1. Razlika izmeu rasta i razvoja.

Rast je proces koji transformie zigot -jednu eliju- u multicelularnu odraslu osobu sa oko
12, 5 hiljada milijardi elija. Rast je istovremeno i:
1. filogenetski menjao se tokom evolucije;
2. ontogenetski stvaraju se oblici osobeni za svaku vrstu;
3. individualni razvijaju se osobine specifine za svaku odreenu jedinku.
Rast poinje od momenta stvaranja zigota i odvija se neprekidno do oko 20 godina ivota.
Obuhvata 2 perioda prenatalni i postnatalni. Prenatalni traje od stvaranja zigota, oplodnjom e-
nske mukim gametom pa do roenja, a postnatalni od momenta roenja pa do 20. godine i-
vota.
Brzi i ogromno uveanje embriona rezultat je uveanja broja elija (hiperplazija), uveanja ve-
liine elije (hipertrofija) i uveanje intracelularnog tkiva. Kada se diferencijacija jednog tkiva
odigrala, dalje se odvija rast. Brzina i redosled rasta su genetski odreeni ali zavise i od spoljnih
uticaja (inilaca).
Rast moe biti apozicioni (uveanje taloenjem tkiva na povrini tvrdih tkiva) ili intersticijalni
(uveanje unutar mekih tkiva ili organa). Ne razvijaju se sva tkiva, delovi ili organi istom brzi-
nom i u isto vreme. Glava se rano intezivno razvija kod fetusa je tela a kasnije usporava
rast. Najvei i najbri skokovi u rastu su u fetalnom dobu, u prvoj godini posle roenja i pred i u
toku puberteta. Ali postoji harmonija proporcija, npr. zubi se zainju i rastu ba u vreme kada su
se vilice tako razvile da ih mogu prihvatiti.
Zrenje je proces koji se nadovezuje na rast i ne ogleda se samo u dostizanju veliine i propo-
rcija odrasle osobe, ve i u punoj sadrajnosti odreenih tkiva i sposobnosti vrenja funkcija
svakog organa.

Razvoj je transformacija zigota u potpuno razvijenu osobu. Postoji niz procesa u stvaranju
spoljnih i unutranjih embriona morfogeneza to odrauje oblik organa, sistema i celog lju-
dskog tela. Izraene oblike diferenciranih elija (fenotip) e pre svega zavisiti od njihovog gene-
tskog svojstva (genotip) a zatim od tipa i stepena genetske ekspresije i represije kao i od spolj-
nih uticaja za vreme diferencijacije.
Rast i razvoj su dva ujedinjena procesa, jer nema rasta bez razvoja niti razvoja bez rasta. Ra-
st i razvoj se mogu podeliti u 2 perioda - prenatalni i postnatalni. Prenatalni traje 280 dana:
preembrionalni (do 20 dana); embrionalni (od 20 dana do 3 meseca) i fetalni (od 2 mese-ca
do roenja).

2. Stomatodeum primitivna usna upljina.

Razvitak orofacijalnog sistema je dinamian proces koji poinje u 3. nedelji intrauterinog i-
vota i nastavlja se posle roenja i traje do kraja druge decenije, dok umnjak ne zavri razvoj.
1. nedelja razvitka izrazito mitotika deoba elija;
2. nedelja razvitka implantacija ploda i formiranje 3 embrionalna klicina lista: ektoderm,
endoderm i mezoderm.
3. nedelja razvitka prvi znaci primarne usne upljine stomatodeum. Pojavom mezode-
rmalnog tkivnog sloja, bilaminarni prelazi u trilaminarni embrionalni disk u predelu bukofaringe-
alne membrane. Tu se zapaa udubljenje predhodnica stomatodeuma.
Oko 21. dana (somitski period razvoja) paraaksijalni mezoderm du horde dorzalis se deli na
somite ili segmente 42-44 somitskih parova od koga se razvija kimeni stub (okcipitalni,
cervikalni, torakalni, lumbalni, sakralni i _____).
Poetkom 4. nedelje formiraju se neuralni grebenovi koji se spajaju u neuralnu cev (formira
nervni sistem). Na vrhu neuralne kreste se nalaze entomezenhimalne elije koje imaju ulogu da
migriraju i nose informaciju da nastanu zubi, srce, ... Bujanjem i migracijom mezenhimalnih e-
lija neuralne kreste, u predelu glave se dele na anteriornu (formira frontonazalni procesus) i po-
steriornu struju (se uliva u brahijalne lukove).
Dolazak ektomezenhimalnih elija u predeo primarne usne upljine, predstavlja inicijalni faktor
za poetak proliferacije epitelnih elija iznad bazalne membrane prim. usne upljine i stvaranje
5 brahijalnih (visceralnih) lukova.
1
 I mandibularni luk i II hioidni uestvuju u izgradnji orofacijalnog sistema. Proliferacijom elija I
mandibularnog luka nastaju 4 procesusa: 2 mandibularna i 2 maxilarna. U izgradnji orof. sis-
tema uestvuje i frontonazalni procesus (u 4. nedelji pojavljuju se 2 zadebljanja ektoderma po
jedno sa svake strane olfaktivne nazalne plakade). 5 ovih procesusa opkoljavaju udubljenje
stomatodeum. Raspored procesusa: frontonazalni sa gornje strane, po 2 maxilarni sa bone
strane i 2 mandibularna na donjoj strani stomatodeuma. 2 mandibularna procesusa naglim
rastom napred i prema sredini se spajaju u mandibularni luk i odvajaju stomatodeum od perika-
rdijalnog ispupenja. Maxilarni procesusi nastali proliferacijom mezenhimalnih elija distalnih
de-lova mandibularnog procesusa idu u horizontalnoj ravni i potiskuju nazalne plakade dok se
ne spoje.

3. Razvoj primarnog i sekundarnog palatuma.

Pars medialis frontonazalnog procesusa raste na dole sa svoja 2 globularna procesusa.
Mig-riranjem mezenhima formira se 1 globularni procesus (vrh nosa, filtrum gornje usne,
tuberku-lum, frenulum gornje usne i ceo primarni palatum, to daje osnov za razvoj maksilarnih
seku-tia).
Maksilarni procesusi rastom dostiu medijalni deo frontonazalnog procesusa i srastaju sa
njim. Grade krajem 6. nedelje primarni palatum i poinje delenje stomatodeuma u odvojenu
oralnu i nazalnu upljinu. Horizontalna struktura deli nosnu od usne upljine a vertikalna stvara
nazalni septum.
Razdvajanje se nastavlja poetkom razvooja palatinalnih procesusa sa unutranje strane oba
maxilarna procesusa. Prvo rastu prema unutra pa nadole zbog naglog rasta jezika sa poda
usne upljine i ispunjavanja malog prostora. Jezik tada lei izmeu vertikalno postavljenih
palatinalnih procesusa i to do 8. nedelje. Tada kree nagli rast mandibule i stomatodeuma, jezik
pada i oslobaa prostor. Putem talasanja se podiu u horizontalni poloaj, rastu jedan prema
drugom, uspostavljaju kontakt jedan prema drugom i napred sa primarnim palatumom i gore
nazalnim septumom (poinje u 8. nedelji a zavrava se u 12.) stvaraju sekundarni palatum.
Na ovaj nain se odvojila usna od nosne upljine i nosna podelila na 2 dela.

4. Promena odnosa vilica tokom intrauterinog razvitka.

U 8. nedelji mandibula ima izrazito retrognat odnos, zatim ubrzano raste i postie ortognat
odnos sa maxilom u 12. nedelji da bi se do kraja fetalnog perioda usled njenog usporenog rasta
stvorio retrognat poloaj mandibule.
Ve krajem 6. nedelje kada je formiran luk i maksile i mandibule, postoji retrognat odnos
mandibule zbog antefleksije glave embriona i pritiska mandibule na perikardijalno ispupenje.
Oslobaanjem prostora retrofleksijom glave embriona do 8. nedelje, mandibula naglo raste i
dostie maksilu do 11. ili 12. nedelje, da bi je ubrzo i prestigla (mandibularni ortognatizam ili
prognatizam). U daljem periodu do roenja dominira anteriorni rast maksile pa se deca raaju
najee sa retrognatim poloajem mandibule. Postoji i varijabilnost odnosa vilica u manjem
broju sluajeva.

5. Rast maksile u postnatalnom periodu.

Rast maksile ukljuuju 2 razliita procesa:
- ukupno stvarno uveanje kostiju ovog masiva;
- njihovo primarno premetanje u prostoru pod uticajem spostvenog rasta i rasta susednih
kostiju sa kojima je maksila povezana.
Osnovni pravci rasta same maksile su unatrag i nagore uz njeno premetanje nadole i nap-
red. Polja najintezivnijeg rasta su maksilarni tuberoziti i alveolarni nastavak.
maksilarni alveolarni luk rast u irinu apozicija na povrinama kosti u duinu odvija
se na maksilarnim tuberozitima, a izrazita apozicija u vertikalnom pravcu raste slaganjem kosti
na donjoj povrini.
spina nasalis anterior raste nadole, na gornjoj strani vri se resorpcija a na donjoj
apozicija.

2
 palatum nadole, resorpcijom na nazalnoj a apozicijom na oralnoj povrini, tako se po-
veava visina nazalnih upljina ali ne smanjuje se dubina nepca ve se poveava apozicijom na
donjim povrinama alveolarnog procesusa i rastom zuba.
zigomatini luk pokazuje raznolik rast: prednja strana je predeo resorpcije a zadnja
apozicije. Pomera se unazad zajedno sa maksilom, a nazalni predeo se poveava u
anteriornom pravcu. Stepen apozicije na zadnjoj strani zigomatinog luka prevazilazi stepen
resorpcije na prednjoj te poveava debljinu luka.
maksilarni sinus novoroeneta su plitka udubljenja na nazalnoj povrini kosti.
Proiruje se resorpcijom unutranjih povrina zidova izuzev medijalnog.

Maksila je suturama vezana za kranijalnu bazu zbog ega ima veliki uticaj na rast maksile.rast
facijalnoh kostiju je pod uticajem i u odnosima sa okolnim mekim tkivima. Kako neka tkiva
nastavljaju rast, tako kosti rastu pasivno i premetaju se sa mekim tkivima. Kod maksile miii
lica, subkutano i submukozno vezivno tkivo, oralni i nazalni mukozni prekriva, krvni sudovi i
nervi dovode do pasivnog pomeranja kostiju lica zajedno sa njima i njihovim rastom.
Nazalna upljina raste tako to skelet nosa raste naglo unapred u odnosu na ostali deo facija-
lnog skeleta za vreme postnatalnog perioda, naroito u adolescenciji. Prednje zidove nosne u-
pljine ini frontalni procesus maksile.

6. Rast mandibule u postanatalnom periodu.

KONDILARNA HRSKAVICA
Rano oteenje kondila dovodi do redukcije ukupnog rasta mandibule. Hrskavica je sekunda-
rnog tipa jer se ne razvija diferencijacijom primarnih hrskavica. Razvila se sekundarno da bi
obezbedila artikulaciju sa kranijumom. Ona nije primarni centar rasta mandibule ve doprinosi
regionalnom adaptivnom rastu i odravanju kondila u pravilnom anatomskom odnosu sa tempo-
ralnom kosti.
RAMUS
Zadnji rub je predeo izuzetno brzog rasta, nadograuje se nova kost a prednji rub je predeo
resorpcije. Tako da se ramus pomera posteriorno u odnosu na korpus. Rast mandibule je
rezultat sloenih procesa apozicije, resorpcije i remodeliranja na razliitim mestima i u razliito
vreme.
Koronoidni nastavak raste nagore i unatrag. Nagore resorpcija bukalne povrine i ispod sig-
moidne incizure, a apozicija lingvalne povrine. Unatrag apozicija lingvalne povrine a resor-
pcija prednjeg ruba i bukalne povrine.
Kosa linija na lingvalnoj strani predstavlja granicu menjanja procesa apozicije i resorpcije; iza
i ispod -resorptivna- do zadnjeg ruba -apozicija-.
Kosa linija na bukalnoj strani povrina iznad ove linije je resorpciona a ispod depoziciona.
Taloenje kosti u ovom predelu i du zadnjeg ruba doprinosi rastu ramusa unatrag i upolje.
Foramen mandibule pomera se unatrag apozicijom na zadnju ivicu lingule a resorpcijom u
fosi iza lingule.
Kondilarni nastavak zajedno sa zadnjim rubom mesto najintezivnijeg rasta. Raste koso na-
gore i unatrag pod uglom kojim varira. Prednji rub vrata kondila, gornja i zadnja povrina su
apozicione a lingvalna i bukalna strana su resorptivne. Zadnji rub vrata kondila je deo zadnjeg
ruba ramusa koji raste unazad i apozicioni je.

KORPUS raste u anterioposteriornom (duina), vertikalnom (visina) i transverzalnom (iri-

na) pravcu. Tokom rasta predeli zadnjeg dela ramusa prelaze u prednje delove i ramus se
premeta unazad kombinacijom resorpcije na prednjem rubu i apozicije na zadnjem. Na ovaj
nain se korpus izduuje.
Lingvalni tuberozit je predeo izrazitog rasta; raste skoro direktno unazad apozicijom kosti.
Ramus iza tuberozita raste unutra da bi se naao u liniji osovine mandibularnog luka, spojio se
sa njim i postao deo korpusa.

7. Rast i razvoj mlenih nizova zuba do 2,5 godine.

3
 To je drugi stadijum koji traje 6 meseci do 2,5 godine ivota tj. od nicanja prvih mlenih zu-
ba (izmeu 4 i 10 meseci; pre se smatra ranim nicanjem, posle kasnim) do formiranja punih ni-
zova mlene denticije. Rast alveolarnih lukova u duinu i irinu predhodi nicanju mlenih zuba
radi stvaranja dovoljno prostora za njihovo pravilno postavljanje u niz. Ispravlja se njihova te-
skoba i rotirani poloaj, i ak se stvaraju dijasteme izmeu njih to je povoljan znak za smenu
sekutia irenje vilica.
Najee prvo niu: donji pa gornji centralni sekutii, donji pa gornji lateralni. Nakon pauze od
2-3 meseca, niu donji pa gornji prvi mleni molari, iza kojih donji pa gornji onjak a zadnji su
donji pa gornji drugi molari. Pri nicanju molara reljef okluzalnih povrina pomae pravilnom
uzglobljavanju ovih zuba. centralna fosa donjeg prvog molara zahvata skoro 2/3 okluzalne povr-
ine a bone strane su izrazito strme. Donji nie pre gornjeg pa mezio-lingvalna kvrica gornjeg
prvog molara klizi niz kose povrine fose donjeg molara i tako se pravilno uzglobljavaju. Prvi
mleni molari su kljuevi okluzije mlenih zuba. Dolazi do prvog fiziolokog dizanja zagriaja
zahvaljujui irokim griznim povrinama kojima se oslanjaju jedan na drugi. Nicanjem drugih
molara, uzglobljavanje se vri na slian nain.
Meziodistalni promer donjih molara je vei od gornjih naroito drugog, pa se nizovi zuba zav-
ravaju u vertikalnoj ravni koju ine zadnje povrine drugih mlenih molara. Ta ravan se zove
postmolarna, postlaktealna ili ekvidistalna.
U centralnoj okluziji postoji dubok preklop mlenih sekutia to je normalno.
Krajem 2. godine razvoj korenova mlenih sekutia zavren; onjak, I i II molar pri kraju.

I stadijum do 6 meseci;
II stadijum 6 meseci-2,5 godine;
III stadijum 2,5-6 godina (mlena denticija);
IV stadijum 6-12 godine (meovita denticija);
V stadijum 12-29 godine (stalna denticija).

8. Rast i razvoj zubnih lukova u periodu meovite denticije.

Stadijum meovite denticije je IV. Poetak ovog stadijuma je obeleen nicanjem prvih stal-
nih molara, a ponekad i centralnih sekutia i prostire se u proseku od 6 do 12 godine. Do 12.
Godine se zavrava i transverzalni rast zubnih lukova zajedno sa alveolarnim procesusima koji
je bio najjai u vreme nicanja sekutia.
Rast je neto vei u gornjem luku. Ovaj rast je delom re-zultat uveanja alveolarnog grebena
u visinu i upolje a delom jae bukalne inklinacije stalnih nego mlenih zuba naroito u gornjoj
vilici. Vee je poveanje interkaninog prostora u maksili nego u mandibuli da bi se mezijalno po-
meranje moglo obaviti pored abrazije kvrica mlenih zuba. Na taj nain distalni delovi mandi-
bularnog luka dolaze u neto mezijalnije delove maksilarnog luka.
Kod drugog fiziolokog dizanja zagriaja zajedno sa nicanjem I stalnog molara nastavlja se
nicanje mlenih zuba koje je praeno vertikalnim rastom alveolarnog procesusa.

9. Rast i razvoj zubnih lukova izmeu 2,5 i 6 godina.

Ovo je III stadijum i zove se stadijum mlene denticije. To je miran period to se tie nica-
nja zuba jer su svi mleni zubi iznikli ali unutar viline kosti razvojni tok se nastavlja. Do kraja 3.
Godine se zavrava rast i razvoj svih korenova mlenih zuba, krunice I stalnog molara su po-
tpuno razvijene i poinje razvoj korenova i poinje mineralizacija II stalnih molara i zamenika.
4 glavne osobine idealne okluzije:
1) dubok zagriaj;
2) postmolarna ravan;
3) dijasteme ispred gornjih i iza donjih onjaka;
4) dijasteme izmeu gornjih i donjih sekutia.
Dubok zagriaj je redovna pojava kod normalne okluzije mlenih zuba. abrazijom sekutia
smanjuje se dubina preklopa (do 6 godina nii seivni odnos).
4
 Postmolarna ravan zbog abrazije sekutia i krvica molara dolazi do mezijalnog pomeranja
donje vilice i prelamanja postmolarne ravni unatred i stvaraju se uslovi za pravilnu interkuspida-
ciju I stalnog molara. Kod normalne okluzije treba da nastane do 6. godine.
Dijasteme izmeu gornjih i donjih frontalnih zuba smatra se da nastaju pri samom nicanju
zuba i dobar su znak za obezbeenje dovoljnog prostora za smetaj stalnih zuba.
U ovom stadijumu napreduje razvoj stalnih sekutia i I molara a sve se vie pribliavaju povrini
alveolarnog procesusa. Resorbovanje korenova mlenih sekutia je u toku. U 6. godini postoji
52 zuba u vilici zaeci svih stalnih zuba vie nego u bilo kom periodu ivota.

10. Stvaranje prostora za stalne sekutie.

Jo u II stadijumu (6 meseci 2,5 godine) rast alveolarnih lukova u duinu i irinu predhodi
nicanju prvih mlenih zuba radi stvaranja dovoljnog prostora za njihovo pravilno postavljanje.
Tako se ispravlja njihova teskoba u zaetnom stanju i njihov rotirani poloaj. Nicanjem se ak
stvaraju dijasteme izmeu gornjih i donjih frontalnih mlenih zuba to je povoljan znak za ka-
snije pravilno smetanje stalnih sekutia u zubni luk.
U III stadijumu (2,5 6 godina) se esto istie pitanje raspoloivog prostora za stalne zube,
zbog odnosa veliine mlenih zuba i njihovih zamenika. Bitno je ouvanje celine zubnih lukova
mlenih zuba. Gubitak prostora u luku zbog aproksimalnog karijesa na onjacima i molarima ili
zbog njihovog ranog uklanjanja, moe uslove za normalnu okluziju pretvoriti u malokluziju.
U IV stadijumu (6 12 godina) tj. u 7. i 8. godini se postavlja pitanje za pravilno postavljanje u
zubni niz. Zbog njihovog poloaja u vilinoj kosti, centralni stalni sekutii su oralnije od mlenih,
lateralni jo oralnije od centralnih i mezijalne povrine njihovih krunica se nalaze iza distooralnih
povrina krunica centralnih sekutia.
irina sekutia gornjih i donjih stalnih je vea od mlenih naroito gornjih. Potreban dodatni
prostor se obezbeuje na 3 naina:
1) rast interkaninog promera mlenog zubnog luka pre i za vreme nicanja stalnih sekutia,
dovodi do stvaranja dijastema izmeu frontalnih mlenih;
2) dijasteme izmeu frontalnih mlenih zuba ve od njihovog nicanja, koje se neznatno
poveavaju do 6. godine;
3) labijalnije migriranje stalnih sekutia u odnosu na njihove predhodnike u toku njihovog
nicanja ime se zubni luk uveava i vea je labijalna iskoenost stalnih od mlenih sekutia
ime se stvara dodatni prostor.

11. Promena postmolarne (postlaktalne) ravni tokom razvoja i rasta nizova zuba.
U vreme kompletiranja mlene denticije, poloaj distalnih povrina drugih mlenih molara je
u istoj vertikalnoj ravni zato to je meziodistalni promer donjih molara vei od gornjih naroito
drugi. Meutim kod nepravilnog meziodistalnog odnosa zubnih lukova, distalne povrine donjih
molara mogu biti ispred (III klasa) ili iza (II klasa) odgovarajuih povrina gornjih drugih mola-ra.
Takav odnos je zdruen sa promenom odnosa onjaka:
- kod II klase vrh gornjeg onjaka lei izmeu donjeg onjaka i lateralnog sekutia;
- kod III klase vrh ide preko mezijalnog dela donjeg prvog molara.
Zbog abrazije sekutia i kvrica molara kao i smanjenja dubine zagriaja, dolazi do mezijal-
nog pomeranja donje vilice. To dovodi do prelamanja postmolarne ravni unapred i stvara uslove
za uspostavljanje pravilne interkuspidacije prvih stalnih molara. Kod normalne okluzije treba da
nastane do 6. godine. Pre se smatralo da se lomi postmolarna ravan zbog dijastema iza donjih
onjaka ali prelamanje se dogodilo i kod osoba koje nemaju primarne dijasteme u donjem luku.
Da bi dolo do pravilne interkuspidacije I stalnog molara, ne mora se postmolarna ravan pre-
lomiti u ovom periodu ve moe i pri smeni mlenih molara. To se postie zahvaljujui veoj ra-
zlici izmeu meziodistalnih promera donjih prvih i drugih mlenih molara i njihovih zamenika ne-
go to je to sluaj kod odgovarajuih gornjih zuba. Preostaje vie prostora u donjoj vilici to do-
zvoljava vee mezijalno pomeranje donjih prvih stalnih molara.
Kod nekih osoba sa normalnom okluzijom mlenih zuba ne dolazi do mezijalnog pomeranja
donjeg luka, pa sa nicanjem stalnih molara uspostavlja se odnos kvrica na kvricu nije
garan-cija ni distalnog ni normalnog odnosa. Tek posle ispadanja drugih mlenih molara moe
5
se uspostaviti normalan odnos. Ovo se moe objasniti zakanjenjem abrazije i stvaranja veeg
in-terkaninog prostora u maksili i veom razlikom u veliini gornjih i donjih mlenih molara. Ako
se fiksira odnos zub na zub i kod drugig stalnih zuba distalna okluzija.

12. Fizioloke promene vertikalnih odnosa u okluziji.

Na roenju alveolarni lukovi nisu dovoljno razvijeni, maksilarni rub prebazilazi labiobukalno
mandibularni rub. Maksila je znatno ispred mandibule u sagitalnom pravcu. Pri kontaktu alveola-
rnih rubova vilica, segmenti sekutia odstoje i kontakt se tu uspostavlja pre nicanja sekutia
zbog razvoja alveolarnog procesusa. Nicanjem sekutia uspostavlja se njihov pravilan sagitalni
preklop ali ne i dubina preklopa. Ali nicanjem prvih mlenih molara dolazi do prvog fiziolokog
dizanja zagriaja, zahvaljujui njihovim irokim griznim povrinama kojima se oslanjaju jedan na
drugog to se nije moglo desiti pri nicanju sekutia. Do nicanja prvih mlenih molara, alveolarni
procesusi obe vilice su bili u direktnom kontaktu.
Nicanjem prvih stalnih molara, nastavlja se podizanje zagriaja drugo fizioloko dizanje za-
griaja. Zajedno sa nicanjem stalnih molara nastavlja se nicanje mlenih zuba, koje je praeno
vertikalnim rastom alveolarnih procesusa. To znai da rast bonih mlenih zuba i alveolarnog
procesusa uestvuju u podizanju zagriaja ane samo prvi stalni molari.
Od 9. do 12. godine dolazi do promene dubine zagriaja. Nicanje stalnih sekutia esto dovo-
di do dubokog zagriaja koji se usled nicanja premolara i vertikalnog rasta alveolarnog procesu-
sa redukuje do 12. godine.

13. Normalna smena zuba hronologija i redosled.

Nicanje mlenih zuba zapoinje izmeu 4 i 10 meseca ivota, pre se smatra ranim a posle
kasnim. Najee prvo niu donji pa gornji centralni sekutii (6-8 meseci), zatim donji pa gornji
lateralni (8-10 meseci), nakon pauze od 2-3 meseca niu donji pa gornji prvi mleni molari, pa
donji i gornji onjaci (16-20 meseci), i donji pa gornji drugi molari (20-30 meseci).
Stalni: prvo molari (6-7 godina), donji pa gornji centralni (8 godina), donji lateralni (8 godi-na)
pa gornji (8-9 godina), zatim donji onjaci (9-10 godina), pa donji i gornji premolari (10-12
godina) i najzad gornji onjak (11-12 godina). Kod devojica se nicanje stalnih zuba deava ne-
to ranije nego kod deaka.
U V stadijumu koji traje od 12 godine pa nadalje, niu donji drugi molari (11-13 godina) pa
gornji (12-13 godine). III molar pokazuje najveu varijabilnost u poetku duim trajanjem a i
zavretkom svog razvoja. Niu 17-21. godine.
Proseni redosted nicanja sekutia je da prvo niu donji pa gornji centralni, zatim donji pa
gornji lateralni. Donji centralni prilino esto niu lingvalno od mlenih koji nisu resorbovani i
perzistiraju. Zato centralne mlene treba odmah ukloniti da bi stalni brzo migrirali labijalno pod
uticajem pritiska jezika. esto gornji centralni niu sa fiziolokom dijastemom, koja je
privremena pojava jer kako nicanje napreduje u odnosu na lateralne, vratovi centralnih dolaze
naspram najirih delova krunice lateralnih i kako u to vreme ispadaju mleni lateralni, stalni e
pogurati centralne i smanjiti dijastemu.

14. Stepen razvitka organa za vakanje u momentu roenja.

Na roenju lice ini 1/8 veliine lobanje, dok kod odraslih 1/3. Kranijalna baza je kratka, fo-
ntanele nisu zatvorene, orbitalne upljine su prostrane a maksilarni sinus tek naznaen na boni
zidovima nosa. Maksila i mandibula nisu razvijene, alveolarni lukovi nisu jo razvijeni jer se to
odigrava tek sa nicanjem zuba, mleni sekutii u svojim folikulama su rotirani i teskobno postav-
ljeni. Zaeci gornjih lateralnih sekutia lee neto oralnije od centralnih i onjaka, a i mogu biti
rotirani u distolingvalnom smeru. Onjak i oba molara lee u nizu. U mandibuli su centralni i la-
teralni sekutii su esto rotirani i lee unutar linije luka.
Na roenju mandibula je u retrognatom odnosu u odnosu na maksilu. Mandibula: mentalna
protuberancija nije na njoj jo izraena, ugao mandibule je veliki, muskularni nastavak je mali,
kondilarni procesus povijen unazad, u predelu sinfize je vezivno tkivo. Kondilarna hrskavica je
svedena na svoju artikularnu povrinu i tamo se odvija rast. TMZ je nedovoljno razvijen, fosa je

6
mala i plitka a artikulaciono ispupenje je nedovoljno razvijeno. U fiziolokom mirovanju jezik
lei izmeu alveolarnih rubova, prelazi preko ruba mandibule i u kontaktu je sa donjom usnom.

15. Poloaj zametka stalnih zuba.

U 6. godini postoji vie zuba u vilici nego u bilo kom periodu u ivotu. U 7. i 8. godini posta-
vlja se pitanje prostora za smetaj stalnih sekutia u zubni niz. Centralni sekuti lee u kosti
oralnije od mlenog; lateralni su postavljeni jo oralnije od centralnog, tako da se mezijalne po-
vrine njihovih krunica nalaze iza distooralnih povrina krunica centralnih. Onjaci su malo ora-
lnije; zameci premolara su lokalizovani u forkacijama korenova mlenih molara.
Stalni molari nisu zamenici, njihovi zameci se razvijaju iz distalnog naknadno formiranog dela
primarne dentalne lamine neposredno iza mlenih zuba. klice donjeg II i III molara su posta-
vljene mezijalno a drugi distalno, ispravljaju se u toku interkotane erupcije. Gornji II molar se
razvija visoko u alveolarnom procesusu, odmah ispod poda maksilarnog antruma. U poetku je
nagnut distalno a ima dui put nicanja od donjeg II molara i ima veu tendenciju mezijalnog po-
meranja za vreme nicanja od donjeg. Donji II molar obino se razvija u uspravnom poloaju ili je
malo nagnut mezijalno, put nicanja mu je krai i pravac skoro vertikalan.

16. Morfoloke osobine normalne okluzije mlene denticije.

Normalna okluzija je individualni fenomen, njen razvoj zavisi od individualnih genetskih i
spoljnih faktora ali postoje osnovne zajednike osobine:
gornji sekutii i onjaci u centralnoj okluziji lee labijalno od donjih a njihove oralne
povrine su u dodiru sa labijalnim povrinama donjih zuba;
gornji centralni sekuti je u dodiru sa celom labijalnom povrinom krunice donjeg cen-
tralnog sekutia i mezijalnom 1/3 donjeg lateralnog;
gornji lateralni sekuti - distalna povrina donjeg lateralnog i mezijalna donjeg onja-
ka;
gornji onjak distalna, labijalna povrina donjeg onjaka i mali meziobukalni deo I
molara;
I gornji molar distalna treina krunice donjeg I molara, s tim to trougli greben mez-
iobukalne kvrice gornjeg ulazi u meziobukalnu brazdu donjeg I, a distobukalna lei izmeu I
i II donjeg;
II gornji molar meziobukalna kvrica gornjeg lei u meziobukalnoj brazdi donjeg II,
dok distobukalna u distobukalnoj brazdi donjeg II;
meziobukalna kvrica I donjeg lei u interdentalnom prostoru gornjeg onjaka i I mo-
lara a distobukalna u centralnoj fosi gornjeg I;
meziobukalna kvrica II donjeg je u interdentalnom prostoru gornjeg I i II molara, a
distobukalna je u centralnoj fosi gornjeg II.

17. Morfoloke osobine normalne okluzije stalne denticije.

Opte osobine normalne okluzije su sline kao kod mlene denticije:
svi gornji zubi preklapaju labiobukalno donje zato to gornji zubi imaju vei labiobuka-
lni nagib, a svi donji preklapaju gornje sa oralne strane zbog njihovog veeg oralnog nagiba;
svaki zub jednog luka okludira sa 2 zuba suprotnog luka izuzev donjih centralnih seku-
tia i gornjih III molara;
svaki zub je u kontaktu sa jo 2 zuba u svom luku mezijalnim i distalnim od sebe
izuzev III molara;
sredina gornjeg i donjeg zubnog luka se nalaze u medijalnoj ravni;
dubina preklopa sekutia se normalno kree 2-5 mm. Horizontalni preklop iznosi oko 4
mm i smanjuje se do 20. godine;
gornji centralni sekutii cela labijalna povrina donjeg centralnog i mezijalni deo do-
njeg lateralnog;
gornji lateralni sekutii distalni deo donjeg lateralnog i mezijalni deo donjeg onjaka;
gornji onjak distalni deo onjaka i mezijalni deo I donjeg premolara;
7
 I gornji premolar bukalnom kvricom lei u meuzubnom prostoru donjeg I i II pre-
molara;
II gornji premolar bukalnom kvricom lei u meuzubnom prostoru donjeg II premo-
lara i I molara;
I gornji molar meziobukalna kvrica lei izmeu meziobukalne i mediobukalne
kvrice (ili meziobukalne i distobukalne) donjeg I molara a distobukalna u interdentalnom
prostoru izmeu donjeg I i II molara;
II gornji molar meziobukalna kvrica okludira sa bukalnom brazdom izmeu 2 buka-
lne kvrice donjeg II molara, a distobukalna se nalazi u interdentalnom prostoru izmeu II i III
molara;
III gornji molar - meziobukalna kvrica okludira sa bukalnom brazdom izmeu 2 buka-
lne kvrice donjeg III molara, a distobukalna dodiruje distalni brid donjeg III molara.

18. Funkcija miia pokretaa donje vilice, usana, jezika i obraza u ishrani dojenjem i pri
ishrani cuclom u prvih 6 meseci ivota.
Prema nainu uzimanja i pripreme hrane jasno se razlikuju 2 vida motorne aktivnosti: doje-
nje odnosno sisanje hrane karakteristian za period do nicanja mlenih molara i vakanje hrane
koje se upranjava posle ovog perioda.
DOJENJE
Kod novoroeneta i odojeta razvijen je taktilni oseaj usne i sluzokoe usne duplje, tako da
su im oralne funkcije od toga zavisne. U to vreme jezik poiva izmeu vilinih grebenova, vrh
jezika je ispruen napred sve do usana. Ishrana odojeta je zasnovana na nizu bezuslovih refle-
ksnih pokreta koji su izazvani dodirom usnica sa mamilom izaziva pokret zatvaranja usana
oko mamile. Mamila se nalazi izmeu gornjeg vilinog grebena i vrha jezika koji pokriva donji
vilini greben. Podie se donja vilica i jezik, povlae unazad, oputaju i vraaju unazad (usne
skloplje-ne oko mamile) i tako se stvara vakuum u usnoj duplji, pokret muenja i izvlaenja
mleka u us-nu duplju.
Mleko se skuplja u udubljenju na gornjoj povrini jezika. Usna duplja je tada sa faringealne
strane zatvorena glosovelarnim ventilom, da hrana ne poe u drelo. Kad se skupi dovoljna
koli-ina mleka, masom izaziva nadraaj i prekida se sisanje i disanje, pa poinje gutanje. Za
vreme dojenja svi pokreti donje vilice su pod dejstvom mastikatornog miia.
CUCLA IZ FLAICE
Isto su sve funkcije kao kod prirodne ishrane dojenjem ako su cucle kratke i vrste. Ako je
duga i meka, ona upada duboko u usta i jezik se povlai unazad pa donja vilica ostaje u svom
uobiajenom distalnom poloaju. Hrana se istiskuje samo pritiskom jezika na gore, nisu stimuli-
sani pokreti donje vilice a poloaj jezika i usta je nepravilan.

19. Funkcija disanja i njena uloga u razvitku vilice i lica.

Disanje je prva vitalna funkcija novoroeneta sa kojom poinje svoj ivot. Menja se nain
oksigenacije krvi, nastaje fizioloki put vazduha (isti se vazduh, zagreva i ulazi) kojim plua pri-
maju kiseonik preko nozdrva, nosne upljine, 3 sprata drela, laringsa, trahee do alveola. U d-
relu se ukrtaju respiratorni i alimentarni put pa je razvijen sistem ventila.
Disanje kroz nos: usne su sklopljene a usna duplja zatvorena, jezik ispunjava usnu duplju a
mandibula je u poloaju fiziolokog mirovanja odravana tonusom svih miia koji kontroliu
njen poloaj. Sa distalne strane glosovelarni ventil je odvojen od drela.
Disanje kroz usta: usne su razmaknute i obino hipotonine, jezik celom svojom masom lei
u prostoru donje vilice, obrazi su blago uvueni a meko nepce je zategnuto i podignuto.

Disanje iskljuivo kroz nos: normalna okluzija i minimalne malokluzije;

isto disanje na usta skoro da i ne postoji.
Kombinovan: die se na usta a nos nije iskljuen i kod takvih osoba sistem ventila ne funk-
cionie i moe doi do tegoba pri gutanju. Tada sudeluju miii koji kontroliu poloaj mandibu-

8
le, aksijalni miii kimenog stuba i miii drai glave iz grupe zadnjih miia vrata. Primetno je
da pri gutanju zabacuju glavu unazad.
Ispitivanje: ogledalo se primene ispod nozdrva i posmatra se da li je dolo do zamagljenja; og-
ledalo se prinese ispred usana ako su razdvojene i isto posmatramo zamagljenje. Razdvojene
usne nisu toliko siguran znak disanja na usta jer je mogue da svi ostali ventili usne duplje fu-
nkcioniu normalno.

20. Funkcija gutanja: visceralno (infantilno) i somatsko (zrelo) gutanje; karakteri-stike.

Naini gutanja sakupljene hrane se razlikuju od vrste hrane i od opte zrelosti organizma.
INFANTILNO (VISCERALNO) GUTANJE je normalno za period hranjenja dojenjem ili
gutanjem tene hrnae i zadrava se do nicanja prvog para mlenih molara. Dok dete sisa,
neometano se odvija i disanje tj. otvoren je respiratorni put. Ali im se skupi izvesna koliina
mleka na udubljenju jezika na gornjoj strani, masa izaziva refleksni pokret gutanja i tada se ot-
vara glosovelarni ventil i zatvaraju se svi ostali ventili da ne bi otilo u plua. Za to vreme jezik
ostaje izmeu vilinih grebenova i u blagom je kontaktu sa donjom usnom. Donja vilica je fiksi-
rana pomou jezika i facijalnih miia, ali je odreena taktilnim oseajem jezika i usana te nije
stabilna. Ovakav tip gutanja se zadrava tokom celog ivota zarad gutanja velikih koliina te-
nosti.
SOMATSKO (ZRELO) GUTANJE se obavlja uz sadejstvo mastikatornih miia koji fi-
ksiraju donju vilicu u okuziji i uz uee podhioidnih i nadhioidnih miia jezika i mekog nepca
do momenta kada iz oralne faze gutanja pree u faringealnu. Donja vilica je zubima fiksirana
tako da jezik ima vrst oslonac za obavljanje pokreta, kontrakcija miia poda usne duplje i
talasasta kontrakcija jezika potiskuje bolus unazad. Za to vreme usta i glosovelarni ventil (grade
da nepani lukovi, jezik i meko nepce) su zatvoreni to spreava prerani prelazak hrane u d-
relo. U momentu kada doe do otvaranja glosovelarnog ventila, refleksno se zatvaraju svi venti-
li (Eustahijeva tuba, velofaringealni i laringealni ventil) i spreavaju pogrean put hrane.

Zajednike karakteristike obe vrste gutanja su da je mandibula fiksirana i sinhrono otvaranje i

zatvaranje ventila koji reguliu put hrane.
21. Posledice perzistencije visceralnog gutanja.
Kod visceralnog gutanja uestvuju mimini miii (miii obraza i usana) prislanjajui se uz
jezik. Svaka aktivnost tj. kontrakcija ovih miia pre ili za vreme gutanja ukazuje da je funkcija
ostala nedozrela i zadrana u mekoj fazi neuromuskularnog razvitka.
Provera: prste jedne ruke prislonimo na podvilini predeo i inspekcijom kontroliemo da li isto-
vremeno sa kontrakcijom poda usne duplje se kontrahuju i mimini miii. Kod zrelog se kon-
trahuju miii poda, a kod visceralnog jo i mii brade, nabire se koa brade i uvlae uglovi
usana. Ako se samo vrh jezika interponira izmeu sekutia a boni zubi su u okluziji, kontrahuju
se miii podizai mandibule. Ako je jezik interponiran izmeu gornjeg i donjeg niza zuba, kon-
trakcije podizaa mandibule nema a provera se vri palpacijom temporalnih miia, jer u tom
sluaju se ne kontrahuju ni temporalni miii. Tako da postoje 2 tipa infantilnog gutanja.
Nepravilno gutanje se esto smatra uzronikom malokluzija. Ako perzistira i posle 2 godine
ivota, ovakav nain gutanja dovodi do otvorenog zagriaja a kod osoba sa tendencijom dista-
lne okluzije takoe protruziju gornjih i retruziju donjih sekutia.

22. vakanje: razvitak funkcije vakanja, vrste miinih kontrakcija, pokreti mandi-bule u
toku vakanja i tipovi vakanja.
Daljim razvitkom, kombinuje se kaasta hrana i dete tada prvi put kombinuje pokrete koji
kasnije posle nicanja mlenih molara sazrevaju u pokrete vakanja. vakanje je refleksna
radnja i nastaje kao posledica opteg razvitka ali je ipak funkcija koja se ui. Poetak je pod
kontrolom svesti ali regulacija je refleksna i u toku vakanja nije potrebna svesna kontrola.
Pokreti mandi-bule se odigravaju u sva 3 pravca: vertikalnom, sagitalnom i transverzalnom.
Pokreti vakanja su individualni i ne menjaju se dok se poloaj i broj zuba ne promeni
(extirpacija, parodontopa-tija, itd.). Iako se promeni stanje, ovek se brzo adaptira na nove
refklesne pokrete kojima se izbegava svaka smetnja ali osnovni tip vakanja ostaje isti.
9
 Postoje 2 osnovna tipa vakanja: maseterini i temporalni. U toku vakanja dolazi do sit-
njenja i mlevenja hrane proete salivom a pri pokretima mandibule smenjuju se izotonine i izo-
metrine kontrakcije mastikatornih miia. Izometrine traju dok se hrana ne zdrobi i zubi dou
u kontakt a tada nastaje izometrijska kontrakcija. Kontakt zuba dolazi pri zavrnim fazama va-
kanja i tada kod maseterinog tipa zbog horizontalnih sila dolazi do abrazije do abrazije zuba
prvenstveno na mlenim bonim okluzalnim povrinama i tako se olakavaju pokreti u horizo-
ntalnoj ravni. Kod temporalnog tipa izostaje abrazija.
Najpovoljnije za razvitak svih orofacijalnih struktura je vakanje pokretima u svim pravcima i
to naizmenino bilateralno. Do unilateralnog vakanja dolazi zbog bola, okluzalnih smetnji, ...
vakanje se moe podeliti u 3 faze: odsecanje hrane, sitnjenje i mlevenje. II i III faza se ne
mogu odvojiti jer se naizmenino ponavljaju dok se hrana potpuno ne usitni. Pokreti su blago
lateralni ili kombinovani lateralno-propulzioni pokreti koji se zavravaju u centralnoj okluziji i
tada poinje gutanje.
Ispitivanje tipa vakanja: - inspekcijom i palpacijom okluzalnih povrina mlenih molara;
- traenjem da se obavi latero-okluzija u granicama funkcije vakanja
(temporalni tip ne ume).

23. Anatomija i funkcija TMZ-a.

TMZ je najaktivniji od svih zglobova oveijeg organizma i spaja donju vilicu sa lobanjom.
Specifian je u odnosu na druge zglobove po anatomskoj grai i funkciji koju obavlja, paran je
ali pokreti u jednom zglobu uslovljavaju pokrete u drugom. Povrine nisu obloene iskljuivo
hijalinom hrskavicom kao kod drugih ve vezivnim hrskaviavim tkivom.
Delovi zgloba: - zglobna glavica kondilarni nastavak mandibule;
- zglobna jamica fossa gleonidalis temporalne kosti;
- zglobni disk discus articularis (meniskus);
- zglobna ahura capsula articularis;
- zglobne veze ili ligamenti.
Zglobna jama je 2-4 x vea od kondila, timpaninom pukotinom je podeljena na prednji zg-
lobni deo na kome se nalazi eminentia articularis i zadnji vanzglobni deo skoro vertikalan. Zglo-
bni disk je bikonkavna fibrozna hrskavica izmeu 2 zglobne povrine i deli zglob na 2 sprata; u
prednjem delu je vezan sa spoljanjim pterigoidnim miiem a po obodu sa ahurom (fibrozni,
elastini i prostrani omota koji omoguava velike pokrete vilinog zgloba). Zglobne veze se
mo-gu podeliti na aurne veze (utkane u zglobnu fibroznu auru; temporomandibularna i
kapsulo-kolateralna) i fascijalne (zadebljanja okolnih fascija). Imamo i stilo-, sfeno- i
pterigomandibula-rne ligamente koji vezuju donju vilicu za bazu lobanje i spreavaju
prekomerno otvaranje usta i prekomerne lateralne pokrete.
Pokreti TMZ-a:
1) sputanje donje vilice otvaranje usta: rotacija kondila oko horizontalne ose i translacija
klienje;
2) podizanje donje vilice zatvaranje usta: suprotni pokreti pod dejstvom mastikatornih
miia;
3) pokret unapred i unazad propulzija i retropulzija: rotacija u manjoj meri a u veoj
klienje; propulzija: spoljanji pteriogidni mii i prednja vlakna temporalnog, a retropulzija:
zadnja vlakna temporalnog i prednji deo digastrikusa;
4) lateralni pokreti meljenje hrane: rotacija kondila oko vertikalne ose i klienje - radna
strana, a balansna strana unapred, nadole i unutra.
Kada postoji harmonija ovih pokreta, onda je TMZ zatien od traumatskih pokreta.

24. Poloaji donje vilice.

FIZIOLOKO MIROVANJE
To je poloaj koji mandibula zauzima kada su miii otvarai i zatvarai usta kao i cervikalni
i postcerebralni miii u mirovanju pri uspravnom poloaju glave i gornjeg dela tela. Kod novo-
roeneta se samo on moe prepoznati. Vaan je kod odravanja prohodnosti faringealnog va-
zdunog puta i zavisi od psihikih faktora, zamora, godina, poloaja tela, ... Kod osoba bez mal-
10
okluzija tokom celog ivota moe da se reprodukuje isti poloaj mirovanja. Moe i kod osoba sa
malokluzijama ali posle ortodontskog leenja njihova donja vilica u mirovanju zauzima novi po-
loaj koji moe odrati do kraja ivota. Pri mirovanju izmeu okluzalnih povrina gornjih i donjih
zuba postoji slobodan interokluzioni prostor 2-3 mm (kod prognatije 6-8mm a progenije 0-1
mm).

CENTRALNA OKLUZIJA
To je poloaj pri kome se postie maksimalni kontakt zuba, ne svih ve najvei broj koji do-
e u kontakt pri simetrinom poloaju zglobova. Ovde se kondil samo rotira oko horizontalne
ose pri zavrnom pokretu. Osobe sa malokluzijama imaju svoju centralnu okluziju. To je poloaj
najvee stabilnosti mandibule pri kome se okluzalne sile pravilno prenose na okolne kosti bez
bola i neprijatnosti.

POLOAJ PRINUDNE OKLUZIJE

Kod osoba sa malokluzijama deava se da do kontakta zuba gornjeg i donjeg niza ne dolazi
istovremeno u svim segmentima nizova ve se prvo postie kontakt jedne grupe tzv. prerani ko-
ntakt, koji ometa kontakt ostalih grupa zuba. Donja vilica tada mora da uini dopunski pokret u
horizontalnoj ravni i tek tada dolaze u kontakt i ostali zubi tzv. prinudni zagriaj habitualna
okluzija. Dopunski pokret moe biti u sagitalnom ili lateralnom pravcu.

POLOAJ MAKSIMALNE RETROPULZIJE I PROPULZIJE

Maksimalna retropulzija podrazumeva pokret povlaenja donje vilice unazad iz poloaja ce-
ntralne okluzije. Postie se voljnom kontrakcijom zadnjih vlakana temp. Miia i moe svega 1-2
mm unazad. Neugodan je i nefizioloki pokret, a primenjuje se prilikom ispitivanja potencijalnog
ivinog kontakta kod progenog zagriaja.
Maksimalna propulzija je mnogo slobodniji pokret i primenjuje se prilikom provere refleks-
nog luka za propulzione pokrete kod osoba sa distalnim zagriajem.

25. Jezik: embrionalno poreklo, miii jezika.

U IV nedelji na unutranjoj strani mandibularnog luka pojavljuju se 2 lateralna mezenhimalna
zadebljanja lingvalna ispupenja. Iza i izmeu njih pojavljuje se jedno medijalno ispupenje
tuberculum impar. Lingvalna ispupenja naglo rastu i spajaju se i sa tuberkulumom formiraju
prednje 2/3 jezika. Od II, III i IV faringealnog luka stvara se zajedniko ispupenje copula i on
predstavlja zadnju 1/3 jezika.
Jezik je muskularni organ sposoban za izvoenje ceoma raznolikih pokreta i najbri je mii.
Izgraen je od 5 parnih i 2 neparna miia, uz to jo 2 miia koja delom ulaze u muskulaturu
jezika. Prema svom poetnom pripoju dele se na:
1) spoljni miii jezika sa jednim pripojem na visceralnom skeletu glave - mm. genioglossus,
hyoglossus i styloglossus;
2) spoljni miii sa pripojem na susednim organima mm. glossopalatinus i
glossopharyngeus;
3) unutranji miii koji sa oba svoja kraja se pripajaju na fibroznom skeletu jezika mm.
longitudinalis superior (skrauje duinu i uzdie vrh jezik unazad), longitudinalis inferior (skrau-
je duinu i vrh pokree nadole i unazad), transversus linguae (suava) i verticalis linguae (sp-
ljotava i poveava irinu).
Svi su inervisani XII nervom n. hypoglossus osim 2. grupe miia koje inerviu IX n.
glossopharyngeus i X n. vagus.
Unutranji miii nemaju kotanu inserciju i mogu pokretati jezik u sva 3 pravca, ostvaruju
brze i fine pokrete i oblikuju glasove. Spoljni miii pokreu jezik u jedinstvenu miinu masu
dovodei ga u razliite poloaje, ali su zato grubi i spori.

26. Poloaj jezika u mirovanju i u funkciji (vakanje, gutanje i govor).

Kod novoroeneta u fiziolokom mirovanju jezik lei izmeu alveolarnih rubova, prelazi
preko ruba mandibule i u kontaktu je sa donjom usnom. Jezik u mirovanju zauzima neutralan
11
poloaj; ispunjava celu usnu upljinu, blago se oslanja uz meko nepce, na alveolarni predeo i uz
zube, koji na njemu ne ostavljaju nikakve otiske.
Ako se pri naglom otvaranju usta brzo povue u zadnji deo usne duplje, funkcija je ispravna.
Dok ako ostane u prednjem delu usne duplje i sporo se povlai u distalni, jezik je zadrao polo-
aj iz doba odojeta i mogu se oekivati poremeaji funkcije govora i gutanja. Jezik moe da za-
uzme i visok poloaj tj. da celom masom stoji u prostoru gornje vilice i prekriva okluzalno ceo
donji niz zuba, to je posledica dubokog zagriaja ili ekstremno uske donje vilice sa obostrano
potpuno ukrtenim zagriajem.
Prilikom govora jezik menja svoj poloaj akcijom spoljanjih miia a unutranji dovode do
promene njegovog oblika. Uestvuje u artikulaciji glasova.
Gutanje. Kod visceralnog jezik je izmeu vilinih grebenova i u blagom je kontaktu sa do-
njom usnom.
Kod zrelog je donja vilica fiksirana zubima, jezik ima vrst oslonac za obavljanje po-
kreta kojim e bolus biti potisnut na drelno suenje. Kontrakcijom miia poda usne duplje i ta-
lasastom kontrakcijom jezika, potiskuje se bolus unazad, usne se zatvaraju i glosovelarni ventil
je zatvoren.
vakanje. Ovde jezik uestvuje u stvaranju bolusa i pomeranja hrane iz usne duplje u drelo.
Pokree ga refleks i totalno je nesvesna radnja.

27. Opti i lokalni etioloki faktori malokluzija.

Opti: - naslee: hipodoncija, niperdoncija, teskobnost zubnih nizova, dijasteme, skeletno
otvoren zagriaj, II i III klasa po Angle-u, ...
- oboljenja: rubeole, sifilis, hepatitisi, hronine respiratorne infekcije, paraliza, ...
- deficitarna ishrana: manjak proteina, ugljenih hidrata, masti, minerala, ...
- endokrine disfunkcije: hipofiza, titna lezda, ...
- kongenitalne anomalije.
Lokalni: oboljenja, traume, spoljni pritisak, poremeene funkcije, loe navike, hiper-, hipo-,
makro-, mikrodoncija, nenormalan poloaj zuba zamenika, labijalni frenulum, rani
gubitak zuba, perzistencija mlenog zuba, nepravilno ortodontsko leenje, ...

28. Naini prenoenja naslednih osobina.

Osnovni zadatak orofacijalne genetika je da proui vrstu genetskih oboljenja i anomalija i
nain njihovog prenoenja sa generaciju na generaciju. Oboljenja i anomalije mogu biti:
1) monogene mutacija gena na jednom lokusu;
2) poligene ili multifaktorijalne nastaju usled uticaja veeg broja gena uz nepovoljne fak-
tore spoljanje sredine;
3) hromozomske bolesti smanjenje ili viak celih ili delova hromozoma.

Naini nasleivanja su:

a) autozomno dominantno: pojavljuje se u svakoj generaciji; sa obolelog roditelja na 50%
dece se prenosi; oba pola ga prenose; fenotipski su roditelji zdravi ih ne prenose na decu.
b) autozomno recesivno: dete mora biti homozigot da bi se oboljenje ispoljilo; manifestuje
se kod brae i sestara a ne kod roditelja i rodbine; javlja se kod 1/4 dece istih roditelja; oba pola
moraju biti nosioci.
c) polno vezano: patoloke gene na Y hromozomu oevi prenose sinovima; recesivne pat.
gene na X hromozomu majke prenose mukim potomcima, a od obolelog oca se prenosi na
50% muke dece; dominantne pat. gene na X hromozomu oevi prenose erkama a sinovi su
normalni, heterozigotne majke prenose na 50% dece oba pola a homozigotne na svu decu.
d) poligeno nasleivanje je kontrolisano od vie gena i spoljanje sredine, uestalost opada
sa stepenom srodstva a rizik je vei ako u porodici ima vie obolelih. Najvei broj anomalija zu-
ba i vilica je poligenog karaktera.

29. Etiologija distalnog zagriaja.

12
 Pre se mislilo da je posledica disanja na usta, estih oboljenja krajnika, sisanja prsta, niskog
polaganja novoroeneta, ali danas se smatra da je barem delom kontrolisana od naslednih
faktora zbog ispitivanja familija, jednojajanih i dvojajanih blizanaca. Takoe i sisanje prsta po-
sle perioda odojeta, neadekvatna cucla duga i meka, ako je visok poloaj jezika prilikom gu-
tanja, maksimalna propulzija, povreda TMZ-a, poremeaji orofacijalne funkcije, loe navike ...

30. Etiologija strmog zagriaja.

Ovo je malokluzija II klasa 2. odeljenje. Zbog karakteristinih osobina na licu, nema sumnje
da je naslee primarni faktor (ispitivanje familije i blizanaca). Takoe oboljenje i povreda TMZ.

31. Faktori koji utiu na nastavljanje skeletnog otvorenog zagriaja.

Loe navike, sisanje prsta posle 6. godine, nepravilno gutanje, tiskanje jezika usled neade-
kvatne veliine.

32. Uticaj obolelih adenoidnih vegetacija na razvoj orofacijalne regije.

33. Morfoloke osobine zuba i zubnih nizova uslovljene naslednim faktorima.

Naslednost mnogih normalnih osobina pa i malokluzija u predelu usta se odnosi na oblik usa-
na, zuba, veliinu, poloaj i broj zuba normalne okluzije.
Hipodoncija smanjenje broja mlenih i stalnih zuba ea je kod ute rase nego bele, ja-
vlja se kod jednojajanih blizanaca ali i tu postoji varijacija u ekspresiji jer na nju utiu i spoljni
faktori, postoji korelacija izmeu hipodoncije i hipoplazije jer su pod kontrolom istog gena. Ovo
je poligena anomalija.
Hiperdoncija ne postoji tako uverljiv dokaz da ima genetski faktor, ali postoje sluajevi da
su prekobrojni gornji lateralni sekutii praeni prekobrojnim stalnim i javljaju su 2x vie kod mu-
karaca. Indirektna naslednost se nazire kod sindroma: disostosis cleidocranialis (autozomno-
dominantni; javljaju se multipli zubi normalne morfologije), Gardner-ov sindrom (autozomno-
dominantni) i orofacijalni digitalni (polno vezani za X; pojava dupliranja mlenih i stalnih o-
njaka).
Diastema mediana prenosi se autozomno-dominantno.
Epilepsija indiktan uzronik malokluzija, a antiepileptini lekovi dovode do hipertrofije gin-
give i time usporava nicanje zuba.
Polimijelitis retrognatija mandibule.
Muskularna distrofija i cerebralna paraliza nepravilnost vilica i zuba.

34. Znaaj optih oboljenja u etiologiji malokluzija.

1) NASLEE.
Hipodoncija smanjenje broja mlenih i stalnih zuba ea je kod ute rase nego bele, ja-
vlja se kod jednojajanih blizanaca ali i tu postoji varijacija u ekspresiji jer na nju utiu i spoljni
faktori, postoji korelacija izmeu hipodoncije i hipoplazije jer su pod kontrolom istog gena. Ovo
je poligena anomalija.
Hiperdoncija ne postoji tako uverljiv dokaz da ima genetski faktor, ali postoje sluajevi da
su prekobrojni gornji lateralni sekutii praeni prekobrojnim stalnim i javljaju su 2x vie kod mu-
karaca. Indirektna naslednost se nazire kod sindroma: disostosis cleidocranialis (autozomno-
dominantni; javljaju se multipli zubi normalne morfologije), Gardner-ov sindrom (autozomno-
dominantni) i orofacijalni digitalni (polno vezani za X; pojava dupliranja mlenih i stalnih o-
njaka).
Diastema mediana prenosi se autozomno-dominantno.
Teskobnost zubnih nizova ima genetski faktor i nastaje raznom kombinacijom: mala vilica i
veliki zubi, vilice normalne veliine i veliki zubi, ak i malo vea vilica ali zubi uspeju da ih pre-
vaziu. Kod jednojajanih blizanaca je najee javlja a kod dvojajanih esto. Jednojajani
imaju veliku slinosti za uskost vilica to je uslov za teskobu.

13
 Skeletni otvoren zagriaj se javlja kod jednojajanih blizanaca i kod odreenih lanova
familije pa dokazano ima genetski faktor.
II klasa 1. odeljenje - pre se mislilo da je posledica disanja na usta, estih oboljenja krajni-
ka, sisanja prsta, niskog polaganja novoroeneta, ali danas se smatra da je barem delom kon-
trolisana od naslednih faktora zbog ispitivanja familija, jednojajanih i dvojajanih blizanaca.
II klasa 2. odeljenje - zbog karakteristinih osobina na licu, nema sumnje da je naslee pri-
marni faktor (ispitivanje familije i blizanaca).
III klasa ova anomalija je najdue ispitivana od svih i meu prvima kojoj su pripisivani
genetski faktori. Prvobitno se mislilo da se prenosi autozomno-dominantno jer je u Habzburkoj
familiji trajala 3 veka ali su utvrdili da se ipak poligeno nasleuje. Malokluzije III klase se dele na
prinudni progeni poloaj, lanu i pravu progeniju. Prvobitno se mislilo da je samo prava pro-
genija nasledna, ali se ipak dokazalo da se i preostale 2 direktno nasleuju.

2) OBOLJENJA
Rubeola ostavlja trajne posledice na povrinu zuba i remeti ritam razvia i nicanja zuba.
Hepatitis izaziva rascep usne i nepca.
Kongenitalni sifilis izaziva karakteristine promene na sekutiima (Huchinson-ovi zubi) u
vidu bavastog oblika krunice sa polumeseastom griznom ivicom a kod stalnih molara dolazi
do naglog suenja od vrata ka okluzalnoj povrini i grizna povrina je mala sa mnogo sitnih
kvrica.
Akutna febrilna oboljenja privemeno usporavaju rast i razvoj, ali ako utiu na mlene zube,
ostavljaju posledice i na trajne.
Hronine respiratorne infekcije su naroito uzronici II klase 2. odeljenja jer se pri disanju na
usta poveava pritisak bukcinatornih miia te smanjuje rast jezika i time se ne vri pritisak na
donju vilicu pa dolazi do uskosti.
Epilepsija indiktan uzronik malokluzija, a antiepileptini lekovi dovode do hipertrofije gin-
give i time usporava nicanje zuba.
Polimijelitis retrognatija mandibule.
Muskularna distrofija i cerebralna paraliza nepravilnost vilica i zuba.

3) DEFICITARNA ISHRANA
Nedostatak vitamina, minerala, masti, proteina i ugljenih hidrata kao najvaniji inioci u
pravilnom razvoju, dovode do malokluzija. Podhranjenost dovodi do oteenja strukture zuba,
zakasnelog i nepravilnog nicanja zuba, ... Hipovitaminoza vitamina D dovodi do usporenog
rasta zuba i vilica zbog smanjene sposobnosti kostiju da apsorbuju Ca soli, a samim tim i do
skelet-nog otvorenog zagriaja, slabe razvijenosti maksile u transverzalnom i sagitalnom
pravcu, viso-ko nepce, hipoplazija na krunicama stalnih zuba, ...

4) ENDOKRINE DISFUNKCIJE
HIPOFIZA (kortikotropin, melanocitostimuliii hormon, gonadotropine, prolaktin, hormon
rasta i tireotropin)
HORMON RASTA
- smanjeno luenje razvoj vilica je usporen; dimenzije zubnih lukova smanjene; mleni zubi
niu na vreme ali stalni kasne; ako je deficit hormona nastao pre formiranja zametaka stalnih
zuba, oni mogu biti smanjeni.
- poveano luenje gornja vilica je u manjoj meru uveana u transverzalnom smeru ali do-
nja vilica raste u sva 3 pravca. Nastaje progenizacija zagriaja, uveanje vertikalne dimenzije
donjeg dela lica. U veini sluajeva je ukren zagriaj, uni- ili bilateralno; uveanje vilica prae-
no dijastemama.
TITNA LEZDA
- smanjeno luenje zastoj mentalnog razvoja; zubi su nepravilnog oblika i skloni karijesu,
vilice su nerazvijene naroito gornja pa dolazi do pseudoprogenije, kasni resorpcija mlenih i ni-
canje stalnih.

14
 - poveano luenje posledica hiperfunkcije elija prednjeg renja hipofize; ne izaziva nika-
kve promene u razvoju kraniofacijalnog sistema.

5) KONGENITALNE ANOMALIJE
Uroeni rascepi
I grupa rascepi primarnog palatuma: uni-, bilateralni, medijani i submukozni (kompletni i
inkompletni);
II grupa rascepi sekundarnog palatuma: uni-, bilateralni, medijani, submukozni i palato-
faringealna inkompetencija (kompletni i inkompletni);
III grupa kombinovani rascepi primarnog i sekundarnog palatuma: unilateralni, unilate-
ralni primarnog i medijani sekundarnog, bilateralni, medijani i submukozni;
IV grupa retki.

Kod uni- i bilateralnog kompletnog rascepa primarnog i sekundarnog palatuma su teke defo-
rmacije maksilarnog luka. Bilateralni sluajevi svih rascepa su tei. Segment na strani rascepa
je esto nedovoljno razvijen, posteriorno postavljen i rotiran upolje; aproksimalni deo segmenta
je isturen napred i rotiran nagore prema zdravoj strani te je sredina maksile upadljivo van
sredine lica.
Kod bilateralnog rascepa primarnog palatuma deformacija maksile je slina kao u predhod-
nom sluaju, ali lateralni segmenti ine celinu bez rascepa sekundarni palatum.
Dakle kod raznih sluajeva rascepa, maksilarni luk je deformisan ali u zavisnosti od sluaja
takav e biti i deformitet. esta je pojava hipo- i hiperdoncije naroito lateralnih sekutia na
strani rascepa a drugi zubi imaju poremeen poloaj (rotacija, inklinacija, infrapozicija) ako su
susedi rascepu i hipoplaziju glei usled hirurkih trauma.
Pierre Robin-ov sindrom ima karakteristian trijas: mikrognatija mandibule, rascep palatuma i
glosoptoza.
Sindrom ektodermalne displazije hipodoncija, nekad anodoncija; postojei zubi su reduko-
vane veliine, krunice su koninog oblika, postoji dubok a nekad i progeni zagriaj.
Sindrom dystosis cleidocranialis nedovoljno razvijena maksila, visoko nepce, pseudoproge-
nija, perzistencija mlenih zuba i zakasnelo nicanje stalnih, hiperdoncija.
Orofacijalni-digitalni sindrom postojanje debelih frenuluma u oba vestibuluma, esto rascep
palatuma, ankiloglosija, pseudo rascep donjeg alveolarnog procesusa u predelu lateralnih seku-
tia, duplikatura gornjih mlenih i stalnih onjaka.
Treacher Collins-ov sindrom visoko nepce udrueno sa rascepom u oko 30%, uskost
zubnih lukova, teskoba, otvoren i distalan zagriaj, hipoplazija mandibule.
Apert-ov sindrom maksila zaostaje u rastu u transverzali i sagitali, uskost maksile, teskoba,
gotsko nepce udrueno sa rascepom mekog nepca u 25% sluajeva, pseudoprogenija.
Crouzon-ov sindrom (dystosis craniofacialis) uzana i kratka maksila sa gotskim nepcem,
teskoba i uskost maksile, pseudoprogenija.
Down-ov sindrom hipoplastina maksila sa kratkim tvrdim nepcem, pseudoprogenija, hipo-
ili mikrodoncija, redukovana pojava karijesa ali povean broj periodontalnih oboljenja.
Sindrom hemifacijalne mikrozomije hipoplazija mandibule i maksile, miii oteene strane
imaju parezu dakle unilateralna je pojava, II klasa 2. odeljenje, uskost i teskoba oba zubna niza

35. Znaaj nepravilne deficitarne ishrane u etiologiji malokluzija.

Nedostatak vitamina, minerala, masti, proteina i ugljenih hidrata kao najvaniji inioci u
pravilnom razvoju, dovode do malokluzija. Podhranjenost dovodi do oteenja strukture zuba,
zakasnelog i nepravilnog nicanja zuba, ... Hipovitaminoza vitamina D dovodi do usporenog
rasta zuba i vilica zbog smanjene sposobnosti kostiju da apsorbuju Ca soli, a samim tim i do
skelet-nog otvorenog zagriaja, slabe razvijenosti maksile u transverzalnom i sagitalnom
pravcu, viso-ko nepce, hipoplazija na krunicama stalnih zuba, ...

36. Promene na kraniofacijalnom sistemu kod rahitisa.

15
 Deficit vitamina D u ishrani moe da ostavi trajne posledice na zubima i vilicama. Vitamin D
ima ulogu u regulisanju metabolizma Ca i P te hipovitaminoza dovodi do rahitisa. Javlja se
izme-u 8. i 15. meseca ivota (u vreme mineralizacije krunica I stalnog molara). Oboljenje
nastaje usled poremeene resorpcije Ca i P. Manifestuje se nepravilnom kalcifikacijom naroito
kotanih i tvrdih zubnih tkiva. Razvitak vilica je jako usporen, alveolarna kost je slabo
mineralizovana, prisutan je progen odnost donje vilice, otvoren zagriaj, visoko nepce, teskoba,
zakasnelo nica-nje zuba. prvi znaci rahitisa su muskularna hipotonija dete ne moe da sedi ni
prohoda. Kosti su slabo kalcifikovane, meke, savitljive i deformisane, fontanele su i dalje
otvorene. Na vilicama su evidentni deformiteti usled razmekanja kosti koja ne moe da se
odupre dejstvu miia pa poputa i krivi se. Usled pritiska muskulature obraza, suava se
gornja vilica u predelu premola-ra, nepce je visoko a donja vilica se u delu onjaka prelama.
37. Lokalna oboljenja kao etioloki faktor malokluzija.
1) OBOLJENJA
Oboljenje TMZ-a dovodi do ankiloze, zaostatka u razvoju mandibule i teeg stepena retro-
gnatizma. Osteomijelitis vilica remeti njihov rast i dovodi do deformacija. Benigni i maligni tu-
mori izazivaju anomalije vilica i zuba. Periodontalna oboljenja stvaraju nepravilnosti u poloaju
zuba i dijasteme. Opekotine dovode do stvaranja oiljnog tkiva i time usporavaju razvoj vilica.
2) TRAUME
Povrede zgloba i vrata kondila ostavljaju teke posledice: retrognat poloaj mandibule i sma-
njen donji deo lica. Trauma gornjih mlenih sekutia, iji su korenovi resorbovani, moe dovesti
do povrede zametaka i time deformisati njihov oblik i poloaj. Povreda izniklih stalnih sekutia
moe dovesti do preloma incizalne ivice.
3) SPOLJNI PRITISAK
Nepravilan poloaj fetusa i postojanje nenormalnog pritiska na orofacijalni sistem, mogu do-
vesti do teih deformacija lica i vilica. Milvoki mider (aparat za ispravljanje skolioze kime) je
nekada pritisak zbog podizanja vratnog dela kime usmeravao na donju vilicu i time izazivao iz-
razitu protruziju frontalnih zuba a intruziju bonih. Danas su ga modifikovali i izbegli neadekva-
tan uticaj na gonju vilicu.
4) POREMEAJ LOKALNIH FUNKCIJA
Kod izvesnog broja pacijenata malokluzije se mogu povezati sa nekim nepravilnom orofacija-
lnim funkcijama, jer njihovim uklanjanjem one iezavaju.
Nepravilno gutanje kod nekih osoba perzistira infantilno gutanje i posle 2 godin. Pri tak-
vom gutanju zubi su van kontakta, jezik se iri izmeu zuba a vrh jezika dodiruje donju usnu.
Ovo dovodi do otvorenog zagriaja a kod osoba sa tendencijom distalnog zagriaja i protruziju
gornjih i retruziju donjih sekutia. Smatra se da je nasledne prirode.
Nepravilna morfologija i funkcija usana
kompetentne usne u fiziolokom mirovanju i kod uravnoteenog razvoja donjeg dela
lica i usana, usne ostvaruju meusoban kontakt bez kontrakcije muskulature.
inkompetentne usne u fiziolokom mirovanju nisu ustanju da ostvare neusiljeni kon-
takt ve kontrakcijom naroito m. mentalisa (ne mora da die na usta).
izrazito nekompetentne naslednog su karaktera, postoji nesklad u veliini skeleta do-
njeg dela lica i usana. Postoji nepravilnost u inklinaciji gornjih sekutia jer se ne nalaze pod kon-
trolom donje usne (preko donje usne idu gornji sekutii). Da bi dolo do kontakta usana, kon-
trahuje se donja usna i postoji protruzija gornjih i retruzija donjih sekutia.
potencijalno kompetentne postoji izrazita retrognatija donje vilice i protruzija gornjih
sekutia, genetski su odreene. Javlja se zbog nesklada ali im se ispravi, postoji kompetent-
nost.
Bruksizam poremeaj funkcije psihogenog i idiopatskog karaktera. Dubok zagriaj i psiho-
geni faktori su uzronici a dovodi do strahovitih abrazija mlenih i stalnih zuba.
5) LOE NAVIKE
Loe navike: sisanje prstiju (palca), cucle, delova odee i drugih predmeta; tiskanje jezika;
mogu biti uzronici ozbiljnih malokluzija i ometati ortodontsko leenje.

16
 Ishrana novoroeneta kroz cuclu moe da stvori naviku, izazove ulegnue na alveolarnim
rubovima, predstavlja preteu otvorenog zagriaja, ali svi problemi se reavaju ako se prestane
sa ovim.
Sisanje prstiju (palca) nee imati posledice ako se prestane do kraja 2. godine, ali ako se
produi do 5, poremetie okluziju frontalnih zuba. meutim ako se nadovee na nasledno uslov-
ljenu malokluziju II klase 2. odeljenja, ostavie trajne i ozbiljne posledice. Ova navika ima tro-
struki efekat na razvoj vilica i zuba: protruziju gornjih, retruziju donjih i instruziju i jednih i dru-
gih. Javlja se iskoenost gornjih sekutia, spljotava se predeo donjih, stvara se incizalni
razmak i otvara se zagriaj u ovom predelu. Kod ve postojee II klase 1. odeljenja, ova navika
nije uz-rok ve pogoranje postojeeg stanja. Ako se nastavi sa navikom posle 6. godine i
prenese na meovitu denticiju, moe se razviti otvoreni zagriaj teeg stepena jer se remeti
funkcija orofa-cijalnog sistema. Ali ak i ako se tada prestane sa navikom, nije sigurno da li e
se spontano re-iti problem jer imamo tiskanje jezika u prazan prostor i infantilno gutanje.
6) HIPERDONCIJA
Izaziva teskobu niza, rotaciju i inklinaciju zuba, oteano nicanje stalnih; a ako je poloaj zuba
u viku takav da ometa normalan poloaj susednih zuba, moe doi do prinudnog nepravilnog
zagriaja.
7) HIPODONCIJA
Se javlja kod mlene i stalne denticije. Najee je u pitanju nedostatak stalnog lateralnog
gornjeg sekutia, te se stvara rastesitost niza i dijastema, a nije retko i da stalni onjak se nae
na njegovom mestu a mleni onjak ostaje sa neresorbovanim korenovima. Hipodonciju prati i
nerazvijenost alveolarnog procesusa ali bazalni deo kosti se nezavisno od broja zuba razvija.
8) MAKRO- I MIKRODONCIJA
Makrodoncija izaziva teskobu u zubnom nizu jer postoji nesklad izmeu veliine zuba i vilica
pa ne mogu svi zubi stajati pravilno. Dok kod mikrodoncije postoji rastresitost u nizu.
9) NEPRAVILAN POLOAJ ZAMETAKA ZUBA
U ovakve poloaje spadaju: rotacija, inklinacija, horizontalni poloaj, transpozicija, itd. Naje-
e se deava kod gornjih stalnih onjaka, donjih umnjaka, gornjih i donjih drugih premolara.
Onjaci prave najvie problema: ako su iskoeni, niu u vestibulum, na palatumu ili su impakti-
rani; ako su palatinalno postavljeni, izazivaju obrnut preklop; ako su horizontalno postavljeni,
impaktirani su, uzrokuju lepezast poloaj lateralnih sekutia ili resorpciju njihovih korenova. Ako
postoji slobodan prostor, zameci se mogu pomeriti i mogu nii do centralnog sekutia, iza prvog
premolara ili ak do prvog molara.
10) LABIJALNI FRENULUM
ee u gornjoj vilici izaziva dijasteme izmeu centralnih sekutia a retko u donjoj vilici. Me-
utim uprkos izraenom frenulumu, niz moe postojati bez dijastema.
11) RANI GUBITAK ZUBA
MLENI ZUBI
Ovo je najei uzronik malokluzija kod dece. Prevremeni gubitak nije praen istim posledi-
cama. Gubitak sekutia veoma retko moe uticati na poremeaj razvoja normalne okluzije ali
onjaci i molari od izuzetnog znaaja.
Rani gubitak onjaka ree zbog karijesa a ee zbog reavanja teskobe zubnog niza.
Po-sledica toga je gubitak prostora za stalni onjak i to ee u gornjem nizu jer deo prostora
zau-zimaju i zubi distalno od onjaka. Kod jednostranog gubitka, razliit je okluzalni odnos zuba
na jednoj i drugoj strani.
Rani gubitak I molara dolazi do zajednike migracije II mlenog molara i I stalnog ka slo-
bodnom prostoru bez naginjanja i rotacije, a mleni onjak ide u suprotnom smeru te se sma-
njuje prostor za stalni premolar.
Rani gubitak II molara ako su nikli I stalni molari, mezijalno e se naginjati i zatvoriti pro-
stor namenjen za premolar; ako nisu iznikli, prostor se skoro potpuno gubi i premolar nie ora-
lno ili je impaktiran.
Rani gubitak I i II molara I stalni molar, stalni sekutii i mleni onjak migriraju distalno; a
ako je gubitak jednostran, remeti se sredina zubnog niza.

17
 Rani gubitak pojedinih zuba osim lokalnih posledica, moe uzrokovati prekid celovitosti zub-
nog niza, skraivanje i remeenje sredine niza. Kod osoba sa tendencijom ka progenom
zagria-ju, u sluaju gubitka mlenog zubnog niza ili skraenja niza, doi e do obrnutog
preklopa seku-tia. Gubitak donjih bonih mlenih zuba kod osoba sa prinudnim progenim
zagriajem, dolazi do spontane korekcije zagriaja. Kod II klase oba odeljenja prilikom gubitka
bonih mlenih zu-ba, doi se e produbljivanja zagriaja. Kod prave ili teeg oblika
pseudoprogenije, nema kore-kcije obrnutog preklopa nakon gubitka bonih mlenih zuba.
Brzina i stepen gubitka prostora zavise od: zuba koji je otklonjen, ivotnog doba u kome se
desilo i raspoloivog prostora u celom zubnom nizu. Kod primarne rastresitosti do gubitka pros-
tora nee doi. Ako se mleni zubi izvade u vreme kada je razvoj i nicanje njihovih zamenika
uz-napredovalo, nee biti posledica.

STALNI ZUBI
Gubitak stalnih zuba isto je tetan za razvoj i odravanje normalne okluzije kao i ran gubitak
mlenih. Veliki broj dece gubi 1 ili vie I stalnih molara zbog karijesa, pa posledica toga je pro-
mena u poloaju susednih zuba u nizu. Ako se ovo desi pre upotpunjavanja stalne denticije, do-
i e do skraenja zubnog niza to na jednoj - to na obe strane, naginjanja susednih zuba ka
praznom prostoru uz rotaciju, ekstruzije antagonista, peridontalnih promena, ... Dakle remeti se
okluzalna ravnotea i oteuje se njena funkcija.
Gubitak II stalnog molara nema znaajne posledice; gubitak onjaka i premolara treba one-
moguiti; gubitak centralnih sekutia naroito gornjih remeti sredinu i smanjuje prostor.
12) PERZISTENCIJA MLENIH ZUBA
Je posledica nicanja stalnog na drugom mestu ili njegove impakcije te je resorpcija korena
mlenog zuba onemoguena i samim tim zamena mlenog stalnim bez hirurke intervencije nije
mogua.
Mogua je takoe i ankiloza mlenog zuba, to je esta pojava. Ovde korenovi srastaju za al-
veolarnu kost, zaostaju u razvoju i ostaju u infrapoziciji. Ovo dovodi do naginjanja susednih zu-
ba preko njega i zauzimanja dela njegovog prostora, to uzrokuje skraenje niza i spreava ni-
canje stalnog zuba.
Kod nekih kongenitalnih anomalija, mleni zubi dugo perzistiraju zbog izostanka tendencije
nicanja stalnih (sindrom dysostosis cleidocranialis) ili perzistiraju mleni a stalni niu.
13) NEPRAVILNO LEENJE
Moe biti uzrok novih malokluzija: obrnut pleklop, prevremeni kontakt, prinudne devijacije
donje vilice, ...

38. Uticaj poremeenih lokalnih funkcija na razvoj malokluzija.

Kod izvesnog broja pacijenata malokluzije se mogu povezati sa nekim nepravilnom orofacija-
lnim funkcijama, jer njihovim uklanjanjem one iezavaju.
Nepravilno gutanje kod nekih osoba perzistira infantilno gutanje i posle 2 godin. Pri tak-
vom gutanju zubi su van kontakta, jezik se iri izmeu zuba a vrh jezika dodiruje donju usnu.
Ovo dovodi do otvorenog zagriaja a kod osoba sa tendencijom distalnog zagriaja i protruziju
gornjih i retruziju donjih sekutia. Smatra se da je nasledne prirode.
Nepravilna morfologija i funkcija usana
kompetentne usne u fiziolokom mirovanju i kod uravnoteenog razvoja donjeg dela
lica i usana, usne ostvaruju meusoban kontakt bez kontrakcije muskulature.
inkompetentne usne u fiziolokom mirovanju nisu ustanju da ostvare neusiljeni kon-
takt ve kontrakcijom naroito m. mentalisa (ne mora da die na usta).
izrazito nekompetentne naslednog su karaktera, postoji nesklad u veliini skeleta do-
njeg dela lica i usana. Postoji nepravilnost u inklinaciji gornjih sekutia jer se ne nalaze pod kon-
trolom donje usne (preko donje usne idu gornji sekutii). Da bi dolo do kontakta usana, kon-
trahuje se donja usna i postoji protruzija gornjih i retruzija donjih sekutia.
potencijalno kompetentne postoji izrazita retrognatija donje vilice i protruzija gornjih
sekutia, genetski su odreene. Javlja se zbog nesklada ali im se ispravi, postoji kompetent-
nost.
18
 Bruksizam poremeaj funkcije psihogenog i idiopatskog karaktera. Dubok zagriaj i psiho-
geni faktori su uzronici a dovodi do strahovitih abrazija mlenih i stalnih zuba.

39. Nepravilnosti zuba i vilica kod upranjavanja loih navika.

Loe navike: sisanje prstiju (palca), cucle, delova odee i drugih predmeta; tiskanje jezika;
mogu biti uzronici ozbiljnih malokluzija i ometati ortodontsko leenje.
Ishrana novoroeneta kroz cuclu moe da stvori naviku, izazove ulegnue na alveolarnim
rubovima, predstavlja preteu otvorenog zagriaja, ali svi problemi se reavaju ako se prestane
sa ovim.
Sisanje prstiju (palca) nee imati posledice ako se prestane do kraja 2. godine, ali ako se
produi do 5, poremetie okluziju frontalnih zuba. meutim ako se nadovee na nasledno uslov-
ljenu malokluziju II klase 2. odeljenja, ostavie trajne i ozbiljne posledice. Ova navika ima tro-
struki efekat na razvoj vilica i zuba: protruziju gornjih, retruziju donjih i instruziju i jednih i dru-
gih. Javlja se iskoenost gornjih sekutia, spljotava se predeo donjih, stvara se incizalni
razmak i otvara se zagriaj u ovom predelu. Kod ve postojee II klase 1. odeljenja, ova navika
nije uz-rok ve pogoranje postojeeg stanja. Ako se nastavi sa navikom posle 6. godine i
prenese na meovitu denticiju, moe se razviti otvoreni zagriaj teeg stepena jer se remeti
funkcija orofa-cijalnog sistema. Ali ak i ako se tada prestane sa navikom, nije sigurno da li e
se spontano re-iti problem jer imamo tiskanje jezika u prazan prostor i infantilno gutanje.

40. Malokluzije povezane sa anomalijama u broju zuba.

Videti 68. i 69. pitanje.

41. Nepravilnost povezane sa makrodoncijom i mikrodoncijom.

Videti 71. pitanje.

42. Etiologija dijasteme medijane.

Diastema mediana dokazane se prenosi genetski, i to autozomno-dominantno; rasna pripa-
dnost; izraeni labijalni frenulum; anodoncija jednog ili oba lateralna sekutia; gubitak zuba dis-
talno od centralnog sekutia; loe navike (sisanje palca); apikalna teskobnost; makroglosija;
traume; cista u predelu sekutia; periodontalna oboljenja.

43. Posledice ranog gubitka mlenih zuba.

Ovo je najei uzronik malokluzija kod dece. Prevremeni gubitak nije praen istim posledi-
cama. Gubitak sekutia veoma retko moe uticati na poremeaj razvoja normalne okluzije ali
onjaci i molari od izuzetnog znaaja.
Rani gubitak onjaka ree zbog karijesa a ee zbog reavanja teskobe zubnog niza.
Po-sledica toga je gubitak prostora za stalni onjak i to ee u gornjem nizu jer deo prostora
zau-zimaju i zubi distalno od onjaka. Kod jednostranog gubitka, razliit je okluzalni odnos zuba
na jednoj i drugoj strani.
Rani gubitak I molara dolazi do zajednike migracije II mlenog molara i I stalnog ka slo-
bodnom prostoru bez naginjanja i rotacije, a mleni onjak ide u suprotnom smeru te se sma-
njuje prostor za stalni premolar.
Rani gubitak II molara ako su nikli I stalni molari, mezijalno e se naginjati i zatvoriti pro-
stor namenjen za premolar; ako nisu izmikli, prostor se skoro potpuno gubi i premolar nie ora-
lno ili je impaktiran.
Rani gubitak I i II molara I stalni molar, stalni sekutii i mleni onjak migriraju distalno; a
ako je gubitak jednostran, remeti se sredina zubnog niza.
Rani gubitak pojedinih zuba osim lokalnih posledica, moe uzrokovati prekid celovitosti zub-
nog niza, skraivanje i remeenje sredine niza. Kod osoba sa tendencijom ka progenom
zagria-ju, u sluaju gubitka mlenog zubnog niza ili skraenja niza, doi e do obrnutog
preklopa seku-tia. Gubitak donjih bonih mlenih zuba kod osoba sa prinudnim progenim
zagriajem, dolazi do spontane korekcije zagriaja. Kod II klase oba odeljenja prilikom gubitka

19
bonih mlenih zu-ba, doi se e produbljivanja zagriaja. Kod prave ili teeg oblika
pseudoprogenije, nema kore-kcije obrnutog preklopa nakon gubitka bonih mlenih zuba.
Brzina i stepen gubitka prostora zavise od: zuba koji je otklonjen, ivotnog doba u kome se
desilo i raspoloivog prostora u celom zubnom nizu. Kod primarne rastresitosti do gubitka pros-
tora nee doi. Ako se mleni zubi izvade u vreme kada je razvoj i nicanje njihovih zamenika
uz-napredovalo, nee biti posledica.

44. Posledice ranog gubitka stalnih zuba.

Gubitak stalnih zuba isto je tetan za razvoj i odravanje normalne okluzije kao i ran gubitak
mlenih. Veliki broj dece gubi 1 ili vie I stalnih molara zbog karijesa, pa posledica toga je pro-
mena u poloaju susednih zuba u nizu. Ako se ovo desi pre upotpunjavanja stalne denticije, do-
i e do skraenja zubnog niza to na jednoj - to na obe strane, naginjanja susednih zuba ka
praznom prostoru uz rotaciju, ekstruzije antagonista, peridontalnih promena, ... Dakle remeti se
okluzalna ravnotea i oteuje se njena funkcija.
Gubitak II stalnog molara nema znaajne posledice; gubitak onjaka i premolara treba one-
moguiti; gubitak centralnih sekutia naroito gornjih remeti sredinu i smanjuje prostor.

45. Uzroci i posledice perzistencije mlenih zuba.

Je posledica nicanja stalnog na drugom mestu ili njegove impakcije te je resorpcija korena
mlenog zuba onemoguena i samim tim zamena mlenog stalnim bez hirurke intervencije nije
mogua.
Mogua je takoe i ankiloza mlenog zuba, to je esta pojava. Ovde korenovi srastaju za al-
veolarnu kost, zaostaju u razvoju i ostaju u infrapoziciji. Ovo dovodi do naginjanja susednih zu-
ba preko njega i zauzimanja dela njegovog prostora, to uzrokuje skraenje niza i spreava ni-
canje stalnog zuba.
Kod nekih kongenitalnih anomalija, mleni zubi dugo perzistiraju zbog izostanka tendencije
nicanja stalnih (sindrom dysostosis cleidocranialis) ili perzistiraju mleni a stalni niu.

46. Razlike i slinosti mlenih i stalnih zuba.

Mleni zubi se razlikuju od stalnih po:
1) broju: mlenih 20 (2 sekutia, 1 onjak, 2 molara), stalnih 32 (2 sekutia, 1 onjak, 2
premolara, 3 molara).
2) veliini: stalni su krupniji i treba im vie prostora; jedino zamenik molara je manji.
3) obliku: mleni imaju zdepaste, niske krunice koje se naglo suavaju u vratu i zbog toga
su kontaktne take iroke kontaktne povrine). Postoji ispupenje na cervikalnom delu vesti-
bularne povrine molara i zadebljanje dentina, to titi gingivu od impakcije hrane.
4) boja: mleni su mleno bele boje, a stalni tamniji i ukastiji.
Postoji isti broj korenova mlenih kao kod stalnih molara, ali su tanji i manji. Mleni imaju
otrije ivice i kvrice ali brzo dolazi doabrazije.
5) prema duini razvoja: kod mlenih od formiranja zametka do nicanja ima 3-4 godine a
kod stalnih i do 10 godina.
6) histoloke razlike: mineralizacija mlenih je intrauterina. Gle je pre roenja svetlija i bo-
lje mineralizovana a posle tamnija i manje mineralizovana. Granica izmeu pre- i postnatalnog
dentina je interglobularni dentin. Karakteristike mlenih: pulpa vea; cement tanak i slabije mi-
neralizovan; dentinski kanalii iri, nepravilni i manje ih ima; vlakna periodoncijuma nepravilna i
ima ih manje.

47. Rendgen-dijagnostika u ortopediji vilica cilj rendgenografskog ispitivanja.

48. Ortopantomografija prednosti i nedostaci.
Ovo je pomono dijagnostiko sredstvo u ortodonciji ali bez njega ne bi bilo mogue posta-viti
dijagnozu, plan leenja, doneti sud o prognozi daljeg razvitka i ishoda leenja. Sa njim se ta-
koe ustanovljava: definitivan broj zuba, njihova zrelost, njihov meusoban poloaj, poloaj u
odnosu na okolne strukture, ... Sa posebnim RTG tehnikama mogue je ustanoviti odnose kosti-

20
ju viscerokranijuma i neurokranijuma a pomou snimka ake i zrelost celokupnog skeleta. Kori-
ste se intraoralne i ekstraoralne tehnike.
Od intraoralnih primenjujemo:
1) Retroalveolarna se primenjuje ako nam je potrebno bolje prouavanje manjeg segmenta i
daje nam jasnu sliku ali deci nisu ugodna naroito snimanje predela II i III molara radi praenja
njihovog razvitka. Nezamenljiv je za odreivanje poloaja impaktiranog zuba i tad se primenjuje
tehnika paralakse. Ova tehnika se sastoji iz 2 snimka, prvi zrak se puta pravo na impaktirani
zub a drugi malo distalnije.
2) Okluzalna. Od ovih tehnika se najee koristi snimak mentalnog predela za poreenje ce-
ntralnih sekutia i mentalnih spina i jasnije vienje impaktiranih zuba. A u gornjoj vilici se koristi
okluziono-topografska projekcija.
Od ekstraoralnih koristimo:
1) ekstraoralne bone snimke upotrebljlavamo standardne dentalni RTG aparat; dovoljna
su 4 snimanja za ceo status i time se pacijent manje izlae zracima, imamo ire snimljeno polje
i manje je neugodno. Pacijenta nasloniti na kasetu, donja vilica je paralelna sa ivicom kasete a
sagitalna ravan sa povrinom kasete. Ovom tehnikom moemo snimiti prostor od lateralnog se-
kutia do III molara.
2) ortopantomografija koristimo specijalne RTG aparate i dobijamo panoramske maksilo-
facijalne snimke. Aparat se sastoji od kasete sa filmom i RTG cevi koja se rotira oko fiksirane
glave pacijenta istom brzinom. Dobijamo snimak obeju vilica, od jednog do drugog zgloba.
Prednosti: nije neudobno snimanje, dobijamo kompletan snimak kostiju lica i nizova zuba sa
oba TMZ. Mogu se odrediti odnosi mlenih zuba sa njihovim zamenicima, kao i odnos zuba sa
ostalim strukturama; proceniti stadijumi razvitka svakog zuba, stepen resorpcije mlenih zuba.
aparat puta zrake kratke talasne duine a velike prodornosti. Traje 14 sekundi i krae je nego
intraoralni snimak punog statusa.
Nedostaci: gube se detalji; u vestibulo-oralnom pravcu delovi zuba koji izlaze iz niza nisu do-
voljno jasni (interponiraju se).

49. Telerendgenografija tehnika snimanja i vrste snimaka.

Glava pacijenta se fiksira u kefalostatu, sagitalna ravan glave je paralelna sa kasetom a nor-
malna na pod i frankfurtska horizontalna ravan je paralelna sa podom. Dra kasete sa RTG fil-
mom je udaljen 18 cm od sagitalne ravni pacijenta. Centralni zrak je upuen po sredini otvora
spoljanjeg unog kanala. Veina ljudi snima sa razdaljine od 1,5 m anoda-film (4m je najbolje),
s tim to mala razdaljina daje uveanu sliku ali u analizama se koriste odnosi a ne direktna line-
arna merenja. Za dobijanje snimka mekih tkiva sa kotanim, treba naneti na folije u kasetama
sredstvo koje apsorbuje izvesnu koliinu zraka i tako su meka tkiva manje osvetljena nego ko-
tana. Imamo 2 tehnike za snimanje vilica u razliitim ravnima a to su:
1) forma lateralis - za izuavanje sagitalnih i vertikalnih nepravilnosti;
2) forma frontalis za izuavanje transverzalnih nepravilnosti.

50. Analiza profilnog rendgenograma glave cilj.

Analizu ne vrimo direktno na snimku ve na providnoj foliji i to na hrapavoj strani pravimo
crte. Analiziramo odnos kotanih delova lobanje neuro- i viscerokranijuma uz pomo kranio-
metrijskih taaka. Rendgenkraniometrija je analiziranje odnosa kotanih delova, a rendgenkefa-
lometrija obuhvata i meka tkiva.
Podela analiza: - analize za dijagnozu;
- analize za planiranje leenja;
- analize za predvianje daljeg reenja i razvitka;
- metode za procenu razvitka i rezultata terapije.

Osnovne ravni: NS osnovna ravan prednje baze lobanje;

SpP (spina planum) osnovna ravan gornje vilice (Sna-Snp);
OcclP (occlusale planum) sredina vertikalnog preklopa sekutia i posled-
njeg para molara u okluziji;
21
 MP (mandibula planum) osnovna ravan donje vilice;
NA linija maksilarnog prognatizma;
NB linija mandibularnog prognatizma;
NMe prednja visina lica;
Sgo zadnja visina lica.

Osnovni uglovi: SNA odnos gornje vilice prema ravni kranijalne baze u sagitali: 81 O;
SNB odnos donje vilice prema kranijalnoj bazi u sagitali: 80 O;
ANB odnos gornje i donje vilice u sagitali: 2-4 O je I klasa;
NS/SpP odnos gornje vilice i baze lobanje u vertikali: 12 O je normalna inkli-
nacija g.v. u odnosu na bazu lobanje; vie od 12 je inklinirano na gore, manje je na dole.
NS/MP odnos donje vilice i baze lobanje u vertikali: 32 O je normalna inkli-
nacija donje vilice u odnosu na prednju lobanjsku ravan tj. rast je bez rotacije; vie od 32 je ra-st
zadnjom rotacijom, celo lice raste na dole II klasa i otvoren je zagriaj; manje od 32 je rast
prednjom rotacijom III klasa.
SpP/MP meuvilini ugao u vertikali: 20 O; manje od 20 je dubok zagriaj,
vie je otvoren.
NMe/SGo odnos zadnje i prednje visine lica: 62-65%; vei ugao je rast za-
dnjom rotacijom a manji je rast prednjom.
NSGn ugao koji govori da li se radi o pravoj progeniji: ako je vei od 66 O,
jeste.
Zbig Bjorkovog poligona je 396O i tada lice raste uravnoteeno. Ako je ugao vei, lice raste
zadnjom rotacijom a ako je manji, prednjom rotacijom.

I je linija kroz sredinu gornjih sekutia; I/SpP 70 O + 5O;

i je linija kroz sredinu donjih sekutia. i/MP 90 O + 3O.
i/I 135O.
NA linija maksilarnog prognatizma i u odnosu na incizalnu ivicu gornjih sekutia ugao iznosi
35O, a od te ivice je udaljena 2-4 mm.
NB linija mandibularnog prognatizma i uodnosu na icizalnu ivicu donjih sekutia iznosi 22 O,
a od ivice je udaljen 2-4 mm.
NA MODELU:
- u odnosu na medijalnu ravan gledamo transverzalne nepravilnosti;
- u odnosu na tuber ravan gledamo sagitalne nepravilnosti;
- u odnosu na okluzalnu ravan vertikalne nepravilnosti.

51. Uzimanje konstrukcionog zagriaja.

Za uspeh leenja aktivatorom od odluujue vanosti je uzimanje konstrukcionog zagriaja tj.
uspostavljanja najpovoljnijeg odnosa mandibule prema maksili i individualan je. A da bi se mo-
gao uspeno uzeti, potrebno je precizno odrediti stanje fiziolokog mirovanja. Ono je kod veli-
kog broja nepromenljivo ali kod izvesnog broja disgnatija moe biti nestabilno i zavaravati pred-
stavu o stvorenom stanju fiziolokog mirovanja. Ako uzimamo konstrukcioni zagriaj kod osoba
II klase 1. odeljenja, onda mandibula treba da krene u anteriornu poziciju iznad fiziolokog mi-
rovanja vertikalni pravac je 2-3 mm (ako se vie pomera mezijalno, manji je konstrukcioni za-
griaj) i aktivator treba da se dovede do porasta refleksnih kontrakcija miia mandibule. Mus-
kulatura tei da mandibulu dovede u raniji poloaj i prenosi sile na aparat pa na cavum oris pa
na aktivator.
Faze rada do uzimanja konstrukcionog zagriaja:
1) uzima se otisak za izradu modela alginatom;
2) uzima se konstrukcioni zagriaj;
3) izrada modela.
Votani valjak se adaptira na modele, potpuno se oslobodi sa bukalne strane da bi se omo-
guio uvid u boni odnos i sredinu inciziva, a pacijent veba eljeni poloaj mandibule. Votani
valjak se postavi na donje zube pacijenta, on zagrize prema uvebanom i odreenom poloaju
22
pri emu se kontrolie sredina inciziva. Zagriajni votani valjak se izvadi iz usta, postavi na mo-
del, pa se zajedno modeli fiksiraju sa zagriajem tako da se u daljem postupku izrade aktivatora
zadrava odnos odreen preko konstrukcionog zagriaja. Konstrukcioni zagriaj ako je
insuficije-ntan, nema dovoljno stimulacije; ako je preforsiran, brzo se zamaraju miii.
Ako uzimamo konstrukcioni zagriaj kod III klase, moramo u maksimalno distalni poloaj ma-
ndibule. Ako uzimamo zagriaj kod lateralnog ukrtenog zagriaja, ne pravimo znatne hiperko-
rekcije na suprotnoj strani od skretanja mandibule. Fiksator se dobija od gipsa ili plastine ma-
se. Na osnovu skice aktivatora tehniar dalje izrauje potrebne elemente.

52. Koje se funkcije kliniki ispituju na pacijentu?

53. Klasifikacija malokluzija po Angle-u.

Angle je klasifikovao malokluzije na osnovu stavki:
1) najupadljivije nepravilnosti zuba i vilica su one u antero-posteriornom pravcu;
2) krivulja i veliina okluzije je jedinstvena kod svake osobe;
3) zubi koji imaju nastabilniji normalan poloaj su prvi molari naroito gornji, koji predsta-
vljaju kljueve okluzije.
Postoje: - I klasa: meziobukalna kvrica gornjeg I molara se nalazi izmeu mezio- i medio-
bukalne (distobukalne) donjeg. Frontalni zubi mogu biti u nepravilnom poloaju, u teskobi ili
rastesitosti.
- II klasa: meziobukalna kvrica gornjeg I molara okludira sa distalnom povrinom II
premolara i mezijalnom kvricom donjeg I molara. Ova klasa se deli na 2 odeljenja u zavisno-sti
od pravca iskoenosti gornjih sekutia: 1. odeljenje uzak i izdueni maksilarni luk i protruzi-ja
sekutia; 2. odeljenje retruzija sekutia i distalan odnos molara.
- III klasa:meziobukalna kvrica okudira sa distobukalnom kvricom donjeg I i
meziobukalnom kvricom donjeg II molara.

54. Malokluzije I klase.

U ovoj situaciji normalne interkuspidacije bonih zuba u anteroposteriornom pravcu ne mora
postojati i normalan odnos vilica. Takvo jedno oboljenje je bimaksilarna protruzija. Nju kara-
kterie normalna interkuspidacija bonih zuba ali gornji i donji zubni nizovi se nalaze suvie
napred u odnosu na facijalni skelet. Gornji i donji sekutii su u razliitim stepenima protruzije i
sektini preklop je smanjen. esta je rastresitost u frontu. Usne su inkompetentne i isturene.
Gubi se mentolabijalna brazda, a nekad se javlja i makroglosija. Normalna pojava kod crne
rase.

55. Malokluzije II klase 1. odeljenja.

Zastupljen je distalniji poloaj donje vilice u odnosu na I klasu. Stepen je razliit i moe ii za
irine premolara, cela irina ili ak 1,5-2 irine. Najee je za irine. Maksilarni luk ima
oblik suene i izduene ome sa tendencijom ka V obliku. Postoji protruzija gonjeg fronta, bilo
teskobna, rastresita ili su sekutii u normalnom kontaktu. Mandibularni zubni niz moe biti nor-
malnog oblika i veliine ali je esto kratak i dolazi do teskobe. Dentalni i skeletni anteroposterio-
rni odnosi se ne moraju uvek poklapati jer dentalni odnos polu ili pune II klase moe imati oso-
ba sa skeletnom I klasom. U najveem broju sluajeva postoji i dubok zagriaj zbog nedostatka
kontakta gornjih i donjih sekutia. Prisutna je nenormalna funkcija orofacijalne muskulature.
Zbog protruzije sekutia, gornja usna ih delimino prekriva i kontakt meu usnama se ne
moe voljno napraviti. A radi omoguavanja kontakta, naroito osobe sa izraenom anteropo-
steriornom skeletnom neusklaenosti mandbulu dovode u mezijalan poloaj i tada jezik vie nije
u kontaktu sa nepcem. Gutanje je neprirodno. Dakle nenormalna funkcija orofacijalne muskula-
ture je posledica prilagoavanja pacijenta anomaliji.
Do ove malokluzije moe doi usled normognatog poloaja maksile i retrognatog mandibule;
prognatog poloaja maksile i normognatog mandibule, bimaksilarnog prognatizma s tim da
dominira retrognatizam mandibule, bimaksilarnog prognatizma maksile.

23
56. Malokluzije II klase 2. odeljenja.
Drugaije se zovu strm, preklopni zagriaj i degbis. Donji boni zubi su za ili celu irinu
premolara distalnije; donja peova kriva je jako izraena zbog suprapozicije fronta i infrapozicije
bonih zuba. postoji i retruzija sekutia pa je niz teskoban najee u frontu. Maksilarni luk je
retko uzan ali ako jeste, to je posledica oralnog nagiba bonih zuba. dubok zagriaj je redovna
pojava. Gornji sekutii dodiruju gingivalni rub donjih i mogu izazvati traumatsku parodontopati-
ju. Skeletni odnos moe biti i u I klasi a retko u III. Osobe sa ovom malokluzijom imaju jae is-
turen nos, isturen i nagore povijen vrh brade i mentolabijalni sulkus jako naglaen.
Usne su najee kompetentne. U fiziolokom mirovanju moe postojati habituelni poloaj
usled velike dubine preklopa i strmog poloaja gornjih sekutia, stvara se kontakt seivnih ivica
gornjih i labijalne povrine donjih, to dovodi do habituelne okluzije vilica se prinudno vraa
unazad jer seivne ivice prinudno klize po labijalnoj povrini.
Gornji centralni sekutii su izrazito retrudirani a lateralni protrudirani i preklapaju distobuka-
lnu povrinu centralnih. Moe se desiti ali retko, da osobe imaju 1. odeljenje na jednom sekuti-
u a 2. odeljenje na drugom.

57. Podela malokluzija III klase.

1) jednostavan ukrteni zagriaj sekutia
Ovde su neki, ne svi, sekutii u obrnutom preklopu a boni zubi su u I klasi. Najei preklop
je jedan centralni, ree oba a jo ree oba lateralna. Mogui su i: jedan centralni i lateralni, 2
centralna i lateralni, jedan centralni i oba onjaka. Dubina preklopa je u granicama normale,
mandibula se radi ostvarivanja okluzije luksira lateralno ka oteenoj strani. Ako je u pitanju
obrnut preklop jednog sekutia, potporno tkivo njegovog antagoniste e se otetiti desni su
zapaljene. Funkcija mastikacije je ograniena naroito artikulacija i moe dovesti do poremeaja
TMZ-a.
2) prinudni prognat (progen) zagriaj
Osnovne karakteristike su obrnut preklop svih sekutia ili sekutia i onjaka, prevremen kon-
takt u predelu nekih od frontalnih zuba i prinudno luksiranje mandibule unapred ili unapred i la-
teralno zarad okluzije habitualna okluzija. Ova luksiranja mogu dovesti od promena u TMZ-u.
U fiziolokom mirovanju je povean interokluzalni prostor. Boni zubi su u okluziji u I klasi, retko
u polu III. Skeletni odnos je najee u I klasi. Zbog zuba u obrnutom preklopu, mezijalni razvoj
fronta maksile moe biti usporen.
3) pseudoprognatizam
Ovde je maksila u sagitali i transverzali nedovoljno razvijena a mandibula normalno razvije-
na. U zavisnosti od stepena sagitalne nerazvijenosti je veliina obrnutog incizalnog razmaka.
Kod izraene transverzalne nerazvijenosti postoji bilateralni ukrten zagriaj. Boni zubi mogu
biti u I ili III klasi, a kod skeletnog odnosa moe biti retrognatizam maksile i normograntizam
mandibule ili bimaksilarni retrognatizam sa dominacijom mandibule. Redovna je pojava kod
sindorma: dystosis cleidocranialis, Apert-ovog, Crouzon-ovog, trizomije 21. para.
4) pravi mandibularni prognatizam
Osnovna karakteristika je sagitalna i transverzalna prerazvijenost mandibule razliitog stepe-
na. Javlja se u kombinaciji sa nedovoljno razvijenom maksilom, normalno razvijenom ili ak pre-
razvijenom. Boni zubi mogu biti u polu ili punoj III klasi a sekutii u ak I klasi. Ali najee su u
obrnutom preklopu. Iako su gornji protrudirani a donji retrudirani, ipak se retko moe uspo-staviti
njihov kontakt. U donjem nizu se esto sree teskoba ali u predelu premolara se esto moe
videti i rastresitost. Ako je maksila normalno ili prerazvijen, niz je rastresit ali kod slabo razvijene
je u obliku omega.
Zbog skeletnih nepoklapanja, moe postojati otvoren zagriaj razliitog stepena ali i obostra-
ni ukrten. Ne postoji habituelna okluzija ve se direktno uspostavlja centralna. Donja usna i
brada su znatno istureni, donji deo lica je uvean bilo ovako bilo u fiziolokom mirovanju. Nor-
malna je funkcija orofacijalne muskulature, esta je pojava makroglosije. Ako je jezik takve veli-
ine da pliva preko griznih povrina i vrhom ostvaruje kontakt sa donjom usnom, dolazi do infa-
ntilnog gutanja.

24
58. Prinudni zagriaji.
59. Diferencijacija razliitih progenih zagriaja.

60. Ukrteni zagriaj.

To je okluzalna anomalija, nepravilan odnos zuba u buko-oralnom pravcu u mlenoj, meovi-
toj i stalnoj denticiji. Mogu da zahvate: jedan zub, 2 ili itav boni segment. Postoji vie stepe-
na: 1) najblai kvrica nakvricu;
2) jai bukalne krvice donjih bonih zuba izmeu bukalnih i lingvalnih kvrica donjih;
3) jo jai bukalne kvrice gornjih okludiraju sa lingvalnim krvicama donjih;
4) najtei potpuni promaaj gornjih i donjih bonih zuba potpuni lingvalni ukrten zag-
riaj; potpuni bukalni ukrteni gornjih boni zubi potpuno prevazilaze donje u bukalnom prav-
cu.
Ukrten zagriaj moe biti:
a) unilateralan. Pri dovoenju mandibule iz fiziolokog mirovanja u centralnu okluziju, do-
lazi do lateralne devijacije mandibule razliitog stepena a da nisu poremeeni zuba suprotne st-
rane. Samim tim, poloaj mandibule u fiziolokom mirovanju se razlikuje od poloaja u c.o. Za-
hvaeni su svi zubi od lateralnog sekutia do poslednjeg molara. Usled preranog kontakta paci-
jenti u zavrnoj fazi zagriaja imaju naviku da prinudno skrenu mandibulu u lateralnom smeru.
Dolazi do neslaganja sredina, asimetrije lica a i potencijalnog poremeaja u TMZ. Potpuni buka-
lni promaaj gornjih preko donjih zuba je ee lokalizovan u predelu prvog gornjeg premolara.
Uzronici: palatinalni nagib gornjih bonih zuba ili bukalni nagib donjih bonih zuba ili kombi-
nacija ova 2 stanja; prerani kontakt posle ortodontskog leenja; poremeaj i oboljenje TMZ-a na
jednoj strani; izrazita asimetrina uskost maksile; zajedno se javljaju sa progenim zragiajem, a
moe biti i genetska varijacija iste anomalije.
b) bilateralan. ee zahvata sve bone zube sa frontalnim i moe biti razliitog stepena.
Bez smetnje se ostvaruje centralna okluzija i nema preranog kontakta. Ovaj zagriaj je posledi-
ca nesrazmerne irine gornjeg i donjeg zubnog niza uzan gornji i normalan donji; uzan gornji i
irok donji; normalan gornji i irok donji kod pravog mandibularnog prognatizma; izraena tra-
nsverzalna nerazvijenost maksile kod pseudoprognatizma.
Obostrani potpuni bukalni promaaj nastaje usled jae bukalne inklinacije gornjih bonih zu-
ba; lingvalne inklinacije donjih bonih; kombinacijom ova 2 sluaja; preiroke gornje vilice; izra-
zito uzane i distalno postavljene donje; naslee (indirektno odreuje veliinu vilica).

61. Uskost vilica.

Je posledica nedovoljne razvijenosti apikalne baze vilica i transverzalnom pravcu pa se voni
delovi alveolarnog grebena i zubnih nizova nalaze blie medijalnoj ravni. Manifestuje se u sve 3
denticije a ako je jae izraena u mlenoj, prenosi se na ostale denticije. ee se javlja u gor-
njoj vilici a uskost jedne vilice je esto nezavisna od uskosti druge. Postoji:
- simetrina leva i desna strana blie medijalnoj ravni; izazivaju ga naslee, rahitis, endo-
krini poremeaji (hipofunkcia tireoidee); povezana je sa Apert-ovim sindromom, dystosis cleido-
cranialis-om, ...
- asimetrina jedna strana blia i lako se zapaa. Ovo je kongenitalna pojava udruena sa
kongenitalnim anomalijama: jednostranim rascepom, hemifacijalnom atrofijom, ... Takoe i
opekotinama, raznim patolokim procesima, unilateralnom paralizom.
Uskost je najee izraena u predelu premolara, prostor za frontalne zube se smanjuje te se
stvara teskoba, a oblik i dubina nepca su poremeeni u razliitim stepenima.

62. Otvoren zagriaj.

Je nepravilnost vertikalnog pravca pri emu u centralnoj ili habitualnoj okluziji nema kontakta
izmeu zuba antagonista ali treba razlikovati od poveanog incizalnog razmaka kod II klase 2.
odeljenja ili III klase. Najee se javlja u predelu frontalnih zuba. U mlenoj denticiji samo u
predelu fronta se javlja a kod meovite i stalne i u predelu bonih zuba unilateralno ili bilatera-
lno. Moe se nai kod svih anteroposteriornih dentalnih odnosa: I, II ili III klasi. Po strukturama
koje uestvuju u njihovom stvaranju dele se na:
25
 - dentoalveolarne skelet lica normalan a ipak je otvoren zagriaj zbog drugih faktora;
- skeletne udruen je sa specifinim promenama na mandibuli, maksili i eventualno krani-
jalnoj bazi.
Prema etiologiji delimo na:
a) otvoren zagriaj usled loih navika: najee nastaje u predelu fronta a uzroci su si-
sanje palca i tiskanje jezikom. Sisanje palca anomalija neznatno asimetrina i jae izraena
na strani palca koji se sisa. Onemoguava se potpuno nicanje sekutia i utiskuje se gornji deo
alve-olarnog grebena. Tiskanje jezka prostranija je anomalija, promene su dentoalveolarne
priro-de, a kraniofacijalni skelet i njegov rast su totalno normalni. Prognoza je povoljna posle
ukla-njanja uzronika (spontano ili jednostrano kratko leenje).
b) terapeutski otvoreni zagriaj: usled neadekvatne ortodontske terapije dolazi do ire-nja
zubnih nizova i distalnog pomeranja bonih zuba zbog gueg zadravanja zagriajnih bloko-va.
c) rahitian otvoreni zagriaj: moe biti jedan od simptoma rahitisa ali sa hipoplazijama na
frontalnim zubima. Anomalija je skeletnog karaktera i nastaje otvaranjem mandibularnog lu-ka
zbog usporene mineralizacije, ali nije redovna pojava kod rahitisa.
d) skeletni otvoren zagriaj: poremeen je rast skeleta lica i pod dominantnom je kon-
trolom naslednih inilaca. Moe nastati u I, II i III klasi. Ugao mandibule je jae otvoren pa je
donji deo lica zato izduen. Svi frontalni i deo bonih zuba su van kontakta u okluziji ali nema
preteranog nicanja zuba van kontakta. Kod njih je poremeena funkcija vakanja i oteano od-
grizanje zalogaja. Inkompetentne usne, disanje na usta, infantilno gutanje i interdenalni sigma-
tizam su klasini simptomi poremeene funkcije.

63. Dubok zagriaj.

Idealna dubina zagriaja je kada su u kontaktu seivne ivice donjih sekutia i srednja 1/3
krunica gornjih sekutia u centralnoj okluziji. Dubok zagriaj u prvim godinama mlene denticije
se smatra normalnim. Pri nicanju stalnih sekutia zagriaj moe biti dubok ali od 9. godine se
redukuje. Dubok zagraj se iz mlene moe preneti u meovitu pa i u stalnu.
Dubok zagriaj moe nastati usled preteranog nicanja frontalnih zuba zbog poremeene aksi-
jalne inklinacije tj. suprapozicije frontalnih zuba i infrapozicije bonih. Meri se stepenom dubine
preklopa sekutia. U najteim sluajevima se moe desiti da donji sekutii dostiu palatinalnu
mukozu a gornji gingivalni rub mandibule. Javlja se kod svih klasa po Angle-u a najee kod II.
peova kriva je izraena u donjem nizu (II klasa 2. odeljenje). Moe nastati i usled ranog ukla-
njanja bonih zuba, naroito I stalnih molara.
Kod I klase dolazi do pogrene inklinacije sekutia donji sekutii promauju cingulum gor-
njih i nastavljaju nicanje a gornji ako ih donja usna ne sprei.
Kod II klase 1. odeljenja donji nastavljaju nicanje do palatinalne mukoze.
Kod II klase 2. odeljenja zagriaj se razvija uprkos kontaktu gornjih i donjih sekutia i slabo je
razvijen cingulum.
Kod III klase je ovo retka pojava.
Hotz je podelio dubok zagriaj na: pravi (u fiziolokom mirovanju je prostran interokluzalni
prostor i sekutii se ne preklapaju a mandibula prelazi veliku put do okluzije) i lani (interokluza-
lni prostor je mali, sekutii se preklapaju a mandibula prelazi kratak put do okluzije).
Garluh je podelio na: nasledne (preklapaju i viline baze) i steene (dubok preklop samo zu-
ba).

64. Teskobnost zubnih nizova.

Je posledica nedostatka prostora u dentalnm luku za pavilno postavljanje svih zuba. Stepen
varira od najblaeg (blaga rotacija zuba i neznatan nedostatak prostora) do najteeg (vie zuba
lei van luka ili su impaktirani. Javlja se u sve 3 denticije ali ree u mlenoj. Zavisno od naina
nastajanja dele se na:
a) primarnu teskobnost postoji nesrazmera izmeu ukupne veliine zuba i potpornog ko-
tanog tkiva (nasledni faktor). Zapaa se pri nicanju stalnih sekutia kada nedostaje prostora za
lateralne sekutie i oni tada imaju stepenast poloaj ili su rotirani. Moe se predvideti s poe-
tkom u mlenoj denticiji jer ako tada postoji jak kontakt ili ak teskoba, prenee se na naredne
26
denticije. Ako su sekutii lepezasto postavljeni, u pitanju je apikalna teskoba. Primarna teskoba
se najee sree u I klasi u mandibularnom i maksilarnom luku, u II klasi 1. odeljenja u mandi-
bularnom luku a kod III (pseudoprognatizam) u maksilarnom luku.
b) sekundarna teskobnost nastaje usled ranog gubitka mlenih zuba, karijesa na aproksi-
malnim stranama mlenih zuba, migracije susednih zuba prema slobodnom prostoru, ... Stepen
pomeranja zavisi od vremena kada je zub uklonjen jer to je dui vremenski period, to su izra-
enije posledice. Obino se deava u bukalnim segmentima
c) kombinovana teskoba najtei sluaj nepravilnosti i ovo predstavlja rani gubitak zuba
kod osoba koje ve imaju primarnu teskobu. Kod ovih sluaja gubitak prostora najbre nastaje.
d) tercijarna teskoba nastaje u odraslom dobu i manifestuje se u predelu sekutia. Pove-
zuje se sa nicanjem umnjaka.

65. Rastresitost zubnih nizova.

Nastaje usled neusklaenosti izmeu ukupne veliine zuba i celiine potpornih kotanih stru-
ktura. Stvara se viak prostora u jednom ili oba zubna niza. Delimo ga na:
1) primarnu rastresitost ovo je direktna posledica neusklaenosti veliina viline kosti i
zuba. Moe biti generalizovana (zahvata ceo zubni niz i rotacija zuba je estapojava) i lokalizo-
vana (zahvata neke od njegovih delova i ee frontalni deo). Zavata mlenu i stalnu denticiju.
Rastresitost u predelu fronta mlenih sekutia je dobar znak normalnog razvia vilica i pripreme
za smenu zuba. Retko se javlja asimetrina rastresitost a ima nasledni karakter.
2) sekundarna rastresitost ovo je posledica smanjenog broja zuba (uroenog ili steenog)
i inklinacije zuba u vestibularnom smeru. Zahvata sve 3 denticije a stepen rastresitosti zavisi od
broja zuba. Uzroci: hipodoncija, ekstrakcija. Moe se javiti u jednom ili oba zubna niza a prae-
no je inklinacijom i rotacijom zuba.
3) kombinovana rastresitost nastaje usled kombinovanog uticaja neusklaenosti izmeu
vilica i broja zuba a izraena je vestibularna inklinacija zuba. Ovo je najtei stepen anomalije.

66. Nepravilnost oblika zubnih nizova.

Nema idealne okluzije i sve je individualno. Gornji niz je u vidu elipse a donji u vidu parabole.
Jae izduen i suen zubni niz dovodi do malokluzije II klase 2. odeljenja.
Postoje razni nepravilni oblici vilica:
- u obliku slova omega: maksilarni luk je u predelu premolara suen a u predelu molara
znatno iri.
- etvrtast niz obe vilice: II klasa 2. odeljenje kod koje postoji retroklinacija gornjih i donjih
sekutia.
- asimetrian niz: hemifacijalna hipertrofija ili atrofija.
- uglast i asimetrian niz: uroen hemangiom gornje usne.
- stepenast maksilarni niz: retko se javlja II klasa 2. odeljenje na jednoj a 1. odeljenje na
drugoj strani; na medijalnoj liniji stepenik; kod unilateralnog rascepa usne, alveolarnog proce-
susa i palatuma stepenik je na mostu rascepa.
- nepravilan oblik luka u vertikalnom pravcu: izraena peova kriva kod II klase 2. odeljenja.
Ove promene su ee u maksili nego u mandibuli.

67. Nepravilnosti poloaja pojedinih zuba.

1) rotacija: okretanje zuba oko uzdune ose. Rotirani sekutii zauzimaju manje a boni zubi
vie mesta. Stepen rotacije moe biti od blagog meziolongvalnog/distolingvalnog do 180 O. Uzro-
ci: nedostatak prostora, genetski uslovljen nepravilan poloaj zametka, prekobrojni zubi, pogre-
no ortodontsko leenje. Do rotacije bonih moe dovesti i ekstrakcija pojedinih zuba. Postoji
centrina (zub okrenut oko svoje centrine osovine) i ekscentrina (zub okrenut oko bilo koje
osovine paralelne centralnoj)
2) inklinacija: okretanje zuba oko horizontalne osovine. Zub se moe pomerati mezijalno,
distalno, vestibularno, oralno i u meupravcima. Moe biti: centrina (kada se zub naginje oko
osovine izmeu apikalne i srednje 1/3 klinikog korena) i ekcentrina (kada se zub naginje oko
bilo koje osovine). Uzroci: nepravilan poloaj zametka, rekobrojni zubi, perzistencija mlenih zu-
27
ba, rani gubitak mlenih i stalnih zuba, nedostatak prostora, patoloki proces (ciste, tumori, pa-
rodontopatija), trauma, nepravilno protetsko i ortodontsko leenje.
3) bodili pomeranje: pomeranje zuba celim svojim telom. Moe ii u mezijalnom, distal-nom,
oralnom i vestibularnom pravcu. Uzroci: pogrean poloaj zuba zametka, pogrena orto-
dontska terapija fisknim aparatima.
4) infrapozicija: vertikalna nepravilnsot poloaja zuba gde okluzalna povrina ili incizalna
ivica nije dostigla okluzalnu ravan. U mlenoj denticiji moe biti da postoji ankiloza mlenih mo-
lara a u stalnoj ankiloza onjaka i II premolara. Uzroci: nedostatak prostora, prekobrojni zubi,
patoloki procesi, pogrean ortodontska terapija.
5) suprapozicija: previe iznikli zubi, ije grizne povrine i incizalne ivice prelaze okluzalnu
ravan. Uzroci: gubitak zuba antagonista.
6) ektopija: nicanje zuba van njegovog normalnog mesta. Kod stalne denticije se moe de-
siti da donji onjak nikne na vestibularnoj povrini alveolarnog procesusa; donji II premolar ni-
kne palatinalno; gornji onjak nikne vestibularno od zubnog niza i do medijalne linije. Uzroci:
kratak zubni luk, nepravilan poloaj zametka, neki patoloki procesi u vilicama, kongenitalne
anomalije.
7) transpozicija: promena mesta 2 susedna zuba. Moe biti parcijalna (nepotpuna izmena
mesta van luka) i totalna (potpuna zamena mesta npr. onjak na mestu I premolara ili onjak na
mestu lateralnog sekutia). Uzroci: izmena mesta zubnih zametaka, nepravilan pravac pri ni-
canju.
8) retencija: zadravanje zuba u kotanom tkivu vilice, s' tim da je normalno veme nicanja
prolo.
9) impakcija: zubi zaostali u nicanju zbog ukljetenja izmeu 2 tvorevine (umnjaci, donji
onjak i premolari).

68. Hiperdoncija.
Je pojava veeg broja zuba od normalnog (prekobrojni zubi, multipli, polidoncija).
Prema izgledu se dele na:
- dentes supernumerana normalnog izgleda, tipinog oblika;
- dentes accesoria odudara izgledom, atipini su.
Prema lokalizaciji:
- meziodens javlja se u frontalnom delu maksile (retko u mandibuli), to je atipian pre-
kobrojni zub klinastog oblika. Najee se lokalizuje izmeu gornjih centralnih sekutia; moe
biti udruen sa hipodoncijom a u oko 75% sluajeva je impaktiran.
- distomolar javlja se distalno od umnjaka, manji i neznatno izmenjene morfologije.
- peridens nalazi se vestibularno i oralno od zubnog niza.

Za hiperdonciju ne postoje uverljivi dokazi da je nasledna kao kod hipodoncije. Nastaje kao
rezultat prekomerne proliferacije elija zubne gredice u razvitku. Javlja se kao redovna pojava
kod nekih naslednih sindroma: dystosis cleidocranialis (svi tipini multipli zubi), orofacijalni digi-
talni sindrom (gornji mleni i stalni onjaci), Gardner-ov sindrom.
ee se javlja u stalnoj denticiji u frontu kod deaka. Kad je u pitanju mlena denticija, e-
e je zahvaena maksila i to lateralni sekuti. Ako su gornji onjaci u viku, povezano je sa
orofacijalnim digitalnim sindromom a donji sa dystosis cleidocranialis. Kod stalne denticije se
moe javiti u predelu ma koje grupe zuba ali najee kod sekutia. Zubi u viku mogu biti
tipinog (gornji lateralni sekuti, trei premolar i etvrti molar) i atipinog oblika.
Ovaj poremeaj moe biti uzronik malokluzija u obe denticije:
- teskoba nizova;
- rotacije i inklinacije zuba;
- ometanje nicanja stalnih zuba, naroito gornjih centralnih sekutia;
- stvaranje dijasteme medijane;
- mogu se stvoriti nepravilnosti u zagriaju (prinudno) zavisno od poloaja zuba.

28
69. Hipodoncija.
Je pojava nedostatka jednog ili vie zuba u mlenoj ili stalnoj denticiji ili u obe. Imamo 2 va-
rijacije: oligodoncija (nedostatak grupe zuba) i anodoncija (nedostatak svih zuba ektoderma-
lna displazija). Radi dijagnoze hipodoncije pored anamneze i klinikog pregleda neophodan je i
RTG snimak. Najpogodnije ivotno doba za ispitivanje RTG snimkom je 6.-a godina ako nam ni-
je neophodno saznanje o postojanju umnjaka ali ako nam treba, 13.-14.-a godina je gornja gra-
nica za ispitivanje.
Hipodoncija se retko javlja u mlenoj deniticiji, ali ako se desi, prati je i hipodoncija odgova-
rajuih stalnih. ee se javlja u maksili. Hipodoncija gornjih centralnih sekutia, gornjih i donjih
onjaka, gornjih i donjih molara je retka pojava i obino je simptom ektodermalne displazije. Kod
jednostrane hipodoncije npr. gornjeg lateralnog sekutia, istoimeni zub sa druge strane je
promenjenog oblika i ukazuje da su obe anomalije istog genetskog porekla tj. razliite ekspresi-
vnosti gena. Kod hipodoncije stalnog zuba esto se javlja perzistencija mlenog zuba npr. Us-
led hipodoncije gornjeg stalnog lateralnog sekutia, stalni onjak tokom nicanja migrira napred i
nie izmeu centralnog sekutia i mlenog onjaka.
Etiologija: najee je nasledna anomalija ili je posledica filogenetske redukcije zuba (prilago-
avanje organa za vakanje) ili u retkim sluajevima je posledica uticaja spoljnih inilaca (kon-
genitalni sifilic, RTG zraenje, ...). Takoe je i poligenska anomalija (na njenu ekspresiju utiu i
spoljni faktori). Udruen je i sa sindromima ektodermalna displazija, orofacijalni digitalni sin-
drom, Down-ov sindrom, rascep usne i nepca, ...
Dovodi do malokluzija: rastresitost gornjeg zubnog niza u melnoj denticiji, dijastema medi-
jana, perzistencija mlenih onjaka (resorpcija nije potpomognuta stalnim onjacima jer su
odlutali napred i nikli izmeu mlenih onjaka i centralnih sekutia), perzistencija II mlenih
molara (nedostatak II premolara), dubok zagriaj kod jaeg stepena hipodoncije, ...
Parcijalnu hipodonciju prati lokalna nerazvijenost alveolarnih procesusa ali bazalni deo vilica
je dobro razvijen.

70. Nepravilnost oblika zuba.

1) nepravilnost krunica: javlja se kod zadnjih zuba u svakoj morfolokoj grupi npr. gornji
lateralni sekuti ima vretenast oblik ili kao donji premolari jae izraen cingulum, molarizacija
donjih premolara ili atipini umnjaci.
2) nepravilnost korena: javlja se ee kod viekorenih zuba umnjaka i I premolara.
Thurodontizam je pojava nepravilnsoti oblika korena, karakterie ga veliko poveanje korona-
rnog dela pulpe na raun radiksnog, bifurkacija je nie postavljena prema apeksu.
3) nepravilnost krunice i korena:
- fuzija (synodontia) je embrionalno spajanje dve susedne klice i moe biti potpuna (jedan
zub normalnog oblika ali veliki) i nepotpuna (veliina jednog zuba x 2 sa 2 korena i 2 pulpe).
Postoji manji broj zuba u zubnom nizu. Uzroci: nedostatak prostora, lokalno zapaljenje, poreme-
aj metabolizma, virusne infekcije trudnice, ...
- geminacija je udvajanje zuba kao posledica nepotpune podele zubne klice. Izgled je
slian fuziji (postoji urez i ira krunica) a broj zuba je normalan u zubnom nizu.
- scluzodontia je postojanje zuba blizanaca i ovo je potpuna podela zubne klice tj. uspela
geminacija u vreme odontogeneze. Povean je broj zuba u zubnom nizu a 2 zuba lie kao u og-
ledalu.
- konkrescencija je sraanje korenova 2 ili vie susednih zuba. Postoji prava (u vreme ra-
zvitka) i steena (nakon zavretka razvitka). Uzroci: nedostatak prostora ili trauma.
- dens invaginatus (zub u zubu) nastaje invaginacijom glenog epitela u dublje slojeve zu-
bne klice u vreme odontogeneze (u fazi histo-morfoloke diferencijacije).
- dens evaginatus (evaginacija zuba) - pojava dodatne kvrice na zubu.

71. Nepravilnost veliine zuba.

Veliine zuba se nalaze pod dominantnom kontrolom gena. Nepravilnosti veliine zuba se
ee sreu u stalnoj denticiji.
MIKRODONCIJA
29
 Je pojava manjih sitnijih zuba u sva 3 pravca. Postoji prava generalizovana (skoro uvek sas-
tavni deo kod kongentalnih sindroma: trizomije 21. para hromozoma, ektodermalne displazije),
relativno generalizovana (kod akromegalije gde su vilice uveane) i izolovana (mikrodoncija po-
jedinih zuba).
MAKRODONCIJA
Je pojava krupnih velikih zuba. Postoji prava generalizovana (svi su zubi poveani pituitarni
gigantizam), relativno generalizovana (male vilice a zubi su normalni i to je esta posledica pri-
marne teskobnosti) i izolovana (makrodoncija pojedinih zuba ili simetrino).

72. Vertikalne nepravilnosti.

Videti 62. i 63. pitanje.

73. Sagitalne nepravilnosti.

Videti 55., 56. i 57. pitanje.

74. Transverzalne nepravilnosti.

Videti 60. i 61. pitanje.

75. Prevencija anomalija u doba mlenih zuba.

Predstavlja skup metoda i sredstava koje treba to ire i intezivnije primeniti da se sauva
zdravlje, izbegnu oboljenja ili oteenja organizma. Ortodontska prevencija je odreena staro-
u pacijenta i obimom primenjenih mera.
A. Preventivne mere u pojedinim razvojnim razdobljima:
- prenatalna prevencija: ne postoje specijalne ortodontske mere, opta briga i obezbeenje
higijenskog reima majke ve se pristupa kontroli uzimanja medikamentnih zatita od infekcije,
nepotrebnog RTG zraenja, hemikalija, puenja, deficita stresa.
- prevencija u doba odojeta: ovde se kontrolie sastav hrane i nain primanja te hrane.
Moe biti prirodan (dojenjem), vetake (cucla) i kombinovan.
Dojenje se preporuuje najmanje 4-6 meseci, a sa ortodontskog aspekta funkcija sisanja je
optimalna za razvoj vilica i snage miia. Dojenje ne treba da traje due od 20 minuta. Preventi-
vne mere u toku dojenja podrazumevaju i da se uzima 1000 jedinica vitamina D do kraja doje-
nja.
Vetaki nain podrazumeva korienje cucle ne suvie meke sa malim otvorom i vrhom pre-
ma nepcu (veliki otvor dovodi do infantilnog gutanja). Ritam hranjenja i duina treba biti kao kod
prirodnog.
Kombinovani je bolje uz pomo kaiice nego cucle i flaice.
- prevencija u doba malog deteta (do 3 godine): treba se koristiti raznovrsna hrana. Od 12.
do 18. meseca ivota kada se pojave prvi mleni molari, dete treba vakati da bi refleks sisanja
zameniti refleksom gutanja. Koristiti tvru hranu. Pravilno, snano i temeljno vakanje doprinosi
optem telesnom razvitku, formiranju pravilnih okluzalnih odnosa i poveanoj otpornosti zuba na
karijes.

B. Ue preventivne mere:
- prevencija navike sisanja: u vidu spreavanja daljeg sisanja prsta, varalice, usne, jezika,
obraza, maramice, kraja jastuka. Neka deca spontano prestanu da sisaju neto od navedenog
sa nicanjem prvih zuba, a veina zadrava naviku ili je tek u ovoj fazi ue. U veini sluajeva
na-vika prestaje u 2. ili 3. godini ali moe biti zadrana i do kolskog uzrasta pa i due. Iz
anamne-ze saznajemo duinu trajanja navike, uestalost, intezitet a pregledom posledice na
zubima i vi-licama. Tu spadaju najee otvoren zagriaj sa manjom ili veom deformacijom
alveolarnog lu-ka. Radikalne metode odvikavanja:
1. imobilizacija runog zgloba;
2. 6-12 nedelja ograniiti mogunost fleksije ruke sa improvizovanim manetnama od
plastine boce;
30
 Najbolje reenje je opte vaspitanje tj. odgajanje deteta bez navika. Treba se due baviti
detetom, jer proitana bajka pred spavanje i sama blizina majke osigurava mir i odmor. Ako je
dete uznemireno spoljanjim faktorima, nemir se pojavljuje i malo dete pribegava dopunskoj
radnji. Moe biti da je sisanje i zalutali refleks.
- prevencija navike disanja na usta: novoroene niti malo odoje ne mogu disati na usta jer
larings zatvara disajni put kroz usta. Posle 4 meseca ivota, bebi treba drati jastuk pod glavu
jer ravan poloaj odojeta zamara miie i stvara naviku prinudnog otvaranja usta. Mali je korak
od nehotino otvorenih usta do navike disanja na usta. Uzroci: adenoidne vegetacije (III krajnik),
polipi, devijacija septuma nosa, nepravilno polaganje odojeta, ... Ovakvoj navici vrlo esto
predhodi dua kijavica. Kod habituelno otvorenih usta se preporuuje visok poloaj grave pri
spavanju.
Prevencija: zatita od kijavica; zatita od zapaljenja srednjeg uha; postavljanje vestibularne
ploe, monobloka, poveske, flastera; primeniti gimnastiku disanja.
- prevencija prevremenog gubitka zuba: predstavlja spreavanje svake nepotrebne ekstra-
kcije mlenog zuba dok zub zamenik ne krene da resorbuje korenove mlenog. Meutim posto-
je situacije kada se zbog karijesa, njegovih komplikacija, traumatskih oteenja, neadekvatnih
stomatolokih intervencija moraju izvaditi. Zato u tim sluajevima se vri prevencija karijesa, u-
vanje prostora u predelu prevremeno izvaenog zuba, leenje nastalih suenja prostora kako bi
se spreio nastanak teskobe, ...

C. ire preventivne mere:

Obuhvata leenje prvih simptoma nepravilnog razvoja i mlenoj i meovitoj denticiji i to su inte-
rceptivne mere ortodoncije.
VESTIBULARNA PLOA
Je najjednostavnija funkcionalna naprava. Funkcionie tako to pasivno nalee u vestibulum,
okolna muskulatura usana, obraza i jezika je aktivirana i prenosi snagu miia na podruje koje
elimo uticati. Zbog odstojanja mogouava transverzalni razvoj vilica. Pacijent je primoran na
disanje kroz nos. Njene funkcije: odvikavanje disanja na usta, od varalice, sisanja prsta, bruksi-
zma, kod protruzije sa ili bez II klase, za korekciju distalnog zagriaja (kod II klase 1. odeljenja
proiriti maksilu, poloaj jezika je na nepcu a istovremeno mezijalizujemo mandibulu i brusimo
nedovoljno abradirane zube), za ispravljanje otvorenog zagriaja, za jaanje orbicularis orisa,
odvikavanje od tiskanja jezika. Postoje:
1) fabriki izraene napred imaju plastini krui poput varalice koji se skida, od elasti-
nog je materijala i grejanjem se oblikuje. Imaju 3 standardne veliine: mala (za decu od 2,5
godine), srednja (za 4-6) i velika (za decu stariju od 6 godina). Neka deca je rado prihvataju,
neka teko a neka se teko odvikavaju od nje.
2) individualno izraene I faza je uzimanje konstrukcionog zagriaja, kod II klase mandi-
bula se dovodi u to mezijalniji poloaj. Ploa ispunjava vestibulum od prelazne brazde do II
stalnog molara u ove vilice. U frontu ploe se nalaze reljevi koji su identini postojeim zubima i
kad se postavlja u usta, zubi moraju ulei u te reljefe. U premolarnoj regiji odstoji i lagano napi-
nje obraznu muskulaturu. Moe biti obloenja voskom ili folijom. Kod leenja otvorenog zagri-
aja i tiskanja jezika, postaviti tit za jezik. esto je pomono sredstvo kod korekcija anomalija.

76. Terapija teskobe zuba.

77. Terapija dubokog zagriaja.
78. Terapija strmog zagriaja.

79. Nagrizni greben i njegova uloga u terapiji nepravilnosti.

Nagrizni greben je zadebljanje ili produenje ploe na nekim njenim delovima. Postoje pred-
nji (ako se nalazi u predelu prednjih zuba) i boni (ako prekriva grizne povrine bonih zuba).
Oba su u funkciji kad donja vilica stupi u kontakt sa njim.
Prednji se postavlja palatinalno iza gornjih sekutia i distalnoo da omogui svim donjim inci-
zivima da se upiru u njega. Boni zubi u ovom sluaju nisu u kontaktu i mogu izrasti neometa-
no. Postoji ravan (primenjuje se kod intruzije donjih sekutia i kad elimo da zaustavimo mezija-
31
lizaciju; ima granini leb) i kos (pod uglom je od 45O, koristimo ga kod intruzije zuba, da bi
mezijalizirali front donje vilice). Uopteno, ne sme biti previsok da ne traumira zglobove, inter-
ponira jezik i stvori boni otvoren zagriaj. A ako je prenizak, nema nikakvu funkciju.
Boni mogu biti jednostrani i obostrani. Jednostrani se primenjuje kod unilateralnoh ukrte-
nog zagriaja. Nagrizni greben se postavlja na zdravoj strani a na ukrtenoj strani se bukalno
pomeraju zubi. Obostrani se koristi za irenje vilice, intruziju bonih zuba i kao privremena tera-
pija kod obrnutog preklopa. Aparat se nosi danju i nou, veba se fonacija, mora se prati etki-
com i pastom, pacijentu i roditelju se objanjava okretanje zavrtnja. Ploa se pre predaje mora
obraditi tako da nigde ne ulja a opet da idealno prijanja svim tkivima.

80. Dejstvo funkcionalnih aparata.

Jedan od aparata koji ima najiru primenu u ortodontskoj terapiji je aktivator. Pre se zvao
monoblok poto je obuhvatao gornju i donju vilicu u jednom delu. Aktivator koristi mastikatornu
aktivnost za korekciju malokluzija. Aparat lei slobodno, pri sputanju vilice on pada, prilikom
vraanja mandibule i on se vraa u prvobitni poloaj. Na taj nain se aktiviraju miii i stvara se
miotatiki refleks. Vodi do porasta uestalosti izotoninih i izometrijskih kontrakcija ime se os-
nauje mii. Samim ukljuivanjem aktivnosti miia, aktivator stvara sile koje se prenose na
maksilu i mandibulu tj. njihove dentoalveolarne strukture i time upravljaju pravac delovanja na
eljene povrine. Podrava normalan rast mandibule, dovodi do lagane intruzije sekutia, omo-
guava rast bonih zuba i (opet) pojaava aktivnost mastikatornih miia. Lei slobodno u usti-
ma, ne moe se jesti i govoriti sa njim, nositi nou i 3-4 sata dnevno. Prati je svakodnevno et-
kicom i pastom a drati u istoj i suvoj kutiiji.
Sastavni delovi:
- telo: akrilat i nalazi se u cavumu oris;
- aktivator: nalazi se izmeu povrina zuba i prekriva incizalne ivice donjih sekutia. Prvo se
napravi od voska i proba u ustima, pa se naknadno od akrilata napravi;
- labijalni luk: klasina ica debljine 0,8-0,9 mm koja prekriva sekutie i prati njihovu krivu,
oma se nalazi iznad onjaka. Utie na: protruziju i rotaciju gornjih sekutia, pomeranje onja-
ka, uklanjanje negativnog dejstva miia usne, ...
- opruge: pomera pojedine zube u razliitim pravcima;
- raf: moe biti ugraen u telo i iri vilicu.
Kod II klase 1. odeljenja: oslobaaju se okluzalne povrine bonih zuba i time se omogua-va
erupcija bonih zuba korekcija dubokog zagriaja. Gornje zube distalno pomeramo tako to je
akrilat u kontaktu sa palatomezijalnom povrinom tih zuba, a donje zube mezijalno pomera-mo
tako to je akrilat u kontaktu sa lingvomezijalnom povrinom. Strane u pravcu pomeranja mora
da su osloboene od akrilata.
Kod III klase je obrnuto, blokiraju se donji boni a oslobaaju okluzalne povrine gornjih bo-
nih. Gornje zube guramo mezijalno a donje distalno.

81. Terapija distalnog zagriaja.

Kod distalnog zagriaja, mandibula je u distalnom poloaju, gornja vilica je uska sa protrudi-
ranim frontom, imamo dubok zagriaj, mentolabijalni sulkus je produbljen. Tada moramo posti-
i: dobro zatvaranje usta, osigurati pravilan poloaj jezika u cavum-u oris, neutralizovati negati-
vnu aktivnost mekih delova obraza, dignuti zagriaj, voditi mandibulu u frontalnom smeru.
1) kod distoalveoalrnog distalnog zagriaja meovita denticija: koristimo aktivnu plo-u
sa rafom i labijalni luk za retruziju gornjih sekutia; stalna denticija: fiksna od I premolara do I
premolara.
2) kod skeletnog distalnog zagriaja maksilarni prognatizam: ekstraoralne sile koe rast
maksile; mandibularni retrognatizam: stimulisati rast mandibule; mlena denticija: miofun-
kcionalni aparat ili vestibularna ploa (iri maksilu, menja dosadanji poloaj jezike, mezijalizuje
mandibulu i retrudira gornje sekutie); meovita denticija: ____ - raf za transverzalno irenje
gornje vilice, obostrani kosi nagrizni greben za irenje vilice; stalna denticija: fiksna od etvorke
do etvorke.

32
 Bionator po Balters-u
Pokreti vilica i potpornih struktura utie na cirkulaciju krvi i limfe. Uravnoteena funkcija jezi-
ka, obraza i usana obezbeuje jeziku optimalan prostor, razvoj zubnih lukova i meuvilinih od-
nosa. Terapija ovim aparatom se sastoji od normalizacije funkcija i unapreenja miinih koordi-
nacija i metabolizma cele orofacijalne regije. Postoje 3 osnovna tipa bionatora:
1) standardni oblik bionator I kod kompresijske anomalije I, II/1 i II/2 klase;
2) titni oblik bionator II kod otvorenog zagriaja;
3) progenijski ili inlerzijski oblik bionator III kada jezik vri pritisak na gornju vilicu i podsti-e
rast.
Bioaktivator
Je konstruisan na osnovu pozitivnih terapijskih karakteristika bionatora i aktivatora a to su:
- od bionatora: mogunost danononog noenja, uticaj na labiolingvalnu konfiguraciju i ispra-
vljanje funkcijskih smetnji govora i gutanja;
- od aktivatora: mogunost irenja vilice i aktivacija oslabljenih miia.
Omoguava irenje vilice i aktivira oslabljene miie. Postoje 4 tipa tekoa kojima ovaj apa-
rat pomae: tip I teskoba donjeg fronta;
tip II slaba transverzalna razvijenost gornje vilice; ovde imamo palatinalni luk koji je
faringealno ili incizalno usmeren;
tip III transverzalna razvijenost i infantilno gutanje; imamo palatinalni luk faring-
ealno usmeren i jezini tit;
tip IV pokrovni zagriaj, sagitalni rast donje vilice, protruzija gornjih sekutia;
imamo palatinalni luk.
Funkcionalni aparat po Frankel-u
Radi po princupu usmerene mehanike sile: aplikacijom pritiska i vue i eliminacijom pritiska.
Aplikacija pritiska moe se postii elastinom icom, rafom ili delovanjem miia kod aktivnih
ploa i aktivatora. Eliminacija pritiska se postie vestibularnom ploom. Regulatori funkcije pos-
toje u 2 grupe: I labijalni luk na gornjim sekutiima i pelota za donju usnu; II bukalni luk na
donjim sekutiima i pelota za gornju usnu.
Vestibularni tit vri mehaniko optereenje pomou aplikacije pritiska oprugom ili ploom na
oralne povrine zuba i alveolarnih grebena tj. vri bukalno naginjanje zuba. On razvlai meke
delove i masira ih i omoguava sagitalni i transverzalni razvoj vilica. Prostor za funkciju jezika
ostaje slobodan.
Za razliku od aparata koji se glavnim delom nalaze u cavum oris proprium i za usmerenje
koriste iane opruge, raf i snagu vanih miia, regulatori funkcije veim delom lociranu u
vestibulumu, ima zadatak da eliminie pritisak, aplikuje vuu i koristi potencijale rasta. Pelote su
duboko u forniksu.

82. Nain delovanja aktivnih pokretnih aparata.

Osnovna obeleja: vade se iz usta radi ienja, deluju dok stoje u ustima, privruju se po-
mou kukica i sadri aktivne elemente. Sastoje se iz: ploe (akrilat), retencionih elemenata (ku-
kice) i aktivnih elemenata (labijalnog luka, opruge, zavrtnja i elastinih gumenih prstenova). Pl-
oa ne sme biti suvie tanka. Mora obuhvatati itavu povrinu tvrdog nepca i sve prisutne zube
sa oralne strane.
Uporite mesto odakle se sile prenose na dentoalveolarne strukture koje se ele pomeriti.
Retencioni zubi na kojima se dre retencioni elementi, su deo uporita koji prvi trpe pritisak.
Mogu biti: jednostavni (zubi sa irokim korenom ili vie korenova koji se koriste da pomere zub
sa manjim korenom ili se koristi vei broj zuba da se pomere manji u istom dentalnom luku) i
resiproni (2 sline grupe).
Retencija aparata (kukice) moraju imati neposredan i stabilan odnos sa zubima a da ne
ometaju razvoj zuba. Njena oba kraja ulaze u plou. U ovom sluaju se koriste;
1) strelaste kukice od nerajue tvrdoelastine okrugle eline ice debljine 0,6-0,7 mm i
mogu se koristiti u doba mlene denticije. Poluokruglog je oblika i pravi se u 2 zahvata
specijalnim kletima. Aktiviranje se vri pomou specijalnih kleta iza samog ispupenja

33
strelice. Lei u interdentalnom prostoru i intimno nalee na vrat zuba a da ne vri pritisak na
papilu. Pre-duslov za izradu ove kukice je da zubi budu u meusobnom kontaktu.
2) Adamsova kukica se koristi u stalnoj denticiji, lako se izrauje i oblikuje na modelu
univerzalnim kletima. Sastoji se iz mosta, ome i dela koji ulazi u plou. Oma je u
neposrednom kontaktu u gingivalnom delu zuba i ne sme dodirivati susedne zube. Ne aktivira
se i ne podeava.

83. Terapija anodoncije.

84. Prevencija u doba ranog meovitog niza zuba.

85. Korienje labijalnog luka u terapijske svrhe.

Labijalni luk kao retencioni deo ima ulogu u stabilizaciji ali i da bude izvor aktivne sile. Sko-
ro uvek je ugraen u aktivnu plou. Sastavni delovi: sam luk, oma oblika U i retencioni deo. Od
distalne strane lateralnog sekutia se savija na gore pod pravim uglom i pravi polukrug preko
bukalnog ispupenja onjaka. Distalni kraj dodiruje mezijalne povrine prvih premolara i ulazi u
plou kao retencioni deo. Odstoji od sluzokoe.
Uloge: - za retroinklinaciju inciziva
- sa ploom i oprugama derotira rotirane sekutie i onjake;
- preko prstenova utie na ekstruziju, protruziju i intruziju sekutia;
- preko ome onjake i premolare pomera u distalnom smeru;
- ukloniti dejstvo usne prilikom protrudiranja gornjih sekutia;
- retencija se obezbeuje aparatom;
- na njemu se mogu napraviti ome za prihvatanje gumica.
Najee se koristi za protruziju inciziva ali nedostatke u vidu rigidnog luka, nepravilnog
uporita, nedovoljne iskoenosti krut luk od 0,9-1 mm sa pomonim lukom od 0,3 mm ublaava
i omoguava potpunu kontrolu pritiska na frontalne zube.
Opruge deluju zahvaljujui fleksibilnosti ice. Mogu pomeriti zube u vestibularnom i oralnom
pravcu i isprave rotirane zube. Unutranja opruga zavisi od materijala a spoljanja od veliine i
oblika zuba. Najee se koristi jednokraka opruga sa spiralnom omom koja je izvor aktivnosti
kraka opruge. Takoe ima krak koji bi trebao biti to dui i retencioni deo to manji.
Mogu biti otvorene (samo jednim krajeme retinirane a drugi kraj je u dodiru sa zubima) i
zatvorene (na oba kraja retenirane).

86. Miofunkcionalna terapija.

Koristi se u prevenciji anomalija u njihovoj deliminoj ili potpunoj korekciji. Korekcija anoma-
lija se moe odgovarajuom vebom ili jednostavnim pomagalima reiti. Svhra ove terapije je da
se aktiviraju, reaktiviraju ili redukuju odgovarajui miii. Postoje 4 vrste vebe:
1) pterigoideus veba donjim vilicom se ide napred i gore a pri tome se podizati na prste
sa ramenima zabaenim unazad;
2) masseter veba u pravilnoj okluziji ritmiki stiskati zube;
3) orbicularis veba gornju usnu masirati vertikalno i horizontalno;
4) veba sa tenou kroz interdentalne prostore istiskati tenosti u predvorje i obratno.
Vebe treba raditi polako i ujednaeno, izmeu 2 kontrakcije pauza kao duina kontrakcije,
primenjivati ne prejaku snagu, vebati nekoliko puta dnevno, prvo 5 minuta pa do 20 minuta u
jednoj seansi. Najbolje je ovakve vebe primenjivati u vrtiima po grupama od 5-6 dece. Deca
od 3-4 godine rade pasivne vebe a starija aktivne.
Hipotonija orbicularis oris-a se primenjuje kod otvorenog zagriaja, disanja na usta, protruzi-
je gornjeg fronta, progenije. Jedan prst se ubaci u jedan ugao usta a usna se odupire stiska-
njem. Ista veba se primenjuje sa aparatom po Rogers-u, vestibularnom ploom sa prstenom i
aktivatorom za usne po Dals-u od ice.
Evertiranje ili skraenje gornje usne se sastoji od sledeih vebi: grickanje gornje usne do-
njim prednjim zubima; obuhvatanje gornje usne palcem i kaiprstom i njeno povlaenje i masi-
ranje na dole; zvidanjem ili sviranjem duvakih instrumenata; izgovor slova P; vebe interlabi-
jalnom ploicom po Friel-u.
34
 Kod otvorenog zagriaja radimo vebe: ritminog stiskanja zuba u centralnoj okluziji; povla-
enja mandibule kaiprstom i srednjim prstom na dole polutovorenih usta; vakanja sirovog vo-
a i povra.
Kod progenije vebe: grickanja donje usne gornjim sekutiima; patulom dovoljno irokom;
sviranjem instrumenta sa usnikom (klarinet) koji sili mandibulu u distalni zagriaj.
Kod distalnog zagriaja: veba za nedovoljno razvijene gornje usne.
Kod jednostranog ukrtenog zagriaja uzrokovanim devijacijom mandibule, pritiskati akom
mandibulu sa zdrave strane.

87. Terapija obrnutog preklopa.

Se primenjuje uz pomo 2 naprave: kosine i patule.
KOSINA
Je jednostavna naprava koja slui za ispravljanje obrnutog preklopa pojedinih zuba u frontu.
Da bi se primenila, moraju postojati striktne indikacije i mora se izraditi na odreeni nain. Pre-
ma nainu primene, moe biti:
1) fiksna, sa irokom i uskom bazom.
Preteno se primenjuje sa irokom bazom i njene indikacije za primenu su sledee: da bude
dovoljna dubina preklopa (najmanje 2mm, optimalno 3-5 mm); zub u obratnom preklopu mora
imati normalan morfoloki oblik; zub u obratnom preklopu ne sme biti rotiran; ne sme biti tes-
kobe u frontu; mora postojati dovoljan broj dobro ouvanih i saniranih zuba; onjak nije pogo-
dan zbog krunice za ovu intervenciju. Postoje 2 naina izrade: 1) direktno u ustima oblikovati
kosinu od akrilata; 2) oblikovati u ustima od voska pa u laboratoriji od akrilata. Nagib kosine
treba da bude 45-60O jer ako je strmiji ugao, dete e udarati u labijalnu povrinu donjih fro-
ntalnih zuba i tako ih jo vie ditalizovati. Cementira se i ostaje u ustima 7-14 dana. Ovime se
podie zagriaj i lateralni zubi odstoje ali delovanjem kosine, vertikalni razmak se smanjuje. ak
i nakon skidanja kosine, lateralni zubi nee biti u kontaktu ali posle par dana e biti.
2) mobilna. Njihova prednost je to se lako kontrolie i uoava, ima slabe sile delovanja i ne
izaziva parodontalna oteenja, a efikasno dovodi do retruzije fronta.

VEBA PATULOM
Je u mlenoj denticiji profilaktiki i interceptivni zahvat istovremeno. Jednostavno se prime-
njuje a da bi mogao, mora biti dovoljno prostora meu zubima i da antagonisti pruaju dovoljno
vrst oslonac. Najee se primenjuje kod obrnutog preklopa pojedinih gornjih zuba a naroito
ako je u nicanju. Jer ako je obrnut preklop ve due prisutan i nakon zavretka rasta korena,
ovaj tip terapije nije delotvoran. Za vebe moe posluiti drvena patula koja mora imati irinu
koliko i incizalna ivica obrnutog zuba. Postoje 2 naina primene:
1) poloiti koso patulu uz palatinalni rub zuba i opirui se o antagoniste pritiskati patulu na
dole;
2) poloiti patulu pod uglom od 45 O a dete treba da je gricka i tako zub u obrnutom preklopu
terati upolje. S tim da se patula vrsto dri.
Obe vebe nekoliko puta dnevno primenjivati po 5 minuta a u roku od 2 nedelje.

88. Terapija ukrtenog zagriaja.

89. Sile koje upotrebljavamo u ortodontskoj terapiji.

BLAGE (250 N/cm2)
One ne dovode ni do kakvih promena na kapilarnom sistem, najkvalitetniji je za organizam a
mogu biti kontinuirane (fiksni aparat).
SREDNJE JAKE (250-400 N/cm2)
One dovode do trenutne ishemije kapilarnog krvotoka, nisu poeljne u kontinuiranom toku a
mobilni ploasti aparati ih primenjuju.
JAKE (400-500 N/cm2)
Koriste se samo u kratkim vremenskim intervalima. Ekstraoralni aparati takve sile primenjuju.

35
 Po duini dejstva sile se dele na:
1) kontinuirane 24 h;
2) intermitentne deluju a zatim postepeno opada dejstvo do 0 N/cm 2;
3) diskontinuirane deluje i naglo opara na O N/cm2 kada se izvadi iz usta.

90. Terapija progenih zagriaja.

Podbradak kapa
Je ekstraoralna naprava sa okcipitalnim i parijetalnim sidrenjem. Primenjuje se u raznim
fazama leenja svih vrsta progenog zagriaja. Moe se koristiti i pre nicanja mlenih zuba kada
je nasledstvo oigledno akod ranijih stadijuma otvorenog zagriaja moe se preusmeriti rast
mandibule. Ako je potrebno, pre primene izvriti selektivno bruenje.
Izrada: glava se postavi tako da su miii oputeni zatim se dlanovi, brada i podbradak pre-
mau vazelinom. Onda pomeamo sadru (ta god to bilo) do guste konzistencije i stavimo na
dl-an, uzimamo otisak brade i posle u aci oblikejom. Tako smo dobili negativ i na osnovu toga
iz-raujemo kalotu. Moemo je direktno od akrilata napraviti ili prvo od voska pa u laboratoriji od
akrilata. Obraditi kalotu sa obe strane do punog sjaja da ne bi uljalo. Istovremeno izraujemo i
kapu od vrste tkanine deljbilje 2cm. Ima 2 pravca pruanja: iza ide ispod protuberancije okcipi-
talis, a gore na najistureniji deo glave. Mogu se opcionalno spojiti trakom koja ide po sredini
glave sa zadnje strane. Nakon svega ovoga kalota i kapa se spajaju elastinim vrpcama koja se
predhodno provue kroz ureze na kaloti sa bonih strana.

91. Ekstrakciona terapija.

Se u sluajevima prevremeno izvaenih mlenih zuba, sekundarnog pomeranja stalnih zuba,
komplikacija neleenih ili neuspelo leenih zuba od karijesa posebno primenjuje. A njene opte
indikacije su sledee:
- teskobe zubnih nizova, naroito primarne jer se postiu dobri rezultati bez dodatne terapi-
je;
- uskost vilica naroito donje;
- nesklad izmeu veliina zubnih lukova. Kod II klase 1. odeljenja ekstrakcijom gornjih zuba
dolazi do relativnog palatinalnog pomeranja gornjeg fronta i prepravke u odnosima vilica. kod III
klase ako se smatra da bi se ekstrakcijom postigli dobri rezultati, mora se obaviti u to mla-em
dobu jer kasnije nee biti poboljanja. Kod prave progenije nemaju efekta ali kod pseudo-
progenije se esto primenjuju;
- nenormalan oblik i veliina pojedinih zuba ako se ne mogu rekonstruisati bruenjem ili po-
mou krune;
- kod kasnog leenja fiksnima aparatima.
Kontraindikacije:
- svi duboki zagriaji;
- kod neutralnog zagriaja (I klasa) treba i obe vilice vaditi zube iako je samo u jednoj neo-
phodno, jer ako bi se samo u jednoj vilici vrila ekstrakcija, dolo bi do poremeaja okluzije;
- kod progenije u gornjoj, kod prognatije u donjoj vilici;
- teskoba zubnih lukova kod koga je prenaglaen vertikalni rast ramusa u odnosu na rast
maksile.

Izbor zuba za ekstrakciju:

1) gornji sekutii lateralni sekuti je zub izbora u sluaju izraenog mezijalnog poloaja onja-
ka i jake inklinacije sekutia; centralni sekuti se vadi u sluaju traumatskih oteenja; kod hi-
podoncije lateralnog i pojava mikrodoncije istog zuba na drugoj strani, taj atipini se vadi.
2) donji incizivi iako se u sluaju teskobe izvadi jedan od 4 donjih sekutia, postoji opasnost
od recidiva i donji incizivi se vade samo u prekom sluaju; u sluaju apikalne teskobe sekutia,
krunice su lepezasto postavljene i kod dece starije od 9 godina ekstrakcija jednog centralnog je
opravdana.
3) onjaci treba izbegavati njihovu ekstrakciju u ortodontskoj terapiji, ali ako su impaktirani jo
u nepravilnom poloaju, obavezno se vade; u sluaju da na jednoj strani mleni sekuti se
36
resorbuje a na suprotnoj perzistira, perzistirajui izvaditi da ne bi dolo do inklinacije lateralnog
sekutia.
4) premolari vade se u sluaju teskobe bilo u predelu sekutia ili premolara; kada je dolo do
gubitka II mlenog molara pre nicanja I stalnih molara; u sluaju distalnog zagriaja bez uskosti
gornje vilice sa iljatim frontom i pravilnom donjom vilicom, vade se gornji I premolari; ekstra-
kcijom II premolara obezbeuje se manje prostora za rastereenje teskobe u frontu i zato se
vade samo ako je neophodno malo prostora; II premolari se vade ako su van zubnog luka
(palatinalno ili oralno) a ostali zubi su zadovoljavajui.
5) I molari njihova rana ekstrakcija komplikuje ortodontsku terapiju, te se vade ako je mezija-
lno pomereno usled rane ekstrakcije mlenog II molara ili je zahvaeno karijesom; kod II klase
je nekad neophodno izvadii oba gornja pa distalizovati premolare i onjake; u sluaju
destrukcije karijesom 3 od 4 molara pa se ta 3 moraju vaditi, mora se i 4. izvaditi; kod dece bez
umnjaka treba izbei vaenje.
6) II molari vaenje ovih zuba moe obezbediti prostor za umnjake a i rasteretiti teskobu i
potencijalnu pojavu recidiva; vaenje se primenjuje kod leenja II klase 1. odeljenja uz ekstra-
oralne mere distalizacije ostalih gornjih zuba ali samo kod anteriornog tipa jer u protivnom bi
doveo do poveanja vertikalnog preklopa fronta i prednje visine lica; uopteno ekstrakcija se
izvodi u periodu jasno vidljivog folikula na snimku ili tek stvorene krunice umnjaka a pre stvara-
nja korena.

92. Cilj ortodontske terapije kod gubitka stalnih frontalnih zuba u ranom detinjstvu.

93. Upotreba vestibularne ploe u preventivne i terapijske mere.

Videti 75. pitanje.

94. Terapija hiperdoncija.

95. Elementi aktivnog pokretnog aparata.

Videti 82. pitanje.

96. Upotreba zavrtnja.

U ortodonciji kad se kae zavrtanj, misli se na ortodontski zavrtanj.
Njegovo delovanje je dozirano a rukovanje jednostavno. Gracilan je sa sitnim navojima i zb-
og toga se moe fiksirati u plou. Sastoji se iz matice, navoja i krakova. Ima 4 otvora i u jedan
od krugova se stavlja kljui i pomera za kruga. Kod Fisher-ovog zavrtnja etiri okreta (4 )
je 0,64 mm a kod Karp-ovog 0,5. Zavrtanj ako se okree do kraja, moe razvdojiti delove ploe
do ak 6,5 mm. Kada izvrimo pomeranje zavrtnja za kruga, vrimo trenutno pomeranje zu-
ba ali ono je neznatno za dugoroni period pa se zato vre esta odvrtanja. Za transverzalno i-
renje okreemo zavrtanj 2 puta nedeljno, a za pomeranje zuba du luka jednom nedeljno. Pozi-
cija zavrtnja treba bude blie gipsanom modelu i da nije rotiran odozgo nagore u odnosu na ho-
rizontalnu ravan ali moe oko njegove funkcionalne osovine. Preimena je skoro neograniena:
za irenje zubnih lukova, pomeranje grupe zuba kao i pojedinano.

97. Bioloki principi pomeranja zuba.

Sile primenjene na zubnu krunicu prenose se preko korena na periodontalnu membranu i al-
veolarnu aicu. Zavisno od delovanja pravca sile i kakvo e se pomeranje zuba izvesti, na pe-
riodontalnoj membrani se formiraju predele pritiska-kompresije i predele tenzije. Dejstvom sile
prouzrokovae se kombinovani procesi resorpcije, apozicije i remodeliranja kosti. Alveolarna
aica se zajedno sa zubom pomera kroz alveolarnu kost. Ako je sila na krunicu dovoljne jaine
a zub na putu pomeranja nije ometen okluzijom ili drugim preprekama, vremenom dolazi do po-
meranja zuba. Imamo 5 vrsta pomeranja zuba:
1) inklinacija okretanje zuba oko horizontalne osovine u ma kom predelu korena. Krunica
se pomera oralno a koren vestibularno. Pomeranje je najvee u predelu krunice i apeksa. Pre-
deli pritiska su od osovine inklinacije do vrha korena i od osovine inklinacije do ruba alveolarnog
37
nastavka. Ovime se stimulie resorpcija alveolarne kosti. Predeli vue su suprotno od pritiska
apozicija alveolarne kosti.
2) rotacija pomeranje zuba oko uzdune (aksijalne) osovine. Ovo je sloeniji proces, po-
treban je spreg sila da bi se ovo omoguilo. Dovodi do promena odnosa celog zubnog korena
prema alveolarnoj aici. Dolazi do rastezanja velikog broja periodontalnih vlakana u predelu
vue ali i supraalveolarnih vlakana. Tendencija recidiva je vea zbog pomeranja supraalveola-
rnih vlakana.
3) bodili pomeranje pomeranje pojedinih zuba u celini i svi delovi podjednako. Moe se
obaviti samo fiksnim aparatima. Potrebne su jae sile od inklinacije a i zavisi od morfologije.
4) torkviranje pomeranje samo jednog dela zuba, po pravilu korena, dok se krunica mini-
malno pomera. Isto je u pitanju spreg sila koji deluje na krunicu. Postie se samo fiksnima apa-
ratima a stvara se najvei pritisak u predelu apeksa. Postoji opasnost od resorpcije apeksa.
5) vertikalna pomeranja: ekstrudiranje pomeranje zuba u okluzalnom smeru. Poveana je
vua u predelu periodontalne membrane to dovodi do apozicije kosti (tanji delovi korena se
pomeraju u ire delove aice). Intrudiranje pomeranje zuba u apikalnom smeru i uzrokuje
poveanje pritiska celom duinom alveolarne aice. Ovo dovodi do resorpcije (iri delovi
korena potiskuju se u ue delove alv. aice).

ODGOVORITI NA SLEDECA PITANJA: 29;30;31;32;40;41;47;52;58;59;72;73;74;76;77;78;83;

84;88;92;93;94;95

38