argumentacija

Logicka

Po
cinjemo sa nekoliko primera logi
cke argumentacije.

Primer 1:

1. Ako potra
znja raste, onda kompanije se sire.
2. Ako kompanije se sire, onda kompanije zaposljavaju radnike.

3. Ako potra
znja raste, onda kompanije zaposljavaju radnike.

U ovoj argumentaciji, 1 i 2 su premise, a 3 je zaklju

cak.

Matematicka logika 2 Iskazna logika - I deo
 argumentacija
Logicka

O zaklju
ccima se mo
ze raspravljati i eventualno tvrditi da su pogresni.

Medutim, ukoliko su premise prihva

cene kao ta
cne, onda i mora biti
prihva
cen zaklju
cak.
Zaklju
cak logi
cki sledi iz premisa, i dakle, argumentacija je ispravna.

Primer 2:

1. Program sadr
zi bug ili ulaz je pogresan.
2. Ulaz nije pogresan.

3. Program sadr
zi bug.

Matematicka logika 3 Iskazna logika - I deo
 argumentacija
Logicka

Slo
zene izjave (izjavne re
cenice) sastoje se od nekoliko delova, od kojih
svaki za sebe takode predstavlja izjavu.

Primer 1: potra
znja raste i kompanije se sire su proste izjave po-
vezane veznikom ako . . . onda . . . (engleski if . . . then . . . ).

Primer 2: program sadr

zi bug i ulaz je pogresan su proste izjave
povezane veznikom ili (engleski or).

Matematicka logika 4 Iskazna logika - I deo
 argumentacija
Logicka

Da bi jasnije video koja je argumentacija ispravna a koja nije, Aristotel

je skratio proste izjave zamenivsi ih slovima p, q, r, . . .
Slovo p mo
ze izraziti iskaz potra
znja raste.
Slovo q mo
ze izraziti iskaz kompanije se sire.
Slovo r mo
ze izraziti iskaz kompanije zaposljavaju radnike.

Tada dobijamo argumentaciju opsteg oblika

1. Ako p onda q.
Ovakva argumentacija naziva se
2. Ako q onda r. hipoteti
cki silogizam.

3. Ako p onda r.

Matematicka logika 5 Iskazna logika - I deo
 argumentacija
Logicka

Argumentacija iz Primera 2 mo
ze se zapisati u slede
cem opstem obliku

1. p ili q.
Ovakva argumentacija naziva se
2. Nije q. disjunktivni silogizam.

3. p.

Va
zan vid argumentacije je i argumentacija oblika

1. Ako p onda q.
Ovakva argumentacija naziva se
2. p. modus ponens.

3. q.

Matematicka logika 6 Iskazna logika - I deo
 Iskazi

Iskaz se obi
cno definise kao izjava koja ima svojstvo da je ili istinita
(ta
cna) ili neistinita (neta
cna) (samo jedno od toga).

Pri tome, iskazi se zadaju re

cenicama (izjavnim re
cenicama).
Na primer, re
cenicom
3 je delitelj broja 18
zadat je jedan iskaz.

Ovakva definicija je ipak neformalna i nedovoljno operativna.

Naime, za datu re
cenicu nije uvek lako odrediti da li je njome zadat
iskaz ili ne.

Matematicka logika 7 Iskazna logika - I deo
 Iskazi

Na primer, re
cenicom
Izjava koju izgovaram je la
z
nije zadat iskaz, iako na prvi pogled izgleda suprotno.
Naime, na osnovu forme ove re
cenice bi se lako moglo zaklju
citi da se
njome nesto tvrdi. Medutim, to nije ta
cno.

Ako je ta izjava zaista la

zna, to zna
ci da smo rekli istinu, i obratno,
ako je ta izjava istinita, to zna
ci da smo zaista rekli la
z.
Prema tome, ta izjava ne moze imati svojstvo da je ili istinita ili neisti-
nita, i to samo jedno od toga.
Zbog ovoga u iskaznoj logici pojam iskaza koristimo kao osnovni pojam,
pojam koji se ne definise.

Matematicka logika 8 Iskazna logika - I deo
 Iskazne promenljive, istinitosne vrednosti

U iskaznoj logici proste iskaze ozna

cavamo slovima

p, q, r, . . . , p1 , q1 , r1 , . . .

Ova slova nazivamo iskazna slova ili iskazne promenljive.

ziti istinitosne vrednosti

Iskaznim slovima mogu se pridru

1 ta
cno
0 neta
cno

Ponegde se ta
cno ozna
cava sa , a neta
cno sa .

Medutim, mi
cemo koristiti gornje oznake 1 i 0.

Matematicka logika 9 Iskazna logika - I deo
 veznici
Logicki

Od prostih iskaza grade se slo

zeniji iskazi, upotrebom logi
ckih veznika,
koji se ozna
cavaju posebnim simbolima.

logi
cki veznik oznaka
nije
i
ili
ako . . . onda . . .
ako i samo ako

Zna
cenje ovih veznika precizira se u nastavku.

Matematicka logika 10 Iskazna logika - I deo
 Negacija

Negacija iskaza p je iskaz nije p.

Ovaj iskaz ozna

cava se sa p, sto se izgovara i ne p.
Negacija ta
cnog iskaza je neta
can iskaz i obratno, negacija neta
cnog
je ta
can iskaz.
Istinitosna vrednost negacije iskaza mo
ze se prikazati i takozvanom
istinitosnom tablicom:

p p
1 0
0 1

Matematicka logika 11 Iskazna logika - I deo
 Konjunkcija

Konjunkcija iskaza p i q je iskaz p i q, u oznaci p q.

Iskaz p q je ta
can samo u slu
caju kada su i p i q ta
cni iskazi.
U ostalim slu
cajevima konjunkcija je neta
can iskaz.

To se mo
ze prikazati slede
com istinitosnom tablicom

p q pq
1 1 1
1 0 0
0 1 0
0 0 0

Matematicka logika 12 Iskazna logika - I deo
 Disjunkcija

Disjunkcija iskaza p i q je iskaz p ili q, u oznaci p q.

Iskaz p q je ta
can ako je bar jedan od iskaza p i q ta
can, a neta
can
je samo ako su oba iskaza p i q neta
cni.
To se mo
ze prikazati na slede
ci na
cin:

p q pq
1 1 1
1 0 1
0 1 1
0 0 0

Matematicka logika 13 Iskazna logika - I deo

Iskljuciva disjunkcija

U svakodnevnom
zivotu veznik ili
cesto ima isklju
civi smisao iskaz
p ili q je ta
can ako je ta
can iskaz p ili q, i to samo jedan od njih.

Takva disjunkcija se naziva ekskluzivna disjunkcija ili isklju

civa dis-
junkcija, i pise se ili p ili q, u oznaci p XOR q ili p q.
Isklju
civa disjunkcija zadata je slede
com istinitosnom tablicom

p q pq
1 1 0
1 0 1
0 1 1
0 0 0

Matematicka logika 14 Iskazna logika - I deo
 Primeri

Primer 3: Neka su iskazi p i q zadati sa

p : 2 je racionalan broj,

q : 2 je broj koji je ve
ci od nule.
Iskaz p je zadat sa

2 nije racionalan broj
i on je ta
can (jer je p neta
can iskaz).
Iskaz q je zadat sa

2 nije broj koji je ve
ci od nule
i on je neta
can.
Prema gornjim definicijama, p q je neta
can, a p q ta
can iskaz.

Matematicka logika 15 Iskazna logika - I deo
 Implikacija

Implikacija iskaza p i q je iskaz ako p onda q, u oznaci p q.

Ovaj iskaz je neistinit jedino u slu

caju kada je p ta
can, a q neta
can
iskaz. U svim ostalim slu
cajevima ovaj iskaz je ta
can.

Istinitosne vrednosti implikacije zadate su slede

com tablicom:

p q pq
1 1 1
1 0 0
0 1 1
0 0 1

Matematicka logika 16 Iskazna logika - I deo
 Implikacija

U implikaciji p q

Iskaz p se naziva premisa, pretpostavka ili antecedent.

Iskaz q se naziva zaklju

cak ili konsekvent.

Izraz p q
cita se jos i kao

iz p sledi q; q ako p;

p povla
ci (implicira) q; p je dovoljno za q;

p samo ako q; q je potrebno za p.

Matematicka logika 17 Iskazna logika - I deo
 Primeri implikacije

Primer 4: Neka su iskazi p i q zadati sa

p : Broj n je deljiv sa 21

q : Broj n je deljiv sa 7

Implikacija p q je ta
can iskaz, bilo koji prirodan broj n da smo
izabrali,
cak i u slu
caju da je, na primer, n = 5.

Prema definiciji implikacije, ako je iskaz p neta

can, onda je iskaz p q
ta
can, nezavisno od ta
cnosti iskaza q.
Drugim re
cima, iz neta
cne pretpostavke mo
ze da sledi bilo koji iskaz.

Matematicka logika 18 Iskazna logika - I deo
 Primeri implikacije

Primer 5: Neka su iskazi p i q zadati sa

p : Boca sadr
zi kiselinu
q : Boca nosi oznaku za opasnost
Implikacija p q odgovara slo
zenom iskazu
Ako boca sadr
zi kiselinu, onda boca nosi oznaku za opasnost
se desava ako boca ne sadr
Sta zi kiselinu, tj. iskaz p je neta
can?
Mo
ze se desiti da boca nosi oznaku za opasnost jer ne sadr
zi kiselinu
ve
c jak otrov, i tada je q ta
can iskaz.
Mo
ze se desiti i da boca ne sadr
zi oznaku jer sadr
zi sok od narand
ze,
i tada je q neta
can iskaz.
U oba slu
caja, ta
cnost iskaza p q nije dovedena u pitanje.

Matematicka logika 19 Iskazna logika - I deo

Matematicko shvatanje implikacije

Ovakvo matemati
cko shvatanje implikacije odudara od upotrebe veznika
ako . . . onda . . . u svakodnevnom
zivotu.

Naime, bilo je rasprava oko toga da li implikacija p q uopste ima

smisla ako izmedu iskaza p i q nema neke sustinske veze.

Na primer, neka je

p : voda mrzne na 100C

q : Bombaj je glavni grad Argentine

Sa matemati
cke ta
cke gledista, p q je istinit iskaz.
Medutim, neki bi smatrali da implikacija p q uopste nema smisla,
jer izmedu iskaza p i q ne postoji nikakva veza.

Matematicka logika 20 Iskazna logika - I deo

Matematicko shvatanje implikacije

Matemati
cka ta
cka gledista je pobedila iz dva razloga:

1. Zato sto matemati

cku logiku ne interesuje zna
cenje iskaza p i q,
ve
c samo njihova istinitost.
Preciznije, matemati
cku logiku interesuju samo uslovi pod kojima
istinitost iskaza p povla
ci istinitost iskaza q.

Drugim re
cima, u matemati
ckoj logici istinitost implikacije p q
ne zavisi od zna
cenja iskaza p i q, ve
c samo od njihove istinitosti.

Matematicka logika 21 Iskazna logika - I deo

Matematicko shvatanje implikacije

2. Drugi razlog sto je prihva

cena ovakva implikacija je to sto se ovakvo
glediste pokazalo veoma korisnim za primenu u nauci.

Naime, u nauci se
cesto sre
cemo sa nekim hipotezama koje je
nemogu
ce eksperimentalno proveriti, ali bi se mogle proveriti neke
posledice koje se mogu izvu
ci iz tih hipoteza.

Ovakvo glediste dozvoljava da iz tih hipoteza izvode posledice bez

obzira na to sto ne znamo da li su te hipoteze istinite ili ne.

Ovo se naziva hipoteti

cki karakter nau
cnih teorija.

Matematicka logika 22 Iskazna logika - I deo

Matematicko shvatanje implikacije

U svakodnevnom
zivotu veznik ako . . . onda . . . ima jos jednu pri-
menu koja je druga
cija od one u matematici.

Naime, veznik ako . . . onda . . . se

cesto koristi da nazna
ci da ne
verujemo da premisa mo ze da bude istinita.

Na primer,

Ako polo
zis taj ispit, onda sam ja rimski papa.

zna
ci sumnju da
ce student o kome se radi polo
ziti ispit, a ne implikaciju
dva iskaza.

Onome ko je dao ovu izjavu je jasno da on nije rimski papa on ovom

izjavom zapravo ka
ze da je siguran da taj student ne
ce polo
ziti ispit.

Matematicka logika 23 Iskazna logika - I deo
 Ekvivalencija

Ekvivalencija iskaza p i q je iskaz p ako i samo ako q, u oznaci p q.

Ekvivalencija je ta
can iskaz ako su p i q ili oba ta
cna ili oba neta
cna.
U preostalim slu
cajevima ekvivalencija je neta
can iskaz.
Istinitosne vrednosti ekvivalencije su zadate slede
com tablicom:

p q pq
1 1 1
1 0 0
0 1 0
0 0 1

Matematicka logika 24 Iskazna logika - I deo
 Ekvivalencija

Ekvivalencija p q po istinitosti odgovara iskazu

ako p onda q i ako q onda p,

odnosno iskazu
(p q) (q p).

Ekvivalencija p q se formulise i kao

p je ekvivalentno sa q.

Takode, s obzirom na uo
cenu vezu izmedu implikacije i ekvivalencije,
iskaz p q formulise se i na slede
ci na
cin:

p je potrebno i dovoljno za q.

Matematicka logika 25 Iskazna logika - I deo
 Primeri ekvivalencije

a) Re
cenice
Trouglovi T1 i T2 su podudarni
Trouglovi T1 i T2 imaju podudarne po dve stranice i njima
zahva
cen ugao
zadaju ekvivalentne iskaze.
Ta
cinjenica se formulise i kao jedan od opstih stavova o podu-
darnosti trouglova
Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju podudarne po
dve stranice i njima zahva
ceni ugao

Matematicka logika 26 Iskazna logika - I deo
 Primeri ekvivalencije

b) Ekvivalencijom se u matematici
cesto definisu novi termini, polaze
ci
od ve
c poznatih.
Prirodan broj razli
cit od jedinice je prost ako i samo ako je deljiv
samo sa sobom i sa jedinicom.

Ovom re
cenicom definisan je prost broj poznatim pojmovima koji
cine
sadr
zaj drugog iskaza ekvivalencije.

Dakle, iako ova re

cenica ima formu iskaza, njome nije zadat iskaz, ve
c
definicija.

Ako je jasno da je u pitanju definicija, u odgovaraju

coj re
cenici se
cesto
izostavlja deo samo ako, iako se podrazumeva da i taj pravac va
zi.

Matematicka logika 27 Iskazna logika - I deo
 Razlikovanje ekvivalencije i implikacije

c) U obi
cnom jeziku nije uvek sasvim jasno da li je u re
cenici koris
cena
implikacija ili ekvivalencija.

Na primer,
Nositi bundu ekvivalentno je u
cestvovati u unistavanju retkih
zivotinja.

Ova re
cenica izgleda kao ekvivalencija, ali nije to.

Ako izokrenemo redosled re

cenica koje je
cine, vide
cemo da nesto nije
u redu:
U
cestvovati u unistavanju retkih
zivotinja ekvivalentno je nositi bundu.

Ova re
cenica zapravo treba da bude implikacija:
Ako se nosi bunda onda se u
cestvuje u unistavanju retkih
zivotinja.

Matematicka logika 28 Iskazna logika - I deo
 Viesmislenost i nepreciznost

Uloga logike je i da razjasni zna

cenje re
cenica.

Re
cenice u prirodnom jeziku mogu biti visesmislene i neprecizne.

Visesmislena re
cenica je ona koja ima vise zna
cenja.

Neprecizna ili nejasna re

cenica je ona koja ima samo jedno zna-

cenje, ali, kada se razmatra kao izjava, ne mo
ze se napraviti jasna
razlika izmedu okolnosti pod kojima je ona ta
cna, a pod kojima nije.

Visesmislenost naj
ces
ce eliminisemo pitaju
ci autora re
cenice ili utvrdu-
ju
ci smisao iz konteksta.
Nejasnost se naj
ces cenja kvalitativnih opisa, a mo
ce javlja zbog koris ze
se ukloniti njihovom zamenom kvantitativnim opisima.

Matematicka logika 29 Iskazna logika - I deo

Viesmislene recenice

a) Petar i Marko iz Novog Sada nam dolaze u posetu.

Ko je iz Novog Sada? Marko ili obojica?

To nije mogu
ce utvrditi bez dodatnih informacija.

b) Ja znam mnogo lepsu devojku od Ane.

Ovo mo
ze imati dva zna
cenja:
Ja znam mnogo lepsu devojku nego sto Ana zna, i
Ja znam mnogo lepsu devojku nego sto je Ana.

Matematicka logika 30 Iskazna logika - I deo

Neprecizne recenice

a) Dejan je visok.

Ovde ne znamo ta
cno sta zna
ci visok, pa ne mo
zemo utvrditi da li
je ovo ta
cno ili nije.
Preciznije bi bilo da se gornji kvalitativni opis zameni kvantitativnim:
Dejan je visok preko 2 metra.

b) Ovaj ra
cunar je brz.

Zna
cenje re
ci brz je nejasno brz u poredenju sa
cim?

Preciznija formulacija bi bila: Ovaj ra

cunar izvodi 2 miliona instrukcija
u sekundi.

Matematicka logika 31 Iskazna logika - I deo

Napomene o logickim veznicima

Negacija je jedini unarni veznik, a svi ostali veznici su binarni.

Binarni veznici , i sy simetri

cni, pod
cime podrazumevamo
da p q ima istu istinitosnu vrednost kao i q p, gde je bilo koji
od veznika , i .

Veznik nije simetri

can: p q i q p imaju razli
cite istinitosne
vrednosti.

Matematicka logika 32 Iskazna logika - I deo
 Iskazne formule

Cilj iskazne logike je da se upotrebom matemati

cke simbolike prevazidu
problemi koji mogu da nastanu

zbog nemogu
cnosti da na zadovoljavaju
ci na
cin definisemo pojam
iskaza;

zbog nepreciznosti i visesmislenosti koje se mogu javiti ako se u

logici koristi prirodni jezik.

To zna
ci da slo
zeni iskazi, u kojima se javlja vise jednostavnijih iskaza
i vise veznika, treba da se formiraju prema jasno i precizno utvrdenim
pravilima.

Matematicka logika 33 Iskazna logika - I deo
 Jezik iskazne logike

Pri utvrdivanju tih pravila najpre se odreduje jezik koji

cine

simboli p, q, r, . . . , p1 , q1 , r1 , . . . kojima se ozna

cavaju iskazi.
Kao sto smo rekli, oni se zovu iskazna slova;
simboli , , , i kojima se ozna
cavaju logi
cki veznici.
Se
camo se da se oni zovu znaci logi
ckih operacija;
znaci ( i ) (zagrade), koje nazivamo pomo
cni znaci.

Za znak ka
zemo da je unaran, a za ostale znake logi
ckih operacija
da su binarni znaci.

Matematicka logika 34 Iskazna logika - I deo
 Definicija iskazne formule

Uz pomo
c iskaznih slova, veznika i pomo
cnih znaka mogu se obrazovati
izrazi, pod
cime podrazumevamo kona
cne nizove tih simbola.

Neke od tih izraza, koje smatramo pravilno formiranim, nazivamo iskaz-

nim formulama.

Naime, iskazne formule definisu se induktivno, pomo

cu slede
cih pravila:

1. Iskazna slova su iskazne formule.

2. Ako su A i B iskazne formule, onda su iskazne formule i izrazi
A, (A B), (A B), (A B), (A B).
3. Iskazne formule su samo oni izrazi koji se mogu formirati pri-
menom pravila 1. i 2. kona
can broj puta.

Matematicka logika 35 Iskazna logika - I deo
 Definicija iskazne formule

Na primer, izrazi

p, r, (p q), (p q), ((p q) (r p))

su iskazne formule, dok slede

ci izrazi nisu iskazne formule:

(p), ( p ).

Svaku podrec, odnosno podniz, iskazne formule koji je i sam iskazna

formula nazivamo njenom podformulom.

Na primer, r i (p q) su podformule iskazne formule

((p r) (p q)).

Matematicka logika 36 Iskazna logika - I deo
 Konvencija o brisanju zagrada

Prema definiciji, izraz oblika A B, gde su A i B formule, nije

formula, jer nema spoljnih zagrada oko tog iskaza.

Medutim, mi uvodimo konvenciju o brisanju zagrada koja obezbeduje

da i takvi izrazi budu formule i olaksava nam rad sa formulama.

Konvenciju o brisanju zagrada

cine slede
ca pravila:

1. Izostavljaju se spoljne zagrade, kao na primer u izrazima

(p q), ((p q) r)

i sli
cno.

Matematicka logika 37 Iskazna logika - I deo
 Konvencija o brisanju zagrada

2. Uklanjanje zagrada u odnosu na asocijativnost u desno: Ako su

A1 , A2 , . . . , An iskazne formule, onda se umesto

(. . . ((A1 A2 ) A3 ) An1 ) An

pise
A1 A2 A3 An1 An
i sli
cno za veznik .

3. Uvodi se dogovor o redosledu veznika, prema kome su i

ispred i .
Na osnovu toga se veznici i odnose na najmanju formulu
koja ih okru
zuje, pa se, imaju
ci to u vidu, odreduju formule na
koje se odnose veznici i .

Matematicka logika 38 Iskazna logika - I deo
 Konvencija o brisanju zagrada

Na primer, umesto p (q r) pisemo p q r, a umesto

(p q) (p r)

pisemo
p q p r.

Ka
ze se jos i da veznici i ja
ce razdvajaju od veznika i .

Napomenimo i to da se definicija podformule odnosi samo na iskaznu

formulu kod koje nisu uklonjene zagrade.
Na primer, p q nije podformula formule p q r.

Matematicka logika 39 Iskazna logika - I deo