Bezbednost I Zdravlje Na Radu - Prirucnik PDF

Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost
Bezbednost i zdravlje
na radu
* * *
Prirunik za regionalne
poverenike UGS Nezavisnost
Projekat finansira panska agencija za meunarodnu razvojnu saradnju (AECID)

UVOD
Prirunik Bezbednost i zdravlje na radu pripremljen je kao pratei

materijal za seminar na istu temu, kako bi pomogao uesnicima u daljoj
primeni steenog znanja. Dvogodinji program obrazovanja za regionalne
poverenike, aktiviste, predstavnice Sekcije ena i predstavnike/ce Sekcije
mladih UGS Nezavisnost koji podrazumeva etrnaest seminara na teme od
znaaja za sindikalni rad, deo je regionalnog projekta Jaanje institucija za
socijalni dijalog koji e biti realizovan u saradnji sa organizacijom ISCOD i
uz finansijsku podrku panske agencije za meunarodnu saradnju i razvoj.
Proces tranzicije je veoma teak za sindikat, a ignorisanja sindikalnih
prava sve su prisutnija i u javnosti i meu savremenim privatnim
poslodavcima. Kako bi se uspeno suprotstavili naporima poslodavaca da
oslabe nae redove mi moramo da dobro poznajemo naa prava i ojaamo
organizaciju, pre svega na lokalnom nivou, i traimo od svojih lanova da
daju aktivniji doprinos sindikalnom pokretu.
Jedno veoma efiksno sredstvo za neutralizaciju antisindikalnih
aktivnosti u procesu tranzicije svakako je bolja unutranja organizacija.
Najjednostavnije reeno, to znai jaanje sindikata privlaenjem novog
lanstva i maksimalnim angaovanjem postojeih lanova. Bez obzira da li
pregovaramo o kolektivnom ugovoru ili socijalnom programu u procesu
privatizacije, pokuavamo da reimo neke probleme na radnom mestu,
zatiti na radu, radimo na tome da se donese neki vaan zakon i sl., aktivno
lanstvo e predstavljati najbolje sredstvo za jak i efikasan sindikat. Osnovna
ideja prilikom organizovanja novih lanova je vrlo jednostavna: ljudi se ne
ulanjuju u sindikat kada se nita ne deava ili zato to mi mislimo da tako
treba, ve onda kada im pokaemo da zajednikim naporima moemo da
uinimo da nam ivot bude bolji.
Broura koju izdajemo jedinstvena je, jer je uraena iskljuivo za
potrebe regionalnih poverenika i privlaenja lanova u procesu privatizacije.
Pored toga, nepoznato nam je da je, na ovim prostorima, do sada izdata
neka literatura sa slinom sadrinom. Koristei ovu brouru regionalni
poverenici e moi uz uputstva o organizovanju novih lanova da se
upoznaju i sa procesom privatizacije, da u svakom njegovom delu pronau
precizna uputstva o pravima i obavezama koje sindikati imaju, kao i jasne
predloge o moguim nainima njihovog ukljuivanja i delovanja.
Broura je pisana jednostavnim i jasnim reima i uvereni smo da svim
poverenicima moe biti koristan i kvalitetan vodi za svakodnevan sindikalni
rad.
Prirunik Bezbednost i zdravlje na radu
Sadraj
Pojam, sadrina i znaaj bezbednosti i zdravlja na radu 5
Sindikat i bezbednost i zdravlje na radu 7
Mere i aktivnosti UGS Nezavisnost u oblasti

bezbednosti i zdravlja na radu 9
Meunarodni aspekt bezbednosti i zdravlja na radu 10
Meunarodna organizacija rada

Sluba za bezbednost i zatitu zdravlja na radu 11
Tripartizam i bipartizam u funkciji unapreivanja

zatite na radu
Poreklo i razvoj bezbednosti i zatite zdravlja na radu u EU 18
Pravni osnov bezbednosti i zatite zdravlja

na radu u Evropskoj uniji 20
Zakonodavna ureenost oblasti bezbednosti i

zdravlja na radu u Republici Srbiji
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu 22
Procena rizika na radnom mestu i radnoj okolini 30
Nacionalna strategije o bezbednosti i zdravlju na radu 36
Upitnik 41
3
POJAM, SADRINA I ZNAAJ

BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
Pojam
U savremenim drutvima ovekov rad je neophodnost, prvi i osnovni
uslov opstanka i funkcionisanja u drutvu. Interes i cilj drutva, svih subjekata i
svakog pojedinca, treba da bude rad koji je sam po sebi bezbedan i
neugroavajui za radnika i ije obavljanje u najveoj moguoj meri
obezbeuje ouvanje zdravlja zaposlenih kao i rad koji se obavlja u bezbednim
i zdravim uslovima.
Sadrina
Postizanje ovih ciljeva je veliki posao koji zahteva preduzimanje
odreenih mera i aktivnosti u svrhu, sa jedne strane, smanjenja neeljenih
posledica rada, kao to su povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u
vezi sa radom, a sa druge strane, zatita ivota i zdravlja zaposlenih i drugih
lica koji na to imaju pravo. Za njihovo ostvarivanje neophodan je sistematski
pristup u prevenciji koji podrazumeva povezivanje svih subjekata koji su
nosioci odreenih obaveza i aktivnosti na meunarodnom, nacionalnom a
preko nacionalnog, i lokalnom nivou u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Njihova je dunost da utvruju pravila, mere i standarde o uslovima pod kojima
se rad obavlja, da se staraju o sprovoenju utvrenih pravila, mera i standarda
i da ih menjaju i usaglaavaju sa tehnolokim i drutveno-ekonomskim
razvojem kako bi se unapredila bezbednost i ouvalo zdravlje zaposlenih.
U savremenim uslovima zatita zaposlenih kao drutvena delatnost
moe se posmatrati u irem i uem smislu. U irem smislu nju obezbeuje
radno zakonodavstvo i socijalno osiguranje kojima se ureuju prava: na puno i
skraeno radno vreme, odmore i odsustva sa rada, na zaradu i druga
primanja, na bezbedne uslove rada i posebnu zatitu ena, mladih i invalida,
pravo na zdravstvenu zatitu, na pomo i naknade, prava za sluaj
invalidnosti i druga prava kojima se garantuje socijalna i materijalna sigurnost
za sluaj nemogunosti obavljanja rada.
U uem smislu, pod zatitom se podrazumeva preduzimanje mera i
aktivnosti u cilju stvaranja bezbednih uslova rada i zatite zdravlja radnika od
rizika koji se javljaju na radnom mestu i u radnoj sredini.
Sadraji rada i uslovi rada jue i danas nisu isti, ve se menjaju sa
tehnolokim razvojem i situacijom u drutvu kao celini. Pored uobiajenih
fizikih rizika, svakim danom pojavljuju se nove opasnosti, novi rizici i novi
5
oblici ugroavanja zdravlja zaposlenih, kao to su na primer, faktori

organizacije radnog procesa, socijalna klima, patologija meuljudskih odnosa
i ponaanja na radu i van rada. Takoe, moderne tehnologije sa novim
sadrajem rada zahtevaju nova znanja i stalnu inovaciju znanja kako za
uspeno obavljanje radnih zadataka, tako i za njihovo obavljanje na bezbedan
nain.
Zbog svih ovih razloga, sve su izraenije potrebe za multidisciplinarnim
pristupom u cilju stvaranja bezbednih uslova rada u kojima se pored fizikog,
titi sve vie i psihiki integritet zaposlenog. To podrazumeva promenu u
pristupu ovoj oblasti kao i promenu u merama koje se preduzimaju u sistemu
bezbednosti i zdravlja na radu. Stoga mere koje se preduzimaju vie nisu
samo tehnike, ve i organizacione, obrazovne, pravne, ekonomske,
zdravstvene, psiholoke, ergonomske, i druge. Ovakve promene uslovljavaju i
nov nain organizovanja i delovanja svih subjekata koji imaju odreene
funkcije u sistemu bezbednosti i zatite zdravlja na radu.
Znaaj
Znaaj bezbednosti i zdravlja na radu se sagledava sa humanog,
socijalnog i ekonomskog stanovita. Za humano stanovite su zainteresovani
svi nosioci bezbednosti i zdravlja na radu a posebno sindikat i sami zaposleni.
Socijalni znaaj u najveoj meri se izraava kroz veliki broj zaposlenih koji se
povrede ili izgube ivot na radnom mestu, obole o esto i o njihovim
porodicama, preuzima brigu drutvo.
Ekonomska dimenzija bezbednosti i zdravlja na radu sagledava se
preko posledica povreda na radu, profesionalnih i drugih bolesti i iskazuje se
odreenim finansijskim pokazateljima koji zavise od broja i teine takvih
sluajeva. Naime, povrede na radu i profesionalne bolesti, esto su praene
havarijama, odsustvom sa rada ime se stvaraju trokovi i izdaci zbog toga to
radnik ne radi, zbog zastoja koji nastaje u proizvodnji i to se znatna sredstva
izdvajaju za leenje radnika, nadoknadu njegove zarade i trokove i izdatake
koji padaju na teret poslodavca i fondova socijalnog osiguranja. I na ovaj
nain, bezbednost i zdravlje na radu utiu na produktivnost i ekonominost
poslovanja u preduzeu, kao i na kvalitet i konkurentnost proizvoda na tritu,
tako da poslodavac ima neposredni interes da mere koje obezbeuju
bezbednost i zdravlje na radu budu to efikasnije. Zato je svako ulaganje u
mere zatite za poslodavca korisna investicija.
Istovremeno boljom zatitom zdravlja na radu i smanjenjem broja
povreda na radu, profesionalnih i drugih bolesti, smanjuje se optereenje
fondova socijalnog osiguranja to se neposredno odraava na visinu
izdvajanja ovih sredstava po osnovu doprinosa i iz nacionalnog budeta.
Ulaganja u mere bezbednosti na radu u krajnjem utie na nacionalni dohodak i
standard svih graana.
Kao to vidimo briga o zatiti zdravlja i bezbednosti na radu zaposlenih
6
je znaajna koliko sa pozicije menadmenta ljudskih resursa ali i sa pozicija

ekonomije. Organizaciji su potrebni zdravi radnici radi ispunjavanja zahteva
posla, produktivnosti ali i sa pozicije ekonomske isplativosti njihovog rada. Sa
druge strane, jedino radnici koji su zadovoljni zatitom njihovih legitimnih prava
i interesa iz radnog odnosa mogu biti zadovoljni svojim poloajem u
organizaciji i biti uspeni u svom poslu. Menadment organizacije, sindikati
kao i sami zaposleni treba da ulau maksimalne napore za ouvanje i zatitu
zdravlja i bezbednosti na poslu. Bezbednost i zdravlje na radu treba da je
sastavni deo ivota svakog radnika, deo opte kulture i onoga to se deava u
svakom preduzeu i drutvu uopte. Efikasnost bezbednosti i zatite zdravlja
na radu zavisi od stepena angaovanosti svih faktora kako u preduzeu/
ustanovi tako i na svim drugim nivoima. Vreme na kraju pokae da je bolje
razmiljati unapred, raditi na preventivi i ulagati u preventivu. Ulaganje u
posledice nikada nije investicija. Privatizacija bi trebalo da rezultira
menaderima koji razmiljaju u ovom pravcu jer jedino tako se ide putem
profita i razvoja.
Uloga bezbednosti i zatite zdravlja na radu odreena je njenim ciljem i
obimom prava i obaveza poslodavca i radnika. Tenja je da se u skladu sa
zakonom i drugim propisima iz ove oblasti, dostigne najvii nivo zdravstvene i
psihofizike zatite. U tom smislu, uslovi rada, sredstva i organizacija rada
moraju biti prilagoeni potrebama radnika a istovremeno radnici moraju biti
motivisani za aktivno ukljuivanje u sve aktivnosti.
SINDIKAT I BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Jedno od osnovnih naela i pretpostavki opteg procesa

demokratizacije drutva i stvaranja savremenih industrijskih odnosa, jeste
participacija zaposlenih u upravljanju i odluivanju u preduzeima u kojima
sindikati, kao legitimni predstavnici zaposlenih i relevantni socijalni partneri,
zauzimaju istaknuto mesto.
Budui da bezbednost i zdravlje na radu spada u red osnovnih radnih,
socijalnih i sindikalnih prava i obaveza zaposlenih, ta oblast predstavlja jedno
od najznaajnijih pitanja iz delokruga rada sindikata, kako na nivou privrednog
drutva, tako i na nacionalnom i meunarodnom planu. Istovremeno,
sindikalne aktivnosti voene na planu razvoja i unapreivanja politike
bezbednosti i zatite zdravlja na radu, imaju najveu podrku meu lanstvom,
jer se rezultati tih aktivnosti direktno odraavaju na poloaj zaposlenih. Takva
pozicija sindikata podrazumeva stalno prisustvo i aktivno uee relevantnih
sindikalnih organizacija u pripremi, donoenju i praktinoj primeni svih akata iz
domena bezbednosti i zdravlju na radu.
Aktivnosti sindikalnih organizacija na nivou preduzea ustanova
svode se na: uee predstavnika sindikata u formulisanju zajednikih stavova
7
o pitanjima unapreenja bezbednosti i zatiti zdravlja i donoenju akata iz ove

oblasti; permanentno vaspitavanje i obrazovanje, odnosno obuavanje i
struno praktino osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, kao i na
razvoj i unapreivanje opte kulture i podizanje svesti zaposlenih u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu.
Da bi zaposleni ostvarivali pravo i obavezu na bezbedan i zdrav rad,
neophodno je da, preko svojih sindikalnih predstavnika, aktivno uestvuju u
procesu donoenja kolektivnog ugovora iz ove oblasti, kao i akta o proceni
rizika u svakom privrednom drutvu, odnosno ustanovi. Predstavnici
zaposlenih u odborima za bezbednost i zdravlje na radu treba da prate sva
zbivanja vezana za oblast bezbednosti i zdravlja na radu, u sopstvenoj radnoj
sredini, ali i ire. U tom smislu, sindikat ima obavezu da uspostavi usku
saradnju sa odgovornima za bezbednost - licem zaduenim za provoenje
preventivnih mera u ovoj oblasti, odborom za bezbednost i zdravlje na radu u
preduzeu, kao i sa Inspekcijom rada.
Poslodavac je obavezan da obavetava sindikat, ili predstavnika
zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu, o uvoenju novih tehnologija i
sredstava za rad, kao i o eventualnim opasnostima od povreda i oteenja
zdravlja koja nastaju njihovim uvoenjem, sa ciljem da se za njihovu primenu
donesu i primenjuju uputstva za bezbedan rad.
Sindikalne centrale na nacionalnom nivou svoje uee u kreiranju i
realizaciji politike bezbednosti i zdravlja na radu, ostvaruju kroz:
- uee u radu Saveta za bezbednost i zdravlje na radu i Radnog
tela za pitanja bezbednosti i zatite zdravlja na radu Socijalno-
ekonomskog saveta Republike Srbije;
- zalaganje za doslednu primenu Zakona i podzakonskih akata,
zasnovanih na konvencijama i preporukama MOR-a, i
direktivama EU i EEZ.
- svestranu saradnju sa Inspekcijom rada u sprovoenju kampanja
na primeni propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
- uee u realizaciji projekata iz oblasti unapreenja bezbednosti
i zdravlja na radu, kao i razvoja inspekcijskih slubi;
aktivno uee u stvaranju integrisane inspekcije rada, na
osnovu Projekta Razvoj srpskog inspektorata za rad, za potrebe
XXI veka.
8
MERE I AKTIVNOSTI UGS NEZAVISNOST U OBLASTI

UGS Nezavisnost u svojoj programskoj orijentaciji, kao jednu od

znaajnijih aktivnosti, utvrdio je konkretne aktivnosti na kontinuiranom
unapreivanju bezbednosti i zdravlja na radu. Tu aktivnost sprovodi, pre
svega, kroz delovanje Programskog odbora za zatitu radne i ivotne sredine.
Ovaj organizacioni oblik delovanja Sindikata Nezavisnost je posebnu panju
posvetio:
- aktivnosti UGS Nezavisnost na razvijanju kvalitetne i efikasne
saradnje sa Inspekcijiom rada i Upravom za bezbednost i zdravlje
na radu, sa ciljem unapreenja bezbednosti i zdravlja na radu;
- donoenju i primeni Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i
prateih normativnih akata, kojima se zaokruuje ova oblast;
- edukaciji i osposobljavanju lanova UGS Nezavisnost za pravilno i
efikasno delovanje vezano za bezbednost i zdravlje na radu.
Osnovni cilj uea UGS-a u donoenju, kao i implementaciji Zakona o

bezbednosti i zdravlju na radu je smanjenje, odnosno svoenje na najmanju
moguu meru svih povreda i oboljenja vezanih za rad. Pri tome, Programski
odbor se opredelio da, pri primeni Zakona, posebnu panju posveti
preventivnim merama.
Od posebnog znaaja je donoenje akta o proceni rizika kojim treba da
budu obuhvaeni svi poslovi. Sindikat ima obavezu da aktivno uestvuje u
donoenju tog akta, kao i u njegovoj doslednoj primeni, posredstvom svojih
predstavnika.
Vezano za praktinu primenu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu,
Odbor je usvojio i u praksi provodi, sledee zakljuke o prioritetnim
aktivnostima u narednom periodu:
- insistiranje na potpunom normativnom zaokruivanju oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu,
- izrada kolektivnih ugovora o bezbednosti i zdravlju na radu;
- konstituisanje i funkcionisanje odbora za bezbednost i zdravlje na
radu u svim preduzeima,
- edukacija sindikalnih aktivista i svih zaposlenih za potpunu i pravilnu
primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu,
- promotivne aktivnosti i organizovanje kampanja za smanjenje
povreda na radu i profesionalnih oboljenja, posebno u pojedinim
granama delatnosti gde su one najee (graevinarstvo, hemijska
industrija, poljoprivreda, zdravstvo i dr.),
9
- pokretanje inicijativa koje bi doprinele veoj zainteresovanosti

poslodavaca za to bolje i efikasnije mere bezbednosti i zdravlja na
radu - smanjenje poreza na zatitnu opremu, adekvatna kreditna
politika pri nabavci ove opreme (kupovina na rate, povoljni krediti i
niske kamatne stope...), formiranje tzv. belih'' i 'crnih'' lista
poslodavaca u vezi sa primenom mera bezbednosti i zatite na
radu.
Navedene stavove i zakljuke UGS Nezavisnost sprovodie u praksi

radi ostvarivanja osnovnog cilja bezbednosti i zatite zdravlja na radu - zatita
zdravlja zaposlenih i ouvanje dobara, kao i pozitivan doprinos produktivnosti,
kvalitetu proizvoda, radnoj motivaciji i zadovoljstvu zaposlenih i, na taj nain,
sveukopnom kvalitetu ivota pojedinca i drutva u celini.
MEUNARODNI ASPEKT BEZBEDNOSTI I

ZDRAVLJA NA RADU
Meunarodne sindikalne organizacije svoju aktivnost usmeravaju ka

usklaivanju i ujednaavanju normi i standarda za bezbednost i zdravlje na
radu. Istovremeno, podrana je aktivnost Evropske Unije koja ima za cilj
harmonizaciju zakonodavstva zemalja lanica iz ove oblasti, kao i predlog da i
druge evropske zemlje koje nisu lanice Evropske Unije, to uine. Ove i ostale
aktivnosti meunarodnih sindikalnih organizacija na planu unapreenja
bezbednosti i zdravlja na radu, vode se sa ciljem obezbeivanja ujednaenih,
to viih standarda zatite.
Nacionalne sindikalne organizacije, lanice meunarodnih i evropskih
asocijacija (MKS, EKS), dune su da sprovode strategiju i ciljeve iz oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu koji se donose na organima ovih meunarodnih
sindikalnih organizacija, a pre svega:
- obezbeivanje jednakog nivoa zatite za sve zaposlene u Evropi, na
bazi visokih standarda;
- usklaivanje nacionalnih zakona i propisa o bezbednosti i zdravlju
na radu sa zakonodavstvom EU;
- struno uee predstavnika zaposlenih u izradi i primeni direktiva
zajednice;
- uee u formulisanju evropskih tehnikih normi (bezbednost
opreme i maina, individualna zatitna oprema...);
- uee u proceni i klasifikaciji tetnih materija;
10
- izrada studija o profesionalnim rizicima i oboljenjima, o prevenciji i

nainu organizovanja zatite na radnom mestu, i dr;
- izrada i distribucija informacija o bezbednosti i zdravlju na radu;
- edukacija i osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, i
- koordinacija rada mree eksperata iz ove oblasti.
Kako bi se ove aktivnosti uspeno sprovodile Meunarodna
organizacija rada ima organizovanu posebnu slubu za bezbednost i zatitu
zdravlja na radu, a u okviru meunarodnih sindikalnih organizacija (MKS i
EKS) deluje nekoliko specijalizovanih slubi koje imaju zadatak da im
pomognu i struno ih savetuju o svim pitanjima bezbednosti i zdravlja na
radu. To su pre svega Evropski sindikalni tehniki biro za zatitu na radu,
Evropski sindikalni institut i Evropska sindikalna akademija (objedinjeni u
jedinstveni Institut EKS).
Iskustvo meunarodnih sindikalnih organizacija pokazuje da dobro
organizovane i osposobljene sindikalne organizacije imaju direktan pozitivan
uticaj na stanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
MEUNARODNA ORGANIZACIJA RADA SLUBA ZA

BEZBEDNOST I ZATITU ZDRAVLJA NA RADU
Aktivnosti na planu bezbednosti i zatite zdravlja na radu i

humanizacije uslova rada stalna su preokupacija i jedan od prioriteta u
delovanju Meunarodne organizacije rada (MOR) jedine specijalizovane
agencije Ujedinjenih nacija sa tripartitnom strukturom (vlada, poslodavci,
sindikati). Osnovana 1919, a od 1945. godine u sistemu Ujedinjenih nacija,
Meunarodna organizacija rada je danas istinski parlament sveta rada i
centralno mesto na kome se predlau, razmatraju i donose univerzalna
pravila (konvencije i preporuke) za sve oblasti i podruja iz sveta rada.
Pod pojmom uslovi rada MOR podrazumeva zarade zaposlenih,
uslove zapoljavanja (radno vreme, nedeljni odmor, plaeno odsustvo, noni
rad), bezbednost i zatitu zdravlja na radu (opti pristup u zatiti zdravlja
zaposlenih i bezbednosti na radnom mestu, zatitu od posebnih rizika i
specifine uslove u industrijskim granama i sektorima u privredi) socijalne
slube, stambenu problematiku i slobodno vreme.
Bezbednost i zatita zdravlja na radu predmet su rada jedne od etiri
generalne direkcije Meunarodne organizacije rada. To je Generalna direkcija
za uslove rada i socijalno osiguranje. Unutar nje postoji Odeljenje za uslove
rada i radnu sredinu podeljeno na tri slube:
11
- Sluba za bezbednost i zatitu zdravlja na radu;

- Meunarodni centar za informisanje o bezbednosti i zatiti zdravlja
na radu, i
- Sluba za uslove rada i poboljanje ivotnog standarda radnika.
Sluba za bezbednost i zatitu zdravlja na radu prati primenu
konvencija i preporuka, stanje i opte uslove u oblasti BZZR u svetskim
razmerama. Sluba je neposredno odgovorna za sprovoenje novog,
globalnog programa MOR o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu i zatiti
ivotne sredine iji je cilj da se smanji broj nesrea i povreda na radu i
profesionalnih bolesti.
Meunarodni centar za informisanje o bezbednosti i zatiti zdravlja na
radu ima osnovni zadatak da prikuplja i iri informacije o novootkrivenim i
potencijalno opasnim rizicima i o novim metodama prevencije i zatite.
Osnovni korisnici informacija Centra su poslodavake i sindikalne
organizacije. Centar raspolae elektronskom bazom podataka o svim
raspoloivim dokumentima, analizama, ispitivanjima i saznanjima koji mogu
doprineti i pomoi specijalistima da se identifikuju, eliminiu ili stave pod
kontrolu rizici na radnom mestu. Podaci o radu Centra mogu se koristiti putem
Interneta ili putem dvomesene strune publikacije Meunarodne organizacije
rada.
Centar i Sluba neposredno su ukljueni u poslove vezane za
inoviranje Enciklopedije o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu i Leksikonu o
bezbednosti i zatiti zdravlja na radu koje Meunarodna organizacija rada
izdaje na pet svetskih jezika.
Centar sarauje sa vie do 100 nacionalnih institucija iz oblasti
bezbednosti i zatite zdravlja na radu irom planete. Na ovaj nain stvoreni su
uslovi za funkcionisanje internacionalne globalne mree BZZR iji je cilj da se
kroz brzu razmenu informacija identifikuju nove opasnosti i rizici u radnoj
sredini i proire saznanja o moguim merama prevencije i zatite.
Sluba za uslove rada i poboljanje ivotnog standarda radnika
sarauje na pripremi estomesenog izdanja Meunarodne organizacije rada
pod nazivom Pregled uslova rada u svetu koji sadri krae informacije, vesti i
komentare o radnom zakonodavstvu, politici zapoljavanja, radnim uslovima i
drugim pitanjima vezanim za poloaj zaposlenih u zemljama irom sveta.
Kroz politiku aktivnog socijalnog partnerstva Meunarodna organizacija
rada poziva sve drave lanice da putem tripartitnog dijaloga na nacionalnom
nivou (sa poslodavcima i radnicima) rade na reavanju problema bezbednosti
i zatite zdravlja na radu i donoenju zakona i propisa iz ove oblasti.
Na XIV kongresu zatite na radu u Madridu, 1996. godine predstavnik
MOR ukazao je na pozitivna iskustva zemalja koje su formirale nacionalne
savete za zatitu na radu, kao konsultativnosavetodavne tripartitne institucije,
uz ravnopravno uee predstavnika vlasti, organizacija sindikata i
12
poslodavaca, kao i paritetne odbore za zatitu na radu po preduzeima.

Istovremeno je obavestio da Meunarodna organizacija rada priprema
uputstva i smernice za izradu i primenu nacionalnih politika na planu
bezbednosti i zatite zdravlja na radu o institucionalizaciji dobrovoljnog
tripartitnog dogovaranja i o zajednikim aktivnostima radnika i poslodavaca na
nivou preduzea.
TRIPARTIZAM I BIPARTIZAM U FUNKCIJI

UNAPREIVANJA ZATITE NA RADU
U brojnim konvencijama Meunarodne organizacije rada i u drugim

meunarodnim pravnim instrumentima sadrane su norme, smernice i
preporuke koje govore da su saglasnost i konsenzus socijalnih partnera
(drave, sindikalnih i poslodavakih organizacija) najbolji put za postizanje
brzog i trajnog ekonomskog i socijalnog razvoja.
U praksi je nebrojeno puta dokazano da je to i najefikasniji nain da se
ostvare postavljeni ciljevi, obezbedi demokratizacija drutvenih odnosa i to uz
ukljuivanje najirih socijalnih krugova u proces odluivanja o krupnim
pitanjima ekonomsko socijalnog razvoja.
U tom kontekstu, jedan broj konvencija i preporuka MOR je izriit, a
naroito one koje se odnose na norme i standarde u oblasti bezbednosti i
zatite zdravlja radnika u radnoj sredini. Posebne odluke o obaveznosti
konsultovanja dravnih organa i slubi sa radnikim i poslodavakim
organizacijama najbolje svedoe o znaaju konsultacija za zatitu na radu
zaposlenih.
Tako na primer, u Konvenciji Meunarodne organizacije rada broj 119.,
donetoj 1963. godine (naa zemlja je ratifikovala ovu konvenciju 1970.
godine), u lanu 16. stoji: Sve nacionalne zakone ili propise kojima se
omoguava delovanje odredaba ove konvencije izradie nadlene vlasti posle
savetovanja sa najreprezentativnijim zainteresovanim organizacijama
poslodavaca i radnika i, u datom sluaju, sa organizacijama proizvoaa. I
Preporuka br. 118. koja prati i dopunjuje MOR-ovu konvenciju, u lanu 19.
sadri istovetnu odredbu.
I drugi delovi i paragrafi pomenute Konvencije sadre uputstva i
smernice da se odreene mere zatite na radu mogu preduzeti samo ukoliko
je potovana prethodna procedura informisanja i konsultovanja sindikalnih i
poslodavakih organizacija. To su lan 1. stav 2. o obaveznosti savetovanja sa
najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i radnika, lan 5., stav 3.
takoe o obavezi vlasti da konsultuju poslodavake i sindikalne organizacije,
lan 9. stav 3. i lan 10. stav 1. o obaveznosti tripartitnih konsultacija u
procesu primene konvencije i bipartitnih konsultacija kod upoznavanja radnika
13
sa nacionalnim zakonima i lan 17. stav 2. kojim se utvruju vrste preduzea

ili privredne grane na koje se ne odnose odredbe konvencije.
Na slian nain i u Konvenciji MOR br. 148. o zatiti radnika od
profesionalnih rizika u radnoj sredini prouzrokovanih zagaenjem vazduha,
bukom i vibracijom, donetoj 1977. godine (ratifikovana 1982. godine) istaknut
je znaaj tripartitnih konsultacija kao optevaei princip i osnova za dononje
nacionalnih zakona, propisa i mera u cilju spreavanja, kontrole i zatite od
rizika po bezbednost i zdravlje zaposlenih u radnoj sredini.
U lanu 4. Konvencije istaknuto je da su konsultacije element od
sutinskog znaaja za izgradnju nacionalnog zakonodavstva i instrumetarija o
zatiti na radu.
Iz prva dva stava lana 5. istog dokumenta izriito se navodi da:
Primenjujui odredbe ove konvencije, nadleni organ e morati da deluje u
saradnji sa najreprezentativnijim zainteresovanim organizacijama poslodavaca
i radnika. Predstavnici poslodavaca i radnika e biti ukljueni u razradu naina
primenjivanja mera koje su predviene lanom 4.
U raznim publikacijama MOR posebno se istie znaaj i uloga dve rei
u Konvenciji br. 148. To su rei: u konsultaciji iza kojih, po miljenju
eksperata MOR stoji obaveza predstavnika dravnih organa da organizuju
konsultacije na raznim nivoima i u razliitim fazama primene konvencije uz
aktivno uee sindikalnih i poslodavakih udruenja i organizacija. To znai
da sindikalni i poslodavaki predstavnici uestvuju i u pripremanju zakona,
propisa i odluka i, kasnije, u primeni i kontroli istih.
Pratei dokument Konvencije broj 148. je Preporuka broj 156. o zatiti
radnika od profesionalnih rizika u radnoj sredini prouzrokovanih zagaenjem
vazduha, bukom i vibracijama. U Preporuci, pod takom 27., takoe stoji da su
u cilju sprovoenja odredaba ovog pravnog instrumenta, obavezne
konsultacije vlasti, sindikata i poslodavaca. I u takama 13. i 22. Preporuke
izriito se preporuuje bliska saradnja nadlenih dranih organa i
predstavnika najreprezentativnijih organizacija zaposlenih i poslodavaca.
U Konvenciji broj 155. o zatiti bezbednosti i zdravlja na radu i radnoj
sredini, donetoj 1981. godine (ratifikovana 1987. godine) posebno je
podvuen znaaj tripartitnih i bipartitnih konsultacija koje se eksplicitno
pominju na 15 mesta u tekstu. Ve u prvom delu Konvencije, u lanu 1.
pominje se obaveznost konsultovanja predstavnika poslodavaca i radnika, kao
i u lanu 2.stav 2. U drugom delu ovog pravnog instrumenta, koji je u
Jugoslaviji imao snagu saveznog zakona a u Srbiji ratifikovan u celosti, u
lanu 4. stav 1. stoji: Svaka lanica (Meunarodne organizacije rada) e, u
skladu sa nacionalnim uslovima i praksom, i u konsultaciji sa
najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i radnika, formulisati,
sprovoditi i periodino razmatrati celovitu nacionalnu politiku o zatiti
bezbednosti i zdravlja na radu i o radnoj sredini.
U lanu 5. pod d). ukazano je na znaaj komuniciranja i saradnje
izmeu socijalnih partnera od nivoa preduzea do nacionalnog nivoa.
14
lan 6. takoe predvia saradnju vlasti, sindikata i poslodavakih

udruenja, a u lanovima 8. i 10. razrauje se dijalog socijalnih partnera na
nacionalnom nivou, pa tako u zavrnom 15. lanu tog drugog dela Konvencije
u dva stava se daju smernice, uz prethodno konsultovanje sindikata i
poslodavaca, za koordiniranje delovanja razliitih tela i slubi koje se u jednoj
zemlji bave zatitom na radu.
Za nas je od posebnog interesa drugi stav istog lana 15. gde se
dravama koje su ratifikovale ovu konvenciju upuuje poziv da osnuju
nacionalno, centralno tripartitno telo za oblast zatite na radu.
Ukupno gledano, obaveznost konsultovanja sindikalnih i poslodavakih
organizacija iroko je rasprostranjena kako u fazi pripreme i/ili odluka, kao i
kasnije tako tokom primene istih ili kada treba neki pravni instrument staviti
van snage.
Jedna od novijih studija MOR pokazala je da se u tekstovima preko 60
konvencija spominje obaveznost konsultovanja i saradnje socijalnih partnera.
Odredbe su vrlo precizne i odnose se na sve zakone, propise, uredbe, odluke,
reenja i druge instrumente kojima se regulie stanje odnosa na polju zatite
na radu.
Kao i u konvencijama i preporukama MOR tako i u Direktivi EEZ 89/391
od 12. juna 1989. godine o uvoenju mera za podsticanje unapreivanja
bezbednosti i zdravlja radnika na radu (kao i u drugim direktivama Evropske
ekonomske zajednice, Evropske zajednice, odnosno Evropske unije), u lanu
11. podvlai se znaaj konsultovanja radnika i participacije zaposlenih u
donoenju odreenih odluka. U prvom paragrafu ovog lana stoji da
poslodavci treba da konsultuju radnike i/ili njihove predstavnike i da im
omogue uee u raspravama o svim pitanjima koja se tiu zatite na radu.
To podrazumeva konsultovanje zaposlenih, pravo radnika i/ili njihovih
predstavnika da iznose predloge i ravnopravno uestvuju u donoenju odluka
u skladu sa nacionalnim zakonima i postojeom praksom.
U paragrafu 6. lana 11. takoe stoji da su radnici i/ili njihovi
predstavnici ovlaeni da se, u skladu sa nacionalnim zakonom i/ili praksom,
obrate vlastima nadlenim za zatitu na radu.
Socijalni dijalog, u tripartitnom i/ili bipartitnom obliku odvija se u praksi i
na nivou Evropske unije. Dva najuticajnija tela u EU za pitanja zatite na radu
su Savetodavni komitet za zatitu bezbednosti, higijenu i zdravlje na radu
osnovan 1974. godine i Komisija za bezbednost i zdravlje formirana 1957.
godine.
Savetodavni komitet ini 90 lanova predstavnika 15 zemalja (po 2

predstavnika vlada, 2 sindikata i 2 poslodavaca), kao i zastupnici Evropske
konfederacije sindikata - EKS, Evropskog udruenja poslodavaca - UNICE.
U skladu sa lanom 2. Odluke o osnivanju Komiteta (74/325) osnovni
zadaci Komiteta su:
15
organizovanje razmene iskustava i miljenja o postojeim i moguim

novim zakonima i propisima o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu;
doprinos utvrivanju zajednikih pogleda u pristupu reavanja
problema BZZR i prioriteta i mera potrebnih za njihovo
prevazilaenje;
utvrivanje oblasti i pitanja za koja je potrebno da Evropska komisija
pokrene nove obrazovne ili istraivake programe i aktivnosti;
definisanje, u skladu sa Akcionim programom Evropske unije i u
saradnji sa Komisijom za zatitu na radu u rudnicima, sledeeg:
kriterijuma i ciljeva aktivnosti za borbu protiv rizika od
nesrea i povreda na radu u radnoj sredini;
metoda putem kojih preduzea i zaposleni mogu da procene i
poboljaju nivo bezbednosti i zatite zdravlja na radu;
doprinos informisanju nadlenih nacionalnih organa i institucija,
sindikalnih i poslodavakih organizacija o merama Evropske unije,
iji je cilj razvoj saradnje socijalnih partnera i razmena miljenja i
iskustava o problematici bezbednosti i zatite zdravlja na radu i
pozitivnim i negativnim iskustvima iz prakse.
Komisija za bezbednost i zdravlje takoe deluje po tripartitnom

principu. U ime svake zemlje lanice Evropske unije tu su po 2 predstavnika
vlade, 1 sindikata i 1 poslodavaca.
Oba tela uestvuju u pripremanju i donoenju direktiva i drugih propisa
Evropske unije o zatiti na radu, a znaajnu ulogu u ovom odgovornom poslu
ima jo jedno tripartitno telo unutar Unije - Ekonomsko-socijalni komitet EU.
Konano, Evropskom agencijom za bezbednost i zdravlje na radu
takoe upravlja tripartitno telo to je jo jedan dokaz duboke opredeljenosti
Evropske unije da se pitanja bezbednosti i zatite zdravlja na radu ureuju uz
meusobno informisanje, konsultovanje i konsenzus na bazi dijaloga socijalnih
partnera.
Razvoj socijalnog dijaloga o zatiti na radu u zemljama Evropske unije
bio je predmet razmatranja i u okviru Treeg akcionog programa EZ za zatitu
na radu, donetog 1988. godine.
Mehanizam tripartitnog i bipartitnog konsultovanja i informisanja o
problematici bezbednosti i zatite zdravlja na radu postoji, inae,u mnogim
zemljama i esto, ima razgranatu infrastrukturu. Tako na primer, u Francuskoj,
Velikoj Britaniji i paniji postoje na nacionalnom nivou tripartitna tela ili
mehanizmi odgovorni za probleme zatite na radu. U njima predstavnici tri
strane obavljaju periodine konsultacije, dogovaraju pravce razvoja zatite na
radu i prate i kontroliu primenu postojeeg zakonodavstva o ovoj materiji. Ima
zemalja gde ovakva tela predlau i sadraj zakona i propisa o zatiti na radu.
16
Na severu Evrope, u nordijskim zemljama praksa tripartitnog i

bipartitnog konsultovanja je veoma rairena i zakonom je ureena, a
predstavnici sindikata i poslodavakih organizacija u sastavu su Nacionalnog
odbora za zatitu na radu.
Drugu grupu zemalja, ine one gde se, u praksi, bipartitni i tripartitni
kontakti ostvaruju ree i to, uglavnom, kroz saradnju organa i slubi inspekcije
rada sa sindikatima i poslodavakim udruenjima.
Znaajno je napomenuti da socijalni dijalog i konsultacije nisu obaveza
samo za vlade i ne zavise samo od njihove volje i spremnosti da ih iniciraju.
U Konvenciji broj 119. i Preporuci broj 118. Meunarodne organizacije
rada eksplicitno je zapisano pravo poslodavakih i radnikih organizacija da
iniciraju proces konsultovanja i usaglaavanja interesa o pitanjima od znaaja
na polju bezbednosti i zatite zdravlja na radu.
Pored tripartitnog dogovaranja u svim ranije pomenutim meunarodnim
pravnim instrumentima naglaena je i uloga bipartitnog dijaloga izmeu
radnika i poslodavaca. lan 5. Konvencije broj 148. Meunarodne
organizacije rada poziva vlade drava koje su ratifikovale ovu konvenciju da
donesu mere koje e podstai blisku saradnju poslodavaca i radnika o
pitanjima bezbednosti i zatite na radu. I u drugim delovima Konvencije
istaknut je znaaj konsultovanja i saradnje zaposlenih i njihovih predstavnika i
poslodavaca, od nacionalnog nivoa do preduzea.
Tako, u lanu 7. stav 2. Konvencije broj 148. zapisano je da: radnici ili
njihovi predstavnici imaju pravo na iznoenje predloga, na informisanje i na
obuku i da se obraaju nadlenim telima radi obezbeenja zatite od rizika u
radnoj sredini.
Slinu odredbu nalazimo i u Preporuci Meunarodne organizacije rada
broj 156., pod takom 21., stav 2. gde se jasno preporuuje da e
predstavnici radnika u preduzeu biti unapred informisani i konsultovani od
strane poslodavca kada se radi o novim projektima, merama i odlukama koje
mogu tetno uticati na zdravlje radnika. Dalje, pod takom 24. iste Preporuke
zapisano je da predstavnicima radnika u preduzeu treba pruiti olakice i
dozvoliti da se bave zatitom u radno vreme i da su ovlaeni da kontaktiraju
strunjake za zatitu na radu po svom sopstvenom izboru.
Postoji i itav niz drugih odredbi u napred navedenim konvencijama i
preporukama MOR koje svedoe o znaaju bipartitnih veza, dijaloga i
konsultacija radnika i poslodavaca na razliitim nivoima organizovanja.
Tako, u Konvenciji broj 155. MOR, u njenom treem delu, u est
lanova ureuju se bipartitni odnosi o zatiti na radu unutar preduzea.
lanom 19. u stavovima b), c), d), e) i f) ureeni su odnosi, oblici i
sadrina konsultacija i komunikacija zaposlenih i poslodavaca, a lanom 20.
postavljen je i pravni osnov za bipartitnu saradnju na ovom nivou.
17
U Preporuci broj 164. MOR koja prati ovu konvenciju dodatno su

razraeni oblici, nain i mehanizmi saradnje i dijaloga tri, odnosno dve strane
na nacionalnom nivou i u okviru preduzea.
Konvencija Meunarodne organizacije rada broj 161. doneta
1985.godine i pratea Preporuka broj 171. o slubama medicine rada takoe
sadre klauzule o obaveznom konsultovanju vlasti, sindikata i poslodavaca,
odnosno poslodavaca i sindikata o nacionalnoj politici i merama koje se tiu
formulisanja, sprovoenja i periodinog kontrolisanja slube medicine rada
(Jugoslavija je ratifikovala ovu konvenciju 1989. godine).
I u drugim znaajnim konvencijama koje se odnose na bezbednost i
zatitu zdravlja na radu, kao to su Konvencija broj 139. o spreavanju i
kontroli profesionalnih rizika prouzrokovanih kancerogenim suspstancama i
agensima iz 1974. godine (ratifikovana 1977. godine) sa prateom
Preporukom broj 147., Konvencija broj 162. o bezbednosti prilikom upotrebe
azbesta iz 1986. godine (ratifikovana 1989. godine) sa prateom Preporukom
broj 172., Konvencija broj 167. o zatiti na radu u graevinarstvu iz 1988.
godine, sa prateom Preporukom broj 175. i Konvencija broj 170. o
bezbednom korienju hemijskih sredstava u procesu rada iz 1990. godine, sa
prateom Preporukom broj 177. nalaze se odredbe kojima se institucionalizuje
komuniciranje i meusobno konsultovanje socijalnih partnera u tripartitnom i/ili
bipartitnom obliku.
Po ugledu na pravne instrumente Meunarodne organizacije rada i u
direktivama i odlukama Evropske unije o zatiti bezbednosti i zdravlja radnika
u radnoj sredini prisutne su odredbe kojima se obavezuju ili podstiu
sindikalne i poslodavake organizacije na saradnju i meusobno
konsultovanje.
POREKLO I RAZVOJ BEZBEDNOSTI I ZATITE

ZDRAVLJA NA RADU U EU
Temelji bezbednosti i zatite zdravlja na radu u Evropskoj uniji

postavljeni su 1951. godine osnivanjem Evropske zajednice za ugalj i elik
(CECA). Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik prvi je
meunarodni ekonomski ugovor koji je sadrao odredbe o bezbednosti i zatiti
zdravlja na radu. U lanu 55. meunarodnog ugovora ovlaenim licima daje
se pravo da pokreu i finansiraju istraivanja iji je cilj bezbednost i zatita
zdravlja na radu u proizvodnji uglja i elika i da steena saznanja proslede
svim zainteresovanim institucijama zemalja tadanje evropske zajednice.
Vrlo brzo pojavile su se stotine analiza i prikaza o uslovima rada i
merama BZZR na radu u zemljama Zajednice. Istraivanja su dovela do
napretka na polju bezbednosti i zatite zdravlja, utvrivanja profesionalnih
bolesti, predlaganja mera zatite u rudnicima i fabrikama, u proceni
18
profesionalnih rizika i sistematizaciji profesionalnih bolesti. Novosteena

saznanja u oblasti zatite na radu uticala su na proizvodnju novih maina i
alata i postala su sastavni deo organizacije rada. Analize strunjaka pokazale
su da je proizvodnja u ovim zemljama u industriji uglja i elika beleila stalan
rast, a da se broj nesrea i povreda na radu stalno smanjivao. Istraivanjima je
utvreno da je produen ivotni vek rudara za blizu dvadeset godina. U drugoj
polovini 50-tih godina teke nesree u rudnicima u Belgiji i Italiji jo vie su
ubrzale stvaranje prve tripartitne evropske Komisije za zatitu na radu u
rudnicima. U sastav ovog tela uli su predstavnici drava, poslodavaca i
sindikata. Komisija predstavlja prvi tripartitni organ Zajednice nadlean za
zatitu na radu, dodue ogranien na rudnike uglja. Osnivanjem Evropske
ekonomske zajednice (EEZ) 1957.godine i usvajanjem Rimskog ugovora EEZ,
problematika zatite na radu sagledava se na sveobuhvatan (iri) nain i
odredbama ugovora propisi o zatiti uvode se i u druge industrijske grane i
sektore.
Pet godina kasnije, 1962. godine Preporukom EEZ uvodi se princip da
svaka fabrika sa vie od 200 zaposlenih mora imati slubu zatite na radu.
Dvanaest godina kasnije, 1974. godine Komisija za zatitu na radu u rudnicima
dobija ira ovlaenja i njene odluke postaju punovane za sve vrste rudnika,
proizvodnju nafte i gasa. Iste godine osniva se Savetodavni komitet EEZ za
bezbednost, higijenu i zatitu zdravlja na radu. Komitet ine predstavnici vlada,
poslodavaca i zaposlenih, a u nadlenost mu se stavljaju pitanja zatite na
radu u najirem smislu.
Daleke 1978. godine. Evropska ekonomska zajednica (EEZ) pokrenula
je prvi akcioni program sveobuhvatnih mera zatite na radu. Drugi slian
program pokrenut je 1984. godine.
Jedinstven evropski akt usvojen 1987. godine predstavlja kamen
temeljac celokupne zgrade zatite na radu, evropskih direktiva i propisa o
bezbednosti i zatiti zdravlja na radu u proteklih etrnaest godina.
lan 118. A Jedinstvenog evropskog akta predstavlja pravni osnov na
kome su zasnovane sve regule o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu u
zemljama dananje Evropske unije.
Trei akcioni program zatite na radu donet je 1988. godine. Samo
godinu dana kasnije EEZ usvaja Okvirnu direktivu 89/391 o primeni mera za
unapreivanje i poboljanje bezbednosti i zdravlja radnika na radnom mestu.
Uporedo, podstaknut akcijom evropskih sindikata, Savet Evropske ekonomske
zajednice iste godine usvaja Evropsku povelju o osnovnim socijalnim pravima
radnika i Akcioni program za sprovoenje Povelje u kojima pravo radnika na
zatitu na radu zauzima vrlo zapaeno mesto. Ova dokumenta i danas
predstavljaju sutinski deo temelja socijalnih prava zaposlenih i graana
zemalja Evropske unije.
U cilju daljeg podsticanja aktivnosti bezbednosti i zatite zdravlja na
radu, 1992. godina proglaena je Evropskom godinom bezbednosti, higijene i
zdravlja na radnom mestu. Godinu dana kasnije Mastrihtskim ugovorom dalje
19
su razraene osnovi i pravci razvoja zatite na radu u Evropskoj uniji. Tada je

doneta i odluka o mestu gde e biti locirana Evropska agencija za zatitu
zdravlja i bezbednost na radu zaposlenih.
Komisija Evropske unije usvojila je 1994. godine Okvirni akcioni
program za zatitu na radu do 2000. godine, a dve godine kasnije, 1996.
godine sainjena je najnovija verzija Programa zatite na radu Evropske unije
za period 1996. do 2000. godine. Glavni cilj ovog dokumenta je da se nastavi
sa redukovanjem nesrea i povreda na radu i profesionalnih oboljenja
korienjem zakona i propisa i utvrivanjem pravila igre u podruju zatite na
radu, uz aktivno uee socijalnih partnera - predstavnika poslodavakih i
sindikalnih organizacija.
Problematika bezbednosti i zatite zdravlja na radu sadrana je i u svim
drugim relevantnim dokumentima Evropske unije koji se odnose na pitanja
razvoja, zapoljavanja, socijalne politike i dr.
PRAVNI OSNOV BEZBEDNOSTI I ZATITE ZDRAVLJA

NA RADU U EVROPSKOJ UNIJI
Kao to je ve pomenuto, pravni osnov bezbednosti i zatite zdravlja na

radu i celokupnog zakonodavstva Evropske unije u ovoj oblasti (direktive i
preporuke) zasnovan je na lanu 118. A Jedinstvenog evropskog akta iz 1987.
godine. U ovom dokumentu navodi se:
1. Drave lanice obavezuju se da unapreuju i poboljavaju radnu
sredinu radi uvrivanja bezbednosti i zdravlja radnika. One sebi, u
perspektivi ka progresu, postavljaju za cilj usklaivanje postojeih uslova u
ovom sektoru.
2. Radi doprinosa ostvarenju cilja predvienog u paragrafu 1.Savet je
veinom glasova, a na predlog Komisije, u saradnji sa Evropskim
parlamentom i uz prethodno konsultovanje Ekonomskosocijalnog komiteta,
doneo putem direktiva minimalne propise koji e se postepeno primenjivati,
imajui u vidu uslove i tehnike normative u dravama lanicama. Direktivama
se izbegava nametanje administrativnih, finansijskih i pravnih prepreka u
procesu stvaranja i razvoja malih i srednjih preduzea.
3. Norme iz ovog lana ne spreavaju nijednu dravu da zadri i nastavi
da primenjuje mere koje su u skladu sa Ugovorom, a doprinose veoj zatiti
uslova rada.
Osnovni principi i ciljevi svih direktiva Evropske unije u oblasti zatite na
radu zasnovanih na lanu 118. A su sledei:
- drave se moraju angaavati na unapreivanju i poboljanju uslova
rada, bezbednosti i zatite zdravlja na radnom mestu;
20
- drave su dune da meusobno usklade zakone i propise o zatiti

na radu i uslove rada;
- direktive Saveta Evropske unije sadre minimalne propise i
standarde i treba da pomognu dravama lanicama da poboljaju
uslove rada i zatitu na radu i ostvare bri ekonomski i socijalni
progres u svojim sredinama;
- direktive o zatiti na radu nikako ne smeju biti prepreka za razvoj
malih preduzea;
- drave koje su ve unapredile uslove rada i zatitu na radu u skladu
sa direktivama Evropske unije niim nisu spreene da deluju u
pravcu daljeg poboljanja uslova rada i zatite na radu.
Prema tome, direktive Evropske unije o bezbednosti i zatiti zdravlja na
radu treba da poslue za ujednaavanje uslova rada, sistema i mera
bezbednosti i zatite zdravlja na radu meu dravama lanicama radi
otklanjanja nelojalne konkurencije po ovoj osnovi meu zemljama lanicama
Evropske unije, ali i drugim zemljama koje sarauju ili ele da sarauju sa
Evropskom unijom, posebno onima koji ele da joj se pridrue.
Stoga se moe zakljuiti da je u neposrednom interesu svih evropskih
preduzea, poslodavaca, radnika i njihovih sindikalnih organizacija da se to
pre i to uspenije na evropskom kontinentu standardizuju i ujednae uslovi
rada, zakoni, propisi i mere o bezbednosti zatiti zdravlja na radu kao
preduslov ostvarivanja socijalne pravde i irenja ekonomskog progresa irom
Evrope.
Pravni okvir
Zakon o radu, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Republike Srbije,
kao i Nacionalna strategija bezbednosti i zdravlja do 2012 god. kao i
podzakonska akta, pruaju mogunost obezbeivanja nekodljivih i bezbednih
uslova rada i ouvanje fizikog i mentalnog zdravlja svih zaposlenih a
poslodavci saglasno zakonu snose punu odgovornost za obezbeivanje takvih
uslova. este povrede i nesreni sluajevi na radu, posebno u nekim
delatnostima ( obino se pominje graevinarstvo sa nizom fizikih povreda i
smrtnih ishoda), sve vei broj invalida rada, profesionalnih oboljenja i bolesti u
vezi sa radom kao i slini razlozi, doprineli su pootravanju zakonskih i drugih
propisa o zatiti zdravlja i bezbednosti na radu, posebno zatiti ena i mladih.
Sa pojavom dokumenta pod nazivom Akt o proceni rizika koji je osnova
niza daljih aktivnosti obezbeuje se mogunost praenja, redovnih kontrola, i
eventualnih otklanjanja fizikih i drugih moguih rizika po ivot, zdravlje i
bezbednost zaposlenog, i daje se konkretan i direktan doprinos zatiti
njegovog fizikog i mentalnog zdravlja i njegove sigurnosti na poslu. Takvim
pristupom se smanjuju rizici od povreivanja i nesrenih sluajeva na poslu,
kao i rizici od nastanka profesionalnih oboljenja uzrokovanih nepovoljnim i po
zdravlje tetnim uslovima rada. Kontrola rizika, izmeu ostalog, podrazumeva i
obavezu poslodavca da svako radno mesto i svakog izvrioca maksimalno
21
zatiti od poznatih rizika koji ugroavaju ili mogu da ugroze ivot ili zdravlje
zaposlenih.
Osim kontrole fizikih i drugih rizika, kao i psiho-fizikog stanja
zaposlenih, potrebno je kod samih zaposlenih jaati svesti o potrebi njihove
bezbednosti i promovisati zdravlje kao osnovnu vrednost, na emu UGS
Nezavisnost i Programski odbor za bezbednost i zdravlje na radu UGS
Nezavisnost posebno insistira. Ova broura je upravo i napravljena u svrhu
takvih aktivnosti.
ZAKONODAVNA UREENOST OBLASTI BEZBEDNOSTI I

ZDRAVLJA NA RADU U REPUBLICI SRBIJI
ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU

(Izvodi iz Zakona sa stanovita znaaja za sindikat)
Najvee novine ovog Zakona su:

- procena profesionalnog rizika i donoenje Akta o proceni rizika;
- mogunost donoenja Kolektivnog ugovora o bezbednosti i zdravlju
na radu;
- vee obaveze poslodavaca;
- vee uee radnika;
- pismeno imenovanje izvrioca poslova zatite a radu;
- struni ispit za lica koja obavljaju poslove zatite na radu;
- licence za ovlaena pravna i fizika lica za obavljanje odreenih
poslova zatite na radu:
- neposredna saradnja sa organima inspekcije rada;
- osiguranje za sluaj nadoknade tete prouzrokovane povredom na
radu i profesionalnom boleu;
- vee novane kazne zbog neprimenjivanja Zakona.
- osnivanje Uprave za bezbednost i zdravlje na radu u sastavu
Ministarstva za rad.
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim Zakonom ureuje se sprovoenje i unapreivanje bezbednosti i
zdravlja na radu lica koja uestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se
22
zateknu u radnoj okolini, radi spreavanja povreda na radu, profesionalnih

obolenja i obolenja u vezi sa radom.
lan 3.
Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednou i zdravljem na
radu, blie se ureuju kolektivnim ugovorom, optim aktom poslodavca ili
ugovorom o radu.
lan 4.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom Zakonu imaju sledee znaenje:
Zaposleni jeste domae ili strano fiziko lice koje je u radnom odnosu
kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se
osposobljava za rad kod poslodavca, osim lica koje je u radnom
odnosu kod poslodavca radi obavljanja poslova kunog pomonog
osoblja.
Poslodavac jeste domae ili strano pravno lice, odnosno fiziko lice
koje zapoljava, odnosno radno angauje jedno ili vie lica.
Predstavnik zaposlenih jeste lice izabrano da predstavlja zaposlene u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca.
Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeivanje takvih uslova na
radu kojima se, u najveoj moguoj meri, smanjuju povrede na radu,
profesionalna obolenja i obolenja u vezi sa radom i koji preteno
stvaraju pretpostavku za puno fiziko, psihiko i socijalno
blagostanje zaposlenih.
Radno mesto je prostor namenjen za obavljanje poslova kod
poslodavca u kome zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji
je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca.
Radna okolina jeste prostor u kojem se obavlja rad i koji ukljuuje
radna mesta, radne uslove, radne postupke i odnose u procesu
rada.
Sredstvo za rad jeste
(1) objekat koji se koristi kao radni i pomoni prostor, ukljuujui i
objekat na otvorenom prostoru, sa svim pripadajuim instalacijama
(instalacije fluida, grejanje, elektrine instalacije i dr.),
(2) oprema za rad (maina, ureaj, postrojenje, instalacija, alat i sl.)
koja se koristi u procesu rada,
(3) konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu
(zatita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i
drugih zraenja, zatita od udara elektrine struje, opta ventilacija i
klimatizacija i sl.),
(4) pomona konstrukcija i objekat, kao i konstrukcija i objekat koji
se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna
23
platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za spreavanje odrona

zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.),
(5) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji
nain povezano sa procesom rada;
Sredstvo i oprema za linu zatitu na radu jeste odea, obua,
pomone naprave i ureaji koji slue za spreavanje povreda na
radu, profesionalnih obolenja, bolesti u vezi sa radom i drugih
tetnih posledica po zdravlje zaposlenog.
Opasnost jeste okolnost ili stanje koje moe ugroziti zdravlje ili izazvati
povredu zaposlenog.
Rizik jeste verovatnoa nastanka povrede, obolenja ili oteenja
zdravlja zaposlenog usled opasnosti.
Akt o proceni rizika jeste akt koji sadri opis procesa rada sa
procenom rizika od povreda i/ili oteenja zdravlja na radnom mestu
u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju
poboljanja bezbednosti i zdravlja na radu.
Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih
faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na
radu, obolenja ili oteenja zdravlja i utvrivanje mogunosti,
odnosno naina spreavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika.
Radno mesto sa poveanim rizikom jeste radno mesto utvreno
aktom o proceni rizika na kome, i pored potpuno ili delimino
primenjenih mera u skladu sa ovim zakonom, postoje okolnosti koje
mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu jeste lice koje obavlja poslove
bezbednosti i zdravlja na radu, ima poloen struni ispit o praktinoj
osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za
obavljanje tih poslova.
III. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA
1.Opte obaveze
lan 9.
Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u
radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac se ne oslobaa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom
mera bezbednosti i zdravlja na radu odreivanjem drugog lica ili prenoenjem
svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice.
Poslodavac je duan da obezbedi da radni proces bude prilagoen
telesnim i psihikim mogunostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za
rad i sredstva i oprema za linu zatitu na radu budu ureeni, odnosno
proizvedeni i obezbeeni, da ne ugroavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.
24
lan 10.
Poslodavac je duan da obezbedi da sprovoenje mera bezbednosti i
zdravlja na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i
predstavnika zaposlenih i ne utie na njihov materijalni i socijalni poloaj
steen na radu i u vezi sa radom.
lan 11.
Poslodavac je duan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa,
obezbedi preventivne mere radi zatite ivota i zdravlja zaposlenih kao i da za
njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.
Poslodavac je duan da obezbedi preventivne mere pre poetka rada
zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnolokog postupka,
izborom radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbeuje najvea mogua
bezbednost i zatita zdravlja na radu, zasnovana na primeni propisa u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu, radnog prava, tehnikih propisa i standarda,
propisa u oblasti zdravstvene zatite, higijene rada, zdravstvenog i penzijskog
i invalidskog osiguranja, i dr.
lan 12.
Preventivne mere obezbeuje poslodavac polazei od sledeih naela:
izbegavanje rizika;
procena rizika koji se ne mogu izbei na radnom mestu;
otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih
tehnikih reenja;
prilagoavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naroito u pogledu
izbora opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnolokog
postupka da bi se izbegla monotonija u radu, u cilju smanjenja
njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog;
zamena opasnih tehnolokih procesa ili metoda rada bezopasnim ili
manje opasnim;
davanje prednosti kolektivnim nad pojedinanim merama
bezbednosti i zdravlja na radu;
odgovarajue osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i
izdavanje uputstava za rad na siguran nain.
Prava zaposlenog
Uloga zaposlenog u ostvarivanju bezbednih uslova rada i
ouvanju zdravlja je izuzetno znaajna jer od njegovog ponaanja i
neposredne primene propisanih mera u mnogome zavisi i nivo
ostvarene zatite.
25
Zakon je u lanu 8. odredio da obaveze poslodavca, u smislu ovog

Zakona i propisa donetih na osnovu zakona, istovremeno predstavljaju
prava zaposlenih u vezi sa sprovoenjem mera bezbednosti i zdravlja na
radu. Zakon je u cilju preventivnog delovanja utvrdio i konkretna prava i
obaveze zaposlenog kao i vie sluajeva u kojima moe da odbije da radi
zbog ugroenosti zdravlja na radnom mestu:
1. pravo i obaveza zaposlenog da se pre poetka rada upozna sa

merama bezbednosti i zatite zdravlja na radu na poslovima ili
na radnom mestu na koje je odreen da radi,
2. pravo i obaveza zaposlenog da se osposobi za njihovo

sprovoenje, kao i da stie nova znanja pri svakoj promeni
uslova rada
3. uvedeno je posebno pravo zaposlenog da poslodavcu daje

predloge, primedbe i obavetenja o pitanjima bezbednosti i
zdravlja na radu i da kontrolie svoje zdravlje prema rizicima
radnog mesta.
4. zaposleni koji obavlja poslove sa poveanim rizikom ima pravo i

obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upuuje
poslodavac kako bi se utvrdila njegova zdravstvena sposobnost
za rad na takvom radnom mestu.
5. zaposleni se moe obratiti inspekciji u svakom sluaju kad

smatra da nisu primenjene propisane mere ni posle upozorenja
upuenog poslodavcu
6. zaposleni ima pravo da odbije da radi kada na radnom mestu i

u radnom okruenju postoje opasnosti, odnosno rizici koji
neposredno ugroavaju njegovu bezbednost i zdravlje jer u
svakom momentu mogu izazvati tetne posledice, povredu na
radu ili naruavanje odnosno pogoranje zdravlja.
Akt o proceni rizika

U izradi Akta uestvuju:
Strunjaci koji imaju licencu za rad,
Lekar medicine rada,
Rukovodilac slube bezbednosti i zdravlja,
Predstavnik zaposlenih.
26
lan 13.
Poslodavac je duan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za
sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi nain i mere za njihovo otklanjanje.
Poslodavac je duan da izmeni akt o proceni rizika u sluaju pojave
svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.
Akt o proceni rizika zasniva se na utvrivanju moguih vrsta opasnosti i
tetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vri procena
rizika od nastanka povreda i oteenja zdravlja zaposlenog.
Nain i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini
propisuje ministar nadlean za rad.
lan 15.
Poslodavac je duan da:
1. aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu;
2. zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene
mere bezbednosti i zdravlja na radu;
3. obavetava zaposlene i njihovog predstavnika o uvoenju novih
tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i
oteenja zdravlja koji nastaju njihovim uvoenjem, odnosno da u
takvim sluajevima donese odgovarajua uputstva za bezbedan rad;
4. osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;
5. obezbedi zaposlenima korienje sredstava i opreme za linu zatitu
na radu;
6. obezbedi odravanje sredstava za rad i sredstava i opreme za linu
zatitu na radu u ispravnom stanju;
7. angauje pravno lice sa licencom radi sprovoenja preventivnih i
periodinih pregleda i ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih i
periodinih ispitivanja uslova radne okoline;
8. obezbediti na osnovu akta o proceni rizika i ocene slube medicine
rada propisane lekarske preglede zaposlenih u skladu sa ovim
zakonom;
9. obezbedi pruanje prve pomoi, kao i da osposobi odgovarajui broj
zaposlenih za pruanje prve pomoi, spasavanje i evakuaciju u
sluaju opasnosti;
10. zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za
ivot ili zdravlje zaposlenih.
lan 16.
Poslodavac je duan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene
slube medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju
ispunjavati zaposleni za obavljanje odreenih poslova na radnom mestu u
radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad.
27
Poslodavac je duan da slubi medicine rada, koju angauje, obezbedi

uslove za samostalno obavljanje poslova zatite zdravlja zaposlenih.
lan 17.
Poslodavac je duan da zaposlenom izda na upotrebu sredstvo i/ili
opremu za linu zatitu na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika.
Osposobljavanje zaposlenih
lan 27.
Poslodavac je duan da izvri osposobljavanje zaposlenog za
bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno premetaja na
druge poslove, prilikom uvoenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad,
kao i kod promene procesa rada koji moe prouzrokovati promenu mera za
bezbedan i zdrav rad.
Poslodavac je duan da zaposlenog u toku osposobljavanja za
bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga
odreuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa
aktom o proceni rizika.
Osposobljavanje iz stava 1. ovog lana poslodavac obezbeuje u toku
radnog vremena, a trokovi osposobljavanja ne mogu biti na teret zaposlenog.
Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude
prilagoeno specifinostima njegovog radnog mesta.
Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na
dva ili vie radnih mesta, duan je da zaposlenog osposobi za bezbedan i
zdrav rad na svakom od radnih mesta.
lan 28.
Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac
obavlja teorijski i praktino.
Provera teorijske i praktine osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i
zdrav rad obavlja se na radnom mestu.
Periodine provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad
zaposlenog koji radi na radnom mestu sa poveanim rizikom vre se na nain
i po postupku utvrenim aktom o proceni rizika.
lan 29.
Poslodavac kod koga, na osnovu ugovora, sporazuma ili po bilo kom
drugom osnovu, obavljaju rad zaposleni drugog poslodavca, duan je da te
zaposlene osposobi za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa ovim zakonom.
lan 21.
Poslodavac koji za obavljanje svojih poslova angauje zaposlene kod
drugog poslodavca duan je da za te zaposlene obezbedi propisane mere za
bezbednost i zdravlje na radu.
28
lan 30.
Kada tehnoloki proces rada zahteva dodatno osposobljavanje
zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, poslodavac je duan da upozna
zaposlenog o obavljanju procesa rada na bezbedan nain, putem
obavetavanja, uputstava ili instrukcija u pismenoj formi.
U izuzetnim sluajevima, kada zaposlenom preti neposredna opasnost
po ivot ili zdravlje, zbog hitnosti, obavetenja, uputstva ili instrukcije mogu se
dati u usmenoj formi.
VI. PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE

NA RADU
lan 44.
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili vie
predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: predstavnik
zaposlenih).
Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i
zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor).
Poslodavac koji ima 50 i vie zaposlenih duan je da u Odbor imenuje
najmanje jednog svog predstavnika, tako da broj predstavnika zaposlenih
bude vei za najmanje jedan od broja predstavnika poslodavaca.
Postupak izbora i nain rada predstavnika zaposlenih i Odbora, broj
predstavnika zaposlenih kod poslodavca, kao i njihov odnos sa sindikatom
ureuju se kolektivnim ugovorom.
lan 45.
Poslodavac je duan da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru
omogui:
1. uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2. da uestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na
sprovoenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je duan da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor
informie o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
lan 46.
Predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor imaju pravo:
1. da poslodavcu daju predloge o svim pitanjima koja se odnose na
bezbednost i zdravlje na radu;
2. da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajue mere za
otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugroava bezbednost i zdravlje
zaposlenih;
29
3. za zahtevaju vrenje nadzora od strane inspekcije rada, ako

smatraju da poslodavac nije sproveo odgovarajue mere za
bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnik zaposlenih, odnosno lan Odbora imaju pravo da
prisustvuju inspekcijskom nadzoru.
lan 47.
Poslodavac je duan da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor
upozna:
1. sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;
2. sa izvetajima o povredama na radu, profesionalnim obolenjima i
obolenjima u vezi sa radom i preduzetim merama za bezbednost i
zdravlje na radu;
3. preduzetim merama za spreavanje neposredne opasnosti po ivot i
zdravlje.
Posebna prava, obaveze i mere
lan 6.
Posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednou i zdravljem na
radu mladih (naroito u vezi sa njihovim duhovnim i telesnim razvojem), ena
koje rade na radnom mestu sa poveanim rizikom koji bi mogao da im ugrozi
ostvarivanje materinstva, invalida i profesionalno obolelih - ureuju se ovim
zakonom, drugim propisima, kolektivnim ugovorom, optim aktom poslodavca
i ugovorom o radu.
lan 30.
Poslodavac je duan da obezbedi da zaposlena ena za vreme
trudnoe, zaposleni mlai od 18 godina ivota i zaposleni sa smanjenom
radnom sposobnou, i pored osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, budu
u pismenoj formi obaveteni o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o
merama kojima se rizici otklanjaju u cilju poveanja bezbednosti i zdravlja na
radu.
PROCENA RIZIKA NA RADNOM MESTU I U RADNOJ OKOLINI
Pravni osnov
lan 6. Direktive 89/391/EEC od 12. juna 1989.god. o uvoenju mera

za podsticanje poboljanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu.
lanovi 4. take 6.7.11.12.13.14.15.i16. i lan 12. Zakona o
bezbednosti i zdravlju na radu (Slubeni glasnik RS, br.101/05):
30
- (lan 4. taka 16. Zakona) Radno mesto sa poveanim rizikom -

jeste radno mesto utvreno aktom o proceni rizika na kome, i pored potpuno i
delimino primenjenih mera, u skladu sa ovim zakonom, postoje okolnosti koje
mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog.
AKT O PROCENI RIZIKA
lan 4.taka 14. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu: AKT O

PROCENI RIZIKA - JESTE AKT KOJI SADRI OPIS PROCESA RADA SA
PROCENOM RIZIKA OD POVREDA NA RADU I/ILI OTEENJA ZDRAVLJA
NA RADNOM MESTU U RADNOJ OKOLINI I MERE ZA OTKLANJANJE ILI
SMANJENJE RIZIKA U CILJU POBOLJANJA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA
NA RADU.
Obaveze poslodavca u vezi sa procenom rizika

Propisane su lanom 13. stavovima 1.2.3.i 4.Zakona o bezbednosti i
zdravlju na radu
PRAVILNIK O NAINU I POSTUPKU PROCENE RIZIKA NA RADNOM

MESTU I U RADNOJ OKOLINI
(,,Slubeni glasnik RS, br.72/06 i 84/06)
SADRINA PRAVILNIKA
lan 1. Ovim pravilnikom utvruju se nain i postupak procene rizika od
nastanka povreda na radu ili oteenja zdravlja, odnosno oboljenja
zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i nain i mere za njihovo
otklanjanje, koje poslodavac ureuje aktom o proceni rizika.
OSNOV I SVRHA PROCENE RIZIKA

lan 2. Procena rizika i mere koje poslodavac utvrdi obezbeuju se
primenom propisa o bezbednosti i zdravlju na radu i drugih propisa, a
primenjuju se radi otklanjanja opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj
okolini, odnosno radi otklanjanja ili smanjenja rizika, u obimu kojim se
spreava povreda na radu, oteenje zdravlja ili oboljenje zaposlenog.
OBUHVAT PROCENE RIZIKA

lan 3. Procena rizika zasniva se na sistematskom evidentiranju i
procenjivanju svih faktora u procesu rada - moguih vrsta opasnosti i tetnosti
na radnom mestu i u radnoj okolini koje mogu da prouzrokuju povredu na
radu, oteenje zdravlja ili oboljenje zaposlenog.
Procenom rizika sagledavaju se:
31
1. organizacija rada;
2. radni procesi;
3. sredstva za rad;
4. sirovine i materijali koji se koriste u tehnolokim i radnim
procesima;
5. sredstva i oprema za linu zatitu na radu;
6. i drugi elementi koji mogu da izazovu rizik.
POKRETANJE POSTUPKA PROCENE RIZIKA

lan 17. Postupak procene rizika pokree poslodavac donoenjem
odluke o pokretanju postupka procene rizika.
ODREIVANJE LICA ODGOVORNIH ZA SPROVOENJE PROCENE

RIZIKA
lan 18. Poslodavac odlukom o pokretanju postupka procene rizika
odreuje jedno ili vie lica odgovornih za sprovoenje postupka procene
rizika.
Struno lice poslodavac odreuje iz reda zaposlenih kod poslodavca sa
poloenim strunim ispitom o praktinoj osposobljenosti za obavljanje poslova
Za vrenje procene rizika poslodavac moe da angauje pravno lice,
odnosno preduzetnika sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Ugovorom o angaovanju pravnog lica, odnosno preduzetnika odreuje
se jedno ili vie strunih lica iz reda zaposlenih kod pravnog lica, odnosno
preduzetnika.
PLAN SPROVOENJA POSTUPKA PROCENE RIZIKA

lan 19. Struno lice sastavlja plan sprovoenja postupka procene
rizika koji odobrava poslodavac, a koji sadri:
1. pravni osnov za procenu rizika (propisi u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu, nacionalni i meunarodni standardi, i dr.);
2. organizaciju i koordinaciju sprovoenja, izmena i dopuna postupka
procene rizika;
3. spisak pravnih i fizikih lica kompetentnih za procenjivanje rizika-
procenjivai rizika
4. metode za vrenje procene rizika;
5. faze i rokove za procenu rizika;
6. nain prikupljanja dokumentacije potrebne za procenu rizika
(uputstva za bezbedan rad, uputstva za odravanje, struni nalazi o
32
pregledima i ispitivanjima opreme za rad, ispitivanja uslova radne

okoline i dr.);
7. informisanje procenjivaa rizika;
8. koordinaciju izmeu procenjivaa rizika;
9. nain pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih;
10. konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i informisanje
predstavnika zaposlenih o rezultatima procene rizika i preduzetim
merama;
11. druge radnje potrebne za sprovoenje, izmene i dopune postupka
procene rizika.
PREPOZNAVANjE I UTVRIVANjE OPASNOSTI I TETNOSTI

NA RADNOM MESTU I U RADNOJ OKOLINI
lan 7. Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti na radnom
mestu i u radnoj okolini vri se na osnovu:
1. podataka koji se prikupljaju iz dokumentacije kojom raspolae
poslodavac;
2. posmatranjem i praenjem procesa rada na radnom mestu;
3. pribavljanjem potrebnih informacija od zaposlenih i informacija iz
drugih izvora.
lanovi 7. i 8. Opasnosti i tetnosti grupiu se u zavisnosti od njihove
vrste i prirode.
Opasnosti se grupiu u:
1. mehanike opasnosti, koje se pojavljuju korienjem opreme za rad;
2. opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog
mesta;
3. opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije.
tetnosti se grupiu u:
1. tetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada;
2. tetnosti koje proistiu iz psihikih i psihofiziolokih napora koji se
uzrono vezuju za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja;
3. tetnosti vezane za organizaciju rada;
4. ostale tetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima
PROCENJIVANJE RIZIKA U ODNOSU NA OPASNOSTI I TETNOSTI

lan 10. Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoe nastanka i
teine mogue povrede na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u
vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj okolini.
33
Na osnovu prikupljenih podataka i prepoznatih, odnosno utvrenih

opasnosti i tetnosti i utvrene liste opasnosti i tetnosti u radnoj okolini na
svakom radnom mestu, izborom i primenom odgovarajuih metoda vri se
procenjivanje rizika verovatnoe nastanka i teine povreda na radu, oteenja
zdravlja ili oboljenja zaposlenog.
Procenjivanje rizika vri se za svaku prepoznatu, odnosno utvrenu
opasnost ili tetnost, uporeivanjem sa dozvoljenim vrednostima propisanim
odgovarajuim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehnikim
propisima, standardima i preporukama.
Verovatnoa nastanka povrede na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja
zaposlenog u vezi sa radom, prouzrokovanih opasnostima i tetnostima na
radnom mestu i u radnoj okolini, procenjuje se na osnovu prethodne analize
koja uzima u obzir uestalost i trajanje izloenosti zaposlenih opasnostima i
tetnostima, verovatnou nastanka opasnog dogaaja i tehnike ili druge
mogunosti za njihovo izbegavanje, odnosno ogranienje.
Teina mogue povrede na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja
zaposlenog procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir
predvidivu vrstu povrede (smrtna, teka, kolektivna ili laka povreda na radu)
koja se moe oekivati.
Ako se utvrdi da na radnom mestu i pored potpuno ili delimino
primenjenih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i drugih mera,
postoje opasnosti i tetnosti, koje prema nalazu procenjivaa rizika mogu da
izazovu povredu ili ugroze zdravlje zaposlenog, smatra se da je takvo mesto
sa poveanim rizikom, to se utvruje aktom o proceni rizika.
UTVRIVANJE NAINA I MERA ZA OTKLANJANJE, SMANJENJE ILI

SPREAVANJE RIZIKA
lan 11. Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj
okolini, poslodavac utvruje nain i mere za njihovo spreavanje, otklanjanje ili
smanjenje na najmanju moguu meru.
lan 13. Na osnovu ocene slube medicine rada, poslodavac aktom o
proceni rizika utvruje posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati
zaposleni na radnom mestu sa poveanim rizikom ili za upotrebu odnosno
rukovanje odreenom opremom za rad.
PROVERA EFIKASNOSTI PRIMENE AKTA O PROCENI RIZIKA

lan 20. Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika vri se
neprekidno, tako to se proverava efikasnost sprovedenih mera i procenjuje
uspenost njihovog sprovoenja u pogledu otklanjanja i smanjenja rizika.
Proveru efikasnosti primene akta o proceni rizika vri lice odreeno za
bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca.
34
ZAKLJUAK
lan 14. Po sprovedenom postupku snimanja organizacije rada,
prepoznavanja i utvrivanja opasnosti i tetnosti, procenjivanja rizika u odnosu
na opasnosti i tetnosti i utvrivanja naina i mera za otklanjanje, smanjenje ili
spreavanje rizika, poslodavac donosi zakljuak.
Zakljuak sadri:
1. sva radna mesta na kojima je izvrena procena rizika;
2. radna mesta koja su utvrena kao radna mesta sa poveanim
rizikom;
3. prioritete u otklanjanju rizika;
4. izjavu poslodavca kojom se obavezuje da e primeniti sve utvrene
mere za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj okolini
u skladu sa aktom o proceni rizika.
IZMENE I DOPUNE AKTA O PROCENI RIZIKA

lan 15. Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini
podlee potpunoj izmeni i dopuni nakon svake kolektivne povrede na radu sa
smrtnim posledicama, koja se dogodi na radnom mestu i u radnoj okolini
poslodavca.
Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podlee
deliminim izmenama i dopunama (u delu koji se odnosi na odreeno radno
mesto i s njim povezana radna mesta), i to:
1. u sluaju smrtne povrede na radu i teke povrede na radu;
2. u sluaju pojave svake nove opasnosti ili tetnosti, odnosno
promene nivoa rizika u procesu rada;
3. kada mere koje se utvrde za spreavanje, otklanjanje ili smanjenje
rizika nisu odgovarajue ili ne odgovaraju procenjenom stanju;
4. kada je procena zasnovana na podacima koji nisu aurni;
5. kada postoje mogunosti i naini za unapreenje, odnosno dopunu
procenjenih rizika.
lan 16. Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini
podlee potpunoj ili deliminoj izmeni ili dopuni i na osnovu naloene mere
inspektora rada.
PRELAZNA I ZAVRNA ODREDBA

lan 21. Poslodavac je duan da akt o proceni rizika, usklaen sa
odredbama ovog pravilnika, donese u roku od godinu dana od dana stupanja
na snagu ovog pravilnika, u skladu sa zakonom.
35
Do donoenja akta o proceni rizika prema odredbama ovog pravilnika,

mere bezbednosti i zdravlja na radu koje se sprovode radi spreavanja
povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom sprovode
se saglasno odredbama opteg akta ili ugovora o radu kojim se kod
poslodavca ureuju prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu.
NACIONALNA STRATEGIJA
- radni tekst -
Beograd, 2008. godina
Strategija bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji donosi se za

period od 2008. do 2012. godine i predstavlja dokument koji na celovit nain
definie osnovne ciljeve i pravce razvoja sistema bezbednosti i zdravlja na
radu u Republici Srbiji.
Strategija tei da stvori socijalno-ekonomsku motivaciju kod svih
uesnika u procesima rada, tako da sve vei procenat privrednih subjekata
aktivno upravlja bezbednou i zdravljem na radu, kako bi se ostvarila najbolja
praksa u ovoj oblasti.
Opti cilj Strategije jeste unapreenje i ouvanje zdravlja radnoaktivnog
stanovnitva, odnosno unapreenje uslova rada radi spreavanja povreda na
radu i profesionalnih bolesti i oboljenja u vezi sa radom i njihovog svoenja na
najmanju moguu meru, odnosno otklanjanje profesionalnih rizika.
U izradi Strategije primenjena su etiri principa radi njenog
sprovoenja, i to:
- Prevencija povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi
sa radom jer je najisplativiji nain za proaktivno reavanje pitanja
bezbednosti i zdravlja na radnom mestu.
- Ukljuivanje svih zainteresovanih
- Odgovornost: poslodavci imaju najveu odgovornost za
bezbednost i zdravlje na radu. Njihova najvea obaveza je da se
pobrinu za bezbednost i zdravlje zaposlenih i da ih ukljue u
razmatranje ovih pitanja. Zaposleni imaju odgovornost za sopstvenu
bezbednost, to se ogleda u nainu na koji postupaju na svojim
radnim mestima.
Ostvarljivost.
36
Vizija i misija strategije
Vizija Strategije jeste podravanje u punoj meri propisa u oblasti

bezbednosti i zdravlja na radu, podizanje svesti u ovoj oblasti, odnosno
uspostavljanje kulture rada i stvaranje preduslova dobrobiti na radu i kvaliteta
ivota i zdravlja na radu.
Misija Strategije jeste uspostavljanje sistema kojim se ostvaruju
bezbedni i zdravi radni uslovi, a koji u najveoj moguoj meri obezbeuju
smanjenje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom.
Pojedinani ciljevi
1. uspostavljanje, odravanje, progresivno razvijanje i periodino
revidiranje sistema bezbednosti i zdravlja na radu u konsultaciji sa
reprezentativnim organizacijama poslodavaca i zaposlenih;
2. donoenje zakona, podzakonskih propisa, kolektivnih ugovora i
drugih pravnih instrumenata o bezbednosti i zdravlju na radu
(usaglaavanje sa propisima EU);
3. usvajanje mehanizama i procedura za sprovoenje propisa o
bezbednosti i zdravlju na radu (integrisana inspekcija rada);
4. uvoenje posebnog osiguranja od povreda na radu i profesionalnih
bolesti;
5. uvoenje informacionog sistema u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu (evidencija povreda na radu i profesionalnih bolesti i dr.);
6. obrazovanje odgovarajuih tela (vlasti, poslodavaca i zaposlenih)
odgovornih za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa zakonom i
praksom;
7. utvrivanje prioriteta u reavanju problematike vezane za
bezbednost i zdravlje na radu:
8. promovisanje kulture prevencije i dobre prakse u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu na svim nivoima organizovanja
poslodavaca, zaposlenih, obrazovnih ustanova i drave;
9. davanje inicijativa za uvoenje zakonskih pretpostavki u smislu
definisanja finansijskih i budetskih resursa u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu;
10. pokretanje inicijative za osnivanje referentne laboratorije ija uloga
je kontrola kvaliteta rada pravnih lica sa licencom u oblasti
11. pokretanje inicijative za osnivanje Centra za edukaciju zaposlenih,
poslodavaca, lica za bezbednost i zdravlje na radu, inspektora rada
i dr. u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
37
12. - saradnja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Institucionalni okvir
- Ministarstvo rada i socijalne politike
Uprava za bezbednost i zdravlje na radu i
Inspektorat za rad
- Ostale zainteresovane dravne institucije
- Socijalno-ekonomski savet
Savet za bezbednost i zdravlje na radu
Organizacije poslodavaca i zaposlenih
- Druge institucije za podruje bezbednosti i zdravlja na radu
Informisanje
Aktivnosti i mere za postizanje ciljeva

Zakonodavne mere (aktivnosti u procesu pridruivanja EU i nadzor nad
primenom propisa):
Aktivnosti u procesu pridruivanja EU
Kratkoroni prioriteti (2008.-2009.)
Srednjoroni prioriteti (2010.-2011.)
Institucije
Nadzor nad primenom propisa
Obrazovanje odgovarajuih tela
Informacioni sistem i evidencije povreda na radu i profesionalnih
bolesti
Aktivnosti za donoenje i sprovoenje propisa o osiguranju od
povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom radi
naknade tete
Promocija kulture prevencije
Saradnja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
Posebni programi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Zakljuci
Svi uesnici treba zajedniki da usmere snage na davanje podrke za
realizaciju Strategije kroz:
38
promociju svih aktivnosti na smanjenju povreda na radu i

profesionalnih bolesti uzimajui u obzir, pre svega, delatnosti u
kojima je stopa nastanka povreda na radu i profesionalnih bolesti
iznad proseka,
ukljuivanje aspekta razlike poslova u procenu rizika,
preventivne mere i reenja, kako bi se dala duna panja
specifinim osobinama ena u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu,
prevenciju rizika od psihosocijalnih tetnosti (stres,
uznemiravanje na radnom mestu, depresija i napetost, kao i rizici
vezani za zavisnost od alkohola, droge i lekova, treba da budu
predmet posebnih mera, ali u isto vreme treba da budu i deo
globalnog pristupa u vezi sa sistemima zatite zdravlja),
bolju prevenciju profesionalnih oboljenja (prioritet treba da bude
prevencija vibracione bolesti, kone bolesti, virusnog hepatitisa,
bronhijalne astme, oteenja sluha),
voenje rauna o demografskim promenama,
voenje rauna o promenama u oblicima zapoljavanja,
organizaciji rada i radnom vremenu,
voenje rauna o veliini firme,
analizu novih rizika ili rizika koji nastaju uz obraanje posebne
panje na rizike koji su vezani za interakciju hemijskih, fizikih i
biolokih agenasa, kao i na rizike vezane za radnu okolinu
Zatita na radu predstavlja jedno od najznaajnijih pitanja iz

delokruga rada sindikalnih organizacija. Brojne meunarodne, regionalne i
nacionalne sindikalne centrale zalau se za humanizaciju rada i bolje uslove
ivota i rada zaposlenih u bezbednoj radnoj sredini i zdravoj ivotnoj okolini.
Godinama je prisutan trend i napor evropskih sindikata da se u to veoj
meri usklade i ujednae norme i standardi bezbednosti i zatite zdravlja na
radu na radu. Sindikati su odluno podrali aktivnost Evropske unije koja
ima za cilj harmonizaciju zakonodavstva zemalja lanica o zatiti na radu i
predloge da i druge zemlje evropskog kontinenta koje nisu u ovoj asocijaciji
to uine. Sada je u prvom planu Evropske konfederacije sindikata i njenog
Instituta za bezbednost i zdravlje na radu praenje procesa usklaivanja
nacionalnih zakona o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu sa direktivama i
drugim propisima Evropske unije o ovoj materiji.
39
UPITNIK IZ OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
1. ta sve MOR (Meunarodna organizacija rada) podrazumeva pod pojmom

uslovi rada?
___________________________________________________________:
___________________________________________________________
2. Da li Sluba za bezbednost i zatitu zdravlja na radu MOR-a prati primenu

konvencija i preporuka, stanje i opte uslove u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu u svetskim razmerama?
___________________________________________________________
___________________________________________________________
3. Zato je bitan tripartizam i bipartizam u oblasti bezbednosti i zdravlja na

radu, i kako funkcionie u svetskim razmerama?
___________________________________________________________
___________________________________________________________
4. Koja je trenutno najvanija aktivnost Evropske konfederacije sindikata i

njenog Instituta za bezbednost i zdravlje na radu?
___________________________________________________________
___________________________________________________________
5. ta predstavlja Jedinstveni evropski akt usvojen 1987. godine?

___________________________________________________________
___________________________________________________________
6. Na ta se obavezuju drave lanice po lanu 118. A Jedinstvenog

evropskog akta?
___________________________________________________________
___________________________________________________________
7. emu slue direktive Evropske unije o bezbednosti i zatiti zdravlja na

radu?
___________________________________________________________
___________________________________________________________
40
8. Koji zakoni i zakonski akti reguliu oblast bezbednosti i zdravlja na radu u

Republici Srbiji?
___________________________________________________________
__________________________________________________________
9. Nabrojite tri novine postojeeg Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu

koje smatrate najvanijim za ovu oblast?
__________________________________________________________
__________________________________________________________
10. Koji lanovi Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu obezbeuju uee

samih zaposlenih i sindikata u ovoj oblasti?
___________________________________________________________
___________________________________________________________
11.Zato je bitan Akt o proceni rizika, ko uestvuje u njegovoj izradi i ta

omoguava zaposlenima?
___________________________________________________________
___________________________________________________________
12.Kako je u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu definisano radno mesto

sa poveanim rizikom?
___________________________________________________________
___________________________________________________________
13.Zato je bitno da postoji Nacionalna strategija o bezbednosti i zdravlju na

radu?
___________________________________________________________
___________________________________________________________
14.Navedite koja je misija Nacionalne strategije bezbednosti i zdravlju na
radu?
___________________________________________________________
___________________________________________________________
15. A koji je institucionalni okvir za realizaciju misije?
___________________________________________________________
___________________________________________________________
41
16.Uloga sindikata je posebno znaajna u ovoj oblasti. Da li smatrate da je

zakonodavac dao dovoljno mesta za ostvarivanje uloge sindikata u
Nacionalnoj strategiji o bezbednosti i zdravlju na radu i da li biste Vi jo
neto dodali povodom toga?
___________________________________________________________
___________________________________________________________
Neto sigurno nismo pitali. Postavite sebi pitanje iz ove oblasti koje smatrate
posebno znaajnim, i molimo Vas odgovorite na njega.
Hvala!
Zapaanja, pitanja, sugestije:
---
42
Bezbednost i zdravlje na radu

* * *
Prirunik za regionalne poverenike UGS Nezavisnost
Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost
Projekat finansira panska agencija za meunarodnu razvojnu saradnju

(AECID)
43

Bezbednost I Zdravlje Na Radu - Prirucnik PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bezbednost I Zdravlje Na Radu - Prirucnik PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost

Projekat finansira panska agencija za meunarodnu razvojnu saradnju (AECID)

Prirunik Bezbednost i zdravlje na radu pripremljen je kao pratei

Pojam, sadrina i znaaj bezbednosti i zdravlja na radu 5

Sindikat i bezbednost i zdravlje na radu 7

Mere i aktivnosti UGS Nezavisnost u oblasti

Meunarodni aspekt bezbednosti i zdravlja na radu 10

Meunarodna organizacija rada

Tripartizam i bipartizam u funkciji unapreivanja

Poreklo i razvoj bezbednosti i zatite zdravlja na radu u EU 18

Pravni osnov bezbednosti i zatite zdravlja

Zakonodavna ureenost oblasti bezbednosti i

Procena rizika na radnom mestu i radnoj okolini 30

Nacionalna strategije o bezbednosti i zdravlju na radu 36

POJAM, SADRINA I ZNAAJ

oblici ugroavanja zdravlja zaposlenih, kao to su na primer, faktori

je znaajna koliko sa pozicije menadmenta ljudskih resursa ali i sa pozicija

SINDIKAT I BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Jedno od osnovnih naela i pretpostavki opteg procesa

o pitanjima unapreenja bezbednosti i zatiti zdravlja i donoenju akata iz ove

MERE I AKTIVNOSTI UGS NEZAVISNOST U OBLASTI

UGS Nezavisnost u svojoj programskoj orijentaciji, kao jednu od

Osnovni cilj uea UGS-a u donoenju, kao i implementaciji Zakona o

- pokretanje inicijativa koje bi doprinele veoj zainteresovanosti

Navedene stavove i zakljuke UGS Nezavisnost sprovodie u praksi

MEUNARODNI ASPEKT BEZBEDNOSTI I

Meunarodne sindikalne organizacije svoju aktivnost usmeravaju ka

- izrada studija o profesionalnim rizicima i oboljenjima, o prevenciji i

MEUNARODNA ORGANIZACIJA RADA SLUBA ZA

Aktivnosti na planu bezbednosti i zatite zdravlja na radu i

- Sluba za bezbednost i zatitu zdravlja na radu;

poslodavaca, kao i paritetne odbore za zatitu na radu po preduzeima.

TRIPARTIZAM I BIPARTIZAM U FUNKCIJI

U brojnim konvencijama Meunarodne organizacije rada i u drugim

sa nacionalnim zakonima i lan 17. stav 2. kojim se utvruju vrste preduzea

lan 6. takoe predvia saradnju vlasti, sindikata i poslodavakih

Savetodavni komitet ini 90 lanova predstavnika 15 zemalja (po 2

organizovanje razmene iskustava i miljenja o postojeim i moguim

Komisija za bezbednost i zdravlje takoe deluje po tripartitnom

Na severu Evrope, u nordijskim zemljama praksa tripartitnog i

U Preporuci broj 164. MOR koja prati ovu konvenciju dodatno su

POREKLO I RAZVOJ BEZBEDNOSTI I ZATITE

Temelji bezbednosti i zatite zdravlja na radu u Evropskoj uniji

profesionalnih rizika i sistematizaciji profesionalnih bolesti. Novosteena

su razraene osnovi i pravci razvoja zatite na radu u Evropskoj uniji. Tada je

PRAVNI OSNOV BEZBEDNOSTI I ZATITE ZDRAVLJA

Kao to je ve pomenuto, pravni osnov bezbednosti i zatite zdravlja na

- drave su dune da meusobno usklade zakone i propise o zatiti

ZAKONODAVNA UREENOST OBLASTI BEZBEDNOSTI I

ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU

Najvee novine ovog Zakona su:

zateknu u radnoj okolini, radi spreavanja povreda na radu, profesionalnih

platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za spreavanje odrona

III. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA

Zakon je u lanu 8. odredio da obaveze poslodavca, u smislu ovog

1. pravo i obaveza zaposlenog da se pre poetka rada upozna sa

2. pravo i obaveza zaposlenog da se osposobi za njihovo

3. uvedeno je posebno pravo zaposlenog da poslodavcu daje

4. zaposleni koji obavlja poslove sa poveanim rizikom ima pravo i

5. zaposleni se moe obratiti inspekciji u svakom sluaju kad

6. zaposleni ima pravo da odbije da radi kada na radnom mestu i

Akt o proceni rizika

Poslodavac je duan da slubi medicine rada, koju angauje, obezbedi