PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUE

Orijentaciona ispitna pitanja iz predmeta

S T VARNO PRAVO
(prema udbeniku OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
Uvod u graansko pravo i stvarno pravo
strana 201-346,od dr.Ilije Babia)

1. Pojam i obeleja stvarnog prava

Objektivno stvarno pravo je skup pravnih normi gradjanskog prava koje

reguliu odnose izmedju ljudi povodom stvari subjektivna stvarna prava,
sa ciljem da se odredi kome ta prava pripadaju.
- Stvarno pravo je u objektivnom smislu deo imovinskog prava
(gradjanskog prava) na koje se primenjuju i opta naela ove porodice prava.
- Nauka stvarnog prava prouava veze izmedju normi stvarnog prava,
sistematizuje ih, tumai ih, objanjava pojedine pojmove i institute, kritikuje
i predlae donoenje adekvatnijih pravnih normi.
- Norme objektivnog stvarnog prava predstavljaju opte pretpostavke pod
kojima pravni subjekti stiu ili gube subjektivno pravo na nekoj stvari.
SUBJEKTIVNO stvarno pravo je imovinsko (gradjansko) pravo koje svog
imaoca ovlauje na neposrednu pravnu vlast na odredjenim stvarima.
Predmet subjektivnog stvarnog prava je stvar neposredno. (Objasniti primer
obligacije dunika i poverenika povodom stvari ).

2. Naela regulisanja stvarnog prava

Stvarna prava se odlikuju i odredjenim naelima koja ih izdvajaju od ostalih

imovinsko pravnih(gradjansko pravnih odnosa), a to su:
1) Naeloprivatno pravne vlasti na stvari,
2) Naelo ogranienosti broja stvarnih prava,
3) Naelo specijalnosti (odredjenosti) stvarnih prava,
4) Naelo publiciteta.

1) Naeloprivatno pravne vlasti na stvari:

- Naelo privatno pravne vlasti na stvarima izraava se u trajnim i
neposrednim ovlaenjima titulara prav svojine na stvari. Ova ovlaenja
deluju i prema treim licima.

1
 - Titulari prava svojine izjednaeni su u medjusobnim pravnim odnosima
na osnovu subjektivnih stvarnih prava. Vlast koju imaju pravni subjekti
neposredno na stvari (ius ad rem) vri se bez uticaja volje drugog i proistie
direktno iz zakona.
- Vlast koja se vri na stvari je trajne prirode,
- Vlast na stvari je neposredna,
- Vlast na stvari je apsolutna,
- Apsolutno dejstvo stvarnog prava izraava se u mogunosti titulara da
istie pravo sledovanja i pravo prvenstva. (pojasniti pravo sledovanja i pravo
prvenstva).

2) Naelo ogranienosti broja stvarnih prava:

- Broj i vrste stvarnih prava odredjuje zakonodavac (Numerus clausus)
imperativnim propisima. Ovi propisi odredjuju sadrinu i obim stvarnih
prava. Strane nisu ovlaene da svojom voljom oblikuju nove vrste stvarnih
prava. I ugovorom se mogu prenositi samo ona stvarna prava koja zakon
dozvoljava. Zakon odredjuje i bitan sadraj stvarnih prava , njihovo sticanje,
prestanak i zatitu. Stvarna prava se mogu deliti samo po obimu ali ne i po
sadraju.
- U stvarnom pravu ne vai naelo autonomije volje. U obligacionom pravu
to je jedan od osnovnih principa koji ovlauje strane da u granicama
prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja svoje odnose urede po
svojoj volji. (lan 10.ZOO).

3) Naelo specijalnosti (odredjenosti) stvarnih prava

Stvarna prava se po pravilu konstituiu na individualno odredjenim stvarima,
a izuzetno na pravima. Shodno tome stvarno pravo moe postojati na jednoj
a ne na vie stvari. (primer ovaca i knjiga u biblioteci). Jedan imalac prava
svojine, ima pravo svojine na svakoj stvari iz zbira stvari.

4) Naelo publiciteta:
Publicitet stvarnih prava izvodi se iz dravine (faktike) vlasti koja je
vidljiva i uobiajena za odredjeno stvarno pravo. Apsolutno dejstvo stvarnih
prava prema treim licima obavezuje njihove imaoce da prenos tih prava na
drugog subjekta , odnosno izmenu stvarnopravnog odnosa izvrena
odgovaraju, vidljiv, odnosno saznajan nain. Mora biti objavljeno da na
odredjenoj stvari postoji stvarno pravo nekog subjekta da trea lica ne bi to
pravo vredjala.
- Naelo publiciteta ispoljava se prilikom prenosa prava svojine, stvara
prepostavku svojine i titi savesnog sticaoca.

2
 - Pretpostavalja se da je dralac pokretne stvari njen vlasnik, odnosno da je
imalac stvarnog prava na nepokretnosti ono lice koje je upisano u zemljini
registar. Ove pretpostavke j edozvoljeno obarati.

3. Podela stvarnih prava

Broj i vrste stvarnopravnih odnosa predvidjen je zakonom. ZOSPO kao

oblike stvarnopravnog tereta predvija:
a) Pravo svojine,
b) Pravo slubenosti,
c) Pravo stvarnog tereta,
d) Pravo zaloge.
- Stvarno pravo je i pravo gradjenja regulisano zakonom o planiranju i
izgradnji.
a) Pravo svojine: - Predstavlja najviu pravnu vlast na stvari. Ta vlast
obuhvata najvii stepen dranja, korienja i raspolaganja stvari u granicama
zakona. Pojasniti primer Ogranienja javno pravne prirode.
b) Pravo slubenosti: - Je stvarno pravo na tudjoj stvari koje ovlauje
titulara da na odredjeni nain koristi tudju stvar ili ga ovlauje da od
vlasnika zahteva da svoju stvar ne koristi onako kako bi mogao.
c) Pravo stvarnog tereta: - je takodje stvarno pravo na tudjoj stvari. Titular
ovog prava ovlaen je da od bilo kog vlasnika optereene nepokretnosti
zahteva odredjene prestacije (npr. Isporuku odredjeene koliine
poljoprivrednih proizvoda svake godine). Pravo stvarnog tereta razlikuje se
od stvarne slubenosti koja predstavlja odnos svakodobnih vlasnike,dveju
nepokretnosti(poslunog i povlasnog dobra) u kome je vlasnik poslunog
dobra duen treti odredjene rednje vlasnika povlasnog dobra. Suprotno
tome realni teret moe imati i lice koje nije nosilac nepokretnosti. U naem
pravu jedno lice moe stei stvarni teret naosnovu ugovora, (ugovora o
doivotnomizdravanju ili ugovora o prodaji) na osnovu kojga prodavac za
sebe zadri pravo da od kupca zahteva da mu svake godine isporui
odredjenu koliinu penice ili drva iseenih u prodatoj umi.
d) Pravo zaloge: - Je stvarno pravo na tudjoj stvari koje ovlauje njenog
imaoca da zaloenu (pokretnu ili nepokretnu) stvar izloi prodaji, a zatim iz
ostvarene vrednosti naplati svoj dug, pre ostalih poverilaca.
- pravo gradjenja je pravo nekog lica da na povrini tudjeg zemljita ili
ispod njegove povrine ima u svojini zgradu, to je svakodobni vlasnik
zemljita duan da trpi. Pravo grajenja razdvaja svojinu na zgradi od prava
svojine na zemljitu. Zgrada u pravom smislu nije deo zemljita. Ona
izgradnjom postaje pripadak deo prava gradjenja koje se smatra kao glavna

3
stvar. Sa prestankom prava gradjenja zgrada postaje pripadak zemljita na
kome je izgradjena.

4. Pojam i podela stvari

a) Stvari se dele s obzirom na njihova relevantna pravna obeleja.

Klasifikacija stvari je vana jer se na svim stvarima ne mogu zasnovati
identina prava. Ako pripadaju istoj skupini, stvari se na isti nain stiu i
prenose pravnim poslovima a istovrsna je i sadrina ovlaenja njegovog
titulara
- Stvari u prometu (Res in commercio) i van prometa(res exstra
commercium).
Stvari u prometu su one koje mogu biti predmet imovinskopravnog odnosa
(tako se npr. Pravo svojine na stvari koje pripadaju jednom imaocu moe
prodajom preneti na drugoga, ili se stvar moe dati na poslugu, u zakup,
moe se na njoj konstituisati pravo slubenosti). Roba je stvar koja je uvek u
prometu.
Stvaii van prometa ne mogu biti objekti subjektivnog stvarnog prava. To su
prvenstveno dobra u optoj upotrebi (Putevi, Vode, Vodotoci i vodno
zemljite, luke i pristanita, vazduhoplovna pristanita, morske obale i obale
unutranjih plovnih puteva) na kojima svi imaonici (pravni subjekti) imaju
pravo opte upotrebe. Van prometa je i javno gradjevinsko zemljite.
- Van prometa su i stvari koje bi i u odsustvu izriitih propisa o tome,
stavljanjem u promet vredjale moral. Stvari mogu biti i ograniene u
prometu (vatreno oruije mogu nostiti samo lica sa administrativnom
dozvolom). Promet vatrenog oruija i vojne opreme dozvoljava se samo
pojedinim pravnim subjektima, a regulisan je imperativnim propisima.

b) Pokretne stvari (res mobiles) i nepokretne stvari (res immobiles)

- Pokretne stvari su one iji se poloaj u prostoru moe promeniti, a da se
time bitno ne povredi njihova osobina.
- Nepokretne stvari su one iji se poloaj u prostoru ne moe promeniti a da
se time ne povredi njihova bitna osobina.

c)Individualno odredjene stvari i stvari odredjene po rodu

Po rodu su odredjene one stvari koje se u pravnom prometu odredjuju po
nekoj mernoj jedinici (kilogram, litra metar itd.) stvari po rodu se odredjuju
vaganjem, brojanjem ili merenjem. Pravilo je da stvar odredjena po rodu ne
propada.

4
Individualno odredjena stvar je stvar odredjena pojedinano(konkretno)
bilo zato to je jedina takve vrste, neponovljiva, ili su joj takvo svojstvo dale
strane u zakljuenom pravnom poslu (pr. Slika poznatog slikara, stan kua
itd.).

- Kada se odredjena koliina stvari izdvoji iz roda, ona se individualizira i

tako postaje individualno odredjena ( primer: Jabuka, kaput).
- Podela stvari po rodu i na individualno odredjene zanaajna je naroito u
obligacionom pravu. Predmet ugovora o posluzi, zalogu, zakupu i ostavi
moe biti samo stvar koja je individualno odredjena. Ako propadne
individualno odredjena stvar, obaveza prestaje, ali kada su predmet obaveze
stvari odredjene po rodu, obaveze ne prestaje ak i kada sve to dunik ima
od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara. U tom
sluaju dunik je duan isporuiti druge stvari istog roda. Ako su stvari
odredjene samo po rodu, dunik je duan dati stvari srednje kakvoe.
- samo individulano odredjene stvari mogu biti predmet prava svojine.
Shodno tome vlasnik moe tubom zahtevati od draoca vraanje
individualno odredjene stvari.

d)Zamenljive i nezamenljive stvari:

Zamenljive stvari su one umesto kojih prilikom ispunjenja obaveze moe
predati druga stvar istih karakteristika. Nezamenljjiva stvar ne moe biti
zamenjena drugom. Stvari odredjene po rodu su zamenljive, ali individualno
odredjena stvar oe biti zamenljiva i nezamenljiva.
- ova podela je znaajna za obligaciono pravo. Tako je predmet ugovora o
zajmu predaja odredjene koliine novca ili drugih zamenljivih stvari. Dunik
moe prebiti potraivanje koje ima prema poveriocu sa onim to ovaj
potrauje od njega ako oba potraivanja glase na novac ili druge zamenljive
stvari.

e) Potrone i nepotrone stvari

Potrone stvari su one koje se jednom upotrebom potroe(unitavaju) ili se
njihova supstanca bitno smanji, ili su namenjene otudjenju (npr.
Prehrambeni proizvodi, pogonsko gorivo, industrijsko ulje itd.).
Nepotrone stvari se mogu upotrebljavati vie puta ili neogranien broj puta
a da im se time bitno ne narui supstanca (zemljite, kua, automobil).
- Ova podela je relativna, prema opravdanom miljenju, knjiga u knjiari je
potrona stvar za prodavca, a nepotrona za kupca.
- Podela stvari na potrone i nepotrone je znaajna za zasnivanje
odredjenih pravnih poslova. Ugovori o posluzi i zakupu imaju za predmet

5
nepotrone stvari, ali pravilo je da se plodouivanje takodje moe zasnovati
na nepotronim stvarima.

f) deljive i nedeljive stvari:

Deljive stvari su one koje se mogu deliti na vie istovrsnih delova pri emu
njihova supstanca ostaje ista, a manji delovi imaju srazmerno manju
vrednost u odnosu na celinu (vagon penice, koliina novca, kontejner
eera itd.).
-Nedeljive stvari su one kod kojih bi se deobom unitila supstanca ili bi se
nesrazmerno umanjila vrednost delova dobijenih deobom(iva ivotinja,
dijamant itd) Mogua je fizika, geometrijska i civilna deoba stvari.

- Podela stvari na deljive i nedeljive naroito je u stvarnom pravu bitna za

suvlasnitvo i zajedniku svojinu. Kada je obaveza nedeljiva, a ima vie
dunika , shodno se primenjuju propisi o solidarnim obavezama (b. lan 435
ZOO).

g) Proste (jednostavne) stvari i sloene (sastavljene) stvari

Prosta stvar je prirodna organska celina(iva ivotinja, biljka, dijamant).
Prosta stvar moe biti rezultat ljudksoga rada i sainjena od razliitih
sirovina koje su u procesu proizvodnje izgubile svoju individualnost (tof,
tabak papira). Stoga je irelevantno ko je bio vlasnik stabla ili vune pre nego
to je neka od tih sirovina postala prosta stvar.
- Sloena stvar je nastala spajanjem raznorodnih prostih stvari u jednu novu
celinu nezavisno od okolnosti da li svaka od njih moe biti samostalna stvar
ili ne. U sloenoj stvari proste stvari mogu i zadrati svoju samostalnost
(satelitska antena na zgradi) tako da njihovo odvajanje nema za posledicu
unitavanje sloene stvati. Zakljueni pravni posao koji ima za predmet
sloenui stvar, prostire se na sve njegove sastavne delove, osim ukoliko nije
ugovoreno drugaije.

h) Pripadak:- Pripadak je sporedna samostalna i pokretna stvar koju je njen

sopstvenik namenio da olakava ili omoguava korienje glavne stvari(res
principalis) svojstvo pripatka moe imati samofiziki samostalna stvar, a ne
i ona koja je izgubila svoju samostalnost i nalazi se u fizikoj vezi sa celom
stvari.

6
 5. Pripadak,plodovi i zbirna stvar

Plodovi su prihodi koji nastaju od neke stvari oni se najee pojavljuju

periodino i namenjeni su za odvajanje i ne iscrpljuju supstancu stvari koja
ih daje. Najznaajnija podela je na prirodne, industrijske i civilne. Prirodni
plodovi organski proizilaze iz neke stvari i ne umanjuju njenu supstancu a
nastaju bez ulaganja ljudskog rada. U prirodne plodove se ubrajaju i plodovi
stvari iaj se supstanca odvajanjem plodova umanjuje kao to je rudno
blago.
Industrijski plodovi nastaju ulaganjem ljudskog rada i uz pomo prirode(npr
kulture voa i povra) i razlikuju se od industrijskih proizvoda.
- Zbirna stvar:- je skup istovrsnij fiziki samostalnih stvari koje imaju istu
namenu i u pravnim odnosima se pojavljuju kao celna (galerija slika, stado
ovaca itd. ). Svaka od pojedinih stavri iz zbira moe biti predmet pravnog
posla. Pravo svojine postoji na svakoj slici iz galeriji, na svakoj ovci iz
stada, zbog toga pojedine stvari u zbiru stvari mogu biti u svojini razliitih
lica.
Zbirna stvar se razlikuje od komplementarne stvari. Komplementarne stvari
su one koje se sastoje od dve ili vie samostalnih stvari koje ine celinu. (par
cipela, par arapa, pil karata itd.). nedostatak samo jedne stvari znatno
oteava ili oenmoguava upotrebu cele komplementarne stvari.

6. Novac i procena vrednosti stvari

Novac je telesna stvar koja ima funkciju opteg merila vrednosti roba i
usluga na tritu i sredstva plaanja. U novanom obliku se izraava vrenost
neke stvari (cena). Ali se sve stvari ne mogu proceniti. Procenjive su samo
one stvari ija se vrednost moe uporediti sa drugim stvarima u prometu.
Stvari ija se vrednost ne moe uporediti ni sa kojom drugom stvari u
prometu su neprocenjive.
Cena procenjive stvari moe biti obina(redovna), vanredna ili afekciona.
- Redovna cena (pretium comune) je normalna cena koja vai na tritu.
Utvrdjuje se po objektivnom kriterijumu.
- Vanredna cena (pretium singulare): je cena koja se takodje utvrdjuje po
objektivnim merilima ali se u obzir uzimaju posebne okolnosti vlasnika
stvari(subjektivna vrednost stvari). Vanrednu vrednost stvar ima za
vlasnika zbog posebnih odlika i posebnih interesa za vlasnika.
- Afekciona cena (pretium affectionis ili pretium extraordinarium) je
vrednost odredjene stvari za vlasnika zbog njegove naklonosti koju ima
prema toj stvari (posebno draga fotografija, pismo originalni i jedini

7
 primerak porodinog filma itd.).Ona ne predstavlja objektivnu nego
posebnu subjektivnu vrednost za neko lice i razlikuje se od vanredne
cene.

7. Pojam i izvori prava hartija od vrednosti

Hartije od vrednosti su pisane izjave u kojima je sadrano neko imovinsko

pravo povezano sa samom ispravom. Izdavalac isprave se obavezuje da e
obavezu upisanu u toj ispravi ispuniti licu koji je njen zakonski imalac.
Pravo imaoca pisane isprave je tesno povezano sa ispravom. Ono ne moe
nastati bez isprave. Takodje prenoenje i vrenje prava iz isprave ne moe
se obaviti bez isprave. S toga u hartiji od vrednosti postoji pravo na hartiju
od vrednosti, ako stvari, i pravo koje je sadrano u hartiji od vrednosti.
Hartije od vrednosti koje se esto upotrebljvaju u privrednom prometu za
plaanje nazivaju se i trgovakim efekti, a glase na novani iznos. Za sve
vrste hartija od vrednosti, glavni izvor je ZOO. Pojedine vrste Hartija od
vrednosti reguliu se posebnim zakonima(zakon o tritu hartija od vrednosti
i drugih finansijskih instrumenata).

8. Bitna obeleja hartija od vrednosti

- Hartije od vrednosti su raznovrsne ali se sve odlikuju odredjenim bitnim

obeleijima. Svaka hartija od vrednosti ima pisanu formu u kojoj je sadrano
neko imovinsko pravo inkorporisano u toj hartiji koja je prenosiva.
- Pisana forma hartijem od vrednosti je propisana zakonom. (strogo
formalni pravni posao).
- U hartiji od vrednosti sadrano je neko imovinsko pravo. Pored
imovinskog prava hartija moe sadrati i neko drugo pravo. Zakoniti imalac
hartije od vrednosti moe imati neko novano potraivanje (ek menica itd),
potraivanje predaje neke stvari itd. Hartije koje imaju neko drugo pravo a
ne i imovinsko, nemaju svojstvo hartije od vrednosti bez obzira na njihov
znaaj (diploma fakulteta, uverenje o dravljanstvu itd.).
- Pravo iz hartije od vrednosti je inkorporisano u hartiji(naelo
inkorporacije). Tj. Nerazdvojno od hartije.
- Hartije od vrednosti su prenosive isprave. Prenoenjem hartije sa jednog
na drugog pravnog subjekta , prenosi se i pravo iz hartije. Naine
prenoenja hartija od vrednosti zavistan je od vrste hartije. Sa najmanje
formalnosti prenose se hartije na donosioca (njenom predajom). Pravo iz
hartije na ime prenosi se cesijom, a pravo iz hartije po naredbi prenosi se

8
indosamento, stoga nema svojstvo hartija od vrednosti koja sadri
neprenostiva imovinska i ilina prava.

9. Razgranienja izmedju hartija od vrednosti i drugih isprava

U pravnom prometu se nalaze i isprave koje sade neko imovinsko pravo, a

nemaju svojstvo hartija od vrednosti, kao to su: Dokazne isprave, isprave
ija je forma bitan uslov punovanosti pravnog posla i legitimacioni papiri i
znaci. U praksi se kao dokazne isprave esto sreu priznanica (isprava od
dugu), koju je dunik potpisao i predao poveriocu i ugovor sainjen u
pisanom obliku, koji ima dokazno svojstvo. Na osnovu navedenih isprava
poverilac lake moe dokazati postojanje i sadrinu obaveze dunika u
sluaju da dodje do spora.
- Legitimacione hartije i legitimacioni znaci.
Legitimacione isprave razlikuju se od hartija od vrednosti iako se na njih
shodno primenjuju odgovarajue odredbe o hartijama od vrednosti.
Legitimacione isprave slue da pokau ko je poverilac u nekom
obligacionom odnosu.Njihovim prenoenjem ne prenose se prava poverioca
prema duniku, jer legitimacione isprave ne odlikuje naelo inkorporacije.
Poverilac osim toga moe zahtevati i ispunjenje obaveze iako je izgubio
legitimacionu ispravu. Pod odredjenim pretpostavkama hartije na ime i po
naredbi se mogu amortizovati u sudskom postupku.

10. Bitni sastojci hartija od vrednosti

- Svojstvo hartija od vrednosti imaju samo one ispravekoje sadre bitne

sastojke. Bitni sastojci hartija od vrednosti propisani su zakonom.
- Minimalni sastojci svih hartija od vrednosti su:
1. znaenje vrste hartije od vrednosti,
2. oznaenje poslovnog imena, odnosno sedita odnosno imena i
prebivalita izdavaoca hartije od vrednosti.
3. Oznaenje poslovnog imena, odnosno naziva ili imena lica na koje,
odnosno po ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili oznaenje da hartija
od vrednosti glasi na donosioca.
4. Tano oznaenje obaveze izdavaoca koja proizilazi iz hartije od
vrednosti,
5. Navodjenje mesta i datuma izdavanja hartije od vrednosti, a kod onih
koje se izdaju u seriji i njihov serijski broj.
6. Potpis izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno faksimil potpisa
izdavaoca hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji. Posebnim zakonom za

9
pojedine hartije od vrednosti mogu biti odredjeni i drugi bitni sastojci.
Isprava koja ne sadri bilo koji od bitnih sastojaka ne vai kao hartija od
vrednosti.

11. Pravna priroda hartija od vrednosti i nastanak obaveze

U objanjavanju pravne prirode hartija od vrednosti istiu se dve teorije:

Teorija ugovora i teorija jednostrane izjave volje.
- prema teoriji ugovora obaveza izdavaoca hartije nastaje na osnovu
ugovora izmedju izdavaoca i imaoca hartije. Ugovori se zakljuuju u korist
docnijih imalaca hartije koji su ovlaeni od dunika zahtevati neposredno
ispunjenje obaveze.
- Prema teoriji jednostrane izjave volje, obaveza iz hartije od vrednosti
nastaje jednostranom izjavom volje njenog potpisnika kao izdavaoca, kao i
svakog docnijeg potpisnika te isprave, a ne zakljuenjem ugovora izmedju
dve strane. Teoriju jednostrane izjave volje prihvatio je ZOO, a primenjuje
se na novane hartije od vrednosti ali ne i robne hartije od vrednosti.

12. Podela hartija od vrednosti

Hartije od vrednosti se mogu klasifikovati po vie kriterijuma. S obzirom na

vrstu inkorporisanog prava koje sadre, hartije od vrednosti se mogu podeliti
na :
1. Stvarnopravne hartije (u kojima je inkorporisano stvarno pravo na
pokretnim i nepokretnim stvarima npr. Skladinica, konosman hipotekarno
pismo itd.),
2. Obligacionopravne hartije (sadre neko obligaciono pravo menica,
ek, obveznica),
3. Hartije s pravom uea, - korporacione hartije (sadre pravo uea
nekog lica npr. Akcije izdate od akcionarskog drutva).
- Hartije od vrednosti se prema nainu odredjivanja imaoca prava mogu
razvrstati nahartije na ime, hartije na donosioca i hartije po naredbi. Hartije
na ime glase na ime odredjenog lica, i sasmo lice na koje hartija glasi moe
ostvarivati pravo iz hartije. Hartije po naredbi sadre ime nosioca prava ali
on moe svojom naredbom oznaiti drugo lice kao imaoca tog prava. Hartije
na donosioca ne sadre oznaku odredjenog lica, a obavezuju izdavaoca te
hartije da izvri obavezu iz hartije svakom donosiocu.
- prema karakteru potraivanja: hartije od vrednosti se mogu razlikovati na
navane hartije od vrednosti i i robne hartije od vrednosti. Novane hartije

10
od vrednosti imaju za predmet novano potraivanje. Robne hartije od
vrednosti imaju za predmet potreivanje robe.
- S obzirom na odnos prava iz hartije prema osnovnom pravnom poslu
hartije od vrednosti se dele na apstraktne hartije od vrednosti i kauzalne
hartije od vrednsti. Iz apstraktne hartije od vrednosti osnovni pravni posao
nije vidljiv. Kauzalne hartije od vrednosti su isprave u kojim aje vidljiva
veza izmedju njih i osnovnog pravnog posla radi koga su izdate.
- Prema nainu postanka hartije od vrednosti delimom na konstitutivne i
nekonstitutivne (deklarativne).

13. Bitna obeleja hartija od vrednosti na donosioca,na ime i po naredbi

Hartije od vrednosti na donosioca su isprave koje ne sadre oznaenje ko je

njihov korisnik. Kao zakoniti imaoc hartije od vrednosti na donosioca
smatra se njen donosilac. Pretpostavlja se da je posednik hartiju stekao na
savestan nain. On stie pravo potraivanja upisano na hartiji od vrednosti i
kada je hartija od vrednosti izala iz ruke njenog izdavaoca, odnosno njenog
ranijeg imaoca i bez njegove volje. Svojstvo hartije od vrednosti na
donosioca neke hartije od vrednsoti imaju na osnovu zakona(ek u kojem
nije odredjen korisnik).hartije od vrednosti na donosioca i prava iz te hartije
prenose se njenom predajom. Na taj nain omogueno je brzo i jednostavno
prenoenje ovih hartija. Nedostatak je to se gubitkom hartija od vrednosti
gubi i mogunost ostvarenja prava iz hartije.
- Hartija od vrednosti na ime: su isprave u kojima je je izriito naznaen
njihov imalac. Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime smatra se lice
na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na koje je uredno preneta.
Hartije na ime se oznaavaju kao retke hartije zbog toga to izdavalac
preuzima direktnu obavezu prema njenom imaocu, ali ne i prema drugim
licima. Pojedine hartije od vrednosti po zakonu glase na ime : Konosman,
tovarni list itd.

Hartije po naredbi: su isprave koje sadre ime njenog imaoca, a ovlauju

ga da svojom naredbom odredi drugo lice kao imaoca isprave. Izdavanjem
hartije od vrednosti po naredbi, izdavalac preuzima obavezu prema licu koje
je naznaio u ispravi, ali i prema drugim licima na koja je tu ispravu preneo
njen raniji zakoniti imalac. Isprava ima svojstvo hartije od vrednosti po
naredbi i kada u nju nije unesena klauzula po naredbi po osnovu
zakona(menica, ek na ime, akcija na ime, skladinica).

11
Prava iz hartije od vrednosti po naredbi prenose se indosamentom. Klauzula
o indosamentu upisuje se na poledjinu hartije od vrednosti po naredbi pa je i
tako dobila ime.
Indosament je jednostrana izjava volje ranijeg zakonitog imaoca hartije od
vrednosti kojom prenosi pravo iz hartije na drugo lice (indosatara). Puni
indosament sadri 1) izjavu o prenosu, 2) oznaenje indosatara, 3) potpis
indosanta. Blanko indosament za razliku od punog sadri samo potpis
indosanta. Prenosom prava iz hartije od vrednosti nastaje obligacioni odnos
izmedju izdavaoca hartije od vrednosti i novog zakonitog imaoca hartije.
Njen novi imalac stie sva prava koja su pripadala prethodnom imaocu.

14. Legitimacioni znaci i legitimacione hartije

Legitimacioni znaci su telesni predmeti (isprave) u koje su utisnute

odredjene oznake da bi se uz njihovu pomo lake identifikovao poverilac u
obligacionom odnosu, prilikom ijeg nastanka su izdati. Znaci obino i ne
sadre neto odredjeno o obavezi njihovog izdavaoca nego npr. Neki broj
utisut na komad hartije, metala ili drugog materijala. To su najee
garderobni znaci(u pozoritu bioskopu el. Stanici itd.).. Pomou
legitimacionih znakova poverilac se legitimie u obligacionom odnosu iako
oni ne sadre oznaenje imena poverioca a esto ni izdavaoca. Gubitkom
legitimacionog znaka izdavalac se ne oslobadja obaveze.
- Legitimacione hartije su pismene isprave u kojima su oznaene
odredjene obaveze za njihovog izdavaoca, ali ne i ko je poverilac, iako slui
njegovoj identifikaciji (legitimisanju). Za razliku od hartija od vrednosti u
legitimacionim hartijama nije inkorporisano pravo iz hartije u samu hartiju,
tako da u sluaju njegovog gubitka poverilac ne gubi ovlaenja. Imlac
legitimacione hartije moe svojstva poverioca dokazivati ostalim dokaznim
sredstvima. Legitimacione hartije za razliku od hartija od vrednosti nisu u
opticaju. Ipak one se mogu prenositi prostom tradicijom, osim ako glase na
ime i tada se prenose cesijom. Pretpostavlja se savesnost i zakonitost imaoca
legitimacione hartije. Njihov savesni izdavalac oslobaa se obaveze
ispunjenja donosiocu kada ovaj nije zakoniti imalac te isprave.

15. Pojam i subjekti dravine

Dravina possesio je pravno zatiena faktika oblast (corpus possessionis)

nekog lica na stvari. Faktika vlast na stvari je nezavisna od subjektivnog
prava na stvar i ona se razilkuje od pravne vlasti koju ima titular
subjektivnog prava. Stoga dravinu ima i zakupac i ostavoprimac, ali i lopov

12
koji je tu stvayr ukrao. Za postojanje dravine nije potrebna volja draoca
da driu stvar kao da je njegova. Najee se u ivotu pravna i faktina vlast
preklapaju zbog ega se opravdano veruje da onaj ko ima dravinu stvari
ima i subjektivno pravo na nju. Faktika vlast je zatiena samostalna i ne
izvire iz prava na stvar.
- Dravina se razlikuje od detencije. Lice koje po osnovu radnog ili
slinog odnosa, ili u domainstvu vri faktiku vlast za drugo lice a duno je
da postupa po uputstvima ovog drugog lica nema dravinu . Dravnisku
zatitu u ovim uslovima ima drugo lice a ne detentor.

16. Subjektivno i objektivno shvatanje dravine

- Subjektivno shvatanje dravine: - Dralac stvari je lice koje ima faktiku

vlast na stvari, i volju da stvar dri za sebe.
- Lice koje ima faktiku vlast na stvari, ali vri tudje pravo svojine za
drugoga, (ne ponaa se kao vlasnik stvari),nema animus rem sibi habendi a
ni dravinu stvari nego je detentor koji ne uiva dravinsku zatitu. Shodno
tome draoci su u rimskom pravu i lica koja su stvar ukrala, ili su ih
pribavila silom, a detentori su ostavoprimci, zakupci, poslugoprimci,
plodouivaoci itd. Detentor u rimskom pravu nije uivao zatitu koju je
uivao dralac. Dravinska zatita je prema subjektivnoj koncepciji bila
ograniena na mali broj lica koja su mogla dokazati da stvar dre za sebe, a
ne za drugoga. Zbog nesavrenosti subjektivnog shvatanja dravine
istaknuto je moderno objektivno shvatanje dravine. Za sticanje dravine
dovoljna je samo faktika vlast na stvari corpus possessionis. U skladu sa
ovim dravisku zatitu imaju i zakupac, ostavoprimac, poslugoprimac. Nisu
draoci lica koja faktiku vlast dre za drugoga(zaposleni u ime poslodavca).
- Subjekti dravine mogu biti fizika i pravna lica. Oni mogu biti subjekti
dravine na onoj stvari na kojoj mogu imati pravo svojine ili neko drugo
stvarno obligaciono pravo. Dravinu moe stei i poslovno nesposobno
fiziko lice. Tako je npr dete koje nije navrilo 14. god ivota (nije steklo ni
deliminu poslovnu sposobnost) sposobno da stekne dravinu na obui,
odei, igrakama ali ne i na zgradi i zemljitu. U sluaju povrede dravine
poslovno nesposobnog lica spor e voditi njegov zakonski zastupnik.
Ukoliko poslovno nesposobno lice nije sposobno da stekne dravinu zbog
nesosobnosti za rasudjivanje, dravinu stoe vri i titi u ime i za raun tog
lica njegov zastupnik. U ime i za raun tog lica njegov zastupnik. U ime i za
raun pravnog lica dravinu stiu i vre njegovi organi.

13
17. Predmet dravine

Predmet dravine mogu biti stvari na kojima se moe stei pravo svojine
(stvari u prometu), i druga stvarna prava. Stvari van prometa (dobra opteg
interesa) ne mogu biti predmet dravine. Redovan sud je pored ostalog
nadlean da odluuje u sporovima iz imovinskih i drugih gradjanskopravnih
odnosa. A to je optinski sud. Zatita dobara kje su van prometa(opte
drutvena dobra) poverena je u nadlenost organa uprave i ne ostvaruje se na
nain predvidjen za zatitu dravine.
- predmet dravine su individualno odredjene i sadanje stvari. Pored stvari
naelno predmet dravine mogu biti i imovinska prava. Kao predmet
dravine prava mogu biti: pravo slubenosti, pravo rune zaloge, stvarni
teret itd.

18. Vrste dravine

Dravina se prvenstveno deli na dravinu stvari, i dravinu prava.

- dravina stvari po sadrini odgovara pravu svojine. Nezavinso da li je
vlasnik ili nije njen dralac se ponaa kao vlasnik. Dravinu ili lice koje na
njoj vri faktiku vlast, (postupci koji znae dravinu nazivaju se
aperhenzioni akti). Dravina stvari ne prestaje kada je dralac spreen da
vri faktiku vlast nezavisno od svoje volje (npr. Usled snene lavine ili
nabujalih potoka dralac ne moe koristiti svoju vikendicu).
- od pravila da dravinu stvari ima svako lice koje na njoj vri faktiku vlast
postoje dva izuzetka. Nema dravinu detentor, lice koje po osnovu radnog ili
slinog odnosa ili u domainstvu vri faktiku vlast na stavri za drugo lice a
duno je da postupa po uputstvima drugog lica.
-Naslednik postaje dralac u trenutku otvaranja nasledja, bez obzira na to
kada je stekao faktiku vlast na stvari.
- Dravinu prava ima lice koje ga faktiki vri i predstavlja jednu vrstu
vlasti na stvari koja je ua od dravine stvari.
- Iskljuiva (individualna) dravina i sudravina zavisno od broja lica koja
vre faktiku vlast na istoj stvari postoji iskljuiva (individualna) dravina i
sudravina.
- iskljuiva dravina je ona koju vri jedno (fiziko ili pravno) lice, tako da
iz dravine stvari ili prava iskljuuje sva druga lica.
- Sudravina postoji kada vie lica vri faktiku vlast na istoj stvari ili pravu.
Svaki od sudralaca u tom sluaju vri samostalnu faktiku vlast na celoj
stvari ali je ogranien vrenjem faktike vlasti od strane drugih sudralaca.
Faktiku vlast sudraoci mogu vriti na razliite naine. Suprunici koji su

14
suvlasnici kue ili na njoj imaju zajedniku svojinu. Mogu je istovremeno
korisititi. Sudravina prava postoji kada kada vie lica kao suvlasnici ili
zajedniki vlasnici povlasnog dobra koriste pravo stvarne slubenosti puta
koji se nalazi na povlasnom dobru.
- pod uticajem nemake i austrijske teorije u naoj literaturi pominje se i
zajednika dravina.
- zakonita i nezakonita dravina: Zakonita dravina se zasniva na
punovanom pravnom osnovu za sticanje stvarnog prava. Sticanje ove
dravine potreban je isti osnov kao i za sticanje prava svojine ili drugog
stvarnog prava(npr. Razmena, poklon, zavetanje), odluka nadlenog
organa, ili druge injenice predvidjene zakonom. Pravni osnov se razlikuje
od dravine. Tako jedno lice moe imati pravo na dravinu (pravni osnov),
ali ne i dravinu. Pored punovanog pravnog osnova koji je potreban za
sticanje prava svojine za zakonitost dravine , ZOSPO zahteva i da ona nije
pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.
- Nezakonita dravina nije zasnovana na punovanom pravnom osnovu za
sticanje stvarnog prava. Nezakoniti dralac je npr. Lopov, kupac iz
ponitenog ugovora o kupoprodaji, lice za koga je u sudskom postupku
utvrdjeno da nema svojstvo naslednika. Nezavisno od okolnosti da li je
dravina zakonita ili nezakonita ona uiva zatitu. Ovaj kvalitet dravine je
relevantatan prilikom sticanja prava svojine odrajem. Kada je savestan
dralac i zakoniti dralac, rokovi za odraj su krai.

Savesna i nesavesna dravina:

- Savesni dralac je onaj koji osnovano smatra da ima punovani pravni
osnov za dravinu stvarnog prava. On je u dobroj veri (bona fidei possessor)
ali u zabludi jer nije imalac prava iju sadrinu vri dranjem stvari.
Nesavestan dralac je onaj koji zna ili bi morao da zna da nema punovaan
pravni osnov za dravinu stvari ili prava koje vri. Tako je nesavestan
dralac prava slubenosti puta lice koje bez ikakvog osnova koristi put ili
kupac koji zna da je da je stvar kupio od nevlasnika.
-savesnost ili nesavesnot pravnog lica se ceni prema savesnosti ili
nesavesnosti organa koji ih zastupaju. (zakonsko i voljno zastupanje).
Savesna dravina moe biti i zakonita i nezakonita.
- prava i (istinita) i manljiva (neistinita) dravina:
Prava dravina je steena na pravno doputen nain, a manljiva na
nedoputen nain, prevarom ili zloupotrebom poverenja.
- neposredna i posredna dravina: Neposrednu dravinu na stvari ima lice
koje neposredno vri faktiku vlast na stvari. Posrednu dravinu ima lice
koje faktiku vlast vri preko drugog lica(a ne neposredno), kome je po

15
osnovu plodouivanja, ugovora o korienju stana, zakupa, uvanja posluge
ili drugog pravnog posla dalo stvar u neposrednu dravinu.
-Tabularna dravina je dravina lica koje je u zemljinom registru upisano
kao imalac prava svojine ili nekog drugog stvarnog prava koje se upisuje u
zemljinje registre. injenica je da stvarno pravo nekog lica upisano u
zemljini registar, stvara pretpostavku da mu to pravo i pripada dok u
registru ne bude izbrisano. Tabularna dravina je idealna i radi njene zatite
se ne moe uspeno podneti dravinska tuba. Dravinsku tubu moe
podneti samo ono lice koje je stvarni dralac stvari, iako nije upisano u
registar.

19. Pribavljanje i gubitak dravine

Dravinu kao faktiku vlast na stvari mogue ie stei i izgubiti na razliite

naine. Dravina se moe pribaviti posredno i neposredno. Dravina stvari i
prava je pribavljena neposredno ako se zauzmu stvari i prava koja nikome ne
pripadaju i nisu ni u ijoj dravini. Takva dravina je uvek samovlasna i ne
izvodi se iz dravine prethodnika. Dravina se pribavlja posredno sticanjem
faktike vlasti na stvari(vrenjem prava) koje imaju vlasnika (titulara prava),
odnosno draoca. Posredno sticanje moe biti samovlasno (bez volje
prethodnika) suprotno njegovoj volji i kad nije samovlasno ili se zasnivati na
volji prethodnika.
Dravina na pokretnim i nepokretnim stvarima se stie na razliite naine.
Dravina na pokretnim stvarima najee se stie prostom predajom.
(predajom stvari iz ruke u ruku).
Sticanje stvari na nepokretnostima (zgradi, stanu, zemljitu) zavisi od vrste
nepokretnosti i konkretne situacije. Tako se stanovi, zgrade najee
prenose u dravinu sticaoca ispranjenjem i predajom kljueva, a zemljite
tako da se sticalac dovede u priliku da pone vriti radnje koje se smatraju
kao faktika vlast na stvari. Dravina prava se stie vrenjem sadrine
odredjenog prava. Ako su stvari bestelesne, kao prava, onda e dralac ili
pritealac biti kada ih uiva u svoje ime.
- Naslednik postaje dralac u trenutku otvaranja nasledja bez obzira na to
kada je stekao faktiku vlast na stvari. Nasledje se otvara smru ovekovom,
a isto dejstvo ima proglaenje nestalog lica za umrlo.
- dravina se gubi kad dralac prestane da vri faktiku vlast na stvari.
Gubitak dravine moe biti apsolutan ili relativan. Dravina se ne gubi ako
je dralac privremeno spreen da vri faktiku vlast nezavisno od svoje
volje. Dravina prestaje odricanjem draoca ili zbog nemogunosti vrenja
prava.

16
20. Zatita dravine (samopomo i sudska zatita).

Iako dravina nije subjektivno pravo svaki dralac stvari I prava ima pravo
na zatitu od smetanja dravine. Smetanje dravine moe biti uinjeno
uznemiravanjem ili oduzimanjem dravine. Dravina se moe tititi
korienjem samopomoi (vadnsudski) ili sudskim putem.
Samopomo je vid dozvoljene samoodbrane (nune odbrane), koju
preduzima dralac da odbije smetanje dravine. Samopomo je dozvoljena
samo u sluajevima pripisanim zakonom. Nedozvoljeno preduzetom
samopomoi ini se krivino delo samovlaa. Samopomo je dozvoljena : -
a)kad neposredno preti opasnost povrede prava, b) ako je takva zatita zaista
nuna,c) ukoliko nain otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u
koima nastaje opasnost. Ove pretpostavke moraju biti kumulativno
ispunjene.

Sudska zatita: - se u naem pravu ostvaruje podnoenjem tube zbog

uznemiravanja ili tube zbog oduzimanja dravine.
Tuba zbog uznemiravanja odnosno oduzimanja dravine moe se podneti u
roku od 30 dana(subjektivni rok) od saznanja za smetanje I uinioca, a
najkasnije u roku od godinu dana (objektivni rok) od nastalog
smetanja.svojstvo tuioca ima poslednji mirni dralac, a svojstvo tuenog
onaj koji je izvrio smetanje. Iskljueno je pretresanje o pravu na dravinu, o
pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti dravine ili o zahtevima za
naknadu tete. Odluku o zahtevu sud donosi I silom. Tubu je shodno tome
ovaeno podneti I lice koje je dravinu steklo silom, potajno ili
zloupotrebom poverenja, osim prema licu od koga je na takav nain doao
do dravine.
Dravinsku zatittu ima i posredni dralac prema neposrednom koji prelazi
granice svoje neposredne dravine(npr. Zakupac suprotno ugovoru o
zakupu, zakupljeni stan pretvara u poslovnu prostoriju ili ga izdaje u
podzakup).

21. Pojam prava svojine

Pravo svojine (dominum proprietas) je subjektivno stvarno pravo, iz koga

proizilazi najvia pravna I faktika vlast na stvari individualistiki
koncept.

17
Kolektivistiki koncept svojine stvar pripada kolektivitetu a pojedinac iz
tog kolektiviteta pojedina prava koja mu daju usku ogranienu vlast u
pogledu te stvari.
FGZ propisuje:svojina je pravo uivati I raspolagati stvarima na
najpotpuniji nain pod uslovom da se ta upotreba sa ciljem koji je protivan
zakonu ili uredbama. Zakon o vlasnitvu I drugim stvarnim pravim HR je
propisaopravo vlasnitva je stvarno pravo na odredjenoj stvari koje
ovlauje svoga nositelja da stom stvari I koristima od nje ini ta ga je volja
te da svakog drugoga iskljui ako to nije protivno tudjim pravima I
zakonskim ogranienjima. Vlasnik ima medju ostalima pravo posedovanja,
upotrebe, koritenja I raspolaganja svojom stvari.
- subjekti prava svojine (titulari) su fizika I pravna lica. Fizika I prava lica
mogu imati prava sovjine na stambenim zgradama, stanovima kao posebnim
delovima zgrade, poslovnim prostorijama I drugim nepokretnostima osim na
prirodnim bogatstvima koji su u dravnoj svojini.

22. Sadrina i obeleja prava svojine

Vlasnik stvari je ovlaen da stvar dri, koristi i njome raspolae u

granicama odredjenim zakonom.
- ovlaenje dranja (ius possidendi), omoguava vlasniku da ima faktiku
vlast na stvari. dravinu koja se takodje moe tititi. Ovo ovlaenje moe
imati i lice koje nije vlasnik.
- ovlaenje korienja je upotrebljavanje stvari u skladu sa potrebama
vlasnika, odnosno radi ubiranja plodova koje stvar daje. U pravnoj litereturi
se pravo korienja i pravo upotrebe razlikuje. Neplodonosna stvar se
upotrebljava, a plodonosna koristi. Pravo korienja takodje moe imati i
lice koje nije vlasnik stvari (na osnovu ugovora o zakupu, posluzi,
plodouivanju).
- ovlaenje raspolaganja ius disponendi obuhvata dve mogunosti vlasnika,
da sa stvari Faktiki i Pravno raspolae.
- faktiko raspolaganje se ispoljava u preduzimanju materijalnih akata koji
utiu na supstancu stvari ali tako da se povodom stvari ne zasniva neki
pravni odnos, kao to je popravljanje stvari da bi pravilno funkcionisala(npr.
Popravka krova na zgradi, automobila, isuivanje movarnog zemljita),
rekonstrukcija stvari, promena namene, i delimina ili potpuna potronja
stvari (stabla iseena za loenje, seno za stoku itd.).
- pravno rasolaganje je mogunost vlasnika da zakljuuje pravne poslove
koji za predmet imaju stvar. Tako na osnovu ugovora o prodaji ili razmeni
vlasnik moe na drugo lice preneti pravo svojine na celoj stvari, tako da on

18
prestaje biti vlasnik. Vlasnik moe preneti na drugo lice ovlaenje dranja i
korienja stvari bez prenoenja prava svojine(ugovor o zakupu, posluzi).
Pravo raspolaganja ima samo vlasnik stvari.

-obeleja prava svojine:

Pravo svojine je apsolutno (dispozitivno) jedinstveno, jednovrsno,
rekadentno, nezavisno i nezastarivo.
Apsolutnost deluje erga omnes,
Jedinstvenost pravo svojine je jedinstveno jer je vezano za jednog
subjekta.
Pravo svojine je jednovrsno i ne moe se po ovlaenjima deliti izmedju
razliitih subjekata kao to je to bio sluaj u feudalizmu.
Rekadentnost prava svojine znai da pravo svojine dobija ponovo puni obim
kad prestanu njena ogranienja, (npr. stvar je izdata u zakup, bila je
optereena hipotekom itd.) ova osobina se naziva i elastinost prava svojine.
Nezavisnost prava svojine je obeleje ovog prava da vlasnik samostalno
ostvaruje svoja ovlaenja jer se sadraj prava svojine odredjuje neposredno
u zakonu.
Pravo svojine ne moe zastareti bez obzira na to to vlasnik ne vri svoja
ovlaenja. Zastarevaju obligaciona ali ne i stvarna prava. Sve dok posotji
stvar postoji i pravo svojine na njoj izuzev ako je ono preneseno u dravnu
svojinu. Pravo svojine izuzetno moe prestati zbog nevrenja od strane
vlasnika pod pretpostavkom da na strani treeg postoje zakonom odredjene
okolnosti za sticanje prava svojine odrajem ili od nevlasnika (za pokretne
stvari).

23. Ogranienja prava svojine uopte

Pravo svojine kao najvia pravna i faktika vlast nije neograniena.

Ogranienja prava svojine mogu biti opta (ograniavaju vrenje svakog
prava svojine) ili posebna (predvidjena za posebne stvari ili za pojedine
pravne situacije). Ona se mogu sastojati u dunosti vlasnika da u pogledu
stvari, neto trpi ili proputa (negativno ogranienje), ili da neto daje ili ini
(pozitivna ogranienja) to ne bi bio duan da daje ili ini. Ogranienja
prava svojine mogu nastati na osnovu zakona, odluke dravnog organa ili na
osnovu pravnog posla a sva se mogu ticati subjekta, ili obima i sadrine
prava svojine.
- objasniti primer vezano za nasledjivanje stranaca u R. Srbiji.
- Prema odredbama zakona o poljoprivrednom zemljitu republike Srpske,
fizika lica koja nemaju dravljanstvo republike Srpske i BiH, ne mogu

19
 da steknu vlasnitvo na poloprivrednom zemljitu u Republici Srpskoj
Izmedju ivih lica.

24. Zabrana zloupotrebe prava svojine i susedsko pravo

Jedno od osnovnih naela ZOSPO je da vlasnik ostvaruje pravo svojine u
skladu sa prirodom i namenom stvari. Zabranjeno je vrenje prava svojine
protivno cilju zbog koga je zakonom i uspostavljeno, ili priznato. Prema
tome pravo svojine se ne moe vriti s namerom da se drugome prouzrokuje
teta.
- susedsko pravo:
Susedsko pravo je skup normi kojima je uredjen odnos vlasnika
bliskih(susednih) nepokretnosti, ije je korienje uzajamno zavisno zbog
toga to se medjusobno granie ili se prema mesnim obiajima smatraju
susednim.
- Imisije: vlasnik nepokretnosti odgovara i za imisije koje sa nje potiu,
On je naime duan da se pri korienju nepokretnosti uzdrava od radnji
i da otklanja uzroke koji potiu od njegove nepokretnosti kojim se
oteava korienje drugih nepokretnosti (prenoenje dima, neprijatnih
mirisa, toplote, adji, potresa, buke, otpadnih voda i sl.)preko mere koja
je uobiajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne
prilike kojim se prouzrokuje znatnija teta. Ako se nastanak
uznemiravanja ili tete ne moe spreiti odgovarajuim merama
(postavljanjem izolacija, filtera itd.), svako lice moe zahtevati od
drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija teta njemu ili
neodredjenom broju lica, ako i da se uzdri od delatnosti od koje
proizilazi uznemiravanje ili opasnost tete.
- Pravo upotrebe susedne nepokretnosti kada vlasnik izvodi
gradjevisnke radove na svom zemljitu (zidanje objekta, rekonstrukcija
itd), ovlaen je da koristi delove susednog zemljita uz prethodno
obavetavanje vlasnika te nepokretnosti.
Pravo nunog prolaza Odredjuje se kao pravo vlasnika jedne
nepokretnosti koja nema vezu sa javnim putem, da zahteva prolaz preko
susednog zemljita, uz odgovarajuu naknadu. Ovo pravo nastaje samo u
sluaju ako je normalno korienje jednog zemljita iskuljueno ili je
povezano sa ogromnim nesrazmernim trokovima. Nuni prolaz moe biti i
privremen a utvrdjuje se sudskom presudom. Ne predstavlja susedsko pravo
ve kao pravo slubenosti koje ustanovljava sud svojom odlukom.

25. Ogranienja prava svojine u drutvenom interesu

20
Zakonsko pravo pree kupovine ovlauje jedno lice (imaoca prava pree
kupovine) da zahteva od vlasnika stvari, koji namerava da je proda, da prvo
njemu ponudi stvar na prodaju. Ako vlasnik stvari prvo imaocu prava pree
kupovine, ne ponudi stvar na prodaju ve je proda treem licu, imalac ovog
prava ovlaen je da tubom pred sudom poniti ugovor o prodaji i zahteva
da se stvar njemu proda pod istim uslovima. Pravo pree kupovine se
uspostavlja zakonom kako bi se ukrupnili posedi, smanjio broj suvlasnika a
samim tim i broj sporova izmedju njih. (napomena za poljoprivredno
zemljite)
- Ogranienja prava svojine u optem drutvenom interesu propisana su za
odredjene stvari koje imaju poseban znaaj za drutvo. Tako je vlasnik ume
kao dobra od opteg interesa duan da umu odrava, obnavlja i koristi da bi
ouvao i poveeo njenu vrednost u skladu sa Zakonom o umama.
- zakon o eksproprijaciji propisuje da se nepokretnosti mogu
ekspropriatisati ili se svojina na njima moe ograniiti uz pravinu naknadu
koja ne moe biti manja od trine cene nepokretnosti ako to zahteva opti
interes utvrdjen na osnovu zakona.
26. Derivativno sticanje prava svojine ( naini sticanja pokretnih i
nepokretnih stvari)
Ako sitcalac pravo svojine izvodi iz prethodnika, postoji derivatno sticanje.
Pravo svojine na ovaj nain moe se stei ako su ispunjene sledee
pretpostavke: da je prethodnik vlasnik stvari, da postoji punovaan pravni
osnov za sticanje I da je izvren odgovarajui nain sticanja. Prenosilac ne
moe na sticaoca preneti pravo svojine ako nije njen vlasnik u skladu sa
pravilomtek ono to ima moe drugome dati.
- pravni osnov je praavni posao na osnovu koga prenosilac svojom voljom
na sticaoca prenosi pravo svojine na nekoj stvari. Najei pravni posao
kojim se prenosi svojina je ugovor. (dvostrani pravni posao, ali moe biti I
jednostrani testament, legat). Tek kad je stvar predate sticaocu on postaje
vlasnik stvari. Naini sticanaj pokretnih I nepokretnih stvari se medjutim
razlikuju.
- naini sticanja nepokretnih stvari:
Za sticanja prava svojine na nepokretnim stvarima, pored postojanja
punovanog ugovora (koji mora biti zakljuen u pismenoj formi I overen u
sudu) potreban je I odgovarajui nain sticanja. Predaja nepokretnih stvari u
dravinu sticaoca nije dovoljan I relevantan nain predaje kao to je to sluaj
kod pokretnih stvari. Opravdano se istie da je je dravina pokretnih stvari
donekle pouzdan znak da je dralac I vlasnik te stvari, a kod nepokretnih ona
ne moe imati taj znaaj. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na
nepokretnost stie se upisom u javnu knjigu ili drugi odgovarajui nain

21
odredjen zakonom. Pravni posao je osnov za upis u javnu knjigu ako sadri
izriitu izjavu prethodnika u toj knjizi da pristaje da se na osnovu ovog
pravnog posla kao imalac prava svojine upie sticalac. Na podruijima gde
vei tapijski sistem nain sticanja je oznaenje prenosa na samoj tapiji I
predaja tapije.
- naini sticanja pokretne stvari:
Na osnovu punovanog pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar stie
stie se predajom stvari u dravinu sticaoca. Predaja pokretne stvari zavisi
od vrste stvari, dogovora strana I prirode posla. ZOSPO regulie najee
naine predaje pokretnih stvari. Pored tih sluajeva predaja pokretnih stvari
smatra se izvrenom I kada iz konkretnih okolnosti proizilazi da je izvrena
predaja stvari.

- Fizika predaja,
- Simbolina predaja,
- Fiktivna predaja,
- Predaja stvari bez prenosa svojine

27. Originarno sticanje prava svojine (stvaranje nove stvari, spajanje i

meanje, graenje na tuem zemljitu).

Originarno sitcanje posotji ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz

prava prethodnika nego iz injenica odredjenih zakonom. Po samom zakonu
pravo svojine se stie stvaranjem nove stvari, spajanjem, meanjem,
gradjenjem na tudjem zemljitu, odvajanjem plodova, odrajem, sticanjem
svojine od nevlasnika, okupacijom I u drugim sluajevima odredjenim
zakonom.
- stvaranje nove stvari(specifikacija) je izrada nove stvari od odredjenog
materijala. ZOSPO regulie tri situacije:
a) lice koje od svog materijala svojim radom izradi novu stvar,
stie pravo svojine na tu stvar.
b) Pravo svojine na novu stvar pripada vlasniku od ijeg je
materijala tu stvar na osnovu pravnog posla izradilo drugo lice.
c) Ako je neko od tudjeg materijala svojim radom izradio novu
stvar, ona pripada njemu ako je savestan I ako je vrednost rada
vea od vrednosti materijala, ako su vrednosti jednake nastaje
susvojina.

- Spajanje I meanje (zajedniki termin sjedinjenje), nastaje bez ugovora

(volje vlasnika stvari), kada su stvari :

22
 1) U svojini raznih vlasnika (dva ili vie),
2) Tako sjedinjene da se vie ne mogu razdvojiti bez znatne
tete, ili bez nesrazmernih trokova.

- na novoj stvari nastaloj spajanjem ili meanjem nastaje pravo susvojine

u korist dotadanjih vlasnika. I to srazmerno vrednosti koje su pojedine
stvari imale u trenutku spajanje ili meanja.
- Gradjenje na tudjem zemljitu: Gradjevina ne deli pravnu sudbinu
zemljita. Ako je graditelj savestan (nije znao niti je mogao znati da
gradi na tudjem zemljitu) a vlasnik zemljita nesavestan (znao je za
gradnju I nije se tome usprotivio) stie pravo svojine na gradjevisnkom
objektu, na zemljitu na kome je objekat izgradjen kao I na zemljitu
koje je neophodno za redovnu upotrebu objekta. Vlasnik zemljita ima
pravo da za vreme od tri godine od dana saznanja za zavrenu izgradnju ,
ali najkasnije za vreme od deset godina od zavrene gradnje trai da mu
gradjitelj naknadi vrednost zemljita u visini njegove prometne cene u
vreme donoenja sudske odluke.
- Kada je graditelj nesavestan ili savestan a vlasnik je savestan (gradjenju
se odmah usprotivio), vlasnik zemljita moe alternativno zahtevati :
1) da mu pripadne pravo svojine na gradjevisnki objekat(u
tom sluaju vlasnik je duan naknaditi graditelju
vrednost objekta u visini prosene gradjevinske cene
objekta u mestu u kom se nalazi u vreme donoenja
sudske odluke).
2) Da gradjitelj porui gradjevinski objekat I vrati mu
zemljite u prvobitno stanje.
3) Da mu graditelj isplati prometnu cenu zemljita.

28. Sejanje i saenje na tuem zemljitu, novo reno ostrvo i naputeno

reno korito.

Sejanje na tudjem zemljitu je prirataj koji nastaje radnjom jednog lica ili
sejaa koji seje svoje seme bilja na tudjem zemljitu. U ovom sluaju se
spaja pokretna stvar sa nepokretnom. Rod nastao iz semena pripada vlasniku
zemljita. Ako je seja nesavestan (znao je da je zemljite tudje i da nema
pravo na sejanje) rod pripada vlsniku zemljita koji nije duan da mu
naknadi tropkove semena i rada. Vlasnik zemljita pored toga ima i pravo
na naknadu tete nastale sejanjem. Kada je seja savesatn, savesnom
vlasniku zemljita takodje pripada rod, ali nastaje njegova obaveza da sejau

23
naknadi uloeno, seme i rad, najvie do visine prihoda koji je ostvario sa
zemljita. Ukoliko je seja savestan, a vlasnik zemljita nesavestan (nije
sejaa na vreme opomenuo) rod se deli kao da je izmedju njih zakljuen
ugovor o zakupu. U sluaju da su seja i vlasnik zemljita nesavesni, rod
pripada vlasniku zemljita. Vlasnik zemljita je tada duan nakndatiti sejau
seme i rad najvie do visine prihoda koje je vlasnik imao sa zemljita.
- sadjenje na tudjem zemljitu: - jevetaki prirataj koji nastaje sadjenjem
sadnice(pokretne stvari u tudjem zemljitu). Sadnice postaju sastavni deo
zemljita ako su ve ile pustile i pripadaju vlasniku zemljita.
- Kada je sadilac savestan (nije znao i nije bio duan da zna da sadi na
tudjem zemljitu, odnosno da nema prava da sadi) a vlasnik zemljita
nesavestan (Iako je znao za sadjenje nije se tome usprotivio). Vkasnik
zemljita je u obavezi da sadiocu naknadi vrednost sadnice i rada a najvie
do iznosa koristi koju je vlasnik zemljita imao od sadjenja. Nesavesni
vlasnik zemljita nema pravo da zahteva od savesnog sadioca vraanje
zemljita u prvobitno stanje.
- Novo reno ostrvo: - U sluaju da se u reci (bez obzira na to da li je plovna
ili nije) pojavi novo ostrvo ono e postati objekat dravne svojine. Ostrva
nastala usled ravanja reke ili plavljenjem reke u vie rukavaca ostaju i dalje
u svojini dotadanjih vlasnika.
- Naputeno reno korito: - (korito sa koga se voda povukla ili je presuila)
ostaje i dalje objekat dravne svojine. U svojini Republike Srbije u dravnoj
svojini su pored ostalog i vode i vodotoci. Ako je voda presuila ili poela
da ponire, moda e se pojaviti kasnije.
Udravnoj svojini je i vodotok bez obzira na to to nema vode.

29. Odraj - uopte, vrste, prekid i zastoj odraja

Odraj je dravina stvari koja traje odredjeno vreme i na osnovu koje se stie
pravo svojine. Pretvaranje jednog faktikog stanja koje je trajalo izvesno
due vreme u pravno stanje. Na osnovu odraja, originarno se stie pravo
svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima. Sticalac svoje pravo ne moe
izvoditi iz prava prethodnika jer je njegova faktika vlast u suprotnosti sa
pravom svojine koju ima prethodnik. Samo ona dravina koja ima zakonom
odredjene kvalitete je osnov za sticanje prava svojine.

- odraj se razlikuje od zastarelosti iako u obe situacije pravna dejstva

nastaju zbog nevrenja prava. Instiut zastarelosti primenjuje se na
obligacione odnose (relativna prava), a odraj na stvarna prava.
Poveriocu je dunik poznat, zbog ega moe spreiti zastarelost.

24
-Svako fiziko ili pravno lice moe stei pravo svojine odrajem. On
proizvodi dejstva samo ako ima odredjene kvalitete i traje zakonom
odredjeno vreme. Dravina mora predstavljati stvarnu faktiku vlast na
stvari i trajati sve vreme koje je zakonom odredjeno kao rok odraja.
Zavisno od kvalifikovanosti (kvaliteta) dravine, odraj moe biti redovan i
vanredan.
Redovan odraj postoji kada je dravina savesna i zakonita a traje i zakonom
odredjeno vreme. Ovo je kvalifikovani odraj i zbog tofa traje krae vreme
od vanrednog.
Savestan i zakoniti dralac pokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine
stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom tri godine, a savestan i
zakoniti dralac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stie
pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 10 godina.
- vreme potrebno za odraj poinje onog dana kada je dralac stupio u
dravinu stvari a zavrava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za
odraj.
- Vanredni odraj je sticanje prava svojine na osnovu savesnog odraja koji
je trajao zakonom odredjeno vreme. Ovaj odraj je prema tome manje
kvalifikovan od redovnog (ne zahteva se da je dravina i zakonita kao kod
redovnog odraja), zbog ega su rokovi za odraj dui. Savesni dralac
pokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stie pravo svojine na tu
stvar odrajem protekom 10 god. A savestan dralac nepokertne stvari na
koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem
protekom 20 god.
- Vreme potrebno za odraj uraunava se i vreme za koje su prethodnici
sadanjeg draoca drali stvar kao savesni draoci ili i savesni i zakoniti
draoci. Ovo uraunavanje vremena odraja prethodnika naziva se akcesija.
Naslednik postaje savestan dralac od trenutka otvaranja nasledja, i u sluaju
kada je ostavilac bio nesavestan dralac a naslednik to nije znao niti je to
mogao znati.
Vreme potrebno za odraj poinje onog dana kada je dralac stupio u
dravinu stvari a zavrava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za
odraj. Vreme odraja naslednika poinje od dana otvaranja nasledja.
Prekid izaziva jedna a zastoj druga dejstva. Posle prekida odraja rok za
odraj poinje tei iznova a vreme koje je proteklo pre prekida ne rauna se
u zakonom odredjeni rok odraja. Ako odraj nije mogao da pone da tee
zbog zastoja zakonom odredjenog uzroka, on poinje tei kad taj uzrok
prestane. Kada je odraj poeo tei pre nego to je nastao zastoj on nastavlja
da tee kada prestane uzrok zastoja, a vreme koje je isteklo pre nastanka
zastoja rauna se u zakonom odredjeni rok odraja.

25
30. Sticanje svojine od nevlasnika

Predstavlja odstupanje od pravila da prenosilac drugome ne moe ustupiti

vie prava nego to sam ima.
Pravo svojine direktno se moe stei od nevlasnika ako su ostvarene
odredjene opte i posebne pretpostavke. Opte su:
1) Da je sticalac savestan (koji ne zna ili prema okolnostima nije
morao znati da stvar koju stie nije svojina prenosioca)
2) Da je stvar pokretna
3) Da je pravni posao na osnovu koga je prenesena stvar na sticaoca
teretan.
4) Da je stvar predata sticaocu.
Ove pretpostavke se moraju ispuniti kumulativno. Pored njih mora biti i
ispunjena jedna od sledeih posebnih pretpostavki:
1) Da je stvar pribavljena od nevlasnika koji u okviru svoje
delatnosti stavlja u promet takve stvari (zlatni nakit kupljen u zlatari, ili
mestu gde se uobiajeno prodaje iako je ukraden).
2) Da je stvar pribavljena od nevlasnika kome je vlasnik predao
stvar u dravinu, na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje
prava svojine.
- raniji vlasnik je ovlaen da od savesnog sticaoca zahteva da mu stvar vrati
uz naknadu po prometnoj (trinoj) ceni ali samo ako ta stvar ima za njega
poseban znaaj, i ako je zahtev podnesen pre isteka jedne godine od sticanja
prava svojine od nevlasnika na tu stvar.

31. Okupacija, nalaz izgubljene stvari i nalaz skrivenog blaga

Okupacija je uzimanje u dravinu niijh stvari s namerom da se na njima

zasnuje pravo svojine.
1. da je stvar pokretna
2. da je tu stvar napustio njen vlasnik
3. da okupant ima dravinu stvari u nameri da na njooj stekne pravo svojine
4. da zakon nije iskljuio sticanje prava svojine
-u naem pravu divlje ivotinje ne predstavljaju niiju stvar a mogu se
prisvojiti ubijanjem ili hvatanjem na osnovu administrativne dozvole.
Na nepokretnim stvarima, te i nepokretnostima po nameni iskljuena je
mogunosti sticanja prava svojine okupacijom. Naime iako je nepokretnost

26
naputena ona po sili zakona prelazi u dravnu svojinu u trenutku
naputanja.
Nalaz izgubljene stvari pokretna stvar je izgubljena kad bez volje vlasnika
odnosno draoca ona vie nije u njegovoj faktikoj vlasti zbog ega mu nije
pozanto gde se nalazi. Zaturena stvar stvar koja se i dalje nalazi u faktikoj
vlasti vlasnika ali on ne zna tano gde razlikuje se od izgubljene.
Izgubljena stvar se razlikuje i od derelinkvirane stvari (derelikcija je
naputanje stvari od vlasnika - kada na nesumnjiv nain izrazi volju da ne
eli vie da je dri).
Ako u odredjenom roku po nalaenju stvari nije mogue pronai vlasnika,
stvar prelazi u drutvenu svojinu a savesni nalaza stie pravo na naknadu
od 15% od vrednosti stvari.
Nalaz skrivenog blaga skriveno blago su pokretne stvari - dragocenosti
(zlato, srebro, nakit, drago kamenje i dr.) koje su u nepokretnosti bile
skrivene zakopane u zemlju, uzidane u zgradu, odloene u peinu i sl.
Tako dugo da se njihov gospodar doznati i pronai ne moe takve
pronadjene stvari oznaavaju se kao sokrovite.

32. Nacionalizacija i drugi naini oduzimanja imovine

Posle zavretka II sv. Rata druga Jugoslavija je propisima drastino

promenila svojinske odnose. U pretenom delu to je uinjeno na osnovu
zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji, zakona o konfiskaciji imovine i o
izvrenju konfiskacije, zakona o nacionalizaciji privatnih privrednih
preduzea.
Navedenim i ostalim prinudnim propisima podravljena je imovina fizikih i
pravnih lica. Ovo je originarni nain sticanja prava svojine drave. Za
prinudno oduzete stvari i prava drava uglavnom nije ranijim vlasnicima
isplatila nikakvu naknadu ili ta naknada nije bila trina odnosto pravina.
Republika Srbija jo nije donela opti zakon o denacionalizaciji ali je takvo
opredeljenje iskazano donoenjem zakona o prijavljivanju i evidentiranju
oduzete imovine. Ovim zakonom uredjen je postupak prijavljivanja i
evidentiranja imovine koja je na teritoriji R. Srbije oduzeta bez naknade
trine vrednosti ili pravine naknade pirmenom propisa i akata o
nacionalizaciji agrarnoj reformi, konfiskaciji, eksproprijaciji i drugih propisa
donetih i primenjivanih posle 09.marta 1945. god. Prijavu za oduzetu
imovinu podnose fizika lica kojime je imovina oduzeeta na osnovu
navedenih propisa, republikoj direkciji za imovinu R. Srbije, na obrascu
propisanim tim zakonom najkasnije do 30. Juna 2006. god.

27
Zakonom o vraanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama
koji je stupio na snagu 01.Oktobra 2006. god regulisani su uslovi i nain i
postupak vraanja imovine koja je na teritoriji R. Srbije oduzeta od Crkava i
verskih zajednica.

33. Eksproprijacija i komasacija

Je prinudno prenoenje nepokretnosti iz privatne svojine u dravnu svojinu u

optem interesu i uz pravinu naknadu ranijem vlasniku. Poznajemo potpunu
eksproprijaciju i nepotpunu eksproprijaciju. Nepotpunom eksproprijacijom
se ograniva pravo svojine vlasnika nepokretnosti. Na korisnika
eksproprijacije prenose se samo stvarna prava koja optereuju nepokretnosti
vlasnika (pravo slubenosti, pravo zakupa). Nepokretnosti koje se mogu
ekspropriatisati su: zemljite zgrade i drugi gradjevinski objekti. Opti
interes za eksproprijaciju nepokretnosti utvrdjuje se zakonom ili odlukom
vlade republike Srbije u skladu sa zakonom o eksproprijaciji. U ime Srbije
predlog za eksproprijaciju podnosi republiki javni pravobranilac, a u ime
ostalih korisnika eksproprijacije nadleni javni pravobranilac.

- Komasacija Je oduzimanje vlasnicima zemljita koje je usitnjeno ili ima

nepravilni oblik na jednom podruju (komasaciono podruje) u vidu
pravilnijih parcela na osnovu akta dravnog organa u optem interesu
dodelilo istim vlasnicima. Usitnjene zemljine parcele u upravnom postupku
oduzimaju se vlasnicima i ukljuuju u komasacionu masu. Iz tako dobijne
mase zemljite se preraspodeljuje tako da se ranijim vlasnicima iz te mase
daje odgovarajue zemljite koje je pravilnije i pogodnije za poljoprivrednu
obradu.

34. Prestanak prava svojine

Pravo svojine prestaje:

Kada drugo lice stekne pravo svojine na istoj stvari, naputanjem stvari
(derelikcija), propau stvari i u drugim sluajevima odredjenim zakonom.
Stvar se smatra naputenom ako njen vlasnik na nesumnjiv nain izrazi volju
da se odrie prava svojine na njoj. Pravo svojine koje odredjeno lice ima na
stvar prestaje kada drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar. Pravo svojine
na stvari i dalje ostaje ali je promenjen njen titular.
Pravo svojine u potpunosti (apsolutno) prestaje kada je stvar potpuno
propala jer vie uopte ne moe biti objekat prava svojine (kua je potpuno
izgorela, kineska vaza je potpuno razbijena tako da se ne moe lepiti). Na

28
ostatke propale stvari vlasnik zadrava pravo svojine(automobil je oteen
tako da se ne moe popraviti i ponovo koristiti, ali su ostali upotrebljivi
delovi). Ako se oteena stvar moe popraviti pravo svojine na njoj ne
prestaje.

35. Zatita prava svojine reivindikaciona tuba

Zatita prava svojine je subjektivno apsolutno imovinsko pravo. Svako lice

je duno se uzdrava od povrede prava svojine drugog lica. Pravo svojine
moe biti povredjeno oduzimanjem stvari vlasniku ili smetanjem tog prava.
U tim situacijma nastaje zahtev vlasnika za zatitu prava svojine
ovlaenje na podnoenje svojinske (petitorne) tube.
Vlasnik kome je oduzeta individualno odredjena stvar ovlaen je na
podnoenje reivindikacione tube. Zakoniti i savesni dralac stvari (lice ija
je dravina podobna za redovan odraj) takodje je ovlaen na podnoenje
svojinske tube u sluaju oduzimanja stvari (publicijanska tuba). Ako tree
lice neosnovano uznemirava vlasnika ili pretpostavljenog vlasnika (na drugi
nain a ne oduzimanjem stvari) oni mogu podneti negatornu tubu.
Reivindikacionu tubu moe podneti vlasnik individualno odredjene stvari
koji je prestao biti njen dralac protiv draoca stvari. Da bi tubeni zahtev
bio usvojen tuilac mora dokazati da na stvari iji povraaj trai ima pravo
svojine kao i da se stvar nalazi u faktikoj vlasti tuenog.

36. Publicijanska i negatorna tuba

Publicijanskom tubom kvalifikovani dralac stvari zahteva vraanje stvari

od draoca kod koga se nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem pravnom
osnovu. I ovom i Reivindikacionom tubom se zahteva vraanje
individualno odredjene stvari od draoca stvari. Publicijanska tuba je
svojinska tuba te ne zastareva. Da bi tuilac uspeo sa reivindikacionom
tubom mora dokazati da je vlasnik stvari iako je podneno publicijansku
tubu dovoljno je da dokae da ima jai pravni osnov za dravinu stvari.
- Negatorna tuba : Negatorna tuba je svojinska tuba vlasnika (draoca)
protiv svakog ko ga uznemirava na drugi nain a ne oduzimenjm stvari.
Dok reivindikacionu tubu i publicijanskui tubu podie vlasnik odnosno
pretpostavljeni vlasnik (dralac) zbog oduzimanja dravine negatornu tubu
podie vlasnik (dralac) kada mu dravina stvari nije oduzeta ali je ometen u
vrenju ovlaenja na stvar.
Negatorna tuba se moe podii ako:
1. da jedno lice uznemirava vlasnika ili draoca

29
 2. da je uznemiravanje neosnovano tj. protivpravno
3. da uznemiravanje vlasnika postoji u vreme podnoenja tube.

37. Pojam i prestanak suvlasnile zajednice

Susvojina je pravo svojine dva ili vie lica na istoj fiziki nepodeljenoj stvari
iji su delovi odredjeni idealno. Deo suvlasnika se oznaava najee u
razlomcima(1/2,1/4 itd.) a moe biti i izraen u procentima, ili u dec.
brojevima. Svi suvlasnici zajedno imaju ono pravo svojine koje odgovara
pravu svojine jednog iskljuivog vlasnika. Kod susvojine nije podeljena
stvar ve pravo izmedju dva ili vie lica. Ali pravo nije podeljeno
izdvajanjem svojinskih ovlaenja ve po obimu. Susvojina moe posotjati i
na nepodeljenoj stvari iji su delovi u razliitim oblicima svojine.

- prestanak suvlasnike zajednice- trajanje suvlasnike zajednice zavisi od

volje suvlasnika. Suvlasnik bez obzira na veliinu svog dela ima pravo da u
svako vreme zahteva deobu stvari u vreme u koje bi ta deoba bila na tetu
drugih suvlasnika. Pravo na deobu ne zastareva.

38. Prava suvlasnika u suvlasnikoj zajednici

Prava suvlasnika mogu se prostirati na celu stvar ili na samo njemu

pripadajui idealni deo. Suvlasnik ima pravo da stvar dri i da se njome
koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu nepovredjujui
prava ostalih suvlasnika. Svaki suvlasnik je ovlaen na sudravinu
alikvotnog dela stvari. Suvlasnici na razliite naine mogu urediti vrenje
dravine: da jedan od suvlasnika vri faktiku vlast na stvari, da je vre
naizmenino i da je vre istovremeno. Suvlasnici imaju prava da zajedniki
upravljaju sa stvari. Oni mogu poveriti upravljanje stvari jednom ili
nekolicnini suvlasnika ili treem licu. Upravljanje stvarju moe biti redovno
i vanredno. Suvlasnik moe raspolagati svojim alikvotnim delom stvari bez
saglasnosti ostalih suvlasnika. Shodno tome suvlasnik moe svoj deo
prodati, razmeniti, pokloniti bez dozvole ili odobrenja ostalih suvlasnika. U
sluaju prodaje suvlasnikog dela, ostali suvlasnici imaju pravo pree
kupovine samo ako je to odredjeno zakonom. Suvlasnik nepokretnosti koji
namerava da proda svoj suvlasniki deo duan je da ga prethodno ponudi na
prodaju ostalim suvlasnicima.

30
39. Pojam i obeleja zajednike svojine

Zajednika svojina je pravo svojine dva ili vie lica na nepodeljenoj stvari
kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred odredjeni. Deo zajedniara u
nepodeljnoj stvari nije odredjen po obimu, ni realno, ni po alikvotnim
delovima, tako da on za razliku od suvlasnika iji je deo odredjen alikvotno
ne moe raspolagati svojim stvarnim pravom. Zatitu zajednike svojine
moe isticati bilo ko od zajedniara prema treim licima(vlasnike i
dravinske tube). Deobu zajednike stvari moe zahtevati bilo koji
zajedniar. Ona se sastoji u odredjivanju i izdvajanju realnog dela stvari.

40. Oblici zajednike svojine (naslednika zajednica i zajednika svojina

suprunika)

Naslednika zajednica u trenutku smrti ostavioca zaostavtina prelazi na

njegove naslednike. Ako su predmet zaostavtine I stvari ili samo stvari,
naslednici od tog trenutka stiu na njima zajdniku svojinu. Ona postoji do
deobe, odnoso do donoenja reenja o nasledjivanju jer se u njemu odredjuje
suvlasniki deo svakog naslednika. Zajednika svojina postoji, sve dok se ne
donese reenje o nasledjivanju odnosno izvri deoba izmedju svih
naslednika zakonskih ili testamentarnih, nezavisno od veliine naslednog
dela.
Do deobe naslednici zajedniki upravljaju I raspolau nasledstvom. Kada
nema izvrioca testamennta, a naslednici se ne sloe o upravljanju
nasledstvom sud e na zahtev nekog od njih postaviti upravitelja (za
upravitelja sud moe postaviti I nekog od naslednika) koji e za sve njih
upravljati nasledstvom ili e svakom nasledniku odrediti deo nasledstva
kojim e on upravljati. Svaki naslednik moe pre deobe svoj nasledni deo
potpuno ili delimino preneti na sanaslednika.

- Zajednika svojina suprunika: - stvari koje su suprunici stekli radom u

toku trajanja zajednice ivota su njihova zajednika svojina. Suprunici
mogu branim ugovorom drugaije urediti svoje imovinske odnose. Svojim
delom u nepodeljenoj zajednikoj stvari ne moe suprunik ni rasplagati niti
ga moe opteretiti pravnim poslom medju ivima. Zajednikom imovinom
suprunici u toku braka upravljaju I raspolau zajedniki I sporazumno.

41. Pojam, sticanje i prestanak etane svojine

31
Etana svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garai kao
posebnom delu zgrade iji titular ima i stvarna prava na zajednikim
delovima zgrade i gradjevinskoj parceli na kojoj je zgrada i podignuta.
Posebni delovi zgrade, mogu biti u privatnoj ili dravnoj svojini. Svojinu
naposebnom delu zgrade moe imati samo jedan titular, jedno fiziko i
pravno lice ili vie titulara. Na njoj moe biti uspostavljeno susvojina ili
zajednika svojina. Etana svojina se stie i prestaje po osnovama i na nain
koji vai za sticanje i prestanak svojine na nepokretnostima.

42. Prava etanog vlasnika ( prava na posebnom delu zgrade i sadrina

etane svojine)
Etani vlasnik ima pravo na posebnom delu zgrade na delovima zgrade, ili
zemljitu. Posedan deo zgrade moe biti u privatnoj I dravnoj svojini. Ako
je zgrada u etanoj svojini podignuta na gradjevinskoj parceli u privatnoj
svojini, svaki vlasnik posebnog dela zgrade ima svojinu na idealnom delu
gradjevinske parcele, srazmerno vrednosti svog posebnog dela, prema
ukupnoj vrednosti cele zgrade. Ukoliko je zgrada u etanoj svojini
podignuta na zemljitu u dravnoj svojini svaki vlasnik posebnog dela te
zgrade ima trajno pravo korienja gradjevisnke parcele na kojoj je zgrada
podignuta.

43. Pojam i predmet dravne svojine

Dravna svojina je najvia prana i faktika vlast drave na stvarima. Titular

ove svojine je republika Srbija, upravljanje i korienje dravnom svojinom
je uredjeno zakonima a vri se u ime i za raun drave, tako da se kao
krajnji titular dravne svojine pojavljuje drava- Republika Srbija. Svojina je
dravna i kad jedinice lokalne samouprave koriste dravnu imovinu.

- Predmett dravne svojine: su stvari na kojima drava ima pravo svojine,

najviu pravnu i faktiku vlast na njima. Na ovim stvarima pravo svojine
ima drava republika srbija, a ne organ, javna sluba, itd. Iako ta sredstva
koriste. Ona imaju svojstvo dobara od opteg interesa (prirodno bogatstvo i
dobra u optoj upotrebi) neopokretnosti i dr. sredstva koja koristi R. Srbija.
Ustav R. Srbije propisuje da su prirodna bogatstva i dobra u optoj upotrebi
kao dobra od opteg interesa i gradsko gradjevinsko zemljite u dravnoj ili
drutvenoj svojini.

44. Vrste i obim ovlaenja na dravnoj svojini

32
Vrste i obim ovlaenja drave na dravnoj imovini odredjen je predmetom
dravne svojine. Predmet dravne svojine odredjuje njenu podelu na:
Dravnu svojinu, javne prirode, i dravnu svojinu gradjanskopravne prirode.
Dravna svojina javne prirode ima za predmet dobra od opteg interesa i
stvari koje koriste dravni organi. Dobra od opteg interesa obuhvataju
prirodna bogatstva kao to su zemljite, ume, vode, vodotoci itd, i dobra u
optoj upotrebi.
-Vrenje pravne vlasti na navedenim dobrima ostvaruje se prvenstveno
putem upravnih akata i upravnih radnji. Stvari sredstva koja koriste dravni
organi i organizacije, kao npr: slubene zgrade, delovi zgrade i poslovne
prostorije za potrebe organa drave nepokretne stvari, opreme i potroni
materijal, naoruanje i vojna oprema i druge pokretne stvari. Na ovim
stvarima drava ima javnopravna ovlaenja i obaveze i gradjanskopravna
ovlaenja.
Javnopravna ovlaenja prema tim sredstvima imaju dravni organi (vlada
R. Srbije, nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ lokalne
samouprave) koji odredjuju nain njihovog korienja nadzor nad
korienjem sredstava. Gradjanskopravna ovlaenja prozilaze iz
mogunosti dravnih organa i organizacija da sredstva u dravnoj svojini
koriste i za obavljanje privrednih i drugih delatnosti u zemlji ili inostranstvu
radi sticanja prihoda u skladu sa zakonima kojim se uredjuje obavljanje tih
delatnosti. Dravna svojina gradjansko pravne prirode je svojina drave na
stvarima koje su prvenstveno izvor sticanja prihoda drave preko preduzea
koja ona osniva. Predmet te svojine su stvarna prava na odredjena zemljita,
rudnike, na hartije od vrednosti. Tako su sredstva javnog preduzeaSrbija
ume u dravnoj svojini.

45. Drutvena svojina

Je najvia pravna vlast na stvarima koju imaju drutvena pravnna lica

(udruenja ili ustanove). Titulari drutvene svojine svedeni su uglavnom na
drutvena preduzea i ustanove u oblasti kulture i obrazovanja. Postojea
drutvena ali i dravna preduzea mogu se privatizovati tako da promene
vlasnitvo na osnovu jednog od modela privatizacije.

46. Stvarna prava na tuoj stvari pojam i podela

Stvarna prava na tudjoj stvari optereuju pravo svojine i ovlauju njihovog

titulara da tudju stvar koristi za odredjene potrebe.

33
 - U stvarna prava na tudjoj stvari se ubrajaju: Pravo slubenosti, zalono
pravo, pravo gradjenja, realni tereti i susedska prava.

47. Pravo slubenosti- stvarne slubenosti (pojam,obeleja)

Pravo slubenosti je stvarno pravo na tudjoj stvari koje ovlauje njenog

titulara da tudju stvar na odredjeni nain koristi. Zavisno od injenice da li
se slubenosti uspostavljaju u korist vlasnika nepokretnosti ili u korist
oznaenog fizikog lica, sve slubenosti se dele na stvarne i line.
Naela koja karakteriu pravo slubenosti su: 1. da su to stvarna prava na
tudjoj stvari, 2. da pravo slubenosti ne moe obavezati vlasnka stvari na
injenje, ve samo na neinjenje ili trpljenje, 3. Na pravu slubenosti se ne
moe uspostavljati nova slubenost, 4.slubenost se moe uspostaviti samo
ako je korisna za njenog titulara, 5. slubenost se mora vriti tako da to
manje optereuje posluno dobro, 6. slubenost se ne moe odvojiti od
dobra na kome je ili u iju korist je ustanovljena i prenositi se posebno.
- Stvarne slubenosti:
Stvarna slubenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro
dominum dominans) da za njene potrebe preduzima odredjene radnje na
nepokretnosti drugog vlasnika (poslunog dobra dominum serviens) ili da
od njega zahteva da ne preduzima radnje na svojoj nepokretnosti na koje bi
imao pravo. Predmet stvarne slubenosti su prvenstveno zemljite i zgrade
(stanovi), ali ne i pokretne stvari, nepokretnosti po nameni, brodovi,
vazduhoplovi ili drvee.

48. Vrste stvarnih slubenosti

Stvarne slubenosti se mogu podeliti na:

a) Pozitivne,
b) Negativne,
c) Trajne,
d) Odredjenog trajanja,
e) Vidljive,
f) Nevidljive.
Temeljnije proitati u knjizi o svakoj na 277 strani.

49. Sticanje i prestanak stvarne slubenosti

34
Stvarna slubenost zasniva se pravnim poslom, odlukom dravnog organa i
odrajem. Na osnovu pravnog posla (testament) stvarna slubenost se stie
upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajui nain odredjen zakonom.
Slubenost se moe ustanoviti odlukom dravnog organa (suda ili organa
uprave).
- Na zahtev vlasnika poslunog dobra nadleni dravni organ, utvrdjuje i
odgovarajuu naknadu koju je vlasnik povlasnog dobra duan da plati
vlasniku poslunog dobra.
Odrajem se stvarna slubenost stie ako je vlasnik povlasnog dobra
faktiki ostvarivao slubenost za vreme od dvadeset godina a vlasnik se
tome nije protivio. ZOSPO Prema tome ne odredjuje da je za sticanje
stvarne slubenosti odrajem neophodna zakonita pa ak i savesna dravina.
Slubenost se ne moe stei odrajem ako je vrena zloupotrebom
poverenja vlasnika ili draoca poslunog dobra silom, prevarom ili ako je
slubenost usputljena do opoziva.

Prestanak stvarne slubenosti: - Stvarna slubenost moe prestati na

osnovu pravnog posla usled nevrenja, ukidanjem odlukom dravnog
organa, zbog promenjenih okolnosti, propau stvari, istekom vremena ako
je ustupljena na odredjeno vreme. Prouiti Str. 279.

50. Line slubenosti- uopte i pravo plodouivanja

Line slubenosti su stvarna prava na tudjoj stvari, koja su ustanovljena u
korist odredjenog titulara a ovlauju ga da na odredjen nain iskoriava ili
upotrebljava posluno dobro.
Titular line slubenosti je odredjeno fiziko ili pravno lice koje iskoriava
posluno dobro dok povlasno dobro ne postoji. Zbog toga to je lina
slubenost vezana za odredjeno lice, ona je neprenosiva i nenaslediva. Line
slubenosti su pravo plodouivanja i pravo stanovanja.

- Pravo plodouivanja: - je lina slubenost koja ovlauje titulara da

upotrebljava tudju stvar i ubire njene plodove, bez povrede sutine stvari i
promene namene. Predmet plodouivanja mogu biti samo nepotrone stvari
() pokretne ili nepokretne. Plodouivaoc je ovlaen stvar upotrebljavati i sa
nje plodove ubirati na kojima stie pravo svojine trenutkom njihovog
odvajanja, (do odvajanja plodovi su sastavni deo stvari i pripadaju njenom
vlasniku). Plodouivanje nastaje na osnovu odluke suda, ugovora testamenta
i odrajem. Plodouivanje prestaje istekom vremena na koje je
uspostavljeno.

35
Ako vreme plodouivanja nije odredjeno ono se gasi smru titulara ove
slubenosti. Pre smrti plodouivaoca, plodouivanje moe prestati propau
poslunog dobra.

51. Pojam i poreklo zalonog prava

Zalono pravo je stvarno pravo poverioca na tudjoj stvari, ili pravu (dunika
ili treeg lica). Ovo stvarno pravo je realna garancija poveriocu da e se pre
ostalih poverilaca naplatiti iz vrednosti zaloenih stvari ili prava , ako mu
dunik ne ispuni obavezu u vreme dospelosti. Najee nastaje na osnovu
ugovora, ili na osnovu odluke suda ili zakona. Po pravilu da bi nastalo
zalono pravo, mora prethodno ili istovremeno postojati obligacioni ugovor
(odnos). Obligacioni odnos je glavno pravo, a zalono pravo sporedno, i deli
sudbinu glavnog prava.
Titular zalonog prava je zaloni poverilac, a stvar koja je zaloena
oznaava se kao zaloga. Ukoliko dunik ne ispuni potraivanje u roku,
zaloni poverilac je ovlaen da se naplati iz vrednosti zaloene stvari.

52. Zalonopravni odnos i vrste zalonog prava( ugovorno,sudsko i

zakonsko zalono pravo)
Pravo zaloge moe nastati samo ako je prethodno nastao obligacioni odnos.
Na osnovu tog odnosa, a radi obezbedjenja potraivanja poverioca moe
nastati akcesorni (sporedni) ugovor o zalonom pravu izmedju poverioca i
dunika , odnosno treeg lica koje je saglasno da se njegova stvar optereti
zalogom za dunika. Zaloni poverilac ima prvenstveno obligaciono pravo
prema duniku da zahteva ispunjenje dospele obaveze. Ukoliko dunik ne
ispuni svoju obavezu, poverilac moe iskoristiti stvarno pravo na stvar
dunika koja je predmet zalonog prava i slui kao sredstvo obezbedjenja.

Zalono pravo je stvarno pravo na tudjoj stvari koje pripada poveriocu, a

ovlauje ga da svoje potraivanje naplati iz vrednosti zaloene stvari pre
ostalih (hirografernih) poverilaca, ako dunik ne isplati dug koji je dopseo.
Vrste zalono prava:
Zalono pravo se deli na:
1) Zalono pravo na pokretnim stvarima (runa zaloga)
2) Zalono pravo na nepokretnim stvarima (hipoteka)
- Ako je pravo kao objekt zalonopravnog odnosa upisano u javni registar
postoji hipoteka, a ako nije upisano runa zaloga.
S obzirom na nain nastanka pravo zaloge se razvrstava na:
1) Zalogu koja nastaje na osnovu ugovora,

36
 2) Sudske odluke,
3) I zakona,
Ugovorno zalono pravo:
Runa zaloga na pokretnoj stvari najee nastaje na osnovu ugovora, kojim
se zalogodavac obavezuje da preda odredjenu pokretnu stvar na kojoj postoji
pravo svojine zalonom poveriocu da bi se pre ostalih poverilaca mogao
naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraivanje ne bude isplaeno o
dospelosti. Nain sticanja rune zaloge je predaja te stvari zalogoprimcu.
Zalono pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar nastaje na osnovu
ugovora o zalozi. Poverilac stie zalono pravo upisom u registar zaloge.
Hipoteka takodje nastaje najee na osnovu ugovora o hipoteci.

Sudsko zalono pravo:

Moe biti:
1) Prinudno na pokretnim stvarima stie popisom stvari u postupku
izvrenja u skladu sa odredbama zakona o izvrnom postupku, a ne
predajom stvari ili upisom u registar zaloge. Sudsko zalono pravo moe se
zasnovati samo na stvarima koje su sposobne za unovenje. Lice koje na
nepokretnosti stekne zalono pravo na osnovu odluke suda, ovlaeno je
zahtevati upis steenog prava u zemljinom registru.
2) Sporazumno - na nepokretnim i pokretnim stvarima zasniva se
ugovorom stranaka da zalonim pravom obezbede oderedjeno potraivanje.
Ugovor stranaka u zapisnik unosi sud.

Zakonsko zalono pravo:

Zakonsko zalono pravo stie se u trenutku kada su ispunjene pretpostavke
odredjene zakonom. Shodno tome zakonsko zalono pravo na pokretnim
stvrima moe nastati bez predaje stvari u dravinu zalonom poveriocu i bez
upisa u registar zaloge, a na nepokretnim stvarima bez upisa zalonog prava
u zemljini registar.
-Znaajno za ugovore u privredi.

53. Zalono pravo i pravo zadravanja

Pravo zadravanja je pravo poverioca (retinenta) da privremeno zadri

dunikovu stvar onsosno da uskrati ispunjenje svoje dune inidbe sve dok
dunik ne ispuni dospelu trabinu poverioca prava zadravanja.

Pravo zadravanja ima dvostruku funkciju:

- kao sredstvo prinude na dunika da svoju dospelu obavezu uredno ispuni, i

37
 - kao sredstvo namirenja potraivanja iz zadrane dunkove stvari ukoliko
dunik i pored zadranja njegovih stvari od retinenta nee da ispuni svoju
obavezu.
Pravo zadravanja je slino zalonom pravu, ali pored svih slinosti postoje i
razlike. Pravo zadravanja ne izaziva stvarnopravna dejstva ve obligaciono
pravna dejstva, za razliku od zalonog prava koje je stvarno pravo.Zaloni
poverilac za razliku od retinenta ima pravo sledovanja na stvari. Pravo
retencije poverilac moe vriti samo dok se stvar nalazi u njegovim rukama.
Prestankom neposredne dravine stvari prestaje i pravo retencije, dok se
zaloena stvar ne mora nalaziti u rukama poverioca.

54. Naela zalonog prava( naelo akcesornosti i naelo oficijelnosti)

Naelo akcesornosti je obeleje zalonog prava da je sporedno (akcesorno) i

zavisno od postojana potraivanja poverioca kao samostalnog (glavnog)
prava accessorium sequitur principali. U skladu sa tim naelom je i pravilo
odredjeno za runu zalogu: Zaloga kojom je obezbedjeno ispunjenje neke
obaveze, protee se i na ugovorene obaveze koje bi nastale izmedju
zalogoprimca i zalogodavca posle zakljuenja ugovora o zalozi, a koje bi
dospele za isplatu pre namirenja obaveze za ija je obezbedjenja zaloga data.
Samo ako je nastalo glavno potraivanje, moe istovremeno sa njime, ili
docnije dok glavno potraivanje jo traje nastati i akcesorno potraivanje.
Zalono pravo moe prestati i pre prestanka glavnog potraivanja, a izuzetno
i kasnije. Ako je potraivanje poverioca nastalo iz nitavog ugovora, nitavo
je i zalono pravo. Ukoliko je potraivanje poverioca nastalo iz ruljivog
ugovora, punovanost zalonog prava zavisi od okolnosti da li je ruljiv
ugovor poniten u zakonom odredjenom roku. Ponitenje glavnog
potraivanja obezbedjenog zalogom, dovodi do prestanka zaloge kao
akcesornog prava.
- Naelo oficijelsnosti:
Je pravilo da se zaloni poverilac kome zaloni dunik nije u roku platio
dug, moe naplatiti iz vrednosti zaloene stvari u sudskom postupku. Zakon
o hipoteci je naelo oficijelnosti. Detaljnije Str. 291.

55. Naelo specijalnosti i naelo nedeljivosti

Naelom specijalnosti (odredjenosti) obeleava se svojstvo zalonog prava

da se njime obezbedjuje odredjeno potraivanje (tano navedeni iznos)
jednog poverioca i da moe nastati na stvari koja je odredjena (a ne na svim
stvarima zalonog dunika). Detaljnije prouiti str. 292.

38
Naelo nedeljivosti: je obeleje zalonog prava da zaloena stvar ili pravo
kao celina obezbedjuje potraivanje kao celinu. Prema tome zalono pravo
je nedeljivo s obzirom na potraivanje koje obezbedjuje i s obzirom na
predmet zaloge bez obzira na to to su potraivanje i predmet zaloge fiziki
deljivi. Nedeljivost zalonog prava usvojena je u interesu obe ugovorne
strane. Detaljnije str. 293.

56. Zalono pravo na nepokretnim stvarima (hipoteka) pojam i

predmet hipoteke

Hipoteka je zalono pravo na nepokretnim stvarima koja ostaju u dravini

zalonog dunika. Ako hipotekarni dunik ne ispuni svoju obavezu po
dospelosti, hipotekarni poverilac moe namiriti svoje potraivanje iz
vrednosti zaloene nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju
hipoteku, kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez
obzira na promenu vlasnika optereene nepokretnosti. Zaloena
nepokretnost ostaje u dravini zalonog dunika to mu omoguava
korienje stvari . iako zaloni poverilac nema neposrednu dravinu na
stvari, hipoteka je stvarno pravo. Imalac hipoteke ima apsolutno pravo koje
deluje erga omnes. Hipoteka je kao stvarno pravo jaa od obligacionih
odnosa ali i od istovrsnog prava koje je kasnije nastalo. Hipotekarni
poverilac koji se prvi obezbedio hipotekom ima prvenstvo. Hipoteka je
akcesorno pravo koje moe nastati ako jenastalo glavno obligaciono pravo.
Postojanje hipoteke zavisi stoga od glavnog prava, pa ako prestane glavno
pravo prestaje i hipoteka kao akcesorno pravo. Lice koje stekne glavno
pravo stie i hipoteku.
- Predmet hipoteke pojam
Predmet hipoteke su nepokretnosti. Najznaajnija nepokretnost je zemljite.
Nepokretnosti su pokretne stvari koje su trajno spojene sa zemljitem i
odredjne pokretne stvari koje slue nepokretnosti. Sve nepokretnosti
medjutim, ne mogu biti optereene hipotekom.

57. Nepokretnosti koje mogu biti predmet hipoteke

Hipotekom se po pravilu mogu opteretiti nepokretnosti koje su u prometu:

Predmet hipoteke mogu biti:
1) Nepokretna stvar,
2) Deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi
3) Susvojinski udeou nepokretnopj stvari

39
4) Poseban deo zgrade, na kome postoji pravo svojine odnosno drugo pravo
koje sadri pravo raspolaganja.
5) Pravo na zemljitu koje sadri ovlaenje slobodnog pravnog
raspolaganja, a naroito pravo gradjenja. Pravo pree gradnje, ili
raspolaganja u dravnoj odnosno drutvenoj svojini.
6. Objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji, bez obzira na
to da li je ve izgradjen, pod uslovom da je izdato pravosnano odobrenje u
skladu sa zakonom kojim se uredjuje izgradjnja objekata.
58. Prenoenje hipoteke ( nathipoteka i pothipoteka)
60. Nepokretnosti koje ne mogu biti predmet hipoteke
61. Ugovor o hipoteci- pojam,forma i bitni sastojci ugovora
62. Jednostrana hipoteka i upis hipoteke
63. Prava i obaveze poverioca i vlasnika nepokretnosti
64. Izbor sredstava namirenja i vansudski postupak namirenja
65. Prestanak hipoteke
66. Pravo zaloge na pokretnim stavrima- pojam i predmet
67. Runa zaloga ( ugovor o zalozi i prava i obaveze iz ugovora o zalozi)
68. Podzaloga i prestanak zalonog prava
69. Registarsko zalono pravo(hipoteka na pokretnoj stvari)- pojam i
prestanak registarske zaloge
70. Pojam i funkcija zemljinih registara
71. Osnovni sistemi zemljinih registara i zemljini registri u naem
pravu
72. Zemljine knjige- uopte
73. Glavna knjiga,zbirka isprava,katastarski planovi i pomoni registri
74. Naela zemljinih knjiga( naela stavrnosti, upisa,javnosti,legaliteta
i ostala)
75. Posebna naela katastra nepokretnosti
76. Upisi u zemljine knjige i katastar nepokretnosti- predmet i osnov
upisa
77. Vrste upisa( uknjiba,predbeleba i zabeleba)
78. Tapijski sistem- uopte
79. Tapija- pojam,izdavanje tapije, prenos i intabulacija

40
ASISTENT: PROFESOR:
Dalibor Krstini dr Sinia Ognjanovi

U Novom Sadu,decembra, 2011.godine

41