SABRANA DJELA IVE ANDRIA

REDAKCIJSKI ODBOR
Josip Vidmar, Crigor Vitez Petar D%ad%i, Muharem Pervi
Petar Di^ail^ii, Muharem Pervi

MLADOST - Zagreb, PROSVETA - Beograd SVJETLOST - Sarajevo, DRAVNA ZALOBA SLOVENIJE

- LjubljanaN
MW
O -4

N
a
i
0
a
M
C/3
o
II
fKi Sif1it|gH!S|)Slii Hi iPlMfHT ti !i il* P1* !C/3
NSTAZE

Na poetku svih staza i puteva, u osnovi same misli o njima, stoji otro i neizbrisivo urezana staza kojom sam
prvi put slobodno prohodao.
To je bilo u Viegradu, na tvrdim, nepravilnim, kao izglodanim putevima, gde je sve suvo i emerno, bez lepote,
bez radosti, bez nade na radost, bez prava na nadu, gde neki gorak zalogaj, koji ovek nikad nije pojeo, poigrava
u grlu sa svakim korakom, gde ega i vetar i sneg i kia jedu zemlju i seme u zemlji, a sve to ipak nikne i rodi
se, igo-u i saviju i pognu toliko da bi ga, kad bi mogli, pobili drugim krajem u zemlju, samo da ga vrate u
bezoblije i tamu iz koje se otelo i niklo.
To su bezbrojne staze koje kao konci i gajtani araju brda i padine oko varoi, uviru u beli drum ili nestaju pored
vode i u zelenim vrbacima. Nagon ljudi i ivotinja nacrtao je te puteve a nuda ih ugazila. Tu se teko i polazi i
ide i vraa. Tu se sedi na kamenu i zaklanja pod drvetom, na suvu mestu ili u oskudnu hladu, radi odmora, radi
molit-ve ili seljakog prebrajan ja pazara. Na tim stazama koje vetar mete i kia pere a sunce okuuje i ra-
skuuje, na kojima se sreta samo izmuena stoka i ljudi utljivi, tvrda lica, tu sam ja zasnovao svoju misao o
bogatstvu i lepoti sveta. Tu sam, neuk i slab i praznih ruku, bio srean opojnom sreom do nesvestice, srean od
svega onoga ega tu nema, ne moe da bude i nikad nee biti.
I na svima drumovima i putevima kojima sam docnije u ivotu proao, iveo sam samo od te uboge sree, od
svoje viegradske misli o bogatstvu i lepoti stvorenog sveta. Jer, ispod svih drumova zemlje stalno je tekla samo
za mene vidljiva i oset-na otra viegradska staza, od dana kad sam je napustio pa do danas. U stvari, po njoj sam
ja odme-ravao svoj korak i podeavao hod. Celog veka me nije naputala.
U trenucima kad me zamarao i trovao svet u kom sam po zlu sluaju iveo i udom se odravao u ivotu, kad se
mraio vidik i kolebao pravac, ja sam tada pobono prostirao preda se, kao vernik molitveni ilim, tvrdu, ubogu,
uzvienu viegradsku stazu koja leci svaki bol i potire svako stradanje, jer ih sve sadri u sebi i sve redom
nadvisuje. Tako, po nekoliko puta u danu, koristei svako zatije u ivotu oko sebe, svaki predah u razgovoru, ja
sam prelazio po jedan deo toga puta sa koga nikad nije trebalo ni silaziti. I tako u do kraja ivota, nevieno i
potajno, ipak prei suenu duinu viegradske staze. A tada e se sa koncem ivota pre-
10
kinuti i ona. I izgubie se tamo gde zavravaju sve staze, gde nestaje puteva i bespua, gde nema vie hoda ni
napora, gde e se svi zemaljski drumovi smrsiti u besmisleno klupko i sagoreti, kao iskra spasenja, u naim
oima koje se i same gase, jer su nas dovele do cilja i istine.
11
marnimZANOS I STRADANJE TOME GALUSA
Pred vee jednog od poslednjih dana meseca jula 1914. uplovio je Helgoland u transko pristanite. Brod koji je
dolazio iz Crvenog mora nosio je ne samo ljude i robu nego i dah i raspoloenje tropskih krajeva. Luka u koju je
brod to vee stigao odgovarala je vrelinom, arenilom i naroitom i-vou, potpuno raspoloenju koje je brod
doneo. Bilo je vreme dozrelih vruina kad se dan i no gotovo i ne razlikuju, samo to mesec smeni sunce, a u
svako doba dana i noi podjednako se radi i seta, jede i peva. Vreme kad se o ivotu moe pomisliti sve, osim da
prolazi. Vreme kad prvo groe nagrne u grad i kad kotica u vou poinje da crni. Povrh svega toga, to je bio
dan uoi navetenja rata Srbiji. Mobilizacija je bila ve otpoela. Varo se prelila kao aa. Ubrzao se i promenio
tok ivota, a u svima mozgovima igrala je po jedna dotle nepoznata iskra. Zato su to vee molovi bili punij i
sveta nego obino, i svetla pred kafanama ea i ivlja. Samo su vinogradi po obroncima palili jed-

nolino i mirno svoje idiline vatre. Pored muzika pred kafanama i svirke koja je ispunjavala radnika
predgraa, javljale su se svaki as odnekud vojne muzike, sa svojim tekim i sveanim tonovima koji nagone
sumanutu jezu uz kimu i bezrazlone suze na oi.
Sve to nije bilo nimalo neobino Galusu koji je doputovao na Helgolandu iz Adena, i koji nije ni slutio ta se u
svetu deava. Ima vie od dva meseca da nije uzeo novine u ruke. Sad, pri povratku, on je na brodu viao
engleske novine sa krupnim naslovima o sarajevskom atentatu, uo je i razgovore saputnika o tome. Pri reci
Sarajevo, kad je prvi put pala, neto ga je hladno i neprijatno poznato pre-seklo po pasu. Ali sve to nije dugo
trajalo. Danas, nama koji znamo sve to se posle toga deavalo i deava, izgleda gotovo neverovatno da jedan
ovek tako olako i kao u snu prolazi pored dogaaja koji e za ceo svet i za njega lino biti od presudne vanosti.
Mi danas, rastrzavani i napaeni svak na svoj nain, ne moemo vie ni da zamislimo mir, vedrinu i bezbrinu
slobodu s kojom je ovek jo u letu godine 1914. mogao da putuje i da ivi. Galusu se to utoliko lake desilo
to je bio u punom jeku svoga tropskog ludila, kako je docnije u ratnim godinama zvao svoj zanos iz toga leta.
Zato njega sav ovaj huk i arenilo u Trstu nisu ni najmanje iznenadili. To, tavie, nije bila dovoljno visoka tem-
peratura za njega. Jer on je jo jednako nosio u krvi i na koi oganj kojim se ispunio za onih pet-
13naest dana provedenih u Adenu. Kao krunu i ezlo koje se ne isputa, on je nosio svoj oseaj veliine sveta,
i bio lep i gluv za sve ostalo. Treba samo da makne jezikom i oblie nepce i usne, pa da ga svega proe to
njegovo oseanje koje ga je obuzelo jo pre nego to je ugledao Afriku, i nije ga vie naputalo ni asa, ni u snu,
za sve vreme.
Tih petnaest dana u Adenu! Ve kod dolaska u Aden, silazei s broda, jednog neistog francuskog pak-bota, on
oseti u sebi dotle nepoznat, snaan i aktivan mir, i brzinu i vrstou u odlukama.
Ovde u ostati petnaest dana!
Odseca vrcmc i rasporeuje ga sigurno i bez kolebanja. Sve to vidi, uzbuuje ga duboko i prijatno. Sve to
pomisli, izaziva odmah druge, radosne misli, nove ili znane.
Povazdan go, lei ili hoda iz sobe u sobu. Kraj od arava je topal kao krzno. Seta, peva, ita pri lampi, jer su svi
prozori vrsto zatvoreni. Kad prebaci nogu preko noge, obraduje se tome kao neem novom i znaajnom.
Kristina, sobarica, i sluga, jedno Arape od desetak godina ali sitno i nedoraslo kao ona mala gospodska tenad
sa pametnim i ivim oima, ulaze i izlaze s vremena na vreme. Svaki put glasno pozdravljaju, i on im svaki put
glasno odzdravlja, kao u kakvoj ceremoniji.
Jedno poslepodne, leei tako posle jela, potrbuke na hladnoj asuri, proe ga svega oseanje nekog zanosa,
prostruja kroz njega svuda, i konano se skupi i nagomila u grudima, toliko da mu dah odu-
14
ze. U tom trenutku oseti bogatstvo i irinu sveta. I to odjednom elo bogatstvo i svu irinu sveta. I kao od udarca,
osta izgubljen. Jedva hvatajui dah, doe sebi. Bio je zgrio ruke, lice pripio uz asuru, iz usta mu je tekla obilna i
bistra pljuvaka. Slino oseanje imao je samo jednom. To je bilo u posve drugim prilikama i na drugom kraju
sveta. Bio je novembar mesec. On je iao na neku zabavu. No vedra i studena, zvezde bistre i daleke, zemlja
smrzla. Koraci su odjekivali. Najednom u visoko iznad sebe kliktanje divljih gusaka koje se sele na jug. Podie
glavu put vedrog nonog neba. Tada mu isti ovaj rasko ispuni grudi, sve do grla. Oseti bogatstvo i irinu sveta.
Petnaest dana u Adenu prolaze polagano, mile kao neko beskrajno platno i ume kao slap. Onakav smrtonosno
moan zanos kao ono poslepodne, na asuri, nije se vie ponovio, ali je ostavio u njemu jednu vatricu od koje mu
se neprestano zanosila glava i koa na njemu pretvarala u krut, vreo i drag pancir. Taj svoj oseaj moi i
dostojanstva bez granica on je negovao i razvijao u sebi, tim lake to u svojoj okolini nigde nije nailazio na
otpor koji bi ga ohladio i razuverio.
Uvee se redovno oblaio i izlazio u etnju, najpre po uroenikom delu varoi, pa onda pred hotel Esplanad.
Iz zidova jo bije vrelina. Teak zadah mora, praine, loja, natrula voa. On seta, razmahuje biem oko sebe i
mesa se meu svet. Razgoni decu koja uzalud rasipaju vodu iz vodovoda. Grdi
15nekog koijaa kome su se zaglavila kola u neku kapiju, i daje kratke i jasne naredbe gde da se upre. to dalje
ide, sve mu se vie ini da je on postavljen nad ovom varoi, da je na njemu briga i odgovornost za sve. A ovi
polunagi i uurbani ljudi svi su njegovi podanici. Tada bi se jo jae isprsio i iroko koraao.
to ovaj narod ne ide da spava?
Tako bi iao sve do mranih opkopa gde su poinjala prva adenska utvrenja i odakle se videlo kako se na
bastionima belasaju lemovi i palucaju ba-joneti nonih straara. Tada bi se vraao u varo.
Pred hotelom, na terasi na kojoj su u etiri oka tinjale raspaljene velike kadionice s nekom materijom koja
raskuuje doekivao ga je sa dubokim poklonima Crnac u belom odelu sa zlatnim dugme-tima i gajtanima. Galus
bi sedao u veliku pletenu stolicu uz koju je bila privrena lepeza na ekrk. Iza njegovih lea lepezu je lagano
okretao nevidljiv deak. Pio bi svoje hladno pie drei visoko glavu. Nikog nije gledao ni video. A kako su mu
ui bile ispunjene umom lepeze i strujanjem sopstvene krvi, inilo mu se da ostali retki gosti pobono ute ili
obazrivo apuu. Tada bi se potpuno preputao svome oseanju veliine, i mislima i matanjima o savrenoj
eni.
Kad se navri petnaest dana, kako se sve deavalo lako i kao samo od sebe, poe Kristina da mu vadi i pakuje
stvari. On bi sedao u fotelju i puei gledao kako se sve slae u kofere. Kad je sve bilo go-
16
tovo, on se jo jednom proeta, nag kao obino, kroz sve sobe, prebrajajui zatvorene kofere i dotiui sve jedan
po jedan biem. Na doksatu, u senci, nae Kristinu gde jeca, a kraj nje Magbul, njeno Arape, i ono plae i
njenim skutom otire oi. Gotovo se ganu. Nasmei se.
Podanici plau.
Posle, na Hdgolandu, dok bi stajao visoko na palubi, gde je provodio najvei deo vremena, inilo mu se opet da
on nosi brigu o brodu i njegovom putu. Gledao bi zabrinuto napred i, klimajui glavom, odobravao pravac i
brzinu.
I sada, dok se pred njim pruao Trst, u velu dima i praine, proete sjajem sunca koje je zalo, sa svetlima koja
se pale kao neoekivane girlande, sa muzikama koje se ukrtavaju, iezavaju, pa opet javljaju, kao po planu
neke igre, njemu doe sve to prosto i razumljivo, kao posve prirodan nastavak svega to mu se dosada deavalo.
I gledajui s palube kako se pale svetla u nizovima, ele ulice odjednom, on se jo samo pitao: kakva mu radosna
iznenaenja sprema ova varo.
Prvi dodir sa gradom prisilio ga je da se malko sabere i otrezni. Strog pregled, policijski i lekarski. Carina.
Hladni i bezobzirni Jevreji u menjanici. Posle veere, idui u hotel, zapahnu ga amotinja i zabrinuta tiina
neobino rano opustelih ulica. Po trotoarima su se beleli, zguvani i razasuti, veernji listovi i krupnim slovima
javljali neodreene i pro-tivrene vesti. Galus ih nije ni pogledao. Hotelska
2 I. Andri: Staze, lica, predeli
17soba mu se inila uska i bedna. Nou je ustajao i iao na prozor da die. Ipak ga okrepi vrst san pred zoru.
Sutra ujutro, iziavi iz hotela, ponovo je osetio da ga grad gui, i kako je trebalo da tek navee krene iz Trsta,
odlui da se popne na Opinu. Bilo je vrlo rano, ali ulice su ve odjekivale od nekih uurbanih prolaznika i od
deaka koji su prodavali novine. Mirno reenje ili odluan korak?, Ultimatum Srbiji!, Delimina
mobilizacija?, Ministar--predsednik demantuje sve alarmantne vesti. I opet ga taknu neto hladno i brino iz
tih protivrenih vesti. Ali samo za trenutak. Pred sobom je gledao vinograde na obasjanoj strmini. I im sede u
tramvaj, koji je pod velikim usponom vozio na Opinu, zaboravi sve. Kako se voz penjao uz strminu, tako u
njemu poe da oivljuje staro oseanje iz Adena, oseanje raskoa i obilja. Pod njim se postepeno irio grad u
rumenom sjaju i jutarnjoj sveini. More iarano naizmence, vijugavim strujama i velikim glatkim povrinama
tiina. Brodovi kao zaleeni. A iznad svega izmaglica koja predskazuje egu. S rukama u depovima,
odupirui se nogama o sedalo prema sebi, Galusu se inilo da raste sa uspinjanjem
voza.
Pred restoranom na Opini, kao jedini gost, jeo je slatko sve to su mu iznosili i zalevao belim vinom. Posle
doruka die se i izie na najviu glavicu sa kamenitom kulom na kojoj je leprala zastava. Po-
18
pe se eleznim stepenicama na vrh kule. Kamenita terasa bila je bela i isprana. Jutarnji vetar udljivo je pomicao
na vrhu visoke motke etiri limena slova OWSN, koja oznaavaju etiri strane sveta i pokazuju smer vetra.
Zarao lim je kripao i cvileo otru i isprekidanu melodiju. U visini je zastava vijorila, zategnuta kao jedro;
njeno platno je pucketalo: pprppprpp. U daljini se vidik vedrio, na moru su bletale prostrane tiine uokvirene
naboranim strujama. Galus se odupirao rukama o kamenitu ogradu, kao to ine govornici sa balkona.
Ovo pristanite samo je deo jedne uvale koja je deo veeg zatona, koji je u Jadranskom moru, koje je i samo tek
jedan zaliv Sredozemnog mora, koje je opet samo mali deo ... Tu mu se misao zbuni i zakrui kao onaj limeni
Istok-Zapad-Sjever-Jug, iznad njegove glave.
Da, evo, tu su beskrajni prostori, mase i daljine; sve izmeu sebe povezano, sve u kretanju i stalnoj promeni. I
sve se to odjednom ukazuje Galusu prepleteno, izukrtano i uklopljeno jedno u drugo, i sve mu dolazi nekako
nezbrinuto i preputeno samo sebi. Kao da je ceo svet postavljen na nekoj strmini, uvek u opasnosti da se surva u
haos. O tome svemu valja misliti i brinuti. To lei na dnu svih njegovih oseanja, kao pretnja i strah, i mraan
talog zanosa koji ga ne naputa.
Pred podne krenu u varo. Voz se sputao klizei naglo i bez uma, i golicao mu utrobu i prekidao dah. Varo je
vrila. Galus peva, raspevao se jo ot-
19kako je krenuo s brega, ne to bi hteo da peva, nego to ne moe da zadri u sebi more glasova koje se talasa i
die neprestano, i mora da otee. Peva bez reci, to god moe tie, samo za sebe, za svoju duu.
Galus silazi s voza kao u snu. Ulazi u varo. Prolazei kroz glavne ulice, jednako pevajui, on po-smatra u
velikim staklima i ogledalima duanskih prozora jednog mladia u izbledelom odelu, sa ulup-ljenim eirom, sa
glavom smeno priklonjenom ka desnom ramenu, sa radosnim, suznim oima u crvenom licu, koje je zgreno u
zanosnu ali bolnu grimasu. Pogleda se, zauen, nekoliko puta u tim prozorima, ali poto ta varka jevtinih
ivutskih ogledala nije imala nieg zajednikog sa njim i sa njegovim velikim, dostojanstvenim zanosom, on je
prezre i odmah zaboravi, kao novine i ljude i sve ostalo oko sebe, i koraae dalje pevajui. Kad bi ga tramvaji ili
automobili zagluili, on bi podizao glas u elji da ih nadvie i da sam sebe bolje uje.
Tako stie u pristanite, na veliki molo koji je bio pun sveta. I opet deaci viu neke vesti i prodaju vanredna
izdanja novina. Galus samo podie glas i nastavi svoju piskutljivu melodiju. Jedva se probijao kroz guvu koja
se splela ispred ukotvljenih brodova. Prolazei izmeu sveta i praznikog Zagora, po belim ploama, na
podnevnom suncu, njemu doe da vikne ili zapeva u sav glas. Ali se svladavao. Na nekoliko koraka od
Helgolanda stade i zauta posve, jer se nije moglo dalje i jer su ga
20
najblii zaueno posmatrali i pokazivali jedan drugom. Moda bi se na tom i svrilo i ne bi se desilo nita
naroito. Ali dok je on tako, guei uzbuenje u sebi, gledao svet i more i lae i sjaj razliven po svemu,
odjednom pue s brega top, a za njim huknu mukla sirena izdaleka, zazvoni jedno zvono, pa drugo, pa tree sa
brega Svetog usta, dostojanstveno i teko. Kao da se sve na neki znak javljalo. I u sav taj huk i tutanj, i opet
kao na neki znak, ciknu sirena i na lai kraj njega, otro i radosno, zaglui i posu sve sitnom rosom. I to povrh
svega! Galus zadrhta i zabruja, od tabana do temena se ispuni zvukom. Bilo je nemoguno uzdravati se vie.
Podie eir i, jedva odiui, viknu nekoliko puta u sav taj um:
Ura! Urraaa! Osana, narode i svijete!
Htede da vikne jo togod u jo kom jeziku, da bi ga ovaj svet bolje razumeo, ali pogledavi oko sebe zastade.
Video je, kao dosta puta u ivotu, rairene oi i tua lica i na svima onaj saalno lju-bopitljiv izraz kome ne bi
znao imena, ali koji je poznavao odavno, kao to se poznaje naroit ukus ili miris.
Jo jednom se u njemu mae neto kao stid i razum, kao poslednji napor da se zadri na toj kosini niz koju se
otisnuo, da se ne izdvaja iz sveta koji ga okruuje. Ali je bilo dockan. Unutarnji plamen ga obuze celoga. Sve
oko njega poe da se koleba i mesa. Sunce mu lee na samo lice. Prelomie se katarke, nakrivie kue, izmeae
se boje sa zasta-
21va, krovova i enskih eira: oblivale su ga krupne suze. Gr mu stee lice i grlo. Ljudi mu nainie mesta da
proe (kao da se u njemu samom pro-tre ta bolna, studena brazda); svi se sklanjahu. On proe postien. Nit je
ta video, nit mogao vie da pusti glasa. Samo jo nekoliko puta u zabuni i kratko mahnu eirom. Jedva pogodi
da ga opet metne na glavu. I izgubi se.
Pola sata docnije bio je uhapen.
To je bio prvi dan rata sa Srbijom. Nareenje za hapenje sumnjivih lica bilo je ve dostavljeno telegrafski
policiji svih veih gradova u Monarhiji. Meu prvima koji su u Trstu uhapeni bio je i taj sumnjivi Bosanac io
je doputovao iz inostranstva, ije je udnovato ponaanje jo pri dolasku broda palo policiji u oi, i koji je,
konano, danas u podne, na molu, poeo meu masom sveta da vie neke nerazumljive, po svoj prilici
revolucionarne poklie. Njegove stvari prenesoe iz hotela u policiju. Tu su ga ispitivali samo kratko i formalno.
Snebivajui se od uda jer to to je oseao nije jo bio strah nego uenje on je uzalud uveravao da je bio u
Adenu zbog nasledstva koje mu je ostavio stric, bivi oficir, trgovac u Adenu, da ne zna nita o ratu ni o politici.
Reeno mu je samo da e docnije imati dovoljno prilike da objasni svoje dranje. Oko est sati pred vee odveo
ga je jedan an-darm iz policije u glavnu hapsanu u ulici Koroneo. Bilo je rumeno predvee, puno praine i
zvukova kao i jue kad je Helgoland stigao u pristanite, sa-
22
no su ulice bile jo ivlje i sve kue iskiene zastavama. Kao da se eka samo da se smrkne, pa da otpone neki
sjajan vatromet i sveanosti po ulicama i batama. U potpunom nerazumevanju, Galus je koraao sitno i brzo, u
desnoj ruci je nosio konu torbu a za levu ga je pridravao andarm, visok i ri ovek. Kako je to bio jedan od
prvih uhape-nika koji se javno sprovodi, i kako su ulice i terase pred kafanama bile pune uzbuena sveta, pred
Ga-lusom je iao apat i irilo se od usta do usta bezumno govorkanje svetine. Jedni su govorili da je to student
iz Bosne koji je hteo da digne u vazduh brod odreen za prevoz mobilizovanih rezervista; drugi su govorili da
nije, nego da je onaj Bosanac na mestu streljan (danas u podne, na molu, dok je klicao: ivela revolucija!), a ovaj
to ga vodi andarm, to je Rus koji je hteo da zatruje vodovod i potruje ne samo garnizon nego i sve graanstvo.
Na irokoj raskrsnici kod ulaska u ulicu Koroneo, sve-tina se zgusnu oko njih. Jedan ovek u uniformi
marinskog podoficira viknu prvi:
Na veala!
Za njim se osue povici protiv Srbije i Rusije, protiv atentatora i uhoda. Jedan onizak ovek, oputenih brkova,
odeven u crno, sa iseenirn prslukom kao u kelnera, presee im put, zaobie andarma, i udari Galusa nogom
odostrag. Udarac nije bio jak. Galusu samo zubi kljocnue. Ali u tom kako je taj ovek, sa izgledom kelnera bez
posla, utke proao ispred njih, i kako ga je malo zatim muki i
23sramotno, opet bez reci, udario, bilo je neeg i gadnog i stranog. To Galusa ustrai i unizi, a svetinu ohrabri i
zagolica. Povici uestae. Jedna sredovena ena sa nabuhlim podonjacima pijunu dvaput na Galusa i ostade
viui za njim.
Nieder mit Russland!1
Zandarm je gonio izbezumljenog mladia da produi korak, tako da gotovo trkom stigoe pred kapiju. Sa
raskrsnice su za njima jednako vikali.
U kancelariji za prijem hapenika uvedoe ga u spisak, oduzee mu sve stvari, asovnik, perorez, novac, skidoe
mu koni pas i odvedoe ga i zatvo-rie u eliju na prvom spratu. Tu je stajao, kao izgubljen, na sredini elije i
obema rukama pridravao pantalone koje su mu sada spadale. Pogled mu pade na suncem opaljene ruke, i to ga
prvi put ovog poslepodneva podseti na Aden, na put na lai i elo njegovo dojueranje carevanje. I odmah se
taj spomen pretvori u iv i otar bol. Iako jo nije mogao da shvati smisao ni vidi razlog svemu ovom, ipak mu je
i taj bol i ova elija i oni udarci i pogrde, i sve to se s njim deavalo od posle podne, dolazilo ve kao neka
davnanja stvarnost s kojom se srodio ne zna kada, ali prisno i nerazdvojno. Trgnu ga svirka i klicanje
prigueno daljinom i zidovima. To demonstranti valjda prolaze pored samih apsana. Kroz um ljudskih glasova
prodiru tanke trube i otar mar. Tada se prvi put prokide njegov
Dole Rusija!
24
zanos. Oseti u toj svirci nejasnu strahotu neeg to dolazi i to ga konano odnosi i baca onamo kud ga je poneo
onaj gadni udarac od malopre, na protivnu stranu od celog toga slobodnog i raspevanog sveta napolju, na stranu
na kojoj je stradanje, ponienje i poraz. Hteo je instinktivno da zaepi ui, ali nita nije pomagalo, jer je taj mar,
sad ve kao neto davno poznato, tretao i harao u njegovoj unutranjosti. To su bile prve trube novih vremena, u
kojima e nestati, moda zauvek, radosti slobodna ivota i u kojima e na kraju ovek jesti oveka kao zver to
jede zver, samo sa manje smisla. Ali tada on to u svojoj tropskoj glavi nije mogao jo jasno da razabere i
potpuno shvati. Samo se spusti na slamnjau, zadrhta, i obori oi kao krivac.
25ISKUENJE U ELIJI BROJ 38
Neoekivano i umno otvorie se vrata na eliji broj 38, u njih stade uvar Jakov i pozva ga da ide.
Krenue hodnikom u kom su ve gorela svetla. Uspee se uz dvoje stepenice. etiri puta je straar otvorio i
zatvorio razna vrata od eleznih ipaka. Onda jo tri stepenice i peta elezna vrata, pa se nae u hodniku sudnice.
Oseti miris duvana. Zasta-de i udahnu duboko.
Najpre jedna drvena vrata pa onda druga, poko-vana zelenim suknom, i oni uoe u kancelariju.
Ovde je jo bio dan. Uini mu se da je soba nepodnoljivo zagrejana. Niska drvena ograda, koja mu je sezala tek
do kolena, delila ga je od sudi-jina stola. Sudac ga ponudi da sedne ali on, pokoravajui se nekoj davnoj misli,
ostade stojei.
Za jednim manjim stolom po strani, sedeo je praktikant i ekao da pone zapisnik. Bio je mlad ovek, ali sa
bujnom bradom i naoarima.
Zapoe ispitivanje.
26
Kroz svih ovih est meseci, on je svaki dan i svaku no po nekoliko puta ponovio u sebi sve ono to e kazati
kad ga prvi put izvedu pred sudiju. Istina, taj govor se tokom meseci menjao i po obliku i po sadraju. Najpre je
to bio dug i otar protest protiv nezakonitosti, nasilja i svireposti.
Gospodine sudi ja, protivno svakom pravu i zakonu, ja sam toliko i toliko meseci dran u prizemnoj samotnoj
eliji, bez ikakve istrage i ispita. Na putu u ovaj zatvor ja sam bijen od neodgovornih prolaznika, pa i od samih
vojnika koji su me vodili, a da za to nisam dao ni najmanjeg povoda sa svoje strane. U zatvoru sam u svemu gore
tretiran negoli najobiniji kanjeniei ija je krivica utvrena i osuda zakonski osnaena. U jednoj vlanoj pri-
zemnoj eliji ja sam proveo elu zimu bez pei, bez topla odela. Olovku i hartiju nisu hteli da mi daju. Iako
nisam ni sasluan ni osuen, morao sam obui robijako odelo. Lekar nije hteo da me pregleda, ni da mi veruje.
Uzalud sam traio da me predvedu mom istranom sudiji.
Ja neu, gospodine sudijo, da Vam dulje objanjavam svu nezakonitost ovakvog postupka, nego se koristim
ovom prilikom, kao prvom, da najodlunije protestujem ... itd.
Toliko puta je, odreito maui rukom i preme-rajui eliju, izgovorio poluglasno taj govor, toliko je puta nou
odluio da promeni ovu ili onu re. Ali poslednjih meseci on je sve vie skraivao svoj govor, dok ga nije
konano jedne noi kad nije
27mogao da spava od studeni i bola u nateklim zglobovima sveo na svega deset ogorenih reci.
Sad, kad je konano stajao pred sudijom i kad je trebalo da govori, misli mu se razbie, rasejae nekud po
sitnicama. Gledajui u sudiju i pisara, prvi put se seti da nema okovratnika ni kravate. Svaki as je sezao rukom
za go vrat. Oseao se kao ovek koji sanja da je nag meu svetom.
Na sudijina opta pitanja davao je podatke o sebi kao o nekom treem licu. Posmatrao je ruke, lice, kosu u
sudije, pera i lepo zailjene pisaljke pred njim, no za seenje hartije. Sve to poiva kao neto smisleno i lepo u
ovom toplom kancelarijskom vazduhu, u kome je miris toliko eljenog duvana.
Nikad ne bi poverovao, da e te sitnice moi toliko da ga zbune i zanesu.
Zatim mu se pogled ote na prozore, koji su mu se inili nekako razvaljeni i smeni, jer su bez reetaka. Preko
uske ulice videla se siva fasada velike kue s mnogo prozora. Na jednom je visila krletka s kanarincem.
Odjednom, isto kao u snovima, izdvoji se iz tame jedna ena, prie krletki, baci jedan ravnoduan pogled na
ulicu i prozore sudnice, zatim neto ree kanarincu, uze krletku i, drei je u visini lica i jednako tepajui ptici,
izgubi se opet u sobi.
Bila je mrava, u tamnocrvenoj kunoj haljini.
Prenu ga povien glas sudijin.
Vi treba da se saberete, a ne tako ... elite li da odgovarate na pitanje ili ne?
elim.
Onda, molim ...
Tu se negde u njemu javi seanje, i misao da bi trebalo da se on srdi i protestuje. Ali nikako nije mogao da se
smiri. Oi su mu se otimale s predmeta na predmet, a u nogama je poeo da osea nemir. ini mu se da drvena
ograda, o koju se oslanja ko-lenima, lagano ali stalno nekud puzi, i on sam da dolazi sve vie u neki smean,
napregnut stav koji ga zamara.
Kroz prozore bez mree i reetaka ulazilo je mnogo svetlosti, od koje su mu ne samo oi treptale nego se i miii
na licu stezali i poigravali. Kroz to treptanje, kao kroz neku tanku i nemirnu zavesu, videli su se sudija i pisar,
mirni, jasno ocrtani na zagasitom zidu, okrueni kancelarijskim predmetima nepominih i otrih kontura.
To samo on trepti. Njegove oi kao da se sastaju sa svetlom negde u jednoj liniji koja sve dalje odlazi. On stee
lice i upire noge, ali se miii samo delimino pokoravaju. Ne samo oi, on se ceo izdvaja, gubi granice, rastae
u prostoru. S mukom nastoji da sabere i upotrebi ula.
Misao, koja jo moe sve da kontrolie, doziva kao kroz san neto slino. ta? ta?
I odjednom se seti Jelene, onakve kakvu je po-slednji put video u onoj velikoj bolnici, u sobi koju je delila sa
nekom runom i skromnom enom. Se-dela je, kraj lepe i bele postelje, s malo uzdignutim nogama i s rukama na
kolenima. Soba je bila puna
29jednolike i jake danje svetlosti, koja se odbijala od belih zidova. Jelenina plava glatko prieljana kosa je i
sama sjala i irila sve blee talase svetlosti, tako da njeno teme nije vie imalo znane linije, nego se neodreeno
gubilo i spajalo sa svetlom dana. I njena ruka, kad bi je maknula, nije imala jasno ocrtanog oblika, nego su joj se
konture, prozrane i svetle, produavale i gubile u danjoj svetlosti. A za svakim pokretom je ostajao tanak, sve-
tao i valovit trag, kao da se kree kroz retku te-nost. On nije skidao oiju s nje: sve mu je to bilo tada kao
predznak i nerazumljivo udo. Petnaest dana posle toga, Jelena je umrla.
Da li nam se pred kraj briu ovako granice u vidljivom prostoru? Da li se i ja ovo topim, ilim, gubim? Je li ovo
ve predeo gde nas nesrea dovodi, a smrt doekuje?
Za vas bi to bila olakavaj ua okolnost kad biste objasnili: u emu je ta nesrea koja vas je dovela ...
Hteo je da objasni sudiji kako on nije rekao, ili bar nije imao nameru da kae nijednu re, ali uto u povien glas.
Pridrite ga! Dajte mu vode vikao je sudi ja. Posle opet uje sudiju.
Nije vam dobro?
Dobro mi je, ali...
ta elite?
Da me na sunanu stranu ... premestite ...
30
Odnekud donesoe i konjaka, ali on nije mogao-da pije, zagrcavao se i kaljao neprestano. Sasluanje se moralo
prekinuti.
Kad ga je straar izveo, hodnici su bili puni tame i kratkih odblesaka svetlosti po podu i zidovima. Oni su silazili
niz stepenice. Jedna za drugim, zatvarala su se elezna vrata dok ne sioe u dugi prizemni hodnik, u kom koraci
odjeknue kratko i tupo. Zveknu lanac, muklo lupnu elezna preaga na eliji. Kao i svaki dan kad se vraao sa
etnje, zapahnu ga leden i ustajao vazduh, koji u prvi mah uvek izgleda kao da se nee moi podneti, a na koji se
uvek ipak navikne. Sede, a straar, mimo obiaja, zastade u vratima, pogleda po eliji i, radi neega, ree koliko
je mogao blae.
Taako! i zatvori paljivo vrata.
Sedeo je neko vreme, nepomian, sav jo zbunjen, a onda oseti studen, rasklopi postelju i lee. Ali im se
zagrejao, otpoe igra mate i ivaca.
Nije ni slutiti mogao koliko ga je izmodilo i oslabilo ovih est meseci. Kao da dodir sa stvarnim ivotom vie i
ne podnosi.
Srce mu strahovito bije; ini mu se da kao unak prolee od kukova do grla, jednomerno i otro: dole--gore.
Sasvim proizvoljno, nepovezane i neoekivane izlaze slike od malopre. Naie miris duvana kao val: dok on hoe
da ga udahne, ve je proao. Zatim mirno sedi sudi ja, ruku dri na upi jau od mramora. Ispod uiju, tamo gde
poinje vrat, rumeni mu
31se koa. Tako ljudi koji dobro i umereno ive, ponu da rude kao jabuke kad dou u izvesne godine. Igra mu
dugo pred oima ta rumen, pa se onda razie, i vidi kako mrava ena nosi kavez s kanarincem. Pa opet iskrsava
sudija koji ga pita: ta elite?, kao da je uao u neku prodavnicu. Pa vidi zbunjena straara i bednu misao u
njemu, i pisara, i stotinu besmislenih pojedinosti. A u isto vreme mora da odgovara nekom na neka sve
zamrenija
pitanja.
Skoi i ispe se na stoli ispod prozora, prisloni usta uz reetku i poe da udie vazduh, odmereno i brzo. Za prvih
dana, lane u avgustu, kad bi ga napala nesanica i inilo mu se da se gui, on se esto nou ovako dizao i iao da
udie vazduh, pa bi se posle mirniji vraao u postelju. Bi mu i ovaj put lake, ali im lee opet otpoe igra lica i
stvari, besmislenih pokreta i munih pitanja.
U izbezumljenom drhtanju okretao se s tim vrtlogom, dok se sam od sebe negde ne zaustavi: on izgubi svest i
zaspa.
Prenu ga neto. Probudi se, ali bez one omaglice i postepenog dolaenja sebi, nego naglo, odjednom: iz sna u
javu, iz nesvesti u nesreu.
S dvorita se bese javilo malo neke neverovatne svetlosti, koja kao da iz dna elije svie. On se zagleda u tu
svetlost, i tada u budnoj svesti proita gotovu i nepromenljivu misao ...
Svaki iv ovek igra sa sudbinom kocku. Jedni izgube, drugi dobiju. Ti si izgubio.
32
Da li ga je ta misao probudila, ili mu tek sad na um pade kad ugleda ono malo svetlosti? Nije se raala ni
razvijala, nego odjednom, svrena i ela, pade i pritisnu i ispuni svest i zaigra neizdrljivo, kao eravka u
nedrima.
ipi s postelje. Poe da premera eliju, da skae na prozor. Prostora je hteo, a samo je udarao od prozora do
vrata, od zida do zida. Pokua da opet udie vazduh, ali nije mogao da die pravilno. Gde da bei, okovan zidom
od est koraka duine i dva irine, zatvoren s ovom novom milju, kao sa zmijom u sanduku? Grio se, pripijao
uza zid, ali je jasno uo kako mu neko, ko mu se tako blizu uneo da mu ne vidi nita drugo do boju oiju, govori:
Milioni su dobili tu igru. Dobio je sudija, i pisar, i ona sirota ena s kanarincem, i onaj stra-ar tankih brkova,
u izmama, to je i podal i svirep, to uzima i zakida hapenicima sve to moe, i on je dobio, samo si ti izgubio.
Izgubio jednom zauvek, sve i da ima negde neki drugi ivot, na nekoj drugoj ravni, sa nekim drugim, boljim
merama, pa i da dospe tamo, to ne moe da promeni nepromenljivu injenicu; da si ti jednom, na ovoj ravni,
izgubio.
I taj kao da je poznavao svaku njegovu misao u ovih est meseci, ubijao ih je sve redom.
etrnaest stepenica vie, i petora vrata dalje, tamo gde poinje sloboda, ulica i grad, tamo ovo sve moe i da
ima neko drugo ime: rtva, ideja, mu-enitvo, borba, ali ovde, prijatelju, ovde nema drugo do te proste
injenice, bez ukrasa i bez opoziva:
3 I. Andri: Staze, lica, predeli
33ti si izgubio. ta je ko dobio i ta e jo biti to je svejedno, ali ti, ti si prokockao i sad ima samo nekoliko puta
da premeri ovu eliju, kao majmun koji u kavezu menaerije grize svoj rep i gloe reetke. Savijao se na
postelji, pritiskivao je lice uz slam-njau i zatiskivao dlanovima ui, ali je ipak jasno uo kako mu govori.
Ma ta se na irokom svetu dogodilo, ti vie udela nema, nit ita vie pod nebom moe iz tvojih zglobova
isterati laj hladan vetar.
I to mu je sve govorio ne vie spolja, nego unutra, u samom mozgu, a njemu je dolazila elja da se bije po glavi,
da uutka taj glas. On zari nokte u meso oko uha i pritisnu svom snagom teme o zid. Oseti bol u lubanji, a onaj
glas kao da se, potisnut pomae nie, do u sam vrat, i sluei se njegovim roenim grlom, ree mirno:
Praaka se, nadigrani!
Skoi opet kao pod udarcem, prie vratima, s na-merom da zazvoni, ali kraj samog zvonca zastade jo jedan
tren. Jo jednom zaele svom snagom da se probudi, da nita ne bude istina, ali onda sam sebe uveri da je ovo
ve posle buenja, i pritisnu dugme. Najpre u kako pade tablica i onda otpoe prodiran, poznat glas zvona.
Zadrhta kao pred neim to se vie ne da opozvati ni popraviti.
(Svaka elija ima takvo elektrino zvonce. A da bi uvar znao iz koje elije zvoni, ima na svakim vratima
okrugla crvena tablica od lima. Ona je pri-
34
slonjena uz dovratnik, a im ko zazvoni, ona padne, stri u hodnik i tako ve izdaleka pokazuje iz koje elije
zvoni. Zvono ne prestaje da zvoni dok uvar ne doe i ne podigne opet tablicu.)
Rrrrrr.
Tuklo je zvono u potpunoj tiini. Zaele da ga zaustavi. Da nikako nije zvonio! Ali je zvono tretalo kroz tamu,
budilo sve i pokazivalo na njegovu eliju.
Da li to pod raste, ili se on primie podu? Sve se zaniha i pomeri. I onaj isti glas istini tonom ree:
Pa, moe i da se zvoni, ali kad neko u ovo doba noi zvoni za pomo, znai da je s njim kraj.
Kad je straar u neujnoj obui doao, nae ga onesvetena ispod samog zvona.
35U ELIJI BROJ 115
Dvanaest dana proveo je mladi u maloj prizemnoj eliji broj 38; prva dva dana sam, a daljih deset delei uski
prostor sa jednim starcem, knjigovoom, koji se zvao Postrunik. Mrav, pognut i ljigav ovek, sa nagnutim
cvikerom na velikom povijenom nosu. Muno je njegovo podmuklo utanje, koje oteava dah, a jo tee njegovo
prianje dvosmislenih, gadnih pria u kojima je blatio sve to je lepo i isto na svetu. Tada ne zna gde da se de-
ne ni kuda da gleda.
Mladi se branio kako je najbolje umeo strpljenjem, potpunim povlaenjem u sebe, i svojim roenim mislima.
Teio se slabim odbleskom nevidljivog sunca, koji je posle podne padao u eliju. To bi trajalo kratko, ali za to
vreme on bi sedeo zanesen i, pevuei jedva ujno, posmatrao na svojim rukama taj bledi, posredni odsjaj
izgubljenog sunca, pretakao ga s dlana na dlan kao nevidljivu, drago-cenu tenost i aroliju pomou koje je
stvarao zla-
36
tan, neprelazan zid izmeu sebe i Postrunika i Po-strunikovog sveta.
A sada je opet ovde na sunanoj strani, u velikoj eliji br. 115, sa desetak veinom poznatih drugova, gde ima u
izobilju sunca i sjaja. To je bila prava orgija svetlosti. Od est sati izjutra pa do podne sunce je udaralo, najpre
pravo a zatim koso, u tri velika prozora. Pa iako je na prozorima pored reetaka bila i gusta mrea od ice, soba
se ipak punila sunevom svetlou koja je, priguena icanim spletom, padala u tri iroka pojasa po podu i po
slamnjaama. A i kad sunce potpuno napusti eliju, nekako posle ruka, mladi je mogao jo dugo da gleda
njegov sjaj po krovovima dalekih kua, na vrhovima jablanova i iljcima nekih crkvenih tornjeva. I on ga je
gledao, prislanjajui elo uz metalnu mreu, zaboravljajui eliju iza sebe i ljude u njoj. (Oni su ga smatrali
utljivim osobenjakom, ponekad ga i zadirkivali, ali on je sve ra-zoruavao svojim osmejkom.) Tek sa
sumrakom nestajalo bi sunca svuda i potpuno. Tada se mladi povlaio na svoju slamnjau i tu iveo od rezer-
ve. I kad bi zaspao, u njemu je, i u najdubljem snu, bilo budno malo svesti o suncu i sutranjem danu, i malo
strepnje da taj dan ne bude oblaan.
Pa i kad se deavalo da sunca nema, mladi se nije odvajao od svoga prozora. Tada je posmatrao daleke bate i
jablanove, na kojima je jesen brzo menjala boje a sporo oblike. A kad bi ga zamorila daljina, sputao je pogled
ispod prozora, gde se u
37kosoj perspektivi mogao lepo videti deo hapsanskog dvorita, sa sivim, ispranim i ugaenim ploama, kao
nekim ilimom, po sredini. Preko tih ploa prolaze esto zaposleni hapenici pod teretima koje nose u nevidljiv
magacin. Oni kriomice bacaju pogled u visinu gde iza mree mogu da nazru siluete nepoznatih drugova na
prozorima. Dalje se vidi leva polovina velike kapije koja se retko otvara, jer su u njenom desnom krilu iseena
manja i odavde slabo vidljiva vrata na koja ulaze i izlaze slubenici i posetioci iz grada.
Iznad te starinske kapije, sa tekom eleznom preagom i pokovanim bravama, die se providan tornji od bela
kamena, graen na preslicu, sa tri luka. U srednjem, viem, otvoru visi neveliko zvono. Izloeno vazduhu,
vetru i kii, pozelenelo i potamnelo, verovatno odavno nepokretno, ono ve decenijama i ne zvoni, jer na kapiji
postoji elektrino zvonce koje se javlja kad god koga putaju unutra ili napolje, i iji otar zvuk dopire i do elija
na spratu. Ne slui vie ni za sluaj uzbune, jer za to postoji itav sistem naroito jakih elektrinih zvona. I ono
je, kao i taj kameni tornji na tri luka, samo ostatak prolih vremena i stare arhitekture na ovoj inae mnogo
dograivanoj i modernizovanoj tamnici.
Gledajui to starinsko naputeno zvono, koje je nadivelo svoj zadatak, pred oima bi mu esto za-treptao
maglen veo, protanjio se pod uticajem sun-
38
eve svetlosti, i umesto nepominog zvona pred njim su iskrsavali likovi i dogaaji iz mate ili iz prolosti.
Poetkom marta meseca ove godine, u Firenci, upoznao se u pansionu Albion sa bratom i sestrom Kartanen.
Bili su iz Finske. Alisa i Edgar. Njoj je bilo dvadeset pet, najvie dvadeset est godina, on je bio tek preao
dvadesetu. Otac im je doao u Italiju pre desetak godina, sa elom porodicom. Tu je najpre umrla majka, a zatim,
pre dve godine, i otac. Njih dvoje ive sada u ovom skromnom pansionu. ive tanko, ali lepo i veselo. Studiraju
oboje.
Mladi se najpre sprijateljio sa Edgarom, svojim vrnjakom, koji je student prava kao i on, a zatim i sa sestrom,
vitkom i plavookom devoj kom sever-njakog tipa. Ona sprema doktorsku tezu na filozofskom fakultetu, a u isto
vreme izdrava i sebe i brata prevodei za neke strane listove i telegrafske agencije, jer pored finskog zna jo i
ruski, ne-maki, italijanski, engleski, i ko zna koliko jo nekih jezika. Njena doktorska teza je: Istorija zvona, od
njihovog postanka i u svima zemljama sveta. Svih zvona, od klepetue na vajcarskoj kravi do staklenog zvonca
u kineskoj pagodi. Na jesen treba da zavri svoju tezu i poloi doktorat.
iveli su u dobrom prijateljstvu. Alisa je, iako samo koju godinu starija od njih, imala prema obo-
39jici stalno neki materinski, pokroviteljski stav. Njih dvojica su je zvali guvernanta.
Mladia je privlaila ta mrava devojka sa atletskim stiskom ruke, koja je ivela samostalno i znala ta hoe u
ivotu, ali mogla i da pocrveni zbog sitnice.
Uvee su esto sedeli u bati njihovog pansiona, a nedeljom bi ili na istorijske etnje po Firenci, u kojima je
Alisa bila neumoran i savreno oba-veten vodi. Iz svog velikog znanja ona je vadila samo slikovite pojedinosti
i priala im kao zadivljenoj deci prie.
Pred manastirom sv. Marka, u kom je nekad i-veo mrani i tragini kaluer Savonarola, ona im je, u sunano
nedeljno jutro, priala istoriju velikog manastirskog zvona.
Kad je Savonarola doao u sukob sa duhovnom i svetovnom vlau, on se sa svojim pristalicama bio zatvorio u
ovaj manastir. U kratkoj borbi vojska je provalila u manastir i pohvatala Savonarolu i nepokorne kaluere. Tom
prilikom su kalueri najveim zvonom, zvanim Piagnona, zvonili na uzbunu, pozivajui svoje ljude u pomo.
Kad je Savonarola, sa dvojicom drugova, osuen i spaljen kao jeretik i buntovnik, progonjeni su i izvoeni pred
sud i ostali dominikanci, kao i njegove pristalice iz graanstva. Ma kako izgledalo nevero-vatno, sueno je, i to
dugo i ozbiljno, i velikom zvonu kojim je Savonarola pozivao na uzbunu. Presuda je glasila da se to zvono
progna iz grada. I
40
ono je zaista stavljeno na kola i odvezeno iz Firence. A kroz ceo grad iao je za kolima gradski krvnik i biem
ibao to izdajniko zvono koje je uestvovalo u pobuni. Kau da je mnogi tvrd dominikanac plakao kao dete
zbog tih udaraca zada-tih njihovom zvonu.
Ali to nije nikakva naroita osobina ovog grada. U XVI veku jedan ruski knez je proterao u Sibir zvono varoi
Ugli, jer je prilikom jedne pobune pozivalo graanstvo na ustanak protiv vlasti. Kad su pobunjenici savladani i
poubijani ili prognani, kanjeno je i zvono. Tom zvonu su, kao to se radilo sa najteim krivcima, odseene ui i
istrgnut jezik-klatno.
Svuda na svetu su zvona delila sudbinu ljudi, jer su uestvovala u najznaajnijim, radosnim i traginim,
trenucima njihovog ivota.
Svuda! U tom trenutku u mladiu je odjednom ugasnula ela prolena Firenca, kao pregore-la sijalica, i
stranom snagom vratila se svest o stvarnosti i poloaju u kom se nalazi. Pred njegovim pogledom opet je
hapsanska kapija sa zvonom na vrhu. Veza sa prolou je prekinuta. Ali samo za trenutak. U njegovim
navlaenim oima to zvono sa kapije poinje da se topi i tanji i pretvara u maglu, a iz te magle sve jae prosijava
sunce, i u njegovom sjaju lepo se opet vidi poploan trg pred manastirom svetog Marka u Firenci. Po njemu ko-
raa nasmejana tanka a snana devojka u crnini i pria o Savonaroli i zvonima. Grmeo je, kae ona,
41protiv rasputenog ivota firentinskog graanstva i nemorala meu rimskim svetenstvom.
Ogni cosa fanno per danaro, e le campane loro suonano ad avarizia, e non chiamano che pane, da-nari,
candele.1
Izmahujui ivo svojom rumenom sitnom pesnicom, Alisa je oponaala glas zvona i skandirala prve slogove od
te tri poslednje reci:
Pan! Dan! Can!
Tako su ili kroz Firencu, zaustavljali se pred crkvama i javnim zgradama, a devojka im je objanjavala istorijat
tih zgrada, a naroito zvona koja vise u njihovim zvonicima i kulama.
Pred zgradom u kojoj je nekad zasedala firentinska Signoria, ona je tumaila ulogu i znaaj zvona koje je sa toga
tornja pozivalo narod Firence na uzbunu. Klju toga zvonika drao je lan vlade koji se menjao svaka dva-tri
dana, a u nekim vremenima i svakog dana. Tako je svaka izdaja i zloupotreba bila iskljuena. A kad bi jednom to
zvono jauknulo i zacilikalo, sve to je muko i za borbu sposobno laalo se oruja i trkom izlazilo na ulicu, i
ene su spremale vrelo ulje kojim e, sa prozora, doekati neprijatelja.
Velika su bila znanja te devojke o zvonima i bezbrojne anegdote koje je u dobrim trenucima ume-la da pria.
Nije uvek bilo lako ni pratiti sva njena
1 Sve to ine, ine za novac i zvona njihova zvone samo iz lakomosti i jednako dovikuju jedno isto: hleba,
novaca,
sveca!
42
prianja. Ali mladiu i nije bilo toliko stalo do zvona koliko do Alise Kartanen, koju su u pansionu zvali
Signorina Carta (Gospoica Hartija). Jer, sluajui mogao je i da je gleda, a to je bila velika radost, i svakim
danom sve vea. A svejedno je bilo o emu devojka govori, jer ona je davala svu dra i pravi znaaj onom to
pria.
Vrativi se iz Pariza, gde je provela nekoliko dana, priala je sa oduevljenjem o kineskim zvonima koja je
videla u muzeju; i ne samo videla, nego im, dobrotom jednog kustosa, i glas mogla da uje.
Tvrdila je da su sva zvona u Evropi povezana meu sobom, kao neki rod, dok su kineska bez veze sa ma im
poznatim, strana i drukija, govore drugim jezikom, drugo neto dovikuju oveku i drugo trae od njega. Ne zna
ta. Glas im je kao sluajni zvuk u prirodi koji se javi jednom samo, na jednom mestu, pa nikad vie, nigde. Zato,
kad posle ujete drugo kinesko zvono, to je nov dogaaj, sluaj za sebe.
Tu je svojim bogatim glasom, koji je iao od kristalnog cilikanja do mukle grmljavine, oponaala glas jednog
zvona prema stihu nekog kineskog pe-snika.
C'jang c'jang! Dia dia! G'ang g'ang! Ksjung ksjung!
Mladi je zadivljen sluao, mislei kako za ovu udnu devojku, za koju, izgleda, nijedan jezik sveta nije potpuno
stran, ni due zvona nemaju tajne.
43Ali ona nije samo priala, nego je htela da uje od svakog poneto o zvonima. Zapitkivala je i mladia i
navaljivala da joj kae kakva su zvona u njegovoj zemlji, emu sve slue i u kojim se prilikama upotrebljavaju,
gde se liju i kako ih nazivaju.
Mladi je bio zbunjen i pomalo postien to nije umeo nita da joj kae. Da bi prikrio svoju zbunjenost, on je
upadljivo isticao da nikad nije voleo ni zvona ni zvonjenje, jer ga ne zanimaju svete stvari, vezane za
sujeverje. A ona mu je prigovarala da ima povran i suvie iskljuiv nain miljenja. Stvari po sebi, kae, nisu ni
svete ni proklete. Sve zavisi od upotrebe, dok upotreba zavisi od ljudi. A oi su joj pri tom dobivale izraz
jednostavne ozbiljnosti.
Ipak, na njeno navaljivanje, a jo vie zbog tih oiju, on se setio jedne prie o zvonima koju je davno sluao.
U seanju mu je iskrsla slika iz ranog detinjstva.
Letnje predveerje, jo rumeno od arkog dana. On sedi u strmoj avliji. Avlija je sva kaldrmisana sivkastim
oblutkom iz Drine, a svuda unaokolo oiviena bletavobelo okreenirn ciglama i uskim pojasom raznog sitnog
cvea koje cvate na smenu. Sedi pored svog dede po majci, Zamfe Selakovia. Sa divljenjem gleda njegovo
mrko izbrazdano lice, njegovu kvrgavu snanu ruku, koja stalno dri srebrom vezeni cigarluk sa debelom
cigaretom, boja-
44
ljivo i pobono prelazi svojom malom rukom preko otrog smeeg sukna njegovih irokih akira. (Celog ivota
pojam ljudske ruke i mukog odela ostae, po neemu, vezan za seanje na tu ruku i to sukno, koje je posmatrao
u petoj ili estoj godini svoga detinjstva.) Zamfo odbija spore i modre dimove i pria onima oko sebe, i ne
obraajui panju na maliana koji mu sedi do nogu, ono to mu je priao otac Sofren o prvom, malom, zvonu
vie-gradske crkve.
Na desetak godina pre dolaska Austrije, nabave Viegraani zvono negde u Srbiji. Prenesu ga kriomice, u vrei
soli, na volovskim kolima, i sagrade malu, gotovo neprimetnu drvenu zvonaru uz samu crkvu. Ali zvono nije
ostalo dugo u njoj. Zaratilo se i pobunilo na granici. Nagrnula turska vojska u Viegrad, pa ne izbiva iz njega. A
vojska neka zla i dokona; u svata se mesa i svuda zaviruje. Popa nema, crkva zatvorena. Tada je Mujaga
Mezildi, ugledan a duevan ovek, zovnuo Zamfinog oca Sofrena i rekao mu:
Vidi kakva su vremena nastala da ne valja ni po jednu vjeru. Naula carska vojska da imate zvono i hoe da
ga skine. A zvono ti je, tono se kae, takva stvar: visoko stoji, daleko se uje, i sakriti se ne da. Nego sluaj,
Sofrene, pametan si ovjek, moe biti fursata, pa to da zbog jednog zvona stradate; ve gledaj te ga sami skinite
i sklonite, dok ne mine ova huka.Sofren je zahvalio, i jo iste noi sa dvojicom optinara, ozbiljnih i poverljivih
ljudi, skinuo zvono i sakrio ga u svoj hambar, u ito. A posle su ga namazali zejtinom, oblepili voskom, uvili
mu-emom i zakopali u zemlju. Zakleli su se da nikom o tom ne govore.
etiri godine je zvono bilo zakopano. U tom vremenu je Sofren umro i ostavio tajnu sinu Zamfi, koji je tada bio
mladi.
A kad su se vremena promenila, iskopali su zvono i obesili ga na njegovo staro mesto. A posle su nabavili jo
dva, vea. Ova to i sada zvone o praznicima i pogrebima.
I strano je i slatko bilo sluati edina prianja u te udne sate izmeu dana i noi, koji nemaju nieg
zajednikog sa obinim ljudskim vremenom, nego izgledaju kao da su i sami za priu stvoreni. Sluati o
nepravdama i progonima, o mukama sa zvonima i sa svaim drugim; uopte, o vanim i krupnim stvarima koje
se samo odraslima deavaju, a koje u sebi imaju neeg nadljudski tekog i do suza zanosnog.
To je bilo njegovo jedino seanje u vezi sa zvonima. eleo je da ga saopti Alisi, kao poklon. Ali jedno je setiti
se, a drugo ispriati svoje seanje. Sad mu se odjednom inilo da je taj njegov Vie-grad nekako sitan i
beznaajan, dalek svemu ovdanjem, da se njegov ivot ne moe ovim strancima ni objasniti. Ipak se resio da
pria, ali priajui
46
stalno se pitao, u sebi, da li njegova istorija o ka-sabalijskom zvonu moe uopte da stane pored onih istorija o
zvonima iz velikog sveta, koje je esto sluao od Alise. as mu je izgledalo da moe, as da ne moe. Pa ipak je
naao snage i ispriao sve dokraja, ali sa dosta zastajkivanja, oklevanja i skraivanja. A zatim je, zbunjen,
zautao.
Alisa je bila oduevljena priom koja je, kao iv primer, potvrivala njena saznanja iz knjiga o zvonima u
zemljama koje su ivele pod islamskom vlau. Hrabrila ga je da ispria jo togod, ako zna. U isto vreme,
prebacivala mu je to je tako malo-duan i to potcenjuje sebe i svoje. Tapui ga po ramenu, govorila mu je da
za nauku ne postoje mali i veliki gradovi i zemlje. Nema tako sitnog zvona da njegova istorija ne bi mogla biti
vana ni imati svoje mesto meu istorijama ostalih zvona u svetu. Tako je sa zvonima, jer je tako i u svemu
ostalom.
I mladi je bio sada zadovoljan; samo mu je bilo ao to ne zna nita vie o toj temi; pomiljao je ak da neto
izmisli pa da ispria, ali za to nije imao sposobnosti. Pa i tako kako je, on se sa ovom Alisom lako sporazumevao
kad su u pitanju zvona, ali teko u onom to je za njega bilo glavno.
Ve posle prvih dana poznanstva ona mu je potpuno zasenila svet, stojei pred njim kao jedina ena i jedini cilj.
U njenom pogledu on je nalazio mesta za sva svoja nadanja, i ona najsmelija, ali im bi uinio najmanji i
najneviniji pokuaj da to
47ostvari, devojka ga je odbijala elinim pokretom svoje ruke, hladno i neumoljivo. Vraala ga na njegovo
mesto kao nevaspitano derite. A minut-dva docnije, on je opet tonuo svojim pogledom u njene sjajne oi, koje
su mu davale vie nego to je on mogao da obuhvati i podnese. Izgledalo je kao da ga samo oima voli; i to samo
oi njegove.
Nije mu lako bilo, tako mladom, eljnom i neiskusnom, dizati se neprestano i padati na toj vrtoglavoj ljulj aci
izmeu previsoke slasti i predubokog razoaranja. Poloaj je izgledao bezizlazan i muka bez kraja. Ali kraj je
doao sa rastankom koji, kao svi tadanji rastanci, nije izgledao potpun ni konaan. Letnji raspust nije venost.
Do vienja!, rekla mu je iskreno i sa onim svojim dubokim, dugim pogledom koji, uprkos svemu i pored
svega, obeava sve. Do vienja!, napisala mu je u prepisci koja je dola posle rastanka i koja se sva sastojala
od dve karte.
Stigavi u Trst, on joj jenapisao kartu. Duboko, mladiki nesrean zbog rastanka, hteo je da kae neto lako i
veselo, a malo prkosno, da itavu ogromnu, nepriznavanu i nezadovoljenu ljubav sakrije pod nekoliko namerno
obinih reci. Ispalo je ne-veto. Iz neke nemake knjiice Geteovih citata, koju je itao putem, u vozu, uzeo je
sluajno naenu reenicu: Die Welt ist eine Glocke, die einen Riss hat, sie klappert, aber klingt nicht.1
Svet je naprslo zvono koje klepee ali ne zvoni.
48
Ispod toga je dodao: Do vienja u tom svetu!
Odgovorila je odmah. Kao toliko puta u razgovoru, prebacila mu je i sada da nepravilno misli i da je sasvim
nagao u svojim sudovima, ali je kartu i ona zavrila sa te dve reci koje ga sada peku kao dve eravke: Do
vienja!
A tu je bio i kraj prepiske, jer je sutradan uhapen i doveden u ovu neobinu kuu sa zvonom iznad kapije.
Otkako je u zatvoru, seanje na prijatelje iz Firence nije ga naputalo, ali je tokom vremena me-njalo i oblik i
snagu.
Prvih dana bio je tako ozlojeen, zbunjen i uplaen, da je mogao samo o svom novom ivotu da misli. Seanja na
Alisu navaljivala su i tada, ali on ih je suzbijao i vraao tamo u slobodni svet iz koga su dolazila. inilo mu se da
su isuvie bolna i da ih nee moi podneti, da takav rasko ne moe sebi dopustiti u poloaju u kom je.
Zabranjivao je sebi da se sea. I sam Edgar, sa svojim ozbiljnim a vedrim licem i istim, jednostavnim mislima,
teko je nalazio mesta u eliji u kojoj se manje pati to se manje sea.
Ali posle prve nedelje, kad se zaprepatenje malo sleglo i navika poela svoj tihi i neosetni rad, stao je da puta
Alisu k sebi, da se kupa u njenom pogledu i die u atmosferi njenog ednog tela, istog i bez mirisa kao
severnjaki vazduh. A ona mu je prilazila sve ee i sve prisnije, bez nemilosrdnog otpora i strogosti, koje je
pokazivala u Firenci. Do-
4 I- Andri: Staze, lica, predeli
49due, svako buenje i vraanje u tamniku stvarnost bilo je i sada vrlo bolno, ali on ga je primao kao
neminovnu cenu kojom se plaaju velike radosti.
A otkako je u ovoj eliji na sunanoj strani, meu dobrim ljudima, sa dalekim vidikom i sa starinskim zvonom
pred oima, on je doputao sebi da misli dugo i ivo o devojci iz pansiona Albion, i ona mu je sada esto
satima i satima bivala ono to je mogla da bude nekad u Firenci da je imao vie sree, da su ljudski odnosi
jednostavniji, da su blii naim linim snovima i eljama.
Dani su prolazili i bivali sve krai, bez sunca i vidika koji je sada sve ee osvitao pod maglom, ali mladi se
nije odvajao od svog prozora. Nalaken, sa elom oduprtim o tvrdu icu, on je mogao satima da gleda to malo
zvono koje mu je sada zaklanjalo svet i postalo jedini cilj, da ne odvaja oiju od njegovog zelenkastog
nepominog metala, kao da ita knjigu bez kraja ije se stranice same
okreu.
I itao je nije od njega zavisilo ta svakog dana drugo, svakog sata drukije. itao je o ivotu ljudi,
onakvom kakav se moe u njegovim godinama, sa ovog mesta i ovakvog prozora, da nasluti. itao je o suncu,
slobodi i slobodnom kretanju, o svemu to ovakav ovek u ovom poloaju moe da misli i eli i sanja. itao je i
o naliju svega toga, o tesnom tamnikom prostoru, o zamrenom, uzajamnom dejstvu neumitnih drutvenih
navika i usta-
50
nova, pisanih i nepisanih zakona, o svemu onom to smele ili samo neoprezne pojedince dovodi u ove prostorije,
o tamnoj, traginoj strani ovekova ivota, koja je sva od sumnje, nepoverenja, prevare, sile, straha i stradanja.
itao o istoriji sveta kakva se ukazuje zaprepaenim i eljnim oima kroz splet elinih ica, na zelenoj
pozadini metala nepominog hapsanskog zvona.
I ta istorija sveta, koja obuhvata stolea velikih, tekih i slavnih dogaaja, gledana iz njegovog sadanjeg
poloaja, dolazila mu je malena, jadna, puna nesporazuma, uzaludnih muka i besmislenih katastrofa, luda i
grozna. A, naprotiv, njegov mali i bezimeni ivot javljao se u svetlim, velikim slutnjama proitanih knjiga i
nasluenih istina, u ta-lasima muzike, slikama sa peane obale pored Drine u arke letnje dane, ili sa Lungarna
po kome, kroz sunano jutro, mirno i slobodno ide prema njemu Alisa Kartanen, devojka sa Severa, koja ne zna
ni ta je porok ni nesrea ni strah od ivota, nego, ista i umna, koraa pravo, verna zakonima koje nosi u sebi.
Koraa, koraa, ali se ne pribliava, niti on moe da joj se priblii; neprestano idu jedno drugom u susret, ali
avetinjskim hodom koji ne menja odstojanje, samo zamara i mui oveka kao lud i laljiv san. Idu, idu, ali se ne
mogu dozvati ni spora-zumeti, i nee se nikad sastati, jer je ona na nekoj svetloj a on na tamnoj strani ivota.
51(Otkako je u tamnici, za njega ta Firenca u se-anju i nije stvaran grad, nego arobni predeo ve-itog prolea
bez promena, kao to ni njegovi prijatelji tamo nisu obini ljudi, nego izuzetna, srena bia koja ne boluju, ne
stare, ne umiru, ali ne mogu do njega kao ni on do njih.)
U takvim trenucima, kad bi muka porasla do vrhunca, on je ivo eleo da se desi udo i da se pokrene zaralo i
na nepominost osueno zvono iznad kapije. inilo mu se da bi ono, onako maleno i neugledno, i ba zato to je
takvo i na takvom mestu, moglo da razvije silan i izuzetan zvuk koji bi pomerio odjednom sve granice, sve snove
i sve jave ljudske, i da bi ovek posle toga mogao da ivi u miru i slobodi, pa ma nieg drugog pod nebom ne
imao.
Ali kako se udo nije deavalo, i kako je zvono ostajalo u svojoj nepominosti, kao da je zato i stvoreno i samo
takvo i moe da postoji/ mladi bi se okretao od svog prozora i, obnevideo, teturao do svoje slamnjae,
sklopljenih oiju, da se zagnjuri u svoju tamu i tako oslobodi bar nepodnoljivog ko-mara.
A sutradan bi ga svitanje zaticalo opet na prozoru. to je drugo mogao? Valja itati i deifrovati povrinu
nepominog zvona (kao to se mora iveti, jesti, piti i disati), iako ne zna ta e saznati, kakve e slike na
njemu videti i poruke proitati. Jer, drugog vidika nema.
52
Tako je to ilo sve do kraja oktobra meseca. Tada je broj sunanih sati bio ve znatno smanjen. Sve je vie bilo
maglovitih i kinih dana, sve se ranije smrkavalo, u eliji je bilo hladno i vlano. I ona sunana Firenca, koja je
izgledala vena i nepro-menljiva, bivala je sve dalja, sivlja i hladnija. A de-vojka sa Severa, Alisa Kartanen, sve
je bre prelazila male kamene pjacete, kao da od nekog bei, i sve se rede pojavljivala na obali reke Arna. Sad je
bila brina i smanjena, sva utonula u kini ogrta; pod pazuhom desne ruke stiskala je konu torbu sa poslednjim
podacima za svoju doktorsku tezu o zvonima, i nije imala reci ni osmejka ni za koga. Bilo je jasno da se i kod nje
sve mrai i gasi, samo njeno ueno delo raste i primie se svom zavretku. A posle, kad i to bude okonano, nee
se, valjda, vie ni pojavljivati; izbledee i ona, kao privienje koje se hranilo suncem i matom. Tada e nestati i
nje. A ovde, jesen e dovesti zimu, i ivot e, lien svake lepote, milosti i utehe, ostati samo tamnovanje i
neizvesnost. Oigledno, tim putem krenulo je sve to se deava u eliji i izvan nje, u zamagljenom predelu i na
paretu sivog neba iznad njega. To bi se i ostvarilo u punoj meri da se jednog dana ipak nije desilo .. .
Desilo se ono to je nemoguno, nailo to je neoekivano.
Bio je poslednji dan oktobra, ili prvi novembra meseca. (Datumi se u ovoj eliji uvek pomalo brkaju.) Vlano i
tmurno. Po udaljenim batama pa-
53da poslednje lie, ali ne onim lakim, lelujavim padom suvog lista, nego se, mokro i otealo, sunovra-uje
samoubilaki na zemlju. Mladi je gledao ispod sebe zvono na kapiji, koje je od vlage i oblanog dana dobilo
mrku boju i sumoran izgled. Jednolino i uporno zvonila su zvona sa nekih crkava, kao da se nadmeu meu
sobom, nastojei da zarobe svaiji sluh.
Spol ja je dopirao zadah dima i batenskog truljenja, reetke su bile hladne i lepljive kao odvratni vlani prsti. U
ustima se kupila gorina, koa osipala mraznom jezom. Tamnica je vladala svima ulima ovekovim. Bio je
jedan od onih trenutaka kad se usred dana mrak sklapa oko zatvorenog o-veka, i sve hoe da ga ubedi.da nema
drugog izlaza do: svisnuti.
Tada se pokrenulo uvek nepomino tamniko zvono i postiglo ono to sva zvona svih hramova na svetu i sva
zvonca po svim predsobljima, sudnicama, skuptinama i kancelarijama ne bi nikad mogla da postignu razvilo
je glas koji odgovara lunom rasponu nebeskog svoda nad nama i, zvunom eksplozijom neobuhvatnih razmera
koja i unitava i oslobaa, i sve odnosi i sve reava, pomaklo sme-sta ono to je opte smatrano nepominim,
objavilo nastupajui vek pokreta i promena.
Na izgled jo nepokretno, mrtvo zvono iznad kapije, kao poneseno optom jekom zvona iz grada, pustilo je u
jednom trenutku tup, jedva ujan zvuk.
54

To je bio avetinjski tih udarac klatna, kao kad u umskoj tiini jedna jedina krupna kap padne na vlanu stelju od
opalog lia, ali zatim je doao drugi, neto jai, a za njim ubrzana povorka zvukova koji su bili jo tihi i
promukli, ali sve snaniji jedan od drugoga. Njima su se pridruivala odnekud sve nova zvona i svakim udarcem
klatna otvarala sve nove, dotle zaputene izvore nepoznatih zvukova.
I ta zvonjava je rasla, pela se do sve novih visina od kojih je svaka izgledala kao vrhunac, a nijedna to nije bila
jer bi je odmah nadvisila nova. Izgledalo je da su se svi elementi ovekovog sveta, jedan za drugim, rafalno
pretvarali u zvuk i odmah, sudarajui se i lomei, kretali na svoj gromki put po vasioni. Svi postojei glasovi i
umovi sad su se slivali u tu dinovsku zvunu reku koja sve plavi i nosi: tektonski prelomi i potresi zemlje koja
se raslojava, lomi i slee u dubinama, tresak gromova, jeka ponora, huka voda, fijuk tajfuna, orljava usova,
pucanje drveta i kamena. U tom tutnju bio je i zajedniki glas svih zvona, svih koja su ikad doprla u podruje
mladievog sluha, kao i onih bezbrojnih koja nikad nije uo, o kojima je samo itao ili samo sluao od mudre
Alise. (Onih pobeenih, osuenih i kanjenih u Rusiji ili u Firenci, oborenih i polomljenih u poarima i verskim
ratovima, onog koje je njegov deda Sofren zakopao a ono posle izilo iz zemlje, sve do ovog elektrinog
zvonceta koje ga ovde budi svakog jutra u svitanje.) Tu je bio i
55glas svih truba, svih rogova, gusala, bubnjeva, gongova, sirena, klepala, inela i prangija, svega ime je ikad
ovek davao zvuni izraz svojoj sili, borbi i hrabrosti, svojoj nevolji, teskobi i odbrani, ili svojoj pobednikoj
radosti.
Svet je ostao nem. Isceen je iz njega i poslednji ton. Jer, ova silna i munjevito brza lavina zvukova odnosila je
sa sobom i najmanji zametak glasa, sve do cvrkuta ptice i ljudskog apata i smeha, dobrog ili zlog. U njoj se za
ogluvelog mladia gubilo sve to je ikad taklo njegovu bubnu opnu, sve do rezanja onog policajca u civilu koji
mu je u posled-njem trenutku slobodnog ivota gadno opsovao majku studentsku, i do mucanja onog malog
prosedog prodavca duvana sa kojim je zajedno uhapen, i koji je na samom ulazu u ovaj zatvor istupio iz reda,
rairio ruke kao da je reen na neki veliki podvig, a zatim rekao tiho, jadno i plaevno: Pa zato mene,
gospodine? Ja... ja sam niko i nita! i to je govorio jednom policajcu u uniformi koji je bio zbunjen, umoran i
uplaen bar isto toliko koliko i on sam.
U tu lomljavu utonulo je i sa njom otilo i sve ostalo to zvui i jei, sve do najtiih i najskromnijih ljudskih
umova. Tiho zveckanje pribora kojim je u veselom restoranu pojeo poslednji ruak na slobodi, noem i
viljukom, za prostrtim stolom, kao ovek. I pljuskanje vode kojom se umio ujutro onog dana kad je uhapen. I
njegovo poluglasno, zadivljeno, izazivako ah! koje je istog jutra do-
56
bacio nepoznatoj devojci na Obali, poslednjoj eni koja je pored njega prola. ak i njeno nasmejano utanje u
kome i nije moglo biti glasa, ali je bilo nekog slatkog odgovora.
Da, svi su glasovi sveta potopljeni i uutkani. Jer ko ovo zvono jednom uje, taj ogluvi zauvek, za sve ostalo, pa
i za glas toga zvona samog. Jer on vie i nema sluha, nego pretvoren u jeku zvona putuje sa njom, i sam kao
zvuk u bujici zvukova, koja biva sve vea i sve bra. Izgledalo je da iz zemlje izvire. Osetio je kako je ispod
njega snano i strelovitom brzinom potekao zvuni ilim i potkinuo ga s nogu u istom trenutku. Pomislio je da se
odupre, da odri ravnoteu, ali dalje od pomisli nije doao. Podigao je ruke ka uima u slab obrambeni pokret,
ispravio se u celoj svojoj visini, pustio neki tup, jedva ujan glas, i u istom trenutku pao nauznak. Pri padu je
udario desnom rukom o jednu od onih malih stolica bez naslona i prevrnuo je. Ispunio je ceo slobodni deo sobe.
Svi su poskakali na noge. Neki su ostali tako, ukoeni, dok su hrabriji i prisebniji pritrali oborenom mladiu,
koji je leao nepomian, ali sav zategnut kao da bi svakog trena mogao da skoi. Videlo se da mu miii na vratu
grevito podrhtavaju, a na ustima se pojavljuje bela pena, kao gusta sapunica.
Stali su da se diu, sudaraju i ukrtavaju glasovi.
Podignite mu glavu!
Ne dirajte ga!
57 Ne vodom! Klju dajte! to bilo gvozdeno traio je neko, iako je bilo jasno da gvozdenih predmeta
ovde nema.
Ti glasovi su se meali sa otrim i drhtavim ci-likom alarmnog zvonca, koje se neko setio da pritisne.
Prolo je dosta vremena dok je doao deurni straar, a jo vie dok su mladia, koji se sada trzao i kidao, mogli
da prenesu u tamniku bolnicu.
Ljudi koji su ostali u eliji, utali su jo nekoliko trenutaka kao okamenjeni, u strahu i neprilici, a onda su poeli
odjednom da govore svi o svemu. Sta je to to je ovog snanog mirnog mladia tako odjednom pokosilo? Da li je
to epilepsija? ta je trebalo uraditi, a ta nije? ta sve moe dalje biti sa njim? Razgarala se duga i uzaludna
hapenika raspra bez kraja i smisla
Jo nekoliko dana razgovori su se kretali oko nastupa koji je onako neoekivano oborio visokog dobroudnog
studenta. Ali prola je jedna nedelja, pa i druga; mladi se nije vraao; o njemu se govorilo sve rede, sve manje,
pa najposle i potpuno prestalo. Jednog dana neko je na etnji u dvoritu saznao da je mladi odveden iz zatvora,
kao teak bolesnik, ali niko nije znao kuda. Jo jednom se tada povela re o njemu i njegovoj bolesti, ali je
razgovor brzo ugasnuo, jer nije nalazio hrane. Nad visokim mladiem sklopilo se vreme kao mutna voda i odnelo
ga iz elije br. 115, daleko i nepovratno.
58
SUNCE
Krajem oktobra pozvali su mladia na prvo sasluanje. Kad ga je straar posle dva sata doveo natrag, nastalo je u
eliji 115 malo uzbuenje, spasonosno uzbuenje, jer svaka elija udi za uzbuenjem i pramenom. Jedni su ga
gledali ispod oka, drugi, mlai i slobodniji, prilazili su mu glasno i otvoreno.
Kako je bilo?
Dobro! odgovarao je mladi, jedui ohlad-nelu i crnkastu kau iz limene posude koja ga je ekala na
stolu.
avola, dobro! rekao je kao jeka staraki glas negde iz ugla.
Ali mladi nije obratio panje na pakosnu pri-medbu; njega je jednako dralo uzbueno raspoloenje. Obrazi i
ui bili su mu zaareni, oseao se kao svear, eleo je da se smeje i da govori. (Tek kad mrak padne i kad ostane
sam u svojoj postelji, po-eee none misli da u svojoj crnoj svetlosti ispituju sve to je rekao i to nije rekao.)
59Deset ljudi u eliji nalo je bar neki nov povod za razgovor i nastojalo je da ga iskoristi to bolje. Mladi je
veselo odgovarao svakom. Ali taj razgovor je ugasio isti onaj starac iz ugla. U trenutku zatija, on je rekao suvo i
neprijatno:
Nego, pakuj se ti, mladiu; tebe e da pre-meste.
to da ga premeste? pita neko od onih koji mrze starca.
Zato to je propis takav. im ponu da ispituju oveka, oni ga premeste u samicu. To se zna. Ovo je neka
greka. Ali premestie te sigurno.
Mladi se snudi i uuta. Razgovor splasnu.
Premestili su ga sutradan, na jedan sat pre ruka, kao to uvek rade. Rumen onizak straar pojavio se na vratima.
Vi! Pakuj te se!
Mladiu zaigra srce i stade dah, kao da se sputa na Ijuljaci. Starac iz ugla kaljucnu. Straar viknu:
ta me gledate? Pakuj te se. Brzo, brzo!
Za minut, stvari su bile u zaveljaju i zaveljaj pod pazuhom. Nespretno se okrenuo i rekao zbogom
ravnodunom drutvu.
Vonvarts!1 Mar!
Iznenaen i izgubljen, mladi je idui dugakim hodnikom sluao tupu jeku koraka, svojih i stra-arevih. Ja-ti!
Ja-ti! Ve posle nekoliko prvih koraka njemu se inilo da je svet samo dugaak hod-
1 Vorwarts (nem.) = Napred!
60
nik, a jedini mu stanovnici on i njegov straar. Jedini znaci ivota, bat njihovih koraka ja-ti, ja-ti i slaba
jeka kojom im odgovara prazan hodnik i koja se sastoji od dva a, jedno dugo i tamno, a drugo kratko i svetio: a-
a, a-a!
Spustie se za dva sprata. I opet dugaak hodnik, potpuno slian onom gornjem, samo kao rav brat, tamniji i
zaguljiviji. Zdesna, retki prozori sa reetkama i gustom pletenom icom, a sleva, pokovana vrata na elijama.
Haalt!1 viknu straar, kao da predvodi eska-dron konjice.
(Podleui jednom naroitom, bizarnom i uzaludnom nainu miljenja koji se razvija kod utamnienih, mladi je
mislio: Ovaj vie bar deset puta jae nego to je potrebno. Znai da u toj izlinoj vici troi 1000 posto energije
vie nego to je potrebno da se jedan nenaoruan i pokoran ovek zaustavi u hodu. Sav taj suvini utroak snage
plaam ja. Zato ova stalna straarska dernjava ne samo da vrea nego boli i slabi hapenika kao udarci ili stvarno
putanje krvi. Uostalom, sve izdatke oko ovog vanog i sloenog aparata koji se zove tamnica plaamo mi,
hapenici. Kao neka laka, sjajna i vesela kugla ispe se i spusti trenutno u njemu zavretak te misli: ovi ljudi
koji su pravi, asni, naoruani i plaeni, ive, ive moralno i materijalno, od sunjeva koji su po slovu zakona
krivi, bednici bez
Halt! (nem.) = Stoj!
61asti i moi. To se ne bi moglo dokazati, tu na me-stu, u ovom trenutku, oigledno i za ceo svet, ali za njega je
to bila iva, strana i jasna istina, utoliko strasnija to je nemoguno objaviti je i dokazati. ta biva, pitao se
mladi, od takvih saznanja koja blesnu trenutno i uraru u oveku ili sa ovekom, a ipak bi bila od neke vanosti
za sve ostale ljude?)
Na eliji pred kojom su se zaustavili bio je broj 38. Straar otvori, zagleda paljivo visoki mali prozor i reetke
na njemu, krag i praznu policu, i zalupi bez reci vrata za mladiem, koji ostade neko vreme nasred elije ne
putajui stvari iz ruku.
elija je bila malena, ali sa dve elezne postelje izmeu kojih se jedva moglo proi, i dve stolice od nebojene
amovine.
Do ruka je vreme prolo dosta brzo. Izmerio je eliju uzdu i popreko, razgledao oskudne predmete u njoj i
komadi sivog zida koji se vidi kroz visok prozorak. Zatim je seo i mislio o tom koga e mu ubaciti na drugu
postelju. U tim mislima bilo je i straha i nade, ali su sve zavravale strahom. Tamnike misli brzo uzleu, ali
brzo i padaju.
Kad se svri ruak i kad iznesoe sudove, otpoe prvo popodne u samici. Poto je njegova panja brzo i pohlepno
pokupila i utroila sve to je ova uboga elija pruala, otpoe posmatranje i troenje samoga sebe.
Dugo je sluao u svojim uima. Izgledalo mu je kao da to zujanje jaa i raste, i na mahove mu se priinjalo kao
da e se ono pretvoriti u odreen
62
zvuk, moda u ljudsku re. Panja je bivala sve napregnuti ja, oekivanje sve ivlje, i kad je ve izgledalo da je
dolo do vrhunca i pribliilo se ostvarenju, odjednom bi onaj um padao ponovo u jednolino beznadno zujanje
koje ne kazuje nita. Tako se s vremena na vreme ponavlja ta bolna plima i oseka razdraenog sluha. A udo se
ne deava.
U igru su poela da ulaze i ostala ula. Pre svega oi. Pogled mu je padao na ruke koje su poivale na kolenima.
Posmatrao je ile, nokte, bore, naroito one koje idu oko zglavkova kao dvostruki sitno pleteni lanii. Praznina
je otpoinjala istu igru sa vidom kao tiina sa sluhom. Kad se dugo zagleda u te ruke to miruju na kolenima,
poinje da zamilja da su to neije tue ruke i da se nada da e se one odvojiti i ispuniti prostor pred njegovim
oima novim nevienim i radosnim pokretima i ra-sterati samou i amotinju. Gleda ih zaneseno, priinja mu se
da se lagano pomiu i odvajaju. Nada ludo raste. Evo, sad e se slobodno dii ruke drugog ivog bia! Ali kad
mata doe sasvim blizu ostvarenja, zanesen pogled se vrati u stvarnost: pred njim lee samo njegove poznate
ruke, vezane za njega i utamniene s njime. Tada samo nemono makne prstima, kao napola mrtav insekt. A ve
idueg trenutka pogled mu se ukoi i zamagli, i ponovo otpoinje kratka iluzija, osuena unapred na beznadan
pad.
Na svojim nepominim rukama hapenik je naj-pre i ugledao sunce. Ne sunce samo, jer ono ne
63dopire nikad u ovu eliju, nego njegov rumeni, daleki, posredni odblesak. Veliko afriko sunce, koje je pre tri
meseca slobodan gledao kako se die nad Sredozemnim morem, bilo je nita prema ovom jedva primetnom
sjaju. Rairi malko prste. Podie lice prema prozoru, kao da je taj prozor nevidljivo sunce.
Jedno je sunce. Jedno isto svuda.
Govorio je sam sebi, u zanosu, i odmah su mu se reci pretvarale u pevanje i lice u zanesenu, nasme-janu grimasu
oveka koji je preplavljen i zaslepljen jarkom, neizdrljivom sunanom svetlou, i naslonjen na ogradu broda
peva.
Mora i gradove, planine i polja, on nije mogao da vidi. Ali to nije bilo ni potrebno. Sve je imao, sve je bilo
blisko, prisno i moguno, jer je ugledao sunce. To nije vie bio veliki sjajni kolut koji ga je dopratio kroz gradske
ulice do tamnikih vrata. Ne, to to je on sada znao kao sunce i zvao suncem, to je bilo ovo nevidljivo a
svagdanje, nemirno i drhtavo strujanje koje je ispunjavalo i pokretalo svaki deli ne samo njegovog tela nego
svega oko njega, i same mrtve stvari. Sunce u isto vreme i tenost i zvuk i dah, sa ukusom vina i voa, stalno
u pokretu, sa arom vatre i sveinom vode, i to je glavno, neiscrpno i nepresuno sunce.
Postoji samo sunce govorio je sam sebi kao pijan, mislei kako bi se te rei mogle pevati kao melodija.
64
Da, u stvari postoji samo sunce, a sve ovo to ivi, die, gamie, leti, sja ili cvate, samo je odblesak toga sunca,
samo jedan od vidova njegovog postojanja. Sva bia i sve stvari postoje samo u toliko u koliko u svojim
elijicama nose rezerve sunevog daha. Sunce je oblik i ravnotea; ono je svest i misao, glas, pokret, ime.
Sad to zna jasno i bez dvoumljenja, kao to nikad nita do sada u ivotu nije znao. Eto, to je naao u dnu mrane
i vlane elije u kojoj je bio nevin zatvoren. I od toga je ceo zvuao kao ica i ose-ao potrebu da peva, sam ne
zna da li glasno ili neujno, uvek istu misao i istu melodiju.
O, vasiono, ta ima u tvojim visinama, neznanim, slobodnim i prostranim, iza one modre nebeske opne, kad se
ovakva blaga od saznanja kriju po jadnim ljudskim tamnicama! I ta nose u sebi svemirske maglice i komete
koje preleu nebom, kada ovo jadno ljudsko telo, izgladnelo, u senci i vlazi, bijeno i ustraeno, moe da razvije
ovaj ar i ovoliki zanos radosti!
Uistini, najvee udo bilo je u tome da se ovo telo, pod teretom velike iluzije i silnog zanosa, dri u ravnotei,
koliko-toliko, i da moe da savlada ovu neodoljivu potrebu za letom i kliktanjem, i da se nekom udnom, opet
sunanom, protivteom dri da se, umesto kliktaja, ne raspe u neujnu eksploziju kao sunana zlatna praina
koja se gubi u
suncu.
5 I. Andri: Staze, lica, predeli
65Oseao je na mahove da mu u utrobi gori i sja elo sunce i da mu se dijafragma podie i talasa kao plamen i da
mu taj unutarnji sjaj bije i suklja na oi, na nosnice, na sve pore. Tada je imao bolne i divne trenutke velikog,
nezadrljivog, itkog srne-ha, koji je navirao iz njega kao topljeno zlato, i tako snano da je irio usta, kao peva,
od bojazni da se ne ugui ili da ne prsne. A sunce u njemu ne prestaje da sja, svemono i jedino, neiscrpno,
nepresuno.
Iz tog zanosa prenue ga zveket kljueva i kljo-
canje brave. Delila se voda po elijama. Dolazilo je vreme spavanju. Nije ni primetio da je elija bila ve
mrana. U tom trenutku nad njim se, visoko na samom plafonu, odjednom, kao sama od sebe, zapalila sijalica
opletena icom. Brzo se svukao i legao u levu postelju. Sve mu je izgledalo blago i dobro. Spavao je tvrdo,
snevajui neprestano sjajno sunce i neke mone, fantastino odevene ljude i ene kako se suncu klanjaju. A oko
njih nepregledna stada i teka natovarena kola, koja se savijaju i kripe pod teretom bogate etve.
A kad je, sutradan u svitanje, hladno i sumrano svitanje, bio probuen otrim i hladnim zvukom hapsanskog
zvona, udio se, bez bola i ogorenja, to je no puna sunca i bogatstva, a jutro sivo, ubogo, bez zraka i videla.
66
NA SUNANOJ STRANI
Dua nego ira, tamnika soba sa deset postelja imala je dva velika prozora okrenuta pravo ka istoku. Ti prozori
su, upravo zato to su otvarali slobodan vidik na predgrae, imali ne samo obine reetke, deblje od mukog
palca, nego su bili zastrti i naroitom elinom, gusto pletenom mreom. Ta mrea nije mogla da sprei jako
jutarnje sunce da svako jutro baci dva duga i iroka ilima malo priguene svetlosti preko poda, postelje i
protivnog zida. Ta blagodat i taj rasko trajali su sve do pred podne. Tada su sunevi ilimi poinjali naglo da se
skupljaju i skrauju, kao da ih neko izvlai. A kad bi sunce stizalo na zenit, i poslednji krajiak sve-tlosne
prostirke izmileo bi ispod reetaka i nestao negde u sunanoj svetlosti, razlivenoj po slobodnom delu nepoznatog
grada, kao to dva potoka nestaju u moru.
Od nas desetorice zatvorenika, veina je bila prilino ravnoduna prema svemu tome, ali bilo nas je dvojica-
trojica mlaih koji smo svakog jutra sa-
67ekivali sunce i sedeli ili etali u jednom od ona dva pojasa svetlosti, kao u najlepoj bati.
Prozori te nae velike elije na treem spratu otvarali su vidik iznad nekih beskrajnih bata, krovova niskih kua,
a na samom nebu, u dnu vidika, ocrtavala su se dva tornja i dva jablana, nepomina poput tornjeva.
Takav je bio taj na vidik: sve je svetio i prostrano, a nita nije ni jasno ni pristupano. Ipak, sa desnog prozora
mogli smo, sa malo napora, sasvim po strani videti dva prozora neke visoke kue, i to jedan dobro i u celosti, a
drugi samo nejasno i napola. Trebalo je dobro saviti iju i ukositi pogled izmeu zida i ivice reetke, pa da se to
vidi.
Ta dva prozora (u stvari jedan i po prozor) pripadala su nekom graanskom stanu na treem ili etvrtom spratu
neke za nas inae nevidljive kue: oni su za nas dvojicu-trojicu mladih i ljubopitlji-vih predstavljali neto kao
komadi ljudskog ivota u slobodi, kao mogunost radosnog iznenaenja i promene, a promena je u zatvoru
gotovo uvek radost.
Prozor koji se video ceo, mi smo zvali pozornica. Na toj pozornici mi smo gledali svakog jutra jedan isti
kratak i svakidanji prizor. Oko sedam sati izjutra na tom prozoru, na kom se iza mrtvog stakla nazirala zavesa
kao belo reno dno ispod tamne povrine vode, nastao bi nemir, nemir koji uzbuuje i obeava promenu koje su
nae oi tako eljne. Mi bismo pritisnuli lica jae izmeu zida i
68
ice. Tada bi se prozorska krila, zajedno sa odrazom mrtvog predela u njihovim staklima, otvorila i nestala u
mranom otvoru prozora. Na prozoru bi se za trenutak pojavila ena. Pojedinosti na njoj nismo mogli da
razaberemo, ali se njena bujna plava kosa, na tamnoj pozadini, isticala jae od beline ruku i njenog lica nejasnih
crta. ena bi odmah zatim nestala, da se posle nekoliko trenutaka pojavi ponovo, sada sa duguljastom krletkom u
rukama. Propinjui se na prste i izduujui struk, ona bi veala svoju krletku o nevidljivu kvaku u gornjem delu
prozora.
U toj krletki bila je neka ptica koju smo vie nasluivali nego to smo mogli da je sagledamo, ali koju smo u
svojim dokonim tamnikim razgovorima nazvali kanarincem. Ptica je, izgleda, ponajvie mirovala; samo s
vremena na vreme, kad bi pre-letela s jednog kraja krletke na drugi, mi bismo je nejasno nazreli kao ut list
noen vetrom.
Nekako pred podne ena se javljala opet na prozoru, propinjala se i naviklim pokretom skidala krletku, odnosila
je u za nas nevidljivu dubinu sobe, a zatim zatvarala prozor, sputala belu zavesu i nestajala iza nje.
utei i zaneseni, mi smo gledali prozor kako se otvara, plavu enu na njemu, a kad bi se ona izgubila u tamnoj
dubini sobe, onda njenu krletku sa pticom koja se vie nasluuje nego to se vidi. I tada smo sa istom panjom
ekali as skidanja i odnoenja krletke i zatvaranja prozora. Posle toga na-
69stupala je duga popodnevna i veernja amotinja i iekivanje sutranjeg jutra.
Prizor sa prozorom bio je veliki dogaaj naega dana; mi smo se spremali za njega, pratili ga paljivo i udno, a
esto posle toga jo dugo o njemu razgovarali.
Uputali smo se u beskrajna nagaanja o nepoznatoj eni, o prilikama u kojima ivi. Neko je izmislio da se zove
Eva, i tako smo je zvali. I ptici smo nadenuli neko ime, vie ne pamtim kakvo. Nismo mi bili ni prvi ni poslednji
robijai koji iza reetaka, zidova i brava, hvatajui beznaajne komadie dnevne stvarnosti, snivaju san o
slobodnom ivotu i dodiru sa svetom i ljudima.
Ali nisu svi stanovnici nae elije bili istog miljenja i raspoloenja. Bilo ih je koji nikad nisu prili prozoru i koji
su se podsmevali naoj pozornici i naim dugim hapenikim prianjima u vezi sa njom. U tom se naroito
isticao jedan sed, pa-kostan i uan ovek pogana jezika i neiste mate. Bio je pekulant, u poslednje vreme
sopstvenik neke papirnice, a sada pod istragom zbog lanog ban-krotstva i zlonamerne paljevine osigurane robe.
Po krevetu koji je zauzimao zvali smo ga ia iz ugla. O politikim je govorio s prezirom. Voleo je duga
prianja, a mrzeo na smeh i nae tiho pevanje, koje mu je uvek izgledalo suvie glasno. Njegove su primedbe
bile uvek mrane, a njegove prie skaredne do odvratnosti.
70
Meu nama mladiima, ljubiteljima pozornice, smatralo se preutno da je runo i nedozvoljeno praviti
neukusne primedbe i grube ale na raun ene sa krletkom. Zbog toga je dolazilo do neverovatnih prepirki i
otrih sukoba. Gotovo redovno sa starcem iz ugla. I danas mi izgleda da je taj ovek nagonski i duboko mrzeo
sve to je mlado, novo, pokretno i neobino.
Ne mogu da ih gledam reao je ia ne mogu da ih gledam kako se veru kao majmuni uz onaj prozor,
krive vratove i tucaju se glavama.
Mi smo na njegove pakosne primedbe odgovarali podsmehom, ili onom bezbrinom ravnodunou koja je
veliki dar i mono oruje mladosti. Ali kad je prvi put rekao zaista gadnu re za enu sa krletkom, mi smo kao
jedan skoili na njega. Planula je jedna od onih udnih hapsanskih svaa izvan razuma, koje naglo izbijaju a brzo
se gase i zaboravljaju. On je nizao rune reci, koje su za njega oigledno bile potreba, a mi smo branili
nepoznatu enu i istou svojih postupaka i namera prema njoj.
Gle, gle, kako su kavaljeri ova mlada gospoda! cerekao se stari bankroter.
A mi smo mu, sva trojica u jedan glas, odgovarali da je bezobraznik i da ne dozvoljavamo da tako govori.
Naroito je ogoren bio najmlai meu nama. Taj snani mladi naetih plua, koji je uhapen na leenju, bio je
lako razdraljiv. Rodom iz
71Boke, on je po elji roditelja studirao prava u Beu, a po svojoj sklonosti bavio se muzikom, za koju je imao
dara.
Visok, lep, dobro razvijen, u beloj majici bez rukava, stajao je nasred elije, stisnutih pesnica, vatrenih oiju,
okrenut prema starevom uglu. Sav cep-tei, vikao je:
Jezik za zube, pogani jedna!
Gle ti mladia! Ko e meni zabraniti da govorim?
Ja u ti zabraniti! I ako samo jo jednom la-ne, zaboraviu tvoju sijedu kosu i spljotiu te kao stjenicu uz
taj zid.
Umeali su se ostali i razvadili ih. Ali starac je od tada ipak bio neto oprezniji u govoru, bar kad je bila re o
naoj eni sa prozora. Samo je reao i grickao svoje bele ekinjaste brkove.
Celog toga leta mi smo iz dana u dan posmatrali svoju malenu i ubogu pozornicu.
Kako se leto primicalo kraju i sunce izlazilo sve docnije, i u naoj eliji bivalo je sve manje svetlo-sti. Jednog
jutra, polovinom septembra, ustali smo kao obino i kao obino bili na naem prozoru. Jo se crveno sunce
borilo s maglama. ekali smo neto due nego obino. Prozor se nije otvarao. Sati su prolazili. (Mi sata nismo
imali, ali smo po suncu, po odlaenju i dolaenju uvara i raznim umovima u kui znali uvek koliko je sati.) Ni
ene ni krletke. Zgledali smo se izmeu sebe i opet obarali oi. Naj-poslije smo se jedan po jedan povukli u
sobu, ali
72
bi svaki as poneko od nas iskoristio priliku da proe pored prozora i baci pogled napolje.
ena se vie nije pojavila, ni sutra ni prekosutra. Prolazili su dani, a niko nije otvarao onaj visoki prozor sa
staklima olovne boje. Prvog i drugog dana utali smo kao oaloena porodica. Zatim su poeli razgovori i
nagaanja. ta se moglo desiti? Putovanje? Bolest? Smrt? Neka drama u porodici? Sve je moguno i sve je
predmet dugih razgovora kod ljudi u zatvoru.
ia iz ugla zadovoljno se smekao i pravio poluglasne podrugljive primedbe koje mi, zaneseni u svoje
razgovore, obino ne bismo ni uli. Ali jednog dana dolo je izmeu starca i onog studenta Bokelja ipak do
sukoba, zbog koga smo izgubili sunanu stranu i bili rastureni po drugim elijama.
Nekako pred ruak, kad je razdraljivost kod ljudi najvea, razgovarali smo opet o nestanku ene sa krletkom.
Student je govorio kako e, ako ga ikad puste iz zatvora, odmah otii da vidi ta je bilo sa njom.
A nee prvo na koncert? zapitao je pakosno ia iz ugla.
Student je ranije, u naim veernjim razgovorima o tome ta e ko uraditi kad izie, zaista uvek govorio da e
mu prvo biti da ode na neki koncert.
Pa, otii u, dabome, i na koncert, ali u se prvo popeti do njenog stana odgovorio je sa hladnim prkosom
mladi.
73To mirno pouzdanje oigledno je drailo starca, i on je gunao poluglasno neka crna predvianja o
mladievom izlasku na slobodu. Mladi je na to odgovarao sa smehom da jeste dodue tuberkulozan ali ipak
veruje da e izii pre mnogog drugog. Izazvan aluzijom na svoj sluaj, starac je siktao:
Izii e ti, majin sine, odavde etveronoke, ako uopte izie, i nee ti na um pasti ni da glavu podigne, a
kamoli da se popne do one tvoje...
Starac je enu sa krletkom nazvao runim imenom. U tom trenutku mladi se zaboravio. Sa dva skoka bio je u
uglu i ve je drao iu za guu. Nastala je graja i trka. Jedva smo ih rastavili.
Sukob je bio takav da se nije mogao sakriti od tamnikih vlasti. Student je kanjen sa dvadeset i etiri sata posta
u mranoj samici sa tvrdim lea-jem, a nas ostale raselili su po drugim zajednikim elijama.
Proveli smo tu dugu i teku zimu sa drugim mislima i brigama i u drugaijim razgovorima i prepirkama. Zauvek
sam izgubio iz vida neprijatnog iu iz ugla, a dugo se nisam video sa onim drugom, studentom prava. Tek
negde potkraj te godine sreo sam ga u tamnikoj bolnici, gdje sam proveo svega dva dana. Udesili smo da leimo
jedan pored drugog. Bio je omraveo, grozniav, imao je nezdravo rumenilo na licu. Meu hapenicima u bolnici
govorilo se da dotraj ava.
Poto smo izmenjali oskudne tamnike vesti o poloaju na svetskim ratitima, govor je doao na
74
na nekadanji ivot u eliji na sunanoj strani i na doivljaj sa starcem iz ugla. Pogan jedna! rekao je moj
drug sa vatrom u oima, pokazujui svoju uroenu sposobnost da se nad onim to mu je odvratno zgadi i
strastveno ogori.
Te noi smo razgovarali dugo, apatom da ne bismo probudili druge. Govorili smo o ratu, o naim zajednikim
eljama, planovima i izgledima, pa zatim o muzici, o enama, o ivotu, sve bez reda i na preskok, kako mogu da
govore mladi ljudi u takvim prilikama. Student je leao s rukama zabaenim i sklopljenim pod glavom. Nije mu
se spavalo i nije mogao da uti. U neko doba ispriao mi je da je one noi, koju je po kazni proveo u mranoj
eliji na tvrdom leaju, usnio enu sa prozora. Dola je, kae, tiho i neprimetno, prila mu sasvim blizu, pro-pela
se na prste, visoko digla ruke, obesila iznad njegove glave svoju krletku, i isto tako neujno iezla. ele noi
krletka je sjala vie njegove postelje kao sunce. Nevidljiva ptica u njoj pevala je radosnu, jednostavnu melodiju.
I ta divna melodija, ni pravo zapamena ni posve zaboravljena, pratila ga je od tada svuda i muila stalno.
Ona ga mui i sada. Sve mu se ini da je zna: pa ipak, nit ume da je tano ponovi, nit moe da je se oslobodi.
Student je zautao, kao da spava, ali meni se inilo da je budan i da u sebi neujno peva, traei uzalud udnu
melodiju.
75VINO
Mislim o svakidanjim obinim stvarima i o radostima koje imamo od njih. Mislim o vinu. U ovom trenutku ne
znam ta su pesnici rekli ni ta mudri ljudi misle o njemu. Ono to pesnici govore to je ko vetar, a o miljenju
ljudi ne vredi voditi rauna, jer se ne ivi od mudrih ljudi ni zbog mudrih ljudi, nego mimo njih i protiv njih. Ja
govorim samo o stvarnim radostima koje su veite, jer su jednom postojale. Sve ono to ja slavim ovim recima,
prolo je jednom kroz moja ula i moju svest, obradovalo me i okrepilo i ostavilo mi misao o sebi kao jedinu
stvarnost. Jedna od tih stvari je i vino.
Idui unazad u seanju, ne mogu da vidim otkad nosim njegovu sliku i izgovaram zvunu re koja ga oznaava.
To nije ono crveno vino to se vidi u neveto naslikanom kragu, iznad vrata krme pored koje smo ili u kolu;
ni ono belo koje je ostajalo u aama, iza gosta; ni tajanstveno priesno vino koje se vie nasluuje nego poznaje.
Prvo pra-
76
vo vino iz moga seanja, to je ono iz biblijske prie o milosrdnom Samarianinu. Vino, pomeano sa uljem,
kojim nepoznati prolaznik ispira rane stradalniku. Tu sam mu, ini mi se, prvi put osetio vred-nost, snagu i
smisao. Posle, prola su pored mene mnoga vina ove zemlje. Slavna, negovana vina vinorodnih krajeva, to
spavaju u zemljanim sudovima ili gluvim zabreklim bavama koje ne odgovaraju na kucanje, uvana kao
eksploziv ili tajna re. Seosko vino koje nema u svetu imena, nego samo nadimak bez slave. Plemenito vino koje
se polako i pobono prinosi stolu. Sirotinjsko vino koje radnike ene donose sa rukom svojim muevima na
graevini, koje se pije iz flae i iza koga se nadlanicom leve ruke briu vlani brkovi. Opasna vina nae mladosti,
uboga, lana, divna vina akih godina, koja su bila samo slika naih unutranjih pijanstava i zanosa i koja su
prola sa tut-njem naeg pulsa i umom nae krvi nepovratno u zaborav, gde im je i mesto. Uspomena na jedno
od tih vina ostala je ipak u meni, i nosim je kao toplinu sopstvenog tela kroz brze promene dogaaja i hitrih
godinjih doba.
Na jednom ostrvu u Sredozemnom moru ostala mi je nedopijena dokraja teka aa, na stolu od kamena. I danas,
posle mnogo vremena, ja mogu da zagledam u tu iroku au i da na sjajnoj povrini vina vidim pergolu sa
okrajkom neba i da naslutim iv i nejasan odraz moga lica i pored sebe seosku devojku koja govori glasom iz
grudi, popravljajui
77kosu i izvinjavajui se: Imamo samo sira, hleba, maslinki i vina. U to malo svetle tenosti koliko grob
da se prelije to je ostalo iza moje uto-ljene ei, ja sam nekad mogao da utopim ne samo sve to jesam, to
sam bio, video i znao o ivotu, nego i sva vina ovoga sveta i svet sam sa svima promenama i svima stvorovima i
ljudima, ivim, pomrlim i neroenim.
Dug dan na letnjem moru, vino, hleb, maslinke, i nasmejana ena sa toplim glasom koji dolazi iz grudi. Pa to je
bilo mnogo vie nego to je meni izgledalo da treba za moj kratak vek bez rauna.
Ali ta je nedopijena aa koju sam ostavio jednog leta na ostrvu! I u ovom trenutku u mojoj svesti ona sja i
bleti zlatnim povrinama do u beskraj. Pa ipak vidim, sa svakim danom sve vie, kako ta puina polagano ostaje
iza mene i oseam neumoljivo jasno da je celokupno vino ove zemlje samo mrtvo, zatvoreno more iz koga treba
traiti izlaz u okeane koji nas ekaju.
Ali, jo udaljujui se tako sve vie i obzirui se kao ovek koji naputa voljen i poznat kraj, mi izgovaramo
iskrene, poslednje reci u slavu vina. Svi smo se na njegovoj iskri, kao na drugom suncu, ogrejali i uteili. Ko od
nas nije doiveo dane kad ovek putuje sam, beei od jedne, manje, samoe u drugu, veu, i kad na tome putu
ne sretne nita od onoga to trai, ni ivo ljudsko bie ni eljenu misao, nego ostane sam sa smrtonosnom pu-
stinjom vremena pred sobom, sa jedinom mogu-
78
nou da ide svetom kao to buba mili oko slamke, bez izgleda, bez nade i bez vidljivog smisla; kad za jedinu
hranu ima onaj gorki i tvrdi zalogaj koji nikad nije pojeo, a koji mu poigrava u grlu od detinj-stva i koji samo
vino moe za trenutak da smeka i ukloni. I koga tada vino nije uteilo i podralo? I ko njemu nita ne duguje?
Ispod ovih reci javlja se nada, smela i nesluena, da e teno i stvarno vino krte loze postati jednom samo
nevidljiv miris, a zatim da e prolazan i nestalan miris zemaljskog ploda postati ist duh koji traje i vekuje na
nama nepoznat nain, bez kraja i promene.
Ta nada, to je ono to kao poslednje vidimo u svakom vinu dok ga drimo i dok zagrevamo pre-studenu au
toplinom svoga dlana, sluajui profan razgovor profanih ljudi. I trenutak utanja, dok posmatramo svetlu
povrinu pune ae, u stvari je potajna, nema zdravica toj naoj nadi. Jer, i u ai najtamnijeg vina naziremo
tanak i pokretan odblesak svetlosti, kao odkrinuta vrata u predele bez zvuka i znaka, bez lika i vida, bez svakog
vina i opoja. I dok utimo zagledani u taj odblesak, u nama pupi slutnja da sva vina ove zemlje nestaju kao kap
vode na vrelom sau, da smo pijui bez mere i bez prestanka u stvari proli edni ovim svetom i da emo se
pojaviti na Istini suva grla, ginui od ei za jednom kapi nepoznate milosti.
79I-1
I
nLICA
Zvezdanog neba i ljudskog lica nikad se ovek nee moi nagledati. Gleda i gleda, i sve je vieno a neznano,
poznato a novo. Lice, to je cvet na toj biljci koja se zove ovek. Cvet koji se kree, menja izraz od smeha,
zanosa, ili zamiljenosti do beslovesne tuposti ili do nepominosti mrtve prirode.
Otkako znam za sebe, ovekovo lice je za mene najjae osvetijeni i najprivlaniji deli koji me okruuje. Pamtim
predele i gradove, i mogu da ih izazovem u seanju kad hou i zadrim pred sobom koliko hou, ali ljudska lica,
koja sam gledao na javi i u snu, javljaju se sama od sebe i ostaju pod mojim pogledom muno dugo ili bolno
kratko, ive pored mene ili nestaju udljivo i trajno, da ih vie nikakav napor seanja izazvati ne moe. Biva da
naie jedno jedino i lebdi preda mnom dugo i zaklanja ceo vidljivi svet, a biva da navale stotine, hiljade lica, kao
bujica koja preti da poplavi i odnese moju svest. I dok gradove i predele gledam krozsvoj doivljaj i kao deo
sebe, moj razgovor i obraun sa ljudskim licima nema kraja. U njima su za mene ucrtani svi putevi sveta, sve
pomisli i sva de-la, sve elje i potrebe ljudske, sve mogunosti o-vekove, sve to ga dri i die, i sve to ga truje
i ubija; sve ono o em ovek mata, a to retko biva ili nikad nee biti, dobiva u njima, najposle, svoj oblik, ime i
glas.
Pojedinano ili u povorkama, ljudska lica se javljaju preda mnom. Neka iskrsavaju nema, sama od sebe ili meni
nepoznatim povodom, a neka se javljaju, kao na ugovoren znak, na re ili reenicu koja ih prati.
Seljak u zrelim godinama. Seljakovo lice ispara-ju i rastoe rad i briga oko zemlje, sunce i kia, ve-tar i sneg.
Stezanje zuba i gr napora koji se stalno ponavljaju, mirkanje i treptanje kojim se oi i lini miii brane od
nemilosrdne jare, od mraza ili vejavice, izbrazdaju to lice u svim pravcima i daju mu boju mrke ili zarudele
zemlje, nad koju se tako esto naginje. Bojazan od zamke i iznenaenja, napor da pogodi tue misli i planove a
da ne oda pre vremena svoje, sve to udari svoj peat na to lice. I pre nego to seljak navri etrdesetu godinu, ono
je ve modelirano i zavreno. Koa tvrda i mrka. Miii se ocrtavaju vidljivo. Jabuica iskoila, vrat zboran i
proiren. Oi ne gledaju, kao u
84
mladosti, sa potpunim paralelizmom, nego svako ide malko svojim putem. Sve je izraeno i odvojeno jedno od
drugog, a iznad svega lei ravnotea i mir zrelih godina.
to da me otpustite?
To i ujem i vidim. Vidim staru kaaru. Sva aava i ispolivana komom i sasuenim koticama, zakrena
kacama i svakojakim otpacima, nikad bez promaje. Na irokim vratima stoji gazda Marko. Vidim mu samo lea,
ali jo bolje nogavice suknenih akira i plitke cipele turskog tipa. Jer, meni nema vie od est godina, a pored
toga sedim na debeloj gredi, sa pregrtima punim suvih ljiva. Ali zato vidim omalenog, sitnog oveka nadniara
u iskrpljenom pa ipak pocepanom odelu. Po tom ode-lu i po elom dranju to nije seljak ni gradski radnik, ni
prosjak ni luda, ni uopte ovek sa odreenim mestom u drutvu. Takvo mu je i lice, naroita lice. Zbrkano,
sivo, ukoliko se moe govoriti o nekoj boji, po njemu je nemogue odrediti doba ivota, ono uopte ne kazuje
nita do svoje krotke maloumnosti. Oi, nos, usta, brada, sve to postoji, ali zajednikog izraza nema sem jednog
jedinog: beda. To nije ni bolest, ni glad, ni siromatvo, nego sve to zajedno, gomilano iz narataja u narataj,
sabijeno u nov i naroit izraz bede, koja ima stotinu uzroka ali zato nema leka ni imena.
85 to?
A gazda Marko odgovara mirno i kratko. Nisi za mene, kae on. Nisam, znam da nisam, kae o-vek na
vratima, nii od zemlje koju svi gazimo, smanjen do nepostojanja, pokoran ne ovom gazda-Mar-ku, nego svojoj
vekovnoj i nedoglednoj bedi. Nisam ponavlja on i odmah, kao da ne ume da povee dve proste misli i da
izvede zakljuak, dodaje tupo i alosno: to da me otpustite?
Nisam zapamtio dalji tok razgovora ni reenje, ako ga je bilo. Za mene su zauvek ostala obojica, i gazda i
nadniar, tako na irokim vratima i na novembarskoj promaji, prvi okrenut meni leima a drugi licem, licem
ljudske bede, koje nije moguno ni opisati ni izbrisati iz seanja.
Pre mnogo godina. Na obali Atlantika. Omalen vojnik nosi na desnom ramenu neeksplodiranu granatu, koju su
maloas iskopali iz peska. Malko je pognut pod teretom, ali mlad i vrst. Kao da smrt samu nosi na ramenu, on
gazi to moe i tie i lake, i koraa sitno i udno, sa nekim finim oprezom, kao po ici da ide. A lice, seljako,
tvrdo, i oplemenjeno ovim trenutkom, i prebledelo. U tom trenutnom bledilu nasluuje se i nepotpuno savladan
strah i neophodnost dunosti, elja da ne ostane duan ivotu a da ne postane plen smrti.
86
Svi se mi, kao i sve ivo, svakog trenutka borimo sa smru. U bezbrojnim i raznolinim izrazima, ta borba se
ogleda na ljudskim licima. Svu tu ljudsku borbu video sam, saetu i u njenom najplemenitijem vidu, na licu
vojnika koji je, vrei dunost, nosio na ramenu neeksplodiranu granatu.
Jo jedno lice.
Sauvaj boe! kae neko. Ali to ne govori to lice, nego neka od pognutih i umotanih ena to stoje u
dvoritu, sabile glave i apuu. To lice ne prati ni zvuk ni pokret. Vidim ga samo u tiini i nepominosti.
Bila je glumica i stanovala na istom spratu sa nama. Meni je moglo biti osam ili devet godina. Lepa mlada ena
slala me je s vremenom na vreme da joj kupim cigareta ili odnesem pismo na potu. Nagrada mi je bila krupna
mirisna bombona iz arobne kutije i glumiino prisustvo. Pustila bi me da po-sedim na maloj stolici od utog
somota, pored njenog divana. Jer, glumica je, kad je bila kod kue, stalno leala ispruena na tom divanu. Sedeo
sam i sa zanosom gledao njeno lice, koje nikad vie nisam zaboravio. U izrazu tog lica bilo je neeg sanjivog i
odsutnog, a u licu samom najvie mesta zauzimale su oi. Imala je tamne, ali ne posve crne oi, koje su s
vremena na vreme presecali as safirno modri, as zagasito zlatni odsevi neke svetlosti za koju se
87nije moglo videti odakle dolazi. A na mahove sve se to gasilo, i te njene malo jae ispupene oi postajale su
ugaene i slepe, kao oi na antikim kipovima.
To su bile neobine i sjajne, kratkovide i gotovo nepomine oi, koje je ona osvjetljavala i gasila iznutra, po
nekim samo njoj poznatim zakonima neke njene reije, oi kojima ona nije ni elela toliko da gleda i vidi koliko
da druge oslepljuje i zavodi. Ja sam ih gledao sa nevinim detinjskim divljenjem, ali ne zadugo. Jo te iste godine,
kad se doselila, u tom istom njenom stanu, glumicu je ubio jedan mladi, bogataki sin, sa etiri metka iz malog
revolvera.
Dolazile su i odlazile neke komisije, glumica je odnesena u prosekturu i sahranjena ko zna gde. Na vrata njenog
stana udareni su peati. ene su u dvoritu aputale. Sauvaj boe! Jedino to se od glumice jo zadugo
sauvalo, to su neobine oi u de-akovom seanju.
I sve tako, jo jedno lice, pa jo jedno. Hteo bih da neto kaem i o njemu, da ga zadrim samo za tren oka, ali
pre nego to sam ga dobro sagledao, ono se zamagljuje i nestaje. Za njim munjevito nailaze druga, potiskuju se,
preskau i smenjuju, ulaze u mene. I ja vie nisam ja, nego bezimeni nemi prostor preko kojega strelovito, na
svetlosnoj traci bez kraja i poetka, prelaze u vijornim povorkama ljudska lica, tako da se gubim u njima, nem i
bez lika, kao u vejavici.
88
LIKOVI
Naputajui starinsku varo, primetio sam s desne strane druma malu i zaputenu crkvu. Drevna graevina, i za
starinu suvie stara, stoji pored puta kao prestarela, sasuena i osamljena kornjaa. Vre-me je poskidalo sa nje
sve to se skinuti da, i svelo je na osnovne linije njenog plana.
Kamenite stepenice plemenitih linija, izlizane i istanjene toliko da poneki basamak lii na otricu maa iz
arheolokih nalazita. Kie su ih isprale, i nemilosrdno sunce, koje u ovim krajevima ne ume da zae, isisalo,
iupljikalo, istopilo kao eerleme. Kao suv list na drvetu, pre nego to otpadne, u jesen, i ove stepenice su
primile zauvek boju sunca.
Nemoguno je proi pored takvog stepenita i ne zaustaviti se i ne esti na njega, jer neodoljivo privlai vesto i
smiljeno rezan kamen, koji je tako du-govean i tako blizu nestanku.
Crkva je naputena. Pomrli su odavno i njen graditelj i njen ktitor i njeni svetenici, i to pomrli onom
poslednjom, pravom smru u seanju po-
89tomstva. Jedino se po reljefu iznad crkvenih vrata jo moe poznati ime svetitelja kome je crkva po-sveana.
To je Arhanel Gavrilo, svetac u oklopu, sa maem u desnoj a terazijama u levoj ruci. Ali vre-me je i njega
zbrisalo. Pod udarcima vetra i kie i monotonom smenom dana i noi, kamen je stresao sa sebe muki lik
Arhanela, ali nije ceo reljef; nije jo. Ostali su ma i terazije, bez ruku koje su ih drale, i tako tanki da se jedva
nasluuju. Tako stoje ta dva orua kao nejasni simboli suda i kazne. Uzaludni simboli kad nema ko da sudi ni
koga da kanjava. Jo moda jedan ljudski vek, ili manje, pa e nestati i ti poslednji tragovi reljefa, i velika ploa
iznad vrata ostvarie ono emu je sva njena ponutrica stoleima teila: da bude opet ono to je pre toga bila,
kamen meu kamenjem.
Pored samih crkvenih vrata stoji jedan isto tako prestareo sarkofag. Izgleda da se vreme resilo da od njega
napravi prainu. Teak i dug posao, ali nije neostvarljiv. Sve to je nekad bilo urezano i uklesano na sarkofagu,
izgubilo je oblik i znaenje. Neka drveta, stilizovani cvetovi, ljudski i ivotinjski likovi i naprsla slova ve
potpuno neitkog natpisa, sve se to povezalo, ispreturalo i pomealo u neki nov i nerazumljiv dekor od slova,
likova i ornamenata, kao to se ljudski glasovi potiru i gube kad mnoina ljudi vie i govori u isti mah. Tako stari
sarkofag, kao izludeo, govori sve odjednom, a uspe-va samo da kae svoju nemo da se izrazi.
90
Sedei na poslednjoj stepenici, koja e ubrzo izgubiti pravo da nosi to ime, naslonjen na prazan sarkofag, koji je
izneverio i zaboravio svoju poruku, mislim o sudbini ljudskih rukotvorina i likova.
Roen sa duom ikonoborca u sebi, oseajui oduvek likove kao neto to je protivno smislu i duhu naeg ivota,
dakle greno i nedoputeno, ja ih u isto vreme volim duboko i neizleivo. Ta ljubav za vajan ili slikan lik ivi u
meni uporedo sa uroenom sklonou ikonoborca. I kao veito nemirne terazije, u meni pretee as prva, as
druga od ove dve sklonosti. Prema tome i svet mi se ukazuje pod dva razna i protivna vida.
U ovom asu i na ovom mestu preovlauje u meni poklonik likova, moda upravo zato to oima gledam i pod
prstima oseam njihovu Iomnost i prolaznost. Oni zaokupljaju i odvode sa sobom svu moju panju. I sve to na
tom putu sretam, utvruje me u mojoj misli o preimustvu likovnog izraza, i sve govori u slavu i odbranu neme
boje i utljivog lika.
Strah me da u arama na kamenu ne otkrijem re, kao zmiju, da reljef ne progovori drukije nego likovima. Jer,
boja nas naputa, kontura izneverava, da, ali re lae.
U jednom munjevitom skraenju vidim istoriju ljudske tenje za izrazom. Vidim, nevino mirno carstvo prvih
likova, kad je za svaki lik bila potrebna naroita volja i nov napor, kad je svaki od ostvare-
91nih likova kazivao samo ono to jeste i to eli da bude, neokaljan i nevezan bezbrojnim i varljivim
asocijacijama koje su docnije, istina, obogatile ljudsko oseanje i miljenje, ali su ih zato odveli na muna i
bezizlazna bespua. I vidim odmah i poetno lukavstvo ovekovo lukavstvo ija e on sam biti prva i glavna
rtva njegovu tenju da likove zarobi, potini i uprosti, kao to je polako zarobljavao druge snage i pojave u
prirodi, i da jednim ogranienim i utvrenim brojem likova, kojima je lako vladati i prosto rukovati, izraava sve
ostale pojave i sve svoje misli, elje i potrebe u vezi sa njima. Kratko: da likovi ne pokazuju, kao do tada, samo
ono to su i to oni sami znae, nego da kazuju.
Tu je raskrsnica od koje poinje nae lutanje i muka duha. I ja mislim da u ovim naglim i dubokim reakcijama,
koje se s vremena na vreme javljaju u nama prema pisanoj reci, ivi, u osnovi, duboka ljudska tenja za
izgubljenim rajem slobodnog gledanja i istih bezimenih likova, koje su smisao i celishodnost odavno zarobili i
potinili ih naoj misli i naoj volji i odveli, zajedno sa njima, na ove puteve koji su dui i tei nego to su naa
snaga i nae strpljenje.
Ovo je takav trenutak. Gledajui sa ovih obasjanih stepenica, ini mi se da postoji samo ona re koja je postala
telo, jer su jedino za nju svedo-ili, udrueni, ljudski napor i logika materije, dok
92
mi neovaploena re izgleda samo prazan i varljiv zvuk koji jo nije uspeo da se otme okovima haosa to nas
okruuje.
Na terazijama na kojima se u meni veito bore ikonoborac i ikonobranitelj, pretegla je potpuno strana poklonika
likova. Sa njom se povijam i ja. I pred ovom crkvom u kojoj se vie ne izgovaraju reci slube i pojanja, jer je
iznemogla i klonula pred neprolaznou onoga emu je imala da slui, ja se nevidljivo, u sebi, klanjam likovima.
93GOJA
Prolog prolea panija je sveano proslavila stogodinjicu smrti jednog od svojih najveih slikara, Franciska
Goje. Ono to je bilo naroito dobro i korisno u toj proslavi, to je velika izloba Gojinih slika u madridskoj
galeriji Prado. Tako su, pored stalno izloenih deia, mogli da se vide portreti i skice koji su privatna svojina
pojedinih panskih aristokratskih porodica i koji inae vek vekuju zatvoreni u nepristupnim salonima. Sad su se,
po svrenoj proslavi, sve te udne figure, portreti kneginja i matrona, ili fantastini prizori, vratili, ko nona
privienja u zamkove svoje, u salone iz kojih su ih izneli.
Ali i ono to sada moete da vidite od Gojinih dela u galeriji Prado, dovoljno je da vas ozari jednim sjajem koji
nije prosto zemaljski, ali nije zaista ni nebeski. Goja vas ponese, zaprepasti, ustrai i oduevi. I vi odete, prolazite
svetom i muzejima, ali Goju neete moi nikada da zaboravite.
94
ivot toga udnog oveka i velikog majstora,, umnogom je legenda puna sjaja i mraka. Ona ponekad podsea na
Mikelanela i Betovena, ali se odigrava na niem planu, i nejasnija je, i strasnija. Nema u njoj nieg
prometejskog ni faustovskog. To je martirij bez nadzemaljske utehe. Tragika ulnosti, pre svega. Gordo utanje
ploti koja strada bez nade i iluzije.
Roen je 30. marta 1746. godine u maloj aragon-skoj varoici Fuente de Todos, u porodici koja je bila siromana
i neugledna. Pria se da je neki fratar video maloga Franciska kako se mui da na zidu naslika konture jednog
svinjeta koje se etalo po dvoritu, i zapazivi deakov talenat odveo ga kod saragonskog slikara Hosea Luhana.
Izvesno je da je Goja proveo est godina u Saragosi, kod toga krutog i nedarovitog ali oduevljenog uitelja. Ve
tada se jasno pokazivao originalan i neobuzdan tem-peramenat mladiev. ivot tadanje Saragose sa svojim
jarkim osvetljenjima i dubokim senkama privlaio je mladog Goju mnogo vie nego suve lekcije njegovog
profesora.1 Nesumnjivo da je Goja ve tada, kao mlad slikar i ak, doao u dodir sa svim onim svetom i
polusvetom koji e docnije slikati sa arom i vetinom. Izgleda da ga je njegova preka i slobodna narav dovela
ve tada u sukob sa Inkvizicijom, i da je u svojoj devetnaestoj godini morao da
1 Docnije, kao zreo ovek i priznat umetnik, Goja je rekao da je u ivotu imao tri uitelja; Velaskesa, Rem-
branta i prirodu.
95napusti Saragosu. Otiao je u Madrid, gde je imao kolskih drugova i prijatelja.
O Gojinom ivotu iz tog vremena ne zna se nita odreeno. Legenda ga prikazuje istog kao i u Sara-gosi. Darovit
ak, svaalica, enskar i skitnica; samo sada sve to u veem, prestolnikom stilu. Jedna nezgodna nona afera, u
kojoj je ranjen noem, dovela ga je opet u sukob sa vlastima i prisilila da napusti Madrid i da se vrati u Saragosu.
Bilo mu je dvadeset i pet godina kada je krenuo za Italiju. I taj njegov boravak u Italiji jedan je od nejasnih i
neobjanjivih perioda u njegovom burnom ivotu. Zna se samo da je u svemu, sa prekidima, proveo etiri godine
u Italiji. Pria se da je, ostavi bez novca, uestvovao u borbama s bikovima kao obian profesionalni torero.
Nesumnjivo je da je strasno voleo tu brutalnu i zanosnu pan-sku igru. Pored njegovog autoportreta u kostimu
torera, i mnogih crtea i bakroreza iz tauromahije, postoje i njegova pisma prijateljima na kojima se potpisivao
Francisco de los Toros.
Zna se, dalje, da je u Rimu oteo jednu devojicu iz manastira stvar za koju se u ono vreme na ve-ala ilo i
da je, uhvaen, jedva izneo ivu glavu, blagodarei zauzimanju panskog ambasadora.
Godine 1775. Goja je ponovo u Madridu. U punoj snazi i u najlepim godinama. Nesumnjivo ve zapaen kao
slikar. Mengs, koji je tada bio na pan-skom dvoru vrsta arbitra za lepe vetine, poruuje kod Goje nacrte za
kraljevsku fabriku ilima. Od
96
tada pa za esnaest godina, Goja je radio svoje velike i originalne scene ne uvek savrene tehniki, ali genijalne
po zamisli i snazi izraza. Dekorativni gob-leni koji su po Gojinim kartonima izraeni u kraljevskoj fabrici Sv.
Barbare, neverni su i esto bez delikatnosti u reprodukciji. Osim toga, Goja je ve pri radu morao da rtvuje
mnogo i od boje i od linije, da bi omoguio tehniku izradu ilima. Pa i ako tapices nisu, slikarski govorei, ni
najvee ni najsavrenije delo Gojino, zanimljivi su po tome to je Goja i u te dekoracije uneo svoju bujnu indi-
vidualnost i zagonetnu fantaziju, svoju bezgraninu ljubav za oblike i pokrete panskog ivota koji je dvaput
ivot. U njima je Goja prvi i nenadmani slikar panskog naroda, u irem obimu i smelije od Velaskesa. On slika
drumske mehane, kiridije, ozeble i zavejane, slika ranjenog radnika koji je pao sa skele i koga divnim
pokretima nose njegova dva druga, vaarske slepce, borbe sa bikovima, seoske svadbe, devojaka kola i vesele
igre. Ve u tim slikama javlja se ponekad, jo kao bezazleni oblaak, ono mrano i nerazumljivo to e docnije
ogrnuti elu sliku, i ceo ivot umetnikov. Meutim, do toga je jo daleko. Ovo je svetli, ne svetli, nego vatreni
period ivota.
Goji je tridesetak godina. Radi za Dvor i na putu je da postane slubeni dvorski slikar. Biraju ga u Akademiju
San Fernando. eni se sestrom slikara Bajea, mirnom i otmenom Josefom, Pepom, koja e mu roditi ne manje
nego dvadesetoro dece.
7 I- Andri: Staze, lica, predeli
97U pismima koje je pisao svome drugu iz detinj-stva M. Zapateru, u Saragosu, a koja je Zapater docnije
objavio, vidi se ceo Goja iz toga vremena. Bio je pravo dete svoje zemlje i svoga veka. Gizdav, gurman,
kavaljer, bio je, kako kae jedan edan biograf, ljubitelj enskog pola, i preterivao u tome. Neposredan i
plahovit, sa nesumnjivim znacima genija u svemu to misli, pie i radi. pa-nac, kako ga je bog dao. U stvari,
vie plemenit nego dobar i vie srdaan nego uglaen. Dirljiva je iskrenost toga aragonskog baturro1 koji je
postao uven i bogat u prestolnici. I sama njegova nepismenost ima neke ari, iako je takva i tolika da moe da
natera u oaj sve filologe panije. Goja je u tim pismima onakav kakav je u to vreme iveo u Madridu. Sav
previre i kipti od snage, od otrog; narodskog humora, od naivnog i zdravog egotizma,. od elje za ivotom i
uivanjem. On svome drugu, skromnom palananinu, opisuje opirno svoje maz-ge i svoja nova kola u kojima
juri po Madridu i koja su neobino pozlaena i lakirana, da svet zastaje pa ih gleda. Godine 1786. on klie u
jednom pismu: Najposle sam naimenovan za kraljevskog slikara. Njegovi su prihodi veliki i njegove veze
jake. Troim mnogo, pie on Zapateru, prvo, jer je moj poloaj takav, a drugo, jer mi je to ef; ne mogu
se ja ograniavati kao drugi.
1 Baturo se zove aragonski seljak; otprilike kao to kod nas zovu Uiane Era.
98
Goja je u to vreme ne samo poznat slikar goble-na nego i portretista u modi. Radio je dva portreta kralja Karla
III, a posle njegove smrti portrete Karla IV i njegove porodice. Sve vojvode i vojvotkinje poruuju portrete kod
Goje. On portretie mladog Godoja, kraljiinog ljubavnika i svemonog favorita. Kraljevi su ludi za tvojim
prijateljem, pie on sam Zapateru. Pored svega toga, on je ljubavnik najlepe i najduhovitije ene tadanjeg
Madrida. To nije mala stvar za aragonskog skorojevia. Na jednoj strani on, Don Francisko, sin Engracije Lu-
cientes i Hosea Goje, za koga u sudskom protokolu u Fuente de Todosu stoji zapisano: Umro je bez testamenta,
jer nije imao ta da zaveta. Na drugoj strani mudra i lepa Marija del Pilar Tereza Kaje-tana de Silva Alvarez de
Toledo, trinaesta vojvotkinja od Albe i markiza od Viljafranke!
ta je bila vojvotkinja njemu? Fatalna ena ili dobar aneo? U paniji, gde se mnogo i lepo govori, ali ume i
mudro da se preuti ono to ne eli da se kae, teko je ma ta pozitivno utvrditi. A ono to se aputalo po
salonima, zaboravilo se odavno.. On je radio nekoliko njenih portreta. Ti portreti ne odaju takoe nita. Vitak
stas, crne oi kao reita zagonetka, fini prsti, stav kao u lutke. Samo na jednom portretu lepotica dri hartiju na
kojoj pie na jednoj strani Duquesa d'Alba, a na drugoj jedna jedina gorda i usamljena re, Goya. Ona mu je,
izgleda, svojim telom bila model za njegove dve Mahe
99(Maha obuena i Maha naga1). Retko je gde slikarstvo dalo toliko ulne drai i animalnog mira i zadovoljstva
samim sobom kao u ove dve slike ene sa savrenim telom i mineralnim pogledom, a bez duha i potrebe za
duhom.
Da li mu je vojvotkinja svojim duhom bila, kao to kau, drug i prijatelj, muza i zatitnica? Sve je preputeno
nagaanjima. Gojini biografi su ih, ve prema zahtevima i ukusu vremena u kome su radili, pribliavali jedno
drugom ili odmicali, i me-njali im uloge proizvoljno.
Svakako, tih godina Goja je na vrhuncu svojih spoljnih uspeha. Tu poinje nizbrdica, ako se nizbrdicom moe
nazvati ta druga, mrana, polovina Gojina ivota i rada, koja nam je dala dela nejednaka i bizarna, ali dela od
velikog znaaja, bez kojih Goja ne bi bio ono to jeste i ne bi zauzimao svoje izdvojeno i visoko mesto meu
slikarima pa-nije i Evrope.
U stvari, prvi znaci su se javili davno. I za te prve znake Gojina pomraenja vezano je ime vojvotkinje od Albe.
Jo godine 1784. Goja pie jedno pismo iz kog se osea bolest i nezadovoljstvo: Izgubio sam svu snagu i radim
vrlo malo. Molim Madonu da mi vrati volju za rad. Godine 1793. on je ve teko bolestan. Vojvotkinja od Albe
vodi ga u San Lukar de Berameda, kod Kadisa, da se tu oporavi. Kakva je bila Gojina bolest? ta joj je bio
uzrok. Nita se
1 Maja (it. maha) na panskom znai koketnu lepoticu iz naroda.
100
u ovom udnom ivotu ne zna pouzdano, pa ni to. Na jednom od fantastinih crtea raenih za vreme bolesti,
Goja ispisuje sitno, olovkom: Komar koji sam sanjao, a da nisam nikako mogao da se probudim i da mu se
otmem; a preko toga je napisano krupnim slovima, mastilom i opet Gojinom rukom: Bolest uma. Enfermedad
de la razon! Je li to bila njegova bolest? Ili su samo asovi to popustili ivci, premoreni radom i uivanjima?
Svakako, od tada se neto zamrailo i prelomilo u tome jakom o-veku. Godine 1795. on mora da podnese
ostavku na svoj poloaj u Akademiji San Fernando. Jer, Goja je tada ve potpuno gluv. Gluvoa, moda jedna od
najstranijih nesrea! Kako je ovaj bujni ovek morao da ali za enskim smehom i ljudskim govorom! Nema
vie za njega reci ni muzike u paniji gde je sve re i muzika ni zvona, ni pesama, ni ala koje svetina
dobacuje na ulici i na placi, ni onog neopisivog uzvika he, toro, he! kojim torero drai bika u areni. Umrlo je
sve to za njega, ogluvelog, rano ostarelog oveka. Ostala je samo sumnja u sve to drugi govore, i unezveren
pogled koji se jo nije prilagodio i navikao da odgoneta pokrete usta.
Kad se, posle dugog bolovanja u San Lukaru, vratio u Madrid, on nastavlja i dalje da radi portrete na Dvoru.
Svemoni Godoj poziva ga na ruak. Goja ogoreno mrmlja, ali ne moe da odbije. I tu se deava scena koja
umnogome podsea na Betovenovu tragediju. im su seli za ruak, Godoj ga pita milostivo: Pa, kako je,
Gojo? Goja, koji ne uje nijed-
101ne reci, odgovara ogoreno i, kao svi gluvi ljudi, suvie glasno: Zar ne znate da se sa mnom sada govori
znacima? Kraljiin prijatelj i prvi ministar panski ostaje zbunjen. Tako sam ga nauio da govori rukama;
morao je da prestane da jede kad je hteo togod da mi kae, pisao je Goja docnije sa nekim gorkim ponosom.
Bolest je Goju prvi put usamila i okrenula ga licem ka tamnom vilajetu ljudskih zala i nesrea, koje je on i pre
umeo da vidi, ali nad kojima se, sre-an i mlad, nije zaustavljao. Godinama je bio pretrpan gospodskim
porudbinama. Sada, u bolesti, on je prvi put ostao sam i slobodan da slika to hoe. U to vreme nastala je
njegova velika zbirka bakropisa Caprichos (Kaprisi). U toj mapi bakro-pisa, kao i u docnijim dvema, Proverbios
i Dispara-tes, meaju se nona privienja do bolesti razdraljivog duha sa drutvenim karikaturama punim ne-
potedne ironije i sarkazma. Meu Gojinim crteima iz toga vremena ima jedan koji prikazuje monstruozan neki
lik, bez lica i imena, i koji nosi karakteristian naslov ta hoe ova avet? Zatim se redaju crtei na kojima se
vide stvorenja, ni ljudi ni ivotinje, u neverovatnim pozama i pod kojima pie prosto: Burleskna vizija u noi,
pa zatim: Druga vizija, iste noi, Trea, u istoj noi. To je prosto dnevnik bolesti. U tim vizijama javljaju
se u avetinjskom osvetljenju sve Gojine idiosinkrazije iz ivota, sve to ga je vrealo, bunilo i ogoravalo. Jer,
taj napraiti Aragonac imao je duu eljnu
102
pravde, svetla i iskrenosti. I slikajui svoju menaeriju ljudskih slabosti, strasti i poroka, on nalazi ne samo liniju
i senku nego, kao to emo videti, i dramatske akcente najdubljeg saaljenja, krvave ironije i uzvienog revolta.
Na sve tri te zbirke mogli bi se danas ispisati kao moto, sa punim pravom i apsolutnom tanou, Bodlerovi
stihovi:
Voila le noir tableau qu'en un reve nocturne Je vis se dirouler sous mon oeil clairvoyant.
Kad je Goja odtampao nekoliko prvih reprodukcija iz tih Kaprisa, nastao je skandal. U pojedinim grotesknim
figurama odjednom je madridsko drutvo poelo da prepoznaje lica iz svoje sredine. U tim nemilosrdnim
karikaturama jedni su raspoznavali Godoja, drugi kraljicu i dame iz otmenog sveta, pa i samu vojvotkinju od
Albe. Svak je tvrdio za drugoga da se nalazi u Kaprisima. Uzalud se Goja branio: Ja nisam slikao nikoga lino,
nego greke i poroke ljudske. Ja sam bolestan, i neka me ostave na miru. Izgleda da se i on sam prepao svojih
udovita i poeo da daje banalna moralizatorska objanjenja. Imao je razloga da se boji i sveten-stva, koje je
svemono, a koje je u njemu, ne posve bez razloga, gledalo liberala i volterijanca. (U svojim crteima Goja
nije tedeo ni Crkvu ni njezine predstavnike, naroito Inkviziciju. Najotrije skice nije smeo ni da reprodukuje.
One se nalaze danas
103u muzeju Prado. To su mali, esto nejasni, crtei sa naslovima punim ironije, prezira ili saaljenja. Pod
jednim prizorom inkvizitorskog muenja pie ogoreno: Ako je krivac ubijte ga brzo!, pod drugom skicom, na
kojoj se vidi optueni kako se svlai pre muenja: Ovaj se svlai zauvek, pod treom pie prosto Ovo se ne
moe gledati.) Da bi presekao tu hajku, Goja pokloni elu seriju Ka-prisa kralju, koji je mudro primi i time
presee u korenu sve kritike i ogovaranja.
Pa i pored bolesti i pored toga to je ve bacio pogled u mrani svet ljudskog jada, Goja jo nije prekinuo sa
svetom u kom je do tada iveo ni sa radom koji mu je doneo toliko slave i priznanja. Jo se otima samoi i
potpunom pomraenju. Godine 1799. on dobiva naziv prvog slikara Nj. V. Kralja. Godine 1800. dovrio je
uvenu veliku zajedniku sliku kraljevske porodice.
Ali sudbina je ovome svome izabraniku spremila jo ceo niz novih udaraca. Usled invazije Napoleo-nove vojske,
nastaje u paniji doba krvavih ratova i velikih poremeaja. Burbonska dinastija ponela se, kao to je poznato,
kukavno i bedno. lanovi kraljevskog doma prsli su na sve strane kao preplaeno jato. Francuzi su bili gospodari
Madrida. Ali narod, panski narod, skoio je s nezapamenim arom na osvajaa. Nastala je era gerilskih ratova.
Aragon, Gojina ua otadbina, zapanjila je svet svojim junatvom, naroito u uasnim borbama oko Saragose.
Narod je Bogorodicu, zatitnicu Saragose, naime-
104
novao pukovnikom i svojim voom protiv bez-bonih jakobinskih osvajaa. Drugoga maja 1808. madridska
svetina je navalila na Napoleonovu konjicu. Sutradan su vrene represalije i masovna stre-Ijanja u masama na
Monkloi.
U tim burnim vremenima, Goja sam poneo se onako kako se najmanje moglo oekivati. On pristaje da slui
novoga gospodara, ozefa Bonapartu. Prima se da bude lan komisije koja je imala dunost da odabere pedeset
slika koje e iz madridske kraljevske galerije biti prenesene u pariki Luvr. Goja postaje ono to se pogrdno
zvalo afrancesado.
Mnogo se komentarisalo ovo Gojino dranje prema osvajau, ali niko nije mogao da mu pravo sudi ni da ga
osudi, jer niko ne moe sagledati ta je bilo i ta se deavalo u toj dui oko koje se sve vie hvatao mrak i pusto.
Svojim delom on e sam najbolje, moda, objasniti sve. Jer, plod tih krvavih godina, to je Gojin ciklus bakropisa
Ratne nesree (Los desastres de la Guerra), o kojima emo govoriti docnije, kao i njegova velika platna 2. maj i
Streljanje na Monkloi.
Kad su Francuzi napustili paniju, stara dinastija se opet vratila na panski presto. Ferdinand VII, krvavi kralj
kojeg su podjednako prezirali njegovi saveznici kao to su ga mrzeli njegovi protivnici, rekao je Goji teke reci:
da je svojim dranjem prema Francuzima zasluio ne progonstvo, nego na konopac, ali da mu zbog njegova
genija prata. I
105
iGoja je, zaista, i dalje ostao dvorski slikar i portre-tisao kralja i njegovu okolinu, u minijaturi i u prirodnoj
veliini.
Ali to ve odavno nije bio onaj nekadanji Goja. Rat mu je pokazao svoje strahote i zverstva, a Dvor, drutvo i
politika svoje ponore od neverstva, lai i slabosti. To je dovrilo u njemu pustoenje koje je bolest zapoela.
Davno je mrtva vojvotkinja od Albe; umrla mu je i ena, dobra Pepa; od mnoge de-ce iv mu je jedan jedini sin,
i on nije sa ocem. Goja u to vreme ivi sam, na periferiji Madrida, u jednoj vili, koju je narod prozvao vila
gluvoga starca (finca del sordo), i slika. Slika portrete za dvor po porudbi, ali po zidovima svoje vile, u koju ne
ulazi niko, slika, za sebe, povorke mranih udovita i nakaza, on, nekadanji slikar divnih maha i mano-lax. Ni
danas ne moe niko da nae znaenje i smisao tih jezivih fresaka; po njima se moe samo nasluivati kako je
bilo u unutranjosti umetnika koji je raskinuo sa bogom, sa svetom i sa samim sobom.
Nije nimalo lep ni veseo ovaj starac u osamljenoj vili. Gluv je potpuno ve odavno. Poinje i vid da ga izdaje.
Njegovo lice, oduvek grubo i nepravilno, sa prastim nosem, ulnim usnama i obeenjakim oima, lice
punokrvnog aragonskog oveka iz naroda, izgubilo je i tu jedinu dra, dra snage i mladosti.
1 Manolo ili manola oznaava u panskom veselog i le-pog mladia ili devojku iz naroda.
106
Pre vie od dvadeset godina on je napisao Zapateru: Ostareo sam; lice mi puno bora. Ne bi me poznao da me
vidi; moda samo po prastom nosu i dubokim oima. Lako je zamisliti ta su uinili bolest, rad, godine i
razoaranje od Goje.
Takav i u takvim prilikama, on je radio svoje Ratne nesree i sve one fantastine slike i crtee koji se danas
uvaju u galeriji Prado. Goja je na rat gledao kao na jedno od mnogih i neminovnih zala kojima je
oveanstvo podlono. Sa visine svoga bola, on gotovo i ne razlikuje pance od Francuza. U tim crteima vidi
se, u savrenoj objektivnosti, samo jedno: izbezumljenost ljudi koji se uzajamno unitavaju, i uas toga
unitavanja. Naslovi pojedinih crtea, kad se povezu, predstavljaju neku vrstu filozofskog i sentimentalnog
dnevnika; oni su saeti a reiti, i svojom ironijom esto prikrivaju umetni-kovo nemono ogorenje ili uzaludno
saaljenje. Tako na jednom crteu koji prikazuje samo gomilu mrtvaca, pie: Pokopati i utati.
Porque? (Zato?) ispisuje Goja pod jedan prizor gde tri podivljala vojnika veaju jednog zarobljenika. Gluvi,
bolesni, usamljeni starac imao je vremena da razmilja o pitanju koje je sam sebi postavio. I, kao da nastavlja taj
svoj muni unutranji dijalog, u kom jedno pitanje zagluuje drugo, on malo docnije, pod jednu jo grozniju
scenu ratnih zverstava, ispisuje reci: No se puede saber porque {Ne moe se znati zato).
107Tu smo, dakle. Na dnu ambisa. Ne moe se znati zato postoji zlo na svetu, jer sve to postoji nema smisla ni
razloga. Na drugom mestu, Goja je na jedan jezivo naivan nain dao poslednju re i punu meru svoga nihilizma,
negirajui i postojanje drugog sveta poto je porekao smisao ovoga: na tome crteu vidi se malko odignuta
grobna ploa a ispod nje jedan skelet pomalja ruku i pokazuje hartiju sa natpisom: Nita. Dakle, ni tamo nema
nita. To je poruka pokojnika, i to je dno Gojina oaja.
Ali u gluvom starcu je neunitiva snaga njegove rase. On i dalje ivi i radi. Godine 1824. s kraljevom dozvolom
naputa paniju. Od tada ivi u Francuskoj, u Bordou, s malim prekidima, do smrti. Zato je napustio paniju?
Da li je zaista bio toliko afrancesado i volterijanac? Meutim, nekako u tim godinama izradio je svoju veliku
sliku Priee sv. Hosea od Kalasanca, punu svetakog zanosa i nezemaljske slave.
Te kontradikcije su logika ovoga duha.
Preavi osamdesetu godinu, napola lep, on je slikao po ceo dan. I to je, pod stare dane, poeo da radi
minijature. Pokazivao je mnogo oinske neno-sti za jedinog sina koji mu je ostao i za jednu de-vojicu, dalju
roaku, koja je imala dara za slikarstvo i koju je uzeo pod svoje.
Umro je u osamdeset drugoj godini, u Bordou.
108
RAZGOVOR SA GOJOM
Toplo i mirno popodne sputalo je prve senke na drum. Delilo me dvadesetak kilometara od Bordoa. Prolazei
kroz Croix des Huins ugledao sam desno od druma velike stubove stanice za beinu telegrafiju. Kule od
metalne pauine, fine kao ipka i tvrde kao gradovi.
Vozei dalje, mislio sam neprestano na slinost izmeu vitih i prestarelih katedrala i ovih elinih tornjeva
beine telegrafije. I oni imaju svoje stalne slubenike koji ih opsluuju kao svetenici hramove. I u njima gore,
nou, elom duinom (zbog aviona koji lete u magli), crvene ili zelene lampe koje lie na svece i kandila u
crkvama. Naravno da je kod onih telegrafskih kula sve na racionalnoj osnovi i sve slui jasno odreenoj
praktinoj svrsi, dok su crkveni tornjevi danas samo luksuz i simbol. Ali, zar i oni nisu nekad postali iz potrebe i
bili graeni na racionalnoj osnovi? Samo se ta racionalna osnova pomakla, a svrha nestala, zaboravljena.
109Ta analogija me stalno pratila i od nje se u mojim mislima neobino jasno i ubedljivo vezivalo ono to mi
nazivamo blizu sa onim to zovemo daleko, moguno sa nemogunim. Nosei u oima sliku tih modernih
crkava, u kojima se svakoga trenutka deava udo, inilo mi se da i moja misao i moja uobrazilja lake i bre
prelaze i oivljavaju prola vremena i pomrle ljude.
Velike i jo nesavrene katedrale naega vremena koje sam posle podne gledao u Croix des Huins bile su
predmet toga razmiljanja jo pred vee, kad sam lutajui po velikoj vinar skoj varoi seo umoran pred jednu
kafanu u predgrau. Takva predgraa postoje u svim gradovima sveta. Tu je kanalizacija jo rudimentarna, asfalt
redak, a ulice nose imena lokalnih pesnika ili lekara filantropa, poznatih samo u ataru te optine. U tim
kvartovima koji nastaju, gde jo nita nije utvreno ni stalno, gde nita ne zaustavlja i ne buni misao, tu je za
stranca najlepe mesto za odmor i razmiljanje.
Nedaleko od kafane, na jednoj utrini, pored grae odbaene sa poslednjih graevina, podiu cirkusku atru. uju
se udarci ekia, radnika vika i, s vremena na vreme, promuklo tektanje hijene ili neke druge ivotinje iza
reetaka menaerije.
Ove male kafanice po predgraima, u kojima nema nekog naroitog pokustva ni uresa, jednake su manje-vie
svuda i ne menjaju se sa vremenom i modom. Stolovi, klupe, flae sa irokim grliem i ae od grubog mutnog
stakla, gazda sa zasukanim
110
rukovima i modrom keceljom, sve je to oduvek i svuda tako, i sve su to gledali mnogi i mnogi narataji gostiju.
Na tom dekoru mogu se uvek izazvati ljudi i nonje i obiaji iz raznih vremena, a da nimalo ne odudaraju od
njega, i bez anahronizma koji bi kvarili iluziju i inili scenu neverovatnom.
Da, gospodine rekao je neko pored mene, potvrujui moje misli kao da sam ih glasno kazao.
To je izgovorio dubokim hrapavim glasom stari gospodin u tamnozelenoj kabanici neobinog kroja. Na glavi je
imao crni eir ispod kojeg se nazirala posve seda i retka kosa i sijale premorene ali ive oi. Prema meni je
sedeo Don Francisko Goya y Lucientes, bivi prvi ivopisac panskog dvora, a od 1819. godine stanovnik ove
varoi.
Da, gospodine ...
/ mi smo nastavili razgovor, koji je u stvari bio Gojin monolog o sebi, o umetnosti, o optim stvarima ljudske
sudbine.
Ako vam se ovaj monolog i uini na prvi pogled izlomljen i nepovezan, znajte da se dri unutarnjom vezom
kojom ga vezuje Gojin ivot i njegovo slikarsko delo.
Da, gospodine, proste i uboge sredine su pozornice za uda i velike stvari. Hramovi i palate u svoj svojoj
veliini i lepoti, u stvari su samo dogo-revanje i docvetavanje onoga to je niklo ili pla-nulo u prostoti i sirotinji.
U prostoti je klica budunosti, a u lepoti i sjaju neprevarljiv znak opadanja i smrti. Ali, ljudima su podjednako
potrebni i sjaj
111i jednostavnost. To su dva lica ivota. Nemoguno je sagledati ih oba u isti mah, nego se uvek gledajui
jedno mora izgubiti drugo iz vida. I kome je bilo dana da vidi oboje, teko mu je, gledajui jedno, zaboraviti
drugo.
Ja, lino, bio sam srcem uvek na strani jednostavnosti, na strani slobodnog, dubokog ivota oskudnog sjajem i
oblicima. Ma ta govorili ljudi i ma ta da sam mislio i govorio i ja sam jedno vreme, u bujnosti mlaih godina,
to je tako. Takav sam ja, i takav je Aragon iz kojeg sam ponikao.
Dok on govori, meni pogled pade na sto na kome je leala, kao neto odvojeno i ivo za sebe, njegova desna
ruka. Strana ruka, kao neki arobni koren--amajlija, vornovita, siva, snana a suva kao pustinjska humka. Ta
ruka ivi, ali nevidljivim ivotom kamena. U njoj nema krvi ni soka, nego je to neka druga materija ije su nam
osobine nepoznate. To nije ruka za rukovanje ni za milovanje, ni za uzimanje ni za davanje. Gledajui je, ovek
se sa strahom pita zar to moe postati od ljudske ruke? Zadugo nisam mogao da otrgnem pogled sa te ruke koja
je za vreme celog razgovora stajala nepomino na stolu, kao neki vidljiv dokaz za istinitost onoga to je starac
govorio svojim mutnim glasom iz grudi, to se samo na mahove peo u grlo, kao plamen koji se ne da priguiti ni
sakriti.
I tako je govorio sve dalje, o umetnosti, o ljudima, o sebi, prelazei s predmeta na predmet lako i prosto, posle
kraeg utanja koje nisam prekidao
112
drukije sem nemim pitanjem oiju, strepei neprestano da starac ne iili i nestane naglo i udljivo, kao to
nestaju privienja.
Vidite, umetnik to je sumnjivo lice, maskiran ovek u sumraku, putnik sa lanim pasoem. Lice pod
maskom je divno, njegov rang je mnogo vii nego to u pasou pie, ali ta to mari? Ljudi ne vole tu neizvesnost
ni tu zakukuljenost, i zato ga zovu sumnjivim i dvolinim. A sumnja, kad se jednom rodi, ne poznaje granica.
Sve i kad bi umetnik mogao nekako da objavi svetu svoju pravu linost i svoje pozvanje, ko bi mu verovao da je
to njegova poslednja re? I kad bi pokazao svoj pravi paso, ko bi verovao da nema u depu sakriven neki trei?
I kad bi skinuo masku, u elji da se iskreno nasmeje i pravo pogleda, bilo bi jo i tada ljudi koji bi ga molili da
bude potpuno iskren i poverljiv, i da zbaci i tu poslednju masku koja toliko lii na ljudsko lice. Umetnikova
sudbina je da u ivotu pada iz jedne neiskrenosti u drugu i da vezuje protivrenost za protivrenost. I oni mirni i
sreni kod kojih se to najmanje vidi i osea, i oni se u sebi stalno kolebaju i sastavljaju bez prestanka dva kraja
koja se nikad sastaviti ne daju.
Kad sam iveo u Rimu, jedan moj drug, slikar, naklonjen mistici, rekao mi je jednom prilikom:
Izmeu umetnika i drutva postoji, u malom, isti jaz koji postoji izmeu Boanstva i sveta. Prvi antagonizam
samo je simbol drugog.
g I. Andri: Staze, lica, preeli
113Vidite, to je bio njegov nain izraavanja. Na vie se naina moe kazati istina, ali istina je jedna i drevna.
Ovako je Paolo, sluei se jednom fikcijom, kazivao nau zajedniku misao.
Ponekad i ja sam sebe pitam: kakav je ovo poziv? (A poziv jeste, jer kako bi inae mogao ispuniti ceo ivot
jednog oveka i doneti mu tolika zadovoljstva i tolika stradanja?) Kakva je ovo neodoljiva i nezajaljiva tenja
da se iz mraka nepostojanja ili iz tamnice koju predstavlja ova povezanost svega sa svime u ivotu, da se iz toga
nitavila ili iz tih okova otima komadi po komadi ivota i sna ljudskog i da se uobliuje i utvruje zauvek,
krtom kredom na prolaznoj hartiji?
ta je nekoliko hiljada naih ruku, oiju i mozgova prema beskrajnom carstvu od kojeg u jednom stalnom,
instinktivnom naporu odbijamo sitnu par-ad? Pa ipak, taj napor koji veini ljudi, i s pravom, izgleda bezuman i
sujetan, ima neeg od velikog nagonskog uporstva kojim mravi podiu mravinjak na prometnom mestu, gde je
unapred osuen da bude razrovan ili pregaen.
Po prokletoj muci i neuporedivoj drai ovoga posla, mi oseamo jasno da od nekog neto otimamo, uzimajui od
jednog tamnog sveta za drugi neki koji nam je nepoznat, prenosei iz niega u neto to ne znamo ta je. Zato je
umetnik izvan zakona, odmetnik u viem smislu reci, osuen da nat-oveanskim i bezizglednim naporima
dopunjuje
114
neki vii, nevidljivi red, remetei ovaj nii, vidljivi, u kom bi trebalo da ivi celinom svoga bia.
Mi stvaramo oblike, kao neka druga priroda, zaustavljamo mladost, zadravamo pogled koji se u prirodi ve
nekoliko minuta docnije menja ili gasi, hvatamo i izdvajamo munjevite pokrete koje nikad niko ne bi video i
ostavljamo ih, sa svim njihovim tajanstvenim znaenjem, oima buduih narataja. I ne samo to. Mi svaki taj
pokret i svaki pogled pojaavamo jedva primetno za jednu liniju ili jednu nijansu u boji. To nije ni preterano ni
lano i ne menja, u osnovi, prikazani fenomen, nego ivi uz njega kao neki neprimetan ali stalan peat i dokaz da
je ovaj predmet po drugi put stvoren za jedan trajniji i znaajniji ivot, i da se to udo desilo u nama, lino. Po
tom viku koji nosi svako umetniko delo kao neki trag tajanstvene saradnje izmeu prirode i umetnika, vidi se
demonsko poreklo umetnosti. Postoji legenda da e Antihrist, kada se bude pojavio na zemlji, stvarati sve to je i
Bog stvorio, samo sa veom vetinom i sa vie savrenstva. Njegove pele nee imati aoke i njegovo cvee
nee tako brzo venuti kao to vene ovo u naoj prirodi. Time e on namamiti lakome i lako verne. Moda je
umetnik pretea Antihrista. Moda se hiljade i hiljade nas igramo Antihrista, kao to se deca, usred mira,
igraju rata.
Ako je Bog stvorio i uvrstio oblike, umetnik je onaj koji ih stvara za svoj raun i utvruje ponovo; falsifikator,
ali nezainteresovan falsifikator poinstinktu, i zato opasan. Umetnik je tako tvorac novih, slinih ali ne jednakih
pojava i varljivih sve-tova po kojima ljudsko oko moe da se seta sa uivanjem i ponosom, ali kroz koje se, pri
bliem dodiru, propada odmah u ambis nitavila.
To je bila velika teorija moga druga Paola, Ita-lijana sa slavenskom krvi u ilama. Treba biti sklon matanju i
mistici kao to je on bio, pa sve to sroiti ovako. Za mene je bilo zanimljivo da moe neko tako da stvara i
rastvara svetove iznad i ispod plana na kome ivi. Sasvim drugojae sadelan i sklopljen, ja nisam nikad mogao
ui u njegov nain oseanja i izraavanja. Jer ja sam i tada ose-ao, kao to danas znam, da je sve to postoji jed-
na jedina stvarnost, a da nas samo nai instinkti i nejednake reakcije naih ula zavode da u mnogostrukosti
pojava kojima se ta jedina stvarnost objavljuje vidimo izdvojene i zasebne svetove, razline po osobinama i po
sutini. A nita ne postoji od svega toga. Postoji samo jedna stvarnost sa veitom plimom i osekom nama samo
delimino poznatih a uvek nesumnjivo istih zakona.
Kad bih hteo da padam u greku i da zamenju-jem proizvoljno uzroke sa posledicama, ja bih mogao za Paolovu
tezu o antihristovskom pozvanju umetnika-tvorca nai novih i znaajnih dokaza. Samo to ja iz tih injenica ne
povlaim zakljuke sline njegovima. Ja ne stvaram uopte nikakve zakljuke. Ali vidim injenice. Paolo je
govorio: umetnik je proklet, jer je, kao to vidite, takav i takav.
116
Ja se ograniavam da kaem: umetnik je takav i takav. I tu se slaem u svemu sa njim.
U mojoj kui je ivela, pored svoje majke, mala Rosarito. (Kod toga imena, starac obori svoj otri
pogled i oko njegovih sklopljenih trepavica obie neto kao magla.) Jednoga dana, kad joj je bilo pet godina,
sluao sam razgovor izmeu nje i jednog deaka koji je bio tek poao u kolu i hvalio se pred devojicom svojim
znanjem.
A zna li ti ko je stvorio ljude? pitao je deak.
Ljude? Znam. ika Francisko odgovorila je devojcica i pokazivala na portrete razmetene po mom
ateljeu.
Dcak koji je eleo da se hvali, kao da je odjednom zaboravio svoj katihizis, zamuckivao je.
Bog ... Bog je stvorio.
Ali pogled nije skidao sa slika oko sebe, a devoj-ica je, pokazujui mu jedan po jedan ljudski lik, pobedonosno
izgovarala kod svakoga.
ika Francisko . .. ika Francisko.
Iz cirkusa, koji se podizao na ledini pored kafa-ne, javie se trube i doboi. Stari gospodin zastade u govoru.
Sluao je jedno vreme ne pokazujui ni zlovolju ni nestrpljenje. Instrumenti su izostajali. Ostala je samo jedna
tanka truba. Uz njenu svirku, starac je govorio tiho i razgovetno.
Za mene je cirkus najpristojnija forma pozo-rita. On je najmanja beda u toj velikoj bedi. U
117svakom javnom nastupanju ima neeg kao nedoputenog i stidnog. Dok sam bio mlai, deavalo mi se dosta
puta ovo: snivam da igram na nekoj pozornici, pred nevidljivom ali strogom i mnogobrojnom publikom, i sve se
sa uasom pitam kako sam nepozvan i nespreman doao na scenu. A treba da igram neku ulogu koju pre toga
nisam ni proitao i iz koje ne znam ni reci.
Nemoguno je kazati kakvo je muenje takav san. A snivao sam ga dosta esto.
U ivotu sam dolazio u dodir i sa pozoritem i sa glumcima. I svaki put sam se mogao uveriti da je pozorite
najjaloviji od svih naih napora. U dodiru sa scenom i glumcima mene ispuni takvo ose-anje bede i uzaludnosti
da se pitam: da li ova nitavnost pozorita nije samo slika onoga to eka sve vetine, pre ili posle, na njihovom
putu? Kad vidim sat meda, nainjen od kartona i naslikan ovla, koji slui u nekoj operi kao dar gortaka
umskom boanstvu, ja jo sutradan niti imam volje da jedem ni da slikam. Po dvadeset i etiri sata me progoni
slika toga mrtvog, gore nego mrtvog: neroenog predmeta, koji je podjednako daleko od varke kao i od
stvarnosti. I ako treba da naem neki simbol za pozorinu umetnost, ja bih uzeo taj sat meda od kartona. Bedno
pare rekvizita koje je pokualo po stotinu puta da u oima ljudi postane med i po sto puta se ponovo vratilo u
sanduk za rekvizite, uprljano, neuspelo, izlino.
118
I u najboljim pozoritima sve je prano i neisto. Glumaki poziv je najtei i najbedniji od svih poziva. Zato je
njima potrebno da se u ivotu toliko provode, bane, jedu i piju, kao neki stalni osuenici na smrt, stalno na
belom hlebu.
Poznavao sam dobro jednu glumicu ...
(Tu stari gospodin neto provaka, kao da samo za sebe izgovara njeno ime, trepavke mu se sasta-vie i oko
oiju mu zaigra opet neka maglica.)
To je bila divna ena, srana, i velikog duha u svemu osim u stvarima koje su se ticale pozorita. Zbog nje sam
iao u teatar, iako je za mene bilo pravo muenje gledati je na sceni. Jednog dana, se-dei u prvom redu, video
sam kako joj je za vre-me igre dugi skut bele haljine zapeo za neki nevidljiv ekser u podu. Osetila je da se
zaplela, ali je recitovala dalje, samo je trzala oajniki nogom, nastojei da se oslobodi. Ti jadni pokreti
uhvaene nemone ivotinje koja izgovara visokoparne stihove dok je obliva mrtvaki znoj i u oima joj sja
luaki strah od kiksera i skandala, pokazali su mi u munjevitom osvetljenju svu sujetu ove umetnosti. to je
jo gore, sve je to dugo vremena kvarilo veliko zadovoljstvo koje mi je davalo druenje sa ovom divnom i
nezaboravnom enom.
Meni su govorili esto, govorili i pisali, da imam preteranu i nezdravu sklonost ka mranim predmetima,
silovitim ili dvosmislenim prizorima. I to
119su ponavljali u govoru i pismu onako hladno i sve sa manje smisla i razmiljanja, kao to ljudi rade veinu
stvari.
Bilo je jedno vreme, u Madridu, pre ratova, kad su ljudi i ene u razgovoru sa mnom kriomice pogledali moje
ruke, kao da hoe da se uvere da li su to te ruke. Govorilo se, znam, da slikam nou uz pomo Neastivog i da
imam poroke kojima se ne zna tano ni ime ni sutina, ali koji su satanskog porekla. Meutim, u to vreme nije u
celoj paniji bilo skromnijeg, plaljivijeg i normalnijeg, da, normalnijeg, oveka od mene.
Nije to zanimljivo da li su ljudi mislili ovako ili onako o meni ili govorili ovo ili ono, nego je to vano kao
primer nerazumevanja umetnosti. A meni je lako objasniti moj stav.
Svi ljudski pokreti proizlaze iz potrebe za napadom ili odbranom. One su im osnovni, u veini sluajeva
zaboravljeni, ali istinski i jedini uzrok i pokreta. A priroda umetnosti je takva da nije moguno naslikati hiljadu
sitnih pokreta koji, svaki za sebe, nisu mrani ni zlokobni. Ali svaki umetnik koji hoe da slika ono to sam ja
slikao prisiljen je da prikae pokret koji je zbir svih tih mnogobrojnih pokreta, a taj zgusnuti pokret nuno i ne-
minovno nosi na sebi peat istinskog porekla, napada i odbrane, besa i straha. I to je u jednom takvom pokretu
vei broj pokreta utkan i zbijen, to je pokret izrazitiji i slika ubedljivija. Eto zato su moji likovi i njihovi stavovi
i pokreti mrki, e~
120
sto strani i jezivi. Zato to, u stvari, drukijih pokreta i nema.
Moe se kazati da ima ljupkih slikara koji su prikazivali samo idiline scene i likove pune lake bez-brinosti.
Ima i toga u ivotu, i sam sam to ponekad slikao, ali za svaki takav stav, osloboen instinkta straha i opreza,
potrebno je nekoliko rnilio-na onih drugih brinih i borbenih pokreta, da bi ga u njegovoj neprirodnoj i
kratkovekoj lepoti i slobodi podravali i branili. Inae, oko lepote su uvek ili mrak ljudske sudbine ili sjaj ljudske
krvi. Ne treba zaboraviti da svaki korak vodi ka grobu. Ve to samo meni je dosta kao opravdanje. A to bar ne
moe niko poricati.
Jednom sam, igrajui se, nacrtao vodenu povrinu u veernjem sjaju i na njoj barku iza koje ostaje lepezasta
brazda na vodi. Sve nejasno, bez pojedinosti, gledano izdaleka. Dao sam jednom prijatelju, vedrom i pametnom
oveku, taj crte i ostavio mu da mu on sam naene ime. Bez okle-vanja, ovek ga je okrstio Poslednja vonja,
iako se to ni po emu nije moglo videti.
Ima jedan naroito teak zadatak kod izrade portreta, jedna velika muka slikareva, a to je: izdvajanje lika iz
svega onoga to ga okruuje i vezuje za ljude i okolinu. To osloboenje jednog lika opet je, to bi rekao onaj moj
Paolo, jedna vrsta antihristovske akcije, jedno protivstvaranje. Ceo put kojim je ila sudbina modela mi preemo
ponovo,
121samo u protivnom pravcu, dok lice na koje smo bacili oko ne izvedemo na istinu na kojoj ga postavimo
samo samcito, kao na gubilitu. I tek tu, mi ga ponovo stvaramo.
U svakoj drugoj umetnosti, ovek je prikazan uvek u vezi sa ostalim ljudima, i to je originalniji i liniji, to je
vie potrebno prikazati njegov odnos prema ostalima, da bi se tako podvukla njegova osobenost. Naprotiv,
naslikani ljudski lik je sam, okovan, izdvojen jednom zauvek, jer portret nema oca ni majke, sestre ni deteta. On
nema kue ni vremena ni nade, esto ni imena. Dok nas gleda ivim oima, on ve predstavlja bivi ivot,
ugaen da bi mogao trajati. To je poslednje, ne poslednje, nego jedino ljudsko bie na svetu, u svom posled-njem
trenutku. Nepomian, ovek vas gleda tuno, zaplaeno, kao bolesnik lekara, i pogledom, jedinim ime moe da
se izrazi, govori: Ti odlazi dalje da ivi i radi i prenosi pogled po drugim likovima, a ja ostajem tu, osuen i
okovan, svedok kome se znaju samo ime, zanimanje i godine starosti, a esto ni toliko, ostajem doveka samo
slika, i to ne slika samoga sebe, nego slika jednog tvog pogleda.
Osamljenost lika na portretu je tolika da slikar ponekad oseti potrebu da uz linost naslika i neki predmet koji je
u vezi s njom, neki simbol koji je tumai i objanjava. Ja sam i sam u nekoliko sluajeva to inio, ali sam brzo
uvideo svu uzaludnost toga postupka. Jer predmeti, instrumenti, oruja ili igrake, menjaju s vremenom ne samo
oblik nego
122
i znaenje, i posle stoje uz onaj usamljeni lik, za-stareli i nerazumljivi; i sami usamljeni, jo vie ga izdvajaju i
udaljuju.
Jedno sam vreme tako ivo oseao tu okovanost, gluvo, veito utanje portreta, da sam padao u iskuenje, i
podlegao mu, da uz portret napiem re--dve, jedno ime ili neke druge znaajne reci koje tu linost karakteriu i
koje bi je posle koliko-to-liko objanjavale i povezale sa gledaocem. Brzo sam morao uvideti koliko je i to
neukusno i uzaludno. Posle mi ni nou nisu davale mira te olako baene reci koje nisam imao moi da
izbriem, jer portret nije bio vie u mojoj vlasti. Nemoan, gledao sam pred sobom kako te reci, kroz stolea,
neizbrisive a liene potpuno nekadanjeg smisla i strane novom izgovoru, izazivaju saalan osmejak gledaoca,
ako uopte neto izazivaju, i ine nesreni lik jo vie dalekim, tuim i samim.
Najposle sam doao do uverenja da svemu tome nema leka ni pomoi. Portretiui oveka, mi ga ubijamo
svakim pogledom pomalo, kao to biolozi ubijaju ivotinjicu koju prepariraju, i kad ga umrtvimo potpuno, on
oivi na naoj slici. Samo to je samoa oveka na portretu vea od samoe kostura u zemlji.
To je vetina portretisanja. I zato poetnici i ravi slikari ne umeju da rade portrete, jer ne umeju da ih izdvoje,
izoluju, prepariraju. Ravi portreti po tome se i poznaju to je linost na njima pritenjena, zapletena i
povezana sa ambijen-
123tom u kom kao da produuje jednim delom da ivi, jer slikar nije smeo ili nije umeo da izvri teki posao
izdvajanja i osloboenja, ubijanja i ovekove-enja linosti.
Meni je uvek malko sumnjivo kad ujem gde se govori: ima hiljadu naina kako se moe slikati. Otkud
hiljadu? I zato hiljadu? Ako ima vie od jednog, onda ima izvesno i vie od hiljade. Onda nema granice. I ta
koristi da ih ima i hiljadu, kad svaki od nas zna i ume samo jedan. Prema tome, postoji za svakog slikara samo
jedan nain. Oni za koje postoji hiljadu naina, ti ne slikaju. Dakle smo kvit.
Ja sam to jo kao mlad ovek objanjavao u tertulijama1 zapenuenim debaterima i besposlenja-cima. Ali ja se ni
danas ne izraavam bogzna kako, a dok sam bio mlad, bio sam potpuno lien dara da se izrazim jasno i ubedljivo
u razgovoru. Uostalom, tu vrstu ljudi i ne moe niko ubediti. A sedam se da sam jo tada govorio ovo: za mene
ima samo jedan nain slikanja. To je nain moje pokojne tetke Anuncijate iz Fuente de Todosa. Kao dete gledao
sam kako ta moja tetka ui svoju ker, malo stariju od mene, da tka. Mala je sedela za vratilom a tetka pored nje.
unak je leteo i vratilo upalo, ali je glasnije od sve lupe vikala moja tetka pri svakoj niti i svakom udarcu.
Tertulia (p.), veernja sedeljka.
124
Zbijaj, zbijaj to bolje! to ga ali? Zbijaj to jae!
Mala se povijala pod tim recima i udarala svom snagom, ali tetki nije tkanje nikad dosta esto ni zbijeno. Po ceo
dan sedi nad devojicom, i u njen beli razdeljak u crnoj kosi vie otro:
Zbijaj! Gue! Ne tka sito!
Celog ivota ja sam slikao pod devizom te priproste i otre ene. (Svi koji neto vrede u svom poslu, otri su.)
Ma koliko da su se alili madridski snobovi i reformatori i podsmehivali receptu tetke iz Fuente de Todosa, ja
znam da sam svaki put kad sam pustio mati na volju i kad nisam sabio i saeo svoj predmet, dao ravu sliku. To
ne znai da su sve one druge uspele, nego da sam ja uinio sve to sam mogao i umeo da uspeju.
Istina, govorili su mi da sam zaobilazio tekoe i olako uticao na gledaoce podvlaei jedno mesto do karikature.
Prvo nije tano, a drugo je samo delimino. Ja nisam zaobilazio tekoe, nego sam ih sve poteno reavao, ali
jednom reene, utkao i sabio u ono podvueno mesto. Jer, znajte, na svakoj slici uvek je samo jedno mesto
koje doarava iluziju stvarnosti, gledaoeve stvarnosti. Ono je jedino vano i odluujue, kao potpis na menici.
To mesto mogu biti oi ili ruka, ili prosto metalno dugme osvetljeno na osobit nain.
Ja se uvek zaprepastim i saalim nad samim sobom kad pomislim sa kako malo znanja, sa kako
125mnogo predrasuda i opasnih prohteva sam nekad uao u ivot. U ono vreme misliti o osnovnim stvarima
ivota, znailo je neoprostiv porok. Takvo je bilo drutvo. A meni, neukom i svega eljnom slikaru, to je bilo
dobrodolo. Ali docnije, kad sam uo kako to isto drutvo kripi u svojim sastavcima, prolo je ispred mojih
oiju toliko uda i pokora, da bi i ivine, na mom mestu, poelo da razmilja i stvara zakljuke.
Ja sam u tekim trenucima video svu bedu neukih monika, ljudi od dela, kao i nesposobnost, slabost i
zbunjenost sveta od pera i nauke. Video sam principe i sisteme koji su izgledali vri od granita kako se razilaze
kao magla pred ravnodunim ili zluradim oima svetine, a do maloas uistini maglu kako se pred tim istim oima
krutne i izgrauje u neprikosnovene i svete principe, vre od granita. A video sam i smrt i bolest i ratove i
bune. I pred svim tim ja sam se pitao koji je smisao tih promena, koji je plan po kome se sve to deava, i koji je
cilj kome vodi. I ma koliko da sam gledao, sluao i razmiljao, ja nisam naao ni smisla ni plana ni cilja svemu
tome. Ali sam doao do jednog negativnog zakljuka: da naa lina misao u svom naporu ne znai mnogo i da ne
moe nita; i do drugog pozitivnog: da treba oslukivati legende, te tragove kolektivnih ljudskih nastojanja kroz
sto-lea, i iz njih odgonetati, koliko se moe, smisao nae sudbine.
126
Ima nekoliko taaka ljudske aktivnosti oko kojih se kroz sva vremena, sporo i u finim naslagama, stvaraju
legende. Zbunjivan dugo onim to se neposredno deavalo oko mene, ja sam u drugoj polovini svoga ivota
doao do zakljuka: da je uzaludno i pogreno traiti smisao u beznaajnim a prividno tako vanim dogaajima
koji se deavaju oko nas, nego da ga treba traiti u onim naslagama koje stolea stvaraju oko nekoliko glavnijih
legendi oveanstva. Te naslage stalno, iako sve manje verno, ponavljaju oblik onog zrnca istine oko kojeg se
slau, i tako ga prenose kroz stolea. U bajkama je prava istorija oveanstva, iz kojih se da naslutiti, ako i ne
potpuno otkriti, njen smisao. Ima nekoliko osnovnih legendi oveanstva koje pokazuju ili bar osvetljuju put koji
smo prevalili, ako ne i cilj kome idemo. Legenda o prvom grehu, legenda o potopu, legenda o Sinu oveijem,
raspetom za spasenje sveta, legenda o Prometeju i o ukradenoj vatri...
Poslednje reci, gluvi starac je vikao glasno. Sad je odjednom uutao i zagledao se nekud pored mene, kao to
mornari motre puinu. Izgledalo je da u iznenadrtoj tiini oslukuje glas svih bezbrojnih legendi kojima ne zna
imena i ne ume sve da ih nabroji. Tako je utao dugo, dok opet ne spusti pogled na stol preda se. Bilo je kao da
se odnekud vratio. Tada mu oko trepavki zaigra tanka magli-
127ca, sve to ostaje od nekadanjeg osmejka, i on nastavi tiho, najtiim glasom kojim gluv ovek moe da
govori.
U mojoj mladosti o tim se stvarima govorilo apatom, samo sa pouzdanim i bliskim licima, ponajvie u etiri
oka. Danas, u 1828. godini naega veka, ve odavno moe da govori ko hoe i kako god hoe. To, naravno, ne
znai da i dananji ljudi nemaju svoje teme za razgovor u etiri oka i apatom.
Verujte mi da sam video sve i da nisam ne-osetljiv ni budala kad se niemu ne udim i kad me nita ne
uzbuuje, nego da imam pravo na to. Ja sam to pravo iskupio time to sam video sve. A treba videti mnogo da bi
se sagledalo sve. Video sam prirodu, video sam drutvo. Ah, drutvo! Znam mu zakone kristalizacije, toliko
proste da nas zbunjuju i da e nas zbunjivati doveka. ujem mu hod koji je i pored velikog umora i lomljave
samo tapkanje u mestu. Znam sirotinju, strpljivu, mirnu masu. Znam pobunjene, ljude koji idu protiv struje,
zlikovce, prosjake, javne ene. Znam kraljeve i prineve, nae i strane. Znam generale i ministre, panske i
francuske, i to je vie, znam narednika koji mirie na kai i pomadu za brkove. Sve to znam i sve to nije teko
poznati i razumeti. (Ja sam naslikao dosta ljudi, raznoraznih. A ja kad portretiem oveka, ja mu vidim minut
roenja i
128
samrtni as. I tako su ta dva trenutka blizu jedan drugom da ne ostaje, stvarno, izmeu njih mesta ni za ta, ni za
jedan dah ili pokret.) Ali ono pred im se mora zaustaviti i pred im se ostaje u svetom nerazumevanju i nemom
potovanju, to je svet misli. Jer svet misli, to je jedina stvarnost u ovom kovitlanju priica i aveti koje se zovu
stvarni svet. I da nema misli, moje misli koja ostvaruje i podrava lik koji radim, sve bi se survalo u nitavilo iz
kojeg je i izilo, bednije od sasuene, opale boje i platna koje nita ne prikazuje.
Nekako odmah posle tridesete godine, mnogo pre nego to u se razboleti i poeti da gubim sluh, usnio sam
udan san. Jedna topla i prijatna soba, gospodska soba koja odaje ukus kolenovia, sa najboljim pokustvom i
nekoliko dragocenih vaza i porculana. Tapete od bledoute hartije sa finom arom. Kad sam bolje zagledao tu
aru, video sam da je sastavljena od samih slova reci mors ovako ispisane: M ORs. ela ara nije bila drugo do
bezbroj puta ponovljena, sitno i fino ispisana, re: smrt. I te udne tapete nisu davale sobi nimalo neprijatan ni
mraan karakter. Naprotiv, eleo sam da me to due ostave u njoj, prelazio rukom preko tkanina i porculana.
Bio sam miran i zadovoljan, kako se moe biti samo u prostoriji koja odgovara svima naim potrebama.
Prolo je osam, moda i devet godina. Bolovao sam, putovao, radio, i potpuno zaboravio udni san.
9 I. Andri: Staze, lica, predeli
129ivei potpuno sam i naputen, u vili pored Madrida, patio sam mnogo. Ne od zla, kojeg je pun svet, nego od
svojih misli o tome zlu. Svaki dodir sa ljudima bacao me je u neobjanjiv i uasan strah. Svaki dan su se otvarale
preda mnom nove i nesluene mogunosti zla i nesree. Za dvadeset i etiri sata svaka od njih bi mi stegnula
stomak, uznemirila srce, otrovala dan i no, i onda iezla kao izlina i potpuno neosnovana. Na njeno mesto
dolazila je nova. Te strahote je raao svaki dodir, svaki pokuaj dodira sa svetom. A kad bih se usamio, one su
nicale odnekud iz mene samog.
Da bih zavarao strahove za koje sam, to me najgore muilo, znao da su uobraeni, poeo sam da po zidovima
najvee sobe slikam protivstrahove. Prekrio sam bio slikama i crteima sve zidove, tako da nije ostalo prazna
mesta ni koliko za nokat. Ostao je bio samo jedan mali trougao iznad prozora. Trougao je bio nepravilan (poto
je soba bila pregraivana i taj prozor probijen naknadno) i izgledao ovako: r~"~**__ Ja sam bio odavno
zabora
vio nekadanji san od koga su me delile tolike godine i tolike noi ispunjene snovima koji vrljaju dok razum
spava. Pa ipak nisam u taj mali prostor uslikao ni lik neki ni ornament, nego sam kao po dogovoru, kao na
diktat, napisao re mors. I to, po nudi prostora, kako je jedino bilo moguno i kako sam nekad video u snu: M
ORs. I tu je ta re ostala kao amajlija koja me je branila od strahota,
130
sve dok nisam ozdravio i vratio se u mirnu vlast razuma, gde amajlije nisu potrebne.
ivei meu ljudima, ja sam se pitao stalna zato je sve to je misaono i duhovno u naem ivotu tako
nemono, bez odbrane i nepovezano u sebi, tako zazorno drutvu svih vremena i tako strano veini ljudi. I doao
sam do ovog zakljuka. Ovaj svet je carstvo materijalnih zakona i animalnog ivota, bez smisla i cilja, sa smru
kao zavretkom svega. Sve to je duhovno i misaono u njemu, nalo se tu nekim sluajem, kao to se ci-
vilizovani brodolomci sa svojim odelom, spravama i orujem nau na dalekom ostrvu sa posve drugom klimom,
naseljenom zverovima i divljacima. Zato sve nae ideje nose udan i tragian karakter predmeta koji su spaeni
iz brodoloma. One nose na sebi i znake zaboravljenog drugog sveta iz koga smo nekad krenuli, katastrofe koja
nas je ovde, dovela, i stalne, uzaludne tenje da se novom svetu prilagode. Jer, one su u neprestanoj borbi sa tim
novim, njima u sutini protivnim svetom u kom su se obrele, i u isto vreme u stalnom preobraavanju i
prilagoavanju tome svetu. Otud je svaka velika i plemenita misao stranac i patnik. Otud neizbena tuga u
umetnosti i pesimizam u nauci.
Bilo se posve smrailo. Ja to nisam ni primetio. Ali je moj sabesednik, kao svi stari ljudi, bio oset-Ijiv za
promene dana i vremena. I svi glasovi spo-
13 rlja i oko nas kao da su umukli nekako u isto vre-me. A sa tiinom koja je nastupila gasio se i Gojin glas. V
potpunoj tiini, digao se od stola. Ni pomicanje stolice nije proizvelo ni najmanji um. Otiao je jednostavno,
gotovo bez pozdrava, kao to odlaze iz kafane ljudi koji su redovni gosti, rekavi samo, lako i prirodno: do
vienja! eir mu je i inae bio za elo vreme na glavi, a tap u levoj ruci. Malo posle njega iziao sam i ja. A
sutra sam ceo dan mislio sa izvesnim uzdra-nim uzbuenjem na starog gospodina i razgovor koji me uvee
oekuje. im je sunce zalo za prve katarke u pristanitu, ja sam pohitao u udaljeno predgrae. Cirkus je bio
potpuno gotov. Oko njega su se kupili radnici, besposliari i crni vojnici kolonijalnih trupa. Sa itanjem su
gorele karbidske lampe na ulazu, iako je jo bilo vidno. Oko njih su se iskup-Ijale prve leptirie i zadovoljna
deca.
U kafani je bilo mirno, gotovo pusto. Seo sam za isti sto za kojim smo sedeli sino i poruio jedno od onih
junjakih pia koja su toliko uhlaena da izazivaju e, i koja u ustima ne daju ono zadovoljstvo koje svojom
jarkom bojom obeavaju. Kratko, jedno od onih pia na kojima je najlepe njihovo ime. Sedeo sam neko vreme
mirno, ali malo-pomalo moja izvesnost poe da se koleba i da prelazi u nervozno iekivanje. Razoaranje na
koje nisam imao prava poe da me mui. Seao sam se svega to mi je stari gospodin jue govorio i ponavljao u
sebi
132
sve ono o emu sam jo mislio da ga pitam. Tada prvi put pomislih da napiem ono to sam od njega uo.
Mrailo se napolju. Zapalie prvu sijalicu, pored ogledala, nad kasom. Da prekratim ekanje, zatra-ih mastilo i
hartiju. To izaziva prilinu uzbunu i malo objanjavanje izmeu gazde i posluge. Bilo je kao da sam traio neko
egzotino jelo. Kelner je, izgleda, hteo da mi odgovori: to ne drimo. Ali gazda ga posla u svoj stan, u koji su
vodila vrata iz kafane. Otud je iziao snabdeven svim to je trebalo. Dosta krupne hartije koja je kupljena na
rasprodaji neke propale firme. Crna i velika mastionica, kakva se sada ne via nigde. Crno i zaputeno francusko
pero, tanko kao zmijski jezik.
Iziao sam dockan iz kafane, poto sam proveo dva sata u pisanju, ekajui uzaludno sinonjeg sa-besednika.
Gazda je bio veerao i sad je sa svojim gostima igrao karata, na paretu zelenog sukna.
Pred kafanom je bilo pusto, ali se oko cirkusa jednako skupljao grlat narod pod jarkom i neprijatnom svetlou
karbidskih lampi, koja je licima davala bled i sanjiv izraz i oima nezdrav sjaj. Odjednom mi se uini da sam na
kraju gomile, u polutami, ugledao pognutog starca u kaputu zastarelog kroja, sa tapom u ruci i velikim eirom
na glavi. I odmah ga izgubih iz vida. Potrah kroz svetinu. Zagledani u cirkus, ljudi se nisu sklanjali. Uvijajui se
izmeu njih i gurajui ih, pretrao sam ceo prostor, ali od starca nije bilo ni traga. Jedan oma-
133ien ovek u sportskom odelu, pored koga sam zadihan zastao, grdio me je glasno:
ta se gurate? Kakav je to nain? To su d.e-paroka posla.
Morao sam odustati od daljeg traenja onog to se ne moe nai. Vratio sam se umoran u varo. A drugog dana,
rano ujutru, napustio sam Bordo zauvek.
PREDELI
134PREDELI
Voz juri sremskom ravnicom. Nedelja posle podne. Prituljena svetlost novembarskog dana. Jak ve-tar nad
pustim poljima. Gledam kroz prozor vagona kako suva komuka od kukuruzovine plovi vaz-duhom, noena
jakim jugozapadnim vetrom, izvija se i premee, die i sputa, as slina jedrilici, as zalutalom galebu mrkih
krila.
Evo kako i predeli mogu da varaju, kako se varamo gledajui ih:
Vozimo se planinskim krajem istone Bosne. Visoki vrhunci, gole ili umovite ali uvek strme padine, slikovite
klisure uz koje raste priljubljen samac bor, duboki kanjoni nemirnih zelenih i zape-njenih reka. Svuda otre i
iskidane linije seku ili zaklanjaju nebo, a nama se ini da svi ti ispolinski oblici lete, sa hujanjem i upropanj,
pravo na nas. Sve je tu otro i nasrtljivo, sve izgleda izuzetno i znaajno, sve izaziva oseanje romantinog
divljenja nerazluno pomeanog sa neim to lii na strah i namee misao da su za te predele vezani neobini
137dogaaji, neka velika istorijska zbivanja. A u stvari, to je miran i zabaen ni po emu glasit kraj bez imena,
koji istorija nije dotakla ili kroz koji je, moda, nekad prola, hitajui svojim dalekim ciljevima na drugim
mestima, a njega ostavljajui neizmenjena u njegovom bezimenom sivom bitisanju i mehanikom smenjivanju
jednolinih funkcija biljnog i ivotinjskog postanka, rasta i dotrajavanja.
Sasvim je drugaije, sasvim protivno od svega toga kad se vozimo ovako sremskom ili bakom ravnicom. Oi
nam zasenjuju samo bezbrojne i beskrajne brazde; one se, ve prema brzini vonje, ili ire i sklapaju kao
neprestana, udljiva igra raznobojnih lepeza, levo i desno od nas, ili se pretvaraju u razlivene mrkozelene vode
koje strelovito struje ka otroj liniji u dnu vidika, gde ih oekuje nevidljiv i dubok pad. Jedva naziremo krovove
sela utonulih u prevojima i oskudnom poslednjem zelenilu drvea, a jedino to se ponekad uzdie iznad njih, to
je zvonik, ali i on izgubljen u jednolikosti mrke ravnice i sivog neba, neznaajan i po obliku i po svom naporu da
se uzvisi. Tu pogled nema na emu da se zaustavi sve do najdalje crte koja nije vie zemlja i iznad koje se stere
nebo, i ono jednolino i beskrajno, kao da su i to samo neke aurne, zlatne ili sive oranice za nama nepoznate
useve. I ovde se sve kree i leti, ali beei u svim pravcima od nas i sve povijeno i po tlima, kao trava polegua
ili ptica niska leta. Bezoblino i prizemljasto sve to pogleda, i sve podsea na radni dan, na dugo
138
pusto vreme i obian ivot. A u stvari, ova ravnica je poprite velikih istorijskih dogaaja i sudara, od vremena
seobe naroda i rimske odbrane carstva, preko vekovnih turskih pohoda i ratovanja, do partizanskih baza i
velikih bitaka u skoranjem ratu naih naroda protiv faizma. Tu su ravnicu stalno i nemilosrdno, u svim
pravcima, oduvek partale seobe, beanije i velike vojske, tu imena salaa, sela i malih gradova esto oznaavaju
mesta gde su bi-jene velike bitke i sklapani istorijski mirovni ugovori. Ali ovaj predeo ne odaje nita od toga.
Ravnica je takva: krotka i neugledna, raa, uti i pravi se neveta, uvek spremna da bude poprite ljudskog rada
ili ljudskog razaranja.
Tako, eto, i predeli mogu da obmanu za trenutak ula i misao ovekovu, da jedno pokazuju i govore a drugo
budu i znae.
Nedelja posle podne. Voz breke i strie surom sremskom ravnicom. Kad pogledam proz prozor vagona, vidim
kako vetar jednako nosi suvi list kukuruzovine, koji je sada dalek i crn na pozadini sivog neba, kao zadocnela
ptica kojoj ime ne moe pogoditi.
139NA KAMENU, U POITELJU
Poitelj. Na jednoj nozi stoji, jednim se stopalom dri zemlje, i to ne celim. Nije lak ni udoban poloaj. Nije
vesela mogla biti istorija ovog udnog utvrenog naselja iji je sav smisao bio oduvek u tom da je utvreno, a
naselje je samo po nudi i uzgred. Za est vekova biti grad od kamena, u strmoj, krevitoj i tesnoj dolini Neretve,
na tekom i izloenom mestu (zemlji na enaru), nije laka stvar ni zavidna sudbina.
Muni su morali biti i teki katelani, dizdari i kapetani koji su u toku vekova, prvo hrianskih a zatim
osmanlijskih, sedeli u najvioj od ovih kula koje je vreme odavno poseklo i svelo na jednu me-ru, ali koje i
danas, poslednjim ostacima, kazuju svu razliku u nekadanjim, pravim, dimenzijama. Strogi i nepoverljivi su bili
ti ljudi u stalnoj borbi sa tronou materijala i neizbenim slabostima ljudske volje i karaktera; njima je briga za
bezbednost ovog grada, uvara dravne bezbednosti, leala neposredno i elom teinom na grudima. Oni su i no-
140
u oslukivali tok udljive Neretve koja jede zemlju i podriva stenu ispod grada; bdeli, da bi videli da li bdi
straa na bedemu; i strepeli od zavere, mita i varke, od ljudskog lukavstva koje na ovakvim me-stima nikad ne
spava i ne miruje, a esto upropa-uje na spavanju one koji se miru i spavanju potpuno predaju. Samo svojom
budnou je iveo i samo na jedno oko spavao mnogi koji je ovde morao da ivi.
Kakva je morala biti posada ovog grada koji je i pre nego to je postao ruevina morao biti isto ovako neljudski
strm i isposniki suv. Raznolika u raznim epohama po broju i sastavu, snazi i vred-nosti, pripadnosti i imenu,
ona je bila uvek slina po svojoj stalnoj borbi sa amotinjom, oskudnim tajinom, daljinom ili iekivanjem. U
njihovom postojanju moralo je biti uvek, i u najmirnijim vremenima, neeg od prvobitne opasnosti i munog
opreza, koji su stvorili i obeleili ovo mesto kao taku bdenja i straarenja, neeg od gorke dunosti i vojnikog
samopregora, ali i neeg od ponosa i sile, i svesti o dunosti i o veliini svoga poziva vazda budne brane,
sainjene od kamena i ivih ljudi.
Bilo je, i moralo je biti, mnogo amotinje i dosade i askerskog mavanja u oekivanju sukoba i opasnosti koje ne
nastupaju, dok ivot postaje sav jedno jedino jednolino iekivanje bez kraja, a sa zaboravljenom prvobitnom
svrhom. Bilo je enje za pokretom i irinom, uivanjem i promenom, otre
141i bolne kao seivo u ivom mesu. Ali bilo je, i moralo je biti, i radosti, divlje, kratke i vojnike, u svakom
belasanju enske koulje na obanicama sa druge obale, u ilibarski utom mostarskom vinu koje ljuljuka u sebi
neuhvatljiv i stalan zelenkast odsev i koje je, pored slasti i opoja imalo za islamskog ratnika i dra zabranjenog i
grenog uivanja. Bilo je slasti u vou iz prisoja, u toploj pogai i neophodnoj kafi, u jakom ljubukom duvanu,
dobrom i nerazdvojnom drugu dnevnih i nonih asova. (Jo i danas se kao pletivo nevidljivo finih niti provlai
kroz prozore i mazgale, kroz divlju pavit i lie smokve i krljava nara, i neto od snova i svetova sagledanih
u duvanskom dimu.) Bilo je i moralo je biti.
Seo sam i naslonio se na gladak izvaljen kamen, koji je nekad bio neto u zgradi koje vie nema, erivo, prag ili
dovratnik.
Ovo je retko i dragoceno mesto. Ovde se moe zamisliti vreme i odnosi ljudski u njemu. (Vreme zemno i
sudbina ljudska.) Bar tako se za trenutak ini. A ta zamisao, ma kako kratka i nepotpuna, vredi napora da se
potrae ovakva mesta, vredi teke tuge njihova postojanja.
Ovaj kamen je u znoju ljudskog lica vaen, klesan i uziivan u smiljene graevine koje slue ljudima za njihove
raznovrsne potrebe i odgovaraju njihovoj elji za lepotom, elji koja ide mimo i,
142
esto, iznad tih potreba. Sluio je ovaj kamen i troio se, sporo i neprimetno, u toj vernoj slubi, sve dok njegova
namena nije izneverila njega, dok nije nestalo svrhe kojoj je namenjen i ljudi kojima je sluio i on i njegova
svrha. I opet je, kao kamen, ostao tu na mestu, i oiljcima i tragovima na sebi govori i sad o toj slubi, i stajae
dok ga voda i zemlja ne otplave i ne pokopaju. (Jer, obraen kamen niti ume ta da sakrije, niti moe ta da za-
boravi.)
Eto, sa takvog kamena, pod do beline uarenim nebom, u Poitelju, nasluujem vreme dublje i dalje od svih
poznatih mi ljudskih odnosa koje meri-mo vremenom i koji nam slue za nae povrno i vetako merenje
vremena. U magnovanju, koje mi svojom kratkoom oduzima svaku sigurnost suda, ugledao sam, ini mi se, iza
nas i ispred nas, ve-kove koji su ve izvan svake mere i rauna, svake moi seanja, i one koji jo nisu dobili
imena ni obeleeni dogaajima. Kaem ugledao sam, ali kaem tako samo zbog nedostatka reci, jer u stvari
ja nisam video, nego obnevideo u tom trenutku vidovitosti prema kom je svaka munja spora i dugotrajna. Rekao
bih moda naslutio sam, kad re slutiti ne bi bila tako dvosmislena i zamraena, metafizikim prizvukom
koji je prati, dok je ovo o em ja ovde sa kamena u Poitelju govorim, sama suta stvarnost ovog naeg,
ljudskog, jedinog, i iskljuivo ljudskog ivota.
143Nikad nisam mogao bez uzbuenja stajati na ljudskom rukom obraenom i od upotrebe izlizanom kamenu
nekadanjih gradova i zdanja. Od tog oborenog, toplog kamena sa bivih graevina, pod suncem koje je isto, u
mene je uvek ulazila uzbudljiva vizija ivota pomrlih ljudi i narataja, njihovih potreba, strasti, verovanja i
zabluda, sudara, privlaenja i odbijanja, veitog talasanja ljudskog mora na tvrdoj i neprolaznoj zemlji.
Treperenje podnevne ege na ovom kamenju, koje je, pre nego to je postalo ruevina, ivelo pod rukom
nekadanjih ljudi i u slubi njihovoj, na rasli-nju koje to kamenje razmie tihom a silnom snagom, nije za mene
gola i nema igra stihije, nego govor ivota i slika onog to je sada i to e biti u velikoj i promenljivoj i veito
istoj drami ljudskog postojanja.
Smokva u pukotini tvravskog zida.
Na ovom mestu pre dvadesetak godina deca su, posle kupanja u Neretvi, zastala da se odmore, jedui zrele,
meke i slatke smokve. U letnjoj obesti gaali su jedni druge ostacima nagrizenog voa. Sitno pare smokve palo
je tada u pukotinu starinskog zida. Dogodine tu je isklijala smokva. Kao nedonoe, klica je dugo lebdela izmeu
rasta i nestanka. Grumen zemlje u pukotini, retke kie i slaba rosa uinili su svoje i klica se odrala. Izrasla je
smokva bogalj. Oniska, kriva, kao brljan pri-
144
pijena uza zid. I po zakonu koji vai za svaku smokvu i za sve ivo, stala je i da raa sitnim, retkim, speenim
plodom koji nikad ne dozreva. I sad joj pri vrhu vidim nekoliko takvih plodova, i oni, kao svaki plod na svetu,
ekaju poetak medne jeseni. Raa i raae po istim zakonima po kojima raaju bujne i plodne smokve u dobroj
zemlji i na pogodnom mestu. Prolazim pored nje, dirnut, i bele-im njeno postojanje, uvajui se dobro da je
ne oskrnavim olakim poreenjem, tatom metaforom.
Iza strme padine brega, iza one njene otre mrke linije koja se ocrtava visoko na nebu, prosu se, kao pregrt
crnog lakog zrnja, baen iz nevidljive ruke, buljuk avki. Ovde ni ptice, izgleda, ne lete mirnim letom ptiijih
jata. Nemo i meko popadae mrke ptice po kuli, zapuie njene mazgale i okitie, kao pogrebna dekoracija,
crnim rubom male prozore. I upotpunie predeo.
Jo ovde ive ljudi. Malobrojni i navikli na ivot u bivem gradu. A u ovakvim letnjim danima, sve to je zdravo
i za rad sposobno odlazi izvan grada, na poljske radove. Tamo dole, nizvodno, pored Neretve nalaze se njihove
vedre i plodne njive, a ovde su im stare kue, skrivene meu ruevinama. Jo kue nose brojeve. Ali se moe
dogoditi da otvorite nekoliko takvih vrata sa brojem, sve jedna za drugim, i da umesto ivih ljudi i stvarne kue
ugledate u kalj i travu zaraslo dvorite i kostur od nekada-
10 I- Andri: Staze, lica, predeli
145nje kue, sa prozorima iz kojih zjapi praznina. A moe vam se desiti da na zvuk kanata koji se otvara
odjednom ujete iz oronule kue enski glas, slab i staraki.
Ko je to?
Iznenaeni i zbunjeni, ne odgovarate odmah, a
drevni glas zvoni:
Ko jeee?
U tom glasu ivi starina naeg jezika, sa bojama i duinama samoglasnika kakve se vie nigde po savremenim
naseljima ne izgovaraju i ne uju. U njemu je, ini mi se, i drevna senka tvravskog nepoverenja koja je
nadivela svoj povod i kamenitu tvravu i javlja se, u po bela dana, jo i u njenim ruevinama.
Prijatelji! odgovorio sam bez razmiljanja i sa toplinom i eljom za susretom.
Naputajui Poitelj, seo sam jo jednom na vreo oboren kamen, na najvioj taki grada.
Miran je svet kako ga u ovom trenutku vidim. Bezbrojni nezavreni pokreti i nedoeti zamasi i poeci legli su za
tren oka u mrku prugu u kojoj se poklapaju dve skazaljke. Mirno je i nepomino sve oko mene; zgrade, raslinje i
predmeti, osloboeni svoje senke, ne tee nikud i ne kazuju nita. U ne-svesnoj trenutnoj samoobmani, ja taj mir
proteem na sav svet, kao jednu od onih varki koje znae istinu jednog trenutka.
146
Izbledeo je u belo-modrom aru jeziak nebeske vage. Ni znaka ni brojke, ni pisma ni glasa. Ne zove se nikako,
ne oznaava niim i ne belei nigde ono to kazuje ovaj trenutak na kamenju, meu kamenjem, pod zenitskim
suncem. Dan nema imena, vre-me nema mere, svet je izgubio granice. U savrenoj ravnotei miruju tasovi
postojanja i nepostojanja.
Ali, ve idueg trena skazaljke e se pomai iz svog podnevnog poloaja i rastaviti se nevidljivo i nemerljivo
malenim, ali od svake kataklizme jaim pokretom i svet e se ukazati naim oima onakav kakav je, sve e se
zvati po imenu i meriti ustaljenim, ogranienim, nama pristupanim merama nae misli i naeg koraka. Sve e
postati ono to je. Sve ivo i mrtvo oko mene dobie opet svoju sen-ku, bukagije koje sa danom rastu teinom i
obimom. Sve e i postojati samo kao pokret i ukoliko je pokret. Krenuemo sa povorkom. Za nama e ostati
neizreen, neizreciv i mimo svaku meru veliki trenutak bezimene veliine i varljive, divne ravnotee sveta.
Zaboraviemo nauk i poruku kamena u ruevinama, i nita na svetu nee moi da nam ih potpuno oivi u
seanju. Nita. Ni ovi redovi koje beleim na tom kamenu, u podnevni as.
10*
147PANSKA STVARNOST I PRVI KORACI U NJOJ
Quien ha visto la faz del Dios hispano?
A. Machado
Prva zabeleka. Ako hoete da pored i mimo onog to je zajedniko paniji i ostaloj Evropi potraite, u mati,
predeo specifine panske stvarnosti, treba da izvrite jednu smelu projekciju u nerealno. Sa krajnje take onog
to ostala Evropa zove realnost zamislite povuenu, u produenju, pravu liniju. Dokle? Nemoguno je
kazati dokle, jer mi stranci ne moemo da joj dogledamo kraja, a panski duh esto i sam sebe iznenauje i, u
mnogo sluajeva, ne voli re granica. Na toj liniji odigrava se ono to ovde nazivamo panskom stvarnou. U
toj panskoj stvarnosti i najmanja stvar bi se stidela kad bi sluila samo onom cilju kojem ga je praktiki ivot
namenio. Tu sve to postoji nastoji stalno da prevazie sebe, i sve je nadvisilo svoju vulgarnu namenu, za prst, za
podlanicu, ili za lakat, ali sve je klisilo uvis. I tu, iznad linije praktinog ivota a ipak u organskoj vezi sa njim,
stvorilo jedan fantastian klimat u kom neodreeno
148
meaju svoje vode java i privienje, a najobinije stvari svakodnevnog ivota imaju esto boju i intenzitet sna.
Put kroz Kastilju. Retke modrikaste i srebrne vode, razlivene i neuobliene kao u dan stvaranja. Svuda
biblijski vidici. Drumom, pored nas, ena sa detetom u naruju jae na magaretu; za njom peai mu sa
dugakim tapom. Kao da prikazuju Bekstvo u Misir. Malo, pa se ukazu mrki i naoruani andarmi, kao da trae
opasno dete po nareenju Irodovom. Na vidiku osamljene pinije ili neka ruevna kula oko koje obleu gavrani.
(Tako sve zemlje koje imaju neeg svoga osobenog ispunjaju stranca na prvom koraku tugom i strahom kao zla-
torodna carstva iz pria.) Ponekad i ti usamljeni znaci vegetacije i ljudske kulture iezavaju, i pred oima ne
ostaje do gola zemlja, obrasla retkom travom bez boje i ivota, sa nekim sveanim ali nemilosrdnim nebom nad
sobom. Neka ujednaena vrelina od koje se ne moe pobei i koja dolazi podjednako odozdo i odozgo, kao da je
negde ispod naih nogu zapaljeno jo jedno ovakvo platinski bledo a usijano sunce. I da taj kraj, ubog i tuan,
nije protkan tu i tamo gajtanima dugih i tankih potoka koji se granaju i prepliu, nita se alosnije na svetu ne bi
moglo zamisliti.
149U ravnici, izgubljeno, poneko selo, sabijeno u sredini, rastreseno po okrajcima, u boji potpuno izjednaeno sa
zemljom i sprenom travom. Ono i ne pomilja da bude lepo. Te speene kuerke okuplja i predvodi velika
crkva. Glomazna, sa romanskim zvonikom bez ukrasa i lepote, ona pokazuje kako je na toj zemlji i pod tim
suncem teko vriti slubu izmeu ljudi i njihovog sna o nebu. To znai veno sastavljati kraj s krajem, nikad ne
moi sastaviti ih, i nikad ne odustati od tenje da se sastave. Ta panska seoska crkva lii na teretnu lau kod ije
se gradnje mislilo samo na svrhu a ne i na oblije. I sad, ovakva kakva je, potvruje drevnu istinu da oni koji
predano Bogu slue nisu ni lepi ni prijatni ljudskom oku.
Nema ptica. Nema zvuka da pokrene vazduh. Preko dubokog korita gotovo presahle reke kamenit rimski most na
jedan luk. Toliko je pocrneo i oba-vijen brljanom, da izgleda potpuno vezan i izjednaen sa tim krajem. Stoji
kao usnuo nad svojim sopstvenim likom u plitkoj vodi. Ispod mosta, na peanom sprudu, nekoliko crnih
vitorogih bikova, sa uvarom na konju, vie lie na heraldike simbole u nekom grbu nego na stoku na pai.
Javljaju se opet pinije. Sad ih je ceo umarak. Ali i one kao da nikad nisu bile mladice i nikad nee dotrajati.
Stoje kao skamenjene, sa krtom senkom pored sebe, nepomine.
Sve je kao san pun znaenja.
150
Pa opet nestaje vode, drvea i ivih bia, kao da ih neko brie. Nigde senke, ni koliko najmanji boks u koji bi
mogli skloniti za trenutak uarena kola. Nigde glasa. Mi putujemo kroz tiinu kakvu nikad nisam naao i u kojoj
glas naeg skromnog motora izgleda kao lomljava neke vasionske kataklizme. A ve sekund docnije brie ga i
zatrpava usijana ka-stilijanska tiina, kao vejavica ptiiji trag u snegu. Nigde boje. I ja se pitam kakav bi trebalo
da bude taj cvet koji bi smeo ovde da se pojavi, i koja se boja ne bi postidela ovog ednog neba i gorde goleti.
U kakvo carstvo vodi ova kapija bojeg gneva? Kakvo ispatanje krije lice ove zemlje u svojoj ispo-snikoj
nagoti i strogoj zamiljenosti? ta znai ovaj ognjeni peat koji je sve sprio, i sada, neitak, ostavlja samo
slutnju drevne legende o iskonskom prestupu koji je cvetno rajsko ovekovo boravite pretvorio u tegobnu
zemlju jalovicu? Kao veiti refren izmeu gluvog neba i neme zemlje, i jedini odgovor na sva pitanja, javlja
se kastilijanskom o-veku misao: da negde na drugom mestu mora biti na pravi zaviaj i zemlja ostvarenja, da
nam ovde nema trajna boravka ni stanovanja.
A potkraj toga dana pokrenu se i razmaknu sivo nebo nad nama, kao metalna kupola na zvezdarnici, i duinom
celog vidika ukaza se drugo nebo sa prvim zvezdama. I odnekud pravo sa toga neba krenu nam u susret neka
denetska hladovina, sa povorkom modrih boja kakve svet nigde ne poznaje. Izgledalo je da ova siva i tura
Kastilja otvara riz-
151ilicu svih bogatstava i lepote, koje zbog nepoznatog jada i svoje beskrajne gordosti nikad ne mee na sebe.
Razvi se pred nama nebesko platno sa konstelacijama koje su izgledale nove i nepoznate, sa zve-zdama sveim i
tekim i bliskim kao voe na grani za rodne godine. Vetri koji nas srete bio je dah novog sveta i drugog
kontinenta. Zanosio je glavu i u isto vreme rastvarao nam oi irom. Gledajui prizor pred sobom, ja sam se u
nedoumici pitao da li to neko nevidljiv prostire u ravnici ispod nas nebesko platno, ono to mu je preostalo poto
je pokrio visine nad nama, ili se na modroj pomrini pale bezbrojne svetlosti grada koji nas eka.
Ve prolazimo pored nekog naselja. Ogromne tamne mase zgrade sa sitnim retkim svetlostima, ali tiina je jo
uvek potpuna. Odjednom jedan glas, otar, muki, nerazumljiv i stravian. ta znai taj uzvik u tami? Da li se
tako dozivaju ljudi, vabi stoka, ili je to bio poetak neke pesme? Ali mi smo ve daleko od naselja, ponovo u
tami i tiini, i glas je nestao bez traga kao to se neoekivano i javio. Ko e znati glasove kojima nas kroz tamu
doekuje nova zemlja ije ljude i obiaje ne znamo!
Jedna nova stvarnost otpoinjala je svoju igru sa naim ulima.
152
PORTUGAL, ZELENA ZEMLJA (Odlomak putopisa)
Buenje na samoj portugalskoj granici. udno buenje, svjeinom i zelenilom, lii na jutra iz djetinjstva, kad nas
je budio juni vetar i huk vode i snijega koji se topi od miline. panija je za nama kao neto sanjano i teko.
Portugal (opet talas sjeanja odnekud iz najdaljeg djetinjstva u kome je ime te zemlje vezano za oblik i ukus
pomorandi), Portugal otvara zelenu kapiju kao za prazniko jutro.
Pogranina stanica i neke vile. Prvi i slabi primjeri portugalske arhitekture koja se pri vrhovima rascvjetava u
nezdrave oblike tropskog cvijea, sa tipinim keramikama koje e nas pratiti s kraja na kraj zemlje.
Slaba kafa, topla mineralna voda, nesporazumi kod plaanja i mijenjanja novca. Ali neobino mirni i utivi
carinski inovnici, koji navuku bijele rukavice dok vre pregled putnikog prtljaga.
Poinje talasasta ravnica s pastelno blijedim zelenilom. Zemlja izgleda mrava, povrno obraena.
153Poinju da privlae panju drveta koja se niu uz prugu i konano pretvaraju u itave ume, rijetke i
prostrane. Ta drveta lie izdaleka na masline, ali su znatno vea. Stablo im je u cjelini ili djelomino prevueno
nekom crvenom zemljom. To je cortica, drvo sa koga se dobiva pluto. Kad stablo poodraste, guli mu se jedan dio
kore, a oguljeni dio premaze se crvenom zemljom. Dogodine se oguli onaj drugi, poteeni dio, dok drvo ne baci
na se novu koru koja se opet guli na isti nain.
Satima prolazimo kroz jednoline ume ovih drveta koja ljudi striu kao ovce.
Oko podne osjea se vruina. Sve ee bivaju vile uz prugu. Ispod luka jednog visokog akvedukta ukaza se
modra ploa mora.
Lisabon. Nemirna varo na vulkanskom tlu. Nigdje na svijetu nisu ljudi mirniji i utiviji kad govorite s njima
pojedinano, a svi ti mirni i utivi ljudi zajedno stvaraju nepodnoljivu buku od koje ne moete da spavate.
Lisabonski aci nose neke staromodne ali dopadljive pelerine. Bez okovratnika, pripijene uz ramena i dugake
do zemlje, one su mnogo ljepe od poznate panske kape. Ta originalna nonja daje mladiima sasvim
nesavremen, ali neobino simpatian izgled, i podsjea na romantiku i opjevani ar akovanja iz Brankovih
vremena. Gledajui te mladie mrke masti, sa zamiljenim izrazom na licu, koji daje nemir i tugu tih godina,
ovjeku se ini
154
da je to Mladost sama to prolazi, a nit je moguno zaustaviti je ni sporazumjeti se s njom.
Ko rano rani bie u Lisabonu nagraen jedinstvenim prizorom: ribarske ene koje nose ribu u irokim
pletenim korpama sa pristanita u varo. Savrena ravnotea njihovih tijela i tereta koji nose, nasmijano lice,
raspjevana usta, toj povorci ena koje rade daju izgled ne neke nude i rabote, nego neeg bahantskog i
sveanog. U grupama, one ere-taju putem i nose svoj teret na glavi kao neki ukras, i podravaju ga grudima,
kukovima i bosim preplanulim nogama. Jedna je ila osamljena ko zna kakva je i njena muka! i pjevala
sredinom ulice, zaneseno. Pratio sam je dugo oima. Od pjesme sam razabrao samo dvije rijei iz refrena i
zapretao ih kao obanin vatru, od straha da ih ne zaboravim. I sad uvam te dvije rijei. I kad god ih izazovem u
sjeanju, kao da sastavim suprotne krajeve elektrine ice, plane u meni melodija tue zemlje, ljeta, mora i
prostog veselja.
Ali nije Lisabon ono to ini u mom sjeanju ovu prazninu zemlju onim to jest. Na dvadesetak kilometara od
prestolnice, leima prislonjena uz mrke bregove a licem okrenuta ka ravnici koja se zavrava morem, stoji mala
varoica, selo gotovo. Sin-tra, sa bivim kraljevskim dvorcem i katelom Pe-nja, koji po svom poloaju
prevazilaze ljepotu svega to se moe izmisliti i ispriati.
Kralja vie nema odavno. Pokazuju vam dvorac sa preostalim namjetajem, malo dvorite sa edr-
155vanom i klupom na kojoj je Kamoens itao svoje stihove kralju Sebastijanu, a svaki prozor, svaka terasa,
otvara pred vama, pod novim uglom, jedinstven vidik od dvadeset kilometara zelene ravnice porubljene
neodreenom prugom mora koje bi jesti i izgleda, u daljini, kruto i nepomino kao da je
De piedra, de metal, de cosa dura
(od kamena, od metala, od krute tvari), kao dua Kamoensove nimfe.
Pred dvorom trg sa esmom, opkoljen kuama i batama. Mali hotel, ist i prijatan. Jedan od onih hotela u
kojima se vrata na sobama ne zakljuavaju, u kojima se svako osjea ve prvog dana kao kod kue.
Terasa sva u zelenilu. Drveta po strmim obroncima brijega, po ulicama, izmeu kua; sa svih terasa i samih
zidova rastu drveta, vitka, bujna, uvijek zelena. Na trgu romoni voda.
Turci su govorili za najljepu pokrajinu svoga velikog carstva: Savrena zemlja. Gdje zakopa, potee pitka
voda, a gdje padne sjeme, tu nikne drvo. Ovo je takva zemlja.
Na trgu ispod terase, mrave djevojice prodaju neke kolae. Svladajte odvratnost od onoga to se prodaje na
ulici i kupite te kolae koji se zovu keada. Paljivo umotani u dvostruki papir, oni su isti, ukusni i kao dobra
poezija: slatki su, a nisu otuni.
156
Sa nevidljivog tornja iskucavaju neki sati. Najljepa popodnevna muzika za putnikove ui. Njihov zvuk je tako
prijatan da sluajui ih zaboravite da ih brojite.
Sreni ste i mirni: u Portugalu ste. Pred vratima ekaju kola koja e vas odvesti iz njega.
157PRVI DAN U RADOSNOM GRADU
(Pismo naeg prijatelja iz Italije)
Bio sam u pustinji, sam samcit, meu divljim zverima i akrepima, napola mrtav od posta i pokore pa ipak mi
se inilo pokatkad kao da ujem huk pesa-ma i igara veselih rimskih devojaka.
Sv. Jeronim
Prijatelji moji, vi se seate! I onaj grad, i na ivot u njemu, vi jedino dobro znate; ne bi imalo nikakva smisla
da ma kome drugom o tome govorim.
Nikad nisam voleo Jug; sad ga mrzim. Sama priroda je kaznila june zemlje i njene stanovnike, osudivi ih na
veiti post, da celog veka jedu samo salatu i ribu, i to sve na zejtinu, i davi im sivkaste pejsae od alosnih
cipresa koje nose gorak i sitan plod, ili pretencioznih pomorandi i junjakog cve-a, koje ne mirie i ne veseli.
Naravno da svet koji ivi na tom tankom reimu mora da je pun predrasuda, i da lako doe do pogrenog
shvatanja: da ivotu, kakav jest, ima ta da se doda ili oduzme. I zato mnogi od njih provode vek svoj u jalovim
po-
slovima i gorkim borbama, a sve sa nemogunim perspektivama u neku venost i neprolaznost.
A ta preostaje meni koji, vrativi se sa Severa, postadoh stranac i u roenoj zemlji? Da se seam, i da vam
piem ovo drugo pismo. (Sreni i zadovoljni ljudi ne piu nikako, ili veoma kratko.)
Sklapam oi i gledam radosni grad. Prosut u ravnici, izgleda beskrajan, zapljuskuje breuljke i nadaleko rasteruje
ume. Tako, s visoka, i ne lii na varo, nego na neki aroban usev, veselu njivu. To je radosni grad. Posut
snegom, sav u linijama koje se lome, povijaju, lete. Vesela, topla arhitektura, bez smenih pretenzija na
neprolaznost, s neoekivanim zavrecima, puna dosetaka i naglih prelaza, koji izgledaju kao lavine gromkog
smeha, koje nikad ne prestaju da se ore. Sve u njemu govori, peva, smeje se, ili nasmejano uti. Niti znam tano
kad je i mene obuzelo to pijanstvo, nit verujem da e me ikad potpuno ostaviti. Sve je to jo od onog prvog
zimskog dana kada sam stigao.
ezdeset kilometara pre samog grada, na nekoj stanici, deaci odeveni u belo prodaju vrue i masne kolaie,
samo to ih ne poklanjaju. A takav je topal i mirisan dah to ga ti kolai ire kroz jutro, da se ve iz njega
predosea obilje i mirna radost grada. Pa onda ulazak. Ulice i duani puni svetla, ali nijedno ne miruje. Vid se
oveku uzima od bleska. Jednooki automobili striu i ropu. Na fijakerima visoki nasmejani koijai, uiveni,
kao
158
159lutke, u somot i krzno. Sitan led, kao iskre, vrca ispod kopita i sipa, alei se, u lice.
O-o-o-o-o-p!
Kud si zino?
Dr' levo.
Levo, levo, ljubi te brat!
Na levo-o-o-o ...
I ovde se koijai prepiru, kao svuda na svetu, ali u smehu.
Sleva i zdesna, kao na amerikoj izlobi, teku strelovito duani i veliki jarki prozori. Blesne dra-guljarski, pa se
zaniha i suzi, smeaju se brilijanti, asovnici, zlato i kristali, pa se pretvaraju u delikatese: projure banane, sirevi
u staniolu, suena riba biblijske veliine, i tanke flae; pa sve prelazi u prozor s tkaninama jarkih boja, s perjem i
ble-tavim sitnicama, koje dobivaju i gube svoj smisao na enskom telu, pa u drugi sa knjigama i mapama celog
sveta. I sve to u sekundima.
Iskrsava hotel.
Osvetljeno, zastrto, toplo stepenite. Istrava posluga iskreno utiva, malko, prijatno, gotovo familijarno
nasmejana. Sam prtljag ulazi. Prostran crveni lift, kao nagovetaj prijatne sobe, hoe ve da krene, kad ga deak
naglo zaustavlja. Upada jedna mlada ena, grlei svoje krzno na grudima, kao da nosi mezime.
Lift mili bez uma. Promiu spratovi kao povrine mlenog svetla. Mladost i njena neodoljiva elja ne trae
naroitog povoda da otponu razgovor. Po-
160
vod je dao deak sa lifta, punakih obraza i prastog nosa. (Da nije to, pomiljao sam posle, onaj bog ljubavi
koga su stari toliko slikali kao de-aka.) Nae sobe su bile na istom spratu. Rastajui se na hodniku, ja joj rekoh
da me je toliko zbunila svojom pojavom, da mi se, kako sam stranac, moe desiti da pogreim broj sobe.
Ne bih rekla. Gledajui vas, izgleda mi da ne moete ni u kom sluaju pogreiti.
Uzajamni nepreterani komplimenti krila su svake ljubavne akcije; oni imaju uvek svoj smisao, njima je sadrina
nepotrebna.
Ona ieznu u vratima svoje sobe, stiskajui oko lica krzno puno smeha.
Jedan sat docnije, sedeo sam u toj istoj sobi.
Sedela je na tamnom divanu, u haljini golubije boje i, grickajui okoladu, govorila. erka je potanskog
inovnika iz provincije; etiri sata brzim vozom. Dolazi tako pokatkad u prestonicu roacima. Ovaj put je
odluila da odsedne u najveem hotelu, da vidi kako je to, i hoe li joj se togod desiti. ta da radi? Eto, ne
govori bogzna kako francuski, ali ima talenta za strane jezike. Gine za putovanjem. Naroito bi volela da moe
videti junu Italiju i severnu Afriku. Njen stric, koji u njihovoj varoici ima manju banku, strano je voli; pa ako
neke akcije, brodarske ili tako neto, skoe, obeao joj je da e je povesti u Pariz. Dragi boe, daj samo da te
akcije, kojima ona ne zna imena,
11 I. Andri: Staze, lica, predeli
161to pre i to vie skoe. Jer, njoj je strano iveti ovako, ne poznavajui stranog sveta.
To je bilo jedno od onih skrovitih blaga na koja, po svoj prilici, misle sociolozi kad piu o skrivenim
mogunostima, dobrima, snagama i lepotama, koje ima provincija da dade velikim gradovima. To je bila ona
retka, malko opora, palanaka lepota, koju posle dugo pamtimo. To je bila ena koja upravo dolazi iz male
varoi i koja je ve prekoraila svoju palanaku konvenciju a jo nije nauila novu, veli-kogradsku, pa stoga se
daje lake i bre nego palan-anka, a vie i bolje nego ena iz velikog sveta.
To je bio as koji je u ivotu ena redak, i koji traje veoma kratko. Taj as je proticao preda mnom. Ja sam sedeo
na nekoj maloj nezgodnoj stolici od modra somota, a ona na divanu. Ispitivala me sa onim naroitim mirom koji
ima svaka savrena enka, pa ma bila zver u umi.
Kako je u velikim gradovima? Igram li? Sviram li? Pevam li? Svi ljudi s Juga pevaju. Jesam li video vladaoce i
prineve? Glumice i operske pevae? Jesam li gledao kako se filmovi izrauju? Kakva je razlika izmeu Rima i
Pariza? A London? Noge je bila privukla na divan, i sedela je tako sa rukama sklopljenim u krilu, i gledala me
kao zaneseno de-te. Htela je da joj priam samo o sveanim dogaajima, velikim linostima. im bih se u
govoru dotakao rada, borbe, oskudice, ili ma kakvog nesklada, ona me je prekidala.
162
ta ima da se bore? I u nas u varoici ima tako jedan klub. Moj otac ide tamo sa ostalim inovnicima i
trgovcima; kae da izmenjuju misli. Jadni ljudi! A kad je, jednom-dvaput u godini, bal u klubu, ni parket ne
mogu da uglaaju kako treba...
I odjednom bi gubila stav deteta koje zaneseno slua, i njeno lice bi dobivalo neki neoekivan izraz. Kosa joj se
razigra u nemirne bieve, oi malo stisnu i dobiju odluan sjaj, ruke raire, profil istakne jae.
Sve bih ja to drukije uredila ...
I gledajui je tako izmenjenu, bio sam zaista sklon da poverujem da bi, bar za jedan as, bila u stanju da zaustavi
i smiri sve svetske brige i sporove i uvede neki svoj red.
I, za vreme koje sam proveo u njenoj sobi ne-moguno je kazati koliko je trajalo, jer se to vreme asovnikom
ne moe odrediti ona je tako, na udesan nain, po nekoliko puta menjala stav i izgled i pokazivala mi se u
neoekivanim izrazima i oblicima. Je li to bila mudra ena iz pria sa Istoka, ili siroto devoje koje vas sretne u
sumrak i drhtavim glasom pita gde je ta i ta ulica?
Nisam mogao da razaberem. To je bila prva lekcija koju mi je davala radosna prestonica radosne zemlje. Znam
samo da se u neko doba digla, kao kraljica koja daje znak da je audijencija svrena.
Kad sam je sutradan potraio u njenoj sobi, bila je ve otputovala.
11*
163Ali evo gde ispisah, do kraja i sitno pisano, elo ovo ogromno pismo, a ne mogoh da opiem do samo prvi
dan, i to turo i bledo. A gde je ela godina koju sam proveo s vama, prijatelji moji, u radosnom gradu? Ona je u
meni. I dok polazim ovim ulicama, uskim, uvek pomalo vlanim i mranim, koje su graene ne za ivot, nego
zato da niz njih otee neko mutno vreme, ja se priseam svakog dana i svake noi provedene u radosnom gradu,
jer od svega na svetu radost nas najdue podrava i najbolje krepi.
Tako nam je, odmah po svom odlasku, pisao na prijatelj iz Italije, a pismo je kruilo meu nama, od ruke do
ruke.
164
KRAJ SVETLOG OHRIDSKOG JEZERA
Mukli uzvik kojim se ribari dozivaju i obaveta-vaju od amca do amca pri izvlaenju mree. Neto kao a ili 6,
ali neto to je na neodreenom me-stu u sredini izmeu ta dva glasa. To je pare noi usred svetlog dana, iznad
mineralno glatke i sjajne povrine jezera. Jednostavan, skroman uzvik i u svojoj skromnosti divan, zbog
svoje jednoslonosti i celishodnosti dostojan da se uporedi sa ma kojom velikom i lepom reju. Jedan jedini
otegnut slog iz pesme koja je i pre i posle njega sva od nemog i drevnim pravilima utvrenog rada i delanja.
Tanak zvuk, stvoren i izvijen potrebom, ali i ogranien njom, uvek jednak, a nikad potpuno isti, kao ni lovina
na srebrnkastom dnu mree. Uz svako izvlaenje on se javi kao neophodan zvuni deo nemog posla i zalepra
samo koliko je potrebno, a zatim legne u mokre prevoje sloene mree i savijene uadi, da se kod idueg bacanja
i vaenja javi opet, u pravi as i na pravom mestu.
165Zaista zavidna sudbina: postojati samo kao neophodan i nepogrean signal, kratak a reit, u velikom
ivotnom orkestru ljudskih reci i glasova jednog kraja. Biti jedino to i kao takav, po izvrenom zadatku, nestati.
* *
Kad se na sunanom danu kupate u Ohridskom jezeru i kad naglim pokretom izronite i razbijete za jedan
trenutak vodu iznad sebe, oko vas se uokrug, na glatkoj svetlomodroj povrini, stvaraju srebrni prozirni
mehurovi, veliki i mali. U svakom od njih dvostruko se ogleda sunce, kao dve ie nejednake veliine. Priavi
jednom od veih mehura i zadravi disanje da ga dahom ne razbijete, moete u njemu kao u krivom ogledalu
sagledati svoje lice, vlano i nasmejano. A iznad temena vam uvek stane ono vee sunce kao krupna zvezda.
Sve to traje kratko, kao svaka lepota, a ponavlja se bezbroj puta.
Na drugoj obali su od neba do vode dinovske si-vo-bele zavese kie koja pada u daljini. Ispred njih se sve
odreenije javlja duga koja poinje od same povrine jezera, i tanjei se prema vrhu, ne dopire ni do polovine
neba, tako da izgleda kao kriva turska sablja. Malo podalje od nje, sa spoljne strane
166
sablje, kao njen odblesak, druga, isto takva, ali kraa, tanja i slabija duga, a iza nje trea, tek jedva vidljiva.
Divna igra zranih, nevinih maeva.
** *
U crkvi Svete Sofije u Ohridu i oko nje vre se velike opravke i iskopavanja. Unutra, ispod samih svodova
izgubljenih u spletu drvenih skela, nekoliko mladih ljudi strpljivo i lagano skidaju sa starih fresaka malter kojim
su ih bili prekrili Turci, dok je ova crkva bila damija. Mladii pri radu pevaju: as samo pojedinac, as po
nekoliko njih uporedo, svaki svoju pesmu. Pevai su nevidljivi, a njihovo tiho pevanje pojaano udnim,
mnogostrukim odjecima. Svodovi otpevaju. Melodije se ukrtaju, ali se ne meaju i ne potiru meu sobom, nego,
praene labirintskom jekom, stvaraju zvuni sliv u kom nekoliko melodija, na svom uviru u more tiine, tee kao
nekoliko jo zasebnih reka ve povezanih blizinom zajednikog ua. U jeci svodova nejasno se javljaju i brzo
tonu note odricanja i zanosa minulih verovanja, isprepletene i pomeane s pesmom ovozemaljske elje i ljubavi,
s pregnuima i nadama naih dana. A ispod njih, ini mi se, nasluujem nejasne obredne tonove paganskih
hramova iji su mramorovi zarobljeni duboko u zidovima ovog svetilita, koje je sluilo tolikim epohama i
naratajima.
167Svaki as zapne i umukne pojedina od tih melodija, ali ja i tada znam da ona ne prestaje da tee, negde izvan
dohvata moga sluha, i da e se pojaviti u njemu, neoekivano ali sigurno, moda ve idueg trena.
Predeo, koji stvaraju tamnozeleno plodno polje ispod grada i gole padine brda oko njega, postaje brzo oveku
blizak i prisan. Pa ipak, i oku i duhu treba vremena da se potpuno objasni i dokraja srodi sa njim. Pod sunevom
svetlou to polje, bogato vlagom i rodom, prijatno je oku kao blagodat zemlje i delo ovekovih ruku, a
ljubiastorumene padine, u ijim se prevojima crvene krovovi zbijenih sela, imaju boju tkanja na enskim
pregaama i zarudelih jabuka na dobrom septembarskom suncu. Sve izgleda jasno i dokuljivo. Ali im sunce
zae za planinske lance na drugoj strani jezera, taj predeo menja lice, postaje odjednom neitak i zagonetan, i
potreban je nov napor da se njegov tihi govor uhvati i razume. I kad ga potpuno prekriju no i tiina (a no je
ovde zaista no i tiina prava tiina!), ja jo dugo, u razgovoru sa njim, traim objanjenja o postanku i ivotu
svakog obraenog pareta zemlje i svakog kutka ljudskih naselja.
168
udno je kako u ovom predelu tiine, po veitom zakonu suprotnosti, ive bujnim ivotom zvuk i melodija. U
amcu, daleko na jezeru, neko mora posve tiho da peva neto prigueno i nerazumljivo. Do mene dopire slutnja
melodije; vie razmiljam o njoj nego to je ujem, a ipak je stalno u meni, i u san je ponesem, i posle buenja je
nalazim.
Ovde melodije stare i nestaju, ali ne umiru; ne raaju se, nego vaskrsavaju.
Ne treba mnogo pa da se sagleda jedna od karakternih crta ovdanjeg oveka. To je njegova velika sabranost i
sposobnost da se usredsredi i potpuno preda poslu koji radi. Njegova panja ne luta i njegove ruke ne oklevaju.
On ne misli na sebe, na stav koji e zauzeti i na utisak koji ostavlja, nego samo i jedino na krajnji cilj svoga
delanja, na plod koji treba da se rodi iz uporednog rada njegove misli i njegovih ruku. A njegova misao ne
zavodi ga i ne tri pre vremena ka cilju. On je sav, bez ostataka, prisutan u svakom trenutku svoga rada. Seljak
koji se bavi oko svoga magareta, radnik koji obrauje kamen pored graevine, ribar koji izvlai mreu svi su
oni, utljivi i dostojanstveni, povijeni nad svojim radom, kao da ga greju svojim dahom i svojom krvlju. Retko se
gde u naoj zemlji moe videti o-
169vck tako srastao i saliven sa poslom koji radi kao na obalama ovog jezera.
Penjem se i penjem strmim ulicama, od tog penjanja oveka znoj obliva i dah mu biva krai, ali kad se okrenem,
vidik se preda mnom jo ne otvara. Ni plodne ravnice, ni jezera koje sam ostavio dole iza sebe, da bih sa visa
mogao bolje da ga vidim. Penjem se izmeu kua koje su kao sestre u porodici bogatoj decom, sve sline a
nijedna potpuno ista. Sve je strmenitiji i naporniji put, ali vidik nee da se otvori. Izgleda kao da je smisao ove
urbanistike u ovom: ulica je samo za to da bi se njome dolo kui, a o oveku koji kue nema i koji se zadrava
na ulici, i ne treba voditi rauna. Ulica je napor i jednolinost, a kua je odmor i uivanje. Tek kad uete u kuu i
kad se ispnete na sprat, vi moete sa doksata ili s visokog prozora da vidite ono to je, kako izgleda, glavni cilj
ove arhitekture, i to daje sve to ljudima treba: vazduh i sunce i lepotu vidika na jezero i predele oko njega.
Penjem se nemilosrdnom kaldrmom, izmeu zatvorenih kapija i belih zidova. Na mahove nailazi nedoumica o
ishodu ovog puta, dok podiem pogled, a u zamagljenim oima mi se stapaju strmi sokaci i pretvaraju u vodopad
modrih i vatrenih i kara. Da li ovo uopte ima kraja i izlaza?
170
Dok najposle, odjednom, sav prozraen i svetao, ne pukne vidik pred ijom se lepotom zanemi. I to je najbolje.
Ne rei nita, ni u sebi. Svako divljenje treba ostaviti za manje, i manje neobine, lepote.
Stojim i gledam, i arao mi je teko od pomisli da e se morati sii odavde, spustiti se. Ali sad kad vidim kakav
je jedinstven vidik razapet pred svakim prozorom svake od ovih tronih graevina, ja poinjem bar donekle da
razumevam fantastini alfabet ovih izduenih kua i neobino isturenih doksata. Ko se vie ispeo i bolje umeo i
mogao da se izvije i nadnese nad druge, taj vie ima od ove lepote. I od zdravlja. Valjda i od ugleda.
Oigledna je ovde potreba i elja da se na svaki nain i po svaku cenu ima svoj deo svetlosti i vaz-duha i svoj
pogled sa visoka. Zbog toga se te kue, kao radoznali gledaoci koji posmatraju neku sveanost, esto naslanjaju
jedna na drugu, propinju na prste, proteu uvis i meu sobom nadgornjavaju koliko god to naprezanje
materijala, priroda tla i zakoni tee i nosivosti doputaju. Ponekad, ini mi se i preko toga. A na mahove, te
kue izgledaju kao da su se sudarile u svom brzanju uzbrdo i svojoj jagmi za to bolje mesto i to iri vidik. Na
jednom lepom mestu stoje tri kue, svaka drukija i od drugog materijala, ali tako udno zbijene, isprepletene i
unesene jedna u drugu, da predstavljaju malo arhitektonsko udo, i udovite. Kao da su ih tri podeljena i
zavaena brata gradila. A sve to potie od otimanja oko poloaja i vidika.
171Tek sumrak mi je onemoguio dalje itanje te beskrajne prie i prisilio me da se vratim.
Peaka staza od Gorice do Ohrida, pored samog jezera. Jugozapadni vetar koji jaa, i obian dan pri kraju.
S desne strane mi je ravno podvodno zemljite, na kom se smenjuju obraene povrine pod bosta-nom i movari
sa gustom aom. Kraj jednog bosta-na, u korn se ispod lia ute zrele dinje, koliba na etiri koca, sa krovom od
slame. Pred njom starac uvar, sam i pogruen, pee na aru dve krupne paprike. Pored njega hleb i so.
A sleva, velika voda nemirnog jezera koje u olujnom ritmu baca niske a iroke i snane mutnobele talase, sve do
same staze. Jedan od njih izbacio je na obalu otkinut cvet. Do mojih nogu leala je svct-locrvena georgina,
raupana i izubijana, kao utopljenica.
Stojim tako izmeu starca i irokog bostana s jedne strane i cveta i jezera s druge. Samo jedan trenutak, i kreem
dalje niskom stazom, izmeu dva nejednaka i nerazdvojno povezana predela, kroz um talasa i tiinu
predveerja. A kad podignem glavu, preda mnom je stari Ohrid kao velika, uz juno nebo prislonjena slika
dubokog znaenja, koja mi sa svakim korakom biva sve blia i jasnija.
172
LETEI NAD MOREM
Infinito mar de meu desejo! Camoes
Kad god se setim mora, proe me laka jeza talas i krilo! od temena do nonih prstiju, i poljulja za trenutak
zemlju ispod mojih nogu.
Izvedite oveka iz balkanskih planina na more, i vi ste otvorili jedan opojan praznik sa radosnim svitanjem i
neizvesnim sutonom. elja za morem izgleda da se sakupljala i rasla kroz pokolenja, i njeno ostvarenje u jednoj,
naoj, linosti estoko je kao eksplozija. Izlazak jednog plemena na more, to je poetak njegove prave istorije,
njegov ulazak u carstvo veih izgleda i boljih mogunosti. Taj odluni as u istoriji vrste ponavlja se svaki put u
istoriji pojedinca pri prvom dodiru sa morem, samo u drugom obliku i manjem obimu.
Nastojim da dobro razmotrim ovu neopisivu ne-nost kojom me ispunjava sama pomisao na sivka-stobelu boju
galebova perja, na mirne talase koji u sebi nose sunce, nebo, odraz obala, nae likove, i lome se s muzikom koju
sluamo u pobonom zanosu. Dolazi nam misao da su to one daleke i divne
173igrake za kojima plau seoska deca u naim planinama, nou, dok im majke uzalud nude dojku koja
ublauje samo prvu e i glad.
Ostavljajui tvrdo i oporo kopno i prelazei na nemirni ilim koji vodi u neizvesnost i daljinu, mi smo na
vanom prelazu, na putu koji vodi ka odu-hovljenju. Zaista, spavajui nou na brodu oko koga peva more, dolazi
oveku misao da je to samo prvi konak na putovanju ka jo netelesnijim elementima radosnijih i viih svetova.
Kao da se ide od krutog preko tekueg do vazduastog, i tako sve dalje i dalje.
Sam izlaz na morsku obalu daje iluziju da putujemo ka savrenstvu. Prestaju ume koje pritiskuju i zastrauju
duh i u kojima se sve davi i nadskakuje u neobuzdanom rastenju. Bilje postaje sve rede i plemenitije, izdvaja se i
usamljuje. Omorika postaje kiparisom, planinska divljaka slatkom smokvom, a bezimena trava rumarinom.
Ogromne gleerske re-ke sivog kamenja, koje se rue niz strme planinske padine, postaju sve tanje, sitnije, i na
samoj obali pretvaraju se u morski ljunak, pun tajanstvenih ara i likova kao nerazumljivih poruka.
Isperite usta morskom vodom! U njoj nita ne trune i zato je dragocena i sveta kao lek, vradbina, i jo nesavren
oblik venosti koja nas eka. Gorka je, ali gorine se ne treba bojati; gorina znai rastanak; a rastanci su
neizbene stanice na putu ka savrenstvu. Poverite vau bransku tugu moru; ono je beskrajno i neodoljivo kao
neprestan poziv na
174
dalje putovanje. Tu na kamenoj ivici, na pogled mora, umukla je naa branska pesma i zavrila se usklikom
zadivljenog iznenaenja.
Postajemo laki i vesti. Brodimo.
ini mi se da gledam kako se branin, koji priajui sanjivim glasom, u planini, kraj vatre, lii na diva,
ispolinski velikog i tekog, polagano pretvara u mornara, u sitnog matroza koji sa dva barjaia u rairenim
rukama, visoko na katarci, sav postaje znak ili slovo, jedno jedino slovo u saetoj reenici diktovanoj najpreom
nudom. Pri pomisli na gorku stihiju u kojoj se tako gasi svako ime i brie svaki lik, iri se u meni nerazumljivo
ganue i postaje bez granica.
Talas postaje krilo. Bivamo bestelesni i sreni. Letimo.
To nije vie kao vino crveno more po kome brode galije i junaci, nego neiscrpni okean ljubavi boije iji je
um uo jedan isposnik u tiini svoje elije. um u uima oveka koji bdi u hladnoj noi. Taj beskrajni i nejasni
razgovor izmeu samca oveka i tiine oko njega, znai da smo pri kraju puta. To je poslednja re svih mora
ovoga sveta. U naoj samoi, sluei se jo uvek ulima, ali ne vie za ulni svet, taj um ima da nas prenese u
predele gde se ne zna ni za zvuk ni za tiinu. Zato mi pruga mora u dnu vidika izgleda uvek kao kapija koja
odvodi sa sveta, a huk talasa kao poslednje to pozajmljujemo od ove zemlje. I ponori od sjaja koji
175se prolamaju ponekad, leti, na olujnom nebu nad morem, samo su blede nagovesti unutranjih oke-ana, jer
sva zemna mora ostaju za nama ni talasa ni krila! kao simboli koje smo prevazili.
176
MOSTOVI
Od svega to ovek u ivotnom nagonu podie i gradi, nita nije u mojim oima bolje i vrednije od mostova. Oni
su vaniji od kua, svetiji, jer optiji, od hramova. Svaiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek
smisleno, na mestu na kom se ukrtava najvei broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih graevina i ne slue
niem to je tajno ili zlo.
Veliki kameniti mostovi, svedoci iezlih epoha kad se drugojaije ivelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od
vetra i kie, esto okrzani na otro rezanim okovima, a u njihovim sastavcima i nepri-metnim pukotinama raste
tanka trava ili se gnezde ptice. Tanki elezni mostovi, zategnuti od jedne obale do druge kao ica, to drhte i
zvue od svakog voza koji projuri; oni kao da jo ekaju svoj poslednji oblik i svoje savrenstvo, a lepota
njihovih linija otkrie se potpuno oima naih unuka. Drveni mostovi na ulasku u bosanske varoice ije iz-
glodane grede poigravaju i zvee pod kopitama se-
\2 I- Andri: Staze, lica, predeli
177oskih konja kao daice ksilofona. I najposle, oni sasvim mali mostii u planinama, u stvari jedno jedino
ovee drvo ili dva brvna prikovana jedno uz drugo, prebaeni preko nekog gorskog potoka koji bi bez njih bio
neprelazan. Po dva puta u godini gorska bujica odnosi, kad nadoe, ta brvna, a seljaci, slepo uporni kao mravi,
seku, teu i postavljaju nova. Zato se uz te planinske potoke, u zato-kama meu stenama, vide esto ti bivi
mostovi, lee i trunu kao i ostalo drvo naplavljeno tu sluajem, ali ta zatesana brvna, osuena na oganj ili
truljenje, izdvajaju se od ostalog nanosa i podsea-ju jo uvek na cilj kome su sluile.
Svi su oni u sutini jedno i podjednako vredni nae panje, jer pokazuju rnesto na kome je ovck naiao na
zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu, i
prilikama kojima je bio okruen.
I kad mislim na mostove, u seanju mi iskrsavaju ne oni preko kojih sam najvie prelazio, nego oni koji su
najvie zadrali i zaneli moju panju i moj duh.
Pre svega, sarajevski mostovi. Na Miljacki, ije je korito kima Sarajeva, oni su kao kameniti pr-Ijenovi. Vidim
ih jasno i brojim redom. Znam im lukove, pamtim ograde. Meu njima je i jedan koji nosi sudbinsko ime jednog
mladia, malen ali stalan, uvuen u se kao dobra i u ti j iva tvrava koja ne zna za predaju ni izdaju. Zatim,
mostovi koje
178
sam video na putovanjima, nou iz voza, tanki i beli kao privienja. Kameni mostovi u paniji, zarasli u brljan i
zamiljeni nad sopstvenom slikom u tamnoj vodi. Drveni mostovi po vajcarskoj, pokriveni krovom zbog
velikih snegova, lie na dugake ambare i iskieni su iznutra slikama svetitelja ili udesnih dogaaja, kao kapele.
Fantastini mostovi u Turskoj, postavljeni otprilike, uveni i odravani sudbinom. Rimski mostovi u junoj
Italiji, od bela kamena, sa kojih je vreme odbilo sve to se moglo odbiti, a pored kojih ve stotinu godina vodi
neki nov most, ali oni stoje jo jednako, kao skeleti na strai.
Tako, svuda na svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailazi na verne i utljive mostove kao na veitu i
veno nezasienu ljudsku elju da se povee, izmiri i spoji sve to iskrsne pred naim duhom, oima i nogama,
da ne bude deljenja, protivnosti ni rastanka.
Tako isto u snovima i proizvoljnoj igri mate. Sluajui najgoru i najlepu muziku koju sam ikada uo,
odjednom mi se ukaza kamenit most, pre-seen po polovini, a izlomljene strane prekinutog luka bolno tee jedna
ka drugoj, i poslednjim naporom pokazuju jedinu moguu liniju luka koji je nestao. To je vernost i uzviena
nepomirljivost le-pote, koja pored sebe doputa jednu jedinu mogunost: nepostojanje.
Naposletku, sve im se ovaj na ivot kazuje misli, napori, pogledi, osmesi, reci, uzdasi sve
12*
179to tei ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima neto
da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmi-sao. Jer, sve je prelaz, most iji se krajevi gube u beskonanosti, a
prema kom su svi zemni mostovi samo deije igrake, bledi simboli. A sva je naa nada s one strane.
180
NAPOMENA UZ SABRANA DELAIzdavaka preduzea PROSVETA iz Beograda, SVJETLOST iz Sarajeva
i DRAVNA ZALOBA SLOVENIJE iz Ljubljane objavila su 1958. godine IZABRANA DELA Ive Andria u
etiri toma. Tim izdanjem jubilarnog karaktera, obeleeno je dodeljivanje povelje za ivotno de-lo, kojom su,
1956. godine, Savez knjievnika i Udruenje izdavaa Jugoslavije odali priznanje jednom umet-nikom delu od
prvorazrednog znaaja za nau kulturu.
Potujui elju autora, izdavai su tom prilikom uvrstili u IZABRANA DELA tri Andrieva romana, NA DRINI
UPRIJU, TRAVNIKU HRONIKU, GOSPOICU i samo jednu knjigu pripovedaka. Imajui u vidu znaaj i
obim Andrievog dela, moe se rei da je i ovo jubilarno izdanje uinilo evidentnijom potrebu za obuhvat-nijom
i potpunijom prezentacijom dugogodinje stvaralake aktivnosti Ive Andria. Sabrana dela u deset tomova, koja
izdaju PROSVETA, MLADOST iz Zagreba, DRAVNA ZALOBA SLOVENIJE iz Ljubljane i SVJETLOST
iz Sarajeva, korak su dalje u sistematizovanju Andrievog stvaralatva.
Pripremajui SABRANA DELA prireivai su raspolagali gradom za celokupna Andrieva dela. Uz dragoce-nu
pomo autora, a potujui njegove sugestije i zahte-ve, prireivai su ograniili ovo izdanje na deset tomova,
izostavljajui, ne bez aljenja, vanredno znaajne lirske i kritiko-esejistike tekstove. Andrieva rana dela,
lirika, EX PONTO, NEMIRI, koja su ne samo nago-
183vestila ve i potvrdila jednu osobenu stvaralaku individualnost, zatim njegovi eseji i kritike, o piscima
naim i stranim, kao i o temama optekulturnog i istorijskog znaaja, nisu uneti u SABRANA DELA, ime se
udovoljilo autorovoj elji da ovi znaajni vidovi njegovog stvaranja ovoga puta izostanu.
U naknadu za to SABRANA DELA pruaju dosad najpotpuniji uvid u Andriev rad na pripoveci. Moglo bi se
rei da je Andri kao pripoveda zastupljen skoro u celosti. Uvrtene su i pripovetke koje su tokom godina
objavljivane po listovima i asopisima a dosad nisu bile unesene ni u jednu knjigu Ive Andria, odnosno ni u
jedan izbor iz njegovih dela. Te pripovetke je autor podvrgnuo naknadnoj redakciji. Sem toga, u desetoj knjizi,
koja je dobila naslov STAZE, LICA, PREDELI, italac e, pored pripovedaka, nai i nekoliko autorovih proznih
skica konfesionalnog karaktera, zatim nekoliko putopisa, kao i eseje GOJA i RAZGOVOR SA GOJOM.
Tekstovi desetog toma, objavljivani tokom dugogodinje autorove aktivnosti u raznim publikacijama, veim
delom su tek sada sakupljeni u knjigu. Izuzetak ine SUNCE, NA SUNANOJ STRANI i LICA (objavljeni u
zbirci LICA, MLADOST, Zagreb 1960), zatim GOJA i RAZGOVOR SA GOJOM (objavljeni u knjizi ZAPISI
O GOJI, MATICA SRPSKA, Novi Sad 1962).
etiri toma (IIV) obuhvataju dela: NA DRINI UPRIJA, TRAVNIKA HRONIKA, GOSPOICA i PRO-
KLETA AVLIJA. Oko sto Andrievih pripovedaka ini pet tomova Sabranih dela (VIX). Uoavajui izvesne
ciklusne celine, sastavljai su pokuali, koristei i u ovom dragocena miljenja i sugestije autora, da pripovetke
klasifikuju po tematskoj srodnosti, po nekim zajednikim motivskim, psiholokim, odnosno strukturalnim
obelejima. Naravno da tu podelu, kojom se htela izbei inercija nizanja pripovedaka po hronoloskom redu,
treba shvatiti uslovno: u stvaranju pisca, iji je sva-
184
ki fragment deo sloene, jedinstvene i monolitne vizije ivota i sveta, teko je povui unutarnje granice, zao-
kruiti celine koje ne bi bile u uzajamnoj i neraskidivoj
vezi.
Pet tomova pripovedaka nosi naslove: NEMIRNA GODINA, E, JELENA ENA KOJE NEMA, ZNAKOVI i
DEC A. Pokuaemo da u najoptijim crtama naznaimo tematske okvire ove podele.
NEMIRNA GODINA: pripovetke sa ratnom tematikom, ili sa tematikom kolektivnih drutveno-istorijskih
nemira, kao i pripovetke u ijem su sreditu linosti de-terminisane ratnim nedaama i psihozama.
E: pripovetke sa naglaenijom meditativnom notom, sa izrazitijim poniranjem u neke sutinske vidove
ljudske sudbine i univerzalnijim tretmanom ovekovog poloaja.
JELENA ENA KOJE NEMA: pripovetke o eni, o odnosu ovek-ena, o ljubavi.
ZNAKOVI: pripovetke o svakodnevici i obinim, malim ljudima, ije ivotne trenutke i sudbine Andri
osvetljava sa posebnom oseajnou i ovekoljubljem. Jednim delom, to su prie o ljudima koji nedovoljnost
ivota i nezadovoljenost ivotom kompenziraju mito-matskim izletima u carstvo mate, u svet proizvoljnosti,
gde dograuju oskudne i sive podatke svojih biografija.
DECA: pripovetke o deijem i mladikom senzibilitetu, o prvim nemirima i emotivnim slutnjama pred pragom
ivota.
Prireivai duguju punu zahvalnost autoru koji se svesrdno zaloio, ukazavi im dragocenu pomo u svim
fazama rada, poev od same koncepcije SABRANIH DELA, do prikupljanja, izbora i redigovanja rukopisa.
Prireivai
185SS"
<1
z
0Istaknuti romansijer, pripoveda, pesnik i esejist Ivo Anri roen je 9. oktobra 1892. u osiromaenoj zanat-
lijskoj porodici u Travniku. Rano je ostao bez roditelja. Detinjstvo je proveo u Viegradu, gde je zavrio i os-
novnu kolu.
Gimnaziju je uio u Sarajevu, a tu je i maturirao. Mladost mu nije bila ni laka ni bezbrina; sa mnogo napora, i
uz dosta tekoa i prepreka, Andri je stekao univerzitetsko obrazovanje. Studirao je filozofiju (od-sek slovenske
knjievnosti i istorije) u Zagrebu, Beu, Krakovu i Gracu, gde je 1923. i doktorirao sa disertacijom: O duhovnom
ivotu Bosne pod Turcima.
Kao srednjokolac i student Andri uestvuje u naprednoj delatnosti revolucionarne omladine Mlada Bosna koja
se bori za nacionalno osloboenje. Na samom poetku prvog svetskog rata, dok se nalazio na letova-nju u Splitu,
hapse ga austro-ugarske vlasti. Vreme izmeu hiljadu devet stotina etrnaeste i hiljadu devet stotina sedamnaeste
proveo je u zatvoru i internaciji. Hiljadu devet stotina sedamnaeste vraena mu je lina sloboda.
Hiljadu devet stotina osamnaeste, dok rat jo traje, nalazi se u Zagrebu, gde sa Vladimirom oroviem, Brankom
Maiem i Nikom Bartuloviem pokree asopis Knjievni jug. Od 1921. do 1941. Andri je u diplomatskoj
slubi u konzulatima i poslanstvima u Gracu,
189Rimu, Bukuretu, Madridu, enevi i Berlinu. Za vrerne drugog svetskog rata ivi povueno u okupiranom
Beogradu, ne dozvoljavajui bilo kakvo pretampavanje i objavljivanje svojih dela.
Posle rata bio je poslanik u Skuptini Bosne i Hercegovine i u Saveznoj skuptini. Vie godina bio je pred-sednik
Saveza knjievnika Jugoslavije i predsednik Udruenja knjievnika Srbije. Godine 1926. postaje dopisnik a
1939. i redovni lan Srpske akademije nauka i umetnosti. Dopisni je lan Jugoslavenske akademije znanosti i
umetnosti u Zagrebu i Slovenake akademije u Ljubljani.
Prve knjievne radove, stihove, objavljuje kao maturant 1911. u asopisu Bosanska vila a neto kasnije i svoje
prevode Volta Vitmena, Artura Strindberga, Oto-na upania, Murn Aleksandra, Vladimira Levstika i drugih.
Godine 1918. objavljuje knjigu lirske proze Ex ponto, a 1920. svoju prvu pripovedaku knjigu Put Alije
erzeleza. Iste godine objavljuje i knjigu pesama u prozi Nemiri.
Izmeu dva rata Srpska knjievna zadruga objavljuje mu tri knjige pripovedaka: 1924 Pripovetke (U musa-
firhani, U zindanu, orkan i vabica, Za logorovanja, Mustafa Madar, Dan u Rimu, Rzavski bregovi. Ljubav u
kasabi, No u Alhambri); 1931 Pripovetke (Mara milosnica, Ispovijed, udo u Olovu, Kod kazana, Most na
epi, Anikina vremena); 1936 Pripovetke (Svadba, Smrt u Sinanovoj tekiji, Napast, Olujaci, e, Mila i
Prelac.)
Posle rata objavljuje romane Na Drini uprija (1945), Travnika kronika (1945), Gospoica (1945), Prokleta
avlija (1954), a od pripovedaka Nove pripovetke (1948), Pria o vezirovom slonu (1948), Lica (1960) itd.
Od rane mladosti bavi se publicistikom i esejistikom. Meu njegove najpoznatije tekstove ove vrste ubrajaju
190
nc: esej o Goji, Razgovor sa Gojom, zatim eseji o Nje-gou, Vuku, Koiu itd.
Godine 1956. dobio je povelju za ivotno delo, najviu knjievnu nagradu u zemlji, a 26. oktobra 1961. dodelje-
iia mu je Nobelova nagrada za knjievnost.
Andrieva dela prevedena su na mnoge jezike sveta i on je najprevoeniji jugoslovenski pisac.
1 danas ivo sarauje u jugoslovenskim asopisima i novinama i radi na svojim romanima i pripovetkama.
191SADRAJ
Slaze............ 9
Zanos i stradanje Tome Galusa..... 12
Iskuenje u eliji broj 38....... 26
U eliji broj 115......... 36
Sunce............ 59
Na sunanoj strani........ 67
Vino............ 16
Lica............ 83
Likovi............ 89
Goja........... 94
Razgovor sa Gojom........ 109
Predeli............ 131
Na kamenu, u Poitelju....... 140
panska stvarnost i prvi koraci u njoj . . . 148
Portugal, zelena zemlja....... 153
Prvi dan u radosnom gradu....... 158
Kraj svetlog Ohridskog jezera..... 165
Letei nad morem......... 173
Mostovi ........... 177
Napomena uz sabrana dela..... 181
Ivo Anri.......... 187IVO ANDRIC STAZE, LICA, PREDELI
Izdavai:
Mladost izdavako knjiarsko poduzee Zagreb, Ilica 30
Svjetlost izdavako knjiarsko prcduzeue Sarajevo, Radojke Lakie 7
Pr osveta izdavako predu/.ee Beograd, Dobraina 30
Dravna zaloba Slovenije Ljubljana, Mestni trg 26
tamparski zavod Ognjen Pria.<, Zagreb 1967.