj formuli:
P1' R + Q1' X P' X Q1' R

U 2 = U1 j 1 (4.25)
U1 U1
U relaciji (4.24) poduna i poprena komponenta pada napona su odreene preko snaga i u takvom obliku se ovi izrazi u
praksi najvie upotrebljavaju. U relaciji (4.25) nainjena je pretpostavka da je fazor napona U1 po faznoj osi, tako da se o ovome
mora voditi rauna kod primene ove formule.
Ako se ima u vidu formalna definicija fazora raunskih (linijskih, meufaznih) veliina u analizi EES-a,
prema kojoj su ovi fazori istog faznog stava kao i odgovarajui fazori faznih veliina a moduli su im 3 puta vei, tada analogni
izrazi vae i za fazne napone, struje i snage. Naime, prelaskom relacije (4.24) na fazne veliine ima se:
3P2 f R + 3Q2 f X 3P2 f X 3Q2 f R

3U 1 f = 3U 2 f + +j (4.26)
3U 2 f 3U 2 f
U izrazu (4.26) R i X su po prirodi stvari veliine po fazi.

Iz relacije (4.24) izraz za podunu komponentu u optem sluaju, kad se zanemare razlike izmeu snaga obeleenih sa i
bez primpostaje:
P2 R + Q2 X P R + Q2 X
U 2 = U 2 % = 2 100 (4.27)
U2 U 22
Procentualna vrednost podune komponente pada napona iskazana je preko poreenja sa modulom napona na kraju voda.
Poduna komponenta je po pravilu bitno uticajnija na ukupni pad napona od poprene komponente zbog realnih odnosa
parametara i radnih veliina u prenosnim, a posebno u distributivnim mreama.
Mogue je zadatak postaviti i u formi hibridnog problema kad se poznaju snage na kraju 2 i napon na kraju 1, ili obrnuto.
Nalaenje radnog stanja u mrei je u tom sluaju neto sloenije.
Kod postavke hibridnog zadatka pretpostavlja se da je poznat napon na predajnom kraju voda 1 ( U 1 = U1e j0 ) i snaga na
kraju 2 ( S 2 = P2 + jQ 2 ). Zadatak se svodi na izraunavanje napona U2. Ilustracija zadatka je data na sl. 4.8:
1 Z=RV+jXV 2
I S2 = P2 + jQ2
U1 U2
Sl. 4.8 Ekvivalentna ema za ilustraciju hibridnog zadatka
Kod reavanja ovog zadatka polazi se od sledee veze na kraju 2:
S 2 = U 2 I * = P2 + jQ2 (4.28)
odakle se nalazi:
P2 jQ 2
I= (4.29)
U *2
S druge strane ima se:
U 1 = (R + jX )I + U 2 (4.30)
Zamenom (4.29) u (4.30) dobija se:
U1 =
(R + jX )(P2 jQ2 ) + U (4.31)
2
U *2
Ako se sada U2 predstavi preko svog realnog i imaginarnog dela:
U 2 = e 2 jf 2 , (4.32)
i fazor napona na kraju 1 postavi po faznoj osi, U 1 = U 1 e j 0 , to sledi:
U 1 (e 2 + jf 2 ) = (R + jX )(P2 jQ 2 ) + U 22 (4.33)
Izjednaavanjem realnih i imaginarnih delova u (4.33) nalazi se:
U 1 e 2 = P2 R + Q 2 X + e 22 + f 22 (4.34)
U 1 f 2 = P2 X Q 2 R (4.35)
Iz (4.35) se direktno izraunava imaginarni deo:
P2 X Q 2 R
f2 = (4.36)
U1
Realni deo se izraunava reavanjem kvadratne jednaine koja se dobije kada se (4.36) smeni u (4.34):
e22 U1e2 + f 22 + P2 R + Q2 X = 0 (4.37)
Reenja kvadratne jednaine (4.37) su:
U1 U (P X Q 2 R ) 2
2
e 2(1,2 ) = 1 2 (P2 R + Q 2 X ) (4.38)
2 2 U 12
Postavljeni zadatak nije jednoznano reiv zato to realna komponenta napona na kraju 2 ima dve vrednosti, za samo
jedan par vrednosti (P2, Q2), odnosno za jednu vrednost prividne snage na kraju 2. U konkretnim zadacima odabire se samo ono
reenje koje ima fizikog smisla.
U cilju pojednostavljenja analize karakteristinih situacija interesantno je postaviti pitanje kolika se najvea snaga P2
moe isporuiti potronji ako je Q2 = 0 i R = 0. Za napon U2 se tada dobija sledei izraz:
2
U P X
2
U P2 X
U 2 = 1 1 2 j U (4.39)
2 2 U1 1
Zavisnost U 2 = f (P2 ) je ilustrovana na sl. 4.9, sa pretpostavljenim modulom napona na kraju 1 konstantnim,
U 1 = const .
U2
U1 = const
U2 = U1
P2
Sl. 4.9 Zavisnost napona na prijemnom kraju od aktivne snage na tom kraju pri U 1 = const
Poto realni deo napona u izrazu (4.39) ne sme da sadri imaginarnu komponentu, to sledi da potkorena veliina mora da
bude pozitivna:
2 2
U P X
1 2 0 (4.40)
2 U1
Na osnovu izraza (4.40) zakljuuje se da je maksimalna snaga koja se moe predati potroakom podruju na kraju 2 pod
pretpostavljenim uslovima:
U12
P2max = (4.41a)
2X
Ako se analiza sprovede za Q2 = 0 i X = 0 dobie se da je maksimalna snaga:
U 12
P2max = (4.41b)
4R
Zakljuak je da se aktivna snaga dvostruko lake prenosi kroz reaktanse voda, nego kroz njegove aktivne otpornosti. Za
reaktivne snage se ima suprotan zakljuak. Imajui u vidu da na nadzemnim vodovima dominiraju reaktanse to sledi da se aktivna
snaga kroz njih osetno lake prenosi od reaktivne.
Ovde je interesantno ukazati na jo jednu mogunost predstavljanja naponskih prilika na vodovima. Naime, ako se
pretpostavi da je referentna vrednost napona modul napona na kraju 2 pri punom (maksimalnom) optereenju voda obeleen sa
U 2min (to je prirodno minimalan napon poto je teret na vodu tada najvei), i da je napon pri praznom hodu voda U 2max tada se
moe uvesti pojam regulacionog opsega napona na vodu, koji iskazan u procentima iznosi:
U 2max - U 2min
U reg % = 100 (4.42)
U 2min
Ako se napon na prijemnom kraju nadzemnog prenosnog voda tipino odrava unutar granica 5 % (u odnosu na
nazivni napon) tada se kae da regulaciji napona odgovara dijapazon od 10 % .
Poprena komponenta pada napona se, ta vie, esto moe i zanemariti. Naime, ako se prema relaciji (4.24) izvri
analiza opte formule za poprenu komponentu:
P2 X Q 2 R
U 2 = (4.43)
U2
tada se uoava da je razlika koja figurie u brojitelju od presudnog znaaja za njen iznos (oznaka prim je ponovo isputena s tim
to u konkretnom sluaju vai da je P2 = P2 i Q2 Q2). Procentualna vrednost poprene komponente pada napona je:
U 2 P X Q2 R
%= 2 100 (4.44)
U2 U 22
Iz (4.43) se vidi da je brojitelj blizak nuli ako su proizvodi tipa PX i QR bliski po vrednosti. Parametri R i X su tipino
veoma bliski kod 35 kV nadzemnih vodova (podune vrednosti aktivne otpornosti i reaktanse su negde oko 0,36 /km) i ako se
takvim dalekovodom prenosi aktivna snaga bliska reaktivnoj (tada je faktor snage jako nepovoljan i iznosi 0.707), tada se stiu
uslovi da je poprena komponenta zaista bliska nuli. Ostale praktine situacije su neto drugaije. U tipinim prenosnim mreama
P treba da dominira nad Q (ili su P i Q u najnepovoljnijim okolnostima istog reda veliine), pa poto X dominira nad R, to u
prenosnim mreama sabirak P2X dominira nad Q2R ( P2X >> Q2R ). Iz tih razloga poprenu komponentu treba proveriti u ovim
mreama. S druge strane ugaoni pomeraj napona, odnosno njegov tangens, se moe u ovim mreama proceniti jednostavno preko
uproene formule:
P2 X P X
tg / U2 = 2 2 (4.45)
U2 U2
i poto se radi o malim uglovima umesto tg moe se procenjivati odmah vrednost ugla u stepenima. Naravno, za vrlo duge
dalekovode ovo nije validno i kod njih se mora izvriti egzaktan proraun da bi se naao korektan ugaoni pomeraj izmeu fazora
napona.
U distributivnim (srednjenaponskim i niskonaponskim) mreama P treba da dominira nad Q, pa poto R postaje vee od
X, poev od 10 kV pa na nie, proizvodi PX i QR postaju opet bliski, i zato se poprena komponenta u ovim mreama sa pravom
zanemaruje.
Relacija (4.45) moe korisno posluiti i za uoavanje jedne ire zakonomernosti u EES-ima. Naime, vidi se da je ugaoni
pomeraj sa aspekta radnih veliina uglavnom uslovljen aktivnim snagama tako da se zakljuuje da su uglovi i aktivne snage
meusobno spregnuti u velikoj meri, dok se na drugoj strani imaju spregnuti moduli napona i reaktivne snage. Prvi par radnih
veliina ini prvu regulacionu konturu {P,} i pokazuje se da je ona gotovo nezavisna od druge regulacione konture {Q,U}.
Interesantno je ukazati na odnose parametara R i X u mreama viih napona:
R:X 1:2 za 110 kV
R:X 1:4 za 220 kV
R:X 1:11 za 400 kV.
U prenosnim mreama (npr. za mreu 400 kV) je tipino P > Q, pa npr. za P = 2Q (cos = 0,894), zbog
odnosa R:X = 1:11, u izrazu za podunu komponentu U2, dominira drugi sabirak Q2X nad P2R oko 5 puta, odnosno priblino se
ima:
Q2 X
U 2 rel (4.46)
U 22
Zakljuak dobijen formulom (4.46) se potvruje kod prenosnih mrea i preko analize promene podune komponente
pada napona usled promene tokova aktivnih i reaktivnih snaga. Treba ukazati da su tokovi aktivnih snaga uglavnom nepromenljivi
za specificirane zahteve potroaa (modelovane impedansom na sl. 4.6). Iz tih razloga promene podune komponente (pa onda i
ukupnog pada napona) su realno mogue samo sa promenama reaktivnih tokova, formula (4.46). Ovaj zakljuak je validan kako
za prenosne tako i za distributivne mree i ima ire praktine implikacije.
Formula (4.46) se moe primenjivati za razne procene i na niim naponskim nivoima. Meutim, uvek je vano proveriti
iznos greke koja se tada ini.
4.5. Prorauni gubitaka snage i energije

Veoma znaajan segment u analizi EES predstavlja deo analize koji se odnosi na proraune gubitaka snage i energije. Za
proraune gubitaka aktivne snage (re je o omskim gubicima ili o gubicima usled Joule-ovog efekta) polazi se od osnovne veze
kojom se gubici aktivne snage raunaju kao:
P gub = RI 2 (4.47)
Sa Pgub su oznaeni trofazni gubici koji su prirodno od najveeg interesa u trofaznim mreama. U takvim okolnostima,
poto je R parametar po fazi, onda I mora biti raunska (linijska) struja.
Prethodna relacija se obino iskazuje preko snaga, koje su principijelne nepoznate u elektroenergetskim mreama, tako
da se ima:
P2 + Q2
P gub = R (4.48)
U2
U (4.48) P i Q su trofazne snage a U je meufazni (linijski) napon pri nekom radnom stanju kojim je odreena radna
taka sistema.
Na potpuno analogan nain odreuju se gubici reaktivne snage, Qgub:
Q gub = XI 2 (4.49)
Sa Qgub su ponovo oznaeni trofazni gubici pa poto je X parametar po fazi, onda I mora biti meufazna (linijska) struja.
Relacija (4.49) se takoe obino iskazuje preko snaga tako da se dobija:
P2 + Q2
Q gub = X (4.50)
U2
U (4.50) P i Q su ponovo trofazne snage, a U je meufazni (linijski) napon.

U principu se gubici snage mogu raunati prema prethodnim formulama za svako karakteristino radno stanje. Zadatak se
u jednostavnim emama reava kolskom logikom - postupnim proraunima po pojedinim granama voda, transformatora ili nekog
drugog elementa sistema. Meutim, u sloenim mreama neophodno je startovati raunarski program za proraun tokova snaga i
naponskih prilika koji u svojoj zavrnoj fazi rauna i gubitke za poznate tokove snaga po granama i za poznate module napona po
svim sabirnicama mree. Prelazak na izraunavanje gubitaka energije je iznenaujue sloen. Naime, u principu bi za sva stanja
trebalo startovati program za tokove snaga i zatim gubitke snage mnoiti sa trajanjem tih stanja zarad izraunavanja gubitaka
energije. Tipian zadatak u sistemu je proraun godinjih gubitaka energije. Ako se poe od pretpostavke da je karakteristino
stanje odreeno trajanjem jednog sata, onda se unutar jedne godine (od 365 dana) ima 8760 karakteristinih satnih stanja. To dalje
znai da bi proraun tokova snaga morao da se izvri 8760 puta i da se zatim izvri sumiranje svih gubitaka u cilju prorauna
godinjih gubitaka energije. Oevidno je da je ovo zahtevan posao i za najmonije raunare, kad su u pitanju sloene mree sa
nekoliko stotina vorova, i zato se u jednostavnijem pristupu pribegava aproksimativnoj proceni gubitaka energije. Ona se moe
uraditi na sledei nain.
Gubici aktivne energije, na vremenskom intervalu T (koji moe da bude godina, sedmica, dan, ili bilo koji drugi period),
se mogu prikazati na sledei nain:
T T T
S (t )
2 T
W g = P(t )dt =R I 2 (t ) dt = R S (t ) dt
R
dt 2
(4.51)
0 0 0U
2
(t ) U n2 0
U (4.51) gubici energije se raunaju preko integraljenja vremenske zavisnosti aktivne snage, odnosno preko integraljenja
zavisnosti kvadrata efektivne vrednosti struje sa vremenom (ovde se podrazumeva da nije re o zavisnosti trenutne vrednosti
struje od vremena, ve o zavisnosti od vremenske koordinate koja se prostire na celu godinu i kroz koju se manifestuju dnevne i
sezonske varijacije optereenja). U poslednjoj modifikaciji u relaciji (4.51) uinjena je pretpostavka da je radni napon tokom
posmatranog perioda manje vie konstantan i blizak nominalnoj vrednosti napona. U praksi su odstupanja od ove pretpostavke u
granicama do 5% i za proraune gubitaka energije ova se pretpostavka moe smatrati u inenjerskom smislu korektnom. Zadatak
se, dakle, svodi na poznavanje zavisnosti kvadrata prividne snage od vremena, odnosno ponovo na potrebu za poznavanjem
dijagrama optereenja. Ova zavisnost se kao hronoloki dijagram optereenja u sistemu poznaje samo u karakteristinim takama
opremljenim za merenje i registrovanje ovih informacija. Pretpostavlja se da je hronoloki dijagram, kao onaj na sl. 3.1, na
godinjem nivou poznat i da je na osnovu njega generisan ureeni dijagram optereenja prema logici slaganja optereenja
(prividne snage) u opadajui niz. Ovaj hronoloki dijagram je korisno normalizovati, odnosno podeliti sve ordinate sa
maksimalnom vrednou prividne snage na godinjem horizontu, Smax. Razlog za normalizaciju (uvoenje jedininog sistema na
specifian nain) se jasno uoava kad se razmotri grafik S2 = f(t), koji je u osnovi merodavan za proraune gubitaka energije.
Zavisnost S = f(t) i zavisnost S2 = f(t) u normalizovanoj formi su prikazane na sl. 4.10.
Povrina ispod krive koja odgovara kvadratu prividne snage je srazmerna ukupnim gubicima energije u vremenskom
intervalu T. Ova povrina je osetno manja od povrine ispod krive S(t). Razlog za smanjenje ove povrine upravo se vidi sa
normalizovanog dijagrama. Naime ako se normalizovana vrednost prividne snage od 0,5 kvadrira dobija se vrednost od 0,25 i u
toj srazmeri je povrina smanjena. Na taj nain normalizacija postaje od oevidne koristi u ovom razmatranju.
S (t) S2 (t)
[r.j.]
1
S (t)
S2 (t)
Tm T t
Sl. 4.10 Ureeni normalizovani dijagrami prividne snage i kvadrata prividne snage
S druge strane ovi gubici energije mogu se logikom jednakosti povrina izraunati i preko konstantnog optereenja koje
odgovara maksimumu prividne snage u sistemu ali koje traje osetno manji broj asova u poreenju sa celim intervalom, dakle
asova (to je povrina pravougaonika na sl. 4.10 ija je apscisa a ordinata maksimum kvadrata prividne snage). Ovi ekvivalentni
gubici energije su dakle:
R 2
gub
Wekv = Smax (4.52)
U n2
Izjednaavanjem izraza (4.51) i (4.52) dobija se:
T
S (t ) dt
R R
2
S max = 2
(4.53a)
U n2 U n2 0
to konano daje definicioni izraz:
T
S (t ) dt
2
= 0
2
(4.53b)
Smax
Saglasno prethodnoj definiciji vidi se da je uveden pojam ekvivalentnog vremena trajanja maksimalnih gubitaka , ili
kratko vreme gubitaka. Kako je ve naglaeno ovo vreme se najee vezuje za godinji period pa se govori o ekvivalentnom
vremenu trajanja godinjih gubitaka. To je uslovno vreme za koje kroz element sistema protie maksimalna struja,
odnosno maksimalna prividna snaga, koja prouzrokuje iste godinje gubitke energije kao i promenljiva struja (prividna snaga)
koja se menja po stvarnom godinjem dijagramu optereenja na posmatranom elementu sitema. U skladu sa prethodnim
rezonovanjem egzaktnija definicija bi se imala u sluaju kad se umesto sa prividnim snagama operie sa strujama jer se, u takvim
uslovima, ne mora uvoditi pretpostavka o konstantnosti napona. Prema tome, sasvim egzaktno bi se imalo:
T
I (t ) dt
2
= 0
2
(4.54)
I max
Saglasno prethodnom, primenom poznatog vremena trajanja maksimalnih gubitaka godinji gubici energije se raunaju
kao:
W gub = Pmax
gub
(4.55)
gub
U (4.55) sa Pmax su oznaeni maksimalni gubici snage na godinjem nivou koji se raunaju prema (4.48) za radno stanje
koje odgovara vrnom satu u godini (maksimalno optereenje sistema). Glavna tekoa u primeni jednostavne formule (4.55)
svodi se na injenicu da dijagrami optereenja (odnosno, dijagrami promena kvadrata optereenja) nisu poznati. Zato se
ekvivalentno vreme trajanja maksimalnih gubitaka odreuje u inenjerskim raunima na drugaiji nain, korienjem empirijskih
formula u kojima se nalazi preko drugih pokazatelja koji se u sistemu poznaju sa veom izvesnou. Tipino se to radi preko
ekvivalentnog vremena trajanja maksimalnog optereenja Te , koje se rauna prema (3.3). U literaturi se za sluaj godinjeg
dijagrama obino koristi sledea veza:
Te2
= aTe + b (4.56)
8760
U (4.56) zbir konstanti a i b jednak je jedinici i obino se za prilike u naem sistemu uzima da je a = 0,83 i b = 0,17. Ove
numerike vrednosti zavise i od prosenih vrednosti faktora snage i zato se za svaki sistem paljivo moraju analizirati. Pored
formule (4.56) za izraunavanje ekvivalentnog vremena trajanja gubitaka na godinjem horizontu od 8760 h moe se koristiti i
sledea empirijska formula:
2
T
= 8760 0 ,124+ e (4.57)
10000
Primenu ovih formula odlikuje jednostavnost u korienju i minimalan skup zahtevanih ulaznih podataka. U analizi se
zavisnost ekvivalentnog vremena trajanja maksimalnih gubitaka moe interpretirati i preko grafika u kojima se kao apscisa
pojavljuje ekvivalentno vreme trajanja maksimalnog optereenja, a kao parametar se javlja prosean faktor optereenja (cos ).
Ima pristupa i deterministikog tipa kad se simulacijom pokriva veliki skup dijagrama optereenja, a zatim se regresionom
analizom nalaze analitike zavisnosti.
Umesto da se analitiki operie sa ekvivalentnim vremenom trajanja gubitaka moe se raditi i sa srednjom kvadratnom
strujom koja je, uslovno, vremenski nepromenljiva struja koja u elementu sistema na razmatranom vremenskom periodu (npr.
godina) stvara gubitke energije identine stvarnim godinjim gubicima energije koje stvara promenljiva struja koja reprezentuje
stvarni godinji dijagram optereenja elementa sistema. Ako se srednja kvadratna struja obelei sa Isk tada se ima (za T = 8760 h):
8760
1 I 2 (t ) dt
8760 0
I sk = (4.58)
Poreenjem (4.54) i (4.58) jednostavno se uspostavlja veza izmeu vremena trajanja maksimalnih gubitaka i srednje
kvadratne struje Isk:
I sk = I max (4.59)
8760
U mnogim praktinim situacijama moe se smatrati da je cos const, pa je onda i odgovarajui tg const . Poto
vai:
tg = P (4.60)
Q
to se zamenom u (4.54) dobija:

2
T
2
1+ P P (t ) dt
Q
0
= (4.61)
2
Pmax + Q max
2
Izraz (4.61) se moe i dalje pojednostaviti ako se pretpostavi da je optereenje isto aktivno po svojoj prirodi (termiki
ureaji). Tada se ima Q = 0, odnosno cos = 1, tako da se uproeno dobija:
T
P (t )dt
= 1 2
(4.62)
2
Pmax 0
U formuli (4.62) ekvivalentno vreme trajanja gubitaka je iskazano samo preko aktivnog optereenja.
Imajui u vidu nain na koji je faktor optereenja m definisan, prema (3.2), za dnevni dijagram optereenja, sada se lako
prelazi na analognu definiciju za godinji dijagram optereenja:
W god Psrgod
m= god
= god
(4.63)
8760 Pmax Pmax
U analizi se ponekad kod prouavanja dijagrama optereenja proizvodnih jedinica, (npr. termoagregata) uvodi i faktor
oblika mf (form faktor). Faktor oblika se definie kao kolinik efektivne i srednje vrednosti, odnosno kao:
T
P (t )dt
1 2
Pef T 0
mf = = T
(4.64)
Psr 1 P(t )dt
T 0
Faktor oblika se moe izraunati i na drugaiji nain za sluaj kad su poznate vrednosti faktora optereenja m na
vremenskom intervalu T i vrednost ekvivalentnog vremena trajanja gubitaka na istom tom vremenskom intervalu. Ovakav
pristup se pokazuje vrlo korisnim u nekim primenama.
Uvrtavanjem izraza (4.62) i (4.63) u (4.64) konano se dobija:
T
1
p (t ) dt = mP
1 1 1 1
mf = 2
Pmax
2
= (4.65)
Psr T 0 max T m T
Na osnovu izraza (4.65) se vidi da, za pogon sa cos 1, faktor oblika moe da se proceni veoma jednostavno preko
prethodno naenih pokazatelja koji opisuju dijagram optereenja.
4.6. Analiza osnovnih sprega u trofaznim sistemima

Analiza EES u osnovi moe da se bazira na proraunima jednofaznih modela ili trofaznih modela. Za trofazne simetrine
sisteme pristup baziran na jednofaznim proraunima je i laki i elegantniji. Vano je istai da se nesimetrina radna stanja moraju
trofazno prouavati i tretirati i da se u takvim okolnostima ne moe pribei pojednostavljenoj jednofaznoj predstavi. Predmet
narednog razmatranja je uvoenje sprege zvezda i sprege trougao u analizu i pojanjenje osnovnih veza izmeu relevantnih
fizikih veliina kod tih sprega.
Kao to je ve nekoliko puta naglaeno savremeni EES-i su uglavnom naizmenini, trofazno koncipirani sistemi. Ovakav
trofazni koncept predstavlja minimalan broj faza za koji se prednosti viefaznog prenosa mogu ostvariti. Poto se u trofaznoj
varijanti i izvori i prijemnici mogu vezivati u zvezdu ili u trougao, to su u osnovi mogue razliite kombinacije. Od posebnog
interesa su situacije sa spregom i izvora i prijemnika u zvezdu, (sl. 4.11), i situacije sa spregom izvora u zvezdu a sa spregom
prijemnika u trougao, sl. 4.12.
Kod situacije kao na sl. 4.11 oevidno je da su i na izvornoj i na prijemnoj strani (obe strane su spregnute u zvezdu) fazne
vrednosti struja jednake linijskim (meufaznim) vrednostima struja, dok su linijske (meufazne) vrednosti napona 3 puta vee
od faznih vrednosti napona. Obeleavanje linijskih veliina najjednostavnije je preko korienja dvostrukih indeksa, kao to je to
uraeno na prethodnim slikama. Kod sprege u zvezdu zajednika taka se naziva zvezdite, odnosno neutralna taka, i kod
uravnoteenih trofaznih sistema ona je na potencijalu nula. Skup fazora Uab , Ubc i Uca ini skup fazora linijskih napona i oni imaju
i module i fazne stavove razliite od faznih napona. S druge strane moe se uvesti skup fazora Uan , Ubn i Ucn kao skup fazora
faznih napona. Samo zbog kraeg pisanja i samo u ovom delu knjige (deo 4.6) drugi indeks u obeleavanju faznih napona bie
isputen tako da se poslednji skup jednostavno pie kao Ua , Ub i Uc. Inae u principu e fazni naponi biti obeleavani posebnim
indeksom '' f '', odnosno oznakom Uf. Fazori linijskih napona po formalnoj logici koja se koristi u teoriji kola su dakle:
U ab = U a U b (4.66a)
U bc = U b U c (4.66b)
U ca = U c U a (4.66c)
a a Uca
Uc
Ia Uab
+
Uan Z
Ua f.o.
n Z Z
+ +
c Ucn Ubn c
Ub
b Ib b
Ic Ubc
Sl. 4.11 Trofazni koncept sa spregom izvora u zvezdu i spregom prijemnika u zvezdu
sa odgovarajuim fazorskim dijagramom
Za fazore faznih napona se dalje jednostavno ima:
0
U a = U e j0 (4.67a)
0
U b = U e -j120 (4.67b)
0
U c = U e j120 (4.67c)
U prethodnim relacijama sa U je obeleena efektivna vrednost (modul) fazora faznog napona. Oevidno je da se za
fazore linijskih napona formalno ima:
0
U ab = 3U e j 30 (4.68a)
0
U bc = 3U e -j 90 (4.68b)
j150 0
U ca = 3U e (4.68c)
a a
Iaa
+ Iab
Uan Ia
Z Z
Ic Ib
n Ica
+ + Ibc
c Ucn Ubn c
b Ibb b Z
Icc
Icc
Ica
Iab f.o.
Iac Iaa
Ibb
Sl. 4.12 Trofazni koncept sa spregom izvora u zvezdu i spregom prijemnika u trougao sa
odgovarajuim fazorskim dijagramom
Relacije (4.68) pokazuju da fazori raunskih (linijskih) napona formiraju trofazni uravnoteeni sistem sa
modulima 3 puta veim od modula faznih napona. Jo jednom je vano ukazati da fazni stavovi linijskih veliina nisu u analizi
EES od posebnog interesa i zato se (umesto prethodno uvedenih fazora linijskih veliina kao u teoriji kola) definiu fazori
raunskih veliina koji su u fazi sa fazorima faznih veliina, ali sa modulima uveanim za 3 puta.
Struja koja tee od take a ka taki a (linijska struja) jednaka je struji koja tee od n ka a (fazna struja), odnosno jednaka
je unutranjoj struji izvora spregnutog u zvezdu. Analogno vai i za preostale dve faze b i c.
Kod situacije kao na sl. 4.12 oevidno je da su na prijemnoj strani fazne vrednosti napona jednake linijskim
(meufaznim) vrednostima napona, dok su linijske (meufazne) vrednosti struja 3 puta vee od faznih vrednosti struja. Fazori
linijskih struja za spregu u trougao nalaze se primenom I Kirchhof-ovog zakona za take a, b i c na sl. 4.12 odakle se dobija:
I aa' = I a' b' I c' a' (4.69a)

I bb' = I b' c' I a' b' (4.69b)
I cc' = I c' a' I b' c' (4.69c)
Kako fazne struje ine sledei sistem:
0
I a ' b' = I e j 0 (4.70a)
-j120 0
I b' c ' = I e (4.70b)
0
I c' a' = I e j120 , (4.70c)
to je oevidno da se za fazore linijskih struja formalno ima:
0
I aa' = 3 I e -j 30 (4.71a)
0
I bb' = 3 I e -j150 (4.71b)
0
I cc' = 3 I e j 90 . (4.71c)
U prethodnim relacijama sa I je obeleena efektivna vrednost (modul) fazora fazne struje. Relacije (4.71) su ilustrovane
na sl. 4.12 i pokazuju da fazori linijskih struja formiraju trofazni uravnoteeni sistem sa modulima 3 puta veim od modula
faznih struja kod sprege prijemnika u trougao. Kao i u prethodnim sluajevima fazni stavovi linijskih veliina nisu u analizi EES
od posebnog interesa.
U analizi EES esto se koriste transformacije tipa zvezda trougao (ili transformacije u suprotnom smeru) i zato je od
interesa pokazati osnovni koncept. Ako se poe od sl. 4.13 tada se za poznata tri (i samo tri) kraja u nekom kolu sa tri impedanse
spregnute u zvezdu moe nai ekvivalent sa tri impedanse spregnute u trougao bez promene stanja u preostalom delu kola. Ovo
vai za linearna kola. Pokazuje se da vai i obrnuta logika pri transformaciji trougao - zvezda. Dokaz je jednostavan poto se
raunaju impedanse za tri para krajeva u obema konfiguracijama i zatim se izjednaavaju. Ovim se dobijaju tri jednaine sa tri
nepoznate.
1 1
Z1
Z31 Z12
Z3 Z2
3 2 3 2
Z23
Sl. 4.13 Transfiguracija zvezda trougao
Dakle, za poznate impedanse trougla pokazuje se da su impedanse ekvivalentne zvezde:
Z 12 Z 31
Z1 = (4.72a)
Z 12 + Z 23 + Z 31
Prethodna formula moe se generalizovati na sledei nain:

proizvod impedansi trougla za posmatrani kraj
Z zvezde = (4.72b)
zbir svih impedansi u trouglu
Za sluaj poznatih impedansi zvezde se ima:
Z1Z 2 Z1Z 2 + Z 2 Z 3 + Z 3 Z1
Z 12 = Z 1 + Z 2 + = (4.73a)
Z3 Z3
Prethodna formula moe se generalizovati na sledei nain:
suma proizvoda parova impedansi zvezde

Z trougla = (4.73b)
impedansa nasuprot posmatrana dva kraja
Ako su sve tri impedanse meusobno jednake tada, naravno, vai:
Z trougla
Z zvezde = (4.73c)
3
Ove formule vae i za impedanse date u jedininom sistemu. Primena ovih formula esto vodi pojednostavljenju sloenih
ema. Pri tome treba posebnu panju obratiti na raspodele faznih i linijskih struja pri prelazu od jedne sprege na drugu.
4.7. Prorauni voda

Osnovne jednaine uvedene kod modelovanja voda su pokazale da one mogu da se primenjuju nezavisno od problema
koji se prouava. Tako se u principu jednaine telegrafiara mogu koristiti i za elektroenergetske i za telekomunikacione vodove.
Meutim, kod telekomunikacionih vodova same duine vodova su osetno vee od talasne duine voda dok je kod
elektroenergetskih vodova realna duina (tipino nekoliko stotina kilometara ili manje) svega deo talasne duine (koja iznosi 6000
km za 50 Hz). Kod telekomunikacionih vodova normalna radna stanja se odvijaju na visokim uestanostima i u cilju izbegavanja
deformacije talasa vod se praktino mora zatvoriti karakteristinom impedansom. Kod elektroenergetskih vodova optereenje na
kraju voda ne mora da bude blisko karakteristinoj impedansi i po pravilu je osetno manje. Ali, ako su visokonaponski prenosni
vodovi veoma dugaki (dui od 500 km) tada zatvaranje ovakvih vodova sa karakterisinom impedansom postaje imperativ.
Ekonominost i pouzdanost su zahtevi od primarnog interesa kod nadzemnih vodova i zato odgovarajue koncepcije
mrea kao i gubitke aktivne snage treba prilagoditi ovim zahtevima. Zarad poveanja prenosne moi dalekovoda i smanjenja
gubitaka treba ili prei na vii naponski nivo ili smanjiti karakteristinu impedansu (koristei npr. rednu kompenzaciju).
Prenosna mo dalekovoda je u optem sluaju ograniena sa jednim od sledea tri fenomena:
maksimalno dozvoljenim padom napona,
termikom granicom voda (trajno dozvoljenom strujom, odnosno gustinom struje) i
granicom stabilnosti.
Koji e od ova tri fenomena prvi biti ugroen zavisi od duine voda i radnog stanja na vodu. Po pravilu se pokazuje da je
za krae vodove termika granica najizraenija dok je za duge vodove granica stabilnosti ona granica do koje se prvo dostie.
4.7.1. Prazan hod voda

Ako je vod u praznom hodu tada se stavljanjem I2 = 0 u jednaine telegrafiara, formule (2.119) i (2.120), jednostavno
dobija:
U 2 x U 2 x
U (x) = e + e (4.74a)
2 2
U x U x
I (x) = 2 e 2 e (4.75a)
2Z C 2Z C
Daljim razvojem konstante prostiranja ima se:
U 2 x jx U 2 x jx
U (x) = e e + e e (4.74b)
2 2
U 2 x jx U 2 x jx
I (x) = e e e e (4.75b)
2Z C 2Z C
Sabirci u izrazima (4.74) i (4.75) sa pozitivnim eksponentima matematiki se predstavljaju sa logaritamskim
spiralama iji poluprenici rastu sa porastom prostorne koordinate x (spirale koje se odmatavaju), dok se sabirci sa negativnim
eksponentima predstavljaju sa logaritamskim spiralama koje smanjuju prenik sa porastom x. Iz tih razloga ovi dijagrami se
nazivaju spiralnim dijagramima i ilustrovani su samo za napon na sl. 4.14. Ovde je napon na prijemnom kraju izabran za
referentni sa faznim stavom 0. Uoava se da se pri uglu od 450 napon U dobija sabiranjem vektora 01 i 01. Ovaj napon (koji bi se
fiziki imao na realnom vodu sa stvarnom duinom od neto ispod 750 km) nije u fazi sa naponom na kraju voda. Vektor 01 je
odreen uglom od 450 i svojim modulom, a vektor 01 je odreen uglom od -450 i svojim manjim modulom. Prema tome, napon na
kraju voda kasni za naponom na poetku voda za ugao jednak elektrinoj ugaonoj duini voda x = x. Slino se generiu i sve
ostale take na spiralnom dijagramu napona, a spiralni dijagram struja se dobija analogno s tim da treba voditi rauna da se kod
njegovog formiranja vektori meusobno oduzimaju.
l
Za idealizovan vod, odnosno za vod bez gubitaka aktivne snage, vai: = j , odnosno Z C = Z C = , tako da se
c
prethodne jednaine u tom sluaju svode na:
U (x ) = U 2 cos(x ) (4.76a)
I (x ) = j (U 2 /Z C )sin(x ) (4.77a)
6 1
3
7
5
C3 C2 C1
C4 Co C8
4 4 0 8 8
C5
C6 C7
3
1
5 2 7
6
Sl. 4.14 Spiralni dijagrami napona
Naravno, stavljajui x = Lv dobijaju se veliine na predajnom kraju 1 (poto prostorna koordinata x raste od kraja ka
poetku voda):
U 1 = U 2 cosLv = U 2 cos (4.76b)
U U
I 1 = j 2 sinLv = j 2 sin (4.77b)
ZC ZC
U relacijama (4.76b) i (4.77b) uvedena je elektrina ugaona duina voda kao proizvod fazne konstante i duine voda,
= Lv, koja se izraava u stepenima ili radijanima. Za idealizovan dalekovod duine 100 km ova elektrina ugaona duina iznosi
60.
Iz izraza (4.76b) se vidi da su u bilo kojoj taki idealizovanog voda naponi meusobno u fazi. Posledica toga je da se
spiralni dijagram u ovom sluaju degenerie u realnu osu.
Kombinujui prethodne jednaine direktno se dobija:
cosx
U (x) = U 1 (4.78)
cos
U 1 sinx
I (x) = j (4.79)
Z C cos
Preko izraza (4.78) i (4.79) mogue je izvriti analizu rada voda u praznom hodu za proizvoljnu taku na
vodu. Prilikom ovih razmatranja obino se pretpostavlja da je napon na poetku voda po modulu konstantan. Uz takvu
pretpostavku, ako se kao primer uzme dalekovod duine 200 km, kod koga je elektrina ugaona duina 120, primenom prethodnih
relacija se napon na kraju 2 nalazi kao:
U1
U2 = = 1,0223U1 (4.80)
cos12 0
Oevidno je da se u praznom hodu ima pojava porasta napona u smeru proticanja struje. Razlog ovome je proticanje
kapacitivne struje (struje praznog hoda) kroz redne reaktanse. Ovaj fenomen je poznat kao Ferantijev efekat. Posebno se uoava
na slabo optereenim vodovima, i o njemu se vodi rauna kod dugakih vodova. U prethodnom primeru vidi se da je poveanje
napona na kraju 200 km dugakog voda svega 2,23%. Na slian nain se moe analizirati i porast struje praznog hoda (koja je
kapacitivna) sa duinom dalekovoda. Potrebno je ukazati da je ova struja svega mali deo struje pri veim optereenjima (npr. pri
reimu prenosa prirodne snage).
Treba uoiti da jedini parametar voda, osim duine voda, koji uplivie na rezultate analiza u praznom hodu je parametar
. Poto je on po prirodi stvari na nadzemnim vodovima manje vie konstantan, to se prethodni zakljuci mogu generalizovati.
Dakle, udvostruenje napona na prijemnom kraju idealizovanog voda u praznom hodu se ima za dalekovod dugaak 1000 km, za
koji je = 600. Odgovarajui grafik je predstavljen na sl. 4.15.
U prethodnim razmatranjima modul napona na predajnom kraju voda, (kraju 1), je bio konstantan. U praksi usled naglog
iskljuenja voda na prijemnom kraju (kraju 2), dolazi do porasta napona i na predajnom kraju i to zbog proticanja kapacitivne
struje kroz dominantno induktivne reaktanse. Ove reaktanse se nalaze fiziki ispred tog kraja i one reprezentuju obino generator i
transformator vezane za kraj 1.
Ulazna impedansa voda u praznom hodu nalazi se kao:
U
Z ul = (4.81)
I
gde su brojitelj i imenitelj napon i struja na ulazu u vod, respektivno. Za idealizovan vod se dobija:
U 2 cos
Z ul = = jZ C ctg (4.82)
jU 2 sin/Z C
Za realne vodove, duine do 1500 km, ova ulazna impedansa ima kapacitivni karakter posmatrano sa strane izvora.
Podrazumeva se da je izvor prikljuen na predajni kraj voda (kraj 1).
1 2
U, I
P2=0
Q2=0
x
U1=1,0 p.u.
x=0
2,5
2,0
1,5
U2/U1
1,0
0,5
0,0
0 200 400 600 800 1000 1200
l [km]
Sl. 4.15 Promena napona du idealizovanog voda u praznom hodu
Tabela 4.1 Odnosi modula napona za dalekovode razliitih duina u praznom hodu
Lv [km] 50 100 200 400 600 800 1000 1400
[] 3 6 12 24 36 48 60 84
U2 /U1 1,00013 1,0055 1,0223 1,094 1,236 1,494 2 9,56
4.7.2. Prenos prirodne snage

Reim prenosa prirodne snage ima se na vodu kada je vod na svom prijemnom kraju zatvoren karakteristinom
impedansom ZC, (sl. 4.16), odnosno talasnom impedansom koja je u sluaju idealizovanog voda isto realna. Ovaj reim
okarakterisan je vrlo jednostavnim relacijama koje povezuju napone i struje du voda. U cilju ilustracije osobina ovog reima
treba poi od predstave voda sa raspodeljenim parametrima. Jednaina koja na kraju 2 povezuje napon i struju je u ovom sluaju:
U2 = ZC I2 (4.83)
Uz uvaavanje relacije (4.83) i stavljajui x = Lv u izraze (2.120) i (2.121) raunaju se napon i struja na predajnom kraju
1 kao:
(
U 1 = U 2 ch Lv + sh Lv = U 2 e ) Lv
(4.84)
(
I 1 = I 2 ch Lv + sh Lv = I 2 e ) Lv
(4.85)
Ako se relacije (4.84) i (4.85) podele i uvai (4.83), tada se dobija:
U1 U 2
= = ZC (4.86)
I1 I2
Preureivanjem relacija (4.84) i (4.85) direktno se ima:
U2 I2 L
= =e v (4.87)
U1 I1
Jednaina (4.87) je kompleksna i predstavljajui kompleksne napone preko modula i argumenta:
U 1 = U 1e j1 (4.88a)
j2
U 2 = U 2e (4.88b)
i kompleksne struje na analogan nain:
I 1 = I1e j I 1 (4.89a)
j I 2
I 2 = I 2e (4.89b)
dobija se:
U 2 j (2 1 )
e = e Lv e jLv (4.90)
U1
odnosno:
U2 I2
= = e Lv (4.91)
U1 I1
i
1 2 = I 1 I 2 = Lv (4.92)
U relacijama (4.89) za oznaavanje faznog stava struja izbegnuta je oznaka , kao to je bilo uraeno u relaciji (4.8a), da
ne bi dolo do konfuzije sa oznakom faznog koeficijenta. Fiziko znaenje ovih jednaina grafiki je ilustrovano na sl. 4.17.
Ponovo se vrhovi fazora napona i struje, za realan vod sa gubicima, kreu po spirali (spiralni dijagram, sl. 4.17a), odnosno po
krugu za idealizovan vod bez gubitaka (sl. 4.17b).
1 2
I1 I2
r dx l dx
U1 g dx c dx U2 ZC
dx
Sl. 4.16 Vod predstavljen raspodeljenim parametrima i zatvoren karakteristinom impedansom ZC
I1

LV U1 U1
I1
LV LV
Ix

I2 Ux I2
U2 U2
a) b)
Sl. 4.17 Spiralni dijagram fazora napona i struje a) za realan vod u reimu prenosa prirodne snage, b) za idealizovan vod u reimu
prenosa prirodne snage
Sa spiralnog dijagrama realnog voda se vidi da su moduli napona i struje na kraju voda manji od modula na poetku
voda, jer je konstanta slabljenja > 0. Moduli napona kod idealizovanog voda se ne menjaju poto je konstanta slabljenja kod
njega = 0.
Sa sl. 4.17 se vidi da struja prednjai naponu u sluaju kad je vod na svom prijemnom kraju optereen iskljuivo
aktivnim optereenjem. Ovo je posledica injenice da je karakteristina impedansa voda slabo kapacitivna,.
Na osnovu optih formula analitiki se lako uspostavljaju zavisnosti napona u bilo kojoj taki na vodu od napona na
kraju voda ili od napona na poetku voda.
Kod realnih vodova prirodna snaga je kompleksna veliina koja je jednaka prirodnoj snazi na prijemnom kraju:
U 22
S 2 = U 2 I *2 =
= S nat (4.93)
Z *C
Prividna snaga u bilo kojoj drugoj taki x voda se lako preraunava preko koeficijenta slabljenja i iznosi:
U 22
S (x ) = U x I *x = e 2x = S nat e 2x (4.94)
Z *C
Takoe, treba konstatovati da je kod realnih vodova karakteristina impedansa tipino slabo kapacitivna, to znai da
struja du voda prednjai naponu za neki mali ugao .
Kod idealizovanih vodova vidi se da se moduli napona i struje ne menjaju du voda u reimu prenosa prirodne snage i da
su samo pomereni za ugao jednak elektrinoj ugaonoj duini voda. Isto tako je oevidno da su napon i struja u svakoj taki
idealizovanog voda u ovakvom reimu u fazi. Prividne snage u ovim okolnostima su aktivne i u svakoj taki su jednake i iznose:
U 12 U x2 U 22
S (x ) = S nat = Pnat = = = (4.95)
ZC ZC ZC
Prirodna snaga se u praksi definie preko nominalnog napona voda i iznosi:
U n2
Pnat = (4.96)
ZC
Kako je odnos napona i struje u bilo kojoj taki voda u reimu prenosa prirodne snage upravo jednak karakteristinoj
impedansi (u ovom sluaju to je i ulazna impedansa voda) to se za sluaj idealizovanog voda moe pisati:
U (x ) l L
= ZC = = (4.97)
I (x ) c C
U (4.97) sa L = lLv je oznaena ukupna induktivnost voda, a sa C = cLv ukupna kapacitivnost voda. Naravno, ukupni
parametri se nalaze mnoenjem podunih parametara sa duinom voda.
Proirujui izraz (4.97) da bi dobio dimenzije energije, dobija se :
LI (x )2 CU (x )2
= Welmagn = = Welstat (4.98)
2 2
Relacija (4.98) precizno odreuje prilike u vezi sa reaktivnim snagama (energijama) na idealizovanom vodu u reimu
prenosa prirodne snage. Vidi se da se ima jednakost reaktivne energije koju proizvode otone kapacitivnosti voda sa reaktivnom
energijom koju troe redne induktivnosti voda. Drugim reima, u ovom reimu vod sam sebe kompenzuje. Ako se ovaj vod
posmatra kao etverokrajnik to se efekti reaktivnih snaga spolja ne vide. Idealizovan vod se ponaa tako da na ulazu ima aktivnu
snagu jednaku prirodnoj, koja se nepromenjena pojavljuje i na izlazu voda. Realni vodovi u reimima rada bliskim prenosu
prirodne snage se vrlo malo razlikuju od ove date idealizovane slike.
U praksi vodovi nisu zatvoreni svojom karakteristinom (talasnom) impedansom. Umesto toga optereenje moe da
varira od dela prirodne snage za vreme perioda male potronje, do nekoliko puta veih optereenja za vreme velike potronje. Ove
pojave zavise i od duine voda kao i od eventualne kompenzacije reaktivnih snaga na vodu. Jo jednom je potrebno naglasiti da se
ova analiza odnosi na idealizovan vod, odnosno na vod bez gubitaka aktivne snage. Ako idealizovan vod nije zatvoren svojom
karakteristinom impedansom onda naponski profil nije ravan, tj. postoji neki pad napona du voda. To je ilustrovano na sl. 4.18
za sluaj voda duine Lv sa konstantnim modulom napona na predajnom kraju (kraj1). Ova slika je validna za vodove duge do
talasne duine.
Na sl. 4.18 je prikazano 5 krivih: kriva 1 predstavlja naponski profil voda u praznom hodu (relacija 4.76b), kriva 2
naponski profil u reimu prenosa polovine prirodne snage, kriva 3 naponski profil u reimu prenosa prirodne snage (modul
napona na idealizovanom vodu u reimu prenosa prirodne snage je konstantan), kriva 4 predstavlja naponski profil pri
optereenjima voda veim od prirodne snage (ovaj naponski profil je po prirodi stvari iznad profila koji odgovara kratkom spoju i
odreen je veliinom optereenja na vodu) i kriva 5 predstavlja naponski profil pri kratkom spoju na prijemnom kraju.
Ux
1
1. prazan hod voda
2
U1 2. prenos prirodne snage
3
3. prenos prirodne snage
4
4. jako optereen vod
5. reim kratkog spoja
5
x
x = LV x=0
kraj voda 1 kraj voda 2
(predajni kraj) (prijemni kraj)
Sl. 4.18 Profili napona du voda
4.7.3. Praktine mogunosti optereivanja voda

Polazei od prve od jednaina etverokrajnika, koja e ovde biti zbog preglednosti izlaganja ponovljena:
U 1 = AU 2 + B I 2 (4.99)
i reavajui (4.99) po izlaznoj struji dobija se:
U 1 AU 2
I2 = (4.100)
B
Parametri ekvivalentnog etverokrajnika bie predstavljeni preko modula i argumenta, odnosno ima se:
( )
A = cosh Lv = Ae j A
=D (4.101)
( )
B = Z C sinh Lv = Z e j Z (4.102)
U (4.101) ponovo je konstatovano da su parametri A i D jednaki. Za argument parametra A uzeta je oznaka A, a za

argument parametra B uzeta je oznaka Z zbog njegove povezanosti sa rednom impedansom. Za fazore napona usvojena je
standardna analitika predstava data relacijama (4.88). Pri tome se obino argument napona U2 (ugao 2) usvaja da je jednak nuli,
odnosno uzima se da je fazor napona na prijemnom kraju referentni fazor. Za argument napona U1 je onda dovoljno uzeti oznaku
samo (bez indeksa).
Ovakvim modelovanjem praktino se mogu analizirati svi radni reimi na nadzemnim vodovima gotovo svih duina.
Prividna snaga koja se ima na izlaznom (prijemnom) kraju je:
U e j ( Z ) AU 2 e j ( Z A )
S 2 = P2 + jQ 2 = U 2 I *2 = U 2 1 (4.103)
Z
Odnosno dobija se:
U 2U 1 j ( Z ) AU 22 j ( Z A )
S2 = e e (4.104)
Z Z
Prvi scenario od interesa za analizu je sluaj kad je prijemni kraj (kraj 2) pasivan. Aktivna i reaktivna snaga koju vod
tada na svom prijemnom kraju (kraju 2), predaje potroakom centru (grupi prijemnika) je:
AU 22
P2 = Re{S 2 } = cos( Z ) cos( Z A )
U1U 2
(4.105)
Z Z
AU 22
Q2 = Im{S 2 } = sin( Z ) sin( Z A )
U1U 2
(4.106)
Z Z
Teorijski maksimum aktivne snage koja se moe preneti (ili granica stabilnosti stacionarnog stanja ) ima se kada je =
Z:
U1U 2 AU 22
P2 max = cos( Z A ) (4.107)
Z Z
Imajui u vidu da je za idealizovan vod Z =900 i A =00 to se vidi da se zavisnost aktivne snage od ugla idealizovanog
voda (ugaona karakteristika aktivne snage) svodi na sinusoidu koja prolazi kroz koordinatni poetak, i koja je prikazana na sl.
4.19.
U1U2
Pmax =
Z'

Sl. 4.19 Zavisnost aktivne snage od ugla na idealizovanom vodu
Granica stabilnosti je uslovljena prirodom sistema sa aspekta njegovog statiki stabilnog rada. U sutini ne treba
dozvoliti da se prekorai ogranienje nametnuto granicom stabilnosti zbog ispadanja iz sinhronizma sinhronih generatora na
predajnom (ulaznom) kraju. O stabilnosti e biti vie rei u delu analize EES koji se bavi ovom problematikom. Ovakvim
konceptom kraj 1 je aktivni kraj voda (sa izvorima), a kraj 2 je pasivni kraj (sa potroaima), ili kako se to jo moe formulisati,
re je o radijalnom vodu na kome se snaga uvek prenosi samo u jednom smeru.
Drugi scenario od interesa je mogunost da se vod napaja sa oba kraja, dakle vod je sa aktivnim i predajnim i
prijemnim krajem, odnosno to je sluaj kad je napon podran sa obe strane sa izvorima (generatorski krajevi). U ovakvim
okolnostima snaga po vodu moe da tee u oba smera.
Umesto na etverokrajnicima ove analize je mogue interpretirati i preko jednaina injektiranja aktivnih i reaktivnih
snaga, na nain slian onom koji se koristi u proraunima tokova snaga. Ovde e se izloiti samo jedna varijanta ovih optih
jednaina u cilju da se detaljnije proui prenos snage vodom. Za poetak se pretpostavlja da se radi o kratkom vodu koji je za
modelovanje najjednostavniji. Primenjuje se koncept u kome se u monofaznim emama imaju raunski fazori napona i struja tako
da se kao posledica toga imaju trofazne snage. Polazi se od jednostavnog dvosabirnikog sistema, aktivnog na oba kraja,
prikazanog na sl. 4.20. Poto je zadatak da se proue pojave vezane za prenos snage vodom, to se onda izvori G1 i G2 mogu
zameniti sa idealnim naponskim generatorima. Vodovi se modeluju samo rednom impedansom, tako da je odgovarajua
ekvivalentna ema prikazana na sl. 4.21. Oznaka za impedansu nema indeks voda, jer u optem sluaju u tu impedansu mogu da
budu ukljueni i drugi elementi sistema (transformatori). Kompleksna snaga S12 je snaga koja se sa sabirnica 1 predaje vodom ka
sabirnicama 2. Slino se ima i za S21 koja predstavlja snagu koja se sa sabirnica 2 predaje vodom ka sabirnicama 1.
Analitiki se zadatak svodi na nalaenje zavisnosti ovih snaga u funkciji fazora napona i kompleksne impedanse. Kod
ovog drugog scenarija, zbog razloga optosti, nijedan od argumenata napona nee biti postavljen po faznoj osi. Razlika njihovih
argumenata je promenljiva od principijelnog znaaja. Ova razlika, odnosno ugao 12 = 1 - 2, se esto naziva i uglom snage.
Kompleksna snaga S12 je:
*
U U 2
*
U2 U U U2 UU
S 12 = U 1 I *1 = U 1 1 = 1 1 2 = 1 e j Z 1 2 e j Z e j12 (4.108)
* *
Z Z Z Z Z
Slino se nalazi:
U 22 j Z U 2U 1 j Z j12
S 21 = e e e (4.109)
Z Z
Snaga data izrazom (4.108) predstavlja snagu koja se sa predajnog kraja predaje vodu. Snaga koju prima kraj 2 je (- S21) i
ona je:
U 22 j Z U 2U 1 j Z j12
S 21 = e + e e (4.110)
Z Z
G1 G2
~ ~
SG1 SG2
SAB 1 SAB 2
SP1 SP2
Kratak vod
Sl. 4.20 Primer dvosabirnikog sistema, aktivnog na oba kraja, povezanog kratkim vodom
Z
1 2
+ +
S12 S21
U1 U2
n n
Sl. 4.21 Ekvivalentna ema dvosabirnikog sistema povezanog kratkim vodom, sa sl. 4. 20
Za konstantnu impedansu kompleksna snaga koja se prenosi vodom zavisi od modula napona U1 i U2 i od ugla 12. Sa
aspekta upravljanja ovim veliinama moduli napona su uplivisani sa regulacijom pobudne struje generatora vezanih na sabirnice 1
i 2, a ugao je odreen razlikom mehanikih snaga dovedenih na vratila generatora, odnosno razlikom uglova (odreenih
pozicijama) rotora. U cilju poveanja ovog ugla dovoljno je poveati dovedenu mehaniku snagu generatora 1 i smanjiti dovedenu
mehaniku snagu generatora 2. U normalnim radnim okolnostima moduli napona se menjaju u vrlo uskim granicama
(10%), dok se ugao moe osetnije menjati. Iz tih razloga prirodno je snage prikazati kao funkcije ugla sa modulima napona i
impedansama kao konstantama, pa se moe pisati:
j12
S 12 = c1 ce (4.111)
j12
S 21 = c 2 + ce (4.112)
gde se oevidno za kompleksne konstante c1, c2 i c imaju sledei izrazi:
U 12 j Z U2 UU
c1 = e ; c 2 = 2 e j Z ; c = 1 2 e j Z (4.113)
Z Z Z
Za razumevanje prenosa snage po vodu korisno je nacrtati zavisnosti (4.111) i (4.112) u kompleksnoj ravni (P;Q).
Analitiki se vidi da kompleksne veliine S12 i (-S21) opisuju krug u ovoj ravni kad se ugao 12 menja. Iz ovih razloga ovi
dijagrami se nazivaju krunim dijagramima snaga. Pri tome treba ukazati da se razlikuju kruni dijagrami na predajnom kraju
voda (S12) od krunih dijagrama na prijemnom kraju voda (-S21). Centar krugova S12 je u taki odreenoj vektorom c1 , dok je
centar krugova (-S21) u taki odreenoj vektorom c2. I jedan i drugi krug imaju isti prenik odreen sa c. Ako je 12 = 0 tada su u
kompleksnoj ravni vektori c1 i c2 kolinearni. Ovim su u stvari definisani svi elementi za crtanje krunog dijagrama prikazanog na
sl. 4.22.
jQ
U 12
c1 = e j Z
Z
U 1U 2
r=
Z
12 S12
12
-S12
U 22
c2 = e j Z
Z
Sl. 4.22 Kruni dijagrami snaga

Sa slike se uoava da se krugovi ne seku ako je U1U2 . Dalje se vidi da kako se ugao 12 poveava od nule do nekih
vrednosti, aktivne snage na predajnom i prijemnom kraju rastu. Pri tome je aktivna snaga na predajnom kraju vea za gubitke
aktivne snage na vodu od aktivne snage na prijemnom kraju. Sa krunog dijagrama se vidi da je maksimalna aktivna snaga na
prijemnom kraju ona koja se ima pri uglu 12 = Z. S druge strane, maksimum aktivne snage na predajnom kraju se ima pri uglu
12 =1800- Z. Ove granine aktivne snage zavise i od U1 ,U2 i Z. Kao to e biti naknadno pokazano videe se da neke jo
restriktivnije granice opredeljuju granine prenosne snage u stacionarnim stanjima.
Treba istai da je u praktinim analizama aktivna otpornost osetno nia od reaktanse (posebno na vodovima viih
naponskih nivoa), tako da se moe priblino uzeti da je Z jX. U ovakvim okolnostima nema gubitaka aktivne snage i aktivne
snage na predajnom i prijemnom kraju voda su meusobno jednake. Sada se iz (4.108) i (4.109) dobija:
U 1U 2
P12 = P21 = sin12 (4.114)
X
U 12 U 1U 2
Q12 = cos12 (4.115a)
X X
U 22 U 2U 1
Q 21 = cos12 (4.115b)
X X
U ovom sluaju granina prenosna mo je data sa U1U2/X. Ako se pokua prekoraiti ova granina prenosna snaga bie
izgubljen sinhronizam izmeu dva generatora, odnosno generatori ispadaju iz sinhronog takta i generiu snage razliitih
uestanosti to za posledicu ima prekomeran prenos snage i prekomerne struje na vodu koje zatita mora da prekine.
U cilju da se podigne granina prenosna mo, odnosno da se ojaa prenosna veza, mogu se ili podii moduli
napona U1 ili U2 ili smanjiti povezna reaktansa X. Reaktansa se moe smanjiti ili u fazi projektovanja (izbor konstruktivnih
parametara, odnosno prelazak na konstrukciju u snopu) ili putem redne kompenzacije.
U normalnim radnim stanjima u prenosnim mreama se ima da je U1 U2 , Z 90 i 12 je po pravilu do 100. U takvim
okolnostima ima se relativno dobro razdvajanje upravljanjem tokovima aktivnih i tokovima reaktivnih snaga. Tokovi aktivnih
snaga su uglavnom uslovljeni uglom 12, dok su tokovi reaktivnih snaga diktirani razlikom modula napona (U1 U2).
Od interesa je da se sada prvi scenario analizira ne preko etverokrajnika ve preko jednaina injektiranja. Prvi scenario
je bio sluaj kad je samo predajni kraj aktivan a prijemni kraj je pasivan. U osnovi je ovo primer radijalnog voda (est sluaj u
distributivnim mreama). Na prijemnom kraju nalazi se pasivna potronja i zadatak se moe formulisati kao problem nalaenja
promena modula napona na prijemnom kraju sa promenama potronje (optereenja). Pretpostavlja se da prijemni kraj nema
ugraene ni baterije kondenzatora koje bi pomogle odravanju modula napona na njemu. Za ilustraciju bie razmotren primer na
sl. 4.23. Nadalje se pretpostavlja da potronja vue izvesnu kompleksnu snagu pri konstantnom faktoru snage. Kompleksna snaga
potronje je sada:
S p = U 2 I * = U 2 e j 0 Ie j = U 2 I (cos + jsin) = Pp (1+ jtg) (4.116)
U (4.116) re je, kao i do sada, o trofaznoj snazi potronje, naponi i struje su raunske veliine, a jasno je da je fazor
napona na prijemnom kraju postavljen po faznoj osi, dok induktivno optereenje ini da struja kasni za naponom za ugao . U
cilju sagledavanja pojava vezanih za naponske probleme, zgodno je pretpostaviti da se sa variranjem optereenja tg potronje
uzima kao parametar. Korienjem relacija (4.113) i (4.115) dobija se:
U 1U 2
PP = P12 = sin 12 (4.117)
X
U 22 U 2U 1
Q P = Q 21 = + cos 12 (4.118)
X X
Korienjem identiteta sin 12 + cos 12=1 dobija se :

2 2
2
2
= U 2U 1 - PP2 .
2
PP tg + U 2 (4.119)
X
X
Preureivanjem se dobija kvadratna jednaina po U 22 :
U 24 + ( 2 Pp tgX - U 12 )U 22 + ( 1 + tg 2 )Pp2 X 2 = 0 (4.120)
Reenja ove jednaine su:
1
U2 U 4 2
U 22 = 1 - Pp tgX 1 - Pp X(Pp X + tgU 12 ) (4.121)
2 4
Z = jX
1 2
+ I
U1 U2
S12
-S12 = SP = PP + jQP
Sl. 4.23 Ekvivalentna ema prenosa snage radijalnim kratkim vodom
Primeuju se dvostruka reenja, odnosno injenica da jednoj vrednosti snage potronje Pp na prijemnom kraju odgovaraju
dve vrednosti kvadrata napona U 22 na tom kraju. Ova zavisnost je ilustrovana na sl. 4.24 na kojoj je kao parametar uzet cos
potronje. Uoava se da je induktivno optereenje povoljnije sa aspekta naponskih prilika na prijemnom kraju,
odnosno da su padovi napona u takvim okolnostima manji. Meutim, u svim situacijama postoji snaga pri kojoj napon dostie
svoju kritinu vrednost (vrhovi karakteristika) i iza ove snaga se ima pojava koja se naziva naponski slom ili naponski kolaps. Za
kapacitivna optereenja ove vrednosti kritinih napona se dostiu za optereenja koja su u granicama normalnih optereenja
vodova. O naponskoj stabilnosti bie vie rei u delu analize koji se bavi ovim fenomenom.
U22 cos = 0,95ind cos = 1 cos = 0,95cap
0 PP 1,2
Sl. 4.24 Zavisnost kvadrata napona U 22 od aktivne snage potronje PP sa parametrom cos potronje
4.7.4. Bilans snaga

Od interesa je takoe izvriti i analizu sa oba aktivna kraja, ali povezana dugim vodom. Odgovarajua ekvivalentna ema
primerena za ove proraune je -ema voda data na sl. 4.25. Ovakvim pristupom otvara se mogunost za uvoenje metode bilansa
snaga zarad prorauna tokova aktivnih i reaktivnih snaga po granama mree. I ovaj metod, kao i kruni dijagrami snaga, nisu od
velike pomoi u analizi sloenih mrea sa stotinama grana i vorova, ali su za jednostavne eme veoma primenljivi i gotovo
nezamenljivi za razumevanje fizike problema.
Radi nalaenja snage S12 treba uoiti da je ona zbir snage otone grane Sot (snage koju uzima otona admitansa) i snage
koja nastavlja da tee kroz rednu granu S'12. Ova snaga zavisi iskljuivo od razlike fazora napona i struje koja tee kroz rednu
impedansu, tako da se ima:
Y '* 2 U U Y '* 2 U 12 U 1U 2 j12

S 12 = U 1 + U 1 ( 1 ' 2 )* = U 1 + '* '* e (4.122)
2 Z 2 Z Z
Na slian nain se izraunava snaga na prijemnom kraju S21. Naime bilansiranjem snaga (primenom zakona o
konzervaciji snaga) uoava se da je ova snaga jednaka snazi koja dolazi iz take 2 umanjenoj za snagu potroenu na otonoj grani
(na polovini admitanse voda). Na taj nain se dobija:
Y '* 2 U 22 U 1U 2 - j12
S 21 = U 2 '* + '* e (4.123)
2 Z Z
Uoava se da se ove relacije razlikuju od relacija za kratak vod, relacije (4.108) i (4.110), samo za konstantan sabirak,
odreen otonom granom voda, koji u praktinim situacijama i nije od velikog uticaja. Kruni dijagrami snaga ostaju vrlo slini
onima na sl. 4.22, samo se centri krugova pomeraju. Poto je otona grana gotovo isto kapacitivnog karaktera to je pomeranje
centara krugova samo po vertikali, a tokovi aktivnih snaga ostaju gotovo nepromenjeni. Fizika slika je dakle slina onoj koja se
ima na kratkim vodovima samo treba oekivati mala numerika odstupanja.
Z
1 1 2 2
I1 S12 I2
+ +
U1 Y/2 Y/2 -S21 U2
S12
Sot
Sl. 4.25 Ekvivalentna ema za analizu prenosa snage dugim vodom

4.7.5. Ogranienja prenosnih mogunosti voda
Vodovi imaju tehnika ogranienja koja nameu granice za prenos snaga po vodu, odnosno (ne)mogunost isporuke
odreene snage na predajnom kraju voda. Od ovih ogranienja u praksi se razmatraju ogranienja nametnuta padom napona,
termikom granicom i granicom stabilnosti. Ogranienje nametnuto padom napona je diktirano doputenim padovima napona koja
su tipino do 10%. Ova ogranienja su od interesa za prenos velikih snaga na velika rastojanja. Termika granica je diktirana
fizikim karakteristikama provodnika i pripadajuih delova provodnika. Proticanje struje kroz provodnike je uzronik generisanja
toplote Joulovim efektom. Ovi gubici aktivne snage smanjuju efikasnost prenosa snage i ovaj fenomen se moe uvaavati kroz
koeficijent korisnog dejstva voda. S druge strane proizvedena toplota uzrokuje porast temperature provodnika (na nadzemnim
vodovima re je o Al-Fe uadi). Porast temperature je ogranien s tri strane. Pre svega postepen gubitak mehanike vrstoe
provodnika (nereverzibilne promene) usled dugotrajnog izlaganja prekomernim temperaturama se javlja za temperature iznad 127
0
C (za provodnike sa visokim sadrajem aluminijuma) i za temperature iznad 150 0C, za ostale provodnike. Zatim, pri visokim
temperaturama je ugib provodnika odnosno njegovo pribliavanje zemlji i objektima poveano i mora se striktno drati u
granicama koje diktiraju propisi i konano, temperatura kapanja neutralne masti kojom se tite Al-Fe uad od korozije (zatita
elinog jezgra) je isto tako ogranienje koje moe da bude ugroeno. Starije tehnologije neutralnih masti imale su relativno niske
temperature kapanja (ispod 100 0C) ali danas se raspolae sa neutralnim mastima sa osetno viim temperaturama kapanja. U
veini praktinih situacija ugib provodnika je ograniavajui faktor sa aspekta maksimalno dozvoljenih temperatura provodnika.
U svakom sluaju termika granica uslovljava ograniavanje struja koje teku kroz provodnike, odnosno namee uvoenje trajno
doputenih struja na vodovima. Vodovi imaju svoje pridruene trajno doputene struje koje su funkcija temperature okoline,
brzine vetra i ostalih uslova na vodu, a posebno su diktirane geometrijom voda (konstrukcije u snopu imaju prednosti kod
odvoenja toplote zbog uveane povrine hlaenja). Dakle, siguran pogon nadzemnih vodova zahteva ograniavanje maksimalnih
radnih temperatura vodova, odnosno uslovljava trajno doputena strujna optereenja.
Sa gledita kratkotrajno doputenih preoptereenja situacija je diktirana vremenskim konstantama provodnika nadzemnih
vodova. Ove konstante iznose nekoliko desetina minuta (tipino izmeu 10 i 20 minuta) i poto se stacionarna stanja dostiu za
neto vie od tri vremenske konstante to se vidi da je manevarski prostor za dispeerske akcije u realnom vremenu u pogledu
preoptereenja izmeu 30 i 60 minuta. Iz ovih razloga se pravi razlika izmeu trajno doputenih optereenja i kratkotrajno
doputenih preoptereenja.
Takoe je vano ukazati da su vodovi projektovani i izvedeni za odreene (nominalne) naponske nivoe. Izbor preseka
provodnika, geometrije provodnika, rastojanja izmeu faza i odgovarajue izolacije je uslovljeno naponskim nivoom. Pored toga
vodovi u normalnom pogonu rade sa naponima koji su u relativno uskim granicama oko nominalnog napona, u cilju da se i na
potroakom nivou ostvare naponi sa malim odstupanjima od nominalnih napona (kvalitet napona).
Sa ogranienjima nametnutim na maksimalne napone i struje sledi odgovarajue ogranienje na njihov proizvod a to je
prividna snaga koja moe da se prenosi sa zahtevanim performansama sigurnosti. Ovo je ogranienje nametnuto na prividnu snagu
(MVA), tako da se pri loijim faktorima snage imaju restriktivnije granice na prenos aktivne snage.
Vano je takoe ukazati da ogranienja na prenos maksimalne snage vodom mogu biti manje restriktivna nego
ogranienja koja diktiraju ostali elementi u sistemu. Tako transformator u termikom pogledu esto biva usko grlo u rednoj vezi.
Granica stabilnosti, koja je u prethodnim pojednostavljenim analizama idealizovano konstatovana da iznosi 900 u praksi
se mora drati do vrednosti izmeu 400 i 500 u cilju sigurnog odravanja sinhronizma u pogonu.
Imajui u vidu prethodna razmatranja lako se zakljuuje da je za kratke vodove termika granica najrestriktivnija, dok je
za dugake vodove granica stabilnosti ta do koje se prvo stie. Ovo je ilustrovano na sl. 4.26 na kojoj se kvalitativno uoavaju ba
ove zakonomernosti.
Koncept opteretljivosti vodova je koristan u smislu razumevanja prenosnih mogunosti vodova uslovljenih duinom
vodova i njihovim naponskim nivoom. Opteretljivost voda se odreuje kao relativna mera doputene optereenosti voda u odnosu
na prirodnu snagu voda za zadatu termiku granicu, granicu u pogledu pada napona i granicu u pogledu naponske stabilnosti. Na
sl. 4.26 prikazana je opta karakteristika opteretljivosti vodova za sluaj nadzemnih nekompenzovanih vodova koja je validna za
sve naponske nivoe. Kriva pokazuje granine vrednosti snaga koje se mogu preneti kao funkcije duine voda. Pretpostavljeno je
da maksimalno doputeni pad napona iznosi 5%, i da je minimalna rezerva u statikoj stabilnosti 30% (koja odgovara uglu od 440
koji se dobija kao vrednost od arcsin(0,7). Izraunavanje granice statike stabilnosti podrazumeva vod ija su oba kraja aktivna i
ekvivalentirana odgovarajuim reaktansama.
Na vodovima visokih napona aktivne otpornosti su gotovo zanemarive u odnosu na reaktanse tako da se ovi vodovi
ponaaju blisko idealizovanim vodovima. Poto je elektrina ugaona duina praktino ista za sve ovakve vodove to se zakljuuje
da je ova kriva primenljiva za sve naponske nivoe (visoki i vrlo visoki naponi).
P/P nat
1 = 45
1
1 2 3
100 200 300 400 500 600 L [km]

Sl. 4.26 Granine prenosne mogunosti vodova diktirane termikom granicom i granicom stabilnosti
Kao to se sa slike vidi opteretljivost je diktirana sa termikom granicom za vodove duge do 80 km (zona 1), sa granicom
u pogledu pada napona za vodove duina od 80 km do 400 km (zona 2), i konano sa granicom stabilnosti za vodove due od 400
km (zona 3). Interesantno je uoiti da za vodove due od 480 km opteretljivost postaje manja od prirodne snage voda.
Ovako predstavljena kriva prua mogunost orijentacionog planiranja opteretljivosti i prua dobru osnovu za
sagledavanje fizike problema. Treba ukazati da se kod preciznog definisanja opteretljivosti vodova u sloenim sistemima i drugi
faktori moraju uvaavati.
4.8. Metod svedenih veliina

U dosadanjim izlaganjima stvarne fizike veliine u sistemu podeljene su na radne (reimske) veliine i na parametre.
Radne veliine su naponi, struje, snage i uglovi (fazni stavovi) a parametri su rezistanse, reaktanse, konduktanse i susceptanse
pojedinih elemenata. Pored stvarnih veliina uvedene su i relativne (jedinine, p.u.) veliine koje se relativno lako interpretiraju i
kao procentualne veliine. U analizi se takoe radi i sa svedenim veliinama u smislu da su svedene veliine preraunate na jedan
(usvojeni) naponski nivo i one e biti iskoriene u narednom izlaganju.
Treba jo jednom ukazati da nazivne (nominalne) veliine, tj. veliine za koje je neki element ili ureaj kontruisan i
izveden mogu u nekim stanjima i na nekim lokacijama u sistemu da budu jednake radnim veliinama. U principu ova podudarnost
je sluajnog a ne opteg karaktera.
Kod metoda svedenih veliina analizirani EES se predstavlja sa svim svojim elementima (na svim naponskim nivoima)
zajedno sa interkonektivnim transformatorima koji povezuju mree, ili delove mrea, razliitih naponskih nivoa, sl. 4.27.
U prvom koraku bira se deo mree na iji naponski nivo e se izvriti svoenje. Neka je to podsistem 1 iji je usvojeni
bazni napon UB1 (UB1 moe biti nominalni napon datog dela mree ili bilo koji proizvoljan napon).
25 30
i
1
2
49 m
2
Sl. 4.27 Podsistemi u EES
Sa sl. 4.27 se vidi da je podsistem 1 povezan sa podsistemima 2 i i tako da se svoenjem na U B1 dobija:
U B1 U
= m1,2 U B 2 = B1 = U B1m2,1
U B2 m1,2
U B1 U B1
= m25,30 U Bi = = U B1m30,25
U Bi m25,30
Pri svoenju, snage ostaju invarijantne (svedene snage jednake stvarnim snagama), tako da se odnosi svedenih i stvarnih
veliina pojedinih elemenata i delova sistema izraavaju preko kolinika njihovih baznih napona:
S sv = S
U B1 U Bi
U isv = U i U i = U isv
U Bi U B1
I Bi U B1
I isv = I i I i = I isv
I B1 U Bi
U B1 * I Bi
U isv I *i sv = U i Ii = U i I *i
U Bi I B1
Ovim je pokazano da je snaga invarijantna. Za impedanse i admitanse se dalje dobija:
Z isv =
(U )
i
sv 2
U 1
= U i 2 B1
2
U
= Z i B1
2
Si U Bi Si U Bi
2
U
Y isv = Yi Bi
U B1
Svoenje se moe izvriti i na neki zamiljeni naponski nivo koji ne postoji u mrei ali je prethodni postupak pogodniji
jer neke od veliina ostaju iste. Ako se unapred ne znaju tani odnosi transformacije onda se moe uzeti da je to odnos nominalnih
napona mree.
Sam postupak svoenja je neto sloeniji za sluaj kad se imaju regulacioni transformatori. U principu mogue je
postupiti na dva naina:
I - Za prenosne odnose koji ne odgovaraju nominalnim, proraunavaju se novi odnosi baznih napona delova mrea i nove
svedene impedanse i naponi pa se dalje prorauni vre kao to je to sluaj sa transformatorima sa stalnim odnosom transformacije.
II - Zadre se sve izraunate vrednosti impedansi i napona, pri emu se novi prenosni odnosi regulacionih transformatora
unose preko idealnih transformatora umetnutih u grane mree gde se nalaze regulacioni transformatori kod kojih se promenio
prenosni odnos.
Prethodna analiza je primenljiva na radijalne mree. Kod petljastih mrea mogu se razlikovati dva sluaja:
I - Sluaj kada je proizvod svih prenosnih odnosa po zatvorenoj konturi (petlji) jednak jedinici (obino se kae da se
petlja zatvara). Proraun je slian proraunu radijalnih mrea s tim to se mora primeniti neka od metoda za reavanje sloenih
mrea.
II - Sluaj kada je proizvod prenosnih odnosa transformacije po zatvorenoj konturi (petlji) razliit od jedan (petlja se ne
zatvara). U ovakvim okolnostima neophodno je uvaiti stvarne odnose transformacije. Prorauni stacionarnih stanja se vre tako
da to se petlja otvori, pa se na mestu prekida posmatra idealan prazan hod mree tako to se postavlja idealan transformator.
Otvaranje petlje se vri na proizvoljnom mestu i ne zavisi od broja i poloaja transformatora u petlji. Dovoljno je da se petlja
otvori na bilo kom mestu, i to jednom, a prenosni odnos idealnog transformatora je takav da obezbeuje da proizvod prenosnih
odnosa u tako zatvorenoj petlji bude jedan, odnosno obezbeuje zatvaranje petlje. Kod ovakvih problema posebno je vaan efekat
poprene komponente pada napona koja u kolu relativno niske impedanse moe da proizvede velike struje cirkulacije.
Kompenzacija reaktivnih snaga u EES 82
5. Kompenzacija reaktivnih snaga u EES

Pojam reaktivne snage je tesno vezan za samu prirodu pojava pri naizmeninom prenosu elektrine energije. Induktivni i
kapacitivni elementi u EES troe, odnosno generiu, reaktivnu snagu, ba kao to aktivna otpornost troi aktivnu snagu. Dok je
fenomen vezan sa aktivnom snagom lako merljiv i fiziki blizak (aktivna elektrina energija se direktno ekvivalentira sa
toplotnom energijom kroz pojavu poznatu kao Joule-ov efekat), dotle su fenomeni reaktivne snage vezani za energiju elektrinog i
magnetnog polja i u tom smislu neto apstraktniji. Reaktivna snaga se moe interpretirati kao srednja brzina kojom se energija
izvora predaje reaktivnim elementima kroz reverzibilni proces akumulisanja energije magnetnog i/ili elektrinog polja.
Elementi EES sadre reaktivne parametre, induktivnosti i kapacitivnosti, pa prenos elektrine energije naizmeninom
strujom podrazumeva postojanje elektrinog i magnetnog polja, odnosno reaktivne fenomene. Pojednostavljeno se moe
rezonovati, kao to je to diskutovano u delu 4.4, da je prenos aktivnih snaga po dalekovodu u osnovi odreen faznom razlikom
fazora napona na predajnom i prijemnom kraju a da je prenos reaktivnih snaga uslovljen razlikom modula napona. Prema tome,
moe se govoriti o dve gotovo raspregnute (dekuplovane) regulacione konture u EES, P- (aktivna snaga uglovi) regulaciona
kontura i Q-U (reaktivna snaga naponi) regulaciona kontura, jer pojave u jednoj, relativno slabo utiu na pojave u drugoj
konturi. U skladu s prethodnim upravljanje naponskim prilikama u EES-u, odnosno kontrola napona u doputenim granicama,
ostvaruje se u najveoj meri preko regulisanja proizvodnje i potronje reaktivne snage.
Regulacija napona se u poecima razvoja prenosnih i distributivnih sistema po pravilu vrila samo na generatoru,
regulisanjem pobude, ali je slabost ovog koncepta brzo uoena jer on zahteva prenos reaktivne snage kroz mreu koji za posledice
ima:
poveane padove napona,
poveane gubitke aktivnih snaga i
poveane dimenzije (kapacitete) elemenata sistema.
O slabostima koje prouzrokuju poveani tokovi snaga kroz mreu bie vie rei kasnije.
5.1. Ureaji za kompenzaciju reaktivnih snaga i za regulaciju napona

Ureaji za proizvodnju/potronju reaktivnih snaga su sredstva kojima se generie odnosno apsorbuje reaktivna snaga.
Prema formalnoj konvenciji, prema kojoj se struja konjuguje kod izraunavanja kompleksne snage, induktivnost se u
elektroeneregetskim mreama ponaa kao potroa, a kapacitivnost se ponaa kao izvor reaktivne induktivne snage.
U ureaje za proizvodnju, odnosno za potronju reaktivnih snaga spadaju: sinhroni generatori, sinhroni kompenzatori,
sinhroni motori, otoni i redni kondenzatori, linearni i zasieni reaktori kao i statiki kompenzacioni sistemi.
Pored ovih ureaja u EES postoje i sredstva za preraspodelu reaktivnih snaga. Ovde se ubrajaju regulacioni
transformatori, redni kondenzatori i reaktori.
2 reaktor
Sl. 5.1 Prikaz reaktora u EES
Natpobueni sinhroni generator daje, a potpobueni uzima reaktivnu snagu iz mree. S obzirom na svoju veliinu i
znaaj u sistemima sinhroni generatori predstavljaju glavni izvor reaktivnih snaga, posebno ako su blie centrima potronje, to je
esto sluaj sa turbogeneratorima. Mogunosti proizvodnje, odnosno potronje reaktivne snage sinhronih generatora odreene su
pogonskim dijagramom kojim se ogranienja nametnuta dozvoljenim zagrevanjima preslikavaju na granine vrednosti aktivnih i
reaktivnih snaga (napona) kroz meusobnu uslovljenost. Rad generatora u potpobuenom reimu je ipak prinudni reim rada tako
da se u pogonskim uslovima izbegava. Sinhroni kompenzator je u osnovi sinhroni motor koji, kao idealizovan ureaj, niti daje niti
uzima aktivnu snagu iz mree, odnosno u takvim okolnostima ova idealizovana maina ima bilans aktivnih snaga jednak nuli.
Dakle, sinhronim kompenzatorom se u osnovi utie samo na injektiranja reaktivnih snaga u mrei preko podeavanja pobudne
struje i njihova primena u sistemu je upravo i odreena izraenim potrebama za regulacijom reaktivnih snaga (naponskih prilika).
Poto su kao rotacione maine ipak prilino skupi (sa aspekta jedinine cene kVAr) to njihova ugradnja mora biti detaljno
opravdana tehniko ekonomskom analizom. Sinhroni motori se koriste u nekim industrijskim pogonima i tada predstavljaju
dragocen reaktivni resurs. Meutim, njihova primena je retka tako da na sistemskom nivou nisu od veeg uticaja. Reaktor je
prigunica, prikazana na sl. 5.1, sa promenljivom induktivnou L (ija je relativno mala aktivna otpornost oznaena sa R), koja se
konstruktivno moe realizovati bez gvozdenog jezgra (linearni reaktor) ili sa gvozdenim jezgrom. Promenljiva induktivnost se
realizuje putem mehanikog prekidanja pojedinih stepeni prebacivanjem sa odvojka na odvojak. Idealni reaktor bio bi bez aktivne
otpornosti, meutim u praktinim realizacijama ona se ne moe izbei kako je to i naznaeno na istoj slici. Reaktori se u
elektroenergetskim mreama vezuju ili otono (sl. 5.1) ili redno. Otonim vezivanjem (taka 2 sa sl. 5.1 je tada na
potencijalu zemlje) omoguuje se da se vikovi reaktivnih snaga u sistemu apsorbuju u reaktoru. Ako se reaktor vezuje redno,
(kada su take 1 i 2 na radnom potencijalu), tada obino slui za ograniavanje struja kratkog spoja. Regulacionom transformatoru
se moe menjati prenosni odnos, pod optereenjem ili bez optereenja, i tako uticati na naponske prilike u mrei, kako je to ve
diskutovano u prethodnim poglavljima. S obzirom na znaaj i snagu regulacionih transformatora u sistemu oni predstavljaju, iza
sinhronih generatora, drugi po vanosti reaktivni regulacioni resurs. Statiki kompenzacioni sistemi se sve vie primenjuju u
savremenoj praksi i to kako u industrijskim pogonima tako i u mreama visokih napona. Naime, zahvaljujui napretku energetske
elektronike tiristorski kontrolisani reaktori, tiristorski kontrolisane kapacitivnosti, reaktori kontrolisani jednosmernom strujom i
reaktori sa samozasienjem predstavljaju resurse iz kojih se upravljanje reaktivnim potrebama moe vrlo uspeno da reava.
Posebno je naglaena potreba za ovakvim ureajima u mreama sa viim harmonicima i brzopromenljivim reimima rada, kada
oni, posebno podeeni za takve potrebe, vre i ulogu filtriranja viih harmonika.
5.2. Otona kompenzacija

Poto se i danas u praksi najee sree otona kompenzacija reaktivnih snaga, to e iz tih razloga ona prva biti i
analizirana. Ideja otone kompenzacije reaktivne snage u distributivnim mreama, gde se dominantno upotrebljava, bie
objanjena na primeru potroakog podruja sa aktivnim optereenjem Pp i vrlo uticajnim induktivnim optereenjem Qp,
prikazanim na sl. 5.2. Ovo je tipian primer kompenzacije reaktivne snage u distributivnim mreama, koji se jo uvek dominantno
koristi pri sadanjem razvoju tehnologije. Na ovoj emi T1 je regulacioni transformator pod optereenjem koji odrava modul
napona U1 konstantnim. Sabirnice 2 su potroake sabirnice. Za dalju analizu vano je uoiti dva karakteristina stacionarna stanja
za emu na sl. 5.2 i to stanja koja e formalno biti obeleena sa I i II. Stanje I predstavlja stanje pre ukljuenja baterije
kondenzatora, a stanje II predstavlja stanje nakon ukljuenja baterije. Fizika veliina koja u oba ova stanja ostaje nepromenjena
(inerciona koordinata) jeste modul napona na sabirnicama 1. Ve ovde treba ukazati da se potrebe za ugradnjom baterija
kondenzatora osim tehnikim, mogu opravdati i ekonomskim razlozima. Grubo se moe smatrati, a to je u skladu sa veinom
tarifnih sistema koji delom reguliu ekonomsku motivisanost za ovom ugradnjom, da se potrebe za ugradnjom baterija
kondenzatora, sa aspekta ekonomskih kriterijuma koje diktira tarifni sistem, imaju ukoliko je cosp 0,95. Treba uoiti da se pri
ovom faktoru snage ima sledea veza izmeu reaktivne i aktivne snage potronje: Qp = Pp/3.
Pre prikljuenja baterije kondenzatora na sabirnice 2 (stanje I) vai sledea naponska jednaina:
U 1 = U 2 + U 2 + jU 2 (5.1)
Ako se, kao to je to u veini prorauna u distributivnim mreama dopustivo, zanemari poprena komponenta pada
napona, tada naponi U1 i U2 imaju isti fazni stav i prorauni se svode samo na izraunavanja razlike njihovih modula. Korisno je,
zbog konciznijeg prorauna, uvesti ukupnu aktivnu i ukupnu reaktivnu otpornost eme sa sl.5.2:
R=Rv+RT2
X=Xv+XT2
U nastavku analize otone grane voda i transformatora T2 bie zanemarene, to je u distributivnim mreama po pravilu
korektno uproenje.
U1 = const PP
QP
T1 V T2
QBK
Sl. 5.2 Otona kompenzacija reaktivnih snaga u distributivnoj mrei
Na osnovu uvedenih zanemarenja odgovarajua ekvivalentna ema radijalnog, distributivnog sistema sa sl. 5.2, prikazana
je na sl. 5.3.
PP
Zv = Rv + jXv ZT2 = RT2 + jXT2 QP
U1
QBK
Sl. 5.3 Ekvivalentna ema radijalnog distributivnog sistema
Stanje I, odnosno stanje pre prikljuenja baterije kondenzatora, odreeno je dakle, uz zanemarenu poprenu komponentu,
sledeom vezom:
PP R + QP X
U1 U 2 + U 2 = U 2 + (5.2)
U2
Posle prikljuenja baterije kondenzatora sa instalisanom snagom QBK (stanje II), a bez uvaavanja promena u aktivnoj i
reaktivnoj snazi potronje usled promene modula napona na sabirnicama 2, ima se sledea naponska relacija:
PP R + (QP QBK ) X
U1 = U 2 + U 2spec + (5.3)
U 2 + U 2spec
Ako se prethodne dve jednaine poveu tako da se izjednae desne strane (poto su leve strane jednake jer je u pitanju
konstantan modul napona, koji je inerciona koordinata) tada se kao jedina nepoznata veliina pojavljuje instalisana snaga baterije
kondenzatora QBK i reava se jednostavno iz tako dobijene linearne veze. Treba ukazati da je sa U2spec obeleena specificirana,
zadata popravka napona potrebna da bi se na potroakim sabirnicama 2 postigao unapred zadati (eljeni) nivo napona.
Prethodna analiza je pojednostavljena u smislu pretpostavke da se aktivna i reaktivna snaga potronje na sabirnicama 2
ne menjaju pri prelasku iz jednog stanja u drugo. S obzirom na to da se u stvarnosti na sabirnicama 2 menja napon, to se onda
menjaju i snage potroakog podruja u skladu sa statikim naponskim karakteristikama potronje (analizirano u poglavlju 3.), a
to se matematiki prikazuje kao:
PP = PP 0 + PP
(5.4)
Q P = Q P 0 + Q P
U (5.4) je sa PP0 i QP0 odreena radna taka koja odgovara stanju pre prikljuenja baterije kondenzatora. Iz prethodnih
relacija nalazi se sada prirataj aktivne, odnosno reaktivne snage sa specificiranom promenom napona U2spec, a uz pretpostavku
da je uestanost konstantna:
PP 0
PP = k PU U 2spec
U0
(5.5)
QP 0
QP = kQU U 2spec
U0
Statiki koeficijenti promene aktivne i reaktivne snage sa naponom mogu se orijentaciono uzeti da iznose, kao to je
diskutovano u poglavlju 3:
kPU = 1,11,3 (a kod industrijskih pogona oko 0,8) i kQU = 1,61,9.
Stanje II se sada moe preciznije da iskae sledeom relacijom:
U1 U 2 + U 2spec +
(PP + PP ) R + (QP + QP QBK ) X (5.6)
U 2 + U 2spec
I u prethodnoj relaciji kao nepoznata obino se posmatra samo reaktivna snaga, koju treba proizvesti sa baterijama
kondenzatora, da bi se ostvarili eljeni efekti popravke napona.
Poto je po prirodi stvari snaga baterije kondenzatora funkcija napona, QBK = f(U2), to se zakljuuje da baterije
kondenzatora vezane otono na sabirnice distributivnih postrojenja imaju tzv. negativni efekat samoregulacije. Naime, zahtev
sistema je da baterije kondenzatora generiu vie reaktivne snage pri niim (loijim) naponima, a sluaj je upravo suprotan, kako
se to vidi iz sledee elementarne veze:
Q BK = ( C )U 22 (5.7)
Na osnovu prethodnog se vidi da baterija kondenzatora, sa promenama radnog napona, sama sebe negativno (nepovoljno)
regulie u funkciji tih promena i to je, naravno, jedna od negativnih osobina otonih baterija. Drugaije reeno, otone baterije
kondenzatora daju pri viim radnim naponima vie reaktivne snage, a upravo obrnuto je poeljno u pogonu.
5.3. Redna kompenzacija

Ako se baterije kondenzatora vezuju na red sa elementima voda, odnosno sa samim vodom, tada one smanjuju
rezultantnu induktivnu reaktansu. Na sl. 5.4a je pretpostavljeno da je redna baterija kondenzatora instalirana na sredini
distributivnog voda duine Lv, koji je ekvivalentiran samo sa svojom impedansom redne grane Zv. Ova impedansa je podeljena na
dve polovine izmeu kojih je locirana kapacitivna reaktansa XC.
1 2
I Pp
Qp
ZV/2 1 ZV/2
U1 j U2
C
Sl. 5.4a Primena redne kompenzacije u distributivnim mreama

U
1,1Unv
x
1,0Unv
0,9Unv
LV/2 LV
Sl. 5.4b Ilustracija skokovite promene napona kod redne kompenzacije
Lokacija redne baterije kondenzatora na vodu nije od bitnijeg uticaja na efekat kompenzacije (induktivnih) parametara
voda. Ako se pad napona na vodu izrazi bez uticaja poprene komponente pada napona (a to je u distributivnim mreama
korektno zanemarenje), tada se dobija:
PP RV + Q P ( X V X C )
U = (5.8)
U2
U formuli (5.8) sa U je oznaena poduna komponenta pada napona, sa XV ukupna reaktansa voda i sa XC reaktansa
redne baterije kondenzatora koja se izraunava kao:
1
XC = (5.9)
C
Sa C je u prethodnoj relaciji oznaena ukupna kapacitivnost redne baterije kondenzatora. Najbolji rezultati sa rednom
kompenzacijom se postiu na radijalnim distributivnim vodovima sa relativno loim cos (npr. od 0,7 do 0,9). Dejstvo rednog
kondenzatora se najvie osea iza mesta njegovog postavljanja (posmatrano u smislu proticanja energije). Popravka (korekcija)
faktora snage je loija nego kod otone kompenzacije i ona se svodi na proizvodnju onog iznosa reaktivne snage kojeg zahtevaju
potroai koji su prikljueni na sabirnice 2. Sutinska posledica primene redne kompenzacije jeste da se sa njom utie na
parametre voda, odnosno da se ugradnjom rednog kondenzatora vri smanjivanje ukupne (induktivne) reaktanse. Primena redne
kompenzacije je u prolosti bila dominantna u prenosnim mreama, jer se pomou nje efikasno poveava prenosna mo
dalekovoda i granica stabilnosti. Naime, prenos snage kroz vod je obrnuto srazmeran sa ukupnom reaktansom voda. Poto se kod
redne kompenzacije ukupna reaktansa smanjuje, to se poveava maksimalna prenosna snaga voda. Isto tako sve se ima kao da je
prirodna snaga uveana jer je efektivna (redna) induktivnost smanjena.
Meutim, u poslednje vreme, zahvaljujui savremenim tehnolokim unapreenjima,
osetno je poveano korienje redne kompenzacije i u distributivnim mreama. Za ilustraciju redne kompenzacije bie iskoriena
sl. 5.4a, na kojoj se pretpostavlja da je rezultantni odziv potroakog centra induktivan, tako da je struja potronje I na sabirnicama
2 induktivnog karaktera. Praktini sluajevi kada se namee primena (redne ili otone) kompenzacije vezani su za radijalni pogon
jako optereenog voda sa loim faktorom snage. Menjanjem instalisane snage redne baterije menja se fazorski dijagram na sl. 5.5 i
pozitivni efekti redne kompenzacije lako se uoavaju (popravka naponskih prilika, poveani kapaciteti za prenos
aktivne snage i smanjenje gubitaka snage).
-jXC jXVI

U1
U2
XCIsin
RVI
I - struja koju uzima potroa
Sl. 5.5 Fazorski dijagram koji odgovara rednoj kompenzaciji
U distributivnim mreama po pravilu je pad napona RVI znatno manji od pada napona XVI. Ako se pretpostavi granini
sluaj, odnosno da je pad napona na aktivnoj otpornosti zanemariv, RVI 0, i ako se dalje pretpostavi da vai da je XV = XC, tada se
sa fazorskog dijagrama vidi da nema pada napona na vodu. To je sluaj potpune, odnosno idealne kompenzacije pri kojoj su
moduli napona na poetku i kraju voda meusobno jednaki, U1 = U2.
Efekti redne kompenzacije su bolji kod vodova kod kojih je odnos X / R vei. Vano je ukazati da odnos (XC / XV)%
pokazuje procenat kompenzacije reaktanse voda. Pad napona na rednoj bateriji kondenzatora je IXC. Popravka napona, odnosno
skokovito poveanje napona, do koga dolazi na mestu ugradnje redne baterije kondenzatora, sl. 5.4b, proporcionalna je sa strujom
(optereenjem) u svakom trenutku. Na taj se nain rednom kompenzacijom vri samoregulacija napona, odnosno smanjuju se
varijacije napona koje bi se normalno imale pri promenljivom dijagramu optereenja. U normalnom radnom reimu pad napona
na rednoj bateriji je mali. Problem se javlja u reimima kratkog spoja, kada kroz bateriju tee struja kratkog spoja (u sluaju
trofaznog kratkog spoja ta struja je Ik3), koja je tipino za red veliine vea od struje u normalnim radnim reimima. Tada je pad
napona na bateriji Ik3XC i poto je on visok od tih (pre)napona mogu da stradaju baterije kondenzatora koje su i naponski i strujno
osetljive.
Glavna slabost rednih baterija se ispoljavala, ba kako je i opisano, upravo za vreme trajanja kratkog spoja, odnosno
prilikom proticanja struje kratkog spoja kroz rednu bateriju. Da bi se ovi neeljeni prenaponi pri kratkom spoju spreili savremena
reenja sa rednim baterijama kondenzatora koriste otono postavljena iskrita kojima se trenutno premouje redna baterija u
sluaju kratkog spoja. Ovakva reenja su koncipirana u sutini kao prenaponska zatita kod koje se preskok na iskritu (na sl. 5.6
element br. 6) precizno inicijalizuje sa metal-oksidnim varistorom (ZnO cink oksidni varistor, element br. 5). Paralelno sa
iskritem kod ovakvih reenja se ima i sklopka-rastavlja, na sl. 5.6 element br. 7, koji premouje iskrite neposredno po
uspostavljanju varnice (najdue posle 200 ms). Dakle, za trenutno premoavanje redne baterije koristi se iskrite a u kasnijoj fazi
(najdue posle vremena od 200 ms) paralelni put, koji neto sporije aktivira sklopka-rastavlja. U postupku stavljanja voda sa
rednom kompenzacijom pod napon redna baterija se premouje sa opisanim prekidaem kako bi se eliminisao rizik od pojave
ferorezonanse. Ova sklopka-rastavlja u grani za premoavanje se otvara posle izvesnog vremenskog zatezanja i redna baterija je
tada aktivna na vodu. Rastavljai R1, R2 i R3 slue generalno za komutacije bez optereenja a prigunica (br. 4 na sl. 5.6) slui za
ograniavanje prelaznih pojava u kolu.
Redna kompenzacija se veoma uspeno moe primeniti na jako optereenim gradskim ili industrijskim srednjenaponskim
izvodima (10 ili 20 kV), poto su alternativna reenja (izgradnja novog voda ili prelaz na vii naponski nivo) po pravilu osetno
skuplja.
1
1 rastavlja R1 za premoavanje XC
R2 R1
R3 2 rastavljai R2 i R3 za ukljuenje XC
2 3 redni kondenzator XC
2 4 prigunica
XC
5 metal-oksidni varistor
3 6 iskrite
4 7 sklopka za premoavanje iskrita
5
KONTROLNI
MODUL
Sl. 5.6 Redna baterija kondenzatora sa otonim iskritem
Redna baterija kondenzatora kod visokonaponskih vodova slui za popravku granice stabilnosti, jer se posle njene
ugradnje imaju manji ugaoni pomeraji izmeu fazora napona na poetku i kraju voda. O ovom aspektu bie vie govora u delu
analize koji se bavi pitanjima stabilnosti. Pored toga posle ugradnje redne baterije na prenosnom vodu propusna mo voda se
poveava.
Reaktivna snaga koju generie redna baterija kondenzatora se izraunava prema sledeem izrazu:
Q red = X C I 2 (5.10)
5.4. Poreenje karakteristika redne i otone kompenzacije

Treba uoiti da je kod kompenzacije reaktivnih snaga baterijama otonih kondenzatora, pad napona, odnosno popravka
napona, ravnomerno (kontinualno) rasporeena du voda, dok kod redne kompenzacije postoji skokovita promena napona, sl.
5.4b. Generalno se moe smatrati da se isti efekti promene pada napona, odnosno poboljanja naponskih prilika, mogu ostvariti i
sa rednom i sa otonom kompenzacijom. Regulacija napona, odnosno popravka naponskih prilika je od velikog znaaja u
mreama, poto reaktivna potronja moe znaajno da se menja tokom dana ili sezone.
Sa vektorskog dijagrama, na sl. 5.5, se vidi da projekcija podune komponente pada napona kod redne kompenzacije
(usled postojanja redne baterije kondenzatora) iznosi IXCsin. Modifikovanjem ovog izraza se dobija:
red red
Q BK Q BK
IX C sin = I sin = U Xc U Xc = sin (5.11)
I2 I
S druge strane kod otone baterije kondenzatora korekcija podune komponente pada napona je priblino:
ot
QBK XV
U (5.12)
U2
Kombinujui (5.11) sa (5.12) moe se nai odnos snaga baterija kondenzatora kod redne i kod otone kompenzacije
kojim se ostvaruju isti efekti u pogledu popravke napona:
ot
QBK sin
red
= (5.13)
QBK I
XV
U2
Dakle, da bi se imali identini efekti u pogledu popravki padova napona u otone baterije bi trebalo ugraditi, za sluaj da
je sin oko 0,6 i da je pad napona (XVI/U2) oko 10%, oko est puta veu snagu kondenzatora nego kod redne kompenzacije.
Naravno da prethodna analiza daje samo okvirne vrednosti. Ako je cos = 0,95, tada je sin = 0,31 i za nepromenjen imenitelj
(pad napona ostaje 10%) sledi da treba tri puta vie kVAr u otonim baterijama kondenzatora nego u rednim.
Treba ukazati da otona baterija popravlja cos potronje, dok redna nema uticaja na faktor snage potroakog centra.
U naim distributivnim mreama vie se upotrebljavaju otone baterije, mada nije iskljueno da e sa savremenim
tehnolokim reenjima i trend ugradnje rednih baterija biti povean.
5.5. Baterije kondenzatora

Baterije kondenzatora ugraene redno ili otono se najvie koriste u distributivnim i industrijskim postrojenjima u naem
EES-u. Sastoje se od monofaznih kondenzatorskih jedinica koje se formiraju od niza kondenzatorskih elemenata smetenih u
zajedniki sud. Baterije se vezuju redno - paralelnim kombinacijama kojima se ostvaruje eljena snaga i eljeni kapacitet. Takoe
se u zajednikom sudu nalaze i osigurai redno povezanih grana. Kao dielektrik, u poecima industrijske proizvodnje energetskih
kondenzatora, korien je vieslojni papir impregnisan mineralnim uljima. Ova mineralna ulja su obina transformatorska ulja
koja su parafinskog tipa i osetljiva su na starenje kao i na zaprljanje produktima hemijskih reakcija koje nastaju u kondenzatoru
delovanjem elektrinog polja. Umesto njih kasnije su primenjivana ulja na bazi polihlorovanih bifenila (pod komercijalnim
nazivom piraleni ili askareli) koja imaju odline dielektrine karakteristike i nezapaljiva su, ali su se pokazala ekoloki veoma
nepovoljno jer su praktino nerazgradljiva, a pored toga su i kancerogena.
Danas se niskonaponski kondenzatori (do 1 kV) izrauju od metalizovanog polipropilenskog filma i po pravilu se ne
impregniu. Proboji koji se javljaju nisu od veeg znaaja jer ovako formirani kondenzatori imaju osobinu samoisceljivosti. S
druge strane, srednjenaponski kondenzatori (do 35 kV) se danas izrauju od dvoslojnog polipropilenskog filma (debljine u opsegu
od 8 do 18 m) i od aluminijumske folije (debljine 5 ili 6 m) uz obavezno impregnisanje odgovarajuim uljem. Od ovih ulja se
zahteva da su kompatibilna sa materijalima koji se koriste u proizvodnji kondenzatora, da imaju visoku dielektrinu vrstou,
smanjenu opasnost od eksplozija prilikom kvarova, zadovoljavajuu otpornost na zaprljanje (tokom proizvodnje i eksploatacije), a
posebno netoksinost i biorazgradljivost uz lako unitavanje, odnosno mogunost prerade starog ulja. Naravno, u svemu ovome i
cena igra bitnu ulogu. Danas su osvojena i iroko primenjena potpuno nova sintetika ulja koja uglavnom
zadovoljavaju gornje zahteve. Po elektrinim osobinama ova ulja su slinija mineralnim nego hlorisanim uljima i u osnovi su
njihove karakteristike kompromis elektrinih i fizikohemijskih karakteristika. Od ovih ulja poznata su benziltoluen,
dibenziltoluen, ditoluoletar i fenilksililetan. Pored toga koriste se i kombinacije ovih ulja.
Savremenim reenjima u proizvodnji kondenzatora za primene u mreama srednjeg napona sa aluminijumskim folijama
spolja i dvoslojnim polupropilenskim filmom impregnisanim sintetikim uljem iznutra, smanjeni su aktivni gubici, tako da se
nalaze u opsegu od 0,1 do 0,2 W/kVAr. Prema tome ova su postrojenja beznaajni potroai aktivne snage. Pored ovog, ekoloki
problemi su umanjeni, a vek trajanja produen. Kao osnovne karakteristike srednjenaponskih kondenzatorskih jedinica mogu se
navesti sledee:
1) Nominalni napon Un je 3,6 kV ili 6 kV;
2) Maksimalno trajni dozvoljeni napon je 1,1Un (uoava se izraena naponska osetljivost);
3) Privremeno dozvoljeni radni napon je 1,15Un i sme da traje ne due od est sati u toku jednog dana;
4) Skala nominalnih snaga je: 50; 66,6; 75; 100; 125; 150 i 400 kVAr;
5) Dozvoljena tolerancija za snagu je 5% u odnosu na prethodne vrednosti;
6) Nominalna uestanost je 50 Hz;
7) Temperaturni dijapazon je od -40 do +40 C;
8) Ureaj za pranjenje smanjuje napon jedinice posle iskljuenja na 50 V za najvie 5 minuta;
9) Nominalni kapacitet (sa tolerancijom 5%). je naveden u Tabeli 5.1
Tabela 5.1 Kapaciteti modula u baterijama kondenzatora

Nominalne snage jedinice 50 66,6 75 100 125 150
[kVAr]
Kapacitet u F za 3,6 kV 12,25 16,32 18,38 24,5 30,63 36,75
Kapacitet u F za 6 kV 4,5 6 6,75 9 11,25 13,5
10) Stepen izolacije Si. Za najvii radni napon 3,6 kV stepen izolacije iznosi 3,6 Si, tj. dozvoljeni naponi su do 3,6 kV. Za
najvii radni napon 7,2 kV stepen izolacije iznosi 7,2 Si;
11) Trajno dozvoljeno strujno optereenje je 1,3In tj. baterije mogu biti preoptereene za 30% (ukoliko je optereenje
vie, a to je esto sluaj u mreama sa viim harmonicima, tada baterije po pravilu stradaju);
12) Koeficijent gubitaka tg trebalo bi da je manji od 1010-4.
Treba ukazati da su jedinine snage od preko 150 kVAr postignute tek sa savremenim tehnolokim reenjima u
proizvodnji kondenzatorskih baterija.
U zavisnosti od potreba, kondenzatorske jedinice se povezuju u trofazne samostalne grupe i baterije. Osnovna sprega
kondenzatorskih baterija je neuzemljena zvezda, sl. 5.7.
Zatita od unutranjih kvarova obino se realizuje tako da se formiraju dve polubaterije spregnute u zvezdu sa
meusobno spregnutim zvezditima, sl. 5.8.
Sl. 5.7 Osnovna sprega kondenzatorskih baterija
Principijelna ema baterije otonih kondenzatora sa zatitom od neuravnoteenosti preko sekundarnog strujnog relea
prikazana je na sl. 5.8.
Na slici 5.8 sa ST1, ST2 i ST3 su oznaeni strujni transformatori namenjeni za dobijanje prilagoenih strujnih signala (do
5 A) za potrebe kola zatite i merenja. Rastavlja (R) prikazan na ovoj slici se ne sme upotrebiti za manipulacije pod optereenjem
ili pak za manipulacije sa strujama kratkih spojeva, odnosno njime nije dozvoljeno prekidanje ni radnih struja, niti struja kratkog
spoja. Za takve vrste manipulacija (komutacija) slui prekida (P). Induktivnosti (L) slue za ograniavanje struja pri kratkom
spoju i pri ukljuenju baterija kondenzatora. To su u fabrikoj izradi prigunice dimenzionisane tako da se ogranie ove struje.
Zatita od neuravnoteenosti realizovana je preko strujnog transformatora, ST3. U principu se taj strujni transformator vezuje
izmeu zvezdita dveju homologih poluzvezda kondenzatorske baterije. Pored zatite od nesimetrije, baterije se tite i od
meufaznih kratkih spojeva i to obino prekostrujnom zatitom. Baterije kondenzatora trebalo bi takoe tititi i od dozemnih
spojeva pomou zamljospojne strujne zatite, kao i od prekomernog povienja napona pomou prenaponske zatite. Ugrauje se i
podnaponska zatita koja titi baterije od preniskog napona na sabirnicama.
Slino strujnim transformatorima i naponski transformatori imaju ulogu da se preko njih dobiju prilagoeni naponski
signali (100 V) za kola signalizacije, merenja i zatite. I pred strujne i pred naponske transformatore se postavlja zadatak da
preslikavanje bude linearno, a to je posebno sloen problem kod strujnih transformatora.
Snaga trofazne baterije kondenzatora, u kVAr, za osnovni harmonik, se rauna kao:
Q BK = 3CU f 2 10 3 (5.14)
Gde su:
C - kapacitet baterije po fazi u F;
= 2f - nominalna kruna uestanost = 314 rad/s;
Uf - efektivna vrednost faznog napona u kV.
U prisustvu viih harmonika snaga baterije kondenzatora, u kVAr, se rauna preko sledeeg izraza:

( ) 2
Q BK = 3 Ch U hf 10 3 (5.15)
h =1
h = 1, 3, 5, (2n-1) - redni broj harmonika.
ST1
ST2
BK
ST3
Sl. 5.8 Principijelna ema baterije otonih kondenzatora sa zatitom od neuravnoteenosti preko sekundarnog strujnog releja
Najneugodniji harmonici su: 5, 7, 11 i 13. Spregom u trougao mogu se eliminisati 3. i 9. harmonik.

Prilikom rada sa baterijama kondenzatora posebno je osetljiv proces pri ukljuivanju i iskljuivanju baterija. Kad se
baterija prikljui na mreu pojavljuje se kratkotrajni, tranzijentni tok velike struje ukljuenja I BK
max
, ija se amplituda za sluaj da
na sabirnicama nema drugih kondenzatorskih baterija, rauna preko formule:
''
stac S k3
max
I BK = 1,15 2 I BK 1+ (5.16)
QBK

stac
U prethodnoj formuli 1,15 je koeficijent kojim se uvaava realno stanje na vodu dok je sa I BK obeleena efektivna
vrednost stacionarne struje baterije kondenzatora pri nominalnoj uestanosti a sa S"3k je oznaena subtranzijentna trofazna snaga
kratkog spoja mree na sabirnicama na koje se prikljuuju baterije kondenzatora. Ovo je pokazatelj koji kvantifikuje monost
mree.
Sk3
mrea
QBK
Sl. 5.9 Prikljuivanje baterije kondenzatora na sabirnice
Uestanost struje ukljuenja je:

S k3
f = fn (5.17)
QBK
Tipine vrednosti struja ukljuenja su oko 20 puta vee od stacionarnih, a uestanosti se mogu pribliiti i do 1 kHz.
U pogonu je druga situacija kada se baterija kondenzatora prikljuuje paralelno ve postojeim baterijama. U tom sluaju
postojee baterije prazne akumulisanu energiju u bateriji koja se prikljuuje, to je u sutini identino sa pojavom kratkog spoja na
bateriji koja se stavlja pod napon. Ovakve struje su jo vee i mogu ii i do 200 I BKstac
a uestanosti i do 20 kHz, pa se zbog toga
stavljaju prigunice da to ogranie.
5.6. Smanjenje gubitaka aktivne snage

Ukupni gubici aktivne snage na vodu mogu se izraunati pre i posle kompenzacije i zatim se lako nalazi razlika koja
pokazuje pozitivni efekat kompenzacije na smanjenje tehnikih gubitaka. Ovo smanjenje se po pravilu procenjuje za stanje koje
odgovara maksimalnom optereenju sistema (ili voda koji se posmatra). Gubici energije mogu se izraunati na godinjem nivou
preko poznavanja ovako izraunatih maksimalnih gubitaka snage i ekvivalentnog vremena trajanja maksimalnih gubitaka. Ovi
gubici energije su merodavni za procenu ekonomskih efekata ugradnje baterija kondenzatora.
Trofazni gubici aktivne snage na vodu i transformatoru sa ukupnom aktivnom otpornou R = RV + RT, pre kompenzacije
su:
P2 + Q2
P gub = RI 2 = R (5.18)
U2
U prethodnoj formuli sa I je oznaena efektivna, raunska (linijska) vrednost struje kroz vod, a sa P i Q trofazna aktivna i
reaktivna snaga koja se predaje potronji pri linijskom (meufaznom) radnom naponu U. Posle izvrene otone kompenzacije
menja se ukupni iznos reaktivne snage i modul napona, koji postaje UBK, tako da su tada gubici:
P 2 + (Q QBK )2
gub
PBK =R (5.19)
U BK 2
S druge strane gubici aktivne snage se mogu predstaviti i preko aktivne i reaktivne komponente struje:
RI 2 = R(Icos)2 + R(Isin)2 (5.20)
Vezivanjem otonog kondenzatora menja se samo reaktivna komponenta struje. Ako je struja koja se injektira u mreu
od strane kondenzatora Ik tada su gubici aktivne snage posle kompenzacije:
RI k2 = R(Icos)2 + R(Isin I k )2 (5.21)
tako da je smanjenje gubitaka snage:
( )
Pg = R I 2 I k2 = 2(Isin)I k R I k2 R (5.22)
U zavisnosti od raspoloivih podataka formula (5.22) moe se ponekad pokazati pogodnijom za proraune od formule
(5.19).
5.7. Kompenzacija reaktivnih snaga u sloenim distributivnim
mreama
Cilj ovog dela je da se prezentira jedna realna tehniko ekonomska analiza optimalne kompenzacije reaktivnih snaga u
distributivnim mreama sa svim specifinostima i sloenostima. Zadatak je po svojoj prirodi studijskog karaktera i kao takav
otvara mogunost upoznavanja sa tokom realizacije jednog vrlo sloenog projekta. Polazi se od postavke problema, pa se zatim
izlae tehniko ekonomski model zadatka optimalne kompenzacije reaktivnih snaga u distributivnim mreama, iza toga se bira
pogodna optimizaciona metoda za reavanje ovako sloenog zadatka, da bi na kraju bio prikazan i jedan ilustrativni primer.
Savremeni trend razvoja elektroenergetike u svetu, koji se ogleda u demonopolizaciji i trinom nainu poslovanja
elektroprivrednih preduzea, u prvi plan stavlja krajnjeg korisnika elektrine energije. U cilju njegovog pouzdanijeg i sigurnijeg
snabdevanja, kao i u cilju popravke kvaliteta elektrine energije kod krajnjih potroaa, poslednjih godina je sve prisutnije
intenzivno ulaganje u osavremenjavanje, odnosno automatizaciju distributivnih mrea, kao i u popravku njihovih tehniko-
ekonomskih karakteristika.
Kompenzacija reaktivne snage i energije, kao jedan od postupaka za popravljanje kvaliteta elektrine energije i tehniko-
ekonomskih karakteristika elektroenergetskog sistema, iz svih ovih razloga ponovo postaje veoma aktuelna. Imajui u vidu
injenicu da je kompenzaciju ekonomino vriti dominantno u blizini same reaktivne potronje (problem regulisanja reaktivnih
snaga i naponskih prilika je generalno lokalnog karaktera), to su se istraivanja i realizacija kompenzacije reaktivne snage
poslednjih godina, koncentrisala na kompenzaciju u elektrodistributivnim mreama. Industrijski potroai znaajno uestvuju u
ukupnom reaktivnom konzumu elektrodistributivnih mrea. Takoe i u domainstvima (posebno prigradskog i seoskog tipa, zbog
dodatnih delatnosti za ije obavljanje se koriste asinhroni motori), faktor snage pokazuje tendencije znaajnog pogoranja.
Konano, gubici reaktivne energije u elementima distributivne mree (transformatorima i nadzemnim vodovima) predstavljaju
znaajnu komponentu ukupne reaktivne potronje distributivnih mrea.
Kompenzacija reaktivne snage u distributivnim mreama vodi viestrukim pozitivnim tehnikim i ekonomskim efektima,
od kojih su glavni pobrojani u narednom pregledu:
Mogunost prenosa vee aktivne snage za isti kapacitet energetskih transformatora, kablovskih i nadzemnih vodova
distributivne mree;
Oslobaanje proizvodnih (generatorskih) i prenosnih kapaciteta (vodova i transformatora) za dodatnu proizvodnju i
prenos aktivne snage;
Sniavanje gubitaka aktivne energije na ukupnom putu od izvora napajanja do mesta njene potronje;
Snienje godinje vrne aktivne snage;
Smanjenje induktivne komponente struje u mrei i smanjenje gubitaka reaktivne snage;
Snienje padova napona i poboljanje naponskih stanja u reimu maksimalnih optereenja;
Smanjenje plaanja za prekomerno preuzetu reaktivnu energiju na mesenom horizontu koje elektrodistributivno
preduzee vri prema prenosnom sistemu.
Pitanju uticaja kvaliteta elektrine energije na tehniko-ekonomske pokazatelje tehnolokih procesa u industrijskim
preduzeima najee se ne posveuje dovoljna panja. Negativan uticaj odstupanja pokazatelja kvaliteta elektrine energije na
rad industrijskih postrojenja ogleda se kroz:
Pojavu tehnolokih teta zbog snienja kvaliteta finalnih proizvoda, snienja proizvodnosti i produktivnosti, ili
gubitaka sirovina;
Pojavu teta elektromagnetske prirode zbog poveanja gubitaka elektrine energije, ispada i zastoja ureaja,
nepravilnog rada automatike, telekomunikacionih ureaja i raunarskih sistema.
Odravanje kvaliteta elektrine energije u zahtevanim granicama izuzetno je sloeno, jer promene kvaliteta imaju
sluajni karakter, pa je nedostatak statistikih informacija o pokazateljima kvaliteta elektrine energije, kao i nedostatak
odgovarajuih kontrolnih punktova sa ureajima za merenje, ozbiljna prepreka. Takoe, ozbiljan problem predstavlja i formiranje
preciznog matematikog modela za ekonomsko vrednovanje kvaliteta elektrine energije.
Meu fizikim veliinama koje odreuju kvalitet elektrine energije (napon i uestanost), napon se javlja kao fizika
veliina ije odstupanje od optimalnih vrednosti dovodi do izrazitih ekonomskih posledica. Negativan efekat ima odstupanje
napona od optimalne vrednosti u oba smera. Na odstupanje napona su osetljivi ureaji automatike i zatite, motori, sistemi
osvetljenja, digitalni raunari i drugi potroai.
Posledice odstupanja od optimalnih naponskih nivoa su nii kvalitet finalnih proizvoda koji izlaze sa tehnolokih linija,
poveana specifina potronja elektrine energije i poveani gubici elektrine energije. Praktina konsekvenca prethodnog
razmatranja je zahtev za odravanjem optimalnog napona kako u distributivnim mreama tako i u industrijskim preduzeima.
Prekomerna odstupanja napona mogu da izazovu:
pregrevanje statora i rotora asinhronih motora, smanjenje polaznih i radnih momenata motora i ispade motora;
skraivanje veka trajanja inkadescentnih svetiljki;
poveanje struje praznog hoda transformatora;
poveanje gubitaka aktivne energije u motorima, vodovima i transformatorima;
poveanje potronje reaktivne snage pretvarakih ureaja;
produavanje trajanja nekih tehnolokih procesa.
Tesna veza kvaliteta napona i reaktivnih prilika u mrei uslovila je da se kao znaajan regulacioni resurs za kontrolu
kvaliteta napona koriste ureaji za kompenzaciju reaktivne snage.
Baterije otonih i rednih kondenzatora verifikovane su kao najefikasnije i najekonominije sredstvo za kompenzaciju
reaktivne snage u distributivnim mreama, ukoliko se izuzmu specifine lokacije u kojima se zahteva dinamika kompenzacija
brzih i velikih varijacija reaktivne snage. Tada je prioritet na strani kompenzacionih ureaja tipa tiristorski kontrolisanih reaktora
(TCR) i tiristorski kontrolisanih kapaciteta (TCC). Otoni kondenzatori imaju niz prednosti u odnosu na ostala
kompenzaciona sredstva. To se pre svega odnosi na njihovu relativno nisku cenu, zatim na niske zahteve u pogledu trokova i
naina odravanja, vrlo niske gubitke aktivne snage u samim baterijama, modularno izvoenje sa relativno lakom procedurom
poveavanja ili smanjivanja instalisane snage baterija, mogunost realizacije vrlo irokog zahtevanog spektra instalisanih snaga
baterija kombinovanjem osnovnih modula, kao i druge prednosti.
5.7.1. Formulacija problema optimalne kompenzacije reaktivnih snaga u distributivnim

mreama
Optimalna kompenzacija reaktivne snage i energije u distributivnim mreama postavlja se kao tehniko-ekonomski
optimizacioni problem. Metodologija optimalne kompenzacije reaktivne snage se zasniva na optimizaciji funkcije aktualizovanih
trokova uz uvaavanje uteda usled smanjenja vrne vrednosti aktivne snage i smanjenja gubitaka aktivne energije. Pored ovoga
kao jedan od lanova kriterijumske funcije mogu se pojaviti i utede usled smanjenja plaanja za prekomerno preuzetu reaktivnu
energiju. Utede koje se pri tome postiu zavise od veliine instalisane snage kondenzatorskih baterija, mesta njihovog
postavljanja i optimalnog vremena ukljuenosti otonih kondenzatora (ukoliko se ne radi o fiksnim baterijama), tipa kondenzatora
(neregulisani ili regulisani) i broja kondenzatorskih baterija. Reavanje optimalne kompenzacije reaktivne snage u distributivnim
mreama podrazumeva odreivanje pobrojanih elemenata uzimajui u obzir ekonomski faktor (cenu odreenog tehnikog
reenja), pri emu je osnovni cilj ostvarenje maksimalne utede uz zadovoljavanje tehnikih zahteva i ogranienja.
Naime, u fazi projektovanja kompenzacije, kao i prateih elemenata zatite i automatike, treba uzeti u obzir tehnika
ogranienja koja su nezavisna od ekonomskih uslova i koja mogu da eliminiu mogunost primene baterija kondenzatora na
pojedinim lokacijama ili da redukuju vrednost snage kondenzatorskih baterija. Tehnika ogranienja koja mogu da diktiraju izbor
baterija kondenzatora su: opasnosti od rezonanse, opasnosti od samopobuivanja i generisanja harmonika, zatim stacionarni i
tranzijentni prenaponi. Pored ovih uticajni su i graevinski preduslovi da se reenje realizuje, zatita ljudi i okoline i slino.
Uvaavanje realnosti dovodi do formulacije problema kompenzacije kao meovitog celobrojnog nelinearnog problema,
za ije reavanje je u optem sluaju potrebno primeniti komplikovan matematiki aparat. Ono to se po pravilu javlja u
formulaciji problema je da se kompenzacija definie kao kombinatorni optimizacioni problem u kome mogui teorijski broj
kombinacija eksplozivno raste, (dostiui dinovske razmere kod distributivnih mrea sa 1000 i vie vorova), a koje ni savremeni
raunari ne bi u razumnom vremenu mogli da istrae. Formulacija problema sa glatkim analitikim funkcijama na koje se lake
primenjuju razliite optimizacione tehnike vodi do prevelikog pojednostavljenja koje nije prihvatljivo za praksu.
Kao ilustraciju korisno je analizirati distributivnu mreu od 10 vorova i pretpostavti da je u nju mogue ugraditi
kondenzatorske baterije na najvie tri lokacije. Ukupan broj varijanti za lociranje baterija kondenzatora VBK, za mreu od N
vorova sa maksimalno N BK max
lokacija moe se iskazati kao suma kombinacija bez ponavljanja N elemenata duine NBK:
( )=
max
N BK
max
V BK N , N BK C NNBK (5.23)
N BK =1
ili u ovom primeru:
3 10 10 9 10 9 8
V BK (10,3) = C 10
N BK = C1 + C 2 + C 3 =
10 10 10
+ + = 175
N BK =1 1 2 1 3 2 1
Ukupan broj stanja koja treba analizirati se drastino poveava s obzirom da pored ispitivanja lokacija, treba ispitati i sve
mogue kombinacije diskretnih vrednosti snaga kondenzatora. Ako se sa NM oznai maksimalan broj modula koji se moe
instalirati u jedan vor, ukupan broj analiziranih stanja V BK
uk
, moe se izraziti kao suma proizvoda kombinacija bez ponavljanja N
elemenata duine NBK i kombinacija sa ponavljanjem NM elemenata duine NBK:
( )
max
N BK
,N M = C NNBK C N MBK
uk max N
V BK N, N BK (5.24)
N BK =1
ili u ovom primeru (za NM = 4):
3 10 1 10 9 2 10 9 8 3
uk
V BK (10,3,4) = C 10
N BK C 4
N BK
= 4 + 4 + 4 = 8440
N BK =1 1 2 1 3 2 1
Poto ova analiza daje teorijski najnepovoljniji broj stanja za ispitivanje (ovaj broj mogue je znaajno redukovati
primenom informacija o realnoj mrei), to se pokazuje da ovaj pristup zahteva nedopustivo dugo raunarsko vreme.
Veina pristupa u literaturi izbegava pretraivanje svih moguih kombinacija, pa nijedno od tih reenja ne garantuje
nalaenje globalnog optimuma, ve se sa manjom ili veom efikasnou pronalaze bolji ili loiji lokalni optimumi. Prema tome,
kao zasebna kategorija metoda reavanja javljaju se algoritmi deliminog pretraivanja. Naravno, cilj ovih algoritama je da se pre
svega priblie, to je to mogue blie, globalnom optimumu, pri emu se insistira da to bude u to kraem vremenu (to manji broj
pretraivanih kombinacija na to je mogue efikasnije formulisan nain).
Imajui u vidu da je problem kompenzacije zapravo planerski problem, proraunsko vreme nije od sutinskog
interesa. Osnovni zahtev je da metoda bude pouzdana u traenju najboljeg reenja i da pri tome obavezno uvaava realne fizike i
operativne uslove (tehnika ogranienja) koji se imaju u posmatranom distributivnom sistemu, odnosno onog reenja koje je
najblie globalnom optimumu a izbegava neprihvatljive simplifikacije. Pitanje brzine prorauna je stoga pitanje na koje
dominantno utiu vie ili manje efikasna programerska reenja, iako u razvojnoj fazi i pri pretraivanju velikog broja alternativa ni
ovo pitanje ne bi trebalo zanemariti.
Jedna od metoda koja e ovde biti predstavljena se zasniva na algoritmu pretraivanja varijanti i formulisana je kao
nelinearni optimizacioni problem koji u sebe direktno ukljuuje:
distributivne tokove snaga;
diskretnu prirodu moguih lokacija kondenzatora;
cenu kondenzatora posmatranu kao proizvoljnu stepenastu nediferencijabilnu funkciju koja sadri fiksni deo cene
instalacije kondenzatora i promenljivi deo cene koja je linearna funkcija instalisane snage kondenzatora;
razliite funkcije cene kondenzatora u zavisnosti od instalisane snage baterija za razliite naponske nivoe distributivne
mree (35 kV, 20 kV, 10 kV, 0.4 kV);
potroae modelovane u skladu sa strukturom konzuma;
baterije kondenzatora modelovane na bazi konstantne admitanse, to je najkorektniji pristup modelovanju sa fizikog
stanovita, mada je u modelu ostavljena mogunost da se baterije eventualno modeluju i kao konstantna snaga ili struja, i to samo
za neka teorijska istraivanja;
uticaj generisanja reaktivne snage od strane kablovskih vodova na nivo optimalne kompenzacije u meovitim
nadzemno-kablovskim distributivnim mreama;
realno ponaanje dijagrama aktivnog i reaktivnog optereenja potroakih vorova i izbegavanje pretpostavke
identinosti normalizovanih dijagrama aktivnog i reaktivnog optereenja svih potroakih vorova ili linearnih bonih grana;
realno ponaanje dijagrama napona izvornog vora na bazi izmerenih satnih vrednosti napona TS 110/35(10) kV/kV i
to u intervalu od 12 meseci;
nalaenje optimuma na bazi efikasnog pretraivanja ogranienog broja moguih reenja;
definiciju kriterijumske funkcije sa 3 elementa:
smanjenje godinje vrne aktivne snage,
smanjenje gubitaka aktivne energije na godinjem optimizacionom intervalu,
uvaavanje aktualizovanih investicija u kondenzatorske baterije.
U analizama se razmatraju kako neregulisane tako i regulisane baterije kondenzatora. Krajnji potroai u ovim analizama
nalaze se na niskonaponskim stranama transformatorskih stanica 10(20)/0,4 kV/kV za potroae iz kategorije domainstva i
administrativno - komercijalnog sektora, odnosno mesta kupoprodaje elektrine energije za industrijske potroae.
Potronja reaktivne snage transformatorske stanice koja napaja domainstva i administrativno - komercijalni sektor, kao
to se moe proveriti merenjima, zbog relativno dobrog statistikog izravnavanja veeg broja potroaa, slabo varira na manjim
vremenskim intervalima (dan, sedmica, mesec). Osetnije varijacije mogu se primetiti tek na sezonskom nivou a uzrokovane su
uveanom upotrebom rashladnih ureaja u administrativno-komercijalnom sektoru tokom leta, odnosno dodatnim delatnostima u
prigradskim naseljima i selima tokom letnje i jesenje sezone. U sluaju ovako sporih promena reaktivnog konzuma instalacija
regulisanih baterija nije ekonomina, jer se na ove promene moe odgovoriti manuelnim poveanjem/smanjenjem instalisane
snage u pojedinim vorovima mree jednom do dva puta godinje.
S druge strane, krupniji industrijski potroai, kod kojih proizvodni proces zahteva znatniju upotrebu reaktivne snage,
dominatno su opremljeni kompenzacionim ureajima koji veoma efikasno mogu odravati faktor snage potroaa u zadatim
granicama. Stoga se reaktivna potronja i ove grupa potroaa, sa aspekta distributivne mree, moe smatrati slabo promenljivom.
Dodatni razlog za favorizovanje fiksnih kondenzatorskih baterija je i njihova znatno nia investiciona vrednost, kao i
znatno blai zahtevi u pogledu odravanja u odnosu na regulisane jedinice. Konano, i poslednji razlog koji motivie izbor fiksnih
baterija je izuzetno oskudan skup informacija o potronji krajnjih potroaa distributivne mree. Naime, za razliku od analize sa
fiksnim kondenzatorskim baterijama kod koje se uglavnom operie sa srednjim sezonskim snagama (energijama), za korektnu
realizaciju reenja sa regulisanim kondenzatorskim baterijama neophodna je vrlo precizna informaciona osnova o dnevnom
dijagramu trajanja aktivnog i reaktivnog optereenja u svakoj TS 10/0.4 kV (istovremena merenja na intervalu od 12 meseci u
svim transformatorskim stanicama). Pored toga, uslov je da ovako izmereni dijagrami optereenja i po obliku i po apsolutnom
iznosu ostanu nepromenjivi i u buduem periodu.
5.7.2. Postupak reavanja optimalne kompenzacije reaktivnih snaga u distributivnim

mreama na bazi pretraivanja varijanti
Ovaj sloeni algoritam funkcionalno je podeljen u tri celine:

Prikupljanje i unos podataka o konfiguraciji i parametrima radijalne distributivne mree i informacija o potronji
specijalnih i ugovornih potroaa, kao i potroaa iz kategorije domainstva i administrativno - komercijalnog sektora;
Procena godinjih dijagrama optereenja krajnjih potroaa, proraun naponskih profila i struja grana u
nekompenzovanoj mrei;
Optimalna kompenzacija reaktivne snage u distributivnim mreama.
Osnovni problem koji se javlja, ne samo u sluaju optimalne kompenzacije, ve i pri bilo kojoj analizi distributivne
mree je nedostatak pouzdanih informacija o godinjem dijagramu optereenja krajnjih potroaa. Kao to je ve napomenuto,
krajnji potroai tipa domainstva locirani su na 0.4 kV strani TS 10/0.4 kV/kV, a specijalni i ugovorni potroai na sekundarnoj
strani TS koja je u vlasnitvu elektrodistributivnih preduzea. Kako permanentna merenja na ovim lokacijama ne postoje,
razvijeno je vie postupaka kako da se problem odreivanja dijagrama optereenja krajnjih potroaa rei uz
zadovoljavajuu tanost. Osnovni pristup bazira se na pojedinanim merenjima reprezentativnih potroaa i preslikavanju ovih
podataka na potroae istog tipa. Nedostaci ovog pristupa su potreba za velikim brojem mernih garnitura, ukoliko se na
posmatranoj distributivnoj mrei nalazi veliki broj ugovornih potroaa (industrije) sa specifinim reimima potronje elektrine
energije, kao i potreba da se merenja vre tokom cele godine. Stoga je osnovna ideja da se maksimalno iskoriste ve raspoloivi
podaci koji se prikupljaju na dodiru prenosne i distributivne mree (sabirnice na sekundaru TS 110/x kV/kV), kao i informacije o
lokalnoj potronji.
Sledei problem koji se namee je izbor broja i nain odreivanja diskretnih nivoa optereenja koji e biti reprezent ve
pomenutih satnih merenja na godinjem nivou. Ovde je izvren kompromis izmeu potrebe za to detaljnijim modelom krajnjih
potroaa i realno raspoloivih podataka, usvajanjem etiri vremenska segmenta koji odgovaraju sezonama zima, prolee, leto i
jesen.
Modul za unos konfiguracije i parametara mree
U okviru ovog modula reen je problem efikasnog i tanog unosa konfiguracije i parametara mree. Za ove potrebe kreira
se baza podataka elemenata distributivne mree (transformatora, nadzemnih i kablovskih vodova) koji se standardno koriste u
distributivnim sistemima. Na ovaj nain posao oko unosa parametara mree sveden je na aktivnosti umetanja elemenata iz baze
podataka, ime je znaajno smanjena pojava greaka pri unosu podataka realnih distributivnih mrea sa preko hiljadu vorova.
Naravno, za neke karakteristine elemente ostavljena je mogunost runog unosa podataka.
Ovim modulom je obezbeeno i striktno formiranje radijalnih mrea, sa pripremom svih podataka vezanih za incidenciju
elemenata mree, ime se znaajno olakava primena algoritma za tokove snaga radijalnih mrea.
Procena potronje krajnjih potroaa i odreivanje stanja u nekompenzovanoj mrei
Korektna analiza stanja distributivne mree zahteva izradu detaljnog modela te mree. Ovim modelom moraju biti
obuhvaeni svi elementi distributivne mree koji su vlasnitvo elektrodistributivnog preduzea a koji su potencijalne lokacije za
ugradnju kompenzacionih postrojenja. Kljuni podaci neophodni za ovu analizu, pored topologije i parametara mree, su podaci o
dijagramima optereenja krajnjih potroaa.
Pod pojmom krajnji potroai podrazumevaju se potroaki vorovi koji odgovaraju sekundarima transformatora X kV
/ 0.4 kV za transformatorske stanice koje napajaju potroae iz kategorije domainstva i administrativno-komercijalnog sektora,
odnosno potroaki vorovi koji odgovaraju mernim mestima kupoprodaje elektrine energije kod industrijskih potroaa.
Za razliku od proizvodno-prenosnog dela elektroenergetskog sistema u kome se analize stanja vre na bazi redundantnog
skupa informacija, permanentna merenja u distributivnim mreama su veoma oskudna. Na nivou cele distributivne mree (taka
dodira prenosne i distributivne mree) postoje permanentna merenja (ne na svim TS 110/x kV/kV) sledeih veliina:
satne vrednosti aktivne i reaktivne snage na sabirnicama x kV TS 110/x , koje se preko SCADA sistema prikupljaju u
prenosnom preduzeu (merenja ne postoje za sve TS);
merenja satnih modula napona na istim sabirnicama i modula struja po fiderima x kV koje prikuplja lokalna
elektrodistribucija (takoe ne na svim TS).
Na drugom kraju distributivnog sistema za konkretne kategorije potroaa na raspolaganju su arolike grupe podataka. Za
industrijske potroae obino su na raspolaganju informacije iz njihovih mesenih rauna za elektrinu energiju koji sadre
podatke o utroenim mesenim aktivnim energijama, vrnim snagama i koliinama prekomerno preuzete reaktivne energije.
Veliki problem predstavlja nedovoljan skup informacija o potronji domainstava i administrativno - komercijalnog sektora. Za
estimaciju ove potronje koriste se svi raspoloivi podaci, od informacija o sezonskim potronjama pojedinanih potroaa i
njihovog sumiranja na nivou transformatorske stanice, do raspodele registrovanog regionalnog optereenja na pojedine stanice
prema kriterijumu nominalnih snaga.
Takoe, po pravilu je na raspolaganju mali broj mernih ureaja, tako da na taj nain prikupljena merenja nisu bila
dovoljna za primenu korektne metodologije estimacije optereenja. Stoga je korisno na bazi realno raspoloivih podataka na
konkretnim mreama, omoguiti generisanje dijagrama optereenja krajnjih potroaa.
Sutina ove metodologije se sastoji u sledeem:
1. Izvrena je klasifikacija potroakih vorova (odnosno, transformatorskih stanica) na:
industrijske (ugovorne) potroae;
potroae iz kategorije domainstva i administrativno-komercijalnog sektora;
meovite potroae (transformatorske stanice koje napajaju i ugovorne potroae i domainstva).
2. Za sve industrijske potroae, pored ifara transformatorskih stanica sa kojih se isti napajaju, dobijeni su i meseni
izvetaji o utroenoj elektrinoj energiji, koji se sastoje od informacija o:
vrnim mesenim snagama P jmax ;
utroenoj (mesenoj) aktivnoj energiji W jmax ;
prekomerno preuzetoj reaktivnoj energiji W jppr .

3. Za potroae iz kategorije domainstva i administrativno-komercijalnog sektora, dobijena je baza podataka koja sadri
sledee informacije: pridrueni elektrodistributivni broj potroaa, adresu potroaa, ifru transformatorske stanice iz koje se on
napaja i sezonska oitavanja njegovog brojila (za neke TS ovi podaci nisu bili raspoloivi pa su korieni podaci o potronji na
irem potroakom podruju).
4. Godinji dijagram optereenja potroaa podeljen je na pet segmenata koji odgovaraju vrnom satu i
sezonama zima, prolee, leto i jesen. Ovo je minimalno prihvatljiv broj segmenata sa aspekta razvijene metodologije, ali je ujedno
maksimum koji se mogao izvui iz raspoloivog skupa informacija.
5. Ekvivalentan godinji dijagram optereenja industrijskih potroaa odreen je na sledei nain:
Pmax = Pjm
max
f jm (5.25)
ppr
W jm + W jm
akt
tg (arccos(0.95))
Q max = Pmax akt
(5.26)
W jm
W12akt + W1akt + W2akt

P1sr = (5.27a)
T12 + T1 + T2
W12ppr + W1ppr + W 2ppr + P1sr tg (arccos(0.95))

Q1sr = (5.28a)
T12 + T1 + T2

P2sr = (5.27b)
T3 + T4 + T5
W3ppr + W 4ppr + W5ppr + P2sr tg (arccos(0.95))

Q 2sr = (5.28b)
T3 + T4 + T5

P3sr = (5.27c)
T6 + T7 + T8
W6ppr + W7ppr + W8ppr + P3sr tg (arccos(0.95))

Q3sr = (5.28c)
T6 + T7 + T8

P4sr = (5.27d)
T9 + T10 + T11
W9ppr + W10ppr + W11ppr + P1sr tg (arccos(0.95))

Q 4sr = (5.28d)
T9 + T10 + T11
gde je:
Pmax ,Qmax - aktivno i reaktivno optereenje potroaa u vrnom satu celog konzuma distributivne mree;
Pi sr ,Qisr - srednja aktivna i reaktivna potronja na vremenskom segmentu i;
f jm - faktor jednovremenosti vrnih optereenja industrijskih potroaa;
akt
W jm ,W jppr - aktivna i prekomerno preuzeta reaktivna energija u mesecu j;
Pjmax - registrovano vrno optereenje u mesecu j;
T j - broj sati u mesecu j;
jm - indeks meseca u kome je ostvareno vrno optereenje distributivne mree.
6. Ekvivalentni godinji dijagram krajnjih potroaa iz kategorije domainstava, odreen je na sledei nain:
W jzakt k z
P1sr = (5.29a)
T12 + T1 + T2
Q1sr = P1sr tg (arccos( z )) (5.30a)
W plakt k p
P2sr = (5.29b)
T3 + T4 + T5
Q 2sr = P2sr tg (arccos( p )) (5.30b)
P3sr =
(
W plakt 1 k p ) (5.29c)
T6 + T7 + T8
Q3sr = P3sr tg (arccos( l )) (5.30c)
W jzakt (1 k z )
P4sr = (5.29d)
T9 + T10 + T11
(
Q 4sr = P4sr tg arccos j ( )) (5.30d)
Pmax = P1sr f jdm (5.31)
Qmax = Q1sr (5.32)
U gornjim relacijama oznake imaju sledee znaenje:

W jzakt - aktivna energija utroena tokom sezone jesen/zima;
W plakt - aktivna energija utroena tokom sezone prolee/leto;
k z - koeficijent relativnog uea zimskog dela potronje elektrine energije u zbirnoj potronji sezona jesen/zima;
k p - koeficijent relativnog uea prolenog dela potronje elektrine energije u zbirnoj potronji sezona prolee/leto;
cos z ,cos p ,cos l ,cos j - srednji faktori snage potroaa tokom svake sezone;
f jdm - faktor jednovremenosti za domainstva kroz koji se moe uvaiti i korekcioni faktor za odreivanje vrnog
optereenja potroaa.
7. Dijagram optereenja transformatorskih stanica, koje napajaju meovite potroae, odreen je tako da su formirani
ekvivalentni dijagrami ugovornih potroaa sa jedne, i domainstava sa druge strane. Rezultantni dijagram je odreen agregacijom
prethodna dva.
8. Ukoliko za posmatranu mreu postoje podaci o godinjoj vrnoj snazi i srednjim sezonskim potronjama aktivne i
reaktivne snage ili ih je mogue proraunati, vri se korekcija pretpostavljenih faktora f jm , k z , k p , cos z ,cos p ,cos l ,cos j ,
f jdm , kako bi zbir potronji krajnjih potroaa uvean za gubitke u distributivnoj mrei odgovarao izmerenim vrednostima na
dodiru prenosne i distributivne mree.
5.7.3. Algoritam za optimalnu kompenzaciju reaktivnih snaga u distributivnim mreama

Zadatak nalaenja optimalne kompenzacije reaktivne snage i energije svodi se na tehniko-ekonomski optimizacioni
problem. Metodologija izbora optimalne kompenzacije reaktivne snage zasniva se na optimizaciji funkcije aktualizovanih
trokova uz uvaavanje uteda usled smanjenja vrne vrednosti aktivne snage i smanjenja gubitaka aktivne energije. Za razliku od
uteda usled smanjenja vrnog optereenja i gubitaka aktivne energije koje imaju i tehniki i ekonomski znaaj, prekomerno
preuzeta reaktivna energija, koju elektrodistributivno preduzee plaa proizvodno-prenosnom delu sistema, predstavlja isto
ekonomsku kategoriju. Vaeim tarifnim sistemom predvia se plaanje prekomerno preuzete reaktivne energije tokom veeg
dnevnog stava na nivou celog elektrodistributivnog preduzea. Kriterijumska funkcija, koja predstavlja utede na godinjem nivou
(razliku dobiti od smanjenja vrne aktivne snage, gubitaka aktivne energije i aktualizovanih investicija), ostvarene ugradnjom
kondenzatorskih baterija, data je sledeim izrazom:
(
F = cP Pmax
0
Pmax
k
) T M
2 2
+ cW 3Rgr I 0gr, j I kgr, j T j (CF + cV Qk )pa (5.33)
kk
j =1 gr =1
gde je:
c P [N.J./kW] - ekvivalentna cena vrne aktivne snage,
cW [N.J./kWh] - ekvivalentna cena gubitaka aktivne energije,
0
Pmax - vrna vrednost aktivne snage (na godinjem nivou) za nekompenzovan sistem,
k
Pmax - vrna vrednost aktivne snage (na godinjem nivou) za kompenzovan sistem,
I 0gr, j - kompleksna vrednost struje grane gr na segmentu j za nekompenzovan sistem,
I kgr, j - kompleksna vrednost struje grane gr na segmentu j nakon kompenzacije,

R gr - aktivna otpornost grane gr = 1,2, . . ,M,
T - ukupan broj segmenata,
M - ukupan broj grana,
T j [h] - trajanje vremenskog segmenta j,
C F [N.J.] - fiksna cena ugradnje kondenzatorskog postrojenja,
cV [N.J./kVAr] - varijabilna cena ugradnje kondenzatora,
Qk [kVAr] - instalisana snaga kondenzatora u voru k,
p a - stopa aktualizacije,
k - skup vorova u kojima su ugraene baterije kondenzatora.
Oznaka N.J. koristi se kao skraenica za novanu jedinicu.
Pored standardnih ogranienja vezanih za module napona u vorovima distributivne mree i ogranienja vezanih za
fizike mogunosti ugradnje kondenzatorskih baterija na pojedine lokacije u mrei, korisno je uvesti i jedno dopunsko
ogranienje. Analizom rezultata uoeno je da postoji tendencija izbora optimalnog reenja sa to manjim brojem lokacija. Naime,
postojanje fiksnog dela trokova kondenzatorskih baterija poskupljuje njihovu jedininu cenu (N.J./kVAr) sa porastom broja
lokacija. Ova injenica u nekim konkretnim sluajevima moe dovesti do pojave tzv. prekompenzacije vora, odnosno do
vraanja reaktivne energije na vie nivoe. Iako ne postoje propisi koji ovu pojavu izriito zabranjuju, ipak se smatra da ona nije
poeljna, pa je maksimalna instalisana snaga kondenzatorske baterije u nekom voru ograniena nivoom reaktivne potronje tog
vora.
Kao to se iz formulacije problema moe videti, problem optimalne kompenzacije reaktivne snage u distributivnim
mreama predstavlja nelinearan, meovito celobrojan, nediferencijabilan i nekonveksan problem velike dimenzionalnosti. Za
reavanje ovog problema razvijen je itav niz algoritama. Naalost, ni jedan od ponuenih pristupa ne garantuje dostizanje
globalnog optimuma kriterijumske funkcije. Iako problem optimalne kompenzacije spada u planerske probleme (raunsko vreme
potrebno za reavanje ovog problema nije strogo ogranieno kao za aplikacije u realnom vremenu), jedini prilaz koji vodi
globalnom optimumu - ispitivanje svih moguih kombinacija lokacija i snaga kondenzatorskih baterija, zbog enormno visokih
vremenskih zahteva (za realne mree sa preko hiljadu vorova) praktino nije primenljiv. Stoga se kod optimizacionih postupaka
tei da se, odriui se globalnog optimuma, broj ispitivanih varijanti svede u prihvatljive okvire.
Kako trokovi instalacija u kondenzatorske baterije (koji su funkcija naponskog nivoa na kome se vri instalacija) zavise
priblino linearno od instalisane snage baterije, a gubici aktivne snage (i energije) zavise od kvadrata prividne snage koja tee po
elementima mree, funkcija uteda F ostvarena ugradnjom baterije kondenzatora QBK u neki vor moe se predstaviti krivom
uteda. U zavisnosti od toga u kom delu koordinatnog sistema (F,QBK) se nalazi ova kriva, svi vorovi distributivne mree mogu
se podeliti u etiri grupe, sl. 5.10.
1) utede postoje ak i za najmanje module, i rastu sa poveanjem broja modula sve dok se ne dostignu maksimalne
utede Fmax, nakon ega utede opadaju;
2) utede su za najmanje module manje od nule ali rastu sa poveanjem instalisane snage kondenzatora, i svoj maksimum
dostiu iznad nule;
3) utede su negativne za najmanje module, rastu sa istalisanom snagom baterije, ali svoj maksimum dostiu ispod nule;
4) utede su negativne za male module, ali jo vie opadaju sa porastom instalisane snage kondenzatora u tom voru.
1) 2) F
F Fmax Fmax
QBK
QBK
3) F Fmax 4) F
QBK QBK
Sl. 5.10 Klasifikacija vorova za potrebe kompenzacije

Osnovna ideja ovog algoritma je da su svi vorovi u kojima je fiziki mogue realizovati kompenzaciju, bez
obzira na njihov naponski nivo, potencijalni kandidati za ugradnju kondenzatorskih baterija. Takoe, moe se zakljuiti da
ugradnja jednog ili vie modula kondenzatora u neki vor smanjuje efekte ugradnje baterija u ostalim vorovima. Ovaj efekat se
na sl. 5.10. manifestuje pomeranjem krive uteda u pravcu dole-levo. Ovo praktino znai da ukoliko se neki vor pre postupka
kompenzacije ili u toku samog optimizacionog postupka naao u grupama 3 i 4, on se u sledeim iteracijama moe eliminisati kao
kandidat za potencijalnu lokaciju.
Algoritam koji je izabran za prikaz u ovoj analizi bazira se na ispitivanju niza varijanti ugradnje razliitih instalisanih
snaga kondenzatorskih baterija na razliitim lokacijama. Evaluacija pojedinih varijanti vri se viestrukim reavanjem tokova
snaga za radijalne distributivne mree. Da bi vreme dobijanja reenja bilo prihvatljivo, algoritam za proraun tokova snaga mora
biti izuzetnih performansi. Stoga je u ovom pristupu iskorien dobro poznat metod, detaljno opisan u delu analize koji se bavi
tokovima snaga, koji je u smislu modelovanja modifikovan uvoenjem razliitih modela potroaa.
Po uitavanju informacija o potronji krajnjih potroaa, konfiguraciji i parametrima mree i ekonomskim parametrima
optimizacije, primenom algoritma za tokove snaga u radijalnim mreama, vri se proraun komponenata kriterijumske funkcije za
nekompenzovani sistem :
0
Pmax - vrna vrednost aktivne snage (na godinjem nivou) za nekompenzovan sistem;
Wa0, j - gubici aktivne energije segmenta j za nekompenzovan sistem (j = 1,2,..,T);

0
W ppr , j - prekomerno preuzeta reaktivna energija segmenta j nekompenzovanog sistema (j = 1,2,..,T) (iako trokovi
prekomerno preuzete reaktivne energije nisu element funkcije cilja, ipak je neophodno proraunati ovu energiju pri
nekompenzovanom sistemu kako bi se u konanom proraunu prikazale i utede usled smanjenja ove komponente).
Nakon ovoga potrebno je izvriti inicijalizaciju varijabli. Funkcija uteda se postavlja na nulu, kao i broj lokacija
instalisanih baterija. Kao to je ve naglaeno, pre ulaska u optimizacionu proceduru apriori se ne sme odbaciti ni jedan vor. To
znai da e lista vorova pogodnih za instalaciju baterija kondenzatora sadrati sve vorove mree (Lista(i), i=1,2,...NLST).
Dalja procedura odvija se iterativno. U svakoj iteraciji proraunavaju se efekti ugradnje jednog ili vie kondenzatorskih
modula u svaki vor iz liste pogodnih (Lista(i)). Polazei od jednog modula (ukoliko u posmatranom voru u prethodnim
iteracijama nije ugraen nijedan modul) ili od NM+1 modula (ukoliko je u prethodnim iteracijama u taj vor ve ugraeno NM
modula) vri se proraun relativnih efekata kompenzacije F/QBK i poveanje broja modula sve dok ova funkcija raste ili dok
instalisana snaga baterija ne premai reaktivnu potronju u posmatranom voru. Ovde je uinjeno opredeljenje da umesto
apsolutnih uteda, kriterijum za izbor optimalnih lokacija u svakoj iteraciji budu relativne utede (N.J./kVAr). Naime, u uslovima
uvoenja ogranienja prekompenzacije vorova, model bi favorizovao lokacije u koje je mogue instalirati veoma velike
instalisane snage, koje se po pravilu nalaze na 10 kV i 35 kV naponskom nivou. Kako ugradnja baterije u neki vor mree
pogorava uslove ugradnje u preostalim vorovima, time bi se, i pored znatno breg porasta funkcije cilja iz iteracije u iteraciju,
relativno brzo ulo u zasienje, pa bi konaan optimum bio loiji od onog koji se dobija primenom predloenog postupka.
Ukoliko se konstatuje da ugradnja modula u vor Lista(i) u n-toj iteraciji ne donosi korist (ili ak pravi tete sa
ekonomske take gledita) takav vor se izbacuje iz liste pogodnih, pri emu se broj pogodnih vorova umanji za jedan. Na ovaj
nain se prolaskom kroz sve pogodne vorove nalazi onaj u kome kompenzacija daje najbolje relativne ekonomske efekte. Kako
ugradnja velikih instalisanih snaga kondenzatorskih baterija u neki vor drastino menja strujno-naponsku sliku posmatrane
mree, a time i uslove ugradnje baterija kondenzatora u ostalim vorovima, usvojen je pristup postepenog poveanja
kompenzacije. Naime u voru, koji se u tekuoj iteraciji pokazao kao najpovoljniji za kompenzaciju, snaga instalisanih baterija
kondenzatora se uveava samo za jedan modul i ponovo se vri pregled cele mree (odnosno liste pogodnih vorova). Ovaj deo
optimizacione procedure zavrava se onda kada je lista pogodnih vorova prazna, odnosno kada nema izgleda da e funkcija
uteda biti poveana na ovaj nain.
Kako se ugradnjom kondenzatorskih baterija u vorove distributivne mree menjaju vrednosti napona i struja u mrei, a
time i prilike za ugradnju baterija u druge vorove, po zavretku prvog optimizacionog ciklusa pristupa se relokaciji ve
postavljenih baterija. Ideja relokacije je da se proveri opravdanost izbora lokacija za kompenzaciju dobijenih u okviru prvog
optimizacionog ciklusa. Polazei od prvog vora u kome je locirana baterija kondenzatora i kreui se ka poslednjem voru iz
skupa izabranih za kompenzaciju, vri se sledee ispitivanje. Kompenzacija koja je postojala, nakon prvog dela optimizacije u
nekom voru, privremeno se ukine, a zatim se pokuava pronai novi vor sa pogodnijom lokacijom u kome bi instalacija
iskljuene ili neke druge instalisane snage kondenzatora, dala bolje ekonomske efekte. Ovaj postupak traje sve dok postoje
poboljanja kriterijumske funkcije.
0
1
2
3 4 5
6 8 9
7
10 12
11 13
14 15 16 17
18 20
19 21
22 23 24 25
26 27
Sl. 5.11 Ilustracija formiranja vertikalne matrice incidencije na distributivnoj test-mrei
Razvijena metodologija moe se opisati sledeim koracima:
KORAK 1 : Formiranje vertikalne matrice incidencije

Za bilo koju radijalnu distributivnu mreu moe se formirati matrica koja sadri informacije o incidenciji elementata
mree (dimenzija : (broj vorova) x (broj nivoa)). Vrsta i sadri informacije o putanji od vora i do korenog vora 0. Za test mreu
prikazanu na sl. 5.11 prikazane su vrste ove matrice koje odgovaraju vorovima 21 i 23:
21. red 0 1 2 4 9 12 17 21 /
23. red 0 1 2 3 7 10 15 18 23
KORAK 2 : Efekti instalacije kondenzatora u jednom voru posmatrane distributivne mree
Primenom algoritma za proraun tokova snaga u radijalnim distributivnim mreama, [12], mogu se odrediti vrednosti
pojedinanih komponenti kriterijumske funkcije (5.33) za svaki vor i, variranjem instalisane snage baterije kondenzatora u
njemu:
Pmax ( Qi ), Wa ,t ( Qi ), IK ( Qi )
Zavisnost smanjenja godinje vrne snage, Pmax ( Qi ) , i smanjenje gubitaka aktivne energije, Wa ,t ( Qi ) , od
instalisane snage kondenzatorske baterije u nekom voru, Qi , moe se modelovati kvadratnom funkcijom:
Pmax = am ,i Qi2 + bm ,i Qi
t = 1,.., N S (5.34)
Wa ,t = at ,i Qi2 + bt ,i Qi
Teorijski dokaz za validnost prethodnih kvadratnih jednaina teko je izvesti, zbog tekoa analitikog reavanja sistema
nelinearnih jednaina, ali se njihova primena na velikom broju realnih i test distributivnih mrea pokazala korektnom.
Aktuelizovani trokovi, IK, mogu se iskazati preko linearne zavisnosti od instalisane snage baterije kondenzatora:
(
IK = pa C FNN ( i ) + CVNN ( i )Qi ) (5.35)
Koeficijenti a m ,i , bm ,i i at ,i , bt ,i mogu se odrediti primenom tehnike minimuma kvadrata odstupanja. Iz jednaina (5.34) i
(5.35) i iz definicije kriterijumske funkcije mogu se odrediti ekvivalentni koeficijenti smanjenja godinje vrne snage i gubitaka
aktivne energije za svaki vor i.
NS
ai = c Pmax am ,i + cWa at ,i
t =1 (5.36)
NS
bi = c Pmax bm ,i + cWa bt ,i
t =1
U (5.34-36) t je tekui indeks za vremenski segment (NS je ukupan broj segmenata). Smisao indeksa m u koeficijentima
am,i i bm,i jeste da ukae na povezanost ovih koeficijenata sa maksimalnom snagom.
KORAK 3 : Procena efekata ugradnje kondenzatorskih baterija
Prethodnim korakom (odreivanjem ekvivalentnih koeficijenata za sve vorove mree) stvoreni su preduslovi za procenu
efekata ugradnje kondenzatorskih baterija na proizvoljnom broju lokacija i proizvoljnih instalisanih snaga. Ideja o modelu za
procenu ovih efekata moe se najlake objasniti na primeru dve lokacije. Pretpostavi se da su u vorovima k i m posmatrane
distributivne mree instalisane kondenzatorske baterije snaga Qk i Qm , respektivno. Neka vor z(k,m) predstavlja prvi zajedniki
vor na putanjama (k-0) i (m-0) stabla grafa (podaci o ovim vorovima mogu se nai u vertikalnoj matrici incidencije). Utede
ostvarene ugradnjom kondenzatorskih baterija mogu se veoma dobro proceniti sledeom relacijom:
(
UT ( Qk ,Qm ) = ak Qk2 + bk Qk + am Qm2 + bm Qm ) ( )
p (Ca F
NN ( k )
+ CVNN ( k )Qk ) ( pa C FNN ( m ) + CVNN ( m )Qm )
(a Z ( k ,m )Qk
2
+ bZ ( k ,m ) Q ) (
k aZ ( k ,m )Qm2 + bZ ( k ,m )Qm + )
+ (a Z ( k ,m ) (Qk + Qm ) 2
+ bZ ( k ,m ) (Qk + Qm ) = ) (5.37)
= (a Qk ) (
k + bk Qk + am Qm + bm Qm
2 2
)
p (Ca F
NN ( k )
)
+ CVNN ( k )Qk pa C FNN ( m ) ( + CVNN ( m )Qm + )
+ 2aZ ( k ,m )Qk Qm
lan 2aZ ( k ,m )Qk Qm odgovara korekciji koja predstavlja razliku izmeu algebarskog zbira uteda ostvarenih
pojedinanom kompenzacijom i realnih uteda. Uoptavanjem ideje na sluaj NL lokacija dobija se sledei izraz:
NL
[ (
UT ai Qi2 + bi Qi pa C FNN ( i ) + CVNN ( i )Qi + 2 aZ ( i , j )Qi Q j
i =1
)] NL NL
i =1 j =1
(5.38)
j i
Na ovaj nain definisana analitika forma omoguava odreivanje optimalnih instalisanih snaga kondenzatorskih baterija
koje za zadate lokacije ugradnje daju maksimum kriterijumske funkcije. Diferenciranjem relacije (5.38.) po nepoznatim
instalisanim snagama dobija se:

UT NL
= 2a i Qi + bi + 2 aZ ( i , j )Q j pa CVNN ( i ) = 0 i = 1,.., NL (5.39)
Qi
jj =1i
Relacija (5.39) moe se predstaviti i u matrinom obliku:
a1 aZ ( 1,2 ) (
... aZ ( 1, NL ) Q1 pa CVNN ( 1 ) / 2 b1 / 2 )
a
Z ( 1,2 ) a2

(
... aZ ( 2 , NL ) Q2 pa CVNN ( 2 ) / 2 b2 / 2
=

) (5.40)
... ... ... ... ... ...

aZ ( 1, NL ) aZ ( 2 , NL ) ...

a NL QNL pa CV NN ( NL
(
)
/ 2 bNL / 2 )
Reavanjem skupa linearnih jednaina (5.40) odreuju se optimalne snage kondenzatorskih baterija. Vrednost
procenjenih uteda moe se proraunati zamenom ovih snaga u jednainu (5.38).
5.7.4. Karakteristian ilustrativni primer kompenzacije reaktivnih snaga u
distributivnim mreama
U cilju ilustracije predloene metodologije bie prikazana njena primena na test primeru distributivne mree sa sl. 5.11.
Podaci o radijalnoj mrei dati su u tabeli 5.2. U ovoj tabeli dati su podaci o rednim brojevima i naponskim nivoima vorova,
rednim brojevima neposredno gornjih vorova, parametrima elemenata (vodova ili transformatora) izmeu posmatranog i gornjeg
vora, kao i instalisana snaga, ukoliko je element transformator.
Tabela 5.2 Podaci o distributivnoj test mrei

Broj Un gornji R X B Sn
vora [kV] vor [] [] [106 S] [kVA]
0 35,0 - - - - -
1 35,0 0 3,19 3,67 31,3 -
2 10,0 1 0,77 10,0 0,0 10000
3 10,0 2 1,12 0,75 6,1 -
4 10,0 2 1,12 0,75 6,1 -
5 10,0 2 1,12 0,75 6,1 -
6 0,4 3 1,35 5,85 0,0 1000
7 10,0 3 1,12 0,75 6,1 -
8 0,4 4 2,88 9,38 0,0 630
9 10,0 4 1,12 0,75 6,1 -
10 10,0 7 1,12 0,75 6,1 -
11 0,4 7 2,88 9,58 0,0 400
12 10,0 9 1,12 0,75 6,1 -
13 0,4 9 2,88 9,58 0,0 400
14 0,4 10 2,88 9,38 0,0 630
15 10,0 10 1,12 0,75 6,1 -
16 0,4 12 1,35 5,85 0,0 1000
17 10,0 12 1,12 0,75 6,1 -
18 10,0 15 1,12 0,75 6,1 -
19 0,4 15 2,88 9,38 0,0 630
20 10,0 17 1,12 0,75 6,1 -
21 0,4 17 2,88 9,38 0,0 630
22 0,4 18 1,35 5,85 0,0 1000
23 10,0 18 1,12 0,75 6,1 -
24 0,4 20 2,88 9,38 0,0 630
25 10,0 20 1,12 0,75 6,1 -
26 0,4 23 1,35 5,85 0,0 1000
27 0,4 25 1,35 5,85 0,0 1000
Osim potroaa koji se nalazi u voru 5 i koji energiju preuzima na 10 kV naponskom nivou (sa konstantnom godinjom
potronjom u svim segmentima od 1040 kW + j 416 kVAr), ostali potroaki vorovi modelovani su sa sekundarne strane TS
10/0,4 kV/kV. Godinji dijagram optereenja ovih potroaa podeljen je na segment vrnog sata i dva polugodinja segmenta, pri
emu su aktivna i reaktivna optereenja u funkciji nominalne snage transformatora dati u tabeli 5.3. U ovoj tabeli su date i
informacije o vrednosti napona napojnog vora (vora 0) za pomenute segmente.
Podaci o fiksnim i varijabilnim cenama kondenzatorskih baterija za naponske nivoe prisutne u test mrei dati su u tabeli
5.4. Ukupna cena instalacije kondenzatorske baterije u voru i koji se nalazi na naponskom nivou NN(i), dobija sa na osnovu
sledeeg izraza:
C FNN ( i ) + CVNN ( i )Qi (5.41)
Ekonomski parametri neophodni za proraun efekata kompenzacije su:

ekvivivalentna cena vrnog optereenja: C Pmax = 150 N.J./kW ,
ekvivalentna cena gubitaka aktivne energije: CWa = 0,05 N.J./kWh i
stopa aktualizacije: p a = 0,09 .
Nakon primene predloene metodologije dobijeni su rezultati za optimalne lokacije i instalisane snage kondenzatorskih
baterija date u tabeli 5.5, uz ukupnu ostvarenu utedu od 30474 N.J.
Tabela 5.3 Godinji dijagrami optereenja

vrni sat segment 1 segment 2
P + jQ (0,80+j0,15) (0,60+j0,16) (0,50+j0,18)
U0 [r.j] 1,03 1,03 1,00
trajanje [h] 1 4344 4416
Tabela 5.4 Cene kondenzatorskih baterija

NN CFNN CVNN
[kV] [N.J.] [N.J./kVAr
]
35,0 20000 10
10,0 15000 10
0,4 1000 10
Tabela 5.5 Optimalne lokacije i instalisane snage baterija

vor 5 6 8 14 16 22 24 27
Qi [kVAr] 500 200 120 40 200 340 80 160
5.7.5. Osnovi tehniko-ekonomske analize

Postoji vie ekonomskih metoda za izbor optimalnog naina investiranja ili za izbor najekonominijeg tehnikog reenja.
Ovde e kratko biti prikazana metoda sa kumulativnim (ukupnim) aktualizovanim godinjim trokovima u toku veka
eksploatacije.
Razliiti planerski zadaci u EES (npr. planiranje optimalne ugradnje kondenzatorskih baterija ili planiranje razvoja
distributivnih mrea) vre se na nekom duem vremenskom horizontu (npr. 20 godina) pa je potrebno izvriti svoenje godinjih
trokova (koji se po pravilu javljaju u razliitim godinama zbog etapnosti izgradnje) na jednu zajedniku godinu. Ovo je potrebno
iz razloga poreenja moguih varijanti s ciljem da se nae optimalna varijanta. Svoenje godinjih trokova vri se najee na
poetnu godinu vremenskog horizonta planiranja, mada svoenje moe da se izvri na bilo koju godinu u prolosti ili budunosti.
Naravno, za sve potencijalne varijante razvoja svoenje se vri na istu godinu jer samo tada ima smisla poreenje pojedinih
varijanti. Proces svoenja trokova na odreenu godinu naziva se aktualizacija trokova. Aktualizacija trokova vri se preko
stope aktualizacije, pa, koja se esto u literaturi zove profitnom stopom (stopom dobiti) ili stopom efektivnog dodatnog ulaganja
kapitala. Ukupni godinji trokovi bilo objekta u EES-u ili njegovih elemenata, Tg, mogu se prikazati kao:
Tg = p g K + Tggub (5.42)
Prvi sabirak na desnoj strani predstavlja deo godinjih trokova srazmeran uloenom kapitalu (investicijama), K, a
koeficijent srazmere je jednak godinjoj stopi , pg, koja je vea od stope aktualizacije pa za iznose godinjih stopa amortizacije pam
i odravanja po:
p g = p a + p am + po (5.43)
Drugi sabirak na desnoj strani jednaine (5.42) predstavlja godinje trokove gubitaka, T gub , koji e biti detaljno
analizirani kasnije.
Ako se aktualizacija godinjih trokova, datih sa (5.42), vri na poetnu godinu planiranja, tada su ukupni, aktualizovani
trokovi za odreeni objekat, Ta odnosno element EES-a, dati izrazom:
[ ]
i
n 1
Ta = ( pa + pam + po )K + Ti gub (5.44)
i =1 1 + p a
Iz (5.44) se vidi da se godinji trokovi gubitaka menjaju iz godine u godinu i da su u i-toj godini specifirani na nain
kako e biti naknadno objanjeno. U izrazu (5.44) sa n je oznaen broj godina vremenskog horizonta planiranja.
Svoenje godinjih trokova moe se vriti i na kraj perioda eksploatacije objekta ili na neku drugu godinu koja je od
interesa u analizi efektivnosti investiranja. Treba istai da se svoenja vre uvek sa stopom aktualizacije pa, a ne sa godinjom
stopom pg. Razlog je to je osnovna definicija godinjih trokova data kao zbir dva lana. Prvi lan je paK, a u drugom lanu
figuriu zajedno svi ostali godinji trokovi (godinji trokovi gubitaka i odravanja, koji ine trokove eksploatacije, i godinji
trokovi amortizacije). Formalnim uvoenjem proporcionalnosti izmeu uloenog kapitala i trokova odravanja i amortizacije
dobija se uveana stopa pg, prema relaciji (5.43). Meutim, svoenje godinjih trokova se i dalje mora vriti preko stope
aktualizacije pa, jer je samo ova stopa direktno, odnosno stvarno vezana za kapitalna ulaganja, dok su sve ostale korelacije sa
kapitalnim ulaganjima indirektne i formalne prirode.
Prethodna razmatranja i analiza strukture godinjih trokova pokazuju da se njihov deo koji nije u vezi sa gubicima
sastoji od godinjih trokova kapitala, lan paK, godinjih trokova amortizacije, lan pamK, i godinjih trokova odravanja, lan
poK. Ova tri lana su grupisana zajedno preko uvoenja godinje stope pg . lan paK, proizvod stope aktualizacije pa i
investicionih ulaganja u pojedini objekat K, predstavlja deo fiksnih godinjih trokova i moe se shvatiti kao dodatni troak
kapitala u smislu da novani kapital pored svoje reprodukcije donosi, odnosno moe da donose kamatu, a da robni kapital donosi,
odnosno moe da donese prosenu dobit (oplodnja kapitala). Ekonomski smisao lana paK je taj da on nije nita
drugo nego prema uloenom kapitalu srazmeran prosean viak vrednosti, odnosno prosena novostvorena godinja vrednost. U
smislu trokova moe se dati interpretacija da se odvlaenjem kapitala na dati objekat gubi prosena godinja vrednost paK.
Prema tome stopa aktualizacije (dobiti) predstavlja srazmeru ovih trokova u odnosu na investicije u objekat.
Vrednost stope aktualizacije zavisi od mnogih ekonomskih kategorija kao to su: kamatna stopa, inflacija, stepen
razvijenosti ekonomije, nain organizacije elektroprivrede itd. Stopa aktualizacije mora biti vea od kamatne stope i za
elektroenergetske analize obino se usvaja vrednost od 9% (0,09). Stopa aktualizacije je stopa kojom se vri svoenje godinjih
trokova u toku perioda planiranja na zajedniku godinu.
Procenat prenete vrednosti osnovnih sredstava za jednu godinu predstavlja amortizacionu stopu. Stopa amortizacije moe
se definisati kao statika amortizaciona stopa preko koje bi se (odnosno stvaranjem amortizacionog statikog fonda) za procenjeni
ivotni vek objekta (odnosno na kraju tog ivotnog veka) obezbedila ista novana sredstva kao to je investiciona vrednost
objekta. Ovakvim pristupom ne uzima se u obzir plasman sredstava amortizacije, sukcesivno kako pristiu iz godine u godinu, u
druge objekte ili u druge poslove, koja bi donosila istu stopu dobiti, i zato je potrebno izvriti preraunavanje na dinamiku ili
realnu stopu amortizacije.
Stopa amortizacije ima za cilj da valorizuje godinje trokove usled amortizacije. Amortizacija predstavlja otpisivanje,
odnosno umanjenje vrednosti nekog elementa sa vremenom. Svaki element elektroenergetskog sistema ima svoj ivotni vek i
tokom tog ivotnog veka vrednost elementa iz godine u godinu je sve manja. ivotni vek se tipino za elemente EES-a kree od
15 do 40 godina.
ema amortizacije je algoritam otpisivanja vrednosti elementa iji je vremenski interval jednak ivotnom veku elementa.
Postoji nekoliko ema amortizacije. Statika (pravolinijska) ema amortizacije je ema gde se u svakoj godini otpisuje ista
vrednost. Statika amortizaciona stopa bi bila ona koja omoguava da se na kraju ivotnog veka objekta izvri nabavka (izgradnja)
novog, pomou sredstava sakupljenih odvajanjem (svake godine istog iznosa) u amortizacioni fond u kome se sredstva ne
angauju ve miruju. Stopa amortizacije kod statike eme izraunava se preko izraza:
1
pam = , (5.45)
Tv
gde je Tv amortizacioni vek elementa.

U praksi se obino radi sa ravnomernom emom amortizacije ali se koristi dinamika, realna stopa amortizacije, koja se
izraunava preko formule:
pa
p am = (5.46)
(1 + pa )Tv 1
Raunanje amortizacione stope na dinamiki nain obuhvata efektivno korienje sredstava iz amortizacionog fonda
pomou stope aktualizacije, tokom svake godine ivotnog veka objekta.
Naravno, statika stopa (1/Tv) je vea od realne stope amortizacije. Zbog toga se za Tv = 25 godina dobija da statika
stopa amortizacije iznosi 4%, dok se za dinamiku, pri stopi aktualizacije od 9%, dobija vrednost od 1,18%.
Prema tome trokovi amortizacije se mogu indirektno predstaviti kao deo fiksnih godinijh trokova i raunaju se kao
prozvod stope amortizacije pam i investicija u objekat K.
Stopa odravanja slui da valorizuje godinje trokove potrebne za odravanje elemenata sistema. Pod odravanjem
elemenata sistema podrazumevaju se kako preventivne akcije s ciljem poboljanja stanja elemenata tako i opravke elemenata u
kvaru. Od preventivnih akcija, primera radi, mogu se napomenuti povremene provere trasa nadzemnih vodova. Tu se pre svega
misli na proveru stanja stubova, zatim uklanjanje rastinja ispod trase itd.
Elementi sistema, generatori, transformatori, vodovi i drugi, imaju razliite stope odravanja s tim da rotacioni elementi
imaju najvee stope odravanja. Potrebno je ukazati da se za stope odravanja za pojedine elemente EES-a usvajaju konstantne
vrednosti u toku celog ivotnog veka elementa. Drugim reima pretpostavljaju se isti godinji trokovi odravanja u toku celog
vremenskog horizonta planiranja. Prema gore usvojenim oznakama godinji trokovi odravanja indirektno se takoe mogu vezati
sa investicijama i izraunavaju se kao proizvod stope odravanja po i investicija u objekat K.
Zbir gore pomenutih stopa, stope dobiti, stope amortizacije i stope odravanja predstavlja stopu godinjih trokova.
Trokovi odravanja, generalno, nisu linearno proporcionalni investicijama ve se uz dugotrajna istraivanja mogu
formirati sloene matematike funkcije koje daju zavisnost trokova odravanja od investicija. Meutim, ukoliko ne postoje
egzaktni kriterijumi, uobiajeno je da se usvoji linearna zavisnost, definisana odgovarajuom stopom odravanja. Tipine
vrednosti stopa odravanja vodova, transformatora i generatora u EES-u su od 1% do 2%.
Sabirci u jednaini (5.42) mogu da se grupiu na jo jedan nain. Naime, prvi sabirak obuhvata godinje trokove za
angaovani kapital (investicije), trokove amortizacije i trokove usled odravanja. Ovi trokovi su nepromenljivi iz godine u
godinu i zato se nazivaju konstantnim ili fiksnim trokovima. Drugi sabirak u jednaini (5.42) predstavlja godinje trokove usled
gubitaka snage. Ovi trokovi su promenljivi iz godine u godinu i zato se nazivaju varijabilnim ili promenljivim trokovima. U
optimizacionom kontekstu moe se rezonovati tako da su konstantni i varijabilni trokovi tegovi na preciznoj vagi ustanovljenoj
objektivnom funkcijom. Forsiranje jednog od ova dva faktora vodi u neravnoteu. Jednaina (5.42) moe se po potrebi proiriti i
trokovima usled instalisanih kapaciteta za kompenzaciju reaktivne energije ili nekim drugim trokovima.
Potrebno je istai da jednainom (5.42) nije adekvatno valorizovana injenica da se usled razliitih tehnikih reenja
dobija i razliit kvalitet napajanja (tete usled neisporuene, odnosno nekvalitetno isporuene elektrine energije), ve je samo
raunato sa ispunjenjem tehnikih uslova.
Ako su svi godinji trokovi, izraz u srednjoj zagradi u formuli (5.44), konstantni tokom razmatranog
perioda, kumulativni (ukupni) aktualizirani trokovi dobijaju se mnoenjem ukupnih godinjih trokova sa izrazom:
(1 + p a )n 1
(5.47)
p a (1 + p a )n
5.7.6. Odreivanje godinjih trokova gubitaka i ekvivalentne cene gubitaka aktivne snage i
energije
Godinji trokovi gubitaka u i-toj godini raunaju se kao:
Ti gub = c P Pi,gub
max + cW Wi
gub
(5.48)
U (5.48) je sa cP oznaena jedinina cena gubitaka snage (N.J./MW), sa cW jedinina cena gubitaka aktivne energije
(N.J./MWh), sa Pi,gub
max maksimalni gubici snage u i-toj godini u MW i sa Wi
gub
gubici energije u i-toj godini u MWh.
Problem odreivanja cene gubitaka snage i energije je vrlo sloen i njemu treba da se posveti posebna panja. Naime,
prilikom ekonomskog vrednovanja godinjih gubitaka energije i snage u elementima EES-a morale bi se strogo gledano poznavati
one cene za svaki izgubljeni kWh i za svaki kW maksimalne (vrne) snage gubitaka koje vae za taku sistema u koju se vezuje
analizirani element. U sloenim sistemima to je praktino nemogue i zato se u studijama distributivnih sistema koriste tarifni
stavovi na pragu distribucije a u studijama prenosnih mrea oni koji vae na pragu elektrana.
Kod odreivanja ekvivalentne cene gubitaka za snagu, cP, polazi se od nalaenja dugoronih marginalnih trokova za
marginalni MW u fazi planiranja. Naime, pod pretpostavkom da u analiziranom sistemu nema gubitaka snage tada ne bi bilo
potrebno graditi dodatne proizvodne (i ostale) kapacitete. Poto gubici snage realno postoje potrebno ih je valorizovati preko cene
MW kapaciteta koje je potrebno izgraditi u sistemu za potrebe razvoja sistema. U planiranju se ovi trokovi nazivaju dugoronim
marginalnim trokovima (prema njima se utvruju i elementi realne tarifne politike) i oni odslikavaju injenicu da se usled porasta
optereenja u toku vremena dolazi do stanja da postojei kapaciteti nisu dovoljni da zadovolje potronju. Zbog toga su potrebna
ulaganja u nove proizvodne, prenosne i distributivne kapacitete. Ako se distributivno preduzee posmatra kao nezavisni
ekonomski subjekt tada je sa njegovog aspekta bitna cena snage koje ono mora da plaa prema isporuiocu energije (prema
prenosu). Dakle, za razvojne studije distributivne mree dovoljno je analizirati cenu snage na pragu distribucije (na dodiru prenosa
i distribucije). Cena snage koju distributivno preduzee plaa je odreena dakle samo novim investicijama u proizvodnju i prenos.
Vrednost ovih uloenih investicija izraenih u novanim jedinicama po MW predstavlja trokove za marginalni MW u fazi
planiranja. Ovi trokovi ujedno predstavljaju i cenu gubitaka snage.
Na osnovu iskustvenih podataka vano je ukazati da od ukupnih investicija potrebnih za izgradnju 1 MW kapaciteta u
EES-u, na proizvodni podsistem otpada do 60 % (u zavisnosti od strukture proizvodnih kapaciteta i vrste elektrane), dok na
prenosni i distributivni podsistem otpada do 40 % (na prenosni tipino neto oko 15%).
Imajui sve ovo u vidu trokovi marginalnog MW, odnosno cena gubitaka snage sa gledita razvoja distributivne mree,
moe se u optem sluaju izraunati pomou izraza:
c P = K proizv p gproizv + K pren p gpren + K distr p gdistr (5.49)
gde su:
K proizv , K pren , i K distr - investicije u proizvodne, prenosne i distributivne kapacitete, respektivno, a
p gproizv , p gpren , p gdistr - godinje stope u proizvodne, prenosne i distributivne kapacitete, respektivno.
Ako se kao primer uzme zadatak optimalne kompenzacije reaktivnih snaga tada se godinji trokovi vrnog MW mogu
izraunati po obrascu (5.49) kad se u njega ne smenjuje deo koji se odnosi na investiranje u distributivnom podsistemu. Imajui u
vidu da su jedinine investicije za termoelektranu i deo rudnika oko 1200 N.J./kW, i vodei rauna da je uee proizvodnog dela
u ukupnim investicijama u EES oko 60%, dobija se da su ukupne investicije u kapacitete oko 2000 N.J./kW. Ako se od ovog
iznosa oduzme deo investicija za distributivni podsistem (oko 25%, odnosno oko 500 N.J./kW), tada ostaje oko 1500 N.J./kW kao
jedinino ulaganje u proizvodni i prenosni podsistem. Sa stopom od 10% ovo bi rezultiralo u ceni snage od oko 150 N.J./kW.
Do iste ove cene snage trebalo bi se stii i ako se poe od stvarnih cena obraunske snage u sistemu (analiza odozdo) i
ako se zatim one primene na konstantne gubitke snage (gubici u gvou) i na promenljive gubitke snage (gubici u bakru). Analize
pokazuju da je cena gubitaka snage u bakru negde oko 70% cene gubitaka u gvou, poto su gubici u gvou u celini prisutni u
maksimalnom optereenju sistemu.
Za cenu gubitaka energije moe se usvojiti zbirna jedinina cena proizvodnje i prenosa po 1 kWh, u N.J./kWh. Za cenu
gubitaka energije kao realnu vrednost treba uzeti ekonomsku cenu elektrine energije na posmatranom mestu. Za poetak 21. veka
u naem okruenju, je ta cena oko 0,05 N.J./kWh (radi ilustracije cena prekomerno preuzete reaktivne energije je oko 0,01
N.J./kVArh). Iz prethodnih analiza se vidi da je 1 N.J. = 1 $.
Poto se elementi distributivne mree dimenzioniu u funkciji od prenete snage, mogue je izvriti
preraunavanje trokova gubitaka elektrine energije i izraziti ih u trokovima gubitaka snage, odnosno izraunati ekvivalentnu
cenu jedinine snage.
Gubici aktivne snage u gvou su uglavnom konstantni tokom godine (napon se u proseku moe smatrati bliskom svojim
nominalnim vrednostima). Prema tome vreme trajanja gubitaka u gvou je 8760 asova, pa je ekvivalentna cena gubitaka snage u
gvou:
Fe = c P + cW 8760
ekv
c P, (5.50)
Gubici aktivne snage u bakru su promenljivi i vreme trajanja maksimalnih gubitaka u bakru (u termogenim otpornostima)
zavisi od dijagrama optereenja pojedinog elementa sistema. Za potrebe studija razvoja distributivnih mrea obino se usvaja da
se izraunava po obrascu:
T2
= 0,17T + 0,83 (5.51)
8760
gde je T vreme trajanja maksimalnog optrereenja. Prema tome ekvivalentna cena gubitaka snage u termogenim otpornostima
rauna se kao:
Cu = c P + cW
ekv
c P, (5.52)
Trokovi gubitaka snage za potrebe studija planiranja razvoja mrea sada se mogu raunati samo preko poznavanja
ukupnih gubitaka snage u gvou i u bakru (bez potrebe za poznavanjem gubitaka energije) i njihovim mnoenjem sa jedininim
cenama prema relacijama (5.50) i (5.52).
Trokovi gubitaka snage u bakru su funkcija i faktora jednovremenosti maksimalnih snaga na razliitim elementima
sistema. Naime, gubici snage u distributivnoj mrei zavise i od lokacije pojedinog elementa distributivne mree, jer gubici
izazivaju i dodatne trokove u prenosnoj i distributivnoj mrei na prethodnim elementima kroz koje je energija tekla. Ovako
posmatrana cena gubitaka najvea je u mrei 0,4 kV. Kako se maksimalni gubici u datom elementu ne moraju da pojave pri
maksimalnom optereenju sistema, to znai da za njih moda nije neophodno graditi dodatne kapacitete u izvorima (izvori u
strukturi cene gubitaka najznaajnije utiu). Maksimalna optereenja u distributivnoj mrei ne moraju da se jave kada i vrno
optereenje sistema, pa se usvoja faktor jednovremenosti fj (obino 0.85). Sada se ukupna, ekvivalentna cena snage gubitaka u
aktivnim (termogenim) otpornostima, c Pekv
,Cu rauna po obrascu:
ekv
Cu = c P f j + cW
2
c P, (5.53)
Na osnovu prikazanih formula i jedininih cena kako snage i energije tako i investicionih cena pojedinih elemenata
mree mogu se formirati kumulativni aktualizovani trokovi razvoja mree za razliite karakteristine scenarije planiranja razvoja.
Postupkom minimizacije trokova odreuje se optimalna varijanta prema kojoj se planira dalji razvoj mree.
Prorauni kratkih spojeva 106
6. Prorauni kratkih spojeva

Kratak spoj predstavlja poremeeno stanje mree, odnosno poremeeno stanje EES-a. U mreama se za vreme trajanja
kratkog spoja detektuju enormno velike vrednosti struja. Kratak spoj se deava kad doe do fizikog kontakta ili do preskoka
(kratak spoj preko luka) izmeu delova kola koji su u normalnom radnom stanju na razliitim potencijalima. Tipina slika je dodir
faznog provodnika sa potencijalom zemlje ili dodir dva fazna provodnika meusobno. Ako se radi o direktnom metalnom
kontaktu dva provodnika tada se izjednaavaju njihovi potencijali, a ako do kontakta dolazi preko luka tada se ima neki relativno
mali pad napona na impedansi luka. Do kratkog spoja u generatoru dolazi ili zbog proboja izolacije izmeu navojaka ili zbog
kontakta namotaja i metalnih delova generatora koji su na potencijalu zemlje. Slina situacija je i za transformatore. Kratki spojevi
se javljaju ili zato to je izolacija ostarila ili zato to je oslabljena zbog delovanja prenapona. Kod nadzemnih vodova do kratkih
spojeva dolazi zbog raznih uzroka kao to su delovanje groma, vetra, pad grana (drvo) na provodnike, zbog ptica ili drugih uticaja
(kranovi, helikopteri, avioni). Zaprljanost izolacije i loe vremenske prilike kombinovane sa prenaponima (spoljnjeg ili
unutranjeg porekla) po pravilu mogu da dovedu do kratkih spojeva. Kod kablova do kvarova dolazi ili usled slabljenja odnosno
starenja izolacije ili usled mehanikih oteenja. Prorauni kratkih spojeva mogu se realizovati kao prorauni stacionarnih stanja
ili kao prorauni prelaznih stanja. U okviru analize EES kratki spojevi se dominantno prouavaju kao kvazistacionarna stanja,
odnosno kao nazovi stacionarna stanja. Poto se po prirodi stvari stvarne struje i naponi za vreme trajanja kratkog spoja menjaju
sa vremenom, to onda sledi da je u cilju dobijanja kompletne kvazistacionarne predstave potrebno iz ove stvarne slike napona i
struja za vreme trajanja kratkog spoja izdvojiti nekoliko stacionarnih stanja, odnosno zamrznuti ova odabrana karakteristina
stanja nekoliko puta, a dalje se slaganjem tih stanja jednog do drugog moe da rekonstruie kompletna slika. Vreme je na taj nain
elegantno iskljueno iz ovog problema, pa se fazorski raun moe primenjivati bez tekoa. Oscilogrami struja kvara pokazuju da
je dovoljno odabrati samo tri karakteristina stanja koja se odnose na subtranzijentni, tranzijentni i ustaljeni period kratkog spoja.
Prilikom prouavanja kratkih spojeva kao prelaznih procesa ispisuju se diferencijalne jednaine i rauna se vremenski tok
napona i struja kvara.
6.1. Znaaj prorauna struja kratkih spojeva

Prorauni kratkih spojeva, odnosno preciznije prorauni struja i napona u sistemu za vreme trajanja kratkih spojeva,
spadaju u osnovne proraune u analizi elektroenergetskih sistema, i neposredno su po znaaju iza prorauna tokova snaga. U
osnovi se ovde radi o graninim reimima koje treba prouiti i prema njima dimenzionisati sistem i elemente sistema. Izmeu
mnogo vanih informacija koje su potrebne na osnovu prorauna kratkih spojeva posebno su vane udarne struje kratkog spoja
prema kojima se vri proraun elektrodinamikih sila, odnosno koje su merodavne za izbor opreme. Ove struje se proraunavaju
prema intenzitetu struja u subtranzijentnom periodu. Druga grupa informacija od interesa su termika naprezanja opreme i
pojedinih komponenti u sistemu. Subtranzijentni period je suvie kratak da bi toplotni efekti doli do izraaja, pa je za termike
proraune merodavan tranzijentni period. Prema tome, dimenzionisanje opreme na termika naprezanja vri se prema toplotnom
impulsu koji se odreuje na osnovu tranzijentne struje i odgovarajuih vremena trajanja ovih struja. U tranzijentnom periodu se
uglavnom vri i prekidanje struje kvara, pa se i dimenzionisanje kljunih elemenata prekidaa vri na osnovu veliina proraunatih
u ovom periodu. Isto tako i problem dimenzionisanja uzemljenja i uzemljivaa, kao vrlo znaajan u sistemima, se reava na
osnovu proraunatih vrednosti struja jednofaznog kratkog spoja u tranzijentnom periodu. Veliina ovih struja odreuje i nain
uzemljenja zvezdita, pa se ceo kompleks ovih pitanja moe formulisati i kao tretman zvezdita, odnosno neutralne take u
sistemu u vezi sa veliinom struja jednofaznog kratkog spoja u tranzijentnom periodu. Kroz uzemljiva, odnosno kroz povratni
provodnik u zemlji, tee trostruka nulta struja, koja je pri jednofaznom kratkom spoju sa zemljom jednaka struji faze pogoene
kvarom. Prema tome, samo se pri nesimetrinim kvarovima sa zemljom javlja struja kroz povratni provodnik u zemlji (odnosno
kroz uzemljiva) i jednofazni kratki spoj sa zemljom se uzima kao reprezent ovih kvarova.
Inenjerski prorauni struja kratkih spojeva se po pravilu vre sa uproenjima koja daju rezultate na stranu sigurnosti.
Drugim reima, proraunate struje kvara su sigurno vee od struja kvara koje se imaju u realnom sistemu. Meutim, zadaci
dimenzionisanja relejne zatite i odgovarajue automatike su vrlo zahtevni u smislu egzaktnosti ulaznih informacija o strujama i
naponima za vreme trajanja kvara. Tako se moe desiti da se za pravilno dimenzionisanje elemenata relejne zatite mora
raspolagati sa vrlo rigoroznim informacijama, pa su ovi prorauni po strogosti i najzahtevniji.
Elektromagnetni uticaj elektroenergetskih vodova na okolinu takoe je u osnovi odreen sa tranzijentnim periodom
kvara. Naime, u normalnim, simetrinim radnim stanjima, pa naravno i pri simetrinim poremeenim stanjima (sluaj trofaznog
kratkog spoja) elektroenergetski vod nema uticaja na druge paralelne telekomunikacione ili infrastrukturne sisteme. Poznato je da
tri simetrina vektora sa jednakim intenzitetima, pomerena za po 120, kao rezultantu daju nulu, odnosno spoljnji posmatra ih ne
registruje. Meutim, pri nesimetrinim radnim ili poremeenim stanjima ovi vodovi imaju vrlo jak uticaj na okolinu i ovaj uticaj
se proverava na reprezentativnu nesimetriju, na sluaj jednofaznog kratkog spoja u tranzijentnom periodu. Pored
elektromagnetnog uticaja elektroenergetski vodovi imaju i druge uticaje na okolinu. Tako je interesantno ukazati da je
elektrostatiki uticaj osetno manje bitan, ali se uticaj korone kroz akustine efekte esto javlja kao limit kod projektovanja
nadzemnih vodova najviih napona. U poslednje vreme ni estetske aspekte uticaja nadzemnih vodova na okolinu ne treba
prenebregnuti.
Prorauni kratkih spojeva slue kao osnova i za proveru tranzijentne stabilnosti elektroenergetskih sistema. Drugim
reima, tranzijentna stabilnost se ne moe uspeno prouavati bez poznavanja intenziteta struja kratkih spojeva.
Metodologija prorauna struja kratkih spojeva i odgovarajuih napona za vreme trajanja kratkog spoja, kao
kvazistacionarnih veliina, bazira se na primeni teoreme superpozicije kojom se veoma elegantno prevazilaze odreene
metodoloke tekoe. Naravno, primena superpozicije podrazumeva da se prorauni rade na linearnim sistemima.
U elektroenergetskim sistemima proraunavaju se sledee vrste otonih kvarova, odnosno kratkih spojeva:
trofazni kratki spoj (k3)
jednofazni kratki spoj sa zemljom (k1Z)
dvofazni kratki spoj sa zemljom (k2Z)
dvofazni kratki spoj bez zemlje (k2).
Prorauni trofaznog kratkog spoja su oevidno prorauni simetrinih, dok su prorauni preostala tri otona kvara
prorauni nesimetrinih stanja. Vano je ukazati da je preko 70% kratkih spojeva kod nadzemnih elektroenergetskih mrea tipa
jednofaznog kratkog spoja sa zemljom, tako da je njihov znaaj najvei. Meutim, ni praktini ni metodoloki razlozi ne
dozvoljavaju da se bilo koja vrsta otonih kvarova ne analizira sistematski i dovoljno egzaktno.
6.2. Primena Thevenin-ove teoreme i principa superpozicije na proraune

struja kratkih spojeva
Kratak spoj u EES-u se moe predstaviti kao strukturna promena u mrei, tj. moe se simulirati dodavanjem neke
impedanse na mestu kvara (dakle, strukturna promena mree se deava na mestu kvara). U sutini otoni kvar, odnosno kratak
spoj, predstavlja kontakt izmeu nekih sabirnica (ili bilo koje take u mrei koja je na nekom potencijalu) u sistemu i zemlje. Taj
kontakt se simulira sa dve take (karakteristini pristupi ili krajevi za prikljuenje impedanse kojom se simulira kvar) i sa ve
pomenutom impedansom kvara, koja se postavlja izmeu te dve take. Vrednost te impedanse kvara je nula, ako je u pitanju
metalni trofazni kratak spoj. Ako je kvar preko luka, onda se u analizu uvodi impedansa luka kojom se mogu simulirati prilike na
mestu kvara. Promene struja i napona koje su posledica ovakve strukturne modifikacije mree, mogu se uspeno izraunavati
preko primene Theveninove teoreme.
Promene struja i napona koje su posledica dodavanja neke impedanse izmeu dva vora mree, su identine strujama i
naponima koje bi se imale u kolu koje ine Theveninov ekvivalent mree i ova nadodata impedansa. Theveninov ekvivalent ma
kako sloene mree svodi se na rednu vezu Theveninove ems i odgovarajue ekvivalentne Theveninove impedanse. Theveninova
ems jednaka je naponu praznog hoda izmeu dvaju karakteristinih pristupa, odnosno krajeva od interesa, a odgovarajua
ekvivalentna Theveninova impedansa je jednaka ulaznoj impedansi gledanoj otono sa mesta kvara, odnosno ulaznoj impedansi
posmatranoj u odnosu na dva karakteristina pristupa. Prilikom nalaenja ove ekvivalentne ulazne impedanse mrea se mora
uiniti pasivnom.
Za izraunavanje ukupnih struja i napona za vreme trajanja kvara, kao kvazistacionarnih fazorskih veliina u
subtranzijentnom ili tranzijentnom periodu, moraju se ovako izraunatim promenama superponirati struje i naponi pre kvara.
Poznavanje struja i napona pre kvara se u ovoj analizi podrazumeva. U sutini se ove struje i naponi proraunavaju primenom
programskih paketa za proraun tokova snaga i naponskih prilika u sloenim elektroenergetskim mreama. Dakle, primenom
Theveninove teoreme vri se proraun samo promena struja i napona u mrei usled strukturne modifikacije mree (odnosno, usled
kratkog spoja do koga je dolo). Meutim, u veini prorauna upravo su ove promene odluujue za ukupan iznos struje kvara,
poto je doprinos radnih struja tipino negde do 10%, ako do kvara dolazi iz radnog stanja sa znaajnim optereenjem sistema.
Naravno, ovaj doprinos postaje sve manji ako do kvara dolazi iz slabije optereenih stanja i jednak je nuli ako je do kvara dolo iz
stanja praznog hoda mree.
Primenu Theveninove teoreme na proraune struja kratkih spojeva mogue je interpretirati bilo na primeru simetrinih
bilo na primeru nesimetrinih kvarova. Putem uvoenja impedanse Zf (ekvivalentne impedanse kvara fault, koja u sebe
ukljuuje i fiziku impedansu kvara i ekvivalent kojim se simulira nesimetrini kvar), mogue je sve vrste otonih kvarova
interpretirati na jedinstven nain.
Kratak spoj se simulira, kao to je ve konstatovano, strukturnom promenom mree, izmeu taaka Fd (faza direktnog
redosleda) i Nd (nula direktnog redosleda), prikazanom na sl. 6.1a sa dodavanjem grane sa rednom vezom ekvivalentne impedanse
kvara Zf i dve Theveninove ems vezane u opoziciju, ET. Koristei princip superpozicije prethodna slika se moe razloiti na dve
slike. Na slici aktivnog sistema, slika pod b, dva generatora su vezana u opoziciju i daju kao rezultat nultu struju u grani sa
impedansom Zf kojom se simulira kvar. Dakle, dobija se slika normalnog radnog stanja sistema pri kojem sigurno u ovoj grani ni
nema nikakve struje. U pasivnom sistemu, slika pod c, kao jedina prisutna ems ostaje Theveninova ems, usmerena ka zemlji,
odnosno ka sabirnicama nultog potencijala u sistemu. Rezultat prorauna na pasivnom sistemu su promene struja, koje
superponirane sa radnim strujama iz aktivnog sistema daju rezultantnu sliku kvara koja je prikazana na slici a, ili simboliki
(stanje a) = (stanje b) + (stanje c).
ZT ZT ZT
ET ET
Nd Fd Nd Fd Nd Fd
Zf Zf + Zf
ET ET
ET ET
aktivni sistem pasivni sistem
a) b) c)
Sl. 6.1 Interpretacija teoreme superpozicije
Na sl. 6.2 prikazana je, radi daljeg pojanjenja primene Theveninove teoreme na proraune struja kratkih spojeva,
ekvivalentna ema dvomainskog elektroenergetskog sistema u subtranzijentnom periodu.
k
jXT1 jXV jXT2
jXG1 jXG2
P
EG1 EG2
Sl. 6.2 Ekvivalentna ema dvomainskog sistema
Generator 1 na sl. 6.2 je ekvivalentiran subtranzijentnom ems i odgovarajuom reaktansom, ba kao i generator 2.
Odgovarajui generatorski transformatori su zamenjeni samo sa rednim reaktansama, a povezni vod izmeu generatora je
simuliran sa rednom reaktansom. Pretpostavlja se da e se trofazni kratak spoj (k3) desiti u taki k, to je na slici ilustrovano
eventualnim zatvaranjem prekidaa P. Naravno, pri stanju sa otvorenim prekidaem P ima se normalno radno stanje.
k
jXT1 jXV jXT2
Ik
jXG1
Ufr jXG2
Ufr
EG1 EG2
a)
k k
jXT1 jXV jXT2 jXT1 jXV jXT2
Ik
Ufr
jXG1 + jXG2 jXG1 jXG2
+
+ + +
EG1 Ufr EG2
b) pasivni sistem c) aktivni sistem
Sl. 6.3 Interpretacija primene teoreme superpozicije na primeru dvomainskog sistema
Kratak spoj se na sl. 6.3a, simulira sa dva generatora koji su vezani u opoziciju. Na slikama b i c izvreno je razlaganje
rezultantnog stanja za vreme trajanja kvara (stanje a), na dva stanja. Stanje prikazano na slici b odgovara pasivnom stanju prema
kome se izraunavaju promene struja i napona, dok stanje c odgovara normalnom radnom stanju (aktivan simetrini sistem).
Smisao idealnog naponskog generatora na slici c je da samo potvrdi potencijal take k, tako da kroz tu granu i nema struje u
normalnom radnom stanju. Superpozicija slika na emama b i c daje naravno stanje na emi a, odnosno sliku za vreme kvara.
Na prethodnim slikama prikazane su jednofazne ekvivalentne eme koje mogu posluiti i za formiranje Theveninovog
ekvivalenta u subtranzijentnom ili tranzijentnom periodu kvara. Zadatak se svodi na to da se gledano otono sa mesta kvara
formira Theveninov ekvivalent, odnosno redna veza Theveninove ems i Theveninove impedanse. Na primeru dvomainskog
sistema ilustrovana je ideja redukcije eme tako da se sve to je otono po pravilu zanemaruje. Naime, poto za vreme trajanja
kratkog spoja naponi generalno padaju, odnosno sniavaju se moduli napona u sistemu, to efekat otonih elemenata u sistemu
postaje slabo uticajan pa ak i zanemarljiv. Od otonih elemenata se pre svega misli na potronju. Iz tih razloga se esto kod
inenjerskih prorauna struja kratkih spojeva, efekti potronje po pravilu zanemaruju.
Implicitno se vidi sa prethodnih slika da se kod ekvivalentiranja za potrebe aproksimativnih prorauna struja kratkih
spojeva po pravilu ine i sledee pretpostavke:
Vod se zamenjuje samo sa rednom reaktansom; otone grane voda i redne rezistanse se, dakle, obino zanemaruju u
-emi voda kod aproksimativnih inenjerskih prorauna.
Transformator se ekvivalentira samo sa reaktansom rasipanja, odnosno kod aproksimativnih inenjerskih prorauna
zanemaruju se elementi otone grane i redna rezistansa.
Generatori se ekvivalentiraju svojom subtranzijentnom ili tranzijentnom reaktansom, u zavisnosti koji je period od
interesa za proraun, i odgovarajuom ems (postavljenom) iza te reaktanse.
Ovde je vano istai da je ustaljeni period kvara (odnosno njegova kvazistacionarna slika) od najmanjeg interesa za
prouavanje, poto do njega u praksi veoma retko i dolazi. Naime, relejna zatita je tako podeena da se kvarovima ne sme
dopustiti da suvie dugo traju kako bi se negativne posledice po mreu ograniile, odnosno drale pod kontrolom. Poznato je da
inenjeri kratke spojeve ne mogu u sistemu da izbegnu ali mogu njihove negativne posledice drati pod kontrolom.
Posle ovakvih uproenja, ili u optem sluaju bez njih, moe se za ma kako sloeno kolo uvek izvriti redukcija mree
na Theveninov ekvivalent i preko Theveninovog ekvivalenta i nadodate ekvivalentne impedanse kvara moe se izraunati
promena struje koja tee kroz mesto kvara. Da bi se nale struje koje se imaju u ostalim granama kola trebalo bi primeniti znanja
iz teorije kola. Struje se u principu rasporeuju obrnuto srazmerno impedansama, tako da se zadatak svodi na nalaenje raspodele
struja za zadatu struju idealnog strujnog izvora (na mestu kvara) u svim granama proizvoljno sloenog kola, odnosno u svim
granama mree i po svim sabirnicama (strujni razdelnik).
Superpozicijom struja i napona izraunatih na Theveninovom ekvivalentu (tj. promena struja i napona) sa strujama i
naponima iz radnog stanja (pre kvara) dobija se ukupna slika kvara, tj. dobijaju se struje i naponi za vreme kvara.
Vano je jo jednom ukazati da se radno stanje nalazi preko softverskih programa za proraune stacionarnih stanja,
odnosno tokova snaga i naponskih prilika (raspodela snaga). Struja kroz granu kojom se simulira kvar (strukturna promena mree)
se takoe nalazi kao zbir dveju struja. Poto ova grana pre kvara nije egzistirala, radna struja kroz ovu granu je bila jednaka nuli,
tako da je struja kvara jednaka promeni struje kroz granu kvara, odnosno struji na Theveninovom ekvivalentu.
U tipinim inenjerskim proraunima u normalnom radnom stanju struje su preteno u fazi sa naponima, zbog
rezistivnog karaktera optereenja, dok su promene struje, tj. struje na Theveninovom ekvivalentu, dominantno induktivnog
karaktera (u sluaju zanemarenja aktivnih otpornosti struje su isto induktivne). Amplitude (odnosno efektivne vrednosti)
promena struja su osetno vee od amplituda (odnosno efektivnih vrednosti) radnih struja u sistemima sa uzemljenim zvezditima, i
to tipino za jedan red veliine, odnosno desetak puta. Iz ovih razloga, kako je ve napomenuto, veoma esto se kod uproenih
prorauna struja kratkih spojeva, radne struje zanemaruju. U kolskim primerima to se najee radi, a greke su u domenu 10% i
manje.
Theveninova ems je jednaka, kao to je ve konstatovano, naponu praznog hoda u Theveninovom ekvivalentu. Fiziki to
nije nita drugo nego napon izmeu take koja e biti pogoena kvarom, taka Fd, i sabirnica nultog potencijala, taka Nd, a to je
radni napon koji vlada na sabirnicama od interesa, pre kvara (radni napon na mestu kvara pre kvara). Dakle, ako se radi uproeno
tada se samo preko informacije o ovom naponu mogu proraunati struje kratkog spoja, dok informacije o ostalim ems iz radnog
stanja nisu potrebne. Ovo je velika elegancija ovakvih inenjerskih rauna i istovremeno metodoloki temelj prorauna. Pri tome
se moe orijentaciono pretpostaviti da je ovaj napon negde oko nominalne vrednosti. To dalje znai da se uzima da je radni napon
na mestu kvara pre nastanka kvara jednak 1,0 r.j. kod prorauna sa relativnim jedinicama (jedinini sistem). Kroz poveane
vrednosti ovog napona moe se u proraune jednostavno ukljuiti i doprinos radnog stanja (efekat predoptereenja). Meutim,
vano je poznavati tanu vrednost radnog napona na mestu kvara pre nastanka kvara (iz prorauna tokova snaga i
naponskih prilika). Ako je ova vrednost ba jednaka nominalnom naponu mree, tada njeno mehaniko uveanje za 10% znai
respektovanje doprinosa radnog stanja upravo za taj iznos.
6.3. Simetrine komponente

Prorauni kvazistacionarnih stanja (subtranzijentog i tranzijentnog) shvaenih kao nepromenljivih se upravo rade sa
idejom da se fazorski raun zadri validnim. Meutim, nesimetrinost veine otonih i rednih kvarova zahteva ili komplikovanije
proraune po sve tri faze ili uvoenje odgovarajueg matematikog aparata. U inenjerskim raunima jo uvek se najee koristi
sistem simetrinih komponenti koji e upravo u ovom delu biti objanjen. Njegova upotrebna vrednost kako za inenjerske tako i
za kolske potrebe je nesporna tako da je on dominantan u odnosu na neke druge sisteme (npr. ,,o komponente). Isto tako treba
ukazati da se danas, zahvaljujui primeni digitalnih raunskih maina, svi ovi prorauni mogu raditi u koordinatama faznih
veliina, odnosno sa origialnim veliinama. Meutim, uvoenje simetrinih komponenti pomae da se i neki fiziki rezoni vezani
za povratnu struju kroz zemlju lake usvoje.
Polazni zadatak je da se proizvoljan sistem od tri nesimetrina fazora (npr. tri nesimetrina fazora napona Ua, Ub, Uc u
relaciji (6.1)) predstavi preko tri grupe od tri fazora simetrinih komponenti (ukupno devet fazora), pri emu se svaka grupa
reprezentuje samo preko jednog fazora (grupa direktnog redosleda preko Ud, grupa inverznog redosleda preko Ui, grupa nultog
redosleda preko Uo) (preostala dva unutar grupe se poznaju automatski prema principima simetrinosti trofaznih sistema).
Dakle, za tri nesimetrina fazora napona se ima:
U a 1 1 1 U d
2
U b = a a 1 U i (6.1)
U c a a 2
1 U o

U relaciji (6.1) matricu kolonu fazora napona ine u optem sluaju tri nesimetrina proizvoljna fazora, a matricu kolonu
fazora napona simetrinih komponenti ine komponente koje se odnose na fazu a. Indeks a je izostavljen samo zbog
jednostavnosti interpretacije. Direktne komponente faza b i c se lako izraunavaju kao:
U d ,b = a 2 U d (6.2)
U d ,c = aU d (6.3)
a inverzne kao:
U i ,b = aU i (6.4)
U i ,c = a 2 U i (6.5)
Nulte komponente imaju osobinu jednovremenosti:
U o ,a = U o ,b = U o ,c (6.6)
odnosno nulti naponi su u sve tri faze jednovremeni naizmenini naponi. Relacija (6.1) obino se zapisuje u matrino vektorskoj
notaciji:
U a,b,c = F U d,i,o (6.7)
U relaciji (6.6) sa F je obeleena Fortescue-ova matrica, ija je determinanta jednaka 3( a - a2 ), tako da egzistira
inverzna matrica.
1 3
Kompleksni operator a je ve definisan u prethodnim poglavljima, a = + j , i mnoenje nekog fazora sa
2 2

kompleksnim operatorom a svodi se na rotaciju tog fazora u pozitivnom matematikom smislu (suprotno kretanju kazaljke na
asovniku) za 120. Korisne osobine koje se koriste pri radu sa ovim operatorom su:
1+ a + a 2 = 0 a 2 = a* a3 = 1 a* = e j 2 / 3
Grafika interpretacija skupa od devet fazora data je na sl. 6.4. a vektorsko sabiranje za proizvoljan vektor Ua na sl. 6.5.
Udc Ui Uo Uob Uoc
Uib
Ud
Uic
Udb
Sl. 6.4. Grafiki prikaz skupa od 9 fazora simetrinih komponenti
Ua Uo
Ui
Ud
Sl. 6.5. Vektorsko sabiranje simetrinih komponenti
Vano je ukazati da su intenziteti fazora unutar grupa (direktne, inverzne i nulte) simetrinih komponenti jednaki i da im
se razlikuju samo fazni stavovi. Iz prethodnih osobina jasno je da se od ovih devet fazora samo tri (po jedan iz svake grupe) mogu
odrediti nezavisno. I naravno, prema (6.7), sledi da se za zadate fazne veliine simetrine komponente faze a nalaze kao:
1 1
U d ,i ,o = F U a ,b ,c (6.8)
3
odnosno:
U d 1 a a 2 U a
1
U i = 3 1 a
2
a U b (6.9)
U o 1 1 1 U c

Treba ukazati da kada se poznaju simetrine komponente za fazu a prema relaciji (6.9), tada se simetrine komponente
faza b i c lako izraunavaju.
6.4. Sprege komponentnih sistema na mestu kvara sa osnovnim analitikim

jednainama za razne vrste kvara
U tabeli 6.1 specificirane su osnovne matematike relacije za 4 vrste otonih kvarova. Jednaine napisane za zonu
nesimetrije su osnovne jednaine fizike oiglednosti koje se vide direktnom inspekcijom mesta kvara uz uvaavanje vrste kvara.
Poto je po pretpostavci mesto kvara izvor nesimetrije (osim za sluaj trofaznog kratkog spoja) to se zadatak ne moe reiti
primenom jednofaznih ema jer mrea nema zahtevanu trofaznu simetriju. Meutim, injenica da je samo mesto kvara
nesimetrino, a da je preostali deo mree simetrian, prua mogunost da se uvoenjem simetrinih komponenti, nesimetrija
mesta kvara interpretira preko simetrinih komponenti (poslednja vrsta u tabeli 6.1), odnosno da se nesimetrija takoe uvede u
zonu simetrije i da se dalje proraun radi samo sa simetrinim komponentama. Relacije u poslednjoj vrsti tabele 6.1 su direktna
posledica primene relacije (6.7), odnosno transformisanja tih jednaina u koordinate simetrinih komponenti.
Tabela 6.1 Osnovne analitike relacije otonih kvarova

Vrsta kvara k3 k1Z k2 k2Z
Zona nesimetrije Ua=Ub=Uc=0 Ua=0 Ia=0 Ia=0
Ib=Ic=0 Ub=Uc; Ib+Ic=0 Ub=Uc=0
Zona simetrije Ud=Ui=Uo=0 Ud+Ui+Uo=0 Io=0; Uo=0 Id+Ii+Io=0
Ii=Io=0 Id=Ii=Io Id+Ii=0 ;Ud=Ui Ud=Ui=Uo
Trofazni kratki spoj
Kod trofaznog kratkog spoja ilustrovanog na sl. 6.6 se smatra da su sve tri faze pogoene kvarom, tj. desio se trofazni
kratki spoj sa zemljom. U principu je svejedno da li je ovaj kvar sa ili bez zemlje, poto je trofazni kratki spoj simetrian. Osnovne
jednaine fizike oiglednosti se uoavaju inspekcijom mesta kvara i svode se na injenicu da su naponi sve tri faze jednake nuli.
Inverzni i nulti sistem struja ne egzistiraju, zbog simetrije kvara, a mesto kvara (odnosno otone grane kojima se simulira k3) je
ekvivalentirano sa idealnim strujnim izvorima. Dakle, za sluaj trofaznog kratkog spoja (k3) se ima:
Ua =Ub =Uc = 0 (6.10)
a
b
c
Ia Ib Ic
Sl. 6.6 Interpretacija trofaznog kratkog spoja
Simetrine komponente napona na mestu kvara, na osnovu prethodne veze kao i na osnovu primene relacije (6.7) su:
U d =U i =U o = 0 (6.11)
Kako su evidentno inverzni i nulti sistem u sluaju trofaznog kratkog spoja prazni (nema ih), to se u stvari na mestu
kvara ima samo direktni komponentni sistem kao posledica simetrinog kvara, kao to je prikazano na sl. 6.6. Dakle, ima se
Ii = Io =0 (6.12)
Strukturna nesimetrija se simulira sa dva kraja (dva izvoda Fd i Nd) koji su izvueni na mestu gde e se, po pretpostavci,
desiti kratak spoj. Smer struje Id je iz sistema u mesto kvara, a to odgovara i fizikoj logici stvari.
Z ekv
d
Z iekv Z ekv
o
Ufr
+
Id Fd
Nd
Sl. 6.7 Sprege komponentnih sistema za sluaj trofaznog kratkog spoja
Ova dva pomenuta kraja obeleena sa Fd i Nd oznaavaju fazu i nulu direktnog komponentnog sistema, (zato indeks d),
Z ekv
d oznaava ekvivalentnu Theveninovu impedansu direktnog redosleda, odnosno ulaznu impedansu gledanu otono sa mesta
kvara za direktan redosled (direktan komponentni sistem), dok je sa Id obeleena struja direktnog redosleda koja tee u mesto
kvara. Treba odmah ukazati da je pretpostavljeno da je impedansa kvara (prelazna impedansa na mestu kvara) jednaka nuli, tako
da se struja direktnog redosleda prema jednostavnom kolu prikazanom na prethodnoj slici rauna kao:
U fr
Id = (6.13)
Z ekv
d
U poslednjoj jednaini pretpostavljeno je nadalje, kako je to ve i diskutovano, da je Theveninova ems upravo jednaka
faznom radnom naponu na mestu kvara, odnosno ET = Ufr. Naravno, poto je impedansa po fazi, to se onda i struje raunaju po
fazi (odnosno ne raunaju se kao raunske (linijske) vrednosti).
Stvarne veliine struja kroz mesto kvara mogu se sada lako izraunati primenom relacije (6.7) kao:
I a 1 1 1 I d
2
I b = a a 1 I i (6.14)
I c a a 2 1 I0

Odakle direktno sledi:
U fr U fr U fr
Ia = ; I b = a2 ; Ic =a (6.15)
Z ekv
d Z ekv
d Z ekv
d
Treba ukazati da je uobiajeno referentni fazor u proraunima struja kratkog spoja upravo fazni radni napon koji vlada na
mestu kvara pre nastanka kvara.
Naravno, primenom analognog postupka na izraunavanje stvarnih vrednosti napona na mestu kvara, samo se konstatuju
jednaine fizike oiglednosti, odnosno ima se:
Ua =Ub =Uc = 0 (6.16)
Jednofazni kratki spoj sa zemljom
Po konvenciji se pri jednofaznom kratkom spoju sa zemljom pretpostavlja da je faza a pogoena kvarom, tako da se
jednaina fizike oiglednosti za tu fazu svodi na konstataciju da je njen napon na mestu kvara jednak nuli. Zdrave faze su faze b i
c, tako da su za njih jednaine fizike oiglednosti na mestu kvara konstatacija injenice da struje kroz njihove otone izvode
iznose nula, poto ove faze nemaju kontakt sa zemljom.
a
b
c
Ia Ib=0 Ic=0
Sl. 6.8 Interpretacija jednofaznog kratkog spoja
Prema tome, jednaine fizike oiglednosti koje se piu na osnovu inspekcije mesta kvara, su:
Ua =0 (6.17)
Ib =0 (6.18)
Ic = 0 (6.19)
Zdekv Ziekv Zoekv
Ufr
+
Id Ii Io
Fd Ni Fi No Fo
Ui Uo
Ud
Nd
Sl. 6.9. Sprege komponentnih sistema za sluaj jednofaznog kratkog spoja sa zemljom
Posledica jednaine (6.17) je sledea jednaina u koordinatama simetrinih komponenti:
U d +Ui +U 0 = 0 (6.20)
Analogno se u koordinatama simetrinih komponenti za jednaine (6.18) i (6.19) ima:
a2 I d + aI i + I 0 = 0 (6.21)
aI d + a I i + I 0 = 0
2
(6.22)
Izjednaavanjem prethodne dve relacije direktno se nalazi:
( a 2 a )I d = ( a 2 a )I i , odnosno dobija se da je:
Id = Ii (6.23)
Zamenom (6.23) u relaciju (6.21), uz korienje osobine da je a 2 + a = 1 , nalazi se:
Id = I0 (6.24)
Relacije (6.23) i (6.24) ukazuju da poto su direktna, inverzna i nulta struja za sluaj jednofaznog kratkog spoja
meusobno jednake, da su komponentni sistemi na mestu kvara vezani redno, ba kako je i prikazano na sl. 6.9. Prema ovoj slici
lako se proverava i korektnost relacije (6.24).
Kod direktnog komponentnog sistema jedino se ima tzv. aktivni sistem, a razlog lei u tome to generatori u normalnim
radnim stanjima, koja prethode kratkom spoju, proizvode simetrini, direktni, trofazni sistem napona, odnosno Theveninova ems
figurie samo u direktnom sistemu. Ostala dva komponentna sistema su pasivni sistemi. Interesantno je ukazati da zbog redne veze
komponentnih sistema u sluaju jednofaznog kratkog spoja sa zemljom take Nd, Ni i N0 (koje predstavljaju nule direktnog,
inverznog i nultog komponentnog sistema) nisu take na istom potencijalu u ovom sluaju.
Stvarno stanje, tj. realni EES za vreme trajanja kvara, predstavlja zbog nesimetrije na mestu kvara nesimetrino stanje
(pod pretpostavkom da je u pitanju nesimetrian kvar). Precizno govorei direktna, inverzna i nulta struja, kao idealni strujni
generatori kojima se zamenjuje mesto kvara, proizvode razliite promene struja u direktnom, inverznom i nultom kolu (koja su u
optem sluaju razliita). Takav sistem se modeluje sa tri komponentna simetrina sistema: direktnim, inverznim i nultim
komponentnim sistemom. Pretpostavlja se da su ekvivalentna direktna Zdekv, inverzna Ziekv i nulta Zoekv (impedansa gledane otono
sa mesta kratkog spoja) poznate. Direktni i inverzni sistem su identini za sve statike elemente EES-a, npr. kod voda Xd = Xi.
Direktni i inverzni sistem se razlikuje kod rotirajuih elemenata EES-a kao to su sinhroni generatori i asinhroni motori. Nulti
komponentni sistem je najkomplikovaniji i njega nema bez kontakta sa zemljom.
Za direktan komponentni sistem pie se osnovna jednaina naponske ravnotee:
U fr U d Z ekv
d Id (6.25)
Za inverzan i nulti sistem piu se analogne jednaine koje slede na osnovu eme na sl. 6.9.
U i + Z iekv I i = 0 (6.26)
U o + Z ekv
o Io =0 (6.27)
Jednaine (6.20), (6.23 6.27) ine sistem od 6 jednaina sa 6 nepoznatih napona i struja u koordinatama simetrinih
komponenti. Eksplicitnim izraavanjem struja iz poslednje tri relacije, uz uvaavanje injenice da su struje meusobno jednake, i
zamenom u (6.20) ima se:
U fr Z ekv
d Id Zi Id Zo Id = 0
ekv ekv
odnosno:
U fr
Id = (6.28)
Z ekv
d + Z iekv + Z ekv
o
Dalje se dobija, s obzirom na (6.23) i (6.24):
U fr
Ii = I0 = (6.29)
Z ekv
d + Z iekv + Z oekv
Za simetrine komponente napona sada se jednostavno ima:
Ud =
(Z ekv
i + Z ekv
o U ) fr
(6.30)
Z ekv
d + Z iekv + Z ekv
o
Z iekv U fr
Ui = (6.31)
d +Zi
Z ekv + Z oekv
ekv
Z ekv
o U fr
Uo = (6.32)
Z ekv
d + Z iekv + Z ekv
o
Veliine u faznim koordinatama, odnosno stvarne veliine struja se sada nalaze kao:
3
U
I a 1 1 1 I d Z ekv + Z ekv + Z ekv fr
2
a 1 I i =
d i o
I b = a 0
I c a a 1 I 0
2 0

odnosno ima se:

3
Ia = U fr (6.33)
Z ekv
d + Z iekv + Z ekv
o
Ib = Ic =0 (6.34)
Relacija (6.33) daje jedan od kljunih rezultata u proraunu jednofaznog kratkog spoja. Naime, iz te relacije se vidi da je
struja jednofaznog kratkog spoja sa zemljom jednaka trostrukoj nultoj vrednosti struje (ili trostrukoj direktnoj ili inverznoj
vrednosti struje). Ova injenica je veoma upotrebljiva u raznim primenama. Relacije (6.34) su vrlo korisne za proveru korektnosti
analitikih izraunavanja u proraunima sloenije prirode kao kontrolne jednaine.
Stvarne veliine napona se sada izraunavaju kao:
Z ekv + Z ekv
ekv i ekv o ekv U fr
Z + Zi + Zo
U a 1 1 1 U d 1 1 1 d ekv

2
1 U i = a 2 1 ekv
Zi
U b = a a a U fr =
Zd + Zi + Zo
ekv ekv

U c a a2 1 U 0 a a2 1
ekv
Zo
U
Z ekv + ekv
+ ekv fr

d Z i Z o
0

( i ) (
a 2 a Z ekv + a 2 1 Z ekv
o
U fr

)
d + Zi
Z ekv ekv
+ Z ekv
( )
o

a a Z i + (a 1)Z o U
2 ekv ekv
d + Zi
Z ekv ekv
+ Z ekv
fr

o
Na osnovu prethodnog se ita:
Ua =0 (6.35)
Ub =
(a 2
) (
a Z iekv + a 2 1 Z oekv ) U (6.36)
fr
Z ekv
d + Z iekv + Z oekv
Uc =
(a a )Z2 ekv
i + (a 1)Z ekv
o
U fr (6.37)
d + Zi + Zo
Z ekv ekv ekv
Relacije (6.36) i (6.37) slue za ocenu veliine stacionarnih prenapona, odnosno za procenu koliko su zdrave (ispravne)
faze za vreme trajanja jednofaznog kratkog spoja izloene delovanju prenapona. Poto je ovde re o proraunima
kvazistacionarnih stanja u pitanju su stacionarni prenaponi. Prelazni prenaponi se ne mogu proraunavati ovakvim analitikim
alatom.
Metodoloki je ovde vano istai da su ovakvim konceptom i radno stanje (preko Ufr) i stanja na pasivnim podsistemima
(preko ekvivalentnih impedansi i spoljnih struja), istovremeno uvaeni. Zbog toga su izraunate struje i naponi ba one veliine
koje se imaju za vreme trajanja kvara. Iste okolnosti vaile su za proraun trofaznog kratkog spoja, a vae i dalje u primerima
prorauna dvofaznog kratkog spoja sa i bez zemlje. Za sloenija kola bie koritena drugaija metodologija, koja e naknadno biti
obraena.
Dvofazni kratki spoj sa zemljom
Ovakva vrsta otonog kvara je takoe po prirodi stvari nesimetrina. Inverzni i nulti sistem se generiu na mestu
nesimetrije. Jednaine fizike oiglednosti na mestu kvara svode se na jednakosti napona faza B i C (faza pogoenih kvarom) sa
nulom i na jednakost struje zdrave faze (faze A) sa nulom, poto otoni kraj visi i nema kontakt sa zemljom za ovu fazu na mestu
strukturne nesimetrije, kojom se simulira dvofazni kratak spoj sa zemljom.
a
b
c
Ia=0 Ib Ic
Sl. 6.10. Interpretacija dvofaznog kratkog spoja sa zemljom
Ekvivalentne impedanse simetrinih komponenti se raunaju gledano otono sa mesta kvara kad se sve ems u emi
kratko spoje. Inverzni i nulti komponentni sistem se energetizuju preko mesta kvara.
Jednaine kvara (odnosno jednaine fizike oiglednosti), prema sl. 6.10, su:
Ia =0 (6.38)
Ub =0 (6.39)
Uc =0 (6.40)
Zdekv Ziekv Zoekv
Ufr
+
Id Fd Ii Fi Io Fo
Ud Ui Uo
Nd Ni No
Sl. 6.11. Sprege komponentnih sistema za sluaj dvofaznog kratkog spoja sa zemljom
Prevoenjem jednaine (6.38) u koordinate simetrinih komponenti dobija se:
Id +Ii +Io =0 (6.41)
Iz jednaina (6.39) i (6.40) posle prevoenja u sistem simetrinih komponenti se dobija:
a 2 U d + aU i + U o = aU d + a 2 U i + U o (6.42)
Posle potiranja nulte komponente napona u prethodnoj relaciji direktno se vidi da su direktna i inverzna komponenta
napona meusobno jednake, a posle njihove zamene u (6.40) sledi:
U d =U i =U o (6.43)
Na osnovu jednaina (6.41) i (6.43) zakljuuje se da su direktni, inverzni i nulti komponentni sistem vezani meusobno
paralelno na mestu kvara, poto su naponi na karakteristinim izvodima meusobno jednaki. Dakle, ima se situacija kao na sl.
6.11. Ovde su take nultog potencijala pojedinih komponentnih sistema vezane u jednu taku i nalaze se na istom potencijalu.
Jednaina (6.41) i dve jednaine iz relacije (6.43) zajedno sa jednainama naponske ravnotee po svakom od
komponentnih sistema, napisanim za sluaj jednofaznog kratkog spoja, jednaine (6.25), (6.26) i (6.27), ine sada sistem od 6
jednaina sa 6 nepoznatih komponentnih struja i napona koji se lako reava. Ako se sada struje direktnog, inverznog i nultog
redosleda izraunaju eksplicitno iz jednaina (6.25), (6.26) i (6.27) i smene u (6.41) tada se dobija jednaina po samo jednoj
nepoznatoj, direktnoj komponenti napona, poto su inverzna i nulta komponenta napona jednake direktnoj prema (6.43):
U fr U d Ud Ud
=0
Z ekv
d Z iekv Z ekv
o
odnosno:
Z ekv
o Zi
ekv
U d =U fr (6.44)
Z2
U (6.44) radi kraeg pisanja uvedena je oznaka:
Z 2 = Z ekv
d Zo +Zd Zi
ekv ekv ekv
+ Z ekv
o Zi
ekv
(6.45)
Na osnovu (6.43) direktno se ima:
Z ekv
o Zi
ekv
U i =U o =U fr (6.46)
Z2
Reavanjem jednaine (6.25) po direktnoj komponenti struje za poznatu direktnu komponentu napona dobija se:
Id =
U fr (Z ekv
o + Z iekv ) (6.47)
Z2
Analogno se reavanjem jednaina (6.26.) i (6.27.) po nepoznatoj inverznoj i nultoj komponenti struje dobija:
U fr Z ekv
o
Ii = 2
(6.48)
Z
U fr Z iekv
Io = (6.49)
Z2
Stvarne veliine struja kroz mesto kvara, struja u faznim koordinatama sada se nalaze kao:
0

1 I d 2
I a 1
2
1
( )
a 1 Z i + a a Z o
ekv 2 ekv
(

)
I b = a a 1 I i =

U fr

(6.50)
Z2
I c a a2 1 I 0
(a 1)Z i + a a Z o U
ekv 2 ekv
( )
Z2
fr

Prema tome dobija se:
Ia =0 (6.51)
Ib =
(a 2
)
1 Z iekv (
+ a a 2
)
Z ekv
o
U (6.52)
2 fr
Z
(a 1)Z iekv + (a a 2 )Z ekv

Ic = o
U fr (6.53)
Z2
Analogno se za napone u faznim koordinatama dobija:
Z ekv Z ekv
i 2o U fr 3Z ekv Z ekv
Z i o
U
U a 1 1 1 U d 1 1 1 ekv ekv Z2
fr

2
1 U i = a 2 1 i 2 o U
Z Z (6.54)
U b = a a a
Z fr =

0

U c a a2 1 U o a a2 1 ekv ekv

Z i Z o 0
2
U fr
Z
Prema tome konani izrazi za napone su:
3Z iekv Z ekv
Ua = o
U fr (6.55)
Z2
Ub = 0 (6.56)
Uc = 0 (6.57)
Dvofazni kratki spoj bez zemlje
Poto kod ove vrste otonog kvara nema kontakta sa zemljom to onda nema ni nultog sistema, tako da je to glavna
razlika u odnosu na sluaj dvopolnog kratkog spoja sa zemljom, sl. 6.12.
a
b
c
Ia=0 Ib Ic
Sl. 6.12. Interpretacija dvopolnog kratkog spoja bez zemlje
Dvofazni kratki spoj bez zemlje se prema tome moe tretirati na isti nain kao i dvofazni kratak spoj sa zemljom, s tim da
se stavi samo da su nulte komponente jednake nuli. Dakle, ima se:
Id +Ii =0 (6.58)
U d =U i (6.59)
Io =0 (6.60)
Uo =0 (6.61)
Naravno, na osnovu ovoga se zakljuuje da su direktni i inverzni komponentni sistem na mestu kvara spregnuti
meusobno u paralelu, kao to je to ilustrovano na sl. 6.13.
Zdekv Ziekv
Zoekv
Ufr
+
Id Fd Fi
Ud Ui
Nd Ni
Sl. 6.13. Sprege komponentnih sistema za sluaj dvofaznog kratkog spoja bez zemlje
Jednaine fizike oiglednosti se direktno itaju inspekcijom mesta kvara, sl. 6.13:
Ia =0 (6.62)
U b =U c (6.63)
Ib +Ic =0 (6.64)
U koordinatama simetrinih komponenti ove jednaine dobijaju sledeu formu:
Id + Ii = 0 (6.65)
Jednaina naponske ravnotee za ovaj sluaj je:
U fr (
= I d Z ekv
d +Zi
ekv
) (6.66)
Sada se lako izraunavaju simetrine komponente struja i napona na mestu kvara:
Io =0 (6.67)
U fr
Id = (6.68)
Z ekv
d + Z iekv
U fr
Ii = (6.69)
Z ekv
d + Z iekv
Uo =0 (6.70)
Z iekvU fr
Ud =Ui = (6.71)
d + Zi
Z ekv ekv
Stvarne veliine struja (u faznim koordinatama) kroz mesto kvara su:
0

I a 1
2
1 1 I d
a a
1 I i = ekv
2
(
)
I b = a a U
Z + Z ekv fr
(6.72)
I c a 1 I o d 2 i
( )
2
a
a a
ekv U fr
Zd +Zi
ekv

Odnosno ima se:
Ia =0 (6.73)
Ib =
(a 2
a ) U (6.74)
fr
Z ekv
d + Z iekv
Ic =
(a 2
a ) U (6.75)
fr
Z ekv
d + Z iekv
Stvarne veliine napona (u faznim koordinatama) na mestu kvara su:
2 Z iekv U fr
0
Z ekvk +Zi
ekv
U a 1 1 1 U d 1 1 1
2 Z iekv
ekv

1 U i = a 2 Zi
U b = a a a 1 ekv
Z + Z ekv
U fr = ekv U fr (6.76)
U c a Z d + Z iekv
a2 1 U o a a2 1 d ekv i
Zi Z iekv
ekv U fr ekv U fr
Z d + Z i Z d + Z i
ekv ekv

Odnosno ima se:
2 Z iekv U fr
Ua = (6.77)
Z ekv
d + Z iekv
Z iekv
U b =U c = U fr (6.78)
d +Zi
Z ekv ekv
Na taj nain su osnovni prorauni za etiri vrste otonih kvarova pokriveni sa vrlo jednostavnim relacijama koje
omoguavaju da se jednostavni (kolski) primeri uspeno reavaju. Za sloenije mree ovakav alat nije dovoljan.
6.5. Pojednostavljenje blokova

Ideja pojednostavljenja sprega komponentnih sistema na mestu kvara svodi se na uvoenje impedanse kvara Zk kojom se
blokovi inverznog i nultog komponentnog sistema predstavljaju u proraunima kvazistacionarnih stanja (ako bi se na ovu
impedansu kvara redno vezala i impedansa luka tada bi se dobila proirena impedansa kvara, Zf, koja je ve uvedena u ovom
poglavlju). Dakle, radi se samo o formalnom uproenju zamenskih ema sa kojima se zatim elegantnije moe sprovoditi
proraun. Za trofazni kratki spoj se, poto kod njega nema inverznog i nultog komponentnog sistema, crta samo jedan blok i to
direktnog redosleda, kod koga je ekvivalentna impedansa kvara, Zk, jednaka nuli.
Z ekv
d
k = Zi + Zo
Z ekv ekv ekv
Ufr
+
Id Z iekv Z oekv
Fd
Ii Io
Ud
Nd
Sl. 6.14. Ekvivalentna impedansa kvara za sluaj jednofaznog kratkog spoja sa zemljom
U sluaju jednofaznog kratkog spoja inverzni i nulti komponentni sistemi su vezani na red, tako da je ekvivalentna
impedansa kvara redna veza odgovarajuih impedansi inverznog i nultog komponentnog sistema, sl. 6.14.
Z ekv
d
Z iekv Z ekv
k =
Z ekv o
Ufr
+ Z iekv + Z ekv
o
Id
Fd
Ii Io
Z iekv Z oekv
Ud
Nd
Sl.6.15. Ekvivalentna impedansa kvara za sluaj dvofaznog kratkog spoja sa zemljom
Za sluaj dvofaznog kratkog spoja sa zemljom (k2Z) ekvivalentna impedansa kvara se simulira sa paralelnom vezom
impedansi inverznog i nultog redosleda, kako je ilustrovano na sl. 6.15.
Naravno, ekvivalentna impedansa kvara za sluaj dvofaznog kratkog spoja bez zemlje se jednostavno nalazi iz
prethodnog sluaja kad se stavi da nultog sistema nema, a to je prikazano na sl.6.16.
Z ekv
d
k = Zi
Z ekv ekv
Ufr
+
Id Fd
Ii
Z iekv
Ud
Nd
Sl. 6.16. Ekvivalentna impedansa kvara za sluaj dvofaznog kratkog spoja bez zemlje
Na ovaj nain proraun struja kratkih spojeva moe se svesti na proraune sa proirenim direktnim komponentnim
sistemom, koji je vezan sa nekom impedansom Zk koja se razlikuje za razne kvarove, kako je to prikazano na sl. 6.17.
Z ekv
d
Ufr
Nd Fd
Ud
Zk
Id
Sl. 6.17. Ekvivalentna ema sa proirenim direktnim sistemom
Ovo se moe interpretirati, kako je ve nagoveteno, kao generalan sluaj sa proirenim trofaznim kratkim spojem preko
impedanse kvara Zk. Ukoliko bi se imali kvarovi preko luka tada bi impedansa kvara bila uveana samo za odgovarajuu vrednost
impedanse luka.
Na sl. 6.17 je Ufr= ET, dok je sa Zdekv obeleena, kao i u prethodnim razmatranjima, ekvivalentna (ulazna) impedansa
gledana otono sa mesta kvara direktnog redosleda. Na osnovu ekvivalenta sa sl. 6.17 osnovne jednaine koje se mogu postaviti
su:
Ud = IdZk (6.79)
U d =U fr I d Z ekv
d (6.80)
U fr
Ud = Zk (6.81)
Z ekv
d +Zk
Za sluaj da je Zk = 0 (sluaj k3), dobija se, kao to je i prethodno pokazano:
U fr
Id = (6.82)
Z ekv
d
6.6. Prorauni struja kratkog spoja sa uvaavanjem elektrinog luka

Kvarovi preko luka, odnosno krataki spojevi koji su praeni sa lukom su esta pojava u mreama. Luk se modeluje
odgovarajuom impedansom, pri emu treba ukazati da se ona uglavnom svodi na rezistansu. injenica da luk postoji, odnosno da
je na mestu kratkog spoja rezistansa luka s jedne strane olakava situaciju u pogledu struje kvara, ali moe da je i otea ako se
imaju u vidu potencijalni prenaponi. Pri izboru zatitnih ureaja, odnosno prilikom detekcije tipa kvara luk se mora uzimati u
obzir.
Treba istai da je aktivna otpornost luka, RL, srazmerna sa duinom luka LL , dakle to je luk dui, to se ima vea aktivna
otpornost. S druge strane otpornost luka zavisi obrnuto proporcionalno od struje luka tako da se aktivna otpornost luka moe
izraunavati prema sledeem empirijskom obrascu:
28700 L L
RL = (6.83)
I 1,4
Za numerike vrednosti u (6.83) RL e se dobiti u ako se LL smeni u m a I u A.

Za sluaj trofaznog kratkog spoja preko luka, koji je simetrian u sve tri faze, odgovarajua ekvivalentna ema je
prikazana na sl. 6.18.
Izraunavanje struje trofaznog kratkog spoja je analogno situaciji sa istim metalnim kratkim spojem, s tim da se ukupna
impedansa kola (monofaznog tipa) proiruje sa otpornou luka. Dakle, ima se:
U fr
Ik = Id = (6.84)
Z ekv
d + RL
a
b
c Z ekv
d Ufr
+
RL RL RL
RL
Sl. 6.18 Modelovanje luka kod trofaznog kratkog spoja
Za sluaj jednofaznog kratkog spoja preko luka odgovarajua ekvivalentna ema je prikazana na sl. 6.19:
a
b
c Z ekv
d Ufr
+
RL
3RL Z iekv Z ekv
o
Sl. 6.19 Modelovanje luka kod jednofaznog kratkog spoja
Struja direktnog redosleda se rauna po punoj analogiji sa prethodnim postupcima s tim da se mora respektovati
rezistansa luka (koja se u monofaznoj emi pojavljuje sa trostrukom vrednou poto kroz nju tee trostruka nulta struja):
U fr
Id = (6.85)
Z ekv
d + Z iekv + Z ekv
o + 3RL
Za sluaj dvofaznog kratkog spoja sa zemljom preko luka odgovarajua ekvivalentna ema je prikazana na sl. 6.20.
Poto se otpornost luka RL nalazi prema zemlji, to se zakljuuje da ne utie na direktni i inverzni komponentni sistem,
ve samo na nulti. Struja direktnog redosleda se rauna po punoj analogiji sa prethodnim postupcima, s tim da se mora
respektovati rezistansa luka:
Z iekv + Z ekv
o + 3R L
Id = U fr (6.86)
Z2
U (6.86) veliina Z2 se rauna prema formuli (6.45) a razlog za trostruku vrednost rezistanse luka je isti kao i u sluaju
jednofaznog kratkog spoja preko luka.
a
b
c Z ekv
d Ufr
+
RL
Z iekv Z ekv
o
Sl. 6.20 Modelovanje luka kod dvofaznog kratkog spoja sa zemljom
Za sluaj dvofaznog kratkog spoja bez zemlje preko luka odgovarajua ekvivalentna ema je prikazana na sl. 6.21.
a
b
Z ekv
d Z iekv
c Ufr
+
RL
RL
Sl. 6.21 Modelovanje luka kod dvofaznog kratkog spoja bez zemlje
Poto ovde nema nultog komponentnog sistema, to se uzima da otpor luka podjednako utie i na direktni i na inverzni
komponentni sistem. Struja direktnog redosleda se rauna po punoj analogiji sa prethodnim postupcima, s tim da se mora
respektovati rezistansa luka:
U fr
I d = ekv (6.87)
Z d + Z iekv + RL

An EESDeo 1 Novo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

An EESDeo 1 Novo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Uvod u analizu elektroenergetskih sistema 1

1. Uvod u analizu elektroenergetskih sistema

PROIZVODNJA PRENOS DISTRIBUCIJA POTRONJA

Sl. 1.1 Funkcionalna veza podsistema u EES

1.1. Proizvodni podsistem

KOTAO TURBINA GENERATOR TRANSFORMATOR

Sl. 1.2 Blok veza elemenata TE

Tabela 1.1 Proizvodnja elektrine energije u svetu (TWh)

1.2. Prenosni i distributivni podsistem

U naem EES propisan je sledei niz nominalnih napona u kV:

Sl. 1.5 Primer petljaste konfiguracije mree

1.3. Potroaki podsistem

Oznake u formuli (1.1) imaju sledee znaenje:

Tabela 1.2 Potronja elektrine energije u zemljama Evropske Unije (TWh)

1.4. Istorijat elektroenergetskih sistema

1.5. Razvoj elektrifikacije u naoj zemlji

2. Modeli elemenata elektroenergetskih sistema

2.2. Model transformatora

2.2.1. Model dvonamotajnog transformatora

Sl. 2.2 Ilustracija putanja rasutih flukseva kod dvonamotajnog transformatora:

Sl. 2.3 ema idealnog transformatora

Slino se ima i za sekundarnu stranu:

Naravno, analogna veza postoji i za module napona:

ukoliko su oba namotaja istovetno spregnuta, odnosno preko napona:

Na ekvivalentnoj obrnutoj emi oznake imaju sledee znaenje:

X T(2 ) = Z T(2 ) RT(2 )

Na taj nain su odreeni parametri redne grane.

Poto je procentualna vrednost struje praznog hoda:

to se zamenom I0 u (2.12) dobija:

Proirivanjem sa Un1/Un1 dobija se konana relacija:

Tabela 2.1 Tipine vrednosti napona kratkog spoja energetskih transformatora

2.2.2. Model tronamotajnog transformatora

X 1,2 = Z 1,2 2 R1,2 2

X 1,3 = Z 1,3 2 R1,3 2 (2.23)

Sl. 2.8 Ekvivalentna monofazna ema regulacionog dvonamotajnog transformatora

Impedansa redne grane se rauna preko napona kratkog spoja:

Sl. 2.9 Ekvivalentna monofazna -ema dvonamotajnog regulacionog transformatora

Jednaine (2.36) se lako svode na formu jednaina (2.34):

Poreenjem (2.35) i (2.37) dobijaju se sledee veze:

Reavanjem (2.38) se konano nalazi:

2.2.4. Model regulacionog tronamotajnog transformatora

znai da se radi o matematikom ekvivalentu a ne o realnim fizikim parametrima).

2.3. Model voda

Z V = (rV + jxV )LV = RV + jX V

2.3.1. Poduna otpornost (rezistansa) voda

Za numerike vrednosti u (2.43) r je jednako 1 za nemagnetne materijale (magnetna permeabilnost aluminijuma), f je

2.3.2. Poduna induktivnost (reaktansa) voda

Ia +Ib +Ic =0 (2.47)

Sl. 2.12 Ilustracija prorauna spoljanjeg i unutranjeg fluksa

Sl. 2.13 Izraunavanje fluksnog obuhvata oko provodnika na elementarnom pravougaoniku

U (2.50) je integral izraunat poev od povrine provodnika poluprenika r.

Ukupan fluks, , se izraunava kao zbir spoljanjeg i unutranjeg fluksa:

Sl. 2.14 Izraunavanje fluksnog obuhvata u sluaju n paralelnih provodnika.

D SG = 3 D ab Dbc Dca (2.69)

Sl. 2.16 Horizontalni raspored provodnika nadzemnog voda.

res = n nre R n 1 (2.71)

Sl. 2.17 Konstrukcija sa etiri provodnika po fazi (konstrukcija u snopu)

U n (kV) LV (km) 5000 ( kVkm)

Za relaciju (2.73.) vai:

re = r n 0,7788 7 2 48 36 = (2,177/3)r = 0,7235r

Treba uoiti da je granina vrednost ovog izraza ba 0,7788.

2.3.3. Poduna kapacitivnost (susceptansa) voda

Sl. 2.20 Intenzitet elektrinog