1.

Pojam prava intelektualne svojine i vrste zasticenih intelektualnih dobara

Pravo intelektualne svojine je zajednicki naziv za nekoliko pravnih grana, one su svrstane u :
-autorsko pravo i srodna prava
-pravo industrijske svojine
Autorsko pravo i srodna prava obuhvataju: autorsko pravo, pravo interpretatora, pravo
proizvodjaca fonograma, pravo proizvodjaca videograma, pravo proizvodjaca emisije, pravo
proizvodjaca baze podataka, pravo prvog izdavaca slobodnog dela i pravo izdavaca stampanih
izdanja na posebnu naknadu.Pravo industrijke svojine obuhvata: patentno pravo, pravo ziga,
pravo zastite oznake geografskog porekla, pravo zastite industrijskog dizajna, pravo zastite
topografije integrisanog kola, pravo zastite biljne sorte, pravo suzbijanja nelojalne konkurencije
i poslovna tajna. Sto bi cinilo pravo intelektualne svojine u objektivnom smislu.Subjektivno
pravo intelektualne svojine podrazumeva pravnu vlast koju odredjeni subjekt crpi iz normi
grane objektivnog prava intelektualne svojine.
Nit koja sustinski povezuje ove grane prava jeste : nematerijalni karakter predmeta zastite i
ekonomska funkcija koja obezbedjuje da subjekt zastite prisvaja materijalnu korist od privredne
eksploatacije predmeta zastite i to u uslovima iskljucenja konkurencije. Pa prema tome pravo
intelektualne svojine regulise odnos prisvajanja nematerijalnih dobara, pri cemu se on
uglavnom svodi na prisvajanje ekonomske vrednosti od koriscenja nematerijalnih dobara.
Postoje shvatanja koja negiraju koncept prava intelektualne svojine, i ona imaju 2 izvora :
fiksiranje za stvarnopravnu svojinu kao jedini moguci pravni model prisvajanja koji je
neadekvatan za prisvajanje nematerijalnih dobara; drugi je mesavina pravnofilozofskog i
pravnopolitickog stave po kojem pravno prisvajanje nematerijalnih dobara sprecava razmenu
ideja ili na drugi nacin ugrozava kulturni razvoj.Sustina prava intelektualne svojine i jeste u
distanciranju od stvarnopravne svojine i uspostavljanju zasebne pravne konstrukcije koja
odgovara posebnostima nematerijalnih dobara.Potrebno je poci od drzavine kao faktickog
odnosa prisvajanja materijalnog dobra i nematerijalnog dobra. Drzanje stvari je iskljucivi odnos
izmedju drzaoca i stvari i na osnovu drzavinskog odnosa stvar se moze ekonomski
iskoriscavati.Ova pravna konstrukcija nije primenljiva za nematerijalna dobra, jer drzavina na
takvom dobru nema nuzno iskljucivi karakter.Drzalac nematerijalnog dobra je svako ono lice
koje ima znanje ili neometan pristup znanju o tom dobru. Broj lica koja imaju drzavinu na
nematerijalnom dobru se siri putem komunikacije izmedju ljudi, pa pravo intel.svojine
uspostavlja sistem zabrane svim licima, osim nosiocu prava da se tim dobrom sluze u
ekonomskom smislu.Za razliku od stvarnopravne svojine nosilac subjektivnog prava
intelektualne svojine ne moze nikoga spreciti da drzi nematerijalno dobro, vec mu moze
zabraniti da se tim dobrom koristi. Pravo intel.svojine ima kompromisan karakter: ono je u
funkciji zastite subjkata koji investiraju u svaranje intelektualnih dobara, s tim da su nacin i
mere takvi da podsticu razvoj.Predmet zastite u pravu intelektualne svojine nisu sva
nematerijalna dobra vec samo odredjene vrste nematerijalnih dobara, uslovi pod kojima su
takva dobra predmet zastite propisani su zakonom i vrlo su restriktivni, sadrzina zastite
usmerena je na radnje privrednog koriscenja zasticenog nematerijalnog dobra, a zastita ima
raznovrsna ogranicenja ciji je cilj da se i trecim licima olaksa koriscenje zasticenog
nematerijalnog dobra ukoliko je to u opstem interesu .Sloboda koriscenja tudjih nematerijalnih
dobara na slobodnom konkurentskom trzistu je dominantan princip, uz zabranu ili ogranicenje
ako je tako propisano u zakonima koji uredjuju oblast prava intel.svojine.
Vrste zasticenih intelektualnih dobara tvorevine, pseudotvorevine i oznake
Tvorevine nematerijalne kreacije individualnog ljudskog duha.To su intelektualna dobra koja
su rezultat duhovnog stvaralastva kao psihickog procesa za koji je sposoban samo covek.
Moguce je izvrsiti njihovo gradiranje prema meri osobenog pecata koji na vrstu tvorevine
ostavlja licnost stvaraoca, pa prema tome najosobenije tvorevine su autorska dela.One su u
najvecoj meri izraz licnosti stvaraoca, prilikom stvaranja autor ima skoro neogranicenu slobodu.
Audorsko delo odrazava individualne crte autorovog duha sto nalazi izraz u originalnosti.Slede
interpretacije.Najvece ogranicenje slobodi interpretatora jeste autorsko delo koje je predmet
interpretacije. One predstavljaju licno tumacenje autorskog dela od strane interpretatora
(pevac, muzicar, glumac).Pronalazak karakterise mali osobeni pecat koji na njega ostavlja licnost
stvaraoca, jer je stvaralastvo u oblasti pronalazastava uslovljeno: objektivnim zakonima ( ni
jedno resenej ne moze biti izvan okvira prirodnih zakona) i pronalasci sluze zadovoljenju
nezadovoljenih prakticnih ljudskih potreba.
Pseudotvorevine-intelektualna dobra koja nastaju kao plod ili funkcija privredne delatnosti
odredjenog subjekta, fizickog ili pravnog lica.Tu spadaju fonogrami, videogrami, emisije i baze
podataka. To su intelektualna dobra koja su rezultat privredne aktivnosti koju obavljaju
najcesce pruducentske kuce u oblasti kulturne industrije.
Oznake-intelektualna dobra koja sluze za obelezavanje robe ili usluga u prometu. Razlikuju se
robne marke i oznake geografskog porekla proizvoda.Robna marka se u nasem pravu zove znak
i stiti se zigom, a oznaka geografskog porekla se stiti pravom zastite oznake geografskog
porekla. Uz pomoc oznake potrosaci identifikuju proizvode, usluge i razlikuju ih od istovrsnih
proizvoda, i usluga drugih ponudjaca na trzistu.
Grane prava is koje za predmet zastite imaju tvorevine ustanovljavaju pored imovinskopravnih
ovlascenja i licnopravna ovlascenja zasticenog subjekta. Lice je ovlasceno da zabrani drugima da
privredno koriste tu tvorevinu i da stiti svoje licne interese u vezi sa njom.Pravo intelektualne
svojine je iskljucivo i apsolutno pravo.
2.Autorsko delo kao predmet autrskopravne zastite

Predmet autorskopravne zastite je autorsko delo. Autorsko delo je ljudska tvorevina koja ima
duhovni sadrzaj, odredjenu formu i koja je originalna.
Ljudska tvorevina-delo je ljudska tvorevina ako ga je covek stvorio svojim radom.Tvorevina ne
moze biti nesto sto je prethodno postojalo, pa ga je pojedinac pronasao, zabelezio Tvorevina
je autorsko delo jedino ako je nacini covek.Dela koja su stvorena aktivnoscu zivotinje, uredjaja,
nisu tvorevine u smislu autorskog prava.
Duhovni sadrzaj-covek kao duhovno bice deluje i stvara sa odredjenim ciljem i smislom, pa
prema tome autorsko delo ima duhovni sadrzaj.Autorsko delo proizlazi iz ljudskog duha i obraca
se ljudskom duhu.U socioloskom smislu autorsko delo je drustvena tvorevia koja je sredstvo
komunikacije izmedju ljudi. Duhovni sadrzaj mora doci do izrazaja u samom delu, komunikacija
koju autorsko delo uspostavlja izmedju ljudi mora biti neposredna, zasnovana na smislu i
znacenju koji su imanentni samom delo.
Odredjenost forme-intelektualno stvaralastvo obicno zapocinje relativno nejasno i fluidnom
idejom, racionalno emocionalnim duhovnim sadrzajem koji tokom kreativnog procesa dobija
sve konkretnije obrise, a na kraju postaje uoblicen cime se autoru omogucava da taj duhovni
sadrzaj ispolji, saopsti drugim ljudima. Uoblicenost duhovnog sadrzaja ima karakter forme
autorskog delai daje tom delu identitet.Autorsko delo see zahvaljujuci tome odvaja od licnosti
autora i postaje podobno za komunikaciju i privredno koriscenje. Forma autorskog dela je
odredjeni raspored znakova koji ljudi koriste u svojoj komunikaciji.
Originalnost-autorsko delo mora biti originalno, sto podrazumeva individualnost, tj
jedinstvenost dela.Izvor originalnosti autorskog dela nalazi se u licnosti autora.Jedno delo je
originalno ako je razlicito od svih postojecih dela, medjutim originalnost i razlicitost nisu
isto.Postojanje originalnosti zavisi i od vrste dela.Ima oblasti ljudskog stvaralastva u kojima
postoji prostor originalne tvorevine ali je on mali zbog odredjenih uslovljenosti.Sa stanovista
autorskog prava originalna je svaka duhovna tvorevina koja nije rezultat:
-namernog, ili nesvesnog podrazavanja vec postojece kulturne bastine
-intelektualnog rada koji je strogo determinisan spoljnim okvirima koji ne ostavljaju prostor za
izrazavanje licne duhovne individualnosti onoga koji radi.
U autorskom pravu nema znacaja: a li autorsko delo ima neku prakticnu svrhu, kome je
namenjeno, da li se moze privredno iskoriscavati; kakav je njegov kvalitet; da li su njegovo
objavljivanje i saopstavanje javnosti protivni zakonu; obim dela; kolicina vremena, novcanih
izdataka i truda koji su utroseni za njegovo stvaranje.
3.Podela autorskih dela i obim zastite autorskih dela

Obim zastite-autorskopravna zastita odnosi se na originalne elemente jednog dela.Obim

autorskopravne zastite za odredjeno delo determinisan je kolicinom originalnosti tog dela, sto
je stepen originalnosti autorskog dela veci, autorskopravna zastita za to delo obuhvata veci krug
slicnih dela.Obimom autorskopravne zastite nisu obuhvaceni neoriginalni elementi autorskog
dela, tj oni koji se mogu smatrati opstim kulturnim dobroom kojim se svako sme slobodno
sluziti.Izvan zastite ostaju i opste ideje, nacela, principi i uputstva koji su sadrzani u autorskom
delu, i ne smeju biti monopolisani od strane nosioca autorskog prava na tom delu,vec moraju u
interesu razvoja kulture biti slobodni za koriscenje. Izvan okvira autorskopravne zastite sui
nacin, stil i tehnika stvaranja dela.
Delovi autorskog dela-za autorsko pravo nije bitno da li je delo zavrseno ili nije, vec je bitno da li
je to duhovni sadrzaj izrazen u odredjenoj formi koji poseduje dovoljan stepen originalnosti.U
tom smilsu i delovi autorskog dela i svaka faza u nastajanju jednog autorskog dela, uzivaju
autorskopravnu zastitu kao i celina autorskog dela (pod uslovom da sadrzi originalne elemente).
Naslov autorskog dela-razlikujemo 2 situacije: U prvoj naslov autorskog dela ja originalan pa
predstavlja autorsko delo za sebe,i u tom slucaju naslov je predmet autorskopravne zastite,
nezavisno od autorskog prava na delu koje je naslovom oznaceno. Nosilac autorskog prava
moze da zabrani svakom durgom da koristi njegov naslov za bilo koju svrhu. U drugoj situaciji
naslov autorskog dela nije originalan, pa ne predstavlja autorsko delo za sebe, vec se smatra
sastavnim elementom autorskog dela koje je njime naslobljeno.U tom slucaju on je obuhvacen
autorskopravnom zastitom za to delo.Ukoliko odredjeno lice koristi autorsko delo bez naslova ili
sa promenjenim naslovom, ono cini povredu autorskog prava na tom delu.Naslov dela se ni pod
kojim uslovima ne sme izostavljati ili menjati bez saglasnosti autora dela. Naslov autorskog dela
je podoban i za zastitu u okviru prava suzbijanja nelojalne konkurencije.Ukoliko je konkretan
naslov konkretnog autorskog dela dovoljno poznat, tj ima takvu snagu obelezavanja da kog
publike neposredno asocira na autorsko delo koje je njime oznaceno, onda bi koriscenje istog
tog ili slicnog naslova od strane drugih lica, moglo da se smatra radnjom nelojalne konkurencije,
pod uslovima: da se njime obelezava drugo autorsko delo, cime se izaziva zabuna o identitetu
dela ili njegovog autora; ili da se njime obelezava bilo koja druga vrsta robe ili usluge cime se
parazitski iskoriscava popularnost autorskog dela i njegovog autora.
Podela autorskih dela : izvorna dela, dela prerade i zbirke
Izvorno delo-izvorno delo je autorsko delo koje u sebi ne sadrzi prepoznatljive originalne
elemente drugih , ranije stvorenih autorskih dela.Nije moguca neposredna identifikacija
odredjenih originalnih elemenata preuzetih iz drugih autorskih dela, zato sto je autor
sublimisao sve spoljne uticaje, inspiraciju u sopstveni originalni izraz.Autor ovih dela je
nezavisan u vrsenju svojih autorskopravnih ovlascenja.
Delo prerade-autorsko delo u kojem su prepoznatljivi karakteristicni elementi preradjenog,
odnosno izvornog autorskog dela. U delu prerade mogu se identifikovati originalni elementi
izvornog autorskog dela i ono sadrzi dovoljan stepen sopstvene originalnosti na osnovu cega se
smatra autorskim delom koje je zasebno i razlicito od izvornog dela cije elemente sadrzi. Razlozi
koji navode autora da preradjuje tudje delo mogu lezati u izazovu kreativnog variranja poznatog
postojeceg dela.Autor moze biti motivisan da preradjuje tudje izvorno delo zbog potreba da se
ono prilagodi za specificni oblik koriscenja (npr snimanje filma po romanu, ili prevodjenje
knjizevnih dela).Autor dela prerade je zavisan u vrsenju svojih imovinskopravnih ovlascenja od
nosioca autorskog prava na izvornom delu.Cin koriscenja dela prerade nuzno podrazumeva i cin
koriscenja izvornog dela. Vrsenje svih imovinskopravnih ovlascenja na delu prerade
podrazumeva obavezu pribavljanja dozvole od nosioca autorskog prava na delu prerade i od
nosioca autorskog prava na izvornom dleu. Licnopravna ovlascenja autora izvornog dela ostaju
neokrnjena, pa postoji i potreba da ona budu postovana od strane drugih lica koja koriste delo
prerade.Ako izvorno delo nije objavljeno ne sme se objaviti ni delo prerade, ukoliko nije
pribavljena dozvola autora izvornog dela. Delo prerade ne sme biti korisceno niti izneseno u
javnost ukoliko se autor izvornog dela nije saglasio sa nacinom na koji su originalni elementi
njegovog dela preuzeti u delo prerade. Autor izvornog dela ima pravo i da zahteva da prilikom
koriscenja dela prerade bude naznaceno da je to delo nastalo preradom njegovog dela.
Zbirka vrsta autorskog dela koje se sastoji od skupa vec postojecih autorskih dela ili njihovih
fragmenata ili drugih podataka. Da bi se takav skup mogao smatrati zbirkom, neophodno je da
poseduje opste uslove za autorska dela, posebno originalnost. Zbirke se pojavljuju u vidu
enciklopedija, recnika, leksikona, zbirke poezije, proze isl, ili zbirke koje izlaze periodicno:
casopisi, novine, kalendari, cesto se autor zbirke oznacava kao urednik. Autor zbirke ima
subjektivno autorsko pravo na zbirci.Ukoliko se zbirka sastoji od autorskih dela za koje jos uvek
traje autorskoravna zastita, onda nastaje odnos koji je analogan onom koji postoji izmeju dela
prerade i izvornog dela.Ako delo koje je sastavni deo zbirke nije objavljeno, ne sme biti
objavljena ni zbirka ukoliko nije pribavljena dozvola autora prvog dela. Dela koja su sastavni deo
zbirke ne smeju biti menjana bez dozvole autora tog dela. Autor dela koje je sastavni deo zbirke
ima pravo da zahteva da prilikom koriscenja zbirke bude naznaceno i njegovo ime. Autor dela
moze vrsiti svoje svoje ovlascenje na suprotstavljanje nedostojnom koriscenju svog dela u zbirci
i svoje pravo pokajanja.
Autorska dela koja su izuzeta iz autorskopravne zastite-dela koja su iskljucena jer njihovo
koriscenje predstavlja javni interes, rec je o zakonskim i podzakonskim propisima, podnescima i
odlukama u upravnom i sudskom postupku, sluzbenim materijalima drzavnih organa i organa
koji obavljaju javnu funkciju, upravnih i sudskih odluka.
4.Neobjavljena, objavljena i izdata dela

Tri statusa autorskog dela: neobjavljeno delo, objavljeno del oi izdato delo. Autorsko delo je
zasticeno bez obzira na svoj status.
Neobjavljeno delo-delo koje nije izaslo iz privatne sfere autora, za cije postojanje javnost ne
zna. To je delo koje je podobno za saopstavanje javnosti ali se autor ili njegov pravni sledbenik
jos nije odlucio na taj cin. Neobjavljeno delo uziva punu autorskopravnu zastitu. Neovlasceno
objavljivanje tudjeg neobjavljenog dela jeste povreda autorskog prava autora tog dela.
Objavljeno delo-delo koje je ucinjeno dostupnim javnosti od strane autora ili njegovog pravnog
sledbenika. To se svodi na odredjeni oblik javnog saopstavanja dela, pri cemu nije bitno da li i u
kojoj meri je javnost doista prcipirala delo. Delo se moze objaviti samo jednom i jednom
objavljeno delo se ne moze povuci u status neobjavljenog dela. Javnost cini krug ljudi koji nije
unapred odredjen nip o velicini nip o sastavu. Delo je u tom smislu objavljeno ukoliko je
saopsteno na priredbi na koju svako ima pravo pristupa, potpuno nezvisno od toga koliki je broj
ljudi bio na toj priredbi i saznao delo. Javnost je antipod privatnoj sferi pojedinca.Privatnu sferu
cine pojedinac i uski krug rodbine i prijatelja.Koriscenje autorskih dela u privatnoj sferi nije
obuhvaceno dejstvom iskljucivih prava. Autorsko delo se moze uciniti pristupacnim javnosti
kako saopstavanjem u bestelesnoj formi tako i stavljanjem u promet primeraka autorskog
dela.U tom slucaju dovoljno je da primerci budu raspolozivi javnosti, nebitno je koliki je krug
ljudi doista saznao delo tim putem.Objavljivanje autorskog dela je pravna cinjenica koja se
priznaje bez obzira da li se dogodila u inostranstvu ili u domacoj drzavi. Objavljivanje dela moze
nastupiti jedino ukoliko ga je izvrsio autor ili njegov pravni sledbenik. Pravne posledice koje se
vezuju za status objavljenog dela odnose se na delovanje ogranicenja autorskog prava: treca
lica mogu vrsiti pojedine radnje koriscenja autrskog dela bez obaveze placanja naknade samo
pod uslovom da je delo vec objavljeno.U tom smislu za autora koji ne koristi svoje delo
povoljnije je da to delo ima status neobjavljenog dela.Rok trajanja imovinskopravnih ovlascenja
na autorskom delu ciji se autor ne zna racuna se u pojedinim slucajevima od objavljivanja dela.
Izdato delo- delo koje je od strane autora ili njegovog pravnog sledbenika umnozeno i pusteno
u promet u onolikom broju primeraka koji je dovoljan da namiri razumne potrebe javnosti.
Razlika izmedju izdavanja i objavljivanja: delo se moze izdati samo na jedan nacin-pustanjem u
promet primeraka dela, dok se objavljivanje moze izvrsiti bilo kojim oblikom javnog
saopstavanja dela.Delo se moze izdati vise puta, a objaviti se moze samo jednom.Izdato delo je
nuzno i objavljeno delo, dok objavljeno delo nije nuzno i izdato.Ova dva cina se mogu
poklopiti.Da bi se delo smatralo izdatim nije svejedno u kolikom je broju primeraka pusteno u
promet. Taj broj mora biti dovoljan da namiri razumne i uobicajene potrebe javnosti. Mesto
prvog izdavanja dela predstavlja jedan od kriterijuma za odredjivanje kruga lica koja su
zasticena na osnovu Bernske konvencije o zastiti knjizevnih i umetnickih dela.
5.Subjekt autorskog prava

Autor je fizicko lice koje je stvorilo dleo.Pravna lica ne mogu biti autori, duhovno stvaranje je
psihicki proces. Jedno lice je autor bez obzira na njegovu volju da bude priznato i poznato kao
autor, bez obzira na to da li i zasto ono krije svoje autorstvo iza anonimnosti ili pseudonima.
Najcesce autor ne krije svoj identitet.Autor odredjenog dela je ono lice cije ime ili prepoznatljiv
znak su navedeni na primercima dela ili prilikom javnog saopstavanja dela (oboriva
pretpostavka).Autor ne moze to svoje svojstvo preneti na drugo lice. Akt stvaranja autorskog
dela nije pravni posao, vec pravna cinjenica. Za sticanje svojstva autora nije potrebna polovna
sposobnost (maloletna,umno bolesna lica mogu biti autori).Autor je izvorni nosilac subjektivnog
autorskog prava. Svojstvo autora se ne moze preneti na drugog, ali moguce je da se odredjena
ovlascenja iz subjektivnog autorskog prava ustupe ili prenesu drugome. Do toga dolazi na
osnovu ugovora ili nasledjivanjem ili neposredno na osnovu zakona. Svako lice koje nije autor a
subjekt je odredjenih ovlascenja iz subjektivnog autorskog prava naziva se nosiocem autorskog
prava.U tom smislu pojam nosilac autorskog prava obuhvata autora i sve druge subjekte koji
su derivativni nosioci autorskog prava.( Anglosaksonski copyright sistem dopusta da izvorni
nosilac autorskog prava bude i lice koje nije autor. Primer za to postoji kod filmskih dela i dela
stvorenih po narudzbi, gde su nosioci autorskog prava filmski producent, a u drugom slucaju
narucilac dela).

6.Koautorska i spojena dela

Autorska dela ponekad nastaju zahvaljujuci stvaralackoj saradnji dva ili vise lica.Tada govorimo
o koautrskom delu.Postoje dva koncepta koautorstva-francuski koncept koji je siri jer pod
koautorstvom smatra odnos izmedju lica koja su stvarala sa zajednickom idejom da rezultate
svog rada zajednicki koriste kao jedno autorsko delo. I nemacki koncept-pored subjektivnih ,
postavlja i objektivne uslove, koautorsko delo mora biti nedeljiva celina stvaralackih doprinosa
dva ili vise autora koji su na njemu saradjivali.Stvaralacka saradnja i nedeljivost stvaralackih
doprinosa su elementi pojma koautorskog dela i u Srbiji je prihvacen ovaj nemacki koncept.Lice
koje je pruzalo samo organizaciono-finansijsko-tehnicku pomoc pri stvaranju dela ili je dalo
samo podstrek ili opstu ideju niju koautor. Stvaralacka saradnja podrazumeva fakticku volju dva
ili vise lica da se us vom radu na ostvarenju jedistvednog dela podrede jedinstvenoj ideji tog
dela. Nedeljivost celine znaci da se doprinosi pojedinacnih koautora ne mogu zasebno koristiti.
Doprinosi se ne mogu iz koautorskog dela izdvojiti i kao takvi biti podobni za bilo kakav oblik
privrednog koriscenja.Kod nekih koautorskih dela nije moguce ni identifikovati stvaralacke
doprinose pojedinacnih koautora jer su oni stopljeni u celinu. Koautorstvo je moguce samo ako
stvaralacki doprinosi pojedinih koautora pripadaju istoj vrsti autorskog stvaralastva, u
suprotnom rec je o spojenim delima. Koautori su nosioci zajednickog subjektivnog autorskog
prava na koautorskom delu. Za ostvarivanje i pormet prava potrebna je saglasnost svih
koautora s tim da ni jedan koautor ne sme uskratiti svoju saglasnost ukoliko bi to bilo protivno
nacelima savesnosti i postenja, ukoliko bi to moglo skoditi interesima ostalih koautora. Manje
znacajni interesi jednog koautora ne smeju prevagnuti nad znacajnim interesima svih ostalih.
Pitanje medjusobne raspodele imovinske koristi resava se kvantifikacijom stvaralackog udela
svakog od koautora u odnosu na celinu koautorskog dela, pa se proporcionalno velicini udela
odredjuje velicina ostvarene imovinske koristi. Ukoliko se ne moze utvrditi velicina stvaralackog
udela, smatrace se da su svi koautorski udeli jednaki.Koautorska zajednica nastaje samim
faktom nastanka koautorkog dela i ne moze se razvrgnuti, svaki koautor ostaje dozivotno vezan
za koautorsko delo.Ukoliko je rec o koautorskom delu za koje se rok zastite racuna prema
datumu smrti koautora, relevantan je datum smrti onog koautora koji je poslednji umro.
Koautorstvo na filmskom delu-tipicna vrsta koautorskog dela jer na njemu saradjuje veci broj
lica. Nastanak filmskog dela najcesce je povezan sa velikim troskovima.Investiranje u filmsko
delo je ekonomski rizicna operacija jer se najveci deo novca mora uloziti pre nego sto delo
nastane.Ovde su investitori povezani sa intelektualnim stvaraocima. Za investiture je bitno da
se filmsko delo pokaze kao profitabilni privredni potuhvat, a za stvaraoce da rezultat njihovog
rada bude sto autenticniji izraz njihovih ideja i da bude sto bolje ocenjen i prihvacen
.Koautorima filmskog dela smatraju se pisac scenarija, reziser i glavni snimatelj, a pod
odredjenim uslovima to mogu bit ii kompozitor filmske muzike i glavni crtac. Ovo resenje
iskljucuje citav niz lica koja daju svoje stvaralacke doprinose.Kompozitor muzike filmskog dela
smatra se koautorom pod uslovom da je rec o muzickom filmu i da je muzika specijalno
komponovana za taj film, a glavni crtac moze biti koautor crtanog filmskog dela ili dela u kojem
animacija ima vaznu ulogu.
Spojena dela-celina koju cine spojena dela nije nedeljiva.Kod spojenih dela svako od dela ima
svog autora i svako zadrzava svoju individualnost.Ona su spojena samo radi zajednickog
iskoriscavanja.Zajednica subjekata prava koja nastaje spajanjem dela ima svoj izvor u
pravovaljano izrazenoj volji vise autora da za potrebe odredjenih oblika iskoriscavanja svoja
dela spoje. Do spajanja dela dolazi na osnovu ugovora, pa zajednica autora spojenih dela nije
neraskidiva, vec se moze okoncati saglasnoscu njihovih volja ili pod opstim uslovima. Ugovor o
spajanju dela ima karakter ugovora o ortaklulu, taj ugovor se moze zakljuciti i usmenim
putem.Najcesce se spajaju dela razlicitih vrsta, ali to mogu biti i dela iste vrste (npr knjizevna
dela).Primeri za spojena dela:libretto i muzika u operi, muzika i koreografija u baletu, knjizevno
delo i ilustracije u knjizi.
7.Nastanak autorskog prava

Subjektivno autorsko pravo nastaje samim faktom nastanka autorskog dela. Ovo je princip
neformalnosti zastite, i lisava autora ili njegovog pravnog sledbenika obaveze da preduzima bilo
kakve radnje pred organima uprave ili sudstva da bi postao nosilac autorskog prava.
Prema autorskom pravu SAD autorsko delo je nastalo tek kad je materijalizovano na telesnom
nosacu, kada je proizveden primerak dela pomocu kojeg delo moze biti percipirano ljudskim
culima.I u Srbiji je za nastanak autorskog dela dovoljno da je ono uobliceno u meri koja je
dovoljna za njegovo saopstavanje drugome.Princip neformalnosti zastite svojstven je
kontinentalnom autorskom pravu. U tradiciji anglosaksonskog sistema nastanak
autorskopravne zastite uslovljava se izdavanjem dela i preduzimanjem radnji upravnopravnog
karaktera.Velika Britanija je ovaj sistem napustila jos 1911.god.U SAD se ovaj sistem zadrzao do
1989.god.Sistem formalnosti za izdata dela sastojao se iz tri radnje:
-Stavljanje reserve o autorskom pravu na svaki primerak dela u vidu reci Copyright, odnosno
znaka sa godinom prvog izdavanja i imenom nosioca autorskog prava. Dela koja nisu bila
oznacena rezervom o autorskom pravu nisu bila zasticena
-Deponovanje dva primerka dela u Kongresnu biblioteku u Vasingtonu. Krsenje ove obaveze
povlacilo je novcanu kaznu, jer je deponovanje uslov za registraciju dela
-Registracija dela u Uredu za autorska prava.Registracija se moze izvrsiti tokom celog roka
trajanja autorskopravne zastite, predstavlja uslov za trazenje sudske zastite u slucaju povrede
prava.
Neizdata dela su se u SAD do 1976.god stitila na osnovu common law-a, pa nisu bile potrebne
formalnosti.Od te godine neizdata dela pocinju da se stite na osnovu Zakona o autorskom pravu
sto znaci da sui ona bila obuhvacena sistemom formalnosti zastite.Od revizije Zakona o
autorskom pravu SAD ucinjene 1989.god strogost formalnosti je ublazena, SAD su te godine
pristupile Bernskoj konvenciji za zastitu knjizevnih i umetnickih dela cime su formalnosti zastite
sasvim ukinute.Danas je sistem neformalnosti zastite vazeci u celom svetu.

8.Licnopravna ovlascenja autora

Autorovim interesima autorsko pravo pruza zastitu putem iskljucivih licnopravnih

ovlascenja,koja se jos nazivaju i moralna ovlascenja.
1. Ovlascenje na priznaje autorstva autor ima ovlascenje da od svih lica zahteva da bude
priznat kao tvorac dela. To ovlascenje je pravni osnov za autorovo suprotstavljanej svim
radnjama drugih lica koje se sastoje u duhovnom prisvajanju autorovog dela ili u
osporavanju njegovog autorstva na delu.Naziva se jos i pravo paterniteta
2. Ovlascenje na naznacenje imena autora autor je ovlascen da zahteva da njegovo ime ili
drugi znak njegovog identiteta bude naznacen na svakom primerku njegovog dela, odnosno
da se navede prilikom svakog oblika javnog saopstavanja dela. Naznacavanjem imena
autora se istovremeno priznaje autoru da je tvorac dela.
3. Ovlascenje na objavljivanje dela- Jedino je autor ovlascen da objavi svoje delo, tj da zabrani
svakom drugom objavljivanje svog dela. Objavljivanjem dela autor delo prenosi iz privatne u
javnu sferu.
4. Ovlascenje na zastitu integriteta dela- jedino je autor ovlascen da menja svoje delo. Autor
je ovlascen da zabrani drugima da menjaju njegovo delo. Neovlascena izmena autorskog
dela oznacava se kao narusavanje celovitosti-integriteta dela. Autorsko pravo ne stiti
integritet dela, vec sve oblike javnog ispoljavanja dela sa ciljem da delo uvek bude ispoljeno
na autentican nacin, tj da bude istovetno onome sto je autor stvorio, pa kad se govori o
zastiti integriteta dela misli se na zastitu istovetnosti dela prilikom svakog oblika njegovog
javnog saopstavnaja. Postoje 2 oblika narusavanja integriteta dela : putem neautenticne
telesne materijalnizacije dela, ili fizicke izmene autenticnog primerka dela, i putem nekog od
oblika javnog saopstavanja dela u skracenom, produzenom, izmenjenom vidu. Neophodno
je da izmene dela budu takve i tolike da vredjaju stvaralacku cast i ugled autora. Ovlascenje
na zastitu integriteta dela ne deluje protiv lica kojem je autor ustupio ovlascenje na
odredjeni oblik koriscenja dela pri cemu sama priroda ugovorenog oblika koriscenja dela
podrazumeva ili namece potrebu da se delo menja. Saglasnost autora da se njegovo delo
koristi na odredjeni nacin sadrzi i njegovu precutnu dozvolu da se integritet njegovog dela
narusi u meri u kojoj je to nuzno ili uobicajeno za taj oblik koriscenja ali prihvatljivo za
njegove pretpostavljene moralne interese.Unistenje ili izmena primerka dela od strane
vlasnika nije sankcionisana autorskim pravom sve dok to nema karakter javnog
saopstavanja dela u neautenticnom obliku, sto znaci da vlasnik primerka u svojoj privatnoj
sferi nema ogranicenja u tom pogledu.Ukoliko vlasnik cini izmenjeni primerak dela dostupan
javnosti to se smatra povredom autrskopravnog ovlascenja na zastitu integriteta dela
(izuzetak je vlasnik gradjevine).
5. Ovlascenje na suprotstavljanje nedostojnom koriscenju dela- Stvralacka cast i ugled autora
mogu biti povredjeni koriscenjem dela u neizmenjenom obliku ako su okolnosti pod kojima
se to koriscenje vrsi neprikladne, uvredljive za autora ili deformisu smisao i poruku dela.
Precutno data saglasnost autora za konkretno odredjeni oblik koriscenja dela iskljucuje
mogucnost sudske zastite od nedostojnog koriscenja dela. Prilikom ocene da li je konkretan
oblik koriscenja dela nedostojan polazi se od uobicajene i razumne mere autorske
osetljivosti.
9.Ovlascenja na koriscenje autorskog dela u telesnom obliku

1. Ovlascenje na umnozavanje dela Autor je ovlascen da drugome zabrani ili dozvoli

umnozavanje svog dela. Pod umnozavanjem opdrazumeva se svako belezenje dela na
telesni nosac,koje je podobno da ucini to delo dostupnim culima ljudi.Telesni nocas u kojem
je inkorporisano autorsko delo jeste primerak dela, pa se umnozavanje dela definise i kao
proizvodnja primeraka dela.Primerak dela cini delo dostupnim ljudskim culima onda kada je
na osnovu neposrednog kontakta sa primerkom moguce saznati informaciju koju on nosi.
Posredna dostupnost postoji kada ljudi tek uz pomoc odredjenih tehnickih uredjaja mogu
opaziti informaciju (npr slusanje muzike).Kad je rec o umnozavanju koje se sastoji u prvom
belezenju autorskog dela na nosac zvuka koristi se i termin snimanje.
2. Ovlascenje na stavljanje primerka dela u promet autor je ovlascen da durome zabrani ili
dozvoli stavljanje primeraka svog dela u promet.Radnja stavljanja primeraka dela u promet
sastoji se od promene drzavine na primerku dela. Primerak dela se stavlja u promet ne samo
prodajom i poklonom vec i davanjem u zakup ili na poslugu.Autorskopravni pojam stavljanja
primerka dela u promet obuhvata i nudjenje primeraka dela, cime se obuhvata radnja
kojom se drugo lice poziva, navodi ili podstice da pribavi drzavinu na primerku dela.
Pojmom nudjenja obuhvaceni su svi oblici reklamiranja, izlaganja u radnji ili na prodajnoj
izlozbi. Institut iscrpljenja (konzumacije) prava-U praksi je cest slucaj da primerci autorskog
dela u prometu vise puta promene vlasnika. Autor ima ovlascenje na stavljanje u promet
primeraka dela samo do trenutka kad ti primerci prvi put promene vlasnika.Od tog trenutka
prestaje iskljucivo autorskopravno ovlascenje na stavljanje u promet tih primeraka, sto znaci
da njihov vlasnik moze slobodno da raspolaze njima u javnom prometu.Ovim institutom se
ogranicava iskljucivo ovlascenje na stavljanje primeraka dela u promet, i on se naziva
iscrpljenje ili konzumacija prava, i za njega je vazno:
-da primerci autorskog dela voljom autora ili njegovog pravnog sledbenika budu stavljeni u
promet
-da pribavilac tih primeraka postane njihov vlasnik
-vlasnik moze slobodno dalje stavljati u pormet te iste primerke.
Iscrpljenje prava ima nacionalni domasaj, vlasnik primeraka dela koji je isti kupio u jednoj
drzavi, ne sme te primerke da stavi u promet u drugoj drzavi ako nema saglasnost autora.
Smisao ovog instituta je u shvatanju da autor u fazi prometa primeraka svog dela ostvaruje
adekvatnu nagradu za svoj rad, pa ima mogucnost da ekonomski kontrolise prvu pordaju
primeraka svog dela.
3. Ovlascenje na davanje primeraka dela u zakup-oblik stavljanja u promet primeraka
dela.Kada autor ili njegov pravni sledbenik daje primerke dela u zakup on vrsi svoje
ovlascenej na stavlajnje primeraka dela u promet.Medjutim kad vlasnik primeraka dela daje
iste primerke u zakup on vise nije pod kontrolom autora, jer zahvaljujuci institute iscrpljenja
 prava autorskopravno ovlascenje na stavljanje tih primeraka dela u pormet je potroseno.
Vlasnik primeraka dela sme njima slobodno da raspolaze izuzev da ih daje u zakup. U
pojedinim drzavama ovo ovlascenje je porsireno i na davanje primeraka dela na
poslugu.Ovim poslom se najcesce bave javne ustanove-biblioteke, Zakonodavac Srbije u
cilju zastite opsteg kulturnog interesa nije hteo da dodatno oteza rad ovih ustanova pa je
davanje primeraka dela na poslugu od strane vlasnika primeraka dela ostavio
slobodnim.Ukoliko autor ustupi svoje ovlascenje na davanje primeraka dela u zakup
proizvodjacu videograma, ili fonograma, on po zakonu zadrzava pravo na deo od naknade
koju sticalac ovog prava ostvaruje. Autor se ovog prava na deo naknade ne moze odreci.

10.Ovlascenja na koriscenje autorskog dela u bestelesnom obliku

1. Ovlascenje na izvodjenje dela- autor je ovlascen da drugome zabrani ili dozvoli izvodjenje
svog dela.Izvodjenje je zvucno saopstavanje javnosti autorskog dela licnim angazovanjem
jednog ili vise lica koja se neposredno obracaju culu sluha javnosti.Licno angazovanje
podrazumeva proizvodnju zvuka od strane interpretatora na licu mesta. Pod neposrednim
obracanjem culu sluha javnosti podrazumeva se da se interpretator nalazi na ili u istom
prostoru sa publikom koja istovremeno i direktno prima zvucne talase.Interpretiraju se
muzicka dela na koncertima npr.
2. Ovlascenje na predstavljanje dela-autor je ovlascen da drugome zabrani ili dozvoli
predstavljanje svog dela. Predstavljanje je saopstavanje javnosti autorskog dela na vizuelan
ili vizuelan i zvucan nacin licnim angazovanjem jednog ili vise lica koja se pokretom, sa ili bez
zvuka obracaju culu vida publike koja se nalazi u istom prostoru. Predstavljaju se dramska
dela, dramsko-muzicka dela, balet, pantomimska dela.
3. Ovlascenje na prenosenje izvodjenja ili predstavljanja- autor je ovlascen da drugome
zabrani ili dozvoli prenosenje izvodjenja ili predstavljanaj svog dela.Ovu radnju sacinjava
saopstavanje javnosti dela koje se izvodi ili prestavlja putem tehnickih sredstava, kao sto su
zvucnik ili ekran.
4. Ovlascenje na emitovanje dela- ovlascenje autora da drugome zabrani ili dozvoli
emitovanje sopstvenog dela.Radnja emitovanja zasniva se na tehnickom postupku
prenosenja informacija na daljinu putem elektromagnetnih, elektricnih, svetlosnih ili drugih
signala.To podrazumeva da se radi prenosa na daljinu informacija pretvori putem
odgovarajuceg tehnickog uredjaja u odgovarajuci signal i da se u tom obliku uputi
primaocu,a primalac pomocu tehnickog uredjaja te signale pretvori u prvobitni oblik
informacije. Za autorskopravni pojam emitovanja bitno je da emitovani sadrzaj bude upucen
i dostupan javnosti. Autorsko pravo smatra relevantnu podelu emitovanja na: bezicno
emitovanje i zicno emitovanje; i podelu na terestrijalno (zemaljsko) emitovanje, satelitsko i
interaktivno emitovanje.
Terestrijalno emitovanje emitovani signal mora istovremeno i neposredno biti dostupan
javnosti.Bezicno i zicno emitovanje su dva razlicita i odvojena oblika koriscenja dela, ukoliko
jedna emisiona stanica zeli da emituje autorsko delo bezicnim i kablovskim putem mora da
pribavi dve dozvole od autora dela; Od ovog pravila postoje 2 izuzetka: prvi je slucaj kad je
kablovski prenos bezicno emitovanog signala tehnicki neophodan uslov za prijem tog
signala.Tada se smatra da postoji samo bezicno emitovanje.Drugi izuzetak je kad je na
kablovsku mrezu koja reemituje bezicno emitovani signal prikljuceno manje od stotinu
individualnih prijemenika, takodje se smatra da postoji samo bezicno emitovanje.
Satelitsko emitovanje-sateliti se postavljaju na visinama od vise hiljada kilometara od zemljine
povrsine, a njihovo kretanje u orbiti uskladjeno je sa kretanjem zemljine lopte tako da se oni
uvek nalaze iznad iste tacke na zemlji (geostacionarni sateliti).Poseban znacaj za autorsko pravo
je podela na distribucione satellite i satellite za direktno emitovanje.Distribucioni sateliti su oni
cija je namena da signalom iz kosmosa snabdevaju zemaljske releje preko kojih se signal
distribuira krajnjim primaocima kojima je namenjen, pod uslovom da ooni imaju potrebnu
opremu za takav prijem (satelitsku antenu sa pretvaracem signala).Sateliti za direktno
emitovanje-problem kod njih je sto je signal koji je upucen ka satelitu u jednoj zemlji dostupan
krajnjim primaocima u vise drugih zemalja, pa se postavlja pitanje zastite autorskog prava u
zemlji prijema statelitskog signala. U slucaju satelitskog emitovanja mora se odstupiti od pravila
o istovremenoj i neposrednoj dostupnosti emitovanog signala krajnjim primaocima i mora se
pribeci pravilu da se se samo upucivanje signala prema satelitu sa ciljem da oni preko satelita
postanu dostupni krajnjim primaocima, smatra se radnjom emitovanja u autorskopravnom
smislu. Problem u vezi sa satelitima je i okolnost da neki porgrami koji se emituju preko satelita
stizu na zemlju u vidu tzv kodiranog signala.On se ne moze pretvoriti u kvalitetnu sliku ili zvuk uz
pomoc dekodera.Ako su dekoderi dostupni javnosti preko emisionog preduzeca koje je odaslalo
signal ka satelitu ili preko lica koje ono ovlasti, nema svrhe smatrati da ne postoji emitovanje u
smislu autorskog prava. U slucaju emitovanja autorskih dela preko satelita, emisiona stanica
koja na svoju odgovornost salje signal ka satelitu u obavezi je da postuje autorska prava koaja
na tim delima postoje na teritoriji svih zemalja u kojima je signal dostupan krajnjim primaocima.
Takva stanica mora pribaviti ovlascenje za emitovanje,platiti autorsku naknadu za emitovanje za
svaku zemlju posebno.
5. Ovlascenje na iteraktivno cinjenje dela dostupnim javnosti-odnosi se na pojavu sirenja
radija i televizije an kojima publika ima mogucnost individualnog izbora programa. Razvili su
se sistemi javne komunikacije slikom, zvukom,tekstom, kod kojih se primalac pretvara u
aktivnog subjekta izbora i oblikovanaj sadrzaja koji zeli da primi posredstvom svojih
tehnickih uredjaja.Ovi sistmi se nazivaju interaktivnim medijima.I u pravu Srbije
formuulisano je ovlascenje na javno saopstavanje dela putem zice ili bezicnim sredstvima
koje obuhvata ovlascenje autora na klasicno i na interaktivno emitovanje dela. Sadraj ovog
ovlascenja je javno saopstavanje dela zicnim ili bezicnim putem na nacin koji omogucava
 pojedincu individualan pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere.Autor je ovlascen
da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo ucini putem interneta dostupnim javnosti.
6. Ovlascenje na javno saopstavanje dela koje se emituje-radnja emitovanja izvrsena je kad je
prijem emisije bio tehnicki moguc, bez obzira da li je do njega zaista id oslo. Slusanje i
gledanje autorskog dela na sopstvenom prijemniku ili u privatnom krugu imaoca prijemnika
obuhvaceno je radnjom emitovanja. Kad se emitovano delo javno slusa ili gleda na radio ili
Tv aparatu koji je postavljen na javnom mestu smatra se da postoji posebna radnja
koriscenja dela. Autor ima iskljucivo ovlascenje da drugome zabrani ili dozvoli
javnosaopstavanje njegovog dela koje se emituje.
7. Ovlascenje na javno saopstavanje dela sa nosaca zvuka ili slike- autor je ovlascen da
drugome zabrani ili dozvoli javno saopstavanje svog dela sa nosaca zvuka i/ili slike. Ovaj
oblik koriscenja podrazumeva da je delo prethodno snimljeno, umnozeno na nosacu zvuka
ili slike. Javno saopstavanje podrazumeva da se omogucavanje neodredjenom krugu lica
okupljenih na jednom mestu da delo cuju ili vide uz pomoc tehnickog uredjaja koji pretvara
zapis sa nosaca zvuka ili slike u zvuk, sliku, tekst. Bitno je da publika mora biti okupljena na
jedno m mestu, u jednom prostoru.
8. Ovlascenje na preradu dela- autor je ovlascen da drugome zabrani ili dozvoli koriscenje
prerade njegovog dela.On ne moze drugome zabraniti da nacini preradu njegovog dela.Tek
kad lice koje je preradilo autorsko delo zeli da izvrsi bilo koju od radnji koriscenja dela koje
se nalaze na spisku iskljucivih autorovih ovlascenja ono je duzno da od autora pribavi
saglasnost i plati naknadu.

11.Sadrzina subjektivnog autorskog prava u sirem smislu

1. Ovlascenje na pristup primerku dela-autor je ovlascen da od vlasnika originalnog ili

neoriginalnog primerka njegovog dela zahteva da mu omoguci da pristupi tom primerku
ukoliko je to neophodno radi umnozavanja dela. To bi bila situacija u kojoj je autor otudjio
primerak svog dela pa mu se kasnije javila potreba da nacini kopiju.
2. Ovlascenje na zabranu izlaganja originalnog primerka dela likovne umetnosti-autor nema
iskljucivo ovlascenje da izlaze originalni ili neoriginalni primerak svog dela. Nema nikakvih
zakonskih ogranicenja da svako lice koje poseduje ili drzi primerak dela javno izlaze taj
primerak. Znatan broj originalnih primeraka dela u oblasti likovne umetnosti se prodaje a da
ta dela nisu prethodno objavljena. Prema tome,vlasnik takvog primerka ne bi smeo delo da
izlaze jer bi time izvrsio i objavljivanje dela sto ej inace iskljucivo licnopravno ovlascenje
autora. Zakonodavac propisuje da vlasnik originalnog primerka dela slikarstva, sculpture i
fotografije sme da javno izlaze taj primerak cak i ako delo nije prethodno objavljeno. Cin
prodaje originalnog primerka neobjavljenog dela od strane autora tumaci se kao njegova
implicitna saglasnost da se delo objavi.
Autor moze svoje iskljucivo ovlascenje na objavljivanje svog dela da sacuva i kad proda
originalni primerak neobjavljenog dela, i to cini vrseci ovlascenje na zabranu izlaganja
originalnog primerka svog dela.Autor je prema zakonu duzan da prilikom prodaje originalnog
primerka svog dela u pisanoj formi izrazi svoju zabranu kupcu da se taj primerak javno
izlaze.Nepostovanje ove zabrane je povreda autorskog prava. Mogucnost stavljanja ove zabrane
ne postoji kada je kupac muzej, galerija.
3. Prece pravo autora na preradu primerka dela arhitekture-Arhitekta ima prece pravo na
preradu svog dela ukoliko je takva prerada neophodna i legitimna sa stanovista interesa
vlasnika gradjevine, pod pretpostavkom da je arhitekta ziv i dostupan.Ukoliko autor nije
dostupan ili nije radon i stvaralacki sposoban ili to svoje pravo ne zeli da koristi, vlasnik je
ovlascen da preradu poveri drugome.
4. Pravo sledjenja- ovlascenje autora da zahteva od bivseg vlasnika originalnog primerka
njegovog dela da bude obavesten o novom vlasniku istog i da potrazuje odredjeni deo od
cene po kojoj je taj originalni primerak prodat novom vlasniku. U Srbiji predmet zastite je
ogranicen na originalne primerke dela likovne umetnosti, ali osnovni razlog nastanka prava
sledjenja vezan je za slikare i vajare.Cilj prava sledjenja je da se uspostavi mehanizam koji ce
autoru i njegovim naslednicima omoguciti da tokom trajanja roka autorskopravne zastite,
ucestvuju u ceni koju ostvari svaki vlasnik originalnog primerka dela kad ga prodaje trecem
licu.Ovo pravo podrazumeva 2 ovlascenja: jedno je ovlascenje na trazenje informacije od
prodavca o licu koje je novi vlasnik originalnog primerka autorskog dela-i tako autor moze
da prati kod kog vlasnika se primerak nalazi i ko je sledece obavezno lice. Drugo ovlascenje
na potrazivanje naknade od prodavca, u Srbiji ona varira od 4% do 0.25% od prodaje cene
originalnog primerka dela.Maksimalno dopustena naknada je 1.300.000din.Pravo sledjenja
je ograniceno na slucajeve prometa originalnim primercima dela likovne umetnosti preko
lica koja se profesionalno bave tim poslom.
5. Pravo na naknadu od proizvodnje, prometa uredjaja i sredstava koji su podobni za
umnozavanje autorskih dela Najcesce se umnozavaju dela sa radija i televizije, dela
zabelezena na primercima koji su uzeti na poslugu ili u zakup i dela sa internet.Pojava
digitalne tehnologije belezenja i reprodukovanja zvuka i slike dovela je do toga da su
presnimljeni primerci istog kvaliteta kao i oni sa kojih je presnimavanje izvrseno a upotreba
ne ostecuje snimak. U Srbiji iskljucivo ovlascenje autora na umnozavanje njegovog dela ne
deluje protiv lica koja umnozavaju delo za licne nekomercijalne potrebe. Tu je rec o
legalnom umnozavanju. Autor ima pravo na posebnu naknadu koja za cilj ima da
kompenzuje ekonomske gubitke koji autori trpe zbog masovnog legalnog umnozavanja
njihovih dela. U Srbiji za placanje naknade solidarno odgovaraju proizvodjaci i uvoznici
uredjaja i opreme.Autori imaju pravo na naknadu od proizvodnje, odnosno uvoza fotokopir
aparata, i pravo na naknadu od koriscenja takvog aparata.Tu se misli na fotokopirnice.Lice
koje na komercijalnoj osnovi pruza usluge fotokopiranja obavezno je na placanje posebne
 naknade autoru. Zakon je u Srbiji propisao obavezu ostvarivanja prava na naknadu samo
preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog prava.

12.Ogranicenja subjektivnog autorskog prava

U propisivanju ogranicenja autorskog prava zakonodavac nema potpunu slobodu.Okvir koji

mora da postuje su odredbe medjunarodnih konvencija, koje propisuju odredjena minimalna
prava koja moraju biti priznata u svim drzavama clanicama. I u Srbiji zakonom se ne smeju
propisivati ogranicenja autorskog prava kojima bi ta minimalna prava bila ukinuta ili
smanjena.Za svako ogranicenje konvencijskih minimalnih prava zakonodavac mora da ima
uporiste u odgovarajucoj medjunarodnoj konvenciji. Opsti okvir za propisivanje ogranicenja
autorskog prava sadrzan je u odredbi Bernske konvencije za zastitu knjizevnih i umetnickih dela
koja je preuzeta i u nas zakon.Ta odredba kaze da nacionalni zakonodavac sme ogranicavati
subjektivno autorsko pravo samo ako su kumulativno ispunjena 3 uslova: ogranicenje je
pojedinacno odredjeno, da ogranicenje nije u suprotnosti sa normalnim koriscenjem dela, i da
ogranicenje ne narusava bitno legitimne interese autora. Uglavnom je rec o interesima: javne
sigurnosti i pravosudja, unapredjenja obrazovanja, javnog informisanja, slobode duhovnog
stvaralastva itd.Ogranicenja autorskog prava odnose se samo na objavljena dela.Ogranicenja se
mogu podeliti u 2 grupe:
1.Suspenzija iskljucivih prava i prava na naknadu-to su ogranicenaj kojima se potpuno ukidaju
iskljuciva imovinskopravna ovlascenja autora. U propisanim slucajevima trecem licu se
dozvoljava koriscenje dela bez dozvole autora ili njegovog pravnog sledbenika i bez placanja
naknade. Svako prekoracenje predstavlja povredu autorskog prava.Dozvoljeno je bez ovlascenja
autora i bez placanja naknade: unozavanje i javno saopstavanje dela u okviru izvestavanja
javnosti o tekucem drustvenom dogadjaju; umnozavanje kracih odlomaka dela za
nekomercijalne svrhe nastave, ispita, istrazivanja; umnozavanje dela za licne i nekomercijalne
potrebe (vazi za fizicka lica), umnozavanje i javno saopstavanje kratkih odlomaka iz autorskog
dela u vidu citata pod uslovom da se navede ime autora i naziv dela i mesto gde je objavljeno ili
izdato delo; privremeno umnozavanje autorskih dela koje je prolazno ili slucajno i koje je nuzno
u procesu prenosa podataka na internet i nema zaseban ekonomski znacaj.Suspenzija
iskljucivog ovlascenja na umnozavanje autorskog dela za licne i nekomercijalne potrebe ne vazi
za racunarske programe.
2.Zakonska licenca-je dozvola koju zakonodavac u propisanim slucajevima daje drugima da
koriste tudje delo bez saglasnosti autora ili nejgovog pravnog sledbenika ali uz obavezu placanja
naknade. Dozvoljeno je je : umnozavanje, stavljanje u promet primeraka autorskog dela ili
odlomaka, pod uslovom da je zbirka namenjena nastavi; i umnozavanje javno saopstavanje u
sredstvima javnog inforisanja, clanaka i fotografija koji su vec objavljeni pod uslovom da se
odnose na tekuca drustvena pitanja i da autor to niej zabranio. Ogranicenja su usmerena na to
da se trecim licima olaksa koriscenej tudjih autorskih dela, i usmerena su na imoviskopravna
ovlascenja iz subjektivnog autorskog prava.Ogranicenjima podlezu imovinska autorskopravna
ovlascenja samo na objavljenim delima.

13.Trajanje subjektivnog autorskog prava

Imovinska ovlascenja iz subjektivnog autorskog prava traju za zivota autora i 70 godina posle
njegove smrti. Kod koautorskih dela rok trajanja zastite se racuna od smrti koautora koji je
poslednji umro. Kod anonimnih i pseudonimnih dela rok zastite je 70 godina od objavljivanja
dela. Ako se u medjuvremenu utvrdi identitet autora na cacunanje roka se primenjuje opste
pravilo. Kod filmskog dela je rok zastite 70 godina od smrti rezisera, scenariste, autora dijaloga,
kompozitora muzike posebno komponovane za film, zavisno od toga ko od njih poslednji umre.
Nas zakonodavac se opredeljuje a francuski koncept njihovog vecnog trajanja. Po isteku roka
trajanja imovnskih ovlascenja autora briga o zastiti licnopravnih ovlascenja preminulog autora
prelazi sa naslednika na udruzenje autora i institucije iz oblasti kulture, nauke i umetnosti.

14.Opste karakteristike srodnih prava slicnosti i razlike sa autorskim pravom

Srodna prava obuhvataju: pravo interpretatora, pravo porizvodjaca fonograma, pravo

proizvodjaca videograma, pravo proizvodjaca emisije, pravo proizvodjaca baze podataka, pravo
prvog izdavaca slobodnog dela i pravo izdavaca stampanih izdanja an posebnu naknadu.
Autorsko i srodna prava po svojoj prirodi su prava intelektualne svojine, sto znaci da za predmet
imaju intelektualno dobro. Dobra koja su predmet svakog od srodnih prava moraju se
razlikovati od njihovog materijalnog nosaca jer nosac nije predmet zastite. Srodna prava su kao i
autorsko pravo iskljucive i apsolutne prirode. Oblici koriscenja autorskog dela i predmeta
srodnopravne zastite se cesto poklapaju i medjusobno uslovljavaju, odnosno cesto nije moguce
tehnicki razdvojiti radnje koriscenja autorskog dela od radnji koriscenja predmeta srodnopravne
zastite, pa su nosioci autorskog i srodnih prava u vrsenju svojih imovinskopravnih ovlascenja
cesto upuceni jedni na druge. Srodna prava su posebna vrsta prava intelektualne svojine i imaju
svoje specificne predmete zastite i subjekte zastite. Subjekti srodnih prava su producenti, fizicka
ili pravna lica koja nisu duhovni stvaraoci vec samo obavlajju privrednu delatnost (ako
izuzmemo interpretatora).Pa su ova prava oblikovana tako da sadrze samo iskljuciva
imovinskopravna ovlascenja, koja ovlascuju svoje nosioce da drugome zabrane ili dozvole
koriscenje predmeta zastite (ovlascenja su uza u odnosu na autorsko pravo).Srodna prava
sadrze i relativna imovinskopravna ovlascenja ovlascenja na potrazivanje naknade od lica koaj
na odredjeni nacin koriste predmet zastite.Trajanje srodnih prava je ograniceno a rokovi su
kraci od roka trajanja autorskog prava. Pravo interpretatora ima obelezja koja ga stavljaju
izmejdu autorskog prava i ostalih srodnih prava i ono sadrzi i licnopravna ovlascenja.
15.Pravo interpretatora

Interpretacija kao predmet zastite-interpretacija je duhovna tvorevina, intelektualno dobro

koje stvara covek. Interpretiranje je radnja koja se sastoji u angazovanju coveka da licnim
izrazajnim mogucnostima saopsti na zvucni ili zvucno-vizuelni nacin odredjeni duhovni
sadrzaj.Duhovni sadrzaj koji se interpretira mora biti autorsko delo. Interpretator saopstavajuci
autorsko delo daje izvestan licni pecat tome poslu.Interpretacija ne mora biti umetnicka i
neumetnicka interpretacija je predmet zastite. Postoje autorska dela koja se ne mogu
interpretirati likovna dela.
Subjekt prava-je interpretator, tj fizicko lice koje interpretira autorsko delo, i to svojstvo imaju
npr glumci, pevaci, muzicari, igraci, medjutim siri je krug lica koji se stvaralacki angazuju na
interpretaciji, prema opste prihvacenom stavu dirigent i pozorisni reditelj imaju status
interpretatora. Lica ciji angazman na interpretaciji odredjenog autorskog dela ima samo
pomocni, tehnicki karakter, nisu interpretatori. Cest je slucaj da je za interpretaciju autorskog
dela neophodna saradnja vise lica.Postoje 2 razlicite kategorije mnozine subjkata istog
interpretatorskog prava i dva pravna rezima: jednu cine kointerpretatori ciji su medjusobni
odnosi kao i odnosi prema trecim licima uredjeni analogno koautorskim odnosima. Drugu
kategoriju cini ansambl.Ansambl postoji kad odredjeno autorsko delo interpretira grupa
interpretatora koju pored dirigenta, solista, cini i odredjen broj lica koje nacionalni zakon odredi
( vise od 5).Trece lice uredjuje svoje odnose sa ansamblom preko zastupnika ansambla, koji ne
mora biti clan ansambla. Solisti, nosioci glavnih uloga, dirigent, pozorisni reditelj mogu biti gosti
ansambla a ne njegovi clanovi, u tom slucaju zadrzavaju pravo kao kointerpretatori da istupaju
prema trecim licima.Postoje i slucajevi kumulacije svojstva autora dela i interpretatora istog
dela u istom licu, sto se desava kada je autor dela istovremeno i interpretator tog dela
(kompozitor izvodi svoje delo).
Licnopravna ovlascenja-interesi interpretatora zasticeni su sledecim iskljucivim ovlascenjima:
-ovlascenje na priznanje svojstva interpretatora odredjene interpretacije
-ovlascenje da njegovo ime bude na prikladan nacin naznaceno na svakom primerku snimka
njegove interpretacije, prilikom svakog oblika koriscenja nejgove interpretacije
-ovlascenje na zastitu integriteta interpretacije
-ovlascenje na suprotstavljanje nedostojnom koriscenju interpretacije
Imovinskopravna ovlascenja ekonomski interesi interpretatora stite se imovinskopravnim
ovlascenjima od kojih je vecina iskljucivog i apsolutnog karaktera dok su neka relativnopravnog
karaktera.
Iskljuciva imovinskopravna ovlascenja:
1)Ovlascenje na snimanje interpretacije i umnozavanje snimka
2)Ovlascenje na stavljanje u promet primeraka interpretacije
3)Ovlascenje na davanje u zakup primeraka interpretacije
4)ovlascenje na istovremeno prenosenje interpretaciej putem tehnickih uredjaja kao sto su
zvucnik i ekran, publici koja se nalazi izvan prostora u kome se intrpretiranej vrsi uzivo.
5)Ovlascenje na emitovanje interpretacije uzivo-njegovo ovlascenje na emitovanje ograniceno
je samo na emitovanje uzivo.Pristankom na snimanje svoje interpretacije na fonogram ili
videogram gubi iskljucivo ovlascenje na emitovanje te interpretacije sa snimka.
6)Ovlascenje na javno saopstavanje snimljene interpretacije zicnim ili bezicnim putem na nacin
koji omogucava pojedincu individualni pristup interpretaciji sa mesta i u vreme koje on
odabere.
Neiskljuciva (relativna) imovinskopravna ovlascenja-svode se na ovlascenja na potrazivanje
naknade za pojedine oblike koriscenja interpretacije snimljene na fonogram (uslov je da je
interpretacija snimljena na fonogram uz saglasnost interpretatora):
1)Ovlascenje na potrazivanje naknade za emitovanje snimljene interpretacije
2) Ovlascenje na potrazivanje naknade za javno saopstavanje snimljene interpretacije koja se
emituje
3) Ovlascenje na potrazivanje naknade za javno saopstavanje snimljene interpretacije sa nosaca
zvuka
4)Ovlascenje na potrazivanje naknade od prodaje tehnickih uredjaja i sredstava koji su podobni
za umnozavanje snimljene interpretacije
Lice prema kojem je upravljen zahtev za naknadu je korisnik koji javno saopstava snimljenu
interpretaciju sa fonograma lice koje proizvodi, uvozi pometunu tehnicku opremu i sredstva.
Interpretator nema nikakvo ovlascenje an potrazivanje naknade za emitovanje njegove
interpretacije ako je ona snimljena na videogram.
Trajanje prava-subjektivno interpretatorsko pravo traje 50 godina od dana izdavanja snimka
interpretacije, ili ako nije izdat 50 godina od dana snimanja interpetacije.
16.Pravo proizvodjaca fonograma

Fonogram je zvucni zapis, nematerijalno dobro koje se mora razlikovati od telesnog nosaca
zapisa.Zvucni zapis ne moze postojati bez telesnog nosaca zvuka (cd, magnetna traka
itd).Gramofonske ploce, magnetofonske kasete i kompakt-diskovi su primerci
fonograma.Fonogram moze biti zapis bilo kakvog suma, buke, zivotinjskog ili drugog prirodno ili
vestacki proizvedenog zvuka. On ne obuhvata zvucne zapise koji se nalaze na nosacu zvuka i
slike.
Subjekt prava je proizvodjac fonograma, lice u cijoj organizaciji i cijim sredstvima je fonogram
nacinjen.Subjektom se smatra i lice koje je za proizvodnju fonograma koristilo tudja sredstva
pod uslovom da je to ucinilo na sopstveni ekonomski rizik i sopstvenu odgovornost. Rec je o
privrednom subjektu,i cilj ovog prava je u zastiti privrednog subjekta od nelojalne konkurencije.
Proizvodjac fonograma je lice koje je prvo nacinilo snimak odredjenog zvuka, odnosno niza
zvukova.Proizvodjac fonograma je po pravilu korisnik autorskog dela i interpretacija a moze bit
ii korisnik emisije. Njegova delatnost podrazumeva njegovu obavezu da uredi svoje pravne
odnose sa nosiocima prava na pomenutim nematerijalnim dobrima, ukoliko su ona zasticena
pravom intelektualne svojine.
Sadrzina prava-proizvodjac fonograma ima samo imovinskopravna ovlascenja:
Iskljuciva ovlascenja:
1)Ovlascenje na umnozavanje fonograma
2)Ovlascenje na stavljanje primeraka fonograma u promet
3)Ovlascenje na davanje primeraka fonograma u zakup
4)Ovlascenje na javno saopstavanje fonograma zicnim ili bezicnim putem na nacin koji
omogucava pojedincu individualni pristup fonogramu sa mesta i u vreme koje on odabere
Neiskljuciva ovlascenja:
1)Ovlascenje na potrazivanje naknade za emitovanje fonograma
2)Ovlascenje na potrazivanje naknade za javno saopstavanje fonograma koji se emituje
3)Ovlascenje na potrazivanje naknade za javno saopstavanje fonograma uz pomoc tehnickog
uredjaja
4)Ovlascenje na potrazivanje naknade od prodaje tehnickih uredjaja i sredstava koji su podobni
za umnozavanje fonograma bez ovlascenja proizvodjaca fonograma
Proizvodjac ima nabrojana ovlascenja samo u pogledu fonograma koji su izdati. Pravo na
naknadu se moze ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje prava.
Trajanje prava pravo proizvodjaca fonograma traje 50 godina od dana izdavanja fonograma, a
ako fonogram nije izdat, onda 50 godina od dana nastanka fonograma.
17.Pravo proizvodjaca videograma

Videogram je zapis (snimak) odredjene sekvence pokretnih slika koji moze ali ne mora biti
pracen i snimkom zvuka. Kao nematerijalno dobro, razlikuje se od nosaca slike (dvd, magnetna
traka isl).Videogram moze sadrzati zapis autorskog filmskog dela ali i bilo koji drugi sadrzaj
izrazen slikom. Snimak zvuka koji prati sekvencu slika nije fonogram u smislu zakona, takav
snimak se smatra sastavnim delom videograma i nije predmet zasebne zstite na osnovu prava
proizvodjaca fonograma. Obim zastite proizvodjaca videograma proteze se ne samo na spoj
snimka slike i zvuka, vec i na sastavne delove tog spoja.
Subjekt prava je proizvodjac videograma. To je lice koje je sopstvenim sredstvima i u
sopstvenoj organizaciji nacinilo videogram. U prvom redu to je privredni subjekt, ali ova pravila
mogu biti korigovana u 2 aspekta: proizvodjac videograma moze biti ilice koje angazuje tudja
sredstva za pravljenje videograma, i drugo da se proizvodjacem videograma smatra i fizicko lice
koje je snimilo npr amaterski film bez ambicije da ga privredno koristi. Zakonodavac u Srbiji
zove ovo pravo i pravo filmskog producenta (jer je videogram zapravo film koji najcesce nastaje
privrednom aktivnoscu filmskog producenta).Proizvodjac fideograma je subjekt prava samo pod
uslovom da je izvrsio prvo snimanje odredjene sekvence slika.Proizvodjac vidieograma je po
pravilu korisnik autorskih dela, interpretacija, fonograma i emisije, te njegova delatnost
podrazumeva da on mora da uredi svoje pravne odnose sa nosiocima prava na ovim dobrima.
Sadrzina prava-imovinskopravna ovlascenja, sva su iskljucive prirode, osim jednog.
Iskljuciva ovlascenja :
1)Ovlascenje na umnozavanje videograma-jedino proizvodjac videograma ima ovo pravo
2)Ovlascenje na stavljanje u promet primeraka videograma
3)Ovlascenje na davanje primeraka videograma u zakup
4)Ovlascenje na javno saopstavanje videograma sa nosaca slike ( i zvuka)-ovlascenje na
prikazivanje filma
5)Ovlascenje na javno saopstavanje videograma zivnim ili bezicnim putem na nacin koji
omogucava pojedincu individualni pristup videogramu sa mesta i u vreme koje on odabere.
Subjektivno pravo proizvodjaca videograma ne obuhvata i ovlascenje na emitovanje
videograma.Proizvodjac videograma nema ni iskljucivo ni relativno ovlascenje u vezi sa
emitovanjem.
Neiskljucivo ovlascenje ovlascenje na potrazivanje naknade od prodaje tehnickih uredjaja i
sredstava koji su podobni za umnozavanje videograma
Trajanje prava-pravo proizvodjaca videograma traje 50 godina od dana izdavanja videograma, a
ako nije izdat onda 50 godina od dana nastanka videograma.
18.Pravo proizvodjaca emisije

Emisija je bilo koji zvucni, vizuelni ili zvucni i vizuelni sadrzaj koji je pretvoren u elektricni,
elektromagnetni, ili drugi signal radi javnog emitovanja. Predmet zastite je emisija us mislu
emitovanog radio ili tv programa. Nebitno je sta je na porgramu, i nebitno je da li taj program
ide uzivo ili je prethodno snimljen u vidu fonograma ili videograma.
Subjekt prava-je proizvodjac emisije.To je lice koje je sopstvenim sredstvima i u sopstvenoj
organizaciji nacinilo emisiju, sto ne iskljucuje lica koja su emisiju nacinila tudjim sredstvima
ukoliko su to ucinila na sopstvenu odgovornost i uz sopstveni ekonomski rizik. Subjekt prava je
po pravilu privredni subjekt. Emitovanje je sastavni deo pojma emisije, pa i proizvodjac emisije
mora biti lice koje je izvrsilo radnju emitovanja-primer je televizijska stanica koja ima sopstvenu
produkciju tv sadrzaja i poseduje tehnicka sredstva da emituje ono sto je proizvela. Subjekt
prava proizvodjaca emisije je korisnik autorskih dela, interpretacija, videograma, i fonograma,
pa njegova delatnost podrazumeva obavezu uredjivanja njegovih pravnih odnosa sa nosiocima
prava na tim dobrima.
Sadrzina prava-pravo prizvodjace emisije je pravo koje stiti privrednu delatnost,pa se ono
sastoji samo od imovinskopravnih ovlascenja.
Iskljuciva ovlascenja:
1)Ovlascenje na reemitovanje emisije-na osnovu ovog ovlascenja proizvodjac emisije moze
svakoj emisionoj stanici da zabrani istovremeni prijem i dalji prenost signala zasticene emisije
njenoj publici. Reemitovanje je u osnovi emitovanje, s tim da signali koji nose program su
preuzeti od emisione stanice koja ih je izvorno emitovala i istovremeno su odaslati javnosti
bezicnim ili zicnim putem.Sistem kablovske televizije u Srbiji najvecim delom pociva na
kablovskom reemitovanju bezicno emitovanih emisija.Operateri kablovske televizije su u
obavezi da pribave od proizvodjaca emisija saglasnost za reemitovanje njihovih emisija i da im
plate naknadu. Operateri kablovske televizije imaju obavezu da regulisu i autorksa prava, prava
interpretatora itd na sadrzajima koje reemituju.
2)Ovlascenje na snimanje emisije-proizvodjac emisije je ovlascen da drugome zabrani ili dozvoli
belezenje svoje emisije na telesni nosac, odnosno proizvodnju fonograma i videograma
emisije.Sama radnja emitovanja snimaka tudjih emisija nije zabranjena, pa se proizvodjac
emisije moze ovom obliku konkurencije suprotstaviti jedino na osnovu svog iskljucivog
ovlascenja na snimanje sopstvene emisije.Kada je rec o emisijama koje se sastoje od prethodno
snimljenog materijala u funkciji sprecavanja drugih da proizvode primerke tih emisija, primenu
nalazi pravo proizvodjaca fonograma, odnosno videograma, a ne pravo proizvodjaca emisije.
3)Ovlascenje na umnozavanje snimka i stavljanje primeraka snimka u promet
4)Ovlascenje na davanje u zakup primeraka snimka emisije
Neiskljucivo ovlascenje je ovlascenje na potrazivanje naknade od prodaje tehnickih uredjaja i
sredstava koji su podobni za umnozavanje emisije .
Trajanje zastite-pravo proizvodjaca emisije traje 50 godina od prvog emitovanja emisije.

19.Pravo proizvodjaca baze podataka

Baza podataka se definise koa zbirka uredjenih i sistematizovanih podataka, autorskih dela ili
drugih materijala koji su dostupni elektronskim ili drugim putem.Elektronske baze podataka su
u praksi najcesci oblik zastite.U tom slucaju pojmom baze podataka izricito su obuhvaceni i
insturmenti neophodni za njeno funkcionisanje kao sto su recnik, indeks, ili sistem za dobijanje
ili prikazivanje informacija. Pojam baze podataka ne obuhvata racunarski program koji se koristi
za njeno stvaranje ili rad. Baza podataka moze da bude zbirka u smislu autorskog dela zbirke, u
tom slucaju bice predmet zastite u okviru autorksog prava.Baza podataka je predmet zastite
zato sto je rezultat privrednog poduhvata koji je potrebno zastititi od nelojalne konkurencije.
Subjekt zastite- je proizvodjac baze podataka.To je lice koje je ucinilo znacajno ulaganje u
pribavljanje, proveru ili prezentaciju njenog sadrzaja., dakle to je privredni subjekt.
Sadrzina zastite: apsolutna ovlascenja imovinske prirode:
1)Ovlascenje na unozavanje bilo kojim sredstvima baze podataka u celini ili njenih bitnih delova
za bilo koju namenu i u bilo kojoj formi
2) Ovlascenje na stavljanje u promet i ndavanje u zakup primeraka cele baze podataka ili njenih
bitnih delova
3) Ovlascenje na javno saopstavanje baze podataka na bilo koji nacin ukljucujuci javno
saopstavanje zicnim ili bezicnim putem na nacin koji omogucava pojedincu individualni pristup
bazi sa mesta i u vreme koje on odabere
Trajanje prava-pravo proizvodjaca baze podatka traje 15 godina od dana nastanka baze
podataka.Ako je u tom periodu ona ucinjena dostupnom javnosti rok se racuna od tog
dogadjaja. Ukoliko baza podataka tokom perioda zastite pretrpi bitne izmene sto rezultira u
nastanku nove verzije baze podataka rok trajanja zastitte se porduzava za narednih 15 godina
od azuriranja.
20.Pravo prvog izdavaca slobodnog dela.Pravo izavaca stampanih izdanja na posebnu naknadu

Pravo prvog izdavaca slobodnog dela

Predmet zastite je autorsko delo koje je po isteku imovinskopravnih ovlascenja autora prvi put
zakonito izdato ili na drugi nacin saopsteno javnosti a koje ranije nije bilo izdato. To je dakle
autorsko delo koje u vreme trajanaj autorskopravne zastite nije bilo izdato i koje je nakon isteka
imovinskopravnih ovlascenja autora postalo slobodno delo, pa ga svako moze iskoriscavati uz
postovanje licnopravnih ovlascenja.
Subjekt zastite-je prvi izdavac slobodnog autorskog dela koje za vreme trajanaj autorskopravne
zastite nije bilo izdato.To je fizicko, ali cesce pravno lice koje je u svojoj organizaciji i svojim
sredstvima izdalo slobodno delo ili ga na drugi nacin saopstilo javnosti.
Sadrzina zastite-pravo prvog izdavaca slobodnog dela je imovinsko pravo.Nosilac prava nema
nikakva moralnopravna ovlascenja jer on nije duhovni stvaralac dela. Imovinskopravna
ovlascenja nosioca prava prvog izdavaca slobodnog dela ista su kao imovinskopravna ovlascenja
autora.
Trajanje prava-pravo prvog izdavaca slobodnog dela traje 25 godina od dana prvog izdavanja
slobodnog dela ili njegovog prvog saopstavanja javnosti na drugi nacin.

Pravo izdavaca stampanih izdanja na posebnu naknadu

Predmet zastite je stampano izdanje, odnosno autorsko delo koje je umnozeno stampanjem u
dovoljnom broju primeraka da zadovolji portrebe relevantne javnosti.
Subjekt zastite-je izdavac stampanih izdanja. To je fizicko, cesce pravno lice u cijoj organizaciji i
cijim sredstvima je izdato stampano izdanje. Izdavacu stampanih izdanja se ovim pravom pruza
zastita kako bi mu se kompenzovali ekonomski gubici koje trpi zbog masovnog zakonitog
umnozavanja stampanih izdanja za licne nekomercijalne potrebe na osnovu zakonom
propisanog ogranicenaj prava.
Sadrzina zastite-Pravo izdavaca stampanih izdanja je imovinsko pravo.Nosilac prava ima samo
jedno neiskljucivo imovinskopravno ovlascenje-ovlascenje na naknadu od proizvodnje, odnosno
prometa uredjaja i sredstava koji su podobni za umnozavanje autorskih dela.Ono ukljucuje i
ovlascenje na naknadu koja se placa u slucaju pruzanja usluge repografskog unozavanja uz
naknadu. U Srbiji je propisano obavezno kolektivno ostvarivanje prava na posebnu naknadu ali
odgovarajuca organizacija za kolektivno ostvarivanje prava jos nije osnovana. Naknada izmedju
izdavaca i autora deli se na jednake delove.
Trajanje prava-pravo traje 50 godina od zakonitog izdavanja dela.
21.Pronalazak kao predmet zastite

Pronalazak je tehnicko resenje odredjenog tehnickog problema.Pronalazak je intelektualno

dobro koje se sastoji u uputstvu o tehnickom nacinu i tehnickim sredstvima kojima se resava
odredjeni tehnicki problem. Pod tehnikom podrazumevamo ljudsko delovanje u oblasti
materijalnih pojava koje karakterisu prostor, vreme, materija i energija.Materijalne pojave
podlezu dejstvu prirodnih zakona. Pronalazak postoji samo ako postoji uputstvo o nuznim i
dovoljnim uslovima koji silom prirodnog kauzaliteta neposredno proizvode odredjenu
posledicu u materijalnom svetu koja se smtara resenjem konkretnog tehnickog problema. U
savremenom patentnom pravu, pored elektronike, biotehnologija je oblast najintenzivnijeg
istrazivanja i razvoja. Pronalazak uvek sluzi zadovoljenje odredjene drustvene
potrebe.Pronalasci se mogu podeliti po vise osnova: na pronalaske proizvoda, pronalaske
postupka i pronalaske primene.
Pronalazak proizvoda-je pronalazak koji se odnosi na spoljni oblik i strukturu sacinjenu od
poznatih materijalnih elemenata. Npr pronalasci uredjaja, alata, hemijskih supstanci
Pronalazak postupka je pronalazak koji se odosi na odredjeni niz ljudskih radnji koje se
preduzimaju uz koriscenje poznatih predmeta ili na poznatim predmetima radi posizanja
odredjenog tehnickog efekta.Oni se dele na pronalaske proizvodnog postupka i pronalaske
radnog postupka.Pronalazak proizvodnog postupka je pronalazak koji se odnosi na postupak
koji se sastoji u izmeni polaznog materijala.Pronalazak radnog postupka je pronalazak koji
odlikuje dejstvo na polazni materijal pri cemu ne dolai do promene u supstratu tog materijala
vec samo dolazi do promene spoljnjeg stanja ili polozaj tog materijala.
Pronalazak primene- je pronalazak koji se sastoji u uputstvu o primeni odredjene poznate stvari
(proizvoda) ili poznatog postupka za novu tehnicku svrhu.
Odredjeni znacaj u patentnom pravu ima i podela pronalazaka na nezavisne i zavisne i osnovne
i dopunske. Nezavisni/osnovni je pronalazak koji se moze koristiti bez istovremenog koriscenja
jos nekog prethodnog pronalaska koji je predmet vazece patentne zastite.Zavisni/dopunski je
pronalazak cije koriscenje podrazumeva i istovremeno koriscenje odredjenog ranijeg pronalaska
koji je predmet vazece patentne zastite. Da li je pronalazak nezavisan ili osnovni odnosno
zavisan/dopunski zavisi od toga koje nosilac patenta za taj pronalazak. O nezavisno i zavisnom
pronalasku govorimo kad su nosioci patenata za njih razlicita lica.Patenti za takve pronalaske
oznacavaju se kao nezavisni patent i zavisni patent.Posledica ove podele je u tome sto nosilac
zavisnog patenta ne moze koristiti patentirani pronalazak bez dozvole nosioca nezavisnog
patenta. Ako je nosilac patenta za oba pronalaska isto lice, govorimo o osnovnom i dopunskom
patentu.
22.Uslovi za priznanje patenta

Materijalnopravni uslovi koje pronalazak mora zadovoljiti da bi se mogao patentirati su: novost,
inventivni nivo i privredna promenljivost. Prva dva moraju biti zadovoljeni na dan podnosesnja
prijave patenta a treci najkasnije u trenutku donosenja resenja za priznanje patenta.
Novost pronalaska-da bi se mogao patentirati pronalazak mora biti nov. Pronalazak je nov ako
na dan podnosenja prijave, odnosno na dan prvenstva prijave nije obuhvacen stanjem tehnike.
Stanje tehnike je skup svih tehnickih informacija koje su bilo kada, bilo gde u svetu i na bilo koji
nacin ucinjene dostupnim javnosti. U tom smislu pronalazak je nov ako je razlicit od svih vec
poznatih tehnickih informacija, to se smatra apsolutnom novoscu. Da bi se smatralo da je
pronalazak sadrzan u stanju tehnike neophodno je da strucnjak iz odnosne tehnicke oblasti
moze na osnovu javnosti raspolozivih informacija da realizuje pronalazak. Stanjem tehnike su
obuhvaceni is vi pronalasci koji su sadrzani u domacim prijavama ptenta koje su ranije
podnesene ali jos nisu objavljene. Novost pronalaska se utvrdjuje poredjenjem sa svim
tehnickim informacijama us vetu koje su objavljene do tog dana kao is a sadrzajem svih
patentnih prijava koje su podnesene u Srbiji do tog dana ali nisu jos objavljene.Kasnije
prijavljeni proalazak se ne moze patentirati jer nije nov.Postoje 2 slucaja u kojima se primenjuje
fikcija da je pornalazak nov iako je sadrzan u stanju tehnike, ti slucajevi su : stanje tehnike koje
nije skodljivo za novost pronalaska. To je prvo slucaj ako je pronalazak cija se novost utvrdjuje
usao u stanej tehnike tako sto je neovlsceno lice mimo volje pronalazaca, podnosioca prijave
patenta objavilo taj pronalazak najranije 6 meseci pre dana podnosenja prijave patenta.Drugo
to je slucaj ako je pronalazak voljom pronalazaca odn.podnosioca prijave izlozen na zvanicnoj
medjunarodnoj izlozbi najranije 6 meseci pre podnosenja prijave patenta za isti pronalazak.
Inventivni nivo pronalaska-pronalazak mora imati i inventivni nivo. Pronalazak ima inventivni
nivo ako na dan podnosenja prijave, odn.na dan prvenstva prijave ne proizlazi za strucnjaka na
ocigledan nacin iz stanja tehnike.Za utvrdjivanje inventivnog nivoa pronalaska relevantan je
samo onaj segment stanja tehnike koji sadrzi objavljene tehnicke informacije Kljucan je pravni
standard strucnjaka, misli se na prosecnog strucnjaka u onoj tehnickoj oblasti kojoj pripada
pronalazak ciji se inventivni nivo utvrdjuje. Kad je pronalazak takve prirode da objedinjuje vise
razlicitih tehnickih oblasti cije se poznavanje ne moze ocekivati od jednog lica, standard
prosecnog strucnjaka znaci tim od dva ili vise specijalista koji saradjuju. Ispitivac u Zavodu mora
da se stavi u ulogu prosecnog strucnjaka i da tim ocima posmatra stanje tehnike u tehnickoj
oblasti kakvo je bilo na dan podnosenja,odnosno na dan prvenstva prijave patenta.On mora da
oceni da li bi prosecan strucnjak na osnovu tog i takvog stanaj tehnike bez inventivnog napora
dosao do pronalaska, ako je pozitivan odgovor onda pronalazak nema inventivni nivo, ako je
negativan onda ima. Uslov inventivnog nivoa pronalaska obezbedjuje da se patentna zastita
priznaje samo za pronalaske koji predstavljaju skokovit pomak u tehnoloskom razvoju. Nemaju
svi patentibilni pronalasci isti inventivni nivo.Najvisi imau tzv pionirski pronalasci, oni kojima se
otvaraju neki novi pravci tehnoloskog razvoja. Takvih pronalazaka je malo. Najbrojniji su oni koji
spadaju u tzv tehnicke inovacije. Oni koje ne zadovoljavaju inventivni nivo koji se trazi ali nisu ni
rezultat rutinske primene stanja tehnike, oni se priznaju kao tzv mali patent kao oblik zastite za
pronalaske nizeg inventivnog nivoa.
Privredna primenljivost pronalaska-da bi se mogao patentirati pronalazak mora biti privredno
primenljiv, sto podrazumeva mogucnost primene pronalaska u proizvodnji robe ili pruzanju
usluga.Dovoljno je da ta mogucnost bude samo potencijalna sto znaci da se pronalazak moze
materijalizovati u privrednom proizvodu ili privrednom postupku.

23.Pravo na patentnu zastitu , pronalazacko pravo i njegova zastita u gradjanskom sudskom

postupku

Prava pronalazaca nastaju dovrsenjem pronalaska.Pravo koje nastaje u trenutku nastanka

pronalaska se zove pronalazacko pravo. Jedino licnopravno ovlascenje pronalazaca je
ovlascenje da zaheva da njegovo ime bude naznaceno u prijavi patenta i svim drugim
patentnim spisima i ovo ovlascenje ima svoj puni smisao u slucaju kad prijavu patenta podnosi
lice koje nije pronalazac nego je pronalazacev pravni sledbenik.Ako prijavu podnosi pravni
sledbenik a pronalazac ne zeli da se njegovo ime kao pronalazaca navede u prijavi, onda je
potrebno uz prijavu priloziti i pisanu izjavu pronalazaca. Osnovno imovinskopravno ovlascenje
je ovlascenje na trazenje i sticanje patenta.Ovo ovlascenje je iskljucivo ali nije i
apsolutno.Iskljucivo je zato sto ovlascuje pronalazaca da zabrani ili dozvoli drugome da podnese
prijavu patenta i stekne patent za njegov pronalazak, tj samo je pronalazac ovlascen da trazi
patent za svoj pronalazak.Iskljucivost ne deluje erga omnes jer pronalazac ne moze da spreci
drugog pronalazaca koji je nezavisnim putem dosao do istog pronalaska da takodje zatrazi
patent.Ovlascenje na trazenje i sticanje patenta je prenosivo inter vivos i mortis
causae.Pronalazac moze ugovorom preneti svoje ovlascenje drugome licu tako da ono bude
podnosilac prijave patenta i nosilac patenta,a u toj ulozi se moze pojaviti i pronalazacev
naslednik. Posto se prijava patenta podnese ona se sluzbeno objavljuje cime se pronalazacko
pravo preobrazava u pravo iz prijave patetna .Resenjem Zavoda o priznanju patenta i upisom u
registar patenata pravo iz prijave se preobrazava u patent.
Sukob dva nezavisna pronalazaca oko prava na patent-ukoliko dva pronalazaca nezavisno
jedan od drugog nacine isti pronalazak, obojica sticu pronalazacko pravo na njemu, tj obojica su
ovlasceni da traze patentnu zastitu. Postoji princip zabrane tzv dvostrukog patentiranja, i
ostvaruje se primenom pravila koje daje prvenstvo samo jednom pronalazacu. Poznata su 2
takva pravila.Po jednom prvenstvo ima pronalazac koji je prvi nacinio pronalazak, kvalitet
ovog pravila jeste pravicnost ali nedostatak su prakticne teskoce utvrdjivanja prvog
pronalazaca, sto rezultira dugim, skupim sporovima. Po drugom pravilu, prvenstvo ima
pronalazac koji je prvi zatrazio patentnu zastitu,tj podneo prijavu patenta-pravilo prvog
prijavioca i ono se danas primenjuje u celom svetu. Datum podnosenja prijave oznacava se i
kao datum prvenstva.pravilo prvog prijavioca motivise pronalazace da zure sa podnosenjem
prijave patenta.
Gradjanskopravna zastita pronalazackog prava
-Tuzba za utvrdjivanje svojstva pronalazaca pronalazac je ovlascen da podnese tuzbu za
utvrdjivanje svojstva pronalazaca ukoliko je u prijavi patenta ili u priznatom patentu, suprotno
volji pronalazaca izostavljeno njegovo ime ili je navedeno ime lica koje nije pronalazac. Tuzba
se podize protiv podnosioca prijave, tj nosioca patenta kao lica koje je odgovorno za tacno
navodjenje imena pronalazaca.Tuzbeni zahtev je upravljen na utvrdjenje svojstva pronalazaca,
supronalazaca i upisivanje nejgovog imena u prijavu i druge spise.Prvo na podnosenje ove
tuzbe ne zastareva, moze je podneti i pronalazac i njegov naslednik u bilo koje vreme i po isteku
roka trajanja patenta.
-Tuzba za osporavanje prava na zastitu-uprava za industrijsku svojinu ne utvrdjuje po sluzbenoj
duznosti da li je podnosilac prijave lice koje ima pravo na patent.Pravno sredstvo na osnovu
kojeg se moze utvrditi da podnosilac prijave nije ovlasceno lice je tuzba za osporavanje prava na
zastitu.Tuzbu moze podneti lice koje ima izvorno pravo na patent (pronalazac) ili lice koje je to
pravo steklo ugovorom ili nasledjivanjem (pronalazacev pravni sledbenik).Tuzbom tuzilac trazi
da sud utvrdi da pravo na zastitu ima on a ne lice koje je podnelo prijavu patenta ili je postalo
nosilac patenta.Ovom tuzbom tuzilac moze traziti da sud utvrdi da podnosilac prijave
patenta/nosilac patenta nije jedini koji ima pravo na zastiti vec da to pravo pripada i tuziocu.
Predmet spora moze da bude pravo na zastitu koje izvire iz istog cina nastanka pronalaska,
odnosno ako se radi o istom pronalasku do kojeg su nezavisnim radom dosla dva pronalazaca,
jedan pronalazac ne moze podici tuzbu za osporavanje prava na zastitu drugom, jer pravo na
patent pripada onom nosiocu pornalazackog prava koji je prvi podneo prijavu za zastitu tog
pronalaska. Lice koje ima pravo na zastitu moze ovom tuzbom to svoje pravo ostvariti sve do
isteka roka trajanja patenta.Tuzenik moze biti lice koje je neovlasceno podnelo prijavu, odnosno
lice kojem je priznat patent na osnovu neovlasceno podnete prijave. Tuzenik moze biti i svako
drugo lice koje je od neovlascenog podnosioca prijave steklo pravo iz prijave, odnosno od
neovlascenog nosioca patenta, steklo taj patent.

24.Sistemi za priznanje patentne zastite u uporednom pravu

Postupak za priznanje patenta je komplikovan, tezak, dugotrajan i skup.U postupku patentiranja

ne smeju biti kompromitovane 2 stvari: pouzdanost i kvalitet ispitivanja za priznanje pateta i
informaciona funkcija patentnog sistema. Patentni sistem ostvaruje informacionu funkciju tako
sto obezbedjuje sluzbeno objavljivanje pronalazaka. Patentni sistem je najveci i najazurniji izvor
klasifikovanih tehnickih informacija na svetu. Postoje 3 sistema za priznanje patentne zastite:
sistem prethodnog ispitivanja prijave, sistem odlozenog ispitivanja prijave, i sistem
registracije. Do sredine 60-tih god 20.veka preovladavao je sistem prethodnog ispitivanja
prijave. U tom sistemu uprava za industrijsku svojinu po sluzbenoj duznosti bez prekida vodi
postupak za priznanje patenta. Pronalazak se sluzbeno objavljuje smao ako je i posto je patent
priznat.Tokom postupka patentiranja pronalazak je sluzbena tajna uprave za industrijsku
svojinu a pronalasci za koje nije priznat patent nastavljaju da budu sluzbena tajna. Takav nacin
rada je doveo do krize koja se ogledala u ogromnom zaostatku neispitanih prijava i dugom
trajanju postupka. .
Tokom 70-tih god 20.veka uvodi se sistem odlozenog ispitivanja prijave. Svaki pronalazak koji je
prijavljen za zastitu, sluzbeno se objavljuje od strane uprave za industrijsku svojinu u roku od 18
meseci od podnosenja prijave patenta. Sve do sluzbenog objavljivanja uprava za industrijsku
svojinu ne otpocinje sa sustinskim ispitivanjem prijave. Uprava za industrijsku svojinu pristupa
sustinskom ispitivanju tek posto podnosilac prijave ili drugo zainteresovano lice postavi zahtev
za takvo ispitivanje i plati propisanu taksu. Po okoncanju sustinskog ispitivanja uprava za
industrijsku svojinu donosi resenje o priznaju patenta ili odbijanju zahteva za priznanje
patenta.Ukoliko je patent priznat, uprava za industrijsku svojinu ga registruje, objavljuje to u
sluzbenom glasilu i izdaje nosiocu patenta ispravu o patentu.
Racionalizacija postupka se sastoji u tome da uprava vrsi sustinsko ispitivanje samo onih prijava
za koje je izricito zahtevano takvo ispitivanje, i pronalasci za koje je zatrazena patentna zastita
objavljuju se bez cekanja na pozitivno okoncanje postupka patentiranja.
Sistem registracije patenta-po tom sistemu posle sluzbenog objavljivanja formalno uredne
prijave patenta, uprava za industrijsku svojinu donosi resenje o priznanju patenta i upisuje
patent u registar bez prethodnog sustinskog ispitivanja. U prvi mah patent se registruje kao
neprovereno pravo. Teret pribavljanja dokaza da patentirani pronalazak ispunjava uslove za
zastitu je na naosiocu patenta, odn.njegovog pravnog lsedbenika.On je u obavezi da u slucaju
spora zbog povrede patenta ili u odredjenom roku od priznanja podnese pismene dokaze da
patentirani pronalazak ispunjava uslove za zastitu.Dokazi mogu biti: evropski patent za isti
pronalazak, ili patent za isti pronalazak izdat od inostrane patentne uprave, ili patent za isti
pronalazak izdat od inostrane uprave za idnustrijsku svojinu sa kojom doticna drzava ima
poseban ugovor. Ako nema takav dokas onda nosilac/njegov sledbenik moze o sopstvenom
trosku preko uprave za industrijsku svojinu zatraziti sustinsko ispitivanje njegovog pronalaska u
odredjenoj inostranoj upravi za industrijsku svojinu.

25.Prijava patenta

Prijava patenta je podnesak kojim se pokrece upravni postupak za patentnu zastitu pronalaska,
podnosi je pronalazac ili njegov pravni sledbenik (fizicko ili pravno lice).Prijava se sastoji od
zahteva za priznanje prava, opisa i nacrta pronalaska, patentnih zahteva i apstrakta.
-Zahtev za priznanje prava-deo prijave koji ima formu stampanog obrasca u koji se upisuje : da
li se zahteva priznnje patenta ili malog patenta, ime i adresa podnosioca prijave, ime i adresa
pronalazaca, naziv pronalaska, da li je zatrazeno medjunarodno pravo prvenstva, da li su
dostavljeni dokazi o uplacenim taksama. Ukoliko prijavilac nije istovremeno i pronalazac, on
mora da podnese pisanu izjavu o osnovu po kojem je stekao pravo na podnosenje prijave. Ako
pronalazac ne zeli da njegovo ime bude naznaceno u prijavi prijavilac je duzan da podnese
pisanu izjavu pronalazaca o tome.
-Opis i nacrt pronalaska-delovi prijave u kojima prijavilac izlaze sadrzinu pronalaska za koji trazi
zastitu.Sadrzi tehnicko resenje odredjenog tehnickog problema i siri drustveni okvirf u kojem se
pronalazak pojavljuje. Ukoliko to nije ocigledno, prijavilac mora da naznaci koja se drustvena
potreba zadovoljava tim pronalaskom, tj koja je njegova svrha. Opis mora da sadrzi i konkretno
uputstvo za bar jedan nacin prakticne realizacije pronalaska. Opis pronalaska mora da bude
potpun, precizan, koncentrisan samo na informacije koje su bitne za postupak patentiranja
pronalaska. Nacrt je graficki prikaz pronalaska.
-Patentni zahtevi-predstavljaju jezgro prijave, i oni definisu predmet i obim trazene patentne
zastite.Funkcija patentnih zahteva ima 2 aspekta: prvi ukazuje na predmetni okvir u kojem se
ipsituju uslovi patentibilnosti pronalaska, a drugi na granicu preko koje trece lice ne sme da
predje jer u protivnom cini povredu patenta. Nema razloga da se ispituje ispunjenost uslova za
zastitu onoga za sta nije zatrazena zastita kao sto i nema zastite za ono sto ne ispunjava uslove
za zastitu. Patentni zahtev je logicka definicija pronalaska, ona mora da bude izrazena u jednoj
recenici.Najcesca forma patetnog zahteva je trodelna: prvi deo sadrzi najblizi opsti pojam pod
koji pronalazak moze da se podvede, drugi je tzv kopula koja najcesce glasi naznacen time isl.i
treci deo sadrzi specificne karakteristike pronalaska koje ga cine razlicitim u odnosu na opsti
pojam .Patentni zahtev mora biti zasnovan na opisu pronalaska.Patentne zahteve delimo prema
vise osnova, prema medjusobnom odnosu u jednoj prijavi postoje nezavisni i zavisni.Nezavisni
patentni zahtev definise pronalazak na opsti nacin, a zavisni ga definise uz pomoc dodatnih
elemenata.U jednoj prijavi moze biti vise patentnih zahteva, najcesce je rec o jednom
nezavisnom i vise zavisnih patentnih zahteva.
-Apastrakt-je deo prijave koji sadrzi kratak rezime sustinskih karakteristika pronalaska, ima
informativnu funkciju, bez znacaja je za pravna pitanja.
Dovoljna opisanost pronalaska u prijavi Prijava a i patentni spis sluzbeno se objavljuju od
strane Zavoda, a podnosilac prijave je duzan da u prijavi izlozi svoj pronalazak toliko jasno i
potpuno, da po njenom objavljivanju strucna javnost dobije kompletnu tehnicku informaciju o
pornalasku. To ima karakter bitnog uslova za zastitu.Strucnjak mora biti u stanju da na osnovu
informacija iz prijave patenta stvori uslove i pribavi sredstva koja su neophodna za izvodjenje
pronalaska. Ako je rec o pronalasku postupka proizvodnje strucnjak mora iz prijave saznati sve
polazne materijlae i tehnicke uslove pod kojima se postupak izvodi.Svi materijali za obradu na
koje ukazuje prijava moraju biti dostupni strucnajku na dan posnosenja odnosno prvenstva
pirjave. Dostupnost postoji kada se oni mogu naci u redovnom prometu ili proizvesti ili pribaviti
na drugi nacin bez teskoca.Ovo pitanje je bilo aktualno u vezi sa pornalascima koji se odnose na
zivi bioloski materijal, sto se odnosi na : pronalaske u kojima se zivi bioloski materijal koristi kao
materijal za obradu i pronalaske u kojima je zivi bioloski materijal rezultat obrade. U prvom
slucaju izvodljivost takvog pronalaska zavisi od dostupnosti konkretnog zivog bioloskog
materijala, smatra se da zivi bioloski materijal nije dostupan ako se ne moze rutinskim
postupkom jednostavno izolovati ili proizvesti ili se ne moze nabaviti u komercijlanom
prometu.U drugom slucaju zavisi od toga da li ponavljanje svih radnji koje su pronalazaca
jednom dovele do stvaranja zivog bioloskog materijla obezbedjuju uvek isti rezultat. Sa
stanovista ispunjenja uslova dovoljne opisanosti takvog pronalaska u prijavi patenta znaci da
prijava na dan podnosenja/prvenstva mora sadrzati navode o imenu i adresi depozitne
ustavnove, broju i datumu pod kojima je depozit odredjenog zivog bioloskog materijala
zaveden.
26.Jedinstvo pronalaska

Jedna prijava patenta moze se odnositi na samo jdan pronalazak.Razlozi za to su visestruku,

vezani za iformacionu funkciju patentnog sistema koji nalaze da se patentna dokumentacija
precizno klasifikuje prema oblastima tehnike, kao i fiskalni razlozi buduci da se za podnosenje
svake prijave placa taksa. Ovo prvilo ima izuzetke. Problematika je u tome da se odrede uslovi
pod kojima je dozvoljeno da jedna prijava sadrzi vise pronalazaka. Za uslov je postavljena
medjusobna povezanost pronalazaka jedinstvenom pronalazackom zamisli.Razlozi koji nalazu
odstupanje od pravila jedna prijava-jedan pronalazak, vezani su za tipove situacija u kojima bi
primena tog pravila izazvala suprotne efekte od onih radi kojih to pravilo postoji. Efikasnost
rada uprave za industrijsku svojinu, efikasnost informacione funkcije patentog sistema i pravna
sigurnost su veci kad se dva ili vise pronalazaka koji predstavljaju tehnicku celinu stave u jednu
prijavu i zajednicki obradjuju i objavljuju. Glavni problem tumacenja jedinstva pronalaska tice se
odnosa izmedju pronalazaka koji su u jednoj prijavi definisani u razlicitim nezavisnim patentnim
zahtevima. Mogu se izdvojiti 3 tipicne situacije u kojima vise razlicitih pronalazaka cine
jedinstvo:
-situacija u kojoj se jedan nezavisni patentni zahtev odnosi na pronalazak proizvoda, drugi na
pronalazak postupka za dobijanje tog proizvoda, i treci na pronalazak primene tog proizvoda.
-drugi tipicni slucaj-pronalazak odredjenog postupka i pronalazak proizvoda za izvodjenje tog
postupka.
-treci slucaj se odnosi na pronalazak proizvoda, pronalazak postupka za njegovu proizvodnju i
pronalazak uredjaja koji sluzi za izvodjenje tog proizvodnog postupka.
Jedinstvo pronalaska nema karakter uslova za sticanje patentne zastite.Rec je o uslovu formalne
urednosti prijave.Nedostatak jedinstva pronalaska prijavilac moze otkloniti u togu celog
postupka,tako sto ce prijavilac iz prijave izdvojiti odredjene pronalaske iz prvobitne prijave i
prijaviti ih za zastitu u posebnoj-izdvojenoj prijavi.

27.Izdvojena i dopunska prijava

Izdvojena prijava-Prijava koja ima za predmet pronalazak koji je bio sadrzan u ranijoj prijavi ali
koji je morao iz razloga nejedinstva pronalaska da bude izdvojen u posebnu prijavu kao bi se
postupak njegove zastite mogao nastaviti.Izdvajanje prijave je analogno institutu razdvajanja
postupka.Podnosenje izdvojene prijave nema karakter podnosenja nove prijave, vec predstavlaj
osamostaljenje jednog dela prvobitne prijave po kojoj se postupak odvojeno nastavlja. U skladu
sa tim, sve radnje u postupku koje su ucinjene od strane uprave za industrijsku svojinu,
odnosno podnosioca prvobitne prijave do izdvajanja prijave, proizvode dejstvo i na izdvojenu
prijavu.Sledi da :
-izdvajanje pronalaska iz prvobitne prijave u izdvojenu moze uslediti kao posledica zahteva
Zavoda ili kao posledica inicijative samog podnosioca zahteva
-izdvojena prijava moze biti podnesena sve do okoncanja postupka zastite
-izdvojena prijava moze imati za predmet samo pronalazak koji je bio sadrzan u prvobitnoj
prijavi
-izdvojena prijava zadrzava datum podnosenja odnosno datum prvenstva prvobitne prijave

Dopunska prijava-je prijava kojom njen podnosilac trazi patentnu zastitu za pronalazak koji
predstavlja dopunu ili usavrsenje pronalaska za koji je to isto lice vec trazilo ili vec dobilo
patent.Pronalazak koji je predmet dopunske prijave zove se dopunski pronalazak, a patent koji
se dobija na osnovu dopunske prijave je dopunski patent.Pronalazak koji se dopunjava ili
usavrsava dopunskim pronalaskom zove se osnovni pronalazak, a patet ciji je on predmet
osnovni patent. Da bi mogao biti predmet dopunske prijave, dopunski pronalazak mora sa
osnovnim pronalaskom biti objedinjen jedinstvenom pronalazackom zamisli. Kad bi osnovni i
dopunski pronalazak bili u jednoj prijavi, ta prijava bi morala da ispunjava uslov jedinstva
pronalaska. Dopunsku prijavu moze podneti samo lice koje je podnosilac osnovne prijave,
odnosno nosilac osnovnog patenta.Nebitno je da li osnovni i dopunski pronalazak imaju istog
pronalazaca ili su njihovi pronalazaci razlicita lica.Dopunska prijava se moze podneti u bilo koje
doba ali najkasnije do isteka vazenja osnovnog patenta.Dopunska prijava, dopunski patent ne
moze da postoji ako nema osnovne prijave odnosno osnovnog patenta.Ako osnovna
prijava/patent prestane da postoji prestaje da postoji i dopunska prijava, odnosno dopunski
patent.Podnosilac dopunske prijave ima u tom slucaju mogucnost da trazi od Zavoda
pretvaranje dopunske prijave, odnosno dopunskog patenta u osnovnu prijavu/patent. Dopunski
patent traje najduze do isteka roka trajanja osnovnog patenta.Dopunska prijava je jedna vrsta
povlastice koja se daje podnosiocu osnovne prijave/nosiocu osnovnog patenta a koja se sastoji
u oslobodjenju od obaveze placanja taksi za dopunsku prijavu/patent.Dopunska prijava se
odnosi na pronalazak za koji je zastita mogla biti trazena i u osnovnoj prijavi i za pocetak roka
trajanja zastite uzima se datum podnosenja osnovne prijave, pa nema opravdanjasda se za
kasnije prijavljivanje dopunskog pronalaska placa posebna taksa.

28.Pravo prvenstva u patentnom pravu

Patentno pravo daje prvenstvo u pogledu prava na zastitu onom licu koje je prvo prijavilo
pronalazak za zastitu. Datum podnosenja prijave patenta je istovremeno i datum prvenstva.
Postoje i slucajevi u kojima se prvenstvo u pogledu prava na zastitu vezuje za neki raniji datum,
to su medjunarodnim konvencijama i zakonom propisani slucajevi u kojima se primenjuje pravo
medjunarodnog prvenstva.Prilikom njegovog koriscenja dolazi do pomeranja unazad datuma od
kojeg prijavilac ima prvenstvo zastite.Pomera se unazad datum u odnosu na koji se utvrdjuje :
stanje tehnike koje je relevantno za ocenu ispunjenosti uslova novosti i inventivnog nivoa
pronalaska, ispunjenost uslova dovoljne opisanosti pronalaska u prijavi, postojanej prava
ranijeg korisnika.
Pravo medjunarodnog prvenstva-jeste tekovina Pariske konvencije za zastitu industrijske
svojine.Sustina je da jedno lice koje je prijavilo pronalazak za zastitu u jednoj drzavi clanici
Pariske konvencije ima pravo da prilikom prijavljivanja za zastitu istog pronalaska u nekoj
drugoj drzavi clanici ove konvencije, uziva prvenstvo koje se racuna od datuma podnosenja
one prve prijave. Cilj prava medjunarodnog prvenstva da se istom prijaviocu olaksa sticanje
patentne zastite u vise drzava.
Materijalnopravni uslovi-pravo medjunarodnog prvenstva moze da koristi samo lice koje spada
u kategoriju zasticenih lica u smislu Pariske konvencije, i ako je drzava podnosenja prve
prijave clanica Pariske konvencije.Pravo medjunarodnog prvenstva moze se zasnovati samo na
prvoj prijavi za odredjeni pronalazak koja je podnesena u nekoj od drzava clanica Pariske
konvencije.Prvom prijavom se smatra prijava koja ispunjava uslove urednosti tako da joj je
priznat datum podnosenja.Kad prva prijava jednom posluzi za zasnivanje medjunarodnog prava
prvenstva, njena dalja pravna sudbina vise nema nikakvog uticaja na to pravo.Prijava moze biti
povucena ili se postupak po njoj moze okoncati resenjem o odijanju zahteva za zastitom a da to
ni na koji nacin ne tangira pravnu sudbinu potonje prijave koja se poziva na njeno prvenstvo.
Prva prijava ne mora biti prijava patenta, moze biti bilo koji oblik zastite pronalaska. Prva
prijava i potonje prijave moraju imati za predmet isti pronalazak, ne moze se u potonjim
prijavama traziti zastita za pronalazak za one elemente koji nisu sadrzani u prvoj prijavi.Ukoliko
prva prijava ne sadrzi sve elemente pronalaska za koje se trazi zastita u potonjoj prijavi, onda se
pravo medj.prvenstva moze koristiti samo za one elemente koji su sadrzani u prvoj
prijavi.Ovakav slucaj se naziva delimicnim medjunarodnim prvenstvom.Jedan od glavnih uslova
je da potonja prijava bude podnesena najkasnije u roku od 12 meseci od datuma podnosenja
prve prijave.Dozvoljeno je i priznanje prava visesturkog medjunarodog prvenstva, kad se
podnosilac potonje prijave u pogledu pojedinih elemenata pronalaska poziva na medjunarodno
prvenstvo vise prvih projava koje su podnesene u istoj ili razlicitim drz.clanicama Pariske
konvencije. Npr situacija u kojoj je pronalazak koji je prijavljen za zastitu u prvoj prijavi
naknadno dopunjavan i usavrsavan dodatnim pronalascima koji su bili predmet naknadnih
prijava.Potonja prijava svakako mora ispunjavati uslov jedinstva pronalaska.
Procesnopravni uslovi-lice koje zeli da koristi ovo pravo mora pored podnosenja potonje prijave
da podnese upravi za industrijsku svojinu zahtev za priznanje tog prava.On sadrzi podatke o
datumu podnosenja prvenstvene prijave, nazivu zemlje, nacionalnog organa gde je prva prijava
podnesena i sluzbenom broju prijave.Rok za podnosenje zahteva je dva meseca od podnosenja
potonje prijave. Podnosilac potonje prijave treba da dostavi upravi za industrijsku svojinu prepis
prvenstvene prijave cija je verodostojnost potvrdjena od strane nacionalne uprave za
industrijsku svojinu, odnoso organa kod kojeg je podnesena.Rok za to dostavljanje iznosi 3
meseca od podnosenja zahteva za priznanje prava medjunarodnog prvenstva.
Dejstvo medjunarodnog prvenstva-pravo medjunarodnog prvenstva uspostavlja fikciju da je
potonja prijava podnesena na dank ad je podnesena prva prijava. Prava podnosioca potonje
prijave ne mogu biti umanjena ili dovedena u pitanje na osnovu bilo kojeg dogadjaja koji se desi
ili radnje koja bude preduzeta tokom perioda izmedju datuma priznatog prava medjunarodnog
prvenstva i datuma podnosenja potonje prijave.

29.Upravni postupak za priznanje patenta

Po sprovedenom postupku provere formalne urednosti prijave Zavod objavljuje prijavu u roku
od 18 meseci od dana podnosenja, odnosno dana prvenstva. Podaci o prijaviocu i pronalasku se
objavljuju u sluzbenom glasilu Zavoda a prijava je dostupna zainteresovanim licima u
prostorijama uprave. U roku od 6 meseci od objavljivanja prijave podnosilac prijave ili drugo
zainteresovano lice moze da ponese zahtev Zavodu da pristupi sustinskom ispitivanju prijave.
Tokom sustinskog ispitivanja Zavod proverava da li je predmet prijave : pronalazak u smislu
zakona, pronalazak koji nije izuzet iz patentne zastite, dovoljno jasno i potpuno opisan da ga
strucnjak moze izvesti, nov da li ima inventivni nivo i da li je privredno primenljiv. Zavod mora
da utvrdi stanje tehnike koje je relevantno za pronalazak koji je predmet prijave i da na osnovu
uporedjenja pronalaska sa stanjem tehnike donese zakljucke koji su presudni za odluku o
priznaju patenta ili odbijanju zahteva za priznanje patenta.Zavod utvrdjuje stanje tehnike na
osonvu patentne dokumentacije, koju cini: zbirka objavljenih prijava i patenta u domacoj zemlji,
i u sto vecem broju drugih drzava odnosno nadnacionalnih uprava za industrijsku svojinu, zbirka
podnesenih domacih prijava koje jos nisu objavljene.Izvestaj o stanju tehnike se objavljuje
zajedno sa objavom prijave patenta.U toku postupka uprava za industrijsku svojinu i podnosilac
prijave komuniciraju radi otklanjanja nejasnoca, gresaka i drugih nedostataka u prijavi.Pri tom
se prijava ne sme menjati tako da se u opisu pronalaska dodaju novi karakteristicni elementi
pronalaska jer bi u tom slucaju predmet prijave postao pronalazak koji je razlicit od pronalaska
kakav je bio u trenutku podnosenja odn.prvenstva prijave. Po sprovedenom sustinskom
ispitivanju Zavod donosi resenje o priznanju patenta ili odbijanju zahteva za priznanje
patenta.Ako je resenje pozitivno patent se upisuje u registar patenata i objavljuje se a
njegovom nosiocu se izdaje isprava o patent.
Podnosilac prijave pre okoncanja postupka moze traziti da se njegova prijava patenta pretvori u
prijavu malog patenta. U postupku za priznanje malog patenta nema objavljivanja prijave niti
sustinskog ispitivaja prijave.Ukoliko je prijava formalno uredna i ne postoje razlozi zbog kojih
mali patent ne bi mogao biti priznat, uprava za industrijsku svojinu donosi resenje o priznanju
malog patenta i upisuje ga u registar. Priznati mali patent se objavljuje a njegovom nosiocu se
izdaje isprava o malom patentu.

30.Nastanak i trajanje patenta

Patent nastaje upisom u registar patenata a vazi od datuma podnosenja prijave. Patent pocinje
da vazi od ranijeg datuma nego sto je datum njegovog nastanka.Jedna od posledica je da ejdan
deo roka trajanja patenta prodje i pre nego sto je patent nastao, a druga je da se prijava
sluzbeno objavljuje a da se ne zna hoce li pronalazak biti patentiran ili ne, ovaj problem se
prevazilazi institutom prava iz prijave.
Pravo iz prijave-podnosenje patenta podrazumeva sluzbeno objavljivanje pronalaska a
registracija patenta sledi vise godina za tim, period od podnosenja prijave do registracije ej
period tokom kojeg su ugrozeni legitimni interesi podnosioca prijave. Funkcija prava iz prijave je
da zastiti te interese.Pravo iz prijave je subjektivno pravo podnosioca prijave koje nastaje u
trenutku sluzbenog objavljivanja prijave i traje do registracije patenta.Ono postoji pod odloznim
uslovom da patent bude priznat, odnosno registrovan.Ukoliko patent bude registrovan smatra
se da je pravo iz prijave postojalo, a ako ne bude registrovan smatra se da pravo iz prijave nije
ni nastalo. Nosilac prava iz prijave ima iskljucivo ovlascenje na koriscenje prijavljenog
pronalaska, ovlascen je da drugima zabrani ili dozvoli koriscenje pronalaska.
Sudksa zastita prava iz prijave-pravo iz prijave uziva sudsku zastitu u gradjanskom
postupku.Podnosilac prijave ima pravo da tuzi svakoga ko neovlasceno koristi pronalazak koji je
predmet objavljene prijave. U trenutku podnosenja tuzbe jos se ne zna da li ce patent biti
priznati ili ne sud je duzan da prekine postupak i saceka odluku uprave za industrijsku svojinu o
priznanju/odbijanju patenta.U slucaju da bude priznat, sud ce nastaviti postupak, a ako ne
patent na bude priznat sud ce nastaviti postupak donosenjem presude kojom odbija tuzbeni
zahtev kao neosnovan.
Pravna sudbna ugovora o prometu prava iz prijave-pravo iz prijave je podobno za promet
putem ugovora o cesiji ili ugovora o licenci. Ukoliko patent ne bude priznat, smatraju se
nistavim sva raspolaganja nepostojecim pravom.Ugovor o licenci mora biti izvrsen u trenutku
donosenja resenja kojim se odbija zahtev za priznanje patenta.Ovo je vrsta ugovora sa trajnim
izvrsavanjem prestacija, zasticen je onaj deo ugovora koji je izvrsen.Prenosilac prava mora biti
savestan. On ne moze da se koristi prednostima zastite ugovora o licenci ako su njemu u
trenutku zakljucenja ugovora bile poznate okolnosti radi kojih patent nece biti priznat, tada
nastupa nistavost ugovora o licenci uz obavzu provracaja datog. Resenje kojim se odbija zahtev
za priznanje patenta ne sme biti doneseno iz razloga sto pronalazak koji je predmet prijave nije
pronalazak u smislu zakona ili pripada kategoriji pronalazaka koji se prema zakonu ne mogu
stititi patentom.Takva prijava ne moze da dovede do patenta, pravo iz takve prijave uslovljeno
je nastupanjem nemoguceg odloznog uslova.

31.Prestanak patenta

Prestanak sa dejstvom ex nunc

Istek roka trajanja-Patent traje 20 godina a mali patent 10 godina racunajuci od datuma
podnosenja prijave.Trajanje dopunskog patenta istice danom isteka trajanja osnovnog patenta,
ukoliko dopunski patent postane osnovni on istice onog datuma na koji bi istekao osnovni
patent da je na snazi.
Odricanje-nosilac patenta se moze odreci patenta i tako okoncati trajanje svog prava. Izjava o
odricanju podnosi se upravi za industrijsku svojinu.Dejstvo izjave o odricanju je uslovljeno
saglasnoscu trecih lica koja imaju izvedena ili akcesorna prava na patentu, da odricanje ne bi
bilo na stetu trecih lica.Prava trecih lica moraju prethodno vec biti upisana u registar Zavoda.
Neplacanje taksi-propustanjem placanja dospele takes u propisanom roku prijava se smatra
povucenom a patent prestaje da vazi narednog dana od dana isteka tog roka. Dopusteno je da
nosilac patenta u naknadnom roku od 6 meseci uplati uvecanu taksu i tako spase svoje pravo od
gasenja. Zavod ima obavezu da pismeno obavesti treca lica koja na patentu imaju licencu,
zalogu ili drugo pravo, da nosilac patenta nije uplatio taksu i tako im omoguci da u roku od 6
meseci od prijema obavestenja sami uplate dospelu taksu i time odrze na snazi patent i svoje
izvedeno/akcesorno pravo.
Smrt, odnosno prestanak nosioca prava-nijedno subjektivno pravo ne moze da postoji bez svog
subjekta, pa smrt fizickog lica koje je nosilac pateta ima za posledicu prestanak tog prava ako
ono nije preslo na jednog ili vise pravnih slebenika. Isto vazi i za prestanak pravnog lica koje ej
nosilac patenta. Prestanak patenta nastupa danom smrti fizickog lica/prestanka pravnog lica.

Prestanak sa dejstvom ex tunc

Ponistaj-patent je ponisten donosenjem resenja Zavoda o oglasavanju nistavim resenja o
priznaju patenta.Zavod vodi postupak za ponistaj na predlog zainteresovanog lica.Postupak se
moze pokrenuti u bilo koje vreme tokom trajanja patenta ili malog patenta. Patent se ponistava
zato sto nisu bili ispunjeni uslovi za njegovo priznanje.Razlozi za ponistaj: predmet zastite nije
pronalazak u smislu zakona, pripada kategoriji pronalazaka koji su iskljuceni iz zastite, pronalazk
ne ispunjava uslov novosti ili inventivne visine ili privredne primenljivosti, prijava ne ispunjava
uslov dovoljne opisanosti pronalaska, patentom je priznat siri obim prava od odnog koji bi smeo
biti priznat.Najcesci razlog oglasavanja nistavim je to sto odnosni pronalazak ne ispunjava uslov
novosti ili uslov inventivnog nivoa.Ponistaj kao nacin prestanka malog patenta ima poseban
znacaj zato sto se u postupku ponistaja prvi put ispituje ispunjenost uslova za priznanje tog
prava. Predmet ponistaja moze biti patent, odnosno mali patent u celini ali i njegov deo
(delimicni ponistaj-ponistaj pojedinih patentih zahteva ili suzavanje obima zahteva).Ponistaj
deluje retroaktivno, smatra se da patent/mali patent nije ni nastao, pa se ne priznaju nikakve
pravne posledice koje su nastale na osnovu patenta koji je kasnije ponisten.Od retroaktivnosti
su izuzeti : pravnosnazne sudske odluke o povredi patenta, i ugovori o licenci patenta/malog
patenta ako su izvrseni.Glavna posledica zastite pravnosnaznih sudskih odluka o povredi
patenta je u tome sto nosilac ponistenog patenta nema obavezu da vrati iznos koji je primio na
ime naknade stete iako se njegov patent kasnije ispostavio kao nistav. Zastita ugovora o licenci
uslovljena je time da je ugovor izvrsen do trenutka oglasavanja nistavim resenja o priznanju
patenta. Ukoliko do tada ugovor nije u celini izvrsen, onda je zasticen samo onaj deo ugovora
koji je izvrsen. Opsti uslov zastite pravnosnaznih sudskihodluka i ugovora je savesnost lica oje je
bilo nosilac patenta i koje se u tom svojstvu pojavilo koa tuzilac u parnici odnosno davalac
licence u ugovoru. Lice je savsno ako u trenutku okoncanja glavne rasprave u parnici/u trenutku
zakljucenja ugovora nije znalo i nije moralo znati da postoje razlozi za nistavost njegovog prava.

32.Obim patentnopravne zastite

Predmet zastite kod pateta je pronalazak.Za potrebe utvrdjenja tacnog predmetnog obima
zastite merodavna je formulacija patentnog zahteva ( u slucaju da ona dopusta razlicita
tumacenja presudno je tumacenje prosecnog strucnjaka u odnosnoj tehnickoj oblasti).I kada je
patentni zahtev precizan i ne trazi tumacenje, postoje situacije u kojima je predmet zastite siri
od definicije pronalaska u patentnom zahtevu. Radi se o tzv tehnickim ekvivalentima pojedinih
elemenata pronalaska, a oni podrazumevaju poznata tehnicka sredstva koja su bila oznata na
dan podnosenja prijave ikoja imaju istu tehnicku funkciju kao pojedini elementi pronalaska pa
mogu prilikom primene pronalaska biti korisceni umesto elemenata koji su navedeni u
patentnom zahtevu. Razlog sto se tehnicki ekvivaletni smatraju obuhvaceni obimom patentne
zastite za pronalazak je taj sto se njihovim koriscenjem samo formalno izlazi izvan okvira
patentnog zahteva a pronalazak se sustinski ne menja
33.Sadrzina patenta

Patent se sastoji od nekoliko imovinskopravnih ovlascenja, i ona su iskljucive prirode i deluju

erga omnes.Ona ovlascuju svog nosioca da drugome zabrani ili dozvoli da vrse odredjene
radnje privrednog koriscenja patentiranog pronalaska.Ova ovlascenja deluju samo za vreme
trajanja patenta i samo na teritoriji vazenja tog prava.Licnopravno ovlascenje pronalazaca da
zahteva da njegovo ime bude navedeno u prijavi patenta nije ovlascenje iz patenta vec iz
pronalazackog prava koje nastaje samim cinom nastanka pronalaska i nezavisno je od patenta.
Prema osnovnoj podeli pronalazaka ( na pronalaske proizvoda, postupka i primene) i patenti se
mogu podeliti na patent za proizvod, patent za postupak i za primenu. Patent za proizvod
ovlascuje svog nosioca da proizvodi zasticeni proizvod, da ga stavlja u promet,nudi radi
stavljanja u promet, da ga uvozi i skladisti radi stavljanja u promet i da ga upotrebljava. Patent
za postupak ovlascuje svog nosioca da primenjuje zasticeni postupak,ako je rec o proizvodnom
postupku,nosilac je ovlascen da proizvod postupka stavlja u promet, nudi radi stavljanja u
promet,uvozi i skladisti radi stavljanja u promet i da ga upotrebljava.Patent za primenu
ovlascuje svog nosioca da proizvodi, nudi i stavlja u promet proizvod koji je namenjen za
zasticenu primenu.

Ovlascenja na koriscenje zasticenog proizvoda:

1)Proizvodnja proizvoda-podrazumeva izradu, spravljanje odredjene stvari, cesto je
kompleksna radnja koja se sastoji od vise faza. Sa stanovista patentnog prava proizvodnja
obuhvata sve njene faze. Da bi se smatralo da je radnja proizvodnje izvrsena neophodno je da je
proizvod nacinjen,ako nije obavljena zavrsna faza proizvodnje, smatra se da nije izvrsena ni
jedna faza proizvodnje proizvoda.Od proizvodnje je potrebno razlikovati pripremne radnje za
proizvodnju koje nisu obuhvacene patentnopravnim pojmom proizvodnje. Slucaj proizvodnje
funkcionalno specificnih delova patentiranog proizvoda razlikuje se od fazne proizvodnje.Kod
fazne proizvodnje, bitno je da patentirani proizvod bude na kraju proizveden, a kod proizvodnje
funkcionalno specificnih delova patentiranog proizvoda karakteristicno je da se pitanje da li je
radnja proizvodnje patentiranog proizvoda izvrsena postavlja se pre i nezavisno od toga da li je
patentirani proizvod zaista kompletiran. Jedan od problema u vezi utvrdivanja patentnopravnog
pojma proizvodnje odnosi se na razlikovanje onih radnji koje imaju karakter proizvodnje
patentiranog prizvoda od onih koje se smatraju popravkom ili obnovom patentiranog
proizvoda. Legalni pribavilac zasticenog proizvoda ovlascen je da ga slobodno upotrebljava, ali
nije time stekao pravo da taj proizvod iznova proizvodi.On dolazi u situaciju da popravi ili
obnovi proizvod koji se tokom koriscenja pokrvario.Sve radnje koje su usmerene na odrzavanje
proizvoda u funkcionalnom stanju,ako su preduzete u toku uobicajenog veka trajanja proizvoda
a odnose se na delove koji ne sadrze karakteristicne elemente pronalaska, nisu obuhvacene
dejstvom patenta.
2)Stavljanje u promet proizvoda-podrazumeva se radnja kojom jedno lice predaje drugom licu
odredjeni proizvod tako da drugo lice dolazi u polozaj da moze fakticki da ga koristi ili prreda
nekom trecem.Proizvod biva stavljen u promet onda kada dodje do promene drzavine na
njemu, moze biti stavljen u promet od strane ovlascenog ili neovlascenog lica.U patentnom
pravu misli se na javni promet tj promet na trzistu.Uvoz prozivoda iz inostranstva je jedan oblik
stavljanja proizvoda u promet, i tu radnju moze pociniti samo izvoznik proizvoda iz te zemlje, i
kad on to ucini, smatra se da je pocinjena radnja uvoza proizvoda.Ukoliko on to ne ucini vec
proizvod cuva ili preda spediteru ili transporteru smatra se daje proizvod samo u tranzitu, a
transit nije obuhvacen dejstvom pateta.Ovlascenje nosioca patenta da stavlja zasticeni proizvod
u promet ograniceno je institutom iscrpljenja prava.
3)Nudjenje proizvoda-podrazumeva se radnaj kojom jedno lice stavlja drugom licu u izgled da
ce mu ukoliko je ono zaiteresovano za to omoguciti drzavinu na proizvodu. To moze biti u obliku
reklamiranja, upucivanja poziva za prikupljanje ponuda za zakljucenje ugovora, davanja ponude
za zakljucenje ugovora, izlaganje proizvoda u prodavnici, na sajmu isl.Za postojanje nudjenja
nije neophodno da do stavljanja proizvoda u promet zaista dodje, jer nudjenje i stavljanje u
pormet su odvodjene, i nezavisne radnej. Moguce je nudjenje proizvoda koji uopste nije
napravljen.Iskljucivo ovlascenje nosioca patenta da nudi zasticeni proizvod ograniceno je
institutom iscrpljenja prava.
4)Uvoz i skladistenje proizvoda-radnju uvoza zasticenog proizvoda vrsi izvoznik iz inostrane
zemlje pod uslovom da je taj proizvod predat domacem uvozniku.U tom smislu izvoznik i
uvoznik su odgoovrni za povredu patenta ako uvoznik bez ovlascenja nosioca patenta stavi
proizvod u promet. Povreda patenta ce poostojati i pre nego uvoznik stavi proizvod u promet
ukoliko postoji razumna verovatnoca da ce on taj proizvod nudity, staviti u promet ili ga
upotrebljavati.Isto vazi i za skladistenje porizvoda.Ono sto uvoz i skladistenej patentiranog
proizvoda kvalifikuje da budu radnje koje su neposredno obuhvacene sadrzinom patenta je
cinjenica namenjenosti tog proizvoda za jednu od radnji koje je ovlascen da preduzme jedino
nosilac patenta.Institut iscrpljenja prava ogranicava nosioca patenta da uvozi i skladisti zasticeni
proizvod.
5)Upotreba proizvoda smatra se svaka radnja svrsishodnog koriscenja proizvoda.Ako se
proizvod koristi za svrhu koja dotad nije bila poznata i takva radnja se smatra upotrebom u
smislu patentnog prava. Svrsishodnost koriscenja proizvoda u svakom slucaju prestaje tamo gde
koriscenje prestaje da ima privrednog smisla. Npr slucaj kod unistenja ili derelikcije
patentiranog proizvoda, ni onda kad se patentirani proivod primeni za svrhu za koju bi se
mogao iskoristiti bilo koji drugi predmet. Da bi koriscenje patentiranog pronalaska bilo
svrsishodno mora postojati nekakva korelacija izmedju primene i karakteristicnih elemenata
pronalaska. Institut iscrpljenja prava ogranicava nosioca patenta da upotrebljava zasticeni
proizvod.

Specificnosti kod ovlascenja za koriscenje zasticenog postupka

Primena postupka podrazumeva preduzimanje onih radnji i upotreba onih sredstava koje
karakterisu pronalazak odnosnog postupka.
Radnje koje se odnose na proizvod neposredno dobijen patentiranim postupkom-ako je rec o
patentu za proizvodni postupak, sadrzinom patenta su obuhvacene i radnje nudjenja, uvoza i
skladistenja, stavljanja u promet i upotrebe proizvoda koji je neposredni rezultat patentiranog
postupka. Rezultat patentiranog postupka ceni se sa vise stanovista.Prvo shvatanje kaze da je
proizvod dobijen neposrednom primenom patentiranog postupka kad je taj postupak poslednji
u nizu postupaka koji prethode nastanku proizvoda. Drugo stanoviste kaze da neposrednost
veze izmedju patentiranog postupka i njegovog proizvoda zasniva se na bitnosti svojstava koja
proizvod dobija u tom postupku.Bitno je da proizvodi na koje se proteze patentna zastita za
proizvodni postupak nisu patentibilni.Oni u tom smislu nisu predmet patentiranog pronalaska,
nisu obuhvaceni sadrzinom patentnih zahteva i nisu ispitivani na ispunjenost uslova za zastitu.
Zbog toga patentna zastita se ne dobija za pronalazak proizvoda vec samo za konkretne
primerke proizvoda koji su neposredno nastali kao rezulatat primene patentiranog postupka.

Specificnosti kod ovlascenja na koriscenje zasticene primene-patent za primenu ima za

predmet pronalazak primene odredjenog proizvoda-najcesce hemisje materije za odredjenu
svrhu.Nosilac patenta za pronalazak primene ovlascen je da svakom drugom zabrani da
proizvod koristi za patentiranu primenu.Ekonomska vrednost takvog patenta najcesce lezi u
cinu pripreme tog proizvoda za patentiranu primenu kao i u stavljanju u promet tako
pripremljenog proizvoda.Pravna praks priznaje nosiocu patenta za primenu sledeca ovlascenja:
primena proizvoda za odredjenu svrhu, proizvodnja proizvoda radi primene za odredjenu svrhu,
nudjenje uvoz skladistenje i stavljanje u promet proizvoda radi primene za odredjenu svrhu.

34.Ogranicenja patenta

Zakonom su propisani slucajevi kad patent ne deluje u odnosu na odredjena lica, odnosno kad
odredjena lica imaju pravo da koriste tudj patentirani pronalazak a da time ne vredjaju patent.
1)Iscrpljenje (konzumacija) prava-ukoliko je jedan proizvod koji je obuhvacen patentnom
zastitom voljom osioca patenta/njegovog pr.sledbenika, pusten u promet na teritoriji vazenja
patenta, onda novi vlasnik tog proizvoda sme isti dalje nuditi,stavljati u promet i upotrebljavati
ga bez obaveze da za vrsenje tih radnji pribavi ovlascenje od nosioca patenta.Bitno je da :
-proizvod mora biti stavljen u promet od strane nosioca patenta
-trece lice mora pribaviti svojinu na tom proizvodu
-Iscrpljuju se samo ovlascenja na nudjenje, stavljanje u promet i upotrebu proizvoda
-ovlascenja se iscrpljuju samo u pogledu konkretnog primerka proizvoda na kojem je svojinu
steklo trece lice
-do iscrpljenja prav dolazi samo na teritoriji drzave u kojoj je proizvod stavljen u promet, a ne i u
drugim drzavama u kojima isti nosilac ima patent za isti pronalazak.Iscrpljenje prava postoji ne
samo u patentnom pravu vec i kod svih ostalih iskljucimvih prava intelektualne svojine.
2)Koriscenje patentiranog pronalaska u licne nekomercijalne svrhe-patent je zamisljen kao
pravno sredstvo koje se koristi u privrednom zivotu. Radnje koriscenja pronalaska koje su u
domenu zadovoljenja licnih nekomercijalnih ciljeva pojedinaca, nisu od interesa za sistem
patentne zastite, izuzimaju se od dejstva patenta.
3)Koriscenje patantiranog pronalaska u svrhe istrazivanja-radnje koriscenja patentiranog
pronalaska preduzete u svrhu istrazivanja na proizvodu ili postupku na koji se zastita odnosi,
izuzete su iz patentne zastite. Razlog je taj sto patentna zastita treba da podstice tehnoloski
razvoj a ne da ga sputava.
4)Koriscenje patentiranog pronalaska radi pripremanja leka na recept-neposredna,
pojedinacna priprema lka u apotekama na pojedinacni lekarski recept, i radnja stavljanja tako
spravljenog leka u promet izuzete su iz dejstva patenta. U pojedinacim slucajevima patent ne
sme biti prepreka da se taj lek proizvede i stavi u promet. Ovaj izuzetak se odnosi iskljucivo na
slucaj kad je spravljanje leka usmereno na izvrsenje konkretnog lekarskog naloga da se za
potrebe odredjenog lica u skladu sa receptom, lek pripremi i preda pacijentu.
5)Koriscnje patentiranog pronalaska na transportnim sredstvima u medjunarodnom
saobracaju iz dejstva patenta izuzeta je radnja upotrebe patentiranog proizvoda koji je
ugradjen u zemaljsko, vodeno ili vazdusno prevozno sredstvo koje je registrovano u nekoj od
drzava clanica Pariske konvencije a koje se slucajno ili privremeno naslo na teritoriji Srbije.
Patentno pravo ne sme da bude smetnja odvijanju mejdunarodnog saobracaja.
6)Pravo ranijeg korisnika pronalaska-moguce je da vise lica budu u legalnom posedu istog
pronalaska pre nego jedno od njih podnese prijavu za zastitu tog pronalaska. Najcesce je to
slucaj kada dva ili vise lica samostalno i medjusobno nezavisno radeci nacine isti pronalazak.
Ako jedno od njih otpocne sa koriscenjem pronalaska a drugo ga pretekne u podnosenju
prijave, tu nastupa pravo ranijeg korisnika, institute koji obezbedjuje zastitu.Lice koje je
investiralo u pocetak koriscenja pornalaska pre nego sto je drugo lice podnelo prijavu patenta
za isti pronalazak ima pravo da nastavi sa koriscenjem istog pronalaska cak i ako to drugo lice
stekne patent. Pravo ranijeg korisnika priznaje se samo licu koje je na savestan nacin doslo u
posed pronalaska i koje je bilo savesno u trenutku otpocinjanja koriscenja.Pod otpocinjanjem
koriscenja, dovoljno je i okoncanje priprema za preduzmanje takve radnje.Ovaj institute
predstavlja ovlascenje raniijeg korisnika da nastavi sa otpocenim koriscenjem pronalaska u
svom pogonu ili preduzecu, ne ovlascuje ga da prosiruje vrste i obim. Ovo pravo nije iskljucive
prirode je rne ovlascuje nosioca da drugome bilo sta zabrani, i nije slobodno prenosivo.
7) Ogranicenje patenta u vezi sa bioloskim materijalom relativno novo ogranicenje
patenta.Pronalasci koji se odnose na bioloski materijal podobni su za patentnu zastitu pod
uslovom da ispunjavaju zakonske uslove. Nosilac patenta za bioloski materijal koji se nalazi u
biljnoj ili zivotinjskoj jedinki ima iskljucivo pravo na razmnozavanje tih individual, jer se njihovim
razmnozavanjem vrsi radnja proizvodnje patentiranog proizvoda.Ogranicenje patenta sastoji se
u tome da iskljucivo ovlascenje nosioca patenta da proizvodi i upotrebljava patentirani bioloski
materijal nema dejstvo rpema licima koja su taj materijal kupila od nosioca patenta ili lica koje
je on ovlastio i koriste ga za razmnozavanje na sopstvenom imanju. Lice koje se koristi ovim
ogranicenjem ne sme biljni i zivotinjski materijal koji je dobijen takvim razmnozavanjem,
stavljati u promet u svrhu daljeg razmnozavanja.

35.Prinudna licenca

Tradicionalni instrument patentnog prava cija je svrha da spreci zloupotrebu

patenta.Zloupotreba se sastoji u tome sto nosilac patenta blokira koriscenje patentiranog
pronalaska na trzistu zemlje u kojoj mu je priznat patent, on ne koristi patentirani pronalazak ali
ne dozvoljava ni drugima da to cine. Prinudna licenca je subjektivno pravo na koriscenje
patentiranog pronalaska koje trece lice stice na sopstveni zahtev odlukom uprave za
industrijsku svojinu, ukoliko su ispunjeni uslovi za to. U Srbiji o izdavanju prinudne licence
odlucuje organ drzavne uprave,resorno ministarstvo. Osnovni uslov za izdavanje prinudne
licence jeste da nosilac patenta ne zeli dobrovoljno da ustupi licencu za koriscenje svog
patentiranog pronalaska. Neophodno je da je lice ucinilo ozbiljan pokusaj i napor da sa
nosiocem patenta zakljuci ugovor o licenci i da do zakljucenja takvog ugovora nije doslo zbog
nezainteresovanosti nosioca patenta. Nosilac patenta moze to ispoljiti tako sto ce postavljati
neopravdano teske uslove. Postojanje 2 dodatna uslova: nosilac patenta ne koristi ili
nedovoljno koristi patentirani pronalazak u Srbiji; koriscenje tog patentiranog pronalaska je
uslov a koriscenje drugog pronalaska koji je zasticen patentom na ime drugog lica. Uslov
nekoriscenja ili nedovoljnog koriscenja je ispunjen kad na trzistu Srbije nije zadovoljena traznja
za odredjenim proizvodom ili postupkom na koji se odnosi patentna zastita. Alternativni uslov
za izdavanje prinudne licence tice se situacije u kojoj nosilac osnovnog patenta ne zeli da ustupi
licencu za koriscenje pronalaska nosiocu zavisnog patenta cime pravno onemogucava
koriscenje zavisnog pronalaska. Podrazumeva se da lice koje trazi prinudnu licencu mora biti
nosilac zavisnog patenta.Da bi u ovom slucaju prinudna licenca bila izdata, nosilac zavisnog
patenta mora: da dokaze d anejgov patentirani pronalazak predstavlja znacajan tehnoloski
napredak od ekonomskog znacaja u odnosu na pronalazak zasticen osnovnim patentom, i da
obezbedi pod razumnim uslovima licencu nosiocu osnovnog patenta za koriscenje pronalaska
zasticenog zavisnim patentom. U svakom slucaju lice koje zahteva da mu seizda prinudna
licenca mora dokazati da raspolaze tehnoloskim mogucnostima za uspesno koriscenje
pronalaska. Prinudna licenca se ne moze izdati zbog nekoriscenaj ili nedovoljnog koriscenja
patentiranog pronalaska pre isteka roka od 4 godine od dana podnosenja prijave, odnosno 3
godine od dana priznaja patenta. Prinudna licenca moze se ukinuti ukoliko prestanu da postoje
razlozi zbog kojih je izdata. Nosilac patenta se moze odbraniti od prinudne licence ukoliko
dokaze da postoje opravdani razlozi zbog kojih on ne koristi ili nedovoljno koristi svoj
patentirani pronalazak.Prinudna licenca moze biti smo neiskljuciva. Prenosivost prinudne
licence ogranicena je samo na slucaj kad dolazi do prenosa preduzeca, odnosno dela preduzeca
ukojem se pronalazak koristi na osnovu prinudne licence, u ostalim slucajvima je neprenosiva.
Nosilac prinudne licence je u obavezi da nosiocu patenta placa licencnu naknadu.
Prinudna licenca u korist nosioca prava zastite biljne sorte-biljne sorte se ne mogu stititi
patentom, medjutim bioloski materijal kao sto su sekvence gena, delovi biljke i bilja u celini
mogu biti predmet patenta.To moze dovesti do situacije u kojoj je jedno lice nosilac patenta za
biotehnoloski pronalazak a da drugo lice nacini biljnu sortu koja se sastoji od biljnih individua
koje sadrze taj genom. U tom slucaju lice koje je nacinilo i zastitilo biljnu sortu ne moze da je
koristi a da time ne povredi raniji tudji patent, ono moze od Zavoda da zatrazi izdavanje
prinudne licence za koriscenje patentiranog biotehnoloskog pronalaska.
Prinudna licenca u javnom interesu-postoje 2 vrste razloga za izdavanje ove licence, prva se
tice tipicnih oblika zloupotrebe patenta, a to je odredjivanje neopravdano visokih cena
proizvoda koji su dobijeni primenom patentiranog pronalaska ili drugi oblici ponasanja u
privrdnom prometu kojima se neopravdano ogranicava ili eliminise konkurencija. U tom slucaju
prinudna licenca u javnom interesu ima karakter sankcije za zloupotrebu patenta.Druga vrsta
razloga odnosi se na situacije u kojoma javni interes u oblasti zdravstva, odbrane, zastite
zivotne sredine itd nalaze da se takva licenca izda.Posto ova vrsta licence nije uslovljena
nekoriscenjem/nedovoljnim koriscenjem pronalaska, ona se moze izdati bez cekanja na protek
roka od 4 godine od podnosenja prijave, odnosno 3 godine od priznanja patenta. Za prinudnu
licencu u javnom interesu nije neophodan prethodni neuspeli pokusaj da se zakljuci ugovor o
licenci izmedju nosioca patenta i zaiteresovanog lica, pa u slucaju da nosilac patenta nije
koristio pronalazak u meri u kojoj to nalaze javni interes, ne postoji mogucnost da se on
opravda i time izbegne izdavanje prinudne licence. Ova vrsta licence je neiskljuciva i ne moze se
prenositi, izuzev zajedno sa preduzecem. Za koriscenje pronalaska na osnovu prinudne licence u
javnom interesu nosiocu patenta sledi licencna naknada koju u nedostatku sporazuma izmedju
njega i nosioca prinudne licence odredjuje sud.O izavanju prinudne licence u javnom interesu u
Srbiji odlucuje organ drz uprave nadlezan za poslove iz oblasti u kojoj pronalak treba da s
primeni, tj resorno ministarstvo.
36.Sertifikat o dodatnoj zastiti

Predstavlja noviji institute u patentom pravu, kojim se nastoji ublaziti problem koji prati
patentnu zastitu pronalazaka u oblasti farmaceutske industrije i hemijske industrije koja se bavi
sredstvima za zastitu bilja (hebricidima i fungicidima).Problem je sto nosilac patenta za
pronalazak leka, nema dovoljno vremena da u uslovima trjanja patentne zastite privredno
koristi svoj pronalazak i povrati sredstva koja je investirao u istrazivanje i razvoj. To je posledica
dve okolnosti, prva da su istrazivanja i razvoj u ovim oblastima ekstremno skupi, a druga da
nosilac za ovu vrstu pronalaska ne sme da otpocne sa njegovom privrednom eksploatacijom pre
nego dobije dozvolu nadleznog drzavnog organa za promet tog proizvoda u kojem je
opredmecen pronalazak. Desava se da zbog slozenosti postupka nosilac patenta dobije dozvolu
tek posto je proteklo 15 ili vise godina trajanja roka patenta. U tim slucajevima nosiocu patenta
ostaje previse kratko vreme da ostvari prihod koji moze pokriti visoke troskove nastanka
pronalaska i ispitivanja proizvoda.Po isteku patenta pocinje da deluje konkurencija te i drug
ekompanije pocinju da proizvode i prodaju isti proizvod i jemu cena pada. U Srbiji dozvolu za
promet lekova izdaje Agencija za lekove, a dozvolu za promet hebricida i fungicida izdaje
Ministarstvo poljoprivrede.Sertifikat o dodatnoj zastiti je pravo koje se priznaje nosiocu patenta
za pronalazak leka, hebricida, ili fungicida da i posle isteka roka patentne zastite sme drugome
zabraniti ili dozvoliti proizvodnju i promet konkretnog proizvoda za koji je dobio dozvolu, kao da
je patent jos na snazi. Sertifikat je posebno pravo koje je po sadrzini isto kao patent ali se
razlikuje po predmetu zastite, patent se odnosi na patentirani pronalazak, a sertifikat samo na
konkretan proizvod za koji je dobijena dozvola za proizvodnju i promet. Trajnje sertifikata o
dodatnoj zastiti seizracunava tako sto se period vremena koji je protekao od podnosenja prijave
patenta do dobijanja dozvole za promet proizvoa umanji za 5 godina s itm da maksimalni rok
trjanja sertifikata ne moze da bude duzi od 5 godina. Nosilac patenta podnosi Zavodu zahtev za
priznanje sertifikata najkasnije u roku od 6 meseci od dobijanja dozvole za promet proizvoda. Za
slucaj da u trenutku dobijanaj dozvole za promet patent jos nije priznat, rok za podnosenje
zahteva za priznanje sertifikata je 6 meseci od sluzbene objave priznanja patenta. Za odrzavnaje
sertifikata u vaznosti se placa godisnja administrativna taksa. Sertifikat podleze istim
ogranicenjima kao i patent, moze biti predmet odricanja i ponistaja u upravnom postupku pred
Zavodom, a u svakom slucaju se ukida u slucaju prestanka vazenja dozvole za promet proizvoda.
37.Oznaka kao predmet zastite u pravu ziga

Pojam oznake-oznakom se u pravu ziga smatra svako ime ili znak koji je podoban da u pormetu
sluzi za razlikovanje odredjene robe ili usluge jednog privrednog subjekta. Oznaka moze biti
verbalna, graficka, trodimenzionalna ili kombinovana.Verbalna oznaka se sastoji od reci, slova,
brojeva ili njihovih kombinacija.Graficka oznaka se sastoji od slika i boja i kombinacija sa
verbalinim oznakama. Trodimenzionalna oznaka je telo koje moze biti kombinovano sa
verbalnom oznakom.Dopustena je i zastita zvucnih oznaka pod uslovom da se mogu zabeleziti
notnim zapisom. Oznake mogu biti fantasticne, tj sastojati se od imena ili znaka koji sam po sebi
nema odredjeno znacenje i koji je svoren radi oznacavanja odredjene robe ili usluge. Za oznaku
se moze uzeti i rec iz svakodnevnog govora, odnosno grafizam ili telo koje ima postepoznato
znacenje (npr dobro jutro za margarin, jaguar za automobile)
Nacelo specijalnosti-oznaka, kao predmet zastite vezuje se u pravu ziga za odredjenu robu ili
uslugu koja se njome oznacava.To ima 2 bitne posledice: oznaka se ne moze zastititi zigom ako
lice koje zeli zastitu nije odredilo vrstu robe koju njome oznacava ili ce oznacavati, a druga je da
se iskljucivo dejstvo ziga prostire samo na koriscenje zasticene oznake za tu istu vrstu robe. Ova
veza izmedju oznake i odredjene vrste robe naziva se nacelom specijalnosti.Izuzetak od ovog
nacela postoji kod cuvenog ziga-to je zig kojim se stiti oznaka koja je kod ucesnika u prometu
stekla najveci moguci stepen poznatosti.Praksa smatra da zig postaje cuven ako preko 70%
stanovnistva odredjene drzave zna da odredjeni subjekt koristi zasticenu oznaku za
obelezavanje odredjene vrste robe.Pravne posledice cuvenog ziga bi bile sledece: Ukoliko
postoji cuveni zig niko vise ne moze zastititi istu oznaku za bilo koje vrste robe, i ukoliko
neovlasceno lice koristi oznaku koja je ista kao oznaka zasticena cuvenim zigom, za bilo koju
vrstu robe, ono vrsi radnju povrede ziga.

38.Funkcije oznake i funkcije ziga

Funkcija razlikovanja-smisao oznacavanja jeste da se oznaceni predmet razlikuje od

neoznacenih predmeta i od onih koji su drugacije oznaceni.Subjekt koji jednu vrstu robe
oznacava jednom odredjenom oznakom postize da se njegova oznacena roba razlikuje od
istovrsne robe drugih subjekata.
Funkcija ukazivanja na poreklo robe ili usluge-predmeti se oznacavaju istom oznakom na
osnovu jednog ili vise svojstava koji su zajednicki svim tim predmetima.Jedino izvesno svojstvo
jeste da je roba proizveden ai pustena u promet od strane lica koje je nosilac ziga. Oznaka koja
se stiti zigom ima funkciju oznacavanja porekla robe ili usluge. Jedino je nosilac ziga ovlascen da
koristi svoju zasticenu oznaku.
Garantna funkcija-na osnovu cinjenice da jedan te isti subjekt oznacava odredjenu vrstu svojih
proizvoda odredjenom oznakom, pretpostavlja se da su svi tako oznaceni proizvodi istog i
konstantnog kvaliteta. Prilikom izbora robe potrosaci se svesno ili nesvesno oslanjaju na
garantnu funkciju oznake.Proizvod koji smo probali i koji nam se svideo zelecemo da kupimo
opet, ili cemo birati istovrsni proizvod koji je obelezen istom oznakom koa i onaj prvi verujuci u
stabilnost kvaliteta tog proizvda. Ova funkcija nema pravnu zastitu.Variranja u kvalitetu
rezultiraju da proizvod sa tom oznakom izlazi na los glas i potrosaci ga izbegavaju.
Reklamna funkcija-duzim i uspesnim koriscenjem u privrednom prometu oznaka koja je
zasticena zigom dobija u svesti ucesnika u prometu svojstvo simbola. Takva oznaka-simbol,
samo po sebi asocira na odnosnu robu, uslugu, na njena svojstva i druga znacenja koja se sa
tom robom vzuju. Za reklamiranje takve robe ili usluge nije vise neophodno navoditi o kojoj je
robi rec i kakva su njena svojstva, vec je dovoljno da se na efektan nacin javno prezentira njena
oznaka.Ova funkcija je zasticena u smislu da koriscenje tudje zigom zasticene oznake za
reklamiranje sopstvene robe, predstavlja povredu ziga.

39.Nacini sticanja ziga

Osnovna dva nacina su : upotrebnom oznake i registracijom oznake

Sticanje ziga upotrebom oznake-karakteristican za anglosaksonsko pravo i do danas e zadrzao u
SAD.Lice koje prvo otpocne sa ozbiljnim stvarnim i trajnim koriscenjem oznake za obelezavanje
odredjene vrste robe ili usluge u prometu, stice zig. Ovaj sistem je dobar jer nastanak zastite
uslovljava efektivnim funkcionisanjem oznake u pormetu, sto je i razlog njene zastite zigom,
medjutim nedostatak je povecan stepen pravne nesigurnosti.
Sticanje ziga registracijom-danas preovladjuje u svetu, i primenjuje se u Srbiji. Zig se stice u
upravavnom postupku koji se okoncava resenjem o priznanju ziga i njegovim upisom u registar
zigova.Prednost je u visokom stepenu pravne sigurnosti koja je rezulatat postojanja javnih
knjiga u koje se upisuju prijave ziga i registrovani zigovi, a nedostatak sistema je sto on
omogucava sticanje ziga bez efektivnog koriscenja oznake u prometu, sto dovodi do gomilanja
mrtvih zigova i neopravdanog onemogucavanja drugih lica da koriste istu ili slicnu oznaku.
Jedan od nacin za ublazavanje ovog nedostatka sistem registracije zigova je uvodjenje obaveze
koriscenja ziga, odnosno uvodjenje nekoriscenja ziga kao razloga za njegov prestanak.
40.Uslovi zastite oznaka zigom

Da bi odredjena oznaka bila zasticena zigom moraju biti ispunjeni zakonom propisani uslovi, oni
moraju biti ispunjeni na dan podnosenja, odnosno na dan prvenstva prijave ziga ali i na dan
podnosenja resenja o priznanju ziga. Uslovi se klasifikuju kao oni cije neispunjenje je apsolutna
prepreka zastiti i relativna (otklonjiva ) prepreka zastiti, koja se otklanja pribavljanejm
odgovarajuce saglasnosti pravnog ili fizickog lica.
Apsolutni uslovi
Distinktivnost-oznaka kao celina mora biti distinktivna, sto znaci podobna da bude u funkciji
oznacavanja robe u prometu, da sluzi individualizaciji i razlikovanju robe jednog subjekta od iste
ili slicne robe drugog subjekta.Ovaj uslov ne ispunjavaju:
-oznake lisene bilo kakve upecatljivosti ili osobenosti-oznake koje ucesnici u prometu ne
prihvataju kao sredstvo za identifikaciju i razlikovanje robe.
-opisne oznake-predstavljaju ime, verbalni ili graficki opis ili objasnjenje robe koja se njima
oznacava, mogu biti naziv ili slika robe (npr cigarete, za cigarete), ili mogu neposredno ukazivati
na odredjeno svojstvo robe ili usluge koje se mogu odnositi na kvalitet, cenu isl.
-oznake u slobodnoj upotrebi-one koje prvobitno nisu bile opisne ali su izgubile distinktivnost
rasirenom i dugotrajnom upotrebom za oznacavanje odredjene robe, usluge, pojava tako da ih
ucesnici na trzistu shvataju kao naziv za vrstu robe.
Brojni su slucajevi u kojima je nedistinktivna oznaka zahvaljujuci upornim, dugotrajnim
koriscenjem za obelezavanje odredjene robe, stekla distinktivnost (npr BMV, zacin C).Postoje i
obrnuti slucajevi, oznake koje su bile distinktivne postale su opisne oznake za vrstu robe koja je
danas oznacavana (kaladont, imalin, aspirin).
Oznaka ne sme izazivati zabunu u prometu-oznaka ne sme biti prevarna niti sme biti podobna
da izazove zabludu kod ucesnika u prometu o svojstvima robe koja se njome oznacava. Zabluda
se moze stvoriti u pogledu vrste robe, u pogledu geografskog porekla robe a u vezi s tim i u
pogledu ocekivanog kvaliteta robe, ali i u pogledu bilo kojeg drugog svojstva.
Oznaka ne sme biti suprotna zakonu ili moralu-ova zabrana se pretezno odnosi na reci, slogane
i simbole cije znacenje se moze dovesti u vezu sa pozivanjem na rusenje ustavnog poretka,
nacionalne, verske, druge mrznje, i odnosi se i na tzv nepristojne rec ii slike i imena i slike
svetaca, verski simboli, takodje se ne mogu zastititi zigom.
Oznaka ne sme sadrzati zvanicne znakove kvaliteta-postoje zakonom ustanovljeni zvanici
znakovi kvaliteta kojima se obelezava odredjena vrsta robe.Npr postoje oznake za proizvode od
dragocenih metala isl.Takve oznake se ne mogu stititi zigom niti se moze steci zig za oznaku koja
u sebi sadrzi zvanicni znak kvaliteta.
Relativni uslovi
Oznaka ne sme biti istovetna ili slicna sa ranije zasticenom oznakom drugog lica za istu ili
slicnu vrstu robe-nije pozeljno da postoje dva ziga razlicitih lica za istu oznaku, za istu ili slicnu
vrstu robe. Prvenstvo zastite u pravu ziga ima lice koje je ranije podnelo prijavu ziga. Oznaka se
ne moze zastititi zigom ukoliko je u trenutku podnosenja prijave ziga kod Zavoda vec zasticena
istovetna oznaka za istu ili slicnu vrstu robe na ime drugog lica. Oznaka se ne moze zastiti zigom
ni ako u trenutku podnosenja prijave ziga postoji vec zasticena slicna oznaka za istu ili slicnu
vrstu robe.
Oznaka ne sme biti istovetna ili slicna sa ranije prijavljenom oznakom drugog lica za istu ili
slicnu vrstu robe kao i u prethodnom slucaju, kad u trenutku podnosenja prijave postoji ranije
podnesena prijava ziga za istu ili slicnu oznaku za istu ili slicnu vrstu robe, pod uslovom da na
osnovu ranije prijave bude priznat zig, a saglasnost podnosioca ranije prijave otkalnja prepreku.
Oznaka ne sme biti istovetna ili slicna oznaci drugog lica koja je nesumnjivo poznata
ucesnicima u prometu ali niej prijavljena niti registrovana kao zig-veliki broj oznaka koje
privredni subjekti koriste u prometu za obelezavanje svoje robe nije zasticen zigom.Neke od
njih uspesno deluju u funkciji oznacavanja, i postale su poznate kao oznake odredjenog subjekta
za odredjenu robu, bez obzira sto nisu zasticene zigom.Takve oznake se nazivaju notornim
oznakama.Medjunarodno pravo nalaze obavezu nacionalnom zakonodavcu da stiti takve
notorne oznake kao da su registrovane, njima pravo ziga pruza zastitu na taj nacin sto
zabranjuje da drugo lice zastiti zigom takvu ili slicnu oznaku za istu ili slicnu vrstu robe.
Oznaka ne sme biti istovetna ili slicna cuvenoj oznaci bez obzira na vrstu robe-niko ne moze
zastititi zigom oznaku koja je ista kao vec zasticena cuvena oznaka drugog lica bez obzira na
vrstu robe. Eventualna saglasnost nosioca cuvenog ziga otlanja ovu preprku.
Oznaka ne sme sadrzavati niti podrazavati naziv ili obelezja drzave ili medjunarodne
organizacije, ime ili lik zive, umrle ili znamenite licnosti-cilj je da se spreci komercijalizacija
odredjenih naziva, licnih imena, likova, u cilju ocuvanja autoriteta drzave ili medjunarodne
organizacije, kulturne vrednosti. Eventualna saglasnost drz.organa ili org.medj.organizacije,
pristanak zive osobe, omogucava zastitu zigom i takvih oznaka.
Oznakom se ne sme povredjivati autorsko pravo ili pravo industrijske svojine drugog lica
ukoliko bi koriscenjem prijavljenog znaka doslo do povrede ranijeg prava intelektualne svojine
drugog lica, zig nece biti priznat (izuzev ako ne postoji saglasnost nosioca tog ranijeg prava).

41.Pravo na zig i zastita tog prava u gradjanskom sudskom postupku

U pravnim sistemima u kojimas e zig stice registracijom, pravo na zastitu odredjene oznake za
odredjenu vrstu robe ima fizicko ili pravno lice koje je prvo podnelo prijavu ziga. U sistemima u
kojima se zig stice upotrebom, prvensvo se stice pocetkom upotrebe.U privrednom prometu
postoji veliki broj nezasticenih oznaka, niko ne moze njihove korisnike prinuditi da je zastiti
zigom. Neke od njih su postale opstepoznate-notorne.Postojanje notorne oznake sprecava
zastitu zigom iste ili slicne oznake za istu ili sicnu vrstu robe na ime drugog lica.Ukoliko se ipak
desi da Zavod prizna zig propustajuci da zapazi da drugo lice u privrednom prometu vec koristi
isu ili slicnu notornu oznaku, korisnik notorne oznake je ovlascen da tuzbom za osporavanje ziga
trazi od suda da mu prizna pravo na zastitu i da u registar zigova unese njegovo ime umesto
imena tuzenika.Tuzba za osporavanje ziga je zaparavo tuzba za priznanja prava na zastitu koje
ima korisnik notorne oznake. Tuzba za osporavanje ziga zastareva u roku od 5 godina od upisa
ziga tuzenika u registar. Tuzenik se moze odbraniti ako dokaze da on koristi predmetnu oznaku
isto koliko i tuzilac ili duze od njega, i sud u tom slucaju odbija tuzbeni zahtev. Dakle, pravo na
zastitu ima i lice koje nije podnelo prijavu ziga ukoliko je ono korisnik notorne oznake.

42.Specificnosti postupka za priznanje ziga

Postupak zastite se pokrece podnosenjem prijave ziga Zavodu.Prijava sadrzi: zahtev za priznanje
ziga, reprodukciju oznake koja se zeli zastititi, spisak robe i usluga na koje se oznaka odnosi. U
zathevu za priznanje ziga se navode podaci o identitetu podnosioca prijave, naznaka da lis e
trazi idnividualni, kolektivni ili zig garancije. Verbalna, graficka ili trodimenzionalna oznaka koja
se zeli zastititi dostavljaju se u vidu reprodukcije na papriru. Konkretna roba ili usluga na koju se
oznaka odnosi navodi se u spisku robe ili usluga. Lice koje je prvo podnelo prijavu ziga za
odredjenu oznaku i odredjeu vrstu robe,stice od trenutka podnosenja prijave prvenstvo u
pogledu prava na zastitu. Medjutim moguce je da se datum podnosenja i datum prvenstva
prijave ne poklapaju, sto je slucaj ako podnosilac prijave koristi pravo mejdunaorodnog ili
izlozbenog prvenstva.
Pravo medjunarodnog prvenstva-lice koje ima pravo na zastitu na osnovu odredaba Pariske
konvencije i koje je u jednoj drzavi clanici te konvencije podnelo prvu urednu prijavu za zastitu
odredjene oznake za odredjenu vrstu robe, ovlasceno je da u bilo kojoj drugoj drzavi clanici u
kojoj je u roku od narednih 6 meseci takodje podnelo prijavu sa istom sadrzinom, zatrazi da mu
se prizna prvenstvo zastite od datuma podnosenja one prve prijave.
Pravo izlozbenog prvenstva-lce ima pravo na zastitu na osnovu odredaba Pariske konvencije
koje je u jednoj drz.clanicei te konvencije prvi put koristilo odredjenu oznaku za obelezavanje
odredjene vrste robe na zvanicno priznatom medjunarodnom sajmu ili izlozbi,i ovlasecno je da
u bilo kojoj drugoj drz.clanici u kojoj u roku od naredna 3 meseca podnelo prijavu ziga za istu
oznaku i vrstu robe, zatrazi da mu se prizna prvenstvo zastite od datuma prvog koriscenja
oznake na sajmu, odnosno izlozbi. Uz zahtev za priznanje prava lice mora dostaviti potvrdu o
medjunarodnom karakteru sajma ili izlozbe, podatke o sajmu ili izlozbi i o datumu prvog
koriscenja oznake.
Zavod proverava formalnu uredost prijave i u slucaju potrebe poziva prijavioca da otkloni
uocene nedostatke u njoj.Ako je prijava uredna Zavod pristupa sustinskom ispitivanju prijave,
gde ispituje ispunjenost zakonom propisanih uslova za zastitu zigom prijavljene oznake za
naznacene vrste robe ili usluga.Oni moraju biti ispunjeni na dan podnosenja, odnosno dan
prvenstva priajve ziga, ali i na dan donosenja resenja o priznaju ziga. Zavisno od rezultata
ispitivanja resenjem Zavoda se zahtev priznanja ziga odbija ili usvaja, a moze se i samo
delimicno usvojiti zahtev.Zavod upisuje zig u registar zigova, i objavljuje ga u sluzbenom glasilu
a nosiocu ziga izdaje ispravu o zigu.

43.Nastanak i trajanje ziga

Zig nastaje donosenjem resenja uprave za industrijsku svojinu o priznanju ziga i upisom ziga u
registar zigova.Pocetak njegovog dejstva racuna se od dana podnosenja prijave ziga. To znaci da
podnosenjem prijave ziga prijavilac stice sva ovlascenja koja ima nosilac ziga ali pod uslovom da
zig po okoncanju postupka zastite doista bude priznat. Ukoliko ne bude priznat, smatra se da
podnosilac prijave ziga nije stekao bilo kakva prava na osnovu svoje prijave. Zig je pravo koje
nije vremenski ograniceno, to znaci da moze trajati neograniceo pod uslovom da se za njegovo
odrzavanje uplacuju takse u propisanim rokovima.

44.Prestanak ziga

Prestanak sa dejstvom ex nunc

Neplacanje taksi nosilac ziga je u obavezi da svakih 10 godina uplacuje taksu za odrzavanje
ziga u vaznosti.Propustanje uplate takse povlaci prestanak ziga. Ukoliko nosilac ziga ne plati
taksu a u registar zigova je upisana licenca, zaloga, ii drugo pravo na ime drugog lica, uprava za
industrijsku svojinu poziva to lice da u roku od 6 meseci od obavestavanja uplati taksu i tako
odrzi zig i svoje pravo u vaznosti. Ako je zig prestao zbog neplacanja takse, postoji mogucnost
bivseg nosioca ziga da u roku od 1 godine od prestanka ziga podnese prijavu u cilju ponovne
registracije ziga na njegovo ime
Odricanje nosilac ziga se moze pismenom izjavom upucenom Zavodu odreci svog ziga. Ukoliko
je u registar zigova upisana licenca, ili drugo pravo na ime drugog lica, Zavod obavestava to lice
da je nosilac ziga dostavio izjavu o odricanju i trazi od njega saglasnost.
Smrt, odnosno prestanak nosioca-zig prestaje smrcu nosioca, fizickog lica, osim ako je presao na
naslednike.Ako je nosilac ziga pravno lice zig prestaje prestankom postojanja tog proavnog lica
osim ako postoji pravni sledbenik tog pravnog lica
Nekoriscenje podrazumeva da ni nosilac ziga ni eventualni sticalac licence ne koristi zigom
zasticenu oznaku z aobelezavanje robe u prometu na teritoriji drzave u kojoj je zig registrovan.
Ukoliko se u Srbiji registrovani zig ne koristi iz neopravdanih razloga duze od 5 godina od
registracije, od dana poslednjeg koriscenja, Zavod ce na osnovu zahteva zainteresovanog lica
doneti resenje o prestanku ziga.U tom slucaju zig prestaje danaom isteka roka od 5 godina.
Nosilac ziga moze spasiti svoj zig ukoliko dokaze da ga je ipak koristio ili da ga nije koristio iz
opravdanih razloga. Kao koriscenje ziga prihvata se postojanje robe oznacene zasticenom
oznakom na trzistu drzave zastite i to u kolicinama koje ukazuju na ozbiljnu privrednu aktivnost.
Ako je zasticena oznaka bila samo reklamirana ili korisena na robi koja je bila samo simbolicno
zastupljena na trzistu, smatra se da zig nije koriscen.Razlozi kojima se moze opravdati
nekoriscenje moraju imati karaker vise sile.

Prestanak sa dejstvom ex tunc

Ponistaj-u slucaju da je zig priznat iako nisu bili ispunjeni svi zakonom propisani uslovi za
njegovo priznanje Zavod je duzan da na predlog zainteresovanog lica ili javnog tuzioca ponisti
zig, da svoje resenje o priznanju ziga oglasi nistavim. Postupak za ponistaj ziga moze otpoceti u
bilo koje vreme tokom trajanja ziga.Ako se zig potistava iz razloga neispunjenosti relativnih
uslova zastite kao sto su: postojanje vec prijavljenog ili registrovanog tudjeg ziga za istu ili slicnu
oznaku za obelezavanje iste ili slicne robe, postojanje iste ili slicne notorne oznake koju je drugo
lice vec koristilo u pormetu za istu ili slicnu robu, ili postojanje istovetne cuvene oznake
zasticene zigom=postupak za ponistaj ziga moze pokrenuti samo lice koje je nosilac starijeg
prava, odnosno korisnik oznake zbog koje se zig ponistava. Pri tom ovo lice gubi pravo da trazi
ponistaj ziga ukoliko je nosilac ziga savestan a ono je duze od 5 godina tolerisalo koriscenje tog
ziga. Moguce je i samo delimicno ponistenjeziga, zig se ponistava samo za odredjenu vrstu robe
ili usluge u odnosu na koje postoje razlozi za ponistaj dok za ostale naznacene vrste robe ili
usluga zig vazi.

45.Ovlascenja koja cine sadrzinu ziga

Zig ovlascuje svog nosioca da na iskljuciv nacin koristi zastitcenu oznaku u cilju razlikovanja
sopstvene robe ili usluge od iste ili slicne robe ili usluge drugog subjekta.Izuzetak postoji kod
kolektivnog ziga i ziga garancije: iskljucivo pravo lica ovlascenog da koristi zig ograniceno je
istim takvim pravom drugog lica koje je takodje ovlasceno da ga koristi.
Iskljuciva ovlascenja nosioca ziga su sledeca:
1)Ovlascenje na obelezavanje robe zasticenom oznakom-podrazumeva fizicko nanosenje ili
spajanje zasticene oznake sa primercima konkretne robe za koju je zig registrovan.Nosilac ziga
ne mora bit ii proizvodjac robe.robu koju nosilac ziga obelezava svojom zasticenom oznakom
moze proizvesti i drugo lice. Iskljucivo ovlascenje na obelezavanje robe znaci da niko drugi osim
nosioca ziga ne sme obelezavati robu oznakom koja je zasticena zigom.Ako se zig odnosi na
uslugu, onda se obelezavanje sire tumaci, usluga se obelezava tako sto se zasticena oznaka
utiskuje ili nanosi na predmete koji se koriste prilikom pruzanja usluge, saopstava prilikom
vrsenja usluge isl.
2)Ovlascenje na stavljanje u promet robe obelezene zasticenom oznakom-samo je nosilac ziga
ovlascen da stavi u promet robu koja je obelezena njegovom zasticenom oznakom, sto
podrazumeva promenu drzavine na primerku robe i to na trzistu. Promet u smislu prava ziga
postoji i bez pravnog osnova, a pravi osnov moze biti razlicit. Promet obuhvata i nudjenje robe
drugom radi promene drzavine ( izlaganje , reklamiranje robe isl).Ovo ovlascenje je ograniceno
institutom iscrpljenja prava sto znaci: posto nosilac ziga ili njegov pravni sledbenik prvi put stavi
u promet konkretan proizvod obelezen njegovom zasticenom oznakom i trece lice stekne
svojinu na tom proizvodu, iskljucivo ovlascenje nosioca ziga na stavljanje u promet se iscrpljuje
na tom proizvodu, vlasnik proizvoda sme da ga stavlja dalje u promet a da time ne povredi zig.
Pretezan broj drzava prihvata princip medjunarodnog iscrpljenja ziga: Lice A koje je nosilac ziga
u Srbiji ne moze zabraniti trecem licu da uveze u Srbiju robu obelezenu zasticenom oznakom
koja je u inostranstvu kupljena od lica A ili njegovog pravnog sledbenika. Ovo se opravdava
cinjenicom da funkcija ziga nije da obezbedi njegovom nosiocu prometni monopol na svakom
nacionalnom tzistu u pogledu robe koja je obelezena zasticenom oznakom, vec da razlikuje
istovrsnu robu i ukazuje na njeno poreklo, a obe funkcije su zadoovljene iskljucivim ovlascenjem
na prvo stavljanje u promet robe obelezene zasticenom oznakom bez obzira na zemlju u kojoj je
do toga doslo.Iscrpljenje prava nece delovati u slucaju kad nosilac ziga ima opravdan razlog da
se suprotstavi daljem stavljanju u promet robe oznacene njegovim zasticenim znakom od strane
vlasnika te robe ( razlog moze biti npre kvarenje robe posle nejnog prvog stavljanja u pormet)
3)Ovlascenje na koriscenje zasticene oznake na katalozima, prospektima, oglasima-zig
ovlascuje svog nosioca da na iskljuciv nacin koristi zasticenu oznaku na sredstvima za pakovanje
robe, prospektima, katalozima isl.Da bi jedno lice povredilo tudj zig neovlascenim vrsenjem
neke od ovih radnji neophodno je da ono proizvodi ili nudi istu ili slicnu robu ili uslugu na kju se
odnosi tudj zig tako da ucesnici u prometu mogu poverovati da je to lice nosilac ziga. Jedino je
nosilac ziga ovlascen da koristi zasticenu oznaku kao naziv ili deo naziva svog internet
domena.Ukoliko trece lice koje proizvodi istu ili slicnu vrstu robe/usluge koristi tudju zasticenu
oznaku za sopstvenu ime internet domena na kojem se nalaze informacije o njegovim
privrednim aktivnostima, ono vredja zig.Nema povrede tudjeg ziga ako trece lice koristi
zasticenu oznaku za svoje ime internet dometa a sadrzaj informacija koji se nalazi na tom
domenu, nema veze sa robom za koju je registrovan zig.Ovo ne vazi kada je rec o cuvenom zigu.

46.Ogranicenje ziga

Postoje slucajevi u kojima nosilac ziga mora da tolerise koriscenje zasticene oznake od strane
treceg lica jer zig ne deluje u tom konkretom slucaju it u je rec o ogranicenjima ziga.
Nosilac ziga ne moze zabraniti koriscenje zasticenog ili slicog znaka licu koje ga koristi za
oznacavanej svoje robe ili ili usluge ako taj znak predstavlja njegovu firmu ili trgovacno ime koji
su steceni na savestan nacin pre ponosenja odosno prijave ziga
Nosilac ziga ne moze zabraniti drugome da u skladu sa dobrim poslovnim obicajima koristi u
prometu: svoje ime ili adresu, naznaku vrste robe, njenog svojstva, kolicine, porekla ili namene,
zigom zasticeni znak ako je to u funkciji naznacenja namene robe ili usluge a narocito ako je rec
o rezervnim delovima ili priboru.
Kolektivni zig i zig garancije ne mogu biti predmet ugovora o cesiji, licenci, fransizi ili zalozi.
Razlog zabrane prometa ovih zigova je dvojak: zakon ne dopusta da tim putem derivativni
korisnik prava postane lice koej ne ispunjava uslove iz akta o kolektivnom zigu ili zigu garancije,
a s druge strane svako lice koje ispunjava te uslove moze postati originarnim korisnikom takvog
ziga na osnovu akta o kolektivnom zigu ili zigu garancija ako je nosilac ziga s time saglasan.

47.Obim zastite koju pruza zig

Nosilac ziga je ovlascen da zabrani trecim licima da koriste ne samo njegovu registrovanu
oznaku za registrovanu robu vec i slicnu oznaku za istu ili slicnu robu. Opasnost od stvaranja
zabune u prometu o poreklu robe ima kljucnu ulogu u odredjivanju obima zastite koju zig pruza
svom nosiocu.Zabuna o poreklu robe ili usluga moze biti dvojaka : neposredna i
posredna.Neposredna zabuna postoji kad ucesnici u prometu pogresno veruju da roba potice
od nosioca ziga a ne od subjkta koji je tu robu doista oznacio i stavio u promet. Posredna
zabuna postoji kad ucesnici u prometu pogresno veruju da izmedju nosioca ziga i subjekta koji
je oznacio i pustio u promet odredjenu robu postoji odredjena organizaciona povezanost,
odredjen odnos poslovne saradnje isl.Obe zabune pocivaju na sledecim elementima:
-Slicnost oznaka-zabluda nastaje kad su oznake identicne, medjutim i slicne oznake mogu
izazvati zabunu.Slicnost moze biti takva da ucesnici u prometu zamenjuju takva oznake, tj drze
da su one iste,a moze bit i takva da ih ne zamenjuju ali bivaju navedeni da veruju da je slicnost
izmedju jih namerna posledica sporazuma izmedju subjekata koji ih koriste.Slicnost se utvrdjuje
poredjenjem oznaka sa aspekta znacenja. Postoje 3 lsucaja u kojima se smatra da je oznaka
treceg lica svakako slicna zasticenoj oznaci tako da moze izazvati opasnost od zabune: 1) oznaka
treceg lica sadrzi transkripciju zasticene oznake (Bony ili Boni), 2) kad sadrzi tansliteraciju
zasticene oznake (Bony = ) i 3) sadrzi samu zasticenu oznaku uz dodatak reci kao sto su tip,
nacin , po postupku.
-Snaga obelezavanja koju oznaka ima-privreddna vrednost zasticene oznake srazmerna je meri
sposobnosti te oznke da individualizuje odredjenu robu. Ta sposobnost se naziva snagom
obelezavanja, koja zavisi od vise faktora od kojih su najbitniji distinktivnost, duzina i intenziteta
njenog koriscenja. Snaga obelezavanja je od znacaja za ocenu da li je lsicnost izmedju oznaka
dovoljna da izazove zabunu. Sto je snaga obelezavanja zasticene oznake veca, to oznaka treceg
lica mora biti razlicitija u odnosu na nju.
-Slicnost robe ili usluge-mogucnost stvaranja zabune u prometu koriscenjem oznake koja je ista
ili slicna sa tudjom zasticenom oznakom, postoji samo pod uslovom da se njome oznacava ista
ili slicna vrsta robe. Proizvodi su slicni kad se u pogledu privrednog znacaja, osnobina u toj meri
poklapaju da ucesnici u prometu osnovano mogu zakljuciti da tu proizvodi kada su oznaceni
istim oznakama poticu od istog privrednog subjekta.Prilikom poredjenja robe postavlja se
pitanje mere slicnosti, ta mera utice na stepen verovatnoce nastanka zabune u prometu
prilikom koriscenja oznake koja je ista ili slicna sa tudjom oznakom: sto je mera slicnosti veca
veca je i mogucnost izazivanja zabune.
-Paznja prosecnog ucesnika u prometu-sredstvo objektivizacije je predstava o prosecnom
ucesniku o prometu, koji je razlicita idealna licnost u zavisnosti od konkretnih okolnosti.Kad je
rec o oceni slicnosti oznaka, prosecan ucesniku prometu najcesce nije u mogucnosti da prilikom
kupovine robe ima pred sobom obe oznake i da ih neposredno uporedjuje.On najcesce jednu
ima u secanju a drugu pred sobom.Secanje na oznaku je uglavnom nejasno, pretezu samo
karakteristicni elementi oznake, koji se vracaju u svest tek prilikom susreta sa drugom oznakom
koja je slicna, zato se prilikom ocene slicnosti veca paznja mora posvetiti karakteristicnim
elementima koji su slicni.

48.Oznaka geografskog porekla kao predmet zastite

Predmet zastite je naziv odredjenog geografskog lokaliteta, to moze biti naselje, planina, suma,
visoravan, ostrvo, region ali i cela drzava ( samo mala drzava).Izuzetno predmet zastite moze bit
ii oznaka koja nije naziv odredjenog geografskog lokaliteta ali je dugom upotrebom u prometu
postala opstepoznata kao naziv proizvoda koji potice sa odredjenog lokaliteta ili koja svojim
izgledom znacenjem nedvosmisleno asocira na odredjeni geografski lokalitet (npr Feta za sir iz
Grcke). Vazi nacelo specijalnosti oznake-da bi bila predmet zastite oznaka se mora odnositi na
odredjenu vrstu robe ili usluge.Treba da je rec o oznaci koja ukazuje na geografski lokalitet sa
kojeg roba ili usluga zaista i potice, prema tome predmet zastite ne moze biti oznaka koja
upucuje na geografski lokalitet koji nema veze sa stvarnim mestom porekla robe (neprave,
fantasticne oznake). Postoje 2 grupe oznaka geografskog porekla: imena porekla i geografske
oznake.
Ime porekla je naziv geografskog lokaliteta sa kojeg odredjeni proizvod potice, ciji je kvalitet
iskljucivo ili bitno uslovljen geografskim poreklom i cija se proizvodnja prerada i priprema u
celini odvija na tom ogranicenom lokalitetu.
Geografska oznaka je naziv geografskog lokaliteta sa kojeg odredjeni proizvod potice, ciji se
kvalitet ili reputacij apripisuju njegovom geografskom poreklu pri cemu je dovoljno da se njegov
proizvodnja, prerada ili priprema odvija na tom ogranicenom lokalitetu. U pogledu garancije
kvaliteta uslovljenog geografskim poreklom ime porekla jace je od geografske oznake.

49.Uslovi zastite oznaka geografskog porekla

Oznaka ne sme biti suprotna zakonu ili moralu-za razliku od oznake koja se stiti zigom, i koja je
stvar izbora prijavioca, oznaka geografskog porekla je najcesce toponim n aciji izbor prijavilac
nema nikakvog uticaja.Ako se geografski lokalitet zove npr po nekom svecu ili ima neku rec u
nazivu koja bi mogla biti problematicna sa stanovista zakona ili morala cini se uputnim da
uprava za industrijsku svojinu, odnosno sud primenjuje blaze kriterijume prilikom ocene
ispunjenosti ovog uslova
Oznaka ne sme predstavljati naziv biljne sorte ili zivotinjske pasmine-npr sijamska macka,
amsterdamska ruza, po pravilu te biljke i zivotinje uspevaju u raznim krajevima sveta pa je
opravdano da svako ko ih gaji, prodaje, koristi ima pravo da ih oznaci tim imenom a da ne bude
odgovoran za povredu prava zastite oznake geografskog porekla.Ti nazivi moraju ostati slobodni
za upotrebu.
Oznaka ne sme svojim izgledom, sadrzajem da stvori zabunu kod potrosaca u pogledu prirode
i karakteristike proizvoda-npr Donja Reka je naziv mesta u kojem se na tradicionalan nacin vrsi
prerada specificne pastrmke iz jezera. Registrovanje imena Donjorecka pastrmka kao oznake
geogr.porekla za tu robu stvorilo bi pogresan utisak da je proizvod od recne a ne od jezerske
pastrmke, i nije dozvoljeno stvarati takvu vrstu zabune.
Oznaka iako prestavlja tacan naziv zemlje, regiona ili uzeg lokaliteta ne sme stvarati zabunu
da proizvod potice iz druge drzave, regiona ili uzeg lokaltiteta-u razlicitim krajevima sveta
postoje lokaliteti sa istim ili veoma slicnim nazivima. Npr registracija naziva Pariski mosus kao
oznake geogr.porekla mirisnog ekstrakta iz americkog gradica Pariz u Arizoni, stvorilo bi
pogresno verovanje da je rec o glavnom gradu Francuske.
Oznaka usled duge upotrebe ne sme biti genericna, tj uobicajena za oznacavanje vrste robe-
Npr proizvodjac iz Pariza hteo bi da registruje naziv Parizer kao oznaku geografskog porekla za
proizvod od preradjenog mesa, to ne bi uspeo jer je ta oznak apostala genericki naziv za tu vrstu
proizvoda.
Oznaka mora biti predmet vazece zastite i koristiti se u drzavi porekla-oznake geografskog
porekla se stite ne samo u drzavi iz koje potice proizvod, vec i u drugim drzavama koje
predstavljaju trziste za taj proizvod. Najcesce na osnovu odredbi medj.konvencija drzave stite i
inostrane oznake geografskog lokaliteta. Da bi inostrana oznaka bila zasticena, ona mora
prethodno biti zasticena i koristiti se u drzavi porekla
Uzrocna veza izmedju odredjenih kvalitativnih svojstava robe i geografskog lokaliteta sa kojeg
ona potice-izmedju specificnh kvalitativnih svojstava robe i geografskog lokaliteta ciji se naziv
stiti treba da postoji uzrocna veza.Neophodno je da prirodni faktori ili drustvene pretpostavke
budu uslov za postizanje odredjenih specificnih kvalitativnih svojstava robe ili usluga na koju se
oznaka odnosi. Ovaj uslov ne pociva na premise da odredjena vrsta robe na koju se odnosi
zasticena geografska oznaka porekla mora biti proizvedena na geografskom lokalitetu ciji je
naziv zasticen da bi imala kvalitetivna svojstva, savremena tehnologija, nauka omogucavaju da
se proizvod istog kvaliteta proizvede i na drugom mestu. Ovaj uslov ima karakter garancije da
proizvod koji potice sa odredjenog lokaliteta ciji je naziv zasticen, poseduje ona kvalitativna
svojstva koja ucesnici u prometu na osnovu iskustva i tradicije ocekuju od takvog proizvoda.
50.Pravo zastite oznaka geografskog porekla : subjekt zastite i pravo na zastitu

Nosilac subjektivnog prva zstite oznake geografskog porekla moze biti fizicko ili pravno lice koje
proizvodi robu na lokalitetu ciji je naziv zasticen.Subjekt prava moze bit i udruzenje takvih lica.
U trenutku trazenja zastite prijavilac mora na naznacenom lokalitetu vec proizvoditi robu za
koju trazi zastitu, pa u pravu oznake geografskog porekla nema rezervnih ili defanzivnih oznaka
niti obaveze koriscenja zasticene oznake kao u pravu ziga.
Pravo na zastitu ima svaki subjekt koji proizvodi odredjenu robu na geografskom lokalitetu cije
ime se stiti kao oznaka geografskog porekla, pri cemu je kvalitet te robe odredjen prirodnim i
drustvenim ciniocima koji postoje na tom lokalitetu.To znaci da moze da postoji vise subjekata
zastite za istu oznaku geografskog porekla za istu vrstu robe, pa ovde princip prvenstva zastite
nema znacaj. Vise lica su ravnopravni nosioci izvornog subjektinog prava zastite oznake
geografskog porekla, jer je u postupku za sticanje zastite utvrdjeno da svi ispunjavaju zakonom
propisane uslove.

51.Specificnosti postupka za sticanje prava zastite oznake geografskog porekla

Zastita se ostvaruje u 2 faze: u prvoj se ustanovljuje (registruje) oznaka geografskog porekla, a u

drugoj se vrsi priznanje subjektivnog prava zastite oznake geografskog porekla. Organ koji je
nadlezan za sprovodjenje obe faze je razlicit, zavisno od vrste proizvoda.Ukoliko je rec o
rakiji,drugim alkoholnim picima, vinu, nadlezno je Ministarstvo poljoprivrede.Ako su u pitanju
drugi proizvodi i usluge, obe faze postupka sprovode se pred Zavodom za intelektualnu svojinu
na osnovu Zakona o oznakama geografskog porekla.
Ustanovljenje (registracija) oznake geografskog porekla-Postupak za ustanovljenje oznake
geografskog porekla moze da pokrene: fizicko ili pravno lice koje kao proizvodjac robe ili
davalac usluge na geografskom lokalitetu ciji se naziv zeli registrovati smatra da ima pravo na
zastitu oznake geografskog porekla; udruzenje subjekata (regionalna ili lokalna privreda
komora, jedinica lokalne samouprave, udruzenje potrosaca); strani subjekt ako je oznaka
geogr.porekla vec registrovana u inostranoj zemlji porekla. Postupak se pokrece prijavom za
ustavnovljenje oznake geografskog porekla, koja sadrzi : zahtev za ustavnovljenje imena porekla
ili geografske oznake u kojem se navodi oznaka koja se zeli zastititi i vrsta robe ili usluge koja ce
se oznacavati tom oznakom; podatke o geografskom lokalitetu koji ukljucuju opis granica
lokaliteta, geografsku mapu, specificnosti lokaliteta koje su od uticaja na kvalitet i reputaciju
proizvoda, odnosno usluge; podatke o specificnim karakteristikama proizvoda, odnosno usluge
o nacinu proizvodnje robe, i o tome pod kojim uslovima ce moci da koristi oznaku ako ona bude
ustanovljena.Ako se trazi ustanovljenje imena porekla onda ovaj deo prijave sadrzi i dokaz o
izvrsenoj kontroli proizvoda od strane posebne ovlascene organizacije, odredbe o nacinu
obelezavanja proizvoda i nacinu obezbedjenja stalne kontrole kvaliteta proizvoda.
Prilikom ocene ispunjenosti materijalnih uslova Zavod ima obavezu da pribavi misljenje
odgovarajuce strucne institucije (npr institute za tehnologiju obrane mesa, poljoprivredni
fakultet isl.)Ako je zatrazeno ustavnovljenje imena porekla pa se u postupku utvrdi da ne
postoje uslovi za njegovo ustaovljenje, ali postoje uslovi da se ustanovi geografska oznaka,
podnosilac prijave ima mogucnost preinacenja prijave. Ako Zavod po pribavljenom misljenju
odgovarajuce specijalizovane institucije konstatuje da su ispunjeni formalni i materijalni uslovi
za ustanovljenje imena porekla ili geografske oznake on otome donosi resenje, upisuje oznaku u
registar imena porekla ili geografskih oznaka i objavljuje tu cinjenicu u sluzbenom glasilu. Cilj
ove faze postupka je da se sluzbeno utvrdi i proglasi da je odredjena oznaka geografskog
porekla za odredjenu vrstu robe ili usluge zasticena, tj da niko ne sme da je koristi za
obelezavanje svoje robe ili usluga, izuzev lica koja u posebnom potupku steknu subjektivno
pravo na njeno koriscenje.
Priznanje subjektivnog prava zastite oznake geografskog porekla-postoje oznaka geografskog
porekla ustanovljena, lice koje ima pravo na zastitu podnosi Zavodu prijavu za priznanje
svojstva ovlascenog korisnika iste.To je prvno ili fizicko lice koje na datom lokalitetu proizvodi tu
robu/pruza uslugu, a prijavu mogu podneti i udruzenja ovih lica. Prijava sadrzi pored ostalog i
podatke i dokaze o tome da pojedinac proizvodi odredjenu robu ili pruza odredjen eusluge na
geografskom lokalitetu ciji je naziv zasticen: ako se prijava odnosi na sticanje svojstva
ovlascenog korisnika imena porekla, ona mora da sadrzi i dokaze o izvrsenim proverama
kvaliteta proizvoda, odnosno usluge od strane specijalizovane institucije. Ako Zavod po
sprovedenom postupku ispitivanja utvri da su ispunjeni formalni i materijalni uslovi za priznanje
svojstva ovlascenog korisnika imena porekla/geografske oznake, on donosi resenje o tome,
upisuje priznato pravo u registar ovlascenih korisnika a nosiocu prava izdaje odgovarajucu
ispravu.

52.Nastanak, trjanje i prestanak prava zastite oznake geografskog porekla

Subjektivno pravo zastite oznake geografskog porekla nastaje donosenjem resenja i upisom u
registar i vazi od dana upisa u registar.Ono nema rok trajanja ali postoji obaveza da se obnavlja
svake 3 godine uz prethdno dostavljanje dokaza upravi za industrijsku svojinu da je izvrsena
propisana kontrola kvaliteta proizvoda, odnosno usluge.
Prestanak prava zastite oznake geografskog porekla-razlikuju se prestanak registracije oznake
geografskog porekla i prestanak svojstva ovlascenog koristnika
Prestanak registracije oznake geografskog porekla
Prestanak ex nunc-registracija oznake geog.porekla prestaje iz 2 razloga: prvi se tice situacije u
kojoj je ustanovljena inostrana oznaka na osnovu postojanja odgovarajuce registracije u zemlji
porekla, pa dodje do prestanka registracije u zemlji porekla. Tada ce Zavod na osnovu zahteva
zainteresovanog lica, ili po prijemu obavestenja, doneti resenje kojim prestaje registracija u
domacoj zemlji. Drugi razlog je pretvaranje registrovane oznake geografskog porekla u
genericku oznaku cime ona gubi svoju fukciju.Zainteresovano lice u tom slucaju moze da
pokrene tuzbu za utvrdjenej, ukoliko se postupak okonca pravosnaznom presudom kojom je
utvrdjeno da je registrovana oznaka postala genericna Zavod ce tu presudu upisati u
odgovarajuci registar i bjaviti cinjenicu prestanka registracije oznake geogr.porekla. Postoje 2
ogranicenja kod ovog nacina prestanka-jedan je da registracija inostrane oznake koja je izvrsena
na osnovu registracije u zemlji porekla ne moze prestati sve dok traje registracija u zemlji
porekla, a drugi da se ime porekla ne moze pretvoriti u genericku oznaku sto znaci da
registracija imena porekla ne moze prestati iz tog razloga.
Prestanak ex tunc-na pisani predlog zainteresovanog lica Zavod ce oglasiti nistavim resenje o
ustanovljenju oznake geografskog porekla ukoliko se u postupku dokaze da nisu bili ispunjeni
uslovi za ustanovljenje.
Prestanak svojstva ovlascenog korisnika
Prestanak ex nunc-pravo prestaje sa dejstvom pro futuro:
-odricanjem ovlascenog korisnika od svog prava pisanom izjavom koja se podnosi upravi za
industrijsku svojinu
-propustanjem obnavljanja prava nakon isteka prvo, drugog perioda od ri godine
-prestankom postojanja ovlascenog korisnika ako nema pravnih sledbenika
-ukidanjem prava u slucaju da prestanu da postoje uslovi na osnovu kojih je pravo priznato.
-prestankom registracije oznake geografskog porekla
Prestanak ex tunc-na osnovu predloga zainteresovanog lica Zavod vodi postupak za oglasavanje
nistavim resenja o priznanju svojstva ovlascenog korisnika.Ukoliko se u postupku utvrdi da nisu
bili ispunjeni uslovi za priznanje svojstva ovlascenog korisnika, uprava donosi resnje kojim
ponistava svojstvo ovlascenog korisnika, i resenje se upisuje u registar i sluzbeno objavljuje.

53.Ovlascenja koja cine sadrzinu subjektivnog prava zastite oznake geografskog

porekla

Subjektivno pravo zastite oznake geografskog porekla ovlascuje svog nosioca da koristi
zasticenu oznaku u privrednom prometu i da zabrani drugima da to cine.Buduci da postoiji vise
nosilaca prava za istu oznaku geografskog porekla za istu vrstu robe, ovo pravo je ograniceno
istim takvim pravom drugog nosioca prava.Pod ovim ogranicenjem podrazumeva se obaveza
nosioca prava da tolerise svakog drugog nosioca prava u vrsenju istih ovlascenja. U tom smislu
subjektivno pravo koje ima ovlasceni korisnik jeste iskljucivo ali nije apsolutno. Iskljuciva
ovlascenja koja ima nosilac prava su :
-ovlascenje na oznacavanje svoje robe ili usluge zasticenom oznakom geografskog porekla
-ovlascenje na stavljanje u promet tako oznacene robe
-ovlascenej an koriscenje zasticene oznake geogr.porekla na ambalazi,katalozima, oglasima,
reklamama, isl.
Subjektivno pravo zastite oznake geografskog porekla ima i ogranicenja:
-Iskljucivo ovlascenje nosioca prava da oznacenu robu stavlja u promet, ograniceno je
institutom iscrpljenja prava (kao u pravu ziga)
-Subjektivno pravo zastite oznake geogr.porekla ne deluje prema nosiocu starijeg ziga za istu ili
slicnu oznaku za obelezavanje iste ili slicne vrste robe ako je zig stecen na savestan nacin. Isto
vazi i za lice koje u poslovanju koristi svoje licno ime ili svog prethodnika a koje je isto ili slicno
sa oznakom geografskog porekla.
Subjektivno pravo zastite oznake geografskog porekla nije u prometu,sto znaci da ono ne moze
biti predmet ugovora o cesiji, licenci, fransizi, zalozi.
Obim astite-nosilac prava zastite oznake geog.porekla je ovlascen da zabrani trecim licima da
koriste ne samo registrovanu oznaku za registrovanu vrstu robe vec i slicnu oznaku sa istu ili
slicnu vrstu robe.U tom smislu obim zastite prevazilazi neposredni predmet zastite. Trece lice
koje istom ili slicnom oznakom obelezava istu ili slicnu vrstu robe ne moze izbeci povredu prava
time sto ce izvrsiti transkripciju iil transliteraciju, ili oznaci dodati reci vrsta, tip isl.

54.Dizajn kao predmet zastite

Dizajn je trodimenzionalni ili dvodimenzionalni izgled celog proizvoda ili njegovog dela.To je
spoljni izgled proizvoda koji je odredjen putem kontura, linija, slika, tela, boja pa i vrste
materijala.Proizvod na kojem je dizajn primenjen moze biti industrijski ili zanatski, on moze biti
deo slozenog proizvoda ili sam moze biti slozen proizvod. Ukoliko je dizanj 3D on ukljucuje oblik
tela odredjenog proizvoda i slike na njegovo povrsini.Ako je rec o 2D dizajnu on se odnosi samo
na sliku n apovrsini odredjenog proizvoda.Sustinska karakteristika dizajna je njegova podobnost
da bude prenesen n aodredjeni industrijski ili zanatski proizvod.Pravo zastite dizajna
odredjenog proizvoda proteze svoje dejstvo i na druge proizvode koji su oblikovani na isti nacin.
Za razliku od prava ziga u kojem se nacelo specijalnosti ostvaruje slobodnim izborom
robe/usluge koju nosilac ziga obelezava zasticenom oznakom,u pravu zastite dizajna je izbor
proizvoda na koji se dizajn odnosi, birno ogranicen.Dizajn kao predmet zastite je intelektualno
dobro.Materijal od kojeg je jedan predmet nacinjen u nacelu ije obuhvacen predmetom zastite,
izuzetno ako je materijal utice na spoljni izgled proizvoda onda i taj vizuelni efekat biva
obuhvacen predmetom zastite.
Iz zastite je iskljucen dizajn koij je odredjen iskljucivo funkcijom proizvoda-smisao pravne zastite
spoljnog proizvoda je da se nosiocu zastite obezbedi da jedino on sme da proizvodi predmet
zasticenog oblika, a ne da jedino on sme da proizvodi vrstu predmeta na koji se zasticeni oblik
odnosi. Ne moze se zastititi telo ciji je izgled odredjen iskljucivo tehnickom funkcijom proizvoda,
jer bi se time posredno dobila zastita za proizvod kao takav a ne samo za njegov spoljni
oblik.Poseban slucaj takve vrste dizajna koji je iskljucen iz zastite jeste oblik proizvoda koji mora
imati tacne dimenzije i konture da bi se mogao mehanicki povezati sa drugim proizvodom, tako
da svaki proizvod moze obavljati svoju tehnicku funkciju ( npr kljuc i brava).Smisao zabrane je
sto se zeli spreciti da se iskljucivo pravo dizajna jednog proizvoda (npr racunara) preko
zasticenog oblika uticnica koje se na njemu nalaze, prelije i na razne periferne uredjaje
(stampac,USB, slusalice idr).
Iz zastite je takodje iskljucen dizajn koji se odnosi na proizvod koji nije dostupan pogledu-da bi
smisao dizajna i njegove zastite bili postignuti, dizajnirani predmet mora da bude vidljiv za oko
potrosaca prilikom njegove uobicajene upotrebe.Proizvodi koji su sastavni deo slozenih
proizvoda i pri tom nisu vidljivi potrosacu kad upotrebljava taj slozen proizvod ne mogu biti
predmet zastite. Pojam upotrebe ne obuhvata popravke, i servisiranje slozenog proizvoda.

55.Uslovi pravne zastite industrijskog dizajna

Novost dizajna-da bi se dizajn mogao zastititi neophodno je da on bude nov. Dizajn je nov ako u
trenutku podnosenja prijave za zastitu nije identican ili bitno slican sa odredjenim dizajnom koji
je vec ucinjen dostupnim javnosti bilo gde u svetu ili koji je sadrzan u ranijoj prijavi dizajna u
istoj drzavi.Zahteva se apsolutna novost,dizajn mora biti razlicit u odnosu na sve poznate
dizajne u celom svetu.Pri tom se uvazava fikcija da su dizajni koji su ranije prijavljeni u istoj
drzavi takodje priznati.Prilikom procene identicnosti, i bitne slicnosti, relevantan je sud koji o
tome na prvi pogled ima informisani korisnik. I u pravu zastite dizajna fazi fikcija da je dizajn nov
iako je objavljen pre podnosenja prijave. Ako je dizajn za koji se trazi zastita bio ucinjen
dostupnim javnosti od strane samog dizajnera ili njegovog pravnog sledbenika u preriodu od
najvise 12 meseci pre podnosenja prijave ta cinjenica nije skodljiva za novost dizajna.
Individualnost dizajna-dizajn ima individualni karakter ako na dan podnosenja prijave za zastitu
ostavlja na informisanog korisnika ukupan utisak da je razlicit od bilo kojeg drugog dizajna koji
je ucinjen dostupnim javnosti do tog dana. Smisao ovog uslova je u tome da spreci da se
konkretni dizajn koji je poznat na jednom proizvodu (npr pepeljari) zastiti ukoliko se
transponuje uz prilagodjavanja na drugi proizvod (pr rasvetno telo).Takav dizajn bi svakako bio
nov,ali on ne bi ispunio uslov individualnosti, jer bi informisani korisnik konstatovao da mu je taj
dizajn vec odnekle poznat, da ne ostavlja ukupan utisak razlicitosti.
Ostali uslovi zastite:
-Dizajn ne sem biti takav da njegovo objavljivanje ili upotreba budu suprotni zakonu
-Dizajnom se ne sme povredjivati starije pravo intelektualne svojine drugog lia
-Dizajn ne sme sadrzavati niti podrazavati : naziv ili obelezje drzave ili medjunarodne
organizacije, ime ili lik zive, umrle ili znamenite licnosti. (neispunjenje nekog od dva poslednja
uslova ima karakter relativne smetnje za zasatitu jer se ona moze otkloniti pribavljanjem
odgovorajuce dozvole).
56.Pravo na zastitu industrijskog dizajna i zastita tog prava u gradjanskom
sudskom postupku

Zbog mogucnosti da 2 autora radeci nezavisno jedan od drugog nacine isti ili bitno slican dizajn,
u pravu zastite dizajna vazi princip da prvenstvo u pogledu prava na zastitu ima onaj autor koji
je prvi podneo prijavu za zastitu. Problem nastaje kad prijavu prvo podnese lice koje nije autor
ni autorov pravni sledbenik.Do ove situacije lako moze doci jer Zavod ne utvrdjuje po sluzbenoj
duznosti da li je podnosilac prijave lice koje ima pravo na zastitu. Jedino pravno sredstvo na
osnovu kojeg se moze utvrditi da podnosilac prijave/nosilac priznatog prava nije ovlasceno lice
jeste tuzba za osporavanje prava na zastitu. Tuzbu moze da podnese autor/njegov pravni
sledbenik, protiv lica koje je neovlasceno podnelo prijavu ili cak steklo pravo zastite dizajna.

57.Specificnosti postupka za priznanje prava zastite dizajna

Postupak zastite se pokrece prijavom koju autor ili njegov pravni sledbenik podnosi
Zavodu.Prijava sadrzi: zahtev za priznanje prava, opis predmeta zastite i prikaz predmeta
zastite.Jednim zahtevom za priznanje prava moze se traziti zastita za jedan ili vise dizajna pod
uslovom da su predmeti na koje se dizajni odnose svrstani u istu klasu robe prema Lokarnskom
aranzmanu o ustanovljenju medjunarodne klasifikacije industrijskog dizajna od
1968.godine.Opis predmeta zastite-tekst kojim se ukazuje na elemente dizajna koji su bitni za
ocenu ispunjenosti uslova novosti i individualnosti dizajna. Prikaz predmeta zastite je crtez,
fotografija proizvoda oblikovanog prema dizajnu za koje se trazi zastita. U pravu zastite dizajna
postoji princip da prvenstvo u pogledu prava na zastitu ima lice koje je prvo podnelo prijavu za
zastitu. U nacelu datum podnosenja prijave i datum prvenstva se poklapaju, medjutim ima
slucajeva i kad datum prvenstva prethodi datumu podnosenja prijave, a to je u slucaju prava
medjunarodnog prvenstva, ili pravom izlozbenog prvenstva.
Pravo medjunarodnog prvenstva-lice kojie ima pravo na zastitu (Pariska konvencija) i koje je u
jednoj drz.clanici te konvencije podnelo prvu urednu prijavu dizajna, ovlasceno je da u bilo kojoj
drugoj drzavi clanici u kojoj je u roku od 6 meseci takodje podnelo prijavu sa istom sadrzinom,
zatrazi da mu se prizna prvenstvo zastite od podnosenja one prve prijave. Uz zahtev za
priznanje prodnosilac prijave mora u roku od 3 meseca dostaviti overeni prepis i overeni prevod
prve prijave.
Pravo izlozbenog prvenstva-lice koje ima pravo zastite (Pariska kovencija) i koje je u jednoj
drzavi clanici te konvencije prvi put izlozilo odredjeni dizajn na zvanicno priznatom
medjunarodnom sajmu ili izlozbi, ovlasceno je da u bilo kojoj drugoj drzavi clanici u kojoj je u
roku od 3 meseca podnelo prijavu za isti dizajn zatrazi da mu se prizna prvenstvo zastite od
datuma prvog izlaganja tog dizajna.
Po okoncanju provere formalne urednosti prijave Zavod ispituje ispunjenost materijalnih uslova
za zastitu.Moguce je tokom te faze postupka pretvoriti prijavu dizajna u prijavu patenta ili
malog patenta .Do toga moze doci samo na inicijativu podnosioca prijave ukoliko se konstatuje
da predmet zastite ne moze biti zasticen kao dizajn, a postoje izgledi da bi mogao biti zasticen
kao pronalazak (patentom ili malim patentom).Zavisno od rezultata ispitivanja Zavod odlucuje o
priznanju prava zastite dizajna.Ukoliko pravo zastite dizajna bude priznato Zavod upisuje ta
prava u odgovarajuci registar, a nosiocu prava izdaje ispravu o priznatom pravu.

58.Natanak, trajanje i prestanak prava zastite industrijskog dizajna

Pravo zastite dizajna nastaje donosenjem resenja o priznanju prava i upisom u odgovarajuci
registar Zavoda.Trajanje prava je ograniceno na rok od 25 godina, a pocetak roka se racuna od
dana podnosenja prijave.Podnosilac prijave od datuma podnosenja prijave ima pravo da
drugome zabrani koriscenje dizajna ali pod uslovom da uprava za industrijsku svojinu po
okoncanju postupka doista prizna pravo zastite dizajna.(Problemi sa povredom prava iz prijave
itd resavaju se kao u patentnom pravu)
Prestanak prava zastite dizajna
Prestanak sa dejstvom ex nunc u slucaju:
-neplacanja taksi za odrzavanje prava u vaznosti
-odricanja nosioca od prava
-smrcu fizickog lica/prestankom pravnog lica koje je nosilac prava, ukoliko pravo nije preslo na
naslednika/pravnog sledbenika
Prestanak sa dejstvom ex tunc-u slucaju ponistaja prava, tj oglasavanja nistavim resenja kojim je
pravo priznato. Do ponistaja dolazi zbog toga sto je Zavod na predlog zaiteresovanog lica ili
javnog tuzioca, naknadno konstatovao da u trenutku podnosenja prijave nisu bili ispunjeni
zakonom propisani materijalni uslovi za priznanje prava.(u ostalom vaze pravila o ponistaju ziga)
59.Ovlascenja koja cine sadrzinu subjektivnog prava zastite industrijskog
dizajna.Ogranicenja prava.Obim zastite

Sadrzina zastite-subjektivno pravo zastite dizajna je iskljucivo, apsolutno, imovinsko pravo. Ono
ovlascuje svog nosioca da jedino on privredno koristi zasticeni dizajn, da zabrani drugima da to
cine. Iskljuciva imovinskopravna ovalascenja koja ima nosilac prava zastite dizajna su:
-Ovlascenje na proizvodnju proizvoda na kojima je opredmecen zasticeni dizajn
-Stavljanje u javni promet takvog proizvoda i njegovo nudjenje radi stavljanja u javni promet
-Uvoz i skladistenje takvog proizvoda radi stavljanja u promet
-Upotreba takvog proizvoda u privrednoj delatnosti.
Ogranicenja prava-trece lice ima pravo da slobodno:
-Koristi tudj zasticeni dizajn u nekomercijalne ili eksperimentalne svrhe
-umnozava tudj zasticeni dizajn u svrhu poducavanja ili citiranja pod uslovom da je takva radnja
u skladu sa pravilima lojalne konkurencije
-koristi tudj zasticeni dizajn koji je materijalizovan na prevoznom sredstvu koje se privremeno ili
u tranzitu nalazi na teritoriji drzave u kojoj postoji zastita.
-Stavlja u promet i upotrebljava proizvod u kojem je materijalizovan tudj zasticeni dizajn ako je
ono vlasnik tog proizvoda i nabavilo ga je od nosioca prava intelektualne svojine ili nejgovog
pravnog sledbenika.
Kao i u pravu ziga, iscrpljenje prava nece nastupiti ako postoji legitimni interes nosioca prava da
se suprotstavi daljem stavljanju u promet proizvoda, ukoliko je u medjuvremenu proizvod
pretrpeo promene u kvalitetu ili se pokvario.
Obim zastite nosilac prava je ovlascen da se suprotstavi drugima koji koriste ne samo zasticeni
dizajn vec i onima koji koriste dizajn slican onome koji je zasticen. Mera slicnosti se ceni sa
stanovista opasnosti od izazivanja zabune na trzistu o identitetu i poreklu proizvoda.

60.Odnos izmedju prava zastite dizajna i autorskog prava

Dizajn koji se moze preneti na industrijski ili zanatski proizvod spada u 2 oblasti prava
intelektualne svojine: pravo zastite dizajna i autorsko pravo. U autorskom pravu on se pojavljuje
kao autorsko delo u oblasti primenjene umetnosti. Tako dolazi do kumulacije svojstva
autorskog dela i dizajna u istoj intelektualnoj tvorevini. U uporednom pravu preovladava sistem
po kojem se autor mora opredeliti za jedan od oblika zastite posle cega nema vise mogucnost
zastite onim drugim oblikom.U manjem broju zemalja ( i u Srbiji ) postoji sistem kumulacije
zastite sto znaci da autorsko pravo i pravo zastite dizajna ne iskljucuju jedno drugo.
Autorskopravna zastita nastaje samim cinom nastanka autorskog dela, sto ne iskljucuje pravo
autora da podnese prijavu dizajna, i eventualno stekne zastitu u okviru prava industrijske
svojine. U slucaju kumulacije zastite, nosilac prava ne moze vrsiti svoja iskljuciva ovlascenja
prema trecim licima dvaput (dva ugovora,dve naknade za isti oblik koriscenja predmeta
isl).Smisao kumulacije zastite je u tome da posle prestanka prava zastite dizajna,
autorskopravna zastita nastavlja da postoji do redovnog isteka roka autorskopravne zastite.

61.Topografija integrisanog kola kao predmet zastite

Pod pravnom zastitom topografije integrisanog kola podrazumevamo skup pravnih normi
kojima se regulise zastita stvaralaca topografije integrisanog kola. Topografija oznacava
prostorni raspored elemenata integrisanog kola na jednom cipu, a integrisano kolo je
elektronsko kolo cija je glavna karakteristika nejgova kompaktnost, tj gusto pakovanje njegovih
sastavnih delova na malom komadu poluprovodnog materijala.
Predmet subjektivnog prava zastite topografije itegrisanog kola jeste sama topografija. To je
trodivmenzionalni raspored elemenata integrisanog elektronskog kola i svih veza izmedju
njih.Topografija je nematerijalno dobro, intelektualna tvorevina. Ona se moze preneti na
poluprovodnicki proizvod, odnosno cip.Taj proizvod je komad materijalna na kome je
topografija inkorporisana i koji sadrzi elektronsko kolo koje ostvaruje odredjenu elektronsku
fukciju. Predmet zastite nije poluprovodnicki proizvod, niti tehnologija za proizvodnju
integrisanog kola, ni informacije koje se cuvaju u integrisanom kolu, ni otkrica zahvaljujuci
kojima bi odredjena topografija mogla nastati, vec topografija integrisanog kola kao
nematerijalno dobro.

62.Uslovi zastite topografije integrisanog kola

Topografija integrisanog kola, mora biti rezultat intelektualnog rada svog stvaraoca. Drugi
uslov je novost topografije, topografija je nova ako kao celina nije opstepriznata u industriji
poluprovodnickih proizvoda, kao trenutak relevantan za ocenu ispunjenosti ovog uslova uzima
se trenutak nastanka topografije. Nastanak topografije pred toga sto predstavlja privatan
intelektualni cin, obavijen je i poslovnom tajnom instituta, kompanije, pa trenutak njegovog
nastanka nije moguce pouzdano utvrditi, odnosno proveriti.Tehnologija stvaranja novih
topografija retko se sastoij iz projektovanja topografije od pocetka, po pravilu se kombinuju i
prilagodjavaju elementi vec postojecih topografija. Prilikom ispunjenosti uslova za zastitu
topografija se sagledava u celini.Treci uslov je da se zastita mora zatraziti u zakonom
propisanom roku, a taj rok je: 2 godine od dana prvog privrednog koriscenja topografije bilo gde
u svetu; ili 15 godina od dana njenog nastanka ako topografija nije privredno koriscena.
Izvorni subjekt zastite je fizicko lice koje je intelektualnim radom nacinilo topografiju.Sve do
podnosenja prijave za zastitu topografije njen autor ima neiskljucivo pravo da je koristi i
iskljucivo pravo da podnese prijavu za zastitu, i to pravo moze preneti i na drugoga ( pravnim
poslom ili nasledjivanjem).Autor topografije ima licnopravno ovlascenje na naznacenje svog
imena.Ukoliko prijavu za zastitu podnese ili zastitu stekne lice koje nije autor niti autorov pravni
sledbenik, postoji mogucnost podizanja tuzbe za osporavanje prava na zastitu.

63.Specificnosti postupka za priznanje prava zastite topografije integrisanog kola

Autor/njegov pravni sledbenik pokrece postupak za zastitu podnosenjem prijave Zavodu.Prijava

sadrzi: zahtev za priznanje prava, opis topografije i njene elektronske funkcije, graficki ili drugi
prikaz topografije, primerak integrisanog kola, dokaz o privrednom koriscenju topografije.
Jednom prijavom se moze traziti zastita samo za jednu topografiju. Podnosilac prijave ovlascen
je da zahteva da se odredjeni delovi iz grafickog ili drugog prikaza sluzbeno ne objavljuju, tj da
ostanu sluzbena tajna, sto je dozvoljeno pod uslovom da onaj deo prikaza koji se moze objaviti
bude dovoljan za identifikaciju topografije. Smisao da se topografija ne objavi u celini je da se
zainteresovana javnost onemoguci da u celini sazna sadrzaj topografije kao to znanje ne bi
mogli pirmeniti (ovo je odstupanje od opsteg pravila po kojem nema pravne zastite ukoliko je
predmet zastite tajan).Posto sprovede formalno ispitivanje urednosti prijave i utvrdi da
predmet prijave odgovara zkaonskoj definiciji topografije Zavod donosi odluku o priznanju ili
odbijanju zastite. Ukoliko je zastita resenjem priznata, subjektivno pravo na topografiju
integrisanog kola se upisuje u odgovarajuci registar Zavoda i objavljuje u sluzbenom glasilu a
nosiocu prava se izdaje isprava o tome. Zavod odlucuje o priznanju prava bez ispitivanja
ispitivanja ispunjenosti uslova novosti topografije, iz razloga sto nema nacina da se proveri
trenutak njenog nastanka.U takvom sistemu ispitivanje ispunjenosti uslova novosti topografije
izmesta se u upravni postupak za oglasavanje nistavim resenja o priznanju prava.

64.Nastanak, trajanje, prestanak subjektivnog prava zastite topografije integrisanog kola

Pravo nastaje resenjem Zavoda o priznanju prava i upisom prava u registar,smatra se da ono
ima retroaktivno dejstvo od dana podnosenja prijave, odnosno od dana pocetka privrednog
koriscenja. Pravo traje 10 godina od dana podnosenja prijave, odnosno od dana prvog
privrednog koriscenja topografije. Od dana podnosenja prijave/od dana pocetka privrednog
koriscenja topografije, pa sve do dana sticanja zastite nosilac ima odredjeno uslovno pravo u
vezi sa prijavljenom topografijom.
Prestanak prava zastite topografije integrisanog kola
Prestanak sa dejstvom ex nunc-u slucaju: odricanja od prava, smrcu fizickog lica/prestankom
pravnog lica koje je nosilac prava (ukoliko pravo nije preslo na naslednika, odnosno pravnog
sledbenika).U oba slucaja pravila koja vaze analogna su onima koja vaza u drugim pravima
ind.svojine.
Prestanak sa dejstvom ex tunc-u slucaju ponistaja prava, odnosno ponistaja resenja kojim je
pravo priznato. Upravni postupak za oglasavanje nistavim resenja, vodi se na zahtev bilo kog
lica pred Zavodom.U tom postupku Zavod moze naknadno utvrditi da nisu bili ispunjeni
zakonom propisani materijalni uslovi za priznanje prava.

65. Ovlascenja koja cine sadrzinu subjektivnog prava zastite topografije integrisanog kola

Subjektivno pravo zastite topografije integrisanog kola je iskljucivo, apsolutno, imovinsko

pravo.Ono ovlascuje svog nosioca da jedino on moze privredno koristiti zasticenu topografiju,
da takvo koriscenje moze zabraniti ili dozvoliti svakom drugom.Ovlascenja su:
1)Ovlascenje na umnozavanje topografije u celini ili njenih bitnih delova-odnosi se na radju
umnozavanja topografije na papiru, racunaru, filmu ili sl radi njenog prikazivanja
2)Ovlascenje na proizvodnju poluprovodnickih proizvoda koji sadrze zasticenu topografiju ili
njene bitne delove-najbitnije ovlascenje koje se odnosi na redovni oblik privrednog koriscenja.
3)Ovlascenje na stavljanje u promet, uvoz,nudjenje i skladistenje poluprovodnickih proizvoda
koji sadrze zasticenu topografiju ili njene bitne delove-u ovom kontekstu podrazumeva i sve
radnje koje se preduzimaju sa bilo kojim proizvodom u koji je ugradjen poluprovodnicki
proizvod sa zasticenom topografijom.
4)Ovlascenje na upotrebu poluprovodnickog proizvoda koji sadrze zasticenu topografiju ili
njene bitne delove.Ovo ovlasceje se prakticno odnosi na upotrebu proizvoda u koji je ugradjen
poluprovodnicki prizvod sa zasticenom topografijom.
Ogranicenja subj.prava zastite top.integ.kola-nema povrede prava ako trece lice:
-umnozava topografiju za licne nekomercijalne potrebe
-umnozava topografiju u cilju nastave ili strucne analize
-nacini i privredno koristi novu topografiju na osnovu rezultata analize, istrazivanja i
modifikovanja zasticene topografije
-upotrebljava poluprovodnicki proizvod sa zasticenom topografijom ukoliko u trenutku nabavke
istog ono nije znalo ili nije moglo znati da je rec o proizvodu u koji je ugradjena zasticena
topografija.
U ova ogranicenja ubraja se i iscrpljenej prava koje nastupa kad prilikom prvog stavljanja u
promet poluprovodnickog proizvoda u koji je ugradjena zasticena topografija, trece lice stekne
svojinu na tom proizvodu. Ono tada moze slobodno raspolagati tim proizvodom i upotrebljavati
ga.
66.Biljna sorta kao predmet zastite

Biljna sorta je skup biljnih individua u okviru jedne botanicke klasifikacione jedinice najnizeg
ranga:
-Koja se moze odrediti pomocu izrazenih karakteristika koje poticu od datog genotipa ili
kombinacije genotipa
-Koja se moze razlikovati od bilo kojeg drugog skupa biljnih individua, na osnovu bar jedne
karakteristike
-Koja se moze smatrati homogenom u pogledu pogodnosti da se razmnozava nepromenjena.
Nauka je klasifikovala ceo biljni svet u klasifikacione jedinice, pocev od najopstijih (najviseg
ranga-carstvo, klasa) do najnizih (familija, rod, vrsta).Vrsta je dakle jedinica najnizeg
ranga.Kultivacija biljaka se vrsi u okviru biljne vrste sa ciljem da se stvori uza grupa biljaka koje
imaju iste pozeljne karateristike.Ukoliko proces kultivacije (oplemenjavanja) uspe, dobijena
biljna grupa ce imati zajednicku genetsku osnovu (genotip) koja rezultira u jednoj ili vise
zajednickih karakteristika (fenotip).Da bi se radilo o sorti, neophodno je da ta grupa biljaka
bude pogodna da se razmnozava, i da to potomsvo u neodredjenom broju narednih generacija
zadrzi iste karakteristike, ako je to slucaj onda sorta dobija ime i pod tim imenom se uzgaja i
koristi.

67.Uslovi zastite biljnih sorti

Novost-na dan podnosenja prijave za zastitu biljna sorta mora biti nova.Uslov je zadovoljen ako
reprodukcioni materijal ili plodovi sorte nisu bili stavljeni u promet od strane stvaraoca sorte ili
lica sa njegovom dozvolom za svrhe ekonomske eksploatacije: na teritoriji drzave u kojoj je
podnesena prijava jednu godinu pre podnosenja prijave; ili na teritoriji druge drzave 4 god,
odnosno 6 godina za drvece i vinovu lozu pre podnosenja prijave
Distinktivnost-ovaj uslov je zadovoljen ako se biljna sorta u trenutku podnosenja prijave za
zastitu moze jasno razlikovati od bilo koje druge biljne sorte koja je opstepoznata ( ako je u bilo
kojoj zemlji vec zasticena ili je predmet ranije podnesene prijave za zastitu ili je uvedena u
registar sorti odobrenih za promet)
Homogenost-je uslov kojim se trazi da biljne individue oje pripadaju sorti imaju jedinstvene
karakteristike.Ta ujednacenost se utvrdjuje statisticki, vodeci racuna o specificnostima nacina
razmnozavanja sorte, i ovaj uslov mora biti zadovoljen tokom ispitivanja sorte.
Stabilnost-uslov stabilnosti znaci da sorta u pogledu svojih relevantnih karakteristika ostaje
nepromenjeena posle vise uzastopnih ciklusa razmnozavanja .Razmnozavanje ne mora biti
nuzno prirodno, vec moze i uz pomoc coveka.Ovaj uslov mora postojati tokom njenog
ispitivanja.
68.Postupak sticanja subjektivnog prava zastite biljne sorte

Postupak sticanja subjektivnog prava zastite nove biljne sorte vodi se kod nadleznog upravnog
organa. U Srbiji ceo postupak se vodi u okviru Ministarstva poljoprivrede. Postupak se pokrece
prijavom za zastitu koja pored podataka o podnosiocu i stvaraocu sorte sadrzi i: tehnicki opis
sorte, geografsko poreklo sorte, podatke o eventualnoj prethodnoj komercijalizaciji sorte,
provizorni nadzor sorte.Datum podnosenja uredne prijave je i datum prvenstva koje podnosilac
ima u pogledu sticanja zastite u odnosu na sva druga lica koja posle njega prijave za zastitu istu
sortu. Ako u roku od 12 meseci od podnosenja prve prijave prijavilac podnese prijavu za istu
sortu u bilo kojoj drugoj drzavi clanici Konvencije o zastiti biljnih sorti, on ima pravo da trazi da
mu se u toj drugoj drzavi prizna medjunarodno prvenstvo, tj da mu se kao datum prvenstva
prizna datum podnosenja prve prijave. Sustinsko ispitivanje sorte usmereno je na proveru
ispunejnosti uslova novosti, distinktivnosti, homogenosti i stabilnosti sorte (poslednja tri je
moguce proveriti samo putem visegodisnjeg oglednog gajenja sorte na polju-sto se poverava
institutima).Nije moguce zbog klimatskih uslova i zemljista gajiti svaku sortu u svakoj zemlji,
drzave ulaze u medjunarodne bilateralne aranzmae radi medjusobnog poveravanja sustinskog
ispitivanja sorti biljnih vrsta i uzajamnog priznavanja rezultata ispitivanja. Pre donosenja resenja
o priznanju prava zastite biljne sorte neophodno je da se utvrdi naziv sorte, koji jima funkciju
generickog imena sorte, sluzi identifikaciji sorte i njenogm razlikovanju od drugih sorti iste ili
bliske botanicke vrste. Naziv predlaze podnosilac prijave, da bi bio priznat zajedno sa prijavom
on ne sme biti: protivan zakonu ili moralu, vredjati starija prava intelektualne svojine drugih
lica, ne sme biti isti ili slican nazivu druge sorte u okviru iste ili bliske botanicke vrste koja je vec
zasticena,prijavljena ili je u prometu. Resenje o priznanju prava zastite biljne sorte i njenog
naziva upisuje se u Registar zasticenih biljnih sorti cime se konstituise subjektivno pravo zastite
biljne sorte.
69.Subjekt zastite.Prestanak prava zastite biljne sorte

Subjekt zastite je stvaralac biljne sorte. Samo fizicko lice moze biti izvorni nosilac prava na
zastitu.To lice koje je stvorilo sortu ima licnopravno ovlascenje da nejgovo ime kao stvaraoca
sorte bude navedeno u priajvi za zastitu i u ostalim spisima u postupku zastite.Subj.pravo zastite
nove biljne sorte je imovinske prirode, i ono se nalazi u prometu. Derivativni nosilac prava moze
biti fizicko ili pravno lice koje je od stvaraoca sorte steklo to pravo.
Prestanak prava ex nunc:
Istek roka trajanja prava-pravo na zastitu biljne sorte traje 25 godina, od priznanja prava.
Izuzetno za krompir, vidnovu lozu, drvenaste vocne vrste i ostalo drvece 30 godina od priznanja
prava.
Neplacanje taksi-odrzavanje u vaznosti prava podleze obavezi placanja propisanih
administrativnih taksi.Propustanje izvrsenja ove obaveze u propisanom roku dovodi do
prestanka subjektivnog prava.
Odricanje od prava pisana izjava nosioca prava kojom se on odrice svog prava, vodi prestanku.
Prestanak ispunjenja uslova homogenosti i stabilnoti zivi organizmi su podlozni
promenama.Sorta koja je ispunjavala sve uslove za zastitu moze vremenom izgubiti
homogenost, stabilnost, cima prestaju uslovi za nastavak trajanja njene zastite
Odbijanje nosioca prava da dostavlja reprodukcioni materijal-zbog promenljivosti zivih
organizama, neophodno je da se tokom trajanja prava zastite biljne sorte, povremeno vrsi
provera njene homogenosti i stabilnosti.Propisana je obavezna nosioca prava da na zahtev
MInistarstva poljoprivrede dostavlja reprodukcioni materijal radi provere, njegovo neodazivanje
ovoj obavezi u propisanom roku vodi prestanku prava.
Odbijanje nosioca prava da predlozi novo ime sorti moguce je da se tek po priznanju prava
zastite biljne sorte utvrdi da priznato ime sorte ne ispunjava propisane uslov,te ga je
neophodno promeniti, ukoliko se nosilac prava ne odazove pozivu da u propisanom roku
predlozi novo ime sorte, pravo zastite biljne sorte prestaje.
Prestanak prava ex tunc:
Ponistaj prava-na zahtev zainteresovanog lica ili po sluzbenoj duznosti Ministarstvo
poljoprivrede ce doneti resenje o ponistaju priznatog prava zastite biljne sorte ukoliko se utvrdi
da na dan podnosenja prijave nisu bili ispunjeni uslovi za zastitu sorte ili da lice koje je podnelo
prijavu i steklo zastitu nije stvaralac sorte niti njegov pravni sledbenik.
70.Sadrzina prava zastite biljne sorte.Ogranicenje prava. Obim zastite.

Subjektivno pravo zastite biljne sorte ovlascuje svog nosioca da drugome zabrani ili dozvoli:
razmnozavanje (reprodukovanje ) biljne sorte, pripremu sorte za razmnozavanje, nudjenje sorte
radi stavljanja u promet, stavljanje sorte u promet, uvoz ili izvoz sorte, skladistenje biljne sorte
Obim zastite-Zastita se odnosi na reprodukcioni materijal zasticene biljne sorte, i na : delove
biljaka koji se smatraju plodom, i proizvode nacinjene od reprodukcionog materijala ili plodova
sorte (osim ako je nosilac prava imao mogucnost da ekonomski realizuje svoje pravo na
reprodukcionom materijalu-plodovima.Komercijalno vazan deo biljke je njen reprodukcioni
materijal (seme ili sadnica), medjutim komercijalno znacajan deo biljke moze biti i onaj koji nije
u funkciji reprodukcije vec sluzi odredjenoj ljudskoj potrebi (npr secerna trska se gaji zbog
eksploatacije stabljie koja sadrzi secer).U svim situacijama kada nosilac prava zastite biljne sorte
nije imao razumne mogucnosti da ostvari ekonomsku korist od sorte u fazi njene reprodukcije,
zakon mu daje pravo da tu korist ostvari putem iskljucivog prava na plodovima, odnosno
proizvoda dobijenim industrijskom preradom delova biljaka te sorte. Obim zastite ima
prosirenje: zastita se ne odnosi samo na zasticenu biljnu sortu vec i na : slicnu sortu, tacnije
sortu koja ne ispunjava uslov distinktivnosti, sortu koja je izvedena iz zasticene sorte, sortu cija
proizvodnja zahteva stalno koriscenje zasticene sorte.
Ogranicenje prava-pravo zastite biljne sorte ne deluje prema licima koja koriste sortu : za licne i
nekomercijalne svrhe, za svrhe istrazivanja, radi dobijanja druge sorte, na licnom imanju
upotrebljavajuci plodove zetve kao reprodukcioni materijal za narednu setvu.Pravo zastite
biljne sorte moze biti ograniceno odlukom Ministra poljoprivrede u slucaju potrebe da se zastiti
javni interes.Rec je o prinudnoj licenci u slucaju nekoriscenja ili nedovoljnog koriscenja zsticene
sorte pri cemu nosilac prava odbija da drugome ustupi licencu pod razumnim uslovima a javni
interes nalaze njeno koriscenje. Nosilac prinudne licence ima obavezu da nosiocu prava zstite
biljne sorte plati pravicnu naknadu. Ogranicenje prava predstavlja i institut iscrpljenja prava-kad
nosilac prava ili lice koje je on ovlastio, prvi put pusti u promet reprodukcioni materijal
zasticene sorte,te drugo lice pribavi svojinu na tom materijalu smatra se da je na tom materijalu
iscrpljeno iskljucivo ovlascenje na stavljanje u promet, izuzev izvoza u zemlju u kojoj ne postoji
objektivno pravo zastite biljnih sorti i njegovo svrsishodno koriscenje pod uslovom da koriscenje
ne ukljucuje dalju reprodukciju.
71.Promet licnopravnih ovlascenja koja cine sadrzinu subjektivnog prava intelektualne svojine

Promet inter vivos-autor i interpretator u okviru svog subjektivnog prava imaju vise
licnopravnih ovlascenja (posledica toga da su autorsko delo i interpretacija intelektualne
tvorevine najviseg stepena originalnosti).Nasuprot njima ,pronalazac, autor dizajna, topografije
int.kola i stvaralac biljne sorte imaju samo po jedno ovlascenje da zahtevaju da njihovo ime
bude navedeno u prijavi za zastitu i ostalim sluzbenim spisima. Licnopravna ovlascenja u pravu
intelektualne svojine su vrsta specijalizovanih prava licnosti, kao takva ona su vezana za licnost
svog izvornog nosioca i ne mogu se prenostiti. Moguce je da lice koje nije nosilac licnopravnog
ovlascenja na dopusten nacin izvrsi odredjenu radnju koja cini sadrzinu tog ovlascenja ali ne na
osnovu prometa vec na osnovu dozvole koju nosilac daje drugom licu. Dozvola koju npr autor
daje drugomlicu da objavi ili izmeni njegovo delo ima karakter ugovora cije se dejstvo iscrpljuje
inter partes.Ovim ugovorom se nosilac licnopravnog ovlascenja obavezuje da tolerise da njegov
saugovornik vrsi odredjenu radnju koja cini sadrzinu licnopravnog ovlascenja. Postoje
licnopravna ovlascenja koja njihov nosilac moze vrsiti i na negativan nacin-pronalazac moze
zahtevati da njegovo ime ne bude naznaceno u prijavi patenta.Da ne bi bilo sumnje u
odgovornost drugog lica za povredu licnopravnog ovlascenja koje se vrsi na negativan nacin,
potrebno je da nosilac prava dozvoli tom licu da zanemari postovanje odnosnog licnopravnog
ovlascenja (npr da izda knjigu bez navodjenaj imena autora).Obe dozvole su po svojoj prirodi
ugovor o uzdrzavanju od tuzbe za povredu prava. Ako bi nosilac licnopravnog ovlascenja ipak
tuzio sticaoca dozvole, sud bi mu uskratio pravnu zastitu s pozivom na zabranu postupanja
protivno savesnosti i postenju.
Nasledjivanje-licnopravna ovlascenja su nenaslediva, u slucaju smrti nosioca nema pravne
sukcesije.U pravu intelektualne svojine postoje modifikacije, posebno u autorskom pravu.
Subjektivno autorsko pravo traje za zivota autora i 70 godina nakon smrti.Da bi se obezbedilo
da posle smrti autora ostane pravni osnov za zastitu uspomene na licnost autora i zastitu
autorskog dela kao kulturnog dobra, pribegava se konstrukciji po kojoj se pojedina licnopravna
ovlasceja u trenutku smrti autora transformisu i postaju podobna za vrsenje od strane
naslednika. Ta ovlascenja su i pre i posle smrti autora ista s tim da ih posle autorove smrti
naslednici ne nasledjuju vec samo mogu da vrse neka od tih ovlascenja. Oni mogu da vrse tzv
negativni aspekt licnopr.ovlascenja, sto znaci da mogu da se suprotstavljaju radnjama drugih
lica kojima se vredja neko od licnopravnih ovlascenja ali ne mogu da vrse pozitivni aspekt
(suprotstavljanje koriscenju autorskog dela bez navodjenja imena autora).Jedini pozitivni aspekt
licnopravnog ovlasceja koji naslednik sme da vrsi jeste objavljivanje dela ali pod uslovom da to
autor nije za zivota zabranio.Naslednik mora svoje licne predstave o cast ii ugledu, zrtvovati
pretpostavljenoj licnoj osetljivosti preminulog autora ili ako to nije moguce objektivizovati ih
prema aktualnim kriterijumima drustvene zajednice.Naslednici se obicno nalaze u nekoj vrsti
licne veze sa preminulim autorom pa se pretpostavlja da oni imaju sopstveni moralni interes da
vrse licnopravna ovlascenja koja su pripadala njihovom pretku.Pretpostavka je da se naslednici
vrseci licnopravna ovlascenja savesno staraju o zastiti uspomene na licnost preminulog autora,
pa se time stiti autorsko delo kao kulturno dobro. Postoje i situacije u kojima autor nema
naslednika ili naslednici nisu motivisani da se savesno staraju o zastiti uspomene na licnost
preminulog autora, pa je zakonodavac predvideo da pored naslednika licnopravna ovlascenja
mogu vrsiti i udruzenja autora i institucije u oblasti nauke i umetnosti.

72.Konstitutivni oblik prometa imovinskopravnih ovlascenja koja cine sadrzinu subjektivnog

prava intelektualne svojine

Predstavlja takav oblik prometa u kojem imovinskopravna ovlascenja ostaju kod svog izvornog
nosioca ali se iz njih izvodi jedno ili vise uzih ovlascenja koja konstituisu novo subjektivno
pravo koriscenja predmeta zastite na ime licnosti drugog lica (sticaoca).Kad do ovog oblika
prometa imovinskopravnih ovlascenja dolazi na osnovu ugovora onda se govori o ustupanju
imovinskopravnih ovlascenja.
Autor i interpretator i njihovi naslednici, mogu ugovorom vrsiti jedino konstitutivni promet
svojih imovinskopravnih ovlascenja, tj mogu zakljucivati samo ugovore o ustupanju svojih
ovlascenja a ne i o prenosu istih (zbog vezanosti za licnost, ne mogu otudjiti prava).Ogranicenje
ne vazi za lica koja su derivativnim putem stekla odredjena imovinskopravna ovlascenja od
autora, interpretatora ili njihovih naslednika. Prilikom ustupanja imovinskopravnih ovlascenja
ustupilac i sticalac ugovorom definisu konkretno ovlascenje koje se izvodi iz sume
imovinskopravnih ovlascenja ustupioca i u vidu novokonstituisanog prava predaje sticaocu.Ono
se definise sadrzinski, predmetno, prostorno i vremenski.
Sadrzinsko definisanje-ustupilac i sticalac preciziraju koja se imovinskopravna ovlascenja
ustupaju.
Predmetno definisanje-dodatno se preciziraju konkretne radnje koriscenja predmeta zastite
koje sticalac na osnovu ugovora ima pravo da vrsi, precizira se obim ustupljenih ovlascenja
Prostorno definisanje-odredjuje se teritorijalni okvir u kojem ustupljena imovinskopravna
ovlascenja vaze, u kojem sticaocevo pravo koriscenja predmeta zastite proizvodi pravno
dejstvo.Ustupilac i sticalac mogu ugovorom ograniciti teritorijalni domasaj sticaocevog prava
koriscenja na jednu ili vise drzava. Sa stanovista prava int.svojine nema prepreka da se
ogranicenje ugovori .Ali kada je u pitanju ogranicenje na teritoriju koja je uza od teritorije
drzave, nacelo jedinstva unutrasnjeg nacionalnog trzista koje znaci garanciju slobode kretanja
robe, kapitala i radne snage na celo drz.teritoriji.U teoriji preovaladjuje stav da se ovo pravo
sticaoca ne moze ograniciti na teritoriju uzu od teritorije drzave jer bi to bila prepreka
slobodnom kretanju robe unutar jedinstvenog trzista.
Vremensko definisanje njime se odredjuje duzina trajanja sticaocevog prava. Maksimalni rok
trajanja sticaocevog prava ne moze biti duzi od zakonskog roka trajanja izvornog subjektivnog
prava intelektualne svojine iz kojeg je sticaocevo pravo derivirano. Rok trajanja se moze
odrediti na razne nacine-u mesecima ili godinama, ili utvrditi tacan datum prestanka prava ili
navesti odredjeni dogadjaj posle cijeg nastupanja pravo prestaje. Po isteku roka trajanja
sticaocevog prava ono se vraca svom izvornom nosiocu, reintegrise se u imovinskopravno
ovlascenje iz kojeg je bilo izvedeno.
Svako od iskljucivih imovinskopravnih ovlascenja iz subjektivnog pr.int.svojine moguce je u
postupku konstitutivnog prometa cepati na uza ovlascenja i kao takva ih ustupati sticaocu.
Poseban znacaj imaju predmetna ogranicenja u pogledu cijeg odredjivanja ustupilac i sticalac
mogu ispoljiti sirok stepen autonomije volje. Objektivne granice tog cepanja postoje i one se
odredjuju od slucaja do slucaja uzimajuci u obzir interes ustupioca i interese zajednice. U tom
smislu cepanje je dozvoljeno samo do mere u kojoj se zadrzavaju jasni oblici koriscenja
predmeta zastite koji se u privredno-tehnickom smislu mogu smatrati jedinstvenim i samo
stalnim.Sticalac moze svoje iskljucivo pravo dalje ustupiti trecim licima lai samo uz dozvolu
ustupioca. Konstitutivni nacin raspolaganja iskljucivim imovinskopravnim ovlascenjima moze
biti ucinjen na iskljuciv ili neiskljuciv nacin.
Iskljucivo ustupanje-kad ustupilac raspolaze svojim imovinskopravnim ovlascenjima na iskljuciv
nacin on sticaoca snabdeva subjektivnim pravom koriscenja predmeta zastite koje je iskljucive
prirode, deluje erga omnes.To znaci da je ugovorenu radnju koriscenja odredjenog predmeta
zastite u ugovorenom teritorijalnom i vremenskom okviru ovlascen da vrsi jedino
sticalac.Sticalac je ovlascen da zabrani svakom drugom da vrsi tu radnju, prema tome ni
ustupilac nije ovlascen da vrsi tu radnju u tim okvirima, niti je ovlascen da trecem licu ustupa
ovlascenje na vrsenje iste radnje ( obaveza uzdrzavanja).Sticalac ima aktivnu legitimaciju da
podize tuzbe protiv lica koja vredjaju njegovo pravo.Tuzeni moze bit ii ustupilac kao i trece lice
kojem je on ustupio svoja imovinskopravna ovlascenja a koja su u koliziji sa iskljucivim pravom
sticaoca.
Neiskljucivo ustupanje-ustupilac snabdeva sticaoca samo pozitivnim aspektom svojih
imovinskopravnih ovlascenja dok njihov negativni aspekt zadrzava za sebe.Sticalac tako postaje
nosilac prava na ugovoreni oblik koriscenja predmeta zastite u ugovorenom teritorijalnom i
vremenskom okviru ali bez mogucnosti da se suprotstavi drugima koji to isto cine. Dejstvo
njegovog prava je ograniceo samo na odnos izmedju njega i ustupioca ( inter partes).Sticalac
nema aktivnu legitimaciju za podizanje tuzbi protiv trecih lica u cilju zastite svog prava.To znaci
da on mora da trpi radnje ustupioca i drugih sticalaca koje se u celini ili delimicno poklapaju sa
radnjom koriscenja predmeta zastite koju on ima pravo da vrsi.Sticalac nema direktnu sudsku
zastitu ni od radnji koje neovlasceno vrse treca lica koja isu pravni sledbenici ustupioca (on
moze protiv njih u najboljem slucajui podici tuzbu za zastitu od nelojalne konkurencije)
73.Opste karakteristike autorskih ugovora

Autorski ugovor je ugovor kojim jedno lice ustupa ili prenosi imovinskopravna ovlascenja iz
subjektivnog autorskog prava, drugom licu.Promet imovinskopravnih ovlascenja iz
subj.autorskog prava moze biti konstitutivan ili translativan.Nije nuzno da autor bude jedna od
ugovornih strana, kao ustupilac moze da se pojavi i autorov naslednik ili drugo lice koje je
nosilac derivativnog prava koriscenja autorskog dela,ali oni se ne mogu pojaviti u svojstvu
prenosioca.Autorski ugovor se najcesce pojavljuje u svom cistom obliku medjutim moguce je da
se pojavi i u okviru slozenih ugovora.
Forma ugovora-U Srbiji autorski ugovor se zakljucuje u pisanoj formi, ako zakonom nije
drugacije odredjeno.Postoji samo jedan izuzetak: zakljucivanje izdavackog ugovora koji se
odnosi na clanke, crteze i druge autorske priloge u novinama i periodicnoj stampi.Obavezna
forma je ustanovljena u cilju zastite ugovornih strana, pa nepostovanje pisane forme ne povlaci
nistavost ugovora.Autorski ugovor koji je zakljucen na neformalan nacin ostaje punovazan pod
uslovom da je izvrsen u celini ili u preteznom delu.
Obaveza vrsenja pribavljenih ovlascenja-Prema pravu Srbije, zakon izricito propisuje obavezu
sticaoca prava da koristi delo na ugovoreni nacin u slucaju izdavackog ugovora, ugovora o
predstavljanju, ugovora o izvodjenju i ugovora o filmskon delu.Zakon ovlascuje autora ili
njegovog naslednika da raskine ugovor ukoliko se delo zbog propusta sticaoca prava ne koristi
ili se nedovoljno koristi.U svim ostalim slucajevima ostavljeno je volji ugovornih strana da
odluce o tome da li sticalac prava ima obavezu da koristi delo ili ne. Kada je volja ugovornih
strana izrazena, jasna je stvar, ali ako nema odredbe o tome, ugovor se mora tumaciti.Ono sto
ukazuje na pretpostavljenu volju ugovornih strana jeste nacin na koji je uredjeno pitanje
placanja autorske naknade, ukoliko je odredjena u srazmeri prema stepenu privrednog
koriscenja dela, mora se zakljuciti da su stranke imale u vidu obavezu sticaoca prava da koristi
delo na ugovoren nacin.
Obaveza placanja autorskog honorara-uredjivanje obaveze placanja autorskog honorara
prepusteno je autonomiji volje ugovornih strana, sto znaci da autorski ugovor zavisno od volje
saugovaraca moze sadrzati obavezu placanja autorskog honorara , ali i ne mora.Naknada se
moze odrediti na razlicite nacine: pausalno,u zavisnosti od obima koriscenja dela, ekonomskog
efekta koriscenja dela, od zavisnosti od velicine dela.
Tumacenje ugovora-autorski ugovor cine odredbe koje se dele na one: kojima se vrsi
raspolaganje odredjenim imovinskopravnim ovlascenjima , i one kojima se utvrdjuju druge
medjusobne obaveze ugovornih strana (sto je vazno za tumacenje ugovora).U pogledu odredbi
kojima se vrsi raspolaganje imovinskopravnim ovlascenjima, postoje posebna pravila ciji je cilj
da ostave sto manji prostor za tumacenje volje ugovornih strana, i da utvrde jasna pravila
tumacenja.Najvaznije od tih pravila: u slucaju nejasnoce u pogledu sadrzine i obima ovlascenja
koje se ustupa/prenosi ugovorom, smatra se da je ustupljeno/preneseno manje ovlascenja. To
je pravilo in dubio pro auctore-u sumnji u korist autora.Ovo pravilo ne vazi apsolutno, njegova
primena ne sme biti u suprotnosti sa teleoloskim nacelom tumacenja ugovora, tj nacelom
postovanja cilja ugovora, koje se primenjuje na sve ugovorne odredbe.
Pravo na reviziju ugovornih odredbi o visini autorskog honorara-pravo ustupioca/prenosioca
autorskih imovinskopravnih ovlascenja da zahteva reviziju ugovornih odredbi kojima je
utvrdjena obaveza sticaoca ovlascenja da plati naknadu pod uslovom da sticalac ugovorenim
koriscenjem dela ostvari dobit koja je u znatnoj nesrazmeri sa ugovorenom autorskom
naknadom.Autorski ugovori po svojoj prirodi su aleatorni ugovori, jer se u trenutku njihovg
zakljucivanja ne zna novcana vrednost ovlascenja koje je predmet prometa.Tu vrednost
odredjuje trziste u procesu ekonomskog koriscenja dela.Ta procena se moze pokazati kasnije
kao priblizno tacna ali i kao pogresna. U slucaju pogresne procene, nepostojanje ekvivalentnosti
materijlane vrednosti uzajamnih prestacija je posledica aleatorne prirode ovih ugovora. Kod
aleatornih ugovora ne moze se ekvivalentnost uzajamnih prestacija naknadno uspostavljati na
osnovu instituta prekomernog ostecenja-izuzetak od tog pravila, autorsko ugovorno pravo
propisuje da se u autorskim ugovorima ocigledna nesrazmera izmedju dobiti koju ostvari
korisnik dela s jedne strane i ugovorene autorske naknade s druge strane, moze se naknadno
otkloniti na osnovu specijalnog prava na reviziju ugovora. Pravo na reviziju ugovora nikad nema
sticalac imovinskopravnih ovlascenja, tj korisnik dela. On mora da prihvati rizike koji za njega
proizlaze iz aleatorne prirode autorskog ugovora.Pravo na reviziju ima samo autor ili njegov
naslednik, a ne i druga lica koja se mogu pojaviti u ulozi ustupilaca/prenosilaca
imovinskopravnih ovlascenja. Nesrazmera izmedju autorske naknade i dobiti koju ostvari
korisnik moze pojaviti i onda kad korisnik koristi delo na osnovu zakonske licence-i tada nema
osnova za naknadnu korekciju visine autorskog honorara. Honorar se moze odrediti pausalno ili
u zavisnosti od ekonomskog efekta koriscenja autorskog dela, a do primene instituta revizije
dolazi uglavnom ako je honorar ugovoren pausalno. Znatna nesrazmera, tumaci se kao
nesrazmera koja je sa stanovista pravicnosti nepodnosljiva, i ona mora biti posledica
neocekivanog toka dogadjaja. Dogadja se situacija da korisnik dela osporava autoru pravo na
reviziju ugovora sa argumentacijom da je neocekivano velika dobit ostvarena vanrednim
naporeima samog korisnika (npr kroz reklamu kampanju, licnim vezama isl), i da bi bilo
nepravicno da plod tih napora prisvaja autor. Pravo na reviziju moralo bi se sagledati u svetlu
svih okolnosti, vodeci racuna i o poslovnim standardima koji vladaju u to vreme.Potrebno je da
se utvrdi da vanredna dobit korisnika nije iskljucivo posledica korisnikovog rada na plasmanu
dela, koji izlazi izvan uobicajenih okvira. U praksi su najcesce situacije u kojima se zasluga za
veliku dobit korisnika ne moze jednoznacno pripisati ni autoru ni korisniku (npr sezonska moda
aktuelizuje modele odece), i tada autor svakako ima pravu na reviziju ugovora.U slucaju da nije
autorskim ugoovrom utvrdjena obaveza placanja autorske naknade, pa se postavlja pitanje da li
pravo na reviziju ugovora postoji ? Ukoliko je nepostojanje obaveze placanja naknade izraz
animus donandi autora, pravo na reviziju ugovora ne postoji, a ukoliko je to posledica uverenja
autora da ugovoreno koriscenje njegovog dela nece doneti prihod koji bi bio dovoljn da namiri
troskove i naknadu, onda postoji pravo ugovora na reviziju.Autor/autorov naslednik se ne moze
odreci svog prava na reviziju ugovora. Pravo na reviziju ugovora zastareva u subjektivnom i
objaktivnom roku, u Srbiji je subjektivni rok 1 godina, a objektivni rok je 6 godina.
Pravo na raskid ugovora zbog promenjenih shvatanja autora-pravo pokajanja-u slucaju da
posle zakljucenja autorskog ugovora autor promeni svoja shvatanja i u tom svetlu oceni da bi
ugovoreno koriscenje dela moglo da nanese stetu njegovom licnom ili stvaralackom ugledu on
ima pravo da raskine taj utovor-pravo pokajanja. To se ubraja u licnopravna ovlascenja autora,
ali ima i imovinske implikacije za autora. Autor moze da raskine autorski ugovor ukoliko oceni
da bi izvrsenje ugovora moglo da nanese stetu njegovom licnom ili stvaralackom ugledu zbog
okolnosti koje nije uzrokovao korisnik dela. Te okolnosti su vezane za licnost autora (promenu
njegovih naucnih , politickih, i drugih uverenja).Ta njegova uverenja moraju biti takva i tolika da
bi koriscenje nejgovog dela dovelo do moralne stete ili mogucnosti nastanka moralne stete za
autora. Neposredne okolnosti mogu postojati i u vreme zakljucenja ugovora, ali u tom trenutku
se jos nije desila promena uverenja.Bitan je momenat nastanka promene uverenja a ne
momenat nastupanja okolnosti koje su do toga dovele. U obzir se uzimaju i objektivni
kriterijumi koji su odredjeni vrednosnim standardima i uobicajenim ponasanjem ljudi, pa
preterana ili patoloska osetljivost autora na sopstveni licni ili stvaralacki ugled ne moze biti
uzeta u obzir. Cilj koji autor zeli da postigne raskidanjem ugovora je da spreci da delo bude
komunicirana javnosti.(Svaki drugi cilj koji bi autor zeleo da postigne raskidom ugovora
zmatrao bi se zloupotrebom prava od strane autora). Mera u kojoj ce taj cilj biti ostvaren zavisi
od trenutka u kojem autor raskida ugovor i od oblika ugovorenog koriscenja dela, ako je ugovor
u pocetnoj fazi izvrsavanja cilj raskidanja ce biti ostvaren, svakako u vecoj meri nego da je
izvrsen u preteznom delu. Mehanizam koji autora kontrolise da ne prenagljuje sa raskidom
ugovora, i koji stiti korisnika od autorove zloupotrebe prava na raskid sastoji se u obavezi
autora koji raskida ugovor zbog promenjenih uverenja, da naknadi korisniku stvarnu stetu
(obicnu stetu ne i izgubljenu dobit) koju on zbog toga trpi.Autor mora unapred da polozi
obezbedjenej za iznos stete koju trpi korisnik, da bi doslo do raskida ugovora. Obaveza je
korisnika da u roku od 3 meseca od dana prijema izjave autora da raskine ugovor pruzi autoru
podatak o iznosu stete obracunate na taj dan kako bi ovaj mogao da polozi
obezbedjenje.Ukoliko korisnik propusti rok, izjava o raskidu ugovora proizvodi pravno
dejstvo.Steta koju autor duguje odgovara troskovima koje je korisnik imao da bi delo pripremao
za koriscenje.Autor se ne moze unapred odreci svog prava na raskid ugovora zbog promenjenih
uverenja. Osnovna posledica raskida ugovora je da korisnik mora da prestane sa koriscenjem
dela na dank ad izjava o raskidu ugovora stupi u dejstvo.Ukoliko nije zapoceo sa koriscenjem
dela on nece smeti ni da pocne da ga koristi.Ukoliko proizvedeni primerci dela koji su jos u
svojini korisnika, moraju biti povuceni iz javnosti.
Nedopusteni autorski ugovori-nistave su odredbe autorskog ugovora kojima se vrsi ustupanje
imovinksopravnih ovlascenja za sva buduca dela jednog autora i za buduce jos nepoznate oblike
odredjenog dela.
Imenovani i neimenovani autorski ugovori-U Srbiji regulisani, i najvazniji : izdavacki ugovor, o
filmskom delu i ugovor o narudzbi autorskog dela.

74.Izdavacki ugovor

Podrazumeva se autorski ugovor kojim autor/njegov pravni sledbenik ustupa ili prenosi
izdavacu ovlascenja na umnozavanje dela stampanjem i na stavljanje primeraka dela u
promet, a izdavac se obavezuje da pribaljena ovlascenja vrsi i da ustupiocu/prenosiocu
ovlacesnja za to plati naknadu ako je ugovorena. I to predstavlja bitne elemente tog ugovora,
ugovor koji ne sadrzi te elemente nije izdavacki ugovor(npr ugovor o izdavanju dela koja nisu
autorskopravno zasticena, kojima se prenose druga ovlascenja, kao i ugovor o izdavanju
autorskog dela koje je umnozeno postupkom koji nije stampanje).Predmet ustupanja/prenosa
su bar 2 ovlascenja; ovlascenje na umnozavanje dela (stampanjem) i ovlascenje na stavljanje u
promet umnozenih primeraka dela. Ako je rec o delu koje nije ranije objavljeno smatra se da je
izdavackim ugovorom data i dozvola za objavljivanje dela. Ovlascenja se ustupaju na iskljuciv
nacin (ako nije drugacije odredjeno) sto znaci da je na teritoriji i za vreme vazenja, jedino je
izdavac ovlascen da ih vrsi. Ovlascenja koja se ustupaju/prenose izdavackim ugovorom mogu
biti precizirana predmetno, prostorno i vremenski.Predmetno se mogu ograniciti tako sto ce
izdavac biti ovlascen da izda npr samo dzepno izdanje, u sirem smislu ogranicenja u pogledu
broja primeraka u jednom izdanju.Prostorna ogranicenja se mogu odnositi na jednu ili vise
drzava, ukoliko nema izricitog prostornog ogranicenja u izd.ugovoru, zakljucuje se da je izdavac
stekao ovlascenja da koristi delo samo u drzavi sa kojom je ugovor najtesnje
povezan.Vremenska ogranicenja su implikovana u predmetnim ogranicenjima koja su
ustupljena, ako npr izdavac ima pravo da izada samo 1 izdanje od sto primeraka, njegovo
ovlascenje na umnozavanje dela prestaje okoncanjem stampanja tog broja primeraka.Izdavacki
ugovor u tom smislu kao ugovor sa trajnim izvrsenjem ima svoje orocenje. Vremensko
ogranicenje moze biti definisano i tacno odredjenim datumom do kojeg izdavac ima pravo da
umnozava del oi stavlja primerke u promet.Ukoliko nema izricitih odredbi, pravo izdavaca traje
do isteka roka autrskopravne zastite za konkretno delo. Pribavljajuci ovlascenje na
umnozavanje i stavljanje u pormet primeraka dela izdavac prihvata i obavezu da vrsi to
ovlasceje, i njegova obaveza je da izvrsi umnozavanje dela stampanjem, ucini napore da
primerke dela efikasno pusti u promet i da obavestava autora o tim poslovima.Izdavac je duzan
da odstampane primerke dela pusti u promet u roku od 1 godine od prijema rukopisa (ako nije
drugacije odredjeno ugovorom).Obaveza izdavaca da umnozi delo podrazumeva da o svom
trosku i organizaciji obezbedi materijal za stampu, tehnoloski kvalitet stampe i povezivanje, da
delo odstampa bez stamparskih gresaka, kao i obaveza staranja o korekturi (autor moze
zahtevati da sam izvrsi korekturu a izdavac je duzan da mu omoguci to, ako je moguce).Povreda
izdavaceve obaveze da izda delo bez stamparskih gresaka, moze pored odgovornosti z apovredu
ugovora imati za posledicu i aktiviranje licnopravnog ovlascenja autora na suprotstavaljanje
nedostojnom iskoriscavanju dela.Kada je delo odstampano izdavac ima obavezu da odredi
primerenu maloprodajnu cenu primerka dela i da preduzme odgovarajuce mere da umnozeni
primerci budu stavljeni u promet.Ako je ugovorena obaveza izdavaca da plati naknadu utoru,
duzan je da je izvrsi.Postoji potpuna utonomija volje ugovornih strana u pogledu odredjenja
visine nacina i rokova placanja naknade. Naknada se moze odrediti pausalno-skupno i nezavisno
od plasmana primeraka dela, prema obimu dela ili visini tiraza.Naknada se moze odrediti i
prema ekonomskom efektu iskoriscavanja izdatog dela, od njegovog plasmana na trzistu, tako
sto se odredjuje izvesni procenat od cene svakog prodatog primerka ili procenat od prihoda koji
izdavac ostvari plasmanom dela. Cesta je situacija da se primerci dela ne uspevaju prodati
uprkos naporima izdavaca, pa je pitanje koji je momenat u kojem se smatra da je izdavac izvrsio
svoju obavezu stavljanja primeraka dela u promet. Ova obaveza je obaveza sa trajnim
izvrsenjem, ukoliko nema ugovornih odredbi, odlucuju relevantne okolnosti konkretnog lsucaja.
Kada nastupi trenutak ispunjenja obaveze izdavaca da primerke dela stavi u promet, izdavac je
duzan da neprodate primerke ponudi autoru za otkup po ceni stare hartije, tek ako autor odbije
izadavac ima pravo da neprodate primerke proda kao staru hartiju. Prirodni elementi koje
sadrzi izdavacki ugovor, uredjuju ih ugovorom same ugovorne strane. Da bi izdavac mogao da
pristupi stampanju neobjavljenog dela mora od autora dobiti jedan primerak njegovo dela
(manuscript najcesce).Obaveza autora je da manuscript preda u takvom stanju da izdavac moze
bez teskoca, napora, pristupiti umnozavanju dela ( da je uredan, pregledan itd).Rok za predaju
manuskripta moz ebiti razlicit u zavisnosti od toga da li je delo vec dovrseno ili nije, a ukoliko su
ugovorne strane propustile da odrede rok, on je 1 godinu od zakljucenja izdavackog ugovora.
Manuskript ostaje svojina autora ili njegovog naslednika, izdavac po okoncanom poslu
umnozavanja dela ima obavezu da ga vrati.Ima situacija i kada izdavac primerak dela pribavlja i
nezavisno od autora, to se odnosi na objavljena dela, ranije izdata dela. Izgled i oprema
primerka dela ( tehnika stampanja, korice itd) odredjuju se ugovorom, ukoliko nedostaju
odredbe o tome, izdavc ima pravo i obavezu da odredi izgled i opremu primeraka. Praksa je da
izdavac i autor saradjuju na resavanju ovog pitanja tokom procesa stampanja. Ovlascenje
izdavaca da izda delo ograniceno je u pogledu broja primeraka koje sme da umnozi i stavi u
promet po pitanju: broja izdanja i tiraza (broja primeraka u okviru jednog izdanja).Broj izdanja i
visinu tiraza odredjuju stranke ugovorom, a ako su propustile vazi norma da je izdavac ovlascen
da izda samo jedno izdaje a sto se visine tiraza tice primenjuje se poslovni obicaj i uzimaju u
obzir druge okolnosti, a ako se ne moze odrediti na osnovu toga onda se primenjuje zakonska
dispozitivna norma koja odredjuej da tiraz bude 500 primeraka.Ako je ugovorom odredjeno da
izdavac ima pravo i obavezu da po iscrpljenju tiraza jednog izdanja pristupi realizaciji narednog,
rok u kojem je izdavac duzan da otpocne sa stavljanjem u promet primeraka dela iz narednog
izdanja odredjuje se ugovorom, a u suprotnom zakon propisuje da je on 1 godinu od dana kada
je autor izdavacu postavio zahtev da pristupi realizaciji narednog izdanja. U novom izdanju
autor moze uneti izmene u delo, ali one ne smeju promeniti sustinu i karakter dela. Autorski
ugovor se okoncava na 2 nacina redovnim prestankom; kad istekne vremenski rok u kojem je
izdavac ovlascen da privredno iskoriscava delo ( istekom tog roka prestaje ovlascenje izdavaca i
na stampanje dela i na stvljanje dela u promet), i ovaj nacin je redak.Najcesci slucaj je izvrsenje
ugovora u smislu okoncanja stampanja i prodaje celog tiraza ugovorenog izdanja. Kao redovan
prestanak ugovora smatra se i slucaj kad ceo tiraz nije prodat ali se obaveza izdavaca da stavi
primerke dela u promet smatra izvrsenom jer je ocigledno da nema vise traznje za primercima
dela.vanredno do okoncanja ugovornog odnosa moze doci raskidom ugovora iz razloga koje
inace poznaje obligaciono pravo.Tu je moguc raskid ugovora zbog promene shvatanja autora-
pravo pokajanja.Raskid ugovora zbog povrede ugovornih obaveza, zakonodavac tu navodi 3
povrede ugovora koje ovlascuju drugu ugovornu stranu da trazi raskid ugovora: povreda
obaveze autora da preda manuscript u propisanom roku; povreda obaveze izdavaca da u
propisnom roku otpocne sa pustanjem primeraka dela u promet;obaveza izdavaca dda po
iscrpljenju tiraza jednog izdanja u propisanom roku pristupi pustanju u promet primeraka
drugog izdaja.Vanredan prestanak ugovora je i u slucaju kad jedini primerak autorskog dela koji
je predat izdavacu radi umnozavanja propadne kod izdavaca usled vise sile (izdavac ima
obavezu da autoru plati naknadu koju bi mu po redovnom toku stvari platio).Izdavacki ugovor je
ugovor inuitu personae u kojem se podrazumevaju odosi pojacanog poverenja, saranje i
koordinacije ugovornih strana. Smrt, likvidacija ili stecaj izdavaca ovlascuju autora da raskine
ugovor, tj da njegovo izvrsenje ne prepusti izdavacevim sukcesorima.Ako izdavac kao preduzece
promeni vlasnika, ili sl, sa preduzecem bivaju prenesena i njegova prava na koriscenje dela bez
obaveze da se pribavi saglasnos autora.

75.Ugovor o filmskom delu

U trenutku zakljucenja ugovora filmsko delo ne postoji. Filmski producent kao buduci korisnik,
pojavljuje se i u ulozi narucioca tog dela.Druga ugovorna strana su izvrsioci narudzbe medju
kojima ima koautora buduceg filmskog dela, autora kreativnih doprinosa filmskom delu, i lica
koja nemaju status stvaralaca.Ovo je vrsta slozenog ugovora, on ima elemente ugovora o delu,
ugovora o radu i utorskog ugovora.
Ugovor o filmskom delu kao autorski ugovor
Autorski ugovor zato sto se njime vrsi raspolaganje imovniskopranvim ovlascenjima iz
autorskog prava na filmskom delu i na pojedinim stvaralackim doprinosima filmskom delu.
Filmski producent zakljucujuci ugovor o filmskom delu pribavlja autorska imovinskopravna
ovlascenja od 2 gupe autora.Prva grupa su koautori filmskog dela, a druga grupa su autori
pojedinih stvaralackih doprinosa filmskom delu koje zakon ne smatra koautorima filmskog
dela.Pitanje vrste i obima ustupljenih ovlascenja prepusteno je ugovornim stranama.Sva
imovinskopravna ovlascenja koja producent pribavlja su iskljucive prirode, njihovi ustupioci
imaju obavezu da se uzdrzavaju od vrsenja i ustupanja trecim licima istih ovlascenja.Ovlascenja
koja producent pribavlja odnose se samo na koriscenje filmskog dela.Filmsko delo se tumaci
i kao koautorska celina ali i kao delo u koje su ugradjeni autorski doprinosi lica koja zakon ne
smatra koautorima filmskog dela.Njihove autorske doprinose producent sme koristiti samo u
okviru filmskog dela a ne i odvojeno. Ukoliko zeli da pribavi ovlascenja na koriscenje tih
doprinosa i nezavisno od filmskog dela producent to mora izricito ugovoriti. Produkti
stvaralackog rada scenariste i kompozitora muzike mogu da se koriste nezavisno od filmskog
dela iako se scenarista i kompozitor smatraju koauorima.Oni zadrzavaju ovlascenje na
samostalno koriscenje svojih doprinosa izvan filmskog dela ukoliko ugovorom nije propisano
drukcije.
Producent kao sticalac iskljucivih ovlascenja na koriscenje filmskog dela ima obavezu da ta
ovlascenja vrsi.To se posebno odnosi na obavezu producenta da snimi film u odredjenom
roku.Ova obaveza podrazumeva blagovremeno i kvalitetno izvrsenje svih
organizacionotehenickih radnji koje su neophodne da bi filmsko delo bilo snimljeno. Producent
je u obavezi da pribavi novac, tehnicku i umetnicku ekipu, da nabavi uredjaje i materijal za
snimanje, studio ite.Rok u kojem film mora biti smnimljen odredjuje se ugovorom, a u
suprotnom vazi rok od 3 godine od zakljucenja ugovora.Posto snimi filmsko delo producent
ima obavezu da u odredjenom roku otpocne sa vrsenjem ostalih imovinskopravnih ovlascenja
koja je pribavio, tj mora pristupiti privrednoj eksploataciji filmskog dela ( prikazivanje u
bioskopu, umnozavanej i prodaja,itd).Ako ugovorom nije precizirano drugacije producent je u
obavezi da u roku od 1 godine od zavrsetka filmskog dela otpocne sa bilo kojim oblikom
koriscenja filmskog dela.Fiilmsko delo se smatra zavrsenim kad je sastavljen prvi standardni
primerak filma.Obaveza producenta da blagovremeno vrsi pribavljena imovinskopravna
ovlascenja ima karakter bitnog elementa ugovora cija povreda ovlascuje koautore filmskog dela
da raskinu ugovor i traze naknadu stete.
Producent ima obavezu da koautorima filmskog dela i autorima pojedinih doprinosa filmskom
delu plati autorsku naknadu. Izuzetak od nacela autonomije volje prilikom ugovaranja autorske
naknade, propisuje se obaveza za stranke da utvrde posebne iznose autorske naknade za
svako imovinskopravno ovlascenje koje je ustupljeno producentu, odnosno za svaki oblik
koriscenja filmskog dela.U Srbiji propisano je da se posebno ugovara autorska naknada za
snimanje filma a posebno za pojedine oblike koriscenja snimljenog filma.Obaveza producenta
je da koautorima/autorima pruza informacije o ostvarenim prihodima od koriscenja filmskog
dela i da im omoguci uvid u poslovne knjige.
Producent ima obavezu da postuje licnopravna ovlascenja koautora/autora.U praksi su cesti
slucajevi neslaganja izmedju koautora filmskog dela i producenta oko konacne verzije prvog
standardnog primerka.Kompromis zakonodavca u tom smislu je propisano da ni koautori ni
producent ne mogu samostalno odluciti sta ce biti prvi standardni primerak filmskog dela vec
mora postojati saglasnost svih njih. Jedno filmsko delo u praksi moze da se iskoriscava u
razlicitim verzijama (kracim, duzim, sa razlicitim sekvencama).Producent je u takvim
slucajevima obavezan da pribavi saglasnost vecine koautora filmskog dela, a medju njima je
obavezno reziser-kao najvazniji koautor. ( jer koriscenje filmskog dela u verziji razlicitoj od one
koja je zabelezena na prvom standardnom primerku dela je akt narusavanja integriteta dela).
Ugovor o filmskom delu kao ugovor o narudzbi
producentovi saugovaraci obavezuju se da nacine filmsko delo,taj aspekt ugovora o filmskom
delu odgovara po pravnoj prirodi ugovoru o narudzbini autorskog dela ( varijanta ugovora o
delu).Na odnos izmedju producenta kao narucioca filmskog dela i koautora/autora kao izvrsioca
posla primenjuju se primarno posebne odredbe Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima,
a supsidijerno odredbe istog zakona koje se odnose na ugovor o narudzbini, pa zatim odredbe
ugovora o delu iz Zakona o obligacionim odnosima.
Odredba Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima kojom se regulisu elementi ugovora o
narudzbi autorskog dela-odnosi se na situaciju u kojoj jedan ili vise koautora/autora prekidaju
saradnju na izradi filmskog dela iz bilo kojeg razloga za koji ne odgovara producent ukljucujuci
i visu silu. Producent prema opstim pravilima ne sme da nezavisno od volje koautora/autora
objavi i koristi doprinos koji je vec uradjen, snimljen, ali postoji jedan izuzetak-po kojem
producent ima pravo da objavi i koristi koautorski /autorski doprinos koji je uradjen do
momenta prekida saradnje.U slucaju da do prekida rada na filmskom delu dodje zbog razloga
za koje odgovara producent koautori/autori mogu na osnovu svojih licnopravnih ovlascenja da
mu uskrate pravo da koristi njihove doprinose filmskom delu ( ako ugovorom nije odredjeno
drugacije).
Ugovor o filmskom delu kao ugovor o radu
Zakljucujuci ugovor o filmskom delu koautori/autori se obavezuju i na to da ce postovati radnu
disciplinu i odnos subordinacije u odnosu na producenta ( da su uklapaju u raspored poslova is
l), rec je o dnevnom rasporedu poslova.Elementi ugovora o radu, su u ugovoru o filmskom delu
zastupljeni u razlicitoj meri, u SAD zakonski polozaj producenta je izuzetno jak, jer je on izvorni
nosilac autorskog prava na filmskom delu, pa tu postoje dominantni elementi ugovora o radu
kod ugovora o filmskom delu.Sa stanovista naseg prava ugovor o filmskom delu je vrsta
autorskog ugovora i specificne radnopravne obaveze i prava ugovornih strana moraju biti
izricito ugovorene.

76.Ugovor o narudzbini autorskog dela

Poslenik (buduci autor) se obavezuje naruciocu da ce mu za naknadu izraditi autorsko delo i

predati mu u svojinu primerak istog.Ukoliko nije ugovoreno drukcije primerak mora biti
originalan,(u osnovi predstavlja ugovor o delu).Predmet poslenikove obaveze je izrada
intelektualne tvorevine-autorskog dela povodom kojeg nastaje stubjektivno autorsko pravo.
Delo cija je izrada narucena mora biti dovoljno odradjeno i originalno.Odredjenje dela ne moze
biti sasvim precizno ali mora biti bar takvo da se na osnovu njega moze znati o kojoj vrsti dela je
rec i kakva opsta svojstva ono mora imati. Sto je naruceno delo preciznije odredjeno, vece su
mogucnosti za primenu instituta odgovornosti poslenika za materijalne nedostatke izvrsenja
ugovorene cinidbe.Primerak autorskog dela pripada naruciocu.U nedostatku drukcijeg
ugovornog regulisanja subjektivno autorsko pravo ostaje kod poslenika/autora.Njegovo
subjektivno autorsko pravo je ograniceno samo pravom narucioca da objavi delo.Npr tipicna
situacija narudzba dela koje narucilac nema nameru da privredno koristi delo likovne
umetnosti, originalno oslikano platno pripada naruciocu koji sme da ga javno izlozi ali slikar
ostaje izvorni nosilac svih drugih licnopravnih i imovinskopravnih ovlascenja. U svim slucajevima
u kojima je cilj narucioca da privredno koristi autorsko delo koje je narucio, neophodno je da
se ugovorom o narudzbi dela izricito predvidi ustupanje svih ili odredjenih imovisnkopravnih
ovlascenja iz subjektivnog autorskog prava.Izuzetak od tog pravila je slucaj kad se se ugovor o
narudzbini autorskog dela odnosi na izradu racunarskog programa.Ako ugovorom nije
odredjeno drukcije, narucilac postaje i vlasnik primerka izradjenog programa is tice sva
imovinskopravna ovlascenja iz subjektivnog autorskog prava iz razloga sto se izrada
racunarskog programa po pravilu narucuje radi njegovog privrednog koriscenja i cilj ugovora ne
bi mogao biti ostvaren bez ustupanja imovinskopravnih ovlascenja naruciocu; uz to izrada
racunarskog programa cesto ima i elemente rada na kolektivnom delu.Kolektivno delo je delo
koje nastaje spajanjem narucenih autorskih priloga veceg broja autora u jednu celinu-npr
recnici, enciklopedije, baze podataka.Narucilac je istovremeno i organizator i finansijer izrade
kolektivnog dela kao celine.Kolektivno delo ima prirodu spojenih dela ali taj rezim nije moguce
primeniti jer ceo posao ide preko narucioca i nije prakticno .Ukoliko ugovorom o narudzbini
kolektivnog autorskog dela nije drukcije odredjeno, nosilac iskljucivih imovinskopravnih
ovlascenja na svakom od izradjenih autorskih priloga je narucilac/organizator izrade kolektivnog
dela.Licnopravna ovlascenja ostaju kod pojedinih autora, ali se ne mogu suprotstavljati
objavljivanju svojih priloga, to pravo ima narucilac/organizator izrade kolektivnog dela.
77.Ugovor o licenci: pojam, forma, predmet licence, trajanje, prestanak

Pojam-Ugovor o licenci je ugovor kojim se vrsi konstitutivni promet prava industrijske

svojine.Ovim ugovorom se iz subjektivnog prava industrijske svojine izvodi jedno ili vise
imovinskopravnih ovlascenja koja se kao novo subjektivno pravo konstituisu na ime sticaoca
licence.Izraz licenca oznacava novo subjektivno pravo sticaoca. Zakon o obligacionim odnosima
regulise ugovor o licenci.
Forma-ugovor o licenci se zakljucuje u pisanoj formi, i ona je propisana kao bitna.U pravu Srbije
smatra se da ugovor o licenci ne proizvodi pravno dejstvo ako nije zakljucen u pisanoj formi.Da
bi ugovor o iskljucivoj licenci proizvodio dejstvo prema trecim licima on mora biti upisan u
registar Zavoda za industrijsku svojinu.
Predmet licence-moze biti patentirani pronalazak, robna ili usluzna oznaka zasticena zigom,
zasticeni dizajn, zasticena topografija integrisanog kola-intelektualna dobra koja su predmet
zastite iskljucivog prava indrustrijske svojine. Zastita kod ovih dobara pocinje od dana
podnosenja prijave, ova dobra mogu biti predmet licence i u periodu izmedju podnosenja
prijave i prizanja prava. Sticalac licence ima pravo koriscenja tog intelektualnog dobra u
sadrzinskom, predmetnom, vremenskom i teritorijalnom okviru koji je odredjen ugovorom o
licenci. Predmet licence ne moze biti robna ili usluzna oznaka koaj je zasticena kolektivnim
zigom ili zigom garancije, ni zasticena oznaka geografksog porekla. Poslovna tajna je izricito
navedena kao moguci predmet licence, ali precizno gledajuci ona ne moze biti predmet licence,
jer ugovor o licenci podrazumeva promet prava a poslovna tajna nije predmet iskljucivog prava
inudstrijske svojine. Neregistrovana robna ili usluzna oznaka (nije registrovana zigom, ali zbog
svoje poznatosti uziva zastitu)-takodje nije predmet iskljucivog prava industrijske svojine, lice
koje takvu oznaku koristi moze se izuzetno zastiti samo na osnovu propisa o suzbijanju
nelojalne konkurencije.
Trajanje i prestanak ugovora-Ugovor o licenci se najcesce zakljucuje na odredjeni vremenski
period, po isteku tog perioda prestaje sticaocevo pravo koriscenja predmeta licence i pravo
davaoca licence da ubira licencnu naknadu. Uzajamna prava i obaveze ugovornih strana traju
dok se poslovi ne privedu ligicnom i pravednom kraju-ako je rec o licenci za proizvodnju i
prodaju robe, pravo sticaoca licence da proizvodi robu prestaje danom prestanka ugovora lai je
on ovlascen da stavi u promet vec proizvedenu robu i posle prestaka ugovora. Njegova obaveza
na placanje licencne naknade traje dok se roba ne rasproda. Moguce je da se ugovor o licenci
zakljuci sa neodredjenim rokom trajanja i tada se okoncava otkazom jedne od strana uz
postovanje odredjenog primerenog otkaznog roka. Mogucnost precutnog produzenja roka
trajanja ugovora postoji i do nje dolazi kad posle isteka ugovorenog roka trajanja obe ugovorne
strane nastave sa ponasanjem kao da je ugovor jos na snazi, i tada se smatra da je zakljucen
novi ugovor sa neodredjenim rokom trajanja u svemu isti kao i prethodni.

78.Obaveze davaoca licence

Osnovna obaveza davaoca licence je da fakticki i pravno omoguci sticaocu da koristi predmet
licence na ugovoreni nacin.
U pogledu faktickih uslova koji omogucuju ugovoreno koriscenje predmeta licence,misli se na to
da je davalac duzan da sticaocu pruzi sve neophodne i korisne informacije vezane za predmet
licence i njegovo koriscenje .Od posebnog znacaja kod licence za pronalazak.Ako nije
ugovoreno drugacije ugovoreno davalac garantuje za tehnicku izvodljivost i tehnicku
upotrebljivost predmeta licence, i to je najnizi nivo garancije koji podrazumeva da licencirani
pronalazak moze da se materijalizuje u industrijskim uslovima i da se njime doista resava
naznaceni tehnicki problem.Obaveza informisanja nikada ne ide tako daleko da davaoca licence
ucini jedinim odgovornim za uspesno koriscenje predmeta licence. Legitimni interes sticaoca je
da mu davalac svojim informacijama omoguci uspesno koriscenje predmeta licence.Legitimni
interes davaoca je da u odnosu na sticaoca zadrzi svoju konkurentsku i tehnolosku
prednost.Obaveza informisanja se odvija na rzlicite nacine, ako su informacije sadrzane u
dokumentaciji, softveru smatra se da je obaveza izvrsena ako su ti predmeti uredno isporuceni
sticaocu licence, a informacije se mogu davati i kroz razne vidove tehnicke pomoci koju
strucnjaci davaoci licence pruzaju sticaocu licence (obuka kadrova, servisiranje uredjaja itd)
Pravni uslovi podrazumevaju obavezu davaoca licence da se stara o odrzavanju vaznosti svog
prava iz kojeg je licenca izvedena i da brani svoje pravo od trecih lica, ukoliko je to u funkciji
zastite pravnog i konkurentskog polozaja sticaoca licence.
Davalac licence ima obavezu da odgovara za materijalne i pravne nedostatke izvrsenja
ugovora. U ugovoru za licencu odgovornost za materijalne nedostatke ima i poseban oblik-
odgovornost za tehnicku izvodljivost i tehnicku upotrebljivost predmeta licence.Tehnicka
izvodljivost znaci da se pronalazak moze realizovati u cilju privrednog koriscenja, da se na
osnovu njega moze naciniti proizvod itd.Tehnicka upotrebljivost znaci da pronalazak mora biti
podoban za postizanje onih tehnickih efekata kojima davalac licence deklarise svrhu predmeta
licence. Tehnicka primenljivost se ceni objektivno, davalac licence ne odgovara za tehnicku
savrsenost, konkurentnost ili ekonomski uspeh u privrednom koriscenju predmeta licence.
Odgovornost za materijlane nedostatke ugovorom se moze ograniciti, iskljuciti, ali se moze i
pojacati dodatnim garancijama.Zavisno od ozbiljnosti nedostataka posledice odgovornosti za
materijalne nedostatke su : obaveza otklanjanja nedostatka ili smanjenje licencne naknade lli
raskid ugovora ( usvakom slucaju sticalac ima pravo na naknadu stete).Odgovornost za pravne
nedostatke izvrsenja ugovora (za evikciju) znaci da davalac licence garanture sticaocu da pravo
iz kojeg se licenca izvodi postoji, da je on njegov nosilac, da na njemu nema ogranicenja,
tereta.Pitanje je da li davalac licence koja je izvedena iz prava iz prijave odgovara za efikciju
ukoliko pravo industrijske svojine nije kasnije priznato: Ne odgovara! Iz 2 razloga: pravilo je da
nepriznavanje patenta ne vodi nistavosti ugovora o licenci prava iz prijave patenta ako i u kojoj
meri je ugovor izvrsen, a drugo rizik od konacnog nepriznavanja prava poznat je sticaocu licence
prava iz prijave u trenutku zakljucenja ugovora pa se primenjuje pravilo obligacionog prava po
kojem davalac ne odgovara za stetu koja za sticaoca proizadje ukolio se rizik na koji je on pristao
obistini.Odgovornost za evikciju se moze ugovorom ograniciti ili iskljuciti osim ako je nedostatak
bio davaocu licence poznat u trenutku zakljucenja ugovora.Posledice odgovornosti za evikciju :
otklanjanje nedostatka putem obaveze davaoca licence da sticaoca licence uzme u zastitu pred
zahtevima trecih lica, ili smanjenje licencne naknade ili raskid ugovora (sticalac licence u
svakom slucaju ima pravo na naknadu stete).
79.Obaveze sticaoca licence

Sticalac licence ima obavezu da koristi predmet licence.Koriscenje se mora vrsiti u

sadrzinskom, predmetnom, teritorijalnom i vremenskom okviru koji je propisan
ugovorom.Prekoracenje tih okvira od strane sticaoca licence je i povreda ugovornih obaveza i
povreda subjektivnog prava davaoca iz kojeg je licenca izvedena.U slucaju kada nastupe
okolnosti koje cine koriscenje predmeta licence nemogucim ili preterano teskim za sticaoca
licence, one se resavaju na osnovu pravila o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih
okolnosti. Jedan od glavnih razloga zbog kojih sticalac zakljucuje ugovor o licenci pronalaska
jeste njegovo nastojanje da podigne tehnolosku osnovu svoje privredne aktivnosti na visi
nivo.On je zaiteresovan i za naknadna usavrsavanja licenciranog pronalaska bez obzira da li je
do njih dosao davalac licence ili on sam.U slucaju da ugovorom nije predvidjeno drugacije
sticalac licence nema pravo na koriscenje naknadnih usavrsenja liceniranog pronalaska, cime
se pruza zastita legitinom interesu davaoca licence da ne dozvoli da sticalac licence postane
njegov tehnoloski konkurent. Ukoliko u okviru svog prava da dobije sve neophodne informacije
o predmetu zastite sticalac licence sazna od davaoca i odredjene poverljive podatke koji cine
poslovnu tajnu davaoca, sticalac je duzan da cuva tu tajnu,ova obaveza traje i posle isteka
vazenja ugovora o licenci. Licenca robne ili usluzne oznake zasticene zigom-funkcija oznake
zastucene zigom je funkcija ukazivanja na poreklo robe ili usluga, pa se postavlja pitanje da li
oznaka moze da vrsi svoju najbitniju funkciju ako nosilac ziga ustupi licencu nekolicini subjekata.
Preovladao je koncept slobodnog prometa siga sto podrazumeva i dozvoljenost licenciranja
zasticene oznake.Aktualno gledanje na to je da je zig subjektivno privatno pravo te je ocuvanje
njegovih funkcija koje su u interesu nosioca prepusteno nosiocu.Nosilac ziga prema svojim
poslovnim procenama preuzima rizike licenciranja.Kad je rec o aspektima funkcija ziga koje
tangiraju interese ucesnika u prometu kao sto je interes da zasticeni znak ne izaziva zabunu u
prometu, postoje instrumetni u pravu suzbijanja nelojalne konkurencije kojima se mogu
sankcionisati stetne posledice licenciranja.Udruzenje potrosaca moze tuziti i sticaoca i davaoca
licence za radnju nelojalne konkurencije ukoliko je roba oznacena licenciranom oznakom
losijeg ili drugacijeg kvaliteta od one koja je oznacena originalnom zasticenom
oznakom.Zakon o obligacionim odnosima nastoji da pruzi zastitu interesima potrosaca u slucaju
licenciranja ziga.Zakon propisuje da ako je sa licencom za proizvodnju ustupljena i licenca za
koriscenje zasticene oznake sticalac licence sme da stavlja u promet robu sa tom oznakom samo
ako je ona istog kvaliteta kao i roba koju proizvod davalac licene: ova odredba se odnosi samo
na slucaj kad su izmedju dava ista subjekta uspostavljene 2 licence-jedna za tehnologiju
proizvodnje odredjene robe a druga za zasticenu oznaku.Tada je davalac licence motivisan da
ugovori obavezu sticaoca licence da postuje standard kvalitetne robe. Ako je roba proizvedena
po licenci sticalac licence ima obavezu da na pakovanju naznaci tu cinjenicu.
Placanje licencne naknade je takodje bitna obaveza sticaoca.Ugovor o licenci je definisan kao
teretni ugovor, ali u slucaju da strane nisu postigle saglasnost o iznosu licencne naknade smatra
se da taj ugovor o licenci nije ni zakljucen jer nema saglasnosti volja stranaka o bitnom element
ugovora. Postoji vise modaliteta obaveze placanja licencne naknade, moze se placati u novcu i u
nenovcanom obliku.Novcana naknada moze imati oblik neposredne ili posredne naknade.
Neposredna novcana naknada se najcesce odredjuje kao: unapred izracunata pausalna svota
koaj se placa odjednom ili u ratama, rojalti naknada koja se izracunava u srazmeri prema
fizickom obimu koriscenja predmeta licence ili prema ekonomskom efektu koriscenja a placa
se periodicno i trajno, ili kombinacija ova dva sistema.Posredna novcana naknada u slucaju
slozenijih oblika poslovne sradnje, moze biti odredjena kao : prihod od drugih poslovnih
transakcija koje su povezane sa ustupanjem licence, dividenda od zajednickog poduhvata u
kojem se ulog sastoji od licence,aranzman o prebacivanju odredjenih troskova ili podeli
troskova.Nenovcana naknada se moze sastojati u obavezi sticaoca da davaocu isporuci
odredjene kolicine proizvoda izradjenih po licenci, ili obavezi saopstavanja povratnih tehnickih i
drugih informacija. Kad je licencna naknada ugovorena u zavisnosti od obima ili ekonomskog
efekta koriscenja predmeta licence, sticalac ima obavezu da polaze racune davaocu licence tj da
mu pruza podatke koji su potrebni za tacan obracun licencne naknade.
Tokom izvrsenja ugovora o licenci moze doci do promene okolnosti koja vodi ociglednoj
nesrazmeri izmedju ugovorene licencne naknade i prihoda koji sticalac ostvaruje koriscenjem
predmeta licence, i nesrazmera se moze ispoljiti na 2 nacina: prvi-da je prihod sticaoca licence
nesrazmerno mali u odnosu na ugovorenu licencnu naknadu, i drugi da je prihod sticaoca
nesrazmerno veliki u odnosu na ugovorenu licencnu naknadu.U prvom slucaju nesrazmera ide
na teret sticaoca licence, a u drugom na teret davaoca.Nesrazmera se moze resiti na osnovu
opstih pravila o reviziji ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti, to su slucajevi kad je
nesrazmera tolika da nepravedno otezava izvrsenje ugovornih obaveza ili onemogucava
ostvarenje svrhe ugovora za jednu od strana. To moze u praksi biti samo slucaj velike
nesrazmere na teret sticaoca licence. Specijalno pravilo za ugovor o licenci po kojem ocigledna
nesrazmera bez obzira na ciji je teret predstavlja osnov za ugovornu stranu koja je njome
pogodjena da zahteva reviziju ugovornih odredbi o licencnoj naknadi.

80.Autorsko delo stvoreno izvrsenjem ugovora o radu

Podrazumeva delo koje je stvoreno tokom trajanja ugovora o radu izvrsenjem radne obaveze
zaposlenog.Nije bitno da li je delo stvoreno tokom radnog vremena, vikenda, isl vec da je
stvoreno u periodu trajanja ugovora o radu. Neophodno je da je delo stvoreno intelektualnim
radom koji spada u izvrsavanje radne obaveze zaposlenog. Ako ugovorom o radu nije drugacije
predvidjeno zakon propisuje da u trenutku nastanka autorskog dela dolazi do konstitutivnog
prometa iskljucivih imovinskopravnih ovlascenja iz subjektivnog autorskog prava od autora
na poslodavca.Poslodavac stice i dozvolu da objavi delo, jer bez nje ne bi mogao da otpocne sa
koriscenjem dela. Sva prava poslodavca traju u roku od 5 godina od nastanka dela. Pravo
poslodavca na koriscenje dela je ograniceno na one oblike privredne delatnosti kojiom se on
bavi.Poslodavac sme da koristi delo samo u okviru svoje delatnosti, a ne sme da ustupa prava
na koriscenje drugome.Izuzetak je slucaj da je izvrsenjem ugovora o radu nastao racunarski
program. Autor zadrzava sva licnopravna ovlascenja, i supstancu svih imovinskopravnih
ovlascenja, ali se ona poklapaju sa privrednom delatnoscu poslocdavca u periodu od 5 godina.
Posle isteka tog perioda sva imovinskopravna ovlascenja poslodavca prestaju, a autor je
ovlascen da ih vrsi u punom obimu. I pre isteka ovog roka autor moze bez dozvole poslodavca
da umnozi i stavi u promet primerke svog dela koje je stvorio izvrsavajuci ugovor o radu, ukoliko
to cini u okviru izdavanja svojih sabranih dela.Uprkos tome sto za svoj rad prima platu autor ima
pravo na posebnu naknadu od poslodavca za koriscenje nejgovog dela, i iznos i nacin placanja
naknade odredjuju se ugovorom u zavisnosti od privrednih efekata koriscenja dela.

81.Pronalazak stvoren izvrsenjem ugovora o radu

Pronalazak mora nastati za vreme trajanja ugovora o radu ili najkasnije 1 godinu po prestanku
tog ugovora.Racunanje rokova se vezuje za neki objektivno proverljivi dogadjaj (podnosenje
prijave patenta za taj pronalazak).Postoje 2 grupe pronalazaka stvorenih izvrsenjem ugovora o
radu.Prva grupa su pronalasci koje je zaposledni pronalazac stvorio: izvrsavajuci redovne radne
obaveze, izvrsavajuci posebno nalozene zadatke u vezi sa naucno-tehnickim istrazivanjem i
razvojem; izvrsavajuci ugovor o istrazivanju i razvoju. Osnovni kriterijum za odredjivanje ove
vrste pronalaska vezan je za ocekivanje poslodavca da pronalazak bude stvoren od strane
zaposlenog. Zaposleni je na osnovu ugovora o radu zaduzen da prati odredjene tehnicke
problem i bavi se njihovim resavanjem kao svojim osnovnim poslom.Druga grupa su pronalasci
koje je zaposleni pronalazac stvorio : izvan svojih redovnih radnih duznosti, u vezi sa
aktivnoscu poslodavca, koriscenjem materijalno-tehnickih sredstava informacija i drugih
uslova koje je stvorio posslodavac. Ovde je doprinos poslodavca manji, najcesce se ovi
pronalasci zasnivaju na razvijenom tehnickom iskustvu u preduzecu koje je zaposlenom postalo
dostupno njehovim dolaskom u preduzece, pa se doprinos poslodavca nastanku pronalska
sastoji u omogucenju zaposlednom da koristi informacije i druge uslove koje je stvorio
poslodavac.Veliki broj ovih pronalazaka nastaje tako sto zaposleni koriste materijalna sredstva
poslodavca kao sto su alati, sirovine, laboratorija.
Pravo na patentnu zastitu ako ugovorom o radu nije odredjeno drugacije, pravo na zastitu
pronalazaka iz prve grupe prelazi sa zaposlenog pronalazaca na poslodavca.Pronalazac ima
svoje licnopravno ovlascenje da zahteva da njegovo ime bude naznaceno u prijavi patenta i
drugim patentnim spisima, i on im posebno pravo na naknadu.Ukoliko poslodavac nije
zainteresovan za pronalazak on moze u roku od 2 meseca od prijema obavestenja o nastnku
pronalaska da se odrekne svog prava na zastitu cime ono u potpunosti pripada zaposlenom
pronalazacu.Pronalasci iz druge grupe, ako ugovorom drugacije nije odredjeno pravo na zastitu
ima zaposleni pronalazac. On ima obavezu da sa poslodavcem zakljuci ugovor o iskljucivoj
licenci ako poslodavac to zahteva u roku od 6 meseci od prijema izvestaj ao nastanku
pronalaska.
Zakonom je predvidjena posebna tuzba za zastitu prava zaposlenog pronalazaca ili poslodavca
koja se moze podneti u roku od 2 godine od objave prijave patenta, odnosno objave malog
patenta ali ne kasnije od 2 godine od prestanka ugovora o radu ( u slucaju da dodje do spora
izmedju zaposlenog pronalazaca i poslodavca)

82.Organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog prava i srodnih prava

Autorsko pravo i srodna prava imaju karakter privatnih prava,sto znaci da je njihova funkcija da
zastite odredjene individualne interese lica koja su subjekti tih prava.Pravilo je da se privatna
prava ostvaruju individualno, tj da svaki subjekt ostvaruje svoje pravo za sebe (licno ili preko
zastupnika).Medjutim ima subjektivnih prava koja se efikasnije ostvaruju ako se njihovi nosioci
udruze radi kolektivnog ostvarivanja prava, a autorsko i srodna prava su primer za to. Pojedina
ovlascenja iz ovih prava ne mogu se u praksi vrsiti na idnividualan nacin,u pitanju su
imovinskopravna ovlascenja,koja se odnose na ucestale i difuzne oblike koriscenja odredjenih
predmeta zastite- primer su ovlacenja na izvodjenje i emitovanje muzickih autorskih dela, ili
javno saopstavanje muzickih dela sa nosaca zvuka.Individualno vrsenje podrazumevalo bi da
autor pre svakog pojedinacnog koriscenja svoga dela sklopi ugovor sa korisnikom ovlascujuci ga
da delo izvede, emituje,a autor bi morao da za svako pojedinacno koriscenje svog dela naplati
autorsku naknadu.Problemi individualnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava prevazilaze
se uz pomoc organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.Organizacija je
specificno pravno lice koje nastaje kao rezultat udruzivanja nosilaca autorskog ili srodnog
prava.Posredstvom organizacija nosioci prava kolektivno stupaju u pravnu vezu sa pojedinim
korisnicima ili udruzenjima korisnika radi uredjenja odnosa povodom koriscenja autorskih
dela ili predmeta srodnopravne zastite.
Statusno obelezje organizacije je da je ona pravno lice neprofitnog karaktera, cilj njenog
postojanja i rada nije ostvarenje profita vec vrsenje odredjenih imovinskih atorskopravnih i
srodnopravnih ovlascenj a za racun nosilaca autorskog ili srodnih prava.Sav novac koji ubere
svojom aktivnoscu organizacija duguje nosiocima prava. Neprofitni karakter nalaze da ona ne
moze imati statusni oblik privrednog drustva, u Srbiji ogranizacije imaju pravni status
udruzenja.
Nacelo specijalizacije takodje karakterise status organizacije i znaci da delatnost organizacije
mora biti tacno odredjena u pogledu vrste predmeta i vrste imovinskopravnih ovlascenja
kojima se ona bavi.Delokrug organizacije mora biti preciziran u aktu o njenom osnivanju i
njenom statutu.Organizacija se ne sme baviti drugim aktivnostima, vec mora svoju delatnost
ograniciti samo na kolektivno ostvarivanje autorskog ili srodnih prava u okviru svoje
specijalizacije. Organizacija ima pravno garantovani monopol na trzistu imovinskopravnih
ovlascenja koja se ostvaruju na kolektivan nacin, sto znaci da u okviru odredjene specijalizacije
na teritoriji jedne drzave moze postojati samo jedna organizacija.To rezultira da korisnik nema
mogucnost izbora organizacije od koje ce pribaviti prava koriscenja odredjenog predmeta
zastite.Organizaciju osnivaju nosioci prava ili njihova udruzenja, u praksi preovladava slucaj
osnivanja organizacije od strane udruzenja nosilaca prava.To su udruzenja autora u pojedinim
oblastima stvaralastva, udruzenja interpretatora, udruzenja proizvodjaca fonograma,
videograma, emisija.Osnivaci organizacije duzni su da izvrse sledece radnje po redosledu:
-donosenje akta o osnivanju organizacije
-konstituisanje organa organizacije (skupstina, upravni odbor, direktor, nadzorni odbor)
-donosenje opstih akata organizacije (statut, tarifa, plan raspodele)
-pribavljanje dozvole za rad organizacije od Zavoda za intelektualnu svojinu
-upisivanje organizacije u registar udruzenja (cime dobija status pravnog lica).
Organizacija pripada grupi pravnih lica u odnosu na cije ciljeve drzava ispoljava odredjeni
interes, pa je neophodna posebna dozvola Zavoda.Njene funkcije zadiru i u javne interese, od
efikasnosti autrskopravne zastite zavisi bitan javni interes-kontinuitet kulturnog stvaralastva i
kulturne razmene.
Uslovi koje organizacija mora ispunjavati da bi dobila dozvolu za rad: da ima sediste u Srbiji, da
njeni osnivaci reprezentuju vecinu nosilaca prava iz oblasti za koju je specijalizovana; da ima
kadrovske, organizacione, tehnicke i finansijske pretpostavke za uspesno ostvarivanje
imovinskopravnih ovlascenja domacih i stranih nosilaca prava u datoj drzavi i domacih nosilaca
prava u inostranstvu.Dozvola traje 5 godina, a moguce je produziti neogranicen broj puta.Po
dobijanju dozvole organizacija se upisuje u evidenciju organizacija koju vodi Zavod.Prilkom
produzenja moraju biti ispunjeni svi uslovi koji su propisani za dobijanje dozvole.

83.Ugovori koje zakljucuju organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih prava

i srodnih prava
 Ugovor izmedju nosioca prava i organizacije
Veza izmedju autora i organizacije pociva na jednom sui generis ugovoru, on sadrzi elemente:
ugovora o konstitutivnom prometu iskljucivih imovinskopravnih ovlascenja, ugovor o nalogu i
ugovor o komisionu.Preko organizacije mogu se na kolektivan nacin vrsiti 2 tipa
imoviskopravnih ovlascenja, neiskljuciva i iskljuciva.
1) Nosioci prava zakljucuju sa organizacijom ugovor kojim joj ustupaju odredjena iskljuciva
imovinskopravna ovlascenja na odredjenim vrstama predmeta zastite.Postoje ovlascenja i
vrste predmeta zastite koji su pogodni za kolektivno ostvarivanje i oni koji to nisu.Za kolektivno
ostvarivanje pogodna su ovlascenja na koriscenje predmeta zastite u bestelesnoj formi (
izvodjenje, prenosenje izvodjenja itd).Predmeti zastite koji pogoduju su zvucna ili zvucno-
vizuelna autorska dela, fonogrami, videogrami i emisije.Nosiocima prava, odnosno njihovim
udruzenjima je prepusteno je da prilikom osnivanja organizacije odluce koja imovinskopravna
ovlascenja i za koje predmete ce ostvarivati na kolektivan nacin.Zatim, svaki od nosilaca prava
zakljucuje ugovor o ustupanju svojih odredjenih imovinskopravnih ovlascenja organizaciji.Ta
ovlascenja se odnose na sve predmete zastite tog nosioca prava u okviru delokruga
organizacije-npr autor ne moze od kolektivnog vrsenja ovlascenja na muzickim delima izuzeti
pojedina svoja muzicka dela.Svi predmeti zastite koji pripadaju svim nosiocima prava koji svoja
imov.pr.ovlascenja vrse preko organizacije cine repertoar organizacije.Smisao i svrha ustupanja
iskljucivih ovlascenja organizaciji je u tome da ih ona ustupi dalje korisnicima-ta svrha je
sadrzana u ugovoru o nalogu.
2) Ugovorom o nalogu autori ovlascuju i obavezuju organizaciju da za njihov racun:
-preduzme mere u cilju zakljucenja ugovora sa korisnicima o iskoriscavanju predmeta zastite
-zakljuci te ugovore sa korisnicima
-preduzme mere u cilju prikupljanja naknade od korisnika za koriscenje predmeta zastite
-prikupi naknadu
-vrsi kontrolu izvrsavaja ugovornih i zakonskih obaveza korisnika
-po potrebi vodi sudski spor protiv korisnika koji ne izvrsava svoje obaveze.
3) Organizacija uvek deluje za tudj racun ali u svoje ime-sto ugovoru o nalogu daje karakter
ugovora o komisionu.Prema tome nosioci prava imaju pravni status komitenata u odnosu na
organizaciju.
Delovanje organizacije na kolektivnom ostvarivanju relativnih prava na naknadu-Komitenti
zakljucuju sa organizacijom ugovor o nalogu kojim ovlascuju i obavezuju organizaciju da u
svoje ime a za njihov racun naplati naknadu za odredjene oblike koriscenja odredjenih vrsta
zastite. Ugovorom o nalogu komitenti ovlascuju i obavezuju organizaciju za kolektivno
ostvarivanje relativnih ovlascenja na naknadu da u svoje ime a za njihov racun:
-preduzme mere u cilju zaskljucenja ugovora sa korisnicima o utvrdjivanju iznosa naknade koji
su duzni da placaju za koriscenje dela
-zakljuci ugovore sa korisnicima
-preduzme mere u cilju prikupljanja naknade od korisnika za koriscenje predmeta zastite
-prikupi naknadu
-vrsi kontrolu izvrsavanja ugovornih i zakonskih obaveza korisnika
-vodi sudski spor protiv korisnika koji ne izvrsava svoje obaveze.
Organizacija ima prema svojim komitentima obavezu polaganja racuna i podnosenja izvestaja
o stanju poslova, i duzna je da po odbitku troskova svoga rada preda komitentima sve sto je
primila po osnovu obavljanja poverenih poslova i da dokumentuje tok poslova.Organizacija je
duzna da unapred izradi tzv plan raspodele ubranih naknada kako bi komitenti znali mehanizam
raspodele i pre zakljucenja ugovora sa organizacijom, nacela na kojima se zasniva plan
raspodele su : srazmernost, primerenost, pravicnost.Organizacija nema autonomiju u pogledu
odluke da li ce sa odredjenim nosiocem prava zakljuciti ugovor, ona je duzna da pod istim
uslovima zakljuci ugovor o kolektivnom vrsenju imovinskopravnih ovlascenja u svom delokrugu
sa svakim nosiocem prava koji to zeli.to je posledica 2 okolnosti: prava je vezana za monopolski
polozaj organizacije koji ona ne sme zloupotrebljavati diskriminisanjem ili povlascenjem
pojedinaca, a druga je da je organizacija posredno u funkciji ostvarivanja javnog interesa.
Autsajderi su nosioci prava koji svoja imovinskopravna ovlascenja ne ostvaruju preko
organizacije, tj koji nisu komitenti organizacije.Ukoliko korisnik koristi predmet zastite
autsajdera a nije pribavio njegovu licnu saglasnost on cini povredu autorskog prava, odnosno
srodnog prava. Korisnik zakljucujuci ugovor sa organizacijom ne zna taco koji predmeti zastite
nisu na njegovom repertoaru i to je problem.Zakonom je odredjeno da je polozaj autsajdera
isti kao i polozaj komitenata organizacije, i korisnik ne odgovara za povredu autorskog ili
srodnog prava autsajdera, a organizacija ima obavezu da autsajderu plati naknadu za koriscenje
njegovog dela kao da je komitent, tako je i u Srbiji.Autsajder je ovlascen da obavesti
organizaciju da ce on svoja imov.pra.ovlascenja (koja spadaju u delokrug organizacije) vrsiti
individualno.U tom slucaju organizacija je duzna da o tome obavesti sve korisnike kojih se to
tice.Ako on to ne ucini organizacija je duzna da vrsi njegova imov.pr.ovlascenja pod istim
uslovima kao da je on komitent-postoji fikcija da je autsajder komitent organizacije.

Ugovor izmedju organizacije i korisnika

Moze biti dvojak zavisno od toga da li je rec o kolektivnom ostvarivanju apsolutnih ili relativnih
imovinskopravnih ovlascenja.
U slucaju apsolutnih imovinskopravnih ovlascenja organizacija sa korisnikom zakljucuje ugovor
o neiskljucivom ustupanju ovlascenja na odredjeni oblik koriscenja svih predmeta zastite sa
njenog repertoara a korisnik se obavezuje da za to plati organizaciji odredjenu naknadu.
Organizacija nema autonomiju volje u pogledu odluke sa kojim korisnikom ce zakljuciti ugovor,
otuda je njeno ustupanje imovinskopravnih ovlascenja korisniku neiskljucivog karaktera.
U slucaju relativnih ovlascenja na potrazivanje naknade organizacija sa korisnikom zakljucuje
ugovor kojim se odredjuje iznos naknade koji je korisnik duzan da plati za odredjeni oblik
koriscenja predmeta zastite sa repertuara organizacije, ovim ugovorm se samo utvrdjuje iznos
naknade koju je korisnik u obavezi da plate. Visina i nacin obracuna naknade koju naplacuje
organizacija sadrzani su u tarifi organizacije.Nosilac prava mora imati razuman i pravican udeo
u ekonomskoj koristi koja se ostvaruje iskoriscavanjem njegovog predmeta zastite. Za osnovu
obracuna naknade uzima se ukupan prihod korisnika a da s razuman i pravican udeo nosioca
prava odredjuje u procentualnom iznosu od tog ukupnog prihoda (taj iznos se krece najvise do
10%).Ima slucajeva kada prihod korisnika nije u neposrednoj vezi sa iskoriscavanjem predmeta
zastite ili kad korisnik uopste ne ostvaruje prihod.I takvi korisnici imaju obavezu da placaju
naknadu, ali kao osnovica obracuna naknade uzima se iznos troskova koje korisnik ima u vezi sa
koriscenjem predmeta zastite.Tarifa se odredjuje ugovorom izmedju organizacije i
reprezentativnog udruzenja korisnika, a ako ugovora nema tarifu predlaze organizacija a
odobrava je Zavod.Odobrena tarifa se objavljuje u Sluzbenom glasniku.
Korisnik ima 2 glavne obaveze prema organizaciij: da placa ugovorenu naknadu u skladu sa
ugovorenim pravilima, i da uredno snabdeva organizaciju podacima o ucestanosti i obimu
koriscenja pojedinih predmeta zastite.Ovi podaci su od velikog znacaja jer se plan raspodele
ubranih novcanih sredstava ne moze ispravno primeniti bez njih. Korisnik ima obavezu da
podatke dostavlja organizaciji u odredjenom roku od pocetka koriscenja predmeta zastite, ili
periodicno.Nepostovanje ove obaveze sankcionisano je kao privredni prestup. Ove podatke
moze i mora da dostavlja onaj korisik koji ima uticaja na izbor, ucestanost i obim koriscenja
predmeta zastite (RTV preduzeca, organizatori koncerta itd), a postoje i korisnici koji objektivno
ne mogu da dostavljaju podatke (npr restoran u kojem je radio aparat, ne moze da vodi
evidenciju o sadrzini radio programa)

84.Posredna povreda autorskog prava i srodnih prava

Nabrajaju se nedozvoljene radnje koriscenja predmeta zastite koje nisu obuhvacene
ovlascenjima iz subjektivnog autorskog ili srodnog prava, i dele se u 2 grupe:
Prva grupa privredno koriscenje predmeta zastite upotrebom neovlasceno umnozenih
primeraka tog predmeta zastite, odnosno na osnovu neovlascene emisije tog predmeta.Uslov
za ovu povredu prava je da je vec ucinjena povreda iskljucivog ovlascenja na unozavanje
primeraka predmeta zastite ili iskljucivog ovlascenja na emitovanje predmeta zastite.
Zabranjeno je i drzanje u komercijalne svrhe primeraka autorskog dela ili prdmeta
srodnopravne zastite ukoliko drzalac zna ili mora znati da je rec o neovlasceno proizvedenim
primercima
Druga grupa radnji odnosi se na elektronske informacije o koriscenju prava i tehnicku zastitu
za racunarske programe i druge predmete zastite.Koriscenje predmeta zastite u digitalnom
format npr u obliku CD-a ima 2 karakteristike koje su od znacaja za pravo: digitalni format
omogucuje brzu i laku globalnu komunikaciju predmeta zastite; i digitalna tehnologija
omogucuje neograniceno i tehnicki besprekorno umnozavanje predmeta zastite sto je izvor
neovlasceih sekundarnih oblika koriscenja predmeta zastite. Istovremeno se u digitalnoj
tehnologiji vidi i resenje za te teskoce, rec je o mogucnosti ugradjivanja odredjenih informacija
u digitalizovani predmet zastite koje ce pratiti svaku elektronsku materijalizaciju tog predmeta
zastite, i one su neka vrsta identifikacionog koda koji se prenosi na svaki oblik elektronske
materijalizacije predmeta zastite sto omogucuje da s identifikuju neovlasceno umnozeni
primerci predmeta zastite ili drugi oblici neovlascenog elektronskog koriscenja predmeta
zastite.To su sve elektronske informacije o koriscenju prava.Uz njih postoje i mali racunarski
programi koji se ugradjuju u digitalizovani predmet zastite radi faktickog sprecavanja
neovlascenog umnozavanja i drugih oblika koriscenja.Tu se ubrajaju tehnicke mere koje
neovlascenim licima onemogucavaju da pristupe predmetu zastite ili da opaza predmet zastite
zato sto je kodiran, ove mere omogucavaju i registraciju pristupa predmetu zastite. Pomenute
radnje se jos uvek razradjuju.
Radnje posredne povrede autrskog ili srodnog prava su:
-neovlasceno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o koriscenju prava
-neovlasceno stavljanje u promet, emitovanje i drugo saopstavanje javnosti primeraka
predmeta zastite uz znanje da su elektronske informacije o koriscenju prava neovlasceno
uklonjene ili izmenjene
-posedovanje ili stavljanje u promet tehnickih sredstava cije je iskljuciva namena da olaksaju
uklanjanje ili onesposobljavanje tehnicke zastite racunarskog programa ili drugog predmeta
zastite, i onesposobljavanje te zastite.
85.Posredna povreda patenta

Misli se na posrednu povredu patenta, malog patenta ili prava iz prijave patenta. Povredom se
smatra i radnja koja ima karakter svesnog omogucavanja drugom neovlascenom licu ili
navodjenje tog lica da izvrsi neposrednu povredu patenta.Radnja posredne povrede patenta
sastoji se u nudjenu ili isporuci proizvoda koji otelovljuju neki bitan element tog pronalaska licu
koje nije ovlasceno da iskoriscava tudji zasticeni pronalazak. Da li posredna povreda
pretpostalja postojanje neposredne povrede patenta?Postoje 2 dimenzije odgovora na ovo
pitanje-jednu cini okolnost da radnja koja objektivno ne vodi neposrednoj povredi patenta, ne
moze biti kvalifikovana kao posredna povreda patenta, a drugu dimenziju cini dilema da li su u
svakom konkretnom slucaju postojanje i dokazanost izvrsenja neposredne povrede prava
neophodni uslov za postojanje posredne povrede prava ili je radnja posredne povrede prava
nezavisna od postojanja radnje neposredne povrede prava.Kompromis je shvatanje po kojem
nema posredne povrede ako nije izvrsena neposredna povreda. Posredna povreda prava se
moze pociniti samo radnjama nudjenja i stavljanja u promet odredjenih proizvoda.Lice koje
proizvodi odnosne delove, komponente ne moze biti posredni povredilac prava, odnosno lice
koje proizvodi i stavlja u promet pomenute proizvode ne moze zbog posredne povrede prava
biti osudjeno na obavezu da prestane sa proizvodnjom. Da bi doslo do posredne povrede prava
radnja nudjenja ili stavljaja u promet mora za predmet imati proizvode koji ispujavaju 3 uslova:
da budu objektivno podobni da posluze kao sredstvo za neposrednu povredu prava, da se
odnose na neki bitan ili specifican element tudjeg zasticenog pronalaska, i da ne spadaju u
grupu proizvoda koji su uobicajeni na trzistu. Lice kojem posredni povredilac patenta nudi ili
isporucuje proizvode mora biti lice koje nije ovlasceno da koristi zasticeni pronalazak.Posebnost
vezana za subjektivne pretpostavke odgovornosti za povredu: znanje posrednog povredioca,
odnosno njegovo propustanje da iz konkretnih okolnosti sazna da su proizvodi koje on nudi ili
stavlja u promet pogodni i namenjeni za iskoriscavanje tudjeg zasticenog pronalaska.
Znanje/propustanje saznanja se mora odnositi na cinjenice da postoji tudje pravo koje za
predmet zastite ima odredjeni pronalazak, da je nudjena ili isporucena roba prilagodjena ili
pogodna za koriscenje zasticenog pronalaska i da lice kome je roba nudjena ili isporucena
upotrebljava tu robu ili naremava da je upotrebi za ekonomsko koriscenje tog pronalaska.
Ukoliko se radi o nudjenju, isporuci robe koja je uobicajena na trzitu nema posredne povred e
prava (cak i ako ponudjac, isporucilac zna sve relevantne cinjenice, on ce izuzeto biti odgovoran
za posrednu povredu prava ako navede ponudjeno/snabdeveno lice da izvrsi neposrednu
povredu prava).
86.Gradjanskopravna zastita prava intelektualne svojine: tuzbeni zahtevi

1) Zahtev za utvrdjenje postojanja povrede prava-ovim zahtevom se trazi od suda da utvrdi da

je izvrsena povreda prava intelektualne svojine, da je tuzeni njen ucinilac i da je on odgovoran
za povredu. Osudi na cinidbu obavezno prethodi utvrdjenje postojaja povrede prava.Samostalni
znacaj ovog tuzbenog zahteva postoji jedino u slucaju da tuzilac ne postavi ni jedan drugi
tuzbeni zahtev.
2) Zahtev za prestanak vrsenja povrede prava-pretpostavka je da je povreda prava vec
ucinjena i da jos uvek traje, da postoji realna opasnost od njenog ponavljanja. Ukoliko je
povreda prava u toku tuzbeni zahtev je usmeren na obustavljanje radnje povrede i zabranu
njenog ponovnog otpocinjanja.Tuzbenim zahtevom se trazi od suda da tuzenom zabrani da
ponovi ili nastavi povredu. Ukoliko nema opasnosti od ponavljanja ili nastavljanaj rednje kojom
se vredja pravo, onda nema interesa za zastitu prava.
3) Zahtev za unistenje ili preinacenje predmeta kojima je ucinjena povreda prava i alata i
opreme kojima su predmeti proizvedeni- ima elemente zahteva za otklanjanje stanja nastalog
povrednom prava i zahteva za sprecavanje nastavka ili ponavljanja povrede prava. Unistenje ili
preinacenje predmeta alata ili opreme je gradjanskopravna sankcija za povredu prava
intelektualne svojine i prilikom njene primene treba imati u vidu da ona grubo zadire u pravo
svojne tuzenog.Unistenje predmeta, alata ili opreme sud moze naloziti ako samo ako i u meri
kojoj je to nuzno i adekvatno za prestanak ili onemogucavnje radnje povrede prava, tj za
otklanjanje stanja nastalog povredom prava. Troskove otklanjanja stanja nastalog povredom
prava snosi tuzeni, i mora se voditi racuna da izvrsenje presude bude finansijski podnosljivo za
osudjenog. Sud moze dosuditi samo najblazu meru preinacenja ili unistenja predmeta alata ili
opreme koja je dovoljna da obezbedi razuman stepen verovatnoce da tuzeni nece nastaviti ili
ponoviti povredu prava, odnosno da ce otkloniti posledice povrede prava.I u Srbiji postoji
resenje po kojem umesto zahteva z aunistenjem ili preinacenje predmeta kojim je izvrsena
povreda prava tuzilac moze postaviti zahtev da mu se ti predmeti predaju, onda on mora da
plati tuzenom vrednost predatih predmeta (vrednost ne sme biti veca od proizvodnih troskova
koje je tuzeni imao).
4) Zahtev za objavljivanje presude o trosku tuzenog-u funkciji otklanjanja stanja nstalog
povredom prava. Njime se postize da se javnost upozna sa postojanjem povrede prava, njenim
uciniocem, sankcijom.Posebno je pogodan za otklanjanje stanja nastalog povredom
licnopravnih ovlascenja iz subjektivnog prava intelektualne svojine. I u slucajevima povrede
prava industrijske svojine, na planu otklanjanja negativnih ekonomskih posledica, i otklanjanja
zabune na trzistu koje su nastale povredom prava
5) Zahtev za pruzanje informacije-zahtev da tuzeni pruzi tuziocu neophodne informacije koje su
relevantne za utvrdjenje potpunog cinjenicnog stanja u vezi sa povredom prava (najcesce se
odnose na kolicine nelegalno proizvedene i plasirane robe, mesto nalazenja uredjaja i alata
koriscenih za izvrsenje povrede, identitet saizvrsilaca isl)
6) Zahtev za povracaj neosnovano stecenog-usmeren na psrecavanje uvecanja imovine jednog
lica na racun imovine drugog lica ukoliko za to nema pravnog osnova.Neosnovano stecena
imovina se formira neplacanjem naknade za koriscenje tuziocevog zasticenog intelektualnog
dobra, ali i na druge nacine.Ovaj tuzbeni zahtev se ne moze razmatrati odvojeno od zahteva za
naknadu stete, jer se ista vrednost umanjene imovine tuzioca ne moze potraziati od tuzenog
dvaput.
7) Zahtev za naknadu stete
Materijalna steta-zahtev za naknadu materijalne stete osnovan je kad je tuzilac zbog povrede
svog prava od strane drugog lica pretrpeo umanjenje na svojoj imovini (stvarna steta), ili je bio
onemogucen da uveca svoju imovinu (izmakla korist).Naknada stete je moguca u naturalnom i
novcanom vidu-uglavnom.Tri metode obracuna iznosa stete koja se mora naknaditi:
-diferencijalna metoda-utvrdjivanje i novcano iskazivanje razlike u imovini tuzioca koja postoji
kad se uporedi stanje u kojem bi se njegova imovina nalazila da nije doslo do povrede prava, sa
stanjem u kojem se imovina stvarno nalazi posle povrede prava.
-metoda protivpravne dobiti stetnika-zasniva se na ideji da dobit koju je stetnik ostvario
povredivsi tudje pravo pripada ostecenom nosiocu prava.Ona tuzioca oslabadja obaveze da
dokazuje hipoteticne cinjenice o dobiti koju bi on ostvario da do povrede prava nije doslo,
medjutim celokupna dobit koju je stetnik ostvario ne moze se podvesti kao steta koju on mora
naknaditi ostecenom tuziocu, tako da osteceni tuzilac moze racunati samo na jedan deo dobiti.
-metoda analogije sa naknadom za ustupanje/prenos prava-sastoji se u obracunavanju iznosa
uobicajene naknade koju bi tuzeni platio tuziocu da je iskoriscavao predmet zastite na osnovu
ugovora o ustupanju prenosa odredjenih imovinskopravnih ovlascenja a ne protivpravno. Ova
metoda je najpouzdanija i najlakse primenljiva.Iznos naknade za prenos/ustupanje prava koja bi
bila placena da je zakljucen ugovor uzima se kao osnovica za obracun iznosa stete koja mora biti
nadoknadjena, njoj se dodaje iznos koji kompenzuje razliku koja postoji izmedju ekonomskog
polozaja u kojem bi tuzilac bio da je taj iznos uredno primio kao ugovorenu naknadu za
ustupanje ili prenos prava i ekonomskog polozaja u kojem se on stvarno nalazi kad taj izznos
prima kao naknadu stete za svoje povredjeno pravo.
Nematerijalna steta steta koju fizicko lice trpi zbog povrede licnog prava, ostecenom se moze
pruziti kompenzacija za nematerijalnu stetu, a pravila su :
-jedino autor i interpretator imaju pravo na nakndau neimovinske stete ukoliko je povredjeno
neko od njihovih licnopravnih ovlascenja.
-pronalazac, autor dizajna, topografije integrisanog kola i stvaralac biljne sorte imaju pravo da
zahtevaju da njihovo ime bude navedeno u prijavu za zastitu i ostalim spisima, pa i naknadu
neimovinske stete u slucaju da je to njihovo licnopravno ovlascenje povredjeno
-ostali nosioci prava intelektualne svojine imaju pravo na naknadu stete ako sud utvrdi da su
ispunjeni opsti uslovi za predvidjeni u Zakonu o obligacionim odnosima (ako bi se moglo govoriti
o povredi prava licnosti)
-ostali nosioci prava intelektualne svojine koji nisu pravna lica nemaju pravo na naknadu
neimovinske stete, jer nju moze pretrpeti samo fizicko lice.
8) Zahtev za visestruku naknadu-tuzilac moze da pribegne ovom zahtevu pod uslovom da je
povreda prava ucinjena namerno ili grubom nepaznjom.Rec je o zahtevu za isplatu visestrukog
iznosa naknade koja bi prema redovnom toku stvari bila placena da je predmet zastite koriscen
zakonito.

87.Subjektivne pretpostavke odgovornosti za povredu prava; zastarevanje prava

na tuzbu

Odgovornost za povredu prava intelektualne svojine pociva na krivici pocinioca.Pocinilac mora

delati namerno ili sa nepaznjom.Namera podrazumeva svesno i voljno delovanje u cilju
prouzrokovanja povrede prava i delovanje za koje je pociniocu jasno da moze dovesti do
povrede tudjeg prava ali on na to svesno pristaje. Stepen odgovornosti bitan je za uspeh
parnice u pogledu pojedinih tuzbenih zahteva.Sud moze osuditi stetnika na obavezu placanja
umanjene stete ukoliko je steta prouzrokovana obicnom nepaznjom a imovno stanje stetnika je
takvo da bi ga placanje potpune naknade dovelo u oskudicu, dok je imovno stanje ostecenog
dovoljno dobro da nije neophodno dosudjivanje potpune naknade. Kod tuzbenog zahteva za
placanje visestrukog iznosa naknade za koriscenje predmeta zastite, osteceni tuzilac ima pravo
na naknadu samo ukoliko je steta prouzrokovana umisljajno ili grubom nepaznjom. Kod
tuzbenog zahteva za povracaj neosnovano stecenog obim vracanja zavisi od toga da li je tuzeni
kriv ili nije.
Zastarevanje prava na tuzbu-pravo na tuzbu autrskog i srodnih prava nema odredjeni rok
zastarelosti.Moze se postaviti pitanje zastarelosti samo pojedinih tuzbenih zahteva. Zahtev za
prestanak vrsenja povrede ne zastareva, ne zastarevaju tuzbeni zahtevi koji se odnose na
povredu licnopravnih ovlascenja. Zastarevaju tuzbeni zahtevi za naknadu stete i za povracaj
neosnovano stecenog.Pravo na tuzbu zbog povrede prava industrijske svojine zastareva u
subjektivnom roku od 3 godine i objektivnom roku od 5 godina od izvrsenja povrede prava.
88.Privremena mera i mera za obezbedjenje dokaza

Privremena mera je naredba koju izdaje sud pre donosenja meritorne odluke o povredi prava a
kojom se licu koje je navodno izvrsilo povredu zabranjuje da nastavi ili ponovi radnju
navodne povrede prava. Mera se izdaje na zahtev lica koje je sudu ucinilo verovatnim da je
izvrsena povreda njegovog prava i da bi nastavak povrede do meritorne odluke suda naneo
nenadoknadivu ili tesko nadoknadivu stetu tom licu. Sud je ovlascen da od lica koje zahteva
izricanje privremene mere zatrazi polaganje imovinskog obezbedjenja za stetu koja bi iz
izvrsenja privremene mere mogla proizici za lice protiv koga je izrecena, ukoliko bi se pokazalo u
parnici da to lice nije izvrsilo povredu prava. Privremena mera se moze traziti posle
podnosenja tuzbe zbog povrede prava i pre podnosenja tuzbe (rok je 30 dana od donosenja
resenja o izricanju mere u kojem je lice koje je trazilo privremenu meru duzno da podnese
tuzbu sudu ili ce biti ukinuta-u ovom drugom slucaju).
Mera za obezbedjenje dokaza nosilac prava nema uvek mogucnost da sam pribavi dokaze
kojima bi potkrepio svoju tuzbu zbog povredu prava jer su ti dokazi u posedu lica koje vrsi
povredu prava.Postoji mogucnost da lice koje sudu ucinim verovatnim da je izvrsena povreda
njegovog prava pre podnosenja tuzbe sudu zatrazi od suda da izrekne meru obezbedjenja
dokaza.Ona se izvrsava bez prethodnog obavestavanja lica protiv kojeg se izrice, pa to lice biva
zateceno.dokazi mogu biti roba, poslovne knjige isl.Sud moze proceniti da je celishodno da od
lica koje zahteva meru obezbedjenja dokaza zatrazi polaganje imovinskog obezbedjenja za stetu
koju bi izvrsenjem te mere mogla pretrpeti druga strana. Lice koje je zatrazilo meru duzno je da
u roku od 30dana od donosenja resenja o meri podnese tuzbu zbog povrede prava, u
suprotnom mora nadoknaditi stetu licu protiv kojeg je mera neosnovano izrecena.

89.Kaznenopravna i upravnopravna zastita prava intelektualne svojine

Kaznenopravna zastita-Povrede prava intelektualne svojine sankcionisane su i kaznenim

sankcijama.Medju njima im ai krivicnih sankcija zbog povreda koje su kfalifikovane kao krivicna
dela ili privredni prestupi i prekrsajnih sankcija, zbog povreda kvalifikovanih kao prekrsaji.
Postoji tendencija jacanja krivicnopravne zastite u smislu sirenja kruga inkriminisanih radnji,
poostravanja sankcija i obaveze javnog tuzioca da pokrece krivicni postupak ex officio.
Upravnopravna zastita-upravni postupak za saticanje prava idustrijske svojine u Srbiji vodi
Zavod za intelektualnu svojinu.Na odluke Zavoda dopusteno je u roku od 15 dana uloziti zalbu o
kojoj odlucuje Administrativna komisija Vlade Republike Srbije ( ima funkciju drugostepenog
organa).Stranka koja je nezadovljna drugostepenom upravnom odlukom moze pokrenuti
upravni spor tako sto ce uloziti tuzbu Upravnom sudu.
U Srbiji je Zakonom o posebnim ovlascenjima jedan broj inspekcija koje vrse nadzor nad
zakonitoscu poslovanja privrednih subjekata stavljeno ima nadleznost da vrse i nadzor nad
postovanjem propisa u oblasti zastite intelektualne svojine.To znaci da inspekcijski organ je
ovlascen i duzan da po sluzbenoj duznosti ili po prijavi zainteresovanog lica : preduzme mere da
se roba cijom se proizvodnjom/stavljanjem u promet povredjuje pravo itelektualne svojine
ukloni iz prometa, zabrani vrsenje radnje kojim se vredja pravo intelektualne svojine; i da
podnese prekrsajnu prijavu protiv pocinioca.
Carinski organi na osnovu sopstevnih saznanja ili na osnovu prijave zainteresovanog lica, ako
ima dovoljan osnov za sumnju da se konkretnom robom porvredjuje odredjeno pravo
intelektualne svojine, duzan je da preduzme mere kojima ce privremeno spreciti da se takva
roba nadje u prometu.U medjuvremenu on poziva vlasnika (uvoznika) robe i nosioca prava
intelektualne svojine da se izjasna o opravdanosti osnova za sumnju da se radi o povredi prava.
Nosilac prava moze u ostavljenom rokou da pokrene postupak za sudsku zastitu svog prava.U
tom slucaju roba ostaje uzapcena sve do pravnosnaznosti sudske odluke.Bitno je i ponasanje
vlasnika robe, on moze pred carniskim organum verodostojno osporiti osnov za sumnju da je
rec o povredi prava intelekualne svojine posle cega je carinski organ duzan da robu vrati
vlasniku, ukoliko nosilac prava intelektualne svojine nije pokrenuo spor. Cesce se desava da se
vlasnik robe ne odazove pozivu da ospori osnov sumnje, posle cega je carinski organ ovlascen
da pristupi sluzbenom unistavanju robe.Prema tome carinski organ ne odlucuje o povredi prava
vec, sud, a ako dodje do unistenja robe od strane carinskog organa to je zato sto tako nalaze
zakon koji cutanje vlasnika robe prihvata kao priznanje odgovornosti za povredu prava
intelektualne svojine.

90.Nelojalna konkurencija: pojam, elementi radnje nelojalne konkurencije

Pravnopoliticki interes je da se konkurencija medju privrednim subjektima odvija slobodno, ali

je takodje i pravnopoliticki interes da se toj slobodi postave ogranicenja u pogledu sredtava
kojima se privredni subjekti koriste u medjusobnoj konkurenciji.Svrha tih ogranicenja je da
obezbede da konkurencija ostane u funkciji drustveno pozeljnih makro-ekonomskih ciljeva, tj da
se ne pretvori u kocnicu privrednog i drustvenog razvoja. Izvor sredstava i nacina konkurentske
borbe mora pocivati na nekoj drustveno prihvatljivoj i pozeljnoj vrednosti. Ta vrednost je rad, a
konkurencija koja se na noj zastiva je radna konkurencija, pa prema tome sloboda konkurencije
je pozeljna i pravno zasticena ukoliko se zasniva na radu i radnim rezultatima privrednih
subjekta i takva konkurencija se smatra lojalnom ili fer konkurencijom. Konkrurencija koja se
zasniva na parazitskom iskoriscavanju tudjeg rada, zloupotrebi drustvene i ekonomske moci
koja nije rezultat rada, drustveno je stetna i ona se naziva nedozvoljenom, nelojalnom
konukrencijom.
Elementi radnje nelojalne konkurencije
Radnja preduzeta u privrednom prometu-da bi se jeda radnja mogla smatrati radnjom
nelojalne konkurencije mora biti preduzeta u privrednom porometu, jer izvan sfere privrednog
prometa nema govora o privrednoj konkurenciji. U privrednom prometu ucestvuju privredni
subjekti kad sledeci svoje poslovne interese preduzimaju pravne i fakticke radnje.Pravni status
potrosaca u privrednom prometu-biti potrosac znaci biti subjekt koji je kupac tudje robe ili
korisnik tudjih usluga. Da li potrosac moze uciniti radnju nelojalne konkurencije? Ako je
potrosac privredni subjekt koji nabavlja robu od drugih ili koristi tudje uslube radi obavljanja
sopstvene privredne aktivnosti onda on moze biti pocinilac radnje nelojalne konkurencije.
Medjutim ako potrosac nabavlja od drugog robu ili koristi tudje usluge radi licne potrosnje ili
potrosnej koja nije u vezi sa sopstvenom privrednom aktivnoscu on ne moze biti pocinilac dela
nelojalne konkurencije, nezavisno da li je privredni subjekt ili ne. Kada se misli na tu kategoriju
krajnjih potrosaca, oni jesu subjekti zastite ali ne mogu sami pociniti delo nelojalne
konkurencije. Radnje ucinjene u privrednom prometu nisu same sebi cilj, vec se njima utice na
trzisni polozaj ili ponasanje drugih ucesnika u privrednom prometu.
Povreda dobrih poslovnih obicaja-nemoguce je precizno oznaciti granicu koja deli lojalnu i
nelojalnu konkurenciju, a kao resenje se pokazala generalna klauzula, zakonska norma koja
sadrzi opstu zabranu vrsenja dela nelojalne konkurencije, a kao kriterijum za razgranicenje uzet
je standard dobrih poslovnih obicaja. Radnjom nelojalne konkurencije vredjaju se dobri poslovni
obicaji.Orijentacija za tumacenje dobrih poslovnoh obicaja dobija se ukoliko ce primenii
funkcionalni, odnosno ciljni metod tumacenja. Polazi se od toga da je funkcija propisa o
suzbijanju nelojalne konkurencije da sakcionisu oblike konkurentskog ponasanja koji nisu
zasnovani na kriterijumima rada i radnih rezultata ucesnika u konkurentskoj borbi. Tumacenje
standard dobrih poslovnih obicaja mora biti u funkciji radnje konkurencije. Nelojalnim se
smatraju one radnje koje preduzimaju subjekti u privrednom prometu a usmerene su na
ostvarivanje konkurentske prednosti sredstvima koja nisu posledica sopstvenog rada vec su
npr.rezultat povlascenog drustveog polozaja isl.
Zakljucak o protivnosti jedne radnje dobrim poslovnim obicajima, moguce je izvesti samo na
induktivan nacin, indicije koje su od znacaja za donosenje takvog zakljucka dele se na one koje
ukazuju da radnja privrednog subjekta:
-ometa donosenje slobodne i na relevatnim okoolnostima zasnovane odluke drugih ucesnika u
privrednom prometu
-ometa slobodu poslovanja drugih ucesnika u prometu
-predstavlja iskoriscavanje tudjeg rada ili ugleda
-predstavlja ostvarivanje konkurentske prednosti povredom ugovora ili zakona
-na drugi nacin deformise radnu konkurenciju
Postoje i sekundarne indicije koje u kombinaciji sa prvrima pomazu donosenju zakljucka o
postojanju dela nelojalne konkurencije(npr planski karakter radnje, sistematicnost u
ponavljanju isl)
Elementi nebitni za postojanje radnje nelojalne konkurencije
Neposredan konkurentski odnos-u starijem uporednom pravu i dokrtrini preovlasdavalo je
shvatanje da je neophodno postojanje neposrednog konkuretskog odnosa izmedju privrednih
subjekta i lica na ciji trzisni polozaj se ta radnja odrazila.Vremenom se uvidelo da takav koncept
umanjuje efekte propisa o suzbijanju nelojalne kokurencije iz 2 razloga: sasvim su zanemareni
potrosaci kao kategorija ucesnika u privrednom prometu, i privredni subjekti koji imaju
monopolski polozaj izuzeti sui z kruga subjekata koji mogu pociniti radnju nelojalne
konkurencije. Iz tih razloga neposredni konkurentski odnos je prestao da bude oslov za
postojanje radnje nelojalne konkurencije.Pravo suzbijanja nelojalne konkurencije ukljucuje u
krug subjekata zastite i potrosace, , a radnju nelojalne konkurencije moze pociniti i privredni
subjekt koji je u faktickom monopolskom polozaju.
Steta,opasnost od nanosenja stete-materijalna ili nematerijalna steta, moze biti samo jedna od
indicija za postojanje dela nelojalne konkurencije ali ne i uslov.

91.Osnovni tipovi radnji nelojalne konkurencije

Radnja nelojalne konkurencije je radnja koja je preduzeta u privrdnom prometu i kojom su

povredjeni dobri poslovni obicaji. Dela nelojalne konkurencije se mogu podeliti na ona kojima
se:
- love musterije (oblici izazivanja zabune na trzistu u pogledu svojstava sopstvene ili tudje
robe)
- drugi ucesnik u prometu onemogucava ili ometa u privrednom delovanju sredstvima
upravljenim protiv njegove licnosti, preduzeca ili imovine (neprijateljska del kojima se
konkurent zeli oslabiti na privrednom ili licnom planu, ostecenje imovine, bojkot isl)
- parazitski iskoriscavaju tudja privredna dostignuca i rezultati rada (privredni subjekt se
sluzi tudjim dostignucima koja su podobna da pojacaju njegovu konkurentsku moc, protivno
dobrim poslovnim obicajima)
- verolomstvom ili povredom zakona ili ugovora ostvaruje se povoljniji polozaj na trzistu (npr
povreda ugovornih obaveza)
- na drugi nacin ugrozava se bice radne konkurencije
92.Posredna zastita intelektualne svojine na osnovu propisa o suzbijanju nelojalne
konkurencije

Cilj prava suzbijanja nelojalne konkurencije je da stiti zdravu konkurenciju zasnovanu na radnim
dostignucima. Pravo suzbijanja nelojalne konkurencije stiteci zdravu konkurenciju, posredno
ima funkciju zastite intelektualne svojine, radi se o segmentu koji se odnosi na slucajeve kad :
- privredni subjekt koristi intelektualno dobro drugog lica
- to koriscenje ima karakter radnje nelojalne konkurencije, tj povrede dobrih poslovnih
obicaja u privrednom prometu.
Koriscenje tudjeg intelektualnog dobra-radnja nelojalne konkurencije podrazumeva koriscenje
tudjeg intelektualnog dobra.Pravom suzbijanja nelojalne konkurencije se ne uspostavlja nikakvo
iskljucivo pravo na prisvajanje bilo kojeg pravnog dobra pa ni intelektualnog dobra. Nesporan
slucaj je kada intelektualno dobro koje je predmet jednog od iskljucivih prava intelektualne
svojine, i nesumnjivo je da to dobro pripada licu koje je nosilac iskljucivog subjektivnog prava,
pa se za svakog drugog koji koristi to dobro moze reci da koristi tudje intelektualno dobro
Ako odredjeno intelektualno dobro nije zasticeno putem jednog od isljucivih prava
intelektualne svojine, postoje 2 osnova njegovog pripadanja odredjenom licu:po jednom
intelektualno dobro pripada licu koje ga je stvorilo, a po drugom intelektualno dobro pripada
licu koje je ranije pocelo da ga koristi.
Povreda dobrih poslovnih obicaja-tudja intelektualna dobra koja nisu predmet zastite nekog od
iskljucih prava intelektualne svojine smeju da se korista pod uslovom da se koriscenjem ne
vredjaju dobri poslovni obicaji. Radnje koriscenja tudjeg int.dobra koje predstavljaju povredu
dobirh poslovnih obicaja: izazivanje zabune u privrednom prometu i parazitsko iskoriscavanje
tudjeg rada ili ugleda, vazni primeri su : imitacija tudjeg proizvoda, usluge ili reklame i
koriscenej tudje oznake.

93.Imitacija tudjeg proizvoda, tudje usluge ili tudje reklame

Pod imitacijom podrazumevamo podrazavanje ili ugledanje natudj uzor.Imitirajuci tudju robu,
uslugu, reklamu privredni subjekt zapravo koristi tudje intelektualno dobro koje je u toj robi,
usluzi, reklami materijalizovano.Imitacija moze biti potpuna ili delimicna, i postoji namera
imitatora. Ne postoji nesvesna ili slucajna imitacija.
Do povrede dobrih poslovnih obicaja dolazi tek ako se imitacijom: stvara zabuna/opasnost od
zabune u privrednom prometu o nekom svojstvu proizvoda ili usluga i parazitski iskoriscava
tudji rad ili ugled.Zabuna podrazumeva zabludu, pogresnu predstavu o cinjenicama i mora
postojati medju ucesnicima u privrednom prometu.Najcesce se zabuna odnosi na identitet
proizvodjaca ali se moze odnositi i na druge cinjenice:geografsko poreklo proizvoda, kvalitet isl.
Vazno je da je zabluda bila izbezna, da subjekt koji je izvrsio imitaciju, mogao je preduzeti
razumne mere da do zablude ne dodje.
Kod parazitskog iskoriscavanja tudjeg rada ili ugleda, podrazumeva se da iskoriscavanje ima
takav karakter ukoliko postoji neprihvatljivo veliki raskorak izmedju kolicine vremena, rada i
novca koje je u svoj proizvod/uslugu ulozio originarni privredni subjekt s jedne i imitator s
druge strane, s tim da imitacija onemogucava originarnom privrednom subjektu da ostvari
korist od svog rada.
Brojne su okolnosti koje indikuju povredu dobih poslovnih obicaj au slucaju imitacije:
- Vernost imitacije-imitacija moze biti identicna uzoru ili samo slicna njemu
- Osobenost imitiranog uzora-imitiraju se proizvodi usluge ili reklame koji imaju odredjeni
stepen osobenosti koja je i razlog imitacije
- Poznatost imitiranog uzora-stvaranje zabune ili parazitsko iskoriscavanje potrazumeva da je
imitirani uzor vec stekao reputaciju medju korisnicima u prometu.
- Velicina investicije u razvoj i plasman imitiranog uzora-sto je vise vremena ulozeno u razvoj i
plasman robe, usluge, reklame, to ce se pre smatrati da imitacija istih predstavlja radnju
povrede dobrih poslovnih obicaja
- Ekonomske ustede imitatora-sto je veca usteda u vremenu radu i novcu subjekta koji imitira
tudju robu ili uslugu, verovatnije je da je ucinjena povreda dobrih poslovnih obicaja
- Vremenska zadrska prilikom imitacije-sto je kraci vremenski razmak izmedju pojave uzora i
pojave imitacije na trzistu veci su izgledi da je imticacijom ucinjena povreda dobriih posl.obi.
- Cena imitirane robe ili usluge-imitacija se smatra povredom dobrih poslovnih obicaja ako
imitator nudi svoju robu znatno jeftinije od originarnog proizvodjaca
- Dodatni subjektivni momenti-namera je da se kroz ustete ostvarene imitacijom postigne
preimucstvo u konkurentskoj borbi.
Svaki konkretan slucaj se mora posmatrati u sveukupnosti trzisnog konteksta u kojem se
desava. Sudovi imaju tendenciju da prosiruju olje primene propisa o zastiti od nelojalne
konkurencije, pa je vazno da se istakne:
-Imitacija tudjih intelektualnih dobara u privrednom zivotu je dozvoljena jer je ona osnov
drustvenog napretka
-Kao takva, imitacija je zabranjena ako je predmetno itelektualno dobro zasticeno iskljucivim
pravom intelektualne svojine (patent npr)
-Pravo suzbijanja nelojalne konkurencije ima za cilj da sprecava praksu kojom se vredjaju
dobri poslovni obicaji.
94.Koriscenje tudje oznake

U pravu suzbijanja nelojalne konkurencije oznaka se moze stititi samo pod uslovom da u
privrednom prometu ona funkcionise kao sredstvo za individualizaciju odredjenog privrednog
subjekta njegove delatnosti robe ili usluge. U tom smislu zastita nastaje faktickim otpocinjanjem
koriscenja odredjene oznake u privrednom prometu a prestaje faktickim prestankom takvog
koriscenja. Vremensko prvenstvo koriscenja odredjene oznake odredjuje kome ta oznaka
pripada u smislu prava suzbijanja nelojalne konkurencije. Koriscenje tudje oznake samo po sebi
nije nedopusteno.Koriscenje tudje oznake postaje nedopusteno teka ko su time povredjeni
dobri poslovni obicaji. Smatra se da su povredjeni dobri poslovni obicaji ako se koriscenjem
tudje oznake izaziva zabuna u prometu, parazitski koristi renome tudje oznake, unistava
renome tudje oznake ili se slabi reklamna snaga. Dve osnovne grupe su : stvaranje zabune ili
opasnosti od zabune u prometu ; i razvodnjavanje tujde oznake
Stvaranje zabune ili opasnosti zabune u prometu
Kad jedan subjekt koristi tudju oznaku moze izazvati dvojaku zabunu: prvo moze navesti
ucesnike u prometu da pogresno veruju da predmet oznacavanja ne pripada njemu vec
onome cija je oznaka,a drugo moze navesti ucesnike u prometu da pogresno veruju da
izmedju njega i subjekta ciju oznaku koristi postoji nekakva povezanost
Pravilo za resavanje sukoba oznaka i njegove modifikacije-u slucaju istovremenog koriscenja
iste ili slicne oznake od strane 2 privredna subjekta koje stvara zabunu ili opasnost od zabune u
prometu onaj privredni subjekt koji je prvi otpoceo koriscenje oznake ima pravo da sa tim
koriscenjem nastavi dok onaj drugi vredja dobre poslovne obicaje. Ovaj sistem ima izvesne
modifikacije, koje imaju karakter izuzetke, to su slucajevi koji se odnose na: naknadno
prosirenje obima delovanja oznake, oznake koje nisu izbornog karaktera i propustanje trazenja
zastite u razumnom roku.
-Naknadno prosirenje obima delovanja oznake-postoji dva oblika prosirenja obima delovanja
oznake, prostorni i predmetni.Sa stanovista prostornog delovanja oznake znaci da oznaka
deluje samo na onom prostoru na kojem se fakticki koristi.Sa stanovista prava suzbijanja
nelojalne konkurencije to znaci da dva ili vise privrednih subjekata mogu koristiti istu ili slicnu
oznaku za istu ili slicnu vrstu robe, usluge pod uslovom da se prostorno delovanje njihovih
oznaka ne poklapa. Problem nastaje kad se prostor faktickog delovanja oznake jednog
privrednog subjekta naknadno prosiri i zadire u prostor faktickog delovanja iste ili slicne oznake
za istu ili slicnu vrstu robe.Tokom vremena u kojem se prostorno delovanje oznaka nije
preklapalo oznake su legitimno pripadale i jednoj i drugoj strani. Resenje za ovu situaciju je da
su oba privredna subjekta ovlascena da nastave sa koriscenjem svojih oznaka s tim da onaj
koji je prostornim prosirenjem delatnosti prosirio i delovanje svoje oznake na podrucje
drugog privrednog subjekta mora svojoj oznaci da prikljuci jos neki distinktivni element da bi
se izbegla opasnost od zabune u privrednom prometu.
Slucaj kada naknadno dolazi do predmetnog prosirenja delovanja oznake.Problem nastaje kad
jedan od dva privredna subjekta koja su nesmetano koristila istu ili sicne oznake za razlicite
vrste robe, predmetnim prosirenjem delatnosti pocne da oznacava i onu vrstu robe, odnosno
usluge kojom se odranije bavi drugi subjekt. Subjekt koji je prosirenjem ili promenom vrste
delatnosti zastao u predmetni obim delovanja oznake drugog subjekta ovlascen je da nastavi sa
koriscenjem svoje oznake pod uslovom da joj doda odredjeni distiktivni element, koji ce
obezbediti da se ta oznaka dovoljno razlikuje od oznake drugog subjekta.
-Oznake koje nisu izbornog karaktera privredni subjekti slobodno biraju oznake koje koriste,
zato su oni odgovorni za slucaj da svojom oznakom izazovu zabunu u prometu. Medjutim
postoje oznake cije savesno koriscenje se privrednom subjektu ne moze zabraniti cak i ako
postoji opasnost da on njima izaziva zabunu, a to su oznake koje se sastoje od genericnih
pojmova koji se odnose na vrstu robe ili usluge, adresu ili naziv geogr.lokaliteta is l.To su oznake
koje sadrze istinite podatke o privrednom subjektu, njegovoj delatnosti, robi,usluzi i koje ne
mogu proizvoljno da se biraju ili menjaju. Koriscenje ovih oznaka se ne moze zabraniti pod
uslovom da je to koriscenje savesno, subjekt ih ne sme koristiti sa namerom da izazove zabunu
u prometu, da parazitski iskoristi renome iste ili slicne oznake. U slucaju da se savesnim
koriscenjem ovih oznaka stvara opasnost od zabune u prometu to se resava tako sto privredni
subjekt koji je kasnije zapoceo koriscenje oznake na tom prostoru za tu vrstu robe, ovlascen je
da nastavi sa koriscenjem ali uz uslov da doda oznaci distinktivni elemenat koji ce umanjiti
opasnost od nastanka zabune.
Razvodnjavanje tudje oznake
Radnja nelojalne kokurencije postoji u slucaju kad se koriscenjem iste ili slicne oznake ne izaziva
zabuna u prometu ali se ostecuje naglaseno jaka reklamna funkcija tudje oznake. Naglaseno
jaku reklamnu funkciju imaju tzv cuvene oznake, one koje su u svesti ucesnika u prometu
postale simbol za odredjenog privrednog subjekta, robu i uslugu koja se njime oznacava. Pravo
suzbijanja nelojalne konkurencije se koristi kao osnov za zastitu od razvodnjavanja samo
neregistrovanih cuvenih robnih i usluznih oznaka.Da bi cuvena oznaka mogla da se zastiti od
razvodnjavanja, uslovi su:
-Stepen snage obelezavanja mora dostici najvecu mogucu meru, oznaka mora biti opstepoznata
-Oznaka mora biti jedinstvena, ne smeju postojati druge iste ili slicne oznake na trzistu.
-Oznaka mora imati znatan stepen distinktivnosti.
Ostecivanje naglaseno jake reklamne fukcije cuvene oznake postoji kad odredjeni subjekt koristi
istu ili veoma slicnu oznaku za obelezavanje sopstvene privredne delatnosti, robe ili usluga koji
nisu isti ili slicni sa robom ili uslugama oznacenim cuvenom oznakom.Ovde protivnost dobrim
obicajima lezi u parazitskom iskoriscavanju cuvenosti tudje oznake zarad postizanja sopstvenih
privrednih ciljeva, pri cemu se ostecuje reklamna funkcija tudje oznake.
95.Pravna priroda zastite od nelojalne konkurencije

Lice na ciji trzistni polozaj ili ponasanje se odrazila ili mogla odraziti odredejea radja nelojalne
konkurencije ima pravo da protiv pocinioca te radnje podnese tuzbu za zastiti od nelojalne
konkurencije.Ne postoji iskljucivo subjektivno pravo na lojalnu konkurenciju, pa shodno tome
tuzba za zastitu od nelojalne konkurencije nije u fonkciji sankcionisanja povrede subjektivnog
prava tuzioca. Propisi o suzbijanju nelojalne konkurencije su u funkciji istovremene zastite
interesa konkurenata, potrosaca i drustvene zajednice.Pojedinacni, grupni, opsti interesi su
slojeviti i ne mogu se obuhvatiti jednim subjektivnim pravo, pa propisi o suzbijanju nelojalne
konkurencije ne utemeljuju nikakvo subjektivno pravo, vec deluju kao instrument zastite lojalne
konkurencije a subjekti koji imaju pravo na tuzbu nisu nosioci subjektivnog prava vec imaju
samo zakonom zasticeni pravni interes. Tuzba za zastitu od nelojalne konkurencije u tom smislu
sankcionise gradjanskopravni delikt sadrzan u radnji nelojalne konkurencije. Predmet pravne
zastite je lojalna konkurencija, a odnosno dobro je predmet radnje kojom je ucinjeno delo
nelojalne konkurencije. U pravu suzbijanja nelojalne konkurencije ne postoji ni pravni promet.,
okolnost da se odredjeni subjekt saglasio s tim da drugi subjekt koristi njegovu neregistrovanu
robnu oznaku znaci samo da mu je dao dozvolu za to.

96.Gradjanskopravna zastita od nelojalne konkurencije

U sporu zbog radnje nelojalne konkurencije tuzilac je lice kojem nije povredjeno nekakvo
subjektivno pravo.Osnov aktivne legitimacije je ugrozenost legitimnog interesa odredjenog lica
radnjom nelojalne konkurencije drugog lica. Ta ugrozenost se najcesce ogleda u nastanku stete
ili opasnosti od nastanka stete tudjom radnjom nelojalne konkurencije. Sirok je krug aktivno
legitimisanih subjekata, to mogu biti konkurenti pocinioca radnje nelojalne konkurencije,
poslovna udruzenja i udruzenja potrosaca. Tuzba za zastitu od nelojalne konkurencije nije
action popularis, sto znaci da tuzbu moze podneti samo subjekt koji ima pravni interes da trazi
sudsku zastitu. Legitimaciju za podizanje tuzbe protiv istog lica zbog iste radnje nelojalne
konkurencije moze istovremeno imati vise nezavisnih subjekata. Tuzeni moze biti svaki ucesnik
u privrednom prometu koji je pocinio radnju nelojalne konkurencije: pravno lice, preduzetnik,
zaposleni u pravnom licu, lice koje je ugovorom obavezno da obavi odredjeni posao ili izvrsi
odredjeni rad za pravno lice ili preduzetnika. Pasivno je legitimisan svaki subjekt koji je u okviru
sopstvene privredne delatnosti pocinio radnju nelojalne konkurencije.
Tuzbeni zahtevi:
-zahtev za utvrdjenje postojanja radnje nelojalne konkurencije
-zahtev za prestanak vrsenja radnje nelojalne kokurencije
-zahtev za unistenje ili preinacenje predmeta kojima je ucinjena radnja nelojalne konkurencije i
alata i opreme kojima su ti predmeti proizvedeni
-zahtev za objavljivanje presude o trosku tuzenog
-zahtev za naknadu stete.
Tuzilac koji je fizicko lice ima pravo na naknadu nematerijalne stete samo pod opstim uslovima
predvidjenim u Zakonu o obligacionim odnosima.Radnja nelojalne konkurencije ne dovodi
nuzno do istovremene povrede nekog licnog prava tuzioca, to utvrdjuje sud u svakom
konkretnom slucaju.
Radnje nelojalne konkurencije su raznovrsne, za postojanje nekih od njih irelevantan je
subjektivni odnos pocinioca prema pocinjenom delu, ali ima i onih cije je postojanje uslovljeno
delanjem pocinioca sa umisljajem ili nepaznjom.Po pitanju odgovornosti za naknadu stete
izazvane radnjom nelojalne konkurencije pocinilac odgovara samo ako je kriv.
Zastarevanje prava na tuzbu-pravo na podnosenje tuzbe zbog nelojalne konkurencije vremenski
je ograniceno.U Srbiji je subjektivni rok zastarelosti 6 meseci a objektivni 3 godine.

97.Poslovna tajna

Poslovna tajna je predmet faktickog odnosa izmedju lica koje zna odredjenu informaciju i
ostalih lica koja je ne znaju. Ona nema pravnu zastitu niti povodom nje nastaje iskljucivo pravo
ali se ona izucava uokviru prava intelektualne svojine, jer predstavlja nematerijalno dobro.
Pojam i pravna priroda-poslovna tajna je korisna poslovna informacija koja nije dostupna
zaiteresovanim licima. Elementi su:
-Informacija-poslovna tajna je informacija, nematerijalno dobro, i mora se razlikovati od
telesnog nosaca ili drugog materijalnog oblika saopstavanja.Kao informacija ma svojstvo da se
moze saopstiti drugome na nacin da sticalac moze da je svrsishodno primeni, time se razliuje od
vestine i talenata pojedinaca.
-Poslovni karakter informacije odnosi se na informaciju koja je od znacaja za privredjivanje i
konkurentski polozaj onog koji je koristi.
-Korisnosti informacije-sustinski razlog zbog kojeg informacija ima svojstvo poslovne tajne,onaj
ko je koristi ocekuje da time unapredi svoje poslovanje, ocuva ili ojaca svoj konkurentski polozaj
-Tajnost-znaci nedostupnost informacije zainteresovanim licima. Ne moze se uvek govoriti o
apsolutnoj tajnosti. Cesto jednu istu tajnu informaciju zna vise medjusobno nezavisnih lica, a
cesto je informacija takve prirode da bi zaiteresovani subjekt mogao i sopstvenim istrazivacko-
saznajnim naporima da dodje do nje. Dakle smatra se da informacija nije bez znatnijih teskoca
dostupna zaiteresovanim licima.
Imalac tajne informacije preduzima odgovarajuce pravne i fakticke mere u cilju cuvanja tajnosti,
onemogucavanja drugih lica da se upoznaju sa tajnom.Objavljivanje tajne je istovremeno njen
nestanak.Posledice koje nastaju zbog gubitka tajne mogu biti disciplinska, krivicna i gradjanka
odgovornost, naknada stete. Imalac poslovne tajne nema nikakvo iskljucivo pravo na njoj.
Odnos izmedju poslovne tajne i predmeta zastite iskljucivih prava intelektualne svojine-
poslovna tajna se moze odnositi samo na informaciju cije privredno koriscenje ne dovodi do
gubitka tajnosti.Atorsko delo, robna oznaka, ne mogu biti trajno predmet poslovne tajne jer
pocetak njihovog privrednog koriscenja podrazumeva njihovo objalvljivanje, u obzir dolaze
jedino pronalasci kao potencijalni predmet poslovne tajne (samo oni koji se odnose na tehnicka
resenja koja nisu vidljiva na proizvodu koji se dobija primenom pronalaska).U praksi se cesto
kombinuju patent i poslovna tajna. Pronalasci ze stite patentom a prateca tehnicka znanja koja
ne ispunjavaju uslove za patentnu zasitu cuvaju se kao poslovna tajna.
Ne moze biti reci o pravnom prometu poslovne tajne, jer ona nije iskljucivo subjektivno pravo
vec fakticki odnos.Ona je predmet faktickog prometa tako sto se moze saopstiti (preneti)
drugom licu.Ugovor kojim se tajna saopstava sadrzi odredbe o iznosu naknade za saopstavanje
tajne, predmetna, sadrzinska, teritorijalna i vremenska ogranicenja u pogledu koriscenja tajne i
obavezu obe ugovorne strane da cuvaju tajnu.Prenosilac i sticalac su samo fakticki u
mogucnosti da koriste tajnu, ukoliko sticalac koristi tajnu izvan ugovorenih ogranicenja, on
samo krsi svoje ugovorne obaveze.
Sudska zastita-otkrivanje tudje pooslovne tajne ukoliko je kvalifikovano povredom dobrih
poslovnih obicaja moze predstavljati radnju nelojalne konkurencije i u tom slucaju vazi sve sto
vazi za sudsku zastitu od radnje nelojalne konkurencije. Najcesce je poslovna tajna predmet
posredne sudske zastite u krivicnom i gradjanskom postupku (npr lice neovlasceno prodre u
preduzece i dodje u posed dokumenata sa poslovnom tajnom).U posredni oblik sudske zastite
spada i gradjanski sudski postupak protiv lica koje je ugovorom steklo poslovnu tajnu ali je
koristi suprotno odredbama ugovora ili je otkrilo trecem licu (parnica zbog povrede ugovornih
obaveza).

98.Nazivi internet domena

Internet je mreza medjusobno povezanih mreza, tj racunara koji medjusobno komuniciraju

putem protokola TCP/IP.Racunari koji su povezani na internet i nose odredjeni sadrzaj imaju
svoju adresu.Internet adresa se moze ispoljavati dvojako: numericki i putem svog naziva.
Nazivi sluze da se obicnim korisnicima koriscenje internet olaksa tako sto ce umesto niza
brojeva zapamtiti reci. Naziv se moze sastojati i od slova i brojeva 0-9, kao i znak crticu.
Potrebno je uspostaviti sistem prevodjeja naziva internet domena u numericke adrese, sto se
postize koriscenjem sistema naziva interenet domena. Korisnik interneta ce zapamtiti odredjeni
naziv internet domena, a sistem ce ga prevesti u numericku adresu i povezati racunare.
Sistemom internet domena upravlja Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve.U
okviru tog sistema moguce je razlikovati domene prvog nivoa i domene drugog nivoa. Gledano
zdesna na levo,domen drugog nivoa sledi posle domena prvog-www.politika.rs.-domen prvog
nivoa je .rs a domen drugog nivoa politika.
Domeni prvog nivoa mogu biti genericni i geografski-genericni su rezervisani za jedan tip
aktivnosti npr .mil za americku vojsku, najpopularniji genericni domen prvog nivoa .com,bio je
namenjen komercijalnim aktivnostima, danas se registracija na tom domenu vrsi i u odnosu na
druge rezlicite aktivnosti. Geografski internet domeni prvog nivoa dodeljuju se drzavama, i
uglavnom odgovaraju uobicajenim skracenicama za nazive drava npr .de za Nemacku.
Korisnici interneta koji zele drugima da ucine dostupnim svoj vebsajt moraju prethodno
registrovati naziv internet domena drugog nivoa.Registraciju obavljaju neprofitne
organizacije-registri koji uprvljaju domenima prvog nivoa.Registracija se najcesce ne vrsi kod
registara koji upravljaju geografskim ili genericnim domenima prvog nivoa vec lica koja su sa
njim azakljucila ugovore o posredovanju u pruzanju usluge registracije-ta lica nazivaju ovlasceni
registri, najcesce su internet provajderi.Moguce je registrovati bilo koji naziv koji neko drugo
lice nije vec registrovalo kao svoj naziv domena drugog nivoa.Internet korporacija za dodeljena
imena i brojeve je 2004.god odobrila uvodjenje internacionalnih domena, tako da je sada
moguca registracija na drugim pismima, ne samo na engleskoj abeceni.Geografski internetet
domeni Srbije su .rs i .srb (latinicno i cirilicno), njima upravlja Registar nacionalnog internet
domena Srbije.
Pravna priroda registracijom naziva internet domena stice se iskljucivo pravo upotrebe
registrovanog naziva uz obavezu placanja registracione takse.Po pravilu registracija se vrsi na
period od godinu dana, uz mogucnost neogranicenog produzenja vazenja. Cinom registracije
naziva domena odredjena kombinacija oznaka se iscrpljuje. Povodom registracije naziva
internet domena ne nastaje neikakvo subjektivno pravo intelektualne svojine, ali se izucava u
okviru prava intelektualne svojine, jer je naziv internet domena nematerijalno dobro.
Sporovi povodom registracije naziva internet domena-U praksi cesto dolazi do sporova
izmedju nosilaca zigova i lica koja su registrovala naziv internet domena drugog nivoa koji je
istovetan ili bitno slican predmetu tudjeg ziga.Ukoliko nosilac ziga nije prvi registrovao naziv
domen akoji odgovara njgovoj zigom zasticenoj oznaci, moze se desiti da neko drugo lice
savesno ili nesavesno registruje takav naziv domena, nosilac ziga je sprecen da na internet
adresi koja je ista ili slicna njegovoj zasticenoj oznaci postavi svoj vebsajt, pa mora osmisliti i
registrovati neki drugi naziv domena. Lica koja se sitematski bave registracijom naziva internet
domena koji su istovetni ili slicni tudjim zigom zasticenom oznakama nazivaju se
sajberskvoterima, i oni se nakon registracije obracaju nosiocima ziga nudeci prenos
registracije naziva domena uz novcanu naknadu. Sporovi se mogu resavati na 2 nacina:
-pokretanje postupka zbog povrede ziga pred nadleznim sudom (povredu zig ace biti moguce
utvrditi samo u slucaju da je registrant na spornoj adresi postavio vebsajt putem koga reklamira
proizvode koristeci tudju zigom zasticenu oznaku.
-pokretanje postupka alternativnog resavanja sporova-on nalikuje arbitrazi, spor se resava
primenom posebnih pravila za resavanje sporova povodom registracije naziva domena.Takva
pravila zajednicki su osmislili Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve i svetska
organizacija za itelektualnu svojinu, i rec je o Uniformnim pravilima za resavanje sporova
povodom registracije naziva domena.Ona se primenjuju pri resavanju sporova povodom
registracije naziva domena drugog nivoa na genericnim i geografskim domenima prvog nivoa.I u
Srbiji su osmisljena pravila povodom resavanja sporova povodom registracije naziva domena na
geografskom domenu tih drzava, postupak se vodi pred posebnim ekspertskim telima i traju
krace od sudskih postupaka. U svetu postoji nekoliko centara za alternativno resavanje sporova
povodom registracije naziva domena koji su akreditovani pri Internet korporaciji za dodeljena
imena i brojeve, najznacajniji : Centar za medijaciju i arbitrazu Svetske organizacije za
intelektualnu svojinu.Ti akreditovani centri nadlezni su za resavanje sporova povodom
registracije naziva domena drugog nivoa na genericnim nazivima prvog nivoa ali i na
geogr.nazivima domena prvog nivoa onih drzava koje sui m poverile resavanje takvih
sporova.Srbija je usvojila sopstvena pravila za resavanje sporova povodom registracije naziva
domena drugog nivoa a njih primenjuje Komisija za resavanje sporova povodom registracije
nacionalnih internet domena Srbije koja deluje pri privrednoj komori Srbije.Panel moze naloziti
prenos registracije naziva domena sa tuzenog na tuzioca ukoliko su ispunjeni uslovi:
-registrovani naziv internet domena je istovetan ili bitno slican tuziocevoj zigom zasticenoj
oznaci
-registrant nema pravo ili legitiman interes da koristi naziv internet domena
-naziv internet domena je registrovan i koriscen nesavesno.

99.Nacelo teritorijalnosti i medjunarodno pravo intelektualne svojine

Nacelo teritorijalnosti-subjektivna prava intelektualne svojine vaze samo na teritoriji drzave po

cijem zakonu su priznata odredjenom licu radi zastite odredjenog intelektualnog dobra.
Subjektivna prava industrijske svojine sticu se u upravnom postupku pred nadleznim drzavnim
ogranom, pravo vazi na teritoriji drzave pred cijim nadleznim organum i po cijem zakonu je
vodjen postupak zastite.Da bi se zastita intelektualnog dobra ostvarila u vise razlicitih drzava
potrebno je sprovesti postupak zastite pred nadleznim organima svake od tih drzava zasebno,
zbog toga se zainteresovana lica opredeljuju da postupak zastite sprovedu samo u odnim
drzavama u kojima imaju stvarni privredni interes da iskoriscavaju predmet zastite. Desava se i
da razlicita lica zastite isto dobro u razlicitim drzavama.Autorsko pravo i srodna prava nastaju
bez prethodne odluke nadleznog drzavnog organa, samom cinjenicom nastanka predmeta
zastite.U svakoj drzavi u kojoj konkretno intelektualno dobro ispunjava zakonom propisane
uslove za autorskopravnu ili srodnopravnu zastitu nastaje zasebno subjektivno autrsko ili
srodno pravo. Ne postoji globalno autorsko pravoa.Pravna sudbina subjektivnog autrskog prava
jednog autora kojim se stiti jedno autrsko delo u jednoj drzavi nezavisna je od pravne sudbine
subjektivnog autorskog prava istog autora kojim se stiti isto delo u drugoj drazavi. Posledica
nacela teritorijalnosti je pravilo po kome je za pravne odnose sa neovlascenim ili ovlascenim
koriscenjem zasticenih intelektualnih dobara merodavno je pravo one drzave u kojoj je to dobro
zasticeno i u kojoj se ono koristi.
Nedostaci nacela teritorijalnosti-nacelo nije sasvim u skladu sa prirodom predmeta
subjektivnih prava int.svojine. Intelektualno dobro se kao nematerijalno dobro prenosi
komunikacijom medju ljudima tako da je nemoguce odrediti njegovo prirodno mesto nalazenja
a pored tog asvaka drzava svojim propisima uredjuje nacin zastite tog intelektualnog dobra.
Posebno se izdvajaju 3 problema:
1)Prvi se tice omogucavanja strancima zastite intelektualnih dobara koje su stvorili (svaka
drzava bi mogla strancima uskratiti zastitu ili im dati manja prava nego domacim drzavljanima),
prava stranaca se danas uredjuju na osnovu pravila uzajamnosti. Po svojoj sadrzini postoje 3
oblika reciprociteta: formalni,materijalni i efektivni.Formalni je zadovoljen kad 2 drzave tretiraju
stranca koji je drzavljanin druge kao da je domaci drzavljanin, stranac samo nije diskriminisan u
odnosu na domaceg drzavljanina.Materijalni reciprocitet postoji ako domaca drzava priznaje
strancu samo oan prava koja su domacem drzavljaninu priznata u drzavi ciji je stranac
drzavljanin.Efektivni reciprocitet znaci priznanje samo onih prava u obimu, sadrzinom i
trajanjem kakva su priznata domacem drzavljaninu u drzavi ciji je stranac drzavljanin.
2)Drugi problem je rezlika izmedju nacionlanih propisa kojima se pruza zastita intelektualnim
dobrima, sto stvara pravnu nesigurnost za strance
3)Treci problem je karakteristican za prava industrijske svojine-ova prava se sticu u upravnom
postupku pred nadleznim drzavnim organom zbog cega stranac u cilju ostvarivanja zastite za
isto intel.dobro u vise drzava mora voditi vise upravnih postupaka u svakoj drzavi posebno.
Potreba resavanja ovih problema je dovela do odluke odredjenih drzava da putem zakljucenja
medjunarodnih konvencija olaksaju medjunarodnu zastitu intelektualnih dobara. Prve
visestrane medj.konvencije su bile Pariska i Bernska.
Medjunarodne konvencije nacionalni propisi o int.svojini u velikoj meri su uskladjeni
zahvaljujuci pristupanju drzava medjunarodnim konvencijama univerzalnog ili regionalnog
karaktera. Univerzalne zakljucuje odredjeni broj drzava bez obzira na geografski polozaj, one
najcesce ostaju otvorene za pristupaje i drugim drzavama.Regionalne konvencije zakljucuje
ogranicen broj drzav sa ogranicenog geografskog prostora.Vecina medj.konvencija u oblasti
zastite inte.dobara zakljucena je u okviru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, a
najvazniju Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine administrira Svetska
trgovinska organizacija. Srbija je pristupila velikom broju konvencija u oblasti zastite
intelektualnih dobara. Konvencije se razlikuju prema njihovoj jedinoj ili preovladjujucom
funkciji. Prva grupa su one kojima se garantuje nacionalni tretman strancima i minimalna prava
koja se moraju priznati licima na koja se konvencija odnosi.U drugu grupu svrstane su
konvencije cija funkcija je racionalizacija postupka medjunarodne zastite,a u trecoj grupi su
medjunarodne konvencije cija funkcija je pravno-tehnicka racionalizacija postupka za sticanje
prava.
100. Bernska konvencija o zastiti knjizevnih i umetnickih dela

Konvencija je zakljucena 1886.godine u Bernu.Njome je obrazovana unija drzava clanica

konvencije-Bernska unija, Srbija je pristupila ovoj konvenciji. Drzave clanice bernske unije mogu
izmedju sebe zakljucivati i druge posebne dvostrane i visestrane sporazume pod uslovima da se
njima povisava standard autorskopravne zastite predvidjen u Konvenciji, i da odredbe
sporazuma nisu suprotne sa odrebama Bernske konvencije.
Zasticena lica -Prema Bernskoj konvenciji pravo na zastitu ima autor ali i pravni sledbenik
autora bez obzira na osnov pravnog sledstva (nasledjivanje, ugovor).Bernska konvencija
dozvoljava da zasticeno lice u vezi sa filmskim delom bude i lice koje nije autor dela niti njegov
pravni sledbenik izuzetak. Da bi lice uzivalo zastitu mora ispuniti bar jedan od propisanih
kriterijuma,oni se nazivaju tackama vezivanja lica za pravni rezim Berske konvencije i to su:
drzavljanstvo autora, prebivaliste autora, mesto prvog izdavanja dela, sediste ili prebivaliste
producenta filmskog dela, mesto nalazenja nepokretnosti u kojoj je materijalizovano
arhitektonsko delo/delo graficke ili plasticne umetnosti.
-Autor je drzavljanin jedne od drzava clanica Bernske konvencije i on uziva zastitu za voja dela
bez obzira da li su i gde su objavljena ili izdata
-Autor koji nije drzavljanin ni jedne drzave bernske unije ali ima prebivaliste u jednoj od njih.
-Autor je prvi put izdao svoje delo u nekoj od drzava bernske unije, ili istovremeno u drzavi
clanici bernske unije i nekoj drzavi izvan unije ( a nije drzavljanin niti ima prebivaliste u nekoj od
drzava clanica BU).Istovremenost izdavanja postoji ako izmedju ova dva izdavanja dela
vremenski razmak ne iznosi vise od 30 dana.
-Producent kinematografskog dela ima sediste ili prebivaliste u jednoj od drzava bernske unije
-Delo arhitektnonske, odnosno graficke ili plasticne umetnosti podignuto je, odnosno ugradjeno
u nepokretnost koja se nalazi u jednoj drzavi clanici Bernske unije.
Zemlja porekla dela-Zemlja porekla dela je drzava clanica Bernske unije sa kojom je delo
povezano na osnovu: mesta prvog izdavanja dela, drzavljanstva/prebivalista autora, sedista ili
prebivalista producenta kinematografskog dela i mesto nalazenja nepokretnosti u kojoj je
materijalizovano arhitektonsko delo ili delo plasticne umetnosti. Primenice se onaj kriterijum
koji je prvi ispunjen.
Za dela koja su prvi put izdata u drzavi clanici BU, ili istovremeno u njoj i nekoj drugoj drzavi
izvan BU, zemlja porekla je ta drzava clanica BU.Ako je prvi put izdato delo u vise drzala clanica
BU, zemlja porekla je drzava cije zakonodavstvo predvidja najkracu zastitu
Za neizdata dela i ona koja su prvi put izdata u drzavi izvan BU, zemlja porekla je drzava BU ciji
je autor drzavljanin, ili ima prebivaliste.Filmsko delo koje nije izdato ili je prvi put izdato u
zemlji izvan BU, zemlja porekla dela je drzava clanica BU u kojoj producent ima svoje sediste ili
prebivaliste.Arhitektonsko delo/delo graficke ili plasticne umetnosti koje nije izdato ili je prvi
put izdato u drzavi izvan BU, zemlja porekla je drzava clanica BU u kojoj je ono sagradjeno, u
kojoj se nalazi nepokretnost u koju je ugradjeno.
Osnovni pravni znacaj zemlje porekla je sto zasticena lica uzivaju nacionalni tretman i
minimalna prava u svim drzavama izuzev u zemlji porekla. Zastita u zemlji porekla dela
odredjuje se nacionalnim zakonodavstvom. Moguce je odstupanje: ako autor nije drzavljanin
zemlje porekla dela za koje je zasticen po konvenciji, imace u toj zemlji ista prava kao i domaci
autori-do toga dolazi kad je autor koji je drzavljanin drzave BU prvi put izdao svoje delo u nekoj
drugoj drzavi BU pa je na osnovu toga zemlja porekla ta druga drzava a ne drzava autorovog
drzavljanstva. I tu vazi princip nacionalnog tretmana-Bernska konvencija ne dozvoljava da se u
drzavi Bernske unije na stranca koji ulazi u krug zasticenih lica primenjuje iskljucivo nacionalni
propis, samo su drzavljani zemlje porekla u pogledu autrskopravne zastite prepusteni iskljucivo
domacim propisima, jedino se oni ne mogu pozivati na odredbe Bernske konvencije.Kad drzava
autorovog drzavljanstva nije zemlja porekla dela,polozaj autora u drzavi njegovog drzavljanstva
je takav da je on podvrgnut iskljucivo domacim propisima.Drzava BU prilikom pruzanja
autorskopravne zastite zasticenom licu trajanje zastite ogranicava na rok koji je za takvo delo
priznat u zemlji porekla .
Nacionalni tretman-drzave clanice Bernske unije duzne su da zasticenim licima pruze ona prava
koja odgovarajuci zakoni sada pruzaju ili ce u buducnosti pruzati domacim autorima. Bernska
konvencija predvidja da zasticeno lice uziva nacionalni tretman u svakoj drzavi clanici Bernske
unije izuzev u drzavi svog drzavljanstva.Postoje slucajevi u kojima je opsta garancija
nacionalnog tretmana okrnjena:
1.Zastita dela primenjene umetnosti, ova dela se mogu stiti po 2 osnova: po osnovu autorskog
prava ili prava industrijske svojine. Bernska konvencija uredjuje jednom svojom odredbom
odnos izmedju drzava clanica BU u kojima se pruza razlicita zastita tim delima, i prema toj
odredbi za konkretno delo koje je u zemlji porekla zasticeno iskljucivo po osnovu prava
industrijske svojine moze se u drugoj drzavi clanici Bu dobiti samo taj oblik zastite, ako u toj
drzavi takav oblik zastite ne postoji onda se delo primenjene umetnosti stiti po osnovu
autorskog prava.
2.Drugi slucaj se tice odnosa izmedju drzave izvan Bernske Unije i drzave clanice Bernske
unije.To je situacija u kojoj drzava X izvan BU ne pruza zadovoljavajucu zastitu drzavljanima
drzave koja je clanica unije i koja je istovremeno zemlja porekla dela autora drzavljanina drzave
X.DRzava clanica BU moze ograniciti zastitu za to delo na nivo zastite koju drzavljani te drzave u
zivaju u drzavi X-mogucnost solidarnog postupaja drzava clanica Bernske unije u odnosu na
drzave koje nisu clanice.
3.Rok trajanja autorskopravne zastite-Bernska konvencija dozvoljava drzavama clanicama BU
da duzinu tog roka za konkretno delo ogranice na rok koji nije duzi od roka trajanja zastite
utvrdjenog zakonom zemlje porekla dela.
4.Povreda prava prevoda-drzavljani drzava clanica BU koji koriste rezervu o prevodu, uzivaju u
ostalim drzavama clanicama BU pravo prevoda na reciprocan nacin koje nije duze od 10 godina
od prvog izdavanja dela na stranom jeziku sa kojeg se delo prevodi
5.Pravo sledjenja-Bernska konvencija predvidja da autor moze uzivati pravo sledjenja u jednoj
drzavi clanici BU samo ako drzava ciji je on drzavljanin takodje priznaje ovo pravo.

Minimalna prava-Konvencija sadrzi minimalna prava koja predstavljaju minimalni standard

autorskopravne zastite koju svaka drzava Bernske unije mora pruziti zasticenim licima.Tim
pravima su obuhvacena licnopravna i imovinskopravna ovlascenja. Minimalna prava nisu jasno
sistematizovana, sto je posledica revizija pocetnog teksta konvencije.
-Znacajno je pravo autora na zastitu bez ispunjavanja formalnosti upravnopravne prirode-
neformalnost zastite.
-Pravilo o nezavisnosti zastite-postojanje autorskopravne zastite jednog autora za njegovo
delo u bilo kojoj drzavi clanici BU nezavisno je od postojanja takve zastite u zemlji porekla dela.
-Zastita licnopravnih interesa autora-ovlascenje autora da bude priznat kao autor svog dela, da
se suprotstavi izmenama njegovog dela ukoliko su stetne za njegovu reputaciju. Imovinska
autrskopravna ovlascenja-iskljucivo ovlascenje autora da prevede svoje knjizevno delo,
reprodukuje svoje delo na bilo koji nacin, da predstavlja svoje dramsko i izvodi svoje muzicko
delo, da emituje bezicnim ili kablovskim putem svoje delo, da menja svoje delo i u takvom
obliku ga koristi.
-Minimalan opsti rok trajanja autorskopravne zastite, taj rok iznosi zivot autora, plus 50
godina posle njegove smrti.Bernska konvencija ovlascuje drzave BU da propisu i odredjena
ogranicenja autorskog prava u pojedinim slucajevima: moguce je koristiti autorska dela bez
dozvole zasticenog lica i bez obaveze placanja autorske naknade, i postoji oblik ogranicenja u
vidu zakonske licence (mogucnost koriscenja autorskih dela bez trazenja dozvole zasticenog lica
ali uz obavezu placanja autorske naknade)
101.Rimska konvencija

Rimska konvencija je zakljucena 1961.godine u Rimu.Srbija je clanica.Rimska konvencija

uredjuje pravo reproduktivnih umetnika (interpretatora), pravo proizvodjaca fonograma i
pravo radiodifuznih organizacija (proizvodjaca emisija).Prava predvidjena ovom konvencijom
razlicita su i nezavisna od autorskog prava i ne narusavaju niti uticu na prava autora.

Pravo reproduktivnih umetnika

Rimska konvencija stiti samo one reproduktivne umetnike koji interpretiraju autorska dela ali
drzavama clanicama je dozvoljeno da prosire zastitu i na one cija se delatnost sastoji u
neposrednom javnom saopstavanju drugih duhovnih sadrzaja (npr madjiocnicari,
akrobate).Zasticen je onaj reproduktivni umetnik koji ispunjava jedan od kriterijuma:
-njegova interpretacija je izvrsena u drugoj drzavi clanici Rimske konvencije
-njegova interpretacija je snimljena na fonogramu koji je zasticen na osnovu odredaba RK
-njegova interpretacija (koja nije snimljena na fonogramu) emitovana je u emisiji koja je
zasticena na osnovu odredaba Rimske konvencije.
Zemlja porekla interpretacije-Rimska konvencija ne poznaje pojam zemlje
porekla.Reproduktivni umetnik koji je drzavljanin druge drzave clanice Rimske konvencije ne
spada u kategoriju zasticenih lica,Rimska konvencija ignorise pojavu stranog elementa u
subjektu.Ne pruza zastitu u drzavi clanici, reproduktivnom umetniku (drzavljaninu druge drzave
clanice) ukoliko prilikom njegovog gostovanja u prvoj drzavi clanici dodje do neovlascenog
snimanja i izdavanja njegove interpretacije.Kao moguce resenje bilo je predloga da se uvede
drzavljanstvo kao tacka vezivanja, ali je predlog bio odbijen.Interpretacija moze imati bar jednu
od ukupno 6 mogucih zemalja porekla u kojoj se odredbe Rimske konvencije ne primenjuju, vec
se na regulisanje konkretnog odnosa primenjuje domaci propis.Zemlja porekla moze biti drzava:
u kojoj je interpretacija izvrsena; ciji je drzavljanin proizvodjac fonograma na koji je snimljena
interpretacija; drzava u kojoj je interpretacija snimljena na fonogram; drzava u kojoj je
fonogram prvi put izdat; drzava sedista radiodifuzne organizacije koja je emitovala
interpretaciju;drzava u kojoj je lociran odasiljac sa kojeg je interpretacija emitovana.
Minimalna prava- utvrdjena je obaveza drzava clanica da obezbede mogucnost da
reproduktivni umetnik zabrani radnje iskoriscavanja njegove interpretacije. Ostavljena je
sloboda drzavama clanicama da same oblikuju svoje propise koji ce biti u funkciji ostvarenja ove
obaveze. Sustina zastite jeste da reproduktivni umetnik ima mogucnost da zabrani da se bez
njegove saglasnosti vrsi:
- emitovanje i drugi oblici javnog saopstavanja njegove jos neemitovane ili nesnimljene
interpretacije
-snimanje njegove nesnimljene interpretacije
-umnozavanje njegove snimljene interpretacije
Prava reproduktivnih umetnika prestaju onda kad se on saglasi sa tim da se njegova
interpretacija unese u videogram.Reproduktivni umetnici imaju i pravo na potrazivanje
naknade od radiodifuznih organizacija koje emituju izdate fonograme na kojima je zabelezena
njihova interpretacija. Na primercima izdatog fonograma mora biti naznaceno ime umetnika
izvodjaca cija se interpretacija na njemu nalazi-jedino licnopravno ovlascenje reproduktivnih
umetnika. Pravo reproduktivnih umetnika traje najmanje 20 godina od isteka godine u kojoj je
izvrsena interpretacija koja nije zabelezena na telesnom nosacu, ili od isteka godine u kojoj je
izvrseno belezenje interpretacije.

Pravo proizvodjaca fonograma

Zasticeni su proizvodjaci fonograma koji ispunjavaju jedan od kriterijuma:
-drzavljani su druge drzave clanice Rimske konvencije
-izvrsili su prvo belezenje zvuka na telesni nosac u drugoj drzavi clanici Rimske konvencije
-izdali su prvi put svoj fonogram u drugoj drzavi clanici Rimske konvencije
Zemlja porekla fonograma-je ona drzava clanica Rimske konvencije za koju je posredstvom
jedne od tacaka vezivanja vezan proizvodjac fonograma: drz njegovog drzavljanstva, prvog
belezenja zvuka ili drzava privog izdavnaj fonograma. U zemlji porekla fonograma njegov
proizvodjac podvrgnut je dejstvu nacionalnih propisa, ne moze se pozivati na zastitu
predvidjenu Rimskom konvencijom.
Minimalna prava- iskljucivo subjektivno pravo prozvodjaca fonograna da dozvoli ili zabrani
drugim licima da umnozavaju njegov fonogram.Proizvodjac fonograma ima i pravo na
naknadu u slucaju da se njegov izdati fonogram emtuje od strane radiodifuznih ustanova ili
koristi za neki drugi oblik saopstavanja javnosti. U slucajevima takvog sekudarnog koriscenja
nosioci prava na naknadu su istovremeno i interpretatori cija interpretacija je zabelezena na
njemu, i naknada koju radiodifuzne organizacije duguju je jedinstvena, odredjuje se i isplacuje
skupno. Ukoliko neka drzava clanica uslovljava zastitu proizvodjacima fonograma ispunjenjem
formalnosti u vezi sa fonogramima, Rimska konvencija propisuje da se to postize tako sto se
svaki izdati fonogram obelezava sa latinicnim slovom R uz naznacenje godine prvog izdanja i
navodjenje imena nosioca prava. Pravo proizvodjaca fonograma traje najmanje 20 godina od
isteka godine u kojoj je izvrseno belezenje zvuka na telesni nosac.

Pravo radiodifuznih organizacija

Radiodifuzne organizacije zasticene su u svakoj drzavi clanici Rimske konvencije ukoliko:
-imaju poslovno sediste u drugoj drzavi clanici Rimske konvencije
-ukoliko se njihva emisija odasilje putem odasiljaca koji se nalazi na teritoriji druge drzave
clanice Rimske konvencije.
Zemlja porekla emisije-je ona drzava clanica Rimske konvencije u kojoj radiodfuzna organizacija
ima poslovno sediste ili se nalazi odasiljac sa kojeg se emituje njena emisija. Radiodifuzna org
uziva nacioalni tretman i minimalna prava u svim drzavama clanicama Rimske konvencije, osim
u drzavi koja je zemlja porekla te emisije (gde se zastita uredjuje domacim propisima)
Minimalna prava-radiodifuzne organizacije imaju iskljuciva subjektivna prava, a to su prava da
zabrane ili dozvole drugima:
-reemitovanje njihovih emisija
-belezenje na telesni nosac njihovih emisija
-umnozavanje zapisa njihovih emisija na telesnom nosacu (ukoliko je belezenje usledilo bez
njihove dozvole ili sa dozvolom ali ne za svrhe umnozavanja)
-javno saopstavanje njihovih emisija putem Tv ili radio prijemnika postavljenim na javnim
mestima na kojima se naplacuje ulaznica.
Pod pojmom emitovanja podrazumeva se samo bezicno emitovanje.
Pravo radiodifuznih organizacija traje najmanje 20 godina od isteka godine u kojoj je izvrseno
emitovanje emisije
Ogranicenje prava i reserve-Rimska konvecija predvidja da drzave clanice mogu ograniciti
prava predvidjena ovom konvencijom u slucaju:
-koriscenja predmeta zastite u privatne svrhe
-koriscenje kracih odlomaka predmeta zastite prilikom izvestavanja o aktualnim dogadjajima
-privremeno belezenje interpretacije na telesni nosac od strane radiodifuzne organizacije i to
njenim tehnickim sredstvima za potrebe njenih emisija
-koriscenje predmeta zastite u svrhu nastave ili naucnog istrazivanja
Prilikom pristupanja Rimskoj konvenciji svaka drzava moze staviti rezervu na odredjene
odredbe, odredbe na koje se stavlja rezerva ticu se uslova i sadrzine zastite proizvodjaca u
prvom redu, a u manjoj meri zastiti radiodifuznih organizacija.
Drzave clanice Rimske konvencije imaju pravo da zakljucuju posebne sporazume o zastiti
srodnih prava pod uslovom da nisu u suprotnosti sa konvencijom ili da predvidjaju prava veca
od onih koja predvidja konvencija.

102.Pariska kovencija za zastitu industrijske svojine

Razvoj industrije i saobracaja u 20.veku doveo je do rastuce potrebe prijavljivanja pronalazaka

za patentnu zastitu u inostranstvu.Nacionalni propisi o patentima su razliciti pa je to cinilo
nesigurnim pravni polozaj stranaca u pogledu zastite njihovih pronalazaka, sto je ometalo
eknomske veze medju drzavama. Da bi se popravila ta situacija na diplomatskoj konferenciji u
Parizu 1883.god 11 drzava je potpisalo akt Konvencija za zastitu industrijske svojine kojom je
obrazovana Unija za zastitu industrijske svojine (Pariska unija)
Zasticena lica su: fizicka lica koja su drzavljani jedne od drzava Pariske unije; pravna lica koja
imaju nacionalnost jedne od drzava Pariske unije; fizicka lica koja nisu drzavljani ni jedne od
drzava Pariske unije ali u njoj imaju prebivaliste ili ozbiljno i stvarno privredno ili trgovacko
preduzece.
Zemlja porekla-je ona drzava preko koje odredjeno lice ulazi u krug zasticenih lica-to je zemlja
drzavljanstva fiz.lica, zemlja nacionalnosti pravnog lica, ili zemlj u kojoj fiz lice ima
prebivaliste/ozbiljno i stvarno preduzece. Lice koje je zsticeno na osnovu Pariske konvencije
nema pravo da se u njojo poziva na konvencijsku zastitu, za njega je merodavno iskljucivo
nacionalno pravo.
Nacionalni tretman-svaka drzava clanica Pariske konvencije obavena je da u pogledu zastite
industrijske svojine pruzi zasticenim licima ista prava koja imaju domaci drzavljani.
Minimalna prava-najvaznija su :
1) Pravo medjunarodnog prvenstva-za dobijanje patenta, ziga, modela,uzorka za isti predmet
zastite u vise drzava potrebno je podneti prijavu za zastitu u svakoj od tih drzava. Pravo
medjunarodnog prvenstva uspostavlja fikciju: na osnovu prve prijave koja je podnesena u
jednoj od drzava Pariske unije, prijavilac ima pravo da u propisanom roku prvenstva podnese
prijavu za isti predmet zastite u drugoj drzavi PU, s tim da se uzima kao da je ta potonja prijava
podnesena istog dana kad i prva. Rok prvenstva za patente iznosi 12 meseci a za zigove i pravo
dizajna 6 meseci.
2) Nezvisnost patenta i zigova priznatih u razlicitim drzavama-ni u jednoj drzavi clanici Pariske
unije sudbina prijavljenog ili priznatog patenta/ziga, ne sme zavisiti od sudbine patenta za isti
pronalazak, odnosno ziga za istu oznaku u drugoj drzavi.
3) Naznacenje imena pronalazaca-pronalazac ima pravo da trazi da njegovo ime bude
navedeno u ispravi o patentu-jedino licno pravo.
4) Pravo na patent u slucaju zabrane prometa robom na koju se patent odnosi-u svim
zemljama postoje vrste robe koja je izuzeta iz slobodnog prometa ili je na posebnom rezimu
ogranicenog prava, Pariska konvencija propisuje da takve zabrane ili ogranicenja ne smeju
uticati na priznanje ili vazenje patenta koji se odnosi na tu vrstu artikala.
5) Sankcije u slucaju zloupotrebe patenta-Pariska konvencija potrvdjuje pravo svake drzave
clanice da sankcionise zloupotrebu patenta, sankcije mogu biti u vidu prinudne licence i
oduzimanja patenta s tim da ni jedna drzava clanica PU ne sme oduzeti patent a da prethodno
ne pokusa da suzbije konkretnu zloupotrebu putem izdavanja prinudne licence.Ukoliko
prinudna licenca ne da rezultate, patent moze biti oduzet tek po isteku roka od 2 godine od
izdavanja prve prinudne licence.
6) Sankcije u slucaju nekoriscenja patentiranog pronalska ukoliko nekoriscenje ili nedovoljno
koriscenje patentiranog pornalaska predstavlja razlog zbog kojeg jedna drzava clanica PU hoce
da izda prinudnu licencu, Pariska konvencija uslovljava izdavanje takve licence: nepostojanjem
opravdanih razloga zbog kojih nosilac patenta nije koristio pronalazak u toj zemlji, i obavezan
protek roka od 4 godine od podnosenja prijave patenta, odnosno 3 godine od priznanja
patenta.
7) Mogucnost naknadne uplate taksi za odrzavanje prava-sve drzave clanice Pariske unije
obavezne su da propisu naknadni rok od bar 6 meseci tokom kojeg se moze uplatiti uvecani izos
propustene takse kako bi se sprecio prestanak prava.
8) Izvesne radnje koje se ne smatraju povredom patenta-opste je pravilo da lice koje bez
dozvole nosioca patenta ili njegovog pravnog sledbenika koristi patentirani pronalazak vrsi
povredu patenta.Medjutim ima slucajeva kada bi to bilo stetno za opste interese da se ovo
pravilo primenjuje-jedan od slucajeva je kad se patentirani proizvod nalazi na brodu, vozilu ili
vazduhoplovu, kao njegov deo nece se smatrati povredom patenta ako se takvo prevozno
sredstvo nadje privremeno ili sucajno na teritoriji drzave koja je priznala patent
9) Privremena zastita intelektualnih dobara koja su izlozena na izlozbi-proizvodi u kojima su
materijalizovani pronalazak, slika telo, i oni obelezeni robnom oznakom, izlazu se na izlozbama
pre nego sto se prijave za zastitu.Poznata su 2 nacina obezbedjenja te zastite: rok postede-
tokom kojeg izlaganje pronalaska ne dovodi do gubitka njegove novosti i tzv pravo izlozbenog
prvenstva.Izlozba mora biti zvanicna.
10) Zastita za uvezene proizvode patentiranog postupka-u mnogim drzavama se patentna
zastita za pronalazak proizvodnog postupka proteze i na proizvod tog postupka (iako proizvod
kao takav nije patentiran).U drzavama Pariske unije gde je to slucaj, propisuje se obaveza da se
i neposrednim proizvodima patentiranog postupka pruzi zastita i onda kad sam postupak
proizvodnje nije izvrsen u toj drzavi vec su proizvodi uvezeni iz inostranstva.
11) Telle-quelle registracija ziga- u interesu nosilaca ziga i ucesnika u prometu da ista roba istog
subjekta bude obelezena istom zasticenom oznakom u svim zemljama u kojima se proizvodi ili
prodaje.Ovo je tesko ostvariti s obzirom na nezavisnost zigova.U odnosu na pravilo o
nezavisnosti zigova postoji jedan izuzetak: Zig koji je registrovan u zemlji porekla moze biti
registrovan takav kakav je i u svakoj drugoj drz.clanici Pariske unije pod uslovom da : ne vredja
starija prava trecih lica, da je distinktivan, da nije protivan moralu ili javnom poretku, da ne
dovodi do radnje nelojalne konkurencije.
12) Zastita notornih oznaka-drzave clanice Pariske konvencije obavezne su da zabrane
koriscenje oznaka koje su podobne da izazovu zabunu u prometu jer su iste ili slicne sa
neregistrovanom oznakom drugog subjekta, za istu ili slicnu robu ili uslugu koja je vec dobro
poznata na trzistu te zemlje. Ponistavaju se takve oznake koje su registrovane kao zig.
13) Rok za obavezno koriscenje zigom zasticene oznake-u vecem broju zemalja postoji
obaveza koriscenja zigom zasticenih oznaka, za takve drzave Pariska konvencija je propisala
obavezu da predvide razuman rok u kojem nosilac ziga mora otpoceti sa koriscenjem, odnosno
nastaviti koriscenje pre nego sto se steknu uslovi za brisanje ziga iz registra.
Pariska konvencija ne uredjuje vazna pitanja industrijske svojine: uslovi zastite, postupak
zastite, trajanje prava, sadrzina prava itd.Drzave clanice Pariske unije imaju slobodu da po svom
nahodjnju uredjuju ta pitanja. Drzave clanice smeju medjusobno zakljucivati posebne
sporazume pod uslovom da ne budu u suprotnosti sa odredbama Pariske konvencije.
103.Ugovor o saradnji u oblasti patenata

Danas sve veci broj pronalazaka, prijavljuje se za patentiranje u vise zemalja, pa rok
medjunarodnog prvenstva od 1 godine vise nije dovoljan da se uredna prijava podnese u npr
deset ili vise zemalja.U cilju resavanja tog porblema 1970.godina na diplomatskoj konferenciji
u Vasingtonu zakljucen je Ugovor o saradnji u oblasti patenata.Srbija je clanica ove
medjunarodne konvencije. Njegov smisao je da objedini postupak prijavljivanja pronalazaka u
vise drzava putem jedne medjunarodne prijave patenta i da olaksa nacionalnim patentnim
upravama postupak ispitivanja prijava. Na Ugovor o saradnji u oblasti patenata imaju pravo da
se pozivaju: fizicka lica koja su drzavljani jedne od drzava clanica Ugovora ili imaju u njoj
prebivaliste, i pravna lica koja imaju nacionalnost jedne od drzava clanica
Postupak medjunarodnog patentiranja-podeljen je u 2 faze:
1) U prvoj fazi (medjunarodna faza) podnosi se medjunarodna prijava patenta propisanoj
patentnoj upravi (ured primalac), to je najcesce nacionalni patentni zavod podnosioca prijave.
Medjunarodna prijava se moze pozivati na medjunarodno prvenstvo ranije prijave za isti
pronalazak kao je podnesena u nekoj od drzava clanica Pariske konvencije. Podnosenje
medjunarodne prijave podrazumeva automatsko naznacenje svih drzava clanica
Ugovora.Posle provere formalne urednosti, ured primalac priznaje medjunarodnoj prijavi
datum podnosenja. Postoji fikcija da je prijavilac podneo urednu nacionalnu prijavu patenta u
svim naznacenim drzavama na dan podnosenja medjunarodne prijave.Nacionalne patentne
uprave naznacenih drzava su u obavezi da u roku od 30 meseci od dana prvenstva
medjunarodne prijave ne otpocinju sa postupkom po prijavi vec da cekaju dalji razvoj postupka
u medjunarodnoj fazi.Ured primalac salje jedan primerak medjunarodne prijave u
Medjunarodni biro za drzave clanice, a drugi primerak Organu za medjunarodni resers
(pretrazivanje)-njegov zadak je da utvrdi stanje tehnike koje je relevantno za ispitivanje novosti
i inventivnog nivoaprijavljenog pronalaska. Rezultat ovog pretrazivanja je izvestaj o
medjunarodnom resersu, i izradjuje se i pisano misljenje o patentibilnosti pronalaska.Rec je o
preliminarnom i neobavezujucem misljenju o tome da li pronalazak ispunjava uslove za patentu
zastitu.Misljenje se dostavlja podnosiocu prijave i Medjunarodnom birou.Medjunarodni biro
objavljuje medjunarodnu prijavu u roku od 18 meseci od datuma prvenstva medjunarodne
prijave. Podnosilac prijave ima mogucnost da jednom na osnovu izvestaja o medjunarodnom
resersu izvrsi izmene u patentnim zahtevima svoje medjunarodne prijave i da ih podnese
Medjunarodnom birou.Posto je posnosilac prijave u medjuvremenu nacinio konacni izbor
drzava u kojima zeli patent Medjunarodni biro salje patentnoj upravi svake od njih primerak
medjunarodne prijave i izvestaj o medjunarodnom resersu.
2) Druga (nacionalna) faza -pocinje u trenutku kada naznaceni uredi imaju kod sebe primerak
medjunarodne prijave i izvestaja o medjunarodnom resersu, i kad im je prijavilac dostavio
prevod medjunarodne prijave na sluzbenom jeziku te patentne uprave.Svaki naznaceni ured
tada nastavlja postupak po prijavi na osnovu nacionalnih propisa.Po okoncanju postupaka svaka
naznacena patentna uprava suvereno donosi odluku da li priznaje nacionalni patent ili ne.
Fakultativna faza je faza kojom se produzuje prva faza.Ukoliko je to prijavilac trazio pre isteka
roka 19 meseci od datuma prvenstva medjunarodne prijave, Medjunarodni biro salje
medjunarodnu prijavu i izvestaj o medjunarodnom resersu nadleznom Organu za
medjunarodno prethodno ispitivanje. On ima zadatak da u pisanom obliku formulise misljenje
o tome da li pronalazak koji je predmet medjunarodne prijave ispunjava uslove novosti,
inventivnog nivoa i privredne primenljivosti. Izvestaj o medjunarodnom prethodnom ispitivanju
sadrzi misljenje o patentibilnosti pronalaska, i ne objavljuje se, dostavlja se preko
Medjunarodnog biroa patentnim upravama drzava koje je prijavilac izabrao najkasnije u roku od
30 meseci od datuma prvenstva medjunarodne prijave. Do isteka tog roka izabrani ured je
duzan da ceka sa postupkom u nacioalnoj fazi. Kad dobije sve izvestaje iz medjunarodne faze i
prevedenu medjunarodnu prijavu izabrani ured preuzima postupak patentiranja po
nacionalnom zakonu, i ovlascen je da se u svom radu osloni na izvstaj o medjunarodnom
prethodnom ispitivanju.
Ceo postupak prete obaveze placanja propisanih taksi.
Prednosti medjunarodnog patentiranja na osvnovu Ugovora o saradnji u oblasti patenata-
prednosti za prijavioca su : pojednostavljenje i pojeftinjenje podnosenja prijave patenta za isti
pronalazak u vise drzava, odlaganjae poslova i placanja taksi u vezi sa postupkom pred
nacionalnim patentnim upravama do isteka 30 meseci od datuma prvenstva medjunarodne
prijave. Prednosti za nacionalne patentne uprave: usteda u vremenu i radu na utvrdjivanju
relevantnog stanja tehnike, mogucnost oslanjanja na izvestaje patentnih uprava.
Drzave clanice ne smeju propisivati druge ili dodatne uslove u pogledu forme medjunarodne
prijavi osim onih predvidjenih Ugovorom o saradnji u oblasti patenata, ali posredno logicno je
da ce naznacene drzave ujednaciti formalne zahteve u pogledu nacionalnih prijava sa onima koji
vaze za medjunarodne prijave.
104.Konvencija o izdavanju evropskih patenata

Predstavlja poseban sporazum zakljucen na osnovu clana 19 Pariske konvencije. Ustanovljava

nadnacionalni sistem pravnih normi kojima se uredjuje postupak priznavanja patenata koji
neposredno proizvode dejstvo u drzavama clanicama. Ima regionalni karakter, pa mu mogu
pristupiti samo evopske drzave, Srbija je pristupila.
Krug pronalazaca/njihovih pravnih sledbenika koji imaju pravo da se pozivanju na Konvenciju o
izdavanju evopskih patenata nije ogranicen drzavljanstvom, prebivalistem ili nekom pravnom
cinjenicom. Svako fizicko ili pravno lice na svetu ovlasceno je da podnese evropsku prijavu i pod
odredjenim uslovima stekne evropski patent.
Norme koje sacinjavaju Konvenciju mogu se podeliti u 3 grupe: jednima se ustanovljava
Evropska patentna organizacija, drugima se ustanovljava sistem materijalnopravnih normi
kojima se uredjuju uslovi, oblik i trajanje pravne zastite pronalazaka, a trecima se ustanovljava
administrativni postupak za patentnu zastitu pronalazaka.
Evropska patentna organizacija-je nadnacionalna organizacija ciji je zadatak da vodi postupak
priznanja evropskih patenata.Njeni organi su Evropski zavod (ured) za patente i Upravni
savet.Upravni savet ima upravljacku i kontrolnu funkciju.Evropski zavod za patente prima
evorpske prijave, sprovodi resers stanja tehnike, donosi odluku o priznanju ili odbijanju
priznanja patenta, sprovodi zalbeni postupak i postupak po prigovoru na resenje o priznanju
patenta, on ima sediste u Minhenu i po jedan ogranak u Hagu i Berlinu, a sluzbeni jezici na
kojima vodi postupak su engleski, nemacki, francuski.
Materijalno evropsko patentno pravo-cini skup normi zadrzanih u Konvenciji o izdavanju
evropskih patenata, koje odredjuju: predmet patentne zastite, uslove patentibilnosti
pronalazaka, lica koja imaju pravo na evropski patent, pravne ucinke evropske prijave i
evropskog patenta, duzinu trajanja evropskog patenta, i uticaj evropskog patentnog prava na
nacionalni pravni sistem. Materijalno evropsko patentno pravo na nadnacionalan nacin
uredjuje patentnu zastitu pronalazaka od trenutka podnosenja evropske prijave do trenutka
priznavanja evropskog patenta. U trenutku priznavanja evropskog patenta prestaje
primenljivost nadnacionalnih normi, evropski patent se raspada na onoliki broj nezavisnih
nacionalnih patenata koliko ima zemalja clanica Konvencije, koje je prijavilac naznacio kao
drzave u kojima zeli patentnu zastitu za svoj pronalazak. Svaki od patenata nastavlja da traje u
pojedinoj drzavi podvrgnut propisima nacionalnog patentnog prava, i njegova pravna sudbina
je nezavisna u odnosu na pravnu sudbinu ostalih evropskih patenata za isti pronalazak.
Materijalno evropsko patentno pravo i nacionalno patentno pravo postoje paraleleno.Izuzetno
materijalno evorpsko pravo, zadrzava primat nad nacionalnim i posle prelaske evropskog
patenta u nacionalnu fazu u slucajevima:
-evropski patent mora trajati 20 godina od podnosenja prijave
-drzave clanice Konvencije o izdavanju evropskih patenata, moraju kod evorpskog patenta za
proizvodni postupak priznati zastitu i na proizvode neposredno dobijene u tom postupku.
-opoziv evopskog patenta u postupku po rpigovoru ima dejstvo ex tunc u svim drz.clanicama.
-razlozi za ponistaj evropskog patenta pred nacionalnim sudom drzave clanice Konvencije o
izdavanju evropskih patenata, propisani su u Konvenciji, nacionalno pravo ne moze propisati
druge ili dodatne razloge za ponistaj evropskog patenta u svojoj drzavi.
Postupak priznanja evropskog patenta-otpocinje podnosenjem prijave evropskog patenta
Evropskom zavodu za patente ili u nacionalnoj patentnoj upravi zemlje clanice Evropske
patentne organizacije (koja je prosledjuje).U evoropskoj prijavi mora biti naznacena bar jedna
drzava clanica Evropske patentne organizacije. Evropska prijava se moze pozvati na
medjunarodno prvenstvo ranije prijave za isti pronalazak koja je podnesena u nekoj od drzavi
clanica Pariske unije. Evropska prijava se podnosi na jednom od sluzbenih jezika Evropskog
zavoda za patente, dozvoljeno je i na drugom jeziku ukoliko je to sluzbeni jezik u drzavi cija je
patentna uprava izvrsila prijem iste i u ukoliko se u roku od 3 meseca po podnosenju, ali ne i po
isteku 13 meseci od datuma prvenstva dostavi njen prevod na jedan od sluzbenih jezika.Pravo
na evorpski patent ima pronalazac ili njegov pravni sledbenik.Evropski zavod za patente ne
ispituje da li je prijavilac imao pravo na evropski patent ili ne. Po proveri ispunjenosti formalnih
uslova urednosti evropskoj prijavi se priznaje datum podnosenja i to ima efekat pravne fikcije
da je tog dana u svim naznacenim drzavama podnesena nacionalna prijava patenta.Evropski
zavod za patente izradjuje i resersni izvestaj, koji ima za cilj da utvrdi stanje tehnike, izvestaj
se salje prijaviocu.Po isteku roka od 18 meseci Evropski zavod za patente objavljuje evropsku
prijavu zajedno sa resersnim izvestajem.Objava ima u svim naznacenim drzavama efekat
nacionalne objave prijave patenta. U roku od 6 meseci od objavljivanja evropske prijave,
prijavilac ima pravo da podnese Evropskom zavodu za patente zhteva za potpuno ispitivanje
uslova za priznanje evropskog patenta, i u slucaju da zahtev izostane smatra se da je evropska
prijava povucena. Cilj potpunog ispitivanja je da se na osnovu resersnog izvestaja ustanovi da li
prijavljeni pronalazak ispunjava materijalnopravne uslove za patentnu zastitu. U toj vazi
Evropski zavod komunicira sa prijaviocem, koji ima mogucnost da vrsi izmene u patentnoj
prijavi. Po okoncanju potpunog ispitivanja Evropski zavod za patente donosi i objavljuje
odluku da li se priznaje evropski patent ili ne. Postoji mogucnost zalbe na odluke Evropskog
zavoda za patente o kojima odlucuje Zalbeno vece ili Veliko zalbeno vece Evropskog zavoda za
patente. Ukoliko nema prigovora, evorpski patent nastavlja trajanje u roku od 20 godina u
svakoj od naznacenih drzava. U svakoj od naznacenih drzava ima dejstvo kao i nacionalni
patent.Pitanje povrede evropskog patenta raspravlja se prema nacionalnom pravu drzave u
kojoj je do povrede doslo. Posupak ponistaja evropskog patenta mora se voditi u svakoj od
drzava u kojoj odnosni patent vazi.
105.Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine

Predstavlja najznacajniju medjunarodnu konvenciju u oblasti prava intelektualne svojine.

Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine,zakljucen je 1994.godine kao
jedan od 30 visestranih sporazum a kojima je reformisan svetski sistem slobodne trgovine
zasnovan na Opstem sporazumu o trgovini i carinama. U okviru reforme ustanovljena je i
Svetska trgovinska organizacija.Nezadovoljstvo razvijenih drzava dotadasnjim sistemom
medj.zastite intelektualnih dobara bilo prouzrokovano cinejnicom da je sistem bio zasnovan na
medjunarodnim konvencijama kojima je pristupao razlicit broj drzava, nije postojala
medjunarodna konvencija koja bi sadrzanski obuhvatala zastitu svih intelektualnih dobara koja
se mogu stiti pravima intelektualne svojine, i medjunarodnim konvencijama nije postavljen
delotvorni sistem sankcionisanja drzava clanica zbog nepostovanja preuzetih obaveza.Novi
pristup pitanje zastite intelektualne svojine izmesta u Svetsku trgovinsku ogranizaciju. Ovim
sporazumom se uredjuje celokupna materija intelektualne svojine, bez pristupanja ovom
sporazumu ne moze se postati clan Svetske trgovinske organizacije, i u njemu su predvidjene
delotvorne ekonomske sankcije za nepostovanje njegovih odredbi. Naza drzava trenutno
pregovara o pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Nacela na kojima pociva Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine:
Nacelo nacionalnog tretmana ogleda se u obavezi drzava clanica Sporazuma da u pogledu
zastite intelektualne svojine na svojoj teritoriji sa domacim drzavljanima izjednace sve strance
na koje se odnose Bernska, Pariska, Rimska konvencija i Vasingtonski ugovor o int.svoj.
Nacelo najpovlascenije nacije-ogleda se u obavezi drzave clanice Sporazuma koja pruzi
odredjena prava ili povoljnosti drzavljanima druge drzave clanice da ista prava ili povoljnosti
protegne i na drzavljane svih drugih drzava clanica ove medjunarodne konvencije. Ogranicena
primena ovog nacela: obaveza primene ovog nacela ne postoji u pogledu prava koja proisticu iz
medjunarodnih konvencija koje su bile na snazi pre stupanja na snagu Sporazuma, pod uslovom
da ta prava ne predstavljaju arbitrernu i neopravdanu diskriminaciju drzavljana odredjene
druge drzave.
Minimalna prava najveci broj minimalnih prava odredjen je posredno tako sto se
Sporazumom drzave clanice obavezuju da postuju minimalna prava popisana Bernskom i
Pariskom konvencijom. Minimalna prava iz ovih konvencija postala su na taj nacin obavezna i
za drzave koje nisu njihove clanice.
Sprovodjenje zastite intelektualne svojine-drzave clanice duzne su da u gradjanskom sudskom
postupku i upravnom postupku pruze sve garancije pravicnog postupanja.One su duzne da
propisu i naknadu stete kao jednu od gradjanskopravnih sankcija za povredu prava
intelektualne svojine, u slucaju kada je ucinilac znao ili morao znati da svojom radnjom
prouzrokuje povredu prava. Carinski organi drz.clanica obavezni su da na zahtev nosioca prava
zaplene kriviotvorenu i piratsku robu prilikom uvoza, nakon njenog unosa na teritoriju
odredjene drzave a pre stavljanja u promet. Obaveza sprovodjenja mera na granici odnosi se
samo na slucajeve povrede ziga i autrskog prava.Prilikom podnosenja zahteva carinskim
organima za privremeno oduzimanje robe nosilac prava mora uciniti verovatnim da je doslo do
povrede autorskog prava ili ziga.Drzave clanice duzne su da krvicnopravno sankcionisu
povrede ziga krivotvorenjem i povrede autorskog prava piraterijom koje se preduzimaju u
komercijalne svrhe i koje su ucinjene s umisljajem.Sankcija za povredu prava mora se sastojati u
kazni zatvora ili novcanoj kazni.Sporazum obavezuje drzave clanice na pruzanje brojnih pravnih
sredstava za zastitu intelektualne svojine sto iziskuje finansijske i infrastrukturne
napore.Razvijene drzave su i pre zakljucenja Sporazuma garantovale takav stepen zastite
intelektualne svojine. U tekst sporazuma je uneta odredba, da drzave clanice nisu duzne da
uspostave poseban pravni mehanizam za zastitu intelektualne svojine, nezavisan od opsteg
sistema za sprovodjenje propisa.Drzave clanice Sporazuma ne moraju da uloze vise u
sprovodjenje zastite intelektualne svojine,ali mogu propisati i visi stepen zastite i zakljucivati
bilateralne i multilateralne sporazume- Trips plus sporazumi.
Postupak sprecavanja i resavanja sporova medju drzavama clanicama-Drzave clanice su duzne
da Savetu TRIPS-a dostave tekst svakog usvojenog zakona ili podzakonskog akta koji se odnosi
na predmet Sporazuma.Drzava clanica je duzna da dostavi tekst sudske odluke, akt drzavne
uprave ili bilateralnog sporazuma u oblasti prava intelektualne svojine drugoj drzavi clanici koja
smatra da ti akti uticu na njena prava koja proisticu iz Sporazuma i koja uputi takav zahtev.
Drzave clanice prilikom izvrsavanja ove obaveze nisu duzne da otkriju poverljive
informacije.Ukoliko drzava clanica smatra da je druga clanica povredila odredbe Sporazuma
iznece spor pred Telo za resavanje sporova, i njega cine predstavnici svih drzava clanica
Svetske trgovinske organizacije, ostale drzave clanice se mogu pridruziti sporu ukoliko za to
imaju interesa.U okviru Tela se najpre organizuju konsultacije izmedju strana u sporu kako bi
se postiglo resenje prihvatljivo za obe strane, ukoliko tokom dvomesecnih konsultacija spor ne
bude resen formira se panel koji ce sagledati problem, izraditi izvestaj i dostaviti ga Telu za
resavanje sporova. Panel ima tri ili pet clanova koje strane u sporu odredjuju sporazumno,
ukoliko strane u sporu ne mogu postici sporazum clanove panela bira predsednik Svetske trg.
ogranizacije.Clanovi se biraju medju strucnjacima za oblast koja je predmet spora.Tokom 9
meseci rada organizuje se nekoliko rocista na kojima strane u sporu iznose svoje vidjenej
predmeta spora.Konacni izvestaj panela dostavlja se stranama u sporu a nakon 3 nedelje i
svim drzavama clanicama Svetske trgovinske organizacije.Konacan izvestaj panela nakon 2
meseca prerasta u odluku Tela za resavanje sporova (osim kada je odbijen
konsenzusom).Protiv odluke Tela za resavanje sporova moze se izjaviti zalba Zalbenom vecu.
Drzava clanica za koju je Telo/Zalbeno vece utvrdilo da je povredila odredbe Sporazuma duzna
je da postupi po preporukama panela, a ukoliko to nije moguce odmah, Telo za resavanje
sporova ce odrediti razuman rok. Ako drzava clanica ne postupi po preporuka ni u razumnom
roku, duzna je da u sporazumu sa stranom koja je pokrenula postupak odredi nacin na koij ce
kompenzovati prouzrokovanu stetu, a ukoliko se sporazum ne postigne u roku od 20 dana,
strana koja je pokrenula postupak resavanja spora ce zatraziti od Tela za resavanje sporova
dozvolu za preduzimanje jednostranih mera trgovinske odmazde.

106.Uredba o komunitarnom zigu

Ova uredba je usvojena krajem 1993.godine, njom se ustanovljava nadnacionalni sistem

sticanja i vazenja ziga za citavu teritoriju Evorpske unije kao jedinstvenog podrucja.
Nadnacionalni sitem zastite oznaka uspostavljen Uredbom o komunitarnom zigu pociva na
jedinstvenim materijlanopravnim i procesnopravnim pravilima.Nadnacionalnim materiajalnim
pravom ziga definisan je predmet ziga, utvrdjeni uslovi za njegovo sticanje, propisana njegova
sadrzina i ogranicenja, a procesnim pravom uredjen je postupak sticanja ziga i posebni upravni
organi nadlezni za prijem i ispitivanje prijave i za priznanje ziga. Komunitarni zig stice se
odlukom Ureda za harmonizaciju na unutrasnjem trzistu koji ima sediste u spanskom gradu
Alikanteu.
Postupak sticanja komunitarnog ziga-svako fizicko ili pravno lice moze podneti prijavu za
sticanje komunitarnog ziga, prijavilac ne mora biti drzavljanin drzave clanice EU.Prijava se
podnosi uredu za harmonizaciju na unitrasnjem trzistu, nacionalnom zavodu za intelektualnu
svojinu neke od drzava clanica EU, ili Zavodu za intelektualnu svojinu Beneluka.Prijava
podneta nacionalnom zavodu ili zavodu Beneluksa prosledjuje se Uredu u Alikanteu (priznaje se
izvorni datum podnosenja prijave).Prijava se podnosi na jednom od zvanicnih jezika EU,mora se
odabrati jedan od zvanicnih jezika Ureda za harmonizaciju na unutrasnjem trzistu kao jezik na
kome ce biti vodjeni eventualni postupci prigovora i ponistaja prava.Ured ispituje formalnu
urednost prijave i ispunjenost apsolutnih uslova zastite.Ured pristupa pretrazivanju ranije
prijavljenih i registrovanih komunitarnih zigova, o tome sacinjava izvestaj i dostavlja ga
prijaviocu. Ukoliko je izvestaj o pretrazivanju pozitivan, Ured objavljuje prijavu komunitarnog
ziga i obavestava podnosioce starijih prava i nosioce starijih komunitarnih zigova o objavi.
Nosioci starijih prava u bilo kojoj drzavi clanici EU, mogu u roku od 3 meseca od objave
prijave uloziti prigovor da prijava ne ispunjava relativne uslove za zastitu.U postupku po
prigovoru odlucuje Ured,prigovor moze biti usvojen u celini/delimcno ili odbijen.Komunitarni
zig bice registrovan ukoliko su ispunjeni apsolutni uslovi zastite i ukoliko nije bilo prigovora ili
je prigovor odbijen.Protiv odluka Ureda moze se izjaviti zalba Zalbenom vecu , a protiv odluka
Zalbenog veca moze se podneti tuzba za ponistaj Opstem sudu EU u Luksemburgu.
Vazenje i zastita komunitarnog ziga-stice se odlukom Ureda za harmonizaciju, upisom u
odgovarajuci registar.Komunitarni zig vazi 10 godina od dana podnosenja prijave, uz
mogucnost neogranicenog produzenja trajanja zastite, uz uplatu propisanih taksi. U slucaju da
je Komunitarni zig priznat iako nisu bili ispunjeni apsolutni ili relativni uslovi za zastitu Ured ce
oglasiti nistavim resenje o priznanju ziga.Podnosioci starijih prijava i nosioci starijih zigova
mogu zastevati ponistaj u roku od 5 godina od registracije komunitarnog ziga. Komunitarni zig
moze biti ukinut zbog nekoriscenja u postupku koje pokrene zainteresovano lice pred Uredom.
Drzave clanice EU obavezne da odrede po jedan nacionalni sud sa iskljucivom nadleznosti za
resavanje sporova zbog povrede komunitarnog ziga.Spor se resava primenom
materijalnopravnih odredaba Uredbe, a na pitanja koja nisu uredjena primenjuje se domace
pravo.

107.Uredba o komunitarnom dizajnu

Usvojena je krajem 2001.godine,vecim delom koncipirana po uzoru na Uredbu o

komunitarnom zigu. Njom se uspostavlja nadnacionalni sistem sticanja i vazenja subjektivnog
prava zastite dizajna za teritoriju EU kao jedinstvenog podrucja. Nadnacionalni sistem zastite
dizajna pociva na jedinstvenim materijalnopravnim i procesnopravnim
pravilima.Nadnacionalnim materijalnim pravom zastite dizajna definisan je predmet dizajna,
uslovi za njegovo sticanje, propisana njegova sadrzina i ogranicenja. Nadnacionalnim procesnim
pravom zastite dizajna uredjeno je postupak sticanja prava zastite registrovanog dizajna i
uspostavljeni su posebni upravni organi nadlezni za prijem, ispitivanje prijave i priznanje prava.
Uredba o komunitarnom dizajnu je rezultat kompromisa izmedju drzava kontinentalnog
prava i Velike Britanije, pa se njome uredjuje pravo zastite registrovanog i neregistrovanog
dizajna. Pravo na zastitu dizajna imaju sva fizicka i pravna lica, nezavisno od toga da li su
drzavljani neke od drzava clanica EU.
Pravo zastite neregistrovanog dizajna-pravo zastite se stice na osnovu cinjenice saopstavanja
dizajna javnosti. Pravo zastite neregistrovanog dizajna vazi 3 godine od dana saopstavanja
dizajna javnosti unutar EU. Smatra je da je neregistrovani dizajn saopstem javnosti ukoliko je
objavljen, izlozen, koriscen u prometu is l.Ovim pravom se stiti dizajn namenjen kratkotrajnom
privrednom iskoriscavanju, i zbog toga autor dizajna nema iteresa da sporvodi postupak
registracije koji je dugotrajan.Nosilac prava zastite neregistrovanog dizajna zasticen je samo od
kopiranja dizjna,u postupku zbog povrede prava koji treba da inicira pred sudom za
komunitarni dizajn.
Pravo zastite registrovanog diazajna-Stice se u postupku pred Uredom za harmonizaciju na
unutrasnjem trzistu. Po ispitivanju urednosti podnete prijave Ured ispituje da li je intelektualno
dobro dizajn u smislu Uredbe i da li je u skladu sa javnim poretkom i moralom. Dizajn se potom
registruje i objavljuje u sluzbenom glasilu Ureda za harmonizaciju.Objava dizajna,na zahtev
podnosioca prijave moze se odloziti do 30 meseci od dana podnosenja prijave /dana sticanja
prava prvenstva.Tokom postupka registracije ne ispituje se da li je dizajn nov, da li ima
individualni karakter i da li je prijavilac ovlascen za podnosenje prijave, i da li se njime vredjaju
starija prava durgih nosilaca, ali svako fizicko ili pravno lice moze Uredu podneti zahtev za
oglasavanje resenja nistavim ako smatra da zasticeni dizajn ne izpunjava uslove
zastite.Odluke Ureda se mogu osporavati pred Zalbenim vecem, a protiv odluka Zalbenog veca
se moze podneti tuzba za ponistaj Opstem sudu EU. Pravo zastite registrovanog komunitarnog
dizajna vazi 5 godina od dana podnosenja prijave, uz mogucnost produzenja trajanja zastite na
po 5 godina, uz placanje taksi, a maksimalna duzina trajanja je 25 godina. Drzave clanice EU
obavezne su da odrede po jedan nacionalni sud, sa iskljucivom nadleznoscu za resavanje
sporova zbog povrede komunitarnog dizajna, i odluke tih nacionalnih sudova imaju dejstvo na
citavoj teritoriji EU.

108.Uredbe o unitarnom patentu

Tokom 2012. I 2013.godine usvojena su 3 akta na kojima se zasniva sistem unitarnog patenta,
to su:
-Uredba o sprovodjenju blize saradnje u oblasti stvaranja unitarne patentne zastite EU
-Uredba o sprovodjenju blize saradnje u oblasti stvaranja unitarne patentne zastite koja se
tice prevodjenja
-Sporazum o jedinstvenom patentnom sudu
Primena uredaba pocije 1.januara 2014.godine ili na dan stupanja na snagu Sporazuma o
jedinstvenom patentnom sudu, u zavisnosti od toga koji od dogadjaja kasnije nastupi. U toku je
ratifikacija Sporazuma o jedinstvenom patentnom sudu. Napusteni su raniji termini (patent EU i
komunitarni patent), koristi se termin unitarni patent, i time se ukazuje na cinjenicu da sve
drzave clanice EU ne ucestvuju u sistemu izdavanja unitarnog patenta.Sistem izdavanja
unitarnog patenta pociva na mehanizmu blize saradnje drzava clanica EU, kojim se
zaiteresovanim dravama omogucava da saradjuju po pitanjima o kojima nije postignuta
saglasnost svih drzava clanica EU. U sistemu izdavanja unitarnog patenta ne ucestvuju (Italija i
Spanija, i Hrvatska).
Postupak sticanja unitarnog patenta-Unitarni patent je evropski patent sa unitarnim dejstvom,
stice se u postupku pred Evropskim zavodom za patete na osnovu odredaba Konvencije o
izdavanju evropskih patenata. Od klasicnih evropskih patenata razlikuje sve po unitarnom
dejstvu na teritoriji onih drzava clanica koje ucestvuju u mehanizmu blize saradnje. Klasicni
evr.patent od momenta priznanja nastavlja da traje u pojedinoj drzavi i podvrgnut je propisima
nacionalnog patentnog prava, unitarni patent ne mora biti validiran u drzavama koje
ucestvuju u blizoj saradnji, on je automatski priznat u svim drzavama clanicama koje
ucestvuju u blizoj saradnji i moze biti ustupljen, ogranicen ili ponisten samo u odnosu na te
drzave. Unitarno dejstvo patenta nije potpuno, Uredbom je propisano da se prinudna licenca
izdaje po nacionalnim propisima drzave koja ucestvuje u blizoj saradnji. Za sticanje unitarnog
patenta sprovodi se jedinstveni postupak pred Evropskim zavodom za patente, podnosi se
jedna prijava i placa se jedna taksa. Evropski zavod za patente vodi registar evropskih patenata
sa unitarnim dejstvom.Patentna prijava se podnosi na jednom od zvanicnih jezika Evropskog
zavoda za patente(engleski, nemacki, francuski), dok se samo patentni zahtevi prevode na
druga dva zvanicna jezika.Samo u slucaju spora povredilac patenta ili sud mogu traziti od
nosioca patenta potpuni prevod patentne dokumentacije na zvanicni jezik suda ili drzave u kojoj
povredilac ima prebivaliste ili u kojoj je doslo do povrede. Unitarni patent koegzistira sa
nscionalnim patentima i klasicnim evropskim patentima, pa nosilac unitarnog patenta moze
kombinovati razlicite sisteme.
Vazenje i zastita unitarnog patenta-unitarni patent vazi 20 godina od dana podnosenja prijave
patentne prijave. Zastita unitarnog patenta se sprovodi pred decentralizovanim zajednickim
patentnim sudom prve instance, sa sedistem u Parizu i specijalizovanim odeljenjima u Minhenu
i Londonu.Za sporove zbog povrede i za ponistaj unitarnog patenta i evropskog patenta
uspostavljen je centralizovani Apelacioni patentni sud u Luksemburgu.