TAKO GOVORI GOSPOD

Tako govori Gospod

Uvod
Pred nama je prikaz 12 malih proroka. Naziv "mali" potie od Vulgate, prevoda Svetoga
pisma na latinski jezik, i ne oznaava manje vredne proroke knjige, nego male proroke
knjige po obimu u odnosu na "velike" proroke, kao to su Izaija, Jeremija, Ezekijel i
Danijel. Zbirka pokriva razdoblje od oko 500 godina.
Veina ovih proroka je ivela u vremenima teke krize kad su Izraelcima pretile velike sile
oko njih, dok su bili u ropstvu, ili kad su se vraali u svoju zemlju i obnavljali razrueno.
Sve jedno tee od drugoga! U takvim se danima ljudi mogu povui i prosto "zanemiti" ili
priati tek toliko da se neto kae. S ovim prorocima to nije bio sluaj. Njima je takoe
bilo teko ali oni su prilike svog naroda gledali iz neke unutranje perspektive, bili su
pozvani i mora1i su govoriti, opominjati, vraati sa stranputice, ukazivati na Boju
perspektivu, na izlaz iz nevolja i buditi nadu.
to se tie njihovog porekla bili su iz veoma razliitih sredina: Mihej je bio seljak,
Sefanija je bio kraljevskog porekla, Zaharija je bio iz sveenike porodice, a Amos pravi
laik u tom zvanju.
Neki su pozvani u mladosti (Jona), neki u zreloj dobi (Amos), a neki u starosti (Hagaj). S
druge strane neki su prorokovali gotovo celog ivota, dok su drugi za samo nekoliko
meseci ispunili svoj zadatak (Hagaj, Jona). Ipak, svi su bili sigurni da im je dola "Re
Gospodnja", da imaju poziv i nalog od Boga To je njihovim porukama davalo teinu, a
njima lino hrabrost. Hoea i Jona su na svom vlastitom ivotu iskusili ta je Boja
ustrajna ljubav, Amos i Mihej su Boga doiveli kao apsolutnu pravdu, dok se Malahije
dojmila Boja svudaprisutnost.
Bili su razliitog porekla i razliitih karakternih osobina, ali Bog je radio kroz njih na
veoma originalne naine.
Pomou malih istorijskih objanjenja bolje emo razumeti neke njihove govore, koji nam
inae mogu zvuati udno. Irna tu i neobinih slika koje su nerazumljive, a proroci se ine
strogi i samouvereni, ipak, mora da im nije bilo lako. Mnogi od njih su patili najavljujui
kazne, a bilo ih je i koji su hteli pobei od svog zadatka /Jona!/.
To je tako bilo uvek. Setimo se Mojsija na samom poetku Starog zaveta. Rekao je Bogu:
"Tko sam ja da se uputim faraonu?" (Izl. 3,11) i dobio je pomo u Aronu, ali je iao, a na
samom kraju Evanelja Petar je hteo da se malo obazre oko sebe kad je dobio nalog /da
vidi to e raditi Ivan/ pa je uo Isusovu tvrdu re: "to se to tebe tie. Ti me slijedi". (Iv.
21,22) ali ovi su ljudi radili ta je Bog od njih traio.
Bog poneke ljude stvarno eli iskoristiti u svojoj slubi. Uvaava njihove posebnosti i za
svakog ima neki drugi zadatak, ali je vano da svi poznajemo svoje vreme, da uoavamo
prilike i neprilike u kojima smo, ali isto tako da idemo kroz ivot otvorenih oiju i dobro
obaveteni. Tako su iveli i ovi mali proroci. Imali su poruke za svoje vreme, ali neke od
njih su vene i mogu i nas mnogo pouiti.
 HOEA - PROROK BOJE LJUBAVI
Uvod
"Idi i oeni se prostitutkom i izrodi bludniku djecu " Da je to rekao prijatelj prijatelju,
posumnjalo bi se u njegove iskrene namere i njegov moral. Kad to Bog nareuje jednom
od svojih proroka, oveku pamet da stane. Zbog ega Bog to nareuje kad otro kanjava
blud i nemoral? Zbog ega bi to bilo korisno kad se, naprimer, u Novom zavetu esto
naglaava, kako oni koji stoje u Bojoj slubi,treba da imaju uzornu porodicu, moralan
ivot, itd? Zbog ovog zahteva kojeg je Bog postavio proroku Hoei sve nam postaje
smueno, neshvatljivo. Evo citata: "Poetak rijei Jahvinih Hoei. Jahve ree Hoei: "Idi,
oeni se bludnicom i izrodi djecu bludniku, jer se zemlja bludu odala, odmetnuvi se od
Jahve" (Ho. 1,2)
~ Neobian zahtev neobinom proroku Hoei. A ova knjiga stoji na poetku zbirke "Malih
proroka", odnosno ona je jedno od prvih prorotava koje imamo zapisano. Bilo je proroka
i ranije. Samuel, Ilija, Elizej i ostali, ali oni nisu pisali svoje govore. Neko drugi je opisao
njihova dela. Ovde iza proroka ostaje itava knjiga. Pisao ju je Hoea osobno ili neki od
njegovih uenika i mi elimo proniknuti u njene poruke.
Boja poruka upuena ljudima retko je ila kroz ovoliku patnju, i muku samog nosioca,
kao to je to sluaj s Hoeom. Vea trpljenja je podnio jedino Isus. Njih dvojica, Isus i
Hoiea su se izjednaili s porukom koju su nosili. Osetili su je, na vlastitoj koi i to veoma
snano.jasno. uverljivo. teko, tragino. Zbog toga neki s pravom Hoeinu poruku
nazivaju "Hoein krst". On je doista imao teak ivot i teku slubu. Sigurno je prolio
mnoge suze doivljavajui svoju poruku. Znao je uverljivije od bilo kog drugog proroka
to znai doiveti patnje u Bojoj slubi.
Osoba
Ime "Hoea" se esto susree u Biblij (Br. 13,8; II. Kr. 15,30; I. Dn. 27,20; Neh. 10,23
itd). Ime znai "Spasenje" i moda je ovo bila Boja providnost da roditelji daju svom
detetu ovo ime jer e se kasnije kroz njega Bog objaviti kao Bog spasitelj.
Vreme
Prorok Hoea je ivio "za vreme Uzije, Jotama, Ahaza Ezekije. kraljeva Judinih i za vreme
Jeroboama sina Joaeva"
Ovo je prilino dugo razdoblje ali je Hoea verovatno aktivno radio od 782. do 741.
godine pre Kr. Roen je u Severnom kraljevstvu i u prorotvima se osea njegova briga za
ovu dravu i ovaj narod. Savremenik mu je bio Amos iz Judinog kraljevstva. Cela
prorokova porodica je uestvovala u proricanju. Dok su ostali proroci govorili u slikama,
vizijama, Hoeina porodica je jedan govor, pria, poruka, uporeenje. Prema Bojoj
zapovesti spomenutoj na samom poetku, Hoea je dobio nalog da se oeni prostitutkom.
To znai da je ve prije enidbe mogao oekivati neverstvo. I zaista. ena mu je rodila
troje dece i onda ga napustila. Verovatno se prodala da bude robinja - sulonica (druga
ena) nekoga oveka. Kad je Hoea ponovo pozvao svoju enu k sebi morao ju je otkupiti.
Kae u 3, 1-3: "Potom mi Jahve ree: "Idi opet, ljubi enu koja drugog ljubi i ini preljub,
kao to Jahve ljubi djecu Izraelovu, dok se oni drugim bogovima okreu i ude za
kolosima od gvoa". Ja je tada kupih za petnaest srebrnika, za homer i letek jema, i
rekoh joj: "Za mnogo dana ostat e mi povuena, nee se odavati bludu ni podavati
nikojem ovjeku, a ni ja neu k tebi prilaziti." Sve je ovo neobino ali je Bog tako
zahtevao jer je za to imao odreene razloge.
Prilike
Treba neto rei o prilikama u Hoeino vreme, da bismo mogli shvatiti zbog ega je sluba
ovog proroka bila ba ovakva. Hoea je ivio u zadnjim godinama postojanja Severnog
kraljevstva. Mogunost je da je ak i doivio okupaciju i ropstvo 721. godine. Jeroboam II
je bio kralj 782-741 ali je Hoea nastavio proricati i za vreme Jeroboamovih naslednika
(1,1). U Jeroboamovim rukama drava je bila vrsta i stabilna, i ak su i granice proirene
(II Kr. 14,25; Amos 6,14). Prikljuen je Hamat i neke druge pokrajine, ali je posle smrti
dolo do bezvlaa i nereda u dravi. jeroboamov sin Zaharija je vladao samo est meseci.
Onda su ga ubili. "alum, sin Jabeov, uroti se protiv njega; udario ga je i usmrtio u
Jibleamu, te se zakraljio mjesto njega." alum je ostao na prestolu jedva /mesec dana.
Kako se saznaje iz II. Kr. 15,19, general Menahem, komandant trupa u Tersi je ubio
Zahariju i preuzeo vlast.
Da bi osigurao svoj poloaj Menahem poziva u pomo asirskog kralja Tiglat Pilesara III a
ovaj koristi slabost i namee danak Taj savez je trajao pet godina - do Menahemove smrti.
Nasledio ga je sin Pekahja. Izgleda daje generalu Peki smetao savez s Asirijom jer je
smatrao daje savez s Egiptom bolji. "Efrajim je kao golubica plaha i bez razuma; oni
pozivaju Egipat, idu u Asiriju." (Ho. 7,11) Peka je pored ovoga sklopio savez sa sirskim
kraljem Razimom i zajedno su kovali planove da okupiraju Judu verovatno su u
kraljevskoj porodici imali nekoga saveznika jer ga prorok Izaija spominje u Iz.7.
Izgleda da su u Izraelu postojale dve partije. Jedna je teila savezu sa Asirijom, druga
savezu s Egiptom (Oz. 7,11). Prorok stvaranje partija tumai kao odstupanje od Boga.
Jedini oslonac treba biti Bog a ne politika. ". . . jer otioe Asircu, divljem magarcu to
sam ivi! Efrajim obdaruje milosnike". (Ho. 8,9) Pomo ne dolazi od neke vojne sile nego
od Boga.
Verske prilike nisu bile za pohvalu. Pored hrama u Jeruzalemu, na mnogim mestima po
celoj zemlji su graeni oltari i svetita, i prinoene rtve. Najee je to bilo tovanje
hananskih bogova koje su Izraelci prihvatili jer su bili primamljivi zbog slobode i
mogunosti za raskalaan ivot pod vidom tovanja boga. U vreme Hoeje je bilo mnogo
ovakvih "dodatnih" hramova u kojima se tovao Bog Jahve..Njega su predstavljali
likovima bikova jer je ovo tovanje uveo Jeroboam I. Poelo je to davno: "Jeroboam ree
u svom srcu: "Sad bi se kraljevstvo moglo vratiti domu Davidovu. Ako ovaj narod bude
nastavio uzlaziti u Dom Jahvin u Jeruzalemu da prinosi rtve, srce e se naroda vratiti
svome gospodaru, Roboamu, kralju judejskome, i mene e ubiti". Poto se kralj
posavjetovao naini dva zlatna teleta i ree narodu: "Dosta ste uzlazili u Jeruzalem! Evo,
Izraele, tvoga boga koji te izveo iz zemlje egipatske". Zatim postavi jedno tele u Betelu, a
drugo smjesti u Dan. To je bila prigoda za grijeh: narod je odlazio jednome u Betel i
drugome u Dan. I podie Jeroboam hram na uzviicama i postavi iz puka sveenike koji
nisu bili sinovi Levijevi. Zatim je Jeroboam uveo blagdan u osmom mjesecu, petnaestoga
dana tog mjeseca, kao to je blagdan koji se slavi u Judeji, i uzae k rtveniku. Tako je
uinio u Betelu, rtvujui teocima koje je nainio. U Betelu je postavio i sveenike uzviica
to ih bijae podigao." (I Car. 12, 26-32).
Hoeino vreme:
"Svojom zloom razveseljuju kralja, a knezove podlou svojom. Svi su oni preljubnici,
kao pe su raarena koju pekar vie ne potpaljuje kad zamijesi tijesto pa dok ne ukisne. U
dan kralja naega knezovi oboljee od estine vina, a on ruku prua pijanima. U zavjeri
srce im se ari poput pei; svu no njihova jarost drijema, ujutru se razgara ko plam
ognjeni; poput pei svi se raspalili te prodiru svoje suce. Padoe svi njihovi kraljevi, a
nijedan od njih zazvao me nije." (Hoea 7, 3-7)
"Poi u, vratiti se na svoja mesta, dok krivnju ne priznaju i lice moje ne potrae; kad u
nevolji budu, iskat e me." (Ho.5,15)
Narodni knezovi su zastranili prvi:
"Knezovi judejski postadoe poput onih to razmiu mee; na njih u ko vodu gnjev svoj
izliti, Efrajim je tlaitelj; on pravdu gazi, jer mu se svidjelo ii za nitavilom. A ja u biti
poput moljca Efrajimu. kao gnjile kui Judinoj. Tad je Efrajim svoju bolest vidio, a Juda
ranu svoju; i poe Efrajim u Asiriju, obrati se Juda velikome kralju; ali on vas nee
iscijeliti, niti vam ranu vau zalijeiti. Jer kao lav u biti Efrajimu, kao lavi domu Judinu;
ja, ja u razderati i otii, odnijet u i nitko nee spasiti. Poi u, vratit u se na svoje
mjesto, dok krivnju ne priznaju i lice moje ne potrae; kad u nevolji budu, iskat e
me."(Ho. 5. 10-15)
Na taj nain je tovanje Boga izgubilo obeleja tovanja koje je opisano u Mojsijevim
knjigama i dobilo svoj praktini oblik za vreme Davida.
tovanje kananskih bogova je bilo omiljeno u Jevreja i ak su i Boga Jahvu zvali "Baali"
to znai "Moj Gospode". Na taj nain se tovanje Boga Jahve sasvim stopilo sa tovanjem
tuih bogova. Svetita koja su postojala, zbog prirode tovanja Bala. bila su ujedno i izvori
nemorala. Ljudi su se okupljali u odreene dane u godini obino u oktobru, prinosili rtve,
obavljali svoje verske dunosti i njih upotpunjavali odnosom s devojkama koje su sluile u
ovim svetitima kao svetenice bogova. Zbog toga je osuda nemorala esta tema ove
knjige: "Jest e, ali se nasitit nee; bludniit e, ali se nee mnoiti, jer oni su prestali
tovati Jahvu - blud, mot i vino zarobie im srce. Narod moj savjet trai od drva, palica
mu njegova daje odgovore: jer duh razvratni njih zavodi, te se od Boga svoga bludu
odaju. Oni rtvuju na gorskim vrhuncima i na bregovima pale kad, pod hrastom.
jablanom i dudom; jer je tako lagodno pod njihovom sjenom. I zato, odaju li se vae keri
bludu. ine li preljub vae nevjeste, neu vam kazniti keri to bludnie, niti nevjeste vae
to preljub ine, jer oni sami idu nasamo s bludnicama i rtvuju s milosnicama hramskim.
Tako, bez razuma narod u propast srlja!
Ako li se ti bludu odaje, Izraele, neka bar Juda ne grijei! I ne idite u Gilgal, ne penjite se
u Bet Aven, ne kunite se "ivoga mi Jahve". (Ho. 4, 10-15). Nemoral u hramovima je bio
sastavni deo bogotovlja.
Bog sve to vidi i otro osuuje:
"Poznajem ja Efrajima, Izrael mi nije sakriven: da, Efrajime, bludu si se odao, okaljao si
se, Izraele. Ne daju im djela njihova da se Bogu svome vrate, jer je duh bluda meu njima;
oni Jahve ne poznaju." (Ho. 5, 3-4)
Ve je reeno da je prorok bio ukljuen u slubu sa celom porodicom na jedan doista
neobian nain. Sve to to se deavalo izmeu njega i njegove ene bila je jedna poruka.
Tragedija koja se odvijala u njegovoj porodici je bila slika one velike tragedije koja se
deavala izmeu Boga i Izraelaca. Neverstvo njegove ene Gomere slika je neverstva
Izraelaca prema Bogu. Hoeina ljubav prema nevrnoj eni: "Potom mi Jahve ree: "Idi
opet, ljubi enu koja drugog ljubi i ini preljub, kao to Jahve ljubi djecu Izraelovu, dok se
oni k drugim bogovima okreu i ude za kolaima od groa." (3,1) je slika Boje ljubavi
prema Izraelcima. Hoea je oprostio svojoj eni kad ga je napustila i opet je uzeo za enu.
ak je bio voljan i da plati za njen otkup. " i rekoh joj: "Za mnogo dana ostat e mi
povuena, nee se odavati bludu ni podavati nikojem ovjeku, a ni ja neu k tebi
prilaziti." Jer mnogo e dana sinovi Izraelovi ostati bez kralja i bez kneza, bez rtve i bez
stupa, bez opleka i bez kumira. Poslije toga, sinovi e se Izraelovi vratiti, trait e Jahvu,
Boga svoga, i Davida, svoga kralja; sa strahom e pristupiti k Jahvi i k njegovim dobrima,
na kraju dana." (Ho. 3, 3-5)
Poruka
Kroz buru koja ga je zahvatila nesrenom enidbom, prorok Hoea dolazi do nekih
dragocenih spoznaja. One su jasne i kao poruka njegovom vremenu i daljim pokoljenjima.
Objava koju donosi ljudima u punoj je meri mogua samo kad je doivljena. To je u
Novom zavjetu postalo posebno jasno. Bog se objavljivao i ranije na razliite naine ali je
njegova objava u Isusu Kristu bila potpunija od bilo koje druge. Takva objava preobraava
ljude, umesto da ih samo uzbuuje. Toje injenica i sada kad se drugima objavljuje Boja
volja. Prenoenje poruke moe biti zanimljivo, moe zainteresovati ljude ili ih ak i
uzbuditi ali ih nee menjati, ali samo doivljena objava menja ljude. Ovo je prva poruka
proroka Hoee.
Druga poruka je da je ljubav o kojoj prorok govori stvarna samo kad je prikazana na delu.
Ma koliko Hoeina nesrea u braku bila velika, pravi i jedini uticaj na enu bila je ljubav.
Bog govori za Izraelce:
"Da, rekla je: Trau za svojim milosnicama, za onima koji mi daju hleb i vodu, moju
vunu i lan, ulje i moje pie" .... Trae ali ih nee pronai. Tada e rei: "Vratiu se
prvame muu.jer sam prije bila srenija nego sada". (Ho. 2,9)
Bog je ljubio svoj narod i on e prije ili kasnije uvideti da je najbolje vratiti se Bogu jer je
njegova ljubav najvea i najtrajnija.
"Dok Izrael bijae dijete, ja ga ljubljah, iz Egipta dozvah sina svoga." (11,1)
"Asirac nas nee izbavljati, i neemo konje vie jahati, niti emo djelu ruku svojih
govoriti: Boe na! jer u tebe sirota milost nalazi." (14,4)
Prorok Hoea je u svakom svom postupku iskazivao ljubav prema svojoj nevernoj eni. I
premda bi mnogi drugi muevi digli ruke od takve ene Hoea ju je ljubio istinski i
snano. Na taj nain svedoi o postojanoj Bojoj ljubavi prema Izraelu. I Bog oekuje
promenu: "Poslije toga, sinovi e se Izraelovi vratiti trait e Jahvu, Boga svoga, i
Davida, svoga kralja; sa strahom e pristupiti k Jahvi i k njegovim dobrima, na kraju
dana." (3,5) Moe ovo biti neshvatljivo ali je Hoea doivio Boju ljubav i shvatio da bi
takva ljubav prema eni Gomeri bila verna slika Boje ljubavi prema narodu (3,1). Izraelci
Hoeinog vremena su ljubili drugo a ne Boga. Voleli su kolae od groa (3,1), sastavni
deo rtvenog rituala bogu Balu; vie su voleli bezakonje nego pravdu: "Grijesima mog
naroda oni se hrane, dua im hlepi za bezakonjem njegovim." (4,8), zavoleli su plau
prostitutke. "Ne raduj se Izraele ne klii ko drugi narodi; bludu se oda, jer, ostavivi Boga
svoga, zavolio si plau bludniku po svim gumnima itnim." (9,1) i sramotno tovanje
bogova: "Kao groe u pustinji naoh ja Izraela, kao rani plod na smokvi vidjeh oce vae;
oni dooe u Baal Peor, posvetie se sramoti i postadoe grozote kao ljubimci njihovi."
(9,10).
Nikada nije prestala Boja ljubav prema ovom narodu i Hoea govori o novom savezu,
novim "zarukama" i novom "braku" kad e se sve postaviti na drugu osnovu. Nestae
neposlunosti i nevernosti: "Uklonit u joj iz usta imena baalska, i nee im vie ime
spominjati." (2,19). Bogu nije teko oprostiti jer ljubi. Naglaava kako je ljubio od davnina
(11,1) i kako je na sve mogue naine pokuavao da zadobije ljubav naroda:
"Uima za ljude privlaio sam ih, konopcima ljubavi; bijah im ko onaj koji u eljustima
njihovim vale oputa; nad njega se saginjah i davah mu jesti." (11,4). Da on nije Bog i da
ne ljubi, odavno bi zaboravio ljude ili ih ak i unitio. Zbog toga obeava punu ljubav
(14,4).
To je druga poruka koja dosee sve do naega vremena. Samo zato to nas Bog ljubi
mnogo oprata.
Trea poruka. Prorok Hoea govori o Bojoj ljubavi i o pozivu za povratak ali za to
postoji jedna osnova a to je savez s patrijarsima i s narodom u vreme Mojsija. Evo
nekoliko izrazitih mesta o Bojoj ljubavi:
"Nek rtvuju klanice to mi ih prinose, nek samo jedu meso! Jahvi se ne mile. Odsad e se
spominjati bezakonja njihova i njihove e kazniti grijehe: u Egipat e se oni vratiti." (8,13)
"Nee vie ivjeti u zemlji Jahvinoj, Efrajim e se vratiti u Egipat i neista e se jela jesti u
Asuru." (9,3)
"U zemlju egipatsku on e se vratiti, Asirac e mu kraljem biti, jer se ne htjede vratiti k
meni." (11,5)
"A ja sam Jahve, Bog tvoj sve od zemlje egipatske: drugog Boga osim mene ne ljubi!
Osim mene nema spasitelja." (13,4)
"Kako da te dadem, Efrajime, kako da te predam, Izraele! Kako da te dadem kao Admu,
da uinim s tobom kao Sebojimu? Srce mi je uznemireno, uzavrela mi sva utroba: neu
vie gnjevu dati maha, neu opet zatirati Efrajima, jer ja sam Bog, a ne ovjek; Svetac
posred tebe - neu vie gnjevan dolaziti!"(11,8-9)
Posebno je zanimljiv ovaj odjeljak:
"Efrajim pase vjetar, za vjetrom istonim tri cio dan, sve vie je lai njegovih i nasilja.
Savez sklapaju s Asirijom, ulje nose u Egipat. S Izraelom ima Jahve parnicu, kaznit e
Jakova prema postupcima, vratit e mu po djelima njegovim. Ve u krilu materinu brata je
potisnuo, u snazi muevnoj s Bogom se borio. S Anelom se borio i nadvladao ga, plakao
je i zaklinjao ga. Naao ga je u Betelu i ondje mu je govorio. Da, Jahve, Bog nad
Vojskama, Jahve je ime njegovo." (12,2-6)
To znai da Hoeina poruka ne poiva na njegovim razmiljanjima, zakljucima,
pretpostavkama nego na Bojoj poruci a ona ima svoje osnove u ranijim dogaajima. Kad
Bog polae pravo na ljude, kad od njih zahteva poslunost, kad ih poziva to nije bez
osnove. Ljudi su njegova stvorenja, njegovo vlasnitvo. Posebno je to posle Isusove smrti i
uskrsnua jer je on otkupio ljude koji su bili prodani pod greh.
etvrta poruka. Bez obzira na krivce, na optereenost, Bog prima ljude i oprata im.
Osnovni zahtev je da ljudi trae Boga. esto poglavlje veoma snano naglaava ovu
misao. Iako su ljudi skrivili, Bog "nee dati maha svojoj srdbi" jer je on Bog a ne ovek,
to znai da ne postoji e za osvetom, nego njegova pravda, koja sve oprata.
Hoea je prorok Boje ljubavi u punom smislu. Ono to je svojim ivotom pokazao, je
injenica koja obraa svakoga oveka. Bog ljubi sve ljude a ljudi uzimaju sebi slobodu da
idu svojim putem. Ova Hoejina poruka je u NZ postala jo jasnija i prihvatljivija.
Pitanja
Nauiti redosled 12 malih proroka
Opisati prilike u Hoeino vreme
ta se na temelju ove knjige moe rei o Hoei i njegovom braku?
ta je bila poruka takvog braka?
Uporediti Hoeinu slubu s Isusovom
Kakva je poruka ove knjige za nae vreme?
Nauiti: Hoea 6,3

JOEL - PESNIK
Uvod
Kako bismo samo rado hteli da o ovim ljudima ije poruke itamo znamo mnogo vie!
Hteli bismo da znamo tko su, kako su iveli, kakvi su bili. Da bar znamo poneku privatnu
crtu, neku zgodicu iz porodinog ivota, a upravo toga veoma esto nema. Mnogi biblijski
ljudi nam nisu ostavili o svom privatnom ivotu ama ba nita osim to se posredno moe
zakljuiti iz njihovih knjiga. Privatan ivot nije zanimao ljude onoga vremena. Njih su
zanimale poruke, ono ta neko ima da preda drugima. Moda su zbog toga izostali podaci
o piscima. Sasvim je mogue da je posredi i drugi razlog. Biblijski su ljudi dolazili u ime
Gospoda Boga. Boja poruka je bila vana a oni su ostajali postrani, neupadljivi,
neprimetni. Nikakva njihova privatna stvar nije smela skrenuti panju s Boje poruke.
Tako nam je uskraeno zadovoljstvo da znamo vie o ovim ljudima, ali nam zato nije
uskraena sveina i bistrina poruke koju su ovi ljudi donosili.
"Jahve je Bog" znai ime proroka Joela. Kae u 1,1, da je bio Petuelov sin, verovatno isto
ime kao u Post. 22, 22-23; Batuel. Dakle, Joel ili Petuel. Izgleda daje ime Joel bilo
omiljeno jer se od Samuela do Nehemije spominje ak 12 ljudi s tim imenom (napr. I Sam.
8,2; I Dan. 4,36; 7,3; 9,38; 15,7;
27,20; itd.). Iz knjige se saznaje da je Joel veoma dobro poznavao Jeruzalem i hram, to
navodi na zakljuak da je ivio u ovom gradu i esto bio u hramu.
Vreme
Joel ne spominje ni jednu godinu, ali ni jedan znaajan dogaaj na osnovu kojega bi se
dalo sa sigurnou zakljuiti kada je ivio. Ljudi u ono vreme nisu imali jedinstveno
brojanje godina nego su godine brojali prema znaajnim dogaajima kao to su promene
na prestolu, propast drave, ratovi, prirodne pojave, nesree, sue zemljotresi, poasti,
kuga, glad, skakavci sl. sluile su kao oznake za brojanje vremena.
Znaajan i uoljiv odeljak je u 3,1-6:
"Poslije ovoga izlit u Duha svoga na svako tijelo, i proricat e vai sinovi i keri, vai e
starci sanjati sne, a vai mladii gledati vienja. ak u i na sluge i slukinje izliti Duha
svojeg u dane one. Pokazat u znamenja na nebu i zemlji, krv i oganj i stupove dima.
Sunce e se prometnut u tminu, a mjesec u krv, prije nego svane Jahvin dan, velik i
straan. Svi to prizivaju ime Jahvino spaeni e biti, jer e na brdu Sionu i u Jeruzalemu
biti spasenje, kao to Jahve ree, a meu preivjelima oni koje Jahve pozove."
U ovim stihovima se spominje zao udes koji je zadesio Judejce kada su bili porobljeni i
sasvim je mogue da Joel misli na dogaaj opisan u II Ljet. 2,1-18. Ako je tako onda je
Joel prorokovao za vreme Jorama a to je oko 850 god. pre Kr. Na taj nain je Joelova
knjiga jedna od najstarijih prorokih kanjiga. Neke pojedinosti podupiru tvrdnju da je Joel
ivio oko 850 g. pre Kr.
1. Zbog prolivanja nevine krvi, predvia se kazna za Egipat i Edom. Verovatno se ovde
misli na napad egipatskog faraona iaka za vreme Roboama: "Pete godine Roboamova
kraljevanja egipatski kralj iak navali na Jeruzalem". (I Kr. 14,25) i na pobunu Edomaca
za vreme Jorama: "U njegovo se vrijeme Edomci odmetnue ispod judejske vlasti i
postavie sebi kralja". (II Kr. 8,20)
2. Ne spominje se tovanje Bala, a za Joasove vladavine ona nije postojala zahvaljujui
uticaju sveenika Jojade. "Sedme godine Jehuova kraljevanja Joa je postao kraljem, i
kraljevao je etrdeset godina u Jeruzalemu. Majka mu se zvala Abija i bila je iz Beer
ebe." (II Kr. 12,2)
Prilike su se izmenile posle Jojadine smrti: "Poslije Jojadine smrti doli su Judini knezovi i
poklonili se kralju. Tada ih kralj poe sluati. Judejci bijahu ostavili Jahvu, Boga otaca, i
stali sluiti aerama i likovima; dola je Boja srdba na Judejce i na Jeruzalem za tu
krivicu. Slao im je Bog proroke da ih obrate k Jahvi, oni su ih opominjali, ali oni nisu
htjeli sluati. Tada Boji duh napuni Jojadina sina, sveenika Zahariju, koji stavi povie
naroda, ree: "Ovako veli Bog: Zato krite Jahvine zapovijedi? Zasto neete da budete
sretni? Kako ste vi ostavili Jahvu, i on e vas ostaviti." (II Dn. 24, 17-20)
3. Uoava se da sveenici ozbiljno dre do slube u hramu a to je bilo za vreme Joasa,
opet zahvaljujui Jojadinom uticaju.
4. Ne spominju se dve mone kraljevine - Asirija i Babilon. Ove dve kraljevine su snano
uticale na razvoj svetskih dogaaja dokle god su postojale i nije bilo mogue ne spomenuti
ih kadgod se govorilo o svetskim zbivanjima. Znai, one jo nisu postale svetske sile.
5. Stil Joelovog nauavanja je jednostavan to ukazuje da prije njega nije bilo pisanih
prorokih knjiga.
Ovo su neke od pojedinosti koje ukazuju na mogunost da je Joelova knjiga jedna od
najstarijih prorokih knjiga.
Prema drugom miljenju, Joelova knjiga je pisana oko 500. godine. Na primer, Joel uopte
ne spominje Severno kraljevstvo to neke navodi na zakljuak da ono u vreme Joela vie
nije postojalo. Time se objanjava i izostanak bilo kakvog podatka o Asiriji i Babilonu.
Takoe, u 3,6 se spominju Grci a oni dolaze na svetsku pozornicu tek oko 500-te godine.
Mogue je nai jo podataka za kasnije vreme Joelove knjige kao to su jezik, sistem
bogosluenja u hramu, itd.
Nema potrebe da nas zbunjuje nejasnoa u pogledu vremena jer ono ne mora biti
najvanije. Poruka je svejedno kristalno ista a toje za nas najznaajnije.
Prilike
Neposredni razlog za pisanje ove knjige je najezda skakavaca. Nju Joel u 2, 6-11 opisuje
izuzetno slikovito, pesniki: "Pred njima narodi dru, i svako lice problijedi. Skau ko
junaci, ko ratnici se na zidove penju. Svaki ide pravo naprijed, ne odstupa od svog puta.
Ne tiskaju jedan drugog. ve svak ide svojom stazom. Padaju od strijela ne kidaju redova.
Na grad navaljuju. na zidine skau, penju se na kue i kroz okna ulaze poput lupea. Pred
njima se zemlja trese, nebo podrhtava, sunce, mjesec mraju, zvijezdama se trne sjaj. I
Jahve glas svoj alje pred vojsku svoju. I odista, tabor mu je silno velik, zapovijedi
njegove moan izvritelj. Da, velik je Jahvin dan i vrlo straan. Tko e ga podnijeti?"
Najezda skakavaca je bila jedna od najteih nesrea koje su znale zadesiti ljude. Kad Bog
upozorava Izraelce u Pon.Z. 28 na kazne kojima e ih kazniti ako budu neposluni,
spominje i skakavce: "Mnogo e sjemena baciti u polje, ali e malo eti, jer e ti urod
skakavci ogolijevati." (st. 38) Ovo nije bila malena kazna i zbog toga je jedna takva
najezda bila dovoljna da je Joel uporedi s Gospodnjim danom, a Gospodnji dan je u
Starom zavetu najee bio dan Bojega suda. Dolazak skakavaca se objavljivao kako se
objavljuje dolazak strane vojske ili bilo kakve druge nesree.
Skakavaca je u ono vreme bilo vie vrsta a neke od njih su bile prava propast. Postojbina
ovih skakavaca je dananji Sudan. Mlad skakavac proe kroz nekoliko stepena razvoja i u
zadnjem mu izrastu krila. Biolozi tvrde da ujednom vremenu skakavcima ovlada moan
lutajui instinkt i oni polaze na put, u jatima, ne odvajajui se i ne menjajui pravce.
Rojevi skakavaca mogu biti toliko veliki da se od njih zamrai nebo kao od oblaka. Visoka
temperatura im daje posebnu ivost pa su u stanju da lete 2-3 dana bez zaustavljanja. Dok
ih dri njihov lutajui instinkt u stanju su da predu do 3,500 km, a onda nestaju u moru. ili
u pustinji. Ali, iza njih ostaje pusto.
Kako i prorok Joel opisuje u 2,6-11, skakavci ne znaju za prepreke. Veru se preko stena,
plivaju preko vode, ili jedan preko drugog, a zbog ogromnog mnotva i savremena
hemijska sredstva malo pomau. Pokualo se s trovanjem bilja ali svaki skakavac mora da
popase neku biljku da bi se otrovao. Rovovi napunjeni vodom takode ne pomau a i
vatrena barijera nije dovoljna prepreka. Pokazalo se da je najbolji lek da se skakavci
unitavaju dok su larve. Postoje instituti koji nastoje da pronau najbolji lek protiv ove
opasnosti. Izvesna reenja postoje ali je do pune pobede jo dug put. Naglaeno je da se
najezda skakavaca smatra jednom od najveih nesrea jer ju je nemogue spreiti, a
priinjava veliku tetu. Skakavci se ak zavlae u kue ijedu sve to je zajelo. Kako su
ljudi u ono vreme bili potpuno bespomoni u pogledu odbrane, ova vrsta nesree im je
ulivala jezu.
Jedna najezda skakavaca je bila razlog da Joel napie svoju knjigu. Ni jedna pojedinost
koju on daje nije bez podloge. Skakavci u letu stvaraju um slian velikom vodopadu,
zamraeno nebo ini da ljudi dobijaju utisak da sunce zalazi. nita im ne moe stati na put,
unitavaju sve, a kad ih vetar baci u more, uginu, talasi ih izbace na obalu pa se nadaleko
iri nesnosni smrad, i ta ogromna masa mrtvih skakavaca postaje leglo zaraza.
Najezda o kojoj Joel govori donela je pravu pusto jer u 1,13 kae da nije bilo ak ni ta da
se prinese u hramu na rtvu: "Sveenici, opaite kostrijet i tuite! Slubenici rtvenika,
nariite! Doite, prenoite u kostrijeti, slubenici Boga mojeg! Jer iz Doma Boga naeg
nesta prinosnice i ljevanice!" Ali, najezda nije bila konaan cilj Joelove poruke. Ona je
ljude uverila da Bog sve moe i da kanjava strano, ali Joel kae da e Gospodnji dan biti
jo straniji. Bog e doi da sudi i ljudi se mogu osloboditi kazne samo ako se ponize, ako
poste, kaju se i napuste praksu, koja se protivi Bogu:
"Izmeu trijema i rtvenika neka tue sveenice, sluge Jahvine. Neka mole: "Smiluj se,
Jahve, svojem narodu! Ne prepusti batine svoje sramoti, poruzi naroda. Zato da se kae
meu narodima: Gdje im je Bog?" Tad Jahve, ljubomoran na zemlju svoju, smilova se
svom narodu." (2,17-18)
Nesree koje mogu zadesiti narode mogu biti u vezi s neposlunou ljudi, a poeljno je da
upute ljude na kajanje.
Poruka
(2,28-32) "Posle ovoga . . . ."Posle Bojega suda, posle Gospodnjeg dana. Mogue je
pomisliti da je sve ovo to Joel govori predskazanje velike propasti na kraju sveta kad e
Bog suditi svima. Mogue je pretpostaviti da e neposredno pred Drugi dolazak Isusa
Krista doi do opteg probuenja. Ali, apostol Petar citira ovo Joelovo predskazanje i iz
njegovog govora se zakljuuje da je imao u vidu iskljuivo Dan Duhova.
Dobra koja Bog obeava duhovne su prirode, ali ona dolaze posle pritiska koji su ljudi
osetili. Duh kojega e Bog dati je Duh mudrosti, duh pouzdanja u Boju volju. Toje i duh
poslunosti. (Jer. 24,7; 31,33; 32,29; Ez. 11,19; 36,27; 39,29; Iz. 32,15; 44,3): I drugi
proroci govore o Danu Duhova: "I dat u im srce da me poznaju da sam ja Jahve, da budu
narod moj, a ja Bog njihov, jer e se oni svim srcem svojim opet k meni obratiti." (Jer.
24,7) "I ja u im dati novo srce i nov u duh udahnuti u njih: iupat u iz njih njihovo
kameno srce i stavit u u njih srce od mesa," (Ez. 11,19) "dok se na nas ne izlije duh iz
visina. Tad e pustinja postat vonjak, a vonjak se u umu pretvorit" (Iz. 32,15).
"Jer na ednu u zemlju vodu izliti, i po tlu sunome potoke. Izlit u duh svoj na tvoje
potomstvo, i blagoslov na tvoja pokoljenja." (Iz. 44,3)
to je naglaeno da e izliti Duha na svako telo, ne treba tumaiti da e svi ljudi spoznati
Boga. Ispravnije je tumaiti da e Boga poznati ljudi razliitih slojeva drutva. To se
pokazalo kao ispravno ve u prvom veku kad su u Isusa verovali ljudi razliitih polova,
klase i naroda. Treba samo prouiti Dela apostolska.
Spoznaja Boje volje nije prednost samo nekih. Bog se ne objavljuje samo mukarcima.
Ve u SZ je bilo ena proroka. Zbog toga prorok ovde naglaava da e devojke, tj. enski
rod, takoe uestvovati u spoznaji i objavi Boje volje. Proricanja o kojima je ovde re
poruke su koje ljudi dobijaju od Boga pod posebnim uslovima. (I Sam. 10,10; Amos 3,8;
Is. 8,1l;Jer. 1, 5-7; 20,9). Najraniji zapisi o ovom su u I Sam. 10,10:
"Kad su naime oli u Gibeu, gle, doe mu u susret povorka proroka, i duh Boji sie na
njega, i on pade u proroki zanos usred njih. " O sutini proricanja slikovito govori prorok
Amos: "Lav rie: tko da se ne prestravi? Gospod Jahve govori: tko da ne prorokuje?"
(Amos 3.8) slino i Izaija: "Jer, ovako mi ree Jahve, kad me rukom uhvatio i opomenuo
da ne idem putem kojim narod ovaj ide." (Is. 8,11). Posebno je slikovit prorok Jeremija:
"Prije nego to te oblikovah u majinoj utrobi, ja te znadoh; prije nego to iz krila majina
izie, ja te posvetih, za proroka svim narodima postavih te. A ja rekoh: "Ah, Gospode
Jahve, gle, ja ne umijem govoriti: dijete sam". A Jahve mi odvrati: Ne govori: "Dijete
sam!" Ve idi k onima kojima te aljem i reci sve ono to u ti narediti." (Jer. 1,5-7) Zatim,
jo obilatije i snanije: "I rekoh u sebi: neu vise na nj misliti, niti u govoriti u njegovo
ime. Al' tad mi u srcu bi kao rasplamtjeli oganj zapretan u kostima mojim:
uzalud se trudih da izdrim, ne mogoh vie." (Jer. 20,9)
I snovi mogu biti nain da se sazna Boja poruka. Prorok Jeremija u 23,28; omalovaava
snove a to znai da prema njima treba biti oprezan. Nisu svi snovi vredni jer ne nose Boju
poruku. Svi ljudi sanjaju, bez obzira da li veruju ili ne. Zbog toga je opasno u svakom snu
videti neku poruku. Sveto pismo zna za snove koji su bili Boja poruka (Post. 20,3; 28,12;
38, 5-9). Svakako da su ovi ljudi sanjali i inae. Kad Bog eli da nekome progovori kroz
san pobrinue se za jasnou sna i za ostalo to e uiniti da se obrati puna panja na
poruku.
Spominju se i vienja. Ona su poznata u Svetom pismu jer su ih ljudi esto imali. (Iz. 6,1;
Amos 3,8; Jer. 1,11; Ez.1,1).
esto se spominje Izaijino vienje: "One godine kad umrije kralj Uzija, vidjeh Gospoda
gdje sjedi na prijestolju visoku i uzvienu. Skuti njegova plata ispunjahu Svetite" (Iz.
6,1)
Neobino je i Jeremijino vienje: "I doe mi rije Jahvina: "to vidi, Jeremija?" A ja u:
"Vidim granu bademovu". "(Jer. 1,11).
Jo neobinije Ezehijelovo: "Godine tridesete, etvrtoga mjeseca, petoga dana, kad bijah
meu izgnanicima na rijeci Kebaru, otvorie se nebesa, i ja ugledah boanska vienja."
(Ez.1,1)
Imao ih je i Petar (Dela 10). Pavle (II Kor. 12,1-3) i Ivan (Otk. 1). Pavle kae: "Ako treba
da se hvalim to, istina, nije uputno - pristupit u k vienjima i objavama Gospodnjim.
Poznajem oveka u Kristu koji prije etrnaest godina - ne znam da li s tijelom, ne znam da
li bez tijela, to Bog zna bi uznesen do treega neba. Za tog ovjeka znam - ne znam da li u
tijelu, ne znam da li izvan tijela, to Bog zna - da bi uznesen u raj..." (II Kor. 12,1-3).
Vienja postoje i danas. Njih imaju oni koji su bliski Bogu. Ta vienja nisu isto to i
halucinacije jer halucinacije dolaze od bolesne due a vienja imaju sasvim zdravi ljudi.
Nama ljudima nije uvek lako proceniti koje je vienje ispravno a koje nije. Moda bi jedan
od kriterijuma bio da se ona prava vienja ne prepriavaju. Njihova sadrina je sveta i
"oveku nije dozvoljeno da govori o njima" (II Kor. 12,1-3).
Ono to sledi dalje, dim, znai, itd. odnosi se na budunost, i ne treba obavezno
prikljuivati Danu Duhova. To nije uinio ni Petar. Ipak, zanima nas - Da li je Dan
Duhova dogaaj koji pripada istoriji ili ga i mi moemo oekivati? Neki energino tvrde
da je on mogu samo jedanput. Svako oekivanje da se taj dogadaj ponovi je uzaludno.
Drugi tvrde daje Dan Duhova mogu i danas. Ako se uzme struktura, forma silaska
Svetoga Duha, ako se uzme u obzir i istorijska vrednost Dana Duhova, to je doista mogue
samo jednom. Crkva ne treba onakve znake kakve je trebao apostolski zbor, jer ona ima
druge dokaze. Istorijski gledano, Dan Duhova kod uenika je bio prvi po redu, pa mu je u
tom jo jedna vrednost pored ostalih. Ali, ako se misli na probuenja koja su u stanju da
zahvate mase ljudi, onda je Dan Duhova mogu i danas. Istorija crkve zna za velika
probuenja koja su zahvatala cele narode. I ovo ta se danas deava u nekim krajevima
sveta nije nita drugo do probuenje, Dan Duhova. Samo, Boji se Duh objavljuje
iskljuivo kako on hoe, i uvek je njegova objava uklopljena u postojee prilike. Reeno
drugim reima, oblik silaska je razliit ali je sadrina ista. Crkvi naega vremena nedostaju
snani doivljaji silaska Svetoga Duha. Bog, Isus, Sveti Duh, ivo svedoanstvo o Isusu,
neunitivost Boje rei i ostale vrednosti su nam danas uglavnom strane, a to ini da je ceo
na ivot u Bogu "anemian", bez nune sveine. Moda e prouavanje ovoga teksta
probuditi elju za ponovnom objavom Gospoda Boga.

Pitanja
1. Ponoviti redosled 12 malih proroka
2. Prikazati Joela i njegovo vreme
3. Kakvo je bilo stanje u Bojem narodu u Joelovo vreme?
4. Opisati Joelov prikaz najezde skakavaca
5. Koje su osnovne vrednosti Joelove poruke Jevrejima?
6. Joelova poruka nama?
Nauiti: Joel 4,18

AMOS - PROROK BOJE PRAVEDNOSTI

Uvod
Jesen je. etva je bila dobra pa su ljudi veseli. Upravo je narodna svetkovina u Betelu. To
je mesto kuda Izraelci dolaze da prinose rtve, mole se, i to ve preko 100 godina. Godine
su uinile svoje i Izraelci se skoro vie i ne seaju da postoji i pravi Bog, Jahve iji je hram
u Jeruzalemu. Za njih je ovo pravi bog kome se klanjaju u Betelu.
Usred dobrog raspoloenja, pojavljuje se neki jednostavno obuen ovek. Valda se popeo
na neku malu uzviicu da ga vidi to vie ljudi i poinje da govori. Ljudi se sakupljaju oko
njega jer su eljni i neke senzacije. Treba im materijal kojeg e prepriavati kod kue.
Zbog toga se oko ovog oveka sjatilo mnogo ljudi. A on, - govori i govori...
Prvo govori protiv Damaska, glavnog grada tadanje Sirije. Sirija je stalni neprijatelj
Izraela, a Damask je glavni grad. Taj neznanac ,,pogaa icu" i kae: "Ovako govori
Jahve: Za tri zloina Damaska, za etiri zloina, odluka je neopoziva: jer su vrhli Gilead
cijepom eljeznim, pustit u oganj na dom Hazaelov da saee Ben-Hadadove dvorce;
polomit u zasune Damaska, istrebiti ivalj Bikat Avena i ezlonou iz Bet Edena; narod
e aramski u ropstvo u Kir, veli Jahve Gospod." (Amos 1, 3-5) Sirija i Severno kraljevstvo
dugogodinji takmaci a narod ova proricanja o kazni slua s oduevljenjem. Raspoloenje
prema ovom neznancu je sve bolje. On nastavlja da govori. Bilo je pet filistejskih gradova:
Get, Gaza, Azot, Ekon i Ashalon i niko nije Izraelcima naneo toliko zla kao Filisteji. Od
vremena sudija je dolazilo samo zlo; preko smrti prvog kralja Saula pa dalje.
Na redu su Filisteji. I neznanac govori. "Ovako govori Jahve: Za tri zloina Gaze, za etiri
zloina, odluka je neopoziva: jer odvedoe sve u izgnanstvo i Edomu predadoe, pustit u
oganj na zidine Gaze da dvorce joj saee. Istrijebit u itelje adodske i ezlonou iz
Akelona. Pruit u ruku na Ekron da ostatak filistejski pogine, veli Jahve Gospod."
(Amos 1,6-8). Neznanac ne tedi rei. Predvia propast svih pet gradova. Slualaca je sve
vie. Odobravaju mu, dobacuju, ohrabruju ga.
Na obali Sredozemnoga mora je Fenikija s dva mona trgovaka sredita, s Tirom i
Sidonom. Nekada su ovi gradovi bili u prijateljskim odnosima s izraelskim kraljevima (I
Kr. 5,1; 9,14), a sada su neprijatelji. Tir se bavi trgovinom trguje svim i svaim, a ak i
robljem. Vie se ne sea bratskog saveza i prodaje i Izraelce. Neznanac kae: "Ovako
govori Jahve: Za tri zloina Tira, za etiri zloina, odluka je neopoziva: jer predade sve
izgnanike Edomu i nisu se sjetili bratskog saveza, pustit u oganj na zidove Tira da saee
njihove dvorce." (Amos 1, 9,10). Da problem bude vei, Tir zarobljava Izraelce prodaje
Edomcima, Ezavovim potomcima. Tako se jaz izmeu ova dva bliska naroda proiruje. Ni
Edomci, Ezavovi potomci nisu poteeni: "Ovako govori Jahve: Za tri zloina Edoma, za
etiri zloina, odluka je neopoziva: jer gonjae brata maem priguujui samilost svoju,
jer gnjev svoj potpirivae jednako, jer poticae bijes svoj, pustit u oganj na Teman da
saee dvorce u Bosri." (Amos 1,11,12).
Po govoru ovog neznanca vidi se da je dobro upuen u svetske dogaaje. "Pogaa icu"
svojih slualaca a oni su sve vie oduevljeni iviu: "Jo! Nastavi! Tako je! ivio!!"
Na redu su Amonci zbog butalnog obrauna sa zarobljenicima. To je polunomadski narod,
ratoboran i nemilosrdan: "Ovako govori Jahve: Za tri zloina Amonovih sinova, za etiri
zloina, odluka je neopoziva: jer parahu trudnice gileadske da raire granice svoje, potpalit
u oganj na zidinama Rabe da dvorce joj sazee, s bojnom grajom u dan rata, s burama u
dan vihora, a kralj e im otii u izgnanstvo, on i knezovi njegovi s njime, veli Jahve
Gospod." (Amos 1, 13-15). Kae da su parali trudnice. Ovo je grozno delo i Bog ne moe
ostati pasivan prema ovom zloinu. Izgleda da je to u ono vreme bila esta praksa u ratu.
(II Kr. 8,12; Oz. 13,16; Nehum 3,10). Neznanac je vet govomik i zna kako se stie
naklonost slualaca.
Narodi protiv kojih govori susedi su Izraelaca. S njima su voeni beskonani ratovi. Ali
neznanac ima jo neto da kae. Tu je i Moab, drava na jugoistoku. Moapci u ratu nisu
ubijali novoenad nego su se osveivali neprijatelju oskvrnjivanjem grobova. Kako je
ovo smatrano u ono vreme tekim zloinom, teko je pogaalo narod kome su pripadali
grobovi:
"Ovako govori Jahve: Za tri zloina Moaba, za etiri zloina, odluka je neopoziva: Jer
kosti edomskoga kralja spalie u vapnu, pustit u oganj na Moab da dvorce kerijotske
saee, a Moab e umrijet u meteu, s bojnom grajom i sa zvukom trube; oborit u suca u
njemu i poklati sve knezove s njime, veli Jahve Gospod." (2, 1-3). Sluaoci su sve vie
oduevljeni jer ovaj govornik kao da njih same pita o kome da govori i to da kae.
Sada su obuhvaeni svi okolni narodi, a neznanac ima neto da kae i o Judi. Nekada su
Juda i Izrael bili jedan narod, a sada su ve nekoliko stotina godina odvojeni. ee i
ratuju jedni protiv drugih. Govornik se osvre na greh Jude. To nije prestup prema oveku
kao u ostalih nego prestup prema Bogu, a kako su ova dva naroda razdvojena uzajamnom
mrnjom, verovatno raspoloenje slualaca dostie vrhunac. U svakom sluaju govornik
spominje krivicu naroda i predvia kaznu. Kazna zadovoljava e ovih ljudi za osvetom a
govornik predskazuje razaranje i spaljivanje Jeruzalema: "Ovako govori Jahve: Za tri
zloina Judina, za etiri zloina, odluka je neopoziva: jer odbacie Zakon Jahvin i
njegovih se odredaba ne drahu; zavedoe ih lani bozi za kojima iahu oevi njihovi,
pustit u oganj na Judu, da saee dvorce jeruzalemske." (2,4-5).
Nije teko zamisliti ovaj skup. Raspoloenje i oduevljenje je poraslo i u ovom momentu
su gotovo spremni da govornike prekinu burnim odobravanjem. Ovaj ovek je pogodio
elje slualaca i u stanju su da svaku njegovu re prihvate kao direktnu Boju poruku.
Rekao je dosta, mogao bi i prestati, ali on ne prestaje. Jo ima neto rei: Sada je na redu
lzrael.
Ovo je ve osmi govor. Poinje kao i ostali: "Ovako govori Jahve: Za tri zloina Izraela,
za etiri zloina, odluka je neopoziva: jer prodavahu pravednika za srebro i nevoljnika za
sandale; jer gaze po glavi siromahu, i sirotinju na zlo vode; sin i otac k istoj djevojci idu da
oskvrnu moje sveto ime; i na haljinama u zalog uzetima lee kraj svakoga rtvenika: i piju
vino oglobljenih u Domu boga svojega." (2,6-8). Da, tako je nastavio ovaj neznanac a
sluaoci se zgledaju. to mu je sada? Zar nije ono to je reeno za druge bilo dovoljno. A
neznanac je uporan i hrabar. Odrao je itav niz govora usred svetine, pred narodnim
poglavarima.
Osoba
Tko je ovaj neznanac? Otkud mu tolika hrabrost, zna mnogo i vet je govornik. To je
Amos. ovek o kome ne znamo nita vie, osim to u knjizi sam o sebi kae. Kae da nije
bio ni prorok ni proroki sin. "Nisam bio prorok ni proroki sin - odgovori Amos Amasji -
bio sam stoar i gajio sam divlje smokve." (Amos 7,14).
Ovo drugo znai da nije pripadao prorokim udruenjima koja su u to doba postojala. I
ima razloga da to naglasi jer su proroki sinovi u njegovo vreme zavisili od kraljeva pa su
proricali kako se dopadalo kralju od koga su zavisili, kao u vreme Miheje: "Glasnik koji
bijae otiao da zove Miheja ree mu:
"Eno, svi proroci slono proriu dobro kralju. Govori i ti kao jedan od njih i proreci mu
uspjeh!" Ali Mihej odvrati: "ivoga mi Jahve, govorit u ono to mi Jahve kae!" Kad
doe pred Kralja, upita ga kralj: "Miheju, da poem u rat na Ramot Gilead, ili da se
okanim toga?" On odgovori: "Poi! Uspjet e: Jahve e ga dati u ruke kraljeve". Ali mu
kralj ree: "Koliko u te puta zaklinjati da mi kae samo istinu u Jahvino ime?" Tada
Mihej odgovori: "Sav Izrael vidim rasut po gorama kao stado bez pastira. I Jahve veli:
Nemaju vie gospodara, neka se u miru kui vrate. "Tada izraelski kralj ree Joafatu:
"Nisam li ti rekao da mi nee prorei dobro nego zlo!" A Mihej ree: "Zato uj rije
Jahvinu: vidio sam Jahvu gdje sjedi na svome prijestolju, a sva mu vojska nebeska stajae
zdesna i slijeva. Jahve upita: Tko e zavesti Ahaba da otie i padne u Ramot Gileadu?
Jedan ree ovo, drugi ono. Tada ue jedan duh i stade pred Jahvu. 'Ja u ga ree -
zavesti.' Jahve ga upita: 'Kako?' On odgovori: 'Izai u i bit u laljiv duh u ustima svih
njegovih proroka.' Jahve ree: 'Ti e ga zavesti. I uspjet e. Idi i uini tako! ' Tako je,
evo, Jahve stavio laljiva duha u usta svih ovih tvojih proroka, ali ti Jahve navjeuje zlo."
Tada pristupi Kenaanin sin Sidkija i udari Miheja po obrazu, pitajui: "Zar je Jahvin duh
napustio mene da bi s tobom govorio." Mihej odgovori: "Vidjet e onoga dana kad bude
bjeao iz sobe u sobu da se sakrije." Tada izraelski kralj naredi: "Uhvati Miheja i odvedi
ga gradskom zapovjedniku Amonu i kraljeviu Joau. Reci im: Ovako veli kralj: Bacite
ovoga u tamnicu i drite ga na suhu kruhu i vodi dok se sretno ne vratim". Mihej ree:
"Ako se doista sretno vrati, onda Jahve nije govorio iz mene." I nadoda: "ujte svi puci!"
Amos je ivio u vreme kraljeva Uzije (u Judi 791-741 pre Kr.) i Jeroboama II (u Izraelu
793-753 pre Kr.) a ovo prorotvo je iskazano negde oko 760 godine prije Krista. Tekoa je
malo mesto na ivici Judejske pustinje. Tamo je Amos ivio verovatno skromno jer je brao
sikomore (SP - dudovi) a to je bilo voe siromanih ljudi. Njegovo siromatvo mu nije
smetalo. Naprotiv, bilo je prednost jer ga je inilo sasvim slobodnim. Svoje malo stado je
mogao poveriti bilo kome a sam je mogao otii onamo kuda je trebalo. Kako se da
zakljuiti iz njegovih govora bio je dobro upoznat sa svetskim zbivanjima. Moda je
mnogo putovao ali je takoe sasvim mogue da se mnogo druio s karavanima koji su
onuda prolazili. U svakom sluaju dobro je znao o emu govori.
To znai da prorok Amos ima sasvim drugaiju pozadinu od, recimo, proroka Isaije koji je
bio iz aristokratske sredine, ili od proroka Ezehijela i Jeremije koji su poticali od
sveenikih porodica. Bio je siromaan i imao otvoreno oko za stvarno stanje siromanih i
oseanje za njihove nevolje. Tko zna, moda je svoje sikomore prodavao u okolnim
gradovima (Tekoa je bila oko 12 km udaljena od Betlehema) i kako su mu muterije bili
siromani ljudi, bio je u stanju da sazna za njihove tegobe.
Amos je bio daleko od gradske vreve i tekuih problema ali su njegova zapaanja bila
otra. Njegovo rasuivanje nije bilo optereeno predrasudama bilo kakve vrste. Da je bio
izmeu bogatih, bio bi bahat i subjektivan. Da je bio pritiskan, elja za osvetom bi bila
velika pa bi mu izostalo objektivno rasuivanje.
Druga znaajna osobina kod Amosa je bila to on nije postao zvanini prorok. Mi ga
nazivamo prorokom ali on nije bio prorok u smislu ostalih proroka kojima je Bog poverio
proroku slubu za ceo ivot. On je bio laik - prorok. Odrao bi svoje govore i vratio se
svom stadu i svojim sikomorama. Zanimljivo je da uopte ne krije svoje poreklo. ak i ne
dozvoljava da ga nazivaju prorokom jer to nije njegov poziv.
"Nisam bio prorok ni proroki sin - odgovori Amos Amasji - bio sam stoar i gajio sam
divlje smokve: ali me Jahve uze od stada i Jahve mi ree: "Idi, prorokuj mojemu narodu
Izraelu'." (7, 14-15) Moda je od ovoga poziva beao i zbog toga to su svi ljudi njegovog
vremena, koji su se tako zvali, ustvari bili laovi.
Prorok Amos je vidio stvarno stanje i nije mogao ostati ravnoduan prema nepravdi i
udaljavanju od Boga. To dvoje on povezuje i smatra da je udaljavanje od Boga dovelo do
nepravde jer su ljudi zaboravili da su Bogu odgovorni za sve to rade.
Interesantno bi bilo studirati jezik kojim je govorio. Bio je zemljoradnik, stoar, sin
pustinje i upotrebljava slike sredine u kojoj ivi. Tako u l,13, spominje, gvozdeno mlatilo
kojim su u to vreme mlatili ito. U 1,14 spominje, buru i orkan'. Sigurno ih je doivio
mnogo puta. U 2,9 govori o 'kedrima dubokog korena' a u 3,4 'o lavu koji rie'. U 3,3-5
daje nekoliko slika iz ivota u polju:
"Idu li dvojica zajedno da se ne dogovore? Rie li lav u umi ako plijena nema? Rei li
lavi u brlogu ako nita ne ulovi? Pada l' ptica na zemlju ako na njoj zamke nema? Die li
se mrea sa zemlje ako se nita ne uhvati?"
Ono to spominje u 3,12 je valda i sam doivio kad su zveri napadale njegovo stado:
"Ovako govori Jahve: Kao kad pastir istrgne dvije golijeni ili komadi uha iz lavljih ralja,
tako e se istrgnuti sinovi Izraelovi koji sjede u Samariji na rubu poivaljke i na
divanima." U 4,7 opet opisuje nedae zbog sue, a ona je na ivici pustinje bila esta:
"Uskratih vam i kiu tri mjeseca prije etve; pustih da kii na jedan grad, al' ne i na drugi;
jedno bi se polje nakvasilo, a drugo bi se - na koje ne pustih kie - sasuilo." (4,7)
Iako se sluio jednostavnim slikama, govorio je kao da je dobro poznavao tajne
govornike vetine. To to poinje sa susednim narodom ukazuje da je znao kako treba
skrenuti panju slualaca i kako dobiti njihovo poverenje. Posebno je snaan njegov govor
u 4. poglavlju. Taj govor ima est stupnjeva od kojih se svaki zavrava reenicom "pa ipak
se niste obratili, govori Jahve", a svaki sledei stepen postavlja vei greh i kaznu. Boji
sud je vrhunac kome vodi ovaj govor i kuda vode gresi naroda.
U Amosovo vreme dolazi do raslojavanja naroda. Manji se broj ljudi obogauje
otimanjem, zakidanjem, krivim merama. Ovi su ljudi bogati, a njihove ene postaju bahate
i Amos ih uporeuje s kravama u Baanu gde je bilo obilje panjaka.
Poujte ovu rije, krave baanske, to boravite na samarijskoj gori, tlaite potrebite,
ugnjetavate siromahe, govorite muevima: "Donesi da pijemo!" Zakle se Jahve Gospod
svetou svojom: dolaze vam, evo, dani kad e vas izvlaiti kukama, a poslijednju od vas
ostima. Kroz pukotine ete izlaziti, ne obziru se nikamo, i biti baene prema Hermonu
rije je Jahvina. Idite samo u Betel i grijeite, u Gilgal i mnoite grijehe svoje!
Prilike u svetu i dravi
Nije mogue sasvim odrediti kad je to Amos bio u Betelu, ali kako u 1,1, spominje
zemljotres, a njega spominje i Zaharija u 14,5 pretpostavlja se da je to bilo u jesen 760.
godine pre Krista.
Godine 803 pre Kr. asirski kralj Adad - Nirari je okupirao Siriju, stalnog Izraelskog
takmaca. Na taj nain je severni deo Palestine bio otvoren Izraelskim kraljevima. Oni su
iskoristili slabljenje moi svog suseda i proirili svoju vlast na neka podruja koja nikada
ranije nisu bila u sastavu Severnog kraljevstva. Zahvaljujui novim prilikama, Samarija,
glavni grad Severnog kraljevstva je postala raskrsnica trgovakih puteva i stecite trgovaca
koji su putovali prema moru i prema Egiptu. Trgovina je od davnina bila unosna grada a
od novih prilika je imalo koristi i Sevemo kraljevstvo. Kralj i ostali imuni graani su
svoju mo iskazivali na taj nain to su poeli da grade letnja boravita (3,15). Slonovaa,
iako veoma skupa, postaje jedan od znaajnih graevinskih materijala (3,10).
Bogatstvo raa dokolicu i luksuz. Ovom se esto pridruuje nemoral: "Ovako govori
Jahve Gospod: Kao kad pastir istrgne dvije golijeni ili komadi uha iz lavljih ralja, tako e
se istrgnuti sinovi Izraelovi koji sjede u Samariji na rubu poivaljke i na divanima" (3,12)
"Leei na bjelokosnim posteljama, na poivaljkama izvaljeni, jedu jagnjad iz stada i
telad iz staje;" (6,4)
Prekomerno bogaenje jednih ide na tetu drugih. Dok su se neki u Samariji bogatili, ostali
stanovnici su se zaduivali, siromaili i propadali.
Zato u 8, 1-8 Amos govori o tim zastranjenjima i o sudu koji dolazi: "Evo to mi pokaza
Jahve Gospod: gle, kotarica zrela ploda: "to vidi, Amose?" upita me "Kotaricu zrela
ploda", rekoh. Tada mi Jahve ree: "Moj narod izraelski dozreo je za propast; neu ga vie
tedjeti. I hramske e pjevaice jaukati toga dana - rije je Jahve Gospoda . bit e mnotvo
trupla, svuda e se bacati." Sluajte ovo, vi to gazite potrebnika i satirete uboge u zemlji!
Kaete: "Kad li e mlaak proi, da prodamo ito, i subota, da trimo penicu. Smanjuju
efu, poveavajui ekel, da varamo krivim mjerama; da kupimo siromaha za novac,
potrebita za sandale, i da prodajemo otraak od iita. Zakle se Jahve ponosom Jakovljevim:
"Dovjeka neu zaboraviti nijednoga vaeg djela." Nee l' se od toga zemlja potresti,
protuiti svi njeni stanovnici, nee li se sva podii kao Nil, spustiti kao Rijeka egipatska?"
Bog je pravedan i zato oekuje od Izraelaca oseanje za pravednost, kao i pravednosti
primernog bogotovlja.
Kako se da zakljuiti iz 45 Izraelci su bili savesni u pohaanju svetita u Betelu. Dolazili
su u odreene dane, donosili prinose, uestvovali u ritualu. Ali Bog ne uvaava njihovu
revnost jer je izostalo iskreno tovanje Boga. Motivi, razlozi zbog kojih neto inimo su
vani svuda a pogotovo kad se radi o tovanju. Ve u to vreme Bog naglaava kako delo
bez uea bia onoga koji delo obavlja ne vredi nita. Prorok Isaija u 1,10 govori na
slian nain. Jedni su prinosili rtve u hramu u Jeruzalemu, drugi u Betelu, a rezultati su
isti jer je uee bia jednako. Dakle, ne delo samo po sebi nego stav onoga koji delo
obavlja, odluuje koliko e vredeti to delo: "Idite samo u Betel i grijeite, u Gilgal i
mnoite grijehe svoje! Prinosite svakog jutra rtve, i desetine svaki trei dan." (4,4)
"Mrzim i prezirem vae blagdane i nisu mi mile vae sveanosti. Paljenice kad mi
prinosite, prinosnice mi vae nisu mile, na priesnice se od ugojenih telaca vaih i ne
osvrem. Uklonite od mene dreku svojih pjesama, neu da sluam zvuke vaih harfa." (5,
21-23)
Pada nam u oi izraz "dolazite u Betel i mnoite svoje grehe", to znai da su ljudi
postajali greniji zato to su dolazili u hram. Da su ostali kod kue manje bi skrivili. Hram,
crkva, bogoslubeni sastanak nije samo mesto gde se mi susreemo s Bogom, nego je to i
mesto gde postajemo njegovi neprijatelji.
Ovi ljudi su inili jo jedan prestup. Kvasac se obino nije upotrebljavao u rtvenom
obredu jer je on simbol propadanja, greha, a kako se saznaje iz 5. v. ovi ljudi su prinosili
na rtvu testo pripremljeno s kvascem. "Prinosite svakog jutra rtve, i desetine svaki trei
dan. Palite tijesto uskislo na rtvu zahvalnicu, oglasite rtve dragovoljne, razglasite ih, jer
to volite, sinovi Izraelovi - rije je Jahve Gospoda. Kad kola pou nizbrdo teko ih je
zaustaviti. Kad netko pone da se udaljava od Boga, esto zavrava u paklu.
Bog nije mogao ostati ravnoduan prema otuenju. Izgleda da su Izraelci doivljavali
teke godine i pored porasta trgovine. U pet kratkih govora Amos nabraja to je sve Bog
uradio da svrati panju na sebe. To jo jednom potvruje ono to je napred reeno - Prava
uvek nose i odgovornosti. Darovi uvek imaju cenu. Ovaj narod je bio odabran, bio je u
sreditu Bojeg zanimanja alije Bog zahtevao poslunost.
Bog pokuava
Prvi pokuaj da Bog skrene panju na sebe je bila glad. Narodu su "bili isti zubi". Kad je
ovek toga vremena hteo da pokae da nema nita za jelo, odapinjao je nokat desnog palca
o gomje zube, pokazujui kako iza zubi nema ostataka hrane, (u nekim krajevima jo uvek
ovako pokazuju da nemaju nita). Rije je Jahve Gospoda. Zato dadoh da vam zubi isti
ostanu u svim gradovima vaim, ostavih vas bez kruha u svim selima vaim; pa ipak se ne
obratiste k meni rije je Jahvina. Glad koja je zavladala je zahvatila i sela i gradove ali se
ljudi nisu vratili Bogu.
Drugi pokuaj je bio kad je Bog uskratio kiu "tri meseca prije etve". U ravnici etva je
dolazila krajem aprila, a u brdovitim krajevima mesec dana kasnije. Kino razdoblje
obino prestaje u februaru ali je vlanost dovoljna za normalno sazrevanje useva. U ovom
sluaju kia je prestala mnogo ranije pa je usev propao. "Uskratih vam i kiu tri mjeseca
prije etve; pustih da kii na jedan grad, al' ne i na drugi; jedno bi se polje nakvasilo, a
drugo bi se - na koje ne pustih kie sasuilo. Dva tri grada lutahu tako u trei da piju
vode, ali se ne mogoe napiti, pa ipak se ne obratiste k meni re je Jahvina". Izgleda da
sua nije bila univerzalna jer kae da se jedno polje pokvasilo a drugo sasuilo. Iako je ovo
mogue u Palestini verovatno je u ovom sluaju ovo izdvajanje trebalo da bude ozbiljna
pouka. Ni ovo nije pomoglo. Izostanak kine periode je dovodio i do presuivanja izvora i
bunara pa su ljudi ili u druge gradove po vodu. Sve to nije pomoglo.
Trei pokuaj je snijet i vrui vetrovi iz pustinje koji ponekad sasue useve. Iza toga su
doli skakavci. Za ljude na Istoku su skakavci jedna od najveih opasnosti jer pojedu
skoro sve zeleno. Zavlae se u kue i jedu sve to je za jelo. Iza njih ostaje pusto i dolazi
glad. "Udarah vas snijeu i medljikom, sasuih vam vrtove i vinograde, prodrijee vam
skakavci smokve i masline, pa ipak se ne obratiste k meni - rije je Jahvina. Ni ovo nije
pomoglo.
etvrti pokuaj je bila epidemija, kuga (Ponz. 7, 15;
28, 27). Izgleda da je u to vreme Egipat bio stalno arite ove opake bolesti (Is. 10,24.26).
Istovremeno s kugom je dolo i do rata u kojem su Izraelci "izvukli deblji kraj" pa je bilo
mnogo pobijenih. "Poslah na vas kugu poput kuge egipatske; mladie vae poklah maem,
a konji vam bjehu ko plijen odvedeni; napunih vam nosnice smradom iz tabora vaega, pa
ipak se ne obratiste k meni - rije je Jahvina.
Peti pokuaj je zemljotres. On se spominje i u 1,11 i verovatno je bio jo sve u seanju
stanovnika. "Obarah vas ko to Bog obori Sodomu i Gomoru, bijaste ko glavnja iz ognja
istrgnuta, pa ipak se ne obratiste k meni - rije je Jahvina. Stog u, Izraele, ovako s tobom
postupiti, i jer u tako s tobom postupiti, pripravi se, Izraele, da susretne Boga svoga!"
(Amos 4, 112). Po svoj prilici bio je razoren i mnogo je ljudi poginulo u njemu. Ono to je
ostalo spasilo se udom, kao "kad se ugarak istrgne iz vatre", hoe se ovom slikom rei da
su se ovi koji su ostali spasili udom jer su svi izgledi bili da e propasti. Spominju se
ovde i Sodoma i Gomora jer je propast ovih gradova postala uzorom potpune propasti
meu stanovnicima Istoka.
Svih pet pokuaja da se ljudima skrene panja je ostalo bez uspeha. Bog zbog toga dolazi
osobno. Izraelci e se morati sresti s Bogom a to e za njih biti prava propast.
Kako se da saznati iz Amosove knjige, potplaivanje je carovalo meu onima od kojih je
zavisilo sprovoenje pravde (8,6). Kako su se siromani morali zaduivati da bi platili
svoje obaveze i izdrali porodicu, esto su ih prodavali u bescenje da naplate njihove
dugove. U 2,6 kae da su "gazili po glavama siromaha" i "da su ih prodavali za srebro i za
jedne sandale." Tako su se mnoga imanja siromanih nala u vlasnitvu monih
zemljoposednika.
Do ovakvog stanja je dovelo naputanje tovanja ivoga Boga. U Severnom kraljevstvu su
postojala dva svetita - jedno u Danu i drugo u Betelu (I. Kr. 12, 26-33). Kasnije je
uvedeno tovanje Bala a ono je bilo puno nemorala, jer je Bal bio bog plodnosti i da bi
dobili obeanja za plodnost polja i stoke, ljudi su stupali u polni odnos sa svetenicima
Balovog svetita. Zbog toga su svetkovine Bala uvek bile veoma poseene, a glavne od
njih su odravane u jesen kad je zavrena zemljoradnika godina kada su ubrani svi
plodovi.
To znai da su ekonomske, moralne i verske prilike
bile veoma loe.
Poruka
Prorok Amos je imao jasnu sliku Boga u ije ime je dolazio. Bog je za njega sveto i
pravedno bie.
Neki njegovi govori mogu nam se uiniti nejasni, ali iz veine se razabire kritika socijalne
nepravde, jer je raslojavanje na bogate i siromane bilo jako uoljivo. Amos kao neki
moderni borac hrabro ustaje protiv toga. Kad doivljava Boga, on (meu ostalim slikama)
vidi i visak (7,7), jedno merilo Boje pravde. Kad se Boji visak prisloni uz situaciju
zemlje, onda ima mnogo ta da se kae. Interesantno je zapaziti da Amosova odrednica
nije jednakost, koja esto moe biti pogrena elja ljudi kad zamiljaju bolje drutvo, ve
je njegova odrednica Pravda (pisano velikim slovom), dakle, oni pravedni odnosi, kako ih
Bog vidi iz svoje perspektive, tj. pravedni u svim relacijama.
Zato se Amos bori za one koji stradaju "na pravdi Boga", kako se u naem narodu kae, tj.
za one koji stradaju kad je zaobiena istina zbog lanog svedoanstva, kad se ne postupa
po pravdi, jer se prima mito ili se zakida, iako se zna koliko se radilo. Zato se s pravom
kae daje Amos prorok Boje pravednosti.
Bog je za Amosa jedini, to znai da nema mesta za drugoga boga.
Bog, u ije ime Amos dolazi, je moan, ali njegova mo nije iz podzemlja, ni od monih
kraljevina koje su tada postojale, ve je Bog gospodar prilika i Izraelci moraju shvatiti da
on upravlja njihovom istorijom i budunou. Ako su ih zadesile nesree Bog to alje jer
ih kanjava. Poplave, sue, plodnost i neplodnost polja, samo su prirodne nedae u Bojim
rukama.
Kao i ostali proroci, i prorok Amos naglaava kako su Izraelci odabrani Boji narod ali
ovde naglaava odgovornost vie nego prednosti jer je poverenje prokockano i umesto
nagrade dolazi kazna. On kae: "Meu svim plemenima zemaljskim samo vas poznah, zato
u vas kazniti za sve grijehe vae." (3,2)
Pitanja
7. Ponoviti redosled 12 malih proroka
8. Prikazati Amosa kao proroka u vremenu u kojem je ivio
9. ta Amos u svojim govorima poruuje narodima?
10. Kakvo je bilo stanje u Izraelu u Amosovo vreme?
11. Osnovna Amosova poruka Izraelcima?
12. Vrednosti Amosove knjige za nas?
Nauiti: Amos 4,12

OBADIJA PROROK PRAVEDNOG SUDA

Uvod
ivimo u vremenu u kojem se veoma ceni sve to je "naj"'. Cene se najbolji fudbaleri,
omiljeni su najpoznatiji glumci, rado se sluaju najvei govornici, trae se poznanstva
najpoznatijih ljudi. Treba samo posmatrati ljude kako se ponaaju kad se nau u blizini
neke "naj" osobe. Prosto ih nestaje u veliini omiljenih "naj". Pa, evo, ako se ve trai
"naj", ono se moe pripisati Knjizi proroka Obadije. To je najkraa knjiga u celom Starom
zavetu. Ima jedno jedino poglavlje s 21stihom.
Ima ova knjiga jo jednu osobenost. Ne zna se nita poblie tko joj je pisac. Istina, ima u
Starom zavetu ak 11 osoba koje nose ovo ime "Obadijah" to znai "Jahvin sluga". (I. Kr.
18, 3-6; I. Dn. 7,3; 12,9;27,19; itd.). Na poetku knjige stoji "Vienje Obadijino", i to je
sve. Iako se o piscu ne zna nita vie, poznat je razlog zbog kojega je knjiga napisana.
Prilike
Predmet ove knjige je vievekovna netrpeljivost potomaka dva brata blizanca, Jakova i
Ezava. Njihova netrpeljivost je poela jo pre roenja. Pie u Post. 25, 21.22: "Izak se
obrati Jahvi za svoju enu, jer je bila nerotkinja. Jahve ga uslia, te njegova ena Rebeka
zae. No djeca se u njezinoj utrobi tako sudarala da ona uzviknu: "Ako je tako, za to u
ivjeti?" Jakov i Ezav su bili ljudi veoma razliitih sklonosti. To je uinilo da su i njihovi
putevi bili sasvim razliiti, a izgleda da je i cela njihova mladost protekla u sukobima. Ipak
dve pojedinosti su bile odluujue za Jakovljevu i Ezavovu budunost i za budunost
njihovih potomaka. Prvaje kad je Ezav prodao pravo prvoga sina Jakovu, a druga kada je
Jakov prevarom pridobio ono to mu to pravo omoguuje. Kae za prvenca u Post. 25, 29-
34: "Jednom Jakov kuhae jelo. Ezav stigne s polja, gladan. Ree Ezav Jakovu: "Daj mi
toga crvenog variva da pojedem, jer sam izgladnio." Stoga mu je ime Edom. A Jakov
odgovori: "Ustupi mi prije svoje prvorodstvo!" Ezav ree:
"Evo me skoro na smrti; to e mi prvorodstvo!" Jakov nastavi: "Prije mi se zakuni!" On
mu se zakune, i tako proda Jakovu svoje prvorodstvo. Tada Jakov dade Ezavu kruha i
orbe od soivice. Jeo je i pio, onda se digao i otiao. Tako Ezav pogazi svoje
prvorodstvo.
Ezav je odluio da se osveti svome bratu ali do osvete nije dolo. Svakako ono to je
dolo, bilo je prirodan ishod. Pie u Post. 27.44. Tuje i druga: Jakov na prevaru dobija
oev blagoslov, a to je i prenoenje vlasti kae u Post. 27, 25-29: Potom ree Izak: "Stavi
preda me da blagujem lovine svoga sina pa da te blagoslovi dua moja." Jakov ga poslui,
pa je jeo. Zatim mu donese i vina, pa je pio. Poslije toga ree mu njegov otac Izak:
"Primakni se, sine moj, i poljubi me!" Kad se primae i poljubi ga, Izak osjeti miris
njegove odjee pa ga blagoslovi:
"Gle! Miris sina mog
nalik je mirisu polja
koje Jahve blagoslovi.
Neka ti Bog daje
rosu s neba i rodnost zemlje:
izobilje ita i mladoga vina.
Narodi ti sluili,
plemena ti se klanjala!
Braom svojom gospodari,
nek sinci majke tvoje pred tobom
padaju!
Proklet bio tko tebe proklinje;
blagoslovljen tko te blagoslivlje!"
"Ezav zamrzi Jakova zbog blagoslova kojim ga je otac njegov blagoslovio, pa ree u sebi:
"im dou dani alosti za mojim ocem, ubit u ja svoga brata Jakova". U Post. 33 dva se
brata susreu, ali se verovatno nisu izmirili, iako je susret protekao u dobrom
raspoloenju.
Netrpeljivost koja je postojala izmeu Ezava i Jakova prenela se i na njihove potomke.
Kad je Izak blagoslovio Jakova, predskazao mu je da e naslediti bogatu zemlju i da e
njegovim potomcima biti dobro. Ezavu nije vie imao to da obea. Blagoslovi patrijarha
nisu bile samo elje oca, nego iskazivanje Boje volje. Zbog toga Izak kae Ezavu: "Tvoj
dom e biti daleko od plodne zemlje, daleko od rose neba. ivie od svoga maa i
sluzie svome bratu. Ali, kad se jednom pobuni, stresti e njegov jaram sa svojega
vrata" (Stv. 27, 39-40).
Ovo to je Izak rekao obistinilo se. Od Ezava je nastao narod Edomci: "Ovo su potomci
Ezava, koji se zvao i Edom. Ezav je uzeo sebi ene od kanaanskih djevojaka: Adu, ker
Hetita Elona; Oholibamu, ker Ane, unuku Sibeona Horijca; i Basematu, ker Jimaelovu,
sestru Nebajotovu. Ada Ezavu rodi Elifaza, a Basemata rodi Reuela, Oholibama rodi
Jeua, Jalama i Koraha. To su Ezavovi sinovi koji se rodie u zemlji kanaanskoj.
Ezav uzme svoje ene, svoje sinove, svoje keri, svu eljad svoga doma; svoju stoku
krupnu i sitnu; svu imovinu to ju je namakao u zemlji kanaanskoj, pa ode u zemlju
seirsku, daleko od svog brata Jakova. Njihov se, naime, posjed jako uveao te nisu mogli
ostati zajedno: kraj u kojem su boravili nije ih mogao izdravati zbog njihova blaga. Tako
se Ezav Edom nazvani naseli u brdskom kraju Seiru." Drava se prostirala u podruju
June Arabe (danas je to Vadi el Araba). U ono doba je to bio polupustinjski kraj, ba
kako je Izak prorekao. Ipak, podruje je bilo znaajno i zbog trgovakog puta prema
Akapskom zalivu, pa dalje, prema Indiji i Africi, i zbog bakra i gvoa koje se kopalo u
ovom podruju. Jakovljevi potomci su bili nemilosrdni prema Edomcima
To se dogaalo za vreme Saula: "Kad je aul uvrstio, svoju kraljevsku vlast nad Izraelom
okrenu ratovati protiv svih svojih neprijatelja unaokolo: protiv Moaba, protiv Amonaca,
protiv Edoma, protiv Bet Rehoba, protiv kralja Sobe i protiv Filistejaca; kuda god bi se
okrenuo, svuda bi pobjeivao." (I Sam. 14,47) a nastavio je njegov naslednik David.
Davidov general Joab je punih est meseci proveo u ovom podruju nastojei da uniti
Edomce. "David stee novu slavu kad je na povratku porazio Edomce, u Slanoj dolini,
osamnaest tisua njih. I postavi upravitelje u Edomu, svi edomci postadoe podanici
Davidovi (II Sam.8,13-14).
Ipak, Edomci su bili ilav narod i kako je Salomonu veoma mnogo stalo do Arapskog
zaliva zbog trgovine, zbog luke u Ezion Geberu i zbog bakra koji se kopao topio u Ezion
Geberu, on pripaja ovo podruje svojoj dravi a Edomci se bore za slobodu. Prema I. Kr.
11, 14-22 Edomci su vodili gerilski u borbi za slobodu: "Tada die Jahve protivnika
Salomonu: Edomca Hadada, iz kraljevske kue Edomaca. Jer kada je
David tukao Edomce, i kad je Joab, vojskovoa otiao da pokopa ubijene i dao pogubiti
sve mukarce u Edomu Joab i sav Izrael ostadoe ondje est mjeseci dok nisu istrijebili
sve mukarce u Edomu - Hadad je utekao u Egipat s Edomcima, koji bijahu u slubi
njegova oca. Hadad je bio tada mlad djeak. Otili su iz Midjana i stigli u Paran. Poveli su
sa sobom ljude iz Parana i otili u Egipat pred faraona, kralja Egipta, koji mu dade kuu,
odredi mu hranu i dodijeli zemlje. Hadad je stekao veliku milost milost u faraona, koji mu
dade sestru svoje ene, sestru velike kneginje Tafnese. Sestra Tafnesina rodi mu sina
Genubata, koga Tafnesa odgoji u kraljevskoj palai, i Genubat je ostao u palai meu
faraonovom djecom. Kada je Hadad doznao u Egiptu da je David poinuo kod svojih
otaca, i da je vojskovoa Joab umro, ree faraonu: "Dopusti mi da odem u svoju zemlju!"
Faraon mu ree: "to ti nedostaje u mene te eli poi u svoju zemlju?" A on mu odgovori
"Nita, ali pusti me da odem!" To je bilo zlo To je bilo zlo to ga je uinio Hadad: mrzio je
Izraela i vladao je Edonom."
Kasnije je dolo do izvesnog sporazuma, do saveza u jednom ratu (II. Kr. 3), a kada se
Davidova drava razdelila i njena vlast oslabila, Edomci se postepeno osamostaljuju. Pie
u 2. Kr. 8,20-22: U njegovo se vrijeme Edomci odmetnue ispod judejske vlasti i postavie
sebi kralja. Joram ode u Seir, i s njim sva bojna kola. Die se nou i pobi Edomce koji su
bili opkolili njega i zapovjednike bojnih kola. Narod pobjee u svoje atore. Ipak su se
Edomci oslobodili ispod judejske vlasti sve do danas.
Ljudi veoma teko zaboravljaju uvrede koje im se nanesu. Dobro je rekao neko, da dobra
to inimo ljudima, piu u pesak, a zla to im inimo, kleu u kamen. Posle mnogih
nezgoda, Izraelske drave gube samostalnost. Prvo je prestalo da postoji Severno
kraljevstvo 721 godine (prema drugom brojanju (722). Iza toga 587 (586) prestaje da
postoji i Judeja. Edomci ostaju i dalje. Izakovo predvianje u sklopu s blagoslovom
sasvim se ostvaruje.
To je predmet koji je ovde zanimljiv i zbog kojega je napisana Obadijina knjiga. Kad je
587 godine Nabuhodonozor, babilonski kralj osvajao Jeruzalem, Edomci su jo kao narod
imali izvesnu samostalnost u okvirma velike babilonske drave. Nesrea koja je zadesila
Judeju i Jeruzalem, bila je ostvarenje sna Edomaca. Izgleda da su u ovom optem rasulu
Judeje i oni imali udela, ako ne na nikakav drugi nain a ono bar kao posmatrai. Ili su i
dalje. Pored toga to su se veselili padu Judeje i razorenju Jeruzalema, verovatno su
uestvovali i u pljaki i hvatali su begunce i prodavali ih kao robove. Pie u Ps. 137,7: "Ne
zaboravi, Jahve, sinovima Edoma kako su u dan
kobni Jeruzalemov vikali oni: "Ruite! Sruite ga do temelja!" (Psal. 137,7)
Prorok Jeremija savremenik ovih dogaaja kae: "O Edomu. Ovako govori Jahve nad
Vojskama: Zar nema vie mudrosti u Temanu, zar u razumnih nesta svjeta, zar se izvjetrila
mudrost njihova? Bjeiite, gubite se i duboko se sakrijte, stanovnici Dedana, jer Ezavu
propast nosim, vrijeme kazne njegove. Dou li trgai k tebi, ni pabirka nee ostaviti; dou
li kradljivci noni, opljakat e sve to ele. Jer ja sam onaj to e Ezava pretraiti, i
skrovita mu otkriti, da se ne mogne sakriti. Pleme je njegovo opustoeno; nema ga vie!
Nitko ne kae: "Ostavi siroad svoju, ja u je prehraniti, i neka se udovice tvoje u me
pouzdaju!" (Jer. 49, 7-11)
Edomci su i posle ovih velikih dogaaja ostali u svojoj zemlji. Kasnije su ih potisnuli
Nebateji, i kako je posle atentata na Gedaliju, babilonskog namesnika u Jeruzalemu, i
bekstva Judejaca u Egipat (Jer. 42) Judeja ostala skoro pusta, Edomci su se preselili u
juni deo Judeje. U vreme Makabejaca, Ivan Hirkanus je prisilio Edomce (sada Idumejce)
da prihvate jevrejsku religiju. Kasnije su oni napredovali u vlasti i od Antipatera, Idumejca
- Edomca nastaje Herodova dinastija. Dakle, sloboda i vlast tek posle dve hiljade godina.
U Isusovo vreme Idumejci i Jevreji su se slagali ali se neprijateljstvo izrazilo prema Isusu
Kristu. Herod je elio da Isusa ubije jo kao novoroene jer se bojao za svoju vlast, i tako
se posredno osveivao Jakovljevim potomcima: "Tada se Herod, videi da su ga magi
izigrali, vrlo rasrdi, te naredi da se poubijaju u Betlehemu i njegovoj okolici sva muka
djeca od dvije godine pa nanie prema vremenu za koje se pomno raspitao u maga. Tada
se ispuni rije proroka Jeremije: "Glas u Rami u se - pla i jauk mnogi: to za djecom
Rahela tui neutjena to ih nema'. (Matej 2, 16-18)
Poruka
Obadija je bio Jeremijin savremenik i sasvim je verovatno da su se poznavali. Ono to
Obadija govori u 1-9 slino je onome to Jeremija govori u 49, 7-11. Veza izmeu ovih
prorotava postoji, ali nam nije mogue utvrditi kakva je. Edomci su iveli u stenovitom
podruju i navikli su na borbe i zbog toga su bili ponositi i uvereni da ih niko nee isterati.
Opasnost se ipak pribliavala. Ona e doi iznenada i Edomci se nee odrati. To su bili
Nabateji, plemena iz Arabije koja su dola i poterala Edomce iz njihove "neosvojive
zemlje"'.
U prvom delu knjige su prorotva o drugim dogaajima a 10-15 prikaz dogaaja za vreme
razorenja Jeruzalema:
"Za pokolj i nasilje nad bratom svojim Jakovom sram e te pokriti, i nestat es zasvagda.
U dan onaj kad stajae postrance, dok mu tuinci blago odvodie, dok stranci ulaahu na
vrata njegova i drijeb bacahu za Jeruzalem, ti bijae kao jedan od njih. Ne naslauj se
bratu u dan nesree njegove! Ne likuj nad sinovima judejskim u dan propasti njine! Ne
razvaljuj usta u dan tjeskobni! Ne provaljuj na vrata naroda moga u dan nesree njegove!
Ne naslauj se njegovom propau u dan nesree njegove! Ne pruaj ruke na imanje
njegovo u dan nesree njegove! Ne stoj na raskrima da pobije njegove bjegunce! Ne
izdaji preivjelih njegovih u dan tjeskobni!"
To znai da je prorok Obadija ivio posle ovog traginog dogadaja. Ovde je itav niz
zabrana "nemoj", odakle je mogue zakljuiti na koji nain su se Edomci poneli prema
Judejcima. To je: naslaivali su se tuim nesreama, likovali su kad je drugima polo loe,
radovali su se nesrei i svoju radost su izraavali veoma glasno, i sami su uestvovali u
proboju opsade (13) uestvovali su i u pljaki koja je tada obavezno pratila svaki rat (14),
prokazivali one koji su se sakrili.
Judejci i Edomci su u ovoj knjizi ponovo prikazani kao dva brata koje su njihove razliite
prirode i sklonosti odvele u dva razliita pravca, ali koji su svejedno bili upueni jedan na
drugoga. Braa su i pored razlike. Razliitost ne sme da bude razlog za neprijateljstvo.
Bog je bio onaj koji je poslao propast za Judejce ali on ne dozvoljava da se ljudi meaju u
njegove poslove. Zbog toga on predvia "Gospodnji dan" i za Edomce.
Gospodnji dan je uvek dan suda i Boje osvete. Ona novozavetna misao "Tko to sije to i
kosi" e u Edomovom sluaju nai punu primenu. Bog u 15. v. kae: "Dae ti se milo za
drago. Tvoja e dela pasti na tvoju glavu".
Bog predvia sjajnu budunost svom narodu kada e se sve vratiti na svoje mesto.
Obzirom da se u 21. v. kae da e posle svih dogaaja nastati Jahvino kraljevstvo, ovo to
je reeno ovde ima eshatoloko znaenje. To znai da Obadija predvia dogaaje koji e
prethoditi Isusovom drugom dolasku.
Nama je teko objektivno oceniti pojedina svetska zbivanja. Istoriari se trude da daju
objektivan prikaz ali svejedno sve vide iz svoga ugla, tumae na osnovu svoga shvatanja
istorije. Zbog toga treba biti oprezan u iskazivanju suda o pojedinim dogaajima
prikazanim u Svetom pismu jer je Bog njima upravljao i ima razloge za koje mi ne znamo
u svakom sluaju. Ipak, u svim zbivanjima je osnovno da je Bog vrhovni sudija i da je
plata za greh smrt. Bog je odredio dan kada e suditi svim ljudima, to znai da nikakav
prestup nee ostati nekanjen.
Pitanja
13. Ponoviti redosled 12 malih proroka
14. Opisati meusobni odnos Ezava i Jakova (prema Post.25 i 27) .
15. Prikazati odnos Edoma i Izraela kroz istoriju
16. Opisati nesreu koja je zadesila Izraelce (2. Dn. 36)
17. U emuje bio greh Edomaca?
18. Prikazati Boji stav prema osveti
Nauiti: Obadija 1,15
 JONA - TVRDOGLAVI PROROK
Uvod
to bi se jo moglo rei o Joni a da nije ve spomenuto? Neobian je to ovek i neobian
je njegov doivljaj, ali je ipak blizak ljudima.
to bi jedan prosean kranin mogao uraditi s Isaijom, Ilijom, Ezehijelom ili kojim god
drugim starozavetnim prorokom, kad su oni toliko udaljeni od prosenog? Njihova
zajednica s Bogom je neto to mnogi krani jedva mogu da shvate, a Jona je svojom
neposlunou i trvdoglavou toliko blizak mnogima, da se lako mogu poistovetiti s njim.
Jona je neposluan i zbog toga on je prosto ,,drag". Svakako, o tome se ne govori. Kad god
se o Joni razgovara ili propoveda baca se na njega drvlje i kamenje jer je to red i obiaj, a
stvari stoje drugaije.
Treba naglasiti da se Bog ne dri ljudskih pravila. Prema nama, Jonina knjiga uopte ne bi
bila ukljuena u Sveto pismo jer "kvari prosek". Ne bi bio ukljuen ni dobar deo Davidove
biografije. 1 Poslanica galatskim crkvama bi izostala i dobar deo I. Kor.. itd. Bog ne
sakriva mane svojih saradnika i njihove neiskrene misli i tu se razlikuje od ljudi. No, on
uvek ima jednak stav prema manama svojih saradnika a i po tome se razlikuje od ljudi.
Bog sasvim jasno prikazuje mane Abrahama, Davida, Ilije i Jone ali ih ne opravdava. to
je greh toje greh, bez obzira od koga dolazi i Bog ga uvek osuuje i kanjava. I to je razlog
zato se i Jonina knjiga nalazi u Starom zavetu. Hvala Bogu to je tako jer bi nam ona
mnogo nedostajala.
Jonin sluaj
Jonin sluaj je ivi primer sukoba oveka i Boga. Jona i Bog se nisu sloili. Jona
zakljuuje da se njegov stav ne slae s Bojim stavom i da se njegove misli ne mogu
ukljuiti u Boje. Njegove namere su suprotne Bojim i smatra da ima pravo na svoj stav i
da u tome bude dosledan. Kad se zna da Bog veoma briljivo odabire svoje saradnike i da
on trai dobrovoljce, postaje malo neobino da Bog ovde prisiljava Jonu da uradi ono to
ne eli. Ali, Jona je ve od prije Boji prorok, i zbog ega Bog u ovom sluaju ne bi imao
prava da uporno zahteva od Jone da se dri njegove naredbe?
Predmet na kojem su se sukobili Bog i Jona je stav prema neznabocima. Jona je bio dobar
Izraelac i prema njemu milost postoji samo za njih. Neznaboci su stvoreni da budu hrana
vatri u paklu, a Bog ima druge namere. Njemu je ao svih ljudi iako je odabrao
Abrahamove potomke da budu nosioci priprema za dolazak Isusa Krista. To i jasno
iskazuje kad Joni objanjava zbog ega nije unitio Ninivu. "Jahve mu ree: "Tebi je ao
brljana oko kojega se nisi trudio, nego je u jednu no nikao i u jednu no usahnuo. A
meni da ne bude ao Ninive, grada velikoga, u kojem ima vie od sto i dvadeset tisua
ljudi koji ne znaju razlikovati desno i lijevo, a uz to i mnogo ivotinja!" ". (4. 10-11)
Jona je bio podanik Severnog kraljevstva. Galilejac, rodio se u Getoferu, gradiu u
brdovitom kraju severne Palestine, 5-6 km. udaljenom od Nazareta. Kako je ivio i
propove dao za vreme Jeroboama II, (793-753 pre Kr.) kao prorok je znao to se priprema
njegovoj zemlji. Sigumo je znao da e Niniva, Asirija okupirati njesovu zemlju i da e
raseliti njegov narod. Zbog ega bi se onda zauzimao za neprijatelje? U ovom
sluaju je stupila na scenu nacionalna svest. Zar ne bi bilo jednostavnije da Bog uniti
Ninivu jer e tako biti otklonjena opasnost Severnog kraljevstva. Tako je mislio Jona i
tako je zakljuivao. To, dakle, nije bila bezrazlona udljivost, nego se radilo o
nacionalnoj svesti, o elji za dobrobit svog naroda. Problem je ipak postojao. Okupacija i
izgnanstvo koje je Bog ve pripremao nije bilo konano odbacivanje nego nekoliko karika
u dugom lancu kojeg je stvarao i uvao osobno Bog. Trebalo je da doe do raseljavanja
Severnog i Junog kraljevstva jer su svi proroci govorili o ostatku koji e biti nastavak
naroda. Sve je bilo na svom mestu s Boje strane. Kod Jone je nastao problem zato to je
nacionalna svest postala jaa od poslunosti Bogu.
Jona nije osamljen, reeno je ve na poetku. Neposlunost iz bilo kakvih razloga je esta
kod ljudi bilo kog vremena. Jona je upravo simpatian i blizak zbog svoje tvrdoglavosti.
Neki bi mu moda i estitali to je smogao toliko hrabrosti da se suprotstavi Bogu na
ovako odluan nain, ne marei ak ni za svoj ivot.
Postoji i novozavetni Jona. I kod ovoga su proradila nacionalna oseanja i pokuao je da
se suprotstavi Bogu. to nije dolo dotle, dokle je dolo kod Jone, razlog je u boljem
poznavanju Boga. Taj novozavetni Jona je apostol Petar. U Delima 10-11 itamo o slinoj
borbi. U oba sluaja se radi o noenju poruke neznabocima. Oba oveka smatraju da
neznaboci nemaju prava na milost, pokajanje, oprotenje. Obojica smatraju da je njihova
nacija jedina koja ima prava da uiva u plodovima Bojega stvaranja. Obojica odbijaju da
ispune ono to Bog hoe. Da slinost bude vea, obojica su u Jopi i bez volje, a sa
ustezanjem ispunjavaju svoj zadatak. Jona umesto tri dana propoveda samo jedan dan, a
Petar naglaava kako mu je kao Jevrejinu nezgodno to mora da doe u kuu neznaboca.
Jona se ljuti to Bog otklanja objavljenu kaznu, a Petar se udi to je silazak Svetoga Duha
na neznaboce popraen istim znacima kao u Jeruzalemu.
Tvrdoglavost ovog tipa postoji i danas. Neki krani s radou e govoriti o Velikom sudu,
o venoj smrti, o paklu, smatrajui da se i Bog raduje ovoj propasti. Oni koji to tvrde
dokazuju da ne poznaju Boga u ovoj stvari. Bog ne mrzi ljude i nee ih mrziti ni kad ih
bude kanjavao. Njegova srdba je dokaz njegove ljubavi, a ne mrnje. Samo ljudi ne
mogu da se ljute bez naknadnih elja. Samo ljudi istovremeno sa srdbom ele i osvetu i
propast. Bog to ne radi.
Osoba
Iz II. Kr. 14,25 se saznaje da je Jona bio prorok i prije sluaja u Ninivi.
"On je dobio natrag izraelsko podruje od Ulaza u Hamat do Mrtvoga mora, prema rijei
koju je Jahve Bog Izraelov rekao preko sluge svoga Jone, sina Amitajeva, proroka iz Gat
Hahefera." (II. Kr. 14,25) Istorija ne zna za ovo propovedanje i kajanje, pa su neki u
novije vreme skloni da u ovom dogaaju vide alegoriju. Kako je Jonu progutala neka riba
pa ga izbacila na obalu, tako e Judejce progutati Babilon pa e se posle osloboditi. Za ovo
miljenje ak postoji izvesna osnova u Jer.51,34
''lzjeo me, satro babilonski kralj, odgurnuo me kao prazan pladanj, ko zmaj me on
progutao, napunio trbuinu, iz mog me istjerao Edena." Jer. 51,34) Drugi e u Joninoj
knjizi samo potraiti misionarsku ideju, koja se pojavila posle ropstva, kad su neki proroci
otvoreno govorili o pruanju Boje milosti i drugim narodima.
Bez obzira na miljenja i na mogunosti, postoje, vrsti razlozi zbog kojih se Jonina knjiga
i Jonin sluaj prihvaaju kao istorijski.
1. Jonaje bio istorijska linost (II. Kr. 14,25)
2. Knjigu treba tumaiti kao istorijski dogaaj jer ne postoji nikakva druga mogunost da
se uradi drugaije a da se pri tom ne nanese teta vrednosti knjige.
3. Knjigu nije mogue tumaiti alegorijski (u preneenom smislu)jer bi to bio jedinstven
sluaj u Starom zavetu.
4. Isusje ee spominjao Jonu i smatrao ga istorijskom linou. Jona je jedini
starozavetni prorok s kojim se Isus poistovetio. Za njega je pokajanje Ninivljana bilo
injenica, a Jonin boravak u trbuhu ribe predskazanje njegovog trodnevnog boravka u
zemlji(Mt. 12,40-41).
Nije mogue dati siguran dokaz o vremenu kad je knjiga napisana. Teolozi se mnogo
razilaze to se tie vremena i postavljaju mogunost pisanja knjige od osmog do drugoga
veka pre Kr. Razlozi za ovako iroko razdoblje nisu dovoljno vrsti. Niniva je propala 612
godine pre Kr. i pisanje knjige posle ovog dogaaja bi bilo bez snage. Uenje o milosti
neznabocima, koje je postalo snano posle ropstva, takoe nije dovoljan razlog. Zbog
ega Jona ne bi mogao biti prvi u tom?
Navode se i tragovi aramejskog jezika ali se oni pojavljuju i u knjigama za koje se zna da
su pisane ranije. to se tie jezika, treba naglasiti da se u ovoj knjizi ne pojavljuje ni jedna
grka ili persijska re, a one su skoro obavezno prisutne u knjigama pisanim posle ropstva.
Jona je proricao u vreme Jeroboama II (793-753) i verovatno je knjiga pisana prije 721
godine pre Kr. tj. prije pada Severnog kraljevstva.
U knjizi se nita ne govori o piscu knjige. Jonaje bio glavni izvor podataka ali to ne mora
znaiti da je on bio i pisac. On je to mogao nekome priati pa je tako i zapisano. Kako se
brod vratio u Jopu po tovar, laari su sigumo ispriali to im se desilo. Nakon nekoliko
dana pojavio se i Jona i dokazana je istinitost njihovog pripovedanja.
Da bi se temeljitije shvatila poruka knjige o Joni preporuljivo je da se proitaju neki
odeljci iz Sv. pisma. Naprimer, Jer. 1, 4-10 - za bolje razumevanje prorokog poslanja,
"Doe mi rije Jahvina: "Prije nego to te oblikovah u majinoj utrobi, ja te znadoh; prije
nego to iz krila majina izae ja te posvetih, za proroka svim narodima postavih te. A ja
rekoh: "Ah, Gospode Jahve, gle, ja ne umijem govoriti: dijete sam". A Jahve mi odvrati:
Ne govori: "Dijete sam!" Ve idi k onima kojima te aljem i reci sve ono to u ti narediti.
Ne boj ih se: jer ja sam s tobom da te izbavim, rije je Jahvina. I tada Jahve prui ruku,
dotae se usta mojih i ree: Evo, u usta tvoja stavljam rijei svoje. Gle: postavljam te
danas nad narode i kraljevstva, da istrebljuje i rui, da zatire i niti, da gradi i
sadi."(Jer. 1,4-10)
Jer. 18, 7-10 - za uinak pokajanja. "Objavim li jednom kojem narodu ili kojem
kraljevstvu da u ga iskorijeniti, unititi i razoriti, i taj se narod, protiv kojeg sam govorio,
obrati od opaina i zloa, tada u se ja pokajati za zlo koje mu bijah namijenio. Objavim li
kojem narodu, ili kojem kraljevstvu, da u ga izgraditi i posaditi, a on stane initi to je zlo
u mojim oima, ne sluajui glasa mojega, pokajat u se za dobro koje sam im obeao."
Psalam 139 i 16, 8-11 - za razumevanje iskustava proroka.
"Jahve, pronie me svega i poznaje, ti zna kada sjednem i kada ustanem, izdaleka ti ve
misli moje poznaje. Hodam li ili leim, sve ti vidi, znani su ti svi moji putovi. Rije mi
jo nije na jezik dola, a ti, Jahve, sve ve znade. S lea i s lica ti me obuhvaa, na mene
si ruku svoju stavio. Znanje to odve mi je udesno, previsoko da bih ga dokuio. Kamo
da idem od duha tvojega, i kamo da od tvog lica pobjegnem? Ako se na nebo popnem,
ondje si, ako u Podzemlje legnem, i ondje si. Uzmem li krila zorina pa se naselim moru na
kraj, i ondje bi me ruka tvoja vodila, desnica bi me tvoja drala. Reknem li: "Nek me
barem tmine zakriju, i nek me no umjesto svjetla okrui!" ni tmina tebi nee biti tamna:
no sjati kao dan i tama kao svjetlost. Jer ti si moje stvorio bubrege, satkao me u krilu
majinu. Hvala ti to sam stvoren tako udesno, to su djela tvoja predivna. Duu moju do
dna si poznavao, kosti moje ne bjehu ti sakrite dok nastajah u tajnosti, otkan u dubini
zemlje. Oi tvoje ve tada gledahu djela moja, sve ve bjee zapisano u knjizi tvojoj: dani
su mi odreeni dok jo ne bjee ni jednoga. Kako su mi, Boe, naumi tvoji nedokuivi,
kako li je neprocjenjiv zbroj njihov. Da ih brojim? Vie ih je nego pjeska! Doem li im do
kraja, ti mi preostaje!
Da, istrijebi, Boe, zlotvora, krvoloci nek odstupe od mene! Jer podmuklo se bune protiv
tebe, uzalud se diu tvoji dumani. Jahve, zar da ne mrzim tvoje mrzitelje? Zar da mi se ne
gade protivnici tvoji? Mrnjom dubokom ja ih mrzim, i drim ih svojim neprijateljima.
Pronikni me svega, Boe, srce mi upoznaj, iskuaj me i upoznaj misli moje: pogledaj, ne
idem li putem pogubnim, i povedi me putem vjenim!"
Tu su i neka mesta iz Novog zaveta. Dela 10-11, Rim. 9-11, pogotovo treba proitati i
prouiti mesta iz Evanelja koja se direktno odnose na Jonu - Mat. 12,38-41 i Luka 11,29-
32.
Isus je cenio Jonina iskustva i poslanje i zbog toga njega uzima za primer. Zanimljivo je
da su obojica bili Galilejci. U vreme Jeronima je blizu Nazareta postojalo mesto za koje se
tvrdilo da je Jonin grob, a moda je to mesto postojalo ve u vreme Isusa, pa je i on
odlazio onamo.
Kad su se fariseji u Iv. 7,52 prepirali s Nikodemom oko Isusa, prevarili su se kad su tvrdili
da prorok ne dolazi iz Galileje. Otuda je doao Jona koga su oni prevideli. Otuda je doao i
Isus koga nisu hteli da priznaju. Da su paljivo prouavali Pisma shvatili bi da je Jona
doao iz Galileje i daje meu njima bio prorok vei od Jone
Knjiga o Joni
Jonina knjiga ima pet glavnih toaka.
1. Jona dobija nalog i odbija ga 1,1-3
2. Jona bei a Bog ga sustie i kanjava 1,4-17
3. Jona se moli iz stomaka ribe 2,1-10
4. Jona ispunjava nalog, ali delimino 3,1-9
5. Ninivljani se kaju: Bog se raduje a Jona je ljut 3,10; 4,11
1. (1-3) - "Joni je dola Gospodnja re". Jona je ravnopravni prorok s bilo kojim
starozavetnim prorokom: Svima njima je "dolazila Gospodnja re". Da se nije radilo o
Ninivi verovatno bi Jona otiao i izvrio nalog.
Bog je sudija celoga sveta i ovde dolazi pred njega zloa Ninivljana. To je kao u Stv. 6,13
i 18,25. "ree Bog Noi: "Odluio sam da bude kraj svim biima jer se zemlja napunila
opainom; i, evo, unitit u ih zajedno sa zemljom."
"Daleko to bilo od tebe, da ubija nevinoga kao i krivoga, tako da i nevini i krivi prou
jednako! Daleko bilo od tebe! Zar da ni Sudac svega svijeta ne radi pravo?"
Jona je naumio da pobegne od Boga. Tu se izraava shvaan da je Bog samo u Judi i
Izraelu. Dalje njega nema jer nema to da trai. Zbog toga je Jona mislio da Boga nee
sresti na moru ili u Tarsisu, koji je verovatno bio u sadanjoj paniji. Iz istog razloga i
Naman eli da ponese zemlje iz Samarije da ima na emu da se moli pravome Bogu (II.
Kr. 5,17) "Tada Naaman ree: "Dobro, kad nee. Ali barem dopusti da meni, tvome
sluzi, dadu ove zemlje koliko mogu ponijeti dvije , mazge. Jer sluga tvoj nee vie prinositi
pomirnica ni klanica drugim bogovima nego samo Jahvi."
Jona bei iz svoje zemlje i zbog toga to eli da raskine s Bogom. Dokle je "pred njim"
obavezan je da propoveda.
2. "Ali Jahve podie na moru silan vjetar, i nastade nevrijeme veliko na moru, te miljahu
da e se laa razbiti. Uplaie se momari; svaki zazva svoga boga, i da bi je olakali,
stadoe iz lae bacati tovar sto bijae u njoj. Jona pak bijae siao na dno lae, legao i
zaspao tvrdim snom. Zapovjednik lae pristupi mu i ree: "to spava kao zaklan? Ustaj i
prizivlji Boga svojega! Moda e nas se sjetiti Bog taj da ne poginemo". Potom rekoe
jedni drugima: "Hajde da bacimo drijeb, da vidimo od koga nam doe ovo zlo", Bacie
drijeb, i pade drijeb na Jonu. Oni mu onda rekoe: "Kai nam: zbog koga nas ovo zlo
snae, kojim se poslom bavi, odakle dolazi, iz koje si zemlje i od kojega naroda?" On im
odgovori: "Ja sam Hebrej i tujem Jahvu Boga nebeskoga, koji stvori more i zemlju".
Ljudi se uplaie veoma i rekoe mu: "to si to uiniol" Jer bijahu doznali da on bjei od
Jahve - sam im je to pripovjedio. Oni ga zapitae: "to da uinimo s tobom da nam se
more smiri?" Jer se more sve bjenje dizalo. On im odgovori:. "Uzmite me i bacite u more,
pa e vam se more smiriti, jer znam da se zbog mene diglo na vas ovo veliko nevrijeme.
Ljudi uzee veslati ne bi li se primakli kopnu, jer se more sve bjenje dizalo protiv njih.
Tad zazvae Jahvu i rekoe: "Ah, Jahve, ne daj da poginemo zbog ivota ovoga ovjeka i
ne svali na nas krv nevinu, jer ti si Jahve: ini kako ti je milo". I uzevi Jonu, bacie ga u
more - i more presta bjesnjeti.
Tada velik strah Jahvin obuze ljude, te prinesoe rtvu Jahvi i uinie zavjete." (1, 4-16)
Jona ne moe da pobegne od Boga ali ako ne moe u Tarsis onda hoe u smrt. Iznenauje
njegov ravnoduan odgovor laarima - "Ako smatrate da sam ja kriv, bacite me u \more".
Doista je tvrdo naumio da ostane pri svojim nacionalistikim idejama. Bog ne uvaava
Jonino bekstvo. ak ni njegovu smrt. Tu izlazi na videlo jedna znaajna injenica. Bog
odabire ljude za saradnike a ne oni Boga.
"Niste vi mene izabrali, nego sam ja vas izabrao i odredio vas da idete i rodite rod i da va
rod ostane, i da vam dadne Otac to god zamolite u moje ime. " (Iv. 15,16)
to je jo vanije, onaj koga Bog pozove ili mu dade neki dar, ne moe opozvati poziv ili
odbaciti dar. U Rim. 11, 29 kae: "Neopozivljivi su Boji darovi i njegov poziv". Bog je
pozvao Jonu za proroka i ovaj to mora da ostane do kraja, pa makar i zle volje.
U ovom sluaju Bog je uinio dvoje: a) Bog je poslao veliki vetar (4). Ovo je dovelo do
velike zabune, ispitivanja, istraivanja. Jona je otkriven kao krivac. b) Bog je poslao
veliku ribu da proguta Jonu. Ovo je uinjeno da Jona zatrai Boju milost i prihvati
poslanje. Veliki vetar i velika riba su uinili "veliko delo". Ustvari - sve okolnosti koje
Bog daje, ini, alje - su velike.
Ovde je Jona zanimljiv. Kako je mogao spavati tvrdim snom kad je velika bura? Kao da
mu nije smetala ni nemirna savest, ni nemirno more. Ipak nije krio da slui Jahvi.
Otvoreno iskazuje tu injenicu i otvoreno priznaje svoju krivicu. U Svetom pismu imamo
prikazane jo dve bure i dranje onih koje je zadesila bura, to je vredno da se proui.
(Mk. 4, 35-41; Dela 27.).
3. "Jahve zapovjedi velikoj ribi da proguta Jonu. Tri dana i tri noi ostade Jona u ribljoj
utrobi. Iz utrobe riblje stade Jona moliti Jahvu, Boga svojega. On ree:
Iz nevolje svoje zavapih Jahvi, i on me uslia; iz utrobe Podzemlja zazvah, i ti si mi uo
glas. Ti me baci moru u dubine, i voda me optee. Sve poplave tvoje i valovi oborie se na
me. Pomislih: odbaen sam ispred oiju tvojih. Al' ipak oi upirem svetom Hramu tvojem.
Vode me do grla okruie, bezdan me opkoli. Trave mi glavu omotae, sioh do korijena
planina. Nada mnom se zatvorie zauvijek zasuni zemljini. Al' ti iz jame izvadi ivot moj,
o Jahve, Boe moj. Samo to ne izdahnuh kad se spomenuh Jahve, i molitva se moja k tebi
vinula, prema svetom Hramu tvojemu. Oni koji tuju isprazna nitavila milost svoju
ostavljaju. A ja u ti s pjesmom zahvalnicom rtvu prinijeti. to se zavjetovah, ispunit u.
Spasenje je od Gospoda." (2, 1-10)
Jona se naao u moru a odmah iza toga i u trbuhu ribe. Ovaj doivljaj je toliko neobian da
se mnogi itaoci i nehotice pokuavaju uiviti u njega. Jona je u novim prilikama bio
prisiljen da trai Boga. Vie nije beao jer je znao da pomo moe poslati samo Bog. Iako
je molitva puna slika, ukazuje na iskustva koja je Jona imao u takvim uslovima. Ova
Jonina molitva je psalam ali se svojom sadrinom i oblikom razlikuje od bilo kojeg psalma
u Bibliji. To znai da nije umetak nego originalna Jonina molitva koju je pisac knjige
dobro znao. Jona se u ovoj molitvi kaje i trai Boju pomo ali ne izgleda da eli da menja
svoj stav prema ranijoj zapovesti i Ninivi.
4. "Rije Jahvina doe Joni drugi put: "Ustani, ree mu, idi u Ninivu, grad veliki, i
propovijedaj u njemu to u ti rei". Jona ustade i ode u Ninivu, kako mu Jahve zapovjedi.
Niniva bijae grad velik od Boga tri dana hoda. Jona proe gradom dan hoda,
propovijedajui: "Jo etrdeset dana, i Niniva e biti razorena". Ninivljani povjerovae
Bogu, oglasie post i obukoe se u kostrijet svi od najveega do najmanjega. Glas doprije
do kralja ninivskoga: on ustade s prijestolja, skide plat sa sebe, odjenu se u kostrijet i
sjede u pepeo. Tada se po odredbi kralja i njegovih velikaa oglasi i objavi u Ninivi:"Ljudi
i stoka, goveda i ovce da ne okuse nita, ni da pasu, ni da vodu piju." (3,1-7)
Niniva je bio veliki grad, ali kako shvatiti ta tri dana hoda? Obim ruevina je oko 15 km.
ali je Niniva u svojoj blizini imala jo esto gradova koji su sainjavali Asirsku prestonicu.
Diodarus Silaulus, Grki istoriar tvrdi da je duina zidova Ninive iznosila 480 stadija
(oko 100km.). Moda se ovo odnosilo na sve gradove jer su bili blizu Ninive. Moda je
trebalo da Jona proe svim ulicama i uliicama Ninive jer je vest o propasti bila za sve
stanovnike.
Protivno Joninoj elji ljudi su se pokajali a Bog je promenio svoje namere. Pokajanje je
bilo potpuno. U optem kajanju su ponekad bile ukljuene ak i domae ivotinje, kao to
je to sluaj i ovde.
5. "Bog vidje to su inili: da se obratie od svojega zlog puta. I saali se Bog zbog
nesree kojom im bijae zaprijetio, i ne uini. Joni bi veoma krivo, i rasrdi se. I ovako se
pomoli Jahvi: "Ah, Jahve, nisam li ja to slutio dok jo u svojoj zemlji bijah? Zato sam hteo
prije pobjei u Tari; jer znao sam da si ti Bog milostiv i milosrdan, spor na gnjev i bogat
milosrem, i da se nad nesreom brzo saali. Sada, Jahve, uzmi moj ivot, jer mi je bolje
umrijeti nego ivjeti." Jahve odgovori: "Srdi li se ti s pravom?" Jona izie iz grada i sjede
s istoka gradu; naini ondje kolibu i sjede pod njom u hlad da vidi to e biti od grada. A
Jahve Bog uini da izraste brljan nad Jonom i prui sjenu njegovoj glavi, te da ga izlijei
od zlovolje. Jona se brljanu veoma obradova. Ali sutradan, u osvit zore, Bog zapovjedi
crvu da podgrize brljan, i on usahnu. Kad je ogranulo sunce, posla Bog vru istoni
vjetar; sunce je palilo glavu Joninu, te je sasvim klonuo. Poelje umrijeti i ree: "Bolje mi
je umrijeti nego ivjeti." Bog upita Jonu: "Srdi li se s pravom zbog brljana?" On
odgovori: "Da, s pravom sam ljut nasmrt" Jahve mu ree: "Tebi je ao brljana oko kojega
se nisi trudio, nego je u jednu no nikao i u jednu no usahnuo. A meni da ne bude ao
Ninive, grada velikoga, u kojem ima vie od sto i dvadeset tisua ljudi koji ne znaju
razlikovati desno i lijevo, a uz to i mnogo ivotinja!" (3, 10-4,11)
Jona ostaje dosledan svojoj zamisli. Propovedao je propast ali je propovedanje skratio
moda i zbog toga to nije elio da doe do pokajanja, a onda je otiao i ekao propast
ovoga grada. Da je to doivio, verovatno bi mu ovako nacionalistiki nastrojenom bilo
posebno uivanje promatrati kako propada neprijateljski grad. Bog mu je uskratio to
zadovoljstvo. Kako se Jona buni, Bog mu pokazuje daje u zabludi.
Poruka
Ve je govoreno o poruci, ali evo jo neto. U ovoj knjizi je Bog predstavljen kao osoba
koja se jednako zanima za sve ljude bez obzira tko su i gde se nalaze. To znai da nema
nikakve osnove za diskriminaciju bilo kakve vrste. U svetlu Boje sveobuhvatne ljubavi,
uska i nacionalistika shvaanja postaju smena.
Bog je pravedni Bog i kako daje prava svima, pred sve postavlja i odgovornost. Oni koji
uivaju Boja dobra i milost su tim Bojim darovima i obavezni na poslunost. Naglaava
se da je Bog svemogu pa je prema tome on gospodar i tvorac istorije. Kraljevstva i drave
nastaju i nestaju prema njegovim odlukama. Ako neki narodi i dou do prevlasti, ona nije
vena, jer Bog ne dozvoljava da dela ljudi traju veno.
S druge strane. ovek je konaan i nigde ne moe da izbegne prisustvo Boga. To prisustvo
nije razlog za strah sve dotle dok je ovek posluan Bogu, ali zbog neposlunosti najee
dolazi do ratnog stanja s Bogom.
Ljude razdvajaju mnogi elementi ali su u osnovi svi ljudi roaci. Sve ih je stvorio Bog, to
znai da nemaju prava da ele zlo jedan drugome. Sastavni deo ovekovog odnosa prema
Bogu je kajanje, a iskreno kajanje moe da otkloni i najvee opasnosti.
Pitanja
19. Ponoviti redosled 12 malih proroka
20. Opisati Jonu kao oveka
21. Zbog ega je bio toliko neposluan?
22. Prikazati "novozavetnog Jonu" (Dela 10 i 11)
23. Zbog ega nam je Jona svejedno blizak?
24. Osnovne poruke Jonine knjige
Nauiti: Jona 2,10

MIHEJA, SELJAK - PROROK

Uvod i osoba
"Moe li se iz Nazareta ockivati neto dobro?" (Iv. 1.46). pita Natanael svog prijatelja
Filipa. Drugim reima moe li iz loe sredine doi neto dobro. I ovo shvaanje nije retko,
nije ak ni bez osnove. To je uvek tako kad su na snazi zakoni na koje smo navikli. Ali,
kad se ukljui Bog u tok stvari, deava se nemogue i neoekivano: Iz Nazareta dolazi
Isus! Prorok Mihej je bio seljak, ovek koji je slabo poznavao Zakone i verska praksa
jevrejske zajednice bila mu je daleka. Moe li on doneti neto uverljivo? Moe li ovek,
kome su strani Zakoni, dati pravi i punovani sud o temeljnim postavkama Zakona? Prema
ljudskim merilima - teko. Prema nainu kako Bog radi - moe, i to veoma dobro i veoma
temeljito.
Kae na poetku Mihejine proroke knjige da je Mihej bio iz Moreeta (Moreanin).
Moreet je bilo selo u jednoj dolini u judejskim brdima. Jeronim je u IV. v. tvrdio da je to
selo u njegovo vreme jo uvek postojalo samo se zvalo drugim imenom (Eleuteropolis).
Akoje ovo prihvatljivo. a nema razloga da ne bude. onda je Moreet bio udaljen oko 40
km. jugozapadno od Jeruzalema. Bio je u podruju efela, blizu filistejskog Gata i po svoj
prilici povremeno je bio pod filistejskom upravom.
Prorok Miheja je Isaijin savremenik jer je proricao za vreme vladavine kraljeva Joatama,
Ahaza i Ezehijela, a slino stoji i za Izaiju (Iz. 1,1; Ozija, Joatam, Ahaz i Ezehija). Bila je
jedna razlika izmeu ova dva oveka. Izaija je bio predstavnik vladajue klase i odrastao
je u Jeruzalemu; bio je aristokrata, pa je zahvaljujui svome poreklu imao uvid u dogaaje
u glavnom gradu Judejske drave. Miheja je bio seljak. Tek ponekad je dolazio u
Jeruzalem i samo bio posmatra svega to se tamo zbivalo. Ipak to mu ni malo nije
smetalo da sagleda stvarno stanje stvari, da ukae na probleme i da prenese Boju poruku.
A to je najvanije. Kad Bog nekoga alje sam se pobrine za sve uslove koje treba ispuniti
onaj koji donosi poruku. Akoje Miheja bio seljak, malo poznavao prilike u Jeruzalemu,
samo posmatra, Bog se pobrinuo da poruka bude jasna "dobro potkovana" i da pogaa
stvar.
Vreme
Zakljuuje se da su godine 751-687 pre Krista, vreme u kojem je ivio i proricao prorok
Miheja. To znai da jo uvek postoji Severno kraljevstvo (Samarija) i da je prorok svedok
tragedije ove drave (721 pre Krista). Znai takoe da je Miheja bio svedok i ostalih
traginih dogaaja kao toje opsedanje Jeruzalema 701 god., mrana vladavina kralja
Manae, itd. Kako je ve naglaeno bio je savremenik proroka Izaije, a postoji mogunost
i da je bio njegov uenik. ak se susreu veoma slina prorotva u obe knjige (Miheja 4,
18; i Iz. 2, 15). Da je prorok Miheja bio kasnije priznat kao pravi prorok svedoi tvrdnja
navoda u Jer. 26,18. Sto godina kasnije ljudi se potseaju da je Miheja neto rekao to je
bilo toliko uverljivo da je kralj Ezehija morao prihvatiti. To Mihejino prorotvo je u 3,12.
"Poradi vas i vae krivnje Sion e biti polje preorano, Jeruzalem ruevina, a Goru Doma
prekrit e uma."
Prilike u Judi
Judinu dravu koja je jo dugo ostala pod uticajem hrama je zahvatila "trgovaka"
groznica. Pokazalo se da je trgovina veoma unosno zanimanje. Dolazi do razmene dobara
s ostalim dravama a oni koji se uspiju snai imaju skoro neograniene mogunosti da se
obogate. To je uinilo da su mnogi ljudi iz manjih gradova i sela naputali svoja imanja i
odlazili u Jeruzalem da okuaju sreu. Nisu svi uspevali, ali koji su uspevali ostajali su u
Jeruzalemu i bogatili se. Novac je veoma esto donosio vlast i stvarao bezvlae pa je
Jeruzalem postao sredite moi i nereda. Ono to je ostajalo u pokrajinama je bilo manje
sposobno za ivot jer su i mogunosti bile manje. Tako su se stvarale imovinske razlike.
Graani Jeruzalema su postajali bogatiji, graani ostalih gradova i sela sve siromaniji. To
je tok koji se nebrojeno puta ponavljao u istoriji ljudskoga drutva. Prilike su bivale
razliite ali je proces u sutini isti.
Novac je priticao u Jeruzalem, a im se bogatstvo gomila na jednom mestu, siromatvo
nastaje na nekom drugom. Otkuda bi inae dolazilo. Da ovaj proces osiromaavanja bude
jo tei, politike prilike nisu bile sjajne. Kralj Ezehija je nastojao da stvari bar unekoliko
dovede u red ali je postao sluga Asirskog kralja, a danak koji mu je nametnut je bio veoma
velik. Tako je na jedno zlo dolo jo i drugo. Ljudi su na selima bili na putu potpunog
osiromaenja.
Prorok Miheja je bio seljak, i die glas u ime svih seljaka. Posebno se okomio na verske
voe koje su zloupotrebile svoj poloaj. Jeruzalem je bio mesto odreeno za sredite svega
to je dobro a ljudi su sve okrenuli na zlo i zbog toga e biti razoren: "Sve je to za
zloinstvo Jakovljeno i za grijehe doma Izraelova. Koje je zloinstvo Jakovljevo? Nije li
Samarija? to su uzviice Judine? Nije li Jeruzalem?" (1,5)
Zatim, "Teko onima koji smiljaju nedjelo i snuju zlo na posteljama svojim! Kad svane
dan, oni ga izvre, jer je sila u njihovoj ruci. Zaele li polja, otimaju ih, i kue, uzimaju ih;
ine nasilje ovjeku i kui njegovoj, vlasniku i posjedu njegovu.
Zato ovako govori Jahve: Evo tome rodu smiljam zlo, iz kojega neete izvui vratova,
niti ete hoditi ponosito, jer e biti zlo vrijeme. U onaj e vam se dan sloiti rugalica,
zapjevati tualjka i rei: "Propalo je! Posve smo opustoeni, batina je naroda moga
otuena, i nitko da mu je vrati, naa polja podijeljena su odmetniku. Zato nee biti nikoga
tko bi bacio kocku za dio tvoj u zboru Jahvinu.
Umesto tovanja Jahve, tovali su tue bogove. Sudije i knezovi, zadueni da sprovode
pravdu, gaze je na svakom koraku. Ovaj odeljak to jasno pokazuje: "Ne balite! - bale oni -
Tako se ne bali! Sramota na nas nee pasti! Zar e biti proklet dom Jakovljev? Zar je
Jahve izgubio strpljivost? Zar on tako postupa? Nisu li rijei njegove ugodne Izraelu,
narodu njegovu," Vi se sami diete kao neprijatelji narodu mojemu. ovjeku nezazornu vi
otimate kabanicu, onome koji bez straha putuje ratne strahote dosuujete. Vi izgonite ene
moga naroda iz njihovih milih domova; djeci njihovoj zauvijek oduzimate slavu koju sam
im dao: "Ustanite, idite! Ovo nije poivalite! Zbog neistoe teko vas ue svezalo". Kad
bi mogao biti nadahnut ovjek koji izmilja ovu opsjenu: "Prorokujem ti vino i pie", on bi
bio prorok narodu ovome." (2,1-11).
Sudije su sudile siromanima kako im se htelo, ne vodei rauna o pravdi: "Potom rekoh:
ujete sada, glavari kue Jakovljeve, suci doma Izraelova! Nije li na vama da znate to je
pravo? Ali vi mrzite dobro a ljubite zlo! Vi ljudima derete kou s tijela i meso s kosti
njihovih. Oni prodiru tijelo moga naroda i deru mu kou, lome kosti. Oni ih komadaju
kao u loncu, kao meso u punom kotlu! Zato, oni e Jahvu zazivati, a on im nee
odgovoriti. Sakrit e, u ono vrijeme, lice od njih zbog zloina koje su poinili.
Ni proroci nisu bili bolji. Proricanje je postalo unosan zanat. Bog to ne moe ostaviti
nekanjeno; Ovako govori Jahve protivu proroka koji moj narod zavode: Ako imaju
zalogaj u zubima, proglauju: "Mir!" Ali protiv onoga koji im nita ne stavlja u usta
navijetaju sveti rat. Zato ete imati no mjesto vaih vienja i tminu mjesto proricanja.
Zai e sunce tim prorocima, i dan e za njih pomrati. Tada e se posramiti vidovnjaci i
zblaniti vraari. Svi e oni pokriti gubice jer odgovora Bojeg nee biti. Ali ja sam pun
snage i duha Jahvina, pun pravde i jakosti da objavim Jakovu opainu njegovu, Izraelu
njegov grijeh.
ujte dakle ovo, glavari kue Jakovljeve, suci doma Izraelova, vi kojima se pravda gadi te
izvrete sve to je ispravno! Vi koji gradite Sion u krvi i Jeruzalem u zloinu!" (3,1-10)
Pouka treba daje Samarija koja je iz istih razloga razorena. Tako e i Jeruzalem pasti.
Kad Miheja ovo govori Samarija vie ne postoji, a propala je zbog zla u kojem je ivela.
Isto eka i Judeju:
"Poradi vas i vae krivnje Sion e biti polje preorano, Jeruzalem ruevina, a Goru Doma
prekrit e uma." (3,12)
Tragedija e doi jer se drava ukljuila u posao koji nije njen. Novac, vojska, mo nije
glavni zadatak ovoga naroda. Zbog skretanja s odreenoga puta doi e propast. "Jo u ti
dovesti osvajaa, stanovnica mareka, stii e do Adulama slava Izraelova. upaj kosu i
ostrizi se za milom djecom svojom! Postani elava kao orao leinar, jer su izgnana daleko
od tebe." (1,15-16) Bog priprema drugu misiju. On priprema i drugi svoj narod. To vie
nee biti svetska sila koja e osvajati svet nego e biti nosilac prave vere u Boga. Novi
narod e nastati od rasprenih, odbaenih, odgnanih a njima e upravljati novi kralj, koji
e kao pastir se brinuti za narod:
"U onaj dan - rije je Jahvina - sabrat u hrome, okupiti rasprene i sve kojima sam zlo
uinio. Od hromih u Ostatak uiniti, moan narod od onih to su izgnani. Tada e Jahve
nad njima kraljevati na gori Sionu od sada i dovijeka. I ti Kulo stada, Ofele Keri sionske,
opet e se tebi vratiti prijanja vlast, kraljevstvo Keri jeruzalemske.
Umesto kralja koji se poistovetio s onima koji ine zlo, doi e novi vladar. Nee doi iz
Jeruzalema, nego iz malenog Betlehema, sela nadomak Jeruzalema. On e doneti
blagostanje, ne samo Izraelu, nego celom svetu.
"A ti, Betleheme Efrato, najmanji meu kneevstvima Judinim, iz tebe e mi izai onaj
koji e vladati Izraelom; njegov je iskon od davnina, od vjenih vremena. Zato e ih Jahve
ostaviti dok ne rodi ona koja ima roditi. Tada e se Ostatak njegove brae vratiti djeci
Izraelovoj. On e se uspraviti, na pau izvodit svoje stado silom Jahvinom, velianstvom
imena Boga svojega. Oni e u miru ivjeti, jer e on rasprostrijeti svoju vlast sve do
krajeva zemaljskih. On on je mir! Ako Asirci provale u nau zemlju, ako stupe u nae
dvore, podii emo na njih sedam pastira, osam narodnih knezova. Zemlju Asirsku oni e
maem opasti, zemlju Nimrodovu sabljama. I on e nas osloboditi od Asiraca ako provale
u nau zemlju, ako stupe na nae tlo." (5,1-5)
To je Mesija. Njegove osnove su drugaije i drugaiji je i cilj. Nee se zanositi slavom
koju izgrauju kraljevi sveta i nee biti rukovoeni sebinim ciljevima.
Tada e ovaj novi narod imati i novu misiju. To e biti poruka mira celom svetu. Vojska i
borna kola nee biti glavno oruje i izraz moi jer se ta poruka nosi na drugi nain, i druge
je prirode.
Naglaeno je da je Izaija bio aristokrata a Miheja seljak. Ipak treba naglasiti da su njihova
prorotva svejedno veoma slina. Svaki gleda na prilike sa svoga stanovita i slui se
vlastitim stilom, ali je konaan cilj isti. Treba uporediti: Miheja 2, i Iz. 5. Miheja 3,1-4 i Iz.
10,1-4; Miheja 2,7 i Iz. 1,21; Miheja3,12 i lz.4,6-7.
Poruka
Svako od nas kad se sretne sa Bogom doivljava da je On velik, moan, pravedan, a mi da
smo greni, neznatni. U 1,3-4 Mihej opisuje Boga kako ga je on doivio i pred tim
monim Bogom stanje naroda je dosta jadno. On zato u svojim prorotvima pokuava da
opomene na ono to e se desiti zbog Boje veliine i pravde. Gledajui ustajalu veru
svojih sunarodnjaka kroz svoju doivljenu veru, Mihej biva nateran da vie neprijatne
poruke po gradovima svoje zemlje. Drutvene prilike su bile loe. Stanje u Jeruzalemu je
bilo teko jer je zakazala verska svest. Tako je nastao dvostruki prestup. Poznat je kralj
Ahaz koji je kao slabi i neodluan ovek zanemario tovanje Jahve a njegovi ministri su
to veoma rado prihvatili i preneli na narod. Istina je da su se stvari neto popravile za
vreme kralja Ezehije i da zlo nije uzelo onoliko maha koliko je uzelo u Severnom
kraljevstvu, ali je ovo bila Judeja i Jeruzalem. Ovde je bio hram, tu su bili sveenici i
mnogi proroci koji su dobro poznavali zakon. Zbog toga je odgovomost jednaka, iako su
krivice neto manje.
Bezobzirnost zemljoposednika je veliki greh i bie otro kanjena. (2,1-5). Sudije su
postavljene da se bore za pravdu ali je i njih ponela elja za nepravednim bogaenjem.
(3,1-4). Zbog javnog mnjenja, svako prisvajanje tue imovine je moralo imati neku pravnu
osnovu i sudije su je pronali pa su ravnopravno uestvovali u otimanju i verovatno
ravnopravno delili oteto. A sucima doma Izraelova je dano da znaju to je pravo.
Tu su i sveenici i proroci. Oni su najodgovorniji za tovanje Boga, oni su duhovne voe,
a struja koja je ponela imune ljude i sudije zahvatila je i njih. Objavljivanje Boje volje
vie nije bila obaveza pred Bogom nego je postala izvor zarade. Veoma slikovito Miheja
prikazuje ovaj problem kad kae da proroci proriu mir onome koji im stavi neto u usta, a
proglaavaju "sveti rat" onome koji im ne stavlja nita. (3,5) Mihej sve ove nepravde
sabire jo jednom u stihu 3,11: "Glavari njegovi sude prema mitu, sveenici njegovi
pouavaju radi zarade, proroci njegovi bale za novac. A na Jahvu se oni pozivaju i
govore: "Nije li Jahve u naoj sredini? Nee na nas zlo navaliti" (3,11)
Miheja shvaa da je njegov sveti zadatak da otro napadne ove ljude, da pokae njihovu
nepravdu, gramzivost licemerje i lanu pobonost (3,8). Nije to bio lagan zadatak ali
Miheja napominje da ima dovoljno snage, Jahvinog duha, da ima pravde i jakosti.
Ovakvim stavom Miheja nastavlja Amosovu misiju. Uostalom, obojica imaju jednako
poreklo. Obojica su bili siromani ljudi, a ivei na selu, zadrali su zdrave poglede na
ivot i prilike, kao i sposobnost razboritog rasuivanja.
Bog (a ne Mihej = uoimo ovo!) ne moe ravnoduno promatrati kako se
zloupotrebljavaju vrednosti i poloaj. Zbog toga priprema sud. U 6, 1-8 je ovo veoma
snano naglaeno. Jeste da su oni odabrani Boji narod ali je isto tako istina da prava nose
i odgovornosti. Ako je nekome vie povereno, vie e se od njega i traiti a Izraelci to
zaboravljaju. Zbog toga je sud neizbean. Ne samo za Samariju nego i za Judu. Miheja je
nemilosrdan jer kae da e se Jeruzalem preorati kao njiva i da e biti gomila kamenja.
"Poradi vas i vae krivnje Sion e biti polje preorano, Jeruzalem ruevina, a Goru Doma
prekrit e uma." (3,12)
Nije trebalo dugo ekati da se ovo zbude. 587 god. je dolo na Jeruzalem sve ovo o emu
govori prorok Miheja. Desetine godina iza ovoga ceo Jeruzalem zajedno s hramom je
doista gomila kamenja kao da je grad preorao neki veliki plug. Ipak, vera u Boga ne
zavrava se u oaju. Nada je bila prava re nekada i sada, ali to je nada roena iz vere u
pravednu Boju re. U stihovima: 4,3-4 Mihej donosi sliku ivota o kojoj i dananje
oveanstvo sanja:
"Svoje e maeve prekovati u ralice, a svoja koplja u radne srpove. Narod na narod nee
maa dizati, niti e se vie za rat vjebati. Svaki e mirno ivjeti pod lozom vinovom i pod
smokvom svojom i nitko ga nee plaiti."
Dakle, oruje treba da se prekuje u orue. Ovo je slino dananjim proraunima to bi se
sve moglo uiniti za pravednije odnose na zemlji kad bi se milioni, koji idu na naoruanje,
upotrebili u mirnodopske svrhe. Mihej je veoma savremen.
Pored nade kojom ovaj odeljak odie, u njemu su nam dati jo neki odgovori. Ve je
reeno da su Amos i Mihej proroci Boje pravednosti. Mihej ne ukazuje samo na
nepravde, nego prikazuje kako bi mogao izgledati pravedniji ivot: od maeva bi se mogle
nainiti ralice, a od koplja radni srpovi. Nekada su ralica i srp bili dovoljni da jedan seljak
u kui i na dovoljno velikoj podkunici odri pristojan ivot svoje porodice i da nae
vremena da "mirno ivi pod lozom". Znai, model pravde je da svaki ovek ima svoje
"mesto pod suncem" krov, solidnu, poteno steenu platu i odmor u miru (bilo u selu ili
gradu). Takav model i danas zadovoljava ovekove potrebe. Toje model socijalne pravde i
dobrog standarda.
U 5. poglavlju Mihej imajednu ohrabrujuu poruku. Ona govori o daljoj budunosti u
kojoj e Bog postaviti nove temelje svom narodu i osnovati novu dravu. Doi e kralj iz
Davidovog grada, iz Betlehema ali e u osnivanju toga naroda zaobii viene i ugledne
ljude. Oni su neupotrebljivi jer im je stalo do novca, do moi, do svetske sile. Novi kralj e
biti Mesija. Knjiga zavrava u 7,18 divnim stihom: "Tkoje Bog kao ti, koji prata krivnju
...! Mihej to vidi bolje od mnogih svojih prethodnika i zato se u svojim nadama najvie
pribliava novozavetnom konceptu odnosa izmeu Boga i oveka.
Pitanja
25. Ponoviti redosled 12 malih proroka
26. Prikazati vreme u kojem je ivio prorok Miheja
27. Kakve su bile verske prilike u Izraelu?
28. Ko je bio odgovoran za takvo stanje?
29. ta Miheja predvia?
30. Kako se to obistinilo?
Nauiti: Mihej 3,6

NAHUM PROROK BOJE PRAVEDNOSTI

Uvod
U svom zanosu i oduevljenju Marija kae u svojoj pesmi da Bog "zbaci vladare s prestola
a uzvisi neznatne". Marija nije posebno poznavala istoriju da je mogla govoriti na osnovu
znanja. Nije govorila ni iz iskustva nego ju je pouio Boji Duh i zbog toga je ova
injenica postojana. Istorija dokazuje da su mona kraljevstva ija vlast se prostirala po
celom svetu, propadala u tren da se vie nikada ne bi povratila. I bliska prolost naega
veka pokazuje da je ovo tako. Mo monih ne traje veno. Ta je istina predmet ove malene
knjige, na poetku koje stoji, da ju je pisao Nahum iz Elkoa.
Osoba
Gde je bio Elko malo je poznato. Nekoliko je mogunosti, ali se teko odluiti za bilo
koju od njih. Jeronim kae da mu je njegov vodi pokazao u Galileji mesto zakoje je
tvrdio da je Elko, rodni kraj proroka Nahuma. Kako je Nahum dobro poznavao Asirsku
prestonicu Ninivu, misli se da je iz grada koji je 45 km udaljen od nje. Takoe je mogue
da je Nahum odveden u ropstvo, ili da se u ropstvu rodio?
Ne moe se nita odreeno rei ni o Nahumu. Ime mu znai "Uteha", to moe biti
skraenica rei "Jahve je uteha". Bilo je uobiajeno u ono vreme da ljudi daju svojoj deci
imena koja su odraavala njihove ispunjene ili neispunjene elje. Ova su imena esto bila i
u vezi sa misijom koju su kasnije pojedini ljudi dobijali.
Vreme pisanja Nahumove knjige
Vreme se u Starom zavetu odreuje pomo svetskih dogaaja koji se spominju u knjizi, u
Nahum 3,8. spominje se Amonova Teba. Iz opisa se saznaje je ovaj grad smatran
neosvojivim ali je Teba ipak razorena. Ovaj dogaaj je odjeknuo celim svetom i u
Nahumovoj svesti je jo sve, to znai zbio se nedavno. Zna se iz istorije da je Teba pala
663 godine. Drugi dogaaj o kojem pie Nahum je pad Ninive. Niniva, prestonica mone
Asirije, vekovima je bila sreite sveta, a sada joj se pribliava kraj. Nahum govori
uverljivo o ovom dogaaju. Do propasti jo nije dolo ali se ona oekuje uskoro. Kad se
zna da je Niniva pala oko 612 godine pre Krista zakljuuje se da je Nahum ivio i proricao
izmeu 663 i 612 godine.
Poruka
Nahumova knjiga je jedna od najkraih Starozavetnih knjiga ali je njen sadraj zanimljiv i
zbog toga je ona predmet mnogih prouavanja. Zanimljivo je prvo poglavlje u kojem se
Bog prikazuje kao gospodar svemira. On je ljut i ljubomoran jer su ga ljudi zamenili
drugim bogovima. Zbog toga on priprema osvetu. Ona e biti strana za sve koji su uinili
taj prestup. "Jahve je ljubomoran osvetnik" (1,2). To je poruka koja snano izbija iz ove
kratke knjige. Bog je osvetnik ali samo zbog toga to su ljudi zli. Bog je dugo trpio i ekao
ali su stvari ile od loeg na gore. Bili su ponositi i tvrdili da im niko ne moe nauditi ali
su se prevarili. Ovaj prvi deo knjige je velianstven prikaz Boje srdbe i zbog toga treba
obratiti panju na ono to on govori. Kae: "Jahve je Bog ljubomoran i osvetnik! Jahve se
osveuje, gospodar srdbe! Jahve se osveuje svojim protivnicima, ustrajan u gnjevu.
Jahve je spor u gnjevu, ali silan u moi. Ne, Jahve nee pustiti krivca nekanjena. U
vihoru i oluji put je njegov, oblaci su praina koju podiu njegovi koraci. Prijeti moru, i
isuuje ga, presuuje sve rijeke... Baan i Karmel uvenuli su, povenuli su pupoljci Libana!
Pred njim se gore potresaju, bregovi se ljuljaju, zemlja se pod njim provaljuje, krug
zemaljski i sve to na njem stanuje." (Nahum 1,1-5)
I dalje: "Tko moe izdrati pred bijesom njegovim? Ko e odoljeti pred gnjevnom
srdbom njegovom? Jarost se njegova kao vatra izlijeva i litice se pred njim kidaju. Jahve
je dobar onima koji se u njega uzdaju, on je okrilje u dan nevolje, poznaje one koji se
njemu utjeu kada potopne vode poplave. Unitit e one koji se protiv njega podiu,
progonit e svoje dumane u najmrkliji mrak." (1,2-8)
Nahum prikazuje i pojedine drave koje su postale mone vojnike sile. Vojna mo ih je
uinila nemilosrdnim osvajaima i zbog toga ih eka propast. Meu njima je na prvom
mestu Niniva, glavni grad Asirije. Bog je najei neprijatelj Asirije jer je ova drava
postala obesna. est uzvik u Nahumovoj knjizi je "Evo me protiv tebe", govori Jahve nad
vojskama". Ova mona drava je uinila da se zanemari pravda, milosre, humanost.
Trgovci su se obino koristili monom vlau i sabirali bogatstvo.
Onima koji su bili porobljeni Nahum poruuje da su nosioci dobrih vesti ve na putu. To
znai da je propast ovog monog grada, nepobedive drave bliska budunost. Nahum o
drugom i ne govori do o propasti Ninive. Kao da ga je ova ideja opinila. Ali, odavde se
da zakljuiti i neto drugo, to nije iskljuivo vezano za ovu davnu dravu. Bog se nije
naljutio samo na Ninivu. On je pravedni sudija i pojavljuje se svuda gde svetske sile
zloupotrebljavaju svoju mo. Nepravda moe nastati meu ljudima, i nasilje moe biti
osobina monih. Bog ipak stoji iza svih dogaaja i ne dozvoljava da krivci prou
nekanjeno.
Istoriari potvruju da je pad Ninive bio straan. Kau da je reka Tigris na kojem je leao
grad narasla do nevienih razmera. Grki istoriari Ksenofon i Diodor su posle ovoga
dogaaja opirno prikazivali ovu propast a Nahum ju je opisao pre i zbog toga je njegov
opis posebno vredan kao nepokolebiva proroka re. On u 2,8-9 kae da je Niniva
nabujalo jezero i da graani bee pred njenim vodama. "Podiu, u izgnanstvo odvode
Gospodaricu, robinjice njene cvile, tuguju kao golubice, u prsa se udaraju. Niniva je
nabujalo jezero, oni bjeze pred vodom njezinom. "Zaustavite se, stanite!" Ali se nitko ne
okree." Posle ove poplave je dola pljaka, pustoenja i propast. Niniva je vekovima bila
moni grad a sada postaje ruevina puna mrtvih tela.
Nahumova knjiga je vapaj za pravednou, aktuelan od kako postoji svet. Kajin je izvrio
nasilje nad svojim bratom jer mu se neto nije dopalo na njemu, i od onda to nasilje vlada
u svetu na razliite naine. Bog kae Kajinu da prolivena bratova krv vie sa zemlje Bogu
(str. 3). Ona vapi za pravednou, a za pravednou vapi i Nahumova knjiga. Ova knjiga
nije izraz patriotizma jednog Jevrejina. U ono vreme je na slian nain mogao govoriti
pripadnik bilo kojeg malog naroda u Palestini, a to je i danas vapaj potlaenih.
Treba uoiti da se ovo ne zadrava samo na podruju meuljudskih odnosa. Nije
obuhvaeno samo materijalno podruje. Bog je vladar nad materijalnim i duhovnim
svetom i mnogo se esti kad vidi nepravdu veih nad manjima jer je zapostavljena njegova
uredba i njegovo gospodstvo. esti se i kad ga potisnu iz bilo kojeg podruja. Biblija jasno
govori o Bojoj osveti nad svima onima koji ga ne priznaju. Boji sud e doi i ljudi e
biti pozvani da daju odgovor za svoje postupke, za svoje protivljenje, za svoju
neposlunost.
Pitanja
31. Ponoviti redosled 12 malih proroka
32. Pronai mesta u Bibliji koja idu u prilog Nahumovoj tvrdnji da je Bog ljubomomi
osvetnik
33. Povezati ovu "osvetoljubivost" s Izl. 20,5,6
34. Kako se Bog osvetio Asiriji i Ninivi?
35. Kako povezati s ovim i protumaiti Gal. 6,7,8?
36. Pronai poruku za nae vreme
Nauiti: Nahum 1,3
 HABAKUK, OVEK KOJI PATI
Uvod
David je bio jedan od najpozitivnijih starozavetnih kraljeva ali ga prosean italac Biblije
mnogo bolje zna kao pesnika. Njegove su nam pesme psalmi drago tivo, jer pogaaju
nae elje, misli, dotiu nae doivljaje. A nije jedino David pisao pesme. Pisali su ih i
drugi starozavetni ljudi. Onih 150 psalama sakupljenih u pet knjiga psalama delo su vie
pesnika. U jeruzalemskom hramu pevanje je bilo sastavni deo bogosluenja. Pevaka
sluba je u pojedinim vremenima bila veoma dobro organizovana a obavljali su je ljudi
koji su, pored toga to su imali dobar glas, bili i pesnici.
Po onome to se spominje u 3,19: zborovoa, iani instrumenti i pevanje (iz izvornika se
moe zakljuiti da ovaj izraz znai: "Na mojim ianim instrumentima"). Habakuk ima
smisla za pesniko izraavanje i verovatno je bio jedan od pevaa u hramu. On ljubi svoj
narod i potuje Boga, a kad se naao izmeu te dve sile, koje bi rado spojio, to nije
mogue, on duboko pati - kao retko koji starozavetni prorok.
Vreme
Vreme u kojem Habakuk ivi ve nam je poznato. Spominjali smo Sofoniju, Miheja,
znamo za Jeremiju, Hoeu, Nahuma. Skoro svi oni ive u onom veoma burnom vremenu
kad svetske sile unitavaju manje nacije, osvajajui njihove teritorije i raseljavajui narode
po ogromnom kraljevstvu, da se onemogui pobuna. Razumljivo je to je u to vreme
mnogo proroka. Bogu je mnogo stalo do svoga naroda i eli da uini sve ne bi li ukazao na
lo put i tragine posledice ovakvog izbora.
Prorok Habakuk ivi i prorie na prelomu 7. i 6. veka pre Krista. To je najburnije
razdoblje u celom Starom zavetu. Tri mone sile, Asirija, Babilon i Egipat bore se za
prevlast i meusobno se unitavaju. Pri tom povlae u propast mnoge dravice koje su
zavisile od njih ili su do njih traile pomo. Upravo propada Asirija, a ubrzo iza toga
Babilon postaje jedini gospodar jer je bitkom kod Karkemia godine 605. pre Krista
Egipat prestao da rauna na prevlast u svetu. Babilon, Haldeja, je gospodar sveta, a
malima se skoro nita nije izmenilo. Potlaeni su, obespravljeni, i patnje se nastavljaju,
iako su se tlaitelji promenili.
Zanimljivo je zaviriti u privatni ivot pojedinih ljudi toga vremena. To nam omoguava
Habakukova knjiga. Reeno je da je on pesnik, a to uglavnom znai dvoje - da je imao
bogat duhovni ivot i da je bio u stanju da iskae svoje doivljaje. Biemo zato obogaeni
njegovim iskustvom i upoznati se s nainom Bojeg delovanja.
Habakukova knjiga poinje sasvim neuobiajeno. Nema uvoda, nema predstavljanja.
Nema ni opisa prilika, Habakuk se susree s Bogom i na samom poetkuje prepun pitanja.
"Dokle u, Jahve, zapomagati da ti ne uje". Vikati k tebi "nasilje" a ti da ne spasi?"
Hrabar je Habakuk kad prigovara Bogu ali on je i optereen. Nevolju, koja je zadesila
njegov narod, doivljava veoma snano i zbog toga ne moe ostati ravnoduan.
O emu se radi? To je ona nesrea 598. godina ka su Babilonjani upali u Judeju i odveli
mnogo naroda u ropstvo (II. Kr. 24). Nova svetska sila nije ni malo bolja od Asirije. Sve
ide po starom a Bog koji upomo tvrdi da moe spasiti, u ovom traginom dogaaju kao da
stoji postrani. To Habakuka zbunjuje i on vie a Bog kao da ne uje jer se nita ne menja.
Ipak, Bog se ne sakriva. Nije neupuen u dogaaje. Nije ni nemilosrdan. Ni nesposoban da
pomogne. Ima odgovor. Ova svetska sila ne dolazi sama od sebe. Ona je "Boji bi " Kad
nisu pomogli mnogi proroci moda e pomoi nemilosrdni Haldeji. Judejci treba da se sete
zaveta, zakletve na gorama Ebalu i Garizimu (Ponz. 27 i 28). Treba samo da se podsete na
velike dogaaje 10-15 godina ranije kad je slomljena Asirska mo i razorena Niniva.
Asirija je bila mona i nemilosrdna a Haldeja e biti jo gora. Njoj je "bog postala snaga".
Mona je to drava koja se oslanja na samu sebe jer joj ne treba niko drugi. Dakle, sve ima
svoje razloge i Bog ima objanjenje.
Habakuk ide dalje. Pun je albi, prepun pitanja. ak protestuje. Bog je pravedan, sve
moe, obeava pomo, a kako sada ovako moe da promatra propadanje svog naroda? (1,
12). Kako on, pravedan, moe da gleda zlo a da ne "makne prstom?" Judejci su krivi ali
nisu bolji ni Haldeji, a on dozvoljava da oni vladaju svetom. Bog je nemilosrdan prema
ljudima jer postupa s njima kao s morskim ribama (14).
U ovakvom pristupanju stvari nema pravoga odgovora. Habakuk je odvie zauzet
najvanijim dogadajima. Boje delo, njegovo zauzimanje, njegov nain rada moe se
videti ako se pogleda unapred. Tada se dobije bolji uvid u ono to Bog radi. Zbog toga
Habakuk odlazi na kulu odakle vidi bolje, jasnije, jer mu pogled dopire dalje. Ova kula
nije nita drugo do kula vere. Ovaj odeljak (2, 2-4) je posebno dragocen jer otkriva " nove
veliine u odnosu izmeu Boga i ljudi i to je tema koja je u Novom zavetu dobila svoju
punu primenu.
"Tada Jahve odgovori i ree: "Zapii vienje, urei ga na ploice. da ga ita lako ita". Jer
ovo je vienje samo za svoje vrijeme: ispunjenju tei, ne vara: ako stie polako, ekaj, jer
odista e doi i nee zakasniti! Gle: propada onaj ija dua nije pravedna, a pravednik ivi
od svoje vjere" (2, 2-4)
Novozavetni pisci je direktno ili indirektno esto spominju (Rimlj. 1,17; Gal.3,11; Jevr.
10,38)
Kad se ovek popne na kulu i sagleda pravo stanje stvari sve se postavlja na pravo mesto.
To znai da vera nije samo neka magina mo, arobna palica kojom otklanjamo prepreke
i dobijamo ono to elimo nego je pogled unapred. To je, uostalom i naglaeno u Jevr. 11,
13. Vizija iz 2, 2-4 je biser biblijske literature i pomo svima koji pate. Ona kae:
"Zapii vienje, urei ga na ploice da se lako ita. Jer je ovo vienje samo za svoje
vreme: Tei ispunjenju. Ne vara. Ako stie polako ekaj, jer e sigurno doi i nee
zakasniti. Jer, propada onaj ija dua nije pravedna a pravednik ivi od svoje vere ".
U Babilonu su upotrebljavali glinene ploice za pisanje, a ovde se zahteva da one budu
jasno ispisane, da budu lako shvatljive.
Iza ovoga Habakuk iskazuje pet pretnji. One poinju reju "Jao", pa se tako i zovu, a
upuene su osvajaima, Haldejcima. Prvo "Jao" je upueno Nabuhodonozoru zbog toga
to je lakom i trai to nije njegovo. to su pljake, danak, roblje osvojenih naroda.
Drugo "Jao" je opet upueno Haldejcima zato to ele da stvore monu neosvojivu dravu
ali na tuim temeljima i s tuim materijalom.
Nabuhodonozor je izgradio moni grad Babilon a u tom su mu obilno pomogli porobljeni
narodi. To znai da slava i zasluga ne pripada njemu nego porobljenima. On e zbog toga
biti pozvan na odgovornost. Ovo je predmet treeg "Jao" (12-13).
Ma kako bila mona, babilonska vladavina je nehumana. Ono to je do tada vredilo kao
pristojno, ega su se svi ljudi drali, za vreme Haldeja je gaeno a usvajale su se druge,
nehumane norme. Ova nehumanost je predmet etvrtog "jao" (15-16). Kad se Habakuk
buni to je Bog postrani kad Haldeji osvajaju Judeju, Bog mu odgovara da su oni Boji
odabranici za izmirenje Boijih namera, a u petom "Jao"(19), Bog nije ravnoduan prema
idolopoklonstvu Babilonjana. Ono je uvek greh jer se zapostavlja ivi, veni Bog.
Zadnje poglavlje je jedan psalam. Ve je reeno da je Habakuk bio peva hramu i po svoj
prilici i pesnik. On nam je prikazao svoje doivljaje i oni su nam dragoceni jer nas upuuju
kako se treba postaviti u danima nevolje i krize.
Poruka
Ova malena knjiga ima svoju poruku koja see do naih dana. Prvo, istorija ima svoj
poetak i kraj. To nije zbir nevezanih dogaaja, niti njima upravlja neka bezlina sila. Kad
se dogaaji promatraju odvojeno jedan od drugoga, ovek se gubi u njihovoj besmislenosti
i grubosti.
Kad ih promatra "sa kule", tj. kroz veru, u njima vidi Boga koji vodi rauna da zli ne
vladaju veito i da potlaeni ne trpe u beskraj. On ljudsku istoriju vodi cilju koji je ljudima
nejasan, a spoznaju ga samo oni koji gledaju u budunost.
Drugo, zlo moe vladati zemljom i biti veoma mono. Budunost imaju samo oni koji ive
u veri. "Pravednik e iveti od vere", a "onaj ija dua nije pravedna propada". Bio je to
odgovor Habakuku koji ga je mogao zadovoljiti, a on moe zadovoljiti i oveka naega
vremena. Bezbotvo, nasilje, grubost u odnosima prema drugima, uvek se vraaju na glavu
onoga koji ga ini.
Tree, kako su ljudi prebrzi u svojim sudovima i izvrenju suda, u opasnosti su da spree
Boga u njegovom delovanju. Onaj koji sve promatra sa spomenute kule ima dovoljno
razloga da eka. I naa narodna kae da Bog nije nagao ali je dostian. To kae i Ps, 73.
Znai, "dobro je mimo ekati Gospodnje spasenje".
etvrto, zlo moe pobeivati i njegova sila moe obeavati beskonano trajanje. Zli ljudi
mogu biti prisutni svuda, ali zlo ima svoj kraj. Svetom ipak ne vlada sila nego Bog.
Peto, izvor ivota je Bog. Ko se oslanja na Boga ima garanciju za dobar i dug ivot.
Zajednitvo s Bogom je najvredniji plod vere i do njega se dolazi kroz poslunost i
tovanje ivoga Boga.
Pitanja
37. Ponoviti redosled 12 malih proroka
38. ta se iz knjige moe saznati o Habakuku?
39. Smemo li pitati "Zato Boe?"
40. ta su straa, bedem, budnost u 2,1?
41. Habakuk u 1. poglavlju pita Boga "Zato?" U 2. pogl. pronai Boji odgovor
42. Vrednosti Habakukove knjige za krane danas?
Nauiti: Habakuk 2,4
 SEFANIJA - PROROK KRALJEVSKE KRVI
Uvod
Sefanija verovatno znai "Jahve je sakrio", a sasvim je mogue da je prorok Sefanija ona
osoba iz 2. Kraljevima 25, 18-21 i Jer. 52, 24-27. Verovatno je ivio u Jeruzalemu jer je
oito da dobro poznaje grad, a na poetku knjige kae: "Rije Jahvina upuena Sefaniji,
sinu Kuija, sina Gedalijina, sina Amaijina, sina Ezekijina, u vrijeme Joije, sina
Amonova, kralja judejskoga." Sefanija je, Ezekijin prapraunuk, dakle, prorok "kraljevske
krvi".
Pozadina Sefanijine poruke
Sefanijina se sluba mora posmatrati i kroz prilike u Judi i kroz pojavu Skita, znaajne
nove sile na Bliskom istoku. Evo malo istorije. Asirski kralj Sargon drugi osvojio je
Samariju 721. godine pre Krista, a Judu pokorio u vazalski odnos. Za vreme kralja Ahaza
(735-715 pre Krista), Manasije, (687-642) i Amona (642-640) u Judi se sve vie okreu
mnogobotvu. Kralj Ezekija ovo malo usporava i obnavlja slubu Jahvi u hramu. Iza
Ezekije dolazi kralj Jozija koji sprovodi reformu, ali se uputa u bitku protiv Egipta koju
Bog verovatno nije imao u planu i u njoj gine. Tako je sve stalo. U Sefanijino vreme
vladalo je neko sumnjiavo raspoloenje prema Bogu. Kae u 1,12: "U to vrijeme pretrait
u Jeruzalem sa zubljama i pohodit u kaznom ljude koji miruju na svojoj vinskoj drodini
i u svom srcu govore: "Jahve ne moe uiniti ni dobro ni zlo".
Sefanija nigde ne spominje Skite. Ne spominje ni druge narode, ali je cela knjiga napisana
pod uticajem prisustva ovog naroda. Skiti su bili nomadski narod koji je doao iz Azije.
Prvo su zaposeli Mezopotamiju i dananji Kavkaz. Bili su grubi, nemilosrdni i edni krvi.
esto su napadali Asiriju na severnim granicama. Kasnije su se udruili s Asirijom protiv
Medijana. Kako kae grki istoriar Herodot, Skiti su doli sve do Sredozemnog mora i do
Egipta, ali su ih potisnuli Babilonjani.
Dri se da su Skiti napali Palestinu izmedu 630. i 625. godine, i to je vreme u kojem ivi
prorok Sefanija. Bilo je to vreme kralja Manasije, a za njega Sveto pismo kae: "Manaseu
je bilo dvanaest godina kad se zakraljio. Pedeset i pet godina kraljevao je u Jeruzalemu ...
inio je to je zlo u Jahvinim oima, povodei se za gnusobama naroda to ih je Jahve
protjerao pred Izraelovim sinovima. Obnovio je uzviice to ih bijae oborio otac Ezekijin,
podigao je rtvenik Balu, nainio aere, kako bijae uinio izraelski kralj Ahab; i stao se
klanjati svoj vojsci nebeskoj i sluiti joj. Podigao je rtvenike i u Domu Jahvinu za koji
bijae rekaoJahve: "U Jeruzalemu e prebivati moje Ime zauvijek".
Sagradio je rtvenike svoj vojsci nebeskoj u oba predvorja Doma Jahvina. I sinove je svoje
proveo kroz oganj. Vraao je, gatao, stvorio bajae i opsjenare, uinio je premnoga zla u
oima Jahve i razjarivao ga. Dao je nainiti lik Aere i posadio ga u domu, za koji Jahve
bijae rekao Davidu i njegovu sinu Salomonu: "U ovom domu i u Jeruzalemu koji sam
izabrao meu svim izraelskim plemenima, postavit u svoje Ime zauvijek. Neu vie dati
da noga Izraelca uzmakne iz zemlje koju sam dao u batinu njihovim oevima,..." (2. Kr.
21,1-8)
U knjizi se spominju neznaboaki obiaji u bogosluenju: "U dan rtve Jahvine kaznit u
knezove, sinove kraljeve, i sve koji se oblae na nain tuinski. Kaznit u u taj dan sve
koji preko praga poskakuju, koji Dom Gospodara svojega pune nasiljem i prijevarom"
(1,8,9) Strana odea je verovatno bila asirska jer su knezovi na taj nain hteli prikazati
svoju naklonost Asircima, a preskakanje preko praga takoe je neznabozaki obiaj,
moda povezan s dogaajem iz 1. Sam. 5,5: "Ali kad su ujutro uranili, gle, Dagon opet
leae niice na zemlji
pred Kovegom Jahvinim: glava Dagona i obje ruke njegove leahu odsjeene na pragu:
na mjestu je stajao samo Dagonov trup. Zato Dagonovi sveenici i svi koji ulaze u
Dagonov hram ne staju nogom na prag Dagonov..." Kako se u 2. poglavlju spominju i
Filisteji, verovatno je ovo preskakivanje praga koje spominje Sefanija uticaj filistejskog
mnogobotva.
Poruka
Sredinja tema Sofonijine poruke je bliski Gospodnji dan. Verovatno je Gospodnji dan u
samom poetku shvaen kao sveti rat odmazde ali je on kasnije dobio sasvim drugu
sadrinu. Jevreji su morali da shvate da se Gospodnji dan u prvom redu ticao njih. Kao da
u tom vremenu Bog nije imao mnogo to da kae ili trai od neznaboaca jer su Izraelci
zajedno s pravima imali i odgovornosti pred Bogom.
Ve je Amos naglasio da Gospodnji dan nije dan kad je svetlo nego tama, to e rei da on
ne donosi osloboenje i ostvarenje svetskih elja nego je on kazna i pozivanje na
odgovornost: "Jao vama to udite za danom Jahvinim! to e vam biti dan Jahvin?
Tama, a ne svjetlost. Bit e vam ko onom to utee lavljim raljama, a sretne ga medvjed;
koji ue u kuu i stavi ruku na zid, a ujede ga zmija. Nee li dan Jahvin biti tama, a ne
svjetlost? Mrklina, a ne sunan sjaj?" (Amos 5,18-20)
Prednosti su mnogo vie obaveze nego darovi. "Meu svim plemenima zemaljskim samo
vas poznah, zato u vas kazniti za sve grijehe vae" (Amos 3,2). Ovako pristupa ovom
pitanju Sofonija i njegova poruka ima ovu sadrinu.
Sofonija u 1,9-11; 14-17 i 3,2 ima isti stav. U onaj dan - rije je Jahvina - vapaj e se
podii od Ribljih vrata, urlici iz novog dijela grada, silna lomljavina sa breuljaka.
Kukajte, stanovnici makteki, jer je satrt sav narod kanaanski, zbrisani su svi mjerai
srebra." Dan gnjeva, onaj dan! Dan tjeskobe i nevolje! Dan uasa i pustoenja! Dan
pomrine i naoblake! Dan tmina i maglutina! Dan trubljavine i bojne vike na gradove
utvrene i na visoka krunita. Prepustit u ljude nevoljama i vrludat e kao slijepci (jer su
protiv Jahve sagrijeili), krv e se njihova prosuti kao praina, njihova trupla bit e baena
kao smee." (1,14-17)
Ovaj je opis Gospodnjeg dana jedan od najsnanijih u celoj Bibliji. "On nikada nije uo
poziva, nikada nije prihvatio pouku; Jahvi on se nikada nije povjerio; svome Bogu nije se
nikada pribliio;" (3,2)
I prorok nastavlja: "Blizu je Jahvin dan, veliki, blizu je i urno dolazi. Gorak je glas
Jahvinog dana: tada e i junak zajaukati. Dan gnjeva, onaj dan.
Ova poruka je znaajna i danas. Gospodnji dan dolazi i kako kae apostol Petar, sud e
poeti od Boje kue a ne od onih koji ne poznaju Boga. Jer vea prava nose sobom i vee
odgovornosti. Sefanija je siguran da dolazi Jahvin dan i da se niko nee sakriti (stih 12).
Tog dana e postati jasan smisao ivota, dogaaja, istorije, svega stvorenog.
Pitanja
43. Ponoviti redosled 12 malih proroka.
44. Opisati Gospodnji dan kako ga vidi Sefanija
45. Uporediti njegovo vienje s Isusovim prikazom u Mateju 24
46. Zbog ega je Boji narod zasluio takav dan?
47. ta je taj dan doneo Bojem narodu?
48. Pronai Sefanijine poruke koje vae i danas?
Nauiti: Sefanija 3,17

HAGAJ, PROROK DOBRE VESTI

Prilike
Malo je proroka koji su videli plodove svoga proricanja. Hagaj je jedan od retkih koji su
mogli videti kako se ljudi menjaju i prihvaaju ono to im Bog poruuje. Jeronim kae da
se Hagaj verovatno rodio u vreme kakvog velikog praznika pa mu ime kae "Svean",
"Praznini". Moda se ovo ime odnosilo na njegovo roenje a moda na Hagejevo
poslanje. Ako se prihvati mogunost iz 2,3 da je video Salamonov hram, on je u vreme
svoga proricanja bio ovek osamdesetih godina, a kako njegove poruke odiu sveinom i
ivou mora da je jo uvek bio dobro drei starac u kome je jo uvek kolala mladenaka
krv.
"Ima li jo koga meu vama koji vidje ovaj Dom u njegovoj staroj slavi? A kakva ga sada
vi vidite? Prema onome, nije li to ko nita u vaim oima?" (2,3) pita Hagaj okupljeni
narod.
Ukazom persijskog kralja Kira 539. godine prije Krista oko 50.000 Jevreja se vratilou svoj
rodni kraj. Dozvoljeno im je da sazidaju Jeruzalem i hram:
"Ali prve godine perzijskoga kralja Kira, da bi se ispunila rije Jahvina objavljena na
Jeremijina usta, podie Jahve duh perzijskoga kralja Kira, te on oglasi po svemu svojem
kraljevstvu usmeno i pismeno: "Ovako veli perzijski kralj Kir: Sva zemaljska kraljevstva
dade miJahve, Bog nebeski. On mi naloi da mu sagradim Dom u Jeruzalemu, u Judeji.
Tko je god meu vama od svega njegova naroda, Bog njegov bio s njim, pa neka ide
onamo!" (2 Jer. 36,22,23)
Poslovi su nekako napredovali sve do 529. godine. Tada je umro Kir a na dvoru su nastale
borbe oko prestola, koje su trajale sve do 520. godine. Judejci su na povratku u svoju
zemlju nali "starosedeoce". Bili su to doseljenici pomeani s Izraelcima koji su ostali (II.
Dn.17). Ovi su smatrali da imaju vie prava i kako nije dolo do sporazuma i saradnje,
usledela je prijava dvoru. Poslovi su stali i stajali punih devet godina.
U gradu je vladala oskudica u stanovima pa su se ljudi dali na zidanje kua. Bio je prisutan
jo jedan momenat. Neki su se dobro snali im je polo dobro. Zbog toga su gradili kue.
ukraavali ih i nastojali da svoj ivot uine to udobnijim.
Hram je ostao razoren. Bogosluenja nije bilo a to znai da je ropstvo jo trajalo.
Prvosveenik Jozua, sin Jozedekov bio je bespomoan jer se ljudima nije dalo da se
prihvaaju posla oko hrama. inilo im se da je to uzaludan posao jer je zabrana izgradnje,
izdata 529. godine jo, uvek bila na snazi. Nije nita mogao da uradi ni namesnik
Zorobabel sin ealtielov. Sve u svemu, prilino bezizlazno stanje.
Hagajeva sluba
I onda - "Doe Gospodnja re preko proroka Hagaja ..." Da li je bio prorok i prije? Tko
zna. Valda i nije jer je njegovo proricanje trajalo svega nekoliko meseci. Vano je to je
dola Boja poruka i da ju je Hagaj znao preneti drugima.
"Dvadeset devetog avgusta 250. godine doe Gospodnja re preko proroka Hagaja" tako
bi se mogla zapoeti ova knjiga jer je kod Hagaja mogue tano odrediti datum njegovih
proricanja. Mora da je i ranije postojao neki poziv za izgradnju a ljudi su se izgovarali
reenicom "Nije jo vreme da gradimo Gospodnji dom", izgleda da su je svi prihvatili. Da,
kad se neto ne eli nae se bilo kakav izgovor.
Prorok Hagaj zna taj izgovor, zna i neto drugo. Zna da su se mnogi od ovih ljudi dobro
snali. Zna da su izgradili svoje kue da ih neki jo uvek izgrauju, iako su bila teka
vremena. Zato pita: "A vama je vrijeme da stanujete u pokrivenim kuama, dok je ovaj
Dom razvaljen" (1,4) Hagaj im onda skree panju na neke dogaaje iz bliske prolosti,
koje oni nisu mogli objasniti. Tu su nerodne godine, iako su se mnogo trudili. Tu su i
ostale nedae - verovatno oskudica u odei, inflacija, i drugo. Tu su bila iskustva ljudi,
tereti koji su ih pritiskivali i inili ivot i napredak nemoguim. Ko zna, moda je ona
lozinka o hramu bila unekoliko vezana za te nedae. Moda su ljudi doista ekali bolje
prilike za poduhvat kao to je izgradnja hrama, a njihovo je ekanje samo oteavalo stanje
stvari jer su nevolje bile posledica ekanja.
Ovaj ovek je bio veoma uporan i vatren. Neki ga nazivaju pravim evangelizatorom.
Zamiljam ga kako hoda ulicama Jeruzalema i govori pojedincima, grupicama. Sad je kod
prvosveenika i ohrabruje ga i uverava ga da ima direktnu Boju poruku. Sad je kod
namesnika i dokazuje kako su na persijskom dvoru nastale promene i kako odmah treba
nastaviti s radom. Eno, ga na ulici, oko njega sve vie ljudi a on govori. Dotie se
problema koji mue narod, objanjava otkuda su ti problemi doli i budi u ljudima zaspalu
veru u Boga.
Kao to se vatra razgori kad se razgrne pepeo s ara, tako se u duama ovih ljudi budila
svest o pripadanju Bogu. A Hagaj naglaava - "Ovo je re Gospoda nad vojskama:
"Uskratio sam rosu, a zemlja uskratila useve, doveo sam suu na zemlju, na gore, na ito,
na vino, na ulje i na sve to raa, na ljude i na stoku i na svaki teko steeni plod - zato to
je moj dom razoren ".
"Nadaste se obilju, a gle, malo je; to dovezete kui, ja otpuhnem. A zato? - rije je Jahve
nad Vojskama. Zato to je Dom moj razvaljne, dok se svaki od vas brine za dom svoj.
Stog je nebo uskratilo rosu, a zemlja uskratila usjeve. Ja dozvah suu na zemlju i gore, na
ito i vino, na ulje i na sve to zemlja raa, na ljude i stoku, i na svaki trudno steen plod".
(1,9-11)
A ljudi sluaju, razmiljaju, prenose jedan drugome ono to su uli, iskazuju spremnost da
se prihvate posla. I gle uda, - podigoe se i namesnik i prvosveenik, i ceo narod: "A
Zerubabel, sin ealtielov, i Joua, sin Josadakov, veliki sveenik, i sav ostali narod
posluae glas Jahve, Boga svojega, i rijei proroka Hagaja, u onome radi ega ga Jahve
njima posla: i narod se poboja Jahve." (1,12) Tek sada im je sinulo, sada im je jasno da
nedae koje su ih snale imaju dublje korene. Iza njih nije bezlina prirodna sila nego
Gospod Bog. O njemu neto znaju ali su smetnuli s uma da je on iza svih nedaa jer eli
da skrene panju na sebe, na svoje postojanje.
Valda nikada, ni pre ni posle, stanovnitvo ovoga grada nije bilo vie i temeljitije
pokrenuto Bojom porukom. U knjizi je naglaeno kako su se voe i narod pobojali Boga
(1, 12,b.). Doista, gde nema Bojega straha maloje garancije da e stvari poi dobrim
putem, a gde ga se ljudi boje, deavaju se velike stvari. Niko ne moe ljude pokrenuti
toliko jednoduno i snano koliko ih pokree strahopotovanje prema Bogu.
Ve je 21. septembar 520 godine prije Krista. Jedva je prolo tri sedmice od kako je Hagaj
progovorio a ceo narod se sakupio da gradi hram. "Jahve probudi duh Zerubabelu sinu
ealtielovu, namjesniku Judejskom, i duh Joui, sinu Josadakovu, velikom sveeniku, i duh
svemu ostalom narodu, te oni dooe i prionue na posao u Domu Jahve nad Vojskama,
Boga svojega." (1,14)
"Bijae to dvadeset i etvrtoga dana estoga mjeseca." (1,15) "Gospod je probudio duh u
Zorobabelu ... i Jozui, prvosveeniku i celom narodu".
Posao je tekao ali izgleda da su se neki poeli zamarati. Boja poruka nikada ne zahvati
sve jednako. Nikada ne zainteresuje sve ljude na isti nain. A Hagaj je tu. Valda i sam
uestvuje u izgradnji i kao fiziki radnik jer je u njemu mladenaki duh. Tu je i sada kad
poinje "da kripi". Toje 18. oktobar iste godine. Hagaj opet ima poruku Gospoda Boga,
nosi obeanja. Verovatno je neke ljude zahvatila malodunost. Posao je velik a po svoj
prilici neki stariji su se pobunili, uhvatila ih panika jer su se dobro seali kako je izgledao
Salamonov hram. "Zaista, mnogi sveenici, mnogi leviti, i glavari obiteljski i starjeine,
koji su svojim oima vidjeli temelje prijanjega Hrama, plakahu iza glasa, a mnogi opet
snano klicahu od radosti. I tako niko nije mogao razlikovati radosno klicanje od plaa u
narodu; jer je narod glasno klicao, i vika se ula vrlo daleko." (Ezra 3,12-13) Prema
njihovom ovo je bila prava rugoba kad se usporedi sa onim. "O, dobra stara vremena",
"Kako je to nekada bilo sve drugaije", "Kad smo mi bili mladi, kakoje sve to ilo dobro".
Da Salamunov je hram graevinsko udo tadanjeg sveta, ali su ta vremena prola. Od njih
se ne ivi kao to se ne ivi ni od stare slave i uspomena. ivi se od sadanjosti, od onoga
to se kree. postoji, to se stvara u datom trenutku. Ovo je pogotovo tako za krane. Za
njih postoji samo sadanjost jer je prolost otila a budunost nije dola. Tu je Agej koji
ovoga puta progovara namesniku i prvosveeniku. Progovara i ostalom narodu, jaa
njihove miice, die iz praha njihovu volju: "Budi junak Zorobabele, budi junak, Jozua...
budi junak, narode sve zemlje ... Na posao, ja sam s vama, re je Gospoda nad vojskama".
Bilo je to 18 decembra 520 god.
Prorok Hagaj progovara jo jednom. To je sada oko est meseci kasnije:
"Dvadeset i etvrtoga dana devetoga mjeseca, druge godine kralja Darija, doe rije
Jahvina preko proroka Hagaja: Ovako govori Jahve nad Vojskama. Pitaj sveenike to
kae Zakon i reci: "Kad bi tko u skutu svoje haljine nosio posveeno meso, ili bi se skutom
dotakao kruha, jela, vina, ulja ili kakve god hrane, bi li to postalo sveto?" Sveenici
odgovorie: "Ne!" Hagaj dalje upita: "Kad bi netko koji se oneistio dodirnuvi mrtvaca
dotakao neto od onoga, bi li to postalo neisto? Sveenici odgovorie: "Bilo bi neisto".
Onda Hagaj ovako ree: "Takav je i ovaj puk, kakav je ovaj narod preda mnom - rije je
Jahvina - takvo je svako djelo ruku njihovih, i sve to ovdje prinose: sve je neisto!"
A sada, promislite u srcu, od dananjega dana unapredak: Prije negoli se poe stavljati
kamen na kamen u Jahvinu Svetitu, kakvi ono bijaste? Dolaaste hrpi od dvadeset
mjerica, a bijee ih samo deset! Dolaaste kaci da zahvatite pedeset mjerica, a bjee ih
samo dvadeset! Udario sam snijeu, medljikom i gradom svako djelo vaih ruku, ali
nikoga nema k meni - rije je Jahvina. Stoga dobro pripazite od dananjeg dana
unapredak - od dvadeset i etvrtoga dana devetoga mjeseca, kad se stao graditi Hram
Jahvin, pripazite dobro, ima li jo ita u itnici? Ni vinova loza ni smokva, ni mogranj ni
maslina nisu raali! Al' od ovog dana ja u blagosloviti.
Oito jo uvek je bilo problema o prinosima Bogu, a Bog ovde nudi saradnju: Ako narod
uini svoje i Bog e uiniti svoje.
Hagaj progovara jo jednom. Loe za neprijatelje, a dobro za svoj narod:
"Dvadeset i etvrtoga dana istoga mjeseca doe rije Jahvina Hagaju drugi put: Reci
ovako Zerubabelu, namjesniku judejskom: Ja u potresti nebesa i zemlju! Oborit u
prijestolja kraljevstvima, i unitit u mo kraljevima naroda. Prevrnut u bojna kola i one
na njima, konji i konjanici njihovi bit e oboreni, past e od maa brata svojega. Toga
dana - rije je Jahve nad Vojskama - uzet u te, Zerubabele, sine ealtielov, slugo moja -
rije je Jahvina i stavit u te kao peatnjak, jer tebe izabrah - rije je Jahve nad
Vojskama." (2,10-23)
Radi se o ispravljanju stava prema Bogu. Samo ispravan stav moe pomoi da se hram
dovri, a tu je i reenje za ceo ivot. Bog eli da ljudi sami zakljue koliko su odgovorni za
postojee stanje. Zanimljivo je da im se on ne namee. Naprotiv, eli da oni sami zakljue,
da sve to bude jedan odgovor. Ljudi su znali da ih prate nedae ali nisu znali zbog ega.
Bog pokazuje jo jednom da su posredi njihovi gresi. Oni su krivi jer su neisti pred
Bogom (2,16-17).
Dobra dela ne mogu otkloniti prokletstvo koje dolazi zbog ranije uinjenih zala, a Bog
ipak oprata jer je milostiv. Ovi ljudi e doiveti blagoslovene godine jer e Bog otkloniti
prokletstvo koje je trebalo da doe kao posledica ravnodunosti prema Bojem domu.
Poslunost, koja se pokazala u prihvatanju posla oko hrama, bie blagoslovena. Ljudi treba
da se sete da ih je prije poetka izgradnje pritiskivala teskoba zbog oskudice u svemu, a od
kada su poeli graditi, stvari su pole drugaije. Bog se pobrinuo za dobra, za plodove, za
mir i za sve ostalo.
Poruka
1. Bolest, nevolja, nesrea se ne smiju u svakom sluaju tumaiti kao Boja kazna, ali kad
stvari pou nizbrdo, nuno je ispitati odnos prema Bogu. Bog moe uskratiti duhovna i
materijalna dobra da nas upozori da poslovi ne idu dobro i da izmeu nas i njega postoji
neto to nas razdvaja. Nezgode bilo kakve vrste treba da skrenu nau panju na Boga.
2. Novi hram je bio jadna slika Salamonovog hrama i zbog toga su neki bili duboko
oaloeni. Valda su ak smatrali da sve to nema smisla. "Dobra stara vremena" su esta
tema mnogih ljudi i razmiljanje o njima moe da hrani oseanja ali stvarne vrednosti
nema nikada. to je nekada bilo lepo i dobro primilo je svoju platu, priznato je, obavilo je
svoju dunost a svaki novi momenat zahteva novi napor, novi poduhvat, novo ulaganje.
Razmiljanje o lepoj prolosti moe da natera suze na oi ali ono skoro uvek oduzima
snagu i volju za rad. Zbog toga, ono kako je nekada bilo treba prepustiti prolosti. Prava je
tragedija to mnogi krani ive u prolosti, umesto da se osveste i prihvate posla u
vremenu u kojem ive.
Pitanja
49. Ponoviti redosled 12 malih proroka
50. ta se sve moe rei o Hagaju na temelju njegove knjige?
51. Opisati prilike u kojima je ivio
52. Ima li veze izmeu nedaa i ivota Bojeg naroda:
53. U emu je bio Hagajev zadatak?
54. Koliko je uspio u svom zadatku?
Nauiti: Hagaj 1,8,9.

ZAHARIJA, VESNIK NOVOGA DOBA

Uvod
Zaharija je bio unuk oveka Ida koji se spominje u Neh. 12,4,16. "Ido, Gineton, Abija,
Mijamin, Maadja, Bilga," (12,4)
To je bila sveenika porodica koja se meu ostalim malobrojnim povratnicima vratila iz
Babilona u Judeju. Judejci su zapravo tri puta odvoeni ropstvo: 598. 587. 570 godine.
Persijski kralj Kir se pokazao dobroduan prema mnotvu porobljenih naroda pa je 538.
god. dao proglas kojim se svima koji to ele dozvoljava povratak u domovinu. prema
Judejcima je bio naklonjen vie nego prema ostalima i dozvolio je da se u Jeruzalem vrati
sve zaplenjeno blago iz gospodnjeg doma (Jer. 52). Nije mogue tano utvrditi koliko se
Judejaca vratilo. Prema postojeim proraunima bilo ih je oko 42000 i oko 7000 sluga,
slukinja i robova. Bio je to mali broj u odnosu na ono koliko ih je otilo. Mnogi stariji su
pomrli a mlai su se navikli na zemlju u kojoj su odrasli ili se ak i rodili. Vratili su se
samo oni u kojima je jo uvjek gorila elja za rodnom grudom i za hramom u Jeruzalemu.
Meu povratnicima je bilo i onih koji su se rodili u tuini ali su zahvaljujui odgoju u
duhu jevrejstva gajili elju za povratkom.
Povratak je organizovao izvesni azabazar. Verovatno je bio od kraljevske loze (Ezdra
1,111; II. Dn.36,22-23; Is.44,28:45,13).
Biblijski izvetaj o Kirovom proglasu kae: "Ali prve godine perzijskoga kralja Kira, da
bi se ispunila rije Jahvina objavljena na Jeremijina usta, podie Jahve duh perzijskog
kralja Kira, te on oglasi po svemu svojem kraljevstvu usmeno i pismeno: "Ovako veli
perzijski kralj Kir: Sva zemaljska kraljevstva dade mi Jahve, Bog nebeski. On mi naloi da
mu sagradim Dom u Jeruzalemu, u Judeji. Tko je god meu vama od svega njegova
naroda, Bog njegov bio s njim, pa neka ide onamo!" (II. Dn.36,22-23)
Bog preko proroka Izaije o Kiru govori kao o svom sluzi: "Ja govorim Kiru: "Pastiru
moj!" I on e sve elje moje ispuniti govorei Jeruzalemu: "Sagradi se!" i Hramu:
"Utemelji se!" (Iz.44,28) Zatim, "Ja sam ga podigao da pobijedi i poravnao sam mu sve
putove. On e obnoviti moj Grad i sunje moje vratiti bez otkupnine i naknade." Tako kae
Jahve nad Vojskama."(Iz.45,13)
Meu povratnicima bilo je i uglednih porodica . Jednoj od njih je pripadao i Zaharija. U
vreme povratka verovatno je bio deak a za Jeruzalem, hram i Jahvu je znao od svojih
roditelja i dede. Porodica mu je bila od sveenikoga reda i to je bar unekoliko doprinelo
da se u Zahariji stvori elja za povratak. Prorok Ezekijel je bio prorok u izgnanstvu i
svojim govorima je doprineo da se posle dozvole za povratak bar izvestan broj ljudi
oduevi ovom idejom o povratku.
Poznati su Ezekijelovi govori o povratku. Evo nekoliko od njih:
"Stoga im reci: Ovako govori Jahve Gospod: Sabrat u vas iz naroda, vratit u vas iz
zemalja u kojima ste bili raspreni, i dat u vam opet zemlju Izraelovu! I kad se u nju
vrate, istrijebit e iz nje sve grozote i gadosti. I ja u im dati novo srce i nov u duh
udahnuti u njih: iupat u iz njih njihovo kameno srce i stavit u u njih srce od mesa, da
hode po mojim naredbama i da uvaju i vre sve moje zakone. I bit e oni moj narod, a ja
Bog njihov" (Ezehijel 11,17-20)
"Ali u se ja ipak spomenuti svojega Saveza s tobom to ga sklopih u dane mladosti tvoje,
i uspostavit u s tobom Savez vjean. I ti e se opomenuti svojih putova i postidjet e se
kad primi svoje sestre, stariju i mlau, koje u ti dati za keri, ali ne snagom tvog Saveza.
Sklopit u s tobom Savez svoj, i znat e da sam ja Jahve, da se opomene i da se postidi i
da od sramote vie ne otvori usta kad ti oprostim sve to uini! To je rije Jahve
Gospoda." (16,60-63 i u34,11-31).
Povratnici su se vratili ali prilike nisu bile kakve su oekivali. Desetine godina je njihov
omiljeni grad bio u ruevinama. to nisu Babilonjani uspeli da spale i razore 587. g.
nastavilo je da razara vreme, kia, vetar, sunce. Ezra u 4,5-6 prikazuje kako je
oduevljenje nestajalo a umesto njega se pojavljivala alost zbog povratka.
Da stvari budu jo tee, tu su i starosedeoci. Oni to nisu bili u punom smislu, ali, prema II.
Kr. 17. pustu Judeju i Samariju su naselili repatrirani narodi. Kroz desetine godina oni su
se udomaili i kad su se Judejci vratili, ovi doseljenici su se smatrali kao starosedeoci.
Kako su odbili bilo kakvu saradnju, Samarjani su se pretvorili u estoke neprijatelje.
Potraili su razloge za optubu i poslali je u Persiju. U njoj je stajalo da Judejci
nameravaju da se otcepe. Na nesreu Judejaca, dolo je do promene na persijskom
prestolu. Kir koji je bio posebno naklonjen Judejcimaje umro 529. god. a njega je nasledio
njegov sin Kambises koji se malo zanimao za Judejce. Posluao je Samarjane, uvaio
njihovu optubu protiv Judejaca i zabranio svaku dalju izgradnju. Ovaj je prekid trajao sve
do 521. god do dolaska Darija.
Verovatno su to bile teke godine. Ljudi su doli iz daleke zemlje da jednom budu kod
kue i da slobodno prinose rtve u hramu a sada ve skoro deset godina taj hram stoji
netaknut. Crne zidine hrama sablazno su stajale na brdu Moriji ba onako kakve ih je prije
skoro 70 godina ostavio babilonski general Nabuzardan. I najtvre srce jednog pobonog
Judejca bi ovde zaplakalo i najvei polet bi kroz ove godine splasnio.
U ovom kritinom vremenu Bog alje poruku. Nju donose Hagaj i Zaharija. Ova dva
proroka su savremenici i njihova prorotva dolaze skoro istovremeno. Bog je verovatno
ovo ovako uredio zato to je elio da poruka bude to jasnija i da volja ljudi za rad bude
to snanija. Ezdra u 5,l; i 6,14; ih spominje zajedno:
"Tada su proroci Hagaj i Zaharija, sin Adonov, poeli prorokovati Judejcima u Judeji i
Jeruzalemu, u ime Boga Izraelova, koji je bio nad njima."
"A idovske su starjeine nastavile uspjeno graditi po nadahnuu proroka Hagaja i
Zaharije, sina Adonova. Dovrili su gradnju po naredbi Boga Izraelova i po naredbi Kira
i Darija i Artakserksa, kralja perzijskoga."
Prvo je doao Hagaj, u avgustu 520. god. i kada su se pokazali prvi rezultati, ve posle
mesec dana, dolazi i prorok Zaharija:
"Osmoga mjeseca druge godine Darijeve doe rije Jahvina proroku Zahariji, sinu
Berekjinu, sinu Idonovu." Jahve se teko razgnjevio na oce vae! Zatim im reci: Ovako
govori Jahve nad Vojskama: Vratite se meni, i ja u se vratiti vama - rije je Jahve nad
Vojskama. Ne budite poput svojih otaca koje su pozivali negdanji proroci. Ovako govori
Jahve nad Vojskama: Vratite se sa zlih putova svojih i od zlih djela. Ali oni nisu sluali ni
pazili na mene - govori Jahve. Gdje su sad oci vai? Zar e dovijeka ivjeti proroci? Ali
moje rijei i odredbe, koje sam naloio slugama svojim prorocima, nisu li stigle vae oce?
Oni se obratie i priznae: Jahve nad Vojskama uinio je s nama kako bijae namislio
uiniti prema naim putovima i naim djelima." (Zah. 1,1-6)
Hagaj je dovrio svoje proricanje negde krajem 520. god. ali je Zaharija nastavio govoriti.
U 1,7 i 6,8. Zaharija daje niz vienja. Dve godine kasnije daje jo jedan niz:
"Dvadeset i etvrtog dana, jedanaestoga mjeseca, a to je mjesec ebat, druge godine
Darijeve, doe rije Jahvina proroku Zahariji, sinu Berekjinu, sinu Idonovu. Imao sam
nou vienje. Gle, na rianu ovjek jae meu mirtama koje imaju duboko korijenje, a iza
njega konji rii, smei i bijeli." (7-8)
Hagaj je bio "laik". Njegovo zanimanje nije bilo proricanje niti je bio u sveenikoj slubi.
Amos takoe nije bio prorok ali je dobio zadatak da prorie i taj zadatak je obavio veoma
dobro. Zaharija je bio od sveenike porodice. Slui se metodom koja ba i nije naroito
jednostavna. Zaharijina prorotva su iskazana simbolima ali on donosi uglavnom nauku
koju su prije njega doneli Amos i Miheja. Zahteva od svojih savremenika da se pokaju jer
e ih inae stii Boja kazna. Njegova prorotva su nama teko shvatljiva ali su za sinove
Istoka po svom obliku bila veoma privlana.
Poruka
Zaharijina prorotva su uglavnom bila vezana za verski ivot u Jeruzalemu. Dobar deo je
izgovoren na praznik sjenica. Zaharijina knjiga, posebno prvi deo, 1-8, je bila dobro
poznata piscima Novozavetnih knjiga. Zaharijine ideje su dobar materijal za apokaliptike
dogaaje i nauku o hiljadugodinjem kraljevstvu. Drugi deo knjige 9-14 je blizak idejama
u Evanelju. U njima se mnogo govori o Bojem sluzi, o Mesiji (slino je u Is. 49-55).
Tema Zaharijine knjige je Boje kraljevstvo i ono se prikazuje na razliite naine. Boja
namera je da opet bude meu ljudima. Ljudi Zaharijinog vremena su u ponovnoj izgradnji
jeruzalemskog hrama videli ostvarenje Zaharijinog proroanstva. Hram je mesto gde Bog
prebiva i odakle vlada svetom. Ipak, Zaharija prikazuje stvari drugaije. Bog jeste odabrao
jeruzalemski hram da tamo stanuje ali su Izraelski vladari bili lani pastiri i mislili mnogo
vie na sebe nego na dunosti. Zbog toga e biti kanjeni. Bog odbacuje posrednike
ovakve vrste i vlada sam. On odluuje da li e njive, voe vinogradi biti plodni ili nee. To
je njegovo delo i njegova slobodna volja.
"nego u posijati mir: loza e roditi groem, zemlja e davati usjeve, a nebo e davati
rosu svoju. Sve u to dati Ostatku ovoga naroda." (8,12)
Bog je i gospodar nad atmosferskim pojavama. Kia dolazi na njegovu zapovest i na
njegovu zapovest ona izostaje. (10,1; 14,17).
"U dan onaj nee vie biti ni studeni ni leda." (14,6)
"Traite od Jahve dada u vrijeme proljetno! Jahve stvara munje i daje kisu; ovjeku kruh
daje, a stoci travu." (10,1)
Ovako prikazan Bog je vie materijaliziran nego u Novom zavetu ali se Zaharija sluio
pojmovima svojih savremenika kod kojih je materijalno blagostanje najvaniji dokaz
Boje brige za narod.
Zaharija nije prorok samo svom vremenu. Njegove poruke vae za svako doba i svaku
sredinu. Kako on vidi stvari, pravi put pojedinaca i cele nacije je pokajanje. Za njega je
poetak mudrosti Gospodnji strah. Gde toga nema otvaraju se vrata za svaku vrstu zla.
Blagostanje bez oienoga srca malo vredi. Takoe, vanjski izrazi bogotovlja bez Duha
ne vrede nita. Poslunost vredi mnogo vie nego prineta rtva.
Pitanja
55. Ponoviti redosled 12 malih proroka
56. Povezati Zaharijino vreme s vremenom Ezre i Nehemije
57. Zaharijin zadatak, uporeen s Hagajevim?
58. Pronai poruku u Zaharijinim vizijama
59. Pronai Zaharijine slike o Bojem kraljevstvu
60. Kako se to Kraljevstvo ostvarilo?
Nauiti: Zaharija 8,21

MALAHIJA, ZADNJI MEU PROROCIMA

Uvod
"Prorotvo. Rije Gospodnja Izraelu po Malahiji" - To je uvod u zadnju knjigu Staroga
zaveta, i to je sve ta znamo o proroku Malahiji. Nema ni imena roditelja, ni mesta odakle
je, a izostale su i sve ostale pojedinosti koje bi nam dale bar malu informaciju o ovom
oveku. ak nismo sigurni ni da je Malahija lino ime. Ono znai "Moj glasnik" ili "Moj
aneo". Da li je to ime ili poslanje. Samo ime Malahija se vie nigde ne susree u Bibliji.
Ako je ipak ime oveka (a ne sluba), trebalo bi da znai: "Jahvin poslanik"
Vreme
Malo je podataka na osnovu kojih bi se dalo zakljuiti kad je Malahija ivio.
Najverovatnije je to bio etvrti vek pre Krista na osnovu ega se zakljuuje da je on zadnji
meu prorocima.
U 1,8 spominje se namesnik. Namesnici su upravljali zemljom posle ropstva, a na poetku
knjiga govori o unitenju Edomaca, to se takoe desilo u etvrtom veku pre Krista: "Ne
bijae li Ezav brat Jakovljev? - rije je Jahvina - ali Jakova sam zavolio a Ezav mi
omrznu: gradove mu u pusto pretvorih, a batinu njegovu dadoh pustinjskim akalima."
(1,2) Opte je prihvaeno miljenje da je Malahija doao posle Hagaja i Zaharije, jer, hram
je ponovo izgraen i rtve se redovito prinose to za vreme Hagaja nije bilo. "A kada za
rtvu slijepu stoku prinosite zar to nije zlo? I ka prinosite hromo i bolesno, zar to nije
zlo?" (1 ,8)
Izgleda da je prolo dosta vremena od Zaharije i Hagaja jer je nestalo oduevljenja i
predane slube Bogu. Odnosi prema rtvi i hramu su iskvareni, a verske su prilike sasvim
razliite od prilika za vreme dva prethodna proroka.
Zanimljiv je 11. stih za razumevanje vremena u kojem je ivio Malahija: "Jer od Istoka do
Zapada veliko je ime moje meu narodima, i na svakom mjestu prinosi se kad i rtva ista
Imenu mojemu, jer je veliko Ime moje meu narodima". Jevreji su pod tuinskom vlau
ali se gospodari s potovanjem od odnose prema Izraelskom Bogu. Verovatno je ovo
stvaralo zavist kod ostalih Izraelaca jer su smatrali da samo oni imaju pravo na Boga i da
neznaboce treba kanjavati i pokoravati. Zbog toga su prigovarali Bogu. Evo takvih
prigovora: "Dosaujete Jahvi svojim rijeima, a pitate: "U emu ti dosaujemo?" Time
to govorite: "Svi koji zlo ine dobro su vieni u oima Jahvinim i takvi su mu mili!" ili:
"Gdje je Bog pravde" (2,17) Slino je i u 3,13,15: "Teke su besjede vae protiv mene
govori Jahve. Vi ipak pitate: "to smo izmeu sebe govorili protiv tebe?" Govorili ste:
"Zaludu je Bogu sluiti i kakva je korist to njegove uvamo propise i alosni hodimo
preda Jahvom nad vojskama. Odsad emo sretnim zvati oholice: napreduju oni koji zlo
ine, i koji Boga iskuavaju, iskupe se."
Zanimljivo je to Malahija ne spominje ni jednoga oveka, niti neki dogaaj za koji se
pouzdano zna kad se desio. Tako, pitanje vremena kad je Malahija ivio i proricao ostaje
otvoreno, iako se mnogi teolozi opredeljuju za vreme izmeu 458. i 430 godine, prije
Krista.
Spominju se neke nedae koje su zadesile narod: "Udareni ste prokletstvom, jer me
prikraujete, vi, sav narod! ... neu li zbog vas zaprijetiti skakavcu da vam vie ne kvari
usjeva i da vam ne bude nerodna loza u polju - govori Jahve nad vojskama..." (3,9,11)
Povratnici iz Babilona su s oduevljenjem gradili zidove grada i kasnije hram, ali u vreme
Malahije Jeruzalem je sasvim beznaajan grad. Izraelci nisu uestvovali u stvaranju
istorije jer se sve deavalo u drugim krajevima sveta, a jevreji naviknuti da uvek budu u
sreditu dogaaja nisu tim zadovoljni. Stvaraoci istorije su Persijanci i Grci. Grka se
kultura sve vie pronosi svetom.
Narod je zbog toga utuen i duhovna ravnodunost vlada u svemu. Ve je ranije
spomenuto u 3,14, a to je i protest Jevreja i izraz njihove ravnodunosti. Nestalo je
ozbiljnosti u odnosu prema hramu i rtvi, i Bog zbog toga poruuje preko proroka
Malahija. "Proklet bio varalica koji u stadu ima ovna to mi ga je zavjetovao, a rtvuje mi
ovcu jalovicu. Jer ja sam veliki kralj - govori Jahve nad vojskama - i strano je ime moje
meu narodima."
Izostalo je i redovito donoenje desetka: "Smije li ovjek prikraivati Boga? A vi mene
prikraujete.I pitate: "U emu te prikratismo?" U desetini i prinosu." (3,8)
I sveenici i ljudi u vlasti takoe su zahvaeni ravnodunou i podrugljivou prema
Bogu i hramu, i vie su vodili rauna da odobrovolje persijske namesnike nego Boga.
Ponovo 1,8: "A kada za rtvu slijepu stoku prinosite, zar to nije zlo? I kad prinosite hromo
i bolesno, zar to nije zlo? Donesi takvo to svome namjesniku, hoe li biti zadovoljan i
dobro te primiti, govori Jahve nad vojskama." Prinosili su rtve, obavljali svoje dunosti;
a sve je bilo samo reda radi: "... ali vi ga skvrnite kada govorite: "Stol je Gospodnji
okaljan i hrana na njemu ni za to nije!" Kaete jo: "Gle, teta truda!" i prezirete ga
govori Jahve na vojskama." (1,12,13)
Neozbiljan odnos prema hramu i rtvi uticao je i na opadanje morala. Ljudi su se sve
slobodnije ponaali i sve manje obazirali na uhodane oblike ponaanja: "Nemamo li svi
jednog Oca? Nije li nas sve jedan Bog stvorio? Zato smo onda jedan drugom nevjerni te
skvrnimo Savez svojih otaca? Iznevjerio se Juda: uinili su sramotu u Izraelu i
Jeruzalemu, jer je Juda oskvrnio Svetinju, Jahvi dragu, i eni se kerju tuega boanstva."
(2,10,11)
Nije izostalo ni nepravedno suenje. Ljudi u vlasti titili su bogate, a zlostavljali
siromane: "Doi u k vama na sud bit u spreman svjedok protiv vraeva i preljubnika,
protiv onih koji se lano kunu protiv onih koji zakidaju plau radniku, udovici, sirotu
protiv onih koji gaze pravo stranaca a mene se ne boje - govori Jahve nad vojskama."
(3,5)
U ovakvim prilikama bezvlaa nije bilo lako govoriti jer su monici izgubili svaku meru.
Malahija je odvano, otvoreno i bez ustezanja prenosio Boju poruku.
Poruka
Vid poruke je jedinstven u celom Starom zavetu. Malahija pita. Tu je slian Sokratu koji je
takoe mnogo pitao i traio da ljudi sami pokuaju odgovoriti. Uvek su ljudi bili malo
odbojni prema nametnutom, a kad su kroz pitanja sami doli do odgovora, bili su
otvoreniji za poruku. Zbog ovih pitanja neki kau da je Malahija "Jevrejski Sokrat".
Verovatno je Malahija o svemu raspravljao sa svojim savremenicima, i posle svakog
razgovora kae "... govori Jahve nad Vojskama": Dakle, nije merodavan ni njegov stav, ni
miljenje sagovornika, nego volja Gospoda nad Vojskama.
Kod svih se proroka susreu pesniki elementi. Kod nekih je pesnitvo ak veoma
zastupljeno. Kod Malahije pesama nema. Reklo bi se da nije pesniki raspoloen. On se
koristi drugom knjievnom vrstom. Malahija je jasno vidio opasnost u koju je zapala
jevrejska verska zajednica. Narod je zastranio i mora se vratiti natrag. Oni treba da znaju
da je Bog prisutan i kad se razgovaraju i da slua sve diskusije i razgovore, a ne samo u
hramu.
Malahija naglaava osnovne vrednosti koje je Bog pokazivao u odnosu prema svom
narodu. To su Boja vena ljubav, njegovo oinstvo i svetost. Tu su i uzori za sveenike i
za narod. Narod je odbacio Boju ljubav, prezreo njegovu svetost, udaljio se od uzora, i
zbog toga je pokajanje jedini put. Naizgled, Malahija nema nita novo jer su proroci prije
njega naglaavali isto. Malahija se ipak ne ponavlja nego mu je poruka izvorna i nova jer
su prilike sasvim drugaije. Malahijina izvornost i sveina nije u onom ta kae nego u
jasnom vienju stvarnosti. Kod njega se uoava otvorenost bogotovlja i za neznaboce.
Bog vie nije strogo rezervisan za Jevreje nego i za ostale narode. Neznaboci ne poznaju
Boga, ali mnogi od njih trae istinu i u bogotovlju nastoje biti iskreni i ozbiljni.
Ova ideja je malo neobina jer su Jevreji jo uvek smatrali da jedini oni imaju pravo na
Boga. Ovde se sada tvrdi da je mogue tovati Boga i izvan jeruzalemskog hrama. Toje
ona misao koju Isus iskazuje u razgovoru sa Samarjankom.
"Veruj mi, eno - ree joj Isus - dolazi as kad se neete klanjati Ocu ni na ovoj gori ni u
Jeruzalemu. Vi ne znate emu se klanjate; mi znamo emu se klanjamo, jer spasenje dolazi
od idova. Ali dolazi as - i veje tu - kad e se pravi klanjaoci klanjati Ocu u duhu i
istini, jer Otac takve klanjaoce eli. Bog je Duh, i koji mu se klanjaju, moraju mu se
klanjati u duhu i istini". (Iv. 4,21-24). To je religija koja se izdie iznad rase i jezika i
postaje univerzalna, ona to moe da postane jer forma nije onoliko znaajna koliko je
znaajna sadrina. Ova poruka koju Malahija donosi je skoro sasvim nova, iako se bledo
pokazuje i kod Zaharije i Isaije.
"Tko preivi od svih naroda koji dou na Jeruzalem, uzlazit e godimice da se poklone
pred Kraljem, Jahvom nad Vojskama, i da slave Blagdan sjenica." (Zah. 14,16).
"Dogodit e se na kraju dana: Gora Doma Jahvina bit e postavljena vrh svih gora,
uzviena iznad svih bregova. K njoj e se stjecati svi narodi."
Na kraju knjiga govori o problemu generacija, to je takoe savremena tema, ili bolje
reeno vena tema. Veze izmeu starije i mlae generacije su esto veoma tanke i pucaju.
Na izvestan nain to mora biti tako. Ali raskid meu generacijama nije konaan. On samo
prethodi dubljem, zrelijem razumevanju. Ma kako bili teki raskidi meu generacijama,
treba uvek drati na umu da valja ekati dan kada e se "obratiti srce otaca k sinovima, a
srce sinova k ocima."
Tu je tajna i stalne prisutnosti vere u ljudima. Pobonost ostaje, iako moe poprimati neke
druge izraze u istoriji.
Glavni Malahijin zadatak je bio da objasni svojim savremenicima poreklo zla u kojem su
se nali, da pokae na vrednost prave vere u Boga, da ljude vrati na put pravoga tovanja
Boga. Bog je pravedni i svaku pravdu nagrauje a svako zlo kanjava bez milosti. Moda
Malahija nije jedan od najveih proroka ali je njegova poruka jasna, bistra i savremena i
danas. Ima smisla sluiti Bogu. Blagoslovi e ve doi jer iznad svega stoji Bog kao
suvereni i svemogui gospodar.
Pitanja
61. Utvrditi redosled 12 malih proroka
62. Kada je ivio prorok Malahija?
63. Kakav je bio odnos naroda prema hramu i rtvi?
64. ta Bog kae na to?
65. Paljivo prouiti 3,1-5
66. Primjeniti poruku u 3,1-5 na nae vreme
Nauiti: Malahija 3,16