Poroilo o tri drame: Totenbirt Iva Prijatelja, Moj ata, socialistini kulak

Toneta Patrljia i Goli pianist ali Mala nona muzika Matjaa Zupania

1. Uvod

Naa studija se metodoloki oslanja na rad Donatana Gotala koji je na osnovu

korpusa narodnih bajki vrio analizu razlika likova na osnovu pola i time testirao tvrdnje
feministikih knjievnih teorija i evolucionizma. Metoda koju smo koristili u cjelosti se
zasniva na Gotalovoj, s tim to postoje odreene promjene radi prilagoavanja naem
korpusu, a takoe su i uvaeni predlozi za poboljanje koje je sam Gotal ponudio.
Na primarni cilj je dobiti podatke o polu, izgledu, odreenim vrijednostima,
motivima i ciljevima knjievnih likova koje obraujemo. Sekundarni cilj je uporeivanje
naih rezultata sa Gotalovim, kritiki pretres njegovih zakljuaka i uporeivanje istih izmeu
dva razliita korpusa.

2. Metodoloka osnova i teoretska polazita

Teoretska ishodita Gotalove analize bile su odreene pretpostavke feministikih

teorija i evolucionizma. Neke od kljunih teza za Gotala po pitanju predstavljanja pola u
narodnim bajkama bile su:
Protagonisti/kinje su veinom mlai od 30 godina.
Protagonisti/kinje su obino fiziki privlani.
Protagonisti/kinje su obino nevjenani na poetku bajke, a veina ih se u bajci
vjena.
U poreenju sa protagonistima, protagonistkinje u partneru vie trae prijatnu osobu,
a manje fiziki privlanu, dok za protagoniste vai obratno. Ni ene ni mukarci ne cijene
partnera na osnovu imetka i drutvenog poloaja.
Antagonisti kod svojih partnerki cijene fiziku privlanost, a antagonistkinje imetak.
Protagonisti/kinje brinu o drugima, najprije o blinjima, srodnicima, lanovima ue
porodice.
Protagonistkinje za razliku od protagonista rjee aktivno tee svojim ciljevima i
njihova aktivnost je vie unutranja.
Protagonista je vie od protagonistkinja.

3. Uzorak i prilagoenja metodoloke osnove

Zaradi objektivnosti smo izabrali korpus na koji ne moe uticati subjektivna volja.
Tako korpus ine drame koje su do 2015. godine primile nagradu Grum. U analizi uestvuje
sedam italaca od kojih svako obrauje jednak broj drama tri 1. To znai da sve drame koje
su dobile Grumovu nagradu nee biti obraene.

1 Na rad je rezultat analize drama: Totenbirt Iva Prijatelja, Moj ata, socialistini kulak Toneta
Patrljia i Goli pianist ali Mala nona muzika Matjaa Zupania.
Radi razlike izmeu narodnih bajki i drama koja se najvie ogleda u dubini psihologije junaka
uveli smo odreena prilagoenja na tri naina.
1. Svi ispitivai su iskusni itaoci jer pravilan pristup modernoj drami ne bismo mogli
oekivati od naivnih italaca te njihovi odgovori ne bi bili kredibilni. Svi ispitivai su
upoznati sa ciljevima ispitivanja, teoretskim osnovama i ishoditem. Da bi se postigla
objektivnost, ispitivai su se obavezali da meusobno ne raspravljaju o zadatku do njegovog
zavretka i uraena je test studija. Test studija se sastojala u tome da su svi ispitivai su
analizirali jednu dramu, iz istog korpusa, ije je rezultate uporedio glavni ispitiva i zakljuio
podudaraju li dovoljno da bi se svi ispitivai mogli uzeti kao kredibilni poznavaoci materije.
2. Prilagodili smo anketu, popunivi je predlozima koje je Gotal ponudio, kao i
dodavanjem specifinih elemenata koje zahtijeva kompleksnija dramska struktura, a ne utiu
na krajnji ishod uporeivanja dvije studije i vjerodostojnost ovog rada.
3. Tree prilagoavanje tie se formalne prirode korpusa. Gotal je uporeivao uticaj
injenice da li je odreenu zbirku ureivao mukarac ili ena, dok smo mi uporeivali
rezultate u odnosu na pol autora drame i lanova komisije koja je izabrala dramu.

4. Rezultati

Autori sve tri drame koje smo analizirali su mukarci, tako da nismo u mogunosti
izvriti bilo kakvu uporedbu u pogledu tog problema.
U tri drame pronali smo 3 protagonista, 1 protagonistkinju, 3 antagonista i 3
antagonistkinje. elimo samo da napomenemo da dok kod protagonista/kinja nije bilo dilema,
kod antagonista/kinja se javio vei krug likova koji bi mogli spadati u ovu grupu. Mi smo
uzimali u obzir samo one koji djeluju kao najjaa sila nasuprot protagonisti i iji je cilj
najsuprotstavljeniji njegovom.
Protagonisti i protagonistkinja su stari prosjeno 40 godina. ak i ako bismo ih
posmatrali zasebno po polovima, ovaj prosjek ne bi bio naruen. Drugaija je situacija kod
antagonista. Njihov prosjek godina je 30, meutim, dok je prosjek mukih antagonista je 40, a
enskih 20.
Izgled protagonista i protagonistkinje se ne pominje nijednom, niti u dramama on ima
bilo kakvog uticaja na radnju, cilj ili sukob. Ovo vai i za antagoniste. Fiziki izgled je jedino
vaan kod antagonistkinja i pominje se u 33% sluajeva.
Svi protagonisti su u vezi na poetku drame, mada ouvanje te veze za njih nije
previse vano. S druge strane, protagonistkinja je takoe u vezi, ali je za razliku od
mukaraca, njoj uvanje te veze glavni cilj. 66% antagonista i antagonistkinja nije u vezi na
poetku drame i pri tom ostvarenje veze im nije ni vaan cilj. Meutim, za preostalih 33%
antagonista i antagonistkinja koji su u vezi, ouvanje veze je veoma vano.
Osobine koje protagonisti i protagonistkinja najvie cijene kod partnera je njegova
prijatnost (2,5 na ljestvici od 1 do 4). Najmanje vana osobina je drutveni poloaj (1,25 na
ljestvici od 1 do 4). Ne moemo uoiti nikakvu razliku meu polovima u ovom pitanju.
Meutim, antagoniste i antagonistkinje moramo razdvojiti u ovom pogledu. Antagonisti
najvie cijene prijatnost (2,6 na ljestvici od 1 do 4), a antagonistkinje imetak (2,3 na ljestvici
od 1 do 4). Antagonistkinje s druge strane, najmanje cijenje partnerovu prijatnost (1,3 na
ljestvici od 1 do 4), a antagonisti partnerkin drutveni poloaj (1,6 na ljestvici od 1 do 4).
 Svi likovi su aktivni, bez izuzetka, ali se razlikuju vrste aktivnosti. Protagonisti i
protagonistkinja su srednje aktivni i na unutranjem i na spoljanjem planu. Spoljanja
aktivnost antagonista i antagonistkinja veoma je izraena. Antagonisti, meutim, uopte nisu
unutranje aktivni, dok je kod antagonistkinja unutranja aktivnost malo izraena.
Svim protagonistima glavna motivacija je brinuti za sebe. Najvaniji cilj u tome je
preivljavanje, a najmanje vaan ouvanje veze. Protagonistkinji je glavna motivacija brinuti
o drugima i to najvie o partneru.
66% antagonista i antagonistkinja za glavnu motivaciju ima brigu o sebi. Podjednako
vani ciljevi za antagoniste su preivljavanje i pridobijanje imetka. Za antagonistkinje
podjednako vani ciljevi su pridobijanje imetka i pronalaenje partnera ili ouvanje veze.
Najmanje vaan cilj i antagonistima i antagonistkinjama je pridobijanje slave ili drutvenog
poloaja. 33% antagonista i antagonistkinja, koji za glavnu motivaciju imaju brinuti o
drugima, najradije to ine za porodicu, podjednako vano za partnera i za snahu.

5. Poreenje rezultata

Znaajna razlika u odnosu na Gotalove rezultate tie se godina likova. U naoj analizi
antagonisti i antagonistkinje su mlai od protagonista i protagonistkinja. Naroito se ovo
odnosi na antagonistkinje samostalno, to znai da pol u ovom sluaju igra ulogu. Zakljuak
koji Gotal konstruie po pitanju suprotnog rezultata u njegovoj studiji je taj da su
protagonisti i protagonistkinje ti koji se bore za svoj poloaj u drutvu jer im mjesto
zauzimaju stariji. Ova konstrukcija u naem sluaju oigledno ne funkcionie, a ne bismo se
mogli usuditi rei na osnovu nae analize da su protagonisti i antagonisti u dramama
zamijenili uloge u odnosu na narodne bajke, te da italac drama zapravo navija za lika koji
bi bio antagonist u narodnoj bajci, mada bi svakako i ovu misao vrijedjelo razmotriti.
Takoe, velika razlika tie se i fizikog izgleda. Pri analizi bajki, dolo se do zakljuka
da je ovaj element veoma znaajan i da su protagonisti i protagonistkinje okarakterisani kao
fiziki privlani. U dramama koje smo obraivali fiziki izlged uopte ne pominje, osim u
jednom sluaju, kada se antagonistkinja karakterie kao privlana. Ipak, ovo odsustvo izgleda
likova moemo pripisati specifinom graenju dramskog svijeta, odsustvu naratora i
generalno bilo kakve vrste opisa, pa tako i opisa fizikog izgleda.
Gotal kao bitnu zajedniku karakteristiku za protagoniste uzima to to u velikom
broju sluajeva nisu vjenani na poetku bajke. U dramama su svi protagonisti i
protagonistkinja u vezi na poetku drame. Za razliku od njih, antagonisti veinom nisu u vezi,
ali im ovo i nije najvaniji cilj. Takoe, nikakva razlika izmeu enskih i mukih likova se ne
moe uoiti u statusu veze kao ni njihovom cilju po ovom pitanju. Takoe, vjenanja ili
ostvarenje veze se ne dogode ni u jednoj od analiziranih drama. Jedino to moemo primijetiti
vezano za odnos likova i njihovih partnera jeste da je cilj ostvarivanja ili ouvanja veze neto
izraeniji kod enskih likova, ne glede na to je li rije o protagonistkinji ili antagonistkinjama.
Rezultati toga koja od partnerovih osobina se likovima ini kao vana su neto taniji
od Gotalovih jer smo koristili Linkertovu ljestvicu. Kao i kod Gotala, protagonistkinje
najvie cijene prijatnost, pa fiziku privlanost, a najmanje drutveni poloaj. Razlika u
odnosu na Gotalove rezultate je to se kod nas ovo isto odnosi i na protagoniste, dok on
zakljuuje da je protagonistima neto vaniji fiziki izgled. Ni antagonistima fiziki izgled
nije na prvom mjestu, kako Gotal tvrdi, ve je to prijatnost. Potvrdila se meutim njegova
pretpostavka da antagonistkinje neto vie cijene imetak, a manje prijatnost. Tu i vidimo
razliku izmeu enskih likova u odnosu na to jesu li protagonistkinje ili antagonistkinje.
Doli smo i do razlike u osnovnoj motivaciji. Veina antagonistkinja i antagonista
primarno brine za sebe (66%), meutim, ovo je sluaj i sa protagonistima, to se u velikoj
mjeri razlikuje od Gotalovih rezultata. Jedino protagonistkinja iskljuivo brine za druge.
Teko moemo govoriti o razlici meu polovima u altruizmu jer je broj protagonistkinja za
analizu previe mali, a kod antagonistinih likova rezultati su isti bez obzira na pol.
Altruistiko djelovanje, kad postoji, kod svih likova usmjereno je ka najbliim lanovima
skupine, primarno partnerima.
Protagonistima i antagonistima je najvaniji cilj preivljavanje, zatim pridobijanje
imetka, a manje vano pridobijanje slave ili drutvenog poloaja i nalaenje ili ouvanje veze,
dok je za antagonistkinje najvanije pridobijanje imetka i nalaenje ili ouvanje veze. Ovim
se uspostavlja razlika izmeu likova na osnovu pola, a ne na osnovu toga jesu li antagonisti ili
protagonisti.
Jedna od kljunih Gotalovih pretpostavki koju je potvrdio ticala se vee pasivnosti
kod enskih likova, meutim, to kod nas nije bio sluaj. Svi likovi bili su podjednako aktivni,
ali aktivnost nije bila podjednako rasporeena. Protagonisti i protagonistkinje su bili vie
unutranje aktivni, a manje spoljanje u odnosu na antagoniste i antagonistkinje koji skoro
uopte nisu bili unutranje aktivni, a bili su izrazito aktivni na spoljanjem planu.

6. Rasprava

Premali broj analiziranih drama ne daje nam za mogunost da idemo daleko u

zakljucima, ali neki indikatori ukazuju na to da se zakljuci umnogome moraju razlikovati
od Gotalovih. Razlika izmeu enskih i mukih likova po broju nije znaajna, a tako ni
njihova uloga, iako moramo rei da i kod nas preovlauje broj protagonista u odnosu na
protagonistkinje.
Starosna struktura se u velikoj mjeri razlikuje u odnosu na Gotalovu, protagonisti su
mnogo stariji, a najmlai likovi su zapravo antagonistkinje, koje su kod Gotala najstarije.
Ovo moe imati veze i sa temama u dramama (ne samo modernim) koje zahtijevaju zrelijeg
pojedinca, ija tragika ili komika izazivaju vei efekat. Mlae antagonistkinje bismo u tom
sluaju mogli tumaiti kao neku vrstu iskuenja za neto starije protagoniste.
Posebno je zanimljivo to to je veina likova ve u vezama sa svojim partnerima i te
veze ne doivljava kao dio svog cilja to je veliki zaokret u odnosu na bajke. Ovo je naravno
povezano usko sa injenicom da su protagonisti znaajno stariji u odnosu na junake bajki te je
i za oekivati da su se ve ostvarili na ovom planu.
Odsustvo opisa izgleda nije toliko znaajna karakteristika i ne da se uporeivati
upravo zbog specifinosti dramskog roda, koji ne ostavlja mjesta opisima.
Altruistini obrasci su se donekle potvrdili, a to je da altruistini likovi uglavnom
pomau lanovima porodice, najprije partneru, ali je izrazito manji broj altruistinh likova
nego to ih je Gotal naznaio. Takoe, italac u dramama se moe vezati i navijati jednako
lako za osobu koja brine za sebe u odnosu na one koje brinu o drugima. tavie, osobe koje
primarno brinu o sebi potentije su u dramskom smislu jer e biti izraeniji njihov sukob sa
okolinom.
Hipotezu da su muki likovi aktivniji od enskih, uopte nismo mogli potvrditi, mada
drama sama po sebi zahtijeva aktivne likove te je ovo bilo donekle i za oekivati.
Nismo mogli nai dovoljno dokaza za potvrde Gotalovih pretpostavki zasnovanih na
evolucijskoj teoriji, ak smo nali brojne dokaze u suprotnosti sa njima, ali ipak ne moemo
tvrditi da smo opovrgli ovu teoriju zbog malog broja likova za analizu. Takoe, likovi u
modernim dramama dio su svijeta sa drugaijim sociolokim odnosima, njihove psihologije
su razvijenije, tako da nije jednostavno postaviti ih u istu ravan sa jednodimenzionalnim
likovima narodnih bajki.

7. Zakljuak

Veliko je pitanje koliko nam statistini podaci mogu pruiti informacija, naroito ako
su razlike u obraunu manje uoljive. Naroito je teko pomou njih uporeivati knjievna
djela, ak dva razliita roda, anra i epohe.
Ipak, ono to je znaajno je da se i iz naeg dijela analize vidi da su skoro sve
Gotalove pretpostavke iz drugog dijela ovog lanka poljuljane i da e biti jako zanimljivo
prouiti rezultate konane analize jer ukoliko se oni nastave u ovom pravcu, imaemo
ozbiljnog razloga da preispitamo sve teorijske osnove od kojih je Gotal poao i da pokuamo
da doemo do odgovora u kakvoj su vezi one sa korpusom koji smo odabrali.