LINEARNE PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNACINE

SKRIPTA ZA DRUGI DEO KURSA

MARKO NEDELJKOV

Ova skripta pokriva deo gradiva iz predmeta parcijalne diferencijalne jednacine

za studente matematike.
Predznanje koje se ocekuje od citalaca je linearna algebra, matematicka analiza
u Rn , obicne diferencijalne jednacine i preskoceni delovi standardnog kursa iz PDJ:
- Klasifikacija sistema i jednacina
- Karakteristicne mnogostrukosti
- Klasicni metodi za resavanje talasne jednacine
- Integral energije
- Princip maksimuma za parabolicne i elipticne jednacine
- Elementarne metode resavanja parabolicnih i elipticnih PDJ
- Fourier-ova metoda razdvajanja promenljivih
U skripti su sto je vise moguce na elementarniji nacin opisani pojmovi slabog
resenja, distribucija, kao i razni primeri njihove primene.

Sadr
zaj
1. Uvodni pojmovi i definicije 1
1.1. Klasicni prostori funkcija 1
1.2. Slabi izvodi i slaba resenja 3
2. Distribucije i Furijeova transformacija 9
2.1. Prostor distribucija 9
3. Prostori Soboljeva i primena 15
3.1. Prostori Soboljeva 15
4. Slabo resenje Dirihleovog problema za elipticnu jednacinu 18
5. Linearna talasna jednacina 23
5.1. Postojanje resenja 23
5.2. Jedinstvenost resenja 24
Literatura 25

1. Uvodni pojmovi i definicije

1.1. Klasi
cni prostori funkcija.

1.1.1. Prostori diferencijabilnih funkcija. Oznacimo sa Rn otvoren skup, sa

njegovo zatvorenje, a sa njegovu granicu.
C k () je skup svih funkcija u : R (ili C, sto kasnije necemo naznacavati)
koja ima sve neprekidne izvode zakljucno sa redom 0 k .
2 MARKO NEDELJKOV

C k () je skup svih funkcija u C k () za koje postoji funkcija C k ( ), u

na , je otvoren skup.
Cbk () je skup svih ogranicenih funkcija, zajedno sa svim svojim izvodima, iz
k
C ().
Vazi:
C k (Rn )| C k () C k ().
Ako je ogranicen skup, tada je C k () Cbk ().
Oznacimo sa supp u, u : R, kao komplement najveceg otvorenog skupa
na kom je u identicki jednako nuli. Skup supp u zovemo nosacem funkcije u. Kako
je Rn ,
supp u = {x : u(x) 6= 0}.
Oznaka A B znaci da postoji kompaktan skup K, takav da vazi A K B.
C0k () = {u C k () : supp u }.
Skup C0 () cemo zvati prostor test funkcija.
1.1.2. Lp -prostori. Kazemo da je A Rn Lebegove mere nula, u oznaci
L(A) = 0, ako za svako > 0 postoji prebrojiva unija Ci paralelopipeda u Rn
takva da je

[
mes Ci < (mera paralelopipeda je proizvod njegovih stranica).
i=1
Na primer, prebrojiv skup tacaka je Lebegove mere nula u jednodimenzionalnom
slucaju, regularne krive su mere nula u dvodimenzionalnom slucaju,...
Medu funkcijama u : R koje su Lebeg merljive (sve elementarne funkcije
i njihove kompozicije su Lebeg merljive, na primer) uvodimo relaciju ekvivalencije
jednake skoro svuda na , u oznaci f g, ako je
L({x : f (x) 6= g(x)}) = 0.
Primedba 1. Ovde necemo tacnu definiciju Lebeg merljivih funkcija, jer je to netriv-
ijalan pojam koji se intenzivno izucava u posebnom kursu o teoriji mera. Ko-
risticemo samo skupove Lebegove mere nula.
Neka je 1 p < . Od sada ce uvek oznacavati otvoren, povezan skup.
Z
Lp () = {f / : R : f je merljiva , |f (x)|p dx < }.

Ovo je Banahov prostor sa normom
Z 1/p
kf kLp() = |f (x)|p dx .

Prostor L2 () je osim toga i Hilbertov, sa unutrasnjim proizvodom (f |g) defin-
isanim sa Z
(f |g) = f (x)g(x)dx,

gde oznaka g(x) oznacava kompleksno konjugovanu vrednost od g(x). Naravno, ako
radimo sa realno-vrednosnim funkcijama, sto ce i biti slucaj ako se ne napomene
drugacije, onda je unutrasnji proizvod (f |g) definisan sa
Z
(f |g) = f (x)g(x)dx.


LINEARNE PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNACINE SKRIPTA ZA DRUGI DEO KURSA3

Za p = imamo malo drugaciju definiciju:

L () ={f / : R : f je merljiva i postoji realno M
(1)
tako da vazi |f (x)| M, za svako x }.

L () je takode Banahov prostor sa normom
kf kL = inf M, gde je konstanta M iz (1).
Najvazniji prostori za nas su L2 -prostori, kao i L1loc -prostori, koje cemo sada
definisati.
Lploc () ={f / : R : f je merljiva i za svako K
Z
|f (x)|p dx }.
K

Funkcije iz L1loc zovemo lokalno integrabilnim funkcijama.

Cesto cemo koristiti Helderovu nejednakost:
Z
1 1
(2) |u(x)v(x)|dx kukLp kvkLq , u Lp (), v Lq (), + = 1.
p q

Specijalan slucaj ove nejednakosti, p = q = 2 se zove Svarcova nejednakost.
Posledice Helderove nejednakosti:
1.
mes()1/p kukLp mes()1/q kukLq , u Lq (), p q.
2.
1 1
kukLq kukLp kuk1 r
Lr , u L (), p q r, = + .
q p r
3.
Z
u1 ...um dx kukLp1 ...kukLpm ,

1 1
ui Lpi (), i = 1, ..., m, + ... + = 1.
p1 pm
1.2. Slabi izvodi i slaba re
senja.

1.2.1. Slabi izvodi. Uvedimo oznaku || = 1 +...+n za multiindeks = (1 , ..., n )

Nn0 . Koristicemo oznaku
||
f (x) = .
1 x1 ... n xn
Ako je i = 0 za neko i, to znaci da nemamo izvoda po promenljivoj xi .
Definicija 1. Funkcija f L1loc () ima slabi izvod reda , || m, koji cemo opet
oznacavati sa f , ako postoji funkcija g L1loc () takva da za svako C0 ()
vazi Z Z
f (x) (x)dx = (1)|| g(x)(x)dx.

Funkciju g cemo zvati slabim izvodom reda od f .
Sada cemo probati pomocu jednostavnih primera pokazati sta su to u stvari slabi
izvodi.
4 MARKO NEDELJKOV

Primer 1. Uzmimo = R i f (x) = |x|. Ova funkcija nije diferencijabilna u nuli,

ali cemo pokazati da postoji njen prvi izvod.
(a) Neka je (x) C0
Z Z
f (x) (x)dx = |x| (x)dx

Z 0 Z
= x (x)dx + x (x)dx
0
sada koristimo parcijalnu integraciju
Z 0 Z
x=0 x=
= (x(x))|x= + (x)dx + (x(x))|x=0 (x)dx
0
Z
= g(x)(x)dx,

gde je
(
1, x<0
g(x) = sgn(x) = .
1, x>0
Ovde smo koristili da je (x(x)) jednaka nuli za x = 0, i (x(x)) je nula za x = ,
jer ima kompaktan nosac (tj. limes ovog clana je 0 kada x .
Primetimo da nismo imali problema sa domenom integracije, jer , a samim tim
i imaju kompaktne nosace.
(b) Potrazimo sada drugi slabi izvod funkcije f , tj. slabi izvod funkcije g.
Z
g(x) (x)dx =

Z 0 Z
= (x)dx + (x)dx
0
sada koristimo parcijalnu integraciju
Z 0
= ((x))|x=0
x= + 0 (x)dx

Z
x=
+ ((x))|x=0 0 (x)dx = 2(0).
0
Kako ne postoji lokalno integrabilna funkcija h takva da je
Z
h(x)(x)dx = 2(0)

(jer je skup {0} Lebegove mere nula), ne postoji drugi izvod funkcije f .
Primer 2. Uzmimo sada dvodimenzionalni slucaj. Neka je = L0 (1) (otvorena
lopta sa centrom u 0 poluprecnika 1) i funkcija f je data sa
(
a, y < 0
f (x, y) = ,
b, y > 0
a 6= b. Kako funkcija ne zavisi od x, lako je pokazati da svaki izvod po x postoji, tako
da cemo posmatrati samo izvod po y-u. Zbog kompaktnosti nosaca test funkcije

LINEARNE PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNACINE SKRIPTA ZA DRUGI DEO KURSA5

mozemo koristiti Fubinijevu teoremu.

Z
1 Z 0 Z 1x2 
ay (x, y)dy + by (x, y)dy dx
1 1x2 0
Z 1
= (b a)(x, 0)dx.
1

Kako duz [1, 1] ima Lebegovu meru nula u dvodimenzionalnom prostoru, a ima
proizvoljnu vrednost na tom intervalu, kao i u prethodnom slucaju zakljucujemo
da ne postoji izvod ove funkcije po y.

Sledeca teorema je veoma vazna za trazenje slabog izboda, ali je necemo dokazi-
vati.

Teorema 1. Ako postoji slabi izvod za lokalno integrabilnu funkciju u, tada je

funkcija u skoro svuda diferencijabilna, i u tim tackama je jaki jednak slabom izvodu.

Koristeci ovu teoremu, odmah vidimo da je |x| = sgn(x) (samo nam jos treba
dokaz da je to zaista slabi izvod).

1.2.2. Slabo resenje parcijalne diferencijalne jednacine. Pojam slabog resenja nije
jedinstveno definisan, tj. definise se tako da sto je vise moguce odgovara fizickom
modelu koji jednacina opisuje.
Mi cemo ovde dati prvo definiciju za jednacinu prvog reda u divergentnom obliku.
Kasnije cemo koristiti i jednacine viseg reda, kao i sisteme jednacina.
Kazemo da je jednacina prvog reda data u divergentnom obliku ako se moze
zapisati kao

(3) t a0 (t, x, u) + x1 a1 (t, x, u) + ... + xn an (t, x, u) = b(t, x, u),

gde je nepoznata funkcija u = u(t, x1 , ..., xn ). Pretpostavimo da funkcija u zado-

voljava pocetni uslov u(x, 0) = u0 (x). Kazemo da je

u L1loc ([0, T ) )

Slabo resenje jednacine (3) uz dati pocetni uslov, ako vazi

Z T Z
t (t, x)a0 (t, x, u) + x1 (t, x)a1 (t, x, u) + ...
0
Z
(4) + xn (t, x)an (t, x, u)dxdt u0 (x)(0, x)dx

Z T Z
= b(t, x, u)(t, x)dxdt,
0

za svako C0 ((, T ) ). Kao sto vidimo, za slabo resenje nije potrebno da

funkcija u bude diferencijabilna, pa joj otud i naziv.
Osim ovoga, lako je proveriti (parcijalnom integracijom) da svako C 1 resenje od
(3) istovremeno zadovoljava i relaciju (4), tj. ono je automatski i slabo resenje.
6 MARKO NEDELJKOV

U praksi se cesto, radi jednostavnosti, koristi i slabiji uslov

Z T Z
t (t, x)a0 (t, x, u)x1 (t, x)a1 (t, x, u) + ...
0
+ xn (t, x)an (t, x, u)dxdt
(5) Z TZ
= b(t, x, u)(t, x)dxdt
0
lim u(t, x) = u0 skoro svuda na ,
t0

za svako C0 ((0, T ) ), kao definicija slabog resenja. Obratimo paznju da je

sada definisano na manjem domenu, odnosno da je jednako 0 na x-osi (t = 0).
Svi gornji integrali su Lebegovi. No, za one studente koji se jos nisu sreli sa tim
pojmom, ovi integrali skoro uvek mogu da se zamene se Rimanovim, sto cemo mi
i raditi u konkretnim primerima.

Primedba 2. Ako jednacina nije data u divergentnom obliku, tada je definicija

slabog resenja mnogo teza i specificnija, ukoliko je uopste moguca. Na kraju ovog
teksta se nalaze dve mogucnosti kako se moze prici tom problemu. Sada cemo dati
dva karakteristicna jednodimenzionalna primera, R, a promenljiva t je vre-
menska promenljiva. Inace, jednacine gde je vreme izdvojena promenljiva zovemo
evolucionim jednacinama, i obicno nas interesuje slucaj t > 0.

Na ovom mestu cemo dati dva ilustrativna primera. U oba primera se koristi
definicija (5).

Primer 3. (Kretanje konstantnom brzinom) Posmatrajmo jednacinu sa pocetnim

uslovom

t u(t, x) + cx (t, x) = 0, c R
(6)
u(t, 0) = a(x).

Ova jednacina, izmedu ostalog, pretstavlja model migracije konstantnom brzinom

bez uticaja okoline.
Ako je a C 1 (R), tada se lako moze videti da je klasicno resenje dato sa

u(t, x) = a(x ct) (vidi sliku 1)


LINEARNE PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNACINE SKRIPTA ZA DRUGI DEO KURSA7

u(t,x)

x=ct

Sl. 1. Migracija konstantnom brzinom

Pretpostavimo sada da je funkcija a samo lokalno integrabilna. Tada gore

napisano klasicno resenje nema smisla. No, pokazacemo da je to slabo resenje.
Koristimo definiciju slabog resenja datog sa (5). Ocigledno je

lim a(x ct) = a(x)

t0

skoro svuda. Koristeci pomenutu definiciju, imamo

Z Z
a(x ct)(t (t, x) + cx (t, x))dxdt
0
(posle smene promenljivih: = x ct, = t)
Z Z
= a()(t (, + c ) + cx (, + c ))dd
0
(koristeci Fubinijevu teoremu)
Z Z
d
= a() (, + c )d d
0 d
Z
 =
= a()(, + c ) =0 = 0,

jer je C0 ((0, ) R). Tako smo pokazali da funkcija u = a(x ct) ostaje slabo
resenje, iako a nije dovoljno glatka funkcija.

U sledecem primeru cemo videti slabo resenje koje je tipicno za zakone odrzanja
(kada je b 0 u (4) i (5)).
Posmatrajmo sledeci pocetni problem. Ona se zove Burgersova bezviskozna
jednacina i fizicki je zakon odrzanja brzine (sto je inace vestacka tvorevina), no
njena prava uloga je kada je samo jedna od jednacina u nekom realnom fizickom
modelu opisanim sistemom parcijalnih diferencijalnih jednacina.
8 MARKO NEDELJKOV

Teorema 2. Rimanov problem (pocetni uslov je stepenasta funkcija)

t u + x (u2 /2) = 0
(
ul , x < 0
u(0, x) =
ud , x > 0
ima slabo resenje oblika
(
ul , x < ct
u(t, x) = ,
ud , x > ct
gde je c = (ul + ud )/2.
Dokaz. Pocetni uslov je ocigledno zadovoljen. Imamo
Z Z
I = (u(t, x)t (t, x) + (u2 /2)x (t, x)dxdt
0
Z Z ct
= (ul t (t, x) + (u2l /2)x (t, x)dxdt
0
Z Z
(ud t (t, x) + (u2d /2)x (t, x)dxdt.
0 ct

Kako vazi
Z Z
ct
d  ct 
t (t, x)dx = (t, x)dx c(t, ct)
dt
Z Z
d 
t (t, x)dx = (t, x)dx + c(t, ct)
ct dt ct
imamo
Z
I= (ul c(t, ct) (u2l /2)(t, ct))dt
0
Z
(ud c(ct, t) (u2d /2)(t, ct))dt
0

jer je
Z ct Z 
t=
(t, x)dx|t=0 = 0 i (t, x)dx|t=
t=0 = 0
ct
Z
= (c(ul ud ) (u2l u2d )/2)(t, ct)dt = 0,
0
za
ul + ud
(7) c= .
2


Primedba 3. Resenje u ovog oblika zovemo udarni talas sa brzinom c. Uslov (7) se
zove Rankin-Igonoov uslov. Ovde je data specijalan slucaj, a opsti oblik Rankin-
Igonoovog uslova se kasnije moze videti u relaciji (??).

LINEARNE PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNACINE SKRIPTA ZA DRUGI DEO KURSA9

t
x=ct+const

u=ul kriva udarnog talasa

u=ud

Sl. 2. Udarni talas

Citaocu ostavljamo za vezbu da pokaze sledece: Rimanov problem za jednacinu
t u + x f (u) = 0
ima resenje u u obliku udarnog talasa sa brzinom
[f (u)] f (ud ) f (ul )
c= := .
[u] ud ul
Postupak dokazivanja je isti kao kod prethodne teoreme.

2. Distribucije i Furijeova transformacija

2.1. Prostor distribucija. U ovoj glavi cemo dati uproscenu definiciju prostora
distribucija. Necemo koristiti topologiju (vektorsko topoloske prostore), vec ce
njeno mesto zauzeti odgovarajuca konvergencija u vektorskim prostorima.
Funkciju iz nekog vektorskog prostora nad odredenim vektorskim poljem, u to
isto polje (najcesce R, ili C) zovemo funkcionela.
Prvo uvedimo konvergenciju u prostoru C0 ().
Definicija 2. Kazemo da niz {j } C0 () konvergira nuli, ako vazi
Postoji kompaktan skup K takav da je supp j K, za svako j N.
Za svako Nn0 , k j kL () 0, kada j .
D
Ovu konvergenciju oznacavamo sa .
Skup C0 () sa ovako definisanom konvergencijom, cemo oznacavati sa D().
Elemente ovog prostora zovemo test funkcije.
Definicija 3. Linearnu neprekidnu funkcionelu S na prostoru D() zovemo dis-
tribucijom. Njeno delovanje na test funkciju oznacavamo sa hS, i.
Neprekidnost posmatramo u smislu konvergencije: Kazemo da je S neprekidna
ako za svaki niz test funkcija {j }j koji konvergira ka nuli vazi hS, j i 0, kada
j
Vektorski prostor ovih distribucija oznacavamo sa D ().
10 MARKO NEDELJKOV

Sada cemo dati neke vaznije primere distribucija. Prvi primer nam daje injek-
tivno preslikavanje prostora lokalno integrabilnih funkcija u prostor distribucija,
a drugi nam daje primer distribucije koja nije slika neke (lokalno integrabilne)
funkcije.
Primer 4. Neka je f L1loc (), a test funkcija. Tada preslikavanje is D u R
Z
Sf : hSf , i = f (x)(x)dx

definise distribuciju, jer je funkcionela Sf ocigledno linearna i vazi
Z
|hSf , i| kkL () |f (x)|dx.
supp

Ovo znaci da ako niz {j } tezi nuli, tada i hSf , j i 0, kada j , to jest Sf je
distribucija.
Primer 5. Neka je a . Izraz
ha , i = (a)
definise Dirakovu delta distribuciju u tacki a. Ako je a = 0, onda pisemo samo
umesto a .
2.1.1. Osobine i operacije sa distribucijama. Sada cemo navesti neke osobine dis-
tribucija, pojmove i operacije sa distribucijama, bez dubljeg ulazenja u sustinu i
dokaze.
(1) Za niz distribucija {Sj } D () kazemo da konvergira ka nuli ako za svaku
test funkciju D() vazi
hSj , i 0, kada j .
D
Konvergenciju u prostoru distribucija oznacavamo sa . (U teoriji dis-
tribucija se ova konvergencija naziva slaba). Kako je prostor distribucija
vektorski prostor, ovo je dovoljno za definiciju konvergencije na celom pros-
toru distribucija. Naime Sj T , T D (), ako i samo ako za svaku test
funkciju vazi
hSj T, i 0, kada j .

(2) Za S D () kazemo da je nula na , ako je
hS, i = 0
za svaku test funkciju sa nosacem u .
Definicija 4. Nosac distribucije S D (), supp S, je komplement najveceg
otvorenog skupa na kome je S = 0 (odnosno skup tacaka iz za koje ne pos-
toji otvorena okolina na kojoj je S = 0).
Definicija 5. Oznacimo sa E() prostor glatkih funkcija C () sa konvergencijom
definisanom na sledeci nacin:
Niz {j } konvergira nuli ako i samo ako vazi
lim k j kL () = 0,
j0

za svako Nn0 .

LINEARNE PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNACINE SKRIPTA ZA DRUGI DEO KURSA
11

Dual top prostora, E (), cemo zvati prostor distribucija sa kompaktnim nosacem.
Svaki element ovog prostora se moze identifikovati sa distribucijom (elementom iz
D ()) koja zaista ima kompaktan nosac prema prethodnoj definiciji.
Primer 6. supp = {0}, jer za svako x , x 6= 0, postoji okolina te tacke koja
ne sadrzi tacku nula i postoji test funkcija sa nosacem u . To u stvari znaci da
je
h, i = (0) = 0.
Definicija 6. Izvod distribucije S reda Nn0 definisemo sa
h S, i := (1)|| hS, i, za svako D().
Kako je takode u D(), vidimo da definicija uvek ima smisla, to jest svaka
distribucija ima izvod proizvoljnog reda. Ova cinjenica je i razlog koriscenja dis-
tribucija u PDJ.
Lema 1. Operacija diferenciranja je neprekidna u prostoru distribucija.
D
Dokaz. Neka niz distribucija Sj 0, j , sto znaci da
lim hSj , i 0,
j

za svaku test funkciju . Tada i

lim h Sj , i = lim (1)|| hSj , i 0,
j j

jer je takode test funkcija. 

Primer 7. Lako mozemo izracunati svaki izvod delta distribucije,

h , i = (1)|| h, i = (1)|| (0).
Ako pogledamo definiciju slabog izvoda za lokalno integrabilne funkcije, odmah
vidimo da se on slaze sa izvodom distributivne slike te funkcije. Naime, ako je
g L1loc () slabi izvod reda od f L1loc (), tada je Sg = Sf , gde je Sf (ili
Sg ) oznacena distributivna slika od f (ili g).
Primer 8. Definisimo takozvanu Hevisajdovu funkciju
(
0, x < 0
H(x) =
1, x > 0.
Kako je H lokalno integrabilna funkcija, mozemo je poistovetiti sa distribucijom na
R. Pokazacemo da je njen izvod . Neka je proizvoljna test funkcija na R. Tada
Z

hH , i = hH, i = (x)dx = (0) = h, i.
0

Sada vidimo da je u distributivnom smislu

|x| = 2.
(Podsetimo se da slabi izvod |x| nije postojao.)
Sledeca dva primera ostavljamo za vezbu.
Pokazite da je drugi distributivni izvod od |x| jednak sa 2.
12 MARKO NEDELJKOV

Definisimo (
0, x<0
Kn (x) = n
x /n!, x > 0.
Nadite sve distribucione izvode ove funkcije.
Ako sa W k () oznacomo prostor lokalno integrabilnih funkcija na koje imaju
sve slabe izvode reda zakljucno sa k, onda mozemo reci da vazi
C k () W k () D ().
U ovoj relaciji smo poistovetili funkciju sa njenom slikom.
Ako je f C (), tada mozemo definisati proizvod distribucije S sa f , T = Sf ,
na sledeci nacin
hT, i := hS, f i, D().
Dokazacemo da je ova definicija dobra. Preslikavanje T je ocigledno linearna
D
funkcionela. Takode se lako vidi (koristeci samo definiciju konvergencije) da f j
D
0 kada niz j 0. Dovoljno je da primenimo pravilo diferenciranja proizvoda
funkcija i da primetimo da je supp(f ) supp .
Na isti nacin kao i za izvod distribucije, lako se pokazuje da je i operacija
mnozenja glatkom funkcijom neprekidna operacija u prostoru distribucija.
Na zalost, za dobru definisanost proizvoda neke funkcije koja nije glatka i dis-
tribucije ne postoji uniformna formula (a pogotovo za proizvod dve distribucije).
Ovo je glavna prepreka koriscenju distribucija u nelinearnim problemima.

2.1.2. Konvolucija distribucija. Prvo cemo dati klasicnu definiciju konvolucije. Neka
su f, g L1 (R). Tada definisemo konvoluciju ove dve funkcije sa
Z
f g(x) = f (x y)g(y)dy, x R.

Smenom promenljivih odmah vidimo da je f g = g f . Na osnovu Fubinijeve leme

vidimo da je i f g L1 (R). Stavi
se,
kf gkL1 kf kL1 kgkL1 .
Sada cemo dati motiv za definisanje konvolucije distribucija. Neka je data
proizvoljna funkcija D(R). Tada vazi
Z
hf g, i = (f g)(x)(x)dx

Z Z
= f (y)g(x y)dy(x)dx

Z Z 
= f (y) g(x y)(x)dx dy

Z Z 
= f (y) g(z)(z + y)dz dy

=hf (y), hg(z), (z + y)ii
=hg(y), hf (z), (z + y)ii
(jer je f g = g f ).

LINEARNE PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNACINE SKRIPTA ZA DRUGI DEO KURSA
13

Definicija 7. Za T D (Rn ) i S E (Rn ) definisemo konvoluciju distribucija

hT Si := hT (x), hS(y), (x + y)ii, D(Rn ).
Definicija je dobra, jer hS(y), (x + y)i D(Rn ), zbog cinjenice da je S E (Rn ).
Istim rezonovanjem vidimo da i definicija
hS T i := hS(x), hT (y), (x + y)ii, D(Rn )
ima smisla, jer je hT (y), (x + y)i E(Rn ).
U sledecoj teoremi su date osnovne osobine konvolucije distribucija. Za dokazi-
vanje nekih delova ove teoreme je potrebno dublje znanje funkcionalne analize i
teorije distribucija, pa je necemo dokazivati. Samo cemo koristiti trvdenja teoreme.
Teorema 3. Neka T D (Rn ), S E (Rn ), U E (Rn ) i f C (Rn ). Tada vaze
sledeca tvrdenja
(a) T S D (Rn ).
(b) T S = S T .
(c) (T S) U = T (S U ).
(d)
supp(T S) supp T + supp S
(A + B = {x : x = y + z, y A, z B}).
(e) (S f )(x) = hS(y), f (x y)i C (Rn ).
Posledica 1. Neka T D (Rn ) i S E (Rn ). Tada je
(T S) = T S = T S.

Dokaz. Neka je proizvoljna test funkcija. Tada vazi

h (T S), i =(1)|| hT S, i
=(1)|| hT (x), hS(y), (x + y)ii
=hT (x), h(1)|| S(y), (x + y)ii
=hT (x), h S(y), (x + y)ii
=hT S, i.
Ovo znaci da je (T S) = T S. Drugi deo tvrdenja sledi iz (b) kod prethodne
teoreme. 

Primer 9. Neka je S D (Rn ). Kako je E (Rn ), vazi

S = S = S,
jer za svaku test funkciju vazi
hS , i =hS(x), h(y), (x + y)ii
=hS(x), (x)i = hS, i.
Generalno je
S = S,
jer prema prethodnoj teoremi vazi
S = S = S.
14 MARKO NEDELJKOV

Pre uvodenja pojma Furijeove transformacije, definisacemo novi potprostor pros-

tora distribucija, temperirane distribucije. Razlog za njihovo uvodenje ce biti vrlo
brzo objasnjen, kada budemo dali definiciju Furijeove transformacije.
Definicija 8. Vektorski prostor brzoopadajucih funkcija je definisan skupom
S = { C (Rn ) : lim |x (x)| = 0, za svako , Nn0 }
|x|

i konvergencijom koja je opisana na sledeci nacin. Kazemo da niz {j }j S(Rn )

S
konvergira ka nuli u S, Sj 0, kada j , ako vazi
lim sup |x j (x)| = 0, za svako , Nn0 .
j xRn

Definicija 9. Vektorski prostor neprekidnih linearnih funkcionela nad S(Rn ) zovemo

prostor temperiranih (spororastucih) distribucija i oznacavamo ga sa S (Rn ).
2.1.3. Furijeova transformacija. Definisimo prvo klasicnu Furijeovu transformaciju
na prostorima Lp (Rn ), 1 p 2 na sledeci nacin. Neka je f Lp (Rn ), 1 p 2
Z

F (f )(x) = f (x) := (2)n/2
f (y)eixy dy Lq (Rn ),

gde je q odredeno iz relacije 1/p+1/q = 1 (podsetimo se da je xy = x1 y1 +...+xn yn ).

Nadalje cemo izostavljati simbol Rn ili kod oznaka za normu, ako je jasno u kom
smo osnovnom domenu. Vazi sledece tvrcenje
Teorema 4. (a) Ako je f L1 (Rn ), tada je f C 0 (Rn ).
(b) Ako je yj f (y) Lq (Rn ), q 1, tada postoji xj f, f Lp (Rn ), 1/p + 1/q =
1, i vazi
xj f(x) = i(y\ n
j f (y))(x), x R .
(c) Ako je yj f (y) Lp (Rn ) C(Rn ), 1 p 2, tada je
(\ n
yj f (y))(x) = ixj f (x), x R .

Za f L2 , vazi jos i F (F (f (x))) = (2)n f (x). Kako je S L2 , ovo tvrdenje

vazi i za f S.
Sledeca teorema se koristi kod definisanja Furijeove transformacije temperiranih
distribucija.
Teorema 5. Neka su , S. Tada vazi
7 je injektivno i neprekidno iz S na S.
c

()(x) = (2)n (x).
(i\
x (x))(y) = yj (x)(y).
j

(x\
j (x))(y) = iyj (x)(y).
\
( ) = (2)n/2 ,
ako postoji konvolucija .
[ = (2)n/2 ,
() ako postoji konvolucija .

Sada mozemo definisati Furijeovu transformaciju temperirane distribucije.

Definicija 10. Ako je S S, tada definisemo njenu Furijeovu transformaciju S sa
za svako S.
i := hS, i,
hS,
S j i = hS, j i 0, zbog (i).
Definicija je dobra, jer ako j 0, tada hS,

LINEARNE PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNACINE SKRIPTA ZA DRUGI DEO KURSA
15

Primer 10. Ako je S(Rn ), tada imamo

Z
i = h, i
h, = (2)n/2 ei0x (x)dx = (2)n/2 h1, i,

odnosno = (2)n/2 1.
Na slican nacin se moze pokazati da je
Z
hed
iax (y), (y)i = heiax , (x)i
= eiax (x)dx
Z Z
=(2)n/2 eix(ya) (y)dydx

(posle smene promenljivih)

Z Z
=(2)n/2 eixy (y + a)dydx

\
=(2)n/2 h1, (y + a)i
(prema prethodnom primeru)
=h, (y + a)i = ha , i.

Prema tome, ed
iax (y) = (y).
a

Sada cemo samo formulisati najbitniju teoremu u ovom delu. Svi domeni pros-
tora distribucija su Rn , pa cemo tu oznaku izbaciti iz teksta do kraja ovog poglavlja.
Teorema 6. Preslikavanje S 7 S iz S na S je injektivno i neprekidno. Takode
vazi
(i) Ako je S E , T S , tada je S C i T S S .
(ii) Ako je S E , T S , tada je (S\ T ) = ST (zbog pretpostavki na S i T ,
konvolucija uvek postoji).
(iii) Ako je P polinom, tada je
\
(P ()u(x))() = P (i)
u()
za svako u S .
(iv) (y\
j S(y))(x) = ixj S(x).

Inverzna Furijeova transformacija

Z
F 1 ()(x) = (2)n/2 eixy (y)dy

ima iste osobine i vazi

F (F 1 ()) = F 1 (F ()) = (2)n .
Primedba 4. Primenom Furijeove transformacije je resen problem postojanja opsteg
resenja u S (Rn ) PDJ sa konstantnim koeficijentima
X
P (D)u = a u = f,
||m

gde su a C, Nn0 , n
i f S (R ).

3. Prostori Soboljeva i primena

3.1. Prostori Soboljeva.
16 MARKO NEDELJKOV

3.1.1. Definicije. Neka je m N0 , p 1 i otvoren podskup od Rn . Oznacimo

sa W k () vektorski prostor lokalno integrabilnih funkcija nad koje poseduju sve
slabe izvode zakljucno do reda k. Sada cemo definisati njegove podprostore, koji
ce imati tu prednost da su normirani (prostori W k () su samo lokalno konveksni,
definisani familijom seminormi).
Definicija 11. Prostor Soboljeva H m,p () je skup funkcija u W m (), takvih da
za svako Nn0 , || m, vazi u Lp (). Norma u tom skupu je data sa
Z X 1/p
kukH m,p () = kukm,p, := | u(x)|p dx .
||m

Ekvivalentna norma gore pomenutoj je data sa

X
kukH m,p () = k ukLp() .
||m

U ostatku teksta ih necemo razlikovati po oznakama, to jest, za bilo koju od ovih

normi cemo koristiti oznaku kukH m,p () .
U slucaju da je p = 2, izostavljacemo taj broj u gornjem indeksu za Soboljeve
prostore ili norme u tim prostorima.
Lako je videti da se prostori Soboljeva mogu posmatrati kao podprostori prostora
temperiranih distribucija.
Sada cemo poznju posvetiti najvaznijem (za nas u ovom tekstu, ali se moze reci
i generalno, jer se on prirodno javlja u mnogo fizickih pojava opisanim parcijalnim
diferencijalnim jednacinama) prostoru Soboljeva, H 1 ().
Lema 2. Prostor H 1 () poseduje unutrasnji proizvod koji je saglasan sa njegovom
normom, i dat je sa
Z Z
(u|v) = u(x)v(x)dx + u(x)v(x)dx

(8) Z Z X
n 
= u(x)v(x)dx + xj u(x)xj v(x)dx .
j=1

Dokaz. Norma indukovana datim unutrasnjim proizvodom je

sZ Z
p
(u|u) = 2
|u(x)| dx + |u(x)|2 dx,

a ona je identicna jednoj od datih normi prostora H 1 (), cime je dokaz zavrsen. 

Lema 3. H 1 () je Hilbertov prostor.

Dokaz. Da bi dokazali ovu lemu, preostalo je da pokazemo da je ovaj prostor
kompletan. Uzecemo kao poznatu cinjenicu da je L2 () kompletan prostor.
Konstruisimo presllikavanje

n+1
F :H 1 () L2 ()
v 7(v, x1 , ..., xn ) = w := (v := w0 , w1 , ..., wn ).

LINEARNE PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNACINE SKRIPTA ZA DRUGI DEO KURSA
17

n+1
U L2 () definisemo normu
v
uX Z
u n
kwk = t |wj (x)|2 dx,
j=0

n+1
koja je saglasna sa topologijom proizavoda za L2 () .
F je ocigledno izometrija, a specijalno je i linearna bijekcija prostora H 1 () i

n+1
F (H 1 ()) L2 () .

n+1
Kako je L () kompletan kompletan je i prostor L2 ()
2
, tako da za svaki
(j) 1 2

n+1
Kosijev niz {v } H () postoji w L () takvo da F (v (j) ) w, u

n+1
L2 () , kada j , to jest
v (j) w0 ,
xk v (j) wk , k = 1, ..., n u L2 (), j .
Za C0 () na osnovu Helderove nejednakosti imamo
Z
| (v (j) w0 )dx|

kv (j) w0 kL2 () kkL2 () 0, j ,
L2
jer v (j) w0 , sto znaci da i
D
v (j) w0 .
Analogno zakljucujemo da
D
xk v (j) wk .
Na osnovu neprekidnosti izvoda u prostoru distribucija, zakljucujemo da
D
xk v (j) xk w0 ,
to jest
wk = xk w0 , k = 1, ..., n.
Ovo znaci da je w = F (w0 ), i kako je F izometrija, imamo tvrdenje da je H 1 ()
kompletan. 
Na slican nacin se dokazuje i sledeca teorema.
Teorema 7. Za svako m N0 , prosrot H m () je Hilbertov.
Ako je p 1, prostor H m,p () je Banahov.
Sada smo u prilici da iskoristimo cinjenicu da Furijeova transformacija preslikava
L2 na L2 kao i osobine Furijeove transformacije.
p
Teorema 8. Oznacimo sa hi = 1 + 2 . Tada je norma od u u H m (Rn ) ekviva-
lentna sa
khim u()kL2 (Rn ) .
Drugim recima, u L2 (Rn ) pripada prostoru H m (Rn ) ako je
khim u
()kL2 (Rn ) < .
Sledeci prostori su bitni za resavanje parcijalnih diferencijalnih jednacina, jer
daju smisao zadovoljavanja granicnih uslova u slabom slislu.
18 MARKO NEDELJKOV

Definicija 12. Prostor H0m,p () je zatvaranje skupa C0 () u normi prostora

H m,p (): Cinjenica da v H0m,p (), u stvari znaci da postoji niz {j } C0 ()
takav da
H m,p
j v, j .
Granicni uslov u| = 0, u H m,p () u slabom smislu sada jednostavno znaci
da je u H0m,p (). Ako je i v H m,p (), tada je u = v na ako i samo ako je
u v H0m,p ().
Naravno, funkcija moze biti i nenula na granici, ali opet da bude jednaka nuli u
slabom smislu.
Inace, neki autori uvode funkciju traga, Sp : H 1 () L2 (), tako da je
Sp(u) = 0, ako u H0m,p (). No, to nije jednostavna procedura i nije neophodno
da se koristi ako je granica dovoljno glatka, sto cemo mi stalno pretpostavljati.
3.1.2. Teoreme ulaganja. U ovom delu cemo samo navesti samo neke od vrlo bitnih
teorema ulaganja prostora Soboljeva koje su neophodne za ozbiljniji rad u oblasti
parcijalnih diferencijalnih jednacina.
Definicija 13. Kazemo da je Banahov prostor B1 neprekidno ulozen u Banahov
prostor B2 , B1 B2 ako postoji ograniceno linearno injektivno preslikavanje iz B1
u B2 .
Teorema 9. Za otvoren skup Rn vazi
H m,p () Lq (), mp > n, p q
H m,p () Lq (), mp = n, p q <
H m,p () Cb0 (), mp > n
Teorema 10. Neka je ogranicena i ima konusnu osobinu: Za svako x postoji
konus visine h sa vrhom u x koji lezi u . Tada vazi
H m,p () Lq (), p q np/(n mp)
H m+j,1 () Cbj (), mp > n

Sl. 3. Oblast sa konusnom okolinom

4. Slabo re nu jednac
senje Dirihleovog problema za eliptic inu
U ovoj glavi cemo se baviti resavanjem Dirihleovog (I granicni problem) za
Laplasovu jednacinu, no isti metodi se mogu primeniti na bilo koju strogo elipticnu
linearnu jednacinu drugog reda.

LINEARNE PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNACINE SKRIPTA ZA DRUGI DEO KURSA
19

Lema 4. (Poenkare) Neka je otvoren i ogranicen u pravcu jedne od osa, podskup

od Rn . Tada postoji konstanta C > 0 takva da je
Z 1/2
(9) kvkL2 () C |v(x)|2 dx

za svako v H01 ().
Dokaz. Mozemo smatrati da je ogranicen u pravcu x1 -ose, bez smanjenja opstosti.
Tada postoje konstante , R takve da je
{(x1 , ..., xn ) Rn : x1 }.
Neka je C0 (). Tada je
Z x1
(x) = x1 (, x )d, x = (x2 , ..., xn ).

Iz Helderove nejednakosti imamo
 Z x1 1/2  Z x1 1/2
2
|(x)| 1 d |x1 (, x )|2 d

 Z x1 1/2
= x1 |x1 (, x )|2 d

p Z 1/2
|x1 (, x )|2 d

Prema tome je
Z Z
|(x1 , x )|2 dx dx1
(x1 ,x )
Z Z Z
( ) |x1 (, x )|2 ddx1 dx
(x1 ,x )
Z Z
2
( ) |x1 (, x )|2 ddx

Odavde je
Z 1/2
(10) kkL2 () ( ) |(x)|2 dx .

H1
Kako, po definiciji, za svako v H01 ()
postoji niz {j } C0 (), j v, kada
j , primenivsi granicnu vrednost na nejednakost (10), kada j , dobijamo
da (10) vazi za proizvoljno v H01 (). 
Teorema 11. Neka je 0 i neka je otvoren skup, ogranicen po jednoj
promenljivoj (u pravcu neke od koordinatnih osa). Tada je
Z Z
a (u, v) = u(x)v(x)dx + u(x)v(x)dx

unutrasnji proizvod ekvivalentan sa ranije definisanim (u|v) u H01 () (to jest, definisu
istu normu).
Dokaz. Treba da pokazemo da postoje pozitivne konstante C1 i C2 , takve da je
C1 kuk2H 1 a (u, u) C2 kuk2H 1 .
| {z }
kvadrat norme indukovane sa a
20 MARKO NEDELJKOV

Za > 0 mozemo uzeti

min{1, }kuk2H 1 a (u, u) max{1, }kuk2H 1 .
Za = 0, na osnovu leme 4, imamo
Z
1 2 1  2
kuk H1 = kuk L2 + |u(x)|2 dx
1 + C2 1 + C2
Z Z
1  2 2
C |u(x)| dx + |u(x)|2 dx
1 + C2
gde je konstanta C iz nejednakosti (9)
Z
|u(x)|2 dx = a0 (u, u) kuk2H 1



Sledeca teorema je u funkcionalnoj analizi poznata kao Teorema Risa. Ovde cemo
je samo navesti, bez dokaza, koji se inace nalazi u standardnom kursu funkcionalne
analize.
Teorema 12. (Ris) Neka je H Hilbertov prostor sa unutrasnjim proizvodom a(, ).
Neka je F : H R (ili C) linearno i neprekidno preslikavanje. Tada postoji
jedinstveno u H takvo da je
a(u, v) = F (v),
za svako v H.
Sada cemo navesti glavnu teoremu ove glave, koju je sada lako dokazati posle
predasnjih tvrdenja.
Teorema 13. Neka je 0 i otvoren podskup od Rn , ogranicen po jednoj
promenljivoj. Tada za svako f L2 () postoji u H01 () takvo da je
Z Z
u(x)v(x)dx + u(x)v(x)dx
(11) Z

= f (x)v(x)dx, za svako v H01 ().

Ovo znaci da je ovako nadeno u slabo resenje (resenje u D ) Dirihleovog problema

( )u = f
u| = 0

Dokaz. H01 (), sa a (, ) definisano u teoremi 11, je Hilbertov prostor, a preslika-

vanje
F :H01 () R
v 7 inf f (x)v(x)dx

je linearno i neprekidno. Pokazimo to. Iz cinjenice da
H1
vj v
odmah sledi
kvj vkL2 () 0, kada j .

LINEARNE PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNACINE SKRIPTA ZA DRUGI DEO KURSA
21

Na osnovu Helderove nejednakosti imamo

Z
| (f (x)vj (x) f (x)v(x))dx| kf kL2() kvj vkL2 () 0,

kada j . Na osnovu Risove teoreme, postoji u H01 () takvo da je

Z
a (u, v) = f (x)v(x)dx, za svako v H01 ().

U ovom slucaju, imamo

n
X
hu, i + hxk u, xk i = hf, i
k=1

u D (), jer gornja jednakost vazi za svako C0 () H01 (). Ovo znaci da je
n
X
hu, i hu, x2k i = hf, i
k=1

to jest, u je distributivno resenje jednacine

u u = f. 

Ako pocetni uslov nije nula, vec neka funkcija g H1 (), tada konstruisemo
slabo resenje w = u g za homogeni problem kao u prethodnoj teoremi, samo je
Z
f (x)v(x)dx

u (11) zamenjeno sa
Z
(f (x) + g(x) + g(x))dx.

Pojmovi koje smo ovde koristili se mogu koristiti i na siru klasu parcijalnih
diferencijalnih jednacina.
Definicija 14. Linearni diferencijalni operator L koji je zapisan u obliku
n
X X
n 
Lu = xi aij (x)xj u + bj (x)u
i=1 j=1
(12) n
X
+ ci (x)xi u + d(x)u
i=1

zavemo operatorom zapisanim u divergentnom obliku.

Operator opsteg oblika mozemo zapisati u ovom obliku ako su njegovi koeficijenti
dovoljno puta diferencijabilni. Obrnuto, ako su aij , bi , i, j = 1, ..., n diferencijabilni,
divergentni oblik mozemo prevesti u uobicajeni. No, divergentni oblik je bas pogo-
dan za definiciju slabog resenja, kao sto smo to i pre napomenuli.
22 MARKO NEDELJKOV

Definicija 15. Kazemo da u H 1 () u slabom smislu zadovoljava jednacinu

Lu = 0

ako je
Z X
n X
n 
L(u, v) = aij (x)xj u(x) + bj (x)u(x) xi v(x)
i=1 j=1
X
n 
ci (x)xi u(x) + d(x)u(x) v(x)dx = 0
i=1

za svako v C01 (nekad koristimo i v H01 ()).

Neka su g, fi , i = 1, ..., n lokalno integrabilne funkcije u . Tada se u H 1 ()
zove slabo resenje nehomogene jednacine
n
X
Lu = g + xi fi u
i=1

ako vazi
Z  n
X 
L(u, v) = F (v) := g(x)v(x) + fi (x)xi v(x) dx
i=1

za svako v C01 (v H01 ()).

Kao sto smo vec rekli za Laplasovu jednacinu, granicni uslov

u| = h|

zamenjujemo sa
u h H01 ().

Definicija 16. Operator L iz (12) je strogo eliptican u , ako su mu koeficijenti

ograniceni u i ako vazi
n X
X n
aij (x)i j ||2 ,
i=1 j=1

za svako x i svako Rn .

Dirihleovog problem za elipticnu PDJ je dat u sledecoj teoremi.

Teorema 14. Neka su aij , bi , ci , d, fi , g kao i gore i h H 1 (). Tada, ako je

d(x) 0, jednacina
n
X
Lu = g + xi fi u i u = h na
i=1

ima jedinstveno resenje u H 1 ().


LINEARNE PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNACINE SKRIPTA ZA DRUGI DEO KURSA
23

ina
5. Linearna talasna jednac
5.1. Postojanje resenja. Posmatramp sada Kosijev problem za n-dimenzionalnu
talasnu jednacinu
utt u = g(x, t)
(13) u|t=0 = a(x), ut |t=0 = b(x)
a H 2 (Rn ), b H 1 (Rn ), g(, t) H 1 (Rn ), t 0, x Rn .
Za resavanje ovog problema cemo upotrebiti Furijeovu transformaciju po promenljivoj
x.
Teorema 15. Pod gornjim uslovima postoji resenje u C 2 ((0, T ) : H 2 (Rn ))
Kosijevog problema (13) za svako T > 0. Resenje je definisano svojom Furijeovom
transformacijom
sin(|y|t)
u
(y, t) = cos(|y|t)
a(y) + b(y)
|y|
(14) Z t
sin(|y|(t s))
+ g(y, s)ds L2 (Rn ).
0 |y|
Proof. Primenimo Furijeovu transformaciju Fx7y na PDJ i pocetne uslove (13).
Nova promenljiva y = (y1 , ..., yn ) ce tada biti n-dimenzionalni parametar obicne
diferencijalne jednacine po t
d2
(y, t) + |y|2 u
u (y, t) = g(y, t)
dt2
d
u
(y, 0) = a(y), (y, 0) = b(y).
u
dt
Resenje homogenog dela ove jednacine je dato sa
uh (y, t) = C1 sin(|y|t) + C2 cos(|y|t).
Za nehomogeni deo, varijacija konstanti daje
Z t
sin(|y|s)
C1 (y, t) = g(y, s)ds,
0 |y|
Z t
cos(|y|s)
C2 (y, t) = g(y, s)ds,
0 |y|
sto nam daje
Z t
cos(|y|s) cos(|y|t) sin(|y|s) sin(|y|t)
u
p (y, t) = g(y, s)ds
0 |y|
Z t
sin(|y|(t s))
= g(y, s)ds.
0 |y|
Zamenom pocetnih uslova dobijamo
b(y)
C2 (y, t) = a
(y), C1 (y, t) = ,
|y|
i formula (14) je dokazana.
, b i g su u
Kako su funkcije cos(|y|t) i |y|1 sin(|y|t) ogranicene za svako t, a a
2 2
L , Helderova nejednakost povlaci da je u takode u L .
24 MARKO NEDELJKOV

u H 2 . Za to ce biti dovoljno pokazati da je |y|j u

Ostaje da dokazemo da je u ,
j = 1, 2, u L za svako t. Pomnozivsi (14) sa |y|2 , dobijamo
2

(y) + sin(|y|t)|y|b(y)
|y|2 u(y, t) = cos(|y|t)|y|2 a
Z t
+ sin(|y|(t s))|y|g (y, s)ds.
0

Sada koristimo cinjenice da su funkcije |y|2 a(y), |y|b(y) i |y|

g (y, t) u L2 (jer je
2 1
a H , b, g H ) za svako t, tako da Helderova nejednakost povlaci da je i
|y|2 u
(y, t) u L2 . Ocigledno je da mnozenjem sa |y| dobijamo isto funkciju u L2 .
Ovim je teorema dokazana. 
Primedba 5. Za Klein-Gordon-ovu jednacinu
utt u + m2 u = g(x, t)
p
vazi slicno tvrdenje, samo umesto |y| na svim mestima imamo m2 + |y|2 . Dokaz
ovog tvrdenja se ostavlja citaocima za vezbu.
5.2. Jedinstvenost re senja. U sledecoj teoremi koristimo metod integrala en-
ergije, specifican za hiperbolicne jednacine i sisteme.
Teorema 16. Posmatrajmo Kosijev problem za visedimenzionalnu talasnu jednacinu
utt u = 0
(15)
u|t=0 = 0, ut |t=0 = 0.
Jedino resenje u C 2 ((0, T ) : H 2 (Rn )) ovog problema je trivijalno, u 0.
Proof. Pomnozimo jednacinu u (15) sa ut i integralimo po x. Tada za svako t
dobijamo
Z n
X
0 = utt (x, t)ut (x, t) uxi xi (x, t)ut (x, t)dx
i=1
(posle parcijalne integracije)
Z X n
1
= (ut (x, t)2 )t + uxi (x, t)uxi t (x, t)dx
2 i=1
Z X n
1
= (ut (x, t)2 )t + (uxi (x, t)2 )t dx
2 i=1
Z
1
= (ut (x, t)2 )t + ((u(x, t))2 )t dx.
2
Ako definisemo integral energije za talasnu jednacinu
Z
1
E(t) := (ut (x, t))2t + (u(x, t))2t dx,
2
na osnovu prethodnog racuna vidimo da je E konstantna funkcija. Kako je na
osnovu homogenih pocetnih uslova E(0) = 0, sledi da je i E(t) 0. To znaci da je
u konstantna funkcija, to jest identicki jednaka nuli. 
Posledica 2. Resenje u C 2 ((0, T ) : H 2 (Rn )) Kosijevog problema (13) je jedin-
stveno.

LINEARNE PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNACINE SKRIPTA ZA DRUGI DEO KURSA
25

Dokaz ovog tvrdenja jednostavno sledi iz prethodne teoreme. Dovoljno je da

pretpostavimo da postoje bar dva resenja u i v problema (13). Tada funkcija
w := u v zadovoljava homogenu jednacinu, i prema gornjoj teoremi, identicki je
jednaka nuli, tj. u v.
Primedba 6. Na slican nacin se moze dokazati jedinstvenost resenja Klein-Gordonove
jednacine, i to se ostavlja citaocima za vezbu.

Literatura
[1] M. Oberguggenberger, Multiplication of Distributions and Applications to Partial Differential
Equations, Pitman Res. Not. Math. 259, Longman Sci. Techn., Essex,
[2] M. Oberguggenberger, Lecture notes for PDE courses in Innsbruck, Lyon and Pretoria.
[3] J. Smoller, Shock Waves and Reaction-Diffusion Equations, (Second Edition), Springer, New
York, 1994.
[4] G. B. Whitham, Linear and Nonlinear Waves, John Wiley & Sons, New York, 1974.