CARINSKI POSTUPCI

U novom carinskom sistemu za razliku od dosadanjeg sistema predviena je

kategorija carinskih postupaka, odnosno svako carinsko dozvoljeno postupanje i
upotreba robe, gde uesnici u postupku stiu prava i obaveze u vezi sa robom
predstavljaju carinske postupke. U lanu 5. stav 1. taka 15. carinski postupak je
definisan kao pojam kao i njegove vrste, ali radi daljeg objanjavanja vrste postupka
emo sada nabrojati:

stavljanje robe u slobodan promet;

tranzit (spoljni i unutranji);

carinsko skladitenje;

aktivno oplemenjivanje;

prerada pod carinskom kontrolom;

privremeni uvoz;

pasivno oplemenjivanje;

izvoz;

privremeni izvoz.

Radi sprovoenja ovih postupaka, za svaki postupak, osim stavljanja robe u slobodan
promet, potrebno je odobrenje nadlenog carinskog organa (lan 111. stav 1.
Carinskog zakona), to znai da deklarant radi sprovoenja postupaka predvienim
lan 110. ovog zakona, mora podneti zahtev carinarnici za dobijanje odobrenja za
njegovo sprovoenje.

STAVLjANjE ROBE U SLOBODAN PROMET

Da bi se roba stavila u carinski postupak moraju biti ispunjeni odreeni uslovi koji su
bili poznati i u dosadanjem vaeem zakonu, odnosno da roba mora da bude
obuhvaena deklaracijom koju podnosi deklarant i da uz nju moraju biti priloene
isprave za sprovoenje ovog postupka.

Ovde treba naglasiti da se prvi put u Carinskom zakonu predvia mogunost i

korienja drugaijih isprava, osim deklaracija, kao to su knjigovodstveni zapisi,
finansijska i materijalna evidencija koja se mora voditi na nain naloen od strane
carinskog organa.

Prvi put, ali ne odmah od poetka 2004. godine, ve kasnije, koristie se elektronske
deklaracije, odnosno podaci iz deklaracija pripremljeni prema odreenim standardima
(carinski model podataka verzija 1 i verzija 2 Svetske carinske administracije). Oni e
se razmenjivati elektronskim putem izmeu deklaranata i carinskih organa, uz
sprovoenje svih faza postupaka predvienih za prijem deklaracije.
Osim po svom obliku i medijumu, predviena je mogunost podnoenja deklaracija
na razliite naine, u razliito vreme i sa razliitom sadrinom i to:

prethodna deklaracija;
redovna deklaracija;
nepotpuna deklaracija;
naknadna deklaracija;
rekapitulativna deklaracija.

Imajui u vidu osnovnu tendeciju iz novog Carinskog zakona, da se potenim

trgovcima omogui brzo, lako i efikasno sprovoenje carinskog postupka, uz najkrae
zadravanje robe pod carinskom kontrolom, ove deklaracije praktino predstavljaju
povlasticu koja omoguuje sprovoenje postupka na napred naveden nain i koje e
veoma paljivo biti odobravana.

Prethodna deklaracija je deklaracija koja je podneta carinskom organu pre prispea

robe sa svim potrebnim podacima i svim potrebnim priloenim ispravama, s tim to
se mogu izvriti samo potrebne kontrole usklaenosti podataka kao i logike kontrole
putem raunara. Ova deklaracija se ne moe primiti, jer nije ispunjen jedan od
glavnih uslova, a to je prisutnost robe, meutim predstavlja veliko ubrzanje postupka,
jer se po prispeu robe ne moraju vriti radnje koje su ve izvrene.
Nepotpuna deklaracija je deklaracija koja ne sadri sve podatke o robi, potrebne za
sprovoenje carinskog postupka, ali sadri sve elemente potrebne za utvrivanje
carinskog duga i primenu spoljnotrgovinskih propisa koji se odnose na uvoz robe
(npr. deklarant nije pribavio odgovarajue uverenje o poreklu). Ova deklaracija se
moe primiti, s tim to je deklarant duan da naknadno pribavi uverenje o poreklu i
kao takvo ga naznai u deklaraciji. Nakon odreenog roka, a na osnovu odobrenja
carinarnice podnosi se dopunska deklaracija sa svim potrebnim podacima uz koju se
prilae nedostajue uverenje.

Ako roba ocarinjena na osnovu knjigovodstvenih zapisa ili finansijske, ili druge
dokumentacije, a radi se o uvozu iste vrste robe od strane istog uvoznika, odnosno
korisnika, nakon odreenog perioda, podnosi se rekapitulativna deklaracija, kojom se
obuhvataju sprovedena carinjenja u prethodnom periodu.

Kada je u pitanju pregled robe i dokumentacije dolo je do najveih izmena u novom

Carinskom zakonu. Carinskom organu je data mogunost da odlui da li e vriti
pregled predate dokumentacije ili izvriti fiziki pregled robe (lan 95. Carinskog
zakona). Ovde e doi do primene mehanizma selektivnog pregleda, to jest na
osnovu odreenih kriterijuma koji e biti razvijeni vrie se izbor (selekcija) carinskih
deklaracija, kod kojih e biti vren ili pregled priloene dokumentacije, ili fiziki
pregled robe ili jedno i drugo.

Poiljke koje nisu pregledane ili i pregledane poiljke mogu biti predmet naknadne
kontrole na nain propisan lanom 105. Carinskog zakona. Predmet naknadne
kontrole su robne, knjigovodstvene, finansijske i druge isprave, s tim to se moe
izvriti i ponovni pregled robe. Za razliku od roka od 2 godine za naknadnu kontrolu
predvienu u dosadanjem Carinskom zakonu u novom zakonu je predvien rok od 5
godina i to od momenta prihvatanja deklaracije.

Novi Carinski zakon takoe predvia institut jedinstvene carinske stope kao mere
pojednostavljenja postupka, odnosno ako se roba svrstava u vie tarifnih oznaka, a
svrstavanje robe i obrada deklaracije moe prouzrokovati trokove nesrazmerene
obraunatoj carini, moe se dozvoliti da se cela poiljka carini i dabine obraunaju
na osnovu svrstavanja u tarifnu oznaku one robe ija je stopa carine najvia.
Roba stavljena u slobodan promet, nakon plaanja svih propisanih dabina stie
status domae robe, koji moe izgubiti samo pod uslovima navedenim u lanu 109.
Carinskog zakona.

Sa robom stavljenom u slobodan promet moe se slobodno raspolagati, osim ako za

nju nije plaena carina, ili je plaena po povoljnijoj stopi, pa se onda nalazi pod
carinskim nadzorom sve dok ne prestanu uslovi zbog kojih je priznata neka
povlastica, odnosno kada se izveze, uniti, ili kad carinski organ dozvoli njenu
upotrebu u druge svrhe, a ne u one svrhe zbog kojih je odreena neka povlastica, u
kom sluaju se moraju platiti sve propisane dabine.

2. POSEBNI POSTUPCI

Novi Carinski zakon potpuno drugaije postavlja odreena postupanja sa robom, koja
su do sada smatrana i kao faze carinskog nadzora ili kao razliiti spoljnotrgovinski
poslovi u okviru postupka carinjenja.

U novom Carinskom zakonu predvieni su u lanovima 110.-183., posebni carinski

postupci koji carinski organ odobrava pod propisanim uslovima i koji se moraju
zavriti na propisani nain pre zapoinjanja novog carinskog postupka kao posebni
postupci novi Carinski zakon u lanu 110. predvia sledee postupke:

tranzit;
carinsko skladitenje;
aktivno oplemenjivanje;
pasivno oplemenjivanje;
prerada pod carinskom kontrolom;
privremeni uvoz.

U daljem izlaganju bie obraen svaki od posebnih postupaka. Njihova zajednika

karakteristika je da su to carinski dozvoljeni postupci, a ne vrste carinjenja ili faze
carinskog nadzora, kako je bilo predvieno u dosadanjem zakonodavstvu.
Posebno treba imati u vidu, kao zajedniki uslov za ove postupke da se oni mogu
voditi samo na osnovu odobrenja carinskog organa (l.111. Carinskog zakona), koje
mora da sadri uslove propisane za njegovu primenu. Vlada moe propisati uslove za
sprovoenje ovih postupaka.

Lice kome je odobreno sprovoenje neko od ovih postupaka, koje zakon poznaje kao
nosioca odobrenja, duno je da se pridrava uslova iz dobijenog odobrenja i da
poloi odgovarajue obezbeenje za plaanje carinskog duga, koji bi mogao nastati u
vezi sa robom stavljenom u neki od ovih postupaka.

Novi carinski dozvoljeni postupak naveden u l. 87. i 110. Carinskog zakona, moe
zapoeti samo ako se okona prethodno dozvoljeni carinski postupak. To znai npr.
da se postupak prerade pod carinskim nadzorom moe zapoeti samo ako se okona
postupak carinskog skladitenja. Postupak se smatra okonanim kad se odobri novi
carinski dozvoljeni postupak za robu koja je bila predmet prethodnog postupka ili koja
je dobijena preradom, odnosno oplemenjivanjem, i kada se podnoenjem nove
isprave razdui deklaracija, podneta za prethodni postupak.

TRANZIT
Carinski zakon u l. 118. definie tranzit kao kretanje robe pod carinskim nadzorom ili
carinskom kontrolom izmeu dva mesta unutar carinskog podruja i to strane robe
koja nije nacionalizovana i domae robe namenjene izvozu.

Postupak tranzita poinje prijavljivanjem robe ulaznoj graninoj carinarnici ili

carinarnici gde je roba prethodno prijavljena, a zavrava se predajom robe i
propisanih isprava odredinoj carinarnici.

Deklarant koji je podneo tranzitnu deklaraciju odgovoran je za predaju robe

odredinoj carinarnici u nepromenjenom stanju i duan je da poloi obezbeenje za
plaanje carinskog duga, koji moe biti pojedinano (za jedan carinski postupak) ili
generalno (za vie tranzitnih postupaka) uz odobrenje direktora. Obezbeenje se ne
polae u sluaju prevoza robe potom, u vazdunom ili eleznikom saobraaju i
prevozom cevovodom ili dalekovodom.

Domaa roba nakon izvoznog carinjenja se pod carinskim nadzorom i carinskom

kontrolom zajedno sa propisanim ispravama upuuje izvoznoj carinarnici radi izvoza
u inostranstvo.

Domaa roba se moe uputiti pod carinskim nadzorom izmeu dva mesta na
domaoj teritoriji preko stranog podruja u okviru tranzitnog postupka.

CARINSKO SKLADITENjE

Carinsko skladitenje je poseban carinski dozvoljeni postupak, radi smetaja robe u

carinsko skladite.

Carinski organ odobrava smetaj robe u carinsko skladite nakon ega se podnosi
deklaracija za smetaj robe.

Za razliku od dosadanjeg zakonodavstva, novi Carinski zakon propisuje dve vrste

carinskih skladita javna i privatna. Javno carinsko skladite je skladite u kome
dralac carinskog skladita prua usluge skladitenja za svoju ili tuu robu, dok je
privatno carinsko skladite skladite u kome dralac skladita moe da dri samo
svoju robu.

Pri tome, zakon pravi razliku izmeu draoca skladita i korisnika skladita, s time to
je korisnik skladita lice koje je duno da stavi robu u postupak carinskog skladitenja
ili lice na kome su preneta ta prava.

Dralac carinskog skladita je duan da vodi evidenciju o robi smetenoj u carinsko

skladite i odgovoran je za ispunjavanje svih uslova propisanih Carinskim zakonom i
drugim propisima.

Za razliku od dosadanjeg propisa, novi Carinski zakon dozvoljava da se u carinskom

skladitu, sem skladitenja i uvanja robe sprovodi postupak aktivnog oplemenjivanja
ili postupak prerade pod carinskim nadzorom u skladu sa uslovima propisanim za ove
postupke.

Da bi neki od ovih postupaka zapoeo, prethodno se mora okonati postupak

carinskog skladitenja bez obzira to roba ostaje u carinskom skladitu.
 AKTIVNO OPLEMENjIVANjE

Aktivno oplemenjivanje je vrsta carinskog postupka i treba ga posmatrati odvojeno od

ostalih sluajeva privremenog uvoza.

Osnovna karateristika aktivnog oplemenjivanja je da se radi o procesu vrenja radnji

nad uvezenom robom koje menjaju njen prvobitan izgled, odnosno kakvou, s tim to
novi Carinski zakon definie te radnje kao obradu (ukljuujui montau, sklapanje i
ugradnju), opravku ukljuujui i njenu restauraciju da ue u njeno prvobitno stanje i
upotrebu odreene robe koja ne ulazi u dobijeni proizvod, ali koja olakava
proizvodnju dobijenih proizvoda, ak i kada je u celini ili delimino iskoriena u
proizvodnji.

Novi Carinski zakon daje mogunost upotrebe, uz odobrenje carinskog organa,

ekvivalentne robe, to znai robe sa domaim statusom, iste vrste, iste kakvoe i istih
ostalih svojstava kao i uvezena roba. To znai da se odreena roba moe koristiti u
procesu oplemenjivanja umesto uvezene robe, radi postizanja boljih ekonomskih
efekata (blagovremeno ispunjavanje ugovora, upotreba robe ugovorenog kvaliteta,
itd.), a nad uvezenom robom se mora sprovesti odgovarajui carinski postupak radi
putanja u slobodan promet.

Poto se radi o robi sa ekonomskim efektom, carinski organ moe odobriti proces
oplemenjivanja, pri emu se za uvezenu robu ne plaa carina, niti podlee merama
komercijalne politike, a namenjena je ponovnom izvozu u obliku dobijenih proizvoda
(sistem odlaganja). Ovo znai da uvezena roba podlee plaanju carine, s tim to se
carina ne naplauje ako se ispuni uslov iz dobijenog odobrenja, to jest u odobrenom
roku se dobijeni proizvodi izvezu u inostranstvu.

Carinski organ takoe moe odobriti da se uvezena roba stavi u slobodan promet uz
plaanje carine, s tim to se nakon dobijenog proizvoda moe odobriti povraaj
carinskog duga (sistem povraaja).

Kao i ostali postupci sa ekonomskim efektom, za postupak aktivnog oplemenjivanja

mora se pribaviti odobrenje carinskog organa, s tim to vie nije odreen zakonski
rok za sprovoenje postupka oplemenjivanja, ve carinski organ, nakon upoznavanja
sa procesom proizvodnje, ugovorenim uslovima, i ostalim, bitnim injenicama, sam
odreuje rok za izvoz dobijenih proizvoda.

Prilikom davanja odobrenja, carinski organ odreuje normativ, a u odreenim

sluajevima moe odrediti i standardne normative.

Roba uvezena radi aktivnog oplemenjivanja moe se staviti u slobodan promet (raniji
termin: definitivno ocariniti) s tim to je nosilac odobrenja duan da plati
kompezatornu kamatu za period od dana prihvatanja deklaracije za postupak
aktivnog oplemenjivanja do dana stavljanja robe u slobodan promet. Stopu
kompezatorne kamate utvruje Vlada.

Dobijeni proizvodi i roba u nepromenjenom stanju se moraju ponovo izvesti.

Meutim, zakon dozvoljava da se dobijeni proizvodi i roba u nepromenjenom stanju
mogu smestiti u slobodnu zonu, da se stave u postupak carinskog skladitenja ili da
se stavi u slobodan promet. Stavljanje robe u slobodan promet se moe dozvoliti
samo ako nosilac odobrenja dokae da nije u stanju da robu stavi u drugo carinsko
postupanje za koje ne bi bilo potrebno plaanje uvoznih dabina.

Dobijeni proizvodi koji se stavljaju u slobodan promet podleu primeni povoljnijih

carinskih stopa, zbog upotrebe u posebne svrhe (humanitarne, naune itd.), ako je
takav tretman predvien za identinu uvoznu robu ili se mogu osloboditi od plaanja
carine po propisima predvienim za uvoz identine robe.

Novi Carinski zakon predvia novinu u odnosu na dosadanji postupak privremenog

uvoza radi oplemenjivanja, a to je da se dobijeni proizvodi ili roba u nepromenjenom
stanju delimino ili u celini mogu privremeno izvoziti radi daljeg oplemenjivanja u
inostranstvu na osnovu odobrenja carinskog organa uz primenu uslova predvienih
za oplemenjivanje izvan carinskog podruja. Prilikom vraanja iz inostranstva, u
sluaju da nastane carinski dug, carina se naplauje po stopama predvienim za
uvoz takve robe odnosno bez plaanja carine ako je predvien preferencijalan
tretman, ili se dabine obraunavaju na nain predvien za vraanje i dobijanje
proizvoda u sluaju pasivnog oplemenjivanja.

Kao to smo napred naveli, roba se moe staviti u postupak aktivnog oplemenjivanja
i uz primenu sistema povraaja. Ovo znai, da u momentu uvoza robe, koja e se
staviti u postupak aktivnog oplemenjivanja, obraunavaju se uvozne dabine i nastaje
carinski dug, koji se naplauje stavljanjem takve robe u slobodan promet, ali se moe
ostvariti povraaj plaenih dabina izvozom dobijenih proizvoda pod uslovima i u roku
datim odobrenjem carinskog organa. Povraaj se moe izvriti najkasnije u roku od
godinu dana od momenta nastanka carinskog duga.

Smatrae se da su ispunjeni uslovi za povraaj plaenog carinskog duga, ako je roba

izvezena, stavljena u tranzitni postupak, postupak carinskog skladitenja, postupak
privremenog uvoza ili smetena u slobodnu zonu.

PRERADA POD CARINSKOM KONTROLOM

Prerada pod carinskom kontrolom je potpuno nov institut koji do sada nae carinsko
zakonodavstvo nije poznavalo i koje praktino predstavlja nain podsticanja domae
proizvodnje i usmeravanje ka uvozu sirovina, reprodukcionog materijala,
polufabrikata itd., a ne gotovih proizvoda u onim sluajevima kada domaa
preraivaka industrija moe pruiti odgovarajui kvalitet kako trite trai, ne
ograniavajui pri tom mogunost uvoza i gotovih proizvoda.

Prerada pod carinskom kontrolom predstavlja carinski dozvoljeni postupak, u okviru

koga se uvozi strana roba, prerauje, obrauje i dorauje itd., i nakon toga stavlja u
slobodan promet uz plaanje carine po stopama predvienim za dobijene proizvode.
Ovaj carinski postupak se moe pod odreenim uslovima kombinovati sa drugim
carinski dozvoljenim postupcima kao to je, carinsko skladitenje pri emu treba biti
izuzetno paljiv i odobravati ovakve zahteve veoma restriktivno.

Postupak prerade pod carinskom kontrolom sprovodi se na osnovu odobrenja

carinskog organa po postupku predvienim za aktivno oplemenjivanje, s time to se
carinska kontrola kao institut mora shvatiti na pravilan nain, a to je da se roba nalazi
pod carinskom kontrolom na osnovu isprava uz mogunost njene fizike kontrole kad
god carinski organ to smatra za shodno, i ona se moe premetati bez odobrenja
carinskog organa samo na osnovu obavetavanja. Ako u postupku prerade pod
carinskom kontrolom nastane carinski dug, njegov iznos utvruju prema propisima
koji su vaili u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u ovaj postupak.
Nakon okonanja postupka prerade robe pod carinskom kontrolom, roba se stavlja u
slobodan promet na osnovu deklaracije za stavljanje robe u ovaj postupak.
 PRIVREMENI UVOZ

Privremeni uvoz kao carinski dozvoljeni postupak se potpuno odvojeno regulie od

aktivnog oplemenjivanja i treba ga razlikovati tako to se radi o carinski odobrenom
postupku u okviru koga se strana roba koristi u zemlji uz obavezu ponovnog izvoza u
neizmenjenom stanju, osim zbog uobiajenog smanjenja vrednosti zbog njene
upotrebe.

Na robu koja se privremeno uvozi ne plaa se carina ili se plaa po snienoj stopi i na
nju se ne primenjuju mere komercijalne politike (spoljnotrgovinska ogranienja), osim
ako posebnim propisima nije drugaije regulisano.

Kao i kod ostalih posebnih postupaka, privremeni uvoz se moe obaviti samo na
osnovu podnetog zahteva i dobijenog odobrenja od strane carinskog organa, s tim
to se privremeni uvoz moe odobriti samo ako je mogue utvrditi istovetnost
uvezene robe.

Novi Carinski zakon ne propisuje rok za privremeni uvoz, ve ostavlja carinskom

organu da u odobrenju sam utvrdi ovaj rok, polazei od ugovorenih uslova i
ispunjavanja svrhe privremenog uvoza.

Za razliku od dosadanjeg obraunavanja carinskih dabina, u novom Carinskom

zakonu je propisano, da se uvozne dabine plaaju u visini od 3% od iznosa uvoznih
dabina koje bi se platile da je roba stavljena u slobodan promet, i to od dana
prihvatanja deklaracije za privremeni uvoz za svaki mesec dokle taj privremeni uvoz
traje.

Ako se privremeno uvezena roba stavi u slobodan promet, a plaen je ukupan iznos
uvoznih dabina smatrae se da je izmiren carinski dug, a u sluaju da nije naplaen
ukupan iznos, carinski organ naplauje razliku do ukupnog iznosa.
Kao i kod aktivnog oplemenjivanja, Carinski zakon propisuje, da ako privremeno
uvezena roba stavi u slobodan promet, nosilac odobrenja je duan da plati
kompezatornu kamatu na iznos utvren carinskog duga i to od momenta prihvatanja
deklaracije za privremeni uvoz do stavljanja robe u slobodan promet.

PASIVNO OPLEMENjIVANjE

Pasivno oplemenjivanje je carinski postupak, u kome se roba privremeno izvozi iz

carinskog podruja, radi oplemenjivanja u inostranstvo. Proizvodi dobijeni u postupku
pasivnog oplemenjivanja se mogu staviti u slobodan promet sa potpunim ili
deliminim osloboenjem od uvoznih dabina. Ovde treba imati u vidu da se na robu
koja se privremeno izvozi radi pasivnog oplemenjivanja primenjuju mere komercijalne
politike i druga spoljnotrgovinska ogranienja. Opta karakteristika svih posebnih
carinskih postupaka vai i u ovom sluaju, odnosno na osnovu podnetog zahteva
carinski organ izdaje odobrenje za pasivno oplemenjivanje.

Pasivno oplemenjivanje se mora odobriti i izvriti ponovni uvoz dobijenih proizvoda u

roku koji odobri carinski organ, s time to se ovaj rok moe izuzetno produiti, ali ne
due od 12 meseci od dana izvoza.

Iznos uvoznih dabina se utvruje tako to se od iznosa uvoznih dabina obraunatih

za dobijeni proizvod koji se stavljaju u slobodan promet odbije iznos uvoznih dabina
koje bi bile obraunate istog dana za privremeno izvezenu robu, ako bi se ona
uvozila iz drave u kojoj je obavljeno oplemenjivanje i to po propisima koji vae na
dan prihvatanja deklaracije za pasivno oplemenjivanje.

U okviru postupka pasivnog oplemenjivanja zakon predvia posebni institut pasivnog

oplemenjivanja uz upotrebu sistema standardne zamene, to praktino znai da se u
postupku pasivnog oplemenjivanja dobijeni proizvod moe zameniti za uvozni
proizvod koji se mora svrstavati u istu tarifnu oznaku, biti istog kvaliteta i imati iste
tehnike karakteristike kao i dobijeni proizvod.

Ovaj posebni institut carinski organ moe odobriti, ako se radi o popravci domae
robe u inostranstvu, pa se utvrdi da se takva roba ne moe opraviti. Pri tome radi
potrebe ubrzanja postupka i omoguavanja nesmetanih privrednih tokova, carinski
organ moe odobriti da se proizvod za zamenu uveze pre privremenog izvoza robe.
Pri tome nije dozvoljen privremeni izvoz radi pasivnog oplemenjivanja nove robe, ve
ona mora pre toga biti koriena, a i proizvod za zamenu takoe mora biti korien.
Pri tome naglaavamo da se u sluaju standardne zamene roba mora privremeno
izvesti najkasnije u roku od 2 meseca, od momenta prihvatanja deklaracije za
stavljanje u slobodan promet proizvoda za zamenu.

Kad se radi o prethodnom uvozu proizvoda za zamenu, radi utvrivanja carinskog

duga primenjuje se isti mehanizam kao i u ostalim sluajevima pasivnog
oplemenjivanja, s time to se iznos koji se odbija utvruje na osnovu elemenata za
obraun koji za privremeno izvezenu robu vae na dan prihvatanja deklaracije kojom
se roba stavlja u postupak pasivnog oplemenjivanja.

IZVOZ

Kao glavna novina u novom Carinskom zakonu, predvieno je davanje odobrenja od

strane carinskog organa za iznoenje robe iz carinskog podruja. Ovo znai da se
domaa roba stavlja u postupak izvoza nakon izdatog odobrenja, s tim to ovaj
postupak ne vai za pasivno oplemenjivanje ili tranzit domae robe od jednog mesta
na domaem podruju do drugog mesta na domaem podruju preko strane teritorije.
Takoe je i novina da se izvozna deklaracija moe podneti carinskom organu ne
samo prema mestu gde se roba nalazi ili pakuje, ve i prema seditu ili prebivalitu
izvoznika.

Stavljanje robe u postupak izvoza stvara obavezu izvozniku da robu izveze iz

carinskog podruja u stanju u kakvom je bila u momentu prihvatanja izvozne
deklaracije.

3. DRUGI OBLICI CARINSKOG DOZVOLjENOG POSTUPANjA

SLOBODNE ZONE

Novim Carinskim zakonom je takoe predvieno da se osnivanje slobodnih zona,

upravljanje u njima i obavljanje privrednih aktivnosti u slobodnim zonama utvruje
posebnim zakonom. Carinskim zakonom se samo precizira koje su dozvoljene
aktivnosti sa stranom robom koja se smeta u slobodnu zonu. Ove aktivnosti su:
stavljanje u slobodan promet robe prethodno smetene u slobodnu zonu, njeno
podvrgavanje uobiajnom rukovanju, aktivno oplemenjivanje, proizvodnja pod
carinskom kontrolom, ustupanje u korist drave i unitenje pod carinskom kontrolom.
Carinski zakon takoe predvia da carinski organ moe, imajui u vidu konkretne
okolnosti vezane za odreenu slobodnu zonu, da prilagodi mere carinske kontrole i
carinskog nadzora ovim okolnostima.

Do eventualnog donoenja novog Zakona o slobodnim zonama, treba imati u vidu

odredbe vaeeg zakona koji regulie ovu materiju.
PONOVNI IZVOZ, UNITENjE I USTUPANjE ROBE

Strana roba u skladu sa odredbama novog Carinskog zakona, moe se ponovo

izvesti u carinsko podruje (npr. posle carinskog skladitenja, aktivnog
oplemenjivanja i privremenog uvoza), unititi ili ustupiti u korist drave. Ponovni izvoz
i unitenje strane robe mogu se sprovesti samo na osnovu odobrenja carinskog
organa, pri emu ne mogu nastati nikakvi trokovi na teret drave.
Otpad i ostaci nastali unitenjem robe stavljaju se u carinski dozvoljeno postupanje u
skladu sa carinskim propisima.

POSEBNE ODREDBE KOJE SE PRIMENjUJU NA SAOBRAAJ NA DUNAVU

Plovidba Dunavom je regulisana Dunavskom Konvencijom iz 1949. godine, a

Carinski zakon u lanu 190. blie odreuje carinski postupak na brodovima koji dolazi
iz inostranstva, u tom smislu da moraju da se zaustave i prijave ulaznoj carinarnici.
Zapovednik broda je duan da ulaznoj carinarnici podnese carinski dokument uz koji
se prilae spisak brodske posade, spisak putnika i njihovog prtljaga, spisak
namernica koje se nalaze na brodu i brodske prevozne isprave.

Ovde posebno treba imati u vidu odredbe koje se odnose na ovlaenje carinskih
slubenika u vezi sa pregledom brodova i robe koju oni prevoze